You are on page 1of 37

Psihologija

1)Psiholoske discipline
Psihologija ima 2 faze razvoja: filozofska i naucna
Vilhelm Vunt-fizioloska psihologija, a od 1879 u Lajpcigu-naucna.
Gledista:Viljem Dzems(SAD): p. je nauka o svesnom mentalnom zivotu, o svesti
Sigmund Frojd:p. zivot je pod dejstvom nesvesnog
Dzon Votson: p. se bazira na ponasanju, biheviorizmu
kognitivisti (svest je u centru paznje), okretanje ponasanju i emotivnim, kognitivnim
i motivacionim pojavama
Definicije:
-nauka kojoj je objekt interesovanja ponasanje ljudi i zivotinja
-nauka o ponasanju i svesnim procesima
-nauka o aktivnostima individualnog, svesnog, subjektivnog, licnog obelezja
Discipline:
1) Teorijske: prosirivanje postojecih znanja
Opsta - psihologija opazanja, motivacije, ucenja, pamcenja, misljenja, licnosti
(osnovne psihicke f-je coveka)
Fizioloska - redukcionizam (ne priznaje neorganska objasnjenja)
Razvojna - razvoj u svim sferama od rodjenja do smrti
(decja, adolescentska, starenja…)
Socijalna – posredni i neposredni uzajamni efekti ponasanja pojedinaca i
grupe (kasno se razvila)
Kvantitativna – merenje procesa i osobina, utvrdjivanje razlika (psihometrija)
2) Primenjene: resavaju konkretne probleme, ali i uticu na teorijske discipline
Pedagoska – vaspitanje, obrazovanje, ucenje, motivacija, rad sa ucenicima
sa specijalnim potrebama
Industrijska – selekcija, obuka, savetovanje, ergonomika, organizacija
Klinicka – poremecena ponasanja, dijagnoze, terapije, prevencija
+Mentalna higijena (cuvanje mentalnog zdravlja)
+Forenzicka (u pravnom sistemu, ekspertize, procena
resocijalizacija zlocinaca)
Bihevioralna – zdravlja, za prevenciju psihosomatskih oboljenja, traga za
uslovima nastanka istih
Sportska – psiho-fizioloski uslovi za uspeh, mlada grana
Umetnosti – mentalna priprema izvodjaca, trema, nastup, kreativnost

1

2) Metode u psihologiji
Metoda=nacin prikupljanja cinjenica
-podela po koriscenju eksperimentalnih ili posmatrackih postupaka
-procenjivanje kauzalnih faktora daje glavne, primarne tj osnovne uzroke neke pojave
(suvisno kod prirodnih nauka, ali potrebno u psihologiji)
Eksperimentalne metode-kontrolisu se uslovi (nezavisne varijable-npr buka) i mere
promene(zavisne varijable-npr umor),uzrok i posledica su
ovde pojmovi a ne cinjenice.
1)laboratorijski (problem je u svesnosti ispitanika)
2)terenski (zivotni uslovi,sakriti cinjenicu o vrsenju eksp. inace npr-primer
povecane umesto smanjene produktivnosti radnika pri pogorsanju uslovasvesni posmatranja)
+
3)prirodni (na licu mesta-npr katastrofe, ratovi, razdvojeni blizanci…)
4)ex post facto (ne stvaraju se vec se ispituju vec postojece razlike-npr
pamcenje neuroticara i opsesivno-kompulzivne osobe)
Posmatranje-vid neeksperimentalnog istrazivanja
1)spoljasnje – objekata i pojava, sprovodi se sa unapred odredjenim ciljem,
planski, nepristrasno(npr-u pasivnoj ulozi- muskarci u
zenskom drustvu pri prelazenju ulice
cesce gledaju okolo,ili u aktivnojkriminolog, moguca pristrasnost)
2)introspekcija – unutrasnje opazanje, tesko proverljivo pa bihevioristi
odbacuju, posebno kod dece,ali korisno za anlizu snova,
toka misli…
2 tipa: nestruktuirano (bez koriscenja tehnika za prikupljanje)
struktuirano (intervju=usmeni razgovor, upitnik=pismeni, skale procene)

3)Pluralizam teorijskih pozicija u psihologiji
Teorija=sistem uzajamno povezanih iskaza o odredjenoj vrsti pojava
=predvidjanje novih cinjenica
T.Kuhn=izraz nerazvijenosti i krize nauke koja tezi povezivanju i uredjenju znanja
danas-teorijska polimorfnost sprecava dogmatizam u nauci
2 pola-orijentacija po genetici-sredini tj Nativizam – Empirizam
Ricard Koen =34 pokazatelja, 200 psihologa po polarnosti=>6 dimenzija:
Subjektivizam(svesno unutrasnje) – Objektivizam(ucenje, opazivo ponasanje)
Holizam(celovitost,jedinstvenost jedinke) – Elementarizam(osn.jedinice ponasanja)
Transpersonalno(spolj.determinisano) – Personalno(jedinstvenost jedinke)
Kvantitativno(precizno merenje pojava) – Kvalitativno(nemerljivo,nesvesno)
Dinamicko(razvijajuci procesi) – Staticko(nerazvojni procesi)
Endogeno(unutrasnje, biolosko) – Egzogeno(drustveni uticaji,ucenje,sredina)
+2 dimenzije viseg reda:
Sinteticko - Analiticko i Funkcionalno – Strukturalno
+najopstija dimenzija:
Fluidno – Restriktivno (slojevitost, medjusobna uslovljenost psih.pojava-rigorozno)
-ciklicnost najbolja, teorije su slike licnosti samih teoreticara
2

4)Strukturalizam i Funkcionalizam
-uticaj prirodnih nauka, fizike,hemije…
Ticener (Vuntov djak)=>Strukturalizam=analiza strukture licne svesti, introspekcijom
osn. elementi: oseti, predstave, elementarna osecanja
Viljem Dzems=>Funkcionalizam=pitanje razvoja i delovanja svesti na sredinu, tok je najbitniji,
van introspekcije postoje tranzitivna stanja
-svest ima adaptivnu f-ju, kad urodjeni mehanizmi i navike
nisu dovoljni,ima biolosku svrhu (Cikago)
-opire se analitickom karakteru Strukturalizma
Prve dve skole koje ustupaju mesto gestalt psihologiji, biheviorizmu, psihoanalizi…hum i kogn

5)Gestalt psihologija
gestalt(nem.)=oblik,forma,konfiguracija=>celina je vise od sume svojih delova
-Maks Verthajmer(studija Fi-fenomena,2 vertik. linije pod uglom 30’ sukcesivno kao pokret),
Kurt Kofka, Volfgang Keler-istrazivanja percepcije (nervno f-nisanje je ne fizicko)
-opazaj nije isto sto i oset, smisaona je celina(Vunt-ucenje o stvaralackoj sintezi)
-Protiv elementarizma su
-Erenfels- “gestalt-kvalitet” (ista melodija u C,B isti dozivljaj,kao i krug od tackica,zvezdica…)
-Rudolf Arnhajm-najopstije nacelo iz kog se izvode svi ostali principi organizacije =>
“pregnacija” = uravnotezenost elemenata, harmonija strukture(um.dela)
-Edgar Rubin- sare i podloge(figura definisana, izlazi iz podloge,jaci utisak,kontura deo figure)
-Dvosmislene slike(pehar ili 2 profila, ali nekad su stvar i kulture-nebo i zvezde)
-procena estetske osetljivosti ucenika=>gestalt je individualan
-nativisticki pristup percepciji, gestalt je aistorican(ne uticu ranija iskustva-zabluda)
-4 osnovna principa organizacije dozivljaja:
Blizina: prostorna i vremenska, ali i akusticna
Slicnost:oblik,boja… (glas u masi, muzicke deonice, slova…)
Kontinuitet:preklapajuce slike i dalje kao celine u vecoj celini, neispresecane(kk)
Klozura(zatvorenost forme):u perceptivnom radu se slika “zatvara” pa deluje celo
-danas se podrucje siri van percepcije i na misljenje, pamcenje, itd…

6)Americki Biheviorizam
Dzon Votson-klasicni biheviorizam-“Psihologija kako je vidi biheviorista”-bavi se periferijom
organizma, predmet izucavanja je ponasanje(prvo i zivotinja posle samo coveka), objektivnim
posmatranjem, tezi se predvidjanju, izazivanju i upravljanju ponasanja, introspekcija se ne
priznaje, svesni procesi nisu razlozi ponasanja.
- “S-R” analiza (stimulus,draz,E,dejstvo na cula,situacija,nagon - reakcija)
- Ponasanje se sastoji od elementarnih reakcija uocljivim eksperimentom i
spolj.posmatranjem, svodi se na sekreciju zlezda i pokrete muskulature(misljenje,govor-deca
govor svode na sapat pa necujan govor), stimulus je u osnovi reakcija, svest se ne moze
naucno istrazivati, ponasanje je odredjeno iskustvom i ucenjem koje jaca S-R veze
-sto se tice svesti-Metodoloski biheviorizam je ne negira, dok kod Radikalnog biheviorizma
vlada misljenje da na kontorlu ponasanja ne uticu mentalni procesi,samo spolj. i un. drazi
-Environmentalizam-spoljasnja sredina u potpunosti odredjuje ponasanje (bilo ko bi mogao biti
bilo sta kaze Votson)
od 1930-posle Votsona=> Neobiheviorizam-nema periferizma, prihvataju se i un.procesi
-“S-O-R” formula (O=procesi u organizmu koji posreduju,apstraktno je merljivo-npr-sati gladi)
Operacionalno definisanje=Carls Pers ideja, ime Bridzman (disanje,puls,znojenje u stresu)
-ostalo ostaje isto-nema introsp, ment.predstava, ucenje se naglasava, objektivnost,spolj.posm…
3

kreativne dimenzije kao uzrocnik simbolizacije i prethonica je SuperEgu) Tripartitni: 3 sistema licnosti.udela u zivotu. inspirisuca. izbor. pobudila interesovanje za psihologiju. subjektivni dozivljaj bez uvazavanja objektivne stvarnosti. Nadzire saznajne f-je. Rorsah).ocekivanja pojedinca.faktorC~Egu. Ego (Ja). tema San-cuvar spavanja i pokusaj ostvarenja zelje u drugacijoj formi: Kondenzacija(skracenje).inhibira u nesvesno. zakljucivanje.7)Psihoanaliza 1895-Sigmund Frojd.Topoloski (Svesno i Nesvesno. kontrolisanog istrazivanja. misljenje je realisticko:usmerenost.grudima-suprotan rezultat pa objasnjen reaktivnom formacijom. uci se odricanju. analizu fantazije. SUPEREGO=unutrasnji policajac. nudi izvesnost zadovoljenja zelje. eksperimenata…sve se moze objasniti (muskarci i zene s vel. Nesvesno u njemu su mehanizmi odbrane kojima se brani od nestrpljivih zahteva Ida. koristeci se primarnim procesom.Simbolizacija -2 modela psihickog aparata. nema sistematskog. prava psih stvarnost. na psihologiju motivacije. Ego-ideal.8 komponenti u motivaciji: “alfa”. beleski. u dodiru je sa objektivnom realnoscu. kontinuum=>nema ostrih razlika izmedju neuroticnih i normalnih -komparativno-kulturoloska istrazivanja-visok stepen frustriranja u detinjstvu vodi anksioznosti -kritikuje se pitanje prirode nesvesnog .formira simptome bolesnih. Brojer “Studije o histeriji”(pre Lajbnic.Nice. brani mu nedozvoljena ponasanja(osecaj krivice zbog zelja neprobijenih u svest) Psihoza-Ego se ne prilagodjava zahtevima realnosti(halucinacije. rezervoar snage. posebno u snu. EGO=sledi princip realnosti putem sekundarnog procesa. cilj je izbeci bol i pribaviti zadovoljstvo halucinatornom realizacijom zelje.motivacione sile:Eros(E libida-mogucnije pomeranje) i Tanatos Ocena psihoanalize: i prihvacena i odbacivana zbog: neefikasnosti u terapiji. SuperEgo (nad-Ja) ID=sledi princip zadovoljstva. realnost i SuperEgo -po Frojdu-nagoni su urodjeni. uticala na metodoloski razvoj i nastanak projektivnih testova(TAT.Pomeranje.tenzijama. 4 .izlaganje subliminalnih sadrzaja shizofrenima i depresivnima) -Rejmond Katel: 7.Q4~Idu. “beta”. Pjer Zane osnov u delu “Psihicki automatizam”) -Nesvesno:uticaj bioloskih nagona. nesvesna savest u direktnom kontaktu sa nesvesnim u Idu.ima boljih. neki postulati su ostali opsteprihvaceni-mehanizmi odbrane…. kao i to sto psihoanaliza uzima za predmet ispitivanja bolesnu jedinku (“psihologija bogalja”) pozitivne strane: -uticajna. nekad uz Predsvesno sa energetskom preprekom-Cenzurom koja deluje kao potiskivac. teznja ka idealnom. savrsenstvu.iluzije…) Neuroza-Ego ne izlazi na kraj sa Idom(ocuvana veza sa realnoscu) Psiho/Sociopatije-osoba ne prihvata moralne norme SuperEga kao sopstvene =>Ego ima 3 pretnje-Id. faktorG~SuperEgu…(potvrdio tezu da neuroticari imaju slab Ego-jake tenzije Ida i krivica) -Ajzenk-crta neuroticizma.Id (ono). un.

-Covek je sistem koji aktivno obradjuje informacije(svaki sadrzaj je informacija). -Dzon Serl-mentalni procesi su intencionalni i semantickog aspekta. koje se kodiraju(transformisu) i sukcesivno rekodiraju(vise nacina pamcenja sahovske pozicije.isticu se mentalni. kao i ucenje. nebitnog za kompjuter 5 . npr izlaganje slova=>prosto reakciono vreme i vreme izbora-pri vise signala i odgovora=>procena vremena za obavljanje nekog mentalnog procesa) -Noam Comski. formiranje pojmova… -INPUT-OUTPUT (umesto S-R)-analogije prirodne u naukama(Frojd-hidraulicni model) -Karl Spenser Leshli (Votsonov djak)-proucavanje pojava neobjasnjivih S-R vezama. subsisteme-stupnjeve u obradi informacija. ima subprocese. resavanje problema. a bliski stavovima su i Pijaze. zakljucivanje. prihvacenije u Evropi. Herbert Sajmon-okretanje analizi saznajnih procesa -ponasanje nije samo ono spolja vidljivo vec i uverenja. -HP se javlja 1955.posledice) -Proces kognicije-urodjena sposobnost. ali se prihvataju i neeksperimentalni podaci(posmatranjem. Mej. Marfi. introspekcijom). ali moguce gubljenje delova). covekovo ponasanje je skup reflexa i navika. apstraktno misljenje. Rodzers. covek shvacen pasivno -u psihoanalizi je covek produkt proslosti.serijske operacije (kumulativno vreme jednako zbiru pojedinacnih delova).8)Humanisticka psihologija -Gordon Olport-savremene teorije sadrze ili Lokov ”list papira” ili Lajbnic-Kantovu samodeterminaciju i samopokrenutost organizma -u biheviorizmu se prednost daje spoljasnjem. mentalni dozivljaji… -predmet: paznja. -ne razmatra se jedinstvenost. pamcenje. psiholozi su Olport. organizacija znanja. s ciljem da se razumeju a ne predvide i kontrolisu ljudska ponasanja -falilo sistematsko prikupljanje empirijskih podataka da se iskazi potvrde. u SAD kao odgovor na lokovsku tradiciju-naziv dao Kantril. percepcija. od kompleksnosti recenice i zadatka zavisice vreme transformacije (u neki drugi oblik. intencije. odricni oblik npr) a istrazivanja su pokazala da su transformacije konsekutivne. -Po modelu rasporeda subsistema : Serijski model-lancana povezanost-izlaz jednog subsistema je ulaz u sledeci Paralelni model-konekcionisticki-istovremena obrada Hibridni model-S+P model (ali kako se pamti neki dogadjaj?) -trenutni protok informacija je kontrolisan nesvesno-subliminalna percepcija(i kod osoba sa lezijama vizuelnog kortexa) i kad se nema svesni dozivljaj vizuelnog utiska(slicno sa supresijom-dijeta). -Ljudski um je saznajni sistem. On zahteva vreme (mentalna hronometrija-Donders-merenje vremena reakcije. pa bez veceg uticaja 9)Kognitivna psihologija=Teorija kognitivne obrade informacija +vestacka inteligencija=kognitivna nauka -dotadasnje teorije ne nude objasnjenje o tome KAKO misljenje f-nise -model f-nisanja kompjutera. pojedinac nije skup radnji(sl Aristotelovoj entelehiji). ostvarenje i bogacenje kapaciteta osobe. stalno aktivan (deprivacija od informacija ima i + i . ranih fiksacija… -naspram njih su lajbnicovske pretpostavke o svrhovitosti ljudskog delovanja.Osnovni motiv osobe je odrzavanje. veruje se u eksperiment(kao i kod neobiheviorista). molekularnom. stvaralastva i samoaktualizacije. Alen Njuel. vazno je iskustvo. Adlerova i From. Keli.mozak=hw) -Ulrih Najser. podaci se ne uzimaju od zivotinja. Uslovljavanje nije glavni oblik ucenja. mozak je aktivan i dinamican. psihologe u izboru istrazivackih problema treba da vodi znacaj problema a ne dostupnost metoda. unutrasnji procesi(svest=softver.generativna gramatika-dubinska struktura recenice se razmatra. Maslov. govor. slicnom sa zivotinjama a ne posebno(idiografsko coveku). -4 nacela: ljudi su shvaceni po subjektivnim dozivljajima sopstvene individualnosti. neuroanatomska istrazivanja. imaju slobodu izbora. pasiv. a dr.

unazad(US posle BS).Rec je “signal signala”.organa-zeludac. Prvi signalni sistem je npr zvono kao signal za hranu. ali ni kao promene usled uticaja naslednih faktora i sazrevanja Gotovost-rec kojom se istice da naucena znanja. usvajanje znanja. Torndajkova. a kasnije dolazi do Habituacije (ali ne iscezava ako se trazi da se reaguje na draz-pritiskanje tastera na rec “pas” npr) -max adaptacije se postize diferencijacijom-uskladjivanjem znacaja signala u bioloski vaznim situacijama(zivotinja bi dozivela iscrpljenje da reaguje na sveki sum. pa posle i bez BS u tacnim intervalima) -uslovljavanje viseg reda(slika kvadrata+hrana pa pre zvono=>i na zvono(II red) salivacija) -U mozgu postoje stanja ekscitacije i inhibicije(vazno za shvatanje nesvesnog. uslove neuroticnog delovanja…) 6 . uverenja. konfiguracije) -po vrsti stimulusa:Eksteroceptivno(osn uloga u prilagodjavanju. slozenih motornih vestina. a drugi signalni sistem je rec “zvono”. ne obavezno emotivno neutralnu) => pokusaji =>uslovljavanje=>neutralni stimulus postaje uslovni stimulus=> beuslovni reflex postaje uslovni reflex -uslovljavanje ima adaptivnu vrednost. umora (kratkotrajne promene). patoloska stanja.50150 pokusaja) -po vremenskom odnosu: unapred(US. vetsine i stavovi ne moraju da se iskazu u vreme ucenja uvek -procesima ucenja se na pocetku 20. dok nje nema npr zivotinja reaguje i na samo uvodjenje u eksperimentalnu prostoriju) -gasenje-izlaganjem samo uslovne drazi bez bezuslovnog stimulusa:moze biti akutno ili hronicno (koncentrisano ili u roku od 24h(sporije gasenje) se daju pokusaji) -spontano obnavljanje-iznenadno javljanje ugasene reakcije na uslovni stimulus 12)Oblici uslovljavanja -prirodno( na prirodne signale BS:miris hrane. ali nekad i neadaptivnu (slucaj malog Alberta-poceo da se plasi svega krznatog belog nakon izazvanog straha od pacova) -pojava generalizacije(salivacija se javlja i na druge zvuke npr samo vise ili manje u zavisnosti od intenziteta i stepena odstupanja od primarnog zvuka) -semanticka generalizacija-prenos uslovne reakcije na drugu rec. stavova. veka bave Pavlov. pogled). koje sledi Skinerova koncepcija operantnog ucenja 11)Osnovne pojave u klasicnom uslovljavanju -Ivan Petrovic Pavlov-po ideji Secenova-tretira psihicki akt kao trokomponentni proces:uz culnu ekscitaciju ide centralna prerada pa misicna akcija(~reflexu).na svaku novu i nepoznatu draz. tipove nervnog sistema.BS). u okviru fiziologije vise nervne delatnosti -paradigmatski eksperiment klasicnog uslovljavanja-Ogled sa salivacijom: hrana=bezuslovni stimulus-salivacija=bezuslovni reflex + svetlo=neutralna draz => reflex sta-je-to (orijentaciona reakcija.10)Pojam ucenja -psihologija pokusava da objasni nastanak jednostavnih navika. odlozene reakcije(US >5s pre). istovremeno. na vreme(samo BS. pacijenti i skala za tecnost u besici. Interoceptivno(direktna stimulacija un. vestacko(arbitrarni stimulusi:zvono) -u prirodi se cesce reaguje na kompleks stimulusa -razlikuju se proste i slozene drazi(kompleksi. -refleks orijentacije-prva pojava stimulusa izaziva reakciju. govora.5-20pokusaja US+BR=>UR). na trag (US prekida pre BS 1s-min). karaktera -na osnovu ucenja neko stice (srazmerno) trajnu gotovost da se ponasa na odredjeni (nov) nacin sto je posledica prethodnog dozivljavanja i aktivnosti a nije isto kao i promene ponasanja usled bolesti.

13)Klasicno uslovljavanje emocija -nekad je dovoljno dati par kombinacija US i BS(pas i inekcija) -slucaj malog Alberta-pacov.efekta ima automatsko dejstvo. Preplavljenje-ekstremno izlaganje strahu-stresno (vozenje kolima zene koja se toga plasi) Averzivna terapija-kod alkoholizma.pse i pilice.US-uslovljavanje unazad(bolje unapred) -empatija kao sredstvo uslovljavanja(elektrosokovi drugih pa zvono pred udar-strah. sto je uticalo na americke bihevioriste. ili su na nekoj drugoj terapiji) a koriste se postupci: Sistemske desenzibilizacije-slucaj malog Pitera-hranjen u prisustvo pacova(hranjenje je antagonisticka reakcija) U praksi cesta i duboka misicna relaksacija i razmisljanje o strahu. dok nagrada jaca veze. i predlaze koriscenje eksperimentalne metode koristeci kaveze i lavirinte i macice. povlacenje omce. kazna moze a ne mora da ih slabi (testovi sa pilicima. negativne slabe veze) -ucenje se odvija samo kad neko ponasanje ima dejstvo na okolinu zivotinje(prijatno dejstvoima ucenja.ucenje putem pokusaja i pogresaka(Li Torndajk). -odatle i Torndajkova teznja da jednostavne nacine resavanja problema kod zivotinja analizira asocijacijom impulsa ka akciji i spoljasnje situacije.fobija(Votson) -slucaj malog hansa-nesreca sa konjem=>transfer od straha od oca.general.agresije(Frojd) -u reklamama-prijatna scena pa proizvod-BS.imaju kontrolne grupe(one koji nisu na terapiji.jedna akcija se ne moze tumaciti kao ishod nekih visih procesa ako se moze objasniti nizim po psiholoskoj slozenosti.majka se plasi buba=>prenos nemira na dete=>fobija kod deteta iako nije postojao strah) -iracionalnost fobija-posledica uslovljavanja. Takodje. komponente se tretiraju holisticki. kazne.lizanje i vrata) -“sirenje efekta”. neugodan efekat-ponasanje slabi) -ovome prigovara Dzon Votson jer se u pojmovima zadovoljstva i neugode zadrzava subjektivisticki. slicnost ljudi i zivotinja dovodila do neodmerenosti zakljucaka=> Lojd-Morganov Kanon Stednje: cilj je izbeci antropomorfizam.ucenje bezanja. naucno nepodesni pristup (ipak. -termin “konekcija” oznacio je kao vezu culnih utisaka i impulsa ka akciji(=>konekcionizam) -zakon efekta : odnosi se na pojacavanje i slabljenje S-R veza u zavisnosti od njihovih posledica (pozitivne posledice ucvrscuju.Kreira se “kriva ucenja” smanjenjem potrebnog vremena za izvrsenje neke akcije. nesvestan je proces (macka. nekad nije bilo traume -uslovljavaju s ei pozitivne emocije(reklame) 14)Postupci klasicnog uslovljavanja u terapiji mentalnih poremecaja -50tih godina-Ajzenk-bihevioralna terapija(dobila na zamahu kritikom psihoterapeutske metode i podatka da se 60% pacijenata spontano izleci)-modifikovanje ponasanja i emocija u skladu sa teorijama ucenja. ali ne sve. -komparativno-psiholoska istrazivanja. primeri ljudi) -Z.pojava da nagrada utvrdjuje sve vremenski bliske veze izmedju sredinskih drazi i reakcije organizma 7 . simptomi se tretiraju direktno bez ulazenja u uzroke. fetisizma. izbegavanja… -Torndajk-Darvinov uticaj u istrazivanjima.poluge ili papucica. ali efekat je do 5 godina) 16)Instrumentalno ucenje i zakon efekta -reakcija(ponasanje) koje se uci je sredstvo za postizanje nekog cilja(ne kao kod klas uslovlj) -pre 1940.Li ih je operacionalno definisao) -1929-revizija=>”krnji zakon efekta” –delovanje kazne i nagrade nisu simetricni dogadjaji. Morgan je u analizi covekovog ponasanja pribegavao navikama a ne inteligenciji.prouciti mentalni zivot i poreklo specificnih ljudskih moci (ranije je fokus bio na zivotinjskoj inteligenciji a ne gluposti). operantno ucenje(Skiner) -danas ucenje putem nagrade.zvuk=>strah od svega belog i krznatog. draz se uvodi uz nezeljeno ponasanje(pilule za mucninu.

zavisnih i nezavisnih varijabli. uz asocijaciju sa primarnim produkuje novo ponasanje (svetlo se veze za hranu. nagradjivano ili kaznjavano. drugo refleksno ponasanje -prikupljaju se podaci o tempu i meri odgovaranja -koristi se tzv “Skinerova kutija” (tipican eksperiment sa gladnim pacovom i polugom) -slucajno emitovani operant se utvrdjuje potkrepljenjima i povecava se broj emitovanja i subjekt je tada “ucvrstio operant” (NE stvorio naviku) -pozitivno potkrepljenje nije isto sto i nagrada (dete koje place i majka koja ga grdi.emocija za osobu koja kaznjava.17)Operantno ucenje: osnovni pojmovi -biheviorista Berhus F.svet. pocinje da kljuca i zuti taster * Pozitivno Negativno Potkrepljenje Operant je pracen izlaganjem prijatnih drazi/posledica Kaznjavanje Operant je pracen neprijatnim drazima Operant je povezan sa sprecavanjem i otklanjanjem neprijatnih drazi/posledica Operant je pracen prestankom prijatnih drazi 8 .golubica koja je nagrajivana kljucajuci u zeleni. vezivanje neg. voljno ponasanje kontrolisano svojim posledicama. molekularno (pokret misica) ili molarno (odlazak u pozoriste) [suprotstavljeno Votsonovom-nema reakcije bez stimulusa] -u okviru je klasicnog instrumentalnog ucenja koje Skiner uvazava koje je pod uticajem Torndajkovog Zakona efekta -pojam respondent : refleks. averzivnih okolnosti (majkin prekid nepaznje. daje se nakone nekog ponasanja s ciljem da dovede do supresije nekog ponasanja bilo izlaganjem negativnoj drazi bilo uskracivanjem pozitivne (trenutni efekat. prekid sokova zivotinjama. siri koncepti -pojam operant : spontano ponasanje bez spoljasnjeg izazivaca.neprijatna stimulacija odmah sledi nezeljeno ponasanje(stalan intenzitet da ne dodje do navikavanja na kaznu) [kod klas. ali ne i crvena lampica) -diskriminativni stimulus je unutrasnja ili spoljasnja draz koja dovodi do potkrepljenja(zel. Skiner – induktivna teorija-sakupljanje cinjenica. sirenje i na druga ponasanja. operacionalno definisani novi. utvrdjivanje pravilnosti u odnosima. zednog-voda…) -kazna nije isto sto i negativno potkrepljenje-ukidanje neke neprijatne drazi ili okolnosti.a kazna je averzivna draz. emocionalne reakcije. pacov ce i u mraku kad je u fazi gasenja da pritiska polugu a eksperimentator pali tad svetlo iako se ne daje hrana) -generalizacija stimulusa. a ovo ponasanje se modifikuje klasicnim uslovljavanjem -osnovna razlika je sto je jedno voljno.. kod neuroza-opsesivno pranje ruku-uklanja anksioznost). skrivenije reakcije. reakcije bezanja i izbegavanja.uslovlj-istovremeno s ponasanjem kaznjavanje] -diferencijacija.) -primarna potkrepljenja-nenaucena. sama po sebi je agresivni akt) -operantno kaznjavanje. zadovoljenje bioloske potrebe (hrana) -sekundarna potkrepljenja-uslovna. za gladnoghrana. zlezdane sekrecije.razlikovanje drazi koja dovodi do potkerpljenja (zelena.

ucenje je vremenski dodir-vreme izmedju ponasanja i potkrepljenja kojeg ako nema-dolazi do gasenja. VR.sve zavisi od spolj.faktora i centr.40. hipertenzije. tempo individualan .18)Primena principa operantnog ucenja 1) u bihevioralnoj terapiji : kao kazna ili kao sekundarno potkrepljenje (zetoni za npr hranu) Premakov princip potkrepljenja – davanje prilike za izvodjenje pozeljnije radnje(nema igrica dok ne sredis sobu. ali ipak nije -Skiner je umesto obuhvatnog teorijskog sistema razvio program utvrdjivanja empirijskih zakonitosti ponasanja uz f-nalnu analizu. depresija kod ljudi) -nekad potkrepljenje inace prijatne aktivnosti moze dovesti do gubitka interesovanja -op. skolama…). S-R vezi. Smatra se doduse da i pozitivna atmosfera doprinosi efektu. aktivno ucestvovanje ucenika.sistema.pojedinac-objekt manipulacije.“princip oblikovanja”=prvo se parcijalne akcije nagradjuju.U 20. potpuno nove recenice nastaju (Noam Comski) -po Skineru jedini odgovoran za op.60 izvrsenog operanta. povratak instinktivizmu zbog razocaranja u ljudsku prirodu koja je ocito nepromenljiva.nerv. kod kompjutera… -osnovni postulat : najefikasnije je ucenje u velikom broju lakih malih koraka -mane : gubi se iz vida opstost i nema prednost u odnosu na klasicnu nastavu 3)biofidbek – bioloska povratna informacija : ucenje kontrole sopstvenih reakcija kojima upravlja vegetativni nervni sistem(obavezno kontinuirano informisanje o toku stanja un.procesa) -korisno kod lecenja anksioznosti. neravnomerno -zajednicko-potkrepljenje zavisi od pojave odgovora (operanta) -kontinuirano potkrepljenje = ako je svaki operant potkrepljen -nekontinuirano potkrepljenje = drugi uslovi-vremenski interval (intervalni rezimi). a posle potkrepljenja sledi manja pauza(radnik u fabrici) VR = potkrepljenje nekad posle 30. kod zivotinja potkrepljenje odmah po delu. migrena….razgranata nastava : manji paragrafi. brzina izvodjenja je veca zarad veceg br potkrepljenja. tempo izvodjenja je stabilan (plac bebe u krevetu) -korisni su u farmaciji za utvrdjivanje delotvornosti leka (lek za anksioznost je bio depresant) 20)Ocena Skinerovog shvatanja -ljudsko ponasanje nije repetitivno kao kod zivotinja -govor ne podleze analizi Skinerovim pojmovima. logicke jedinice. teorije kazu namerno kaznjavanje zbog incestuoznih zelja) FI = potkrepljenje zavisi od jednog operanta i vremena od prethodnog potkrepljenja (uoceno da zivotinja 2/3 vremena ceka a onda ubrzano emituje operant) (plata ali diskutabilno) VI = vrednost rezima je prosecno vreme izmedju potkrepljenja koje varira od jednog do drugog. u bolnicama. 19)Rezimi potkrepljenja -istrazivacke tehnike za ispitivanje uticaja rasporedjenih potkrepljenja na ponasanje -u prirodnim uslovima je ono povremeno.ali psi-anal. a odlozena potkrepljenja manje uticu na ponasanje od neposrednih (pusaci) -eksperiment “naucene bespomocnosti” (sokovi na zivotinjama.gubi odgovornost. po utvrdjenom redosledu. VI –veca otpornost ka gasenju FR = racio moze biti veci od 1000. visok tempo reagovanja. parcijalno. broj odgovora (racio rezimi). FI.ucenjem ne nastaje novo ponasanje (Bandura-ucenje po modelu) -Hol i Lindzi-hvalili kao uticajnu teoriju. pitanje po pitanje.v. istog trajanja izmejdu operanata(fiksni) ili varirajuceg (varijabilni) =>FR. pa je postojano visok tempo reagovanja(kockar. zatim se objedinjuju. 9 . a time i strah (po Fromu to je razlog prihvacenosti teorije). direktno potkrepljenje. a diferencijalnim potkrepljenjem se dalje vezba konkretno izvodjenje(jacina pritiska na polugu) -linearna nastava : gradivo se uci deo po deo. 2) programirana nastava : “samopoducavanje” (Skiner). a testiranjem se odredjuje dalji rad -u upotrebi i kod organizacije udzbenika.

pojam recenice) ali uz ravnotezu sa smisaonim receptivnim ucenjem(otkrivanjem sadrzaja uceniku koji je kognitivno aktivan. Problem je sto nema kontrole prethodnog iskustva zivotinje(mozda je rezultat ishod i transfera). -semanticka fiksacija (monah i put do planine i nazad 24 h-jedna ista tacka i gore i dole) -preterana motivisanost moze biti kontraproduktivna(anksioznost. ispoljavanje naucenog.kopiranje je. vezano za poznatu licnost-a imitacija je i svesna i nesvesna.) -generalizovana imitacija : slicna identifikaciji. bitan je i ugled.Nema prirodnih uslova (macka se ne provlaci kroz pukotine prirodno) i komponente resenja su skrivene. Zajednicki problem je ostvarivanje ravnoteze otvorenosti ka novim resenjima i vec naucenog. dobre pogreske.upadljivosti cilja. umereno se uneti. Kod ljudi -Maks Verthajmer-i percepcijom se bavio. funkcionalna resenja(sta do resenja) i specificno resenje(konkretizacija). dolazi se do utvrdjenog resenja. u skoli cesto) -ucenje nije jednako delatnosti : pojedinac uci svasta ali od okolnosti i potrebe zavisi da li ce se to manifestovati(kod Skinera su potkrepljenja vezana za delatnost. spojiti stapove. uverenje u sopstvene vrednosti (ucenje u grupama) 22)Ucenje uvidjanjem Kod zivotinja -Volfgang Keler-gestaltista-sumnja u adekvatnost Torndajkovih testova(kao da zivotinja nabasa na resenje slucajno). motivacija djaka. precizniji cilj daje jacu motivaciju. i to odmah po posmatranju uzora.“ahadozivljaj”. nagradjivanost ponasanja uzora (f-nalna vrednost ponasanja). samo prisustvo uzora nije uslov za ucenje. izbegavati fiksacije 23)Resavanje problema uvidjanjem i skolska nastava-Dzerom Bruner -ucenje putem samostalnog otkrica se potencira(geografija. zavisno i od pokretljivosti i razvojnog stupnja zivotinje i udaljenosti od cilja. uticaj je uzajaman -Skineru i bihevioristima zamera sto zakljucivanja vrse na izolovanom pojedincu koji uci a ucenje se vrsi u drustvu punom “uzora” za posmatranje i imitiranje uz varijacije kao posledicu slozenih kognitivnih procesa i generalizacije (deca u vrticu 3 prikaza nasilja-dozvoljeno-agres. poznatog ili nepoznatog. naci slicna resenja iz proslosti.ukusa. nemoguce ako resenje zahteva da se cilj prvo odgurne. lose/teske/glupe greske. zapisati misli. dati mu vremena. imitira se neko ponasanje i obuhvate i druga ponasanja (identifikacija-nesvesna. teznja ka cilju najkracim putem. iluminacija. On postavlja kao problem delatnosti u dometu repertoara ponasanja zivotinje(simpanza Sultan. Principi produktivnog misljenja slicni percepciji-grupisanje i reorganizacija u zavisnosti od nacina formulacije problema. usvajanje stavova i vrednosti. nije sto i mehanicko zapamcivanje) -isticanje organizacije znanja koje se predaje(blisko gestaltizmu-vise cinjenica u organizovanu celinu). 2+9=11 i tako 5 puta =55) -Dunker-stvaralacko resavanje problema je dinamican proces koji obuhvata prelazenje iz jedne perceptivne organizacije u drugu: 3 nivoa : opsti okvir problema(podaci). 2 stapa i banana.dug je proces. napetost u zavisnosti od jacine zelje(jaca zeljateze resavanje).ne uc) -za delatnost a ne smao ucenje bitan je:razvojni nivo onoga koji uci.Mehanicko pamcenje cinjenica u skoli kao ometajuci faktor. kompetentnost uzora i razvojni nivo onoga koji uci.motiva.razvoja. gledati iz vise uglova. napetost se smanjuje reorganizacijom kao uvidjanjem. aktivnosti ka cilju.tezi se stabilnosti koju mozemo shvatiti kao teznju ka pregnantnom gestaltu (sabrati br 1-10. takmicarski duh… 10 .intenzivan. matem Gaus reorganiz br->1+10=11.nacin ispitivanja. ciljevi samog pojedinca i okoline nad njim.21)Ucenje ugledanjem na uzor-po modelu -Albert Bandura-uticaj unutrasnjeg i spoljasnjeg(uverenja. praviti analogije. resenja nisu produkt nasumicnih pokusaja ili proslih iskustava vec suprotno. napetost…) -razumeti problem. ali znanje neprimenjivo kad je banana obesena i visi-fiksrianost na staro resenje drugog slicnog problema).Istice tdje vaznost uvidjanja-ono je postupno i stupnjevito.ponasanja-sredina) -covek nije bespomocan pred sredinom ali ni neograniceno slobodan. Specifican dozivljaj-iznenadan.u obzir i nivo intel.

r. uglavnom kod aritmetike (pacijenti sa povredama-1 rec sa liste nepovezanih reci.Ljudski um je mesavina mentalnih moci(zaklj.ali ponove prostu recenicu). a brzina gubljenja je oko 15s ali mozda postoji dejstvo interferencije.r. pa ce tada i reci zadnje s liste biti jednako lose reprodukovane kao iz sredine. telefone.) Senzorno pamcenje -Sperling-slova=>kratko potpuno pamcenje o vizuelnim drazima=ikonicka memorija=1s -“procedura nekompletnog izvestavanja”-samo 1 nasumican red slova po izlaganju -iz ikonicke u k. m-n…)=>k. pa druge i to u kontrolnoj i eksperimentalnoj grupi (A i B zadaci-brzina i lakoca ucenja B odredjuje efekat) ali to sve pokazuje ima li transfera ali ne i kako do njega dolazi -prva istrazivanja vezana za skolsko ucenje:Teorija formalne discipline (vezbanje u jednoj specificnoj oblasti utice na opsti razvoj sposobnosti i umeca i u drugim oblastima.) i zadnja(jos u k.m. kulture. ali ne kod razumevanja prostih recenica. slova.).pamc) koje se kao i misici vezbaju.m.m. slike…) -kodiranje-one informacije verbalne prirode u akusticku formu(eksp sa slovima). ucenje novih reci. ali nista novo-ni osobe. kao i vezivanja znanja za udaljenije ciljeve(ne samo za polaganje ispita) 25) Senzorno.r. ili neutralan (ne utice) -istrazivanja u 2 faze : vezbanje jedne aktivnosti(zadatka). negativan(otezava).f-je) -danas : istrazuju se uslovi za primenu ranije naucenog u novim situacijama-transfer je bolji ako je znanje zasnovano na uopstenijim znanjima-Dz. npr matematika za zakljucivanje i latinski za opstu moc pamcenja). primarna-obim=5-9 podataka (oko 7). slova prelaze 1 slovo za 10 milisekundi -Kratkorocna memorija=neposredna.r. memorije. 3)podaci o greskama: u zadacima neposrednog pamcenja u reprodukciji nepovezanih suglasnika-brkanje po akustickoj slicnosti (k-g. Informacije se interpolacijom sa drugim informacijama. konverzaciju. 11 .stimulusa-Teorija identicnih elemenata(ne obuhvata slozenije psih. je vezana za semantiku (znacenje). -Vilijem Dzems-primarna i sekundarna(trajna) memorija(k. pamte serije brojeva. mada je i na nivou k. (po ucenju “nereci” kod dece 4-5god se moze prognozirati obim recnika kasnije-u Engleskoj istraz.a poboljsanje izlaganjem reci neke druge kategorije) -RAM-k.m. moguce semanticko kodiranje informacija.r.r.r.Bruner. Kratkorocno pamcenje i Radna memorija -Herman Ebinghaus (Nemacka)-verbalni besmisleni materijali. ni dogadjaje…ostecenje je samog prelaza informacija iz kratkorocne u dugorocnu memoriju) 2)postupak slobodne reprodukcije: izlozena lista slova-prva se upamte(ponavljanje-u d. brojevi. citanje teksta. ali zavisi i od inteligencije coveka i motivisanosti.ali jeste potrebno za razumevanje slozenijih recenica. normalni i poremeceni.mem.24)Transfer ucenja -svako ucenje je pod uticajem prethodnog ucenja i taj uticaj je transfer -trojaki efekti: pozitivan transfer (prethodno nauceno olaksava ucenje novog). -Torndajkova istrazivanja nisu ovo potvrdila empirijski-pozitivnog transfera ima ako su obe gradje slicne i ima sl.m. b-p. je radni prostor za resavanje problema uz elemente problema i neophodne informacije iz d. ometajucih faktora (eksperimenti : po 3 slova-trigram 2s pa 3cifren broj i od njega brojanje unazad do 32s=>brzo zaboravljanje) vreme pretrazivanja je oko 38 milisekundi (niz od 6 brojeva par s i pitanje da li neki broj jeste ili nije bio u nizu-razl.m. sem kod neverbalnih materijala(poljubac. miris) -znacenje ima ulogu(zbunjivanje vece pri izlaganju reci iste kategorije.r. se oslanja na akusticko kodiranje informacija a d.r i d.) 26)Razlozi za razlikovanje kratkorocnog i dugorocnog pamcenja 1)neurofizioloski: kod lezije hipokampusa pacijenti se sete proslosti.

Bartlet : mentalne reprezentacije koje omogucavaju ekonomicnost pamcenja i opazanja. umesto detalja pamte se samo bitna svojstva zbivanja-konzervativnost pamcenja (pamtimo ono sto vec znamo). ali neka nova znanja se bolje pamte -Deklarativno pamcenje : epizodicka i semanticka memorija-cinjenice. (eksperimenti elektrostimulacije mozga pri neurohirurskim zahvatima-Penfild.gl. kod kasnijih reprodukcija je uocena pojava reminiscencije tj prisecanja. vreme ucenja(vise koncentrisana-veca r).27)Vrste dugorocnog pamcenja -sve sto se posle max 1 minuta moze reprodukovati-preslo je u d. subjektivno organizovanje informacija. fizioloska stanja… Upamceno je u vezi i sa slicnoscu okolnosti u kojoj se uci i reprodukuje(ronioci. ulaganje napora. zanimljivost sadrzaja (zanimljivije-veca r) 2)Rekognicija-prepoznavanje: postupak je za procenu kolicine upamcenog. cak nekad bolje no odmah po ucenju. hipnoza-ostaje pitanje da li je zaista rec o secanjima stvarnim ili izmisljenim) 12 . manje tesko od reprodukcije-daje se nov materijal sa elemntima starog i treba naci poznato a mera upamcenog je broj prepoznatih elemenata. gde ima rime. zatim acosijativna. pojmovi.Problem. ali jednom vec naucenog sadrzaja-dakle ljudi zapravo i ne zaboravljaju. preslisavanje… 28)Testovi pamcenja -u laboratorijskim uslovima se merenje retencije (pamcenja) meri na 3 nacina: trazi se reprodukcija. 3)Metod Ustede: manje vremena treba za usvajanje cak i zaboravljenog. ili Lasta je ptica pre nego Kokoska je ptica a isti broj cvorova.r. a njenoj pojavi doprinosi: uzrast (cesca kod mladjih osoba). navika. -Talving : Epizodicki (zadrzavanje uspomena) i Semanticko (organizovano znanje. autonomnost obrasca-nesvesno izvodjenje.pre Medved je zivotinja nego M je sisar-uloga ranijeg iskustva. vestina viseg reda.grad npr) -Kolins-Kvilojanov model(pravi za kompjuterski program koji bi razumeo recenice)-cvorovi-> kanarinac-ptica-zivotinja (dalji cvorovi vise vremena). uklapanje reci u recenicu-3 grupa najdublju analizu recenice i stoga najbolje pamcenje). prepoznavanje ili usteda kod ponovnog ucenja 1)Reprodukcija: doslovna. ispravljaju se greske). pijane zene). slobodna(prisecanje bez obzira na raspored). preucavanje. -komplexnija mreza semanticke memorije -Sheme . razradjeno ponavljanje (dovodjenje nove informacije u vezu sa starom). obim(veci o-veca r). stepen naucenosti(kod delimicno naucenog). dubina obrade informacija (eksperiment sa 3 grupe: veliko slovo.uverenja -Proceduralno pamcenje : ovladavanje visoko automatizovanim vestinama bez svesnog napora u fazama:prva sa ucescem deklarativnog pamcenja u kognitivnoj fazi pamcenja-cinjenice (npr koji udarci u tenisu postoje).izvodjenje motornih obrazaca (kako se udara. Svaki pojam ima atribute(pre kanarinac je zut nego K ima kozu).m. Testovi prepoznavanja nisu osetljivi na efekat konteksta za razliku od reprodukcije na koju uticu i raspolozenje. -za prelazak u dugorocnu memoriju vaznu ulogu igraju: ponavljanje.

r.Ovim promenama u nacinu pamcenja neki objasnjavaju infantilnu amneziju. Istice se znacaj kulturnih uticaja(2 africka plemena-razlicito pamcenje price.g) -konfabulacije-rupe u pamcenju s epune izmisljenim sadrzajem(kod organskih i mozdanih oboljenja pracenih intelektualnim propadanjem). halucinatorni karakter 30)Poremecaji pamcenja -svakodnevno zaboravljanje -amnezije-psihogene(od trauma).Golton(dorucak i sutradan opis)istrazivanja-razliciti tipovi ljudi (vizuelni. tona on se vidi. dok realan opazaj postaje sve precizniji i bolji. auditivni-Dikens npr.uocljivija retrogradnost od anterogradnosti(nema secanja od pre nesrece cesce no nemogucnost ucenja novog).m. sem do pred traumu(min.r. slucaj dirigenta koji je stisavao deonicu duvaca dok nisu prestali da sviraju-tad je bilo dovoljno tiho) -Perkijeva-odnos opazaja i mentalne predstave-eksperimenti sa platnom i blagim projekcijama predmeta. slusne.m. Sposobnost prepoznavanja oblika kod dece do par meseci se koristi za prognozu inteligencije sa 7 godina. sa 3 meseca i tokom 8 dana pamte nauceni pokret.iskrivljena secanja-osoba dozivljava nesto kao svoje iako je pre negde vec to cula (nesvesno plagijatorstvo) 31)Razvoj pamcenja -ranije se mislilo da bebe ne poseduju sposobnost pamcenja.osecaji u udovima. povrede. osobe mogu nauciti nove vestine(citanje u ogledalu)-procedur. a takodje ne zahtevaju orijentaciju cula za razliku od opazaja (sem uzgredno kocenje pogleda. danas se zna da i bebe vec od par dana pokazuju znake operantnog ucenja(okretanje glave).r. preferiranje zenskih glasova. pojedinosti i struktura-veza s bozanstvima-izolovane ili integrisane strukture) -prenatalno pamcenje(glas majke. k. nekad obnovljiva i sutradan(Viljem Blejk-tako slikao. cuje…cak ogluveli ili solepeli mogu da ih prizovu u svest -mentalne predstave nisu iste realnom opazaju-kod nekih ljudi su uvek sive. osetljivost na odredjenu poznatu pricu…) 13 . otkucaje srca.amn. u d.m) -kriptomnezija. pomeranje kapaka…) -Fehner(slika predmeta ali ubrzo cista misao o predmetu). se zaboravljeno polako vraca. a oko 7-8 godine se usvaja sposobnost strategije pamcenja-metamemorija (npr grupisanje slova “aeiouklmn” prilikom pamcenja).Nije kao pseudologija kod koje osoba samo privremeno veruje u izmisljeni sadrzaj(ovde stvarno veruje) -déjà vu-kod umora i stresa. uocavaju se detalji. olfaktorni.a drugi je tumace promenama u razvoju hipokampusa(deca nemaju organizovano pamcenje). rasprsuju se. koje su subjekti videli i po prestanku projekcija -u stanju pospanosti dobijaju ziv. alkohola)-kod retrogradne org. netaknuta -organske(od starosti.pamc.h. najcesci-mesoviti tip) po uspesnosti vezanoj za vizuelne. motorni-kinestetske slike. motorne… -neki pojedinci upravljaju svojim predstavama (izvrnuta tasta)-vazno za atletske aktivnosti -Ejdetske slike : zive predstave-kad subjekt do detalja moze da ispituje sliku iako nije pred njim i to do 2-3minuta kasnije. postoji svest da nesto nismo mogli doziveti ranije ali neka okolnost budi asocijacije. mozda je vezano za trenutne poremecaje funkcionalnog stanja neurona u mozdanoj kori ili hipokampusu (koji prevodi informacije iz k.29)Mentalne Predstave -Dzon Lok-vid psihickih slika koje proisticu iz unutrasnjeg napora i orijentacije i koje se odigravaju i bez prisustva spoljasnjih drazi -Naknadne(perseverativne) slike oseta –i po prestanku svetla.

2)Gestalt faktori-kvalitativne promene od ucenja do interpretacije u pravcu stvaranja dobrog gestalta (zaboravlja se neregularno). ukusi bude uspomene 6)Konsolidacija traga.prekid kons. -Frojd tvrdi da postoji i kod normalnih ljudi-neprijatne uspomene se zaboravljaju ili im se vrednost umanjuje(npr ocena porodjajnih bolova porodilje odmah po rodjenju ili mesecima kasnije). kodirani kod i sadrzaj -Talving : eksperimenti sa davanjem naziva grupama reci i pomaganju secanju=>ima razlike izmadju pristupacnosti i raspolozivosti -mirisi.traga u nervnom tkivu je uzrok sto povredjeni ne mogu da se sete trenutaka pred nesrecu i do 4 nedelje pre(istrazivanja vadjenjem hipokampusa majmunima) -kofein. Kod glasina se ubacuju sopstvena tumacenja i zakljucci.cesto kod histerija. amfetamin-poboljsavaju i ubrzavaju pamcenje i konsolidaciju traga 14 . -Efekat Cajgarnikove-bolje se pamti nedovrseno-zadatak npr ali smao kad osoba smatra da neresenost nije posledica njene nesposobnosti. normalizovanje~slikama u umetnosti-odnos klasicizma i ekspresionizmasmanjenje i povecanje napetosti i svodjenje na poznat predmet.Promene u pamcenju se tumace kao teznje pregnantnosti i pamcenje je pokusaj rekonstrukcije dozivljenog sadrzaja. stepen naucenosti. razmak izmedju ucenja(manji razmak veca interferencija). 24h i 1 nedelje=>3 vrste promena: poravnanje. dodavanje detalja. izostravanje. besmisleno se rbze zaboravlja 1)Neupotreba-spontano. po emocijama i stanovistima samog subjekta (prica o ratu i 2 mladica). Iznenadjujuce-reprodukcija je bolja kasnije no odmah po neprijatnom dogadjaju. nikotin. Secanje je vezano za neki dogadjaj koji ostavi trag (izbegava se izraz engram jer oznacava neku konkretnu lokaciju u mozgu). konvencionalizacija po sistemu i kulturi. pa se ovaj stav cesto odbacuje. veca koherentnost. Ometajuci faktor je i slicnost gradiva. nepotpuni sklopovi teze zatvaranju(princip klozure). u suprotnom dolazi do mehanizma potiskivanja i zaboravljanja(kod zrtava nasilja=>nepouzdanost svedocenja) 4)Interferencija .m. razumevanja. 3)Represija i emocionalni faktori. klinicki dokazano.uzajamno ometanje 2 sadrzaja : retroaktivna ( novo na staro ) ili proaktivna ( staro na novo ). pa sve sporiji. tako da se ne zaboravlja zapravo vec se trag konsoliduje ka boljem gestaltu -Efekat fon Rostof-izolacije-element koji se izdvaja bice bolje upamcen (perceptivna diferencijacija u gestaltizmu) -Bartlet. smislenost sadrzaja -njome se nekad objasnjava infantilna amnezija + odsustvom moci verbalizacije (ali covek od 15 godina se ne seca infantilnog perioda. Olport i Postman : izucavali pamcenje prica i glasine =>skracivanje price. brz. pa trazena reprodukcija nakon 30s. one se mogu menjati pod uticajem nekog novog iskustva pa se zapamceno modifikuje -Vulf-oblici. ali covek od 30 se seca adolescencije svoje pre 15g) 5)Trenutna nepristupacnost-fale znaci za reprodukciju. tragovi se struktuiraju u slicne grupe. sadrzaji se “tope” ali to mozda vazi za k.32)Faktori zaboravljanja -Ebinghusova krivulja-promenljiv tok.r.

sestra. -pravi Sinteticku teoriju f-nisanja uma po kojoj je inteligencija jedinstvena sposobnost i pored mnostva moci koje obuhvata(npr razumevanje-datog. invencija-novog. rast populacije. pozna faza industrijske revolucije. za starije -pomogao je i razvoj faktorske analize 34)Spirmanova teorija sposobnosti -1904-2 faktora: opsti ”g” i specificni ”s” -“g” je zajednicka svim zadacima a “s” samo u nekim (koliko zadataka toliko “s”. misicna snaga. pa Golton i zatim Ebinghaus -1905 sa lekarom Simonom. demokratizacija skolstva -prvi testovi na fizioloskoj osnovi-cula. deca bi rekla po asocijativnoj bliskosti medic. spacijalni. def. I svetski rat. a uvek 1 “g”) -slaze se sa Bineovom teorijom o jednoj objedinjujucoj intelektualnoj sposobnosti -“s” moze biti razvijena i bez “g’ (idiot savant koji neverovatno brzo racuna. svaki zadatak nosi ih odredjeni broj -posle Binea-Stern konstruise IQ=mentalni uzrast:kalendarski uzrast x 100 -raste broj testova. prethodila metakogniciji) -hteo je da razlikuje misljenje odraslih i dece -verovao u jednu meru i pored razlicitosti zadataka u samoj skali za procenu -mentalni uzrast je kvantitativni pokazatelj intelektualne razvijenosti=zbir mentalnih meseci.33)Bineov doprinos mentalnom testiranju -Inteligencija= ono sto mere testovi inteligencije =sposobnost uvidjanja odnosa izmedju stvari i pojava =sposobnost ucenja i koriscenja znanja(psih. cenzura-provera misljenja kroz kritiku. Alfred Bine 1905 1. zatim Ebinghausovi testovi zamora pri ucenju kod dece zavrsavanjem tekstova po kontekstu -Testiranja poceo MekKin Katel.koordinacija-Golton. pa i socijalno-psiholoski: za razumevanje stanja drugih (socijalna inteligencija). javljaju se i za grupno ispitivanje.individualni test za razdvajanje normalne od retardirane dece kroz niz zadataka po rastucoj tezini tipicnih za dete odredjenog uzrasta i taj test + 2 kasnija ce biti osnova za dalje testove. pa konacno i postojanje vise “g” faktora -razvijen “g” => brzo izvodnjenje relacija i efikasnost u njihovom koriscenju -2 principa postupanja u ljudskom misljenju: 1)princip izvodjenja odnosa: covek otkriva odnose medju vise ideja u svojo svesti 2)princip izvodjenja korelata: 1 ideja i 1 odnos su u svesti pa se u misljenju trazi drugi korelat (pravnik:klijent=lekar:? . direkcija-ka resenju. pamti…) ili bas nerazvijena kod ljudi sa visokim “g” (muzicki talenat npr) -’20 tih godina dopusta postojanje vise grupnih faktora (sposobnosti): numericki.). adaptacije(bioloske definicije) -Metakognicija=razumevanje i nadzor sopstvenog misljenja -na pojave testiranja uticale: socijalne darvinisticke teorije. verbalni. a ne pacijent) 15 .

formalno zakljucivanje (silogizam p->q->r). -obe inteligencije se razvijaju pod uticajem genetskih faktora i iskustva . oko 20te je vrhunac=>gubitak neurona. reci. inteligencija kroz iskustvo. recitost. verb. -svojim faktorsko-analitickim pristupom je inteligenciju shvatio kao mentalnu organizaciju od skupa nezavisnih grupnih faktora-7 primarija -pojedinac je opisan preko profila mentalnih sposobnosti (korelacija mnogih faktora). vidljiva je i u kutlurno nepristrasnim testovima. viz. siri se iskustvom. ali su grupni faktori bitniji -predvideo je proliferaciju broja posebnih faktora (Gilfordov model je imao cak 150) 1) verbalna sposobnost-recnik. pristup intelektualnim vrednostima sopstvene kulture 2)Fluidna : vrsta misljenja s naglaskom na zakljucivanju-indukcija(sl Terstonu). figuralno zakljucivanje (matrice). anagrami (ne zavisi od 1) 3) numericka sposobnost-brzo izvodjenje aritmetickih operacija 4) spacijalna sposobnost-predstavljanje rotiranih prostornih odnosa i objekata 5) sposobnost asocijativnog pamcenja-brojeva. siri i uzi grupni faktori(objedinjuju Spirmanove “s” faktore) -Vernonov model strukture sposobnosti-4 faktora: 1 opsti. slova. ali danas se to ne misli -obe resavaju zivotne probleme i nezavisne su.prenosi se na grupne faktore ali se ne gasi -teorija nudi pomirenje Spirmana i Terstona ali prednost data Spirmanu -opsti faktor se uzima kao predikator uspeha -Dzon Kerol : hijerarhijski model inteligencije oslonjen na 460 istrazivanja sa 130000 ljudi i istaknuta 3 nivoa: 1)vise uzih sposobnosti(spelovanje npr) 2)fluidna inteligencija. razumevanje procitanog 2) verbalna fluentnost-brzina proizvodjenja reci.a onda ostale -fluentnost reci najkasnije se javlja 36)Hijerarhijske teorije inteligencije-britanska skola -Bert. Vernon –daju teoriju u kojoj postoji opsti faktor. ali se kristalizovana razvija pod uticajem skolskog ucenja. 2 grupna (verbalno-edukativni i spacijalno-mehanicki) i uzi faktori [siri grupni faktori se diferenciraju na uze] -Bert-uloga opsteg faktora slabi vremenom(uzrastom).35) Terstonova teorija -najpre poricao postojanje “g”-faktora. razumevanje reci.analogije. perceptivna i spacijalna brzina. ali mnogi faktori su korelirani pa dopusta posle opstu s. a od znacaja je i kulturni kontekst 16 .aud percepcija. principa (8-11-14-?-20) -kod dece se prvo jave 3 primarije:verbalna.ideje 3)opsta inteligencija (sl g-faktoru) –jedinstvena => 37)Teorija fluidne i kristalizovane inteligencije -Rejmond Katel: 1)Kristalizovana : sirina znanja. prefinjenost. mehanicko pamcenje(20parova 2cbr) 6) perceptivna brzina-identifikacija znakova i objekata (brzo i tacno ) 7) induktivno zakljucivanje-nalazenje pravila. vezbom… a fluidna se razvija slucajno i individualno. kristalizovani proces ucenja i pamcenja. opste zakljucivanje (br kocaka u kompleksnom skupu).

shvatanja itd. govorenje. stereotipno ili ne da uci u jednoj bez uticaja na drugu intel.37)Alternative faktorsko-analitickom pristupu -nema jedinstvene slike inteligencije. pisanje. izvrsenja po metakomponentama *vezane za ucenje novih informacija *pamcenja ranije naucenih informacija *transferne : prenos upamcenog iz 1 problemske situacije u drugu -inteligentni ljudi vise vremena trose na globalno planiranje-strategiju no lokalno 3)Gardner-Multiple inteligencija-resavanje problema ili stvaranje sadrzaja cenjenih u drustvu -druge teorije su horizontalne(mentalne sposobnosti deluju po 1 opstem principu). resavanje zagonetaka i naucno misljenje) # telesno-kinesteticka(igra.intel. uzorak) -On se prevede na skalu devijacionog kolicnika inteligencije koji je zamenio Sternov IQ : DIQ=100+15xz (z=standardni skor ispitanika) 2)Validnost testa-da meri ono sto treba da meri. X=skor. um je organizovan po sadrzajnim oblastima=> -teza o 7 nezavisnih inteligencija(neko moze brzo/sporo..gluma. pola. homogenost (merenje iste pojave sem kod testova sirih crta licnosti).) -“Okviri uma”-faktorsko-analiticki pristup i analiza klinickih slucajeva. testa i spoljasnjeg neceg (npr sa skolskim uspehom je oko 0.obdarenih/retardiranih: # lingvisticka(citanje. kolika je njihova brzina i tacnost(isti primer advokat:klijent). hirurgija. Komponente mentalnih procesa se ukljucuju na jedan organizovan nacin-5 kategorija komponenti: *metakomponente : visi procesi planiranja i odlucivanja *izvrsne : resenja. sa uputstvima za zadavanje testova.5) 3)Konzistentnost-doslednost testa samom sebi-3 elementa: pouzdanost (u svakom trenutku i vremenu da bude isti skor ispitanika). SD=standardna devijacija za standard.) # interpersonalna(razumevanje drugih) # intrapersonalna(samo-razumevanje) 39)Osobine testova inteligencije -standardizovani. 2)Strenbergov komponentni model-pitanje je koji procesi ucestvuju kompleksnim zadacima. Ovde se inteligencija procenjuje na bazi procesa niskog kognitivnog nivoa-ne slozenih sudjenja. M=artim. prenosivost (ista pojava kod grupa razlicite starosti.sredina uzorka. kulture…) 17 . tumacenja su podlozna subjektivizmu 1)Kognitivna teorija obrade informacija-opisivanje koraka pri resavanju zadataka uz diferencijaciju po slozenosti procesa koji se istrazuje a razlike u inteligenciji su vezane za brzinu i efikasnost izvodjenja tih koraka.. imaju norme i podatke o valjanosti testa koje se stalno proveravaju (Flinov efekat-izmedju generacija dolazi do povecanja od 15 jedinica u prosecnom koef. ova je vertikalna koncepcija. razumevanje) # spacijalna # muzicka # logicko-matematicka(numericko racunanje. posebno kod fluidne inteligencije) 1)Norme=skorovi dobijeni na velikom broju subjekata koji su kao uzorak uzeti (ne porede se Holandjani sa normama uzorka dobijenim od Kineza) -testovne norme se daju u vidu percentila (rezultat:100) i standardnih skorova (udaljenost pojedinacnog skora od aritmeticke sredine u jedinicama standardne devijacije po formuli z=(X-M)/SD. bez nedoumica u zadacima. Meri se koeficijent korelacije izmedju 2 testa. vise u vezi sa fluidnom inteligencijom.sport.

brane se izolacijom. od kognitivnog stila (uobicajenog nacina opazanja. skolske. slaba) -zanemarena je mogucnost analize i uocavanja kreativnih odgovora ispitanika 42)Sposobnosti ucenja stranog jezika -nekom lako. gramaticke senzitivnosti. slike -zahteva se verbalizacija. pojmovno shvatanje(slicnosti izmedju stvari). socijalnog snalazenja(razumevanje drustvenih pravila). objekti. osobe analitickog uma bolje uce. racunanje 2)Vekslerovi testovi : za adolescente. vekslerovi daju 3 skora: ~za verbalnu inteligenciju ~za neverbalnu(manipulativnu) inteligenciju i ~totalni skor -6 verbalnih i 5 neverbalnih subtestova: Verbalni subtestovi: Neverbalni subtestovi: Informacije Dopunjavanje slika Recnik Strip Slicnost Kosove kocke Aritmetika Sastavljanje figura Razumevanje Sifra Ponavljanje serije brojeva + Matrice. brzinu obrade informacija -grupni testovi za veliki broj ispitanika (3000000ljudi u SAD u I sv ratu. numericki(matematicki zadaci). kvalitat. nediferenciranog opazanja sveta(obicno prezasticene u detinjstvu) “nezavisne od polja”-uspesnije. anal. mehanickog pamcenja.40)Najpoznatiji testovi inteligencije 1)Bine-Simonove skale : 7 kategorija zadataka : vizuelno-motorni(precrtavanje figura). uzrasta (najbolje u adolescenciji. recenica). jezicki zadaci(definicije reci) -koriste se verbalni iskazi. sposobnosti pamcenja glasova i nakon interferentnog odlaganja. radnu memoriju. rasudjivanje(apsurdnosti nekih verbalnih iskaza). neki se muce. crtanje. intelektualizacijom 18 . brzina). Traganje za simbolima (dodati kasnije) -skorovi se prave za verbalno razumevanje. perceptivnu organizaciju. ali i bolje su u socijalnim interakcijama(test sa skrivenim figurama) -razlikuje osobe“zavisne od polja”-socijalno pasivne. predskolske dece… -dok Bineovi testovi daju 1. organizacije i reprodukcije znanja sa nekoliko dimenzija-uglavnom dihotomija) -Herman Vitkin-izdvojiti komponente iz 1 perceptivnog oblika. pamcenje(brojeva. za odrasle. stvar talenta ali i upornosti -zavisi od: induktivne sposobnosti.

IQ to ne garantuje.neprilagodjenost testova) -4 grupe studija: o uticaju nasledja tj sredine: 1)blizanci-i razdvojeni-monozigotni su slicniji nego dizigotni 2)oscilacije u koeficijentu inteligencije-i do 10 jedinica. nauceno se koristi ali neadekvatno=>spec. razlicita iskustva. uvezbavano se ocuva a neuvezbavano slabi -pojam “mudrosti” : dubokog uvida u zivotne situacije.skole -kod teske: nesposobnost za samostalan zivot (na nivou <3godine. umerena i teska subnormalnost(ne debili. koriscenja apstraknih pojmova. potkrepljenje za uspeh u verbalnom razvoju i ohrabrivanje deteta na aktivnost i ucenje novog=>veci razvoj potencijala 45)Inteligencija i starenje -laicko shvatanje da je intelektualno propadanje nuzno starenjem nije tacno -ima konstatacija doduse o slabljenju f-ja -2 tipa studija: 1)Studije poprecnog preseka: poredjenje osoba razlicitog uzrasta ali su te osobe imale razlicite mogucnosti za obrazovanje. Daun) pseudozaostalost(uslovi zivota. problemi s tiroidnom zlezdom.43)Intelektualna zaostalost i obdarenost -prvi testovi doneli su i klasifikacije -Veksler: <70=retardiranost. adaptaciji. bez stereotipnosti. 2-4% populacije. emocije. 120-129=izuzetna. 90-109=prosek. >130=vrlo visoka inteligencija Intelektualna retardiranost -zaustavljeni ili nepotpuni razvoj intelekta uocljiv kroz teskoce u ucenju. uzore. -fizicki izazvana(porodjaj. od najranijeg uzrasta. vec se vezuju za testove licnosti i motivacije -Tereza Amebajl-faktori kreativnosti-osoba uziva vise u samom stvaralackom procesu => saveti za vaspitanje: deca da budu to sto jesu. 110-119=visoki prosek. 80-89=niski prosek. emocionalni poremecaji…) -terminologija: blaga. a ostali nivoi 307 i 8-12g) Intelektualna obdarenost -preko 130.ostalo je pod uticajem zdravlja. a ocuvan je emotivni zivot. bolja adaptiranost ali i preosetljivost na spoljasnja drazenja. nuditi im izbore i naci im interesovanja. nezadovoljstvo (utice porodica. a svaki 6ti test i do >50! 3)razlike u ranom iskustvu-deca iz sirotista-ranije usvojena=>veci rast IQa-nije genetika 4)programi za razvoj IQ dece socijalno depriviranih sredina-slab efekat-uticaj genetike -kod nas-Kvascev-vezbe za IQ(rast i do 6 jedinica) -Vernon-60% razlika je zbog genetike a vecina se slaze da nasledje odredjuje gornju granicu IQ -Blum-3 momenta kod dece: verbalni razvoj. pa razlike u IQ nisu nuzno do starenja 2)Longitudalne studije: periodicno se mere promene kod istih subjekata=>verbalne. motivacija…) -optimalno je od 125-155 -klasicni testovi inteligencije ne predvidjaju pojavu “genija”. pronicljivost… 19 .O retardaciji se ne govori ako je rec o povredi. podrzavati ih… 44)nasledje i sredina kao faktori intelektualnog statusa -postoji veza izmedju soc-ekon statusa i uspeha na testovima(samouverenost visih slojeva. 70-79=granicna. ali i realna svest o mogucnosti da se pomogne. lukavost. Pre propadaju fluidne nego kristalizovane sposobnosti. problemi u govoru. savetovanja. podsticajnija sredina u njima ili intelektualne razlike medju slojevima. spacijalne. soc-ek statusa i drugo. moroni zbog pejorativnosti) -kod lake ret: uocava se odsustvo interesovanja za okolinu. sa misicima. isticati pozitivno kod njih. numericke i dr sposobnosti su netaknute do 80 godine.

zivotinje imaju emocije i bez fizickih promena. ideju) [nacionalni. vezanost za formalni nivo (filozofski. tuga.46)Podela emocija i emocionalni razvoj emovere (lat. subjektivno stanje pracno odgovarajucim fizioloskim promenama. muzika) kognitivna-osoba traga za objasnjenjem fizioloske reakcije i uzrokom u emociji. utrobe u svesti -zamerano sto su cesto emocije brze dozivljene od telesnih promena. iznenadjenje…) 1-2 godine – ljubav. emotivni procesi prethode kognitivnima [svidi nam se neko i pre no znamo zasto. idealisticni aspekt…) -bioloska zavisnost razvoja ali i uslovi odrastanja (teske posledice zlostavljanja npr) 47)Teorije emocija 1) Dzems-Langeova : Dzems-emocije su vezane za fizioloske promene u organizmu.) = pokrenuti. od kognitivne analize situacije. lek izazove mucninu a to vezemo s ljubavnim jadom] 3)Zajens : kognicije i emocije su nezavisni sistemi. dok anskioznost zavisi od negativnih razmisljanja] 20 .zalost…i glad. mislima i ekspresijom u licu i telu(razlikuju se strah. Ja-sentiment…] 1)tradicionalna klasifikacija je na prijatnost-neprijatnost kao elementarna osecanja a suprotstavljen je Vunt: 3 osnovne dimenzije elementarnih osecanja: prijatnost-neprijatnost. vestacki izazvane promene u organizmu ne dovode do emocija… 2) Stenli Sahterova dvofaktorska “dzu-boks” teorija : osnov kognitivnoj teoriji-fizioloske promene prethode dozivljaju emocije ali tek kad se protumace dodje do dozivljaja kvaliteta emocije (novcic. osobu. uznemirenost. odvratnost.zedj…) -3 vrste emotivnih pojava: afektivni ton(osecanje prijatnosti/neprijatnosti)[afekat=intenzivna. strah Emocionalni razvoj: -i novorodjence ima emocije ali nediferencirane i ne brojne(odvratnost. ljutnja. kajanje 5-6 godine – zavist. burna emotivna reakcija uz delimicnu/potpunu dezorganizaciju ponasanja] raspolozenje(daju ton necijem psih. uzbuditi -emocija je unutrasnje. stid.sangv] sentiment(trajnije dispozicije kod kojih se vise raznih emocija i akcionih tendencija vezuje za neku situaciju. napetost-olaksanje(svako osecanje se da opisati preko ovih dimenzija kao mesto na zemlji koordinatama) -Ticener-ove dimenzije nisu nezavisne niti svodljive na utiske culne prirode 2)Ekman-sa sardnicima navodi 6 osnovnih primarnih. univerzalnih emocija(za sve kulture): radost. strah ne zavisi uvek od realne situacije. ponos 3-4 godine – krivica. dr socijalne emocije (kao kod odraslih) adolescencija – pun opseg emocija. iznenadjenje. poniznost. dopuna za sindrom naucene bespomocnosti [adrenalin ubrizgan i osobe s ljudima razl raspolozenja-tako budu raspolozeni. izbor pesme. Langetelesne promene=>emocije su manifestacija jednog toka culnih utisaka iz misica. razdrazenje-smirenje. uticaj okoline se oseca. prijatnost.zivotu na duze) [melanh.

crte ekstraverzije i introverzije i neuroticizma daju 4 tipa licnosti: emocionalno nestabilan ekstrovert~koleriku. za svaki od 1-7 bodova=>prosek je 4-4-4 endomorfni(puniji. napet.2 liste reci-> 2 raspolozenja-reci ucene u dobrom raspolozneju bolje se reprodukuju u dobrom raspolozenju=>i dozivljaj uspomena zavisi od raspolozenja -2 teze=> dogadjaji u 1 raspolozenju se lako reprodukuju kad je osoba opet tako raspolozena => hipoteza konguentnosti-trenutno raspolozenje dovodi do secanja saglasnih sa njim 50)Stres -napregnutost.clana porodice. astenicki tipovi sizofreniji…prevideo godine starosti) -Sheldon-3 somatotipa. piknicki. slabe kosti i misici.) -zavisi od naslednih i konstitucionalnih faktora.flegma) -Ajzenk. Elementi “mreze” su lancano povezani (u dobrom raspolozenju naviru dobre uspomene) -posebno vezano za situacije sukoba sa bliskim osobama -istrazivanje. odbijanje i privlacenje i odbijanje 2)Poremecaj cirkadijalnih ritmova-(“oko. 24h dana ima fluktuacije u organizmu a ceste promene dovode do stresa(nesanica. dozivljaja. samopotvrdjivanje…)~mezomorfnom tipu gradje cerebrotonican(uzdrzan. snaga i brzina reakc. veci trbuh) ektomorfni(mrsavi. menja se ucenjem i iskustvom -Hiporkat: kolerik(zuta zuc). emocionalno stabilan introvesrt~flegmatiku -Krecmer-Sheldon-konstitucionalna psihologija-biohemijski cinioci-veza gradje i psihickih osobina (piknici skloniji bipolaru.zatvor. pritisak. emocionalno stabilan ekstrovert~sangviniku. motiva. smrt bliskog clana porodice 21 . dnevni”)-bioritam.supruznika. nije objasnjena veza gradje i temperamenta sem biohemijskim i hormonalnim faktorima.razvod. sangvinik(krv).postoje spontane fluktuacije-metabolizma.vrednosti najnize ujutru. ucenje. melanholik(crna zuc). otudjenost…)~ektomorfnom tipu gradje (nije bilo visokog stepena korelacije gradje i tipova iako ocekivano. konformista)~endomorfnom tipu gradje somatonican(avanturista. prevremeni porodjaj SAD: smrt supruznika. t`C. uspomena…ona je bazirana na asocijativnim vezama stvorenim tim ucenjem. krupne kosti i misici) +ginandromorfija=slicnost muskarca sa zenskom gradjom +displasticnost=razliciti delovi tela imaju razlicite tipove odlika -Sheldon razlikuje i do 70 somatotipova svodljivih na 3 tipa licnosti po temperamentu: viscerotonican(pozitivan. najvise popodne. u varenju…).licna teska bolest. astenicki. uspostavljanje ravnoteze akcijom (ali duze izlaganje dovodi do sloma organizma i iscrpljenosti) -psihoimunologija-izucava efekte psihe na imunitet Stresogene situacije 1)Frustracije : stanja sprecenosti u ostvarivanju nekog cilja (zbog licnog nedostatka ili sredine) Konflikti : suprotstavljeni ciljevi -> dvostruko privlacenje. opiranje.48)Temperament -karakteristicna emotivna priroda neke osobe(osetljivost na em. budu nerealne i nespremne na teske zivotne situacije top5: Srbija: smrt deteta. napor. duge kosti) mezomorfni(atletski. ali ako postoji period oporavka -osobe koje nisu dozivljavale stres teze se snalaze. flegmatik(sluz. -izlaganje stresu povecava otpornost. a ostaje i to da deca neznije gradje drugacije se gaje od cvrsce dece-sport. Uvazava se i kumulativna vrednost sitnijih stresova. premor. stresogena situacija (fizicka ili psihicka) [razliciti stresori-razl reakcije] -3 faze: uzbuna organizma. bucan. broja udisaja… 3)Zivotni dogadjaji : kad je visoka koncentracija stresnih dogadjaja tokom 1 godine-osoba je u zivotnoj krizi. fizicki sukobi…rana determinisanost) 49)Raspolozenja i proces pamcenja -prethodno ucenje odredjuje formu “mreza” (pojam slican sentimentu) ideja.razdvajanje porodice.podsticaje. gurman. svaki zahtev za novim prilagodjavanjem izazvan nekim poremecajem organske ili psihicke ravnoteze -izazivac= stresor. emocionalno nestabilan introvert~melanholiku.

emotivnih. vrucina…] homeostaza-automatizam orgaznimickih aktivnosti koje vode ka uspostavljanju ravnoteze u organizmu pokretanjem mehanizma homeostaze.] (neki su urodjeni a ne nauceni-npr drustvenost-nehomeostatski motiv) 52)Potreba za spavanjem -1929-elektroencefalograf-za merenje mozdanih talasa -1950-elektrookulograf-uoceni pokreti ociju i ispod zatvorenih kapaka-REM faza sna -4 stupnja ne-REM faza + REM=sekvence stupnjeva po 4-6 puta u toku noci (razlike u disanju. urodjeni. dubini sna…) -EEG meri u opustenom budnom stanju alfatalase niske voltaze i visoke frekvencije. uticaj kognitivnih. nema osecaja napetosti aktiviranjem potrebe. srcanom ritmu. mozak aktivan. nepravilno disanje. a zadovoljenje ne donosi smanjenje tenzije vec je od cinjenice da se stimulacija povecala 2)psiholoski : #licni-odnose se na razvoj i zastitu sopstvenog bica [radoznalost. slabe mirisne. ujutru se ne seca) kosmari (obicno u REM fazi. glad. postignuce…] #socijalni-kad pojedinac ima kontakt s drugim ljudima [afilijativni. uspavljivanjem postaju sve sporiji a san sve dublji. zivo secanje na san) 22 . misici ne…(zato se somnabulizam ne javlja u REM fazi nikad) -prva epizoda REM sna traje 10minuta. posle 4tog stupnja se vracamo u faze lakseg sna i sve to traje oko 90 min pa sledi REM faza (aktivnog ili paradoksalnog spavanja). i kod dece se uocava -nehomeostatski motivi su slozeniji. -Ravnoteza se u organizmu stalno rusi i uspostavlja-motivacioni ciklus. vec unutrasnji cinioci podsticu na ponasanje rec je postojanju motiva -mnostvo potencijalnih motiva kad se dozive pokrecu na kretanje ka nekom cilju -nekad ih osoba nije svesna-nesvesna motivacija -pojava spajanja motiva-npr potreba za hranom se spoji sa potrebom za ljubavlju ili druzenjem. sadrze serotonin (neurotransmiter) bitan u bihemiji spavanja [primer DJ-a koji nije 200h spavao] -moze i sa 4.51)Pojam i vrste motiva -kad nema spoljasnjih faktora koji uticu na ponasanje. specificna glad/zedj=”mudrost organizma” -poremecaji vezni za psihu-anoreksija.5h sna da se f-nise Poremecaji spavanja: narkolepsija (neodoljiva potreba za kratkim spavanjem u toku dana uz gubitak misicnog tonusa) insomnija (nesanica) apneja (prekid disanja u snu) nocni panicni napad (pavor nocturnus u 4toj fazi sna. naglo budjenje u panici. bulimija -seksualni motiv je bioloski-efekat bipedije->jacaju vizuelne drazi. -istrazivanja hipotalamusa. ostale oko 1h (snevanje) -zasto spavamo?-retikularni aktivirajuci sistem u subkortikalnom delu ispod talamusa ima centre koji kontrolisu budjenje i spavanje. sa povisenjem pritiskam. ili cak sa anksioznoscu [gojazna osoba-glad u noci od samoce] ili seksualni motiv Vrste motiva 1)organski : primarni. iskustvenih faktora. bazirani na telesnim potrebama kao stanjima manjka/viska necega [zedj. rapid eye movement (nije u vezi sa sadrzajem snova).afektivno vez.

dolazi spolja a ne iznutra. cesta je tema diskusija -MekKleland i Atkinson -TAT-test tematske apercepcije-prikazuju se slike(npr decak koji sedi za stolom sa otvorenim knjigama) i situacije a subjekti daju kreativne odgovore. hipertenzija… -ne klone se rizika. strah od neuspeha(biranje lakih ciljeva. odustajanje od ciljeva ili necekivano-brianje previsokih ciljeva zarad racionalizacije potencijalnog neuspeha). brz govor. pa i dispozicije nase licnosti. moze se spreciti. utice i kulturna sredina… -stetno je i inhibirati agresiju -TipA-lako se uzbudjuje. Agresija nije neizbezna. patoloski – biti sa osobama u slicnoj situaciji [eksperiment sa studentkinjama i primanjem shokova-2 grupe-vreme sa onima koje tdje ucestvuju] -Shahter-prvorodjeni i jedinci pokazuju vecu podloznost ansioznosti (uticaj razvojnih cinilaca) 23 . koronarne bolesti) -TipB-slican radni elan i ambicioznost. u trci je s vremenom (hipertenzija. ali sve je opustenije ->agresija ima biolosku. kod osecaja nepravde…) -iza svakog agresivnog akta stoji frustracija ali nije svaka frustracija uzrocnik agresije 3)Nauceno socijalno ponasanje-Albert Bandura opservaciono(po uzoru) ili nagradjivanjem agresivnih postupaka(i kao samopotkrepljenje). indirektna(izolovanje nekog npr). uglavnom srednje tezine -zelja za uspehom. ali ipak trajna frustracija moze dovesti do stvaranja napetosti koja se akumulira (deca s roditeljima npr. vrednost cilja i ocekivani uspeh 54)Agresija -svako ponasanje sa ciljem da se povredi neko ili nesto -jos od mezolita i paleolita -u jasnom obliku ili kao takmicarski duh. seksualno. zajedljivost… O poreklu: 1)Instinktivisticka shvatanja: urodjene psihofizicke dispozicije. psovke. po hidraulickom modelu-stalno se akumulira u organizmu i ako se jedan ventil zatvori naci ce drugi nacin da se ispolji -Konrad Lorenc(etolog)-kod zivotinja postoje urodjene inhibicije prema sopstvenoj vrsti sto je adaptivne f-je. ali kod coveka je orudje za napad manje razvijeno pa i manja inhibicija 2)Poreklo u frustraciji. ali biraju ciljeve. potiskuje ljutnju. ocajanje mogu biti reakcije. gestikulacija. po Frojdu su izraz Tanatosa. porodica i jedan moze biti agresivan zbog tih problema a drugi osecati krivicu pa kao da postoji neki pakt izmedju zrtve i agresora -uticaj masmedija. urodjenu osnovu ali od nacina ispoljavanja i inhibiranja zavisi kako se oblikuju nasa iskustva. cak i sebe ili druge socijalne grupe ili rezignacija. subjektivni dozivljaj tezine zadatka. vandalizam…individualan tretman pojedinaca je uspesna mera -agresija izmedju 2 ucenika najcesce iz slicnih okruzenja. nastavnika nad ucenicima. obrnuto.53)Motiv postignuca -teznja ka uspehu.ekonomski motivi -kod anksioznih je izuzetno jak. sklapaju pricu -procene i kroz upitnike [zivot u kome se nista ne radi-prijatan ili ne] -procenjuju se i vece drustvene zajednice. ali i strah od uspeha (zapravo strah od odrastanja i preuzimanja odgovornosti) -kognitivni elementi ovog motiva-svest o kompetentnosti i sposobnosti. pa i roditelja 55)Afilijativni motiv -druzenja. verbalni napadi. trenutno okolnosti. ise poslova odjednom. uz koje se zadovoljava i potreba za socijalnim prestizom. u zurbi. nacije…(literatura za decu je od znacaja) -problemi osoba sa jakim motivom: cirevi. kompetitivnost.sprecenost ostvarenja nekog cilja dovodi do napada na uzrocnika. vlascu. udruzivanja. 4)U ucionici-direktna.

pravdom. vezane za ciljeve samoaktualizacije i rast licnosti. tj svaki steceni sistem ponasanja moze postati samom sebi cilj iako prvobitno pokrenut nekim drugim razlozima i time je autonomno od tih razloga -motivi zdravog coveka su uvek savremeni. socijalna ogranicenja…) -dodatno razlikovanje na: Osnovne potrebe:hijerarhijski uredjene-glad. fokusirane na problem. sumnje u svoje potencijale. imaju potrebu za izdvojenoscu. samostalne i nezavisne. nekonformisti. napustanja uporista. preterana permisivnost uskracuje) 3)Za pripadanjem i ljubavlju(usamljenost teska. u mladosti jako. lepotom.hranom…) 2)Za sigurnoscu i bezbednoscu(posebno izrazeno kod dece. a njihovo nezadovoljenje moze dovesti do metapatologije -Svojstva samoaktualizovane licnosti: orijentisane na stvarnost. i Olport kaze da ce istrazivanja na polju neurofiziologije pomoci objasnjenja 57)Hijerarhija motiva -Abraham Maslov. nekad i ostvarena potreba za samoaktualizacijom ne dovodi do samoaktualizovane licnosti(sem kod 1% ljudi)-mozda zbog straha od uspeha i aspiracija (strah od rizika. distanciranje od biheviorizma i psihoanalize. humora. kreativnosti. sigurnost. imaju sopstvenu dinamiku [moreplovac.56)Funkcionalna autonomija motiva -Olport – teorija licnosti.redosled javljanja i zadovoljenja motiva ima svoj redosled i poredak -motivi nisu izolovani(glad se ne oseca samo u stomaku vec u celom telu) -potrebe su urodjene i uredjene 1)Fizioloske-za samoodrzanje (vodom. odnosi se na svaki steceni sistem motivacije gde obuhvacene tenzije nisu iste vrste kao prethodne tenzije iz kojih se steceni sistem razvio. demokraticnosti. samopostovanje… Metapotrebe:nisu hijerarhijski uredjene-za dobrotom. identifikacije sa covecanstvom. zedj. tvrdica. slabi kasnije) 5)Za samoaktualizacijom(ostvarenjem sopstvenih potencijala) -sekundarni motivi su kad je osoba odbacena i pod nasiljem-agresija i destruktivnost -hijerarhija nije bas fixna. vrhunskih dozivljaja. neznost. originalnog prosudjivanja. 2 vrste ljubavi-zbog svog nedostatka=uzimanje i zbog druge osobe=uzajamnost) 4)Za samopostovanjem(samouvazavanje i od strane drugih. bliskih veza sa par ljudi… 24 . majstor koji voli dobro da obavi posao] -kritike da je teorija opisna a ne eksplanatorna. spontane. prihvataju sebe i druge i svet onakvim kakav jeste.

Id. Ego i SuperEgo su u balansu.59)Frojdova teorija psihoseksualnog razvoja -“Dete je otac coveku”. promenama. priprema za pojavu Edipovog kompleksa(libidno se pomera na drugu osobu) -od razresenja kompleksa zavisice stav prema autoritetima i osobama suprotnog pola -investira se u roditelja suprotnog pola a neprijateljstvo prema onom istog pola -decak=Edipov kompleks-strah od kastracije=>sukob sa ocem. frigidnosti. fantazije kanibalizma -preterano zadovoljstvo ili odbijanje od grudi u oralno-eroticnoj fazi i frustracija dovodi do oralno-pasivne licnosti:pozitivne. anus je glavna erogena zona i zadovoljstvo praznjenjem creva -prvi susret sa spolja nametnutim pravilima-odlaganje nuzde -fiksacija=> urednost. tvrdoglavost. a s majkom se identifikuje iz straha da nece biti voljena(zato meksa savest devojcica?) -fiksacija-kastrirajuce zene(da budu superiornije od muskaraca) i donzuani muskarci (drski. poslusnost-jogunastost. optimisticne ili cinicne i svadljive -uzivanje u sisanju se sublimira u zedj za znanjem 2)Analni period-od 18. slikanje… -dete koje je hvaljeno i podrzavano u ovom epriodu bice samouvereno i stvaralacki nastrojeno 3)Falusni period-od 3-5. menja se primarni objekt ljubavi-majka za oca. prkos. potiskivanje zudnje za majkom=>identifikacija sa agresorom tj ocem (razvija se SuperEgo. sisanje je jedan vid pozude a)oralno-eroticna faza=pre zuba. homoseks. stedljivost. impotencije. ili cak dejstvom reaktivne formacije skroz suprotna manifestacija. fantazije o autoeroticnoj aktivnosti. razvoj od 0-5 godine je vezan za erogene zone po periodima a u slucaju fiksacije dolazi do regradiranja na prethodni period (vojni model marsirajuceg puka i uporista) 1)Oralni period-usta su izvor psihoseksualnog zadovoljstva. a erotska ljubav prema majci prelazi u neznu -devojcica=Elektra kompleks-osecaju se kao kastrirani muskarci i krive za to majku. ne javlja se nova erogena zona -fiksacija-izbegavanje seksualnih odnosa ili odnosi uz distancu ili agresiju 5)Genitalni period-od puberteta -Id zahteva ozivljavanje Edipovog kompleksa=>ambivalentna osecanja prema roditeljima (zavisnost-nezavisnost. vezano za gutanje. infantilne sexualne tendencije prelaze u potragu za partnerom i uzajamnim zadovoljenjem -ovaj tip je uspesan produkt svih ranijih faza 25 . unutrasnje zabrane kao prve klice savesti). nema dakle straha od kastracije. skrtost. ljubav-mrznja…) -osecajne potrebe se zadovoljavaju u grupi vrsnjaka. stalno dokazuju muskost…). oholi. grizenje. a sublimacijom-vajanje. pedantnost. godine-Energija se usmerava na neseksualne aktivnosti(ucenje). meseca. … 4)Period Latencije-od 6-12. a sublimacija-hirurzi npr… -nerazresenje kompleksa dovodi do neuroticnosti. taktilne osete b)oralno-sadisticka faza=od izrastanja zuba. avanturizmu a ova regresija je zapravo neophodna za postizanje nezavisnosti od roditelja. godine-primarni genitalni stupanj-javlja se infantilna masturbacija.

potisnuto je bez veze sa svescu.impuls prodje u svest ali bez pratecih emocija (ambivalentnost prema nekom. tudje smrti… (slabi razvojem Ega) 2)Projekcija-sopstveno se pripisuje drugima (stvar senzibiliteta za tudje nesvesno nekad) 3)Reaktivna formacija-nadkompenzacija: mehanizam zamene ponasanja sasvim suprotnim 4)Izolacija. Deseksualizovana je. svako preferira neki m. ponovni pusaci…) + 8)Sublimacija-pomeranje E sa aktivnosti i objekata primarnog znacaja na drustveno visoko vrednovane. -uredjeni su po hijerarhiji (od kompleksnih ka primitivnim): racionalizacija-represija-pomeranje-izolacija-reaktivna formacija-projekcija-poricanje 1)Poricanje-denegacija: potpuno brisanje stvarnosti-bolesti.60)Mehanizmi odbrane -njima Ego cuva integritet licnosti pod pritiskom Ida ciji zahtevi mogu biti u suprotnosti sa socijalnom sredinom ili drugim aspektima licnosti (sve se desava van svesti) -oni ciste svest od afekata zelja neuskladjenih sa (Super)Egom=>pojava supstitutivnih zadovoljstava (simbolickih zadovoljenja zelje) i kod zdravih ljudi.o. Automatska je i nevoljna.a E se oslobadja. deca) 5)Pomeranje-stavovi prema necemu se usmere na prihvatljive supstituite(autoritarne licnosti) 6)Represija-potiskivanje: osnovni m.Ego drzi ravnotezu. 7)Racionalizacija-dovodi do laznih uverenja o stvarnim razlozima svog ponasanja i to zarad ocuvanja samopostovanja (neuspeh.o. valjanje. Deagresivizirana. egzibicionizam… -veza je visih kulturnih delatnosti i nizih delova tela -danas neminovna savremenom coveku 26 .potisnuto se psihoanalizom dovodi u svest.trosi se puno E. Supresija-voljna inhibicija nekog sadrzaja. stav da je odgovorna za infantilnu amneziju(zbog Edipovog kompl). Oslobadjanje je aktivnosti od nagonskih pritisaka(kad oni nisu potisnuti)-prljanje u detinjstvu=>slikanje.

uzajamnosti. nekad i regresija na detinjastost.)-razlikovati. Votson…). a ako je sputavano=>nepoverenje. frigidnost kasnije -doba igre-dete kroz fantazije shvata sta znaci biti slican odraslima -vazna je imaginativna igra=> preuzimanje inicijativa (od kompleksnih ka primitivnim) 4)Istrajnost-Osecaj inferiornosti-7-12god-faza latencije. skolovanje. prosocijalna osecanja ili s druge strane izolacija 7)Stvaranje-Stagnacija-kasne 20te-60tih-kretanje ka zajednistvu. hladna) 2)Autonomija-Stid i izdvojenost-1-3god-dete kontrolise sfinkter. stvaranje potomstva. a ako roditelji kaznjavaju povremena neprijateljstva sledi osecaj krivice i pasivnost. promene raspolozenja. a i redosled je diskutabilan. uposliti decju spremnost za ucenje i ponuditi aktivnosti 5)Identitet-Konfuzija identiteta-12-18god-fizioloske. razvoj marljivosti.godine-bitan je odnos majke(topla. nastavnika. cak da se diferencira iz Ida. zbrka identiteta. uticaj sporta. gospodar a ne sluga -ranije se isticala vaznost detinjstva samo(Kvintilijan. suicidnost pri svodjenju “balansa” -Erikson nije predvideo postojanje kulturnih varijacija. Spremnost na empatiju. danas se smatra da se covek citav zivot menja=>obuhvatanje i kasnijih perioda zivota u teorijama=> 1)Bazicno poverenje spram Nepoverenja-do 1. ideja ili stagniranje. ima aktivnu f-ju. samo libido pa Ego nema svoju snagu. kao i br faza 27 .kasnije i opsesivno-kompulzivni poremecaj. ni poreklo.tezi istrazivanju sveta. 6)Intimnost-Odvojenost-rane 20te godine-stremi se ka pravljenju dubljih veza i prijateljstava.paranoja… 3)Inicijativa-Krivica-3-6god-dete trazi svoj polni identitet. oseca se sposobno. javljaju se Ego-psihologije: kao ova. po kojoj Ego nalazi stvaralacka resenja. Javlja se i potreba za prenosom znanja-daje osecaj vaznosti. elastican je i otporan. ljubimaca. odlucivati) -dok je po Frojdu Ego nesamostalan. prihvatanje i suocavanje sa smrcu ili osecaj besmisla. SuperEgu i realnosti. impotencija. neravnoteza pri prelazu iz detinjstva. opasnost od izgradnje negativnog identiteta. potcinjen Idu. 8)Integritet-Ocaj-od 60tih. sticanje vestina za zivot. vrsnjaka. mudrosti. kriju se “nezrela” osecanja.61)Eriksonova teorija razvojnih perioda -8 psihosocijalnih stupnjeva sa odredjenom krizom (krinein(grc. hormonalne promene. sumnje u sopstvenu kompetentnost. nesigurnost u sebe.nepredvidivost ponasanja. bori se za paznju suprotnog pola(Edipov kompleks). oklevanje.osecaj celosti. ne razvija on.ni autonomnost.

saznajne strukture se hijerarhijski vezuju -razvoj je poput spirale koja se siri a vreme prelazenja sa nivoa na nivo je individualan -f-je inteligencije na svakom nivou: asimilacija(osmisljavanje). a osoba ne mora imati svesno znanje o strukturi -intelektualni razvoj~podizanju zgrade-nizi nivoi donose stabilnost visih nivoa 4 faze: senzomotorna. konkretnih operacija i formalnih operacija -svaki period je kvalitativno razlicit. simbolicka igra (kocka kao auto. motorna i perceptivna aktivnost(hvatanje. dete ne shvata da drugi ne vide stvari kao on. relfeks generalizovan (sve ce da sisa-sisanjem se i spoznaju svojstva spoljasnjeg sveta) -sa 5. period kvalitativno nove inteligencije.godine. a zatim se o nezivim stvarima zakljucuje kao o zivim(animizam-mesec i sunce se krecu-znaci zivi su) -Saznajna egocentricnost-svet gledjau iz jedne-svoje tacke gledista(moja sestra ali ne moze ja sam njen brat). asimetricne i povezane relacije[3 stapica] -pristup zadatku pokazuje opsti princip ustrojstva misli a ne mentalnu strukturu koja je neopaziva i hipoteticki je konstrukt. razvoj predstava i misli. razvojni strukturalizam -sakupljao podatke o pogresnim odgovorima dece na testovima. tranzitivnost(a>b. adaptivnog ponasanja koga osoba ne mora biti svesna -deca poseduju strukturu serijacije-organizovani sistem znanja i ubedjenja koji se mogu logicki formalizovati.tek izmedju 4-8 meseca. govor(grejator umesto radijator-po onome sto zna).a zutih ima vise nego perli) -pojam funkcije-njime se ovladava (kanap na koturu se pomera-ista je duzina kanapa) -nema identiteta kvanteta ili konzervacije -ima identiteta kvaliteta(-“to je isto”) 28 . preoperaciona.b>c=>a>c). cilj pre akcije (kocka na podu. adaptacija(ravnoteza prva dva) -samo saznavanje je subjektom pokrenuta transformacija-interaktivni odnos subjekta koji saznaje i objekta saznavanja 63)Senzomotorni i preoperativni period Senzomotorni: -0-2 godine.5 meseci dete postaje sposobno da uhvati objekat ali nema supstancijalnosti(postojanosti) objekta ili osoba (postoji samo ono culima dozivljeno). redosled faza je nepromenljiv. a potpuno-2god -period radikalnog saznajnog egocentrizma.62)Osnovne pretpostavke Pijazeove teorije -zenevska skola.akomodacija(menjanje sredstava za saznavanje sveta). vucenje…). ne emotivnog tipa(ono sto s ene vidi-ne postoji) -od 8. stap kao konj). realizam reci(rec vatra je vruca jer oznacava vrucu vatru-kod mladje dece) -zakljucivanje je najpre transduktivno (iz 1 atributa-pas i ovca su isto jer imaju 4 noge). ograniceno je shvatanje klasa odnosa i ne shvata se inkluzija klasa(vise crvenih perli od zutih. percepcija je iscepkana) Preoperativni: -do 7. ogranicene refleksne radnje -motorno prepoznavanje(prst nije = cucla). na stolu ali ne kocka kao pojam.meseca-pravi akti inteligencije. semioticke i simbolicke f-je (misli i o onome sto nije tu) -odlozena imitacija(napada besa npr). ponasanja su povezana. o decjem misljenju (klinicka metoda) -bavi se strukturama-organizovanim sistemima formalno opisivim koji leze u osnovi intelektualnog. stara i nova znanja.

jos egocentrizam postoji i apsolutizovanje licnog stanovista(bunt. hipoteza -izoluju se varijable u problemu.64)Period konkretnih operacija -dete od 7. licni mit (verovanje u jedinstvenost sebe. dete zacudjeno. podstakla je mnoga istrazivanja 29 . 7-9 godina-potreba za realnim prikazima. o iskazima se misli nevezano za sadrzaj -menja se odnos stvarnog i moguceg. 13-20g-kriza.“tanja”. idealizam koji upucuje na apstraktno. nista mu se lose ne moze desiti) -Dejvid Elkajnd-imaginarna publika i licni mit slabe stabilizacijom formalnih operacija -imaginarna publika-cesca je kod zenskih osoba(socijalni faktori) -Pijaze-faza formalnih operacija nije nuzna i zavisi od kulturno-obrazovnih uslova za razvoj 66)Ocena Pijazeove teorije intelektualnog razvoja -deca ne pokazuju konzistentnost za svrstavanje u periode -nove sposobnosti se javljaju u vezi sa poznatim(ljudi pre objekata) -dete nije toliko egocentricno (objekat. kriza identiteta kod adolescenata. programska muzika su razumljivi deci. netolerancija). Tezine. pa iza zaklona. gradjenje.15 godine-stabilizacija -bave se i mogucim. Zapremine (u starosti se gube obrnuto) -deca mogu da primete kvalitete. potvrda. imaginarna publika (utisak da je u centru paznje. da ga svi promeravaju). “dugacko” -ostvaruju se inkluzija klasa i serijacija 65)Period formalnih operacija -teza uocljivost razlika od predhodnih perioda -od 11-14. vezbanja u simbolickom sistemu ubrzava kognitivni razvoj (to pijaze nije voleoubrzavanje ucenja) -Gardner-razumevanje razvoja umetnickog ukusa i kompetencije (2-7 godina-price.”duza” dok u preop periodu su mogla samo “tanko”. test sa lutkama policajaca i kriminalaca-staviti se u perspektivu policajca-mogu) i kulturno-istorijska razvojna teorija Lava Vigotskog -Bruner-nepotrebna je pretpostavka o periodima. reverzibilnost pomocu kompenzacije(-voda viseg nivoa ALI casa je uza) identicnost(-to je ista voda) -redosled konzervacija: Supstance(kolicine). na logicki koherentan nacin i bez prisustva nekog objekta -mentalna reverzibilnost-dete obuhvata 2 stanja simultano sto se najjasnije manifestuje u primeru konzervacije kvaliteta (glinena loptica-ista kolicina i kad se napravi loptica od nje) -obrazlozenja: prosta reverzibilnost (-iz uze u siru casu i nazad). nekriticki relativizam) -ali Pijaze:aktivno ucenje znaci otkriti. opovrgavanje. 9-13g-estetska osetljivost i predvidjanje toka radnje. razumeti nesto tj ponovo otkriti gradivo -ipak-Pijazeova teorija je jedna od najuticajnijih. potencijalnim a ne samo realnim -hipoteticko-deduktivni nacin isljenja -sukcesivno misljenje-ispitivanje. skloni se objekat. dramski prikazi. logicko misljenje se razvija u zavisnosti od jezika. godina misli konkretno.

vazno za predvidjanje razvoja pojedinca. elementarni elementi) -opsti zakon nastanka visih mentalnih f-ja->svaka f-ja se javlja 2 puta.67)Teorija Lava Vigotskog -socijalni konstruktivizam -socijalni kontekst ucestvuje u razvoju psihe (nije isto s decom u vrticima i onoj u drugim uslovima) -inteligencija se zacinje u drustvenim odnosima a ne u umu deteta -kao Vunt. misli s ei pomoci zrtvi a ne samo o kazni -heteronomni stav-uzrokovan je neravnopravnoscu roditelja i deteta i saznajnom egocentricnoscu deteta -autonomni stav-logicka posledica detetovog ucesca u jednakim odnosima -vrsnjaci i interakcija su presudni za razvoj dece 30 . pravedna je kazna ispastanja. svest o njima… 4 stupnja : bez pravila. a tek kasnije na unutrasnjem-psihickom planu.osnovni problemi psiholoske teorije 68)Pijazeova teorija moralnog misljenja -“Moralno sudjenje kod dece”. odgovornost je bazirana po objektivnim posledicama(gore je 5 soljica slucajno nego 1 namerno). moralnost i formiranje savesti -osnovni aspekti moralnosti vezani su za sposobnost da se razumeju i usvoje razliciti sistemi i pravila (poprecni presek.od tudje volje i zakona data. dobro se veze za pravednost. uvazavanje zbog imitacije starije dece(3-5godina). doneta od strane autoriteta 3)pravila se usvajaju uz saglasnost ucesnika i uz saglasnost se mogu i menjati -2 stava:heteronomna moralnost. transferzalne studije) -on analizira igru klikerima i odnos dece prema pravilima-prihvatanje. -uloge drugih osoba. pojedinac je deo grupe(kod Pijazea je usamljeno posmatran pojedinac) -Gordon Olport-covek citavog zivota pokusava d aizmiri plemensko u sebi (kao lik u ogledalu) i ono licno (plamen individualnosti). bez uzimanja u obzir intencionalnosti (lav veci od kuce je veca laz od . sopstvene aktivnosti u razvoju. to je razlika izmedju odredjenog ostvarenog i potencijalnog razvojnog nivoa. od autoriteta(do 10 godine) autonomna moralnost-iz sopstvene volje. logicko pamcenje. pravda je imanentna. svi prisutni su odgovorni. stupanj pocetne saradnje-prate se pravila i tezi se pobedi. a svest o prisustvu drugih podstice govornu aktivnost. nelicna. paznja i misljenje. nastava treba da ide malo ispred ostvarenog nivoa. a Pijazeov “egocentricni govor” je ustvari prelaz ka unutrasnjem govoru(kada dete prica kao monolog) koji razvija proces misljenja -“zona narednog razvoja” – intrapsihicko pociva na interpersonalnom. na dva plana-socijalnom i inter-individualnom. moralna ispravnost je drzati se slepo pravila bez preispitivanja istih. pravila do detalja(11g) -u svesti o pravilima 3 stupnja postoje: 1)nema svesti da pravila obavezuju pa “kao” po pravilima se igra 2)pravila su sveta i nepromenljiva. razlikuje nize(prirodne) i vise mentalne f-je (elementarno pamcenje. deljena je i kolektivna. sledi osecaj efikasnosti kod ucenika i unutrasnja motivacija -zastupnik kooperativnog ucenja-bolje ucenje djaka viseg i nizeg stupnja je u heterogenim grupama. moralni sudovi podlezu izmeni zbog uzora -autonomnost oko 10te godine. gleda se i namera. nema razlike izmedju moralnih pravila i konvencija. prvo izmedju osoba kao sredstvo interakcije pa internalizacijom postaje intrapsihicka kategorija -dete govorom saopstava svoje ciljeve(gde mi je ova bojica). kulture. vrsi je sama priroda. pravila se postuju zbog njihove vrednosti -u totalitarnim rezimima vlada heteronomna moralnost Odlike heteronomnog stava: pravila se postuju zbog moci autoriteta i straha od kazne.5 u skoli).

pravila i ocekivanja su van same osobe. vec iz vise kultura i iste subjekte na raznim nivoima [longitudalni metod(uzduznog preseka)-1 subjekt. socijalne konvencije su arbitrarne “orijentacija na drustveni ugovor i individualna prava”-svest da su pravila cesto relativna. laz su losi. razni uzrasti.69)Kolbergova teorija -Lorens Kolberg-nije kao Pijaze ispitivao pojedinca iz jedne. a ovaj nivo malo ljudi dosegne (prednost spasavanju zivota) 70)Kritika saznajno-razvojnog shvatanja moralnosti -ne govore nista o tome kako se rasudjivanje prevodi u ponasanje -Milgram-eksperimenti poslusnosti (sa citanjem zadataka i rastucim elektrosokovima na svaki sledeci pogresan odgovor-65% subjekata islo je do kraja u davanju sokova-do potencijalno smrtonosnih cak iako su culi krike u susednoj prostoriji) Poslusnost . dobrovoljna i nenametnuta pojava -Frojd-poslusnost je izraz infantilne zavisnosti sledbenika od vodje -From-neoanaliticko tumacenje-moderno drustvo vrsi pritisak na pojedinca.spremnost na postupanje po nalogu drugog. stvara se u porodici.kulture] -3 nivoa moralnog rasudjivanja sa po 2 pod-stadijuma: 1)predkonvencionalni nivo : preoperacioni nivo intelektualnog razvoja.stadijum). ali su konvencije i stoga ih treba postovati (da li dozvoliti apotekaru da ne da formulu leka?) “univerzalna eticka nacela”-uvazavaju se apstraktni i univerzalni principi moralnosti.. ispunjavati obaveze i odgovornost “orijentacija dobre osobe”-ispravno ponasanje je ono iz koje sledi dobro drugima. tera ga u bekstvo u totalitarnu poslusnost (time nema neizvesnosti niti nesigurnosti zbog slobode i odgovornosti licnog odlucivanja) -uoceno je da poznanstvo sa zrtvom smanjuje poslusnost. na nju utice i stav grupe. obraanje sa Ti nisu.. socio-psiholoska. uzima se u obzir misljenje manje grupe ljudi “orijentacija prema redu i zakonu”-okretanje sirim socijalnim grupama=>ukrasti je uvek lose 3)postkonvencionalni nivo-formalne operacije. a u slucaju neuskladjenosti 2 autoriteta dolazi do odbijanja poslusnosti(2 roditelja) -stepen poslusnosti zavisi i od okolnosti i od nivoa moralne razvijenosti -ne daju ni objasnjenje za regresije u moralnom sudu i ponasanju(vracanje na nize stupnjeve) -diskriminisuce su prema zenama (zene poseduju Etiku brige i odgovornosti a muskarci Etiku pravde.stadijum) “usluga-za-uslugu” – misao o potrebama nekog drugog (2. mogu se menjati. ali u oba slucaja je druga osoba cilj za sebe) -Pijaze to nije ustanovio ali postoji i kod dece na preoperacionom nivou razlikovanje konvencija i moralnih zahteva(kradja.“Ja”=ocekivanja i pravila drugih.) -Sheler i Mekdugal-empatija-osnov pozitivnih socijalnih odnosa -Hofman-empatija ima i kognitivnu i motivacionu komponentu koja dovodi do altruizma. “Ja” se diferencira od pravila i ocekivanja drugih i vrednost se odredjuje po licno izabranim nacelima. po spoljasnjem kriterijumu “orijentacija prema kazni” (1. sebicluk. prednost data najopstijim. ali jedenje prstima. instrumentalnorelativisticki stadijum (muz sme da ukrade lek za zenu ali ne za prijatelja i da plati posle) 2)konvencionalni nivo-period konkretnih operacija. ukazivanjem roditelja detetu na posledice njegovog delovanja po druge -vaznost porodicnog vaspitanja se svakako istice 31 .

onda ubrzanje -telegrafski govor-oko 18. pasivni i aktivni pisani recnik 73)Pasivni recnik -fond reci koje osoba razume bez obzira da li ih upotrebljava -odrastanjem raste razlika u odnosu na aktivni recnik Vera Lukic-istrazivanja sa decom od 8-15 godina: 1)3-5000 reci godisnje se usvaja (1ros=5-6000. razloge i kazne ali i nagrade objasnjavaju. pokazuju stvarno interesovanje za dete.. 8ros=32. obicno sa „b. a kod odraslih imenice cine 1/3 recnika.) -Spor rast povecanja recnika do 2 godine.“tata vidi“. zahteva od dece. 2ros=8000. zamenica-recenice od 2 reci („Mama mleko“) -oko 4-5 godine deca usvajaju recenicne strukture -ogroman je uticaj sredine.meseca-nema predloga. utisci. socijalno lisavanje i razvoj govora -prve reci se javljaju izmedju 8-15 meseca.71)Vaspitni stilovi i moralni razvoj -40tih godina-anarhija u vaspitanju. kazne. ba-ba-ba.meseca-slogovi konsonant+vokal(ma-ma-ma.) 6)pasivni recnik je veci od aktivnog i za nekoliko 10. -Holofraze-uz gestikulaciju i intonaciju-reci koje imaju znacenje citavog iskaza („Tata“ moze da znaci „tata je otisao“. a broj glagola raste do kraja 2. ocekuje se bezuslovna poslusnost i ceste su kazne) -permisivni(tdje slabiji razvoj dece. oko 6. zamen.p.) -autoritativni(roditelj nekad i odbija zahteve deteta ali daju licni primer. deal postaje nemesanje u detetov razvoj i pasivnost roditelja -globalna permisivnost-potekla delom iz sumnjicavosti klasicne psihoanalize u akcije psihoterapeuta koji je pasivan.000 reci 32 .) -zatim dete redja sekvence sa intonacijom slicnom govoru u recenici (vokalizacija je urodjena i pokrenuta sazrevanjem-i kod gluve dece krene u istom periodu) -kod normalne dece se vokalizacija potkrepljuje govorom. a od 1. pridevi.d.. razvoj govora je i u vezi sa emocionalnim razvojem -razlikuju se aktivni. a onda prilozi. vokalnu muziku. podstrek.... nema pravila.nedelje-gukanje. odrzava paznjom sredine -dete najpre savlada opste vestine artikulacije (po Vigotskom-preinteligentni period) -recnik se prvo sastoji od imenica i reci za akciju (mama. cak i snimljen (uocljivo u motornim aktivnostima) -i 3 dana staro dete razlikuje glas svoje majke.. meseca – „p“ i „b“=> razvoj govora se oslanja na urodjene mehanizme akusticke osetljivosti -od 6.godine. imaju realisticna ocekivanja) 72)Rane faze jezickog razvoja.m“ i „di“ pred „gledaj“ npr i mnostvo slicnih nekonvencionalnih reci se koristi -deca pokazuju osetljivost na ljudski glas. pojava sinhronizacije na govor u sredini. gleda) do 18meseca ½.000 reci) 2)tempo je veci kod mladje dece (posebno u 3ros) 3)skolovanje. znanje u skoli doprinosi rastu 4)postoje velike individualne razlike 5)deca iz gradske sredine imaju bogatiji recnik (uticaj sredine.... ne kritikuje pacijenta-sto je u terapiji pozeljno ali ne u vaspitanju (lose ponasanje deteta se ovde shvata kao izraz njegove neshvacenosti i frustracija) -to je pad SuperEga(samosavladjivanja) a uspon Ida(samougadjanja) u drustvu -u permisivnom vaspitanju naprotiv jaca veza SuperEga sa Tanatosom i on se pstavlja sadisticki prema Egu i zato takve osobe imaju oscilacije u samopostovanju i dr teskoce -deca tu permisivnost cak zapravo osete kao odsustvo ljubavi i to ne umanje strah kod njih -autoritarni(slab razvoj dece.

-Skiner-operantno ucenje-odrasli uticu selektivnim potkrepljenjem govora.decaci pisu duze recenice od devojcica. zahteva apstrakciju.74)Pisani recnik -Vera Lukic-od 2-8ros se koriste sve tekuce i razlicite reci (procenjuju se pismeni zadaci) i tekuce reci se uvecacaju 4 puta. sa 5 godina=1600 znakova i sposobnost za pravljenje sopstvenih konstrukcija (prljavi majmun. po rodjenju. dokazani slucajevi da se maternji govor moze usvojiti i posle puberteta (grubo zapostavljena i izolovana deca uspela da usvoje nekakav. ali smatra se da su devojcice poslusnije(slusaju savet nastavnika : pisi kratko i jasno) -pisani govor je simbolizacija drugog reda. bioloska determinisanost. nema sagovornika. 5ros=+3reci . dok zivotinje mogu da usvoje tek neke karakteristike ljudskog govora 33 . postoji cerebralna specijalizacija ali i pre pojave govora. nezavisan od ostalog ucenja (Pijaze tvrdi da svakoj promeni u jezickom razvoju prethodi promena u ntelektualnom razvoju. pa i da uce na osnovu ukazivanja na simbole reci.ponavljanje) i vrse prosirivanje decjeg(„mama cipele“=>“mama uzima cipele“)-povremeno je to dobro. kad da odgovara. ucenje moguce do puberteta jer tada dolazi do jasne laterizacije mozga (iako su funkcionalno obe iste ali leva strana je za govor i tu se fiksira ta specijlizacija) -povrede leve strane mozga zaista dovode do afazije u 70% slucajeva a kod dece do 9 godina i kod povrede desne strane mozga... a takodje i prenosenje komunikacije . ali najbolje je semanticko objasnjenje recenice („bata smeje“=>“bata je srecan“) -promena govora sa decom je dobra iz emotivnih razloga-produbljuje vezu s detetom ali i socijalnih razloga-dete se uci kako da komentarise druge iskaze. drzi se u svesti. 8ros=oko 13 reci u recenici -devojcice su naprednije (duzi sastavi sa vise reci). a proporcija razlicitih reci raste pa opada pa opet blago raste -Ian Furlan-2ros=recenice od oko 6. kod dece 2-4 godine kod povredanleve hemsfere.majmuni su sposobni cak da razumeju konstrukcije koje nisu pre culi. Teorije o sadejstvu nativizma i empirizma (deca gluvonemih roditelja sporije razvijaju govor) -simbolicka komunikacija sa zivotinjama protiv teze o kritickom usvajanju govora 76)Teza o kriticnom periodu za usvajanje govora -Erik Leneberg-ono sto je jednom propusteno se ne moze nadoknaditi. uocava se sposobnost za recenice.. desna preuzme specijalizaciju za govor -do puberteta se lakse uci strani jezik-posle tesko.ucila je mladunce znacima > pokrenuta mnoga istrazivanja.. posebno usvajanjem supstancijalnosti objekta u senzomotornom periodu-kako drugacije moze dete da shvati reci „nema“ ili „otisao“) -Meknil-pojam o recenici je urodjen – pocetna hipoteza je da je recenica=1rec. ali se time ne objasnjava kreativnost u govoru (dete pravi samostalne konstrukcije) a ni pojavu generalizacije gramatickih pravila i lingvisticke greske (to nije moglo cuti u sredini) -Nativisticke teorije-Noam Comski-covek ima urodjeni mehanizam za sticanje govora. zatim holofraza pa koriscenje 2 reci za recenicu=jezicke univerzalije (vaze u svim jezicima) -kod gluve dece je urodjena jezicka sposobnost primenjiva na gestovni jezik -govor ne olaksava misljenje sve do perioda formalnih operacija -odrasli u govoru s decom menjaju svoj govor(deminutivi. nema zvuka. posebno kod izgovora(usvaja se teza) -deca ogluvela pre progovaranja imaju iste probleme kao deca od rodjenja gluva Primedbe: -nepouzdanost podataka. istina ne savrsen govor) 77)Zivotinje i simbolicka komunikacija-od 60tih pocinju sistematska istrazivanja i obuka simpanzi>Gardnerovi i simpanza Vashu-ucenje gestovnog govora vrseno => 34 znaka za 22 meseca. vodena ptica=labud). a deca imaju problema sa metakognicijom 75)Teorije govornog razvoja -da vaze isti procesi kao i kod drugih ucenja.intonacija.35reci . raznim simbolickim jezicima. ima cilj. ali razlika govora coveka i zivotinja je realna i kvalitativna. ljudi su programirani za sticanje govora.jednostavnost.

78)Lingvisticki determinizam -kako jezik utice na nain na koji pojedinac pa i narodi shvataju i pojme svet -Fon Humbolt. posledica povrede mozga -dr.Broka-povreda levog Brokinog frontalnog reznja =>ekspresivna afazija-otezano izrazavanje. a odatle idu impulsi u motornu zonu korteksa.. fleksibilnijih iskaza. licnih zamenica. a Vernikova zona sadrzi centre auditivnih kodova i znacenja reci -kod pisanog teksta se pokrece angularni girus u vizuelno-senzornoj zoni. ali kod bele dece postoji vise nelingvistickih uticaja (igracke npr) -navaho dete ce izdvojiti po obliku pojmove (plavi konopac i zuti konopac).) i formalni govor (slozeniji. pun licnog.) -kritikovan za uproscavanje. s malim brojem veza. ali osoba razume svoj i tudji govor -ustanovljeno je da delovi mozga kontrolisu i proizvodnju i razumevanje govora 34 .Sapir-realni svet je implicitno izgradjen na jezickim navikama odredjene kulture(Vorf tdje) -Bazil Bernstajn-uticaj klasne pripadnosti. jednostavan. artikulacija uz desnu hemiparezu cesto -Vernike 1874-povreda levog temporalnog reznja=>receptivna afazija-osoba moze da cita i govori ali ne razume reci..struktura jezika drustva utice na shvatanje sveta -E. sa stalnim trazenjem solidarnosti. Sapir-Vorfova teza: -navaho-jezik-daje glagole uz oblik objekta. a kod povreda => ometanje u citanju.. dok deca nizih slojeva moraju da se adaptiraju i teze prate nastavu. nedovrsen. iskazi izvuceni iz konteksta.. duzih recenica. i samo razvijaju vestine. pa se kod dece brze razvije razlikovanje objekata. priloga. a belo dete ce spojiti po boji (plavi konopac i plavi stap) -danas se tezi slabom determinizmu (jezik olaksava tj otezava posebne forme percepcije i misljenja o svetu) 79)Afazije -poremecaji u govoru. i cesto se javlja parafazija-zamena jedne reci drugom zvucno slicnom. razlikuje javni govor (kratak. tradicionalne izreke. prideva. prideva. gestikul. vise priloga. ali realne posledice postoje u obrazovanju-u skoli se koristi formalan govor pa deca visih slojeva lakse prate nastavu. zargon afazija-govor do nerazumljivosti izmenjen parafazijama -Vernike-Gesvindova teorija 1979-Brokina zona frontalnog reznja odredjuje sekvence misicnih akcija neophodnih za govor. usmeni govor drugog.. kategoricki iskazi. govor cesto zavisi i od okolnosti..

npr visetruka(mutipl) licnost [nije isto sto i sizofrena jer ovde postoje 2 koherentne.mogu ga izazvati kofein. holecistokinin. paraliza.) Manifestuje se kao ponovno prozivljavanje situacije u snu. vertigo. znojenje..) # somnabulizam. nasilja. ometa u svakodnevnom funkcionisanju. uoceno da oboleli imaju visok nivo serotonina i noradrenalina 3)panicni napadi-tahikardija.. zivot. genetski faktori.. motorike.80)Anksiozni poremecaji -prve klasifikacije mentalnih poremecaja-Emil Krepelin 1913. astra(od grmljavine).. obroka sa drugima. izolaciji... integrisane individue.. situacija... dana SAD=DSM. zasniva se na m. (zrtve rata. licnoscu. klaustro.) tj rituali koje osoba svesna iracionalnosti mora da izvrsi u ponavljanjima da ne podlegne impulsu.. Teorija specificnih dejstava-zasto bas to?-uticu crte licnosti.) i agorafobije(strah od otvorenog prostora. a 1 od uzroka je pad nivoa kortizona u vreme stresa. koja psiholoska stanja?stres. pokazivale jak separacioni strah. depersonalizacija(gubi se osecaj egzistiranja) 82)Psihosomatski poremecaji -postoji veza izmedju bolesti i zivotnog stila. jednostavne(od objekata. akro(visine).o. Uocena je razlika u snabdevenosti hemisfera mozga krvlju. dispnea(manjak daha). astma. nikto(mraka).. odlucivanja... glavobolje.. svesti. slepilo. razlicite. isihogene amnezije. hipertenzija. bili zrtve napada panike... a u sizofreniji je rascep misli i osecanja i osobe i realnog sveta] -oboleli su obicno zrtve fizickog ili seksualnog nasilja u detinjstvu(jos nejasno kako. zivotne okolnosti npr veza limbickog sistema i korteksa kad je losa=>aleksitimija(osoba ne moze da opise svoja emotivna stanja recima) 35 . dominiraju psiholoski simptomi-promena identiteta. GB=ICD-10 -anksiozni poremecaji nastaju pri nastojanju suocavanju sa nekim drugim simptomom 1)fobije-5-10% ljudi pati od njih. kockarske. slabost. poremecaji spavanja. emocije(hipertenzija-od potiskivanja agresivnih stanja) Teorija nespecificnih dejstava-sta daje predispozicije za te bolesti.. -to su cir zeluca. CO2+O2. gluvoca. osecaj krivice 81)Somatoformni i disocijativni poremecaji Somatoformni poremecaji -javljaju se neki fizicki simptomi bez organske podloge. mutizamlazna trudnoca. napadi kaslja. nekad osnov u proslosti. isihogene fuge(bekstva-kad osoba zaboravi na neko vreme svoj identitet i postane druga osoba). tesko se lece) zoo. socijalne(od govora.ubrzan puls.).. skolska(cesca kod devojcica) 2)opsesivno-kompulzivni – iracionalnost van kontrole osobe-opsesije a postupcikompulzije(neprijatne su za razliku od seksualne.napetost misica 5)posttraumatski stres-strah koji se oseca i dugo nakon traume. spontano nastaju i nestaju (anestezija. 4)generalizovana(neuroticna) anksioznost-nesposobnost koncentracije.znojenje. represije. drhtanje.. strah od gubitka kontrole.) Disocijativni poremecaji -histericni neurotski poremecaji.... reakcije izbegavanja.za smirenjedisanje u kesu.preterana aktivnost vegetativnog nervnog sistema. afonija...

emotivno hladna. serotonin i vestacki se izazivaju (gluma ponasanja) 84)Poremecaji licnosti -kada su crte licnosti odgovorne za njenu neprilagodjenost.. oba roditelja=>40% sanse. osecaj da mu se citaju misli koje su inace konfuzne i neprecizne.)..trajni poremecaj-(frustrirane. a govor je nelogican i pun neologizama. 1 roditelj=> 10% -uvazen stav bio da genetika utice sa 80% a sredina sa 20% -hipoteza dvostruke veze-majka kaze jedno a radi drugo=>sizofrenost(danas se ne misli tako) -virusna infekcija fetusa -drustvene okolnosti-rat. noradrenalin. ostvarivanja dubljih veza. rigidne emocije i odsutnost istih. bez osecanja krivice. umor.tegobe -sezonski afektivni poremecaji-u odredjenom godisnjem dobu(varira apetit. ne podnosi samocu. impulsivne.) Uzrocnici: -na pojavu bolesti utice i genetika..fiz. promenljivog odnosa prema ljudima u okolini-vole pa ih mrze.. osecaj delovanja nekakvog spoljnog pokretaca. ima ih preko 10 -narcisticka (sopstveni znacaj... tezi uspehu.. samci. preterana osetljivost.. pravi se razlika izmedju hipomanije (relativna veselost) i hipermanije (ekstremna veselost) -unipolarni poremecaj-relativno trajna depresija -distimija-umerena depresija neurotskog tipa -depresija-uocena cak i kod dece. dobro se leci psihoticima negativna simptomatologija. nekad i halucinacije(slusne. mirisne. politicka nestabilnost u zemlji -biohemijski uzrocnici-visak dopamina -uoceno da oboleli imaju frontalni i temporalni rezanj manji nego kod normalnih osoba 36 . tarzi divljenje. -3 kategorije: hebefrona (poremecaj emocija i misljenja) katatona (poremecaj motorike) paranoidna (ideja o sopstvenom proganjanju i velicini) +nekad i prosta (slabost volje) -vise se obraca paznja na simptomatologijepozitivna simptomatologija-ono sto se javlja samo kod sizofrenih (deluzije. vidne. ali ne blage fluktuacije. cesce kod razvedenih. paradoksalne. promenjen je dozivljaj realnosti-derealizacija.) -shizoidna (povucena. mastar.. muskarci uspesniji.83)Afektivni poremecaji -poremecaji raspolozenja uglavnom.ispadi u normalnom funkcionisanju-losija prognoza izlecenja (teskoce paznje. poremecaji misljenja. pospanost).) -granicna (npr Merlin Monro. klone se drustva..). udovaca. cak i poremecaj motorike. deluju sebicno. 15% depresivnih pokusa samoubistvo. 2 puta cesca kod zena. potrebno bar 5 simptoma za dijagnozu) -paranoidna (sumnjicavost. uoceno lecenje fluorescentnim svetlom..deljenje licnih stvari.) 85)Shizofreni poremecaji shizo=cepanje. halucinacije. zbrkan i nejasan govor.. ljudi preko 50 godina -simptomi suicidnih tendencija:price o smrti..) -kod mladih se govori o poremecaju ponasanja (vandalizam. uvek krive druge.) -sociopatske/antisocijalne licnosti... vec ometajuce -bipolarni poremecaj-smenjivanje perioda ekstremne veselosti i depresije. cenesteticke-vezane za sopstvenu telesnost. jak osecaj sopstvene vrednosti.neurednost. impulsivna. cudljiva.. bizarnost. zatim sledi povlacenje u sebe-autizam.. puno grimasa. emocionalna hladnoca.. fren=dusa -poremecaj u dozivljaju sopstvene licnosti : depersonalizacija.

negativni jedni prema drugima) -demokratski (pospesuje diskusije. novije.. rad sa emotivno poremecenom decom -postaje ili agresivan ili se povlaci -vazno je da sagleda svoje mogucnosti. uslovi rada. losa radna atmosfera.. ali je precenio uticaj remisije -farmakologija je korisna kod depresija i shizofrenija. uz neki vid psihoterapije -spominje se i placebo efekat (posebno kod anksioznih i blazih neuroza).. Gestalt Perlsa... kreativnost. humanistika terapija-Rodzersova. krace. materijalni status. argumentuje svoje ocene. dnevno. i u bihevioralnoj-klasicne. dobra klima u ucionici vazna 87)Terapija mentalnih poremecaja -vise vrsti: psihoterapija-analiza misli.86)Mentalno zdravlje nastavnika -autoritarni (kaznjava. gusi inicijativu. osecanja ->dinamske(dubinske) terapije=psihoanalisticka. stres na poslu izazivac...) -svaki 5 ima problem. bolnicu (duze. Elisova racionalno-emotivna terapija dijalogom medicinska. u ucionici anarhija.kritika je da pacijen tretira svoj problem biohemijski umesto psiholoski -najbolji je sinergetski pristup.) -ravnodusni (pasivan. elektro-konvulzivni sokovi (pre lek) socijalni tretman. podrzava se strucno usavrsavanje.neurohirurski zahvati. farmakoloska terapija. smestanje u instituciju. u kuci. nasi lekari su eklekticari (kombinuju vise terapija) 37 .) -postoji remisija-30-40% (npr kod neuroticara) -6 meseci terapije=>70% pacijenata pokazuje poboljsanje -Ajzank-kritikovao psihoanalizu-2/3 pacijenata se spontano izlece.promena sredine. djaci nepoverljivi..