You are on page 1of 126

Edicija A
knjiga 20

Fjodor Dostojevski (1820-1881), jedan od najvećih pisaca i vizionara u
istoriji, predstavljen je u ovom izdanju izborom iz prepiske („Pisma iz
progonstva“), prikazom prvog svog putovanja po Evropi („Zimske beleške o
letnjim utiscima“) i čuvenom novelom „Krotka“.
________________________________________________________________
Prvih 505 primeraka numerisano je.
Primerak 001 odlazi u Toronto, kod Uroša i Duške Tomić, i mojih dragih i
predivnih kumica Milene i Sofije.
Izdavač

Preveli s ruskog
Mila Stojnić
(Pisma iz progonstva)
Milosav Babović
(Zimske beleške o letnjim utiscima)
Mila Mladenović
(Krotka)
Urednik izdanja / redaktura prevoda
Flavio Rigonat

PISMA IZ PROGONSTVA izbor iz prepiske 1849-1857. .

Brate. Najzad su udarili u doboš. i tvojih. a ne izvan nas. koja je živela višim životom umetnosti. decembra. koja je spoznala najviše potrebe duha i saživela se sa njima. Petropavlovska tvrđava. Sada su nam rekli. Zatim su trojicu postavili uza stub da izvrše kaznu. i da se oprostim sa njima. Tamo su nam pročitali smrtnu presudu. Danas. 22. decembra 1849. Ostalo je sećanje na likove koje sam stvorio i oni koje još nisam uspeo da ovaplotim. tek sam tada postao svestan koliko te volim. Da! istina je! Glava koja je stvarala. Bojim se da nisi nekako načuo za našu osudu (na smrt). koji su bili pored mene. a ti mi što pre odgovori. brate moj dragi! Uspeo sam i da zagrlim Pleščejeva i Durova. Oko mene će biti ljudi. i ostajalo mi je najviše još minut života. Ja sam postao svestan toga. Oni će me izranjaviti. Život je svuda život. ja sam bio u drugoj grupi. Samo je Palm oslobođen i u istom činu vraćen u vojsku. možda je vest već došla do tebe.M. Setio sam se tebe. a biti čovek među ljudima i ostati to uvek. da ćemo danas ili sutra krenuti na izdržavanje kazne. Kada su nas vozili na Semjonovski trg. dragi prijatelju moj! sve je rešeno! Osuđen sam na četvorogodišnje radove u tvrđavi (izgleda Orenburškoj). Ja sam molio da mi dozvole da se vidim s tobom. Prozivali su po trojicu. ma šta te snašlo. mogu samo da ti napišem ovo pismo. M. niti sam pao duhom. brate. u tome je njegov cilj. prelomili nam nad glavama sablje i navukli nam predsmrtnu odeću (bele košulje). i one što su bili privezani za stub vratili su u stroj i pročitali da nam Njegovo Imperatorsko Veličanstvo poklanja život. video sam silan svet kroz prozor na kolima. u poslednjem trenutku mislio sam na tebe i samo na tebe. pa si patio zbog mene. život je u nama samima. odvezli su nas na Semjonovski trg. 22. ne žaliti se i ne klonuti u tome je život. Zatim su usledile prave kazne. ta glava je već odrubljena s mojih ramena. Dostojevskom [1] Petrograd. a zatim da služim kao redov. Sada će ti biti lakše. Ali rekli su mi da je to nemoguće. dali nam da poljubimo krst. Brate! Ja nisam tužan. Ta ideja mi je ušla u meso i krv. i to je . dragi moji brate.

To što mi nisi ponekad slao novac izmučilo me zbog tebe: sigurno si i sam bio u velikoj oskudici! Još jednom poljubi decu. temeljnije. ne tuguj za mnom: znaj da nisam pao duhom. ako išta napišem. tako ti boga. njihova mila lišca ne izlaze mi iz glave. Loše sam se osećao. u greškama. došao sam do poslednjeg trena i sad drugi put živim! [.. Dragi brate. Ah. predstoji dalek put. Propašću ako ne budem mogao da pišem. sva uteha moja! Život u kazamatu je u priličnoj meri ubio u meni telesne potrebe koje nisu sasvim čiste. Jer to meni daje nadu u život. Slaću ti sve što napišem. piši podrobnije. i da pamti. Ostaviću ti i moj sako i staru odeću ako pošalješ po njih. svaki trenutak bi mogao biti vek sreće. [. koja isto tako ume da voli. Brate! Kunem ti se da neću izgubiti nadu i da ću sačuvati duh svoj i srce u čistoti. čim dobiješ ovo pismo i ako budeš mogao da nabaviš koliko-toliko novca. i meso. u dokoličarenju. brate. kad bi bar oni bili srećni! Budi srećan i ti.. . ali s perom u ruci. hitno mi ga pošalji.istina! Ali još imam i srce. ugasiti se u mojoj glavi. tričetvrt sata sam proživeo sa tom mišlju.] Srce mi krvari kad se osvrnem na prošlost i pomislim koliko je uzaludno utrošeno vremena. Bolje i petnaest godina zatvora. a to je opet život. brate. o sitnicama. ja se preporađam u novoj formi. Kad bi samo znao kako su mene ovde u kazamatu oživljavala tvoja pisma. koliko god da sam ja drhtao nad njim. menjajući način života. Za četiri godine sudbina će mi biti lakša. koliko ga je propalo u zabludama. i da pati. ili se kao otrov razliti u krvi. i završenu pripovetku Dečja bajka[3] oduzeli su mi i verovatno će pripasti tebi. Ova poslednja dva i po meseca u kojima je bilo zabranjeno dopisivanje bila su teška za mene. i imaj na umu da ću te jednom zagrliti. Ne žali za mnom! Da pređemo sad na materijalne stvari: knjige (Biblija je ostala kod mene) i nekoliko listova mog rukopisa. Piši mi češće. i da žali. Biću redov to nije više zatvorenik. skica drame i romana. ne zaboravi to. Bože moj! Koliko će likova koje sam doživeo i stvorio. ranije sam se slabo čuvao.] Zar nikad više neću uzeti pero u ruke? Mislim da ću kroz četiri godine dobiti neku mogućnost. Ja ću se preporoditi nabolje. propasti. zbog toga što se nije umelo živeti. pamti da me nada nije ostavila.. Život je dar.. više. Si jeunesse savait![4] Sada. U tome je sva moja nada. budi srećan! I ne tuguj. život je sreća. On voit le soleil![2] Pa zbogom. Jer ja sam danas posetio smrt. Potreban mi je novac. i krv. možda peške. koliko sam puta grešio prema svom srcu i duhu. Meni sad. brate. Budi opširan u svakom pismu u pojedinostima o porodici.

Zbogom! Zbogom! Ali ja ću te ponovo videti. Ne tuguj. Da mi je samo da sačuvam zdravlje. Teško mi je bilo na srcu. neodređeno. U njima je bilo deset funti tereta. Sećaj me se bez bola u srcu. i zato je ono tištalo i nemo tugovalo. kad bih. neka se ne ohladi tvoje sećanje. kao što obično pred svaki novi korak u životu osećaš nekakvu živost i bodrost. Tačno u 12 sati. bio sam u suštini vrlo spokojan i netremice sam posmatrao Petrograd dok sam prolazio mimo praznično osvetljenih kuća i opraštao se sa svakom kućom posebno. od mnogih raznovrsnih osećanja. Pamti šta sam ti rekao: uredi svoj život. zbogom.Sada oskudica za mene nije ništa. Jastržembskog i mene da nas okuju. Ah. i hodanje je bilo izuzetno neprijatno. a u četvrtim saonicama. i nekako mutno. poveli su nas trojicu Durova. i pomisao na tvoju ljubav biće najbolji deo mog života. zbogom ostaj. Zatim su nas. ispred nas. Zbogom. uveren sam u to. tj. M. kad bih samo mogao da te vidim! Zbogom! Sad se otkidam od svega što mi je bilo milo! Bolno je napuštati te! Bolno je raspolutiti se. nadam se.. nemoj se izmeniti. Provezli . ne gubi ga. februara 1854. Tako smo krenuli iz Petrograda. i zbog toga se ne boj da će me ubiti neka materijalna nedaća.. pa zbogom. 22. To se ne može dogoditi. uzmi u ruke svoju sudbinu. molim te. voljeni moj? Čim si ti otišao od mene. još jednom zbogom. E. licem na Božić. prelomiti srce na dve pole. stavili u otvorene saonice. ne tuguj zbog mene! Već u sledećem pismu napisaću ti kakav mi je život. U srcu mi je bio nekakav nemir. Ah. [.] Sećaš li se kako smo se ti i ja rastali. ja sam prvi put poneo okove. kad bi me samo zdravlje poslužilo! Zbogom. bio je vojni kurir. Ali svež vazduh me oživljavao i. brate! Doći će vreme kad ću ti još pisati! Dobićeš od mene što je moguće podrobniji izveštaj o mom putu. a drugo će sve biti dobro. Zbogom svima! Tvoj brat Fjodor Dostojevski M. mili. Dostojevskom Omsk. ljubim te što igda mogu. brate! Čvrsto te stežem u zagrljaju. misli na decu. dragi. svakog posebno sa žandarmom. voli me.

kočijaši u debelim kabanicama od surog nemačkog sukna sa crvenim silavima sedali su kod nas. granica Evrope. itd. Spešnjev i drugi.na sa decom otišla k njemu. Prilično neprijatno. bili zatvoreni u drugom odeljenju. Navalili smo na čaj kao da nedelju dana ništa nismo jeli. Bila je mećava. dok su ostali. Svuda naokolo je bio sneg. učinio je to na silu boga. novgorodskim. odveli su mene. na seoskim ulicama ni žive duše. tako da se sve vreme nismo međusobno viđali. on nas je premestio u zatvorene saonice. Kao da sam se opraštao sa dečicom. Želeo bih mnogo podrobnije da ti ispričam o našem . a Jastržembskom su se priviđale neke čudne strašne stvari koje će se desiti u budućnosti. Drugog dana je bio praznik. posle tri ili četiri stanice zaustavili smo se u samo svitanje u Šlisenburgu. Ja sam bio raspoložen. i na taj način smo mi platili svaki po 15 rubalja u srebru za ono što smo potrošili u putu.su nas i mimo tvog stana. Ispostavilo se da je to bio divan starčić. a kod Krajevskog je bilo raskošno osvetljeno. i pred jutro. jer su bili strašni mrazevi. Odvezli su nas u pravcu Jaroslavlja. Durov je brbljao bez prestanka. a ispred nas Sibir i u njemu tajanstvena sudbina. Tužan nam je bio trenutak prelaska preko Urala. što je za nas bilo vrlo korisno. Gradići kraj druma bili su retki i ništa naročito na izgled. put me je potpuno oporavio. koji su stigli pre nas. To ti ne preporučujem da probaš. i zato je svuda bilo šta da se pojede i popije. Konji i saonice zapali su u smetove. Smrzavali smo se užasno. i baš kod te kuće obuzela me žestoka tuga. i meni su grunule suze. na stanicama su nas trostruko derali. Međutim. Vozili su nas kroz nenaseljena mesta petrogradskim. Meni se ledila krv u žilama. drumom. Žao mi ih je bilo. čovek iskusan. koji je proputovao svu Evropu prenoseći depeše. desetak sati ne izlazeći iz pokrivenih saonica i samo se 5-6 puta zaustaviti bilo je skoro neizdrživo. dobar i human prema nama kako se samo može zamisliti. iza nas prošlost bilo je tužno. Bili smo toplo odeveni. Kuzma Prokofjevič je uzeo na sebe skoro polovinu naših troškova. Jedanaestog februara stigli smo u Tobolsk. i posle prijave vlastima i pretresa prilikom koga su nam oduzeli sav naš novac. Ali začudo. On nam je u putu učinio mnogo dobra. na primer. Između ostalog. Celim putem su čitava sela istrčavala da nas posmatraju i. vejavica. u jednoj krčmi. ali presedeti. jaroslavskim. Bio je izuzetno lep zimski dan. Posle osam meseci zatvora i 60 vrsta zimskog putovanja tako smo ogladneli da je milina setiti se toga. Durova i Jastržembskog u posebni ćumez. Ali mi smo krenuli u vreme praznika. Ti si mi rekao da je on okitio jelku i da je Emilija Fjodorov . Ime mu je Kuzma Prokofjevič Prokofjev. ne hajući za naše okove. i posle toga sam ih se godinama sećao skoro sa suzama u očima. Izašli smo iz saonica u noć i stojeći čekali dok izvuku zaprege. Svi smo se zagledali u našeg sprovodnika i iskušavali ga. U permskoj guberniji smo izdržali jednu noć na minus 40. pa sam se posle u toplim sobama jedva raskravljivao.

Prognanici iz ranijih vremena (tj. Najzad smo odatle krenuli. i posle tri dana stigli u Omsk. i zato se nismo razumeli s njima. Još sam u Tobolsku saznao ko će imati neposrednu vlast nad nama. Ponekad bi prilikom noćnog obilaska tukao čoveka zato što spava na desnom boku. Reći ću ti samo da su saosećanje i najdublja simpatija bili za nas nagrada koja je značila čitavu sreću. ali major-logornik Krivcov bitanga kakvih malo ima. a sad gori od najgoreg. plemiće. jedemo i spavamo sa tim ljudima. i ako nas je išta spasavalo od tog jada. Poslali su mi čak i odeću. cinkaroš. Komandant je bio čovek vrlo pristojan. . Uvek su bili svesni da smo iznad njih. nosonje uobražene. opet. zabava. razonoda. za sve što je samo moglo da mu padne na njegovu pijanu pamet. Kod njih mržnja prema plemstvu prelazi sve granice. tešili nas i bodrili. Ja sam se mnogo pokajao što sam. Sam bog me od njega izbavio. Tome je doprinosilo i to što nismo podlegli njihovoj volji. Sa robijašima sam se upoznao još u Tobolsku. dočekali neprijateljski. tako da smo morali da izdržimo sve osvete i proganjanja koja su sastavni deo njihovog odnosa prema plemstvu. i kad je svih mogućih uvreda bilo toliko da nismo stizali ni da se požalimo na njih. Ali oni su nam slali hranu. Uvek bi banuo pijan (treznog ga nisam video) i za najmanju stvar bi tukao treznog zatvorenika. i činio je najstrašnije nepravde. onda je to samo ravnodušnost. razdražen i ozlojeđen. što viče ili bunca u snu. pijemo. postao nama ravan“ to je tema koja je varirala četiri godine. Kakve divne duše prokušane u 25-godišnjoj muci i samopregoru. misleći da će mi biti lakše. Nekad bio gospodin. To je grub svet. Oni bi nas pojeli da su im dali. Eto s takvim čovekom je trebalo živeti i ostati čitav. Bilo nam je veoma teško tako živeti. to im je bilo prijatno. Mi smo ih jedva i videli. Ali ovo nije mesto za to. ostavljam ti da sam zaključiš jesmo li bili bezbedni kad smo morali nekoliko godina da živimo.šestodnevnom boravku u Tobolsku i o utiscima koje je na mene ostavio. moralna prednost koju oni nisu mogli da shvate i poštovali su je. Uostalom. Mi smo. Počelo je time što je obojicu nas. ćutali o tome. i zato su nas. ne oni. „Vi plemići. i upravo je takav čovek svakog meseca podnosio izveštaje o nama u Petrograd i davao merodavna mišljenja. jer su nas držali pod strogim režimom. pijanac bio je u svemu odvratan kako se samo zamisliti može. a ovde sam u Omsku s njima ostao da proživim četiri godine. odeću. tvrdeći da je zatvorenik pijan kao ćuskija. sa zluradošću prema našoj nevolji. nego njihove žene) brinuli su se o nama kao o rođenima. Sto pedeset neprijatelja nisu mogli da se zamore proganjajući nas. neotesan. krenuo bez svoje odeće. mene i Durova. On je već jedno dve godine bio major-logornik. dojadili ste nam. Oni pojma nisu imali o našoj krivici. izgrdio na pasja kola zbog naše afere i obećao nam da će nas za prvu grešku telesno kazniti. Posle dve godine našao se pred sudom. mučio ljude.

Na podu s prsta (oko 4 cm) debelo blato. nikada sam. Ja sam pio čaj i ponekad jeo kupljeni komad govedine. odavno zrelo za rušenje. nego neizdrživ ugljen-monoksid i tako celu zimu. svi zajedno. lapavici ili zimi. i izlazio sam samo na rad. Dodaj svim ovim zadovoljstvima i to da mi je skoro nemoguće da dođem do knjige. a toplote nema. Zimi smo odeveni u kratke bundice. Mi kao haringe u buretu. u kojoj je po propisu trebalo da bude 1/4 funte govedine po glavi. može se klizati i padati. Meni se tako poremetilo varenje da je to nesnosno. O postu kupus na vodi i skoro ništa više. i ja je nikada nisam video. U toj istoj prostoriji zatvorenici peru veš i sav taj mali prostor ispljuskaju vodom. Za jelo su nam davali hleba i čorbu od kupusa. okovi i potpuna duhovna pritešnjenost takav ti je način mog života i bivovanja. Svi zatvorenici smrde kao svinje i govore da nije moguće ne praviti svinjarije. u jednoj kasarni. Cele noći drhtiš. Ne pušiti duvan takođe nije bilo moguće. i tako četiri godine bez odmora zaista je blago ako kažem da je bilo loše. psovke. drveno zdanje.Vojna robija je teža od civilne. i dešavalo se da spadnem s nogu po nevremenu. viku. Sve četiri godine sam proživeo u tamnici iza zidina. nego u tremu stoji čabar. i bio sam nekoliko puta bolestan. Još od sumraka pa sve do zore ne može se izlaziti u nužnik. Na staklima s prsta debeo led. zimi nepodnošljivo hladno. jer se inače moglo ugušiti u takvoj zagušljivosti. a od njega smrad nepodnošljiv. kad se živa zamrzavala i moglo je biti minus 40 stepeni. i noge su nam uvek. Šta se dogodilo sa . vašaka i bubašvaba na kile. koje gotovo i ne utopljavaju. O praznicima su davali kašu. Živeli smo na gomili. Spavali smo na golim nogarima. Sve se to činilo krišom. Bace šest cepanica u peć. Jednom sam proveo oko četiri sata na spoljnim radovima. Tavanice prokišnjavaju sve šuplje. Sad i sam proceni da li se moglo živeti bez novca. pa zatim večito neprijateljstvo i svađu oko mene. Rad je bio težak. Inače se osećam prilično zdrav. uvek pod stražom. ali govedinu stavljaju u komadićima. naravno ne uvek. moram da čitam krišom. nijedan zatvorenik ne bi izdržao takav život. graju. Ja sam često ležao bolestan u bolnici. skoro sasvim bez masnoće. Osim toga. prodaje i ima kopejku. Noga mi je promrzla. trošno. Pod potpuno truo. ali napade. na nogama čizme sa kratkim sarama pa hajd sad hodaj po mrazu. koje nije više upotrebljivo. u stilu „živ čovek“. uostalom. često veoma loše. Imam i reumatizam u nogama. po neizdrživoj hladnoći. po čitavu noć bile otkrivene. Majušni prozori tako zamrznuti da se preko čitavog dana skoro ne može čitati. Zamisli staro. Ali svako nešto radi. buku. i niko. jer da nije bilo novca ja bih sigurno umro. dobijam retko. Leti užasno zagušljivo. Buva. Nema se gde okrenuti. i to me je spaslo. odgovornost koja ti uvek visi kao teg o vratu. dozvoljavala se upotreba samo jastuka. a i kad do bilo čega dođem. Pokrivali smo se kratkim bundicama. Zbog nervnog rastrojstva pojavila mi se padavica. vlazi.

sešće ti na grbaču i upropastiće te. Ako on bude u Petrogradu. a ja sad neću više pisati gluposti.] Ne znam šta me čeka u Semipalatinsku. ljudi su svuda ljudi. Omsk je odvratan gradić. vojnički i do krajnosti pun razvrata. Ivanov mi je bio kao brat rođeni. Ta dozvoliće mi. Uostalom. Ali u meni se nije ugasila vera u tebe. I ne jedan ili dva. sa mojim uverenjima. Meni treba novca. Mi ćemo se videti. zimi ćorava Anđelija. Dužan sam mu novac. Sada imam mnogo potreba i nada one vrste o kakvoj nisam ni mislio. snažnih. Ako padneš šaka nadređenom koji te ne simpatiše (a takvih ima). propao bih načisto. Ja mu dugujem 25 rubalja u srebru. K. Da ovde nisam naišao na ljude. Samo jednog se valja bojati: ljudi i samovolje. Čuće se još o meni. Hrista radi. „Tamo su svi ljudi obični“. Nećeš mi verovati: ima dubokih. ne zaboravi me! Evo ja ti pišem i prema svemu što je tvoje. Ja moram da živim. vratiću im sa interesom. Potrebne su mi knjige i novac. ja sam tokom četiri godine na kraju uspeo da razlikujem ljude. divnih karaktera. brate. Leti zapara i peščani vetar. Ono što potrošiš na mene neće ti propasti. Gradić prljav. Ne bi li bilo moguće da me kroz godinu ili dve prebace na Kavkaz ipak je to Rusija! To mi je plamena želja. među razbojnicima. . Treba mi novca i knjiga. moli nekoga. Mnogo se štošta može promeniti. Ako samo budem živ. Ali večita usredsređena zatvorenost u sebe. Čitava moja budućnost i sve što ću učiniti stoji mi pred očima. Ama. Ti nećeš opljačkati svoju decu ako meni daš. a možda i ranije. Drveća skoro nema. Ali čime mogu da mu uzvratim za ovu srdačnost. moli. [. valjda. za svagdašnju spremnost da mi ispuni svaku molbu. On je za mene učinio sve što je mogao. Čak i prema tvojoj imovini ponašam se kao da je moja. i to uskoro. Ali sve su to zagonetke. U duši sam vedar. i zato ih ostavljam po strani.mojom dušom. s mojim umom i srcem za te četiri godine neću ni da ti govorim. brate. ili će te službom uništiti.. zahvali mu. za pažnju i brigu kao da sam mu rođeni brat? I nije on sam! Brate. Ja sam zadovoljan svojim životom. Prilično sam ravnodušan prema toj sudbini. Šalji ih. da objavljujem kroz jedno šest godina. i kakva je radost kad se pod grubom korom pronađe zlato. ja se baš običnog čoveka bojim više nego neobičnog. I. Ti si moj brat i voleo si me. Bilo bi dugo da se priča. tim rečima me hrabre. a ja sam tako slabe snage da nisam kadar da nosim sav teret soldačije. tako ti Hrista! Brate. Jedino: ne zaboravi me i pomaži mi. Ali evo prema čemu nisam ravnodušan: zauzmi se za mene. Ja govorim o masi radnika na najtežim poslovima. na svetu ima mnogo plemenitih ljudi. Ja u to verujem kao što znam da je dva puta dva četiri. Ove godine neće biti jalove. I na robiji. donela je svoje plodove.. Prirodu nisam ni video. kojoj sam pribegavao bežeći od gorke stvarnosti.

preturio preko glave. bog mi šalje s vremena na vreme trenutke u kojima sam savršeno . [. nego zbog toga što sam i sam preživeo i proosećao to isto. . Fonvizinoj[5] Omsk. ali ljudsko osećanje u nama je sveopšte. i uopšte o mračnom. . dobro poznajem. za mene ovo vreme nije izgubljeno. Reći ću Vam za sebe da sam ja dete ovoga veka. Ne zato što ste Vi religiozni. iskvario. Ali neka Vam bog da još mnogo dana! Od mnogih sam slušao da ste Vi veoma religiozni. To je nalik na vagu na kojoj izmeriš i tačno saznaš pravu težinu onoga što si isplatio. . [. Neke među njima nije moguće ni poštovati. Ali to je moje malo samoljublje! Nadam se da se može oprostiti. A propos: Koliko sam samo s robije poneo narodnih tipova. Biće dosta za čitave tomove. Natalija Dmitrijevna. D. koja je utoliko jača u mojoj duši ukoliko su u meni jači argumenti protiv nje. Jedan drugi robijaš je zaplakao kad se sa mnom rastajao. narod ruski sam dobro upoznao. krajem februara 1854. Kakvih me strašnih patnji sada staje ta žudnja za verom. dete neverovanja i sumnje sve do sada i čak (ja to znam) do smrtnog dana.] N. i nalaziš je zapravo zbog toga što u nesreći istina postaje jasnija.nego više. Kakvom me on blagodarnošću okružio. Ako i nisam upoznao Rusiju. međutim. i izgleda da svaki izgnanik prilikom povratka u otadžbinu mora u svojoj svesti i uspomenama ponovo da preživljava sve svoje prošle nevolje. .] Ja nisam živeo Vašim životom i ne znam mnogo o njemu. i što su nam oduzeli dobri ljudi. Uopšte. a neki su naprosto divni. kukavnom živovanju. A moj se karakter. Kakav divan svet. Ja sam prema njima bio kapriciozan. kao što nijedan čovek ne zna mnogo o životu drugog čoveka. tako dobro kako ga možda malo ko zna. netrpeljiv. izgubio. reći ću Vam da u takvim trenucima žudiš za verom kao „sasušena trava za vodom“. Ja sam mu davao novac zar je to nešto? Ali njegova zahvalnost za to je bila bezgranična. Jednog mladog Čerkeza (prognanog zbog razbojništva) učio sam ruskom jeziku i pismenosti. Oni su poštovali moje duhovno stanje i sve trpeli bez roptanja. karaktera! Ja sam se saživeo s njima i zato ih. Pa ipak. Koliko priča o skitnicama i razbojnicima. čini mi se.

ja želim ili sve ili ništa. recite. smelijeg i savršenijeg od Hrista. ja bih radije ostao sa Hristom nego sa istinom. Za ovo poslednje se vrlo brinem. pravog i krivog. Natalija Dmitrijevna. Ljudsko društvo postaje otrov i zaraza. Ali kada. Čuo sam da hoćete da putujete nekud na jug? Daj bože da izmolite dozvolu. Ja sam u nekakvom iščekivanju nečega. to je normalna pojava. Napišite mi nešto. onda ćemo se ponovo upoznati. u Semipalatinsku. drugima će to valjda biti neprijatno? Ali ostavimo to. što za zemaljskim dobrima ne žudim. Imao sam i takve trenutke kada sam mrzeo svakoga koga sretnem. u tim trenucima volim i nalazim da i drugi mene vole. i nijednog časa nisam bio sam. dublje privlačnijeg. evo ga: verovati da nema ničeg lepšeg.miran. i što su mi potrebne samo knjige. Ja sam to iskusio. Uveren sam da je Vas bog od toga izbavio. Ali o tome je bolje prestati da govorim. inače se u ovom prisilnom komunizmu postaje čovekomrzac. A najneizdrživija nesreća je kad sam postaješ nepravedan. Ja se užasno lako saživljujem sa okolinom. I kako se radujem što u duši svojoj još za dugo vreme nalazim strpljenje. Evo skoro pet godina kako se nalazim pod strahom u gomili ljudi. i upravo sam od tog neizdrživog mučenja za ove četiri godine patio više nego od svega drugog. Štaviše. i posle se bolno otkidam od toga. i čini mi se da će me upravo tamo. kad si sam svega toga svestan. čak i prekorevaš sam sebe i ne možeš da to nadvladaš. Ja odlazim u zabit. ne znam zbog čega su neki predmeti razgovora potpuno izbačeni iz upotrebe u društvu. Čoveku je potrebno da bude sam. Uostalom. u Aziju. namah srastem s onim što me okružuje. mogućnost da pišem i da svakog dana budem po nekoliko sati sam. i u takvim sam trenucima oformio u sebi svoj simbol vere u kome je sve za mene jasno i sveto. i ne samo da nema već sa ljubomornom ljubavlju govorim sebi da ga i ne može biti. a ako ih ko i pokrene. Ja mislim da je u Vama. odvratan. kao ženi. i gledao sam na njih kao na lopove koji od mene nekažnjeno kradu moj život. Natalija Dmitrijevna. potpuno napustiti sva prošlost. razumnijeg. Živite. kao senka moje prošlosti morati da se rastanu sa mnom. i možda će još mnogo srećnih dana biti pred svakim od nas. živite što srećnije i duže! Kad se vidimo. ako bi mi neko dokazivao da je Hristos izvan istine. zato što će i poslednji ljudi koje sam voleo i koji su mi bili pred očima. bilo mnogo više snage da izdržite i oprostite. i čini mi se da . zao. molim Vas. svi utisci i uspomene moje. kao da sam još i sad bolestan. kada ćemo mi biti potpuno slobodni ili bar onoliko koliko i drugi ljudi! Ta neće to valjda biti onda kada nam uopšte ne bude trebala sloboda? Što se mene tiče. U vojničkom šinjelu ja sam isti onaj zarobljenik koji sam i pre bio. kao što mu je potrebno da jede i da pije. Taj simbol je vrlo jednostavan. i kad bi stvarno istina bila izvan Hrista.

Inače će moj život biti promašen. ali nije se prilagodio sredini. još su se nekako držali. da mi se primiče kriza čitavog mog života. samoljubiv. A. pa u prvim danima ozdravljenja još jače oseća uživanje života. o kojoj sam ti. prijatelju moj. Strastan. To je još mlada dama od 28 godina. čini mi se. da verujemo da je to doviđenja! Vaš D. Živeo je od plate. Živeo je vrlo neuredno. da sam ja. doviđenja. Ličio sam na bolesnika koji je bio na samrti. ali u svakom slučaju neizbežno. Bio je obrazovan i razumevao se u sve o čemu se s njim povede razgovor. uprkos mnogim prljavštinama. imanja nije imao. vrlo obrazovana. pomalo grub. Marja Dmitrijevna. izašavši sa moje tužne robije. Ali mene nije privukao on. Šta da ti kažem? Nisam ni primetio kad je prošla prva godina mog života ovde. međutim. On se prezadužio. užasno se opustio. vrlo pristojno. Dostojevskom Semipalatinsk. Ugled u javnom mnenju mu je veoma opao. Svoju sudbinu podnosila . M. Bog mi je poslao poznanstvo sa jednom porodicom koju nikada neću zaboraviti. možda olujno. ali nije umeo da vlada sobom i. A možda je sve ovo moje bolesno buncanje! Zbogom! Zbogom. ponosit. i zbog neprijatnosti koje je imao podneo je ostavku. lepuškasta. Bio je. graciozna. Bio sam vrlo srećan. To je porodica Isajevih. veoma pametna.će mi se uskoro. ili bolje reći.] Ti treba da znaš.januara 1856. već pisao i čak te molio da nešto završiš za njih. dobra. tvrdoglav. Bio je nemiran kao Ciganin. Nada sam imao mnogo. i imao je mnogo neprijatnosti. kad je ostao bez posla. divnog velikodušnog srca. kao što sam već rekao. kao da sam sazreo za nešto što će biti možda tiho i vedro. po prirodi je bio snažno razvijen i veoma dobar čovek. došao ovamo pun nada i sreće. Kad sam se ja s njima upoznao. ljupka. veoma plemenit čovek. ali je od ovdašnje javnosti podneo i mnogo nezasluženih progona. i zato. Hteo sam da živim. dogoditi nešto odlučujuće. [. 13. oni su malo-pomalo zapali u užasnu bedu. vrlo uskoro. kad sam se ja upoznao s njima. a i po prirodi je bio prilično neuredan. već njegova žena. . On je ovde imao mesto. Natalija Dmitrijevna. M. . on je već nekoliko meseci bio bez posla i stalno je na sve strane tražio neko drugo mesto.

ne i promeniti ovu stvar. godine otpratio sam ih u Kuznjeck. prijatelju moj: ja tu ženu odavno već volim i znam da i ona može da voli. Hvala bogu. Njen otac je sin francuskog emigranta Mr de Constant. ja ću se oženiti njom. a posle dva meseca on je umro od kamena u bubrezima i mokraćnim putevima. ostala joj je još i rodbina njenog muža. Ako se moja sudbina do proleća ne promeni. a zatim 40 rubalja u srebru i poslao joj. sa sedmogodišnjim detetom. i makar i zemlja pukla poda mnom. A po karakteru je bila vesela i vedra. Ali šta se moglo! Bili su ostali skoro bez hleba. Ona se razbolela i postala povredljiva i razdražljiva. Njena porodica je u Astrahanu. najpre 25. delimično zbog njenog muža. ali živi od svoje dosta visoke plate. A ni oni nisu mogli da održavaju poznanstva. on je star čovek i ima značajnu dužnost direktora karantina u Astrahanu. Ja znam da me ona neće odbiti. rodbina zove sebi u Astrahan. Ali ne mogu sad. izmučena i iskidana dugotrajnom patnjom. i ja sam jedva posle dugog i istinskog prijateljstva uspeo da mi oni dozvole da im pomognem koliko mogu. Ja nisam imao novca. Osim toga. dalja rodbina. Uskoro će u penziju. Ne mogu da živim bez nje. Ja skoro da nisam izbijao iz njihove kuće. Ja sam doneo odluku. Ali to će samo odložiti. Kakve sam srećne večeri proveo u njenom društvu! Retko sam sreo takvu ženu. Od maja meseca. S njima su skoro svi prekinuli odnose. starajući se o lakomislenom mužu. Ja znam da je i porodica njenog muža bila vrlo pristojna. i o maloletnom sinu. jedan njegov brat je kapetan u Gardijskom finskom streljačkom bataljonu.] . U maju mesecu 55. prelaz sa ugledne i unosne dužnosti na dužnost sudskog činovničića bio je vrlo ponižavajući. Ona je ostala sama u tuđini. . [. Odmah sam uzajmio od Aleksandra Jegoroviča.je gordo. bez roptanja. i zato. Nije imala čime ni muža da sahrani. Ali nevolja je u tome što nemam ni novca ni društvenog položaja. a ranije je bio činovnik sa posebnim ovlašćenjima na carini. sad njoj pomaže rodbina s kojom je bila u nekoj svađi zbog muža. međutim. u tomskoj guberniji. iskoristiti naklonost tog plemenitog bića prema meni i privoleti je sada na taj brak. moj život je pakao. Imovine nema. I znaš šta je sad. Najzad se njemu ukazalo jedno mesto sudskog činovnika u Kuznjecku. kad sam se rastao s njom. ovako bez ičega. bez parčeta hleba. . on ima još dve kćeri na svojim leđima. ona će morati da ode u Rusiju. kome sam ja kao prijatelj držao mnoge pridike. a nju. Najzad. ja ću je izvršiti. i njegovi prihodi će se smanjiti. ako se moje prilike makar unekoliko promene nabolje i u pozitivnom pravcu. sama je obavljala dužnost sluškinje.

u Kuznjecku. uostalom. valjda zbog toga. petak. U njemu ima mnogo manje reči od srca. ali sam u nedelju dobio od nje pismo. Uslužne kone se iskidaše da je nagovore da se uda. i kad bi je takav čovek zaprosio šta da odgovori?“ Ona od mene traži savet. kao da se namerno čuvala da joj one ne izmaknu. A ona sve do sada očekuje vesti od rodbine. O. dobre naravi. Nema ni pomena o našim nadanjima za budućnost. ona sada krije od mene. [. U. s vremena na vreme boluje. par ma jalousie incomparable[8] dovodio sam je do očajanja i. počeo sam da joj pišem pismo. raspituju se od koga dobija pisma. 23. kako priliči prijatelju. drago kao i uvek. Protestations d’amour [9] je bilo. da će se za njega udati. ali tajanstveno više nego ikad. . To me pokosilo kao grom. Ona ih je pisala pod uticajem bolesti: ja sam znao da je bila bolesna. Vrangelu [6] Semipalatinsk. gubi veru u moje nade i da će se naša sudbina ikad rešiti a. što je najgore. . i da joj odmah odgovorim. marta 1856. I to šta? Neočekivano sam saznao ovde da se ona obećala drugom. Sada ležim kod kuće. pa ni da mrdne! Ne razumem kako sam ostao živ i šta mi ko priča. okružena je u svom gradiću (još se nije preselila u Barnaul) ljudima koji će joj smestiti nešto vrlo ružno: tamo ima mladoženja. zateturao sam se. koja negde tamo na kraju sveta treba da reši njenu ovdašnju sudbinu. i u prethodnim pismima. ne dao bog nikome da upozna ovo . Pisma koja mi u ovo poslednje vreme upućuje postaju sve turobnija i tužnija. To me pogodilo kao grom iz vedra neba. Neko potpuno neverovanje u mogućnost da se moja sudbina izmeni u dogledno vreme. . pismo toplo.[10] dodaje da me ona voli i da je ovo samo pretpostavka i račun. Avaj! nikada Vam o tome nisam govorio: ali još dok ste Vi bili ovde. J. . Nagađao sam da nešto skriva od mene. da li da se vrati u Rusiju ili da se preseli u Barnaul. činovnik i obezbeđen. pao u nesvest i preplakao celu noć. U očekivanju je špijuniraju.A. da joj je otac star i da može umreti a šta će onda biti s njom? Moli me da razmislim o toj stvari hladnokrvno. očajava. i najzad vest kao grom iz vedra neba: ona se rešila da prekine tajanstvenost i smerno me pita: „Šta kad bi se našao čovek u godinama.] La dame (la mienne)[7] tuguje. da nekome čije ime ja još ne znam obeća sebe. Ona piše kako se obeznanjuje od pomisli da je na kraju sveta sama sa detetom. U glavu mi se uvrtela jedna ideja. Kao da je i pomisao na njih sasvim odbačena. tj. U očajanju nisam znao šta da radim.

ili ću poludeti. Shvatio sam da je moguće učiniti nešto neobično. užasno. Uz to je još smućuju provodadžike (proklete bile) i beznađe njenog položaja. ali su patnje zbog nje tako strašne da je bolje nikad ne voleti. ona se samo pokolebala. preklinje me da ne sumnjam u njenu ljubav i da verujem da je to samo pretpostavka. osećajnog srca. Možeš je uveriti u šta hoćeš. i ona bi rasterala sve prosce. zar neće biti nikakvog pomilovanja ovoga leta posle zaključenja mira ili prilikom krunisanja? (Eto. Sirotica! Anđeo moj! Ona je ionako bolesna. ja vidim po njenoj tuzi. udati za vojnika. Prvo. Definitivan odgovor. jeste li dobro čuli dve godine. valjda. Razumećete me Vi. nado moja! Ali razmislite sami: šta je mogla da učini ona sirota. one mi se čine dovoljno jasne. Ona je dobra i veruje svakom. Bilo je tu i pretnji i udvaranja i ponižavajućih molbi. pretpostavimo da je to još u oblasti nade. u zabiti. po više puta pokazanim izlivima u pismima i još po mnogo čemu. Ali ja sam ponovo pročitao sva njena pisma. Ljubav u mojim godinama nije šala. baš tu vest ja i očekujem sada od Vas sa grozničavim nestrpljenjem. .. Ja je odlično znam. već je postala čudovišna. Vi čisto. Ja ću propasti ako izgubim svog anđela. razdražljiva. poslednja od ove sedmice. i batine smatra zakonitom pojavom u braku. da je drugi prosac samo račun. na šta se u drugoj prilici nikad ne bih odlučio.. Velika je radost ljubavi. nekome ko. aprila. šta će mi Vaš savet? Nje ja ne mogu da se odreknem nikako. bolesna. u ovo poslednje ja verujem. ali prijatelju moj. ili završiti u Irtišu. ona traje već dve godine. tako mi se i čini. dragi. ali zar nije moguće da ja pređem iz vojne službe u građansku i preselim se u Barnaul. [. očajničko. ali o tome ne mogu da Vam pišem. ako ništa drugo ne postignem svojom molbom? Pa i Durov je već prešao u civil. Pa nije se mogla. možda. Rekao sam joj da ću umreti ostanem li bez nje.. do 2. golu istinu.) Drugo. Kako god okrenem. a ja sam je iskidao! Ja sam je možda i ubio svojim pismom.. mudra. Ja Vam kažem da bi i samo taj prelazak za nju bio kao vaskrsenje iz mrtvih. može biti da su je prosili i možda je . ni u kom slučaju. časno srce čujte moje nade. seti. Bog zna. . baciti u naručje bilo kome. Kunem Vam se da sam došao do očajanja. Mais elle m’aime. tj. obrazovana. ja ne verujem u kuznjeckog mladoženju! Ne može se ona. jer u poslednjem i pretposlednjem pismu piše da me duboko voli. bolesno sumnjičava i najzad potpuno izgubljene vere da će se moja sudbina srediti. elle m’aime[11] ja to znam. [.strašno. sve ću saznati. možda ona još nije dala pristanak. i šta ti ja znam čega još.] Moje nade. Za deset meseci razdvojenosti ne samo da nije oslabila.] Ali šta ako se ja suprotstavljam njenoj sreći? S druge strane. anđele moj. grozno osećanje. posavetujte me šta da radim? Uostalom. ni sa čim uporedivi i možda jedini prijatelju moj. Napisao sam joj pismo iste večeri.

da ona. da oko nje pletu intrige svakojaki gadovi. a do određenog roka sve će se stvari srediti. da je dala pristanak. pomišljajući na mogućnost da se. U istom pismu me uverava kako ona više nego ikad oseća da sam joj neophodan. Što se mene tiče (čitajte na marginama kako sam označio brojevima): 1. najzad. ona bi mi to napisala. Ona žudno iščekuje promenu u mojoj sudbini. i svega se boji. da ima dete. Složićete se. Što znači da se narugamo ujdurmama provodadžika koje su se zarekle da je udaju. Ja znam da bi se i ona preporodila i ojačala duhom kad bi se ukazala makar i najmanja nada u mojoj sudbini. neka pričeka i neka onom ne daje definitivni pristanak. neka objavi veridbu. slaba. da se sve to tako grubo radi. i tako ću saznati svu istinu. da je za nju propast i smrt udaja u toj sredini.] Unesite se u njen položaj. ipak sama. pre trećeg septembra ne može da se uda. da mogu da objavljujem. da bi ona htela nešto da mi kaže. 4. onda. preselila bi se u Barnaul ili u Astrahan. sirotica. ipak će je uplesti u te mreže i. 2. pisaću. tj. i kad bih ja prema njoj nečasno ili egoistično postupao. da dobijem platu i. Sirotica! Ona će se namučiti. A ukoliko sad i ne bude nikakvih pomilovanja. ne bih joj mogao naneti štetu molbom da pričeka do septembra. Znači da ta stvar ni izdaleka nije završena. jeste li dobro čuli: pravo! [. Radiću. pošto pre isteka korote za mužem. ali ona još nije dala svoj pristanak.. ako hoće. istraživao ih. pokolebala se..nagovaraju da pristane. O. i ona će biti sama među neprijateljima. U braku sa mnom ona bi celog života bila okružena dobrim ljudima i većim poštovanjem nego s tim čovekom. imajući u vidu da je majka. Osim toga. Zahtevao sam od nje potpunu otvorenost. ipak će biti moguće da pređem u civilnu službu i dobijem 14. Na kraju krajeva. umirujući moju ljubomoru. Ako se do septembra moja stvar ne sredi. Oko 2. uda. ali nikako ništa da dočeka! Ona dolazi do očajanja i. ja sam se raspitivao o tim glasinama. Još samo pre dve godine mi je pisala. što je još gore. Ali ona je. bez trunke pristojnosti. ako se moje stvari ne srede. i to možda uskoro. Uveren sam da mogu da ishranim svoju porodicu. Imaću novca. Znate šta sam joj odgovorio i šta od nje molim? Evo šta: 3. aprila očekujem od nje pismo. i piše mi: dođite što pre da se malo zajedno nasmejemo. što je najglavnije. ona me voli. i ispostavilo se da u tome ima mnogo spletaka. prijatelju moj. Osim toga. makar incognito. klasu što pre. hoću li je zadržati za sebe ili je prepustiti drugom? Ta ja na nju imam pravo. . Zar da ona sa svojim srcem i umom . sve ovo ne mora da se desi odmah.. Shvatite. kad dobije pismo od oca (sa dozvolom). Najzad. Na kraju krajeva. duhovno bi se okrepila i. počeće da joj pakoste kad uvide da ona ne podleže njihovim ujdurmama. da nijedan čovek u Kuznjecku ne vredi ni koliko moj mali prst. ali se boji moje reakcije. ona i ja bismo bili srećni. ja ću biti činovnik.

M. četvrta molba.. ali pita šta da radi i moli me da je u ovom kritičnom trenutku ne ostavim bez saveta. će za Vas trebati da pođe u vatru i vodu.. Ako ne znate kako da joj napišete. ne časeći časa. Šta da radim ako je potpuno zbune. šta će biti ako ona upropasti sebe time što bi sa svojim osećanjima i srcem pristala da se uda za nekog seljaka. pa bismo . 24. činovnika radi parčeta hleba za sebe i sina. anđele moj! A ako Vam kadgod bude potreban čovek koji 5. i to možda uoči samog preokreta u mojoj sudbini i njenog sređivanja na nov način. Dostojevskom Semipalatinsk. Uzdam se u Vas kao u brata! Inače ću doći do očajanja! Zašto će mi onda život! Kunem Vam se da ću onda učiniti nešto definitivno! Preklinjem Vas. koja se udaje za Bikova (kao da sam sebi prorokovao). Evo ovako: F.ceo život proživi u Kuznjecku. A kako je strašno prodati sebe dok nosiš drugu ljubav u srcu! I kako bi strašno to bilo i meni. onda je 7. a da mi je sad makar nešto da se sredi. M. a ona bi to jedino zbog toga mogla da učini. hitam da Vas obradujem da ima takvih i takvih vesti i nada u pogledu njegove sudbine. mi je izručio Vaš pozdrav (ona Vas uvek pozdravlja i želi Vam sreću). steći sigurnost i nada će je preporoditi. itd. Mili moj. a ja ne napuštam one koje volim ni u nesreći ni u nevolji i to sam dokazao! I zato. napišite 6. […] M. Naročito ako ima šta pozitivno u smislu promene moje sudbine. [.] Ona piše da me voli više nego išta na svetu. onda je taj čovek već spreman. anđele moj.. Najvažnije je da to bude što podrobnije. Tako Vam bog pomogao. da je mogućnost da se uda za drugog samo pretpostavka. to sam ja. pišem Vam sve ovo da biste svim silama svoga srca i duše dejstvovali u moju korist. Ta vest me porazila kao grom. glupana. i ona će ubrzo izaći iz očajanja. marta 1856. M. boga pitaj s kim? Ona je u položaju moje junakinje iz Bednih ljudi. onda joj o tome napišite sve pojedinosti. Ja sam rastrzan mučenjima. to veoma lako. pa kako znam da se veoma interesujete za sudbinu F. Kad-tad ću doći dotle da se moje stvari potpuno srede. Jer ja sam dobio suviše nade da bih sad mogao da je izgubim. joj u Kuznjeck pismo i napišite joj što jasnije i tačnije u čemu su sve moje nade. napišite joj celu istinu i samo istinu.

tako različiti pogledi na život. ne tuguj. Ja neću dići ruke! Ne znam još šta će sa mnom biti ako ostanem bez nje. Ni sam ne znam kako sam proveo ta dva dana. pametna. jedva da ima neko obrazovanje.. kroz nekoliko godina. plače i opet njega više voli nego mene.. ali sam bio! I šta sad da Vam kažem? Ponavljam.. obrazovana je. .[16] biti uzrok njene smrti! Šta će biti s njom u sirotinji. jula 1856. . videla je sveta. svojevoljna je.. Ja sam tamo proveo neka dva dana. koji ima izgleda (vrlo uskoro) na 900 rubalja plate.. bolesna je sve ove poslednje godine otkako je u Sibiru. . Vrangelu Semipalatinsk. J. jaka i. kakva anđeoska duša! Ona je plakala. [.[14] učitelja u sreskoj školi. Recite.. bez ikakve misije u ovom svetu. sa gomilom dece i osuđenom na Kuznjeck! Ko zna do čega može dovesti sukob . Propašćemo i ja i ona. i jedva da je počeo da sklapa prvu misao o svom životu. zar se može šta opisati na parčetu papira! Video sam je! Kakva plemenita. bezgranično razumna! Ona ima 29 godina. Aleksandre Jegoroviču. 14.. najdraži prijatelju. kad ona još . video sam je! Kako se to dogodilo. ništa ne zna. ljubila mi ruke. sve do sada ne mogu da shvatim! Imao sam propusnicu do Barnaula. tražila je..[12]sreću. ali ona voli drugog. bilo je to blaženstvo i muka neizdrživa! Krajem drugog dana otputovao sam pun nade. ništa još nije odlučeno. Možete li da zamislite. Za ta dva dana ona se setila prošlosti i njeno srce se opet okrenulo meni. On je beznačajna ličnost. različite potrebe? I zar neće on. . mučila se. Sibirca koji ništa nije video. potpuno je verovatno da su ipak krivi oni koji su na licu mesta. rizikovao.] A..] Bio sam tamo. zar neće ona sebe i drugi put upropastiti? Kako se mogu složiti u životu takve razlike u naravima.[15] kasnije. ali rizikovao sam i trknuo do Kuznjecka. prijatelju moj.[13] spremna da se uda za mladića od 24 godine. bez. poznaje ljudi. ti i ja i niko više!“ To su tačno njene reči. patila je.se spasli oboje! [. koja je neobično. Međutim. dok ona preživljava možda svoje poslednje misli. šta čini i na šta se odlučuje ona. Ne znam da li imam prava ovako da govorim ili nemam! Ali ona mi je rekla: „Ne plači.. Tako se i dogodilo! Iz pisma u pismo ja opet vidim da ona tuguje.

čisti. on je pored nje. Ona je odgovarala vatreno ga braneći. A on je baš onako kuznjecki i glupo shvatio da je on ličnost.. on je nju naoštrio protiv mene. da mu iznesem svoj pogled na stvari u celini. Ja sam o svemu tome razgovarao s njom. i najidealniji mladić. tako ja mislim! A ona posle prvih varnica već hoće da se miri. da je zbog svog sladostrašća upropastila njegov život i. već samo deseti deo. sama mi piše. paradoksalno. Tako se i dogodilo. istinski plemenito vitez u ženskom ruhu. S njim sam se sporazumeo: on je preda mnom plakao. ? Kasnije se svašta može dogoditi. . [18] kida mi se srce. divni anđeo će morati to da otrpi! Šta? Zar se tako nešto ne može dogoditi? To ili nešto slično neizostavno se mora dogoditi. Želim joj više sreće nego sebi samom. a onda se potpuno okrenula meni sažalila se ona na mene! Kad biste samo znali kakav je to anđeo. Meni je bilo žao. bratskom molbom (jer je on taj koji me molio da budemo prijatelji i braća) da razmisli dobro šta postiže. sve se ne može reći. tako mi boga. a njoj 29. Zamislite da je sve to njega uvredilo. ali i. ljubazna. ali sam u njoj izazvao sumnju: ona je plakala i mučila se. ja sam rešio da njemu napišem o svemu. Napisao mi je psovački odgovor. kada mu je ovaj rekao celu istinu. beskrajno dobro. ali ona će sebe upropastiti i srce moje pred tim zamire. on nema novca. dok ja još nisam uspeo da se opravdam pred njom.koji ja neminovno predviđam u budućnosti. Šta će biti ako on nju uvredi podlim prekorom. pretpostavimo. a Kuznjeck? Uveravanja ne pomažu . oštroumno. Kako će se sve to završiti ne znam. jer njemu je 24 godine. a povrh toga.[17] da je ona računala na njegovu mladost. namerno izmišlja užase u budućnosti. to Vam je nešto što je u svakom trenutku na nov način originalno. samo večita čama u Kuznjecku. Prikazao sam im šta sve može da proizađe iz nejednakog braka. . nema određene perspektive u budućnosti. naopako shvativši jednu moju misao i ubedivši je da je ta misao za nju uvredljiva. Ona je slušala i bila zbunjena. tj. a ja daleko. ali još nije muževan čovek. prijatelju moj! Vi nju nikada niste dobro upoznali.. kao da sam ja njega napao. ako bih počeo da ih odgovaram i da im predskazujem budućnost. Ona ima viteško srce: ona će sebe upropastiti. ona ga je branila (kao: nije on takav). oboje bi rekli: bori se za sebe.. Moji razlozi su pali pri pomisli da ja nju napadam i da je sve to moja izmišljotina (neka joj bude). opet je nežna. jer se ona na rastanku svim srcem potpuno okrenula meni. Ni u šta je nisam ubedio.. Uz to. trezveno. jer neka je on. ali ja nju poznajem! Na njen izazov. neće li zbog svoje sreće upropastiti ženu. Rđavog je srca. Ali kod žena osećanje nadjačava očiglednost zdravog razuma. A on ne samo što nije idealan nego. Napisao sam dugačko pismo njemu i njoj zajedno. Dogodilo mi se isto što i Žil Blazu i Arhiepiskopu od Grenade. ali on i ne zna ništa drugo osim da plače! Meni je bio jasan moj nezahvalni položaj. Ona sebe ne poznaje. i da sam ja njega uvredio svojom prijateljskom.

Ako se već uda za njega. Ona ne sme da pati. Ja još ne znam šta bi se za njega moglo učiniti. Tako Vam boga. god. nemojte mi poželeti da napustim tu ženu i tu ljubav. Sve ovo vreme sam kao lud u punom smislu te reči. jadnik. uništiću sebe. . U tom slučaju imao bi 900 rubalja. ali šta me briga za to! Tako Vam Hrista. Ja sam pred njim beskrajno kriv. samo radi nje. Ona je svetlost mog života. O. kakva duša! kakvo srce! Jadnica. On mi. govorim pred Vama kao pred bogom. da se negde premesti. Bori se da sina smesti u korpus (ja sam pismeno molio . ali sam stigao samo do Zmijeva. pomaže poslednjim snagama. duga. teturam kao senka. i da ne bi bilo loše da mu se da bolje mesto. [.. Pojavila se u najtužnijem periodu moje sudbine i vaskrsla mi dušu. Svake nedelje pisma. vrednom. novembra 1856. Sada ću opet krenuti. Za sada recite Gasfortu koju reč o njemu (kao o mladom čoveku. puna najiskrenije krajnje privrženosti. [. . i ja se.. Samo to što sam se ja pojavio u Kuznjecku bilo je dovoljno da mi se opet skoro vrati. . Samo da je gledam. samo da je slušam. divnom. izmučen duševno i fizički. tako Vam svetlosti nebeske. Kod nas su bile smotre. Da bar ne bude u sirotinji.. . ona podnosi tešku sudbinu! Živeti u Kuznjecku je užasno. On sada prima 400 rubalja i nastoji da položi ispit za učiteljsku grupu.] Ja ni o čemu više ne mislim. Ne zarasta mi rana na duši i neće zarasti nikad. sposobnom hvalite ga što god više možete. 9. Ipak.] Imam još jednu veliku molbu za Vas. o tome ću Vam pisati. a evo na šta ja trošim novac! Ja sam i od Vas molio ili da potonem ili da se zadovoljim.] A. ne pokazujte ovo pismo mom bratu. recite da ste ga poznavali. Odnosi između nje i mene su uvek isti. .Verovali ili ne. Aleksandre Jegoroviču. njena sreća mi je preča od sopstvene. a sve drugo kako god bude! [. A da bi to bilo. Kad biste samo znali kakav je to anđeo. J. Ja to osećam. ona me voli. [. Zapao sam u dugove zbog putovanja do nje (pokušao sam još jednom da odem. Vrangelu Semipalatisk. neka bar ima novca. takođe u Kuznjecku. Ja sam nesrećni ludak! Ljubav u ovakvom obliku je bolest. nisam uspeo). Ali često me u svojim pismima naziva bratom. njemu je potrebno mesto. Čitavo moje biće vaskrslo je od toga što sam je sreo. nemojte me odbiti.] To je sve radi nje.

Tako smo već odlučili ako se sve sredi i povoljno završi. i da je teško sebi nametati kuluk. Ali znaj. sasvim malo da živim udvoje. sve je to krasno.] M. Ona zna da ja mogu da joj ponudim malo.] Mogu samo da ti kažem da se ja skoro sigurno ženim. [. zna da sam ja pošten čovek i da ću joj pružiti sreću. jer mene je. sramota. naravno. ne tuguj zbog mene. oni će biti nekorisni. Na to ja neću da odgovori mi. tj. jedini moj prijatelju. Ti ćeš reći: „Od čega ću ja da živim?“ To pitanje ima smisla. skromno. i ja ne mogu kao oženjen čovek da računam na to da ćeš me ti.. god. Moja odluka je neizmenljiva. Uveren sam da ćeš ti reći da u trideset šest godina telo već traži mira. M.] M. To je takva žena kojoj po karakteru. Dostojevskom . [. . bori se da dobije pomoć i živi od mrvica koje joj šalje otac. i on je obećao da će učiniti sve što može). ali uprkos zdravom smislu tvojih saveta. I zato. Dostojevskom Semipalatinsk. tvojih zamisli i saveta. Njen brak sa onim (drugim) izgleda da je sasvim nemoguć. Sve bi to već bilo kasno. decembra 1856. . ne pokušavaj da me odvratiš.Sluckog za njega. snažan karakter. Ja ti ništa ne pišem o Marji Dmitrijevnoj. da je meni potrebno malo. A ukoliko se budem ženio. po umu i srcu u hiljadu nećeš naći ravne. To je čvrst. onda će svadba biti objavljena do polovine februara. Ja znam smisao svih tvojih negodovanja. ja verujem u tvoje dobro srce koje me voli. M. molim te i kumim bogom. izdržavati zajedno sa ženom. ne sumnjaj i. 22. na primer. a i tvoj odgovor će doći možda kad sve već bude završeno. ali takođe zna da mi nikada nećemo mnogo oskudevati. jedini moj prijatelju. . tako da celom tom gradiću uliva poštovanje prema sebi. što je najvažnije. do poklada. . [.. živi tiho.

ja sam potpuno verovao doktorima koji su me ubeđivali da su to prosto nervni napadi koji mogu da prođu kada promenim način života.] Moja žena se sada oporavila.Semipalatinsk. Tu me je snašla nesreća: potpuno sam neočekivano dobio napad epilepsije koji je moju ženu smrtno preplašio. Oca i majku su mi zastupali tamošnji načelnik policije i njegova žena. putovanje preko 1500 vrsta u pokrivenim kolima (ona je slabog zdravlja.. 9. neobično poštuje i stalno mi tebe ističe za primer. život koji je proživela ostavio je bolne tragove u njenoj duši. kućne potrepštine. Sve u svemu. onda ću se i preseliti. Uskoro će ti pisati. na osnovu mojih priča. [. dragi moj. onda sam ti nabrojao sve goste na svadbi. ali na koji način to učiniti? Pusta nada! Kad mi dozvole da štampam. kakve mi se očajne misli vrzmaju po glavi. Sve vas je volela i pre. jednostavni i dobri. . Radi svog spokojstva i da bih se posavetovao s pravim doktorima i preduzeo mere. . marta 1857. Ali zašto da govorim o tome! Možda još nije sigurno da imam pravu padavicu. . oprema moja i njena (jer ona čak ni u onom najneophodnijem smislu nije baš bila bogata) i to samo najnužnija oprema. može se reći sirotinjska oprema. Ja sam sam izmolio tu otvorenost od doktora. Na povratku sam se zadržao u Barnaulu. zakleo sam ga u njegovo poštenje. pomalo hitra. kod jednog dobrog poznanika. Prelazi u njenim osećanjima su brzi do . [. Ali ona me tamo upoznala sa boljim svetom. kada sam joj ja (‘54. kad zaradim novac. god. mada i najskromnija. nasuprot svim ranijim lekarskim nalazima. brza. Ona te. svadba u Kuznjecku.) Sada shvati. meni je neophodno da što pre podnesem ostavku i preselim se u Rusiju. Doktor (učen i poslovan) rekao mi je. Kad sam se ženio. da ja imam pravu padavicu. posuđe u kući i u kuhinji sve je to odnelo toliko novca da je teško i shvatiti. Ona me ubeđuje da nije spremna da ti piše. dever i stari svat su takođe bili dosta pristojni ljudi. i ako se tome doda sveštenik i još dve porodice njenih poznanika. u kome je bila poštovana. ne bih se ženio. vrlo osetljiva. Da sam pouzdano znao da imam pravu padavicu. on mi je savetovao da budem oprezan u vreme mladog meseca. U Kuznjecku skoro nikoga nisam poznavao. zakup stana. i da za vreme jednog od tih napada treba da očekujem da ću se ugušiti od spazme u grlu i da ću samo tako i nikako drukčije umreti. To je dobro i nežno stvorenje. a mrazevi su i loši putevi. a mene ispunio tugom i depresijom. Ona sve vas beskrajno voli. godine) čitao svako vaše pismo i kad je znala sve pojedinosti o vama. (Bliži se vreme mladog meseca i ja očekujem napad. pa drukčije nije moguće) za koju sam platio okruglu sumu za četiri konja. kakavtakav nameštaj. Ona te moli da joj oprostiš što ti ovog puta ništa ne piše.] Pripreme za put.

Čudna je to stvar: iz svoje teške nesreće i iskustva izneo sam neobičnu vedrinu i samouverenost. ali ona nikad ne prestaje da bude dobra i plemenita. Ja nju mnogo volim i ona mene. Daj bože da imam dovoljno razuma da ne budem suviše samouveren.] U budućnost nekako slepo verujem. pa zasad sve teče pristojno.][19] .... [.nemogućeg. Ali ne brini i ne tuguj zbog mene. Možda je to i loše. Samo kad bi mi bog dao zdravlja. Sve će se okrenuti na dobro.. [.

ZIMSKE BELEŠKE O LETNJIM UTISCIMA 1863. .

Veneciji i u Beču. u četrdesetoj godini života. „ali ću zato sve videti. još onda kad sam u duge zimske večeri. ne znajući da čitam.GLAVA I UMESTO PREDGOVORA Već toliko meseci me neprestano nagovarate. naravno. onih koji bar čitaju časopise) Evropa nije dvaput bolje poznata od Rusije? Kazao sam dvaput iz učtivosti. U ponekom od tih mesta i dvaput. od kojih sam posle u snu buncao kao u groznici. pored ovih opštih primedbi. Gospode bože. Lucernu. u Londonu. Pored toga. a vuklo me je nešto tamo još od najranijeg detinjstva. Šta da vam pišem? Šta da vam ispričam novo. već da vidim sve. da vam što pre opišem svoje utiske o inostranstvu. Parizu. a ako sam ponešto i video. koliko sam očekivao od tog putovanja! „Neka i ne razgledam ništa detaljno“. a sigurno je i deset puta. dok su moji roditelji čitali pred odlazak na spavanje romane En Retklif. nisam stigao da razgledam. Milanu. Firenci. mislio sam. Drezdenu. vi dobro znate da nemam ništa naročito da vam pričam. i sve sam to obišao za dva i po meseca! A zar se može nešto razgledati kako treba kad se za dva i po meseca pređe toliki put? Sećate se da sam plan svog putovanja sastavio još ranije u Petrogradu. neka opšta slika. bez obzira na kratak rok. ne samo da što bolje razgledam. Ženevi. I najzad sam se oteo i otišao u inostranstvo. Visbadenu. što još nije poznato i već nije ispričano? Kome od vas Rusa (tj. jer ništa sistematski nisam ni video. slušao otvorenih usta. a još manje da sistematski opisujem. nisam uopšte bio sposoban da hladnokrvno biram mesta boravka. obamirući od ushićenja i straha. i želeo sam. svud ću pomalo biti. A zatim. Kelnu. Celu ’zemlju svetih čudesa’ videću . pa će se iz svega što sam video iskristalisati neka celina. i ne sluteći da me svojom molbom prosto dovodite u nepriliku. u Đenovi. u Baden-Badenu. Bio sam u Berlinu. prijatelji moji. apsolutno sve. Nikada nisam bio u inostranstvu.

možda čak i svoj ustav. dobiću neki nov. opet. obuzela me je neka neodoljiva želja za novim. Uostalom. duboko ubeđen da se na Nemca treba posebno naviknuti. I ja sad znam da nisam pravedan prema Berlinu. najubeđeniji i najveseliji od ruskih pesnika. Ja sam. Iste ulice prave kao strela. recimo. nisam ni bio. Pomislite i sami: Berlin je. žut.. isti mirisi. ne zato što sam putnik.odjednom iz ptičje perspektive. ogrešio o Nemice. A u Drezdenu sam se. svi bez izuzetka. sav izlomljen. a proveo sam u njemu samo dan i noć. i da on ni pod kakvim okolnostima ne bi mogao da posumnja u svoj talenat. užasa!). perspektivu? Nešto iz ptičjeg leta? A možda ćete mi baš vi prvi reći da sam visoko uzleteo. a u Rimu. a za njihovo održavanje Berlinac će žrtvovati sve što mu je najdraže. Nakon dva sata sve mi je postalo jasno: kad sam se vratio u svoju sobu u hotelu i isplazio . bolesnik koji pati od jetre. a kad sam doputovao. panoramskim utiscima iz perspektive. brže-bolje pobegao u Drezden. tek što sam izišao na ulicu. sve do Berlina. za promenom mesta. A kako je došlo do moje nesrećne greške? Nesumnjivo zato što sam ja. ne razgledaši čak ni freske Kaulbaha (o. ja sebe smatram za svesnog čoveka. već prosto zato što u mojim prilikama nije moguće ni lagati. i uopšte ne bih hteo da lažem čak ni kao putnik. A šta bi Berlincu moglo da bude draže od ustava? Osim toga. bože moj!“ pomislio sam. najviše žalim sećajući se svog letnjeg putovanja? Ne to što nisam detaljno razgledao. Jednom rečju. sintetičkim. za opštim. potpuno ovde izgubio. pa čak možda i posumnjao u svoj dar i poziv. na primer. već što sam se gotovo svuda vrlo malo zadržavao. ovog trenutka osetio da govorim gluposti. divan i snažan utisak. „Zar je vredelo mučiti se dva dana i dve noći u vagonu da bih video ono isto od čega sam pobegao?“ Čak mi se ni lipe nisu svidele. Osim toga. Sve u svemu. A šta sad vi. kao obećanu zemlju gledanu sa planine. Berlinci. izgledali su takvi Nemci da sam ja. sedeći kod kuće. Vsevolod Krestovski. umoran. neispavan. A ako počnem da vam slikam i opisujem makar samo panoramu. već bar nakiseo. odjednom mi se učinilo da nema ničeg odvratnijeg od tipa drezdenske žene. neminovno ću slagati.“ Šta ja sada. i ne da ne bih smeo da tvrdim kako ostavlja kiseo utisak.. i da ih nenaviknut čovek teško može podneti u velikim masama. a ne prosto kiseo. odjednom sam opazio da Berlin neverovatno liči na Petrograd. ostavio na mene sasvim kiseo utisak. naravno. očekujete od mene? Šta da vam ispričam? Šta da vam opišem? Panoramu. jurio dva dana i dve noći železnicom kroz kišu i maglu. posle ovih priznanja. i da bi se sam pesnik ljubavi. neću valjda nabrajati! „Eh. isti. A u Rimu bih možda propustio i ne bih video papu.

pri povratku iz Pariza.. Pa ipak. njegovi će vas zastupnici obavezno naći i onda: „Eau de cologne ou la vie!“[20] Ne mogu nekako baš tačno da tvrdim da li baš tim rečima viču: „Eau de cologne ou la vie!“. car prirode. „piše. imamo novine. Njegove oči samo što nisu govorile: „Vidiš li naš most... Žan Marija Farina nalazi se odmah uz katedralu. iz istog razloga. divan. pogotovo od Žan Marije Farine.. slična pritiskivaču za hartiju na pisaćem stolu. „Veličanstvenog vrlo malo“. učinila mi se kao neka čipka. i ništa dobro nije obećavao. kod nas se prave stvari za oficire.. „i mi smo izmislili samovar. Nemac to uopšte nije rekao i možda mu to ni na pamet nije palo. odmah sam odjurio za Pariz.“ Jednom rečju. Ali kad sam posle mesec dana. i grad se s pravom ponosi njime. i eto. umalo je nisam „na kolenima molio za oproštaj“ zato što prvi put nisam mogao da shvatim njenu lepotu.“ Mislim da su na moj prvi sud uticale dve stvari: kao prvo. uverio sam se da je moja ocena drezdenskih dama slična najgoroj kleveti. od sedamdeset hvati visine. Priznajem da sam mnogo očekivao od katedrale. kao da me kažnjava za neku meni nepoznatu grešku. Most je.. kažu. u Drezdenu isto tako. ma koliko se krili od svojih neprijatelja. zato što nemaš takav most. kolonjska voda.... ti si crv pred našim mostom i pred svakim nemačkim čovekom. prvi put mi se katedrala uopšte nije svidela. sa strahopoštovanjem sam je crtao još u mladosti. već nedelju. u nadi da će Francuzi biti mnogo umiljatiji i zanimljiviji. „Sigurno se dosetio da sam stranac. prosto čipka i samo čipka. toliko zavisi od sopstvene jetre?“ pomislio sam. galanterijska stvar. Naravno. i ma u kom hotelu odseli. ali ko zna možda baš tako. isto onako kao što su naši dedovi ocenili Puškina: „I suviše lako“. naravno. kada sam učio arhitekturu. ali mi se učinilo da se Nemac kočoperi. „I zar je moguće da čovek. jadni Rujo.jezik pred ogledalom. Jezik mi je bio žut. Osim toga. Sada vidite i sami: da sam prisilio samog sebe i ostao u Berlinu ne dan. mislio sam. i to baš Rus“. ali meni se učinilo da se ipak i suviše ponosi. Ne znam. prošao kroz Keln i ponovo je video. odmah sam se naljutio. I naravno. ma kako bili raspoloženi.“ Priznaćete i sami da je to uvredljivo. u . ali svejedno: ja sam tada bio tako ubeđen da je on baš to hteo da kaže. pomislio sam. i konačno mi je prekipelo: „Dođavola“.. „Kakva niskost!“ Sa tako utešnim mislima krenuo sam za Keln. naljutio sam se. došao sam do zaključka. pao na kolena pred Rajnskim vodopadom. kod nas. onaj skupljač groševa pri ulazu na predivni most nije smeo da uzima od mene tu sasvim umesnu carinu. Druga stvar zbog koje sam se naljutio i nepravedno postupio bio je novi kelnski most. baš kao što je nekad Karamzin. i pošto sam kupio flašicu kolonjske vode (jer se od toga nisam mogao spasiti). a malo uzvišenog.

kao što znate. Vidite. dakle. Čak i sunčev zrak. U tome. na jedno dvesta hvati razdaljine. Jer. Ali na stvar. da u Parizu postoji Notr-Dam i Bal-Mabij. Eto vam prvog mog doživljaja koji mi ne služi na čast. ili makar dva. i zato. ima razlike između crkava Svetog Petra i Svetog Pavla. A „iz ptičje perspektive“ ne znači s visine. na stvar! I znate šta: nisam ja samo putovao i gledao iz ptičje perspektive. Ah. ja sam bio u Londonu a nisam video crkvu Svetog Pavla. proživeo u Parizu. koliko god mogu. ali to ipak nije lepo od jednog putnika. kao što je sijalo kad sam drugi put došao u Keln. dakle. ako ustrebaju. već za iskrenošću kad se ne bi bojao i ponekad ne bi prećutao neki svoj lični utisak ili doživljaj. treba obično brbljanje.Kelnu bar tri dana. Dakle. ja bih sigurno drugi. naći u Rajnhardovom bedekeru. Zaista je nisam video. naime. Naročito su ovu poslednju činjenicu toliko puta posvedočili svi Rusi koji su pisali o Parizu.. Ali vi me ovde prekidate. Crkvu Svetog Pavla nisam video! Ono. i kad ne bi prema poznatim autoritetima proverio svoje zaključke. vama. vama su potrebna samo moja lična. odmahnuo rukom i prošao pored nje. možda. mnogo bi tu značio. ni ja neću pogrešiti. Vi kažete da vam sad i nisu potrebni tačni podaci. bilo dobro kada svaki putnik ne bi trčao za apsolutnom tačnošću (koju skoro nikad nije u stanju da postigne). upamtite da će možda mnogo od ovoga što ću vam sad pisati biti pogrešno. doduše. izuzev osam dana provedenih u Londonu. Napisaću vam zato nešto o Parizu. i da bi. letimični lični utisci. . za dva i po meseca ne može se razgledati sve kako treba. ne mogu ni za to da garantujem. kaže se. Na to pristajem. Samo vas molim. ali iskrena posmatranja i zapažanja. Ja sam ceo mesec. Nemoguće je pogrešiti. Da je sijalo sunce nad katedralom. dragi prijatelji. makar mu i ne doneo veliku slavu. na primer. da ćete ih. To je arhitektonski termin. I nehotice ću ponekad morati da govorim neistinu. uzvikujem ja. da u to ne treba više sumnjati. koje je u meni moglo izazvati samo plamen uvređenog patriotizma. jer sam taj grad ipak bolje razgledao nego crkvu Svetog Pavla ili drezdenske dame.. ja bih sigurno to zdanje video u pravoj svetlosti i lepoti. i odmah ću to uraditi uz pomoć svog notesa. treći put pogledao na sve pomenute stvari drugim očima i stekao bih lepšu predstavu o njima. da je nemoguće boraviti u Rimu a ne videti crkvu Svetog Petra. recimo. ali sam žurio u Pentonvil. to uopšte ne znači da se patriotizam rađa samo po lošem vremenu. počinjem. ja sam je video izdaleka. ovlašne skice. naprotiv. Doduše. Jednom rečju. i ja vam ne mogu dati precizna obaveštenja. strogo gledano. A zamislite. a ne kao što sam ga video onog sumornog i nešto kišovitog jutra. I potrudiću se da budem prostodušan. mada. najobičniji sunčev zrak.

. ko zna. Ja uopšte tako ne mislim. Prudon i druga. Žorž Sand. Naravno. ali sam odnekud ubeđen da postoji skoro kod svakog Rusa. možda ova uzrečica Fonvizinova ni Bjelinskom ponekad nije izgledala mnogo skandalozna. a katkad i slepo kao i on. mada je.. istina. boga radi. I znate šta? Čitavog svog života nisam sreo zagriženijeg Rusa nego što je bio Bjelinski. kako ju je veselo napisao. bili na visokom glasu. već su prosto i kojekakvi balavci. tajno čak i od nas samih.GLAVA II U VAGONU „Francuz nema zdravog razuma. negodovao na mnogo štošta što je naše zavičajno i. Tada je Francuska bila u modi bilo je to osamsto četrdeset šeste godine. nije lepo. I. samo Čaadajev[23] tako smelo. Sve slične fraze koje šibaju strance. a kad bi ga imao. najništavniji ljudi. I ne samo da su se obožavala imena kao. to jest prvenstveno pred Francuskom. sav tadašnji kružok klanjao pred Zapadom. možda smo je svi mi posle Fonvizina. čak i danas imaju za nas Ruse nečeg neobično prijatnog. čitali sa veselom nasladom. Ja se sada po izvesnim činjenicama svega toga prisećam i sve to shvatam. Ledri-Rolen itd. niti imam . na primer. nekad. oseća se u tome neka osveta za nešto ružno u prošlosti. ili poštovala takva kao Luj Blan. pre petnaest godina kad sam se znao sa Bjelinskim sećam se sa kakvim se strahopoštovanjem. I. smatrao bi to za svoju najveću nesreću. koje je već bilo nenormalno. Ima trenutaka kad se i najlepše i prirodno tutorstvo ne sviđa baš mnogo. ko zna. pre njega. Mi. I od njih se očekivalo da nečim velikim posluže budućem čovečanstvu. i da ja baš tako mislim. To osećanje. O nekima od njih govorilo se posebnim šapatom strahopoštovanja. Samo. u najdubljoj tajnosti. mislim čak da je i sam Bjelinski[22] u tom pogledu bio potajni slovenofil. Kladio bih se da mu je srce igralo od zadovoljstva kad ju je sastavio. naravno. verovatno. tri-četiri naraštaja jedan za drugim. grdimo druge ako nas za to osumnjiče. i tu se uopšte ne pretvaramo.“ Ovu frazu je još prošlog veka napisao Fonvizin[21] i. Sećam se. nemojte pomisliti da voleti domovinu znači grditi strance. bože moj. prezirao sve što je rusko..

Ja govorim samo o činjenici da se nismo preporodili ni pod tako neodoljivim uticajem. valjda. koje naši mudri satirični časopisi još i danas ismevaju što ne briju brade. Eto. da vas pitam: ne mislite. koji sam o njoj naprazno sanjao skoro četrdeset godina. i ne mogu da razumem taj fakat. osetio je Pugačova[24] i proniknuo je u njegovu dušu. umetnosti. ja. iz iste „zemlje svetih čuda“! Jer je sav naš život. humanizma. „Gospode. On. Da li smo mi zaista Rusi? Zašto Evropa. Žao mi je samo što sad nemam vremena da to detaljnije objasnim. i ja najzad putujem u „zemlju svetih čuda“. u zemlju tolikih svojih dugih čežnji i očekivanja i tako upornih verovanja. tako volšeban. to jest na svoj prvi utisak u inostranstvu. sve je otuda.. ja. Po mojoj putničkoj knjižici ispada da ja sad sedim u vagonu i spremam se sutra u Ajdkunen. ma ko mi bili. sa gledišta narodnog duha. i u Onjeginu joj je. On se svojom snagom umetnika uzdigao iz svoje sredine. Ta nisu nas.. gle sad. naravno. zagazio u rusku literaturu? Ili da možda pišem kritički ogled? Ne. koji tamo od kolevke neće imati ni Arine Rodionovne ni ruskog jezika? A zar Puškin nije bio Rus! On. jedni sa radošću. To je prorok i duh koji predskazuje! Postoji li zaista neko . privlačan uticaj? Ja ne govorim o onim Rusima koji su tamo u Evropi ostali. sa zlobom. ali nisam pobegao i. plemić. a drugi. nauke. aristokrata. u tom istom vagonu. jer se apsolutno sav naš razvitak. svi složiti. valjda. zato što nismo dorasli za preporod. To je glupost! Zar nije glupost? A šta ako zaista nije glupost! Evo i sad mnogu rusku decu odvode na vaspitanje u Francusku. strogo sudio. ja to samo onako. To je već druga stvar. Ja sad govorim o našoj privilegovanoj grupici. najzad ću videti Evropu. umesto Pariza. čije je ime pedeset miliona. i to još onda kad niko ni u šta nije pronicao. iz dokolice. i čak mi svaki čas srce uzdrhti.nameru da tako mislim naprotiv. Uzgred rečeno. tekao na evropski način. od najranijeg detinjstva. koji sam još od šesnaeste najozbiljnije. zaista je i smešno i žalosno pomisliti: možda ne bismo imali Puškina da nije bilo Puškinove dadilje Arine Rodionovne. kakvi smo ti mi Rusi?“ sinulo mi je tog trenutka kroz glavu. da sam. mislim. pritisku? Kako to da nismo potpuno postali Evropljani? A da nismo postali sa time će se. dojkinje i dadilje sačuvale od tog preporoda! Uostalom. već o onim običnim. Da li je iko od nas mogao da se odupre tom uticaju. i šta ćemo ako su odveli tamo i nekog novog Puškina. kao Njekrasovljev Bjelopatkin u Švajcarsku hteo da bežim. građanskih prava. i koje nas sto hiljada ljudi do sada najozbiljnije ni za šta nismo smatrali. ima na nas tako snažan. pozivu. nosio je u svojoj duši Bjelkina.

Ah. neću bar sedeti zaključan i skrštenih ruku. da se od nje nikako nije moguće otkinuti.. Ponekad bih zaista hteo da iskočim iz voza. Bog zna šta sve besposlenom čoveku neće na pamet pasti! A međutim se već smrkavalo. a ti sediš i čekaš kad ćeš već jednom stići. činilo se. dobri ljudi. došao je samo na dve nedelje poslom u Petrograd. Pa i kod samih Moskovljana je. neka se i umorim zato što nisam navikao. tako da ponekad ispadne nešto ni nalik na početak! I eto. sa engleskim razdeljkom. U toku čitavog puta ni sa kim od nas nije ni na jednom jeziku ni reč progovorio. već u godinama. Iako te vozaju i brinu se o tebi. u vagonu. mnogo je teško čoveku da se odmah jasno izrazi. samo na nekoliko dana. a ako se i odrodiš. danju je bez predaha čitao neku knjižicu. i ako se desi da se vagoni sudare i isprevrću. i baš zato što ništa ne radiš. Verovatno je tako navikao da živi celog života. isto onako kao što je kod nas u Rusiji dosadno bez svog posla živeti. Žure u London na izložbu. Pa neka bude gore. čak i pred samim sobom. ipak ćeš se nazad vratiti? Jer nije nam valjda slovenofilstvo s neba palo! I mada se ono kasnije ukalupilo u moskovsku koncepciju. riđ. a u deset sati uveče odmah je skidao čizme i navlačio papuče. Jer. ipak te obuzima neka seta. Jer treba biti iskren! Do sada su uvek kod nas o takvim stvarima mislili samo oni koji nemaju drugog posla. ipak je osnova te zamisli šira od moskovske formule. Ništa ne mari! Zato sam. i možda mnogo dublje prodire u nečija srca nego što se to na prvi pogled čini. Ubrzo su svi zadremali. sve te dokone misli su me i nehotice zaokupljale pred Evropom.organsko sjedinjavanje čovečjeg duha i rodne grude. i za tuđu krivicu plaćati svojim rebrima. i izgleda kao da je sasvim izgubio osećanje tuge za domovinom. i nije hteo da menja svoje navike ni u vagonu. iako te ponekad tako uljuljkuju da ti se čini da se ništa lepše ne može poželeti. štampanu onim najsitnijim engleskim slogom. svojim nogama idem. šire i dublje od njihove spoljne formule. a porodicu su ostavili kod kuće. Desno od mene sedi Rus koji već deset godina živi u Londonu i radi u nekom trgovačkom preduzeću. spahije i. zato sam našao sebi posao i sam ga obavljam. neka i padnem. Poneka dugotrajna i snažna misao ni u toku tri pokolenja ne može da se izrazi. Naspram mene sedeli su muž i žena. usiljeno ozbiljan. zviždanje i kloparanje voza izazivalo je kod svih . možda.. doduše unekoliko iz dosade i dugog vremena. tuga. Po vagonima su počeli da pale svetiljke. kako je dosadno sedeti dokon u vagonu. S leva mi sedi čistokrvni Englez. zato što se već i suviše drugi brinu o tebi. koji samo Englezi mogu da trpe i još da ga hvale kako je prijatan.

pa neka sad i vama bude dosadno. a drugi je kao suvišnu mogu izbaciti. A znate li da me nešto podbada da vam još pre nego što stignemo do Pariza kažem svoja vagonska razmišljanja. mislio. mnoge čitaoce treba od ovog zaštititi zato ću ja sva svoja razmišljanja uneti u posebnu glavu i nazvaću je suvišnom. Uostalom. i ni sam ne znam kako sam najzad došao do toga „da Francuz nema pameti“ ono čime sam i počeo glavu. prosto iz humanih pobuda: meni je bilo dosadno u vagonu.neki neodoljivi dremež. a s prijateljima se može i intimnije. Sa čitaocima se treba ponašati pažljivo i savesno. Ja sam sedeo. Dakle: . Vi se malo pomučite s njom. mislio.

čak ću ih pritegnuti i cediti. već su izmislila za sebe neko operetsko odelo. ipak nisu obukla gunjeve. Namerno ću brijati bradu. . a kad bi je imao. čim ga vide. i nisu bila razmišljanja. uostalom. i frak ću nositi. i. govore među sobom: „Zašto se vuče među nama ova maškara?“ I tako spahiji nije pošlo za rukom da se sjedini s narodom. Za svoje vreme taj čovek je bio veliki liberal. Ali. Prvo i prvo. kao obeležje svog viteškog porekla (koje kod nas uopšte nije ni postojalo) i za zaštitu svoje lične časti u Potemkinovom predsoblju. kad još i sad poneka gospoda. odmah je počeo da se brani od Pariza svim biblijskim tekstovima i zaključio „da Francuz nema pameti“. tada je bar francuski kaftan bio razumljiviji narodu: „Odmah se vidi gospodin. otišao sam u starinu i zamislio se o čoveku koji je stvorio gore navedeni aforizam o francuskom razumu. Radiću svoj posao i ničim neću pokazati da hoću da se sprijateljim sa njima. Ruslani zaljubljeni u svoje Ljudmile. Biću domaćin. a najviše ni o čemu“. iako je. ako treba. već više neka posmatranja.“ Nedavno sam čuo kako je neki savremeni spahija. iako nastoje da budu pravi Rusi i da se sjedine s narodom. Da. počeo da nosi rusku odeću. Više će me poštovati.GLAVA III I POTPUNO SUVIŠNA To. i to u ono vreme. i tako sam sasvim bez razloga dugo razmišljao o tom aforizmu. i. . proizvoljno sanjarenje.A ne rekao mi je drugi gospodin ja ni u čemu neću popustiti. čak i fantaziranje „o ovome. puder i špadu pozadi. Jer. Uzgred da kažem. ipak. koje nose starinske ukrase na glavi. da bi se sjedinio s narodom. ne može gospodin ići u gunju. biću tvrdica i račundžija. ne mislite valjda da sam poveo reč o špadi i somotskom kaftanu kako bih prekorio Fonvizina? Ni govora! Nije valjda mogao da obuče sukneni gunj. ako treba. i uobičajio je da u njoj i na skupove ide: a seljaci. čim je promolio nos u Evropu. bog bi znao zašto. maltene ono u kome izlaze na scenu u ruskim narodnim operama. smatrao bi to za svoju najveću nesreću. celog svog veka vukao na sebi francuski kaftan. onome.

a za vas je to već opšta stvar. odlučio bi skup rečima starešine iz jedne Ščedrinove gubernijske slike! Nazadnjaštvo! uzviknuće neko ko ovo pročita. I govoriti čak o tome je nepristojno. Brani batinanje! (Bogami. ovo su zimske uspomene o letnjim utiscima. na to zaista nije lako odgovoriti kažem ja ali. ali ne mene! Šta se to mene tiče. pomislio sam. Osim toga. ja sam. molim vas. dođavola“. onda sasvim otuđen. mislio sam. prohtelo mi se odjednom da kažem.Da rekao mi je treći. ni jednu jedinu šibu ne bi dosudila mom sagovorniku. Kako ste mogli još tada. Gde je tu Pariz? .Ta manite. „neka te i istuku. zbog neke krave što je u tuđu baštu upala. ali nisam rekao zato što sam se uplašio. i to slabe žene i deca. ili treba živeti zajedno. braćo. o svemu tome da mislite? . neko će iz ovoga zaključiti da ja branim telesnu kaznu!) . Ono. letos. A pošto su zimske. a putovali ste. kakve sad žene i deca povikao bi moj protivnik išibali bi mene seljaci ni za šta. ili sam za sebe. u vagonu. „Ah. smešno je. šta mari? Takve obrte u životu profesori estetike nazivaju tragičnim i ništa više. Osim toga. i sama je stvar smešna. primičući se Ajdkunenu. o čemu vi govorite? reći će drugi. kazniti novčano. i sećam se . sa svima u svemu.“ . A kod nas seljaka sedalo i jeste za to da ga šibaju“.najglavnije i jeste da se još u početku stekne istinsko poštovanje. čak i kad bi bilo moguće izvršiti nad njim opštinsku presudu: „Njega ćemo. prljava. zato što je gospodin čovek. „kao da spremaju pohod protiv tuđina. Pravi vojni savet. zašto se mi još uvek bojimo da kažemo izvesne svoje misli? „Pa neka“. uostalom vrlo dobar gospodin ja se tamo negde upišem u seljake i odjednom mene na opštinskom zboru osude na batine! Šta će onda sa mnom biti? „Pa nek te i išibaju“. Počeli ste o Parizu a prešli na šibe. spreman da jemčim čime god hoćete za seljačku presudu. ljudi su i gore stvari trpeli. vidite. koji sam ostavljao zbog Evrope. ne želi čovek da uprlja ruke.“ . razmišljao sam o čitavom našem životu u otadžbini. Nek svi u zemlju propadnu! Neka ih sve šibaju.Ali.E. molim vas. međutim. onda se u njih uplelo i nešto zimsko. Zar samo zbog toga da živim otuđen od svih? A ne. zaista.Ama šta je to dodao bi treći vi pišete o stvarima koje ste nedavno čuli. dozvolite. Šta je to. ne šibaju mene! A što se mene tiče. Nije navikao.

makar i sto puta počinjali. Zar je i tada nastavio sam svoja proizvoljna razmišljanja već dosadilo ljudima da ništa ne rade i da žive pod tuđim rukovodstvom? Ja ne govorim samo o tadašnjem francuskom rukovođenju. kako je stalno navaljivala sa svojom civilizacijom nama u goste a koliko smo se mi civilizovali i koliko nas tačno do sad ima na broju civilizovanih? Sada i sam vidim da je sve ovo skoro nepotrebno i suvišno. Zacičati i arlaukati od ushićenja to je kod nas najvažnija stvar. Brigadir je za ono vreme bio izvanredna stvar i izazvao je neobičan efekat. Ali ne umaramo se. u Fonvizinovo vreme skoro niko u masi nije ni posumnjao da je to najsvetije. Sedimo. Muva proleti. Ali. Što se tiče tuđeg rukovođenja. jedan tadašnji pesnik pominjao je jednog junaka koji: legne na planinu. kod francuskog kaftana. i odjednom nam se učini da je neko nešto rekao. i potpuno smo uvereni: eto sad počinje. A. a posle dve godine svi se razilazimo pokunjeni. to je. Neiskustvo mladosti. da se našao i za nas posao onda svi poletimo. i sad je malo onih koji u to sumnjaju. „Umri. najevropskije rukovođenje. bila samo metafora. uzgred rečeno. a planina puca. tada se toliko verovalo u svako rukovođenje da je čudno kako nismo pomerali planine s mesta. gde sam ono stao? Ah da. . i najmilije tutorstvo. Od njega je i počelo! Eto. već hoću uzgred da kažem kako smo mi veoma lakoveran narod i da sve to kod nas dolazi od naše dobrodušnosti. A tada. a mi već mislimo da su proveli slona. naravno. govorio je sam Potemkin. na primer. o. Razmišljao sam naročito o temi kako je na nas u raznim vremenima uticala Evropa. izgleda. Svi kao da su se trgli iz dremeža. nešto uradio. To je kod nas počelo još pre Brigadira. Doduše.da su neka moja razmišljanja bila u tom duhu. tada još. Čitava naša krajnje progresivna partija silno se zalaže za tuđe rukovođenje. u mikroskopskoj razmeri i stalno se do danas ponavlja: našli smo posao za sebe i cičimo od ushićenja. svi mi bez ikakvog posla. ništa bolje nećeš napisati“. Ali ja sam vas upozorio da će cela glava biti suvišna. da je i kod nas nešto zamirisalo našim duhom. i kako to da naše alaunske visoravni. a i glad pored toga. jedan od tih francuskih kaftana napisao je tada Brigadira. i koji: rukom kule pod oblake baca. pargolovski vrhovi i valdajski visovi još stoje tamo gde su i bile. Denise. Istina.

i to upravo o lepoj književnosti. kavaljeru de Rogane. i on. koji je prošao sito i rešeto. bez trunke zbunjenosti.Gospođice. sa decom Mitrofanuškama. Jednom je neka mlada i vrlo privlačna devojka u prisustvu kralja hladnokrvno upitala kavaljera de Monbazona: . Zamislite šta je sve mogao da zapiše taj debeli. Još tada sam je naučio napamet toliko mi se dopala i nisam je više nikad zaboravio: „Oštroumni odgovor kavaljera de Rogana. jer vi tek ustajete iz postelje’. da takvog dede nikad nije ni bilo na svetu? A ja vam se kunem da sam lično. slične anegdote i veruje da je to vrlo važna stvar. kaže. uhvatiti psa za rep kao i za glavu nikome nije zabranjeno. čak naprotiv. i kad se vratio u svoju domovinu. Naime. ovaj mu reče: 'Odmaknite se. sa starom spahinicom. budalaština. Kako je naivno bilo tadašnje verovanje u korist i neophodnost sličnih vesti iz Evrope! „Poznato je“. šta je o šta prikačeno: pas o rep ili rep o psa?’ Na ovo je de Monbazon. budući veoma vešt u odgovaranju. kakve su se knjige tada (pre Brigadira i u njegovo vreme) izdavale i čitale. kod njega je sve u ovakvim anegdotama: „Oštroumni odgovor kavaljera de Monbazona.“ I sad zamislite tog spahiju. važno i svečano čita. čitao jednu knjižicu iz Katarininog vremena. ja govorim sada samo o literaturi. Zapise mog dede. starog ratnika. i u njoj sam pročitao sledeću anegdotu.Gospodine. sedamdesetogodišnji deda iz Katarininog doba. koji subotom ide u kupatilo i pari se do besvesti. Kad je jednom bio prisutan buđenju princa de Kondea. sa stotinom slugu. s naočarima na nosu. Hoću po njoj da proverim postepeni i blagotvorni uticaj Evrope na našu otadžbinu. u odeljku razno. u „Savremeniku“. ponos našeg doba. kad mi je bilo deset godina. Sav njegov nedostatak je njegova neshvatljiva skromnost. možda bez ruke. maltene službena dužnost. „da je kavaljeru de Roganu ružno . milostivi prinče. jer od vas veoma ružno zaudara. nije moguće zamisliti bez izvesne radosti i oholosti s naše strane! Mi imamo sad jednog divnog pisca.’ Na ovo je kavaljer de Rogan odmah odgovorio: ’He zaudara to od mene. Šta samo nije video taj čovek! I evo. do sada još nije izdao svoja celokupna dela. Ali je objavio. gospodo. već od vas. još davno.’ Ovaj odgovor je tom kralju pričinio veliko zadovoljstvo i taj kavaljer nije ostao bez nagrade. nekakvog Kuzmu Prutkina. sasvim spokojnim glasom odgovorio: . latio se da piše uspomene? Sigurno je mnogo štošta interesantno imao da zapiše. Poznato je da je kavaljeru de Roganu užasno zaudaralo iz usta. bio na dvorskim banketima i u bici kod Očakova. razgovetno i polako.“ Vi mislite da je to izmišljotina.Uzgred da kažem.

čitava ta maskarada. dok su markizi padali na dvorskim balovima žrtvujući hrabro svoj zatiljak.. Jednom rečju. A što su se pred njima pravili važni pa gospodin i mora da se pravi važan zato je gospodin! Iako su seljaka na mrtvo ime prebijali. svi ti francuski kaftani. Sva ta fantazmagorija. tukli. razume se fizički. i isto kao i pre puzili pred višim ličnostima. da je to ponekad čak i sam narod primećivao i razumevao. kao i pre su tukli u štali sitnog spahiju-suseda ako bi napravio ispad. krali. Oni nisu ispitivali stvari do kraja. čini mi se. varalica i brigadir. i ko bi uopšte poželeo to da dozna? Ali. Obuli bi svilene čarape. sa ushićenjem savijali leđa i tiho i bogato živeli u savesnom detinjastom razvratu. servilno lakejsko ismevanje odozdo. jedne gore list. uzimali su. zato što su bili više svoji. perike. sve je to. nezgrapne noge obuvene u svilene čarape. više su znali o njemu. Čak su i seljaku bili bliži i razumljiviji: manje su prezirali. Jednom rečju. kao i pre su patrijarhalno postupali sa svojom porodicom. može čovek biti pisar. špade. tada smo lako usvajali Evropu. debele. zašto je poznato. bili su mu manje tuđi. Da. i to je za njega bilo dosta. tadašnji vojnici u švapskim perikama i plitkim cipelama. čak ni u odnosu na de Rogane i Monbazone. sva su ta gospoda bila prost narod. Možda su bili čak i veliki šereti. naravno. a naš Potemkin i njemu slični samo što nisu naše de Rogane šibali po svojim štalama. Ali moralno usvajanje nije išlo bez biča. opet su bili narodu nekako miliji od sadašnjih. A u stvari je sve ostajalo po starom: kad bi ostavili knjigu o de Roganu (o kome su samo to znali da mu je ružno zaudaralo iz usta) i skinuli naočare. pesnicama u manžetnama i nogama u svilenim čarapama delili su udarce po potiljku i po turu. On je s detinjom verom smatrao da je ta „zbirka opštih reči“ poznata na dvoru. I ne samo da im to nije ništa smetalo. opasali špade i gotov Evropejac. natukli perike. Ali to ništa nije smetalo: Gvozdilovi su i dalje tukli. slična slobodoumna pitanja nisu zbunjivala dedu.. a u isto vreme najdirljivije i najnaivnije biti uveren da je kavaljer de Rogan „siva eminencija“. već se čak i sviđalo. i veoma oprezni u odnosu na čitav evropski uticaj viših društvenih slojeva. manje Nemci. Naravno. čudo jedno kako se sva ta naručena Evropa po naredbi lako . Kome je poznato. manje su se gadili njegovih običaja.zaudaralo iz usta“. kao i pre su tukli svoju poslugu. bilo strašno pretvaranje. Meni čak izgleda da svi ti dedovi nisu baš bili tako naivni. manžetne. Monbazoni su gulili žive i mrtve.

ta zaštita tekstovima snažno prodire iz američkih država u Evropu. on se za nešto naljuti. nas se to ništa ne tiče. a ipak se pobojao. draga moja. humanijeg i. koji su veoma zadovoljni svojom veštačkom prirodom i ništa više ne traže! Ali je najzanimljivije od svega to . koju je predstavio kao toliku budalu. a najčešće kad je pijan. sa svojom nežnom. i odlučio je da je prirodnije da tu frazu kaže prosta i glupa žena. Sad smo mi potpuno Evropejci. neočekivanije rečenog. sam ću svojim očima videti mislio sam. kao u staklenoj bašti odnegovanom osetljivošću ustuknula pred prostom ženom. postavlja se pitanje zašto Fonvizin u svom Brigadiru nije jednu od najlepših fraza u svojoj komediji dodelio Sofiji. i čak zaključio da je sa umetničkog gledišta nemoguće da takvu frazu izgovori lepo i plemenito. mlati dok duše u njoj čuje. To je čudan reparti kod Fonvizina. To je veoma zanimljivo baš zbog toga što je napisano bez ikakve zle namere i zadnje misli. nemojte više govoriti o stvarima kojih se čovečanstvo gnuša. Evo tog mesta. već nazadnjačku budalu. Brigaridova žena kaže Sofiji: „. pravi se francuski buržuj. imao je mladu ženu. ako u boga veruješ. Ali sad već nije tako. čuva formalnu pristojnost. Naravno.. kapetan prve čete je bio neki Gvozdilov. gospođo. neobično lepu i simpatičnu. a za kratko vreme će početi. Tako.. Nikad čovek iz knjiga ne može naučiti ono što svojim očima vidi. Pisac je od nje stvorio ne samo potpunu budalu. Sad je i sam Gvozdilov veštiji i obazriviji kad mu se desi da nekog tuče. a zamisli kako je bilo jadnoj kapetanici. već ludi-brigadirki. draga moja.odomaćivala tada kod nas. koja je sve to morala da trpi?“ I tako je fino vaspitana Sofija. kao u staklenoj bašti vaspitana Sofija. A koliko je među našim naprednim radnicima takvih progresista iz staklene bašte.. samo čoveku dođe da se isplače gledajući nju. skriven iza nje. A kad je reč o Gvozdilovu. pa je onda. naivno i čak možda neočekivano. i dorasli smo tome. Petrograd je pobedio i živi na svoj način. već rđavu ženu. počev od Petrograda. a ni sam ne zna zašto. Uostalom.. kao Amerikanac u južnim državama. i nema u njegovim delima ničeg tačnijeg. i to ne prosto budalu. stići će tamo. i sve gluposti koje ona govori kao da ne govori ona. A kad je trebalo reći istinu. Sofija: Molim vas. već neko drugi. Eto. desi se. vrednog spomena. U našem puku. najfantastičnijeg grada sa najfantastičnijom istorijom od svih gradova na zemljinoj kugli. predstavnici plemenite i humanoevropske ideje. da su svi konci šava provirivali. već brigadirka. ti nećeš ni da slušaš o tome. Brigadirova žena: Eto. nije je rekla Sofija. da tekstovima biblije štiti neophodnost trgovine crncima.

u treznom stanju. Sad već Gvozdilov vošti skoro iz principa. stihijsko. ali zato. duša tabula rasa. kaže. Sad je on bez ruke i bez noge. to je samo u pijanom stanju i po staroj navici. nacionalnost to je samo određen sistem dažbina. žene zabrinule kad ih ne biju: ne bije. ponekad i ne bije ženu. To. Žena mu već odavno nije više mlada i onako lepa kao što je nekad bila. svojim junakom. i još kakva pitanja: rodne grude nema. bez ruke. ne razume nijednu našu reč. da se već narodu smučilo gledajući nas. Ja sad toliko pričam o Gvozdilovu zato što se još i sad kod nas o njemu pišu i suviše humane i dubokomislene reči. ona se nije odmicala od njegove postelje. Ali kad je njen muž i kapetan ležao bolestan. s jedne strane. Gvozdilov je kod nas još toliko vitalan da je gotovo besmrtan. i ne poznaje nov način života. a to je. bore i muke su ga izbrazdale. a ako i sad ponekad bije. A po novom načinu. znači ne voli me. opštesvetski čovek. Da. kako s visine rešavamo pitanja. nijednu knjigu. progres. račundžija je.[25] i on je „u izvesnom smislu prolivao krv“. Zar nije tako? Utoliko pre što i Gvozdilov sada. homunkulus. Ostarila je. lice joj omršavelo i pobledelo.što Gvozdilov još i sad mlati svoju kapetanicu. živ je i zdrav. ponekad joj čak i kaže koju lepu reč. mi smo se sad potpuno utešili. sit i pijan. koja nije postojala za vreme naših Monbazona i de Rogana. kažu. a to je. i možda sa još većim komforom nego ranije. naroda nema. Sada nas narod potpuno smatra za strance. sami smo sebe utešili. Sad mi tako duboko preziremo narod i njegove principe da smo prema njemu puni neke nove. to je progres i ipak uteha. Ali zato. iz rodovske zajednice. i toliko ih pišu da su već publici dosadile. tešila ga. svojim sivim sokolom. progres. provodila je noći bez sna pored njega. s druge strane. pazi na pristojnost. A mi volimo utehe. dosad nepoznate gadljivosti. Iako sve oko nas još uvek nije baš lepo. tako civilizovani. Čak bi se. mi smo sami tako divni. to jest čovek starog kova. buržuj. toga. i. nijednu misao našu. gorko plakala za njim. pričajte šta hoćete. kao kapetan Kopejkin. Ali sve je to bilo iskonsko. toliko Evropejci. to jest ređe. grumen voska od koga se začas može izvajati pravi čovek. kako smo mi sad uvereni u svoju civilizatorsku misiju. kad se već i suviše uželi. i bijem. a i zato što je još uvek budala. i bez pesničenja se može mnogo bolje stvar urediti. A i pored svih članaka protiv njega. Osetio je pod starost da bez nje ne može živeti. izaziva gnev u duši. Da. Pričajte vi šta hoćete. bez obzira na to šta vi mislite. hrabrom glavom vojničkom. Sada se i to usavršilo u skladu sa razvitkom. Sasvim je tako. nazivala ga svojim dragim. treba samo . Kažu da se to ranije radilo više iz duše i od srca! Koga volim. neka živi ruska žena! I nema ničeg lepšeg u našem ruskom svetu od njene bezgranične ljubavi koja sve oprašta.

u kolima je sedela pijana provodadžika. neotesana seljačino. I kako smo sad mirni. razbludno. I kočijaš je isto tako imao neke trake. prasnuo u ludački smeh. Dakle. i još su rekli da je protivnik emancipacije žena. samo veoma oštro.. pretpostavimo za trenutak da sam ja već završio svoje putovanje i vratio se u Rusiju. bila laka košulja. Išibali smo ga čak i za Kuškinu. To je ružno. tu progresivnu vaš koju je Turgenjev iščešljao iz ruske stvarnosti nama za ugled. slažem se. prodornog pogleda. „koje se i do danas sačuvalo. Bolje od nas! Gospode bože! Pa šta ima lepše i bezgrešnije od nas pod suncem? I dobio je Turgenjev za svog Bazarova. molim vas! Ah. nosila ju je od nekih mladenaca koji su očigledno proveli srećnu noć. Pogledam: izveštaj iz Moskve. gledamo i samo pljuckamo. Turgenjeva. znam. u stvari samo nazadnjaštvo. poreski sistem i ništa više!“ Ne činimo ustupke predrasudama. kad je nacionalnost. iz prostote duše. gospodo. sad baš treba reći. bože moj. zato što je odbio da ih prizna za svoj ideal i tražio nešto bolje od nas. Ne znam samo da je i on bio pijan! Sigurno jeste! Provodadžika je držala u rukama bošču. naučiti. Mi sa takvom kaplarskom samouverenošću. priča se u članku anegdota kako su jednog jutra ove jeseni primećena neka kola. nonšalantnog izgleda. šteta što mi sad te novine nisu pri ruci). Gospodo. veličanstveno mirni. i on je bio pijan i mumlao neku pesmu. U bošči je. da ne bude zadovoljan našim uzvišenim ličnostima. čaršave i ostalo. jer ni u šta ne sumnjamo. nemojte pomisliti da ja branim primitivizam i kanibalstvo. na primer. zato što se usudio da se ne smiri s nama zajedno. sva ta narodnost. „Čemu bismo se mogli od tebe. i pored svih uspeha civilizacije“. kao pravi narednici civilizacije. slovenski. od najprogresivnijih. naravno. Jednog dana ove jeseni uzmem jedne novine. lake košulje. i pevala. Čak je i konj bio okićen trakama. Kažite šta hoćete. Svet se smejao gledajući provodadžiku: baš veselo. Dozvolite da vam ispričam jednu anegdotu. molim vas. Novine su s negodovanjem. Naprotiv. stojimo nad narodom. okićena trakama. nemirnog i tužnog Bazarova (znak velikog srca) i pored sveg njegovog velikog nihilizma. Samo.nakalemiti plodove evropske civilizacije i pročitati dve-tri knjižice.. iz neznanja . A ja sam. to je divljački. priznajem. Rubrika: Ostaci varvarstva (ili nešto u tom smislu. u pohvalu nevesti. koju u prostom narodu obično sutradan posle svadbe pokazuju nevestinim roditeljima. mada je sve učinjeno bez rđave namere. čak i s prezirom pisale o tom nečuvenom varvarstvu. da je prosto milina gledati: podbočeni. ali sve je to progres. i sve smo rešili i potpisali! Sa kakvim smo mirnim zadovoljstvom ošinuli.

prijatelji moji. evropskog. pour paraitre. naprotiv. nisu prosto rekli da je to varvarstvo već su očigledno izobličavali prostonarodno. nacionalno. i gde upravo. Šta će im vata? Razume se. kod naših „izobličitelja“. zašto se praviti važan pred narodom. slobodan. i isto je tako žigošu kao i lake čaršave. uzvišenijeg. u kom se cilju sve to radi. zbog elegancije. Pa zar su . u poslednje vreme u Evropi uvek stajala sa bičem i tamnicom nad svakim progresom. s kakvim taktom. Naravno. Nemojte misliti da ću se sad praviti kao da ne znam da naši naprednjaci (mada ni izdaleka ne svi) uopšte ne zastupaju vatu. što je još smešnije. pa samostalan život. pre svega. Ta vera je ili prosto razmetanje pred narodom. Ne. zatim nauka.. prezirati ga i pljuvati. . Zašto. zar je to čistije.. nasuprot evropskoj civilizaciji našeg višeg. i čemu služi vata. civilizovane dame ne šalju više svoje lake košulje roditeljima. Jer smešna je.. ali kad naručuju haljinu kod krojačice.nečeg boljeg. Članak kao da nije zapažao naše sopstvene predrasude i nevaljalstva. moralnije. zbog estetike. ili nepromišljeno ropsko metanisanje pred evropskim oblicima civilizacije. na kojim delovima treba upotrebiti vatu. Nemojte misliti da ću početi da dokazujem kako kod nas varvarski mešaju civilizaciju sa zakonima normalnog. i da se za nju bori samo sopstvenik (mada su tamo svi sopstvenici. istinskog razvitka. članak kao da nije hteo da zna da kod njih samih. ima hiljadu puta gadnijih i gorih stvari.[26] I ne samo to: njihove kćeri. da je. stihijsko varvarstvo. potrebna priroda. već da je. nije grumen voska od koga se može izvajati opšti čovek. časnije od onih nesrećnih lakih košulja koje nose roditeljima. da je baš to moralno! Za ime boga. nemojte pomisliti da ću ja sad odjednom razvezati o tome da civilizacija nije razvitak. to svesno staranje o vati. ja sam se nečem drugom smejao. s prostodušnim uverenjem da tako treba.pomislio sam smejući se zar su te brige i muke. i zašto. nevina sedamnaestogodišnja bića koja su tek izašla iz pansiona. na rodnom tlu. ili da je civilizacija već davno osuđena na propast i na samom Zapadu. užasno je smešna ta vera u svoju nepogrešivost i u pravo satiričnog ismevanja. Evo čemu: setio sam se odjednom naših gospođa i naših modnih radnji. Nemojte misliti da ću dokazivati kako čovečja duša nije tabula rasa. Ne. i vera u sopstvene narodne snage. ja samo jedno hoću da kažem. sve znaju. plemenitog društva.. da smo samo svoje predrasude i gadost zamenili drugim. Članak je bio razmetljiv. i one znaju za vatu. još gorim predrasudama i još većim gadostima. ili nastoje da budu sopstvenici) da bi sačuvao svoj novac. s kakvim prefinjenim računom i poznavanjem stvari umeju da podmetnu vatu na izvesna mesta svoje dražesne evropske haljine. u pomenutom članku nisu prosto osuđivali i proklinjali košulje i čaršave.

pored toga. koji je sve rešio. kažu.. to i jeste ono što se zove . On se sad u novom pokolenju preporodio. ali frazer dobrog srca koga mori tuga i grize savest što je nekoristan. po mom mišljenju. to. Eto. I znate šta: ja sam. uopšte nije pamet. i pronaći će šta treba da radi. On će. To je frazer. jemčim za to. koji vapi i za Rusijom i za rodnom grudom. da se novi čovek već rodio. Čovek i ima pamet zato da postigne ono što hoće. a ti pređi samo sto koraka.. a ipak putuje u Evropu kad je trebalo da potraži utočište utvrđenom osećanju. uveren da mi nismo svi narednici civilizacije i evropski namćori. Hteo bih samo još reč-dve da kažem o Čackom. I kako da tako pametan čovek nije umeo da nađe sebi posla? Niko od njih nije našao sebi posla. oduševljen. niti pak samozadovoljni potomak u prezrivoj pozi. uveren sam. a protiv činjenica je bespredmetno govoriti. uostalom. ali koji je nekada bio veoma koristan. Eto. nisu ga našla dva-tri uzastopna pokolenja. jedno ne razumem: Čacki je bio veoma pametan čovek. koji strada. Setite se Čackog. Jednom rečju. To je. Bilo je i prelaznih tipova. nismo navikli da idemo korak po korak. ipak. ja grešim! Izgleda da grešim! To je zato što sam suviše brzo od dedova prešao na unuke. čovek se može iz radoznalosti ipak zapitati. To se prosto zove gospodski nerad! Mi ne volimo rad. ali. krotki pobednik koji voli. ja ne razumem da jedan pametan čovek. Izvinite za anegdotu.. verujemo da će se uskoro opet pojaviti. ali ne u histeriji kao na balu kod Famusova. A. sporna tačka. Čacki to je poseban tip naše ruske Evrope. evo. i radiće. i mi verujemo u mlade snage. Ako ne možeš preći celu vrstu. već možda pod našim nosem.[27] To nije ni naivni šeret-deda. bićeš bliže cilju kome ideš. A ko hoće po svaku cenu jednim korakom da stigne do cilja.I to nije ništa! Ovakvih fakata će se naći svakog dana po hiljadu. ma u koje vreme i ma u kakvim okolnostima. To je činjenica. ipak je bolje. bolje je jednim korakom stići do cilja ili se ogrešiti o zakon. već kao ponosni. moćni. saznati do tog vremena da kutak za uvređena osećanja nije u Evropi.. brbljivac. ali u dubini duše ja nimalo u to ne verujem. Ali o tome posle. Ja. tip koji je sad apsolutno nekoristan. nije mogao da nađe sebi posla. to je tip drag.

. naša radoznalost je nekako neobuzdana.gospodski nerad. koja. nit’ pomozbog. i Rusija zna njega. lakata ili funti ima u označenom predmetu? Ne.“ On je u poslu. Ne samo Čacki. međutim. nijednu gradsku kuću. samo on i govori. U svakom slučaju. hrle ka Sikstinskoj Madoni i stoje pred njom u nekom glupom iščekivanju: evo. nervozna. baš kao da time ispunjavaju svoju dužnost prema otadžbini: ne propuštaju nijedan dvorac sa tri prozora. Sada je njegovo mišljenje kompetentno! Ali zašto da govorim o njemu? Počeo sam o svima njima.. i ja tamo idem: „mais moi. odleteo bi na Istok. I Moskva je svoj toj gospodi dosadila. posle bala kod Famusova. na njihovom licu se ogleda takva tuga!. puna žeđi. jer ih sve ne možeš prebrojati. i u odsudnim trenucima svi tamo putuju. Jadnici! I kakvo je to večito nespokojstvo kod njih. Natalija Dmitrijevna s mužem tamo je obavezan član. već samo proveravaju: da li je u prospektu tačno označeno. vole ga. jer su svi iz Moskve tamo otišli. Samo Molčalina nema tamo. on se drukčije snašao i jedini ostao kod kuće. namnožilo se kao morski pesak. samo ako je označen u prospektu. pravo da vam kažem. To nije ono samozadovoljno i potpuno mahinalno ljubopitstvo engleskih turista. sad će se nešto desiti. neverovatno liči na najobičniju kuću u Moskvi ili Petrogradu.. Međutim. koji su već odslužili svoje. Ipak. Čacki je vrlo dobro uradio što je onda klisnuo u inostranstvo: da je samo još malo oklevao. to jest vrlo mnogo njih.. Sad mu i prići ne možeš. naprotiv. kakvo je to bolesno i tužno skitanje! Svi oni lutaju sa vodičima.. izmileće neko ispod poda i razvejaće njihovu bespredmetnu tugu i umor. Eto. čini mi se. takoreći zavičaju. Famusova on ni u svoje predsoblje ne pušta. Posvetio se otadžbini. a intimno . tačno. o onima koji traže prijatan kutak utehe u Evropi i. baš ga dovro poznaje i dugo ga neće zaboraviti. Vole kod nas Zapad. bulje u Rubensovu govedinu i veruju da su to tri gracije. rade to kao po obavezi. Koliko tamo sad ima Repetilova.[28] Ja sam sve njih tamo video. i ja sam mislio da im je tamo bolje.. i uspeo je. c’est autre chose“. koliko Skalozuba. i u svakoj varoši žurno trče da razgledaju znamenitosti i. a ne na Zapad. i koliko. Molčalin je u Petrogradu i. ko veli: „Niti si mi rod. ni novo ni čudno. verujte. I odlaze. traže utočište uvređenom osećanju. „On poznaje Rusiju. koji više gledaju u prospekt nego u same retkosti. Molčalin čak više i ne ćuti. koji ne očekuju ništa. našao je sebi zanimanje. I svi oni. pa su kao nesposobni upućeni u banje. i uopšte kada je bal završen. čudeći se što se ništa nije desilo. Čak i groficu Hljestovu svake godine voze tamo..“ Da. nešto traže.. zato što je u prospektu navedeno da se tako veruje. Pokolenje Čackog oba pola.

A mi taj izgovor već napamet znamo. . a vi ste u inostranstvu. naravno. itd. Ne brine se ni o onima koji su se konačno tamo nastanili. govorim samo o pametnim ljudima. itd. dok prva muva ne proleti: a onda. Kakvo je to zadovoljstvo gurati nos tamo gde nas ne traže.uverena da se nikad ništa neće desiti naravno. Ja sam. zašto se toliko izvinjavam? Ova je glava ionako suvišna. i to je sve. a i ono što ima radi se bez nas. i već ulazimo u Francusku. i Berlin.. za celu tu masu evo šta se može reći: čim pređu Ajdkunen. Za druge se ne treba brinuti: njih uvek bog čuva. muva je proletela znači. kao kažem: „U ovo vreme kad.“ Eto izgovora. i Keln. istina. ali pred nama nije više Ajdkunen. zaista. a vi ste u inostranstvu! Rešava se seljačko pitanje. ah Pariz ta o njemu sam hteo da govorim... ali nema posla. ne vidi se kad će biti upražnjena. da bacim krivicu na nekoga.. Šta vi mislite.. svi odmah postaju strahovito nalik na one nesrećne pudlice koje su se izgubile i trče tamo-amo tražeći gospodara. da ja ovo sa podsmehom pišem.. Uostalom. Uostalom. Pariz. i Drezden. sad odmah će opet početi. nego Arkelin.“ A ne. i koga? „Mi bismo se radovali da nešto radimo. I suviše sam se mnogo zamislio o našoj Evropi: ali to se može oprostiti kad čovek ide u pohode evropskoj Evropi. i zaboravio. još uvek u vagonu. itd. Mesta su zauzeta. Ali šta je to? Kud sam to ja zalutao? Gde sam ja to stigao da vidim Ruse u inostranstvu? Mi se tek približavamo Ajdkunenu. zaboravljaju svoj jezik i počinju da slušaju katoličke sveštenike. ni govora! I ko sam ja da mogu da okrivljujem nekoga? Zašto da okrivljujem. ili smo ga već prošli? I. sve smo to prošli. Ja.

na moje veliko čudo. Ja mu se obratih u nameri da nastavimo naš raniji razgovor. u našem kupeu sa osam sedišta bilo nas je samo dvoje. odakle smo tek krenuli. ako ne računam carinike iz Arkelina. odjednom je postao neverovatno ćutljiv pred ovom novom četvoricom putnika. i one prljave. To su bili prvi Francuzi koje sam sreo na njihovoj rodnoj grudi. jedan od njih imao je oko vrata ostatak svilene marame. a moj Švajcarac. odgovarao je nekako uvijeno i neodređeno. okrenuo se prozoru i počeo da posmatra pejzaže: trenutak kasnije izvadio je nemački prospekt i potpuno se udubio u njega. i uopšte nisu ličili na putnike. Ja sam ga odmah ostavio na miru i ćutke posmatrao naše nove saputnike. Nikakve pakete nisu imali. Carinici su bili neobično učtivi. Taj isti je imao i nekakva dugmeta za manžete sa lažnim.GLAVA IV KOJA NIJE SUVIŠNA ZA PUTNIKE Konačna odluka: da li Francuz zaista nema pameti i razuma? „Ali ipak. ili posluga kod spahija srednjeg imovnog stanja. kravate vrlo živih boja. Bili su to neki čudni ljudi. s kojim sam ćaskao jedno dva sata bez prestanka. suvo. koji tek što su ušli u naš vagon. i koje posle petnaestogodišnjeg dodira sa vratom svog vlasnika popiju celu funtu masti. strašno izlizanim i iznošenim. Svi su bili u nekim lakim sakoima. ali on požuri da ga zabašuri. gotovo ljutito. Do Arkelina. od onih što se večito nose. kao lešnik velikim brilijantima. malo boljim od onih koje kod nas nose posilni kod oficira. izuzetno prijatan drug u razgovoru. Francuza. zašto da Francuz nema razuma?“ pitao sam samog sebe posmatrajući četiri nova putnika. ja i jedan Švajcarac prirodan i skroman čovek srednjih godina. Putovali su nekako bez prtljaga. Sad nas je bilo šestoro. čak im ni odelo nije ličilo na putničko. A držali su se . brzo su obavili svoj posao. Rublje je na svima bilo prljavo. i ušao sam u vagon veoma zadovoljan svojim prvim korakom u Francuskoj.

Pa.. Videlo se da su ljudi koji su prošli sito i rešeto. nisu radnici. Skrenuli su im pažnju na nas još u carinarnici. Da nisu penzionisana vojna lica a la demi solde. doduše.) .. posmatrao ih. ovi ljudi? Da su radnici.. Na nas. čak elegantno. vrata se zalupiše i mi poletesmo dalje. Na ovoj pruzi vozovi gotovo i ne stoje na stanicama: dva minuta. bacio ga u stranu i zadovoljno pogledao u mene. nekako hotimično nisu hteli da gledaju.Da.. Divno voze. . U meni se. Lica su im bila nekako uvela.otmeno.Kako? Kakvi policajci? upitao sam. istina. rekli su im naša imena i ostalo. i mada su im fizionomije bile potpuno različite..Pa da. Tek što smo ostali sami. ili tako nešto? A..Vi ih poznajete? . Učinilo mi se takođe da se međusobno poznaju. Posle deset minuta. zapravo. Pa to su policajci. to jest neobično brzo. i već lete dalje. s očiglednom željom da nastavi razgovor. Švajcarac je sklopio svoj prospekt. razbaškareni na svojim mestima. . buržuji nisu buržuji. ali se ne sećam da li su reč progovorili između sebe. nisam mnogo o njima ni mislio. jedan za drugim. i nemarno zviždućući. . radoznalo ga gledajući.Njih?. . ali izuzetno poslovan izraz. koje su takođe veoma ličile jedna na drugu. vi kažete da su ih . . zbog nas su i ušli.Da. sva četvorica.. i zauvek stekli na licu onaj dosta mrzovoljan. tek što smo stigli na sledeću stanicu.Ova gospoda nisu dugo sedela počeo sam. ravnodušno su ali uporno gledali kroz prozor. - Ali zašto da nas prate kad su nas već videli? Jer. da. Zapalio sam cigaru i. oni su i putovali samo do prve stanice.Vi to sigurno znate? . nemajući šta drugo da radim. ja sam odmah primetio da se niste dosetili. . retko tri. iskočiše iz vagona. tako oko trideset pet. kad su nam gledali pasoše. nosili su francuske službene bradice. budilo pitanje: ko su. začuđen.. . svi su neverovatno ličili jedan na drugoga. to jest na mene i na Švajcarca. Sva četvorica su izgledala kao da su istih godina. I seli su da nas prate. nisu valjda špijuni? (Još uvek nisam hteo da verujem.U to nema nikakve sumnje! Ja sam već nekoliko puta putovao ovuda.

brajko. i opisali su me ćutke.O. ima njih ovde vrlo mnogo. izuzev. Vi se možete i izgubiti u Parizu. svaki vaš korak biti skrupulozno praćen i beležen. Onog istog dana kad sam odseo kod njih. Sada su nas upoznali do sitnica. a da ih ima više. pomislio sam. izgledao je nekako patrijarhalnije u svakom pogledu. oni su i tabakeru upamtili. i oni bi se rasturili po vagonima. i (stidim se da priznam) nekako sam nepoverljivo pogledao ispod oka u Švajcarca. molim vas. Hotel des Empereurs.A.. prvi put mene lično u hotelu nisu mnogo uznemiravali. dakle. Doduše. i vlasnici hotela moraju da dostave sve pojedinosti o strancima koji kod njih odsedaju. i ostalo. može se zaključiti da će ceo vaš život u hotelu. kako posle mog osmodnevnog boravka u Londonu nije bilo mesta u ranijem Hotel Coquilliere. pa se samo pretvaraš?“ sinulo mi je u glavi. eto ti: „Francuz nema razuma“. znate. odeću.. sve su videli. jednom rečju sve što je na nama. . . onih pitanja koja stoje u knjizi gostiju. bila su četvorica! i dalje sam pitao. svaku sitnicu. ništa se ne brinite. uveravam vas. neobično pažljivi. Zbog nas su i ušli. U hotelu gde sam odseo odmah su pribeležili i najsitnije moje osobene znake i dostavili ih tamo gde treba. ali šta da radi čovek i nehotice pomisli. Ali. lice. nisi nešto slično. Švajcarac me nije prevario. i rekli su im naša imena. Verovatno je sad malo stranaca. svaki detalj. e onda će sve te sitnice pomoći da vas pronađu. Ružno je. postupili su sa mnom već mnogo otvorenije. Osim toga. još uvek zbunjen. i to do detalja! . „Da i ti. neobično predusretljivi prema svojim gostima. Ali to nije dosta. Bio je prisutan i njen muž. Čak su i vašu dugmad zapazili.Ali.Ali zašto ih je toliko. Vi ste vadili tabakeru. . Gledali su kroz prozore. u drugom hotelu gde sam odseo. oni nas uopšte nisu ni gledali. ili promeniti ime. Ovaj drugi. za svaki slučaj.. naravno. ako ste sumnjivi. . kakvim poslom. što je moguće više detalja.upozorili još na onoj stanici? . Sve se to još sa ove stanice telegrafski javlja u Pariz i tamo se na određenom mestu sve to čuva. ali samo za trenutak.Pa da. u koju upisujete svoje podatke: ko ste. prtljag. šta ste.. već u godinama. predveče me je srela gazdarica u tremu i pozvala me u sobu gde je bila kancelarija. ali videlo se odmah da žena upravlja celim gazdinstvom. I vlasnik i njegova žena bili su vrlo dobri ljudi. Po onoj brižljivosti s kojom vas posmatraju dok precizno i detaljno beleže vaš opis. Tako.

to je ne-op-ho-dno odgovorila je gazdarica otežući ljubazno slog po slog neophodno i zapisujući moj rast u knjigu. hm. svetle.. ostavivši pero. . to će biti najbolje ponovio je za njom suprug. ... - Više graoraste nijanse primetio je muž. Pour voir Paris..[31] Dozvolite m'sje: vaša visina.. nekako poslovnog. sad: razlog vašeg dolaska u Pariz? .Tako je. . Bilo je očigledno da se uzajamno neobično vole.Možda je najbolje da napišemo proprietaire. To će biti najbolje.Ja mislim toliko i toliko ocenio je muž. .. svetloplave nijanse. Ja mislim. . Književnik.Ali zašto vam to treba? upitao sam.E. da. homme de lettres onda te niko neće poštovati. odmeravajući pogledom moj rast u metrima.A.. Treba da vidim boju vaših očiju. m'sje nastavila je. čak . Zapisala je i kosu..Kakvog ste rasta? . ustala sa stolice i najljubaznije mi prišla ovamo..Kakva visina? . votre etat?[29] To: votre etat? neobično je zamršena stvar. i nigde mi se nije dopadala. Izvolite. . suviše je neodređeno. u prolazu sam. . . boja vaše kose? Plava... rast? ..Hm.Oprostite počela je učtivo potrebni su nam vaši podaci. .[30] šta vi mislite? upitala me je gazdarica.Kao što vidite.. m'sje. i bez kovrdža.. savetujući se očima sa mužem. srednjeg. Ali želeli bismo da znamo podrobnije. I napisali su. dva koraka do prozora. m'sje.Putujem...Da. moj pasoš je kod vas.Pa ja sam ih već rekao. I opet se pogledom posavetovala sa mužem. Šta tu ima da napišem? Putnik. .. da. Sad. mislim.Jeste.. ali. produžila je ona s nekom mukom.... Hm.

... m'sje. O.. zaista. . pokazujući joj nešto nad svojom obrvom. . Videćete. živimo s njima kao da smo neki rod. ali ja sam odmah shvatio šta pokazuje.O.. I eto. . ličnim ubeđenjem. Imao sam mali ožiljak na čelu.Ali u Hotel Coquilliere me nisu ispitivali. m’sje!. m'sje potvrdio je muž.. to su bili vrlo čestiti i ljubazni ljudi. . koliko sam bar ja bio u stanju da ih kasnije upoznam. i čak mu se ushićenje pokazalo na licu. I. u Parizu sam. koja se gotovo potpuno podudarala s njihovim sopstvenim. . Verovatno su vas opisali ćutke.Dopustite sad da vas upitam rekao sam gazdarici kad se ceo ispit završio zar je moguće da od vas traže takve pojedinosti? . ali su vas sigurno. Ali reč „ne-op-hodno“ nije se nikako izgovarala blago ili tonom nekog izvinjenja.To je nemoguće živo je rekla gazdarica za to su mogli ozbiljno da odgovaraju.zabrinutoga izgleda. i hteo je da njegova žena primeti i taj osobeni znak. obavezno opisali. Mi smo prirodniji i otvoreniji sa svojim gostima. to je neophodno!.Da. nekako veoma sugestivno. nekako je svečano potvrdio muž. Vi ćete biti zadovoljni s nama. Pazi namignuo je ženi. već upravo u smislu apsolutne neophodnosti.

Tako mi. i sigurno ste sve tamo zapazili bolje od mene. da se tako izrazim. ne samo spoljašnja pravilnost. Mislim da ste već toliko čitali o njemu na ruskom da vam je najzad i dosadilo. Hajdelbergu. zar vas nisam upozorio još u prvoj glavi ovih zapisa da ću možda strašno nalagati. Vi vrlo dobro znate. pronašao sam mu epitet i spreman sam da branim taj epitet. Osim toga. pretvoriti u neki profesorski nemački gradić skamenjen u zatišju i redu. . nije moglo zaustaviti. ako i nalažem. dakle. Nekako tome teži.GLAVA V BAAL[32] I eto. da je to sve žučna. Neću reći šta sam to propustio. Ali ipak. da se sve to. Kakav je samo komfor. i kako su se svi. i. zatišje reda. A nepodnošljivo mi je bilo da u inostranstvu sve razgledam po prospektu. ne mislite da ću mnogo da vam pričam baš o samom Parizu. A... kakve sve moguće udobnosti za one koji imaju prava na udobnosti! I pored toga. da su na kraju zaista uverili sebe kako su zadovoljni i srećni. I zato. prijatelji dragi. i. po mom mišljenju.. Pariz je čudan grad. Vi ne verujete da su se tu zaustavili. na primer.. dajte punu slobodu. povikaćete da ja preuveličavam. u suštini. grad sa milion i po stanovnika. I u Parizu sam propustio mnogo štošta. lagaću čvrsto uveren da ne lažem. ali zato ću vam ovo reći: ocenio sam Pariz. nemojte mi smetati. Da. slično. Zaista. Ali. po dužnosti turiste. najzad. toliko trudili. šovinistička kleveta. kakvo. koja je ništavna (relativno. još malo pa će se i Pariz. tu su stali! Dalje nema puta. u Parizu sam. vi ste i sami bili u Parizu. A zašto ne bi mogao postojati neki Hajdelberg ogromnih razmera? I kakva preciznost propisa u svemu! Razumite me. kakav red. zato sam u nekim mestima i propustio da vidim takve stvari da me je čak sramota da priznam. Ja se stalno vraćam na red. to je sasvim dovoljno. Naime to je najmoralniji i najčestitiji grad na zemljinoj kugli! Kakav divan red! Kakva trezvenost! Kako su tačno određeni i stabilno utvrđeni odnosi: kako je sve osigurano i pravilno išpartano. po zakonu. kako su svi zadovoljni i potpuno srećni.

Koliko se u tom pogledu razlikuje. ta smelost preduzimljivosti. da prokunu svoju budućnost. oni strašni krajevi i jazbine grada. jer ako to ne uspe. Čak kao da počinjete da strahujete od nečeg. uzorno idu ruku pod ruku. makar se i u mravinjak pretvorili. molim vas. Iako je i u Londonu tako. nekako dobrovoljno. ostao mi je u sećanju svojim širokim slikama. da je to pobeda. svaka protivurečnost saživljuje se sa svojom antitezom. ipak kakve široke.. Ipak. Siti sa svojim milionima i svetskom trgovinom. trijumf. i istući će vas ako samo posumnjate da tako treba da bude. sve ovo primećuje se svesno samo u duši onih najnaprednijih i najsvesnijih. s ushićenjem se grči. od nečega vas hvata strah. prividni nered koji je u suštini najsavršeniji buržoaski red. A. vazduh pun dima od kamenog uglja. opštezapadnog individualnog načela sa neophodnošću da se nekako slože i sažive. kakve zadivljujuće slike! Čak i po izgledu. sa svojim polugolim.razume se). Čak se čovek može i prevariti u toj njegovoj sveobraznosti. Da ovo nije stvarno postignut ideal? mislite u sebi. što se bar spoljašnjosti tiče. Ali buržuj je u Parizu.. primećuje se u tom pogledu isto što i u Parizu: ista očajnička težnja da se održi status quo. izložba zaprepašćuje. železnice koje idu iznad krovova kuća (a gotovo i ispod kuća). protivreče jedno drugom. pisak i zavijanje mašina. ali. Ma kako da ste nezavisni. da nekako organizuju kolektiv i svi počnu da žive u jednom mravinjaku. na primer. divljim i gladnim stanovništvom. jer se sve još nečeg pribojava. Da . Osećate onu strašnu snagu koja je tu sjedinila te bezbrojne ljude što su se iz celog sveta skupili u jedno stado: shvatate ispolinsku misao. i da se poklone Baalu. Svaka specifičnost. da zajedno sa živim mesom iščupaju iz sebe sve želje i nade. po svoj prilici. Da. i ovde se vidi ona uporna. kristalni dvorac. već kolosalna. Sve je tako ogromno i upadljivo po svojoj originalnosti. onda će zaista doći do pretvaranja u ljudoždere. s ljubavlju se smanjuje. duhovna. u koju nemaju dovoljno vere možda ni same vođe progresa. međutim. osećate da je tu nešto postignuto. svetska izložba. ti velelepni skverovi i parkovi. uopšte ne isključuju jedno drugo. da ne jedu jedni druge. potmula i već zastarela borba na život i smrt. a nesvesno i instinktivno u životu i radu čitave mase. unutrašnja. na primer. London! Bio sam u Londonu samo osam dana i. kolika razlika u poređenju s Parizom! Taj i danju i noću užurbani i kao more nepregledni grad. S druge strane. nemojte da podlegnete uticaju visokog stila. koja iz duše potiče. samo da se organizuju i srede. ta otrovna Temza. svesno skoro sasvim zadovoljan i uveren da sve tako i treba da bude. jasnim originalnim planovima koji nisu svi jednim aršinom odmereni. Pariz se sužava. kao Vajtčepel. istući će. i pored svoje samouverenosti.

bolesno buncanje. do pet sati izjutra. i počinje da veruje kako sve tako i mora biti. te milione ljudi. preuveličavanje. to jest jedu i piju kao životinje za celu nedelju. i kako je taj duh gordo ubeđen u svoju pobedu i svoj trijumf. da vam ponestaje daha. koje se ispunjava naočigled svih. najčešće se grupišući u pojedinim kvartovima. sve što su zaradili teškim trudom i s prokletstvom. smiruje se. potčinjava se. koji se šetkaju radi svog zadovoljstva. uzdrhtali biste i za one nad kojima lebdi i caruje taj gordi duh. i celu noć. da se ne potčinite utisku. nešto kao Vavilon. Pred takvom kolosalnošću. Svet se gura po otvorenim krčmama i po ulicama. a ako se i rodi skepticizam. Fakat davi. masa otupi i oboli od fatalizma. de odgovaram recimo da su me zanele dekoracije. uporstva i slepila. U mesarama i po bakalnicama u debelim mlazevima gori gas i jasno osvetljava ulice. da se ne poklonite faktu. uporno i ćutke gomilaju u tom kolosalnom dvoru. koji se tiho. mogu. A u Londonu se može videti masa takvih razmera i u takvim okolnostima u kakvim je nigde na svetu nećete videti. Ali kad biste vi videli kako je ponosan taj moćni duh što je stvorio tu gigantsku dekoraciju. preuveličavajući i izvlačeći iz svake pojave silna osećanja da bi sebe uzbudili. Osećate da vam treba mnogo vekovnog duhovnog otpora i odricanja da ne podlegnete. naravno. Kao da se priređuje bal za te bele crnce. praznuju šabat. recimo. nekakvo proročanstvo iz Apokalipse. to jest da ono što postoji ne uzmete za svoj ideal. zaista. reći ćete vi.jedno stado“. Gledate te stotine hiljada. ono . kako se subotom uveče pola miliona radnika i radnica. to je istina.. zamire često i gladna duša. koji se pokorno slivaju ovde sa cele zemljine kugle ljudi koje je dovela jedna misao.. stvarati slike iz Apokalipse i umirivati svoje nerve. Dobro.. Pričali su mi. i osećate da se tu nešto konačno dogodilo. gordo. onda apsurdno i s prokletstvom traži spasa u nečemu nalik. na primer. sa svojom decom razlije po celom gradu kao more. i niko to neće primiti za svoj ideal. To je nekakva biblijska slika. dogodilo i završilo. da ne proglasite Baala bogom. Ali to je budalaština. pri takvom trijumfalnom savršenstvu tvorevina toga duha. nervi. na mormonstvo. traži spasa u alkoholu i razvratu. Tu jedu i . pobedonosno. ne biste uzdrhtali zbog njegove gordosti. pred takvom ispolinskom ohološću duha koji tu vlada. glad i ropstvo se s tim ne slažu i jače od svega će povući u odricanje i posejati skepticizmom. Niko se na tome neće zaustaviti.. Svi oni nose svoju nedeljnu ušteđevinu. Osim toga.nije tu kraj? Da to nije. Da nećemo morati zaista da priznamo ovo za apsolutnu istinu i konačno zanemimo? Sve je tako svečano. A siti diletanti.

napušteni i prognani sa ljudske gozbe. pipajući nađu neka vrata i lupaju na njih. i da će još dugo vapiti pred prestolom svevišnjeg: „Dokle. Na svakom koraku divne kafane. U Londonu sam video još jednu sličnu masu. da im još dugo neće dati palmove grančice ni bela odela. koji se guraju i dave jedan drugog u podzemnoj tami u koju su ih bacila njihova starija braća. sistematsko. makar i od lika ljudskog.piju. jer nisam znao ni reč engleskog. a ne dosećamo se da je to izvesno otcepljenje od naše društvene norme. ali nije veselo. Gomila ne može da stane na trotoare. u svoju masu. da čovek gotovo opipljivo oseća sve ono što je do tada samo zamišljao. samo da bude onako kako oni hoće. tražeći izlaza da se ne poguše u mračnom podzemlju. već preplavi celu ulicu. u bezbrojnoj gomili tog mračnog sveta. sigurno je bar jednom otišao noću u Haj Market. tako izrazito. Jedino psovka i krvava tuča naruše pokatkad tu sumnjivu tišinu koja u vama izaziva tugu.“ Oni sami to znaju i za sad se svete društvu nekakvim podzemnim mormonima. I tako je čudno sastavljena ta gomila. instinktivno otcepljenje po svaku cenu. hiljade javnih žena. vi osećate da se još dugo za njih neće ispuniti proročanstvo.. Tu su skupovi. Ko god je bio u Londonu. Sve se to s mukom gura po ulicama. Ti milioni ljudi. I gledajući na sve te parije društva. Put sam našao. pitajući skoro mimikom za put. ali ovde je sve bilo tako ogromno. U čitavom svetu nema tako lepog tipa žene kao što su Engleskinje. Sve je pijano. mračno. već naprotiv. podsticano. očajnički pokušaj da se svi zbiju u jednu srodnu gomilu. u božjake. Tu su i starice. a deca trče i puze naokolo. Žene ne izostaju iza muževa i piju zajedno s njima. koju takođe u takvim razmerama nećete videti nigde osim u Londonu. ukrašene ogledalima i pozlatom. ali i lepotice. joginima. i da se otcepe od svega. već gubljenje svesti. tu i skloništa. pokorno. i s bestidnim cinizmom naleće na prvog koga stigne. Sve to žudno traži plen. Narod je svuda narod. božjacima. To je poslednji. bežanje od nas sa odvratnošću i užasom. Pivnice su udešene kao dvorovi. samo da ne budu zajedno sa nama. pred kojima zastaneš kao zapanjen. Čak je strašno nekako i ući u tu gomilu. tesno i gusto zbijeno. gospode. Mi se čudimo gluposti da čovek ide u jogine. o kojoj kod nas nemaju pojma. Tu već više kao i da ne vidite narod. otcepljenje uporno i nesvesno. Tu su i sjajna . U jednoj takvoj noći zalutao sam i dugo se gurao po ulicama. Sve se to žuri da se što brže napije do besvesti.. tegobno i sve nekako čudno ćutljivo. Ulice su osvetljene mlazevima plinske svetlosti. ali utisak od onog što sam video mučio me je čitava tri dana posle toga. To je kvart gde se noću skupljaju. radi spasenja. Opet dekoracija svoje vrste. u određenim ulicama.

čas na drugu stranu. Kroz tu užasnu gomilu gura se i pijana skitnica a tu dolazi i bogataš sa titulom. nečeg misaonog i čežnjivog. i odjednom pobegla. međutim. Sećam se. Kao da je bila tuberkulozna. veseli prizori. Niko na nju ni glavu nije okretao. Išla je kao u bunilu. On je uzela srebrni novčić. On je otišao iz kazina. ispijenu i izudaranu: njeno malo telo koje je provirivalo kroz rite bilo je svo u modricama. fine. Malo je govorio s njom. po izgledu bogatog džentlmena. zatim mi je divlje i prestravljeno pogledala u oči. šta bi inače značilo lice čovečje? A. Sve u svemu. noću. Sećam se dobro. Na kraju je on ustao. pružio joj ruku i rastali su se. širila svoje male ruke. nekad izvodeći figure kao da to po nekoj dužnosti rade. Treštala je muzika. i dronjci. kao da se boji da ću joj uzeti taj novac. da je bilo nekako neprirodno i strahovito bolno videti tako malo stvorenje koje već u sebi nosi toliko prokletstva i očajanja. s pegama rumenila koje je rakija izazvala na njenim bledim obrazima.. Nameštaj divan. On je možda nju tražio. zaustavila me . I ona je bila veoma tužna. Na Haj-Marketu sam video majke koje su svoje maloletne kćeri dovodile na prodaju.skupa odela. Crte njenog lica bile su nežne. Razgovor su često prekidale duge pauze. izašla i izgubila se u gomili prostitutki. ništa slično takvoj idealnoj lepoti nisam nikad video. ona je morala po svom vaspitanju biti iznad te gomile nesrećnih žena. sve zajedno. nečeg neiskazanog i tužnog bilo je u divnom i malo gordom pogledu.. u društvu nekog mladića. Mahala je svojom razbarušenom glavicom čas na jednu. prljavu. i bogzna zašto je švrljala po toj gomili možda je bila gladna. Čuju se psovke. Ali Engleze i usred veselja ne ostavlja mračno raspoloženje. gurala se masa sveta. kao da razmišlja o nečemu. svu u ritama. i sve nekako odsečno. A jednom. zatim bi odjednom pljesnula i pritisla ih na gole grudi. i ona je pila džin koji je taj mladić plaćao. jednom sam na ulici u gomili sveta video devojčicu koja jedva da je imala šest godina. i najzad se video s njom. svađe. bosu. Ona je bila. Devojčice od dvanaestak godina hvataju vas za ruku i mole da idete s njima. ne žureći nikud. a ona. i tihi poziv šapatom još plašljive lepotice. ili joj je tu zakazao sastanak. Vratio sam se i dao joj pola šilinga. s tako neizmernim očajanjem na licu. dozivanje. Ali najviše me je porazilo što je hodala s izrazom takve tuge. kao da ne govore o onom o čemu bi hteli da govore. A kakvih ima lepotica! Lica kao na starinskim gravirama. i po svoj prilici još nenaviknutog na posećivanje kazina. u gomili tih izgubljenih žena i razvratnika. ušao sam jednom u jedan „Kazino“. Sedela je za stočićem. igralo se. gestikulirala. Gore na galeriji ugledao sam jednu devojku i zastao prosto zapanjen. oni i igraju ozbiljno. i upadljiva razlika u godinama. čak neveselo.

osakate ih zauvek. Anglikanski sveštenici i episkopi su oholi i bogati. odenuti. kupovaće lekove. ti do fanatizma ubeđeni profesori religije. postaće prijatelj kuće. nekoliko poznatih redova. To je suptilna i dobro sračunata propaganda.. bar se u novinama pri opisivanju porodičnih svađa. Proputuju unakrst celu zemlju. mnogi od tih muževa užasno tuku svoje žene. Brakovi među radnicima. Ali bogati . ogrejati. često su nezakoniti. Dele ih besplatno. jer nema čime da plati mesto u klupi.. Nađe on. tek što malo odrastu. da se goje i da žive na ovom svetu radi bogatih. četvrtasto parče hartije. Veliki su pedanti. i uopšte među sirotinjom. Pod prozorom osvetljene kafane razgledao sam cedulju.. itd. i već sasvim bez maske. tutnula mi u ruku neku hartijicu i brzo otišla dalje. jer se skupo plaća za venčanje. drugima. nisam je razumeo. Propagatora je bezbroj. i sami ozbiljno veruju U svoje tupo-moralno dostojanstvo. On će ih sve nahraniti. I otuda ga izbace. Čas rasturaju takve hartije po ulicama. veoma su obrazovani. To je kod njih u neku ruku instrument namenjen za tuču. Ali. Rekla je nešto nakaradnim francuskim jezikom. i ide dalje. bolesnika koji leži u dronjcima na vlažnom podu. a često i pijanom ženom. tuča i ubistava uvek pominje i taj žarač. koje nisam ni uspeo da vidim. malo. Uzgred da kažem. imaju neku vrstu zabave: to je misionarstvo. Međutim. posle ozdravljenja isteraju.„Crois-tu cela?“ [33] a s druge strane. Sirotinju ni u crkvu ne puštaju.jedna žena koja se žurno probijala kroz gomilu. engleski sveštenici neće otići siromahu. i muškaraca i žena. Bila je sva u crnom. opet na francuskom: „Ja sam vaskrsenje i život“. s jedne strane je bilo odštampano: . Ali on je neumoran. čas opet knjižice s raznim odlomcima iz jevanđelja i biblije. doduše. Njihova deca. ali on sve podnosi i nekoga opet ulovi. na silu ih guraju u ruke. I na kraju će ih sve prevesti u katoličku veru. zato što nemaju čime da im plate. pošto ga dobro izgrde i istuku. izgube se u gomili i nikad se više ne vrate roditeljima. sa šeširom koji joj je gotovo zaklanjao lice. okružen decom koja su već podivljala od gladi i hladnoće. zalaze duboko u Afriku da bi priveli nekog divljaka svojoj veri. Njega ponekad. Kasnije su mi objasnili da je to katolička propaganda. sećam se samo njenog netremičnog pogleda. U najmanju ruku racionalna i bez varanja. sa gladnom. Priznajte i sami da je to prilično originalno. često odu na ulicu. u svoje pravo da daju spokojne i samouverene pouke. na primer. žive po bogatim parohijama i goje se potpuno mirne savesti. Katolički sveštenik pronađe porodicu nekog siromašnog radnika i uvuče se u nju. a zaboravljaju milione divljih u Londonu. počeće da leči bolesnika. najčešće gvozdenim žaračima kojima džaraju žar u kaminu. koja uporno i neumorno svuda radi. To je religija bogatih.

da zavuče glavu u pesak. On sa prezirom dopušta svim tim sumnjivim i zloslutnim pojavama da postoje uporedo s njegovim životom. On se ne stara plašljivo. odmah onaj isti gordi mračni duh svemoćno kruži opet nad ispolinskim gradom. kao što. rade u Parizu. azurnih očiju.. ne dira ga ni ono što danju vidi oko sebe. neobično su pobožni. sirotinju. Baal ne krije od sebe divlje sumnje i uzbudljive životne pojave. Njega ne uznemirava ono što je bilo noću. U Parizu. Ali kad prođe noć i počne dan. jer je u nju čvrsto ubeđen. kao oni u Parizu. pored njega. roptanje i zatucanost mase. da silom razuveri samog sebe da je svuda red i mir. On ne krije. u senci stogodišnjih hrastova i brestova. Njegova vera u sebe je bezgranična. kao noj. Baal caruje i čak ne traži pokornost. kako ne bi video lovce koji ga sustižu. naočigled svih. Engleski pesnici od pamtiveka vole da opevaju lepotu svešteničkih domova po provinciji. i uopšte svi tamošnji poklonici zlatnog teleta. svoje žene pune vrlina. stradanje. samo da bi se što pre otarasio a posle toga je nemoguće pokolebati njegovu veru u sebe. Njega nimalo ne uznemiravaju beda. kad ću se već jednom naučiti redu… .Englezi. on prezrivo i spokojno pruža organizovanu milostinju. i idealno lepe plave kćeri. Parižanin voli. kao Parižani. Ali ipak. na primer. nekako turobno i na svoj način. da ga ne bi uznemiravala i remetila bez potrebe njegov san. šta ja ovo radim? Zar ja nisam još uvek u Parizu? Gospode..

uopšte me nema na svetu. le tiers etat c’est tout. već odmahuje rukama kad mu nešto spomenemo iz starih vremena? Otkud mu odmah. zašto sve hoće da se usitni. samo da mi je da što pre skupim makar malu sumu i apres moi le deluge“. pravite se kao da me ne vidite. prolazite. da nestane. u očima i na jeziku uznemirenost čim se neko usudi da nešto poželi u njegovom prisustvu? Ako se nekad uzjoguni. šta ja govorim!“ i dugo se posle toga savesno stara da zagladi svoje ponašanje trudom i poslušnošću? Zašto gleda i samo što ne kaže: „Prodavaću danas malo u radnjici. pa možda i prekosutra.GLAVA VI OGLED O BURŽUJU Zašto se ovde sve tako grči. . „Nema me.. on je kralj. koji je ranije toliko voleo? Zašto neće ničega da se seća.Dobro. u glavi.[34] a vi grči ce! . iz gluposti. A posle. molim vas prolazite i ne gledajte me..Ama o kome vi to govorite? Ko se to grči? .Ta idite. i sutra ću malo. ako bog da. prolazite!“ . on je sve. bez mesta i bez veza.[35] Zašto je svu sirotinju negde sklonio i ubeđuje vas da je uopšte nema? Zašto je zadovoljan oficijelnom literaturom? Zašto se upinje iz petnih žila da ubedi sebe kako se njegove novine ne mogu potkupiti? Zašto pristaje da daje toliko novaca na špijune? Zašto ne sme ni da zucne o meksičkoj ekspediciji? Zašto u pozorištu uvek prikazuju muževe kao plemenite i imućne ljude. zašto se odmah trgne i počne da se pravda: „Gospode. a ljubavnike kao neke odrpance. de. najgori ološ? Zašto mu se stalno priviđa da su sve . sve neki trgovački pomoćnici ili umetnici. ali zašto se onda tako sakrio iza imperatora Napoleona? Zašto je zaboravio uzvišeni stil beseda u Parlamentu. sakrio sam se. molim vas. ako dopusti velika milost gospodnja. i nešto odjednom sam poželi.Pa buržuj. da se smanji.

i ja ne razumem zašto se on još i sad sve nečega plaši. Što se tiče rogova. da se. kao na primer „Žena. ipak ih tamo nema. da domaće ognjište pliva u sreći i blagostanju. plaši se i pored sve gloire militaire[37] koja cveta u Francuskoj. on to kao da ne radi jedino zbog zarade. kao nekad. katihizis Parižanina. i više). da u društvu postoje rupe koje treba krpiti. Toga je i pre bilo. ali sad. i ne može biti. možda. hajdelberško. kanuće vam suza iz oka od radosti. Šta treba više za potpunu sreću? Eto zašto su naslovi romana. to je postalo glavni moralni cilj. da buržuj. i mada su ženske haljine i nakit veoma često skuplji nego što bi se moglo pretpostaviti sudeći po džepu muževa. i mada svaki čas bulevarima prolaze fijakeri sa spuštenim zavesama. i za koju Jacques Bonhomme[38] tako skupo plaća. svakidašnje. moglo bi se pomisliti da ideal nije postignut. da se pot-au-feu [36] kuva na dobronamernoj vatri. tako da im ruske gospođe u dalekom Petrogradu do ludila zavide. mada svuda postoji kutak za sve interesantne potrebe. Francuz je sada ozbiljan. A kad bi ih u Parizu i bilo kao peska u moru (a ima ih. Bezbrojna masa muževa šeta s masom svojih žena pod ruku. Parižanin strašno voli da trguje. i često se topi od miline. Pre se bar nešto osim novca cenilo. sačuvaj bože. solidan. bave se gimnastikom. i šta onda hoćete? A zašto je tako rešeno i potpisano? Kako zašto? Kad ne bi bilo tako. već zbog vrline. ali i kad trguje. Eto zašto buržuj rupe na čizmama zamazuje mastilom. jer ljubavnika nema i ne može ih biti. sasvim nemogući u današnjim prilikama. možda. a frizure su kakve se samo poželeti mogu. Da što pre stvori sreću i da ima što je moguće više stvari. tako ugovoreno i nema šta dalje da se razgovara. i veoma graciozno zadižu haljine na bulevarima. tako da je čovek i bez novca. još nešto može poželeti e. ali tako je rešeno. okolo se svud igraju njihova mila i dobroćudna deca. stabilno. sad to ima neki takoreći sveti izgled. ni sam nije sasvim zadovoljan poretkom koji sam brani i svakome natura. nešto primetili! A supruge grickaju bombone. da vam srce uzdrhti od radosti. U Parizu je potreba za vrlinom neutoljiva. i kad vas u svom dućanu oguli do kože. zato što sve blista vrlinama. pokazuju nožice.supruge do groba verne. vodoskok šumi i svojim ujednačenim šuštanjem podseća vas na nešto mirno. to je konačno rešeno. potpisano. I ne šumi tako samo jedan vodoskok u Parizu. zato što je tako odlučeno i potpisano. samo da ne biste. ali s drugim lepim osobinama. i svuda ista pesma. mogao da računa na izvesno . A tako i treba da bude. vodoskoka ima mnogo. znači. samo po sebi se tako udesilo. da sve blista vrlinama! Ako uveče do jedanaest sati pogledate na veliki trg Pale-Roajal. tiho. muž i ljubavnik“. da u Parizu još nije apsolutni zemaljski raj. iz neke svete potrebe.

prolazeći bulevarima. već samo skromni putnik. “ ali o tome šta bi posle bilo . gde ima toliko ogromnih magazina sa galanterijskom robom. odmah i nehotice. samo ako imate novca. baš tog trenutka kad vam prodaje oca. jer buržuj još uvek voli da ceni vrlinu u pozorištu. Čudan je čovek taj buržuj: otvoreno propoveda da je novac najveća vrlina i dužnost čovekova. a hteli ste samo deset. siromahu. pa tek onda računati na nečije poštovanje. nimalo ne ceni sebe ako oseća da su mu džepovi prazni. još tu pred tezgom. zgranete se što ste potrošili sto franaka. sa svim svojim porocima i manama. I ne samo na tuđe poštovanje.. poželite da ga što pre uverite da vi niste lord Devonšir. koji ste se usudili s tako neugodnom spoljašnjošću. opraštaju nered koji ste učinili u radnji. Alkibijadu. da dođete i uznemirite takvog markiza i čim sve to pomislite. nego ne može drugačije računati ni da će sam sebe poštovati! Parižanin svesno. a sad ni najmanje! Sad treba skupiti dosta novca i nabaviti što je moguće više stvari. koji će vam za četvrt franka i rođenog oca prodati. i poštuje se samo u pozorištu.poštovanje. njemu Gradisonu. počinjete duboko da prezirete samoga sebe. a on vas. pred kim ste vi gotovo spremni da priznate da ste čak i podlac (zato što je on tako beskrajno plemenit). međutim. prosto će vas satrti svojom neizrecivom plemenitošću. bacate ih. To su baš oni pomoćnici koji služe kao uzor najsuptilnijeg superflu-a našem Mihajlovskom pozorištu. Vama se mnogo štošta može dozvoliti. Kajete se i proklinjete sudbinu što u džepu imate samo sto franaka. bez vašeg zahteva. Vi se odjednom nečeg užasno zastidite. sa svojih odvratnih deset franaka. imaće tako impozantan izraz da će vas obuzeti neka nedoumica. mirne savesti i s najdubljim uverenjem. Ali vam oni velikodušno pakuju robu za vaših mizernih sto franaka. Kad se vratite kući. i da ste ušli da kupite nešto za deset franaka. i onaj poslednji pomoćnik će vas uništiti. tražeći pogledom oproštaj. dati nešto pride.. Ali taj mladić divne spoljašnjosti i sa neizrecivo plemenitom dušom. Jadni Sokrat je samo glupi i štetni frazer. dočekuje kao da ste lord Devonšir. Monmoransiju i to još posle koga? Posle vas. prosto se osećate kao krivac pred tim pomoćnikom. Došli ste. a vi se žurite da se što pre izgubite. počinje da vam iznosi robe za deset hiljada franaka. mislio u sebi: „Eh. kad bi nešto pustili ovamo naše ruske gospođe i. Svi Francuzi imaju neobično plemenit izgled. u isto vreme. na primer. Vi ste kao ubijeni. opraštaju vam što ste ih uznemirili. Uđite u radnju da nešto kupite. da potrošite deset franaka. i kako da ne pomislite koliko će mu. a međutim neizmerno voli da se poigra prave vrline. trebati dok sve to posle ponovo savije. i još će vam sam. Koliko sam puta. ili Ulicom Vivijen. Najpodliji Francuščić. Za minut je zbog vas zakrčio celu tezgu robom.

ako ste ukrali iz vrline. užasa! još i cenjkati za tričavih deset franaka. da postoji samo Ivanov. to jest zbog nekakvih zalogaja hleba. i pored toga. tambovskoj i raznim drugim gubernijama.[39] i da skupite mnogo blaga. i to tako da će izaći potpuno zadovoljna. kao da nije najbolje raspoložen? Čega ima da se boji? Brbljivaca. to je bila njegova dužnost: uzeo ih je iz čiste vrline. Ali zašto ja se stalno vrađam na ono ranije zašto se buržuj još uvek nečega plaši. Nacionalnost se ne može lako izmeniti. Ali zato na svetu ima i bezobrazluka. frazera? Pa on će ih jednim udarcem noge sve poslati dođavola. Koga se boji? Radnika? Pa i radnici su svi u duši sopstvenici: sav njihov ideal je u tome da postanu sopstvenici i da steknu što više mogu. i za šal od hiljadu pet stotina franaka dići će on plemenitoj ledi dvanaest hiljada franaka. Buržuj je spreman mnogo štošta da oprosti. a buržuj plače od ushićenja. to jest vi želite da ispunite svoju dužnost prema prirodi i čovečanstvu. Zaključaka zdravog razuma? Ali pokazalo se da razum ne vredi pred stvarnošću. podlo za to se ide na robijaške galije. Eto zašto su u zakonu jasno izdiferencirane vrste krađa: iz niskih pobuda. Gistavov razum. On bez te neiskazane plemenitosti ne može mirno ni da spava. Petrov. buržuj strasno voli neiskazanu plemenitost. Rusi uopšte osobito uživaju da pokažu u tim magazinima kako imaju neizmerno mnogo para. sada i najrazumniji i naučeniji počinju da tvrde kako nema zaključaka zdravog razuma. Boje se zemljoradnika? Pa francuski seljaci su arhisopstvenici. to je odvratno. podstiče se i neobično je dobro organizovana. Međutim. A što je umesto hiljadu i po franaka uzeo dvanaest hiljada. Vi. o. i krađe iz uzvišenih pobuda. onda vam se sve prašta. već će se o. A priroda čoveku nije data bez svrhe! Sve se to vekovima gajilo i vaspitavalo. socijalista? Ali taj svet je u svoje . nije se lako odvojiti od vekovnih navika koje su vam ušle u krv. najzad. a zdrav razum nikad nije postojao da je to samo neosnovana izmišljotina osamnaestog veka. to jest najbolji i najsavršeniji ideal sopstvenika kakav se samo može zamisliti. Komunista? Ili. osim toga. da se apstraktna logika ne može primeniti na ljudski život. znači hoćete faire fortune.najbolje znaju upravnici imanja i starešine sela u orlovskoj. koje se ne samo neće zbuniti zato što je nekakav Adonis ili Viljem Tel zbog njih svu tezgu zakrčio robom i prevrtao ceo magazin. Ali i Viljem Tel im ne ostaje dužan: on će se već osvetiti. a. Ova druga vrsta je potpuno omogućena i osigurana. Ali. Krasti. ali krađu vam nikad neće oprostiti. kao na primer kod Engleskinja. takvi su po prirodi. najfanatičniji sopstvenici. da zdrav razum i ne postoji na svetu. U pozorištu mu neizostavno moraš pokazati nekoristoljubive i nepotkupljive! Gistav na sceni mora da blista svojom plemenitošću. pa makar vi ili vaša deca umirali od gladi.

bez molbe onog ja. Prezire ga. Daje li sloboda svakome milion? Ne daje. ono je bogomdano. od svih koje su rečene u to vreme. A iz takvog isticanja samoga sebe nije se moglo roditi bratstvo. i uopšte zapadnog sveta. princip samoodržanja. A buržuj još uvek nekako ne veruje. a ipak ga se boji. tako se i zbilo. pre svega. samo su one ostale. i treba priznati da je do sad glavni kamen spoticanja na Zapadu. ona hoće da se deli a . Šta je onda ostalo od lozinke? Bratstvo! E. u ovakvom vidu kakva sada postoji. ona traži svoja prava. Istina. da se brine o pravima svoje jednakosti i ravnoteže sa svim ostalima. A kad možeš da činiš sve što ti je volja? Kad imaš milion. ne treba ja. samoopredeljenja svoga ja. taj deo lozinke je najinteresantniji. nalazi se u samoj prirodi. Kakva sloboda? Podjednaka sloboda da svako može da čini šta mu je volja. to jest svemu ostalom što postoji na svetu. da celo svoje ja. samoprivređivanja. i ne samo što ne treba da traži svoja prava.[40] Vrlo lepo. Ali proističe da se bratstvo ne može stvoriti. Eto. samostalnog načela koje je po vrednosti potpuno jednako svemu što postoji van njega. a gubi iz vida da se bratstvo niotkuda ne može nabaviti ako ga nema u stvarnosti. suprotstavljanja tog ja čitavoj prirodi. već bi i pobunjena ličnost koja traži svoja prava trebalo. Pa šta je čovek bez miliona Čovek bez miliona nije onaj koji radi šta hoće. kao zakonitost. njega nema. Šta treba da bude? Sve. i to bi trebalo samo. fratemite. već onaj sa kojim drugi rade sve šta hoće. načelo svoje kuće. ubrzo posle njega proglasili su: liberte egalite. i pored toga što je sve što je kazano posle reči Sijesa obmanulo i prslo kao mehur od sapunice. „A zašto ih se boji?“ pita se čovek. jer ono samo nastaje. najzad. njih se on i dan-danas boji.“ Pa kako je rekao. ona hoće sve na juriš. Ali ličnost sa Zapada nije naviknuta na takav tok stvari. Čovek sa Zapada priča o bratstvu kao o velikoj sili koja pokreće svet. već bi sve to ostalo moralo samo da priđe ličnosti koja traži svoja prava. Samo su se te reči obistinile. to jest ličnost. Za tu ravnopravnost pred zakonom može samo jedno da se traži: da nju. da sebe celu žrtvuje društvu. već. Šta je liberte? Sloboda. A u prirodi Francuza. i buržuj ga u dnu duše silno prezire. naprotiv. svaki Francuz može i treba da smatra za ličnu uvredu. postoji samo individualno načelo. u pravom bratstvu. naime ravnopravnost pred zakonom. da ga prizna ravnopravnim i po vrednosti jednakim samome sebi. Zašto? Zato što u bratstvu.vreme mnogo proigrao. A šta proističe iz toga? Proističe da pored slobode postoji i ravnopravnost. Šta da se radi? Treba po svaku cenu stvoriti bratstvo. svim ostalim ljudima. tom individualnom ja. u granicama zakona. I ne samo to. dužna je da ih bez ikakvih uslova preda društvu. Zar nije opat Sijes u svom znamenitom pamfletu prorekao: Buržuj to je sve! „Šta je to treći stalež? Ništa.

Probajte da se zareknete da nećete misliti na belog medveda i videćete kako će vam on. da ga to vuče uprkos svom vekovnom stradanju naroda.tu onda nema bratstva. bez ikakve pomisli na bilo kakvu korist. žrtvujem društvu sebe. reći ćete vi. makar i najmanji račun. jer slične ideje treba prvo da nam uđu u krv da bi postale stvarnost. Trebalo bi da čovek sam instinktivno teži bratstvu. ako slučajno upadne u mašinu. čovek treba da se odrekne svoje ličnosti da bi postao srećan? Zar je spasenje u toj bezličnosti? Naprotiv. biti razapet za sve na krst. Pa šta ćemo onda? To se nikako ne može učiniti potrebno je da se to samo sobom udesi. Ali kako da se to postigne? To je isto kao i ono poznato: ne misliti na belog medveda. da bi postojalo jedno bratsko načelo. jednom rečju. Tome teži normalan čovek. da bi i svi drugi bili isto tako slobodne i srećne ličnosti. U čemu bi bilo to bratstvo ako ga prevedemo na razuman. potpuno ubeđena u svoje pravo da postoji kao ličnost. i još poželiš da za to ništa ne dobiješ zauzvrat. čak u mnogo većoj meri nego što je ona koja se sad formirala na Zapadu. i bez ikakve prinude učinjeno samopožrtvovanje samog sebe u korist svih ljudi. proklet bio. svakog trenutka padati na pamet. svestan jezik? . da nesvesno postoji u prirodi celog ljudskog roda. ili da takvu naviku stekne od pamtiveka. potrebno je da ta žrtva bude potpuna. Ali ovde postoji jedna mala. sve će za tren oka otići u paramparčad. To je prirodni zakon. naprotiv. da niko za tebe ni crno ispod nokta ne žrtvuje. znak najvećeg razvitka ličnosti. a društvo će se zato žrtvovati za mene. da se on sa njom rađa. njene najveće snage. najveće vlasti nad sobom. načelo ljubavi treba voleti. čovek se može preporoditi! Ali za taj preporod potrebno je da prođe hiljadu godina. to je. Dakle. Naime: nesreća je ako se u tom slučaju ima ma kakav. koja se ničega više ne boji i ne može ništa bolje stvoriti od svoje ličnosti. Treba se žrtvovati tako da daš sve. Naravno. apsolutna. Dobrovoljno dati svoj život za druge. po mom mišljenju. njene najuzvišenije slobode volje. to jest ne može sebe bolje upotrebiti nego da se žrtvuje za sve. lična korist i interes. uprkos varvarskoj grubosti i neznanju ukorenjenim u prirodi. može samo ličnost maksimalno razvijena. koja. potpuno svesno. Treba da me shvatite: dobrovoljno. slozi. da potreba bratske zajednice bude u prirodi čovekovoj. Na primer: ja prinosim na žrtvu svima celoga sebe. tanka trunčica. poći na lomaču. kažem ja ne samo da se ne treba odricati ličnosti. bez pomisli: eto. da to bude u prirodi. već upravo treba postati ličnost. zajednici. uprkos vekovnom ropstvu i najezdi drugih plemena. jednom rečju.

braća tužila sudu! Furijeristi[42] su. da ga sklopi. šta koja ličnost predstavlja. Naravno. uzmite mene celog ako vam je potrebno. on hoće da ga stvori. Ali to što nam daješ mi nemamo prava da ne primimo. svi ti garantujemo sigurnost. Šta vi mislite? Da li je to utopija ili ne? Ali ipak. koja sama od sebe teži bratstvu. sama. jer ti sam kažeš da je u tome sva tvoja sreća. I to je čak izvesno poniženje za razum. samo da se vaše bratstvo održi i procveta“. već. i posle šest meseci su osnivača prve zajednice. koje se stalno izdvaja i s mačem u ruci traži svoja prava. ja vam ustupam sva svoja prava i molim vas da sa mnom raspolažete. rekla društvu: „Mi smo jaki samo svi zajedno.[41] ali. Moja najveća lična sreća je da se žrtvujem za sve vas. tim pre što je ova lozinka uzeta iz jedne svima dobro poznate knjižice. individualno. budi potpuno miran i vedar.“ Posle toga. i sve ostalo će samo po sebi doći! U stvari. Kabea. Mi ćemo se svakog časa truditi svom snagom da ti imaš što je moguće više lične slobode i što je moguće više prava. i koliko je svaki za to dužan da dobrovoljno unese u zajednicu. Da bi se napravio paprikaš od zeca. da ocrtava buduće bratstvo. ništa lepše od toga nije se moglo izmisliti.. A bratstvo bi trebalo da kaže: „Ti nam i suviše daješ. šta da radi socijalist ako u duši zapadnjaka nema bratskog načela. počeše da primenjuju tu lozinku. Mi smo svi uz tebe. tumači. socijalist počinje da gradi. uzeli poslednjih . Ali zeca nema. koliko će ko dobiti. neumorno se staramo o tebi zato što smo braća. koliko vredi. tu bi sve samo od sebe bilo dodeljeno. treba najpre imati zeca. bila je proglašena lozinka: „Svaki za sve i svi za svakoga“. nemojte se nimalo brinuti. ni od prirode. razume se. ničega se ne boj i nadaj se u nas. Socijalist.. U očajanju. a ne na razumu. na prirodi. ali šta da radimo kad nas stalno boli srce i za tvojom srećom! Uzmi i ti sve od nas. kakva utopija! Sve je zasnovano na osećanju. Volite jedni druge. Kad bratstva nema. na štetu svoje ličnosti. ne bi se imalo šta deliti. naprotiv. mnogo nas je i silni smo. prirode koja veruje u bratstvo. uči. počinje da propoveda bratstvo. a da vi ništa ne žrtvujete u ništavilo. priča koliko će ko imati koristi od bratstva. proračunava i meri. videći da nema bratstva. A kakvo mi je onda to bratstvo kad unapred dele i određuju koliko je ko zaslužio i šta ko treba da radi? Doduše.U tome što bi svaka posebna ličnost. nema prirode koja je sposobna za bratstvo. i već unapred određuje podelu zemaljskog blaga: koliko će zaslužiti. mami i sablažnjava korišću. svi smo tvoja braća. naime. ni od ljudi. Ne boj se više ni od kakvih neprijatelja. kažu. bez ikakve prinude i bez ikakve koristi za sebe. nemojte misliti na mene proklamujući svoje zakone. načelo lično.

Ali bitka je završena. naime. i buržuj konačno likuje. A kad buržuj likuje. dobro je kad ti je sve obezbeđeno. Naravno. a ne u Francuskoj. buržuj se uopšte nije tako zbunjivao. svako zna svoj posao sve u svemu. nađu mu posla a za sve to od njega traže samo trunku njegove lične slobode. i još uvek se trude da nekako osnuju bratstvo. Od tada buržuj uživa. Dakle. i odjednom je buržuj osetio da je sam na zemlji. buržuj je sve ali ipak. Jer kada ce sve postigne. ipak čini da je svoja sloboda najbolja. Da. Kao da im je s neba pao. svi su ispali slabiji od njega. ako i ne na bratskoj. gde će čovek da se meri sa mravima! Drugim rečima. za to svoje blagostanje skupo plaća i svega se plaši. spokojno i veličanstveno da pozira celome svetu kao obrazac trajne lepote i apsolutnog savršenstva ljudskog. njemu se. na primer. egalite. sićušni mrav pametniji od njega. čovek ni pod kakvim uslovima neće tako da živi. primamljivo je živeti. samo jednu jedinu trunčicu. čega se boji? Svi su ustuknuli. Ali im ništa ne polazi za rukom. položaj je nesiguran. fratemite ou la mort. budali. I mada ga na slobodi tuku. da je on ideal. ako je i moguć socijalizam. to je negde na drugom mestu. za opšte dobro. zašto se grči. već treba prosto. a i tada je vladao. obećavaju mu da ga hrane i poje. Kako god uzmete. i ne razume svoju ličnu korist. a od tebe se traži samo da daš svoj pristanak i da radiš. Međutim. baš zato što je sve postigao. umire od gladi. da je onaj beslovesni. predosećao je da još ima neprijatelja. i u stvari slobode nikakve nema.devet stotina hiljada franaka svog kapitala. Ranije. Njemu onako glupom sve nekako izgleda da je to tamnica. zašto se snebiva. jer je potpuno slobodan. Spasao ih je Napoleon III. da ništa bolje od njega nema. socijalist mora na to da pljune i da mu kaže da je budala. onda znači da se ostvarila Sijesova lozinka. bukvalno i do kraja. na ovo ce već nema šta reći. socijalist najzad proklamuje devizu: liberte. [43] E. i tu iskrsava zagonetan problem: uzmimo da mogu potpuno da obezbede čoveka. Ali ne. u krajnjem očajanju. Naravno. njemu je i ta trunka slobode draga. sada ne mora kao pre uveravati ceo svet da je ideal. a ono bar na razumnoj osnovi. jedina tadašnja mogućnost i jedinstveni izlaz iz teškog položaja. nije sazreo. niti se bojao. on se tada još borio. posla mu ne daju. da nije dorastao. jer je u mravinjaku sve tako dobro i sve tako uređeno da su svi siti i srećni. I tada. i poslednji put se obračunao s njima puškom i bajonetom na junskim barikadama. teško je čoveku da . i da je mnogo bolje živeti sam za sebe. za vreme Luja Filipa.

taj najviše uživa.sve izgubi. da se smejete. ko se najviše svega boji. šta je sada buržuj!? . prijatelji moji. Iz toga se može zaključiti. molim vas. Nemojte. Jer.

Uzmem ja jednom u kafani novine od trećeg juna. ali možda i govorim na osnovu izvesnih fakata. U Višiju je tada boravio car. već majstorske špijunaže. na primer. veselja. Može se čovek diviti njegovom umu. Prema čemu? Prema kome? Zašto mržnja? Prosto ima mnogo lakeja. i to ti je! Lakejstvo se sve više i više upija u dušu buržuja. razvijene do umetnosti.GLAVA VII NASTAVAK PRETHODNE I otkud među buržujima toliko lakeja. Njegovo veličanstvo izlazi u šetnju svakog dana u pratnji svoje svite“. Francuz strašno voli da nekako istrčava vlastima na oči i da im lakejski dostavi nešto čak i sasvim neobično. za vreme čestih promena vlada u Francuskoj. Pogledam: pisma iz Višija. Korespondent je sve to opisao. u buržuju ima urođenog špijunstva. Setite se kakve su podvale i smicalice izmišljali i šta su sve sami priznavali. Samo se po sebi razume da ste odmah pogodili najsjajnijeg od svih. i to ne obične. Moje mišljenje je da je neobični razvoj špijunaže u Francuskoj. nemojte vikati da preuveličavam. već na dug. Ja razumem što se oduševljava sjajnim osobinama svog cara. ako je samo još uvek bez imovine. i ne očekujući odmah nagradu. bogomdane špijunaže. da klevetam i da iz mene mržnja govori. Zar neki idealno plemeniti Gistav. On počinje: „Imamo sad mnogo izvanrednih jahača. smotrenosti. neće odmah za deset hiljada franaka ustupiti pisma svoje dragane i izdati svoju ljubavnicu njenom mužu? Možda i preuveličavam. Tako i mora da bude u sadašnjem društvenom poretku. naravno i ceo dvor bilo je mnogo svečanosti. Gospodinu koji se . To je prirodna posledica. i sve se više i više smatra za vrlinu. na primer. Da i ne govorimo koliko. savršenstvu itd. Setite se samo svih onih koji su tražili mesta. Setite se jednog Barbijeovog stiha o tome. na knjižicu. itd. I što je glavno sama priroda to pomaže. i to tako plemenite spoljašnjosti? Molim vas ne krivite me. koja ima svoje naučne metode da to kod njih potiče od urođenog lakejstva.

gazi svaku verodostojnost. Zapamtite.[44] Naravno. drugi su klimali glavom. on je osiguran ima šta da vam odgovori i da vam zapuši usta. a ako i pročita. Sedeo sam jednom za zajedničkom trpezom putnika to nije više bilo u Francuskoj. Sloboda savesti i ubeđenja je prva i najvažnija sloboda u svetu. neka sam car gleda na to s odvratnošću i s prezrivim osmehom. tu je posredi drugi račun: neka je to i neuverljivo i smešno. običnim.Ja se samo jednom od njih divim uzviknu jedan Francuz prijatne i impozantne spoljašnosti. poklon do zemlje. Počeli su da nabrajaju njegove osobine ocena je bila dosta pozitivna za italijanskog heroja. Ne. glup. i to na isti način. neka. već gotovo sve. „Takvo je moje ubeđenje i gotovo“. tako upadljive kod svih Francuza da prosto bode oči jedna njegova osobina me najviše zadivljuje. zato što je Garibaldi čovek daleko iznad običnih smrtnih. redakcija lista. pa kod njega može da ispadne pametno i ono što bi po opštem mišljenju bilo i suviše rizično. potpuno na svom mestu. naravno. neće poverovati ako počnu da ga ubeđuju da je najveštiji jahač u celoj Francuskoj kažu da je vrlo pametan čovek. sem dva-tri malo nezavisnija lista. Smisao razgovora bio je u tome da je Garibaldi počeo rizičan poduhvat. odgovoriće vam on sasvim prirodno. šta vam on može odgovoriti? On se ovde uopšte ne obazire na zakone stvarnosti. Ali. neuverljiv. sa izrazom neobične plemenitosti na licu. neka. i sve to čini namerno. sem u Francuskoj? A ja upravo govorim o duhu nacije. i da. to neće ni pročitati. ali. Bilo je to na jedno dve nedelje pre Aspromonta. ali zato će videti slepu pokornost. . već u Italiji. to svoje mišljenje nisu sasvim jasno kazivali. verovatno. kao što bi vam to isto rekao svaki od naših savremenih novinara. ali je za stolom bilo mnogo Francuza. ropski. čak i pristojnim zar bi bilo moguće objaviti u pariskim novinama takav dopis? Gde ćete još naći u štampi slično laskanje. i to je glavno. Malopomalo. naravno. Raspravljali smo o Garibaldiju: tada se svuda pričalo o Garibaldiju. zar taj Francuščić koji je pisao „correspondance“ i novine koje su to objavile. Dobar jahač. prešlo se na Garibaldijevu ličnost. tridesetih godina. u ovom slučaju. zar su svi oni tako glupi da ne znaju da vladaru uopšte nije potrebna slava najboljeg jahača u Francuskoj. zato što tako ne rade samo jedne novine. kad se tako nisko laskanje ne bi smatralo sasvim mogućim. čak nepromišljen. govorili smo oprezno: neki su ćutali i nisu uopšte hteli da kažu svoje mišljenje. Sad recite sami: kad to ne bi bilo u duši nacije. ali ipak „padam pred noge“. da on pod starost i ne misli na tu slavu.toliko zanosi ne može se kazati u oči da se pretvara. . A zašto bi on to činio namerno? Pa njemu niko neće poverovati.

zašto to uzdizati do vrline. buržuj nije nimalo glup. on je neko vreme imao u Napulju neograničenu vlast. O Garibaldiju se. ali kad sam mu pogledao u lice. zar ne? Evo čak šta ja mislim. da si se ti našao na Garibaldijevom mestu!“ Reći ćete da je to opet netačno. da se to i kod nas dešava. poročno. U rukama je imao sumu od dvadeset miliona državnog novca! O toj sumi on nije nikome morao da polaže računa! Mogao je da uzme i prikrije koliko god je hteo. Ovo prvo je. I kako je naivno. a ovo poslednje. hiljadu godina buržuj retko . a ovde pak ima vrlo mnogo čestitih ljudi koji su sasvim izgubili osećanje časti. A što se tiče pojedinačnih slučajeva. da se još uvek nečega boji. Svuda ima skrivenih plemenitosti. razume se. i on ozbiljno namerava da proživi s njima bar hiljadu godina. . to je zaista zagonetka. Nacija se i sastoji iz pojedinačnih slučajeva. Ali povezivati Garibaldijevo ime sa proneverama novca državne kase. o tome neću da se prepirem s vama. možda. ipak to uopšte ne smeta njegovoj spoljašnjoj samouverenosti. može čovek biti i podlac a da ne izgubi osećanje časti. Kako se sve ovo u njemu saživljava. ali je tako. Ali. kako prostodušno on to rekao. ali kad se uzme sve zajedno. Takav katehizis o vrlini predstavlja rđav simptom u životu nacije. On ima veliku rezervu gotovih pojmova. brajko. I ne samo to: on je čak i u duši strašno samouveren kad se samo raspali. i nikome ne bi odgovarao! A on ništa nije uzeo. već je predao državi sve do poslednjeg sua. a kod nas su se. sve oprašta. Nova osobina koju je on otkrio kod Garibaldija morala je biti za sve nas intrigantna. možda sam se prevario i u tome da se buržuj grči. proglašavati vrlinom? Znate šta. Uostalom. pričajte šta hoćete. naravno. Uopšte uzevši. onda buržuj uživa. svi su se radoznalo okrenuli ka govorniku. može pričati šta je kome volja. On se zaista grči i pribojava. i gore stvari dešavale. i zato su podli i ne znajući šta rade u ime „vrline“. mada svaki čas uverava sebe da je sve kako treba. To je prosto neverovatno! Čak mu i oči zablistaše dok je govorio o dvadeset miliona franaka. ja i ne govorim o svima. kao drva za zimu. nehotice sam pomislio: „Šta li bi bilo. to je. zaslužuje samo prezir. čak i izgubljena sposobnost razumevanja i osećanja prave časti. kakvih hiljadu godina. i da ja ne mogu da tvrdim da su takvi svi Francuzi. Mada on samog sebe vara. Prostodušnosti se. ali mu je pamet nekako dosta kratka i nekako iskidana. koje je pri pomenu dvadeset miliona tako zatreptalo. naravno.Naravno.Godine 1860. da su to samo posebni slučajevi. naravno. Naravno. mogao samo Francuz.

nimalo ne preuveličavam. Doduše. Doduše. i vremenom sve više i više raste. potpuno u francuskom duhu. to jest Parižanina (jer su u stvari svi Francuzi Parižani). kakvi kratkotrajni. samo tu . bilo je tu i ljudi koji su se duboko interesovali kakav je utisak na mene ostavio Pariz. o nečemu što nije sasvim beznačajno. pa i ne želi mnogo da zna. poražen utiscima? Francuz još uvek veruje da je on sposoban da moralno zadivljuje i zaprepašćuje. Možda time što je prvi kazao l’etat c’est moi. On je spreman da zaboravi sve u prošlosti. već su se prosto odučili da govore i misle o bilo čemu ozbiljnijem. ništavni interesi! Desilo mi se da sam u Parizu bio u društvu. vrlo karakteristična osobina. Ali besedništvo. I svi oni kao da su se bojali i da počnu razgovor o nečemu što nije svakidašnje. tako da ja nikako ne shvatam kako su se u Francuskoj mogli desiti oni nestašluci. „Apres moi le deluge“ mnogo je prihvatljivije i češće se sprovodi u praksi. o kugli zemaljskog. A kako je to uspeo taj kralj da postane veličina ne mogu da shvatim. krasnorečivost. jesam li zadivljen. o to je kamen spoticanja za Parižanina. u kući u kojoj je u moje vreme stanovalo mnogo ljudi. spreman je da vodi najrazboritije razgovore i da bude vrlo poslušan i marljiv momak. To je nacionalna. tražeći moje mišljenje o Parizu. koga sam iskreno zavoleo. I. krajem prošlog veka. Posebno se sećam jednog neobično milog.. [45] To se svima strašno svidelo i celu Evropu tada obletelo. Izgleda mi da tu nije moglo biti straha od špijuna. ljubaznog i dobrog čičice. recimo. o bilo kakvim društvenim interesima. Zanimljivo je da u Francuskoj sve počinje od Luja XIV. on vrlo malo zna. počelo je uglavnom od Luja XIV.[46] Poigrali se malo i opet se vratili svom starom duhu tako izlazi. Ali je najzanimljivije što je i u celoj Evropi sve počelo od Luja XIV. sem Pariza. Strašno bih voleo da znam otkada je nastala u Francuskoj ta ljubav prema rečitosti.pominje: jedino valjda kad ga obuzme žeđ za besedništvom. Čak se na njegovom dobrom licu videlo da zbog toga pati bukvalno pati. o opštim interesima. i strašno se uvredio što nisam pokazao naročito oduševljenje. oni. Taj Luj XIV je bio u najvećoj meri nacionalni gospodar. Čak je i kod nas neverovatno brzo postala poznata. dragi moj m-r Le M-re! Francuza. O. Ja mislim da se on samo tom izrekom i proslavio. znate. osećam li izvesno strahopoštovanje. Ali najkarakterističnija osobina Francuza je krasnorečivost. sve. stvarno. kolika ravnodušnost prema svemu. On mi je zagledao u oči.. Ljubav prema rečitosti je kod njega neutoljiva. Razume se. Jer on nije ništa naročito viši od svih ostalih ranijih kraljeva. sve. zaista. samo besedništvo. I to je prilično zanimljiva osobina. nikada nećeš razuveriti da on nije prvi čovek na celoj kugli zemaljskoj.

i mole ga da im sledeći put. gospodo. I predstavnik naroda je uvek spreman da drži besede radi uveseljavanja publike. a međutim govori. U tom cilju. Mi smo se divili daru poštovanog besednika. nevina igra. šest ih je sad. a. što je onda bilo besedništvo“. da te besede apsolutno ništa neće izmeniti. to jest takvih koje možda i ne možeš potkupiti. da se vi sa mnom u potpunosti slažete.. gospodo.. Nadam se. ništa ne brinite. pa je malo-pomalo uveo besedništvo. preduzete su sve potrebne mere da se oni baš mnogo ne razgalame. Tu se on obraća svim poslanicima. kojima je malopre tekla voda na usta. njegovim mislima i uljudnom vladanju. Čudna stvar: i on sam potpuno je uveren da od njegovog govora neće biti nikakve koristi. On tuguje i uzdiše za njom. I svim članovima koji ga slušaju navire voda na usta od zadovoljstva. izraženom u tim mislima. šest ih je bilo. to je mnogo prostije i postiže se pomoću suffrage universel. mada je poštovani član potpuno zaslužio kao nagradu knjižicu za „lepo vladanje i postignuti uspeh“. govor poštovanog narodnog predstavnika. zahvaljuju i dirljivo stežu ruku i liberalnom predstavniku što im je pričinio zadovoljstvo. seća se Tjera. uz guvernerovu dozvolu. govori ponekad Francuz samom sebi i počinje da se udubljuje u misli. I to je. pravih liberalnih deputata. Ali eno. a njegov pogled počinje da seva strogošću. prvi. veoma zadovoljan. i odmah odlučio da Jacques Bonhomme ne treba mnogo da razmišlja. ako ih počneš potkupljivati ali ipak je njih samo šest. ali se broj neće ni smanjiti. čak sa velikim zadovoljstvom. pruži isto takvo liberalno . na prvi pogled. svi smo uživali. ipak. maskarada. ne vredi lule duvana. nekoliko godina uzastopno govori. u zakonodavnom odboru ima šest liberalnih poslanika.. Naravno. On zna da će biti lepih beseda i milo mu je. da je to sve samo čista komedija. „Lepo govori čovek!“ i predsedniku i celoj Francuskoj voda navire. u isto vreme. šest stalnih. Napoleon III je to shvatio. Svake godine u izvesno vreme pretresaju se važna državna pitanja i Parižanin se slatko uzbuđuje.. I on sam. a zatim ustaje guverner te mile i dobre dece. i šest će ih i ostati. Govori ponekih od tih šest narodnih predstavnika izuzetno su popularni. Ali on je i time veoma. Predstavnici. veoma vešto izvedeno. Više ih neće doći. nalazi da je sve to neobično pametno. Odilona Baroa. šala i ništa više. iz izvesnih viših razloga. svi. Gizoa. kaže on. Međutim. međutim. Ali dozvoljeno je da malo proćaskaju.[47] Naravno. On svečano objavljuje da je sastav na temu „Rađanje sunca“ uvaženi poslanik dobro obradio. U stvari. odmah sa burnim oduševljenjem aplaudiraju guverneru. „Eh. i divno govori. on vrlo dobro zna da će to biti samo lepe reči i ništa više. nezamenljivih. poslanik je završio.slatkorečivost sve do sad nikako ne može da zaboravi.

upadnemo u odeljenje građanskih sporova. uživaju slušajući kako pljušte mlazevi vodoskoka itd. Najskandaloznije. Princ Napoleon se igra liberalizma. divno iskazanim mislima i lepom vaspitanju milostivog princa. ali.. slušaoci. Reč je bila o nekom nasledstvu. a uveče šetaju sa svojim gospođama po Pale-Roajalu..zadovoljstvo. Na jednu do sednica dovode i samog princa Napoleona. objavljuje celoj Francuskoj da je sve u najboljem redu. Mi smo se divili talentu. itd. i u ovom slučaju treba biti umeren. inače je uzalud svaka krasnorečivost! Samo sa rečitošću danas ne možeš prodreti. najgadnije stvari iznose se javno. a buržuj je neobično uljudan i uviđavan. ne slaže se s vladom. Jedanput smo se izgubili u la salle des pas perdus. lepo vaspitani učenici se razilaze iz razreda kao prava i dobra deca.. slušajući kako pljušte mlazevi prijatnih vodoskoka. govorio je i prosto sipao biser krasnorečivosti. Princ osuđuje vladu: jednom rečju. u mantiji i kapi. i. A kad princ Napoleon završi. po mom mišljenju. pošto je u svemu izvestio koga treba. U razredu zavlada svečana tišina. naročito one koji se tiču nekog nasledstva. bili su umešani i oci-isposnici. jednom rečju. po njegovom mišljenju. počinje i malo važnija igra. Guverner blagonaklono dozvoljava: sastavljač opisa „Radnje sunca“ odlazi ponosan svojim uspehom. kad su u pitanju važnije stvari.. advokati. odlaze u krila svojih porodica i uveče od radosti šetaju pod ruku sa svojim gospođama po Pale-Roajalu. svi su plivali u ushićenju. Naravno. Oci-isposnici su sad vrlo često umešani u procese. Naravno. narodni predstavnici se razilaze. Princ Napoleon odjednom počinje da pravi opoziciju. dakle sve ono što je ranije već rečeno. ceo razred aplaudira s oduševljenjem koje ide do pomame.[48] i umesto da uđemo u odeljenje gde se sude krivična dela. ustaje guverner i svečano objavljuje da je poštovani besednik zadanu temu „Rađanje sunca“ odlično obradio. Predsednik. mogla da kažu i sva ova premila deca kad bi guverner časkom izašao iz razreda. Spremni smo da mu damo i knjigu za marljivost i postignuti uspeh. ušli smo na prstima. po njegovom mišljenju treba to i to. kapitalčić . itd. Svuda tišina puna strahopoštovanja. doduše.. pošto su sva ta mila deca tako lepo vaspitana da se ne bi ni pomakla s mesta čak i kad bi guverner celih nedelju dana bio odsutan.. naravno.. oblizujući se. govori isto ono što bi. na veliko zaprepašćenje svih đaka. princa odvode kući. ali publika ćuti i vrlo malo se skandalizuje. zato što oci-isposnici sada imaju prilično veliku vlast. A guverner. jer besmisleno je i pretpostaviti da bi bilo drugačije. Ponekad. Oci sve više i više zastupaju mišljenje da je kapitalčić bolji od svega. Advokat kovrdžave kose. zaveden je savršen red. oni se u ovom poslednjem slučaju malo varaju. onda imaš i neke snage. Ali. i to i to. sudije.

čim nas je poveo prvom grobu. Kad su je najzad doveli do potpunog idiotizma.[49] gde boravi beli đavo nevinosti. čim smo sišli u grobnice. očigledno.. Izgubili su jednu. naravno. nije više smela da je zagrli ni da dotakne usnama njen front virginal. udaljili su od nje sve njene rođake. Usput je govorio kao svaki čovek.Ko je taj advokat? upitao sam jednog mladog studenta koji se nalazio među slušaocima punim strahopoštovanja. Čak i njena sestričina. mlada devojačka duša. On me je zaprepašćeno pogledao. topio se i predsednik. uništavao neznanje. da su je tamo plašili raznim strahotama. da su je primamili da živi kod njih u manastiru. Oci-isposnici su izgubili bitku jedino zahvaljujući krasnorečivosti. čak i učenim (oni za to imaju nauku) uplivom uticali na dušu jedne veoma dobre i veoma bogate dame.Volter. sa naučnom sistematičnošću. . zahvaljujući podlim smicalicama. Svojim tragedijama uzletao je visoko. i sve to sa računom. samo je malo šuškao. Ali tih izvora ima bezbroj. veštim. veliki genije divne Francuske. ni ona nije smela da uđe u ćeliju svoje obožavane tetke. koja ju je volela više od svega na svetu.Žil Favr! odgovorio je najzad sa toliko prezrivog sažaljenja da sam se zaista zbunio. Jednom smo ušli u Panteon da vidimo velike ljude. . Ali. Gospođe sad većinom potpadaju pod uticaj svetih otaca. sam topio od miline što ume tako lepo da govori..Ci-git Voltaire[50] . Ima nade da će i buržuj za njima krenuti. ubedili su je kako je veliki greh pred gospodom bogom viđati se sa svojim rođacima i. i sve tako primerno vaspitani mladići. jer nije imao zuba.je dobra i lepa stvar. ali i slatkorečivost kod Francuza može mnogo da učini. topila se od miline i publika. Oni. On je iskorenjivao predrasude. borio se sa demonom tamo i nosio luč prosvećenosti. Advokat se. malo-pomalo. a dobiće petnaest. ne tuguju. Buržuj je do srži zaražen slatkorečivošću. pa su nam svakom uzeli po dva franka. Na procesu se ispostavilo da su isposnici dugim. i koja. bilo je neobično lepo. Nije bilo u određeno vreme. mada je Francuska već imala Korneja. Slučaj mi je tako pomogao da se upoznam sa cvetom francuskog besedništva. sve u tom tonu. dovodili je do histerije i bolesti. i to takoreći na samom izvoru. Onda je iznemogli i uvaženi invalid uzeo ključeve i poveo nas u crkvene grobnice. . . petnaestogodišnji anđeo čistote i nevinosti. Studenata je tu bilo mnogo. odjednom je zapevao. Jednom rečju. mnogo više nego što se ranije moglo primetiti.

.Ci-git Lannes. .. Bio je prijatelj velikog imperatora.M’cje! Dozvolite da ja govorim prekinuo me je invalid malo uvređenim glasom. I gle. Jedan od ove dvojice velikana je celog svog života nazivao onog drugog lažljivcem i rđavim čovekom.. govoreći nature i verite. govorite. maršal Lan zapevao je on još jednom jedan od najvećih heroja koje je imala Francuska.Kada je umirao nastavio je opet na bojnom polju za svoju otadžbinu.. . . Od svih njegovih maršala nijedan nije imao tu sreću da postane prijatelj velikog čoveka. Jasno je bilo da jadni starac.M’cje. To nije samo bio veliki maršal. . najiskusniji vojskovođa posle velikog imperatora. m’sje! Dozvolite da ja sam kažem! povikao je invalid skoro žalosnim glasom. m’sje! rekao je invalid. Samo je maršal Lan bio udostojen te velike časti. . a ovaj drugi je prvoga zvao prosto budalom. .M’cje. Bio je prijatelj. . . želeći da skratim govor.Da. .. već je imao i veliku sreću. čak je neko zadovoljstvo ozarilo njegovo dobrodušno staračko lice kad je pred nama počeo da pokazuje svoj visoki stil. kao u želji da nešto odgovori. tako bogata herojima.Ci-git Jean-Jacques Rousseau nastavio je prilazeći grobnici Jean-Jacques. uopšte nije shvatio o čemu je reč. Kad je na bojištu umirao za svoju otadžbinu. Ali dozvolite i meni da ispričam! Ovaj čudak je strašno želeo da sve sam ispriča. ja vas slušam.. Vi možda sve to znate. Neko mu je nekad napisao tu besedu. dirnut do dna duše. onda je imperator.Očigledno je govorio tekst ranije naučen napamet.Govorite.Da. i brzo nas je poveo sledećem grobu. ali ipak ništa nije rekao.. njemu je granata otkinula obe noge.. oplakujući veliki gubitak. l’homme de la nature et de la verite![51] Meni je odjednom postalo smešno. . da. ovde su gotovo jedan pored drugoga. pa makar mi to i pre njega znali. i on je to nabubao zauvek. . Visokim stilom sve se može banalizovati. bio je prijatelj Napoleonov rekao sam.Čudno! rekao sam starcu.On je doživeo najveću sreću..

. M’cje! Ja znam i verujem da vi sve ovo. monsieur [52] dodao je čiča. To je bio neposredan. Sad već nije ostalo mnogo. čak sam osetio stid. Žan-Žaku i maršalu Lanu. i nemarno pokazao glavom na nekoliko grobnica u blizini.Prišao da se oprosti s njim nadario me đavo da ga ponovo prekinem. dirnut u samo srce i oplakujući (avaj. . i odmah sam osetio da sam rđavo postupio. konventu i klubovima.M’cje. Sva njegova rečitost iscrpla se na Volteru. približi njegovoj samrtničkoj postelji i poslednjim oproštajem ublaži strašne muke svog vojskovođe koji je izdahnuo gotovo pred njegovim očima. ali to su. možda. prekorno me pogledao i otišao dalje. m’sje! rekao je starac... u kojima je narod uzimao skoro neposrednog učešća... on i cela Francuska. takoreći narodni primer ljubavi prema slatkorečivosti. Ali vi ste mi platili da vam pokazujem. gledajući me s tužnim prekorom u oči i klimajući sedom glavom. uzaman!) veliki gubitak koji su pretrpeli vojska. Zar je moguće da su sve besede govornika u narodnoj skupštini. Onda se imperator. C’est fini. quelques senateurs[53] ravnodušno je dodao. i na kojima se prevaspitavao zar je sve to ostavilo u njemu samo jedan trag: ljubav prema slatkorečivosti zbog same rečitosti? . znate bolje od mene. i onda dozvolite da ja govorim. Evo ovde još jedne grobnice.

svake godine postaje sve popustljiviji u bračnim odnosima. On dobro zna da ma šta govorio i ma kako udešavao stvari. nego će tražiti malo boljeg bribrija. to sam već rekao. Tako biva svuda.GLAVA VIII BRIBRI I MABIŠ A šta rade supruge? One uživaju. ako poželi da se oženi. pogotovo ako je neki odrpanac i ako nema imanja. Onda i na Gistava počinje drugačije da gleda. On je karakterističniji. udavača ima koju paru više. Kad se buržuj razneži ili prosto hoće da prevari ženu. Bribri i mabiš stalno napreduju. čime je buržuj. sloge i rajskog blaženstva u društvu. tražiće samo udavaču sa mirazom. kao i svuda. bribri postaje stroži. Sve u svemu. [54] I mada u drugim društvenim slojevima kažu prosto. On će. vrlo zadovoljan. upitaćete me zašto ja pišem supruge umesto žene. sada više nego ikad. onda sklapaju brak. i skoro je nemoguće da muž prođe bez rogova. Zbog visokog stila. nju neće dati mladoženji koji ima manje od nje. jer je Parižanka stvorena da ima ljubavnika. naravno. sa svoje strane. Ako. Kad buržuj govori višim stilom. Osim toga. zaljubljena žena u nastupu graciozne veselosti naziva svog milog buržuja bribri. kao prekor gnusnom buncanju odvratnih skitnica-komunista. ima i drugih naziva. Kad je o tome reč. bolje je ići za nacionalnim duhom većine i visokog stila. on uvek kaže: mon epouse. Osim što je to već tako utvrđeno (skoro bez ikakvog pogovora) da mabiš i bribri u ovo naše vreme puno svakodnevnih briga treba da služe kao uzor vrline. pored toga. Parižanin i sa malo novca. brakovi iz . ma femme moja žena.[55] I. ne može zadržati mabiš. on je uvek zove: ma biche. ali ovde je zakon jednakosti džepova postao poseban običaj. ćutati dokle god ima malo ušteđenog novca i još nema dovoljno potrebnih stvari. oni sve unapred sračunaju. eto zašto. Osim toga. zato što počinje duboko da poštuje samog sebe. I ne samo to. obratno. bribri. na primer. gospodo. i ako se pokaže da obe strane imaju podjednako novca i stvari. A kad i jedno i drugo postigne.

ljubavi postaju sve više nemogući, i skoro se smatraju kao nešto nepristojno.
Pametni običaj obavezne jednakosti džepova i sklapanja braka među
kapitalima vrlo retko se narušava, i ja mislim ovde mnogo ređe nego na bilo
kom drugom mestu u svetu.
Buržuj vrlo lepo udesi da ženin novac upotrebi u svoju korist. Eto zašto je
u mnogim slučajevima spreman da svojoj mabiš progleda kroz prste njene
avanture, i da se pravi kako ne vidi izvesne neprijatne stvari, jer u slučaju da
dođe do razmirica, može se pokrenuti nezgodno pitanje miraza. Zato, ako
žena i počne da se udešava više nego što njihovo imovno stanje dopušta,
bribri se sa tim miri, iako sve vidi, jer će žena manje tražiti od njega za svoje
udešavanje. I mabiš je onda mnogo popustljiviji.
Kako je brak, najzad, većinom brak između kapitala, a o uzajamnoj
naklonosti malo ko brine, to i bribri nije s raskida da pogleda malo u stranu
od svoje mabiš. I zato je najbolje da jedno drugom ne smetaju. I sloge je više
u kući, i slatko tepanje milih imena „bribri“ i „mabiš“ sve češće se čuje.
Najzad, da kažemo sve do kraja, bribri je i u ovom slučaju divno uspeo da
sebe osigura. Policijski komesar mu je svakog časa na usluzi. Tako je po
zakonu, koji je buržuj sam za sebe propisao. Ako se, na kraju krajeva, desi da
zatekne ljubavnike en flagrant delit,[56] može ih oboje ubiti a da nikom ne
odgovara. Mabiš to zna, i sama to odobrava. Dugim tutorstvom doveli su
mabiš dotle da ona i ne ropće, niti sanja o tome, kao u nekim varvarskim i
smešnim zemljama da, na primer, studira na univerzitetu, da posećuje
klubove i prisustvuje sednicama narodnih poslanika. Ona više voli da ostane
u svom sadašnjem vazdušastom stanju, bolje reći u položaju kanarinke.
Udešavaju je, poklanjaju joj rukavice, voze je u šetnju, ona igra, jede
bombone, formalno je poštuju kao caricu i muškarac je pred njom manji od
makovog zrna. Taj oblik odnosa veoma je uspešno i dobro razrađen. Jednom
rečju, sačuvani su viteški odnosi, i šta biste hteli više? Gistava joj neće oteti.
A kojekakvi uzvišeni i plemeniti ciljevi u životu njoj uopšte nisu potrebni:
ona je u suštini isti takav kapitalista kao i njen suprug.
A kad prođu kanarinske godine, kad naime dođe dotle da već nikako ne
može da zavara sebe i gleda u sebi kanarinku, kada mogućnost novog Gistava
postaje apsolutno nezamisliva, čak i u najvatrenijoj i najsamoljubivijoj mašti,
mabiš se iznenada brzo i ružno preporodi. Kud li se samo denula koketerija,
ulepšavanje i veselost? Ona većinom postaje veoma zla i vrlo dobra domaćica.
Obilazi crkve, skuplja sa mužem zajedno novac, i nekakav cinizam proviruje
u svemu: pojave se odjednom neki umor, dosada, grubi instinkti, besciljnost
života i cinični razgovori. Neke od njih postaju čak i aljkave. Naravno, nije

uvek tako, ima, naravno, i drugih svetlijih pojava, i svuda ima takvih
socijalnih odnosa... ovde je sve to na svom ognjištu, originalno, samobitno,
celovito, ovde je sve to nacionalna odlika. Ovde je izvor i začetak buržoaskog
društvenog uređenja, koje sad vlada u celom svetu kao večito podražavanje
velikoj naciji.
Da, mabiš je formalno carica. Teško je i zamisliti kakva prefinjena
učtivost, kakva nametljiva pažnja nju svuda okružuje i u društvu i na ulici.
Ali ta preterana pažnja često dolazi do takve manilovštine koju čestita duša
ne bi mogla podneti. Otvorena laž njenog položaja uvredila bi je do srca. Ali,
mabiš je i sama veliki lopov, i njoj... samo to i treba. Svoje će ona uvek
isterati, i uvek će više voleti da podvali nego da postupi pošteno i otvoreno;
po njenom mišljenju, to je sigurnije i zanimljivije više je igra u tome. A igra i
intriga su sva čar za mabiš, u tome je glavna stvar.
Ali kako se, zato, one odevaju, kako idu ulicom? Mabiš je sva u manirima,
na notama, sva je neprirodna, ali to baš i zanosi, naročito blazirane i u
izvesnoj meri pokvarene ljude, koji su izgubili ukus za svežu i prirodnu
lepotu. Mabiš je vrlo neobrazovana. I um i srce su joj kao u vrane, ali je zato
graciozna, zato zna bezbroj tajnih veština i majstorija, i vi se pokoravate i
idete za njom kao za pikanatnom novinom.
Ona je čak retko kad lepa. U izrazu lica ima nečeg zlog. Ali to ništa ne
znači njeno lice je živo, veselo i ona izuzetno vlada tajnom podražavanja
osećanjima u prirodi. Vama se, možda, i ne sviđa kod nje to što tako vešto
podražava prirodi, ali vas proces uspešnog podražavanja očarava, njena
visoka umetnost vas zanosi. Za Parižanina je u većini slučajeva svejedno da li
je to prava ljubav ili samo lepa imitacija ljubavi. Čak mu se, možda,
podražavanje više sviđa. Nekakav istočnjački pogled na ženu sve više osvaja
svet u Parizu. Kamelija je sve više u modi. „Uzmi pare, samo me lepo prevari,
to jest izigravaj ljubav“ eto šta se traži od kamelije. Ni od supruge ne traže
skoro ništa više. Naime, tim istim su zadovoljni, i zato se Gistav prećutno i
snishodljivo dozvoljava. Pored toga, buržuj zna da će se mabiš u starosti svom
dušom uneti u njegove poslove i interese, i da će mu biti najsvesrdnija
pomoćnica u zgrtanju novca. Ona mu čak i u mladosti izvanredno pomaže.
Mabiš ponekad vodi celu trgovinu, primamljuje kupce, jednom rečju, ona mu
je desna ruka, najvažniji pomoćnik. Pa kako da joj ne oprosti ponekog
Gistava!
Žena je na ulici neprikosnovena. Niko je neće uvrediti, svi joj se sklanjaju
s puta, a ne kao kod nas, gde iole mlađa žena ne može ni dva koraka da prođe
ulicom a da joj neka ratoborna ili dosadno udvaračka njuška ne zaviri pod

šešir i ne ponudi poznanstvo.
Doduše, bez obzira na mogućnost Gistava, svakodnevna, uobičajena
forma odnosa između bribri i mabiš je prilično simpatična i često čak naivna.
Sve u svemu, ljudi u inostranstvu to mi je palo u oči su gotovo svi
neuporedivo naivniji od Rusa. Ovo je teško detaljno objasniti, to treba sam
čovek da oseti. Le Russe est sceptique et moqueur,[57] kažu za nas Francuzi, i to
je tačno. Mi smo više cinici, manje cenimo svoje, čak ne volimo svoje, ili ih
bar ne poštujemo dovoljno, jer ne razumemo u čemu je stvar; lomimo glavu
oko evropskih i opštečovečanskih problema kao da ne pripadamo nijednoj
naciji, i onda smo, prirodno, prema svemu hladniji, sve radimo kao po nekoj
dužnosti, i nekako smo daleko od svega.
Nego, ja sam se udaljio od svoje teme. Bribri je ponekad veoma naivan.
Šetajući, na primer, oko vodoskoka, on počne da objašnjava svojoj mabiš
zašto vodoskok šiba uvis, objašnjava joj prirodne zakone, oseća pred njom
nacionalni ponos zbog lepote Bulonjske šume, iluminacije, igre boja,
versajskih les grandes eaux,[58] uspeha imperatora Napoleona i gloire
militaire,[59] uživa u njenoj radoznalosti i zadovoljstvu, i veoma je srećan
zbog toga. I najprepredenija mabiš prilično je nežna prema svom suprugu,
čak i se i ne pretvara, već je iskreno i nesebično nežna, i pored toga što mu je
nabila rogove. Naravno, ja ne pretendujem da kao Lesažov demon skidam
krovove s kuća. Ja samo pričam o onom što mi je palo u oči, što mi se učinilo.
„Mon mari n’a pas encore vu la mer“,[60] reći će vam poneka mabiš, a njen
glas će odavati naivno i iskreno saučešće. To znači da muž nije još nijednom
putovao u Brest ili u Bulonj da vidi more. Treba znati da buržuj ima izvesne
veoma ozbiljne i veoma naivne potrebe, koje su postale opšta buržoaska
navika. Osim potrebe za štednjom i krasnorečivošću, buržuj, na primer, ima
još dve potrebe, dve sasvim zakonite potrebe, osveštane sveopštom navikom.
Prema njima se odnosi neobično ozbiljno i skoro egzaltirano. Prva potreba je
voir la mer, videti more. Parižanin proživi katkad ceo život u Parizu, trgujući
i ne vidi mora. A zašto mora videti more? On to ni sam ne zna, ali snažno želi,
od sveg srca, odlaže putovanje iz godine u godinu, jer ga obično zadržavaju
poslovi, on čezne, i žena iskreno deli s njim njegovu čežnju. Sve u svemu, ima
u tome nečeg veoma osećajnog, i ja to poštujem. Najzad mu polazi za rukom
da nađe i vremena i sredstava, i on se sprema i putuje na nekoliko dana „da
vidi more“. Kad se vrati, on sa preteranom važnošću i ushićenjem priča o
svojim utiscima ženi, rodbini, prijateljima i celog veka se sa uživanjem seća
kako je video more.

naravno. to je: se roleur dans l’herbe. On je tada. niti se primalo.[63] ponavlja on sebi i svakom koga pozove u goste. svejedno buržuj je kao dete dirljivo oduševljen. Gistav nije ženjen. jednom rečju.[64] oficir. trgovac. i svako popodne prostirao je ćilimče sa dugačkom travom da bi obmanuo sebe i zadovoljio svoju prirodnu potrebu da se valja po travi. naručio tamo tepih veličine jednog hvata u prečniku. Skromni i veseli vodvilj jedini umetnički žanr koji se gotovo ni na kakvo drugo zemljište ne može presaditi. da bude što prirodniji i bliže la nature. kako se maskira. Parižanin većinom dozvoljava sebi samo onda kad je već stvorio prilično imanje. ali još više melodramu. kažu. Kod buržuja. to jest trgovački pomoćnik. i čak smatra za svoju dužnost. Gistav je. da se sobom ponosi i gleda na sebe kao na čoveka. i može živeti samo u zemlji svog . tu je najslađe se rouler dans l’herbe. čak odvažniji. kad buržuj prestane da radi. On to čini sa izvesnim dostojanstvom. kako izgleda. kupio veštački busen. on neminovno mora imati livadicu pred svojom kućom. u prvim danima njegove opijenosti stečenom imovinom može tako nešto da se očekuje. činovnik. L’homme de la nature et de la verite! Da ce nije od Žan-Žaka pojavilo kod buržuja to duboko poštovanje prema la nature? Doduše. sasvim prirodna i isto tako jaka potreba svakog buržuja.Druga. homme de lettres. on voli da kupi negde malo zemlje. svoju baštu i ogradu. donosio busenje s drugog mesta i negovao ali na tom mestu niti je šta nicalo. Buržuj neobično voli vodvilj. Sve u svemu. ali je u stvari isto što i bribri. samo je zato putovao u Pariz.[61] Stvar je u tome što Parižanin. kupljenoj teško zarađenim novcem. mon mur“. Desilo se da je takva neplodna zemlja bila pred kućom. da ima svoje kokoši i svoju kravu. ponavlja svaki čas i celog života ne prestaje da ponavlja to isto. „Mon arbre.. već šta Gistav izigrava. A da bi mogao da ispuni tu svoju obavezu. i uvek ga u pozorištu vidimo onakvog kakav se sreće u društvu. Gajio je. Jednom rečju. Se rouler dans l’herbe uvek je dvostruko i čak desetostruko slađe na svojoj zemlji. Da kažem još reč-dve o Gistavu. da se povalja po travi.[62] i naročito voli ako ga tada neko posmatra. Neka je sve to čak mikroskopski malo. a naročito Parižanina. Neko je pričao kako jednom buržuju nikako nije mogla da izraste trava na mestu određenom za livadu. veseliji.. obe pomenute potrebe: voir la mer i se rouler dans l’herbe. kad već počinje da poštuje samog sebe. Parižanin smatra za svoju obavezu da izvan grada odmah postane slobodniji. jednom rečju. neobično voli. kakvo je na njemu perje. Ideal Gistava se menja u skladu s vremenom. Eto. polivao. da podigne svoju kuću. kad izađe izvan grada. isto što i buržuj. i u moralnom pogledu tu nema ničeg neverovatnog. osećajući da se na taj način sjedinjuju avec la nature. Ali nije to važno.

A njemu se najviše sviđaju politički mir i pravo da zgrće novac kako bi sebi stvorio što mirnije gnezdo. nešto neizrecivo plemenito i osećajno. Ali upada vikontesa i govori mu da Sesil umire od ljubavi za njim. U njegov stan neočekivano upadaju tri smešna milorda i nude mu svaki po sto hiljada franaka za njegovu buduću sliku. on sad ima neograničenu vlast: on je sila. da on neće dozvoliti da umetnost. a sve to melodrama sadrži u sebi. On se odvažno borio. potajno voli. ali prema kojoj je on bio prezrivo ravnodušan. Ali. koja je tajno patila za njim. iako mami buržuja. To nije više humor. Sad se Gistav doseća da ga vikontesa. u Parizu vodvilj. Melodrama neće umreti dok je buržuj živ. koja ranije nije imala ni pare. nedostojni njegove kičice. On želi nešto više. Nekad. Gistava su slikali kao pesnika. profanišu pigmeji koji do sad nisu umeli da osete njegovu veličinu. Zanimljivo je što i sam vodvilj doživljava preporod. odjednom. njegov raniji neprijatelj. nepriznatog genija. ipak ga ne zadovoljava sasvim. a završavalo se uvek time što ga je vikontesa. On čak počinje da veruje u neka srećna znamenja. a oni i . davno. Treba znati da slični izveštaji ozbiljno umiruju buržuja. U tom stilu se sad slika i Gistav. naravno. Buržuj veoma voli i smatra svojom svetom dužnošću da sebi i svojoj mabiš u svakoj zgodnoj prilici drži pridike. čak i kad ga na sceni prikazuju smešnim. Isto tako je i ovde. ženila svojom vaspitanicom Sesil. Eto zašto sad buržuj likuje. jer mu na kraju uvek kažu da je sve u najboljem redu. da se ohrabri i umiri. U melodrami se iznose uzvišeni postupci i uzvišene pouke. prognanog. izmučenog gonjenjem i nepravdom. čijom krivicom nijedno njegovo delo nije dospelo na izložbu. pošto ih je ponovo izgrdio. Gistav. Po Gistavu se uvek može proveriti šta bribri u datom trenutku smatra idealom neizrecive plemenitosti. U tom stilu se sada i pišu melodrame. na izložbi njegovo delo postiže veliki uspeh. i da zato treba da i dalje slika. odmah uzima novac od sve trojice milorda. već patetična pobeda svega onog što bribri tako voli i što mu se dopada. Osim toga. Gistav ih s prezirom ismeva i u gorkom očajanju izjavljuje da su svi ljudi podlaci. umetnika. ali je odjednom dobila neizmerno bogatstvo. Mada je i dalje veseo i do suza smešan kao i ranije.nastanka. Gistav se obično bunio i nije hteo da primi novac. svetu umetnost. Kod svakog malodušnog čoveka koji nije baš sasvim uveren u uspeh svoje aktivnosti postoji neodoljiva potreba da razuveri samog sebe. Buržuj na njega gleda kao na nešto bez vrednosti. a sitni autori vodvilja i melodrama uvek su lakeji i ulaguju se sili. Bez melodrame Parižanin ne može da živi. i da mu se ranije svetila iz ljubomore. sada mu se u velikoj meri pridružuje i drugi element pouka.

jer njegova žena. da nosi flanelsku potkošulju. naravno. i kad sklopi zakoniti brak. ne može da diše od hrabrosti. ostaje i dalje čista i neporočna. on se pred vama bestidno šepuri. bankareva žena. Sada se neiskazana plemenitost najčešće slika u ličnosti oficira. Zašto? E. stabilnosti i miru njegove zemaljske sreće. „koju je svojom krvlju platio“. pošten. On samo što ne pljuje na vas. koja putuje na svoje imanje. da je bila samo malo nestašna. jadom ubijeni siromašak. naravno. dobrodušan. kao i uvek bez groša. koji mu žuborenjem svojih mlazeva govore. Bopre likuje. naravno. odlazi svojoj Sesil i venčava se s njom. i kod čijeg muža Gistav služi. već zakoniti Rotšildov sin. Bankareva žena putuje na svoje imanje. da je ona čista kao golub. itd. taj orden je strašan. koja je u njega zaljubljena. Ipak. vrlo zadovoljni zatim trči svojoj Sesil. Nosilac se njime toliko razmeće da se s njim nije moguće ni videti. Gistav se doseća da je madam Bopre zaljubljena u njega. bonnet de coton [65] i da uveče šeta sa svojom mabiš pored blagotvornih vodoskoka. ali samo u prvom činu: docnije se . prašta vikontesi. čija je duša puna neiskazane plemenitosti. u svakom slučaju mnogo više nego ranije. Ali Francuzi to mnogo vole. i da joj je bribri. ni sedeti u pozorištu.pored toga ostaju zadovoljni. zgrnuo i stekao mnogo para. velikodušan i neizrecivo plemenit u onom činu gde je dužan da pati. draži od svega na svetu. zato neka ide da je spase. Uzgred da kažem. malo smešan svojim buržujskim navikama i time što je muž ali je dobar. vojnog inženjera ili slično. i to obavezno sa ordenom Legije časti. On je otvoren. pristaje da uzme njen milion. koji je zadivljuje svojom velikodušnošću. da se malo zanela Gistavom. Odjednom se pokaže da on uopšte nije siroče. žuč vam se izlije. Ona izjavljuje da će Sesil odmah umreti za njim. on velikodušno odlučuje da joj oprosti. tako da vas najzad spopadne muka. a Gistav sa svojom Sesil rađa decu i uveče šeta oko blagotvornih vodoskoka. pa ste prinuđeni da pozovete lekara. pošto najpogodnijim psovkama sve izgrdi zato što u čitavom ljudskom rodu nema tako neizrecivo plemenitog čoveka kao što je on. počinje sa ženom da rađa decu. koja je bila na rubu propasti. Ali tada upada madam Bopre. uzima milione i. Zanimljivo je da sad u pozorištu naročito obraćaju pažnju na m’sje Boprea. Bopre je. ni sresti u restoranu. sumnjajući da mu je mabiš neverna. Ali Gistav ponosito i s prezirom odbija da primi milione. ni putovati u vagonu. Dobija milione. koji mu tihim žuborenjem svojih mlazeva pričaju o trajnosti. već nekakav namučeni. ali najčešće je to vojno lice. Ponekad se dešava da Gistav nije trgovački pomoćnik. Ali pokaže se. Sesil je... tako je potrebno zbog krasnorečivosti.

to je sine qua non. kao i uvek. polako stupa na pozornicu. on nema ni prebijene pare . ali njemu se svi klanjaju. ali on i ne sumnja da ga Sesil voli. Sesil hoće da skače kroz prozor. bled. a zatim nailaze neizbežni vodoskoci. Neophodno je da Gistav odvratno psuje i pljuje na milion. Bilo bi premalo neizrecive plemenitosti. molim vas. Sesil u toku svih pet činova uzdiše i grca od ljubavi. Ali madam Bopre je bleda. . Ali Sesil odjednom dobija milion i Gistav se opet buni. Međutim. neće da se ženi. uplašena. on je neizbežan. Sve je u najboljem redu. Naravno. i neizrecive plemenitosti do guše. pomažući tuđoj mabiš da sedne u fijaker. i gde treba i gde ne treba. u njega zaljubljena. naravno. Gistav je ponosan i plemenit. Klevetnik koji je uvredio Sesil kažnjen je. Gistav se prenemaže. Gistav najzad zaboravlja da ga Sesil voli i da su sve to smicalice madam Bopre. pamučne kape. pljuje na sve redom. a što je najglavnije tu je milion u vidu fatuma. Tako je i osećajnosti mnogo. Bribri i mabiš izlaze iz pozorišta sasvim zadovoljni. i na kraju uvek dolazi kao nagrada za vrlinu. Bopre likuje i sve zapanjuje svojim porodičnim vrlinama. Ali pod prozorom se razležu dva pucnja.[66] O tom maču svog oca on govori neumorno.kod nje odjednom nađe milion. Gistav najzad uzima milion i Sesil. sa zavijenom rukom.[67] Madam Bopre je. inače mu buržuj nikada ne bi oprostio. jer je vojnička krv. Najdraži mu je na svetu krst koji je platio krvlju i l' ere de mon pere“. a on grdi. poleti vratima. umireni i utešeni. krišom joj ljubi ručicu. koji joj sve oprašta. Sesil takođe. samo ima više hrabrosti. žubor mlazeva. ali se pojavljuje sam Bopre i nosi ubijenu lisicu ili nešto slično. ili nešto tome slično. Gistav psuje najpogrdnijim rečima. njemu neka je svaka čast. Samo nemojte misliti. Ona grli bribrija. slava i poklon do zemlje. To se Bopre ubija iz očajanja. itd. da buržuj protivreči samom sebi. odjednom opet odjekne pucanj. a gledaoci plaču i aplaudiraju (bukvalno plaču). Gistav ih prati i. Buržuj neće sebe izneveriti. Lekcija je data: mabiš je nikada neće zaboraviti. vi čak i ne razumete o čemu se radi. u vidu prirodnog zakona. Lenta kupljena krvlju preliva mu se na bluzi. svi dotrče. Gistav naslućuje da ga ona voli. Ništa ne brinite: milion neće mimoići srećni par. Madam Bopre vrisne. Gistav. I tako dalje i tako dalje. Najzad pada sneg.

KROTKA 1876. .

to jest. U tome i jeste sav moj užas. vi to i sami vidite. ćutke. ozbiljno i samo ozbiljno“. Evo ima već šest sati kako pokušavam sve to da shvatim. ona ne. Jednom sam samo dozvolio sebi da se podsmehnem njenim stvarima. Stalno hodam i hoću to da shvatim. Ispričaću sve redom. Bila je omršava. ali kad je sutra odnesu šta ću ja? Sad je u gostinskoj sobi na stolu. beli sa belim brokatom. . i da časove daje kod kuće. Ali je ona jednom dozvolila sebi da donese ostatke . Drugi se pogađaju. i kao da se stidela (mislim da to nije bilo ni u kakvoj vezi s mojim zanimanjem. ali sam po njenom licu uvideo da su za nju dragocene i zaista je to bilo sve što joj je ostalo od majke i oca. sastavljenom od dva mala. ako krenemo od početka. A pre svega su me začudile njene stvari: srebrne pozlaćene minđuše. s publikom se ophodim džentlmenski s malo reči... učtivo i ozbiljno. Stvar je u tome što samo hodam. a ko je bila ona Dok je ona ovde još je sve dobro: prilazim i svaki čas je gledam. (Red!) Gospodo. medaljon bez vrednosti stvari od pet para. nisam razlikovao od drugih: dođe kao i svi drugi. kako bi platila oglas u „Glasu“. Ovako je bilo. naravno. i ja je. To je na samom početku bilo. I sve tako. kako sam posle saznao. Čim bi primila novac. . ali nisam to hteo. hodam. cenjkaju da bi što više dobili.. Vidite. ja nisam nikakav književnik. i sve tako. i tako dalje i tako dalje. da je guvernanta. jer sam ja za nju bio kao i svaki drugi čovek). okrenula bi se i otišla. hodam.. ali neka. „Ozbiljno. ispričaću onako kako ja to shvatam. srednje visine. ja to sebi nikad ne dozvoljavam. gde je objavljivala. i nikako da saberem misli u tačku. plava. ona je prosto dolazila tada kod mene da zalaže stvari. tako i tako.. nego šta dobije. da pristaje i na odlazak u drugo mesto.GLAVA PRVA I Ko sam bio ja. A posle sam je tek zapazio. mole.. što sve shvatam! Ako hoćete da znate. Ona je i sama znala da su bezvredne. a sanduk sutra stiže.

dok sam joj pružao dve rublje. otpočeo sam ljubazan i veoma učtiv razgovor. zamišljene oči! Ali ni reč nije rekla. tada bilo još tri meseca do šesnaest. i što dalje to više. Mnogo sam se tada obradovao. Tada je uporno davala oglase. ali odgovaraju. A čim je otišla. Naravno. To je bila moja druga misao o njoj. dobro se sećam. razmislivši malo. Moja ozbiljnost je potpuna hladnoća. primila ga je što ti je sirotinja! Ali kako je planula! Jasno je bilo da sam je uvredio. Dobri i krotki se ne opiru dugo. Sledećeg dana je opet došla. ali za nas bez ikakve vrednosti. E. ali je oćutala. i rekao sam nešto što je zvučalo podsmešljivo. jer su mi se iznenada javile izvesne misli o njoj. nisam to hteo da kažem. To je bila moja treća posebna misao o njoj. Naravno.. kao: „guvernanta. čuvši to „za vas“. Hm odmah sam primetio da je dobra i krotka. od tad je sve počelo. mada nisu mnogo otvoreni. Kad je došla. nije bacila novac. vraćajući se od Mozera. I ja sam donekle vaspitan i imam držanje. odmah sam se potrudio da izokola saznam sve o njoj.(i to bukvalno) starog zečjeg kožuha pa se nisam uzdržao. Bože. jer je došla posle nesporazuma od prethodnog dana. onog najvažnijeg. uzela je svoje „ostatke“ i izašla. zato što mi primamo samo zlato. i s posebnim sam nestrpljenjem čekao da opet dođe. međutim. A njoj je. to jest u posebnom smislu. donela je ćilibarsku muštiklu lepa stvarčica. ali oni osim zlata ništa ne primaju i nisu hteli ni da razgovaraju o tome. bez vrednosti) i. i pomislio o njoj nešto u tom smislu. tako mlada kao da joj je četrnaest godina. a to vam Mozer ne bi primio“. pristaje i na odlazak u drugo mesto. ako već hoćete. samo čovek ne sme da posustane ako mu je to važno. začudio sam se: osim zlata i srebra ni ja ništa ne primam. zapitao sam se: „Zar ova pobeda nad njom ne vredi dve rublje? He-he-he?“ Sećam se da sam ovo pitanje dvaput postavio: „Zar ne vredi? Zar ne vredi?“ I smejući se potvrdio sam sebi da vredi. poente svega: a to je da je veoma mlada. Uostalom. ona mi sama ništa tada nije objasnila. Reči „za vas“ posebno sam naglasio. Jednom sam primio od nje jednu kameju (običnu. kako je planula! Kako su se zažarile njene plave. Ipak. Sećam se još jednog utiska. Ona je opet planula. Doznao sam posle da je i kod Dobronravova i Mozera bila s onim kožuhom.. Bio sam zao. nisam se uzdržao da joj ne kažem. . iz „Glasa“ i drugih izvora. krupne. i to u određenom smislu. ne bez cilja. Sve sam tek kasnije saznao. hteo sam da je proverim. u početku ponosno. Tom prilikom. Tada sam je prvi put posebno uočio. jer nije u tome poenta. Dočekao sam je ozbiljno. razgovor nikad ne znaju da izbegnu: odgovaraju škrto. kao s nekom ljutnjom: „Ovo činim samo za vas. a njenu kameju sam primio. Predosećao sam da će uskoro da stigne. i. za ljubitelje. Ali nije to bilo neko ružno osećanje: radio sam sve to namerno. uslove slati u .

jer ti detalji. . Pogledajte. .. Bogorodica s detetom. neću da ih skidam. Stvar je u tome što je donela tu ikonu (rešila se da donese. nije zabranjeno. Kažem joj: bolje bi bilo samo skinuti ukrase. Vidim: draga joj je ta ikona. slušajte. ipak je ikona. Ta ideja mi se sasvim iznenada javila.). za hleb“. Meni se to veoma dopalo.Ne prezirite nikoga. slušajte! Evo sad počinje.Nećete deset? Ikona vredi dodao sam. opazivši da su joj oči zablistale. Kod mene je stalno.. a do sada sam sve brkao. a uveče će već sigurno naći posao.Ne treba mi deset. svake sitnice.. starinska ikona od srebra.. i tome slično. i da šije. možda i vi sami. a ikonu vratiti. i da neguje bolesnika. Naravno da je svakom tom oglasu ponešto dodavala. nego eto. zalaže je celu.Ne. Eto kako treba da se radi! Opet je planula. nego ću je ostaviti tamo na moj ikonostas rekao sam. pored kandila.A zar vam je to zabranjeno? . I prosto uzmite deset rubalja. bez igde ičega. Stvar je u tome što sad hoću svega da se prisetim. . razmislivši tamo kraj drugih.. okrenula se i odmah otišla. detalji.pismu“. uzbuđena odmah sam znao da joj se nešto desilo u kući. sirota. a pred kraj. Pružio sam joj pet rubalja. Bogorodica. i kuću da vodi.. domaća. kad je pala u očajanje. dolazi vrlo bleda. a što me . a posle: „pristaje na sve“ i da podučava decu. i ja sam bio u takvoj nevolji. . još i većoj. porodična. Uostalom.Pa skinite ih. . . Oćutala je. svakog detalja! Hoću misli u tačku da skupim i nikako ne mogu. ova je jutros dala oglas. gorelo kandilo. i zaista se desilo. dajte mi pet. samo hoću prvo da se prisetim kako sam je najednom zaslepio i porastao u njenim očima. prvenstveno kod starijeg udovca. Ah. jer nezgodno je. tada sam već bio sasvim spokojan i ničega se nisam plašio: muštikle joj niko neće primiti. tada čak i „bez plate.Znate šta. Sad ću da objasnim šta. Kad eto je trećeg dana. ne skidajući ukrase. Rado će pomagati i u kućnim poslovima“. opet su se oči zažarile. sigurno ću je otkupiti. a i s muštiklama je već bila pri kraju. traži mesto guvernante za malu decu... nije našla posao! A ja sam rešio poslednji put da je iskušam odmah sam uzeo „Glas“ i pokazao joj oglas: „Mlada osoba. otkako sam otvorio zalagaonicu. sa pozlaćenim ukrasima vredi pa šest rubalja vredi. Ne.

i poštuju to.. Još istog dana sam se obavestio i saznao sve o njenom sadašnjem životu. sasvim isto kao i oni. Aha.. .Vi ste nekako čudni. i koju sam pridobio nekoliko dana pre tog razgovora.... . .Ne lupajte glavu. pogledavši me hitro i pronicljivo. ja pripadam onom delu celine koja bi da čini zlo. kad ti mladi ljudi hoće bilo šta pametno i pronicljivo da kažu. jer me tada nimalo nije izdvajala od drugih. Hitro me pogledala. kao drugi“ a ovamo vidiš da sami veoma cene sve to.Onda niste ni čitali. s velikom radoznalošću. takva si ti. iskrenosti! Njom i pobeđuju.. . jer ja osim lošeg valjda ništa drugo i ne radim. ne baš pažljivo..Naravno da se na svakom planu može činiti dobro rekla je. Otkud je ta misao? Otkud? Negde sam je čula.. Htela je da kaže: nisam očekivala da ste tako obrazovani.. znači? iznenada me prekinula. i misle da i ti sve to poštuješ. . Kad je otišla. ništa nisam zaboravio. ali nekako detinjasto: . svakog se trenutka sećam! A inače. Zalagaoničar ostaje zalagaoničar. ne iz sujete.Ne. . o prošlom sam već znao od Lukerje. odmah sam doneo odluku. i rekla je to skoro naivno). O.. a znao sam da je to pomislila. to je posledica svega što sam preživeo.Vidite primetio sam odmah polušaljivo.Čekajte. Ja. bilo mnogo nevinog (to jest običnog.. sećam se. Ni na pamet mi nije palo da vam tako nešto kažem. u kome je.. s prilično zajedljivim osmehom. a polutajanstveno. Taj život je bio tako . a međutim čini dobro. moram to da dodam.. O. A tako je divna bila ta njena iskrenost! Svega se sećam. mnogo sam joj se tada svideo. Čitali ste „Fausta“? .. pomislio sam.. Nemojte misliti da imam tako malo ukusa da vam se predstavim kao Mefisto samo da bih ulepšao svoju ulogu zalagaoničara. . Opet vidim podrugljiv osmeh na vašim usnama. i veruju u to. Treba da pročitate. ali nije rekla.sad vidite da radim ovaj posao. I baš na svakom mestu odmah je dodala.. koja je tada služila kod njih.Vidite rekao sam na svakom planu se može činiti dobro! Ne govorim sad o sebi. najednom to suviše iskreno i naivno pokažu licem: „Eto. govorim ti pametno i pronicljivo. tim se rečima Mefisto predstavlja Faustu. uostalom. tvoj karakter se javlja u novom svetlu. Zna se već.Svetite se društvu. ali.

tetke su na to samo s uvažavanjem mogle da gledaju. I zar je u tome stvar! Decu je tetkinu podučavala. Obe su bile odvratne. i ne sumnjajući u svoju nadmoć. Ona mi je kasnije sve do tančina ispričala. pa je ostala kod svojih rđavih tetaka. One su je još i tukle. ukratko ću objasniti: otac i majka su joj umrli tri godine pre toga. dođavola sa mnom. i podove ribala. makar i ne onako kako bi trebalo. A što je glavno. s ponosom i radošću. i tako dalje. pri kraju ne samo rublje.. kad ću da skupim sve u tačku? Brže. a živeti u takvom užasu. sad to govorim o njoj. samo o njoj. mislio tada o njoj. zanosna je ta misao. malo je reći za njih da su rđave. prilično odvratna. o Bože! II Ponuda braka Sav taj njen „život“. Znate. Mladi ljudi su uvek velikodušni. satrla se dok ga nije položila. Tako sam. pa makar i vrlo malo. brže uopšte se ne radi o tome. i za svaki joj zalogaj hleba prigovarale. rublje je šila. Jedna je bila udovica. pa ipak je neki ispit položila uspela je da položi. U stvari. Ali omladina je omladina. Fuj! Izostaviću detalje. A što se tiče zalagaonice. kad već ne sumnjate u to. Na kraju su čak smislile da je prodaju. ali velike Geteove reči blistaju. Sve je to tokom . a druga usedelica. jer je u tome bilo dosta velikodušnosti: neka smo na ivici propasti. o tome ću kasnije.. sa svojim slabim grudima. eto. već je. počeo je od pisara. Ja sam se pojavio kao neko iz višeg sveta: ipak sam bio rezervni kapetan druge klase znamenitog puka. uprkos svakodnevnom mučnom poslu a to je već nešto značilo u njenom stremljenju ka višem i plemenitom! Zašto sam uopšte hteo da se ženim? Uostalom.. ja sam već tada gledao na nju kao da je moja. svoj čovek.. Dobro. Otac joj je bio činovnik. o kome sam štošta doznao. sve jedno manje od drugog. rođeni plemić. i raspitivati se o Mefistovim rečima. Kod tetaka je tri godine bila u ropstvu. Ali šta je meni? Ako ovako nastavim.užasan da ne shvatam kako je uopšte bilo moguće smejati se onako kao ona. s velikom porodicom od šestoro dece. i samo je do počasne plemićke titule doterao jednom rečju. sve meni na ruku.

i da je pred kapijom: „čovek iskren. Zaista je imao siročiće. doneo iz dućana funtu bombona za pedeset kopejki. ja sam se zaista „svetio društvu“. debeli bakalin. začuđenoj već i zbog toga što sam je pozvao. kao vaspitan čovek. blagorodno priznavši svoje mane. zaista. u stvari.. Bio sam zadovoljan sobom. kad se postigne cilj.cele te godine posmatrao sused. a ja sam pozvao iz kuhinje Lukerju i rekao joj da ode i došapne joj da sam pred kapijom i da hoću nešto da joj kažem. pred kapijom. Moram da govorim i pro i contra. ni naročito pametan. Ali dođavola s tim. nešto vrlo hitno. prvi sam ja oduvek mrzeo tu zalagaonicu. i govoriću. ja jesam imao određeni cilj. i. i našao je: „Tiha“.. ne upustim u nabrajanje svojih vrlina: „ali. Govorio sam ne samo umešno. kaže. balova ništa neće biti. naprotiv.. koji zna kako stoje stvari“. onako uzgred. Napravio se pitom. počeo da pregovara s tetkama. Uopšte sam čitavog tog dana bio veoma zadovoljan. ali ne običan bakalin.. i još istog dana posle jutarnjeg susreta doneo sam odluku. Sve je to bilo rečeno s nekom vrstom ponosa. mada je smešno govoriti o sebi na tako tajanstven način. Tada je i počela češće da me posećuje zbog svojih oglasa u „Glasu“. i to i to“. Video sam da se ona još mnogo boji. i da u sebi verovatno imam još dosta toga lošeg. zakinule su: „I bez nje nemamo šta da žderemo!“ Ja sam već sve to znao. i postojale su izvesne okolnosti. A posle sam se toga s uživanjem sećao. da sam sasvim običan egoista (sećam se tog izraza. Ali gospodo. imao sam toliko pameti da se. pa je tražio i treću. ona da izludi. Drugo: da se ne čudi mom držanju. a ja se zbog svojih siročića ženim“. Šta. da nisam ni naročito obdaren. pozorišta. Tu. eto. zaista! Zato je njena zajedljivost tog jutra povodom toga što . namerno sam sve uveličao: iskreno sam rekao da će biti sita. zar je greh to priznati? Ja hoću sebi da sudim i sudiću... Zar nisam imao prava da tako govorim? Na kraju krajeva. pred Lukerjom rekao da smatram za sreću i čast. Tada je uveče došao bakalin. a osim toga pedeset mu godina. On je već dve žene obmanuo. ali ništa više od toga. a to je važno. Na kraju je molila tetke da joj bar trunku vremena daju da razmisli. imam određeni cilj. osim kasnije. Dodao sam još. bez ikakve zbunjenosti. bez obzira na moje zanimanje. zna se već kako se govori u takvim prilikama. već i originalno. ona je s njim sedela. videvši kako se ona boji. ali da od provoda. Dale su joj tu trunku. možda čak ni naročito dobar. ja sam joj. „odrasla u sirotinji. i bio sam zadovoljan). na to što držim tu zalagaonicu. Taj strogi ton me potpuno zaneo. I nisam lagao da sam iskren. nego sa dve bakalnice. mada je to glupo: iskreno sam tada priznao. Naravno. usput sam ga tada smislio. ali ništa nisam ublažio. imam to i to. umesto toga. da. a postoje izvesne okolnosti.

sve podlosti čovek neobično dobro razume. eto. Do danas nisam shvatio! Sećam se. Ali da li su to podlosti? Kako tu suditi o čoveku? Nisam li je ja već tada voleo? Stanite sad: naravno da joj o dobročinstvu ni reč nisam rekao. setiću se i poslednje svinjarije: stajao sam tako. naprotiv. Lukerja je potrčala za mnom. nije li onda bolje bez oklevanja izabrati gore. A ja sam se osetio uvređen: „Da li ona sad između mene i bakalina bira?“ O. kako je mogla i da pomisli da od dva zla izabere gore. . putem zagonetnih reči.. kad je tako stajala pred kapijom i zamislila se da li da mi kaže da. Ali . ništa još tada nisam shvatao. da sam je na kraju upitao: „Pa šta je sad?“ nisam se čak ni uzdržao. a ja joj se divio. vaspitan i na kraju krajeva. tako pred kapijom. . treba li da dodam: dugo se tad na kapiji premišljala pre nego što je rekla da. kad se već čitave te gadosti sećam. Šta mislite.se „svetim“. ona bi se glasno nasmejala. jer bi to i bilo smešno. nisi ni tako ružan. I tako joj je lišce bilo ozbiljno. to jest debelog bakalina? A ko je tada za nju bio veće zlo. ..Da. mada sam već krenuo. a ne vi“. tako se zamislila. podli čoveče! O. ni sad ništa ne shvatam! Rekao sam. jasno je bilo da se njena mašta može potkupiti. vidite. Pri tom se već tada ničega nisam bojao: znao sam da joj je debeli bakalin u svakom slučaju gadniji od mene. Eto šta mi se motalo po glavi. pa kad ne sumnjaš više u svoju nadmoć. Ponosna. stasit. već tu pred kapijom. To sam sasvim dobro razumeo. ipak njen spasilac. svetim se društvu“. O. ne uzdržavši se. Stanite. . jer sam primetio trenutnu promenu na njenom licu. ona mi je rekla da. razmišljam. Zato što sam to i rečima izrazio. Tako se zamislila. o. To jest. i da sam ja. tako ozbiljno da sam već tada sve na njemu mogao da pročitam. zaustavila me i zadihano rekla: „Bog vam platio. a po glavi mi se motalo: visok si. gospodine. ona je tada mogla i ovako da misli: „Ako je već nesreća i tamo i ovde. Ali ovako. zar nije mogla i takva misao da joj se javi? Ni sad ne shvatam. tada još ništa nisam shvatao! Ništa. bez hvalisanja. Ali sam uglavnom postigao cilj. niski. Takve su osobito drage onda kad. naprotiv: „time sam ja. to jest debelog bakalina neka me što pre pijanac ubije!“ A?. samo joj to nemojte reći: ponosna je“. da sam joj otvoreno rekao: . ja ili bakalin? Bakalin ili zalagaoničar koji citira Getea? To je pitanje! Da li je pitanje? Ti to ne shvataš? Odgovor ti na stolu . već sam je tako grubo upitao: „Pa šta je sad?“ Pričekajte. što našu milu gospođicu uzimate. znajte. kako sam bio zadovoljan! Znate. a? O. bila nepravedna. bilo je možda glupo. počastvovan. I naravno. znači! Priznajem da volim ponosne.

dođavola sa mnom! Nije o meni reč. strogost sa strogošću sam je i u kuću doveo.. i. Požurio sam možda s tim. Ja sam. Najvažnije je što me od samog početka. naravno. baš i hteo zagonetku! Možda sam sve te gluposti i radio da stvorim zagonetku! Pre svega. Uostalom. Ona se usprotivila. Na njenu razdraganost sam odgovarao ćutanjem. Eto. blagonaklonim. i da sam ja zagonetka. da im ukažem poštovanje kao rođakama od kojih je uzimam. A ja sam. sav taj kal. sa zanosom mi je pričala. urođenim joj tepanjem (divnim tepanjem nevinosti!) o svom detinjstvu.leži. A i kako da zaspim bije neki damar u glavi. a njoj tek šesnaest. od kojih bi Lukerja mogla da bude jedan. Ipak. . što je meni. i recimo u Moskvu (gde sam baš tada imao i posla). baš ništa. III Najplemenitiji čovek. na nedelju-dve. to je ono što je važno. Popustio sam. koliko god da joj je teško bilo. pa sam bio primoran da idem kod tetaka. ali ništa nije ni želela. Ali bih ja svo to ushićenje odmah polio hladnom vodom. ali ipak tome ne verujem Nisam mogao da zaspim. i tetkama je bilo ukazano dužno poštovanje. a ti kažeš: pitanje! Uostalom. da na pravi način oceni moj postupak! Dopale su mi se i druge misli. da bi ih bar donekle znala. mladosti. s najviše još dva svata. ništa o tome nisam rekao. Bilo je natezanja oko miraza. uspeo sam da je ubedim da se ne može tako sasvim bez ičega. dođavola sa mnom. jer ko bi joj inače kupio. tada sam. recimo. kal! O.. Uspeo sam i neke svoje ideje da joj razjasnim. Mnogo me je zanosilo to osećanje naše nejednakosti. recimo. a ona je prilično brzo primetila da je između nas velika razlika. da je ne bih niskošću tog postupka uvredio. doduše. Čak sam poklonio tim stvorenjima po sto rubalja i obećao im još. vrlo slatko. a zatim odmah na voz. Tetke su odmah smekšale. Sve u svemu. i kupio sam sve što joj treba. roditeljskoj kući. u tome su i bile te moje ideje. vrlo mi je slatko bilo. u hotel. ona ništa nije imala. Hteo bih sve to da shvatim. četrdeset jedna godina. to jest samo udvoje. o ocu i majci. uvek s ljubavlju dočekivala. nikako to nije htela. iz kakvog sam je kala tada iščupao! Trebalo je najzad to da shvati. Glava me boli. O. kad sam se uveče vraćao. hteo da prosvadbujem a l’anglaise. A i šta će mi to da li je ili nije o meni reč? Bolje bi bilo da spavam. a njoj.

ona se tu stvorila. govorio sam gotovo bez reči.. O. glupo i glupo! Ja sam joj otvoreno i nemilosrdno (naglašavam ovo nemilosrdno) objasnio tada. pa čak i život dati i to je lako. želeo sam njeno poštovanje. ona je velikodušna i plahovita. recimo. preziru novac a ja sam odmah istakao značaj novca. objasnim moju zalagaonicu takvom karakteru kao što je njen? Naravno. jer se stiče a da se ništa ne proživi. već sam takoreći nastupio ponosno. u samu osnovu njenog srca. bez mene. od rđavih ljudi. . priznaćete i sami: da sam počeo sve to da joj objašnjavam i došaptavam. vidite. kao sama od sebe. dok je ona sve više i više ćutala. već sam uvek želeo sve. glupo. jer bi bilo kao da od nje tražim da mi oprosti zbog te zalagaonice. ne na osnovu priča nekih gadova. čim joj nešto nije po volji odmah to prezre. da shvati i sama se doseti kakav je taj čovek. a da vas vidimo na delu kakvi ste! Površna velikodušnost uvek je laka. odbacili su me i zaboravili. oduvek sam bio ponosan. Mladi ljudi su velikodušni. ali da ni pet para ne vredi. recimo. u dve reči.zadovoljan sobom. ostalo samo u grudima ovog čoveka! Stalno sam ćutao. sve do jučerašnjeg dana zašto li sam ćutao? Ćutao sam kao ponosan čovek. međutim. Ne znam kako da počnem to je vrlo teško. Otvarala je svoje krupne oči. Zašto ne vredi? Jer se lako stiče. Ne. niko o tome ništa nije znao. O... nisam odmah počeo da joj govorim o tome. Hteo sam da ona sama shvati. bez ikakvog mog truda. a ono skriveno je. Drugačije nije ni moglo da bude. dakle. zašto ja sve to govorim! Glupo. Slušajte. a posebno sam ćutao s njom. da. da ga sama pojmi! Kad sam je primio u svoju kuću.. hteo sam širokogrudost pravo u srce da usadim. zar nisam i ja bivao nesrećan! Mene su svi odbacili. i poverovala da sve zna.. zbog toga sam i bio primoran da tako postupim: „neka se sama doseti i oceni me!“ Jer. Vidite. da je velikodušnost mladih ljudi divna. gledala i ćutala. ali ima premalo strpljenja. posebno sam to istakao. sve su to takoreći „prvi utisci o životu“. A uostalom. izgradio ceo sistem. Hteo sam da ona preda mnom stoji skrušena zbog mojih stradanja bio sam dostojan toga. A ja umem da govorim bez reči. ako će već da se sudi čoveku. slušala. Uzeću sasvim običan primer: kako da. mladi ljudi. treba prvo znati u čemu je stvar. to jest ona dobra omladina. A ja sam hteo širokogrudost.. i niko. da se oko nje umiljavam i poštovanje izmamljujem bilo bi skoro kao da tražim milostinju. O. I najednom se ova šesnaestogodišnja devojka naslušala svega i svačega o meni. zbog neotklonjive okolnosti bio sam primoran da stvorim taj sistem zašto bih sam sebe klevetao! Sistem je bio dobar. jer tu samo krv vri i višak snage izbija. jer sam ceo svoj život govorio ćuteći. uvek sam hteo sve ili ništa! I zato što nisam bio polutan u sreći. Nije lako kad čovek počne da se pravda. proživeo sam čitave tragedije u sebi ćuteći.

a onda je postepeno ućutala. osim toga. dnevna i spavaća. te krupne. I ne samo to čak je na posao vredno prionula. pa ipak sam posle odredio da se jednom mesečno ide u pozorište. Još kao verenici sam joj rekao da će se baviti i primanjem zaloga i izdavanjem novca. čiji je ključ bio kod mene. Istina je i to da nije imala kuda da ode. nem. zao. i te kako se bunila. svi smatraju za podlaca. Čak je i kod tetaka bilo bolje. Rekao sam joj da pozorišta neće biti. u mojoj sobi je bio orman. iznenada sam ugledao neki osmeh. časnog čoveka. nepoverljiv. već prionite na teško. naša soba. na mesta u parteru. samo sam nosio taj teret. ali skromno. i to sasvim. koja traži mnogo žrtava. kao i škrinja sa zalogama. naravno ostali su isti. još od prvog koraka. krupne oči. sme da se troši rublja dnevno i ništa više: „Moram trideset hiljada za tri godine da uštedim. Stan i nameštaj. ali sam kasnije povisio trošak. skriveno. Nameštaj je bio skroman. isto tako velika.strasno se žudi za nekom lepotom! Ne to. Tako je bilo i sa pozorištem. . Ona se nije protivila. stolice. a to se na drugi način ne može postići“. i druga. i u njemu nešto knjiga. U početku se bunila. tako pažljive. tamo gde i zalagaonica. samo je širila te svoje oči. tu je bio i krevet. Moj ikonostas sa kandilom nalazio se u gostinskoj sobi. Sve je počelo samo. za još trideset kopejki. Rekao sam da sam je sa strogošću uveo u kuću. pa ćete ga sigurno napustiti! A ja čitavog života ništa drugo nisam ni radio. Eto s takvim osmehom sam je i uveo u svoju kuću. triput smo bili. mada ste pošteniji od svih ljudi na svetu prionite jednom na takvo delo. nečujno delo velikodušnosti bez sjaja. Još kao verenici sam joj rekao da za naš kućni trošak. sto. IV Samo planovi i planovi Ko je od nas dvoje tada prvi počeo? Niko. to jest na hranu za mene. . a od prvog koraka sam postao blaži. I. čiji je jedan deo korišćen za moju zalagaonicu. koju sam kod sebe doveo. i ona mi tada ništa na to nije odgovorila (upamtite ovo). a ni kapi slave ne pruža gde vas. Stan dve sobe: velika gostinska. nju i Lukerju. Išli smo zajedno. gledali smo . koju klevetaju.

ne baš svađa. histerični. Da. i svi tako govore. čak i sad. da se ljuti zbog naše sirotinje! Vidite. već ćutanje i svaki put sve drskiji izraz kod nje. Žene upropašćava samo njihova neoriginalnost.„Lov na sreću“ i „Ptice pevačice“. Pozorišta se iznenada sama odrekla. da mi na taj sto pokazujete! Da. ili tačnije želela je da voli. Čoveka prosto . na primer. a ja sam. istina ostaje istina. A da je u tim svojim zanosima bivala van sebe. Zašto smo. Dozvolite. Istina je da sam ja zapeo da ćutim. samo sam tonuo u ćutanje. zašto smo još od samog početka počeli da ćutimo? Jer u početku nije bilo svađe. o. Ona mi se čak i tada u zagrljaj bacala. ima izvesnih misli.. . S njene strane je jednom ili dvaput bilo burnih zanosa. I sve je bila oštrija i oštrija ta podrugljiva bora. Sećam se kako me je tada krišom posmatrala. u to nije bilo sumnje. ni sam Mil ne može tu ništa da promeni! Žena koja voli. Žene nemaju originalnost to je aksiom. Sam čovek ne može da opravda svoje zločine kako će žena to učiniti. i još od šesnaest godina. a ja sam samo tonuo u ćutanje. „Pobuna i borba za nezavisnost“ eto šta je to bilo. Volela je. Dobro. čvrstinu svog karaktera pokazuje“. . to i nije bila sirotinja. već zbog mog preteranog tvrdičluka: „Sebi je kao neki cilj postavio. mora da se pokori muškarcu. već štednja. (O. Uostalom. tražila je ljubav. gospodo. s poštovanjem. a ne ona. Kako je. odmah sam to uvideo. eto kako je to bilo: želela je da voli. čak i sad. još više utonuo u ćutanje. vidite. Oduvek sam zamišljao da čistoća muža pridobija ženu. ja nisam počinio nikakav zločin kojim bi mogla da se opravda. u čistoći. to je za mene aksiom! Šta sad što ona tamo u gostinskoj sobi leži. I bio sam u pravu: svaki put posle tih zanosa sledećeg bi dana izbila svađa. čim sam to primetio. nije se ona ljutila zbog siromaštva. znači. to smerno lice postajalo je sve drskije i drskije. zar je originalno to tamo na stolu? Ooo! Čujte: ja sam bio uveren u njenu ljubav. dođavola s tim!) Ćutke smo išli i ćutke se vraćali. posle onakvog kala i bede iz kojih je došla. sve sam to hladno primao. kada se izvesne misli izgovore i žele da izraze rečima. da. To je velikodušno. a meni je trebala ozbiljna sreća.. ali kako su ti zanosi bili bolesni. A što je najvažnije. a gde je trebalo i raskoš: u rublju. žena koja voli čak će i poroke. mogla. ali nije originalno. Verujte. Vi ćete reći: vlasnik zalagaonice. čini mi se. ponavljam. samo što ona toga nije bila svesna. recimo. I šta će mi. pa i zločine voljenog bića obožavati. to jest. dotrčavala je da me zagrli. Pa šta s tim što sam vlasnik zalagaonice? Ima znači ozbiljnih razloga što je najvelikodušniji među ljudima postao vlasnik zalagaonice? Vidite. Da. tada to ispadne užasno glupo. znao sam ja da žena. uprkos tom ćutanju. Zašto da se pravdam? Reč je o zalagaonici. bio sam joj sve odvratniji. i onog ribanja podova.

ali bez mržnje prema vama. nepoznavanje života. ponosan. plitka mladalačka ubeđenja. Ali dosta. Nisam nešto uradio kako valja. vi ste me odbacili. Zato sad imam pravo da se ogradim zidom od vas. i da nikoga nisam izrabljivao?) O. To je smešno. zar ona nije videla kako sam postupao. I od koga sad da tražim oproštaj? Gotovo je. ne bojim se da se suočim sa istinom. Vi mislite da je nisam voleo? Ko može da kaže da je nisam voleo? Vidite: tu se ironija. Eto mog plana. ćuteći pati“. rana mladost šta je ona mogla da shvati od svih mojih pravdanja. prezreli ste me svojim ćutanjem i oterali me.bude stid. Hrabro. da samo ona nije mogla to da shvati a kad jednom bude shvatila. Naravno. sada shvatam da sam u nečemu pogrešio! Jer dogodilo se nešto što nije trebalo da se dogodi. što je najvažnije. na svom imanju kupljenom sa tih trideset hiljada.. Sve je bilo tako jasno. daleko od vas. Jer to je istina. Kad sam s radošću pohrlio ka vama. ona je kriva!. kokošje slepilo „plemenitih srca“. na južnom primorju. V . otud je i to ponosno ćutanje došlo. Rekao sam sad „najvelikodušniji među ljudima“. Ali sam nešto sigurno zaboravio. odgovorili ste mi uvredom za ceo život. netrpeljivi tiranin i mučitelj moje duše! Oklevetao bih sebe kad to ne bih rekao. sklapajući ruke“. čoveče. digni glavu! Nisi ti kriv! Ma šta tu ima. ta krotka. A zašto? Nizašto. tu se zla ironija sudbine i prirode pokazala! Mi smo prokleti. imao sam pravo da poželim sebe da obezbedim i otvorim tu zalagaonicu: „Ljudi. život ljudski je uopšte proklet! (Moj naročito!) Da. sve je sad gotovo. jer šta bi moglo biti gluplje od toga da sam joj tada sve to glasno rekao? Eto. i pašće preda mnom. i. kako je užasna istina na zemlji! To divno biće. dosta. Jer šta bi ona uopšte shvatila od toga? Šesnaest godina. dobro je što ja to samo u sebi govorim.. sa idealom u duši. čista i sušta istina! Da. Tako je i bilo. nisam lagao! „Uvideće posle i sama da je tu bilo velikodušnosti. to nebo ona je bila tiranin. reći ću istinu. u brdima i vinogradima. nešto sam smetnuo s uma. a ipak je tako bilo. Zato što smo svi mi gadovi i istinu ne podnosimo. tada će me deset puta više poštovati. ni od koga ne traži moralnu podršku. eto zašto smo sedeli zajedno i ćutali. Ona je kriva. da skupim trideset hiljada rubalja i provedem život negde na Krimu. ono najvažnije: zalagaonica i dosta! (A zar sam ja loše postupao u zalagaonici. sa voljenom ženom i decom ako Bog da i pomažući okolnim seljacima“. moj plan je bio jasan kao nebo: „Strog. i. od svih mojih patnji? Tu je tvrdoglavost. ili šta već.

pa je opet došla kad ja nisam bio tu. takvo ponašanje nikad nisam očekivao. da imam pravo da na život gledam kako ja hoću. gledala u pod i lupkala vrhom desne cipele o prostirku (njen običaj). Saslušale su me radoznalo. S njima sam prekinuo još od svadbe niti sam ih zvao. Ali tu se našla ta kapetanica. Posle dva dana eto . Ali tamo su mi rekle da nije svraćala.Krotka se buni Svađe su počele oko toga što joj je najednom palo na pamet da novac deli kako se njoj hoće. mirno objasnio da je novac moj. „i treba“. to je bila zver u nastupu. posle pet dana je opet iznenada došla da zameni medaljon za grivnu koja nije vredela ni osam rubalja. kažu. usedelicu. Odmah sam mlađu tetku. Ona je najednom skočila. zna se već. sva je drhtala. da stvari procenjuje više nego što u stvari vrede. sačuvaću. i popričao sam sa njom blago. Bio sam protiv toga. potkupio sa sto rubalja. i da sam je u kuću doveo ništa ne sakrivši od nje. a posle mi se u oči nasmejale: „Tako vam“. lupajući nogama. Sve u svemu. Još istog dana sam doznao za to. Stvar je u tome što nije imala prava da napusti stan. Tada sam joj. čak me dvaput naterala da se oko toga prepirem s njom. Došla je ta stara kapetanica. isto tako i sledećeg. Ali nisam se dao zbuniti. Mora da je tada pročitala nešto u očima moje žene. niti smo išli kod njih. Očekivao sam njihov podsmeh. tako smo se dogovorili. zatečen. naravno da nisam pristao. Predveče se vratila ja ni reč nisam rekao. Ona mi se grohotom nasmejala pravo u lice i izašla iz stana. suvenir. i ponovo sam joj istim mirnim glasom rekao da je ubuduće lišavam prava da učestvuje u mojim poslovima. To je bila zver. ali odlučno i razložno. Sedela je na krevetu. nimalo ne podižući glas. unapred sam joj dvadeset pet dao. to je bio nastup. nijednim pokretom nisam pokazao zbunjenost. Počela je tužno da moljaka da joj sačuvam stvar dobro. Zatvorio sam zalagaonicu i uputio se tetkama. Nikuda bez mene. Ustuknuo sam. i šta mislite počela je da mi preti. Sledećeg dana je rano izjutra ponovo otišla. Dao sam joj trideset rubalja. na usnama joj se zaledio neki zajedljiv osmeh. i ona joj je zamenila medaljon. još dok mi je bila verenica. medaljon donela poklon od pokojnog muža.

Julija Samsonovna. još i žena nekog pukovnika: „Kod nje“. iako sam. ne mogu reći bestidno. uostalom. Znajte tu nisam mogao da se uzdržim da usprotiviti se takvoj tiraniji i . istina. Neću dal>e da govorim o tome. nasrtljivo biće u njoj. ali vrlo značajna rasprava. međutim. odnosno poslednje dve nedelje nekako sasvim promenila moglo bi se čak reći da je dobila neku novu narav: pojavilo se neko buntovno. Meni je tada. Ali ja nisam izašao na dvoboj ne zato što sam kukavica. Uoči toga dana.je kod mene: „U sve je“. pa čak i kad prekorači granicu. koje čezne za nemirom.Istina je: od mene je oficirski sud časti zahtevao da napustim puk. i sam već dao ostavku. gledajući je. tako da čovek ni samom sebi ne može da poveruje Duša koja je navikla na greh. i gore da postupi. Koje hoće pobunu. . i. uvek sve ublažava. podrugljivo me gleda i nožicom lupka o prostirku. ali neuravnoteženo. U svemu tome ipak joj je smetala njena smernost. već zato što nisam hteo da se potčinim njihovom tiranskom zahtevu i nekog pozivam na dvoboj kad se sam nisam osećao uvređenim. a mesec dana pre toga dvaput je bestidnik kod mene dolazio. i da se oko svega zauzima neka njihova stara poznanica. Kad se takva priroda pobuni. Bio sam iznenađen. pod izgovorom da založi nešto.Da. umešan“. i da zbog svoje čednosti i stidljivosti sama ne može s tim da se pomiri. još tada je počeo s mojom ženom da se šali. sećam se.Isterali su vas kao kukavicu? . kao da sama sebe šiba. kaže. kaže. Sve me to koštalo oko trista rubalja. s obzirom na naše ranije odnose. udovica. bivši vaš drug iz puka. može. Taj Jefimovič mi je više nego iko naneo zla još u puku. . Prišao sam mu i rekao da kod mene više ne dolazi. vidi se da sama sebe muči. ali je za dva dana sređeno da iza pritvorenih vrata susedne sobe mogu da slušam prvi rendez-vous moje žene i Jefimoviča. ali ni pomislio nisam ni na šta drugo jednostavno je bio drzak i to je bilo sve. osudili su me kao kukavicu. Sad mi najednom ta tetka saopštava da mu je moja žena zakazala sastanak. ali trudi se da prividno sačuva red i pristojnost koje društvo podrazumeva. sinulo da se ona tokom proteklih mesec dana. naprotiv. desila mi se sa njom kratka. i oči joj zasijaše. Zato takve prirode i bivaju preterano neuravnotežene.Da li je istina da su vas iz puka isterali zato što niste smeli da izađete na dvoboj? najednom je upitala. poručnik. sela na krevet. „odlazi sad vaša žena“. . Vratila se predveče. „oficir Jefimovič.

u mom je životu posle puka bilo mnogo srama i pada. najplemenitije i najuzvišenije. već tada. istina. I tako sam sledećeg dana stajao u toj sobi iza vrata i slušao kako se rešava moja sudbina. jer sam ja i sam.Ali ništa mi o tome niste rekli pre svadbe? Ćutao sam. ali ne moralnog pada. I šta mislite: desilo se ono (to mi služi na čast). U početku mi se činilo da je sve to obična koketerija s njene strane: „koketerija doduše razvratnog. kakva istina u njenoj proceni. mada nisam znao da to predosećam i predviđam. ponižavajuća za mene. baš ono što sam predosećao i predviđao.A da li je istina da ste tri godine posle toga po Petrogradu kao propalica lutali. zastala je preda mnom i rekla: . i najednom se našao zabezeknut. mrzeo svoje postupke. zna sve to? Najtalentovaniji pisac svetske komedije ne bi mogao da stvori takve scene. naivnog smeha i svetog prezira od strane vrline u odnosu na greh. Tada se začulo zvono. kad se iznenada obukla da izađe. Video sam da ona očekuje još neka objašnjenja. Evo šta se desilo. sad ste vi ličnost finansijer! Mislila je na zalagaonicu. I kako samo ona mislio sam. moje novo poniženje. kao posledica očajnog položaja u kome sam se tada našao. ne nadajući se da će se ona usprotiviti. tim rečima sam hteo da se opravdam. Ona se lepo obukla. I. i nisam joj ugodio. ali oštroumnog bića. Ne znam da li se jasno izražavam. dok se Jefimovič uvijao pred njom. Ali uspeo sam da se uzdržim. To je bio samo pad moje volje i uma. sedela je za stolom. Kasnije.O. zadivljen kako ta naivna. a u džepu mi je bio revolver. Pakosno se nasmejala.podneti sve posledice toga znači mnogo veću hrabrost nego prihvatiti bilo kakav dvoboj.I u Senjačkoj sam ulici. Nisam mogao da se uzdržim. da bi sebi podiglo cenu“.. I koliko je samo sjaja bilo u svim njenim rečima. kakva oštroumnost u brzim odgovorima. ta krotka i ćutljiva. i ona je otišla. njegovog držanja i njegovih predloga. Smejala mu se u oči zbog njegovih izjava ljubavi. koliko čedne prostodušnosti u svemu tome. u kući Vjazemskog noćivao. a ona je samo to i čekala. u isti mah.. Došao je s namerom da joj grubo pristupi. da ste prosili i pod bilijarima noćivali? . istina je zasijala kao sunce. ona . sa bednim razvratnikom. pa sam prešao u drugu sobu. . nikakve sumnje nije moglo biti. Samo iz preterane i strasne mržnje prema meni. Slušao sam ceo sat. i pun sat prisustvovao dvoboju žene. Da. pune ruganja. . Ali to je prošlo. Ali ne. prostačinom podle duše. posle oko sat vremena.

otvorivši vrata. zbog čega sam se oženio njom? O. legao sam. imajte to na umu). gledala me je s nekim svečanim i strašnim izazivanjem. Bio sam sasvim klonuo. otvarajući zalagaonicu.. Ali ja sam ćuteći izvadio revolver iz džepa i stavio ga na sto. rešila da ode na taj sastanak. A onda. . Jer sam. međutim. oči su joj se otvorile. ili ma ko drugi od tih belosvetskih probisveta? Naprotiv. da ću je ubiti. Ali onaj ko se bavi našim poslom ne sme nipošto da bude golih ruku zato sam držao napunjen revolver. vodite je. usudite. ni reči. Kupio sam ga i napunio još kad sam otvorio zalagaonicu. onako odeven. da sam čitavu tu scenu saslušao skoro bez čuđenja. ali samo do kuće. da. Kao da sam namerno otišao tamo da to sretnem. Otišao sam ničemu ne verujući. . mada sam poneo revolver u džepu to je istina! I zar se moglo očekivati nešto drugo? Jer zbog čega sam je voleo. Čitavo njeno biće želelo je da me bilo čime uvredi. Vodio sam je za ruku. i ja sam joj čak objasnio njegov sklop i sistem. a ja sam je uzeo za ruku i pozvao je da pođe sa mnom. . nikakvoj optužbi. I zar je nju. već je bilo oko . iz poštovanja prema vašoj dami stojim vam na raspolaganju.Jeste li čuli! zaustavio sam je na pragu.je. mogao da zavede Jefimovič. taj glupan je na kraju sedeo pokunjen i natmuren. I opet ponavljam. čitavim putem do kuće. Ona je gledala čas u mene. zbog čega sam je poštovao. u prvim trenucima. bezgrešnu i čistu. Iznenada sam prekinuo tu scenu. sela je na stolicu i zagledala se u mene. . Još prvih dana. pa sam se čak pobojao da se ne usudi iz neke niske osvete da je uvredi. jedva odgovarajući. punu ideala. i nije se protivila. izazvao je samo podsmeh. tada sam se i suviše uverio koliko me je mrzela. ona se baš zainteresovala za taj revolver. Kad smo stigli. protiv osveštanih supružničkih prava ja ništa ne mogu. ali čim je stvar uzela maha. nije mogla u tome da istraje. bila uverena. uostalom. mada se podrugljivo smešila. iako se odlučila na takvu prljavštinu. kao da je bila začuđena. moje posetioce pušta kuvarica. ali sam se uverio i koliko je nevina. Ne obraćajući pažnju na njen uplašeni izraz. Ako se. Sva istina se probudila u njenoj duši. na krevet. Jefimovič je skočio. i negodovanje joj se u srcu pretvorilo u sarkazam. Kao da sam se susreo s nečim očekivanim. jer je. (Obratite pažnju: taj revolver joj je već bio poznat. jednom sam je čak i naveo da gađa u metu. sebi na čast. Bila je veoma bleda i. neiskusna. Naprotiv.. izgleda. rešio da ne držim ni velike pse ni stalnog slugu. Jefimovič se brzo pribrao i najednom se glasno i podrugljivo nasmejao. Ponavljam. samo je vodite! I čujte doviknuo je za mnom mada pristojan čovek ne bi ni smeo s vama da se bije. kao na primer Mozer. čas u revolver. kada je došla meni u kuću.O.

Kad sam susreo njen pogled i osetio revolver kod slepoočnice. onda sam je porazio svojom spremnošću da prihvatim smrt. Pa ipak je mogla i da nasluti istinu to mi je najednom sinulo. tako munjevito opet zatvorim oči. Tada se desio jedan uzdrhtali pokret i ja najednom nehotice otvorih oči. još oko sat vremena. Kažu da one koji stoje na visini vuče nešto dole. I najednom. čak na trenutak podigne glavu posmatrajući oko sebe. protiv svoje volje. Probudio sam se naglo. Mislim da su se mnoga ubistva i samoubistva desila samo zato što je ruka držala revolver. I tu je ambis. a revolver je bio blizu moje slepoočnice. ničega se posle ne sećajući. Prišla je krevetu i stala pored mene.. i otvorio oči. Ona je stajala kraj stola i držala revolver. O. istog trenutka. takođe odevena. kao u dubokom snu mogla je sigurno da pomisli kako zbilja spavam i da ništa nisam video.jedanaest sati. iako je bila mrtva tišina. Nije videla da sam se probudio i da je gledam. držeći revolver. Da. potpuno svestan. zatim odmah nesvesno spusti glavu na jastuk i zaspi. kakav je vihor misli i osećanja prošao u trenutku kroz moju glavu. ma šta me čekalo. tim pre što je skoro neverovatno da. Pogledi su nam se sreli. kraj zida na divan.. sve sam čuo. nepomična. Prvi put nije legla sa mnom ni to ne zaboravite. Ona je ostala da sedi. zatim je ugasila sveću i legla. VI Strašno sećanje Probudio sam se ujutru. video sam kako mi se primiče. neki živi elektricitet ljudske misli! U slučaju (učinilo mi se bar) da je pogodila istinu i zna da ne spavam. nagib od četrdeset . ako sam video to što sam video. i istog trenutka sam svom snagom svoje duše odlučio da se nipošto ne pomerim i ne otvaram oči. mislim da je bilo negde oko osam sati. neverovatno je. Zaista se dešava da čovek i u dubokom snu iznenada otvori oči. i onda joj može zadrhtati ruka. a onda opet zatvorio oči i ostao nepomičan. Gledala me pravo u oči. slušao sam tu tišinu. u ambis. Odmah sam zatvorio oči i pretvarao se da spavam. S naporom sam ponovo zatvorio oči. u sobi je bilo skoro sasvim svetlo. Prethodna odluka može da se promeni zbog neobičnog utiska.

jer sam. rekao sam da se krevet stavi u gostinsku sobu. Ustao sam sa kreveta: pobedio sam. znao sam celim svojim bićem da se među nama. bila je mrtva tišina. sa bojažljivim pitanjem u očima: „Mora da još uvek sumnja i pita se da li on zna ili ne zna. i gledala me je. Tišina je i dalje trajala. videvši da je gledam. I tada tada. Te noći je buncala. A ona je ćuteći legla u svoju novu postelju: brak je bio raskinut: „pobeđena. ali sve je to ipak moralo biti.pet stepeni. možda ovo nisam tada ni mislio. na kome čovek ne može da se ne oklizne. jedva se nasmešila bledim usnama. ali ne i pomilovana“. i čaj je uvek sipala ona. Znao sam to. Ona nije više bila u sobi. Ležala je šest nedelja. ali joj o tome ni reč nisam rekao. Posle čaja sam zaključao blagajnu. pored kose. otišao na trg i kupio gvozdeni krevet i paravan. strašni dvoboj na život i smrt. dvoboj one jučerašnje kukavice. a ujutru je dobila groznicu. koga su zbog straha iz puka isterali drugovi. Ali moja je duša tada bila u dubokom očajanju: propadao sam. i uzeo od nje šolju čaja. Za sto sam seo ćuteći. bleđa nego juče. ako je samo pogodila istinu da ja ne spavam. i kako bih onda mogao nekoga da spasavam? I otkud vi znate da li bih ja hteo tada još nekog da spasavam? Ko zna šta sam sve mogao tada da osećam? Svest je ključala. mada bez određene misli. skoro samo o tome mislio. I bez reči je sve razumela. u svakom trenutku svog života. ona je zauvek bila pobeđena! Izašao sam na doručak. Posle oko pet minuta sam je pogledao. hiljadu sam puta kasnije postavljao isto pitanje kad god bih se grozničavo sećao tog trenutka. da sve znam i ćutke čekam od nje smrt. „da sam sve video i sve znam“. Bila je užasno bleda. Preko noći. i najednom sam na slepoočnici. trenuci su prolazili. . Taj krevet je bio za nju. osetio hladan dodir gvožđa. stavio sam. Samovar je kod nas stajao u prvoj sobi. tog trenutka. Pitaćete možda da li sam bio siguran da ću se izvući? Odgovoriću vam kao pred Bogom: nisam imao nikakve nade možda samo jedan odsto. da li je video ili nije?“ Ja ravnodušno pogledah u stranu. kasnije. čim je videla krevet. i da više nema sumnje. sam sam propadao. Kad sam se vratio kući. a paravan pored njega. a i ona je znala. vodi borba. ona je stajala nada mnom i tada se trgoh od nade! Naglo sam otvorio oči. Zašto si hteo da prihvatiš smrt? A ja vas pitam: šta će mi život posle revolvera koji je u mene uperilo voljeno stvorenje? Osim toga. revolver na sto. kao i uvek. Možda toga i nije bilo. Ali svest da sam sve video. mogla je da je zaustavi na tom nagibu. i nešto ga neodoljivo goni da potegne oroz. Ali vi ćete ponovo upitati: zašto je nisi spasao od zločina? O.

.

naravno. Uostalom.GLAVA DRUGA I San gordosti Lukerja je odmah izjavila da neće više da ostane kod mene. Osuđeni na smrt. skrivajući ga čak i od Lukerje. počeo sam ređe da izlazim pred nju. posle prvih snažnih duševnih potresa. Da. priroda je to udesila. Kad je opasnost prošla i zdravlje .. ali sam dobro primetio da se i ona radovala kad ne mora da progovori suvišnu reč.. mislim. ne zna šta sam sve pretrpeo dok je bolovala. tiho je i ćuteći sela u moju sobu.. greh! Čudno je ipak što mi se ne spava.. ni da zamislim nisam mogao da će umreti ne saznavši za sve to. ali nisam mogao da zaspim. oboje smo i dalje ćutali..ja. ali svakog sam se trenutka spremao u sebi za budućnost. i sve su to samo bolesne misli i bolesna glava šta imam da se molim greh. Reći ću još i ovo: niko.. istina je. Legao sam na divan. negovali smo je dan i noć . Ali sam se brinuo u sebi. Kada je došla sebi. u najvećoj nesreći. Molio sam se na kolenima pet minuta. za poseban sto koji sam u to vreme takođe kupio za nju. koju sam platio. i baš me zanimalo da pogodim o čemu razmišlja. i svoj sam bol gušio u grudima. i davao mu po deset rubalja za vizitu. u velikoj. neobično čvrsto spava poslednje noći. zašto sve to opisujem? Kad se najzad oporavila.. Nisam mogao ni da pretpostavim. a hteo sam da se molim sat. u stvari. ali najobičnije. počeli smo zatim i da govorimo. čovek uvek spava. Lukerja. Mislio sam da i ona to isto čini. i treba joj dosta vremena da zaboravi i navikne se. kažu.. Nisam žalio para. čak mi je bilo drago da trošim na nju. Tokom njene šestonedeljne bolesti. i čim gospođu sahrane da će me ostaviti. Tako i treba da bude. pa opet mislim. Činilo mi se da je to sasvim prirodno s njene strane: „Ona je i suviše potresena i pobeđena. Namerno sam što manje govorio.“ I tako smo oboje ćutali. i posebno sestra iz bolnice. jer bi inače ponestalo snage. . Pozvao sam doktora Šredera.

počelo da joj se vraća, ja sam se sećam se toga brzo i potpuno umirio. I ne
samo to, rešio sam da što duže odložim našu budućnost, da ostavim za sada
sve tako kako je. Da, tada mi se desilo nešto čudno i posebno, ne bih umeo
drukčije da to nazovem: trijumfovao sam, i samo je svest o tome bila za mene
sasvim dovoljna. Tako je i zima prošla. O, bio sam zadovoljan kao nikad, kao
nikad do tad, cele ove zime.
Vidite: u mom životu bila je izvesna kobna okolnost, koja me je do tada,
do same katastrofe sa ženom, svakog dana i svakog časa gušila, a to je
izgubljena čast i ono napuštanje puka. U dve reči: to je bila tiranska nepravda
prema meni. Istina, drugovi me nisu voleli zbog moje nezgodne i, možda,
komične naravi, mada se često dešava da sve što je za vas uzvišeno i što vama
pretstavlja svetinju, istovremeno izaziva podsmeh vaše okoline. O, nikada me
nisu voleli, ni u školi. Nisu me nikad i nigde voleli. Ni Lukerja ne može da me
voli. Taj događaj u puku, iako je bio povezan sa činjenicom da nisam bio
omiljen, ipak je bio posledica pukog slučaja. Govorim to zato jer ništa nije
tako uvredljivo i nepodnošljivo kao kad propadneš zbog slučaja, koji je
mogao da se desi i ne desi, sve zbog nesrećnog nagomilavanja okolnosti koje
su mogle da me mimoiđu kao oblaci. Za inteligentno biće to je zaista
ponižavajuće. Evo šta se dogodilo.
Za vreme pauze u pozorištu izašao sam u bife. Husar A. je iznenada ušao,
i glasno, u prisustvu nekoliko oficira i druge publike, počeo da govori sa još
dvojicom husara o tome da je kapetan našeg puka Bezumcev u foajeu izazvao
skandal, i „da je izgleda pijan“. Razgovor je tu i stao, jer je sve to bila greška
kapetan Bezumcev uopšte nije bio pijan, niti je izazvao ikakav skandal.
Husari su počeli da govore o drugim stvarima, i na tome se sve završilo; ali je
sledećeg dana priča stigla i do našeg puka, i odmah je počelo da se govori
kako sam ja iz našeg puka bio tada u bifeu, pa kad je husar A. drsko pomenuo
kapetana Bezumceva, trebalo je da mu priđem i opomenem ga. Ali zašto? Ako
je on imao nešto protiv Bezumceva, to je bila njegova lična stvar, i zašto bih
se ja u to mešao?
Oficiri su, međutim, smatrali da stvar nije lične prirode, već da se tiče i
samog puka, a kako sam od oficira našeg puka jedini ja bio tamo, svim je
oficirima koji su bili u bifeu, i čitavoj je publici bilo jasno da u našem puku
ima i takvih oficira koji nisu mnogo osetljivi ni na sopstvenu, ni na pukovsku
čast. Nisam mogao da se složim s takvim mišljenjem. Stavili su mi na znanje
da se sve još uvek može popraviti, ako se bar sad, mada je već prilično kasno,
formalno raspravim sa kapetanom A. To nisam hteo, i, kako sam bio ljut,
oholo sam odbio taj predlog. Zatim sam odmah podneo ostavku to je sve.

Izašao sam ponosan, ali slomljenog duha. Volja mi je oslabila, duh se
rastrojio.
Tada se desilo da muž moje sestre u Moskvi proćerda našu malu imovinu,
a s njom i moj deo mali, istina, ali ostao sam na ulici, bez igde ičega. Mogao
sam, doduše, da stupim u privatnu službu, ali nisam to učinio: posle blistave
uniforme nisam mogao da odem negde na železničku prugu. I tako kad je stid
neka je stid, kad je sramota neka je sramota, kad je poniženje neka je do
kraja, i što dublje tim bolje eto šta sam izabrao. Onda su usledile tri godine
strašnih uspomena, pa čak i kuća Vjazemskog. Godinu i po pre toga umrla je
u Moskvi moja kuma, bogata starica, i neočekivano je, između ostalog,
ostavila i meni tri hiljade u nasledstvo. Razmislio sam i odlučio tada svoju
sudbinu. Rešio sam da otvorim zalagaonicu, ne tražeći od ljudi oproštaj:
novac, zatim sopstveni kutak i novi život daleko od starih uspomena, to mi je
bio plan. Svejedno me ništa manje nisu mučile, svakog časa, svakog minuta,
mračna prošlost i zauvek okaljana čast. I tada sam se oženio. Slučajno ili ne
ne znam. Dovodeći je u kuću mislio sam da dovodim prijatelja, tada mi je
prijatelj bio više nego potreban. Ali sam jasno video da prijatelja treba da
pripremim, da usavršim, i čak da ga pobedim. A zar sam mogao bilo šta
najednom da rastumačim tom šesnaestogodišnjem biću, punom
predubeđenja? Kako bih, recimo, mogao da je uverim, da mi nije slučajno
pomogla užasna katastrofa s revolverom, da nisam kukavica, i da su me
nepravedno okrivili u puku kao kukavicu? Katastrofa mi je sad dobro došla.
Ne ustuknuvši pred revolverom, osvetio sam se čitavoj svojoj mračnoj
prošlosti. Pa i pored toga što niko drugi nije saznao za to, saznala je ona, a to
je bilo sve za mene, jer je ona bila sve za mene, sva nada moje budućnosti
bila je u mojim snovima o njoj! Ona je bila jedini čovek koga sam sebi
pripremao, drugi mi nije trebao i eto, ona je sve saznala; saznala je bar da je
nepravedno požurila da se udruži sa mojim neprijateljima. Zanosila me ova
misao. U njenim očima nisam više mogao da budem podlac, već samo čudan
čovek, ali i ta pomisao, posle svega što se desilo, meni se sviđala: nastranost
nije greh, naprotiv, ponekad privlači žensku prirodu. Jednom rečju, namerno
sam odlagao rasplet: to što se desilo bilo je više nego dovoljno da me umiri, i
krilo je u sebi tako mnogo slika i materijala za moje snove. U tome i jeste zlo
što sam ja sanjar za mene je bilo dovoljno materijala, a o njoj sam mislio:
može još da pričeka.
I tako je, u nekom iščekivanju, prošla cela zima. Voleo sam krišom da je
gledam, obično kad sedi za svojim stočićem. Uvek je nešto radila, pripremala
rublje, a uveče je ponekad čitala knjige koje je uzimala iz mog ormana. Izbor
knjiga u ormanu takođe je morao da svedoči u moju korist. Gotovo nigde nije

izlazila. Posle ručka, predveče, svakodnevno sam je vodio u šetnju, i mi smo
hodali, ali nismo samo ćutali kao pre. Posebno sam se trudio da ne izgleda
kao da ćutimo i razgovaramo po dogovoru, nego, kako sam već rekao: oboje
smo ostajali zatvoreni jedno prema drugom. Ja sam to namerno radio, a njoj
je, mislio sam, potrebno „dati vremena“. Zaista je čudno da mi skoro do kraja
zime ni na pamet nije palo da, dok ja nju krišom posmatram, ona me nijedan
jedini put nije pogledala! Mislio sam da je to kod nje bojažljivost. I zaista je
posle bolesti delovala bojažljivo, krotko, iznemoglo. Ne, bolje je ovako:
pričekaj, i „i ona će odjednom sama tebi prići“...
Neodoljivo me zanosila ta misao. Reći ću još i to da sam ponekad gotovo
namerno raspaljivao samog sebe, i zaista dovodio svoj duh i um dotle da sam
se skoro osećao uvređen od nje. I tako je to potrajalo. Ali moja mržnja nije
nikako mogla da sazri i da se održi u duši. I sam sam osećao da je sve to samo
igra. Čak ni onda kada sam raskinuo brak kupivši krevet i paravan a i nikad,
nikad posle toga nisam mogao da vidim grešnicu u njoj. Nije da sam
lakomisleno sudio o njenom grehu, već sam još od prvog dana nameravao da
joj potpuno oprostim, čak i pre nego što sam kupio krevet. Sve u svemu, to je
bilo zaista čudno od mene, jer sam po prirodi strog. U mojim očima ona je
bila tako pobeđena, tako ponižena, tako pregažena, da sam je mnogo žalio
ponekad, mada mi se u isti mah sviđala pomisao o njenom poniženju. Sviđala
mi se pomisao o toj našoj nejednakosti...
Te zime sam imao prilike da učinim nekoliko dobrih dela. Oprostio sam
dva duga, pomogao nekoj sirotoj ženi bez ikakve zaloge, a njoj ništa nisam
rekao o tome, nisam to ni učinio da bi ona znala; ali je ta sirotica sama došla
da zahvali, i samo što nije pala na kolena. Tako se i saznalo; učinilo mi se da
se zbog slučaja te žene zaista obradovala.
Proleće se bližilo, bila je već sredina aprila, zimski prozori su skinuti, i
sunce je počelo da osvetljava naše neme sobe. Ali koprena je visila preda
mnom i zastirala moj razum. Kobna, strašna koprena! Kako se desilo da mi je
najednom sve palo sa očiju, i da sam najednom sve video i sve shvatio. Da li
je to bila slučajnost, ili je došao sudnji dan, ili je sunčani zrak zapalio misao i
slutnju u mom otupelom duhu? Ne, nije to bila misao ni slutnja, već je
najednom zatreperila neka žilica, koja je dotle bila mrtva, zatreperila je,
oživela i osvetlila moju otupelu dušu i moj satanski ponos. Bilo je kao da sam najednom skočio s
mesta. Sve se dogodilo iznenada i neočekivano. Bilo je to predveče, oko pet
sati, posle ručka...

Sve u svemu. Šreder je nije dugo pregledao (ti lekari su ponekad su nepažljivi i nabusiti). što se brinem o njoj kao da sam joj pravi muž. Odmah sam ustao i otišao da zovem Šredera. tiho. . sedeo sam kraj prozora i vršio obračun. Već sam i ranije čuo njen sitni. čas u mene.II Koprena je iznenada pala Samo nekoliko reči. i nije videla da je gledam. sasvim zdrava. ništa nije rekao. O. Ali. ili. već pravu zamišljenost. mršava. I najednom me porazilo kako je postala slabašna. sedeći za svojim stolom. jednog sunčanog dana. mesec dana posle toga. ništa joj nisam rekao. u aprilu. To je na mene ostavilo veoma dubok utisak. tek sad razumem: stidela se što sam još uvek njen muž. Najednom. Šreder je svratio sledećeg dana. Još od pre mesec dana primetio sam kod nje neku čudnu zamišljenost. najednom je pocrvenela. To sam sasvim iznenada primetio. i njeno rumenilo sam pripisao bojažljivosti. bleda. sigurno od stida. Bila je vrlo začuđena i gledala je čas u Šredera. neobično i naglo porazilo. peva. negde oko pet sati. nagnuvši glavu nad to što šije. ozbiljno me gledajući: Ja sam sasvim. zajedno s njenom zamišljenošću. tiho. osim da je iscrpljena ili tako nešto. jedva se osmehnuvši. čujem kako ona u našoj sobi. rekavši to. (Koprena!) I eto. da se preselimo u neki letnjikovac. ne samo ćutanje. Pa ja sam zdrava rekla je. skoro belih usana sve me je to. kad sam je doveo u . opet mi je najednom rekla. . i rekao mi je posle u drugoj sobi da je to ostalo posle bolesti. Kad je Šreder izašao. naročito noću. Do tada je skoro nikad nisam čuo da peva. suvi kašalj. ako to već ne može. još i sad ne mogu to potpuno da shvatim. Ona je tada sedela za stolom. Sigurno je to bio stid. Ali tada to nisam razumeo. možda samo prvih dana. i kako bi bilo dobro da u proleće odemo negde na more.

pomalo nesiguran. strahovito i neobično. već kao da joj je glas napukao. ali vrlo prijatan i zdrav. ali ja to nisam osećao. i ja kao da sam plovio rekom. ne znam kako sam ušao.. znači da me je zaboravila to mi je bilo jasno i strašno! Srce je to osećalo. ali gde li sam ja bio cele ove zime! Da li sam bio sa svojom dušom? Brzo sam ustrčao uz stepenice. već samo . zbilja me je teško bilo razumeti. Ne. nisam znao ni gde ću ni šta ću. pognute glave.kuću. Prolaznici su me gurali. pobeđujući strah. tiho. Lukerja mi je pružala ogrtač. ni sam ne znam zašto. zvonak. uzeo šešir i izašao. nisam je još žalio. A onda sam odustao i dao mu dvadeset kopejki: Evo ti. ne znajući šta činim. Ona me nije razumela i samo me gledala. Pevala je poluglasno. ali u srcu mi se najednom javila neka neobična radost. ali nije više pevala. Ljudi će se smejati mojim uzbuđenjima. jadni. sedeo sam kao prikovan. neću da kažem odbojna. prekinuti glasić najednom je opet zazvonio u mojoj duši.. ali nikad niko neće razumeti zašto sam se toliko uzbudio. glupo se nasmejavši. i kad smo gađali u metu iz revolvera. Glas joj je tada bio prilično snažan. . tako se žalosno prekinuo. za tvoj trud rekao sam. ništa ne shvatajući. Sećam se samo da se ceo pod nekako talasao. U početku. o. Svega se sećam. šila je. O. on je izdao bio je to tako jadan glasić. Dah mi je zastao. ona se tad nakašljala i opet tiho. Padala je. Mislim. Onda sam najednom ustao. kao da je i sama pesma nekako bolesna. uostalom. ali to i nije bio pogled. Tada sam dozvao kočijaša i rekao da me vozi do Policijskog Mosta. bar prvih trenutaka. izašao na ulicu i nasumice krenuo. kad je podigla glas. Nekako me ravnodušno pogledala.Ne. i odjednom. Tako sam stigao do prvog ugla i počeo da gledam oko sebe. bolesno i skoro osvetoljubivo: „Peva i kad sam ja tu! Da me nije zaboravila?“ Sav uzbuđen. kao da više ne vlada njime. pojavilo se najednom zaprepašćenje i neizmerno čuđenje. ona je sedela na svom starom mestu. Ušao sam u sobu. . Napukli. Ali je radost blistala u mojoj duši. padala s očiju koprena! Kad je već u mom prisustvu počela da peva. dok smo još mogli da budemo nestašni. kakva ironija sudbine! Šta je cele zime bilo i moglo biti u mojoj duši osim ove radosti.Da li to ona prvi put peva? . ponekad peva i kad niste tu rekla je Lukerja. Požurio sam kući. Sada je pesma bila tako slabašna. Sišao sam niz stepenice. jedva čujno zapevala.Ona peva? nehotično sam rekao Lukerji. slomio se. i to je bilo nešto sasvim drugo. ubrzavajući korake.

video sam to.. Bulonj. vrlo uplašena. Glas mi se prekidao. izmučenog izgleda. Da.neki pokret glavom. ona me.. a što je najvažnije Bulonj. Osetio sam kako je obuzima histerija. ne sećam se i odjednom je zajecala i uzdrhtala. i nasmešila se. ta stroga začuđenost potpuno su me smrvile: „Ti bi znači još ljubavi? Ljubavi?“ Ovo pitanje se ogledalo u njenom čuđenju.. nisam vladao njime. Gledala me tim krupnim očima. Odmah je skočila. Čitavo sam veče proveo kraj nje. Da.. Onaj strah i začuđenost najednom su se kod nje pretvorili u neku zabrinutost. jer joj se glas gubi. čak surovo. da ćemo nov život otpočeti. još kako sam shvatao! Ali verujte mi. od sreće bezgranične i beskrajne. ne mučite se. u neko neobično pitanje. to jest šta sam hteo da joj kažem. Preneo sam je u krevet. ali tada bih ja ljubio mesto na podu gde je stajala njena noga. ili je prodati Dobronravovu. Da. Sve se u meni potreslo i gotovo sam pao pred njene noge. priljubivši se uz nju kao mahnit. reci bilo šta! najednom sam promucao nešto glupo o. govorio nešto. sve. pridigavši se u postelji. ruke su JOJ drhtale a ja na to nisam ni mislio samo sam mucao da je volim. znaš. i to stroga. moleći me da se smirim: „Ostavite. kao kad neko uđe u sobu. uhvatila za ruke. za dve nedelje. mada je ćutala. ali ništa nisam uspevao da kažem. Ali ja sam sve pročitao. Da popričamo. u srcu mi je bila tako neobuzdana radost da sam mislio da ću umreti. pao sam se pred njene noge. samo sam tražio reči. Ta strogost. i čudno me posmatrala. Prišao sam joj i seo pored nje. gledajući me u lice. ali sam je s neobičnom snagom uhvatio za obe ruke. nešto je htela što pre da shvati. Od sreće i blaženstva ljubio sam joj noge. začuđenost. Ne znam. i počela je odjednom da se smeje od stida (znate već da se može smejati od stida). Ona je to videla. Mnogo se stidela što joj ljubim noge. Potpuno sam shvatao svoje očajanje. A nisam ni znao šta da kažem. ali se najednom stroga začuđenost pojavila u njenim očima. o. da ću zalagaonicu zatvoriti. mada sam shvatao bezizlaznost svog očajanja! Plakao sam. to sam još ranije primetio. . i sklanjala ih je. i to uskoro.. kao da se prepala: uzeo sam je za ruku i ne sećam se šta sam joj rekao. tako da se celog života tebi molim“.. Stalno sam joj pričao da ću je voditi u Bulonj da se kupa u moru. zar mi je do pameti bilo? Ona se opet trgla i odmakla. jer nisam ni mogao pravilno da govorim. Kada je napad prošao.. smirite se!“ i opet je zaplakala.. Brzo me je pogledala. da neću ustati: „Daj mi da ti poljubim haljinu. obuzeo je strahovit napad histerije! Uplašio sam je.

Pokušavao sam da se molim Bogu. došavši iz kuhinje. radost me je celog ispunjavala. Da. radost. kad se probudi. i da će od sutra početi „sasvim drugo“. O. kao kučence“. već samo to što sam sve više i žednije hteo da klečim kraj njenih nogu. Klečao sam pred njom. I nisam verovao ni u kakvu nesreću. Na kraju. Noću sam neprestano ustajao i tiho prilazio da je vidim. nagovorio sam je da spava. te večeri sam je mnogo namučio i shvatio sam to. Zbog nečega sam stalno mislio na Bulonj. još se dugo. kako je mogao tada da se vrati: još je živa bila. U to sam slepo. da ljubim zemlju na kojoj njene noge stoje. da joj se molim i „ništa više. koprena je pala. jer sam bio obuzet radošću! Osim toga ono glavno put u Bulonj. Ali meni to nije bilo važno. na gvozdenom krevetu koji sam joj onda za tri rublje kupio. i odmah je čvrsto zaspala. u Bulonj!“. Tako sam tada razmišljao. zaboravi da sam ovde. Rekao sam joj da legne. i opet da ih ljubim. koju sam najbolje shvatio te večeri. dugo nije vratio o. da se u Bulonju nalazi nešto što će sve rešiti. strašno verovao. sve..Ona je slušala i samo se plašila. ali je sasvim malo buncala. Kršio sam ruke.. sve do danas. pred mojim očima. bila je tu preda mnom. ludo. Samo sam čekao da svane.. i ona će sve razumeti“. Lukerja me je začuđeno gledala. prosto i jasno. to je najkobnija reč. mada su postojali izvesni nagoveštaji. Mislio sam da će buncati. ali dok je još ona pored mene bila. dozvoli mi samo da te krišom gledam. ona je bila potpuno iznurena. do današnjeg dana! A i kako.. ali se razum još nije potpuno vratio. ali nisam smeo da joj ljubim noge dok još spava (bez njenog pristanka). ali sam odmah ustajao. ponavljao sam „ništa mi ne govori. O. i ona je zaplakala. Samo sam čekao sutrašnji dan. a međutim o. III Suviše shvatam . A ja sam mislila da ćete me tako ostaviti nehotično joj se otelo tako nehotično da možda ni sama nije primetila šta je rekla. neodoljivo sam se nadao i bio sam ludo srećan. smatraj me kao neku svoju stvar. ništa ne tražim od tebe“. ali sam stalno mislio da će sve to proći. sve ću joj reći. da je Bulonj sve. a ja pred njom: „Sutra. to je najvažnije. „U Bulonj. kad je pala noć. koja me kao nož u srce ubola! Ta reč mi je sve objasnila. da ću sve to brzo popraviti. Sve se više i više plašila. posmatrajući to bolesno biće na tom bednom krevetiću.

i njom sam se zato oženio. moje očajanje nije više bilo tajna! . već da ne ispadnem smešan. nemojte misliti da sam tako glup i sebičan da i to ne primetim. neophodno potrebna. ili sam se nedovoljno obazirao: mislio sam na proleće. samo da je još malo vremena. još ujutru sam (bilo je to u sredu) odmah pogrešio: napravio sam od nje svog prijatelja. suviše sam požurio. Iskreno sam joj priznao da sam cele zime samo na to mislio. mada mi tada ništa nije rekla. Ne kažem.. I najednom sam joj predložio da sve razdamo sirotinji.. ne. sve do najmanje sitnice. Video sam da sam joj težak. Istina je.. I verovatno je mnogo takvih grešaka bilo. zbunio me bife. da li me ona voli. a i kako ne bi strahovala? Nismo li već davno postali tuđi jedno drugom. na Bulonj! Tamo je sunce.. Priznao sam joj da sam se tada u bifeu zaista uplašio. pre samo pet dana. i da s tim odemo u Bulonj.. poslove predao Dobronravovu.. A i plašila se.. i neće li to biti glupo? Nisam se plašio dvoboja. bez obzira na svoju zbunjenost. Tako smo i odlučili. Nisam sakrio ni ono što sam od sebe samog čitavog života krio. Sve u svemu. Mislim da je to učinila onako.. Čim smo se sutradan probudili... samo iz pažnje prema meni. mnogo se plašila. Ali nisam se obazirao na njen strah. video sam i znao sam to bolje od svih. tamo je naše novo sunce. Ona je dodirivala moje ruke i molila me da prestanem: „Preterujete. i da bih sam sebe bičevao i sam sebe hvalio. Ne. radni život.. To je bilo daleko više nego ispovest. Suviše sam. i to zbog svoje naravi i zbog uobrazilje zbunile su me okolnosti. kad se vratimo. preda mnom je blistao novi vidik!. da me ne rastuži. zbunio sam se još i zbog toga šta će biti ako izađem na dvoboj.Bilo je to pre samo nekoliko dana. prošlog utorka. nismo li se tako udaljili. a posle. Ali ja se nisam obazirao na njene molbe. i nju sam namučio zbog toga. govorio sam više kao u bunilu. sve osim one tri hiljade koje sam nasledio od kume.... pre pet dana. Objasnio sam joj da se ideja o zalagaonici javila u meni zbog slabosti moje volje i razuma. da je mučim. nesumnjiva je istina da sam pogrešio. mučite samog sebe“ i opet su joj krenule suze. osećala u njoj neka zbunjenost. samo da je još tren pričekala i ja bih rasterao mrak! Zar se ona nije smirila? Već me je sledećeg dana slušala sa osmehom. ali je ispovest bila potrebna. neću da osporavam kao što bi to možda učinio lud čovek: strahovala je. Sve sam video. samo se osmehnula. A posle već nisam hteo sebi to da priznam i namučio sam druge. i opet umalo nije došlo do napada! Stalno me je molila da o tome više ne govorim i da na to više ne mislim. neki stid. tokom tih pet dana. samo sam joj to i govorio! Zalagaonicu sam zatvorio. da otpočnemo sasvim nov. Moram da kažem da se za sve to vreme. i najednom sve ovo.

ispričao kako sam bio oduševljen kad sam iza vrata bio svedok njenog dvoboja. Mora da je već sasvim počela da se miri. maločas je bilo! Slušajte i shvatite: kad smo se malopre našli za stolom (posle onog jučerašnjeg napada). sećam se toga. samo sam joj se molio! Ali ipak nije moglo samo da se ćuti. i sasvim već počela da veruje da ću je tako ostaviti. a mužu treba ljubavi! O nesporazuma. dok je sedela kod kuće.. stala je preda mnom sklopivši ruke (još maločas. i stideći se rekla mi da preterujem. ne krijući. sećam! Zašto kažete da sam gledao a ništa nisam video? I samo da se ovo nije dogodilo. ja. zaista je verovala da će stvarno sve tako i ostati: ona za svojim stolom. Zar mi nije pričala pre neki dan. baš me je iznenadilo to sa arhiepiskopom: dakle zimus.. uz takvu dečju prostodušnost. Ali tada mi je iznenada prišla. toliko duševnog spokojstva i sreće da se nasmeje čitajući remekdelo.“ Eto šta mi je rekla tad. Toliko je tad pocrvenela. kad mi je verenica bila. jednom ili dvaput.. nije moglo ništa da se ne govori! Jednom sam joj rekao da uživam razgovarajući s njom. i kako sam se divio njenom razumu. Sva kao da je uzdrhtala. noge joj više nisam ljubio. da sam njen muž. (Divan. O. ja za svojim sve do naše starosti. opet iz svoje gluposti. Nisam više mogao da izdržim: opet sam kleknuo pred nju. njen muž. sve bi vaskrslo. I jednom je čak živnula. ponovo je promucala da preterujem. isto kao u utorak. I o Lukerji. dvoboja nevinosti s onim odvratnim stvorenjem. „Mislila sam da ćete me tako ostaviti. pokrila ga je rukama i zaplakala.... milim. Tada sam joj. našla je. naravno. Pa i uzdržao sam se. opet sam počeo da joj ljubim noge. I najednom ja joj prilazim. cele noći drhtao od straha zbog onog juče. Sledećeg jutra?! Bezumniče. To je bilo juče uveče.Stalno sam joj govorio o sebi i o njoj. sjaju njenog uma.. trebalo je da se uzdržim. ta misao desetogodišnje devojčice! I verovala je.. menjao sam teme. O. kad je razgovor započeo o čitanju i o tome šta je te zime pročitala zar mi nije pričala i nije li se smejala kad se setila one scene Žila Blaza sa arhiepiskopom od Grenade. u utorak! O. i da je smatram neuporedivo obrazovanijom i naprednijom od sebe. i opet se sve završilo napadom. I nijednom nisam pokazao da. kao pre. međutim. maločas. jer se uplašila od mojih zanosa. ali joj se na licu pojavila tuga. ipak. da. ni na kraj pameti mi nije bilo. iznenadila me je svojim spokojstvom. a sledećeg jutra. o mog slepila! A još je bila greška što sam je s takvim divljenjem gledao. Govorio sam da sam plakao. I to kakvim detinjim smehom. maločas!) i . pa to jutro je bilo danas. pazio sam da je nikako ne podsećam na neke stvari. predivan trenutak!) Kako sam bio srećan! Uostalom. spokojstvom! A ja sam.

rekla da je grešnica, da ona to dobro zna, taj greh ju je cele zime mučio, i
sada je muči... i da mnogo ceni moju velikodušnost... „Biću vam verna žena...
i poštovaću vas... “ Tada sam skočio i pomamno je zagrlio. Ljubio sam je,
ljubio sam joj lice, usta, kao muž, prvi put posle dugog raskida. I šta me je
nateralo da malopre izađem, mada samo na dva sata... naši pasoši za
inostranstvo... O, Bože! Samo pet minuta, samo da sam se pet minuta ranije
vratio!... A sad ta gomila sveta pred našom kapijom, i ti pogledi uprti u
mene... O, Gospode!
Lukerja kaže (o, sad ja Lukerju nipošto neću da pustim, jer sve zna, jer je
cele zime bila s nama, pa će mi sve ispričati), kaže mi da je, kad sam izašao iz
kuće i možda samo dvadeset minuta pred moj dolazak, iznenada ušla kod
gospođe u našu sobu da je nešto pita, ne sećam se šta, i videla kako je njena
ikona (ista ona ikona sa Bogorodicom) skinuta sa zida i stoji pred njom na
stolu, kao da se baš pre toga molila. „Šta vam je, gospođo?“ „Ništa, Lukerja,
idi.“ „Stani, Lukerja!“ i onda joj je prišla i poljubila je. „Srećni ste“, kažem,
„gospođo?“ „Da, Lukerja.“ „Gospodin je već odavno trebalo da vas moli za
oproštaj. . . Hvala Bogu što ste se pomirili." „Dobro“, kaže, „Lukerja, idi ti
sad“, i tako se nekako čudno nasmešila. Tako čudno da se Lukerja posle deset
minuta vratila da vidi šta joj je. „Stoji uza zid, pored samog prozora, ruku
naslonila na zid, a glavu položila na ruku, stoji tako i nešto misli. I stoji tako
duboko zamišljena, nije ni primetila kako ja stojim i posmatram je iz druge
sobe. Vidim kao da se osmehuje; stoji, razmišlja i smeši se. Pogledam je,
polako se okrenem i izađem iz sobe, a sama u sebi nešto mislim, kad iznenada
čujem otvara se prozor. Odmah sam pošla da kažem: ’hladno je napolju,
gospođo, pazite da ne nazebete, kad vidim: popela se na prozor i stoji na
njemu, na otvorenom prozoru, okrenutih leđa, s ikonom u rukama. Srce mi
je zamrlo, doviknem joj: Gospođo, gospođo!’ Čula je, pomerila se malo, kao
da je htela da se okrene, ali nije se okrenula, već je s ikonom na grudima
stupila i bacila se kroz prozor!“
Sećam se samo da je još bila topla kad sam ušao na kapiju. Svi su gledali u
mene. U početku su nešto vikali, ali su onda naglo ućutali i počeli da mi se
uklanjaju s puta, i... i najednom je ugledam kako leži s ikonom. Nekako se
nejasno sećam da sam joj prišao i dugo je posmatrao. Svi su se okupili oko
mene i nešto mi govorili. I Lukerja je bila tu, ali je nisam video. Kaže da je
razgovarala sa mnom. Sećam se tog čoveka: stalno mi je ponavljao da joj je
„samo šačica krvi na usta izašla, samo šačica, samo šačica!“ i pokazivao mi je
tu krv na kamenu. Ja sam, čini mi se, dodirnuo tu krv, umrljao sam prst; gledam u taj prst (toga se sećam) a onaj mi ponavlja: „samo šačica, samo šačica!“

„Pa šta s tim ako je šačica?“ viknuo sam, kažu, podigao ruke i krenuo na
njega...
O, surovo, surovo! Nesporazum! Neverovatno! Nemoguće.

IV
Zakasnio sam samo pet minuta

A možda i ne? Zar je ovo moguće? Može li se reći da je ovo moguće? Zbog
čega je, zašto je umrla ova žena?
O, verujte, sve ja razumem, ali zbog čega je umrla, ipak je pitanje. Da li se
uplašila ljubavi i sebe ozbiljno počela da pita: treba li ili ne treba da je
prihvatim, pa je, ne podnevši težinu pitanja, radije pošla u smrt. Znam, znam,
zašto da lupam glavu: i suviše je obećala, uplašila se da neće moći da održi
obećanje jasno je, jasno. Ima tu nekoliko dosta teških okolnosti.
A zašto je u stvari umrla? Ovo pitanje ipak ostaje bez odgovora. To pitanje
i dalje bije, u mom mozgu bije. Ostavio bih je ja tako da je htela da ostane
tako. Ali ona nije mogla da poveruje u to eto šta je! Ne, ne, lažem, uopšte nije
to. Već prosto zato što je prema meni morala da bude otvorena, da me voli, da
me istinski voli, a ne onako kako bi volela onog bakalina. A kako je previše
čedna, previše čista bila da bi mogla da pristane na takvu ljubav kakva treba
bakalinu, nije htela da me laže. Nije htela da me laže sa pola ili sa još manje
ljubavi, a ovamo pokazujući neograničenu ljubav. Suviše je čestita, to je ono!
A ja sam hteo da joj usadim širokogrudost, sećate li se? Čudna ideja!
A da li me je poštovala? Ne znam ni da li me je prezirala ili ne. Baš čudno:
zašto mi cele zime nije palo na pamet da me prezire? Bio sam potpuno
uveren u suprotno, sve do onog časa kad me onako, sa strogim čuđenjem
pogledala. Da, strogim. Tada mi je odmah bilo jasno da me zaista prezire.
Shvatio sam to bespovratno, zauvek! Ma neka, makar me i celog života
prezirala, samo da je još živela, živela! Još maločas je hodala, govorila.
Nikako mi ne ide u glavu zašto se bacila kroz prozor! I kako bih uopšte
mogao tako nešto da pomislim pre pet minuta? Pozvao sam Lukerju. Lukerju
sad nipošto neću pustiti, nipošto.

O, mogli smo se još sporazumeti. Zimus smo se, istina, mnogo odvikli
jedno od drugog, ali zar ne bismo mogli opet da se priviknemo? Zašto ne
bismo mogli da se složimo i otpočnemo novi život? Ja sam velikodušan, ona
takođe eto tačke dodira! Samo još dan-dva, samo još nekoliko reči, i ona bi
sve razumela.
Užasno je u svemu tome što je sve samo slučaj običan, varvarski, slepi
slučaj. U tome je užas! Pet minuta samo, samo sam pet minuta zakasnio! Da
sam došao pet minuta ranije kobni trenutak bi prošao kao oblak, i nikada joj
više na pamet ne bi palo nešto slično. I završilo bi se time što bi sve razumela.
A sad opet prazne sobe, ja opet sam. Eno klatno se njiše, ništa ga se ne tiče,
niti mu je ičega žao! Nigde nikog to je nesreća!
Hodam, samo hodam. Znam već, znam i bez vas: smešno vam je što se
žalim na slučaj i onih pet minuta? Ali zar to nije očigledno?. Razmislite i
sami: nije čak ni jedan red ostavila, kao što se obično radi: „Ne krivite nikoga
za moju smrt“? Zar nije mogla da pretpostavi kako ljudi mogu posumnjati
čak i u Lukerju: „Sama si bila s njom, pa si je sigurno gurnula“. U svakom
slučaju, stradala bi ni kriva ni dužna da nije bilo one četvorice iz susedstva,
koji su posmatrali sa svojih prozora i iz dvorišta, kako je stajala s ikonom u
rukama i kako je sama skočila. Ali i to je samo slučaj, to što su ljudi stajali i
videli. Ne, sve je to trenutak, samo besmisleni trenutak. Samo iznenadna
misao! Pa šta ako se pred ikonom molila? To još ne znači da je morala da
umre. Sve je to trajalo možda desetak minuta, čitava ta odluka dok je stajala
uza zid, naslonivši glavu na ruku i smešeći se. Tada joj se javila ta misao,
zanela je i nije mogla da joj se odupre.
Recite šta hoćete, ali ovde je nesporazum očigledan. Sa mnom se ipak
moglo živeti. A ako je malokrvnost? Prosto malokrvnost i istrošenost životne
energije? Preko zime se mnogo namučila, eto šta je...
Kasno!!!
Kako je tanušna u sanduku, kako joj se nosić zašiljio! Trepavice kao
strelice. I kako je samo pala nigde se nije povredila niti je šta slomila! Samo
ta „šačica krvi“. Jedva za kašičicu od čaja. Unutrašnji potres. Čudna pomisao:
kad bi moglo da se ne sahranjuje. Jer ako je odnesu, onda... O ne, neće je
valjda odneti! Ah, ja znam da je moraju odneti, nisam lud i ne buncam valjda,
naprotiv, um mi nikada još nije bio tako bistar ali kako da opet nikog ne bude
u kući, opet samo dve sobe, i opet ja sam sa svojim zalogama. Bunilo, bunilo,
i samo bunilo! Izmučio sam je, to je!
Šta će mi sad vaši zakoni? Šta će mi vaši običaji, vaš moral, vaš život, vaša

sve mi je sad svejedno! Slepa je. Ali kad sunce izađe pogledajte ga. oficire!“ A ja ću im doviknuti: „Gde vam je sad snaga da me na poslušnost naterate? Zašto su mračne prirodne sile uništile ono što mi je najdraže? Čemu sad vaši zakoni? Ja vas ne priznajem“. kao da je čekaju. Ne. i sve bi razumela! Slučaj! O. dosadno klatno. samo taj jedan jedini pogled. radosno gledali jedno drugo u oči. A ako bi drugog zavolela neka. ne čuje! Ne znaš ti kakvim bih te rajem okružio.. Lepo bismo tako živeli. slepa! Mrtva. Govorila bi mi samo kao prijatelju pa bismo se radovali. O. Njene cipelice stoje kraj krevetca. vaša vera? Neka mi sude vaše sudije. a ja bih posmatrao s druge strane ulice. ne mari! Ti bi išla s njim i smejala se. a oko njih ćutanje to je zemlja! „Volite se. Raj bi bio u mojoj duši. kad je sutra odnesu. zar nije mrtvac! Sve je mrtvo i svuda su mrtvaci. neka bude bilo šta. Vapim i ja. O. smejali. zbilja. prirodo! Ljudi su na svetu sami to je nesreća! „Ima li ikog živog u polju?“ vapi ruski vitez. Kažu da sunce daje život vasioni. šta to smeta? Sve bi bilo tako. kad je stajala preda mnom i zaklinjala se da će mi biti verna žena! O. šta ću ja? . ali se niko ne odaziva. samo nek ona bar jednom otvori oči! Trenutak jedan. Samo usamljeni ljudi. Dva sata noću. ja ću reći da ga ne priznajem.država. Sudije će viknuti: „Ućutite.. pred vaš javni sud. mada nisam vitez. ljudi“ ko li je to rekao? Čija je to zapovest? Otkucava ravnodušno. neka me izvedu pred sud.. tako bi sve i ostalo. samo jedan! Pogledala bi me kao ono maločas. zasadio bih ga svuda oko tebe! Ti mene ne bi volela neka..

koga su ubili njegovi kmetovi. Uhapšen je 23. Otpušten je iz vojne službe u činu poručnika. Smrt Mihaila Andrejeviča. Ulazi u kružok Bjelinskog. Prevodi Balzakov roman „Evgenija Grande". 24. Piše roman „Njetočka Njezvanova“. gde piše novelu „Mali junak“. kao najmlađe od troje muške dece. U Peterburškom letopisu objavljuje četiri feljtona. Nadahnut Gogoljem. 1847. aprila. piše roman „Dvojnik" i novelu „Gazdarica“. Osuđen je na četiri godine robije. oca Dostojevskog. aprila do 16. oduzimanje čina. Od 29. 1833. Piše roman „Bele noći“. 1844. zajedno sa važnijim prestupnicima. školuje se u moskovskim pansionatima. 1839. 1845. u porodici vojnog lekara. 1840. i zatočen u Petropavlovsku tvrđavu. decembra izveden je sa ostalima na pogubljenje. 11. Dostojevski postaje oficir. iz porodičnih razloga. nasilno mu je ulivši u grlo. 1841. . a onda je svima pročitana odluka o pomilovanju. Piše istorijske drame „Marija Stjuart“ i „Boris Godunov“. Upisuje se u Veliku inženjersku školu u Sankt-Peterburgu. novembra traju istraga i suđenje petraševcima. koji odmah dobija velike pohvale. decembra. Umire majka Dostojevskog. 1837. 22. 1846. kao član revolucionarne zavereničke grupe. Marija Fjodorovna (devojačko prezime Nečajeva). Odlazi na skupove kod Petraševskog. i progonstvo. Piše roman u pismima „Bedni ljudi“. osuđen na smrt. u okovima odlazi u Sibir. Noću. 1838.Fjodor Mihajlovič Dostojevski 1821-1881 hronologija[68] 1821. novembra rođen je u Marijanskoj sirotinjskoj bolnici u Moskvi. Razlaz sa Bjelinskim. 1849. Do 1837. Dostojevski je. tako što su ga ugušili votkom.

Zatim se mire i putuju zajedno. 1859. Dostojevski se kocka u Baden-Badenu. i gubi velike svote. U Londonu se upoznaje sa Hercenom i Bakunjinom. Mihail Dostojevski. knjiga kojom je Dostojevski snažno uticao na modernu književnost XX veka. Ponovo dobija oficirski čin. Dostojevski ponovo odlazi u inostranstvo. upoznaje se sa studentkinjom Apolinarijom Suslovom. Anu Grigorjevnu . Zabrana časopisa Vreme. Apolinarija ga je već čekala u Parizu. sa Marjom Dmitrijevnom. U aprilu od tuberkuloze umire Marja Dmitrijevna. ali ubrzo dolazi do raskida. pod naslovom „Zimske beleške o letnjim utiscima“. o čemu će kasnije napisati čuvene „Zapise iz mrtvog doma“ (prvobitni naziv bio je „Zapisi o izgubljenom narodu“). U novinama počinju da izlaze „Zapisi iz mrtvog doma“ Objavljena su i prva sabrana dela Dostojevskog u dva toma. posle mnogo peripetija (opisanih u „Pismima iz progonstva“). i služi kao običan redov u vojsci u Semipalatinsku. Umire muž Marje Dmitrijevne. U julu umire voljeni brat. gde upoznaje tada udatu Marju Dmitrijevnu Isajevu. 1855. Venčava se. „Poniženi i uvređeni". kao i „Zapisi iz mrtvog doma“. Zabrana Epohe. Robija u Omskoj tvrđavi. Ponovo putuje u inostranstvo. U februaru izlazi sa robije. 1864. 1863. 1854. obilazi veći deo Evrope. drugom i nikad ostvarenom životnom ljubavi. najviše ostaje u Parizu. Osniva časopis Epoha. U junu odlazi prvi put u inostranstvo. Kada je na književnoj večeri čitao delove „Zapisa“. U martu počinju da izlaze „Zapisi iz podzemlja“. 1860. Piše romane „Ujkin san“ i „Selo Stepančikovo". Konačan raskid. 1866. 1861. U oktobru upoznaje svoju treću veliku ljubav.1850. 1857. prvu veliku ljubav svog života. navodno zbog toga što Dostojevski nije hteo da se razvede. Objavljuje utiske sa putovanja. I. 1865. u kome odmah počinje da izlazi prvi veliki roman Dostojevskog. 1862. Šubert. Viđa se sa glumicom A. Daje ostavku na vojnu službu i dobija dozvolu da se vrati u Peterburg. Piše veliki roman „Zločin i kazna“. 1856. Zajedno sa bratom Mihailom osniva književni časopis Vreme.

sa kojom će imati dvoje dece. Povratak u Rusiju. U aprilu putuju u inostranstvo. 1867. 1870. gde žive uglavnom u Švajcarskoj i Italiji. 1875. Taj medeni mesec će potrajati pet godina. Iste godine piše roman „Idiot“. Roman „Mladić". januara.Snitkinu. Roman „Zli dusi“. Počinje da objavljuje „Dnevnik pisca“ u časopisu Građanin. Roman „Večni muž“. kojoj diktira roman „Kockar". 1881. Novela „Krotka“. 1872. Roman „Braća Karamazovi“. . 1873. 1880. Umire 28. Venčava se s Anom Grigorjevnom. 1876.

24) Tiraž 700.Fjodor Dostojevski KROTKA izdavač LOM / Beograd • za izdavača Flavio Rigonat korice Ivan Anđelković • štampa Caligraph/ Beograd tiraž 700 • Beograd.161. 1821 -1881.1-32 821. 181-183 Sadrži i: Pisma iz progonstva / prevela Mila Stojnić Zimske beleške o letnjim utiscima / preveo Milosav Babović ISBN 978-86-7958-056-6 a) Dostojevski. . 22 cm. ISBN 978-86-7958-056-6 CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije 821.1-6 ДОСТОЕВСКИЙ. (Edicija A / kolo 5. 2012. Fjodor Mihajlovič (1821-1881) Prepiska COBISS. prevela s ruskog Mila Mladenović. Fjodor Mihajlovič Dostojevski : 1821-1881 : hronologija: str. Krotka / Fjodor Dostojevski. 2012. knj. Фёдор Михайлович.(Beograd : Caligraph) 183 str.SR-ID 187090956 . Beograd : LOM.161.

Fonvizina. [8] Mojom nesnosnom ljubomorom (franc. [9] Ljubavnih izjava (franc. [6] Baron Aleksandar Jegorovič Vrangel (1933-?). . [15] Nekoliko nečitkih reči. prevodilac i izdavač časopisa Vreme i Epoha. [10] Nekoliko nečitkih reči.) [3] Reč je o noveli "Mali junak".) [2] Ugledaćemo sunce! (franc. [11] Ali ona me voli.). Napisao uspomene o sibirskim godinama Dostojevskog. [17] Nekoliko nečitkih reči. [4] Kad bi mladost znala! (franc. boravio u Sibiru kad i Dostojevski. koju je Dostojevski napisao u kazamatu Petropavlovske tvrđave. odmah pošto je bio uhapšen.Napomene [1] Mihail M.).). [14] Nekoliko nečitkih reči. A. ona me voli (franc. najstariji brat Fjodora Dostojevskog. [13] Nekoliko nečitkih reči. [16] Nekoliko nečitkih reči. Pisac.) [5] Natalija Dmitrijevna Fonvizina (1805-1869). [7] Dama (moja). Dostojevski (1820-1864). supruga poznatog dekabriste J. (Sve napomene potiču od prevodilaca pisama i urednika ovog izdanja. [18] Nekoliko nečitkih reči. [12] Nekoliko nečitkih reči.

[24] Jemeljan Pugačov. ruski filozof. veka. Vidi čuveni Puškinov roman Kapetanova kćn (Lom.).). izuzetno smelo kritikovao Rusiju svog vremena. [31] Da vidi Pariz (franc ). prozapadno i socijalistički orijentisan. ismeva novo plemstvo u likovima Prostakove i Skotnjina. bog zlatnog teleta. I pored pretnji cenzure. . tzv. Fonvizin (1745-1792). Uzrečice iz ovih komedija ušle su u svakodnevni ruski govor. [34] Treći stalež je sve (franc. [20] Kolonjsku vodu ili život! (franc. [29] Vaše zanimanje (franc. [30] Posednik (franc. zapadnjak.). doživeo je ogroman uspeh. G. u hrišćanskoj demonologiji je drugo ime za Satanu. čuveni ruski komediograf i satiričar.) [25] Junak Gogoljeve pripovetke Nevski prospekt. [35] Posle mene potop (franc. gazda.). I.).[19] Dostojevski je živeo u nesrećnom braku sa Marjom Dmitrijevnom. [21] D. galomannju. [27] Junak Nevolje zbog pameti.). veka. J. Čacki je predstavnik naprednih ideja. A.). čuvene drame svog vremena. Bjelinski. Beograd. čiji su mnogi stihovi ušli u poslovice i svakodnevni ruski jezik. Fonvizin je odmah postao idol svih salona. U komediji Brigadir ismeva tzv. S. vođa seljačkog ustanka krajem 18. [23] P. Svs primedbe potiču od prsvodioci i redaktora. [33] Veruješ li to? (franc. Čaadajev (1794-1852). [28] Ali kod mene je nešto drugo (franc. [32] Baal.tj. U drugoj komediji. jer je izvanredno či gao i improvizovao. veliki ruski knjnževni kritičar 19. 2006. godine. kada je ona umrla od tuberkuloze. posvećen sticanju zemaljskih dobara. [26] Da bi se dobio izgled (franc. [22] V. površno prihvatanje francuske kulture. Gribojedova (1795-1829).). [36] Obična narodna čorba (franc. do 1865. Maloletnik.).

[46] Aluzija na francusku revoluciju. [38] Dobri seljak (franc.). [50] Ovde počiva Volter (franc.). [61] Da se povalja po travi (franc.).).). [44] Mesto u Italiji gde je Garibaldi ranjen i zarobljen u borbi.). [43] Sloboda. [58] Vodoskoka (franc. to sam ja (franc. [56] Na delu (franc. [55] Košuto moja (franc.). .). bratstvo ili smrt (franc.).[37] Vojnička slava (franc. [62] Sa prirodom (franc.).). [51] Žan Žak Ruso.). [41] Roman Tri musketara Aleksandra Dime. no idejama Furijea. [59] Ratnička slava (franc.).). [52] To je kraj. jednakost. [40] Sloboda. moj zid (franc.). [45] Država. [57] Rus je skeptičan i podrugljiv (franc. [63] Moje drvo.). [39] Da dođete do bogatstva (franc. [42] Sledbenici utopijskog socijalizma. [53] Neki senatori (franc. bratstvo (franc. [60] Moj muž još nije video more (franc. [54] Moja supruga (franc.). gospodine (franc.). [48] Velika ulazna dvorana u francuskom ministarstvu pravde. čovek prirode i istine (franc. jednakost. [49] Devičansko čelo (franc.).).).). [47] Opšte pravo glasa (franc.

[64] Učen čovek (franc. Beograd.). [65] Pamučna kapa (franc.). [66] Mač moga oca (franc.).). [67] Neophodan uslov (franc. Leonida Grosmana (Srpska knjnževna zadruga.) . [68] Ova hronologija je u najvećem delu preuzeta iz knjige Dostojevski. 1974.