ALEKSANDAR LOVEN

BIOENERGETIKA
PREVELA

DIVNA PERIC-TODOROVI

NOLIT
BEOGRAD

Naslov originala:
BIOENERGETICS
Alexander Lowen, M. D.
Coward, McCann and Goeghegan, Ine, New York, 1975
Copyright Alexander Lowen, M. D., 1975.

Mojim

roditeljima

koji su se posvetili meni i omoguil

mi da se suoim sa konfliktima u svo
joj linosti i da ih proradim.

I. OD RAJHA DO BIOENERGETIKE

Tri

vrste

due,

tri

molitve:

Luk sam u tvojim rukama, Gospode.

Zapinji me da ne bih istrulio.
Ne zapinji me
slomiu
se.

previe,

Gospode,

Zapni me previe,
Gospode,
nije vano to u se slomiti.
Nikos Kazancakis, Izvetaj Greku

Rajhovska

terapija,

19401945.

Bioenergetika se zasniva na radu Vilhelma Rajha

(Wilhelm Reich). O n , j e bio moj uitelj od 1942. do 1945.
godine. Sreo sam ga 1940. godine u Novoj koli za
socijalna istraivanja u Njujorku, gde je drao teaj
o analizi k a r a k t e r a . Zaintrigirao me je opis tog teaja
u katalogu, u k o m e je pomenut funkcionalni identitet
k a r a k t e r a linosti sa njenim telesnim stavom ili m i
inim oklopljavanjem. Oklopljavanje se odnosi na celokupni sklop hronine miine napetosti u telu. Taj
sklop je definisan kao oklop, j e r slui oveku kao za
tita od bolnih i preteih emocionalnih iskustava. Oklop
titi oveka od opasnih impulsa kako u n u t a r same li
nosti tako i od n a p a d a drugih ljudi.
Pre nego to sam sreo Rajha nekoliko godina s a m
se bavio odnosom tela i uma. To interesovanje je p r o izalo iz mog linog iskustva sa fizikim aktivnostima,
sportom i gimnastikom. Dok sam tridesetih godina bio
instruktor za fiskulturu u nekoliko deijih letovalita
doao sam do zakljuka da redovan p r o g r a m fizike
aktivnosti poboljava ne samo moje fiziko zdravlje
ve takoe ima pozitivan efekat na moje m e n t a l n o sta
nje. U toku svog traganja razmiljao sam o idejama
Emila Zak-Dalkroza (Emile Jacques-Dalcroze), nazva
nim Euritmika, o konceptu miine relaksacije E d m u n da Dekobsona (Edmund Jacobson) i o jogi. Mada me
te studije nisu potpuno zadovoljile, potvrdile su ono
to sam snano oseao, naime, da se kroz rad sa telom
moe uticati na m e n t a l n e stavove ljudi.
Rajh je ve p r v i m predavanjem zaplenio moju pa
nju. Zapoeo je teaj diskusijom o problemu histerija.
9

Istakao je da psihoanaliza moe da objasni istorijski

faktor kod histerinog konverzivnog sindroma. Pokazao
je da je taj faktor seksualna t r a u m a koju je osoba
doivela u ranom detinjstvu, a koja je u kasnijim go
d i n a m a potpuno potisnuta i zaboravljena. Potiskivanje
i pretvaranje potisnutih ideja i oseanja u simptome
ini dinamski faktor bolesti. M a d a su pojmovi potiski
vanja i konverzije u ono v r e m e bili dobro zasnovani
principi psihoanalitike teorije, proces kojim se p o
tisnuta ideja pretvara u fiziki simptom nije bio uopte
shvaen. Rajh je smatrao da psihoanalitikoj teoriji ne
dostaje razumevanje faktora vremena. Zato se", pi
tao se Rajh, simptom razvija ba tada kada se razvija
a ne ranije ili kasnije?" Da bi se dobio odgovor na to
pitanje, mora se znati ta se deavalo u ivotu tog p a
cijenta u m e u v r e m e n u , kakav je bio njegov odnos
prema seksualnim oseanjima tokom tog perioda? Rajh
je verovao da se potiskivanje p r v o b i t n e t r a u m e odrava
priguivanjem seksualnih oseanja. To prigui van je
izgrauje predispoziciju za histerini simptom, koji po
inje da se ispoljava tek k a o posledica nekog kasnijeg
seksualnog doivljaja. Za Rajha se prava neuroza stva
ra guenjem seksualnog oseanja. zajedno sa k a r a k t e
ristinim stavom koji to p r a t i : simptom je samo nje
govo otvoreno ispoljavanje. Razmatranje tog elementa
naime, ponaanja i s t a v a pacijenta prema, seksual
nosti uvelo je ekonomski" faktor u problem n e u r o
za. Izraz ekonomski" odnosi se na snage koje predodreuju osobu za razvijanje neurotskih simptoma.
Rajhova pronicljivost je ostavila snaan utisak na
mene. Poto sam proitao m n o g e Frojdove knjige, u
glavnim crtama sam bio upoznat sa psihoanalitikim
stavovima, ali se nisam seao da se o tom faktoru
diskutovalo. Oseao s a m da me je Rajh uveo u n o v
nain poimanja ljudskih problema i odmah sam bio
oduevljen. Kako je Rajh razraivao svoje ideje tokom
teaja, meni je postepeno bivalo jasnije puno znaenje
tog novog pristupa. Shvatio sam da je ekonomski fak
tor bio vaan klju za razumevanje linosti, za to k a k o
osoba upravlja svojom seksualnom energijom ili ener
gijom u celini. Koliko energije ovek ima i koliko je
koristi u seksualnoj aktivnosti? Covekova energetska
ekonomija ili seksualna ekonomija odnosi se na to k a k o
on odrava ravnoteu izmeu punjenja i pranjenja ili
izmeu seksualnog uzbuenja i seksualnog rastereenja.
10

Samo kada je ta ekonomija ili ravnotea poremeena,

razvija se histerini konverzivni simptom. Miino oklopljavanje, ili hronina miina tenzija, slue za odra
vanje te ekonomije u ravnotei, vezujui energiju koja
se ne moe rasteretiti.
to je Rajh vie razvijao svoja razmiljanja i opaa
nja, to je moje interesovanje vie raslo. Razlika izmeu
zdrave i neurotske seksualne ekonomije nije bila u pita
nju ravnotee. U to v r e m e Rajh je radije govorio o
seksualnoj nego o energetskoj ekonomiji: m e u t i m , ti
izrazi su po njegovom miljenju bili istoznani. Neurotska osoba odrava ravnoteu vezujui energiju u m i
ine tenzije i ograniavajui svoje seksualno uzbue
nje. Zdrava osoba n e m a tih ograniavanja, njena ener
gija nije vezana u miino oklopi ja van je. Stoga je sva
njena energija dostupna seksualnom zadovoljstvu ili bilo
kojem drugom k r e a t i v n o m izraavanju. Njena energet
ska ekonomija funkcionie na visokom nivou. Nizak
nivo energetske ekonomije je karakteristika veine
ljudi i ona je odgovorna za tendenciju ka depresiji koja
je endemska u naoj k u l t u r i .
1

Mada je Rajh svoje ideje predstavio jasno i logino,

ja sam ostao malo skeptian tokom p r v e polovine t e
aja. T a k a v stav, to s a m ve ranije znao, tipian je
za mene. T o m e dugujem veliki deo svoje sposobnosti
da samostalno razmiljam o stvarima. Moj skepticizam
prema Rajhu je bio usmeren ka njegovom oiglednom
prenaglaavanju uloge seksa u emocionalnim proble
mima. Seks nije potpuni odgovor, mislio sam. Onda.
iznenada, moj skepticizam je iezao a da, toga nisam
bio ni svestan. U n a s t a v k u teaja oseao sam da sam
potpuno ubeen u valjanost Rajhovog stava.
Razlog za tu p r o m e n u mi je postao jasan otprilike
dve godine kasnije, poto sam k r a t k o vreme proveo
na terapiji kod Rajha. Prisetio sam se da nisam do
kraja proitao j e d n u od knjiga preporuenih za Rajhov
teaj, Frojdova Trt eseja o seksualnosti. Stigao sam do
polovine drugog eseja, nazvanog Infantilna seksualnost,
kada sam prestao da itam. Tada sam shvatio da je taj
esej dotakao moju nesvesnu elju u vezi sopstvene in
fantilne seksualnosti, i poto sam bio nepripremljen da
' A. Lowen, Depression and the Body.
& Geoghegan, Inc. 1972).

(N. Y. Caward, McCann

se suoim sa tom eljom, moj skepticizam u vezi va

nosti seksualnosti nije se vie mogao odravati.
Rajhov teaj o analizi k a r a k t e r a zavrio se j a n u a r a
1941. godine. U periodu izmeu zavretka teaja i p o
etka moje terapije ostao sam u k o n t a k t u sa njim.
Prisustvovao sam mnogim sastancima u njegovoj kui
na Forest Hilu, gde smo diskutovali o socijalnim i m
plikacijama njegovog pojma seksualne ekonomije i raz
vijali plan za ukljuivanje tih pojmova u p r o g r a m usta
nove mentalnog zdravlja. Rajh je u Evropi bio pionir na
tom polju. (Taj aspekt njegovog rada i moj odnos p r e m a
Lome bie potpunije izloen u narednoj knjizi o R a j hu.)
Zapoeo sam terapiju sa Rajnom u prolee 1942. g o
dine. Tokom p r e t h o d n e godine bio sam est posetilac
Rajhove laboratorije. On mi je pokazivao neke radove
koje je vrio na biolokim p r e p a r a t i m a i kanceroznom
tkivu. Jednoga dana mi ree: Loven. ako si zainteresovan za ovaj posao, postoji samo j e d a n nain da ue
u njega, a to je da ide na terapiju". Njegove reci su
me trgle, j e r nisam razmiljao o tom potezu. Rekao
sam m u : Zainteresovan sam, ali ono to ja. u stvari,
hou jeste da postanem slavan". Rajh je to shvatio
ozbiljno, j e r je odgovorio: Ja u te napraviti slav
nim". Tokom godina smatrao sam te Rajhove rei p r o
roanstvom. To je ono to mi je bilo potrebno da p r e vaziem otpor i upustim se u svoje ivotno delo.
la

Moja prva terapijska seansa sa Rajhom bila je d o

ivljaj koji nikada neu zaboraviti. Doao sam sa naiv
nom pretpostavkom da je sa m n o m sve u redu. T r e
balo je da to b u d e ista trening-analiza. Legao sam na
krevet u gaicama za kupanje. Rajh nije koristio kau.
poto je to bila terapija orijentisana na telo. Reeno
mi je da savijem kolena, da se opustim i da diem
otvorenih usta i oputene vilice. Sledio sam instrukcije
i ekao da vidim ta e se desiti. Posle nekog v r e m e n a
Rajh ree: Loven. ne die". Odgovorih: Naravno da
diem, inae bih bio m r t a v " . Onda on p r i m e t i : Grudni
'a Od 1075. kada je napisana ioenergetika, do danas A. Loven
nije napisao takvu knjigu. Naikompletnija studija o ivotu i radu
V. Rajna, iz koje se moe videti i mesto bioenergelike u odnosu
na rajhovsku terapiju, jeste knjiga M. Sharaf, Fury on Earth, a
biography of Wilhelm Reich, st. Martin's Press/Marek. N e w York.
1983. (Prim prev.).

12

ko ti se ne kree, pipni moj g r u d n i ko". Stavio sam

r u k u na njegov g r u d n i ko i primetio da se die i
sputa sa svakim u d a h o m . Moj oigledno to nije radio.
Legao sam ponovo i nastavio disanje. Ovoga puta mi
se grudni ko dizao i sputao sa svakim u d a h o m . Nita
se nije desilo. Moje disanje se nastavilo lako i duboko.
Malo zatim Rajh ree: Loven, zabaci glavu unazad
i otvori irom oi". Uradio sam to mi je rekao i . . .
krik sc razlegao kroz moje grlo. Bio je lep proleni d a n
i prozori p r e m a ulici su bili otvoreni. Da bi izbegao
nezgode sa susedima, doktor Rajh je traio da ispra
vim glavu, to je prekinulo vrisak. Nastavio sam d u
boko disanje. udno, vrisak me nije uznemirio. Nisam
bio emocionalno povezan sa tim. Nisam oseao n i k a k a v
strah. Posle toga sam jo malo disao. Doktor Rajh je
traio da ponovim p r o c e d u r u : zabacim glavu unazad
i irom otvorim oi. Opet se oteo vrisak. Sada se kole
bam da kaem da sam vritao, jer tada nije izgledalo
da to ja radim. Vrisak mi se desio. Opet nisam bio u
dodiru sa tim, ali sam napustio seansu sa oseanjem
da sa m n o m nije ba sve onoliko u redu koliko sam
mislio. Bilo je stvari (slika, emocija) u mojoj linosti
koje su bile skrivene od nesvesnog i tada sam znao da
e se one opet pojaviti.
U to vreme Rajh je svoju terapiju nazivao vegeta
tivnom analizom k a r a k t e r a . Analiza k a r a k t e r a bila je
njegov najvei doprinos psihoanalitikoj teoriji, koji su
visoko cenili svi analitiari. Vegetativno se odnosi na
mobilizaciju oseanja kroz disanje i druge telesne t e h
nike koje aktiviraju vegetativne centre (ganglije a u t o nomnog nervnog sistema) i oslobaaju ..vegetativne"
energije.
Vegetoterapija je predstavljala prodor od isto ver
balne analize do direktnog rada sa telom. Nastala je
nekih devet godina ranije, u toku analitike seanse.
Rajh je to opisao ovako:
U Kopenhagenu, 1933, radio sam terapiju sa ovekom koji je izgradio izuzetno jak otpor protiv svo
jih pasivno-homoseksualnih fantazija. Taj otpor se
manifestovao u krajnjoj ukoenosti vrata (kao da je
metlu progutao). Posle energetskog napada na njegov
otpor, on je iznenadno popustio, ali na alarmantan
nain. Boja njegovog lica se naglo menjala od belog
do utog ili plavog; koa je bila iarana i imala raz13

liite nijanse; oseao je jak bol u vratu i potiljku i

imao je proliv; oseao se iscrpljeno i izgledalo je da
je izgubio oslonac .
2

;i

Energetski n a p a d je bio samo verbalni, ali je bio

usmeren ka pacijentovom stavu p r o g u t a n e metle.
Afekti su se pojavili somatski poto je pacijent na
pustio psihiki odbrambeni stav." Rajh je tada shvatio
da energija moe biti vezana hroninim miinim t e n
zijama" . Od tada je Rajh prouavao telesne stavove
svojih pacijenata. Primetio je da nema neurotske
osobe koja nema tenzije u stomaku'" . Uoio je zajed
niku tendenciju pacijenata da zadravaju d a h i i n h i biraju izdisanje k a o nain kontrolisanja oseanja. Z a k
ljuio je da zadravanje d a h a slui za smanjivanje ener
gije organizma redukujui metabolike aktivnosti, koje
zauzvrat smanjuju stvaranje anksioznosti.
3

Za Rajha je prvi korak terapijske procedure bio da

uini da pacijent pone da die lagano i duboko. Drugi
korak je bio da pokrene ispoljavanja onih oseanja
koja su najoiglednija u pacijentovom licu ili ponaa
nju. U m o m sluaju to ispoljavanje je bio strah. Videli
smo kako je moan efekat imala ta procedura na mene.
N a r e d n e seanse su imale istu optu s t r u k t u r u . Leao
bih na krevetu i disao slobodno koliko s a m mogao,
pokuavajui da omoguim da se pojavi duboki udisaj.
Reeno mi je da se p r e d a m svome telu, da ne k o n t r o liem ispoljavanja emocija ili impulsa koji se pojave.
Dogodilo se nekoliko stvari koje su me postepeno d o
vele u vezu sa r a n i m seanjima i iskustvima. Dublje
disanje, na koje nisam bio navikao, prvo je izazivalo
j a k o peckanje u mojim r u k a m a , koje se u dva n a v r a t a
razvilo u karpopedalni gr, ozbiljno mi grei ake.
K a k o se moje telo privikavalo na poveanu energiju
izazvanu dubokim disanjem, ta reakcija je nestajala.
D r h t a j se pojavljivao u nogama, dok sam lagano spajao
i razdvajao kolena. i u u s n a m a , dok sam sledio impuls
da ih napuim kao da neto traim.
Nakon toga je dolo do proboja oseanja i seanja
vezanih za njih. J e d n o m prilikom leao sam na k r e v e t u
1

Wilhelm Reich, The Fuction of the Orgasm (N. Y. Orgone Insti

tute Press, 1942), str. 239240.
Ibid., str 273.
* Ibid., str. 273.
3

14

diui, a moje telo je poelo da se njie bez moje svesne namere. Njihanje se pojaavalo sve dok nisam seo.
Onda, ne primetivi da to radim, ustao sam sa kreveta,
okrenuo se da se suoim sa tim i poeo to da u d a r a m
obema pesnicama. Radei to, pojavilo se lice moga oca
na prekrivau kreveta i odjednom sam znao da ja
to njega u d a r a m zbog batina koje sam dobio k a o dete.
Koju godinu kasnije pitao sam oca o tom dogaaju.
Rekao je da. su to bile jedine batine koje sam ikada
dobio od njega. Objasnio mi je da se to desilo k a d a sam
doao kui vrlo kasno, tako da se majka nervirala i
brinula. Istukao me je da to ne bih ponovo uradio.
Interesantan deo tog iskustva, kao i onog sa vrita
njem, jeste da se desilo potpuno spontano, bez voljne
kontrole. Neto me je pokrenulo da u d a r i m krevet,
kao to me je p r e t h o d n o pokrenulo da vritim. Nije
tc bila svesna misao, ve unutranja sila koja me je
savladala i drala u svojim r u k a m a .
Drugom prilikom, dok sam leao na krevetu diui,
osetio sam erekciju. Oseao sam impuls da dodirnem
penis, ali sam ga inhibirao. Onda sam se setio zanim
ljive epizode iz detinjstva. Video sam sebe kao deaka
od pet godina k a k o hodam po stanu u kome sam iveo urinirajui po podu. Moji roditelji su bili napolju.
Znao sam da to radim u inat m o m e ocu koji me je
prethodnog dana grdio to sam drao penis.
Trebalo mi je devet meseci terapije da shvatim uz
rok onog vriska iz p r v e seanse. Od tada nisam vritao
nijednom. Sto je v r e m e vie odmicalo, to sam vie
imao utisak da se pojavljuje neka predstava koju iz
straha nisam hteo da vidim. Posmatrajui plafon sa
mog poloaja na krevetu, oseao sam da e se to jed
noga dana pojaviti. Onda se to desilo; to je bilo lice
moje majke koje je gledalo dole prema meni sa iz
razom intenzivnog besa u oima. O d m a h sam znao
da je to bilo lice koje me je prestrailo. Ponovo sam
doiveo to iskustvo kao da se t r e n u t n o deavalo. Bio
sam otprilike devetomesena beba koja lei pred k u
om. Plakao sam preglasno za moju majku. Ona je oi
gledno bila zauzeta u kui i moje uporno plakanje ju
je nerviralo. Izala je besna na mene. Leei t a m o na
Rajhovom krevetu, u svojoj trideset treoj godini, gle
dao s a m njenu p r e d s t a v u i koristei rei koje nisam
znao kao beba, rekao s a m : Zato si ljuta na m e n e ?
Plaem samo zato to elim da budem sa tobom".
15

Tih dana Rajh je koristio drugu tehniku kao t e r a

pijski postupak. Na poetku svake seanse pitao je p a
cijente da mu kau sve negativne misli koje imaju o
njemu. On je verovao da svi pacijenti imaju negati
van transfer sa njim, k a o i pozitivan, i nije verovao
pozitivnom ukoliko se nisu prethodno ispoljile nega
tivne misli i ideje. To mi je bilo vrlo teko da u r a d i m .
Poto sam bio privren Rajhu i terapiji, prognao s a m
sve negativne misli iz glave. Oseao sam da nema n i
eg na ta bih se alio. Rajh je bio vrlo dareljiv
p r e m a meni, nisam sumnjao u njegovu iskrenost, in
tegritet ili valjanost njegovih pojmova. Karakteristi
no je za mene da sam bio odluio da i m a m uspenu
terapiju i u tome nisam uspeo sve dok terapija nije
skoro propala, k a d a sam konano otkrio svoja oseanja.
Poto sam doiveo strah, videvi lice moje majke, n a s
tao je period od nekoliko meseci tokom kojih nisam
napredovao. Viao s a m Rajha tri p u t a nedeljno, ali
sam bio blokiran, jer nisam mogao rei Rajhu svoja
oseanja prema njemu. Hteo sam da on b u d e oinski
zainteresovan za mene, a ne samo terapeutski, ali po
to sam znao da je to n e r a z u m a n zahtev, ja ga nisam
mogao izgovoriti. Borei se u sebi sa problemom, n i
sam nikuda stigao. Izgledalo je da Rajh nije bio svestan mog konflikta. Ma koliko da sam pokuavao da di
em dublje i punije, to mi nije polazilo za r u k o m .
Posle godinu dana terapije naao sam se u orso
kaku. Izgledalo je da e to trajati beskonano, kada
mi je Rajh sugerisao da okonam terapiju. Loven".
ree on, ti si nesposoban da se p r e d a svojim oseanjima. Zato ne odustane?" Njegove rei su bile grom
iz vedra neba. Odustajanje je znailo ruenje svih
mojih snova. Bio sam slomljen, plakao sam duboko.
To je bilo prvi p u t od mog detinjstva da sam jecao.
Nisam vie mogao zadravati oseanja. Rekao sam mu
ta sam eleo od njega i on me je saoseajno sluao.
Ne znam da li je Rajh stvarno n a m e r a v a o da p r e
kine terapiju sa, mnom, ili je njegova sugestija da okon
am t r e t m a n bio samo m a n e v a r , smiljen sa ciljem
da slomi moj otpor, ali ja sam imao snaan utisak da
je on to ozbiljno mislio. U svakom sluaju, njegova
akcija je proizvela eljeni rezultat. Terapija je opet
krenula. Za Rajha, cilj terapije je bio razvijanje p a
cijentovih sposobnosti da se potpuno preda spontanim
i nevoljnim pokretima tela koji su deo procesa disa16

nja. P r e m a tome, naglasak je bio na dubokom i pot

p u n o m disanju. K a d a se to postigne respiratorni talasi proizvode valovite pokrete tela koje Rajh naziva
refleksom orgazma.
U toku ranog psihoanalitikog rada Rajh je doao do
zakljuka da je emocionalno zdravlje povezano sa spo
sobnou oveica aa se u toku seksualnog odnosa pot
p u n o preda, ili, k a k o je on to nazvao, sa orgastikom
potencijom. Rajh je zakljuio da n e m a neurotiara koji
poseduje taj kapacitet. Neuroza ne samo da ometa
preputanje ve vezuje energiju u hroninu miinu
napetost, onemoguavajui na taj nain da se energija
koristi za seksualno rastereenje. Rajh je takoe smat
rao da pacijenti koji posed uju sposobnost doivljava
nja potpunog orgastikog zadovoljstva u seksualnom
odnosu postaju i ostaju osloboeni od bilo kog vida
neurotskog ponaanja. Potpuni orgazam, prema Rajhu,
otputa s a v viak energije koji organizam ima i, pre
ma tome, ne postoji energija koja bi podravala ili
odravala neurotske simptome i ponaanje.
Vano je razumeti da Rajh definie orgazam razli
ito od ejakulacije ili klimaksa. Orgazam je nevoljna
reakcija celog tela, koja se manifestuje, ritmikim, k o n vulzivnim pokretima. Isti tip pokreta se moe pojaviti
kada je disanje p o t p u n o slobodno i k a d a se ovek p r e
da svome telu. U tom sluaju nema klimaksa ili raste
reenja seksualnog uzbuenja, budui da takvo uzbu
enje nije prethodno izgraeno. Ono to se deava jeste
da se karlica kree spontano n a p r e d sa svakim izdisanjem i unazad sa udisanjem. Ti pokreti su izazvani res
piratornim talasima koji idu navie ili nanie sa izdisanjem i udisanjem. U isto v r e m e glava vri pokret
slian karlici, sem to se ona kree unazad sa fazom
izdisanja a n a p r e d sa fazom udisanja. Teorijski, pacijent
ije je telo dovoljno slobodno da ima taj refleks tokom
terapijske seanse bie takoe sposoban da doivi pot
p u n i orgazam u seksualnom odnosu. T a k a v pacijent bi
se mogao smatrati emocionalno zdravim.
Za mnoge ljude koji su itali Rajhovu Funkciju or
gazma te ideje mogu izgledati kao izmiljotine seksom
opsednutog uma. Meutim, o n e su bile izraene u vreme
5

des
2

Te ideje su prvobitno objavljene u ranoj knjizi, Die Funktion

Orgasmus (Internationaler Psychoanalytischer Verlag, 1927).

17

kada je Rajh ve bio veoma cenjen psihoanalitiki t r e

n e r ija je formulacija karakter-analitikih pojmova i
tehnika s m a t r a n a j e d n i m od najveih doprinosa anali
tike teorije. Mnogi psihoanalitiari nisu bili prihvatili
te ideje i one su i d a n a s nepoznate mnogima koji se bave
seksom, ili ih ovi moda prosto zanemaruju. Rajhovi
pojmovi postaju ubedljiva realnost k a d a ovek doivi
njihovu valjanost na sopstvenom telu, kao to s a m je ja
doiveo. Zbog te ubedljivosti zasnovane na linom isku
stvu, mnogi su psihijatri, i drugi koji su radili sa R a j hom, postali, m a k a r privremeno, njegovi entuzijastini
sledbenici.
Nakon provale plaa i izraavanja oseanja p r e m a
Rajhu, disanje mi je postalo lake i slobodnije, sek
sualne reakcije dublje i potpunije. U mom ivotu se
desilo nekoliko promena. Oeno sam se devojkom koju
s a m voleo. P r e d a v a n j e b r a k u je bio veliki korak za
mene. Takoe sam se aktivno p r i p r e m a o da postanem
rajhovski terapeut. Tokom te godine sam odlazio na
kliniki seminar iz k a r a k t e r n e analize, koji je vodio
dr Teodor Volf, (Theodore P. Wolf) Rajhov najblii
saradnik u SAD i prevodilac prvih Rajhovih dela o b
javljenih na engleskom. K r a t k o v r e m e p r e toga z a
vrio s a m medicinsku kolu i u p r a v o sam konkurisao
po drugi put na nekoliko medicinskih fakulteta. Moja
terapija je napredovala stalno ali sporo. Mada nije
bilo dramatinih proboja oseanja ili seanja u sean
sama, oseao sam da postajem sve sposobniji da se
p r e d a m svojim seksualnim oseanjima. Takoe sam ose
ao da postajem blii sa Rajhom.
r

Rajh je otiao na d u g letnji odmor. Zavrio je go

dinu u j u n u a nastavio sredinom septembra. K a d a se
terapijska godina pribliila kraju, Rajh je predloio
da n a p r a v i m o jednogodinju pauzu u terapiji. Ipak, ja
nisam bio zavrio. Refleks orgazma se nije ustalio, m a
da sam oseao da sam vrlo blizu. Uporno sam se t r u
dio, ali upravo to nastojanje je bilo k a m e n spoticanja.
Ideja o odmoru mi je dobro zvuala te sam prihvatio
Rajhov predlog. Bilo je i linih razloga za t a k v u od
luku. Poto nisam uspeo da se tada upiem na medi
cinski fakultet, te jeseni 1944. sluao sam teaj iz opte ljudske anatomije na Njujorkom univerzitetu.
Terapiju sa Rajhom sam nastavio jednonedeljnim
seansama u jesen 1945. godine. Za k r a t k o v r e m e se
18

refleks orgazma ustalio. Bilo je nekoliko razloga za

takav pozitivan razvoj. Tokom te godine odsustva sa
terapije prestao sam da se t r u d i m da zadovoljim Rajha
i da postignem seksualno zdravlje i uspeo sam da asi
miliram i integriem svoj prethodni rad sa Rajhom.
U isto v r e m e sam kao rajhovski t e r a p e u t imao svog
prvog pacijenta, to je dalo elana m o m e duhu. Kada
sam dolazio kui oseao sam da sam svestan, oseanja
sigurnosti u svoj ivot. Predaja sopstvenom telu, to
je ujedno znailo i predaju Rajhu, postala je laka. Za
nekoliko meseci postalo je jasno obojici da je moja
terapija dola do uspene zavrnice po njegovim k r i
terij umima. Godinama kasnije shvatio sam da mnoge
od svojih linih problema nisam razreio. Nismo diskutovali o m o m s t r a h u da traim ono to elim, ak
i onda kada je sasvim razumno to traiti. Takoe nis
mo proradili moj strah od neuspeha i potrebu da b u
dem uspean, kao ni nesposobnost da plaem umesto
to lupam glavom o zid. Ti problemi su bili konano
razreeni mnogo godina kasnije kroz bioenergetiku.
Ne elim da kaem da je terapija sa Rajhom bila
neuspena. Ako nije razreila sve moje probleme, ui
nila je da postanem svestan tih problema. Meutim,,
to je jo vanije, otvorila mi je puteve za samoaktualizaciju i pomogla da k r e n e m napred prema cilju.
Produbila je i ojaala moje preputanje telu kao os
novi linosti. Takoe mi je dala pozitivnu identifi
kaciju sa sopstvenom seksualnou koja je k a m e n t e
meljac moga ivota.
Rad

kao

rajhovski

terapeut,

19451953.

U jesen 1945. godine video sam svog prvog paci

jenta. Mada jo nisam bio student medicine, Rajh je
ohrabrio taj potez zbog mog prethodnog obrazovanja
i treninga sa njim, ukljuujui i linu terapiju. Taj
trening je obuhvatao uee na klinikim seminarima
posveenim karakter-analitikoj vegetoterapiji, koje je
vodio dr Teodor Volf i seminare koje je Rajh drao u
svojoj kui, gde smo diskutovali o teorijskim osnovama
njegovog pristupa, naglaavajui bioloke i energetske
pojmove koji objanjavaju njegov rad sa telom.
Sto je vie ljudi upoznavalo Rajhove ideje, to je
vie raslo interesovanje za njegovu terapiju. Objavlji2'

19

vanje Funkcije orgazma 1941. godine jo vie je ubrzalo

taj razvoj, m a d a knjiga nije naila na povoljne k r i
tike niti je imala veliki tira. Rajh je osnovao sopstvenu izdavaku kuu, T h e Orgone Institute Press, koja
nije imala svoje prodavce i ljude za reklamu. Rajhove
ideje su se tako prenosile samo od usta do usta, a
knjige od r u k e do r u k e . Uprkos tome, njegove ideje
su se proirile, dodue sporo, a potranja rajhovske
terapije se poveala. Meutim, bilo je vrlo malo ljudi
kvalilikovanih za karakter-analizu, i to je sem mo
je line spremnosti bilo ono emu treba zahvaliti
to sam poeo da radim kao terapeut.
Dve godine p r e nego to sam otiao u Svajcarsku
radio sam kao rajhovsKi terapeut. S e p t e m b r a 1947. n a
pustio sam Njujork da bih se upisao na medicinski fa
kultet u Zenevi, koji s a m zavrio j u n a 1951. godine k a o
lekar. Dok sam bio u vajcarskoj radio sam malo t e r a
piju sa nekim Svajcarcima koji su uli za Rajhov rad
i eleli da iskoriste prednosti tog novog terapijskog
pristupa. Kao toliki mladi terapeuti, i ja sam zapoeo
terapiju sa naivnom p r e t p o s t a v k o m da znam neto o
emocionalnim problemima ljudi, sa sigurnou zasno
vanom vie na entuzijazmu nego na iskustvu. Gleda
jui unazad na te godine mogu videti svoja ograni
enja i u razumevanju i u sposobnostima. Ipak, v e r u j e m da sam pomogao n e k i m ljudima. Moj entuzijazam
je bio pozitivna snaga a naglasak na disanju i p r e p u
tanju bio je dobar pravac.
P r e nego to sam otiao u Svajcarsku dolo je do
znaajnog razvoja u rajhovskoj terapiji korienje
direktnog k o n t a k t a sa pacijentovim telom radi oslo
baanja miine tenzije koja onemoguava pacijentovu
sposobnost da se prepusti oseanjima i da dozvoli da
se pojavi orgastiki refleks. Tokom rada sa m n o m
Rajh je povremeno koristio pritisak r u k a m a na n e k e
od napetih miia, da bi ih relaksirao. Obino je sa
mnom i sa drugim primenjivao t a k a v pritisak na vi
licu. Kod mnogih ljudi miii vilice su veoma napeti
vilica se dri vrsto u stavu odlunosti, esto se
graniei sa ljutnjom, ili je prkosno isturena, ih n e
prirodno uvuena. U svim tim sluajevima vilica nije
dovoljno pokretljiva i njeno ukoeno dranje odreuje
s t r u k t u r i r a n i stav. Pod pritiskom, miii vilice postaju
umorni i predaju se". Kao rezultat toga disanje pos
taje slobodnije i dublje a esto se javlja nevoljno p o 20

drhtavanje u telu i nogama. Druga podruja miine

napetosti na koje je primenjivan pritisak bila su vrat,
donji deo lea i miii butina. U svim t i m sluajevima
pritisak je primenjivan selektivno samo na ono polje
u k o m e se miina zgrenost mogla opipati.
Dodirivanje pacijenta r u k a m a predstavljalo je zna
ajno odstupanje od tradicionalne prakse. U frojdovskoj analizi bio je zabranjen svaki fiziki k o n t a k t iz
meu analitiara i pacijenta. Analitiar sedi iza p a
cijenta, nevien, i funkcionie toboe kao e k r a n na
koji pacijent projektuje svoje misli. On nije p o t p u n o
neaktivan, poto njegovi usmeni odgovori i i n t e r p r e
tacije ideja koje je izrazio pacijent imaju znaajan
uticaj na pacijentovo miljenje. Rajh je uinio da
analitiar postane direktnija sila terapeutskog proce
sa. On je sedeo n a s p r a m pacijenta tako da ga je ovaj
mogao videti, stupao je u fiziki k o n t a k t sa njim ka
da je to bilo potrebno ili preporuljivo. Rajh je bio
veliki ovek, sa toplim kestenjastim oima, ako se d o b
ro seam sa seansi, i sa snanim toplim r u k a m a .
Danas mi ne r a z u m e m o revolucionarni n a p r e d a k koji
je ta terapija predstavljala u ono vreme niti s u m
njiavost i neprijateljstvo koje je izazvala. Zbog svog
snanog usmerenja na seksualnost i korienje fizi
kog kontakta izmeu terapeuta i pacijenta praktiari
rajhovske terapije bili su optuivani da koriste sek
sualnu stimulaciju da bi poboljali orgastiku poten
ciju.
Prialo se da je Rajh m a s t u r b i r a o svoje pacijente.
Nita nije dalje od istine. Ta kleveta je samo poveala
strah koji je okruivao seksualnost i fiziki kontakt
u ono vreme. Sreom, atmosfera se mnogo promenila
u poslednjih trideset godina u odnosu na seksualnost
i dodirivanje. Spoznata je vanost
dodirivanja
kao
primarne forme k o n t a k t a i njena vrednost u t e r a p i j
skoj situaciji se ne dovodi u pitanje. Naravno, svaki
fiziki k o n t a k t izmeu terapeuta i pacijenta stavlja ve
liku odgovornost p r e d t e r a p e u t a da potuje terapijski
odnos i izbegne bilo k a k v u seksualnu aktivnost sa par
cijentom.
Ovde mogu dodati da su bioenergetski terapeuti t r e
nirani da koriste ruke, da dodiruju i osete napetost
0

Ashley Montagu,
Touching: The Human Significance
Skin (New York, Columbia University Press, 1971).

of

the

21

miia ili da izvre potreban pritisak, da bi oslobodili

ili umanjili miine kontrakcije, uzimajui u obzir paci
jentovu toleranciju na bol; i da kroz nean dodir uspo
stave k o n t a k t koji prua podrku i toplinu. Danas je
teko shvatiti koliko je veliki korak Rajh napravio
1943. godine.
Korienje fizikog pritiska olakava proboj osea
nja i odgovarajueg obnavljanja seanja. To slui u b r
zanju terapijskog procesa, a to ubrzanje je potrebno
kada je uestalost terapijskih seansi svedena na j e d n u
u sedmici. U to v r e m e Rajh je razvio sposobnost ita
nja tela. Znajui k a k o da koristi pritisak da bi oslo
bodio miinu napetost, poboljavao je proticanje sen
zacija kroz telo, to je nazvao strujanjem. J o 1947. go
dine Rajh je mogao da u periodu od est meseci t e r a
pije izazove refleks orgazma kod pacijenta. Znaaj tog
postignua moe se ceniti kada se uporedi sa injeni
com da sam ja proveo na terapiji kod Rajha tri godine
po tri puta nedeljno p r e nego to se ustalio refleks
orgazma.
Hou da istaknem da refleks orgazma nije orgazam.
Genitalni a p a r a t u tome ne uestvuje; nema izgradnje
i oslobaanja seksualnog uzbuenja. To znai da su
putevi za takvo oslobaanje otvoreni ukoliko p r e p u
tanje moe da b u d e pretvoreno u seksualno uzbuenje.
Ali, nije nuno da do tog prenosa doe. Te dve si
tuacije, seksualna i terapeutska, razlikuju se meu
sobom; prva je vie emocionalno i energetski nabijena.
Takoe, u terapijskoj situaciji osoba ima koristi od
terapeutove podrke, koja je moan faktor, posebno u
sluaju oveka snane linosti k a k a v je bio Rajh. Me
utim, kada nema refleksa orgazma verovatno je da
ta osoba nee dozvoliti nevoljnim pokretima karlice da
se pojave ni u klimaksu seksualnog odnosa. Ti pokreti
su osnova p o t p u n e orgastike reakcije. Moramo se setiti da je u Rajhovoj teoriji ne samo orgastiki refleks,
kriterijum emocionalnog zdravlja, ve i orgastiko reagovanje u seksu.
r

Meutim, refleks orgazma zaista ima n e k e pozitivne

efekte na linost. Cak i kada se pojavi u toku t e r a p i j
ske seanse koju k a r a k t e r i e atmosfera podrke, doiv
ljava se kao stimuliue i oslobaajue. Covek osea
da je osloboen inhibicija. U isto v r e m e se osea pove
zano i integrisano sa telom, a kroz telo i sa svojom
okolinom. On osea u n u t r a n j e spokojstvo i dobrobit.
22

Saznaje da je ivot tela sadran u njegovim nevoljnim

aspektima. Ja mogu potvrditi tu reakciju kroz lino
iskustvo, kao i kroz izjave pacijenata tokom godina.
Na nesreu, to divno oseanje se pod stresovima sva
kodnevnog ivota nae civilizovane k u l t u r e ne odrava
uvek. Tempo, pritisak i filozofija naeg v r e m e n a su antitetini ivotu. Previe esto se sam refleks gubi, u k o
liko pacijent nije nauio kako da se nosi sa svojim
ivotnim stresom bez pribegavanja neurotskim oblicima
ponaanja. To se desilo dvojici Rajhovih pacijenata sa
kojima je radio istovremeno. Nekoliko meseci posle
oigledno uspenog zavravanja njihovih terapija t r a
ili su od m e n e dodatnu terapiju, jer nisu bili u stanju
da odre napredovanje koje su sa Rajhom postigli.
Tada sam shvatio da n e m a preice do emocionalnog
zdravlja i da je stalno proraivanje svih problema j e
dini nain da se osigura optimalno funkcionisanje. Me
utim, jo uvek sam bio ubeen da je seksualnost klju
koji razreava n e u r o t s k e probleme pojedinca.
Lako je kritikovati Rajha to je stavljao centralni
naglasak na seksualnost, ali ja to ne bih radio. Sek
sualnost je bila, i jeste, klju svih emocionalnih p r o
blema, ali poremeaji u seksualnom funkcionisanju se
mogu razumeti samo u okviru celokupne linosti, s
jedne strane, i uslova socijalnog ivota s d r u g e strane.
Tokom godina sam nevoljno doao do zakljuka da
nema jednog kljua koji e otkljuati misteriju ljud
ske due. Moja nevoljnost proizlazi iz duboke elje da
verujem da odgovor ipak postoji. Sada mislim u ter
minima polarnosti sa njihovim neizbenim konfliktima
privremenim razreenjima. Stanovite o linosti koje
vidi seks kao njen jedini klju suvie je usko, ali za
postaviti ulogu seksualnog nagona u formiranju svake
pojedinane linosti predstavlja zanemarivanje jedne
od najvanijih snaga u prirodi.
U jednoj od r a n i h formulacija, koje su prethodile
pojmu instinkta smrti, Frojd je postulirao antitezu iz
meu ego-instinkta. i seksualnog instinkta. Prvi trai
ouvanje pojedinca; d r u g o m e je cilj ouvanje vrste.
To podrazumeva konflikt izmeu individue i drutva,
to z n a m o da je tano u naoj kulturi. Drugi konflikt,
nerazdvojan od te antiteze, jeste onaj izmeu tenje za
moi (ego nagon) i tenje za zadovoljstvom (seksualni
nagon). Prenaglaavanje moi u naoj kulturi postavlja
ego protiv tela i njegove seksualnosti i stvara a n t a 23

gonizam izmeu nagona koji bi trebalo u idealnom slu

aju da podravaju i ojaavaju jedan drugog. Bez obzi
ra na to, ne moe se ii do d r u g e krajnosti, usmeravajui panju samo na seksualnost. To mi je postalo
jasno posle neuspenog traganja za j e d n i m ciljem kod
mojih pacijenata, ciljem seksualnog zadovoljstva kao
to je Rajh radio. Ego postoji kao mona snaga u civilizovanom oveku, koja ne moe da se odbaci ili negira.
Terapeutski cilj je da se ego integrie sa telom i sa
njegovom tenjom za zadovoljstvom i seksualnim za
dovoljavanjem.
Posle mnogo godina tekog rada, i ne bez greaka,
najzad sam spoznao tu istinu. Niko nije izuzet od p r a
vila da se ui na svojim grekama. Meutim, bez odre
enog traganja za ciljem seksualnog zadovoljstva i orgastike potencije, ja ne bih r a z u m e o energetsku d i n a
miku linosti. A bez kriterijuma refleksa orgazma ne
mogu se shvatiti nevoljni pokreti i reakcije ljudskog
organizma.
Ima j o mnogo misterioznih elemenata u ljudskom
ponaanju i funkcionisanju koje razum ne moe shva
titi. Na primer, jedno godinu dana p r e nego to sam
napustio Njujork radio s a m sa m l a d i m ovekom koji
je imao mnoge ozbiljne probleme. Patio je od teke
anksioznosti kad god bi priao devojci. Oseao se infe
riornim, n e a d e k v a t n i m i imao je m n o g e mazohistike
tendencije. U to v r e m e je imao halucinaciju da mu se
davo ceri iz oka. Tokom terapije je napravio izvestan
napredak u pogledu simptoma, ali se nikako ne moe
rei da je razreio sve simptome. Ali, uspostavio je
vrstu vezu sa jednom devojkom, mada je doivljavao
malo zadovoljstva u seksualnom klimaksu.
Video sam ga opet pet godina kasnije kada sam se
vratio u zemlju. Ispriao mi je fascinantnu priu. Kada
sam otputovao on je bio bez terapeuta te je odluio
da nastavi terapiju na svoju ruku. To se sastojalo u
vebama disanja koje smo radili tokom terapije. O d
lazio bi svakoga dana sa posla kui, legao bi na krevet
i disao duboko i lako kao to je radio kod mene. Onda
se jednoga dana desilo udo. Sva anksioznost je nes
tala. Oseao se siguran u sebe i omalovaavanje sebe
je nestalo. Vanije je, m e u t i m , bilo pojavljivanje pot
p u n e orgastike potencije u seksualnom odnosu. Or
gazam mu je bio p o t p u n i zadovoljavajui. Bio je p r o
sto drugi ovek.
24

Tuno mi je r e k a o : To je trajalo samo mesec dana".

Kako je promena iznenadno nastala, tako je i nestala,
i on je ponovo zaronio u svoju staru bedu. Viao je
drugog rajhovskog terapeuta sa kojim je posle radio
nekoliko godina, opet napredujui samo malice. Kada
sam ja nastavio p r i v a t n u p r a k s u on je doao kod m e n e
da nastavi terapiju. Radio sam sa njim jo oko tri
godine i pomogao mu da prevazide jo mnoge nedos
tatke. Ali, udo se nikada nije ponovo desilo. Nikada
nije dostigao onaj nivo, seksualno ili bilo k a k o d r u k
ije, koji je bio dostigao tokom kratkog perioda n a k o n
mog odlaska.
Kako se moe objasniti neoekivani p r o d o r zdravlja,
koji se izgleda desio sam od sebe, i njegovo nestajanje?
Iskustvo mog pacijenta me je podsetilo na Izgubljeni
horizont Dejmsa Ililtona (James Hilton) koji je u to
vreme bio p o p u l a r a n . U toj prii je glavni j u n a k , Konvej, bio otet iz aviona sa jo nekoliko drugih p u t n i k a i
odveden na tajnu visoravan nazvanu Sangri-La, zaba
enu planinsku t v r a v u , b u k v a l n o nakraj sveta". Za
one koji ive na toj visoravni starost i smrt su izgleda
odloeni ili obustavljeni. Vladajui princip je u m e r e nost, to nije od ovoga sveta". Konvej je bio u iskue
nju da ostane u Sangri-La; spokojan i racionalan n a
in ivota bio mu je vrlo prijatan. P o n u e n o mu je da
bude voa te zajednice, ali je on dopustio da ga brat
ubedi da je to sve samo plod mate. Njegov brat, koji
se zaljubio u mladu Kineskinju, uticao je na Konveja
da pobegne sa njima u stvarnost". Oni odlaze, ali van
doline Konvej sa uasom vidi da m l a d a Kineskinja po
staje starica i u m i r e . Koja realnost je valjanija? Kon
vej odluuje da se vrati u Sangri-La i na kraju prie
shvatamo da on luta planinama traei svoj izgublje
ni horizont".
Iznenadna transformacija nastala kod mog pacijenta
moe se objasniti promenom u smislu za realnost te
osobe. Posle mesec d a n a moj pacijent je t a k o e isko
raio iz tog sveta i, uinivi to, ostavio za sobom a n k
sioznost, krivicu, inhibicije vezane za njegov ivot u
tom svetu. Mnogi faktori nesumnjivo doprinose stva
ranju tog efekta. Bilo je oseanja euforije i uznesenosti
meu ljudima koji su radili sa Rajhom u to vreme,
bilo kao studenti ili pacijenti. Vladalo je oseanje da je
Rajh proglasio osnovnu istinu o ljudskom biu i nje
govoj seksualnosti. Njegove ideje su imale revolu25

cionarnu privlanost. Siguran s a m da je moj pacijent

u d a h n u o tu atmosferu, koja je. zajedno sa njegovim
dubokim disanjem, mogla da proizvede t a k a v izvan
redan efekat.
Izlaenje iz sopstvenog sveta i uobiajenog samstva
jeste transcendentalno iskustvo. Mnogi ljudi su imali
slino iskustvo kraeg ili dueg trajanja. Zajedniko za
sve je oseanje olakanja, oseanje oslobaanja i o t k r i v a
nja potpuno ivog sella i spontanog reagovanja. T a k v e
transformacije se, m e u t i m , deavaju neoekivano i ne
mogu biti planirane ili programirane. Na nesreu, one
nestaju brzo k a k o su se i pojavile i blistava koija
postaje preko noi tikva kakva, je i prethodno bila.
Ostaje n a m da se udimo ta je prava realnost nae
bia? Zato ne moemo ostati u osloboenom stanju?
Mnogi moji pacijenti su imali neka transcendentalna
iskustva u toku terapije. Svaki otkriva horizont, pret
hodno zamraen g u s t o m maglom, koji odjednom postaje
jasno vidljiv. Mada se magla opet spusti, ostaje seanje.
i ono stvara motivaciju za stalno traganje za p r o m e nom i razvojem.
Ako traimo transcendenciju. moemo imati mnoge
vizije, ali emo sigurno na k r a j u biti t a m o odakle smo
krenuli. Ako se odluimo za razvoj, moemo imati
sopstvene t r e n u t k e transcendencije, ali e one biti
v r h u n s k a iskustva na vrstom p u t u ka bogatijem i si
gurnijem samstvu.
S a m ivot je proces razvoja koji poinje sa razvojem
tela i njegovih organa; kree se prema razvoju motor
n i h sposobnosti, sticanju znanja, proirivanju m e u
ljudskih odnosa i zavrava se u skupu iskustava koja
nazivamo mudrost. Ti aspekti razvoja se prepliu, poto
se ivot i razvoj deavaju u prirodnoj, k u l t u r a l n o j i soci
jalnoj sredini. I mada je proces razvoja stalan, on ni
k a d a nije ravnomeran. Ima perioda k r e t a n j a po r a v
nom kada dolazi do asimilacije iskustva, pripremajui
organizam za novo napredovanje. Svako n a p r e d o v a n j e
vodi do novih visina ili vrhova i s t v a r a ono to zovemo
v r h u n s k o iskustvo. Svako v r h u n s k o iskustvo zauzvrat
m o r a biti integrisano sa linou da bi dolo do n o v o g
razvoja i da bi osoba zavrila u stanju mudrosti. J e d
n o m sam Rajhu p o m e n u o da i m a m definiciju sree.
Podigao je obrve, gledao u mene ispitivaki i pitao ta
je to. Odgovorih: Srea je svest o razvoju". Spustio
je obrve i p r o k o m e n t a r i s a o : Nije loe".
26

Ako ova moja definicija vredi, predlaem mnogim

ljudima da dou na terapiju kada osete da im je raz
voj zaustvaljen. Mnogi pacijenti gledaju na terapiju
kao na ponovno zasnivanje procesa razvoja. Terapija
moe to postii, ukoliko obezbedi doivljavanje i po
mogne da se p o k r e n u i uklone p r e p r e k e koje su
ometale asimilaciju iskustva. Te p r e p r e k e su s t r u k t u
rirani oblici ponaanja koji predstavljaju nezadovolja
vajue reenje. kompromis sa detinjim konfliktima.
One stvaraju n e u r o t s k o i ogranieno samstvo od koga
ovek hoe da pobegne ili da ga se oslobodi. Radei una
zad, na, svojoj prolosti, pacijent u terapiji razotkriva po
etne konflikte i nalazi nove naine da se snae u p r e teim ivotnim situacijama koje su ga prisilile da pos
tane oklopljen" da bi preiveo. To je samo ponovno
oivljavanje prolosti da bi se pravi razvoj u sadanjosti
olakao. A k o je prolost preseena, budunost ne pos
toji.
Razvoj je p r i r o d a n proces; ne moemo ga mi n a p r a
viti. Njegovi zakoni su zajedniki svim ivim biima.
Drvo, na primer, r a s t e navie jedino ako mu je korenje
duboko u zemlji. Mi saznajemo prouavajui prolost.
Tako osoba moe da se razvija samo a k o puta korenje
u svoju prolost. A prolost jedne osobe je njeno telo.
Kada gledam unazad, u te godine entuzijazma i uz
buenja, s h v a t a m da je bilo naivno oekivati da e se
duboko s t r u k t u r i r a n i problemi modernog oveka lako
razreiti bilo kojom tehnikom. Neu da kaem da je
Rajh imao iluziju o ogromnom cilju sa kojim se suoio.
On je bio svestan situacije. Njegovo t r a g a n j e za efektivnijim nainom rada sa tim problemima proizlazi d i
rektno iz njegove svesti o tome.
Traganje ga je odvelo do istraivanja p r i r o d e te
energije kad ivih organizama. Tvrdio j e . kao to je po
znato, da je otkrio n o v u energiju, koju je nazvao orgon.
To je re izvedena od rei organski i organizam. Smislio
je aparat da bi mogao da sakuplja tu energiju i p u n i
telo onoga ko sedi u njemu. Ja lino sam pravio te
a k u m u l a t o r e " i koristio ih na sebi. Oni su se pokazali
korisnim za poneto, ali nisu imali uticaja na probleme
linosti. Da bi se ti problemi razreili na individualnom
nivou, p o t r e b n a je jo uvek kombinacija briljivog
analitikog rada fizikog pristupa koji pomae osobi da
oslobodi hroninu miinu napetost koja koi njegovu
27

slobodu i ograniava njegov ivot. Na socijalnom nivou

treba da dode do evolucionarnih promena u stavu oveka prema sebi, p r e m a svojoj okolini i oveanstvu
uopte.
Rajhov doprinos na oba nivoa je veliki. Njegovo
objanjenje prirode k a r a k t e r n e s t r u k t u r e i ukazivanje na
funkcionalni identitet k a r a k t e r n e s t r u k t u r e i telesnog
stava predstavljajti znaajan napredak u razumevanju
ljudskog ponaanja. Uveo je pojam orgastike potencije
k a o kriterij-um emocionalnog zdravlja, to ona svaka.ko
i jeste, i ukazao na njenu fiziku osnovu u telu. P r o
irio je naa znanja o telesnim procesima, otkrivajui
znaenje i vanost nevoljnih telesnih pokreta. Najzad,
razvio je relativno efikasnu tehniku za rad sa p o r e m e
ajima
emocionalnog (nevoljnog) ivota
pojedinca.
Rajh je jasno istakao da se s t r u k t u r a drutva odra
ava na k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i pojedinanih lanova tog
drutva, to je uvid koji razjanjava iracionalne aspek
te politike. Video je mogunost ljudskog bitisanja oslo
boenog inhibicija i pritisaka koji gue ivotne im
pulse. Po mom miljenju, ako se ta vizija ikada ostvari,
to e se desiti ukoliko se sledi pravac na koji n a m je
Rajh ukazao.
Za n a t r e n u t n i cilj Rajhov najvei doprinos je opi
sivanje centralne uloge koju telo mora igrati u svakoj
teoriji linosti. Njegov rad je obezbedio osnovu na k o
joj je izgraena tvorevina bioenergetike.

Razvoj

bioenergetike

Ljudi me esto pitaju: Po emu se bioenergetika

razlikuje od rajhovske terapije?*' Najbolji nain da se
odgovori na to pitanje jeste da se nastavi sa istorijskim prikazivanjem razvoja bioenergetike.
Poto sam 1952. godine godinu dana nakon p o
v r a t k a iz Evrope zavrio stairanje, shvatio sam da
su se odigrale brojne p r o m e n e u Rajhovim stavovima
i stavovima njegovih sledbenika. Entuzijazam i uzbue
nje koji su bili tako oigledni u periodu od 1945. do
1947. godine zamenjeni su oseanjima proganjanja i
utuenosti. Rajh je prestao da radi bilo k a k v u terapiju,
preselio se u Rendli, u dravi Mejn, gde se posvetio
orgonskoj fizici. Naziv terapija k a r a k t e r n e analize"
28

naputena je u korist naziva orgonska terapija". Rezul

tat toga bilo je gubljenje interesovanja za umetnost
analize k a r a k t e r a i vee naglaavanje primene orgonske energije korienjem a k u m u l a t o r a .
Oseanje proganjanja je proizalo delimino iz kriti
kog stava medicinskih i naunih udruenja p r e m a R a j
hovim idejama, delom iz otvorenog neprijateljstva m n o
gih psihoanalitiara, od kojih su neki jasno pokazivali
da ele da mu dou glave, i tree zbog anksioznosti u
Rajhu i njegovim sledbenicima. Oseanje utuenosti
poticalo je od neuspeha eksperimenta koji je Rajh p r e duzeo u laboratoriji u Mejnu, koji se ticao interakcije
orgonske energije i radioaktivnosti. Eksperiment je
imao negativan efekat; Rajh i njegov asistent su se
razboleli i morali da n a p u s t e laboratoriju na n e k o v r e
me. Sem toga, gubljenje vere u relativno brzu i efi
kasnu terapiju neuroza doprinelo je raspoloenju obeshrabrenosti.
Ja nisam delio ta oseanja. Moja petogodinja izola
cija od Rajha i njegovih stremljenja omoguila mi je
da zadrim oduevljenje i entuzijazam ranijih godina.
A medicinsko obrazovanje, i moje iskustvo na stau,
ubedili su me vie nego i k a d a u valjanost Rajhovih
ideja uopte. Stoga sam bio nevoljan da se identifikujem sa g r u p o m orgonskih terapeuta a ta nevoljnost
se jo vie poveavala k a k o sam postajao svestan da
su Rajhovi sledbenici razvili skoro fanatino oboava
nje njega i njegovog rada. S m a t r a n o je drskim, ako
ne i jeretikim, dovesti u pitanje bilo koji od njegovih
stavova, ili menjati njegove pojmove u svetlu sopstvenog iskustva. Bilo mi je j a s n o da t a k a v s t a v gui svaki
originalan i k r e a t i v a n rad. Takva razmiljanja su uti
cala na to da sauvam nezavisan poloaj.
Dok sam bio u tom duevnom raspoloenju razgovor
sa drugim rajhovskim terapeutom, dr Peletijerom koji
je bio van oficijelnog kruga, otvorio mi je oi za m o
gunost menjanja i proirivanja Raj hove tehnike pro
cedure. U toku itavog mog rada sa Rajhom on je n a
glaavao da vilica t r e b a da visi oputeno, u stavu p r e
putanja ili p r e d a v a n a j telu. Godinama, dok sam radio
kao rajhovski terapeut, takoe sam naglaavao taj po
loaj. U razgovoru, doktor Lui Peletijer (Louis G. Pelletier) je p o m e n u o da je u radu sa svojim pacijentima
primetio da je pomagalo kada su isturali vilicu kao u
prkosu. Pokreui to agresivno izraavanje, oslobaale
29

su se neke tenzije u zgrenim miiima vilice. Naravno,

shvatio sam da je to efikasno ako se primeni na oba
naina i iznenadno s a m se osetio slobodnim da s u m
njam i da menjam ono to je Rajh radio. Ispostavilo
se da su oba poloaja uspenija kada se koriste na
smenu. Pokretanje i ohrabrivanje pacijentove agresije
olakava njegovo preputanje i predavanje nenim
seksualnim oseanjima. S d r u g e strane, kada neko k r e
ne od stava preputanja, obino zavrava oseanjem
ispoljavanja tuge i besa zbog bola i frustracija koje
doivljava u svom telu.
Tokom 1953. godine udruio sam se sa dr Donom
Pijerakosom (John C. Pierrakos), koji je u p r a v o t a d a
bio zavrio psihijatrijski specijalistiki sta u bolnici
King Kantri. Doktor Pijerakos je bio na rajhovskoj
terapiji i bio je Rajhov sledbenik. U to vreme mi smo
jo uvek sebe smatrali rajhovskim terapeutima,, mada
vie nismo bili slubeno povezani sa organizacijom
rajhovskih lekara. Tokom te godine pridruio n a m se
dr Vilijem Voling (William B. Walling), ije je obrazo
vanje bilo slino Pijerakosovom. Njih dvojica su bili u
istom razredu u medicinskoj koli. Prvi rezultat tog ud
ruivanja bio je p r o g r a m klinikih seminara na kojima
smo prikazivali nae pacijente u cilju traganja za
dubljim razumevanjem njihovih problema, a u isto
vreme obuavanje drugih terapeuta o pojmovima pris
tupa telu. Godine 1956. formalno je osnovan Institut
za bioenergetsku analizu sa ovim ciljevima.
U m e u v r e m e n u je Rajh imao problema sa zakonom.
Kao da je opravdala njegovo oseanje da je proganjan,
Uprava za namirnice i lekove (FDA) donela je sud
sku odluku o zabrani prodavanja i rasturanja orgonskih akumulatora, jer tako neto k a o to je orgonska
energija ne postoji te je, prema tome, prodaja a k u m u
latora arlatanstvo. Rajh je odbio da ospori ili da brani
takvu akciju, tvrdei da n a u n e teorije ne mogu bit!
predmet sudskog razmatranja. FDA je dobila parnicu.
Rajhu su savetovali da ignorie p r e s u d u i njegov p r e
kraj su agenti FDA ubrzo otkrili. Rajhu je s u e n a
zbog nepotovanja s u d a ; osuen je i izreena mu je
kazna od dve godine zatvora. Umro je u zatvoru u
Luizburgu novembra 1957. godine.
Tragedija Raj hove smrti pokazala mi je da ovek ne
moe biti spaen protiv svoje volje. Meutim, ta je sa
osobom koja se iskreno zalae za svoj lini spas? Ako
30

se pod spasom" podrazumeva osloboenje od inhibicija i ogranienja nastalih tokom odrastanja, ne mogu
tvrditi da sam taj stepen dostigao. Bez obzira na to
to sam uspeno zavrio rajhovsku terapiju, bio sam
svestan toga da jo uvek u m o m e telu ima mnogo m i
ine tenzije koja me spreava da doivim radost za
kojom sam eznuo. Oseao sam njen ograniavajui
uticaj na moju linost. Zeleo sam jo bogatije i p o t p u
nije seksualno doivljavanje doivljavanje za koje
sam znao da je mogue.
Moja odluka je bila da ponovo otponem terapiju.
Meutim, nisam mogao otii n a t r a g kod Rajha, a n i
sam imao poverenja u d r u g e rajhovske terapeute. Bio
sam ubeen da to m o r a da b u d e pristup telu i tako
sam izabrao da sa svojim kolegom Donom Pijerako
som p r e d u z m e m zajedniki poduhvat poto sam bio
stariji i po godinama i po iskustvu. Iz tog zajednikog
rada na m o m telu osmiljena je bioenergetika. Osnovne
vebe koje smo koristili isprobali smo i testirali prvo
na meni, tako da sam iz sopstvenog iskustva znao k a k o
one deluju i ta se njima moe postii. Od tada, tokom
svih ovih godina, u v e o s a m kao p r a k s u da na sebi
probam sve ono to traim da pacijent uradi, j e r ne
verujem da iko ima prava da trai od drugog da uradi
ono to nije spreman da trai od sebe. Nasuprot tome,
verujem da niko ne moe uraditi za drugog neto to
nije u stanju da u r a d i za sebe.
Moja terapija sa Pijerakosom trajala je skoro tri go
dine. Imala je p o t p u n o drugaiji kvalitet od onoga sa
Rajhom. Bilo je manje doivljavanja koja su me spon
tano pokretala, to sam ranije opisao. To je bilo tako
uglavnom zato to sam ja usmeravao rad, ali takoe i
zato to je rad bio vie u s m e r e n na oslobaanje mii
nih napetosti nego na predavanje seksualnim oseanji
m a . Bio sam svestan da elim da isprobam vie stvari.
Hteo s a m da to n e k o preuzme i uradi za mene. P o k u avanje i kontrolisanje su aspekti mog neurotskog ka
r a k t e r a i meni je bilo lako da se p r e d a m . To sam
mogao da radim sa Rajhom zbog potovanja prema
njegovom znanju i autoritetu, ali, moje predavanje je
bilo ogranieno samo na taj odnos. Konflikt je razreen
kompromisom. U prvoj polovini seanse radio s a m na
sebi, opisujui svoje telesne senzacije Pijerakosu. U
drugoj polovini on je kopao po stegnutim miiima
31

svojim snanim toplim r u k a m a , mesei i relaksirajui

ih da bi se pojavilo strujanje.
Radei na sebi, razvio sam osnovne poloaje i vebe koje su danas s t a n d a r d n e u bioenergetici. Oseao
sam da t r e b a da b u d e m vie u svojim nogama", tako
da sam radije poinjao u stojeem poloaju nego u leeem, koji je Rajh koristio. Rairio bih noge, stopala
okrenuo na u n u t r a , savio kolena i napravio luk leima,
pokuavajui da mobiliem donju polovinu tela. Drao
bih taj poloaj nekoliko minuta, oseajui k a k o utie da
se oseam blie podlozi. To je imalo dodatni efekat,
dublje disanje stomakom. Poto je taj poloaj izazivao
pritisak u donjem delu lea, promenio sam poloaj savi
jajui se napred i l a g a n o dodirujui pod v r h o v i m a p r s
tiju, drei kolena malo savijena. Tada se oseanje u
mojim nogama povealo i one su poele da vibriraju.
Te dve proste vebe su postale pojam uzemljavan j a " pojam specifian za bioenergetiku. On se laga
no razvijao t o k o m godina, kako je postajalo oigledno
da svim pacijentima nedostaje oseanje da im noge
vrsto stoje na podlozi. Taj nedostatak je odgovarao
njihovom oseanju da su ..visoko u oblacima" i da n e
maju k o n t a k t sa realnou. Uzemljavanje, ili uspos
tavljanje k o n t a k t a sa realnou, sa osnovom na kojoj
se stoji, sa svojim telom i seksualnou, postalo je j e
d a n od k a m e n a temeljaca bioenergetike. P u n a razrada
pojma uzemljavania u odnosu na realnost i iluzije
predmet su este glave. U njoj su takoe opisane m n o
ge vebe koje se koriste za postizanje uzemljenja.
J o jedna od novina koje smo otkrili tokom toga
rada bilo je korienje stolca za disanje. Disanje je
sutinsko u bioenergetici, kao i u rajhovskoj terapiji.
Meutim, u v e k je bio p r o b l e m uiniti da pacijent die
duboko i puno. Jo je tee uiniti da disanje postane
slobodno i spontano. Ideja o stolcu za disanje je p r o
izila iz este tendencije ljudi da p r a v e luk leima
p r e k o naslona stolice ukoliko dugo sede za stolom i
ele da se p r o t e g n u i diu. Ja lino sam imao naviku
da to inim dok sam radio sa pacijentima. Sedenje u
fotelji je smanjivalo moje disanje i imao sam obiaj da
se izvijam unazad i proteem da bi mi disanje postalo
ponovo dublje. Prvi stolac koji smo koristili bile su
kuhinjske merdevine visoke oko 60 cm, p r e k o kojih
32

sam vrsto obmotavao ebe . Leanje leima na stolcu

imalo je efekat stimulisanja disanja kod svih pacije
nata, a da nije bilo potrebno raditi vebe disanja. Ja
sam lino koristio stolac tokom svoje terapije sa Pijerakosom i nastavio sam do d a n a s da ga redovno k o
ristim.
Tokom drugog perioda terapije postigao sam bitno
razliite rezultate. Uspostavio sam k o n t a k t sa svojom
tugom i besom vie nego to sam to ranije uspevao,
posebno u odnosu na svoju majku. Oslobaanje tog
oseanja imalo je stimuliue dejstvo. To su bili trenuci
kada se moje srce otvaralo i kada sam oseao da zra
im i blistam. Znaajnije je, m e u t i m , bilo oseanje
dobrobiti koje sam esto imao. Moje telo je postepeno
postajalo oputenije i ^snanije. Seam se nestajanja
oseanja lomljivosti. Oseao sam da mada mogu biti
povreen, neu biti slomljen. Takoe sam izgubio ira
cionalni s t r a h od bola. Shvatio s a m da je bol tenzija.
Kada sam se prepustio bolu mogao sam razumeti t e n
ziju koja ga je proizvela, i to je dovelo do olakanja.
Tokom te terapije refleks orgazma se samo p o v r e
meno javljao. Nisam bio zabrinut zbog njegovog od
sustva, j e r s a m se bio koncentrisao na miinu n a p e
tost, i taj intenzivni rad je odvukao panju od p r e p u
tanja seksualnim oseanjima. Tendencija ka p r e r a n o j
ejakulaciji koju s a m imao istrajala je uprkos oigled
nom uspehu terapije sa Rajhom, kada se uglavnom
smanjila, i moja reakcija na klimaks je postala zado
voljavajua. Taj razvoj dovodi do toga da se shvati
da je najefikasniji p r i s t u p pacijentovim seksualnim t e
koama, rad na linim problemima problemima koji
nuno ukljuuju seksualnu krivicu i anksioznost. Fokus
na seksualnost, koji je Rajh uspostavio, m a d a je teorij
ski valjan, nije doneo rezultate koji bi se odrali pod
uslovima modernog ivota.
Kao analitiar, Rajh je naglaavao vanost k a r a k t e r
ne analize. U t r e t m a n u sa m n o m donekle je zapostavio
taj aspekt terapije. To je jo vie zapostavljeno kada je
terapija analize k a r a k t e r a postala orgonska terapija.
Mada rad analize k a r a k t e r a zahteva mnogo v r e m e n a i
strpljenja, izgledalo mi je da je on neophodan za posti
zanje solidnih rezultata. T a d a sam odluio da nezavisno
7

Alexander Lowen,
Inc., N. Y., 1970).
<

Pleasure

(New

York,

Coward

McCann,

33

od toga koliku vanost pridajemo r a d u sa miinim

tenzijama, briljiva analiza uobiajenog naina bitisanja jedne osobe i njenog ponaanja zasluuju podjed
n a k u panju. Napravio sam intenzivnu studiju karak
ternih tipova i njihove psiholoke i fizike dinamike
ponaanja. Ona je objavljena 1958. godine pod naslo
vom The Physical Dynamics of Character Structure*.
Mada jo uvek n e p o t p u n k a o pregled tipova karaktera,
to je osnova za sav rad na k a r a k t e r u u bioenergetici.
Zavrio sam svoju terapiju sa Pijerakosom p r e ne
koliko godina oseajui se veoma dobro u vezi svega
to je postignuto. Meutim, ako me neko pita Jeste li
razreili sve vae probleme, zavrili va razvoj, ostva
rili svoj p u n potencijal kao linost ili se oslobodili svih
miinih tenzija?" moj odgovor bi jo uvek bio Ne"'.
Postoji neka taka do koje k a d a ovek doe ne osea
vie da je neophodno ili poeljno da nastavlja terapiju,
i tako je zavrava. Ako je terapija bila uspena, osoba
osea da je sposobna da preuzme p o t p u n u odgovornost
za sopstveno bitisanje i nastavlja razvoj. Neto u m o
joj linosti je uvek naginjalo ka tom pravcu. Napustiti
terapiju nije znailo da u prestati da radim na svome
telu. Nastavio sam da r a d i m bioenergetske vebe i sa
svojim pacijentima u individualnom radu i u grupi.
Verujem da za m n o g e pozitivne promene koje su n a s
tavile da se deavaju u mojoj linosti treba da zahva
lim toj predanosti svome telu. Tim p r o m e n a m a su u
celini prethodila duboka razumevanja sebe sama, r a z u
mevanje prolosti i tela.
Ima vie od trideset etiri godine kako s a m sreo
Rajha i vie od trideset dve k a k o sam poeo svoju tera
piju kod njega. Radio sam sa pacijentima vie od dva
deset sedam godina. Rad, razmiljanje i pisanje o m o
j i m linim doivljavanjima i doivljavanjima mojih pa
cijenata dovelo me je do jednog zakljuka: ivot poje
dinca je ivot njegovog tela. Poto ivi organizam u k
ljuuje um, d u h i duu, iveti potpuno ivot tela znai
biti uman, d u h o v a n i duevan. A k o n a m nedostaju ti
aspekti naega bia to je zato to nismo dovoljno u
naem telu ili sa n a i m telom. I m a m o odnos p r e m a telu
kao p r e m a i n s t r u m e n t u ili maini. Znamo da emo
imati problema ako se ovo desi. Ali, isto se moe rei
8

Alexander Lowen, The Physical Dynamics of Character Struc

ture (New York, Grune & Stratton, 1958). tampano takoe pod
naslovom The Language of the Body (New York, Macmillan, 1971).

34

i za automobil, od koga toliko zavisimo. Mi se nismo

identifikovali sa naim telom; u stvari, izdali smo ga,
kao to sam istakao u prethodnoj knjizR Svi nai lini
problemi proistiu iz te izdaje i ja verujem da veina
naih socijainin problema ima isti koren.
Bioenergetika je t e r a p e u t s k a tehnika koja pomae lju
dima da uspostave vezu sa svojim telom i da im po
mogne da uivaju u najviem
moguem stepenu u
ivotu tela. Taj naglasak na telu ukljuuje seksualnost
koja je j e d n a od njegovih osnovnih funkcija. Ali, on
ukljuuje ak i mnogo osnovnije funkcije disanja, k r e
tanja, oseanja i izraavanja sebe. Osoba koja ne die
duboko smanjuje ivot svoga tela. A k o se ne kree
slobodno, suava ivot tela. A a k o je njegova ekspre
sija sputana, ograniava ivot svoga tela.
Istina, ta ogranienja ivota ne nameemo voljno.
Ona se razvijaju kao nain samoodranja u okolini, i
kulturi koja negira vrednost tela u korist moi, pres
tia i posedovanja. Ipak, p r i h v a t a m o ta ogranienja
naih ivota proputajui da u njih sumnjamo, i tako
izdajemo naa tela. U tom procesu mi takoe ruimo
prirodnu sredinu od koje zavisi dobrobit naih tela.
Takoe je tano da su mnogi ljudi nesvesni telesnog
nedostatka koji imaju nedostatka koji je postao nji
hova druga priroda, deo njihovog uobiajenog naina
ivota. U stvari, mnogi ljudi prolaze kroz ivot sa og
ranienim iznosom energije i oseanja.
Cilj bioenergetike je da vrati ljude njihovoj p r v o b i t
noj prirodi, to je uslov da budu slobodni, gracilni i
lepi. Sloboda, gracilnost i lepota su prirodni atributi
svakog ivotinjskog organizma. Sloboda je odsustvo
unutranjih p r e p r e k a proticanju oseanja, gracilnost je
izraavanje tog proticanja kroz pokret, dok je lepota
manifestacija u n u t r a n j e harmonije koju raa ovo p r o ticanje. Oni oznaavaju zdravo telo i t a k o e z d r a v um.
P r i m a r n a priroda svakog ljudskog bia jeste da bu
de otvoreno za ivot i ljubav. Biti uzdran, oklopljen,
nepoverljiv, ograen, jeste druga priroda u naoj k u l
turi. To su naini koje smo usvojili da bismo zatitili
sebe od povreivanja, ali k a d a takav stav postane karakteroloki i s t r u k t u r i r a n u linosti, pravi mnogo oz
biljnije povrede i vie obogaljuje nego to je inila
prvobitna patnja.
9

Alexander Lowen, The Betrayal of the

millan, 1967).

Body

(New York, Mac

35

Bioenergetika nastoji da pomogne ljudima da otvo

re svoje srce prema ivotu i ljubavi. To nije cilj koji
se lako dostie. Srce je dobro zatieno u svom ko
t a n o m kavezu i pristup mu je snano branjen, i psi
holoki i fiziki. Te o d b r a n e se moraju razumeti i pro
raditi ako hoemo da postignemo cilj. Ako na cilj nije
postignut, rezultat je tragian. Ii kroz ivot sa zatvo
r e n i m srcem je kao putovati okeanom zakljuan u
brodskom magacinu. Smisao, pustolovina, uzbuenje i
slava ivljenja su v a n domaaja.
Bioenergetika je pustolovina otkrivanja sebe. Razli
kuje se od slinih ispitivanja po tome to p o k u a v a da
ljudsku linost razume kroz razumevanje tela. Mnoga
p r e t h o d n a ispitivanja bila su u s m e r e n a na istraivanje
uma. Tim ispitivanjem su dobijene mnoge vane in
formacije, ali ini mi se da je najvaniji domen linosti
ostao n e t a k n u t njena osnova u telesnim procesima.
Mi^ s p r e m n o priznajemo da ono to se deava u telu
nuno utie na um, ali to nije novo. Moje miljenje
je da energetski procesi tela odreuju ta e se dea
vati u umu, isto kao to odreuju ta e se deavati
u telu.

II POJAM ENERGIJE

Punjenje,

pranjenje,

proticanje

pokret

Kao to sam naglasio, bioenergetika je prouavanje

ljudske linosti u t e r m i n i m a energetskih procesa tela.
Taj izraz se takoe koristi u biohemiji za definisanje
one oblasti istraivanja koja se bavi energetskim p r o
cesom na molekularnim i s u b m o l e k u l a r n i m nivoima.
Kao to je Albert Sent eri (Albert Szent-Gyorgyi)
istakao , p o t r e b n a je energija da bi se p o k r e n u l a
maina ivota. U stvari, energija ima ulogu u p o k r e
tanju svih stvari, ivih i neivih. U savremenim n a u
nim tokovima s m a t r a se da je priroda te energije elek
trina. Meutim, ima drugaijih miljenja o njenoj
prirodi, naroito kada se govori o ivim organizmima.
Rajh je pretpostavio postojanje bazine kosmike ener
gije koju je nazvao orgon; ona po prirodi nije elek
trina. Kineska filozofija pretpostavlja postojanje d v e ju energija koje su u polarnom odnosu jedna p r e m a
drugoj, jin i jang. Te energije ine osnovu kineske
medicinske p r a k s e poznate k a o a k u p u n k t u r a , iji su
rezultati zadivili l e k a r e na Zapadu.
10

Ne mislim da je vano ovoga t r e n u t k a odrediti ta

je stvarno ivotna energija. Ima izvesne valjanosti u
svim t i m stanovitima i ja ne mogu da pomirim r a z
like m e u njima. Meutim, moemo prihvatiti osnovnu
postavku da je energija ukljuena u sve procese i
vota kretanje, oseanja, miljenje i da bi se ti
procesi prekinuli kada bi snabdevanje organizma ener
gijom bilo ozbiljno ugroeno. Na primer, nedostatak
10

Albert
Press, 1957).

36

Szent-Gyorgyi,

Bloenergetlcs

(New

York,

Academic

37

b r a n e moe tako ozbiljno da iscrpe energiju organiz

ma da dovede do smrti, isto kao i prekid unoenja kiseonika ometanjem disanja. Otrovi koji spreavaju telesne metabolike aktivnosti tako to smanjuju energiju,
takoe e imati t a k a v efekat.
Opte je prihvaeno da se energija ivotinjskog or
ganizma stie kroz sagorevanje hrane. S d r u g e strane,
biljke imaju sposobnost da zarobe i koriste sunevu
energiju za svoje ivotne procese, vezujui i transformiui je u svoje tkivo, inei je tako pristupanom
h r a n o m biljojedima. Transformisanje h r a n e u slobod
nu energiju koju ivotinje mogu koristiti za svoje i
votne potrebe je sloena hemijska procedura za koju
je p o t r e b a n kiseonik. Sagorevanje h r a n e nije d r u g a
ije od sagorevanja drveta koje t a k o e zahteva kiseo
nik za odranje tog procesa. U oba sluaja je sago
revanje vezano za iznos raspoloivog kiseonika.
Ova prosta analogija ne objanjava komplikovan fe
nomen ivota. Obina v a t r a se gasi kada je iscrpljeno
snabdevanje gorivom; takoe, ona sagoreva ne obazi
rui se na energiju osloboenu sagorevanjem. N a s u p
rot tome, ivi organizam je samostalna vatra koja se
sama regulie i obnavlja. K a k o moe da izvodi to u
do da gori a da ne sagori jo uvek je velika
misterija. Poto jo ne moemo da resimo ovu zago
n e t k u , vano je za nas koji elimo da odrimo blistavu
i stalnu vatru ivota u sebi da pokuamo da r a z u m e m o
neke od faktora koji u tome uestvuju.
Nismo se jo navikli da mislimo na linost u smislu
energija, m a d a se te dve pojave ne mogu razdvojiti.
Koliina energije koju j e d n a osoba ima i nain na
koji je koristi m o r a se odraavati na njenu linost. Neki
ljudi imaju vie energije nego d r u g i ; neki su opet u z draniji. Impulsivna osoba, na primer, ne moe da
podnese bilo k a k v o poveanje uzbuenja ili energije;
poveano uzbuenje se m o r a osloboditi to je bre m o
g u e Kompulzivna osoba koristi svoju energiju na
drugi nain, ona takoe oslobaa uzbuenje, ali to radi
k r u t o s t r u k t u i r a n i m sklopom p o k r e t a i ponaanja.
Odnos energije i linosti se najjasnije ispoljava kod
depresivnih osoba. M a d a depresivne reakcije i t e n d e n
cije ka depresiji proizlaze iz meuodnosa komplikovanih psiholokih i fizikih f a k t o r a , j e d n a s t v a r je sas-

vim jasna. Depresivne osobe su depresivne energetski.

Studije uz pomo filmskih snimanja pokazuju da d e
presivna osoba izvodi samo polovinu spontanih p o k r e
ta uobiajenih kod nedepresivnih osoba. U ozbiljnijim
sluajevima depresije osoba moe sedeti mirno, skoro
bez pokreta, kao da n e m a energije da se aktivno p o meri. Njeno subjektivno stanje esto odgovara objek
tivnoj slici. Uopte reeno, njoj nedostaje energija da
se aktivno pomera. Moe se aliti na oseanje iscrp
ljenosti, a da pri tom ne osea umor. Depresija njenog
energetskog nivoa se oitava u opadanju svih energet
skih funkcija. Smanjeno je disanje i apetit, a oslab
ljen seksualni nagon. U t a k v o m stanju t a k v a osoba ne
bi mogla da odgovori na nae pokuaje da je zainteresujemo za n e k i cilj, ona b u k v a l n o nema energije da
se zainteresuje.
Radio sam sa mnogo depresivnih pacijenata, j e r je
to jedan od najeih problema zbog koga ljudi dolaze
na terapiju. Poto sasluam priu te osobe, n a p r a v i m
pregled njene istorije i procenim njeno opte stanje,
pokuavam da joj pomognem da izgradi svoju energiju.
Najneposredniji nain da se to postigne jeste poveanje
koliine kiseonika koju ona unosi u organizam to
jest, navesti je da die dublje i potpunije. Ima vie
naina da se pomogne oveku da pokrene svoje di
sanje, to u opisati u n a r e d n i m glavama. Ja polazim
od pretpostavke da osoba to ne moe uiniti s a m a za
sebe. inae ne bi dola kod m e n e da trai pomo.
Znai da m o r a m koristiti svoju energiju da je p o k r e
nem. To r a d i m tako to u s m e r a v a m oveka da radi
neku jednostavnu aktivnost koja lagano utie na disa
nje, inei ga dubljim, i koristim fiziki pritisak i do
dir da bih to stimulisao. Vana stvar je da se sa ak
tiviranjem disanja poveava energetski nivo. Kada se
povea energetski napon mogu se javiti u nogama fina,
nevoljna podrhtavanja ili vibracije. To se tumai kao
znak izvesnog proticanja uzbuenja kroz telo. posebno
kroz donji deo. Glas moe postati rezonantniii. poto
vie vazduha protie kroz grlo a lice moe blistati. Ne
mora biti potrebno vie od dvadeset do trideset m i n u
ta da se postigne ta promena i da pacijent osea da
e popeo". On se stvarno p r i v r e m e n o izvukao iz d e
presivnog stanja.
s

11

11

Lowen,

Depression and the Body, op. cit.

Mada se efekat dubljeg i potpunijeg disanja n e p o s

redno uoava i doivljava, to nije lek za depresiju.
39

Niti e efekat trajati, poto osoba ne moe sama da

odrava kvalitet dubljeg disanja. Ova nesposobnost je
sutinski problem depresija, i to ne moe biti proradeno izuzev kroz dublju analizu svih faktora koji su
uestvovali u stvaranju relativno umrtvljenog tela i
depresivne linosti. Ali, s a m a analiza nee mnogo po
moi ukoliko nije praena stalnim nastojanjem da se
povea energetski nivo te osobe, punei energetski nje
no telo.
Ne moe se diskutovati o pojmu punjenja energi
jom, a da ne r a z m a t r a m o i pojam energetskog pra
njenja. Zivi organizam moe funkcionisati samo ukoli
ko postoji ravnotea izmeu punjenja i pranjenja ener
gije. To odrava stalan nivo energije u skladu sa po
t r e b a m a i mogunostima. Dete koje raste unosie vie
energije nego to e je otputati i koristie taj viak
energije za rast. Isti je sluaj sa konvalescentima ili
ak linim razvojem. Razvoj koristi energiju. S e m toga,
opte je poznato da e iznos energije koju n e k o unosi
odgovarati iznosu koji oslobaa kroz aktivnost.
Svaka aktivnost t r a i i koristi energiju od lupanja
srca, peristaltikih pokreta utrobe, do hodanja, govore
nja i seksa. Meutim, nijedan ivi organizam nije m a
ina. Njegova osnovna aktivnost nije mehaniko izvo
enje, ve izraavanje sopstvenog bia. Osoba se ispoljava kroz akcije i pokrete i kada je njeno samoizraavanje slobodno i p r i k l a d n o realnosti situacije, doiv
ljava oseanje zadovoljstva i uivanja zbog pranjenja
energije. To zadovoljstvo i uivanje zauzvrat stimuliu
metaboliku aktivnost koja se neposredno o d r a a v a na
dublje i punije disanje. Sa doivljavanjem zadovoljstva,
ritmike i nevoljne aktivnosti ivota funkcioniu na
optimalnom nivou.
Kao to sam rekao, neposredan doivljaj aktivnosti
samoizraavanja su zadovoljstvo i uivanje. Ograniite
li p r a v o osobe da se ispoljava, ograniiete njene m o
gunosti za zadovoljstvo i kreativni ivot. Isto tako,
ako su sposobnosti oveka da izrazi sebe, svoje ideje
i oseanja, ograniene u n u t r a n j i m snagama (inhibicij a m a ili hroninim miinim tenzijama), njen kapaci
tet za zadovoljstvo je umanjen. U tom sluaju osoba
e smanjiti unoenje energije (naravno nesvesno), da
bi odrala ravnoteu energije u telu.
Poveanje energetskog nivoa jedne osobe se ne moe
obezbediti prostim punjenjem kroz disanje. P u t s a m o 40

izraavanja kroz pokret, glas i oi mora biti otvoren

da bi moglo doi do energetskog pranjenja. Ne retko,
to se deava spontano u toku punjenja energijom. Di
sanje moe spontano postati dublje, kao rezultat le
anja na stolcu za disanje. Iznenada, bez ikakve n a mere ili svesti o tome, pacijent moe poeti da plae.
U tom t r e n u t k u moda nee znati zato plae. Dublje
disanje otvara grlo, napaja telo i aktivira potisnute
emocije, rezultat ega je erupcija i oslobaanje osea
nja tuge. Nekad je ono to izbije bes. Meutim, mnogo
puta se nita ne desi, j e r je osoba moda suvie upla
ena da se otvori i prepusti oseanjima. U tom sluaju
e postati svesna tog uzdravanja" i miinih tenzija
u grlu i grudima, koja spreavaju izraavanje osea
nja. Moe biti p o t r e b n o razlabaviti uzdravanje direkt
nim fizikim r a d o m na hroninoj miinoj tenziji.
Poto napajanje i otputanje funkcioniu kao celina.
bioenergetika radi sa obe s t r a n e jednaine istovremeno,
da bi poveala energetski nivo osobe, da bi otvorila
samoizraavanje i da bi obnovila proticanje oseanja
u telu. P r e m a tome, naglasak je uvek na disanju, oseanju i pokretu, u p o r e d o sa nastojanjem da se t r e n u t
no energetsko funkcionisanje dovede u vezu sa ivotnom
istorijom dotine osobe. Taj kombinovani proces laga
no razotkriva u n u t r a n j e snage (konflikte) koji sprea
vaju osobu da funkcionie sa punim energetskim p o
tencijalom. Kad god je jedan od tih u n u t r a n j i h k o n
flikata razreen, energetski nivo se poveava. To znai
da osoba unosi vie energije i da je vie oslobaa kroz
kreativne aktivnosti koje pruaju zadovoljstvo i uiva
nje.
Ne elim da stvorim utisak da bioenergetika moe
razreiti sve gorue probleme, da moe otkloniti sve
hronine napetosti i obnoviti potpuno i slobodno p r o
ticanje oseanja u telu. Moda mi ne postiemo pot
puno taj cilj, ali zapoinjemo proces razvoja koji vodi
u t o m pravcu. S v a k a terapija je h e n d i k e p i r a n a inje
nicom da k u l t u r a u kojoj ivimo nije orijentisana p r e
ma kreativnoj aktivnosti i zadovoljstvu. Kao to sam
ve istakao d r u g d e , naa, k u l t u r a nije u s k l a e n a sa
vrednostima i ritmom ivog tela, ve sa m a i n a m a i
materijalnom produktivnou. Ne moe se izbei za
kljuak da inhibitorne snage samoizraavanja i s m a 12

11

Lowen, Pleasure, op. clt.

41

njenja naeg energetskog funkcionisanja proizlaze iz 1

te k u l t u r e i da su njen deo. Svaka senzitivna osoba
zna koliko je mnogo energije p o t r e b n o da bi zatitila
sebe od izbezumljenog tempa modernog ivota sa svim
pritiscima i tenzijama, nasiljem i nesigurnou.
Pojam proticanja treba malo objasniti. Proticanje
predstavlja kretanje u organizmu, iji je najbolji pri
m e r proticanje krvi. Protiui kroz organizam, krv
snabdeva tkivo p r o d u k t i m a metabolizma i kiseonikom,
obezbeujui mu energiju i uklanjajui tetne proiz
vode sagorevanja. Ali, k r v je vie od posrednika, to
je tenost tela sa energetskim nabojem. Njeno stru
janje do svake take u telu daje ivot, toplinu i uzbu
enje tom delu tela. Ona je predstavnik i nosilac eros a . Pomislite na ono to se deava u erogenim zo
nama, usnama bradavicama i polnim organima. K a d a
p o s t a n u obliveni krvlju (svaki od tih organa je b o
gato snabdeven velikom mreom krvnih sudova), pos
tajemo uzbueni oseamo toplinu i ljubav i traimo
k o n t a k t sa drugom osobom. Seksualno uzbuenje je
sinhronizovano sa poveanjem proticanja k r v i do p e r i
ferije tela, posebno do erogenih zona. Da li u z b u e
nje donosi krv, ili k r v s t v a r a uzbuenje, nije od zna
aja. Oni uvek idu zajedno.
13

S e m krvi, u telu ima i d r u g i h tenosti sa e n e r g e t s k i m

nabojem limfa, intersticijalna i intracelularna te
nost. Proticanje uzbuenja nije ogranieno samo na
krv, ve putuje svim telesnim tenostima. Energetski
govorei, celo telo se moe posmatrati k a o j e d n a elija
ija je m e m b r a n a koa. U n u t a r te elije uzbuenje se
moe prostirati u svim pravcima ili proticati u speci
finom pravcu, zavisno od prirode nae reakcije na
stimulus. Posmatranje tela k a o jedne elije ne negira
injenicu da u n u t a r nje ima mnogo posebnih tkiva,
nerava,, k r v n i h sudova, sluznica, miia, lezda itd., k o
ji svi sarauju kao delovi celine da bi obezbedili njen
ivot.
Proticanje uzbuenja se moe doiveti kao oseanje
ili senzacija koji esto prkose anatomskim granicama.
Z a r niste doiveli talas besa koji se iri gornjim d e lom tela, koji napaja ruke, lice i oi? To se moe m e njati od senzacije kuvanja u odelu" do p r e t e r a n o g
snabdevanja glave i vrata krvlju. Kada je osoba toliko
u

42

Lowen,

The

Physical

Dynamics

of

Character

Structure,

op.

clt.

besna da joj se zacrveni pred oima to znai da. joj

je mrenjaa preplavljena krvlju. S d r u g e strane, ose
anje besa moe imati beo, hladan kvalitet i izgled
zbog suavanja k r v n i h sudova na periferiji, to s p r e
ava da k r v dospe do povrine. Takoe postoji crni
bes u k o m e je ljutina p r e k r i v e n a crnim oblakom m r
nje.
Proticanje k r v i i uzbuenja navie mogu stvoriti pot
puno razliite emocije k a d a protiu razliitim kanali
ma i deluju na razliite organe. Proticanje uzbuenja
du prednje s t r a n e tela, od srca do usta, oiju i r u k u
e poveati oseanje enje izraeno otvaranjem i p o
kazivanjem oseanja. Proticanje ljutine odvija se ug
lavnom du zadnje s t r a n e tela. Proticanje krvi u uz
buenju du donjeg dela tela stvara zanimljive sen
zacije. Moe se imati utisak kao da se vozi uspinjaom
ili da se ide brzo liftom gore-dole. Deca naroito vole
te senzacije, zbog ega se r a d o ljuljaju. O n e su n a j
intenzivnije i najprijatnije k a d a se pojave k a o s e n
zacije koje se razlivaju po stomaku, praene j a k i m sek
sualnim uzbuenjem. M e u t i m , isto proticanje moe
biti praeno anksioznou, i tada se doivljava kao ose
anje propadanja u stomaku.
Kada se shvati da se telo sastoji od 99 procenata
vode, da su n e k i delovi s t r u k t u r i r a n i , ali su mnogi od
njih teni, moemo zamisliti senzacije, oseanja i emo
cije kao tok ili talase te telesne tenosti. Senzacije,
oseanja i emocije su opaanje u n u t r a n j i h pokreta u
tom relativno fluidnom telu. Nervi posreduju u opa
anjima i usklaivanju reakcija, ali impulsi i pokreti
koji su u osnovi toga su utkani u deo energetskog
napona, u p r i r o d a n r i t a m i pulsacije tela. Ti u n u t r a
nji pokreti predstavljaju telesnu pokretljivost kao raz
liitu od voljnih pokreta koji se vre voljnom k o n t r o
lom. To je najoiglednije kod beba. Posmatranjem t e
la beba moe se videti n e p r e k i d n a igra p o k r e t a nalik
talasima jezera, samo to su ti pokreti proizvedeni
unutranjim silama. K a k o ljudi postaju stariji, njihova
pokretljivost se smanjuje. Oni postaju strukturiraniji
i m a n j e elastini, dok najzad sa smru ne p r e s t a n u svi
pokreti.
Svi nai voljni pokreti takoe sadre nevoljnu k o m
ponentu koja predstavlja sutinsku pokretljivost orga
nizma. Ta nevoljna komponenta, koja je integrisana
sa voljnom akcijom, zasluna je za ivahnost i spon43

tanost naih akcija i pokreta. K a d a je to odsutno ili

smanjeno, telesni pokreti imaju mehaniki, beivotni
kvalitet. Cisto voljni ili svesni pokreti, sem kinestetskog oseanja premetanja u prostoru, izazivaju malo
senzacija. Emocionalni ton ekspresivnog p o k r e t a pro
izlazi iz njegove nevoljne k o m p o n e n t e koja nije pred
met svesne kontrole. Fuzija svesnih i nesvesnih eleme
n a t a ili voljnih i nevoljnih komponenata izaziva, pokrete
koji imaju emocionalni krug, a ipak su koordinirane i
efikasne akcije.
Emocionalni ivot j e d n e osobe zavisi od pokretljivosti
njenog tela, to je funkcija proticanja uzbuenja kroz
telo. Poremeaji tog proticanja se javljaju kao prepre
ke u defovima gde je telesna pokretljivost smanjena.
U tim podrujima tela moe se lako osetiti i opipati
napregnutost miia. Otuda se izrazi prepreka", u m r t vljenost", i hronina miina tenzija" odnose na isti
fenomen. Uopte, o postojanju p r e p r e k a moe se za
kljuiti gledanjem umrtvljenog podruja, ili dodiriva
njem zgrenih miia.
Poto je telo energetski sistem, ono je u stalnoj ener
getskoj interakciji sa svojom sredinom. S e m energije
koja nastaje iz sagorevanja hrane, osoba postaje uzbu
ena ili se napaja kroz k o n t a k t sa pozitivnim silama.
Sjajan, svetao dan, lepa scena, srena osoba, imaju stimuliui efekat. Mraan i teak dan, runoa i depre
sivni ljudi imaju n e g a t i v a n uticaj na nau energiju i
izgleda da vre na nas depresivni uticaj. Svi smo osetljivi na sile ili energije koje nas okruuju, ali njihov
uticaj nije j e d n a k na sve ljude. Osoba sa visokim na
ponom je otpornija na negativni uticaj. U isto vreme
ona pozitivno utie na druge, posebno kada je pro ti
can je uzbuenja u njenom telu slobodno i p u n o . Lepo
je biti sa takvom osobom i mi svi to intuitivno oseamo.

Vi ste vae telo

Bioenergetika stoji na jednostavnom stanovitu da je
svaki ovek svoje telo. Nijedna osoba ne postoji neza
visno od tela u k o m e egzistira, kroz koje izraava sebe
i odnosi se p r e m a svetu koji ga okruuje. Bilo bi glupo
protiviti se tom stanovitu, jer bi inae ovek mogao
nabrojati delove sebe koji nisu delovi njegovog tela.
44

Um, duh i dua su aspekti svakog ivog tela. Mrtvo

telo nema um, izgubilo je duh, a dua ga je napustila.
Ako ste vi vae telo, a vae telo je vi, onda vae
telo izraava ono to vi jeste. To je va nain bitisanja
u svetu. to je vae telo ivotni je, to ste vie prisutni.
Kada telo izgubi neto od svoje ivotnosti, na p r i m e r
kada ste iscrpljeni, nastojite da se uvuete u sebe. Efe
kat bolesti je isti povlaenje. Cak v a m svet moe
izgledati udaljen ili kao da se vidi kroz izmaglicu. S
druge strane, ima dana k a d a zraite ivotom, i svet
oko vas izgleda svetliji, blii, stvarniji. Svi bismo voleli da budemo p u n i ivota, da oseamo da smo vie
ivi, a bioenergetika n a m moe pomoi u postizanju
tog cilja.
Poto vae telo govori ko ste vi, ono pokazuje i ko
liko ste prisutni u svetu. Nije sluajno da se koristi
izraz n i k o " za oznaavanje osobe koja nije ostavila
utisak na nas, ili neko" za osobu koja je ostavila
snaan utisak. To je prosto govor tela. Slino, vae p o
vlaenje nije tajna. Ljudi ga oseaju, k a o to oseaju
vau tugu ili bolest. U m o r se ispoljava na mnogo n a
ina koji se mogu videti i uti sputenost ramena,
oputenost koe lica, n e d o s t a t a k sjaja u oima, usporenost i teina pokreta i nedostatak rezonance ili m o n o tonost glasa. U p r k o s n a p o r u da se to oseanje prikri je,
ono izdaje samo sebe, otkrivajui n a p o r usiljenog poku
aja.
Kroz telesno izraavanje se takoe moe itati ta
neko osea. Emocije su telesni d o g a a j ; one su b u k
valno p o k r e t ili k r e t a n j e u telu, koji se ispoljava kroz
neku akciju. Bes s t v a r a napetost i, kao to smo videli,
napaja gornji deo tela g d e su smeteni glavni organi n a
pada, zubi i r u k e . Besnu osobu moemo poznati po cr
venom licu, stisnutim pesnicama i ustima koja ree.
Kod nekih ivotinja je druga manifestacija te emocije
nakostreenost dlake du v r a t a i lea. Naklonost i lju
bav dovode do mekanja svih k a r a k t e r i s t i k a , k a o i razlivanje toplote koe i oiju. Tuga ima izgled kao da
e osoba da se provali od plaa.
Ali, telo otkriva mnogo vie od toga. Stav oveka
prema ivotu, ili njegov lini stil, odraava se na n a
in dranja tela i na nain na koji se kree. Moe se
14

" Englesko - n o b o d y * znai niko, ali razdvojeno na no-body znai

ez tela. (Prim, prev.)

45

razlikovati osoba sa takozvanim otmenim ili kraljev

skim dranjem tela od osobe ija savijena lea, spu
tena r a m e n a i malo povijena glava ukazuju na potinjenost teretu koji joj je stavljen na lea. P r e nekoliko
godina sam radio sa mladim ovekom ije je telo bilo
veliko, debelo i bezoblino. Zalio se da ga je zbog tela
toliko stid da je odbijao da se na plai skine u ku
pae gae. Takoe se oseao seksualno neadekvatnim.
Godinama se bavio tranjem, drao je dijete da bi sa
vladao svoju telesnu manu, ali bez uspeha. U toku
terapije je shvatio da njegova telesna pojava odraava
j e d a n aspekt njegove linosti koji on prethodno nije.
bio u stanju da prihvati naime, da se j e d a n deo
njega identifikovao sa slikom o velikom, debelom trap a v k u koji je vie bebast nego odrastao ovek. To se]
takoe izraavalo kroz nain na koji je sedeo zava
ljen u stolici i kroz aljkavost u njegovom oblaenju.
Tada je shva,tio da biti velika, debela, t r a p a v a beba
jeste njegov nesvestan stav koji je usvojio da bi se
suprotstavio roditeljskim zahtevima da poraste, da bu
de ovek, da b u d e izuzetan. Njegov stvarni konflikt
je bio dublji nego to je izgledalo, ali sve to je bilo
skupljeno u njegovom telesnom stavu. Na svesnom ili
ego-nivou on se slagao sa zahtevima roditelja, ali se
na njegov nesvesni ili telesni otpor nije moglo uticati
nikakvim svesnim naporom. ovek ne moe uspeti u
ivotu borei se protiv sebe. Napor da se nadvlada telo
osuen je na propast.
Moraju se shvatiti i slinost i razlike psihikog i fi
zikog procesa. Moj pacijent nije bio samo veliki, de
beo, detinjasto aljkav. On je bio ovek koji se sve
srdno trudio da funkcionie na tom nivou. Ali, on nije
p o t p u n o bio odrastao ovek, jer su ga njegovo nesvesno i njegovo telo zadravali na tom detinjastom ni
vou. On je bio ovek koji pokuava da ostvari svoj
potencijal, ali ne uspeva. Njegovo telo je dramatino
otkrivalo obe njegove strane, jer je imao veliko telo
odraslog oveka, ali sa debelim valjukama k a o beba,
Nesvesni konflikti izmeu razliitih aspekata linosti
onesposobljavaju mnoge ljude na slian nain. Naje
i je konflikt izmeu nezadovoljenih potreba i zahteva deteta u oveku i tenji i stremljenja odraslog. Biti
odrastao, znai da je ovek nezavisan (da stoji na svo
j i m nogama) i preuzima odgovornost za zadovoljava
nje svojih htenja i elja. Ali, kod ljudi koji imaju taj
46

konflikt, n a p o r da se b u d e nezavisan i odgovoran p o d r i ven je nesvesnim eljama da ih neko podrava i da

neko preuzme brigu o njima. Rezultat je meovita sli
ka i psiholoki i fiziki. Ponaanje takve osobe moe
odlikovati p r e t e r a n a nezavisnost, uporedo sa strahom
da bude sama. ili nesposobnou da donese odluku. In
fantilni aspekti t a k v e linosti se mogu manifestovati
kroz male dlanove i t a b a n e , tanke, dugake noge koje
ne pruaju odgovarajui oslonac ili nerazvijen m u s k u larni sistem koji n e m a agresivne potencijale da bi pos
tigao ono to mu treba ili to eli.
U drugim sluajevima se radi o konfliktu izmeu
detinje razigranosti i realnosti odraslog dela linosti.
Na povrini osoba izgleda ozbiljno, esto strogo, rigidno, vredno i moralistino. Onda, kada pokua da se p r e
pusti ili preda, postaje detinjasta. Kod takvih ljudi je
to uoljivo k a d a piju. Kroz egaenje i ale iz njih
izbija dete. Lice i telo t a k v e osobe imaju vrst, teak
i iznuren kvalitet koji ini da izgleda staro. M a d a je
esto namrgoen, deaki izgled lica, praen osmehom
ili keenjem pokazuje oseanje nezrelosti.
Taj konflikt se javlja, kada se ne dozvoljava puno i
slobodno izraavanje deije razigranosti. Potiskivanje
detinje seksualne radoznalosti i sklonosti ka ali ne
uklanja te tendencije. One su zakopane i uklonjene iz
svesnosti, ali ostaju da ive u dubljim slojevima li
nosti, pojavljuju se kada se osoba prepusti, kao izvr
tanje prirodnih tendencija. Ti kvaliteti deteta nisu integrisani u linosti, ve su odseeni ili zatvoreni kao
telo strano egu.
Linost je zbir ivotnog iskustva osobe, od kojih se
svako registruje u linosti i s t r u k t u r i r a n o je u telu.
Kao to u m a r moe itati ivotnu istoriju d r v e t a na
osnovu poprenog preseka stabla, koje pokazuje go
dove, t a k o je i bioenergetski t e r a p e u t u stanju da ita
ivotnu istoriju jedne osobe na osnovu njenog tela. U
oba sluaja je potrebno znanje i iskustvo, ali su oba
zasnovana na istim principima.
K a k o se ljudski organizam razvija, pridodaje slo
jeve linosti, od kojih svaki ostaje iv i aktivan i kod
odraslog oveka. K a d a su slojevi dostupni oveku, li
nost je integrisana, osloboena konflikata. Ako je bilo
koji sloj, ili bilo koje iskustvo potisnuto i nedostupno,
47

osoba je u konfliktu, znai ograniena. ematski gra

fikon oslojavanja prikazan je na sledeoj slici:

Kvaliteti koje svaki sloj

sumirati na sledei nain.
beba

pridodaje ivotu mogu se

= ljubav i zadovoljstvo

dete

= kreativnost i imaginacija

deak ili devojica

razigranost i zabava

mladi ili devojka

romantika i avantura

odrasli

realnost i odgovornost

Moda bi. kada se govori o kvalitetima, najbolje bilo

rei da razvoj o kome mi govorimo jeste razvoj i ire
nje svesti. Svaki sloj onda, predstavlja novo osea
nje sebe i svojih potencijala, novu svesnost sebe i
odnosa p r e m a svetu. Meutim, svest nije odvojena
48

ili izolovana jedinica linosti. To je funkcija organiz

ma, aspekt ivoga tela. Razvija se u odnosu na rast
tela fiziki, emocionalno i psiholoki. Zavisi od iskus
tva; stie d u b i n u kroz sticanje vetina; potvruje se
kroz aktivnost.
Izjednaavajui slojeve sa kvalitetima linosti, neu
da kaem da svaka nova dimenzija samstva biva potpuno
formirana u odreenom periodu ivota. Razigranost, u
stvari, poinje u detinjstvu, ali dostie svoj p u n i raz
voj tek poto je ta faza prola. Verujem da su svest o
igri i oseanju radosti k a r a k t e r i s t i k e starijih deaka
i devojica p r e nego mlaih. Potpunije izlaganje sva
kog sloja i njegovih kvaliteta ukiie jednainu smisaonijom.
Bebu k a r a k t e r i e elja za bliskou, posebno sa m a j
kom. Beba eli da je dre, maze, da je dobrodola i da
je prihvaena. Ljubav, kao to sam istakao u jednoj
od ranijih knjiga, moe da se definie kao elja za
intimnom bliskou. K a d a je potreba za bliskou za
dovoljena, beba je zadovoljna. Rezultat
liavanja te
potrebe osea se kao bolno stanje.
Svako oseanje ljubavi kod odraslog proizlazi iz tog
sloja njegove linosti. Oseanje ljubavi kod odraslog
nije sutinski razliito od onog to beba osea, m a d a
naini izraavanja mogu biti razliiti. U osnovi svih
oseanja ljubavi je elja za intimnom bliskou. ovek
koji je u k o n t a k t u sa bebom koja je on n e k a d a bio,
a koja je jo uvek deo njega, poznaje oseanje lju
bavi. Ona je takoe u k o n t a k t u sa svojim srcem. o
vek nije u mogunosti da doivljava potpunost ljubavi
u onom stepenu u k o m e je izgubio k o n t a k t sa svojim
srcem, ili periodom k a d a je bio beba.
Detinjstvo pridodaje novu dimenziju i novi kvalitet
ivotu. Potreba za stalnom bliskou ustupa mesto n o
voj potrebi za ispitivanjem sveta potrebi koja je
olakana poveanom sposobnou motorne koordinacije.
Kroz to istraivanje ljudi i stvari, prostora i vremena,
dete stvara sliku o svetu. Poto nije optereena s t r u k
t u r i r a n i m smislom realnosti, imaginacija je slobodna.
Tokom te faze se na svesnom nivou takoe stvara po
j a m o sebi u t o k u koga, dete istrauje, zamiljajui
mogunosti da b u d e neko drugo ja, kao svoja m a m a ,
na primer.
Mislim da se moe rei da se detinjstvo zavrava k a
da ovek stekne usklaenu sliku o svom linom sve4

49

tu i sebi samom. Poto su postigli taj stepen, deak ili

devojica, igrajui se, izazivaju svoj lini svet. Povea
no ovladavanje m o t o r n i m vetinama i i g r a m a sa dru
gom decom stvara oblik radosne igre koja je slobodna
i koja bogato nagrauje. Vii je stepen uzbuenja u
igri deaka i devojica nego u igri mlae dece, to je
takoe zasluno za oseanje radosti koja se doivlja
va tokom te faze ivota. Takoe je vee oseanje slo
bode proizalo iz nezavisnosti koja jo nije optereena
odgovornostima.
Mladost karakterie dalji porast nivoa mogueg uz
buenja vezanog za pojavu interesovanja za osobe sup
rotnog pola i rastui intenzitet seksualnih potreba. U
idealnom sluaju, mladost je v r e m e za r o m a n t i k u i
a v a n t u r e , kombinovano sa dubokim zadovoljstvom zbog
bliskosti sa d r u g o m osobom, imaginacijom i mental
nom
kreativnou
deteta i izazovom i razigranou
mladosti. K a d a mogue posledice imaju ozbiljnu real
nost i ovek preuzima odgovornost za njih, znai da je
postignut stupanj odraslog.
Odrasli je osoba koja je svesna posledica svoga pona
anja i preuzima odgovornost za njih. Meutim, a k o iz
gubi k o n t a k t sa oseanjima ljubavi i bliskosti koje je
upoznao kao beba, sa k r e a t i v n o m imaginacijom deteta,
sa razigranou i radou deteta, i sa d u h o m a v a n t u r e
i smislom za r o m a n t i k u koja k a r a k t e r i e mladost, bie
sterilna, uskogruda i rigidna osoba,. Z d r a v odrasli je
beba, dete, deak ili devojica i mladi ili devojka. Nje
govo oseanje za realnost i odgovornost ukljuuje po
t r e b u i elju za bliskou i ljubavlju, sposobnost da bu
de kreativan, slobodu da b u d e radostan i da ima duh
avanturiste. On je integrisano i p o t p u n o svesno ljudsko
bie.
Da bismo razumeli ivo telo, m o r a m o odbaciti m e
hanike pojmove. Mehanizmi funkcionisanja tela
su
vani ali oni ne objanjavaju to funkcionisanje. Oi,
na primer, nisu samo k a m e r e ; one su senzorni organ
za opaanje i ekspresivni organ za reagovanje. Srce
nije samo p u m p a ; ono je organ oseanja koji prevazilazi moi p u m p e . Mi smo saoseajna bia, to znai
da imamo mo da osetimo i opaamo i da, doivimo
senzacju ili oseanje. Opaanje je funkcija uma, to
je j e d a n aspekt tela. Zivo telo ima um, poseduje d u h
i sadri duu. K a k o su ti pojmovi bioenergetski shva
eni?
50

Um, duh i dua

Danas rado govorimo da je dihotomija telo um,
proizvod ljudskog miljenja, da su telo i um, u stvari!
jedno. Suvie dugo smo ih posmatrali kao odvojene
entitete koji utiu j e d a n na drugi, ali koji nisu di
rektno povezani. Taj stav se nije potpuno izmenio. Na
proces obrazovanja je jo uvek podeljen na mentalno i
fiziko obrazovanje, koja n e m a j u veze jedno sa drugim.
Malo nastavnika fizikog obrazovanja veru je da gim
nastikom i atletikom mogu uticati na detetove kapaci
tete za uenje. I stvarno, oni na to retko utiu. Ako su
telo i um celina, onda istinsko fiziko obrazovanje t r e
ba u isto v r e m e da b u d e i pravo mentalno obrazovanje, i
obratno.
Ja mislim da je problem u injenici da se na recima
slaemo sa p o j m o m jedinstva, ali p r o p u t a m o da ga
primenimo na n a svakodnevni ivot. Pretpostavljamo
da se deiji um moe obrazovati, a da se ne obrati
panja na telo. Pod pretnjom neuspeha ili kanjavanja
moe se n a p u n i t i detinja glava informacijama. Na
nesreu, informacija ne postaje znanje ukoliko nije po
vezana sa iskustvom. Stalno p r e v i a m o injenicu da je
iskustvo telesni fenomen. Covek doivljava samo ono
to se deava u njegovom telu. Doivljavanje je ivo ili
tupo u onom stepenu u kome je telo ivo. K a d a doga
aji iz spoljanjeg sveta deluju na telo ovek ih osea,
ali ono to stvarno doivljava posledica je njihovog delovanja na telo.
Slabost psihoanalitike tehnike jeste da zapostavlja
telo, pokuavajui da pomogne pacijentu da proradi
svoje emocionalne konflikte. Poto ova tehnika p r o p u
ta da obezbedi ikakvo znaajno telesno iskustvo, ideje
koje se pojavljuju u toku t r e t m a n a ostaju nemone da
dovedu do znaajnih p r o m e n a u linosti. Suvie esto
sam viao pacijente koji su tokom godina psihoanaliziranja stekli obilje informacija, i neka znanja o sebi,
ali iji su osnovni problemi ostali n e t a k n u t i . Znanje
postaje shvatljivo k a d a se deava uporedo sa osea
njima. Samo je duboko razumevanje nabijeno jakim
cseanjima u stanju da promeni s t r u k t u r i r a n e ablone
ponaanja.
U p r e t h o d n i m knjigama sam u izvesnom stepenu iz
loio problem tela i u m a Ovde bih eleo da istaknem
neke mentalne funkcije koje imaju znaaja za bioenerk

51

getiku. Prvo, um ima usmeravajuu funkciju u odnosu

na telo. Kroz um osoba moe usmeriti svoju panju na
razliite delove tela i dovesti ih u centar panje. Doz
volite da sugeriem prost eksperiment. Drite svoj dlan
pravo ispred sebe tako da vam r u k a bude relaksirana i
usmerite svu panju na dlan. Odravajte panju na ruci
otprilike j e d a n minut. Za to v r e m e lagano diite. Moe
se desiti da svoj dlan oseate drugaije. Moete osetiti
strujanje i blago peckanje u dlanu, koji je sada pod na
ponom. On moe poeti da vibrira ili da malo p o d r h t a
va. A k o to osetite, moete shvatiti da ste usmerili stru
janje uzbuenja ili energije u svoj dlan.
U bioenergetskom g r u p n o m r a d u koristim j e d n u vari
j a n t u tog eksperimenta da bih pojaao intenzitet do
ivljaja.
Traim od ljudi da rairenim prstima jedne r u k e pritiskaju prste d r u g e r u k e tako da dlanovi budu udaljeni
to je vie mogue. Zatim, odravajui taj kontakt, da
okrenu r u k e p r e m a sebi tako da budu u s m e r e n e p r e m a
grudima, a onda da pomeraju r u k e od sebe ne preki
dajui kontakt. Kaem im da dre r u k e u poloaju hiperekstenzije otprilike j e d a n minut diui lagano. Pri
kraju m i n u t a r u k e su relaksirane i labave. Moe se
opet osetiti strujanje, napajanje, peckanje i vibracije.
Ako radite tu vebu za doivljavanje tela, primetiete
da v a m je panja u s m e r e n a na r u k e zbog poveanog
napona u njima. Vae r u k e su u stanju poveane t e n
zije ili napona. Ako lagano pribliite dlanove jedan
drugome, tako da b u d u oko pet do sedam s a n t i m e t a r a
udaljeni jedan od drugog, u relaksiranom stanju dok
su jo uvek pod naponom, moete osetiti n a p o n medu
njima, kao da se neko telo nalazi izmeu.
Um moe usmeriti panju jedne osobe p r e m a u n u t r a
ili p r e m a spolja, p r e m a telu ili p r e m a spoljanjim
objektima. U stvari, ovek u s m e r a v a energiju bilo na
sebe bilo na spoljanji svet. Z d r a v a osoba moe naizmenino usmeravati panju na te dve take lako i brzo,
tako da je skoro istovremeno svesna svoga telesnog ja
i okoline. Takva osoba je svesna onoga to se sa njom
deava kao i onoga to se deava drugima. Ali, n e m a
svako tu sposobnost. Neki ljudi postaju suvie svesni
sebe i razvijaju optereujuu samosvest. Drugi su toliko
svesni onoga to se deava oko njih da gube svesnost
o sebi. To je est sluaj kod preosetljivih osoba.
52

Biti svestan svoga tela j e d a n je od principa bioenergetike, j e r jedino na taj nain stvarno saznajemo ko
smo to jest, upoznajemo sopstveni u m . U toj vezi
um funkcionie k a o perceptivni i refleksivni organ, oseajui i definiui neije raspoloenje, oseanja, elje
itd. Stvarno poznavati svoj u m . znai znati ta hoemo,
ta oseamo. Ako n e m a oseanja, nema nieg u u m u
(na ta bi se obratila panja) i tako ovek n e m a um
(miljenje). K a d a je akcija jedne osobe vie pod u t i cajem drugih ljudi nego vlastitih oseanja, onda ta
osoba n e m a svoje miljenje.
Ako osoba ne moe da izgradi svoje miljenje, znai
da je svesna dva suprotna oseanja koja su podjednako
snana. U takvom sluaju odluka je uglavnom nemo
gua, sve dok jedno oseanje ne postane jae i ne p r e 53

ovlada. Izgubiti razum, kao to je sluaj u ludilu, jeste

ne znati ta se osea. To se deava kada je um pre
plavljen oseanjima koja ne moe da prihvati i ne usu
uje se da ih postavi u centar panje. Osoba tada preseca ili disocira svoju svesnu percepciju od svoga tela.
Moe postati depersonalizovana, moe poludeti, napu
tajui sve pokuaje vladanja sobom.
A k o ovek nije svestan svoga tela, razlog za to je
strah da opazi ili oseti svoja oseanja. Kada oseanja
imaju pretii kvalitet, ona se uglavnom potiskuju. To
se postie razvijanjem hroninih miinih tenzija koje
ne dozvoljavaju nikakvo proticanje uzbuenja ili raz
vijanje spontanog p o k r e t a u odreenom podruju. Lju
di esto potiskuju svoj strah, j e r on ima paraliui
efekat; potiskuju bes, j e r je suvie opasan, i beznae,
jer je obeshrabrujue. Oni e takoe potisnuti svest o
bolu, na primer, bol zbog neispunjene enje, j e r ga
ne mogu podneti. Potiskivanje oseanja umanjuje stanje
uzbuenja u telu i u m a n j u j e sposobnost u m a da se
usredsredi. To je p r i m a r n i uzrok gubitka snage u m a .
Na um je preteno okupiran potrebom da ima k o n
trolu, na raun toga da se bivstvuje i da se osea ivotnije.
Um i d u h su takoe povezani. Koliina d u h a koji
osoba ima zavisi od toga koliko je osoba ivotna i
vibrantna, bukvalno, koliko ima energije. Veza izmeu
energije i d u h a je neposredna. K a d a je osoba uzbuena
i k a d a se povea njena energija, njen d u h se budi.
U tom smislu govorimo o n a d a h n u t o j osobi. Ja bih,
p r e m a tome, definisao d u h kao ivotnu snagu u orga
nizmu koja se manifestuje u ekspresivnosti osobe .
Kvalitet duha jednog oveka karakterie ga kao po
jedinca i kada je j a k ; to ga izdvaja od drugih jedinki
njegove vrste.
15

ivotna snaga, ili d u h organizma, povezan je sa di

sanjem, u Bibliji je reeno da je Bog u d a h n u o svoj dah
u g r u d v u gline dajui joj ivot. U teologiji d u h Boga,
ili Sveti Duh, nazvan je p n e u m a , to se u reniku definie kao ivotni d u h ili dua". Re p n e u m a " je iz
Grke, gde znai vetar, dah ili d u h i srodan je grkoj
rei phein, to znai duvati, disati. Mnoge orijentalne
Vidi Lowen, Depression and
izlaganje tog pojma.

54

the

Body,

op.

cit.,

za

potpunije

religije stavljaju poseban naglasak na disanje kao nain

komunikacije sa apsolutnim. Disanje igra znaajnu
ulogu u bioenergetici zbog toga to samo kroz duboko
i puno disanje ovek moe sakupiti energiju za duhovni
i duevan ivot.
Dua je pojam tei za obradu od u m a i duha. P r i
marno znaenje pojma je princip ivota, oseanja,
miljenja i akcije kod oveka posmatranog kao pose
ban entitet, odvojen od t e l a " . Dua se povezuje sa i
votom posle smrti, sa rajem i paklom, idejama koje
kolovani ljudi d a n a s odbacuju. U stvari, samo pominjanje te reci u knjizi kao to je ova, koja nastoji da
ima objektivnu valjanost, moe odbiti neke ljude. Oni
ne mogu pomiriti ideju entiteta odvojenog od tela sa
pojmom jedinstvenosti koju bioenergetika predstavlja.
Ali, ni ja ne mogu postii takvo pomirenje. Na sreu,
svako s m a t r a da je dua do smrti u telu. ta se sa
njom deava pri u m i r a n j u i kasnije, ja ne znam. To
pitanje mi ne zadaje mnogo m u k e budui da sam ja
primarno zainteresovan za ivo telo.
10

Da li ivo telo ima d u u ? Odgovor zavisi od toga

kako se definie dua". Random haus renik daje et
vrto znaenje rei: emocionalni deo ljudske p r i r o d e ;
sedite oseanja i emocija". Sinonimi due su duh, srce.
To ne pomae mnogo, j e r se onda moe prosto izosta
viti. Ta re ima p o t p u n o drugaije znaenje za mene,
ono koje mi pomae da r a z u m e m ljudsko bie.
Ja gledam na duu kao na oseanje oveka da je deo
veeg ili univerzalnog reda. Takvo oseanje mora p r o izai iz aktuelnog iskustva da je ovek deo ili da je
povezan na neki vitalni ili spiritualni nain sa u n v e r zumom. Koristim izraz spiritualan" ne u njegovom
apstraktnom ili mentalnom znaenju, ve k a o duh,
pneumu ili energiju. Verujem da je energija u naem
telu u k o n t a k t u i meudejstvu sa energijom oko nas u
svetu i univerzumu. Mi nismo izolovani fenomen. Meu
tim, ne osea svako tu vezu ili kontakt. Moj utisak o
ljudima je da osobi koja je izolovana, otuena i nepo
vezana, nedostaje kvalitet duhovnosti koji primeujem
kod ljudi koji sebe doivljavaju kao deo neeg veeg
nego to su oni sami.
Mi smo roeni povezani, m a d a se najvidljivija veza,
pupana vrpca, prekida po roenju. Dokle god ta vrpca
w

The Random House Dictionary

skraeno Izdanje (New York. 1970).

of

the

English

Language,

ne-

55

funkcionie, beba je u izvesnom smislu deo majke.

Mada beba poinje da vodi potpuno nezavisnu egzis
tenciju posle roenja, ona je jo uvek povezana sa svo
jom majkom energetski i emocionalno. Ona reaguje na
majino uzbuenje, i majino raspoloenje utie na bebino. Ne sumnjam da beba osea tu povezanost i pri
padnost svojoj majci. Beba ima duu i njene oi esto
imaju onaj duboki izraz za koji kaemo da je duevan.
Rast je ekspanzija na mnogo nivoa. Uspostavljaju se
i doivljavaju n o v e veze. P r v e veze su sa ostalim la
novima porodice. K a d a je jednom ta veza uspostavlje
na, postoji energetska razmena izmeu bebe i svake
osobe u porodici, plus razmena sa porodicom kao gru
pom. Ljudi postaju deo sveta, ba kao to on postaje
deo njih.
K a k o se poveava svesnost i kontakt, osoba razvija
sve ire krugove odnosa. Postoji svet biljaka i ivotinja
sa kojima se takoe identifikuje. Postoji zajednica u
kojoj ivi, koja postaje njegova zajednica, kao to on
postaje njen deo. I tako se to nastavlja sa godinama.
Ako ovek ne presee taj red, oseae da p r i p a d a veli
k o m prirodnom poretku na zemlji. Kao to on pripada
tom poretku, tako i poredak pripada njemu. Na d r u
gom nivou miljenja, m a l a zajednica se proiruje da
bi ukljuila narod i onda itav svet. Jo dalje su zvezde
i univerzum. Oi starijih ljudi n e k a d a imaju odsutan
izraz, kao da je njihov pogled usmeren prema n e b e
sima. Izgleda k a o da pri kraju ivota dua uspostavlja
k o n t a k t sa svojim konanim odmoritem.
Na sledeem dijagramu je kroz nekoliko koncentri
nih krugova prikazano irenje odnosa koje osoba uspo
stavlja. Taj dijagram je slian onome iz prethodnog
dela koji ilustruje, u razliitim kontekstima, nivoe raz
voja svesnosti jedne osobe. K a k o se svesnost iri, tako
ukljuuje vie spoljanjeg sveta u psihu i linost oveka. I energetski i psihiki, novoroeni organizam je
kao cvet koji se lagano odvija i otvara p r e m a svetu.
U tom smislu je i dua p r i s u t n a na roenju, ali u za
etku. Kao jedan aspekt organizma, dua prolazi kroz
prirodni proces razvoja i sazrevanja da bi se na kraju
potpuno identifikovala sa kosmosom i izgubila svoj in
dividualni kvalitet. Moemo zamisliti mogunost da pri
umiranju slobodna energija organizma naputa telo da
bi se stopila sa univerzalnom, kosmikom energijom.
Kaemo da dua naputa telo pri umiranju.
56

17

ivot dolazi na svet kao bie = bitisanje , ali samo

bitisanje nije dovoljno za oseanje zadovoljenja. Ovo
mi je postalo jasno k a d a mi je j e d n a moja pacijentkinja
rekla: Nije dovoljno bitisati. Ja hou da p r i p a d a m , a
ne oseam da p r i p a d a m " . irenje bitisanja u svet kroz
identifikaciju i odnose ini smisao pripadanja. Bitisa
nje ezne za t i m irenjem. Oseanje enje, jedno od
najznaajnijih oseanja u organizmu, odraava potrebu
ZVEZDE I KOSMOS

UNIVERZUM

17

U ovom pasusu se Loven poigrava recima being bie ili

bitisanje, kao i sa belong = pripadati i long = udeti (Prim, prev.)

57

organizma za k o n t a k t o m sa okolinom i svetom. Kroz

p r i p a d a n j e dua izbegava usko ogranienje samstva, ne
gubei oseaj sebe ili bia koje je na individualni
opstanak.
ivot tela: bioenergetska vezba

U prvoj glavi sam p o m e n u o da sam p r e nego to

sam sreo Rajha bio a k t i v a n u sportu i gimnastici. Za
mene je ivot tela uvek imao posebnu privlanost
koja bi me normalno mogla voditi ka spoljanjim
aktivnostima. Ali ja sam podjednako bio ukljuen u
ivot uma, tako da se nisam mogao opredeliti za jednu
od te d v e s t r a n e svoje linosti. Oseao sam se podeljeno i borio sam se sa tim konfliktnim potrebama,
nadajui se da u nai reenje.
Naravno, taj problem nije jedinstven samo za mene.
Mnogi ljudi u civilizovanoj k u l t u r i pate od iste dvoj
nosti. Mnoge k u l t u r e su morale da razviju naine za
odravanje ivota tela vibrantnim, uprkos konfliktnim
zahtevima intelektualnog ivota. U zapadnoj kulturi
j e d a n od glavnih naina za svesno mobilisanje i izazi
vanje tela jeste sport. Grci, koji su m e u p r v i m a shva
tili vanost ivota tela, stavili su ogroman naglasak na
sportove.
U direktnoj proporciji sa udaljavanjem (ili uklanja
njem) k u l t u r e od prirode i ivota tela poveava se
potreba za specijalnim aktivnostima koje e angaovati
i pokrenuti telo. Svedoci smo danas rastueg interesovanja za sportove, uporedo sa poveanjem shvatanja
vanosti redovnih vebi za fiziko zdravlje. Nekoliko
p r o g r a m a vebi steklo je veliku popularnost u poslednjih deset godina, na primer, vebe Kraljevske k a n a d
ske avijacije i Aerobika, koji se zasnivaju na tranju
kao osnovnoj vebi. Na nesreu, stav Amerikanaca pre
ma telu je optereen njihovim odnosom p r e m a egu.
Rezultat toga je da su za m n o g e ljude telesno zado
voljstvo i zadovoljstvo od sporta manje vani od za
dovoljstva postizanja rezultata. Usmerenost na postiza
nje rezultata stvara tenziju koja d i r e k t n o umanjuje
efekat aktivnosti na stimulisanje i oslobaanje tela.
Svi mi znamo igrae golfa kojima je propao dan zbog
loeg udarca. Isti nagon ega da se uspe i da se ide
ukorak sa modom utiu na na p r o g r a m vebi. Radimo
58

ih da bismo bolje izgledali, da bismo popravili sliku

0 naem zdravlju, ili razvili miie. Idealno telo za nas
ima karakteristike trkakog konja, doteranog s p r e m
nog da pobedi.
ivot tela je oseanje; oseanje da smo ivi, v i b r a n tni, dobri, uzbueni, ljuti, tuni, radosni i, najzad, za
dovoljeni. Nedostatak oseanja ili konfuzija oseanja
jeste ono to dovodi ljude na terapiju. Shvatio sam da
gimnastiari, igrai, oni koji intenzivno r a d e vebe,
podjednako intenzivno pate od tog nedostatka i z b r k a nosti kao i ostali. To je takoe bio moj problem, u p r
kos tome to sam se bavio sportom i vebama. Kroz
terapiju sam bio u stanju da posegnem i otvorim svoja
oseanja i tako obnovim neto od ivota svoga tela.
1 rajhovska i bioenergetska terapija tee ka tom cilju.
Ali, ostaje problem. K a k o se moe odravati ivot
tela u vibrantnom stanju posle zavretka terapije? Naa
kultura, koja negira ivot, ne pomae toj potrebi. To
je pitanje koje Rajh nije nikada razmatrao. On je v e
rovao da se osoba zadovoljava usmeravajui ^ svoju
energiju napolje. Njegova filozofija je bila izraena u
izreci Ljubav, rad i znanje su izvori ivota. Oni t a
koe t r e b a da vladaju ivotom". To stanovite doputa
samo seksualnu aktivnost kao glavni nain izraavanja
ivota tela put, sve u svemu, suvie uzan i ogra
nien.
Moje lino reenje je bilo da redovno kod kue ra
dim bioenergetske vebe koje se koriste u terapiji. Ja
ih radim ve dvanaestak godina. One su mi pomogle
ne samo da b u d e m u k o n t a k t u sa svojim telom, i da
odravam ivahnost tela, ve su produile razvoj koji
je terapija zapoela. Nalazim da su od takve koristi
da sugeriem pacijentima da ih rade kod kue k a o
dopunu terapije. Njihovu vrednost potvruju svi oni
koji ih rade. A mi smo sada poeli da drimo redovne
asove bioenergetskih vebi za pacijente i d r u g e koji
se posveuju ivotu tela. Poto posveivanje telu traje
itav ivot, oekujemo da e se na slian nain osoba
posvetiti vebama.
Razoaranje u anti-ivotni stav zapadne k u l t u r e izaz
valo je u mnogim ljudima interesovanje za istonjaku
l i g i j u , filozofiju i d r u g e discipline. Mnoge od njih
shvataju vanost nekih p r o g r a m a telesnog vebanja kao
sutinske za duhovni razvoj. Raireno interesovanje za
jogu je samo j e d n a dramatina demonstracija. Ja, s a m se
re

59

upoznao sa jogom p r e nego to sam sreo Rajha, ali se

ona nije svidela m o m e zapadnjakom u m u . Kroz rad,
sa Rajhom postao sam svestan neke slinosti izmeu,
joge i rajhovske terapije. U oba sistema glavni nagla
sak je na vanosti disanja. Razlika izmeu te dve kole
miljenja bila je u pravcu. U jogi p r a v a c je prema
u n u t r a , prema duhovnom razvoju; u rajhovskoj terapiji
p r e m a napolje, p r e m a kreativnosti i radosti. Svakako
je potrebno pomirenje ta dva gledita i n a d a m se da
bioenergetika moe u tome pomoi. Nekoliko najistak
nutijih uitelja joge u Americi izrazilo je svoju linu
zahvalnost za razumevanje tela koje obezbeuje bio
energetika razumevanje koje im je omoguilo da
prilagode jogu p o t r e b a m a Zapada.
Nedavno su i d r u g e orijentalne discipline usmerene
na telo postale p o p u l a r n e u Americi. Najpoznatije su
tai di an vebe koje koriste Kinezi. I joga i tai di
naglaavaju znaaj oseanja tela, postizanja koordina
cije i elegancije i postizanje duhovnih oseanja kroz
identifikaciju sa telom. U tome se one energino su
protstavljaju p r o g r a m i m a vebi na Zapadu koje su:
usmerene ka moi i kontroli.
Gde je mesto bioenergetskih vebi u svemu tome?
One predstavljaju integraciju istonjakih i zapadnja
kih stavova. Kao istone discipline, one izbegavaju mo
i kontrolu u korist elegancije, koordinacije i duhovno
sti tela. Ali. one takoe slue da poboljaju ekspresivnost i seksualnost. Na taj nain one slue t o m e da
otvore unutranji svet tela, kao i da pomognu proire
nju tog ivota u svet. Takoe, one su specijalno na
pravljene da pomognu oveku da doe u dodir sa ten
zijama koje inhibiraju ivot tela. Ali, kao istonjaka
praksa, one e valjati tek ako postanu disciplina, a ne
ako se rade mehaniki ili kompulzivno, ve sa oseanjem zadovoljstva i oseanjem znaenja.
Ne mogu ovde prikazati p u n r e p e r t o a r vebi koje ko
ristimo u bioenergetici. N a d a m se da u biti u mo
gunosti da to u r a d i m u nekoj drugoj knjizi. Ovde
mogu dodati da one nisu formalizovane i da se mogu
improvizovati da bi zadovoljile potrebe pojedinca i
t r e n u t n e situacije. Ali opisau izvestan broj tih vebi
dok b u d e m o obraivali osnovne principe da bismo po
kazali njihovu svrhu. J e d n a od tih osnovnih vebi je
ona koju sam dosta rano razvio da bih sebi pomogao
da b u d e m vie u svojim nogama i stopalima i da bu60

vie uzemljen. Ta veba se zove luk ili izvijanje i

nredstavlja j e d a n od osnovnih stresnih poloaja.
Linija na crteu pokazuje pravilan luk ili izvijanje
tela Centralna taka r a m e n a je direktno iznad cen
tralne take nogu i linija koja spaja te take ini skoro
savren luk koji prolazi kroz centralnu tacku na k u
kovima.
d

Kada je telo u tom poloaju njegovi delovi su savr

eno uravnoteeui. Dinamski posmatrano, luk je napet
i spreman za akciju. Energetski, telo je pod naponom
od glave do pete. Covek osea svoje noge na podlozi i
glavu u vazduhu i osea se p o t p u n o povezan i integrisan. Zbog toga to je ovo energetski nabijen stre
sni poloaj, n o g e e poeti da vibriraju.
Crte AP-fotografije koji prikazuje Kineze koji rade
takozvani Taoistiki luk". Tekst ispod slike k a e : Tri

graanina angaja izvode kinesku gimnastiku Taidinhuan. Veba potie iz Taoistike filozofije i cilj joj je
da postigne h a r m o n i j u sa univerzumom kroz kombi
naciju telesnih p o k r e t a i t e h n i k e disanja.
Taj poloaj koristimo da omoguimo oveku da se
osea povezano ili integrisano, da b u d e vrsto posaen
na svojim n o g a m a i da dri glavu gore. Ali, takoe
koristimo taj poloaj u dijagnostike svrhe, j e r on od-

mah otkriva nedostatak integracije tela i odreuje pnV

rodu i smetaj glavnih miinih napetosti. Odmah u
opisati k a k o to utie na luk.
Taj poloaj i vebe koristili smo u r a d u vie od
osamnaest godina. Zamislite moje iznenaenje kada mi
je j e d a n pacijent pokazao AP-fotografiju koja prika
zuje Kineze koji r a d e u p r a v o iste vebe. (Fotografija
je bila objavljena 4. m a r t a 1972. godine.)
Naslov i k o m e n t a r i su bili najinteresantniji. Tao
znai put. P u t taoa je kroz harmoniju u sebi i harmo
niju sa okolinom i univerzumom. Spoljanja harmonija
zavisi od unutranje, to se moe postii kroz kombi
naciju telesnih p o k r e t a i t e h n i k e disanja". Bioenergetika
tei ka istoj harmoniji istini sredstvima. Mnogi od na
ih pacijenata su koristili varijacije tai di vebi uporedo sa bioenergetikom.
Kinezi, m e u t i m , polaze od pretpostavke da njihovi
ljudi nemaju velike telesne poremeaje koji bi ih spre
avali da pravilno rade vebe. To se ne moe pretpos
taviti za zapadnjake. A da li je to tano za dananje
Kineze, takoe je pod znakom pitanja.

Cest problem koji sam sretao kod ljudi jeste rigidnost itavog tela koja ne dozvoljava oveku da svojim
telom napravi luk. Linija koja spaja srednju taku
ramena i nogu je p r a v a linija. Uoljiva je neelasti
nost nogu. Osoba ne moe p o t p u n o da savije lanke.
Tenzija u donjem delu lea spreava savijanje. Karlica
je malice uvuena.
Suprotan sluaj je hiperfleksibilnost lea koja se p r e
vie savijaju. Ovo znai slabost u miiima lea, to
mislim da se odnosi na oseanje nedostatka vrstine.
Dok su rigidno telo i linost previe nefleksibilni, ova
druga linost i telo su previe savitljivi. U oba sluaja
je luk neodgovarajue napravljen, tako da nedostaje
oseanje integracije i proticanja i nema oseanja u n u
tranje ili spoljanje harmonije. Linija luka je savijena
na prelomnim takama. Donji deo lea ne slui da po
dupre telo; tu funkciju su preuzeli miii stomaka koji
su veoma zgreni (vidi sliku sa str. 66).
Drugi est poremeaj je prekid u liniji luka koji do
vodi do jakog povlaenja karlice. To je suprotno p r e t
hodnom sluaju k a d a je karlica bila previe g u r n u t a
unapred. Taj poremeaj je prikazan na sledeoj .lici.
U sluaju kada je karlica isturena napred kolena su
ukoena. Kolena se mogu saviti jedino ako se zadnjica
povue unazad. Uoljiva je napetost u donjem delu
lea, kao i du nogu i lea.
Ponekad, kada se telo p o s m a t r a spreda, jasna je podeljenost delova tela. Glavni delovi tela, glava i vrat,
trup i noge, prosto nisu u jednoj ravni. Glava i v r a t
su iskrivljeni na levu ili desnu stranu. Skicirao sam
taj poloaj sa linijom koja pokazuje iskrivljenje.
[ Ta iskrivljenja otkrivaju da telo nije h a r m o n i n a celina. Ona predstavljaju rasparavanje integriteta li
nosti, to je tipino za shizoidnu ili shizofrenu osobu.
Shizoidan znai podeljen. Ako postoji podeljenost u
linosti, ona mora postojati u telu na energetskom n i
vou. Linost je svoje telo.
Pre nekoliko godina moji saradnici i ja bili smo poz
vani da govorimo o bioenergetici i prikaemo je grupi
lekara i studenata u Nacionalnom institutu za mentalno
zdravlje. Ja sam govorio o bliskom odnosu izmeu tela
i linosti. Posle predavanja su n a m traili da prikae
mo nau sposobnost da postavljamo dijagnozu na os
novu tela, ne znajui nita o linosti. Bilo n a m je zar
e d o m prikazano nekoliko subjekata koje su ljudi iz
r

65

Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje prethodno

dijagnosticirali. Traio sam od svakog subjekta da za
uzme p r e t h o d n o opisan stresni poloaj da bih video
u kojoj meri je telo usklaeno. Posle kratkotrajnog
posmatranja tela, moji saradnici i ja smo otili u od
vojene sobe. Pozivali su nas da izaemo j e d a n po j e
dan, tako da se nismo mogli savetovati da bismo
razmenili dijagnoze.

67

Svako od nas je postavio istu dijagnozu koja se sla

gala sa onom postavljenom od lanova Nacionalnog
instituta za mentalno zdravlje. U dva sluaja podeljenost tela je bila tako j a s n a da je lako bilo postaviti
dijagnozu shizoidne linosti. U treem je dominantan
kvalitet bila izrazita rigidnost. J e d a n od shizoidnih sub
j e k a t a je bio osobit. Oi su mu bile razliitih boja.
K a d a sam to istakao bio sam iznenaen da niko od
prisutnih to nije primetio. K a o i toliki drugi psiholozi
i psihijatri, i oni su bili naueni da sluaju, a ne da
gledaju. Bili su zainteresovani za pacijentov um i za
njegove rei, a ne za njegovo telo i ono to telo iz
raava. Jo nisu bili nauili da itaju jezik tela.
Poremeaji tela k a o to su ovi koje s a m skicirao is
tiu simptome koji navode linosti da trai terapiju.
Rigidna osoba nee popustiti u situaciji u kojoj treba
da pokae mekou i nenost. Osobi ija su lea suvie
m e k a i savitljiva nedostajae agresija u situacijama
kada je ona potrebna. Svi pacijenti oseaju da su u
disharmoniji sa sobom i svetom. Oni nee obnoviti tu
harmoniju praktikovanjem vebe luk", jer ne mogu
uraditi vebu k a k o treba. Ali, ovo e im pomoi da
osete tenzije u svojim telima koja im oteavaju izvo
enje vebe. Te tenzije se mogu osloboditi kroz druge
bioenergetske vebe od kojih e n e k e biti opisane u
n a r e d n i m glavama ove knjige. K a d a kaem da je oso
ba koja je u stanju da n a p r a v i luk kako valja u har
moniji sa univerzumom nimalo se ne kolebam, niti
i m a m rezervi, j e r n i k a d a nisam video osobu sa k r u p
n i m emocionalnim problemima koja je bila u stanju
da to uradi k a k o treba. To nije stvar vebe, jer se
taj poloaj ne moe nauiti. To nije statian poloaj.
Od oveka se trai da die duboko i p u n o dok je u
lom poloaju. Covek treba da b u d e sposoban da odr
i funkcionisanje i integritet tela pod stresom. Redov
no vebanje pomae u velikoj meri. To oveku pomae
da b u d e u dodiru sa svojim telom, da oseti poremeaje
i napetosti i da razume njihovo znaenje. To mu takoe
pomae da zadri oseanje harmonije sa univerzumom
kada ga je jednom stekao. U tehnolokoj kulturi evo
nije mali izazov.

68

III JEZIK TELA

Sutina

ivota:

sutina

stvari

Jezik tela ili telesni jezik ima dva dela. J e d a n se od

nosi na znakove i izraze koji nose informacije o osobi;
drugi se odnosi na verbalno izraavanje koje se odnosi
na funkcionisanje tela. U ovoj glavi u prodiskutovati
o oba dela onoga to nazivamo jezik tela, poevi od
drugog. Na primer, izraz stajati na vlastitim n o g a m a "
je jezik tela. On, n a r a v n o , znai biti nezavisan i p r o
izlazi iz naeg ivotnog iskustva. Kada smo bili bebe
zavisili smo od drugih, oni su n a s nosali i pomagali
nam. K a k o smo odrasli, tako smo nauili da stojimo na
sopstvenim n o g a m a i da b u d e m o nezavisni. Mnoga
takva iskustva su deo naeg svakodnevnog jezika. Mo
emo za nekoga da kaemo da ima ukoen v r a t " u
smislu da je tvrdoglav, ili da mu se tresu r u k e " sa
znaenjem da je krt i da nerado daje, ili da ima zaepljena usta", da oznaimo onoga ko malo govori. Go
vorimo da neko nosi breme na pleima", n e k o para
nosom n e b o " drei glavu uzdignuto, ili da stoji vrsto
na zemlji", ime oznaavamo nae psiholoke stavove.
Sandor Rado (Sandor Rado) je pretpostavio da jezik
ima svoj koren u proprioceptivnim senzacijama t j .
osnova svih jezika, je telesni jezik. Verujem da je to
valjan predlog poto je komunikacija p r i m a r n o r a z m e na iskustva,, to je, u stvari, reakcija na situacije ili
dogaaje. U svetu, meutim, gde ima drugih relevantnih
referentnih okvira jezik e usvojiti izraze iz tih sistema.
Na primer, izraz juri etvrtom brzinom" proizaao je iz
naeg iskustva sa automobilima i ima smisao samo za
ne ljude koji poznaju t a k a v sistem. Drugi p r i m e r je
izraz glava mu se isparava", to se odnosi na operacije

69

p a r n i h maina. Takvi izrazi se mogu nazvati jezik

maina". Ne znam koliko toga je postalo deo naeg
naina govora i miljenja. Moemo pretpostaviti da e
sa v r e m e n a tehnologija uvesti u n a e renike mnoge nove
izraze koji su daleko od jezika tela. Sve maine su na
neki nain p r o d u e t a k ljudskog tela i funkcioniu na
principima koji operiu u telu. To se lako vidi u pros
tim o r u i m a kao to su vile, koje predstavljaju produ
etak r u k e i prstiju, lopata, koja je produetak ruke
sa skupljenim prstima, eki kao produetak pesnice.
Cak i komplikovanije maine imaju taj odnos prema
telu; teleskop je produetak oiju, kompjuter, pak,
mozga. Meutim, esto g u b i m o iz vida tu injenicu i
vie pokazujemo tendenciju da mislimo o telu kao da
operie po principima maine, nego obrnuto. Identifikujemo sebe sa mainom, koja je u svom ogranie
nom funkcionisanju moniji i n s t r u m e n t od tela. Na
kraju, vidimo telo kao mainu i tada g u b i m o kontakt
sa vitalnim i suptilnim aspektima tela.
Bioenergetika ne gleda na telo kao na mainu, ak
ni kao najkomplikovaniju i najlepu ikad stvorenu ma
inu. Tano je da se neki aspekti telesnog funkcionisanja mogu porediti sa m a i n o m ; na srce se, na primer,
moe gledati kao na p u m p u . Izolovano iz tela, srce je
p u m p a ili, recimo drugaije, kada srce ne bi bilo uk
ljueno u celokupan ivot tela, ono bi bilo samo pum
pa. Ali, ono je u velikoj meri ukljueno i to je ono
to ga ini srcem a ne p u m p o m . Razlika izmeu ma
ine i srca jeste da maina ima ogranienu funkciju.
P u m p a p u m p a , nita vie. Srce takoe pumpa, i u toj
ogranienoj operaciji funkcionie kao maina. Ali. srce
je takoe integralni deo tela i u tom aspektu svog funkcionisanja radi neto vie nego to je p u m p a n j e krvi.
Ono slui i doprinosi ivotu tela. Jezik tela prepoznaje
tu razliku i to je ono zbog ega je to tako znaajno.
Bogatstvo izraza koji u sebi sadre re srce pokazuje
koliko su ljudima vani nemehaniki aspekti srca. Naveu samo n e k e od njih. U izrazu ui u srce proble
m a " mi izjednaavamo srce sa pojmom sutine. Srce ta
koe oznaava c e n t a r ili jezgro, kao to se vidi iz izraza
pogodio si me u srce", to pretpostavljamo da ozna
ava najdublji, najcentralniji deo linosti.
Svako zna da povezujemo oseanje ljubavi sa srcem.
Pokloniti srce" znai zaljubiti se, otvoriti srce neko
m e " znai saoptiti neto znaajno bez prikrivanja osobi
70

u iju ljubav verujemo. U ovim p r i m e r i m a srce se k o

risti uglavnom kao simbol. Ali, srce se ne povezuje sa
mo sa oseanjima; u naem jeziku ono je organ osea
nja. Kada kaemo skupilo mi se srce*', saoptavamo
proprioceptivne senzacije koje druga osoba moe da
oseti u sebi, to oznaava ekstrem anksioznosti i raz
oaranja. Srce se takoe iri sa radou i to u b u k v a l
nom smislu, ne samo figurativno. Ako je to sluaj, da li
izraz imati slomljeno srce" oznaava stvarnu, fiziku
traumu? Ja verujem u to, ali takoe verujem da slom
ljeno srce moe da se zalei. Re slomiti" ne znai
nuno slomiti na dva ili vie delova". To moe zna
iti prekid, u smislu veze izmeu srca i periferije tela.
Oseanje ljubavi ne protie vie slobodno od srca p r e
ma svetu.
Bioenergetika se interesuje za to k a k o ovek vlada
oseanjem ljubavi. Da li je njegovo srce zatvorena, ili
otvoreno? Otvoreno p r e m a svetu, ili zatvoreno u sebe?
Njegov stav se moe odrediti na osnovu izraza tela,
ali da bi se to uinilo mora se razumeti jezik tela.
Srce je zatvoreno u kotanom kavezu, g r u d n o m k o
u, ali taj kavez moe biti vrst ili mek, n e p o k r e t a n
ili osetljiv. Njegove osobine se mogu osetiti pipanjem,
to se vidi po vrstim miiima i g r u d n o m kou koji
se ne p r e p u t a pod blagim pritiskom. Pokretljivost grudi
se moe videti pri disanju. Kod velikog broja ljudi
grudni ko se pri disanju ne pokree. Kod njih su po
kreti disanja preteno dijafragmatski, ali sa slabim a b dominalnim ueem. Grudi su n a d u v a n e i odravaju
se u poloaju udisanja. Kod nekih ljudi s t e r n u m for
mira ispupenje, kao da dri ljude podalje od srca.
Izbacivanje g r u d n o g koa je vrsta prkosa. Ako to n a merno radite, osetiete da kae neu te pustiti da
mi prie".
P r i m a r n i kanal komunikacije za srce je kroz grlo
i usta. To je detetu prvi kanal, k a d a ono posee svo
jini u s n a m a i ustima za majinom dojkom. Meutim,
dete ne posee samo u s n a m a i ustima, ono posee i
svojim srcem. U poljupcu je zadrana svest o tom p o
kretu kao izrazu ljubavi. Ali, poljubac moe biti gest
ljubavi ili izraavanje ljubavi; razlika je da li je u
to ukljueno srce ili nije, to zavisi od toga da li je
kanal za komunikaciju izmeu srca i usta otvoren ili
zatvoren. Skupljeno grlo i stegnut v r a t mogu uspe71

no blokirati svako prolaenje oseanja. U t a k v i m slu

ajevima srce je relativno izolovano, zatvoreno.
Drugi komunikacioni k a n a l od srca je kroz ruke i
dlanove, k a d a se prue da dodirnu. U tom sluaju slika
ljubavi je nean, t a n a n , milujui dodir majine ruke.
isto tako, ako je akcija izraz ljubavi, oseanje mora
da p o e od srca i da protie kroz r u k e . R u k e koje
istinski vole su pod visokim energetskim nabojem. Do
d i r takvih r u k u ima svojstvo da lei. Napetost u rame
nima ili zgrenost miia r u k u mogu spreiti protica
nje oseanja kroz r u k e . Napetost u r a m e n i m a se javlja
kada se n e k o plai da posegne za neim ili da doivi
neuspeh. Napetost malih miia r u k e je rezultat po
tisnutih impulsa da se uhvati ili epa, da se grebe
ili udavi. Verujem da zbog takve tenzije nastaje reumatski artritis. U n e k i m sluajevima sam naao da
praktikovanje vebe opisane u prvoj glavi, gde se ruke
snano upiru j e d n a o drugu u hiperekstenziji, pomae
n e k i m ljudima da prevaziu n a p a d e reumatinog art
ritisa u rukama.
Trei kanal komunikacije od srca p r e m a svetu je ka
donjem delu tela, kroz s t r u k i karlicu do genitalnih or
gana. Seks je akt ljubavi, ah da li e to biti samo gest
ili izraavanje iskrenih oseanja, opet zavisi od toga da
li je u to ukljueno srce. K a d a je oseanje ljubavi pre
ma p a r t n e r u snano, seksualni doivljaj ima jainu
i dostie nivo uzbuenja koji klimaks ili orgazam ini
ekstatinim dogaajem. P r e t h o d n o s a m i s t a k a o
da je
p o t p u n i zadovoljavajui orgazam mogu samo kada
se ovek p o t p u n o preda. U t a k v o m sluaju se stvarno
osea lupanje srca (lupanje od radosti) u t r e n u t k u kli
maksa. Ali, taj kanal moe takoe biti preseen ili zat
voren u razliitim stepenima tenzija u donjem delu
tela.
17a

Seks bez oseanja je k a o obrok pojeden bez apetita.

Naravno, veina ljudi neto osea; pitanje je koliko
osea i koliko je komunikacioni kanal otvoren. Jedan
od najeih poremeaja kod ljudi je nepovezanost gor
njeg dela tela sa donjim delom. Ponekad dve polovine
ne izgledaju kao da pripadaju istoj osobi. Kod nekih
ljudi je gornja polovina dobro razvijena dok su kar
i k a i noge mali i izgledaju nerazvijeno, kao da pri"a Alexander Lowen,
19G5).

72

hove and

Orgasm

(New

York,

Macmillan,

padaju detetu. Kod drugih je karlica p u n a i okrugla,

ali je gornja polovina mala, uzana, k a o u deteta. U
svim takvim sluajevima oseanja jednog dela nisu
integrisana sa oseanjima drugog. Ponekad gornja po
lovina tela ima vrst, rigidan i agresivan kvalitet, dok
donja polovina izgleda meka, pasivna i mazohistika.
Ako postoji nepovezanost u bilo kom stepenu, prirod
ni pokreti disanja ne protiu slobodno kroz telo. D i
sanje je ili g r u d n o , sa malim ueem stomaka, ili
dijafragmatsko, sa smanjenim pokretima g r u d n o g k o
a. Ako se kae oveku da savije lea k a o u tai di
luku opisanom ranije, linija tela ne formira pravi luk.
Karlica je ili isturena napred ili povuena unazad, te
stvara prekid u liniji i u jedinstvu tela. Nedostatak
jedinstva oznaava da glava, srce i genitalni organi
nisu integrisani.
Hronina miina napetost koja spreava slobodno
proticanje uzbuenja i oseanja, nalazi se esto u p r e delu dijafragme, u miiima koji okruuju karlicu i
u gornjem delu nogu. Oslobaajui ih kroz fiziki i
psiholoki pristup, ljudi poinju da oseaju da su po
vezani". To je njihova re. Glava, srce i genitalni or
gani ili miljenje, oseanja i seks nisu vie odvojeni
delovi ili odvojene funkcije. Seks postaje svi vie i vie
izraz ljubavi uporedo sa veim zadovoljstvom. Bez izu
zetka se prekida svako promiskuitetno ponaanje koje
je prethodno postojalo. Kod ena srce ima d i r e k t n u i
neposrednu vezu sa dojkama, koje reaguju erotski i
glandularno na impulse koji pritiu iz srca. U seksual
nom uzbuenju bradavice postaju zasiene krvlju i ispupene; pri dojenju lezde izluuju mleko. P r e m a t o
me, normalno je da je akt dojenja jedan od najjasnijih
izraza majinske ljubavi. Uzgred budi reeno, teko je
zamisliti da majino mleko nee odgovarati detetu. Dete je zaeto i razvijeno u istom polju iz koga se i
mleko stvara. Meutim, pacijenti saoptavaju da su do
ivljavali majino mleko k a o kiselo. M a d a ja uzimam
takvu tvrdnju za ozbiljno, ipak ne verujem da je m l e
ko samo po sebi bilo loe. Verovatnije je da^je majka
bila ogorena i ozlojeena to je dete suvie optere
uje ozlojeenost koju je dete osetilo i na to r e a govalo. Dojenje, k a o i seks. jeste vie od fizioloke reak
cije. To je emocionalni odgovor i prema tome je t a k o
e p r e d m e t majinskog raspoloenja i stava. Proticanje
oseanja od srca do dojki moe da se suzi i smanji.

73

Srcu sam posvetio vie prostora j e r je ono glavno

u svim terapijama. Ljudi dolaze na terapiju sa raz
liitim albama: depresija, anksioznost, oseanje neadekvatnosti, oseanje promaenosti itd. Ali, iza svake
od tih albi lei n e d o s t a t a k radosti i zadovoljstva i
votom. Danas je u modi govoriti o samorealizaciji i
ljudskim potencijalima, ali takvi izrazi su bez znaaja
ukoliko se ovek ne upita potencijal za ta? Ukoliko
ovek eli da ivi p u n i j e i bogatije, to moe postii
samo ako otvori svoje srce ivotu i ljubavi. Bez lju
bavi prema sebi samom, p r e m a svojim blinjima,
p r e m a prirodi i u n i v e r z u m u osoba je hladna, ne^
dodirljiva i n e h u m a n a . Od naeg srca protie toplina
ujedinjujui nas sa svetom u k o m e ivimo. Ta toplina
je oseanje ljubavi. Cilj svih terapija je da pomognu
oveku da povea svoje kapacitete da daje i p r i m a lju
b a v da proiruje svoje srce, a ne samo znanja.

Interakcija

sa

ivotom

Kako se kreemo od srca p r e m a periferiji tela, tako

emo razmatrati one organe koji komuniciraju sa sre
dinom. Jezik tela je p u n izraza koji proizlaze iz proprioceptivne svesnosti o njihovim funkcijama. Ta iz
raavanja su tako bogata u slikovitosti da onaj ko pro
uava ljudsku linost ne moe da ih ignorie.
T r e b a da ponemo od lica, jer je to deo tela koji
se otvoreno prikazuje svetu. To je takoe prvi deo koji
ispitujemo k a d a gledamo d r u g u osobu. Kao to re
srce" znai centar ili jezgro, tako i re lice" ima pro
ireno znaenje koje ukljuuje spoljanje pojavljivanje
objekata ili situacija. T a k o govorimo o licu zgrade ili
zemlje. U izreci to su stari problemi sa novim licem '
govorimo o p r o m e n a m a u spoljanjoj pojavi situacije,
bez odgovarajuih p r o m e n a u sutini.
Re lice" se takoe koristi da oznai imid" jed
ne^ osobe, to je u vezi sa odnosom lica p r e m a egu,
poto je ego u jednoj od svojih funkcija zainteresovan
za imid" koji osoba stvara. Izgubiti lice" znai doiveti povredu ega; mnogi ljudi stoga nastoje da odr
avaju lice". A k o neko skriva lice", to oznaava ose
anje stida u k o m e se ego osea ponien. Osoba sa
j a k i m egom se suoava licem u lice" sa situacijom,
dok slabija osoba moe izbegavati da se suoi". Izra
-

avanje ukljuuje lice. i lice koje nosimo govori u velekoj meri o tome ko smo mi i k a k o se oseamo. Pos
toje nasmejana lica. depresivna lica, lica koja zrae,
tuna lica itd. Na nesreu, mnogi ljudi nisu svesni iz
raza svojih lica i utoliko su v a n dodira sa onim ta
oni jesu i ta oseaju.
Ta r a z m a t r a n j a n a m doputaju da procenimo ego
jedne osobe na osnovu njenog lica. Lice shizoidne osobe
izgleda kao maska, to je j e d a n od dijagnostikih zna
kova tog stanja, pokazatelj niskog nivoa njegovog ega.
Kako se njegovo stanje popravlja tokom t r e t m a n a , lice
mu postaje ekspresivnije. Veliko, puno lice oznaava
jak ego (to je jezik tela), ali se moe ponekad videti
velika glava i lice na malom telu i obratno, veliko telo
sa malom glavom i licem. U tim sluajevima se moe
pretpostaviti u k o m stepenu su ego i telo disocirani.
Drugo interesantno zapaanje odnosi se na t e n d e n
ciju mnogih deaka i devojica da skrivaju svoja lica
iza kose. Meni to izgleda kao izraz nespremnosti da se
suoe sa svetom. To se takoe moe protumaiti kao
neprihvatanje tokova n a e k u l t u r e koja procenjuje
pojavnu stranu. Mnogi mladi ljudi imaju anti-ego pred
rasude u svojim linostima; presti, status, pokazivanje
i materijalni znaci prestia su im odvratni. Moemo
razumeti taj s t a v k a o p r e t e r a n o reagovanje na spoljanju pojavu njihovih roditetlja koja se tako visoko vred
nuje, esto po cenu u n u t r a n j i h vrednosti i istine.
Svaki organ i crta lica ima sopstveni jezik tela. Obrve,
oi, obrazi., usta i b r a d a koriste se da oznae razliite
kvalitete ili crte. Pogledajmo neke izraze u kojima ^se
pominju ovi anatomski delovi. Izdignute obrve oznaa
vaju uglaenu i intelektualnu osobu. Nasuprot tome,
sputene obrve oznaavaju grubijana. Osoba sputa
obrve a k o delu je potiteno zbog toga to je neije
zapovednike rei i izgled zastrauju. Njene obrve se
zaista spuste. K a d a je neko drzak i neuviavan kaemo
da ima mnogo o b r a z a . Njeni obrazi se stvarno istiu
kada postanu obliveni krvlju i oseanjem.
18

Funkcija vienja je
videti" izjednaava
vida osoba" ne samo
Blistave oi su znak

toliko vana svesti da se glagol

sa glagolom razumeti. Dalekoda vidi dalje ve misli unapred.
i simbol veselosti. Kao ekspre-

18

Na srpskohrvatskom jeziku bi se reklo da je osoba bezobrazna,

i- da nema obraza. (Prim, prev.)

75

sivni organ, oi igraju veliku ulogu u jeziku tela. Tako

mnogo znaenja moe da se prenese pogledom da esto
procenjujemo reakcije d r u g i h ljudi kroz njihove oi. to
se tie usta, koristimo izraze kao to su jeziara, za
peaena usta itd. Funkcija zuba je bogata metafo
rama. Dobro zagristi u neto je snaniji izraz nego la
titi se neega (ili uhvatiti se ukotac). Osoba koja visi
n a d provalijom drei se zubima, je oajna. Govori
mo o dobrom p a r e t u " kada uivamo u hrani. Najzad,
izraz glavu g o r e " znai ne klonuti d u h o m u nevolji.
Sputanje b r a d e je poetni pokret preputanja jecanju.
To je lako uoljivo kod beba, ija se brada opusti i
pone da p o d r h t a v a neposredno p r e nego to beba po
ne da plae. U bioenergetskoj terapiji je ponekad neop
hodno traiti od pacijenta da opusti bradu, da bi mu
se omoguilo da zaplae.
Ljudski glas je ovekovo najekspresivnije sredstvo.
Pol J. Mozes (Paul J. Moses) u knjizi Glas neuroze opi
suje zvune elemente u glasu i pokazuje njihov odnos
sa linou. U narednoj glavi u diskutovati o pojmo
vima koji su u osnovi ovekove sposobnosti da ita
linost na osnovu glasa. Jezik tela priznaje vanost gla
sa. A k o osoba nema pravo glasa" u nekoj situaciji,
znai da se i ne rauna. Ona nema ta da kae". Iz
gubiti d o b a r glas" moe znaiti i izgubiti ugled.
Funkcija ramena, r u k u i dlanova uestvuje u jeziku
tela. Covek nosi odgovornost na svojim pleima". Lak
ta se" k a d a kri sebi p u t ne birajui sredstva, a zasu
kati r u k a v e oznaava spremnost za borbu. A k o ovek
dobro rukuje sobom" ponosimo se njime. Uee ne
koga u nekoj aferi k a r a k t e r i e m o kao njegove ruke
su u m e a n e u to".
Ruka je p r i m a r n i i n s t r u m e n t dodirivanja. Sadri vie
taktilnih telaaca nego bilo koji drugi deo tela. Dodiri
vanje je, p r e m a tome, prvenstveno funkcija kontakta
rukom, ali to nije m e h a n i k a operacija. Dodirivanje
je oseanje k o n t a k t a sa d r u g o m osobom. Tako je izraz
Dirnulo me je to to si r e k a o " samo drugi nain da
se k a e izazvao si oseanja u m e n i " lepi nain
da se to kae, poto podrazumeva ideju bliskosti. Biti
u dodiru sa neim" znai biti svestan. Taj izraz ozna
ava blisku vezu izmeu dodirivanja i znanja. Bebe
ue osobine objekata trpajui ih u usta, gde je ukus
vaan senzorni modalitet. Deca ue kroz dodirivanje.
76

Veza dodirivanja i znanja predstavlja vano pitanje

terapiju. D a l i n e k o moe zaista poznavati drugu
osobu ne dodirujui je? Ili, kako moete osetiti osobu
ako je ne dodirnete? Tradicionalna psihoanaliza je izbegavanjem bilo kakvog fizikog k o n t a k t a izmeu pa
cijenta i analitiara, verovatno iz straha da to moe
izazvati seksualna oseanja, postavila barijeru m e u lju
dima kojima je potrebno da budu direktnije u dodiru, a
ne samo kroz rei. Dodirujui pacijentovo telo, t e r a p e u t
moe osetiti mnogo tota: mekou ili vrstinu m u s k u
lature; vlanost koe; ivost tkiva. Kroz dodir on moe
staviti do znanja pacijentu da ga on osea i prihvata
kao telesno bie i da je dodirivanje prirodan nain da
se bude u k o n t a k t u .
za

Pacijentu fiziki dodir sa t e r a p e u t o m predstavlja znak

da terapeut brine o njemu. To je povezano sa prolou
kada je majka dodirivala i nosila dete, pokazujui na
taj nain svoju nenu ljubav. Mnogi ljudi u naoj k u l
turi p a t e od nedostatka telesnog kontakta,, to vue
korene iz detinjstva. Kao rezultat tog nedostatka, oni
ele da ih d r u g i dodiruju i dre, ali se plae da to
trae. Oni oseaju da je fiziki k o n t a k t tabu, j e r je u
njihovom u m u i telu to suvie blisko povezano sa sek
sualnou. Poto tabui te vrste oteavaju ljudima da
budu u dodiru sa d r u g i m a , terapeutski je znaajno
ukloniti te tabue. Dunost je terapeuta, p r e m a tome,
da pokae da se on s a m ne plai da dodirne pacijenta
niti da pacijent dodirne njega.
19

Ali, ako t e r a p e u t stavi r u k e na pacijenta, postavlja

se pitanje kvaliteta dodira. Moe se dodirnuti osoba,
posebno ako je suprotnog pola, na t a k a v nain da je
dodir seksualan, a fiziki k o n t a k t erotian. T a k a v do
dir potvruje pacijentovu najdublju anksioznost o fi
zikom k o n t a k t u i jo vie pojaava tabu, bez obzira
na terapeutovo ubodi van je da je sve u redu. To nije u
redu. Bilo koje seksualno ukljuivanje t e r a p e u t a je
jzdaja poverenja u terapijski odnos, to pacijenta izlae
istoj t r a u m i koju je doiveo u odnosu roditelj dete.
Ako se izdaja prihvati kao neto normalno, to vodi
seksualnom ponaanju iza koga se krije nesposobnost
da se uspostavi stvarni k o n t a k t kroz dodir.
" Montagu, Touching op. cit. Vanost
V o e n a u ovoj studiji Montagua.

dodirivanja

je

potpunije

77

Terapeute-v dodir treba da b u d e topao, prijateljski

pouzdan i bez linog interesa, da bi izgradio povereJ
nje kroz dodirivanje. Ali, poto je t e r a p e u t takoe
ljudsko bie, njegova lina oseanja se mogu povre
m e n o ispreiti. K a d a se to desi, on ne treba da dodi
ruje pacijenta. P r e m a tome, t e r a p e u t treba da poznaje
sebe, da bude u dodiru sa sobom p r e nego to moe da
b u d e u dodiru sa pacijentom. Proi kroz sopstvenu
terapiju je osnovni uslov za terapijski rad sa drugi
ma. Oekuje se od t e r a p e u t a da zna kvalitet dodira
da prepozna razliku izmeu senzualnog dodira, dodira
podrke, vrstog i grubog, i izmeu mehanikog i ose
a j nog dodirivanja.
Pacijent ima veliku potrebu da dodiruje terapeuta,
poto je pacijentov t a b u protiv dodirivanja ono to
uzrokuje oseanje izolacije. Da bih prevaziao taj tabu,
ja esto traim od pacijenta da mi dodirne lice dok
lei na krevetu. To r a d i m tek poto sam pokrenuo neke
od pacijentovih strahova. Nadvijen nad njim, ja sam u
poloaju m a j k e ili oca koji p o s m a t r a pacijenta kao dete.
To kolebanje, probni pokreti, anksioznost koju taj pos
tupak izaziva, isprva su me iznenadili. Mnogi pacijenti
su dodirivali moje lice v r h o v i m a prstiju, kao da su
uplaeni da uspostave potpuni k o n t a k t r u k a m a . Neki
su kazali da su se plaili da u ih o d g u r n u t i ; drugi
da su oseali da n e m a j u prava da me dodiruju. Bez
podsticanja da to u r a d e , malo je njih privuklo moje
lice svome, m a d a je to bilo ono to su, u stvari, eleli
da urade. U svim sluajevima taj postupak je vodio
do dubine p r o b l e m a do kojih se nije moglo stii samo
recima.
U nekim sluajevima pacijentov dodir je imao ispi
tivaki kvalitet. Osoba e dozvoliti svojim prstima da
ispituju moje lice kao to beba ispituje crte lica ro-i
ditclja. Ponekad e pacijent odgurnuti moje lice, uz
vraajui na taj nain ono odbacivanje koje je jednom
sam doiveo. Ali, ako se pacijent prepusti svojoj e
nji za fizikim kontaktom, on e me privui sebi, vrsto
me drati i dodirivati moje telo r u k a m a . Poto vidi da
ja oseam njegovu enju, on to osea kao prihvatanje.
S t u p a n j e u k o n t a k t sa m n o m omoguava mu da stupi
u k o n t a k t sa sobom, to i jeste cilj terapeutskog rada.
Tree glavno polje interakcije je odnos osobe sa pod
logom na kojoj stoji. Svaki poloaj koji zauzimamo,
svaki korak koji n a p r a v i m o sadri taj odnos. Za razliku
78

od riba i ptica, mi se oseamo kod kue kada smo na

tena firma. I za razliku od drugih sisara, stojimo i k r e
emo se na dve noge. Taj poloaj n a m oslobaa r u k e .
premetajui funkciju noenja teine na kimeni stub
i noge. P r o m e n a ka u s p r a v n o m poloaju vri pritisak
na miie lea koji su smeteni u
lumbosakralnom
predelu. U narednoj glavi u govoriti o prirodi tog
pritiska i njegovom odnosu p r e m a tegobama u donjem
delu lea. Ovde smo zainteresovani za odnos funkcija
donjih ekstremiteta prema linosti, k a k o se o n e odra
avaju na na jezik tela.
Moemo, na primer, opisati osobu kao dobro sto
jeu" ili onu koja nije dobro stojea". Ova druga se
i ne rauna k a o osoba. Takoe moemo pitati kako
stoji?" u vezi neega. Va stav e odrediti va polo
aj. Neko stoji iza" predloga, ili je protiv njega. Ako
neko ne zauzme stav" on stoji po strani". Ako ima
stav, on vrsto stoji na zemlji". Pojam snage je u
izdrljivosti (opstajanju). To je oigledno u izrekama
kao to je ostati u s p r a v n o " protiv napada, destrukcije
ili raspadanja ili izdrati kritiku".
Suprotno od stajanja" nije glagol sedeti, to je raz
liita vrsta akcije, ve skljokati se, pokunjiti ili biti
nepostojan". Nepostojana" osoba n e m a stav, skljokana osoba ne moe da stoji, a pokunjena se uzdrava
da stane. Ti izrazi su metafore kada se koriste za telo;
meutim, kada se primenjuju na linost, imaju b u k
valno znaenje. Ima ljudi ije telo izraava pokunjenost, drugi izraavaju skljokanost ili u izvesnom ste
penu pokazuju skrhanost. Neki ljudi su nesposobni da
stoje bez premetanja teine sa jedne noge na drugu.
Kada takvi stavovi opisuju tipian poloaj tela, oni
opisuju i osobu.
Kako se osoba snalazi u ivotu t j . k a k a v je njen
osnovni stav kao ljudskog bia dramatino se ot
kriva kroz njeno telo. Uzmimo kao est p r i m e r , t e n
denciju ljudi da stoje sa ukoenim kolenima. Rezultat
tog poloaja je da se noge pretvaraju u k r u t oslonac
Po cenu njihove fleksibilnosti (akcija kolena). To nije
Prirodan poloaj i pokazuje da je toj osobi potreban
dodatni oslonac. Taj poloaj n a m govori da kod te
osobe postoji izvesna nesigurnost (inae, otkud potreba
za dodatnim osloncem?), bilo da je oseanje nesigurnosti
svesno ili nesvesno. Ako traimo od osobe da stane sa
79

malo savijenim kolenima, to e izazvati vibracije u

nogama, to izaziva, oseanje nee me noge drati".
Da bi neko imao d o b a r poloaj tela, m o r a biti uzemljen. Stopala t r e b a da stoje ravno na podlozi sa relaksi
r a n i m lukom stopala, ali ne sklj okanim. Ono to obi
no zovemo r a v n i m t a b a n i m a je sputenost lukova, ija
je posledica p r e m e t a n j e teine p r e m a u n u t r a n j e m de
lu stopala. Visok luk je, s d r u g e strane, znak zgreenosti miia stopala. Visok l u k smanjuje k o n t a k t sto
pala i podloge i pokazuje da stopala te osobe nisu
dobro posaena. Interesantno je primetiti da je visok
luk dugo bio s m a t r a n oznakom zdravlja i kao bolja
osobina. Mnogi od nas se mogu setiti da su policajci
ranije nazivani dustabanlijama, pretpostavljam zato to
su im tabani r a v n i od udaranja nogama", k a o t<|
jo uvek kaemo. Dustabanlija" je uvredljiv izraz i
oznaava nii poloaj na drutvenoj skali.
K a d a sam bio dete moja m a j k a je stalno brinula
o mojim r a v n i m t a b a n i m a . estoko se opirala da obu
v a m sportske patike, j e r se bojala da e one poveati
tendenciju ka r a v n i m t a b a n i m a . Ja sam strano eleo
sportske patike, jer su bile idealne za tranje i utira
nje lopte. Sva druga deca su obuvala patike, tako da
sam se estoko borio pa sam najzad i dobio t a k v e pa
tike. Moja majka je insistirala da nosim uloke, to je
za mene bilo muenje i trebalo mi je n e k o v r e m e da se
oslobodim te bede. To je bilo stvarno muenje, jer sam
kroz itavo detinjstvo patio od uljeva zbog tesnih,
tvrdih cipela. Ja n i k a d a nisam imao r a v n e t a b a n e , ma
da n i s a m imao ni dovoljno visok luk koji bi zadovo
ljio moju majku. U stvari, moji t a b a n i nisu bili do
voljno ravni i tokom godina bioenergetskog rada na
sebi nastojao sam da postignem potpuniji k o n t a k t sa
podlogom, inei ih ravnijim. S i g u r a n sam da k a o rezultat tog rada od t a d a n e m a m uljeve, otoke i dru
ge tegobe sa nogama.
Odnos stopala p r e m a stajanju i d r u t v e n o m poloaju
je ilustrovan kroz stari kineski obiaj da povezivanjem
stopala malih devojica spreavaju rast stopala koja
ostaju mala i relativno nekorisna. Dva razloga su pos
tojala za to. Mala stopala su bila znak vieg drutvenog
r a n g a ; sve otmene ene u Kini imale su mala stopala.
To znai da one nisu m o r a l e da r a d e teke poslove ili
da hodaju daleko, ve su bile noene u palankinu. Se
ljanke koje nisu sebi mogle dozvoliti taj luksuz ostav
80

ljene su sa velikim irokim stopalima. Drugi razlog za

povezivanje enskih stopala je bio vezivanje ena za
kuu, oduzimanje nezavisnosti. Poto je ta p r a k s a bila
ograniena na jednu klasu, mora se posmatrati kao od
raz kulturalnog i drutvenog stanovita Kineza. P r o u
avanje manifestovanja k u l t u r a l n i h stavova kroz izra
avanje tela naziva se kinezika. U bioenergetici se p r o
uava efekat k u l t u r e na samo telo.
Godinama smo u Institutu za bioenergetsku analizu
drali na panou k a r i k a t u r u koja prikazuje profesora
anatomije k a k o sa tapom u ruci pokazuje studentima
medicine m a p u ljudskog stopala. U podtekstu kae:
Siguran s a m da oni od vas koji planiraju da budu
psihijatri nisu ni najmanje zainteresovani za ono to
u sada ispriati". Moda bi ono to bi on rekao o
stopalu bilo nevano za psihijatriju. Mi u bioenergetici
verujemo da stopala jedne osobe k a u onoliko o li
nosti koliko i njena, glava. P r e nego> to postavim
dijagnozu linosti ja volim da vidim kako osoba stoji.
Da bih to video, ja gledam u njena stopala.
Uravnoteena osoba odrava dobro ravnoteu na n o
gama, teina je r a v n o m e r n o rasporeena izmeu pete
i prednjeg dela stopala. K a d a je sva teina na petama,
to se deava k a d a neko stoji ukoenih kolena, lako
se gubi ravnotea, Slabo g u r k a n j e grudi moe ga obo
riti unazad, posebno a k o nije s p r e m a n da se suprot
stavi. To sam pokazao mnogo p u t a tokom naih g r u p
nih terapija. Za t a k v u osobu se moe rei da je slab
protivnik". Taj stav je pasivan. Premetanje teine na
prednji deo stopala p r i p r e m a osobu za kretanje u n a p red i predstavlja agresivan stav. Poto ravnotea nije
statian fenomen, biti u ravnotei zahteva stalno prilagoavanje poloaja i ini neophodnim svesnost o sto
palima.
Izreka da osoba stoji na zemlji sa obe noge" moe
biti shvaena bukvalno samo u smislu da postoji oseaj kontakta izmeu stopala i podloge. T a k a v se k o n
takt pojavljuje kada uzbuenje ili energija t e k u kroz
noge, stvarajui v i b r a n t n u napetost slinu onoj opisa
noj u vezi ruku, k a d a se panja ili energija u s m e r e
na njih. Tada je ovek svestan stopala i moe na njinia da se uravnotei.
Cesto se o m o d e r n o m oveku govori kao o o t u e
nom ili izolovanom. Rede ujemo da je neko iu
pan iz korena ili da n e m a korena. Dejms Miener
6

81

(James Michener) je okarakterisao deo dananje mla

dei kao skitnice. Kao k u l t u r n i fenomen to je predmet
za socioloka istraivanja. Ali, to je takoe bioenergetski fenomen; nedostatak oseanja da se ima koren
mora da proizlazi iz nekih poremeaja u telesnom funkcionisanju. Taj poremeaj je u nogama, koje su nae
pokretno korenje. Ba kao korenje drvea, nae noge
i stopala su u energetskom meuodnosu sa podlogom.
Kada ovek hoda bosonog po vlanoj travi ili vruem
pesku moe osetiti da mu noge postaju energetski na
bijene i ive. Isti efekat se moe postii od bioenergetskih, telesno doivljajnih vebi. J e d n a veba koju koris
tim za taj cilj jeste da kaem osobi da se savije unapred i da vrhovima prstiju lagano dodirne podlogu.
Noge su oko 30 cm razdvojene, prsti blago okrenuti
prema u n u t r a . Poinjui sa savijenim kolenima, osoba
ih ispravlja sve dok ne oseti napetost u miiima lis
tova sa zadnje s t r a n e nogu. Noge, m e u t i m , ne treba
nikada da budu potpuno opruene. Poloaj se dri oko
jedan minut, ili vie, dok osoba die lako i duboko.
Ako oseanja protiu kroz noge, one e poeti da vibriraju. Stopala mogu poeti da peckaju. Pacijent koji
radi tu vebu nekad saoptava da se osea kao da
puta korenje dok se to deava; nekad ak osea kao
da mu se noge produavaju i ulaze u podlogu.
Biti ukorenjen" ili uzemljen", imati stav" ili
stajati za" vane su ljudske vrednosti i verujemo da
su danas retki kvaliteti. Automobili su nas potpuno liili
korienja nogu i stopala. A avionski prevoz nas je pot
puno odvojio od podloge. Meutim, njihovo osnovno
delovanje na telesno funkcionisanje je p r e indirektno
nego direktno. Kulturalni uticaj koji nas se najvie tie
jeste promena u odnosu izmeu majke i deteta, promena primetno u smeru smanjenja k o n t a k t a
meu
njima. Donekle sam tu pojavu izloio u svojoj poslednjoj knjizi . Majka je detetova prva zemlja, ili da
kaem drugaije, dete je uzemljeno kroz majino telo.
Zemlja i podloga su simbolino identini sa majkom
koja je predstavnik zemlje i kue. Zanimljivo je primetiti da se u engleskom jeziku ukorenjavanje" ko
risti da se upiu detetovi instinktivni pokreti traenja
bradavice. Moji pacijenti nisu razvili oseanje da su
uzemljeni ili ukorenjeni zbog nedostatka zadovoljava20

Lowen,

82

Depression and the Body,

op.

cit.

jueg kontakta sa telom svojih majki. Bez sumnje, nji

hove majke same nisu bile utemeljene osobe. Majka
koja je sama iupana iz korena ne moe obezbediti
detetu oseanje sigurnosti ili uzemljenosti koja je bebi
potrebna. Ako previdimo te bioenergetske injenice
neemo biti u mogunosti da spreimo katastrofalan
efekat visoko mehanizovane i tehnoloke k u l t u r e na
ljudski ivot.
Telesni znaci i izraavanje
Jezik tela se zove neverbalna komunikacija. Danas
za to postoji prilino interesovanje, jer je shvaeno da
telesno izraavanje nudi ogroman broj informacija. Ton
glasa ili telesni izgled esto imaju vei uticaj nego rei
koje osoba izgovara. K a d a sam bio mlad deca su p e vala refren Stapovi i k a m e n j e mogu polomiti moje k o
sti, ali n a d i m a k me ne moe povrediti", refren koji sugerie da su bili neosetljivi za verbalne uvrede. Ali mi
takoe kaemo pogled koji ubija". Ako majka u p u
uje detetu ubilaki pogled, ono to ne moe lako iz
baciti iz glave. Deca su mnogo svesnija jezika tela
nego odrasli koji su tokom dugog kolovanja nauili
da obraaju panju na rei a zapostavljaju telesno iz
raavanje.
Svaki inteligentan prouavalac ljudskog ponaanja
zna da rei mogu da se koriste da saopte la. Cesto
nema naina da se na osnovu samih rei sazna da
li je informacija tana ili lana. To naroito vai za
line stavove. Na primer, kada pacijent kae Dobro
se oseam", ili Moj seksualni ivot je odlian; n e m a
Problema sa tim", na osnovu rei se ne zna da li su
stavovi tani ili ne. Mi esto govorimo ono to elimo
da ljudi veruju o n a m a . Nasuprot tome, jezik tela ne
moe da se koristi za o b m a n u ako posmatra zna ka
ko da ga koristi. A k o se moj pacijent zaista osea dobro
to e se odraavati na njegovo celokupno stanje. Oe
kivao bih da mu lice blista, da mu oi sjaje, da mu
glas bude rezonantan, a pokreti ivahni. U odsustvu
tih telesnih znakova, ja bih sumnjao u njegovu t v r d J u . Slina r a z m a t r a n j a vae i za seksualni ivot. K a d a
telo jedne osobe svojom miinom napetou pokazuje
da ona dri oseanje u sebi stee zadnjicu i gui
se
nemogue je da ima odlian" seksualni ivot
n

0>

83

poto je nesposobna da se prepusti snanom seksual

nom uzbuenju.
Telo ne lae. ak i k a d a osoba pokuava da izvetaenim poloajem prikrije prava oseanja, njeno telo
protivrei poloaju stanjem napetosti koje se t a d a stva
ra. Niko ne vlada p o t p u n o svojim telom. Zbog toga se
detektori lai mogu uspeno koristiti za razlikovanje is
tine od lai. Izgovaranje lai s t v a r a stanje telesne ten
zije koje se odraava na krvni pritisak, otkucaje pulsa
i elektrinu aktivnost koe. Novija t e h n i k a za utvri
vanje te razlike je analiza glasa. T o n i rezonantnost
odraavaju svako oseanje koje ovek ima. Stoga je
logino da se u procesu otkrivanja lai moe koristiti
glas.
Poznato n a m je da rukopis jedne osobe moe da se
koristi za u t v r i v a n j e crta te linosti. Ima ljudi koji
tvrde da mogu da itaju k a r a k t e r na osnovu naina
na koji neko hoda. A k o svaki aspekt ljudskog izraa
vanja otkriva ko smo, onda sigurno nae itavo telo
mora govoriti o n a m a jo potpunije i jasnije.
U stvari, mi reagujemo na d r u g e ljude zavisno od
njihovog telesnog izraavanja. Stalno procenjujemo
jedni druge, o d m e r a v a m o snagu ili slabost drugog, ivahnost ili umrtvljenost, seksualnu privlanost itd. Na
osnovu telesnog izraavanja, esto odluujemo da l
jednoj osobi moemo verovati, koje je njeno osnovno
raspoloenje i koji su njeni osnovni stavovi o ivotu.
Mladi ljudi danas govore o vajbovima" n e k e osobe,
ili vibracijama, k a o d o b r i m ili loim, zavisno od toga
k a k a v utisak telo te osobe ostavlja na posmatraa. Na
roito u psihijatriji, subjektivni utisak koji neko stie
o pacijentovom telesnom izraavanju je najvaniji po
datak koji se moe imati za rad i skoro svi terapeuti
neprestano koriste tu informaciju. Meutim, ima nevoljnosti u psihijatriji i u javnosti uopte, da se ta|
informacija s m a t r a v r e d n o m i pouzdanom, poto se ne
moe lako i objektivno proveravati. Mislim da je to
u sutini stvar poverenja koje neko ima u svoje opa
anje i ula. Deca koja imaju malo razloga da sumnja
ju u svoja ula oslanjaju se na tu informaciju vise
nego odrasli. To je pria o Carevom novom odelu
U vreme k a o to je ovo dananje, kada postoji jaka
tendencija da se manipulie ljudskim miljenjem reci
ma i slikama, taj izvor informacija je od ogromne
vanosti.
84

Kada bioenergetske pojmove predstavljam profesio

nalcima esto sam suoen sa zahtevima za statistikom
grafikonima, sigurnim injenicama. Razumem elju za
takvim informacijama, ali to ne t r e b a da utie na to
da kao beznaajne odbacimo p o d a t k e koje n a m alju
ula. Bioloki smo snabdeveni receptorima za daljinu
oima, uima, nosom to n a m omoguava da procenimo situaciju p r e nego to lupimo glavom. Ako ne
verujemo svojim ulima, podrivamo svoju sposobnost
da osetimo i razumemo. Oseajui drugu osobu ulima,
moemo razumeti njenu borbu i nevolju na osnovu
onoga to ona govori o svom ivotu. Moemo je onda
razumeti kao ljudsko bie, to je prvi uslov da joj se
pomogne.
Oseati drugu osobu je proces uivljavanja. Uivljavanje je funkcija identifikacije t j . identifikujui
se sa neijim telesnim izraavanjem, moe se osetiti
njegovo znaenje. ovek takoe moe da oseti k a k o bi
bilo kada bi bio ta druga osoba, m a d a ne moe imati
oseanja koja ovaj drugi ima. Oseanja s v a k e osobe
su privatna, subjektivna. Ona osea ta se deava u
njenom telu; vi oseate ta se deava u vaem telu.
Meutim, poto su sva ljudska tela slina u osnovnom
funkcionisanju. ona mogu biti u rezonanci kada su na
istoj talasnoj duini. K a d a se to desi, oseanja u jed
nom telu su slina oseanjima u drugom.
Praktino, to znai da ako n e k o zauzme telesni stav
druge osobe, moe osetiti znaenje i imati oseanje tog
telesnog izraza. Pretpostavimo da vidite osobu iji je
grudni ko isturen, r a m e n a podignuta, obrve izvijene
i da vi elite da saznate ta taj stav znai. Zauzmite
taj poloaj. U d a h n i t e vazduh, dignite r a m e n a i obrve.
Ako ste u k o n t a k t u sa svojim telom. odmah ete p r i rnetiti da ste usvojili izraz straha. Moete se oseati
uplaeno, ali ne morate, to zavisi od toga da li je
izazvan strah koji je u v a m a , ali u svakom sluaju
ete tano prepoznati izraz. Onda e te razumeti da
Jezikom tela druga osoba kae plaim se".
Druga osoba se ne mora oseati uplaeno, bez obzi
ra na strah koji izraava. Ako ne osea strah, znai
da nije u dodiru sa izrazom svoga tela. To se deava
kada je j e d a n stav dugo bio odravan pa je postao
strukturiran u telu. Hronino uzdravanje ili napetost
gube efikasan ili energetski naboi i uklonieni su iz
e s t i . Oni se ne opaaju i ne doivljavaju. Telesni
sv

85

stav postaje druga p r i r o d a " te osobe, u k o m sluaju

kaemo da je to deo k a r a k t e r a . Moe se, najzad, pre
poznati po toj pozi, m a d a na prvi pogled moe iz
gledati udno. Nai p r v i utisci o ljudima su telesne
reakcije koje teimo da zapostavimo usmeravajui se
na njihove rei i dela.
Rei i akcija su u velikoj meri pod voljnom kon
trolom. Mogu se koristiti da saopte utisak koji protivrei izrazu tela. Tako osoba ije telo izraava strah
moe govoriti i ponaati se pokazujui hrabrost, stav
sa kojim se vie identifikovala na ego-nivou, nego sa
s t r a h o m koji izraava njegovo telo. U t o m sluaju opi
sujemo svestan stav kao kompenzatorni t j . kao na
por da se prevazie strah koji se iza toga krije. U slu
ajevima k a d a osoba ide do ekstremno dugog poricanja
straha koji se manifestu je u telu, njeno ponaanje se
naziva kontrafobinim. Telo ne lae, ali govori jezikom
koji jedino drugo telo moe da razume.
Imitiranje telesnog izraza d r u g e osobe je neophodno
samo da bi isprva uinilo njegovo znaenje jasnim.
Kada je znaenje j e d n o m odreeno, asocira se sa tim
izrazom bilo k a d a da se vidi. T a k o znamo da stisnute
usne izraavaju neodobravanje, isturena vilica prkos, a
irom otvorene oi strah. Meutim, da bismo se uverili
u valjanost ovih tumaenja, t r e b a da zauzmemo te polo
aje. Zato bih hteo da zamolim itaoca da zauzme sledee poloaje i da vidi da li moe pratiti tumaenje
koje dajem. U poloaju stajanja povucite zadnjicu u n a pred i stegnite miie zadnjice. Moete primetiti dva
efekta: jedan je da gornja polovina tela osea slabost
u predelu dijafragme, i drugi, da je u predelu karlice
uoljiva napetost uzdravanja ili uvlaenja. Slabost je
g u b i t a k telesnog stava i, p r e m a tome, gubitak samoaktualizacije. Ako biste zamislili da ljudsko bie ima
rep, mogli biste nacrtati taj organ provuen izmeu
nogu. Bievan pas zauzima isti poloaj. Verujem da
smo se uverili u tumaenje tog telesnog stava kao zna
ka da se osoba osea kao da je bievana, poniena ili
poraena.
Uzdravanje se osea kao stegnutost karlinih ispusta,
analnog u r i n a m o g i genitalnog. Mnoge psiholoke stu
dije su pokazale da su tipine karakteristike osobe sa
mazohistikim tendencijama doivljavanje sloma ega sa
oseanjem poniavanja i poraza koji to prati, plus te
nja da se zadravaju oseanja. Sledei korak je koreli86-

ranje tog sklopa psiholokih crta sa izvesnim fizikim

stavom. K a d a je ta korelacija jednom utvrena, stalno
e proverava posmatranjima drugih pacijenata. Najzad,
karakterna s t r u k t u r a se identifikuje sa odreenim t e lesnim poloajem. Stegnuta zadnjica povuena u n a p r e d
oznaava mazohistiki element u toj linosti.
itanje telesnog izraza je esto komplikovano zbog
prisustva onoga to se zove kompenzatorni telesni stav.
Tako neke osobe sa telesnim stavom koji otkriva mazo
histike tendencije, k a o to je uvuena zadnjica, mogu
nasuprot t o m e usvojiti stav prkosa u gornjem
delu tela isturena vilica, isturen g r u d n i ko da
bi pokuali da prevaziu mazohistiku potinjenost iz
raenu u donjem delu tela.
Izraena agresivnost takoe moe sluiti da prikrije
pasivnost i povodijivost. Nemilosrdnost moe skrivati
oseanje poraenosti a neosetljivost debelokoca moe
negirati poniavan je. U t a k v i m sluajevima govorimo o
sadomazohizmu. jer kompenzirajue ponaanje privlai
panju u p r a v o na slabosti zbog kojih je i napravljeno
da bi ih skrilo.
itanje jezika tela zahteva da ovek b u d e u k o n t a k t u
sa sopstvenim telom i da b u d e osetljiv za njegovo iz
raavanje. Bioenergetski terapeuti se podvrgavaju t a k
vom toku t r e t m a n a koji je napravljen da im omogui
da dou u dodir sa sopstvenim telom. Malo ljudi je u
naoj kulturi osloboeno miinih napetosti koje s t r u k turiraju njihove reakcije i defmiu uloge koje igraju
u ivotu. Ti sklopovi napetosti odraavaju t r a u m e koje
su doiveli u toku odrastanja odbacivanje, zavoe
nje, potinjavanje i frustracije. Nije svako doiveo te
traume u j e d n a k o m intenzitetu. Ako, na primer, odba
civanje dominira ivotom deteta, ono e razviti shizoidne naine ponaanja koji su fiziki i psiholoki
strukturirani u linosti. To postaje druga priroda ok a i ne moe se menjati izuzev otkrivanjem ovekove prve prirode. Isto vai i za d r u g e oblike pona
anja.
s

V e

Izraz druga p r i r o d a " se esto koristi za opisivanje

Psiholokih i fizikih stavova, koji su, mada su nepridni u toj meri postali deo linosti da izgledaju p r i
rodni. Izraz podrazumeva da postoji ..prva p r i r o d a "
osloboena tih s t r u k t u r i r a n i h stavova. Moemo definit i tu p r v u prirodu negativno ili pozitivno. Moemo
i da na telesnom nivou ona predstavlja odsustvo
r

Sa
re

8-7

hronine miine napetosti koja ograniava oseanja i

pokrete, a na psiholokom nivou odsustvo racionali
zacije, negiranja i projekcije. Pozitivno, ona mora biti
priroda koja zadrava lepotu i gracioznost, kojima su
sve ivotinje prirodno obdarene roenjem. Vano je
razumeti razliku p r v e i d r u g e prirode, j e r mnogi ljudi
prihvataju svoje telesne napetosti i odstupanja kao
prirodne", ne shvatajui da pripadaju drugoj priro
d i " koja izgleda kao da je prirodna samo zbog dugog
navikavani a. Duboko sam ubeen da zdrav ivot i
zdrava k u l t u r a mogu biti izgraeni samo na ovekovoj
prvoj prirodi.

IV BIOENERGETSKA TERAPIJA

Put u

otkrivanje

sebe

Bioenergetika se ne s m a t r a samo terapijom, kao to

ni psihoanaliza nije ograniena iskljuivo na, analitiki
tretman emocionalnih poremeaja. Obe discipline se interesuju za razvoj ljudske linosti i nastoje da shvate
razvoj zavisno od socijalne situacije u kojoj se on od
vija. Ipak, terapija i analiza su kamen-temeljci na, k o
jima stoji ovo razumevanje, poto je uvid u probleme
linosti steen kroz briljiv rad na linim problemima.
Dalje, terapija obezbeuje efikasnu podlogu za p r o v e ravanje valjanosti uvida, koji inae ne moe biti vie
od iste spekulacije. P r e m a tome, bioenergetika ne m o
e biti odvojena od bioenergetske terapije.
Po m o m miljenju, terapija sadri put u otkrivanje
sebe. To nije k r a t a k i jednostavan put, niti je bez
tegoba i bezbolan. I m a opasnosti i rizika, ali ni sam
ivot nije bez rizika, jer je i on p u t u nepoznato u b u
dunosti. Terapija nas vraa nazad u zaboravljenu p r o
lost, ali to nije bezbedan i siguran period, inae ne
bismo izali iz njega uplaeni od rana iz borbe i okloPljeni radi o d b r a n e . To nije p u t na koji bih preporuio
bilo kome da k r e n e sam, m a d a sam siguran da su neki
hrabri ljudi proli taj put bez iije pomoi. Terapeut
slui kao vodi ili navigator. On je nauio da prepoz
naje opasnosti i zna kako da se nosi sa njima; on je
takoe prijatelj koji e ponuditi podrku i ohrabrenje
kada je put teak.
_ Bioenergetski t e r a p e u t treba sam da p r o e taj put
ih" da b u d e u procesu prolaenja, da je dovoljno n a p r e
dovao, t a k o da ima solidno oseanje sebe samog. On
treba da bude, k a o to mi kaemo, dovoljno uzemljen
89

u realnosti sopstvenog bia tako da moe sluiti kao

luka klijentu kada se voda uzburka. Postoje zahtevi
koje mora da ispuni svako ko eli da funkcionie kao
terapeut. Treba da vlada teorijom linosti i da zna kako
da vlada problemima kao to su otpor i transfer. Bioenergetski terapeut treba jo da poseduje osetljivost"
za telo, kako bi mogao tano da ita njegov jezik. Me
utim, on nije idealno ljudsko bie (da li je iko?), i
bilo bi nerealno oekivati da je osloboen linih pro
blema. To me vodi do vane take.
P u t otkrivanja sebe nikada se ne zavrava, n e m a obe
ane zemlje u koju ovek najzad stie. Naa p r v a pri
roda e nam stalno izmicati, mada joj se v r e m e n o m sve
vie pribliavamo. J e d a n razlog za taj paradoks je da
ivimo u visoko tehnikom, civilizovanom d r u t v u koje
nas odvlai od onog stanja ivota u kome se razvila
prva priroda. ak i uspena terapija nas ne oslobaa
svih miinih napetosti, poto n a m uslovi modernog i
vota stalno nameu takvo stanje. Pitanje je da li ijed
na terapija moe potpuno ukloniti efekte svih t r a u m a t
skih iskustava u rastu i razvoju. ak i kada su rane
potpuno izleene, oiljak esto ostaje kao stalni efekat.
ovek se onda moe zapitati ta se dobija odlaenjem
na terapiju ako nema potpunog oslobaanja od n a p e
tosti i nema pravog kraja tog p u t a ? Sreom, mnogi
ljudi koji dolaze na terapiju ne trae stanje n i r v a n e ili
Rajske vrtove. Oni su u nevolji, esto beznadeni i t r e
ba im pomo na daljem p u t u kroz ivot. Vraanje una
zad moe im obezbediti takvu pomo ukoliko moe po
veati njihovu svest o sebi, poboljati njihovu ekspre
siju i pospeiti vladanje sobom. Sa jaim oseanjem
sebe oni su bolje opremljeni za borbu. Terapija moe
pomoi oveku na taj nain, zato to ga oslobaa od
ogranienja i odstupanja neurotske d r u g e prirode i pri
bliava ga toj prvoj prirodi koja je izvor njegove snage
i vere.
Ako nas terapija ne moe vratiti naoj prvoj prirodi,
to je stanje blaenstva, moe nas njoj pribliiti, i tako
umanjiti otuenost od koje mnogi od nas pate. O t u e
nost bolje od bilo koje d r u g e rei opisuje nevolju mo
dernog oveka. On je kao stranac u nepoznatoj zem
lji", nikad bez pitanja Za ta ja ivim?" ta e mi
sve t o ? " On se bori sa nedostatkom smisla svog ivota,
nejasnim ali stalnim oseanjem nerealnosti, p r o t k a n i m
oseanjem usamljenosti koje tekom m u k o m pokuava
90

da prevazie ili negira, i dubokim strahom da e mu

ivot izmai p r e nego to bude imao ansu da ga pro
ivi. Mada, budui da sam psihijatar, u s m e r a v a m pa
nju na pacijentove prisutne simptome ili tegobe, ja ne
vidim da je cilj terapije ogranien samo na taj speci
fini problem. Ako mu ne mogu pomoi da b u d e vie
u dodiru sa sobom (za m e n e to znai sa svojim telom
i kroz telo sa svetom oko sebe), onda oseam da je moj
napor da prevaziem njegovo otuenje uzaludan i da
je terapija neuspena.
Premda govorimo o otuenju kao o udaljavanju o
veka od prirode i blinjih, osnova toga je u udaljava
nju oveka od svoga tela O tome sam diskutovao d r u gde i razlog da to ponovo pominjem ovde jeste to
je to centralno u bioenergetici. Samo kroz svoje telo se
doivljava sopstveni ivot i svoje bitisanje u svetu. Ali
to nije dovoljno da bi se bilo \i dodiru sa telom. ovek
takoe mora odravati taj dodir, a to znai predava
nje ivotu tela. Takvo predavanje ne iskljuuje um, ali
iskljuuje predavanje disociranom intelektu, u m u koji
nije svestan tela. P r e d a v a n j e ivotu tela je jedino osi
guranje da e se put u otkrivanje sebe zavriti uspeno.
Iz takvog posmatranja terapije kao beskonanog p r o
cesa proizlazi praktino pitanje: Koliko dugo", pitaju
me pacijenti, ja treba da dolazim na t e r a p i j u ? " P r a k
tian odgovor j e : Ostaete na terapiji onoliko dugo
koliko oseate da je ulaganje vredno vremena, napora
i novca". Takoe je praktino istai da se mnoge t e r a
pije zavravaju zbog razloga koji su van kontrole t e r a
peuta ili klijenta, kao to je, na primer, menjanje m e sta boravka. Ja takoe mogu prekinuti terapiju kada
osetim da ne vodi nikuda, da bih spreio pacijente da
to koriste kao stalnu potapalicu. Klijent e okonati
terapijski odnos kada oseti da je sposoban da preuzme
odgovornost za svoj dalji razvoj; drugim recima, kada
oseti da moe nastaviti put bez iije pomoi.
21

Pokret je sutina ivota; razvoj i opadanje su nje

gova dva aspekta. U realnosti n e m a mirovanja. Ako
razvoj u smislu linog rasta zastane, t a d a opadanje
^ e biti neprimetno u prvi mah. ali p r e ili kasnije
e postati oigledno. Pravi kriterijum uspene terapije
je da zapoinje i u n a p r e u j e proces razvoja u klijentu
koji e se nastaviti i bez terapeutove pomoi.
Lowen,

Betrayal of

the Body,

op.

cit.

91

U prvoj glavi sam izloio neka svoja lina iskustva

iz terapije sa Vilhelmom Rajhcm, a posle toga iz tera
pije sa Donom Pijerakosom. to je postavilo osnovu za
bioenergetski metod. Mada sam postigao neizmerno po
veanje osetljivosti sebe (svesti o sebi, ekspresivnosti
vladanja sobom), nisam oseao da sam stigao do kraja
svoga puta. Neko v r e m e moj brod je plovio mirno, i
nisam predoseao tegobe niti probleme, ali takva si
tuacija se ne nastavlja beskonano. U toku narednih
godina prolazio sam kroz line krize sa kojima sam
zahvaljujui svojoj terapiji, dobro izaao n a k r a j . Line
krize se pojavljuju samo kada je n e k a rigidnost u li
nosti pod ogromnim teretom. P r e m a tome, to je opa
snost, ali i prilika za dalje oslobaanje i razvoj. Sre
om, k a k o se moj ivot odvijao, pokazalo se da je moj
ivotni pravac p r a v a c razvoja. Ne ulazei u same
krize, opisau neka lina iskustva znaajna za predmet
terapije.
P r e otprilike pet godina postao s a m svestan bola u
vratu. U prvo v r e m e sam to oseao samo povremeno,
ali v r e m e n o m to je postalo uoljivije kad god bih naglo
okrenuo glavu. Ja nisam zapostavio telo kada sam pre
kinuo aktivnu terapiju. Moj obiaj je bio da radim bioenergetske vebe sa svojim pacijentima. M a d a mi je to'
mnogo pomoglo, nije imalo uticaja na bol za koji sara
sumnjao da je vratni artritis. Nikada nisam potvrdio
tu sumnju rendgenskim snimanjem, tako da je to do
danas ostalo samo moja pretpostavka.
Bilo da je taj bol bio artritis ili ne, ja sam mogao
napipati n e k e prilino n a p e t e miie koji su imali veze
sa bolom. Bilo je i drugih miinih napetosti u gor
njem delu lea i u ramenima. Takoe sam primetio,
gledajui film napravljen o meni dok sam radio sa
pacijentima, da sam imao tendenciju da drim glavu
pognutu unapred. Taj poloaj je stvarao malo ispupenje na mojim leima izmeu lopatica.
Godinu i po dana sam redovno radio vebe, pokua
vajui da se oslobodim bola i da ojaam svoja lea. U
to v r e m e sam redovno odlazio na masau kod jednog
bioenergetskog terapeuta. On je mogao da oseti na
pete miie na kojima je snano radio da bi ih doveo
do oputenosti. Vebe i masaa su privremeno pomogliOseao sam se slobodnije i bolje posle njih. ali bol je
ostao a tenzija se povratila.
92

U tom periodu sam imao jedno drugo iskustvo za

koje verujem da je odigralo ulogu u razreenju p r o
blema. Na kraju jednog profesionalnog grupnog rada
dva uesnika, oba kvalifikovani bioenergetski terapeuti,
rekoe da sam zasluio da i ja doem na red i p o n u die mi da r a d e sa m n o m . To obino ne radim, ali
sam tom prilikom pristao. J e d a n je radio sa tenzijom
u mojoj gui. Drugi je radio sa mojim nogama. Izne
nada osetih otar bol, kao da je neko uzeo no i p r e sekao mi grlo. Imao sam oseanje da je to neto to je
moja majka radila, psiholoki, ne bukvalno. Shvatio
sam da je efekat bio da me sprei da neto kaem i
plaem. Uvek sam imao tekoe u verbalizovanju ose
anja, m a d a se taj problem stalno smanjivao tokom
godina. U n e k i m situacijama propust da izrazim osea
nja je dovodio do bola u grlu, posebno kada bih bio
umoran. K a d a sam osetio bol zbacio sam t e r a p e u t a sa
sebe i besno se izvritao. Tada s a m osetio duboko olak
anje.
Ubrzo posle tog dogaaja snevao sam dva sna koja
su dovela problem do vrhunca. Pojavili su se u dve noi
zaredom. U p r v o m snu sam bio ubeen da u u m r e t i
od sranog udara. Tada sam oseao da bi to bilo u
redu, jer bih umro dostojanstveno. udno, nisam bio
uznemiren u snu, niti kada sam se ujutro probudio i
setio se sna.
Sledee noi sam sanjao da sam poverljivi savetnik
detinjastom kralju koji veruje da sam ga izdao. N a r e
dio je da mi se odsee glava. U snu sam znao da ga
nisam izdao i bio sam uveren da e on otkriti svoju
greku i da u biti osloboen kazne i vraen na p r e anji poloaj. K a k o se v r e m e izvrenja presude pribli
avalo, ja sam jo uvek iekivao oslobaanje. K a d a je
stigao d a n izvrenja presude poveli su me, a ja s a m
jo uvek bio siguran da e osloboenje ipak stii, mo
da poslednjeg t r e n u t k a . U snu sam oseao da delat
stoji kraj m e n e sa velikom sekirom. Nisam ga jasno
video. Meutim, jo u v e k sam oekivao osloboenje.
Tada se delat sagao da mi skine lance sa nogu. To je
radio r u k a m a , poto su lanci oko lanaka bili n a p r a v
ljeni od slabe ice. Iznenada shvatih Pa to sam mogao
i sam da u r a d i m " i probudih se. Opet u snu nije bilo
Nelagodnosti zbog pribliavanja smrti.
Zbog odsustva nelagodnosti, mislio sam da ta dva sna
imaju pozitivno znaenje. Nije mi bio p o t r e b a n veliki
93

n a p o r da ih protumaim. Prvom teko da je i potrebna

interpretacija. Pre tog sna sam bio zabrinut zbog mo
gunosti sranog n a p a d a . Pribliavao sam se ezdese
toj, kada takvi napadi nisu retkost, i znao sam da sam
na to bio najosetljiviji. Bio sam svestan rigidnosti
u mojim grudima od svoje p r v e seanse sa Raj
hom i toga se n i k a d a nisam potpuno oslobodio. Sem
toga, bio sam okoreli pua lule, mada nisam uvlaio
dim. S a n me nije uverio da neu imati srani napad;
tavie, toj mogunosti je dat drugorazredni znaaj.
Vana stvar je bila u m r e t i dostojanstveno, ali to tako
e znai, to sam odmah shvatio, i iveti dostojan
stveno. To saznanje je izgleda uklonilo strah od smrti u
meni.
Isprva nikome nisam priao te snove. Nekoliko me
seci kasnije s a m ih ispriao grupi bioenergetskih tera
peuta na r a d u u Kaliforniji. Posvetili smo jednu ve
ernju seansu snovima. Tom prilikom nisam iao UL|
duboko interpretiranje drugog sna. Oseao sam da mi
san kae da sam previe dugo svirao drugu violinu in
fantilnom aspektu svoje linosti, to je moglo samo da
me uvali u nevolju. Moram zauzeti mesto koje mi po
zakonu pripada, da v l a d a m svojim kraljevstvom, (moja
linost, moj rad) poto sam preuzeo odgovornost za to.
Zbog te odluke sam se oseao dobro.
Mesec i po dana kasnije sastao sam se sa drugom
g r u p o m bioenergetskih t e r a p e u t a na Istonoj obali i
ispriao im te snove. U m e u v r e m e n u s a m imao jo
neke misli u vezi drugog sna. Oseao sam da je on bio
povezan sa bolom u m o m e vratu. U snu je trebalo da
mi glava bude odseena; sekira je trebalo da se spusti
na moj vrat. Dakle, poeo sam opisivanjem hroninog
bola u vratu, za koji sam oseao da je povezan sa
nedranjem glave visoko. U stvari, k a d a sam se trudio
da drim glavu u tom poloaju, bol je nestajao. Znao
sam da ne mogu odravati taj poloaj svesno, korien j e m svoje volje, j e r bi to izgledalo izvestaeno i ne
bih dugo izdrao. Dranje glave visoko trebalo je da
b u d e izraz dostojanstva, to bi se slagalo sa znaenjem
prvog sna.
Poto sam ispriao snove, uspostavile su se neke veze
sa detinjstvom. Ja sarn bio prvo dete u porodici, i je
dini sin. Moja majka se posvetila meni, enici svoga
oka. Na mnogo naina se odnosila p r e m a meni kao pre
ma mladom princu. S d r u g e strane, insistirala je da ona
94

zjia sve najbolje, i bila je surova kada bih se ja su

protstavljao. Bila je ambiciozna i taj stav je prenela na
mene. Moj otac se takoe posvetio meni. On je bio
sasvim suprotna linost od moje majke. Bio je leeran
i voleo je zadovoljstva. Mada je mnogo radio, nije bio
mnogo uspean u svom malom poslu. Pomagao sam mu
u poslu, jer sam bio brz u raunu. Tokom mog d e t i n j stva otac i majka su se svaali, najee zbog para i
ja sam redovno bio uhvaen u sredini. S jedne strane,
oseao sam se superiorno u odnosu na oca, ali sa druge,
on je bio vei, snaniji i ja sam ga se plaio. Ne veru
jem da je otac doprineo t o m strahu. On nije bio surov
i samo jednom me je udario. Ali, majka me je stav
ljala u situacije da se takmiim sa njim, to mali deak nikada ne moe uspeno da uradi.
Shvatio sam da nikada nisam uspeno razreio tu
situaciju, koja je bila sasvim jasno edipovska. Moj otac
je bio detinjasti kralj koga nisam mogao skinuti sa
trona, i tako sam m o r a o ostati mladi princ koji mnogo
obeava, ali sa drugorazrednom ulogom.
Kada s a m povezao tu situaciju i opisao sebe u tom
kontekstu, iznenada sam shvatio da je to zavreno. To
je bila prolost. Sve to je trebalo da u r a d i m bilo je
da skinem slabani lanac koji mi je vezivao lanke.
Moj otac je umro nekoliko godina p r e toga. Ne raz
miljajui o tome, znao sam da sam sada ja kralj, i
kao to je to prirodno za kralja, mogao sam, prirodno,
drati glavu uspravno.
Tumaenje se na tome zavrilo i nisam vie o tome
razmiljao, j e r sam znao g d e mi je mesto. Takoe, ne
razmiljajui o tome, otkrio sam jednoga d a n a da je
bol u vratu nestao. Od tada sam osloboen bola.
Od tada sam postao svestan da i m a m drugaiji stav
u ophoenju sa ljudima. Drugi su zapazili tu promenu.
9 i kau da sam postao meki, leerniji, da manje iza
zivam druge, manje insistiram da drugi prihvate moje
miljenje. P r e toga sam se borio za priznavanje
priznavanje kao oveka, ne kao deaka; kao kralja, ne
kao princa. Ali, niko mi nije mogao dati priznanje koje
a m sam sebi negirao. Sada vie nije postojala potreba
da se borim.
n

Veoma sam bio zadovoljan tim ishodom, ali to nije

znailo da sam stigao do kraja svog puta. Nakon oslo
baanja napetosti u vratu, postao sam svestan nape
tosti u ramenima i grudima. Te napetosti, meutim,
95

nisu dostigle nivo bola. Bez obzira na to, nastavio sam

da r a d i m bioenergelske vebe sa disanjem, uzemljavanjem i udaranjem vreica peska, da oslobodim svoja
r a m e n a . Uzemljavanje se odnosilo na dovoenje osea
nja u noge. Moj san mi je rekao da sam privezan za
lanak.
J e d n o drugo iskustvo je relevantno za ovu priu.
P r e otprilike dve godine upoznao sam nastavnicu pevanja koja je bila u toku sa bioenergetskim pojmovima
i razumevala je znaaj uloge glasa u izraavanju. Ra
nije sam pomenuo oseanje da mi je m a j k a presekla
guu. To mi je stvaralo tekoe u prianju, plakanju,
ali naroito u pevanju. Uvek s a m eleo da pevam, ali
sam retko to inio. Bojao sam se da e me glas izdati
i da u poeti da plaem. Niko u mojoj porodici nije
pevao kada sam bio dete. Tako sam odluio da uzmem
nekoliko asova pevanja kod te nastavnice, da vidim
ta u postii. U vera vala me je da ona razume moj
problem i da, poto su to privatni asovi, mogu slo
bodno i da plaem a k o osetim elju da to r a d i m .
Iao sam na asove sa prilinim uzbuenjem. Cas je
poeo tako to mi je rekla da pustim bilo k a k a v spon
tani, slobodan zvuk. Otpevao sam re diabolo", to mi
je dozvolilo da otvorim grlo i potpunije vokaliziram.
Pustio sam se, k r e t a o se okolo i preterivao pevajui.
Glas mi je postao slobodniji. Jednog t r e n u t k a s a m pro
izveo zvuk koji je izleteo bez ikakvog napora, tako
p o t p u n da mi je izgledalo da sam ja bio taj zvuk, zvuk
je bio ja. Odjeknuo je kroz celo moje bie. Moje telo
je bilo u konstantnom stanju vibracija.
Na moje iznenaenje, nisam se oseao kao da pla
em. Samo s a m se otvorio i pustio da zvuk izae iz
mene. Tada sam shvatio da u m e m da pevam, j e r sU
neki zvui imali lep muziki kvalitet. K a d a sam na
pustio seansu, imao sam oseanje radosti k a k v o sam
oseao samo nekoliko p u t a p r e toga. Naravno, nastavio
s a m sa asovima. P o m e n u o sam to iskustvo, j e r sam
siguran da je imalo veze sa sledeim korakom. Tokom
sledee godine nisam obraao mnogo panje na svoje
snove, mada nisu bili daleko od moje svesti. Mislio
sam povremeno na njih i na moje roditelje. Tada, jed
noga dana saznanje me je udarilo k a o grom. Znao sam
ko je detinjasti kralj. To je bilo moje srce. Drugi san
je dobio sasvim drugaije znaenje: izdao s a m svoje
srce. Ne verujui m u , drao sam ga zatvorenog u vr
96

stom g r u d n o m kou. J a " u snu je bio moj ego, moj

svesni um, moj intelekt. To ja", intelekt, je bio poverljivi savetnik koji je radio za dobrobit zatvorenog d e tinjastog kralja.
Otkad sam shvatio ko je bio kralj vie n i k a d a nisam
posumnjao u korektnost tog tumaenja. Naravno, srce
je kralj, ili treba da b u d e kralj. Godinama sam smatrao
da ovek treba da slua i da se povinuje glasu svoga
srca. Srce je centar ili jezgro ivota, a njime vlada
ljubav. Ono je takoe dete, j e r srce n i k a d a ne stari.
Oseanja u srcu d e t e t a i ona u srcu odrasle osobe su
ista to su oseanja ljubavi ili bola zbog nesposob
nosti da se voli. Ali, m a d a sam proklamovao taj prin
cip, ja lino ga nisam p o t p u n o sledio. Koristio sam
izraz detinjasti k r a l j " koji ima podrugljiv kvalitet, kao
da je zrelost funkcija intelekta. Zatim, nisam oprostio
svojoj majci to to mi je zadala bol, to bi srce sa za
dovoljstvom odobrilo. O, d a : ja sam izdao kralja i on
je trebalo da potvrdi svoj autoritet. Odrubite mu gla
vu", naredio je, ne t r e b a mi takav lo savetnik."
Ali, na neki nain sam i ja bio u pravu. Ja ga nisam
stvarno izdao, j e r s a m ga titio i radio sve najbolje u
njegovom interesu. K a k o mi to lii na moju majku.
Ipak, ima istine u tome. Kao dete sam znao za srce
slomljeno zbog izdaje. Video s a m svoju majku k a k o
postaje besna k a d a sam traio da b u d e m blizu nje.
Zatitio sam svoje srce k a k o ne bi ponovo bilo tako
strano povreeno. Na nesreu, zatita se pojavila u
formi zatvaranja, prekidanja kanala komunikacije iz
meu srca i sveta, a moje jadno srce je bilo iznemoglo
do smrti. Bio sam p r e d o d r e e n za srani udar.
Moja glava se nije otkotrljala i srce nije patilo od
napada. Postao sam slobodniji kada s a m shvatio da
oma oko noge nije bila elina, da me je sputavala
samo iluzija. Mogao sam biti slobodan bilo kada. Ali,
dok ne znamo ta je iluzija a ta stvarnost, p r v a deluje
svom snagom ove druge.
Svakom kralju je p o t r e b a n savetnik. S v a k o m srcu je
Potrebna glava koja ga snabdeva oima i uima tako
da mogu biti u dodiru sa stvarnou. Ali, ne dozvolite
glavi da preuzme vlast, to je onda izdaja srca.
Nova interpretacija mojih snova moe se nazvati
bioenergetskom interpretacijom, jer se odnosi na dinamsku interakciju izmeu delova mog tela koji ine
aspekte moje linosti. P r e t h o d n a interpretacija je bila
7

97

vie frojdovska analiza. Mislim da su obe interpretacije

ispravne; druga prosto ide dublje nego prva. Shvatio
sam da su snovi predmet razliitih interpretacija i da
je svaka od njih valjana u meri u kojoj osvetljava
ponaanje i stavove snevaa.
Uprkos uvida do kojih sam doao, problemi ukoe
nosti grudnog koa nisu nestali. Trebalo je da se oslo
bodi miina napetost, ako sam hteo da oslobodim
svoje srce. Uvidi do kojih sam doao nisu otvorili moje
srce, ali su otvorili put za tu promenu.
Vana teza bioenergetske analize jeste da su promene u linosti uslovljene p r o m e n a m a u telesnom funkcionisanju naime, dublje disanje, poveana pokret
ljivost, potpunija i slobodnija ekspresivnost. S obzirom
na to, ukoenost moga g r u d n o g koa je predstavljala
ogranienje moga bia. Ranije sam bio svestan te uko
enosti i radio sam na njoj. Sem toga, moj maser, koji
je bio t r e n i r a n u bioenergetici, pokuao je da mi re
laksira miie g r u d n o g koa. Rezultat je bio neznatan.
Moje grudi su se stezale pri svakom pritisku, bez obzi
ra na moju elju da se prepustim. Bio sam nesposoban
da to postignem. Ta situacija se poela men jati tokom
prole godine.
Uoio sam da se otpor smanjuje. Oseao sam da bih
sada mogao da se prepustim, k a d a bi mi neko pritisnuo
grudi. Zato sam zamolio jednog bioenergetskog tera
peuta da primeni blago ritmino pritiskanje na moj
grudni ko dok sam leao preko stolca za disanje. Kako
je on to uradio, poeo sam da plaem; plakanje je pos
tepeno postajalo dublje, sve do zvuka iz punog grla, nalik
ropcu agonije. Oseao sam da taj zvuk dolazi od bola
iz moga srca, zbog enje za ljubavlju i ljubavi koju
sam drao vrsto pod kontrolom svih ovih godina. Na
moje iznenaenje, jecanje u agoniji nije trajalo dugo.
Iznenada sam poeo da se smejem i oseanje radosti
se razlilo po m o m e telu. To iskustvo mi je pokazalo
koliko su blizu smeh i suze. Radost je za t r e n u t a k po
kazala da je moj grudni ko postao mek a srce otvo
reno.
Kao to jedna lasta ne ini prolee, tako ni jedno
iskustvo ne ini linost. Proces treba da se ponavlja,
moda mnogo puta. K r a t k o vreme posle tog iskustva
slino sam reagovao na drugaiju proceduru. J e d n e nedelje poslepodne moja supruga i ja smo radili bioener
getske vebe. Ramena su mi bila napeta, pa sam traio
98

da mi veba ramena. Najbolnija taka je bila u uglu

izmeu vrata i r a m e n a , blizu mesta gde skaleni miii
ulaze u gornja rebra. Sedeo sam na podu, a ona je
stajala iznad mene. Pritisnula je to mesto pesnicama i
bol je bio straan. Poeo sam da jecam; izgledalo je da
jecanje dolazi duboko iz grla. Potom, posle otprilike
jednog minuta, ili malo vie, prolomio se smeh olaka
nja i vratilo mi se oseanje radosti.
Rezime iskustva proteklih pet godina dovelo me je
do nekoliko zakljuaka. Prvi zakljuak podrava ideju
izraenu ranije da terapiju treba posmatrati kao p r o
ces razvoja koji n e m a kraja. Rad sa t e r a p e u t o m gradi
osnovu za taj proces. On takoe aktivira snage u li
nosti, koje deluju u cilju produavanja i proirivanja
svih aspekata samstva samosvest, ekspresivnost i vla
danje sobom snage koje funkcioniu na svesnim i
nesvesnim nivoima. Snovi su manifestacija operacija
tih snaga na nesvesnom nivou. Svesno, osoba treba da
preduzme k o r a k e ka menjanju da n a s t a v i rast i
razvoj.
Drugi zakljuak je da preduzimanje koraka ka raz
voju podrazumeva predavanje telu. Mnogi ljudi su da
nas fascinirani idejom razvoja, ljudski potencijali su
bazirani na toj ideji i vre brojne aktivnosti iji je cilj
da unaprede razvoj. T a k v e aktivnosti mogu imati po
zitivan efekat, ali ako je telo zapostavljeno, one takoe
mogu postati igre, to moe biti interesantno, moda
zabavno, ali sigurno nije ozbiljan razvojni proces. S a m stvo ne moe biti odvojeno od tela, a svest o sebi ne
moe biti odvojena od svesti o telu. Najzad, za m e n e
put razvoja znai biti u dodiru sa sopstvenim telom i
razumeti njegov jezik.
Trei zakljuak unosi dozu skromnosti u ovu disku
siju. Ne moemo menjati sebe snagom volje. To je kao
Pokuavati da podigne sebe sama vukui svoje izme.
Promena e se desiti kada je ovek spreman, voljan i
sposoban da se menja. To se ne moe postii na silu.
Proces poinje prihvaanjem s e b e
i sveu o sebi
i> naravno, eljom za promenom. Meutim, strah od p r o
e n e je znaajan. Moj strah od smrti usled sranog n a
pada je samo j e d a n primer. Covek se mora nauiti str
pljenju i tolerantnosti. To je telesni fenomen. Telo pos22

Lowen, Pleasure, op.

terapeutskom procesu.

cit..

objanjava

vanost

prihvatanja

sebe

tepeno razvija tolerantnost za nain ivota sa vie ener

gije, za snanija oseanja i slobodniju i puniju ekspresivnost.
Jezgro

terapije

Moj lini p u t u otkrivanje sebe, od perioda k a d a sam

imao p r v u seansu sa Rajnom pa do danas, obuhvata
period od trideset godina. Sto se tie iskustva koje sam
opisao u p r e t h o d n o m delu, mogu rei da sam utroio
trideset godina da dosegnem svoje srce. A h , to nije u
potpunosti tano. Moje srce je bilo mnogo puta doseg
n u t o u tom d u g o m v r e m e n s k o m periodu. Bio s a m du
boko zaljubljen i, u stvari, s a m jo uvek. Doiveo sam
radost ljubavi p r e toga. Ipak, sada je bilo drugaije.
U prolosti je moje srce bilo dirnuto n e k i m ili neim
spolja osobom, pesmom, priom, Betovenovom De
vetom simfonijom itd. Moje srce se otvaralo, ali se opet
zatvaralo, jer sam bio uplaen i jer s a m imao potrebu
da ga zatitim. S t r a h je sada nestao i moje srce ostaje
relativno otvoreno.
Ovih trideset godina praktikovanja bioenergetske
terapije me je nauilo mnogo o ljudima. Radei sa lju
dima, uio sam od njih. Na neki nain je njihova borba
ila uporedo sa mojom i, pomaui njima, ja sam po
magao i sebi. Svi smo se mi borili za isti cilj, mada
je malo nas to znalo. Govorili smo o naim strahovima,
problemima, seksualnim inhibicijama, ali nismo pominjali s t r a h da otvorimo svoje srce i odravamo ga otvo
renim. Moja rajhovska osnova me je orijentisala prema
cilju orgastike potencije koji je svakako valjan
ali veza izmeu otvorenog srca, sposobnosti da se pot
puno voli i orgastike potencije nije bila naglaavana.
Posle mnogo godina, sada mi ta veza nije nepoznata.
Teza knjige Ljubav i orgazam, objavljene 1965. godine,
jeste da je ljubav preduslov za potpuni orgazam. Lju
b a v i seks su izjednaeni, jer se seks p o s m a t r a kao
izraz ljubavi. Meutim, ta knjiga se bavi specifino
seksualnim problemima, a samo uz p u t dodiruje ovekov s t r a h od otvaranja srca i nesposobnost da to uini.
Nema sumnje da me je moj sopstveni s t r a h spreio da
potpunije istraujem taj aspekt. Tek kada s a m razreio svoj strah, mogao s a m da doprem do jezgra terapeutskog problema.
100

Moramo shvatiti da je srce verovatno najosetljiviji

organ tela. Nae bitisanje zavisi od njegove stalne, r i t
mine aktivnosti. K a d a je taj r i t a m za t r e n u t a k pore
meen, na p r i m e r k a d a srce prestane da lupa ih ubrza
lupanje, doivljavamo uznemirenje do same sri svog
bia. Osoba koja je u r a n o m detinjstvu doivela t a k v o
uznemirenje razvie m n o g e o d b r a n e da ga zatiti od
opasnosti i svakog poremeaja funkcionisanja. Nee lako
dozvoliti da mu srce b u d e d o t a k n u t o i nee reagovati
od srca. Te o d b r a n e se izgrauju tokom ivota, dok
najzad ne stvore snanu barijeru protiv svakog poku
aja pribliavanja. U uspenoj terapiji te o d b r a n e se
prouavaju i analiziraju u odnosu na ivot te osobe i
briljivo p r o r a u j u sve dok se ne stigne do srca te
osobe.
Meutim, da bi se to postiglo, odbrane se moraju
shvatiti k a o razvojni proces. To se moe prikazati dijag-

101

ramom, koji stvaranje slojeva odbrana prikazuje kao'

koncentrine krugove.
Slojevi se mogu sumirati na sledei nain, poev od
najudaljenijeg: Ego slojevi koji sadre psihike odbra
ne i koji su u najveoj m e r i slojevi linosti. Tipine ego
odbrane su:
A. Negiranje
B. Nepoverenje
C. Okrivljivan je
D. Projekcija
E. Racionalizacija i intelektualizacija.
Miini sloj u kome su n a e n e hronine miine ten
zije koje podravaju i opravdavaju ego o d b r a n e i u
isto v r e m e tite osobu od sloja priguenih oseanja koja
se ne usuuje da izrazi.
Emocionalni sloj oseanja koji ukljuuje potisnuto
oseanje besa, panike ili uasa, beznaa, tuge i bola.
Jezgro ili srce iz koga proizlazi oseanje da se voli i
da se b u d e voljen.
Terapeutski pristup ne moe da se ogranii samo na
prvi sloj, m a d a je on vaan. Moemo pomoi osobi da
postane svesna svojih tendencija da negira, projektuje,
okrivljuje ili racionalizuje, ali svest da to radi retko
utie na miine napetosti ili oslobaanje potisnutih ose
anja. Slabost isto verbalnog pristupa je u tome to
je ogranien samo na prvi sloj. Ako se ne utie na
miine tenzije, svest o t o m e moe lako da se degenerie u razliite v r s t e racionalizacija, sa prateom, ali
drugaijom formom negiranja ili projekcije.
Ovaj nedostatak verbalnih terapija da dovedu do
znaajnih promena linosti odgovoran je za pove
ano interesovanje za telesni i neverbalni pristup. Mno
ge od tih novih terapijskih tehnika tee da izazovu i
oslobode potisnuta oseanja. Naglasak je esto na iza
zivanju vritanja. Ne retko, pacijent e doiveti i bes
i tugu i moe izraziti enju.
Vritanje zaista ima mono katartino dejstvo na li
nost. To je bila jedna od s t a n d a r d n i h tehnika bioener
getike dugo vremena. Vrisak je kao eksplozija u li
nosti koja istog t r e n a otklanja ukoenost hronine mi
ine napetosti i minira ego o d b r a n e na p r v o m sloju.
Plakanje i duboko jecanje proizvode slian efekat, mek102

ajui i topei krutost tela. Ispoljavanje besa je takoe

korisno, ukoliko je bes izraen pod kontrolom i u tera
pijskoj situaciji. Pod tim uslovima to nije destruktivna
reakcija i moe biti integrisana u ego osobe to jest
moe da postane ego sintona. S t r a h je tee i vanije
izazvati. Ako panika ili uas nisu dovedeni do povr
ine, katartini efekat oslobaanja vritanja, besa i tuge
je kratkog veka. Dokle god pacijent izbegava da se
suoi sa svojim s t r a h o m i izbegava da razume razloge
za strah, nastavie da vriti, da plae i da b u d e besan
uz vrlo malo promena linosti. On e katartini proces
zameniti inhibitornim, ali se nee p o k r e n u t i u pravcu
razvoja. Ostae zarobljen izmeu inhibitornih snaga
koje nije razumeo, niti proradio, i elje da doivi t r e
nutno katartino oslobaanje.
Ipak, za terapiju je znaajno da tim potisnutim oseanjima dozvoli ispoljavanje. italac koji je upoznat sa
mojim prethodnim tekstovima o bioenergetici zna da
je naa stalna politika da se otvore i otpuste u p r a v o ta
oseanja, jer njihovo oslobaanje ini dostupnom ener
giju koja je neophodna za razvoj.
Po m o m miljenju, radei samo sa treim slojem ne
bi se postigao eljeni rezultat. Time to bi se prolo
pored prvog i drugog sloja, oni ne bi bili uklonjeni.
Oni t r e n u t n o nisu u akciji to jest, sve dok k a t a r
tini efekat traje. Meutim, k a d a osoba hoe da krene
U svet i da funkcionie kao odgovorna, odrasla osoba,
ponovo e uspostaviti svoje odbrane. Ne moe d r u g a
ije postupiti, jer regresivni ili katartini nain nije
podesan van terapijske situacije. Izgledalo bi logino da
se radi sa oba sloja, p r v i m i treim, poto su komple
mentarni jedan d r u g o m e ; prvi se bavi intelektom, a
trei emocionalnim o d b r a n a m a . Ali, t a k v a integracija se
teko postie, poto je jedina direktna veza tih slojeva
kroz sloj miine tenzije.
Ako neko radi sa drugim slojem, moe se lako k r e
tati do prvog ili treeg, kad god je to mogue. Tako se,
radei sa miinom tenzijom, moe pomoi oveku da
razume da su njegovi psiholoki stavovi uslovljeni
oklopljavaniem ili rigidnou tela. A u p r a v o m t r e n u t k u
moe da dosegne i otvori svoja priguena oseanja, pok
reui zgrene miie koji zadravaju i spreavaju nje
govo izraavanje. Na primer, vritanje je zadrano m i
inom napetou u grlu. Ako se vrsto prstima pritisne
spoljanji mii du v r a t a dok osoba proizvodi glasan
103

zvuk, taj zvuk e se esto pretvoriti u vrisak. Vrisak

se obino nastavlja i posle p r e s t a n k a pritiskanja, poseb
no k a d a postoji potreba za vritanjem. Pratei vritanje,
ovek se kree u prvi sloj da sazna ta je vrisak
znaio i zato je bilo potrebno priguivati ga. Na taj
nain su sva tri sloja ukljuena u analizu i proradu
odbrambenog stava. Imajuu u centru panje probleme
tela, na taj nain stegnuto i zgreno grlo premeta pos
t u p a k sa isto katartinog m a n e v r a na otvaranje i na
proces orijentisan ka razvoju.
Ne izgleda mi neophodno da naglasim da r a d sa mi
inim napetostima, bez analiziranja psihikih odbrana
ili izazivanja potisnutih oseanja, nije terapeutski pro
ces. Rad na telu kao, to su masaa ili joga-vebe,
imaju pozitivnu vrednost, ali one nisu specifino tera
pijski po sebi. Meutim, mi oseamo da je svakoj osobi
vano da b u d e u dodiru sa svojim telom i da smanji
stanje napetosti, tako da o h r a b r u j e m o sve nae pacijente
da rade bioenergetske vebe bilo sami ili na asovima,
kao i da redovno idu na masau.
Pretpostavimo, u cilju diskusije, da je mogue otklo
niti svako odbrambeno ponaanje linosti. K a k o bi zdra
va osoba funkcionisala? K a k o bi izgledao na dijagram?
etiri sloja bi jo uvek postojala, ali bi sada bili ko
ordinirani i bili bi vie ekspresivni nego odbrambeni.
Svi impulsi bi ili od srca, to bi znailo da osoba sve
radi od srca. To znai, volela bi da radi sve to radi,
igru ili seks. Reagovala bi emocionalno na sve situacije:
njene reakcije bi kao osnovu u v e k imale oseanje. Mog
la bi da b u d e besna, tuna, uplaena ili radosna, zavisno
od situacije. Ta oseanja bi predstavljala njenu pravu
reakciju, poto bi bila osloboena k o n t a m i n i r a n i a pri
guenim emocijama koje se v u k u iz detinjstva. I poto
bi njeni miini slojevi bili osloboeni hronine nape
tosti, njena akcija i pokreti bili bi elegantni i efikasni.
S d r u g e strane, oni bi odraavali oseanja i bili bi potinjeni kontroli ega. P r e m a tome, bili bi koordinirani
i sasvim u redu. Osnovni kvalitet osobe bio bi lakoa
s p r a m tegoba; osnovno oseanje bi bilo dobra voljaBila bi radosna ili alosna, ve p r e m a situaciji, ali bi
u svemu uestvovala srcem.
Opisujui tu osobu, govorim o idealu. Iako niko ne
moe dostii to idealno stanje, niko nije ni toliko uda
ljen od svoga srca da ne moe doiveti t r e n u t a k radosti
104

kada mu je srce otvoreno i slobodno. K a d a je srce p o l Puno zatvoreno p r e m a svetu ono prestaje da kuca i
osoba u m i r e . Tuno je gledati k a k o neki ljudi izgledaju
vie mrtvi nego ivi.
Anksioznost
Funkcija psihikih i telesnih odbrana, o kojima sam
govorio u p r e t h o d n o m delu, je da zatiti oveka od
anksioznosti. Najozbiljnija anksioznost je povezana sa
Poremeajima u funkcionisanju srca. Ve s a m pominjao
da
svaka nepravilnost sranog r i t m a ima taj efekat.
Ali, takoe je tano da e svako ometanje procesa di
sanja proizvesti anksioznost. Svako ko je posmatrao
105

astmatinog pacijenta k a k o se bori da doe do vazduha

moe proceniti intenzitet anksioznosti nastale zbog te
koa u disanju. U irem smislu, moemo pretpostaviti
da e svaka situacija koja ometa rad vitalnih funkcija
organizma proizvesti anksioznost. Teko se moe rei
da je disanje m a n j e vano za ivot organizma nego
cirkulacija.
Veza izmeu tekoa u disanju i anksioznosti je bila
poznata i Frojdu. U mojoj poslednjoj knjizi, Depresija
i telo, citiram zapaanja Ernesta Donsa (Jones), Frojdovog biografa, koja pokazuje da je Frojd bio toga
svestan. ,,U pismu godinu dana kasnije, on (Frojd) ta
koe primeuje da je anksioznost kao rezultat ometanja
disanja aktivnosti koja nije imala psihiku proradu
mogla biti izraz n e k e nagomilane tenzije." Prevede
no sa tehnikog jezika psihoanalize, to znai da bi na
gomilavanje napetosti proizvelo ometanje disanja i iza
zvalo anksioznost. Na nesreu, ni Frojd ni tradicionalna
psihoanaliza se nisu rukovodili tom idejom, to bi, da
jesu, otvorilo put biolokom razumevanju poremeaja
linosti. Ta veza, koju je Rajh samostalno otkrio i ispi
tao, postala je osnova njegovog terapeutskog pristupa
i vodila je ka bioenergetici.
Drugu ideju o prirodi anksioznosti dao je Rolo Mej
(Rollo May), koji je naao poreklo n e m a k e rei
anksioznost", Angst , to znai guiti u tesnacu".
Tesnac se moe odnositi, na primer, na poroajni kanal
kroz koji je svako od nas proao na svom p u t u ka neza
visnom postojanju. To prolaenje moe biti praeno
anksioznou, poto to za organizam predstavlja prela
enje na samostalno disanje. S v a k a tekoa koju orga
nizam sisara moe imati u zapoinjanju samostalnog
disanja bila bi pretnja ivotu i proizvela bi fizioloko
stanje anksioznosti. Ali, tesnac se takoe moe odnositi
na vrat, uzan prolaz izmeu glave i ostatka tela, kroz
koji prolazi vazduh do plua a k r v protie u glavu.
Guenje u tom podruju je takoe direktna pretnja
ivotu i dovela bi do anksioznosti.
23

23

Englesko choking in the narrows" prevedeno bukvalno znaci

guSenje u suenju. Iz pominjanja choking in the narrows vidi se
da Loven misli na suenja tela, kao to su vrat i struk, kroz
koja impulsi ne mogu da prou, ve se zadravaju i gue". (Prim
prev.)

106

Imao sam prilike da p o s m a t r a m dramatian dogaaj

spontanog guenja i da vidim intenzitet anksioznosti
koji to proizvodi. To se desilo tokom p r v e seanse sa
jednom pacijentkinjom. Leala je preko stolca za di
sanje i pokuavala da die dublje i punije. Iznenada,
uspravila se p o t p u n o upaniena, rekavi priguenim
glasom Ne mogu da diem. Ne mogu da diem". Uveravao sam je da e biti sve u redu i za manje od jed
nog minuta prolomilo se duboko, snano jecanje. Cim
je poela da plae, disanje joj je postalo ponovo lako.
Bilo mi je jasno ta se desilo. Ne slutei emocionalno
rastereenje, ona je relaksirala g r u d n i ko i otvorila
grlo, a k a o rezultat toga dolo je do izbijanja snanog
impulsa za plakanje. Taj impuls je proizaao iz duboke
tuge zatvorene u njenim grudima. Reagovala je, nesvesno pokuavajui da prigui impuls, a umesto toga je
uguila svoje disanje.
U prvoj glavi sam p o m e n u o k a k o sam pod slinim
uslovima tokom terapije sa Rajhom oslobodio vrisak
iz svoga grla. Da sam tada pokuavao da spreim v r i
sak, siguran sam da bih poeo da se guim i da bi to
dovelo do ozbiljne anksioznosti. Nakon rastereenja pla
kanjem, koje je trajalo neko vreme, disanje moje p a cijentkinje je postalo dublje i slobodnije nego p r e toga.
Viam mnogo pacijenata koji se gue od oseanja koja
izbijaju k a d a otvore grlo i kada im disanje postane
dublje. Guenje je u v e k praeno anksioznou. Ova za
paanja potkrepljuju Mejovu definiciju anksioznosti i
takoe pokazuju mehanizam kojim napetost u v r a t u i
grlu ometa disanje, to dovodi do stvaranja anksioznosti.
Slian tip miinih napetosti smeten u dijafragmi i
u predelu s t r u k a moe ozbiljno da ometa disanje, ogra
niavajui pokrete dijafragme. To je potpunije dokumentovano radiolokim studijama ''. Dijafragma je glav
ni respiratorni mii i njena akcija je veoma podlona
emocionalnim stresovima. Na situaciju s t r a h a dijafrag
ma reaguje grenjem. Ako zgrenost postane hronina,
stvorena je predispozicija za anksioznost. Tu anksioz
nost sam nazvao anksioznost padanja i o njoj u vie
govoriti kasnije.
2

Carl Strough, Breath (New York. William M o r r o w . 1970). Sadri

opirnu diskusiju uloge dijafrgimilskih napetosti na p o r e m e a j e di
sanja.

107

Dijafragma je smetena tano iznad drugog prolaza

ili tesnaca struka. Taj prolaz povezuje g r u d i sa sto
m a k o m i karlicom. Impulsi prolaze kroz taj tesnac u
donji deo tela. Bilo koja p r e p r e k a u tom polju prigu
uje proticanje k r v i i oseanja ka genitalnom aparatu
i nogama, stvarajui anksioznost, stvaranjem s t r a h a od
padanja sa posledicom zadravanja daha.
Pitanje koje se postavlja j e s t e : koji impulsi su pri
gueni u s t r u k u ? Odgovor je, n a r a v n o , seksualni im
pulsi. Deca ue da kontroliu svoje seksualne impulse
uvlaei stomak i podiui dijafragmu. Viktorijanske
ene su postizale isti cilj oblaei korsete koji su stezali
s t r u k i ometali p o k r e t a n j e dijafragme. P r e m a tome,
seksualna anksioznost je tesno povezana sa ometanjem
disanja ili recima Rolo Meja guenjem u tesnacu".
Osnovna rajhovska pretpostavka je bila da je sek
sualna anksioznost p r i s u t n a kod svih neurotskih prob
lema. Mi smo u bioenergetici videli da se ta pretpo
stavka potvruje u sluaju za sluajem. U ovo doba
seksualnog n a p r e t k a ne dolazi mnogo pacijenata da se
ali na seksualnu anksioznost. Meutim, seksualni po
remeaji su esta tegoba. Ono to lei iza tih problema
je duboka anksioznost, koje nismo svesni sve dok se
napetost u predelu s t r u k a ne smanji. Slino tome, mno
gi pacijenti nisu svesni anksioznosti disanja. Pacijentkinja koju s a m ranije opisao nije bila svesna anksioz
nosti u vezi disanja. Bila je u stanju da je spreava
da izae na povrinu ne otvarajui dovoljno svoje grlo
i ne diui potpuno. Na isti nain se ljudi mogu bra
niti od seksualne anksioznosti, ne doputajui seksu
alnim oseanjima da preplave karlicu. Steui struk,
oni mogu drati oseanje ljubavi u srcu podalje od bilo
k a k v e direktne veze sa uzbuenjem u genitalnom apa
ratu. Njihova seksualna oseanja postaju ograniena
na genitalije. To odvajanje onda biva racionalizovano
tvrdnjom da seks i t r e b a da b u d e odvojen od ljubavi.
P o n e k a d se deava da se j a k a seksualna oseanja,
koja su potekla od srca, razviju spontano, dok su od
b r a n e izgleda ostale n e t a k n u t e . To se moe desiti i u
terapiji i van nje. U prvoj glavi sam p o m e n u o da pod
neuobiajenim uslovima ovek moe izai iz svoje ko
e". Taj proboj energije i oseanja stvara transcenden
talni doivljaj. O d b r a n e se privremeno predaju, dopu
tajui seksualnim oseanjima da slobodno protiu i dal
dovedu do punog orgastikog rastereenja sa intenziv108

njjn zadovoljstvom. U mnogim sluajevima, meutim,

ovek pokuava da prigui ta oseanja, poto nije u
stanju da n a p u s t i svoje odbrane. A k o se to desi, on
ili ona razvija j a k u anksioznost, koju je Rajh nazvao
anksioznost orgazma.
Zapoeo sam ovo poglavlje, rekavi da odbrane slue
da zatite osobu od anksioznosti. Zatim sam govorio o
prirodi anksioznosti i odnosu anksioznosti sa opaa
njem nekih poremeaja normalnog funkcionisanja tela;
tekoama disanja zbog guenja u tesnacu" i s t r a h o m
od padanja. Meutim, videli smo konano da u odsu
stvu odbrana, ili k a d a one popuste, n e m a anksioznosti,
ima samo zadovoljstva. Moramo, prema tome, zaklju
iti da je prisustvo o d b r a n a ono to predodreuje osobu
za anksioznost, ili, drugim recima, ono to s t v a r a u s love za anksioznost.
Kako odbrane operiu na ta dva oigledno k o n t r a
diktorna naina, branei od anksioznosti i u isto vreme
gradei osnovu za n j u ? Da bi se dao odgovor, m o r a se
shvatiti da se o d b r a m b e n i poloaj ne razvija da bi
uvao osobu od anksioznosti to jest, njene svako
dnevne funkcije ve pre da bi je zatitio od povreda,
bilo od n a p a d a ili odbacivanja. Ako je osoba bila pred
met ponovljenih n a p a d a , ona e u budunosti upraviti
odbrane p r e m a njima. Isto to ine drave sa vojnom
organizacijom. V r e m e n o m i na linom i na nacional
nom nivou, odravanje o d b r a n a postaje deo ivota.
Meutim, postojanje odbrana odrava i strah od n a
pada, i t a k o ovek osea da je o p r a v d a n o da dalje jaa
odbrambene poloaje. Ali, o d b r a n e takoe zatvaraju
oveka, a konani rezultat je da ovek postaje zatvo
renik svoje sopstvene o d b r a m b e n e s t r u k t u r e . Ako ne
ini n a p o r da izae odatle, ostae iza svojih zidova r e
lativno osloboen anksioznosti.
Opasnost se javlja a anksioznost je signal za opas
nost samo k a d a ovek pokua da se otvori, da izae
ili napusti svoje odbrane. Opasnost ne m o r a biti stvar
na, i ovek moe biti toga svestan. ali opasnost se ose
a kao i da je stvarna. Svaki pacijent koji se otvori ili
napusti o d b r a n e primeuje: oseam se ranjivo". N a
ravno, on je ranjiv, svako je od nas ranjiv, to je p r i
roda ivota, ali se mi ne oseamo ranjivo ukoliko se
ne plaimo da e n a s n e k o napasti. Svi smo mi smrtni,
aU ne oseamo da emo u m r e t i ukoliko primetimo da
neto ozbiljno nije u r e d u sa naim telom. U t r e n u t k u
109

ranjivosti, anksioznost moe porasti. Ako se osoba koja

je u panici zatvara i pokuava da ponovo uspostavi
odbrane, doivee vrlo jaku anksioznost.
Pogledajmo sada taj proces bioenergetski. Glavni ka
nali komunikacije od srca prolaze kroz suenja u vratu
i s t r u k u da bi dostigli periferne take k o n t a k t a sa sve
tom. A k o su ti kanali otvoreni, osoba je otvorena i
njeno srce je otvoreno p r e m a svetu. Nae o d b r a n e su
podignute oko tih prolaza u tesnacu. Oni ne prekidaju
komunikaciju i k o n t a k t u potpunosti, jer bi to vodilo
smrti. Doputaju samo ogranienu razmenu ili ogra
nien pristup. Dok je ovek u t i m granicama, oslobo
en je anksioznosti. Ali, to je ogranien i s p u t a n stil;
ivota. Svi mi hoemo da b u d e m o otvoreniji prema
ivotu.
Ovde se bavimo nivoima ili intenzitetom oseanja.
Dokle god su oseanja koja otiu u okviru granica
miinih napetosti, nee biti anksioznosti. Anksioznost
e se razviti kada snanije oseanje pokua proboj i
pone da se gui u panici. Panika ini da se osoba sko
ro p o t p u n o zatvori, ugroavajui ivot organizma.
U t o m smislu, svaki uspean terapeutski manevar
prvobitno dovodi do oseanja anksioznosti. To obja
njava zato se na razvoj anksioznosti u terapiji esto
gleda kao na pozitivan znak. Osoba je prisiljena da
p o s m a t r a svoje o d b r a n e objektivnije i olakava pro
r a d u strahova na psihikom i miinom nivou. Napre
dovanje u terapiji k a r a k t e r i e poveanje oseanja, po
veanje anksioznosti i, najzad, poveanje zadovoljstva.
Te ideje o prirodi anksioznosti mogu se prikazati na
slici koja pokazuje proticanje oseanja od srca, kroz
suenja, p r e m a perifernim organima tela. Na sledeoj
slici vidi se da proticanje oseanja ide paralelno sa
proticanjem krvi, koje obezbeuje kiseonik za odra
vanje ivota i h r a n u za sve elije tela.
Glavni organi gdave su mozak, ulni receptori, nos
i usta. Osim kod mozga, glavne funkcije tog dela tela
su vezane za unoenje. R u k e to isto ine. Kiseonik,
h r a n a i senzorna stimulacija ulaze kroz glavu. Donji
deo stomaka i karlica su povezani sa otputanjem
odnosno eliminacijom i seksualnim pranjenjem. U bio
energetici noge p o s m a t r a m o kao organ otputanja ener
gije, poto o n e pokreu organizam i uzemljuju ga. Ta
polarnost u telesnom funkcionisanju je osnova za pret110

111

postavku da je deo tela na k o m e je glava ukljuen u

proces koji vodi ka poveanom punjenju energijom ili
uzbuenjem, dok je drugi k r a j , takozvani repni, uklju
en u proces koji vodi ka otputanju energije.
Odravanje ivota ne zavisi samo od stalnog snabdevanja energijom (hranom, kiseonikom i stimulacijom)
ve i od otputanja odgovarajueg iznosa energije.
Zdravlje je, naglasiu, stanje relativne ravnotee sa
izvesnom koliinom vika energije za razvoj i repro
duktivne funkcije. Nedovoljno unoenje vodi troenju
energetskih rezervi i usporava ivotne procese. Kada
je, s d r u g e strane, nivo otputanja neodgovarajui, prva
posledica je stvaranje anksioznosti. To se ponekad de
ava u terapiji k a d a se povea energija organizma ili
uzbuenje, kao posledica dubokog disanja, i osoba ne
moe da se oslobodi tog uzbuenja kroz emocionalno
rastereenje, zbog inhibicija samoispoljavanju. Osoba
e postati nervozna i uznemirena, a to je stanje koje
nestaje im se postigne efikasno oslobaanje, bilo kroz
plakanje bilo kroz bes. Suoena sa nesposobnou da
postigne takvo oslobaanje, osoba m o r a da prekine di
sanje.
Za mnoge ljude anksioznost je samo privremeno sta
nje izazvano situacijom koja previe uznemirava telo.
Ljudi tee da ostanu u stanju relativne ravnotee ener
gije. Na nesreu, energetski nivo tog stanja ravnotee
je relativno nizak, t a k o da se mnogi ljudi ale na hronian umor. Poveanjem energije riziku je se da se iza
zove anksioznost, to prosena osoba ne moe da pod
nese bez neke vrste t e r a p e u t s k e podrke. Ta podrka
pomae osobi da r a z u m e svoju anksioznost i da je os
lobodi uzbuenja izraavajui oseanja. Kod ljudi ije
je samoizraavanje n e s p u t a n o , energetski nivo se moe
odravati na visokom nivou, to stvara v i b r a n t n o telo,
ivo i puno oseanja za ivot.
Takoe treba da se naglasi i sledee. ivot nije pa
sivna operacija. Organizam t r e b a da se otvori i poseg
ne za neim to eli da dobije. To vai za kiseonik kao
i za h r a n u . Kod deteta i funkcija disanja i funkcija je
denja koriste isti fizioloki m e h a n i z a m usisavanjeBeba usisava vazduh u plua na isti nain na koji usi
sava mleko u usta i sistem za varenje. I zbog toga sto
obe funkcije koriste zajedniki mehanizam, poremeaj
u jednoj od aktivnosti utie i na drugu.
112

Pomislite ta se deava sa detetom koje je p r e r a n o

odbijeno od sise. Veina dece ne prihvata voljno g u
bitak prvog voljenog objekta. Ona plau i trae dojku
ustima i r u k a m a . To je njihov nain izraavanja ljubavi.
Poto su frustrirani u tom pokuaju, postaju nemirni,
imaju greve i plau od besa. T a k v o detinje ponaanje
obino izaziva majinu ljutnju i dete ubrzo s h v a t a da
se mora uzdrati od te elje. Ono to radi guei impuls
da trai i impuls da plae. Miii v r a t a i grla postaju
zgreni da bi spreili o t v a r a n j e i spreili prodiranje
impulsa. To utie i na disanje, jer zgreno grlo takoe
spreava prodiranje impulsa ka traenju i usisavanju
vazduha. O bliskoj vezi poremeaja u dojenju i disanju
diskutovalo se u knjizi Prava deteta od M a r g a r e t Rajbl
(Ribble).
Koristio s a m dojenje kao p r i m e r aktivnog procesa
otvaranja i traenja da se neto unese u telo. O t v a r a
nje i traenje su pokreti irenja organizma p r e m a iz
voru energije ili zadovoljstva. O istoj akciji se radi
bilo da dete eli majku, igraku ili, kasnije k a d a od
raste, voljenu osobu. Nean poljubac je slina akcija.
Kada dete m o r a da s p u t a te akcije ono uspostavlja od
brane na psihikom i fizikom nivou, kako bi inhibiralo t a k v e impulse. V r e m e n o m te odbrane postaju
strukturirane u telu u formi hroninih miinih n a p e
tosti, a u psihi k a o karakteroloki stavovi. U isto v r e
me seanja na to iskustvo su potisnuta i s t v a r a se ego
ideal koji odrava osobu iznad elje za kontaktom, intimnou, unoenjem neega u sebe i ljubavlju.
U ovom p r i m e r u vidimo vezu izmeu razliitih ni
voa linosti. Na povrini t j . na ego nivou od
brana ima formu ego ideala koji kae da nije muki
plakati" i negiranja ja to n i k a k o neu". Te o d b r a n e
su blisko vezane sa miinom tenzijom u grlu i r u k a m a
koji koe impuls da se otvori i posegne za onim to se
eli. Na telesnom nivou pitanje nije u tome da li je
muki plakati. K a d a su tenzije snane, osobi je skoro
nemogue da zaplae. Sline tenzije postoje u r a m e
nima, to oteava posezanje r u k a m a za onim to se
l i . Na dubljem emocionalnom nivou ima potisnutih
oseanja tuge, beznaa, besa i ljutnje, sa impulsima
da se grize, sa s t r a h o m i enjom. Sve to mora da b u
de proraeno p r e nego to se srce te osobe moe poo v o potpuno otvoriti.
Ze

113

Pa ipak, osoba nije m r t v a ; njeno srce ezne za lju

bavlju, njena oseanja hoe da se izraze, telo eli da
b u d e slobodno. Ali, ako napravi bilo koji snaan po
k r e t u tom pravcu, odbrane gue impuls i guraju oso
bu u anksioznost. U veini sluajeva ta anksioznost je
tako ozbiljna da se osoba povlai i zatvara, ak i kada
to znai odravanje niskog energetskog nivoa, odrava
nje elja na m i n i m u m u i ivota u zastoju. Veina ljudi
ivi u s t r a h u da b u d e potpuno iva.

V ZADOVOLJSTVO: PRIMARNA
ORIJENTACIJA

Princip

zadovoljstva

P r i m a r n a orijentacija ivota je p r e m a zadovoljstvu,

a to dalje od bola. To je bioenergetska orijentacija,
jer na telesnom nivou zadovoljstvo u n a p r e u j e ivot
i dobrobit organizma. Bol se, kao to svi znamo, doiv
ljava kao pretnja integritetu organizma. O t v a r a m o se
i spontano poseemo ka zadovoljstvu, a skupljamo se i
povlaimo iz situacije koja je bolna. Meutim, kada
situacija sadri obeanje zadovoljstva uporedo sa p r e t njom bolom, doivljavamo anksioznost.
Taj pojam anksioznosti se ne kosi sa naim prethod
nim stanovitem. Obeanje zadovoljstva izaziva impuls
organizma da se posegne p r e m a izvoru, ali pretnja b o
lom prisiljava organizam da gui taj impuls, stvarajui
stanje anksioznosti. Pavlovljev rad sa uslovnim r e
fleksima kod pasa jasno pokazuje k a k o se anksioznost
moe proizvesti kombinacijom neprijatnog stimulusa
prijatnim. Pavlovljev eksperiment j e bio vrlo prost.
On je prvo uslovljavao psa da reaguje na zvuk zvona,
dajui mu odmah posle zvona h r a n u . Za k r a t k o vreme,
sam zvuk zvona je bio dovoljan da pas postane u z b u
en, da lui pljuvaku, anticipirajui zadovoljstvo od
hrane.
Sa

Kada je taj refleks bio dobro zasnovan Pavlov je

Prornenio situaciju, dajui psu elektrini ok svaki p u t
kada bi se uo zvuk zvona. Zvuk zvona je u pseem
j*mu postao povezan sa obeanjem h r a n e i sa pretnjom
bolom. Pas je bio s p u t a n eleo je da ide prema hrani,
se plaio da, to uradi, t a k o da je upao u stanje teke
anksioznosti.
a l i

114

115

Ta situacija kada je ovek izloen vieznanim signa

lima uzrok je anksioznosti u osnovi svih neurotskih i
psihotinih poremeaja linosti. Takva bezizlazna situ
acija nastaje u detinjstvu izmeu roditelja i dece. Bebe
i deca gledaju na svoje roditelje kao na izvore zado
voljstva i poseu za njima sa ljubavlju. To je bioloki
normalno, poto su roditelji izvor h r a n e , k o n t a k t a i
senzorne stimulacije koja im je potrebna. Dok se ne;
suoi sa frustracijama i uskraenjima, dete je svo
jezgro tj. svo srce. Ali, u naoj kulturi gde su esta
uskraivanja emocionalnog k o n t a k t a i frustracije i gde
je odrastanje praeno kanjavanjem i pretnjom, to ne
traje dugo. Roditelji, na alost, nisu samo izvori zado
voljstva: oni se u detinjem u m u brzo povezuju sa mo
gunou doivljavanja bola. Anksioznost koja iz toga
proizlazi je, po m o m e miljenju, odgovorna za nemir
i hiperaktivnost koju mnoga deca pokazuju. P r e ih kas
nije diu se odbrane da bi umanjile anksioznost, ali te
odbrane takoe umanjuju ivot i vitalnost organizma.
Ta sekvenca posezanje za zadovoljstvom -> deprivacija, frustracija, ili kanjavanje -* anksioznost i on
da -* odbrana jeste opta ema koja objanjava sve
probleme linosti. Da bi se r a z u m e o pojedinani sluaj,
ova ema treba da se dopuni znanjem o specifinoj situ
aciji koja stvara anksioznost i o o d b r a n a m a podignutim
da bi se sa njom borilo. Drugi vaan faktor je vreme,
jer to se ranije anksioznost javi u ivotu, to je vie
u t k a n a u linost i protivodbrane postaju dublje struk
turirane. Priroda i intenzitet preteeg bola igraju zna
ajnu ulogu u odreivanju o d b r a m b e n i h stavova.
Skoro sve osobe u n a e m d r u t v u razvijaju odbrane
protiv nagona za zadovoljstvom, zato to je to u pro
losti bio uzrok tekih anksioznosti. O d b r a n a ne blokira
potpuno sve impulse za posezanjem ka zadovoljstvu.
Ukoliko bi to bio sluaj, usledila bi s m r t te osobe, v
konanoj analizi s m r t je p o t p u n a odbrana protiv ank
sioznosti. Ali, poto je svaka odbrana ograniavanje
ivota, ona je delimino i smrt. O d b r a n a proputa izvesne impulse pod ogranienim uslovima i u ogranienom
stepenu. Ali, kao to sam pomenuo, odbrane se razli
kuju od oveka do oveka, m a d a se mogu grupisati U
razliite tipove.
U bioenergetici se razliiti tipovi o d b r a n a sumiraju
pod nazivom k a r a k t e r n e s t r u k t u r e " . K a r a k t e r je deft*
116

nian kao uvreeni sklop ponaanja, tipian nain na

koji osoba upravlja svojim nagonom za zadovoljstvom.
Karakter je u telu s t r u k t u r i r a n u formi hronine i
uopte nesvesne miine napetosti koja blokira ili ogra
niava impulse za posezanjem. K a r a k t e r je t a k o e
fiziki stav koji je potkrepljen sistemom negiranja,
racionalizacije i projekcije i upravljen prema ego idealu
koji potvruje njegovu vrednost. Funkcionalni identi
tet psihikog k a r a k t e r a i telesne s t r u k t u r e ili miinog
stava jeste klju za razumevanje linosti, jer n a m to
omoguava da itamo k a r a k t e r sa tela i da objasnimo
telesni stav kroz njegovo psihiko predstavljanje i
obratno.
Mi, bioenergetski terapeuti, ne pristupamo pacijentu
kao k a r a k t e r n o m tipu. Mi ga vidimo k a o jedinstvenu
individuu iji je n a g o n za zadovoljstvom zastraen a n k
sioznou, zbog koje je podigao izvesne tipine odbrane.
Odreivanje njegove k a r a k t e r n e s t r u k t u r e omoguava
nam da vidimo njegove dublje probleme i da mu tako
pomognemo da se oslobodi ogranienja steenih prvim
ivotnim iskustvom. P r e nego to opiem razliite k a
rakterne tipove fiziki i psiholoki, voleo bih da p r o diskutujem o prirodi zadovoljstva i da pripremim t e o
retski okvir za opisivanja.
Zadovoljstvo se moe definisati na brojne naine.
Glatko i lako funkcionisanje organizma poveava ose
anje zadovoljstva, isto kao to se doivljavaju anksioz
nost ih bol k a d a je ta funkcija poremeena ili k a d a je
u opasnosti. Postoji i druga situacija koja n a m prua
oseanje zadovoljstva, a to je k a d a poseemo za neim.
Prirodno, poseemo za onim za ta mislimo da e n a m
pruiti zadovoljstvo, ali ja ostajem pri tome da je sam
akt posezanja osnova doivljaja zadovoljstva. To p r e d
stavlja irenje celokupnog organizma, protok oseanja
i energije p r e m a periferiji organizma i sveta. U k r a j
njoj analizi oseanja su opaanje pokreta u organizmu.
Tako, kada kaemo da je osoba u stanju zadovoljstva,
to podrazumeva da su pokreti tela, posebno unutranji
pokreti, ritmini, n e s p u t a n i i otvoreni.
Oseanje zadovoljstva moemo, p r e m a tome, defini
sati kao opaanje p o k r e t a irenja u telu otvaranja,
Posezanja, uspostavljanja kontakta. Zatvaranje, povla
enje, uzdravanje ne doivljavaju se k a o zadovoljstvo
mogu stvarno da se dozive k a o bol ili anksioznost.
1

117

Bol proizlazi iz pritiska koji se s t v a r a kada energija

impulsa naie na prepreku. Jedini nain da se izbegne
bol ili anksioznost jeste da se podignu odbrane protiv
tog impulsa. A k o je impuls potisnut, osoba nee ose
ati anksioznost ili bol, ali tada takoe nee oseati
zadovoljstvo. Ono to se deava moe se utvrditi na
osnovu izraza tela.
K a d a je osoba zadovoljna, njene oi sijaju, koa je
ruiaste boje i topla, ponaanje ima lakou i ivahnost a dranje ima mekou i gracilnost. Ti vidljivi znaci
su manifestacija protoka oseanja, k r v i i energije ka
periferiji tela, to je fizioloki suprotnost ekspanzivnih,
centrifugalnih sila ili impulsa u telu. Odsustvo tih zna
kova otkriva da osoba nije u stanju zadovoljstva, ve
bola, bilo da ona to opaa kao takvo ili ne. U knjizi
Zadovoljstvo istakao sam da je bol odsustvo zadovolj
stva. Ima telesnih znakova koji to potkrepljuju. Tupost
pogleda oznaava povlaenje oseanja iz oiju. Koa
postaje bela i hladna zbog skupljanja kapilara, i arterija
i oznaava da je k r v duboko ispod povrine tela. Kru
tost i nedostatak spontanosti sugeriu da energetsko
punjenje ne protie slobodno kroz miini sistem. Ta
slika se svodi na stanje zgrenosti u organizmu, to je
u stvari somatski aspekt bola.
Treba istai da n e k a tela imaju meovitu sliku: jedna
s t r a n a je topla, meka i sjajna, dok je druga hladna,
napeta i bezbojna. Demarkaciona linija nije u v e k otra,
ali se razlika moe videti i osetiti. Cest sluaj tog pore
meaja je dobra boja koe i t o n u s gornjeg dela tela,
dok ostatak tela od s t r u k a nanie ima s u p r o t a n izgled
lou boju (braonkasta nijansa), bedan miini tonus
i neproporcionalnu debljinu s p r a m dobro graenog gor
njeg dela. Takva telesna slika je znak da postoji pre
preka proticanju oseanja kroz donji deo tela, posebno
seksualnih oseanja, i taj deo tela je u stanju uzdra
vanja ili kontrakcije. Drugo esto zapaanje je toplo
telo sa h l a d n i m r u k a m a i nogama. T a k v o stanje ozna
ava napetost ili uzdravanje na perifernom nivou koji
uspostavlja k o n t a k t sa okolinom. Izreka hladne ruke
toplo srce" podrava tu interpretaciju.
Naa p r i m a r n a orijentacija u posmatranju tela je da
odredimo stepen u kome je organizam sposoban da
uspostavi zadovoljavajui k o n t a k t sa okolinom. Takvo
reagovanje, kao to sam rekao iziskuje proticanje ose
anja uzbuenja ili energije od jezgra ili srca osobe ka
118

perifernim s t r u k t u r a m a ili organima. Reakcija zado

voljstva je takoe topla i p u n a ljubavi, jer je srce t a d a
u direktnoj komunikaciji sa spoljanjim svetom. Osoba
sa hroninom miinom napetou, koja prekida kanale
za komunikaciju od srca i ograniava proticanje ener
gije ka periferiji tela, pati na brojne naine. Ona moe
doivljavati oseanje frustracije i nezadovoljstva svo
jim ivotom i moe razviti n e k e somatske poremeaje.
Poto su to glavne tegobe zbog kojih ljudi odlaze kod
psihijatra, t r e b a shvatiti da se mogu ukloniti samo u k o
liko je p u n i kapacitet za zadovoljstvo ponovo uspostav
ljen.
Ljudsko telo ima est glavnih polja k o n t a k t a sa spo
ljanjim svetom: lice, ukljuujui senzorne organe u
tom podruju, d v e r u k e , genitalni a p a r a t i dve noge.
Postoje minimalna podruja k o n t a k t a , k a o to su grudi

119

kod ena, koa u celini i zadnjica k a d a se sedi. Tih est

glavnih podruja formiraju interesantnu konfiguraciju
koja se bolje vidi k a d a osoba stoji razdvojenih nogu i
rairenih ruku. Dijagram tela bi izgledao k a o na crteu
na str. 120, g d e je n u m e r i s a n o est podruja.
Ako tu sliku pretvorimo u dinamiki dijagram, slika
na str. 121, est p o d r u j a bi, energetski posmatrano,
predstavljalo najisturenije delove.
Na tom crteu broj 1 predstavlja glavu, koja je cen
t a r ego funkcija i ukljuuje senzorne organe sluha,
ukusa, vida i mirisa. Take 2 i 3 predstavljaju
r u k e koje dodiruju okolinu i njome manipuliu. Take
4 i 5 predstavljaju noge, koje obezbeduju sutinski kon
t a k t sa podlogom; taka 6 je genitalni aparat, koji je:
glavni organ za k o n t a k t i odnose sa suprotnim polom.

obzira na injenicu da su one fiksirane s t r u k t u r e , izvestan stepen protezanja je mogu. Usne mogu biti i s p u p ene ili uvuene, r u k e mogu biti produene ili s k r a
ene, zavisno od stepena u kome neko posee, i, n a r a v
no, genitalni organi i kod m u k a r c a i kod ene funk
cioniu kao p r a v e pseudopodije k a d a postanu ispunjeni
krvlju, napunjeni oseanjima i proireni. Donji e k s t r e
miteti su fiksiraniji i pokazuju malo promena. Poto
je vrat pokretljiv organ, glava moe trcati, biti drana
uspravno ili uvuena m e u ramena. K a d a je uspostav
ljen snaan k o n t a k t sa okolinom energetska razmena na
tim delovima tela je intenzivna. Na primer, k a d a je
uspostavljen k o n t a k t oima izmeu dve osobe koje su
uzbuene osea se naboj koji prolazi izmeu dva para
oiju. Slino, k a d a nekoga dodirnete r u k a m a koje su
pod naponom to je sasvim drugaiji doivljaj od dodira
ruku koje su hladne, suve ili napete. Energetska inter
akcija u seksu je, n a r a v n o , najintenzivnija, ali tu t a k o
e kvalitet i stepen m e u r a z m e n e zavisi od iznosa n a
pona koji pritie u ta polja kontakta.

Ego i telo
Odrasla osoba funkcionie simultano na dva razliita
nivoa. J e d a n je m e n t a l n i ili psihiki nivo; d r u g i je
fiziki ili somatski. Ovim se ne negira jedinstvenost
MENTALNO
PSIHA
EGO

U reagovanju koje prua

getskog naboja se odvija
tacaka. Tih est taaka se
etak organizma, kao kod
120

zadovoljstvo proticanje ener

od centra p r e m a svih est
moe posmatrati kao p r o d u
pseudopodija ili ameba. Bez

ENERGETSKI PROCESI

121

organizma. Osnovna teza bioenergetike, preuzeta od Raj

ha,, jeste da antiteza i jedinstvo karakteriu sve bioloke
procese. Dvojnost i jedinstvenost su integrisani dija
lektikim pojmovima, kao to je prikazano na crteu
na str. 121.
Kod zdrave linosti mentalni i fiziki nivo funkcionisanja sarauju da bi obezbedili dobrobit. Kod pore
meene linosti postoje podruja oseanja ili ponaa
nja gde su ti nivoi funkcionisanja ili aspekti linosti u
konfliktu. Podruje konflikta stvara p r e p r e k u slobod
n o m izraavanju impulsa ih oseanja. Ne govorim o
svesnoj inhibiciji izraavanja, koja je p r e d m e t svesne
kontrole. P r e p r e k e o kojima govorim su nesvesna spu
tavanja pokreta i izraavanja. T a k v e p r e p r e k e sputa
vaju osobu da posegne za zadovoljenjem svojih potreba
i, p r e m a tome, predstavljaju smanjenje kapaciteta te
osobe za zadovoljstvo.
Postavljanje te antiteze u termine ega i tela, p r e nego
mentalnog i fizikog, doputa n a m da uvedemo pojam
ego ideala i slike o sebi kao sila koje se mogu suprot
staviti telesnom nagonu za zadovoljstvom. Ti pojmovi
proizlaze iz uloge ega k a o sintetizirajueg posrednika.
Ego je posrednik izmeu u n u t r a n j e g i spoljanjeg sve
ta, izmeu sebe i drugih. Ta funkcija proizlazi iz nje
govog poloaja na povrini tela i na povrini u m a . Ego
formira sliku spoljanjeg sveta, u odnosu na koju se
svaki organizam mora prilagoavati, i na taj nain obli
kuje sliku o sebi n e k e osobe. Nasuprot tome, slika o
sebi odreuje kojim oseanjima i kojim impulsima e:
biti dozvoljeno ispoljavanje. U n u t a r linosti ego je pred
stavnik realnosti.
25

Ali, ta je realnost? Slika o njoj u naem u m u nije

uvek u saglasnosti sa realnom situacijom. Mi razvijamo
tu sliku u toku odrastanja i ona odraava svet nae
detinjstva i porodice mnogo vie nego svet odraslih i
drutva. Ta dva sveta nisu potpuno razliita, jer svet
porodice odraava iri svet drutva u kome se ivi. Raz
lika lei u injenici da svet u irem smislu nudi vei
izbor odnosa, koji ogranieni svet porodice ne nudi. Na
primer, ovek moe nauiti u detinjstvu da je traenje
pomoi znak slabosti i zavisnosti. Ako je to uenje
a

clt.

122

Lowen,

The

Physical

Dijnamics

of

Character

Structure,

op-

bilo praeno podsmevanjem zbog oseanja bespomo

nosti ili zavisnosti, osoba e imati tekoa da trai p o
mo ak i onda kada je pomo dostupna. Osoba koja raz
vija ego ideal da m o r a biti samostalna i raditi stvari sa
ma; oseae da je ismejana i poniena ukoliko izda taj
ideal. Nesvesno, birae odnose sa ljudima koji e se
diviti njenoj pseudonezavisnosti i ohrabrivati je, tako
da e na neki nain potkrepljivati nerealnu sliku o sebi.
Da bi se razumele k a r a k t e r n e formacije, t r e b a da zna
mo da u interakciji ega i tela ima dijalektikih p r o
cesa. Ego slika oblikuje telo kroz kontrolu koju ego
vri nad voljnom m u s k u l a t u r o m . Ljudi inhibiraju im
pulse za plakanje stiskajui zube, steui grlo, zadra
vajui dah i steui stomak. Izraavanje ljutnje kroz
udaranje moe biti inhibirano kontrakcijom miia r a menog pojasa, a t i m e se r a m e n a povlae unazad. U
prvo vreme inhibicija je svesna, sa ciljem da utedi
osobi dalje konflikte i bol. Meutim, svesna i voljna
kontrakcija miia zahteva ulaganje energije i, prema
tome, ne moe se beskonano odravati. K a d a inhibi
cija nekih oseanja m o r a da se odrava beskonano
dugo, zbog toga to izraavanje oseanja nije p r i h v a
eno u detinjstvu, ego odustaje od kontrole n a d zabra
njenim akcijama i povlai energiju od tih impulsa.
Tada uzdravanje od impulsa postaje nesvesno i mii
ili miii ostaju stegnuti zbog nedostatka energije p o
trebne za irenje i oputanje. Tada ta energija moe biti
uloena u druge prihvatljive akcije, to je proces koji
stvara ego ideal.
Dve posledice proizlaze iz tog odustajanja. P r v a je
da m u s k u l a t u r a iz koje se energija povlai ulazi u sta
nje hronine zgrenosti ili napetosti, to ini n e m o g u
im izraavanje inhibiranog oseanja. Impuls je tada
Praktino priguen i osoba ne osea vie inhibiranu
elju. Priguen impuls nije izgubljen. On ostaje u s p a
van ispod povrine tela, odakle ne utie na svesnost.
Pod intenzivnim pritiskom ili pri dovoljnoj provoka
ciji, impuls moe bit pod tako jakim naponom^ da se
Probija kroz inhibiciju ili prepreku. To se deava u
histerinim n a p a d i m a ili u ubilakom besu. Druga postedica je smanjenje energije m e t a b o h z m a organizma.
Hronina miina napetost spreava puno spontano disa
nje i tako smanjuje energetski nivo. Osoba moe u n o
siti dovoljno kiseonika potrebnog za uobiajene aktiv
nosti tako da bazalni metabolizam moe izgledati nor123

malno. Meutim, tekoe sa disanjem e se pojaviti u

situacijama stresa, bilo kao nesposobnost da se udah
ne dovoljno v a z d u h a ili, verovatnije, k a o nemogunost
da se nosi sa stresom.
Sada stanje tela prisiljava dijalektiku da radi u obr
nutom smeru. Fiziki uslovi oblikuju miljenje i sliku
o sebi svakog pojedinca. Nii energetski nivo ga prisi
ljava da pravi izvesna prilagoavanja svoga ivotnog
stila. On e nuno izbegavati situacije koje mogu izaz
vati njegova potisnuta oseanja i opravdavae to izbegavanje razvijajui racionalizacije o prirodi realnosti. Ti
manevri su priruna sredstva ega koji spreava da emo
cionalni konflikt postane svestan. Stoga se oni zovu
ego odbrane. Druge ego o d b r a n e su negiranje, projek
cija, izazivanje i okrivljivanje. Te o d b r a n e podrava
energija povuena iz konflikta. Osoba je sada karakteroloki zatiena oklopom od potisnutih impulsa. Na
fizikom nivou oklop se odrava hroninom miinom
napetou. Oklop, sada ugraen, moe u p r k o s tome
funkcionisati na ogranien nain ili u ogranienim pod
rujima.
K a d a je dostigao izvestan stepen stabilnosti i sigur
nosti ego se ponosi svojim postignuem. Ego zadovolj
stvo jedne osobe proizlazi iz njenog prilagoavanja i
kompenzacije. Covek koji ne moe da plae svoju ne
sposobnost s m a t r a znakom snage i hrabrosti. On se
ak moe podsmevati drugom oveku ili detetu koje
lako zaplae, proglaavajui svoju sopstvenu neurotsku
crtu vrlinom. Osoba koja nije u stanju da b u d e besna
ili da udari stvara vrlinu od svoje mane, tvrdei da je
postavljanje na stanovite d r u g e osobe oznaka razum
nog oveka. ena koja nije u stanju da otvoreno po
segne za ljubavlju koristie seks i potinjenost kao na
in da postigne k o n t a k t koji joj je potreban i smatrae
sebe izuzetno seksi i enstvenom.
S v a k a miina napetost spreava osobu da direktno
posegne za zadovoljstvom. Suoen sa t a k v i m ogranie
njima, ego e manipulisati okolinom u unapreivanju
telesne potrebe za k o n t a k t o m i zadovoljstvom. Ego e
opravdavati takvu manipulaciju kao neophodnu i nor
malnu, jer je izgubio k o n t a k t sa emocionalnim konflik"
tom koji je doveo do takvog stanja. Taj konflikt pos
taje s t r u k t u r i r a n u telu i nedostupan egu. Osoba je tada
samo na recima za ideju promene, ali dok se ne suoi"?
124

problemom na telesnom nivou malo je verovatno da

/e doi do pravog menjanja.
Da bi se shvatio sloen odnos izmeu ega i tela, m o
ramo integrisati dva suprotna stanovita o ljudskoj li
nosti Prvo gledite polazi od podloge. Po njemu, hije
rarhija funkcionisanja linosti izgleda kao piramida p r i
kazana na ovoj slici.
26

PRIRODNA SREDINA

Osnovu piramide ine telesni procesi koji odravaju

ivot i daju podrku linosti. Oni stoje na zemlji, u k o n
taktu su sa njom ili sa prirodnom sredinom. Ti procesi
izazivaju oseanja i emocije koji potom vode do p r o
cesa miljenja. Na v r h u je ego, koji je u bioenergetici
^ e n t i a n sa glavom. Isprekidane linije pokazuju da su
e funkcije povezane i zavisne jedna od druge.
Odnos ega i tela moe se uporediti sa odnosom gene
rala i njegovih t r u p a . Bez generala ili g l a v n o k o m a n d u JUeg oficira t r u p e ne ine vojsku, ve gomilu. Bez t r u Pa general je samo v r h o v n a figura. K a d a general i
u p e funkcioniu zajedno u h a r m o n i j i i u k o n t a k t u sa
s v

t r

20

sical

Potpunije razmatranje tog odnosa sadri moja knjiga The Phy

Dynamics of Character Structure, op. clt.

125

realnou, to je dobra, efikasna vojska. K a d a su oni u

konfliktu, ima poremeaja i problema. To se moe
desiti ako g e n e r a l opaa svoje t r u p e kao brojeve i pione
u svojoj igri rata. On moe zaboraviti da je r a t borba
ne samo t r u p a ve za t r u p e i ne samo za njegovu linu
slavu. Tako ego moe izgubiti iz vida injenicu da se
radi o njegovom telu, a ne o slici koju ono predstavlja.

Vieno se take gledita generala, n o r m a l n a hijerar

hija autoriteta u n u t a r jedne vojske bila bi obrnuta.
Nijedan general ne moe funkcionisati ukoliko ne opaa
sebe k a o najvanijeg. Isto to vai za ego i telo. Pos
ni a t r a n o odozgo t j . sa stanovita ega piramida
funkcionisanja linosti bila bi o b r n u t a . Gledanje odoz
go meri stepen svesnosti ili kontrole. Vie je svesnosti
uloeno u ego, nego u bilo koju drugu funkciju. Prema
tome, mi smo vie svesni naih misli nego naih osea
nja, a najmanje smo svesni naih telesnih procesa. To
je generalovo gledanje hijerarhije vojske sa stanovita
moi. To se moe izjednaiti sa posmatranjem funkcio
nisanja linosti sa stanovita znanja,, to je operacija
ega. S druge strane, telo ima svoju m u d r o s t koja pret
hodi sticanju znanja.
Ta dva stanovita ljudske linosti mogu se integrisati stavljanjem jednog trougla preko drugog. Tada do126

bijamo sliku estokrake zvezde koja je koriena u p r e t

hodnim poglavljima knjige da prikae celo telo. Ispre
kidane linije pokazuju gde je konflikt najintenzivniji
podruje dijafragme ili s t r u k a gde se sreu dve polo
vine tela.
Dva trougla takoe mogu predstavljati mnoge d r u g e
polarne odnose u ivotu nebo i zemlju, d a n i no,
mukarca i enu, v a t r u i vodu. Zanimljivo je da Kinezi
koriste razne dijagrame da opiu dvojnost ivotnih sna
ga to se u kineskoj filozofiji zove jin i jang. Razlika
izmeu dva dijagrama sugerie dva razliita ivotna
stila. Kruni kineski dijagram naglaava ravnoteu; estokraka zvezda, t a k o e poznata k a o Davidova zvezda,
naglaava interakciju.

Te sile ne samo da komuniciraju u n u t a r organizma

da bi proizvele impuls koji k a r a k t e r i e zapadnjaku
aktivnost ve takoe prisiljava organizam da agresivno
komunicira sa okolinom. Ja ne koristim ovde re a g r e
sivan" u d e s t r u k t i v n o m smislu, ve u smislu s u p r o t
nosti pasivnom". Zapadnjaka agresivnost ima i pozi
tivne i negativne aspekte. Ali, bilo da su pozitivni ili
negativni, imaju za cilj promenu, nasuprot orijental
nom stavu iji je cilj stabilnost. Radi jednostavnijeg
Prikazivanja, podeliu ljudsku aktivnost na etiri g r u Pe: intelektualnu, socijalnu, k r e a t i v n u i fiziku, uklju
ujui seksualnu. P o j a m interakcije postaje j a s a n k a d a
* grupe stavimo na etiri s t r a n e naeg crtea k a o to
Prikazano na sledeoj slici.
e

]e

127

Snaga impulsa koji su centrifugalne sile u osnovi

interakcije linosti sa svetom zavisi od jaine bioener
getskih procesa u telu. S e m toga, efikasnost t i h impulsa
u zadovoljavanju potreba zavisi od slobode da se oni
izraze. Uzdravanje ili hronina miina napetost, koji
spreavaju proticanje impulsa i oseanja, ne samo da
podrivaju efikasno funkcionisanje linosti ve takoe
ograniavaju k o n t a k t i interakciju osobe sa okolinom.
To smanjuje oseanje pripadanja i oseanje da je li
nost d e o sveta i umanjuje s t e p e n duevnosti.
Moja n a m e r a ovde nije da se protivim ili zalaem za
zapadnjaki stil ivota. U preteranoj agresivnosti, to
znai eksploatiui i manipuliui drugima, izgubili smo
vano oseanje ravnotee. Doputamo egu da podriva
telo i koristimo znanje da odbacimo m u d r o s t tela. T r e
ba da uspostavimo ravnoteu u n a m a samima i u naim
odnosima sa svetom u k o m e ivimo. Meutim, p i t a m
se da li bi ta ravnotea m o g l a biti uspostavljena ako
bismo odbacili zapadnjake stavove o ivotu u korist
istonjakih. T r e b a da b u d e m o svesni da istok nastoji
da usvoji zapadnjake stavove.
FIZIKA SREDINA

A k o sada kombinujemo taj crte sa slinim crteima

iz prethodnog dela: dobijamo sliku dinamikih snaga
sadranih u ljudskoj linosti, slika dole.
GLAVA.-EGO

AKA

AKA

KREATIVNO
SOCIJALNO

ILI
PRODUKTIVNO

Karakterologija
U bioenergetici su razliite k a r a k t e r n e s t r u k t u r e k l a sifikovane u pet osnovnih tipova. Svaki tip ima pose
ban sklop odbrana na psiholokom i miinom nivou
po kome se razlikuje od d r u g i h tipova. Vano je n a g
lasiti da to nije klasifikacija ljudi ve o d b r a m b e n i h
stavova. Poznato je da nijedna osoba nije ist k a r a k
terni tip i da svako u naoj k L i l t u r i ima u izvesnorn
stepenu kombinaciju svih tih odbrambenih k a r a k t e r i s
tika. Linost jedne osobe, za razliku od njene k a r a k t e r
ne strukture, odreena je vitalnou t j . snagom n j e
nih impulsa i o d b r a n a m a koje je podigla da bi k o n t r o hsala te impulse. N e m a dve osobe koje su sline bilo
. vitalnosti bilo u o d b r a n a m a proizalim iz njihovog
votnog iskustva. Bez obzira n a to, neophodno je g o v o terminima tipova radi jasnoe komunikacije i
ljeg razumevanja.
Tih pet tipova s u : shizoidni", oralni", psihopatski",
mazohistiki" i rigidni". Koristili smo te izraze zbog
.ga to su oni poznate i prihvaene definicije p o r e m e J a linosti u psihijatrijskoj profesiji. Naa klasifika
cija se ne kosi sa ve uspostavljenim kriterijumima.
u

Zl

STOPALO

STOPALO

GENITALNO
FIZIKO

Ca

128

129

Opis tipova koji sledi predstavljen je u formi skice

poto je nemogue u ovom optem pregledu bioenerge
tike ui u detaljnu diskusiju svakog poremeaja. Poto
su k a r a k t e r n i tipovi veoma sloeni, ovde mogu biti pomenuti samo opti aspekti svakog tipa.

Shizoidna

karakterna

struktura

OPIS

Izraz shizoidan" proizlazi iz shizofrenije" i oznaa

va osobu u ijoj linosti postoje tendencije ka shizoidn o m stanju. Te tendencije s u : (1) podeljenost jedin
stvenog funkcionisanja linosti. Na primer, miljenje
tei da b u d e nevezano sa oseanjima. Ono to osoba
misli izgleda da ima malo vidljive veze sa njenim ose
anjima ih ponaanjem; (2) povlaenje u sebe, preki
danje ili gubljenje k o n t a k t a sa svetom ili spoljanjom
realnou. Shizoidna osoba nije shizofrena i ne mora
n i k a d a ni postati shizofrena, ali ima nagovetaje koji su
obino dobro kompenzovani.
Izraz shizoidan" opisuje osobu ije je oseanje sebe
umanjeno, iji je ego slab i iji je k o n t a k t sa telom i
oseanjima preteno smanjen.

e raspada a razvija se shizoidno stanje. Nisu retka

ubistva u tom stanju.
Odbrane se sastoje u miinim napetostima koje dre
linost na okupu, spreavajui periferne s t r u k t u r e da
budu preplavljene oseanjima i energijom. Te miine
napetosti su iste k a o one opisane ranije, za koje smo
kazali da su odgovorne za spreavanje perifernih orga
na da k o n t a k t i r a j u sa jezgrom. Tako o d b r a n a postaje
problem.
Postoji energetska podeljenost tela u predelu s t r u k a ,
ija je posledica nedostatak integracije izmeu gornje
i donje polovine.
Ta bioenergetska analiza je prikazana dijagramom
na sledeem ci'teu.
S

BIOENERGETSKO S T A N J E

Energija je povuena sa perifernih s t r u k t u r a tela,

naime, iz onih organa koji uspostavljaju k o n t a k t sa
spoljanjim svetom: lice, ruke, genitalni organi i sto
pala. Ti organi nisu p o t p u n o energetski povezani sa
jezgrom t j . uzbuenje iz jezgra ne tee slobodno
p r e m a njima ve je proticanje spreeno hroninom mi-inom napetou u osnovi glave, u ramenima, karlid
i kukovima. Funkcionisanje tih organa postaje nepove
zano sa oseanjima u jezgru linosti.
Unutranji naboj tei da se zamrzne u podruju
jezgra. Kao posledica toga, formacija impulsa je slabaMeutim, punjenje je eksplozivno (zbog sabijanja)
moe da izbije kroz nasilje ili ubistvo. To se deava
k a d a odbrane popuste i organizam postane preplavljen
koliinom energije kojom ne moe upravljati. Linost

Dvostruke linije oznaavaju skupljenu energetsku

granicu shizoidnog k a r a k t e r a . Isprekidane linije ozna
avaju nedostatak punjenja perifernih organa i nedos
tatak veze sa jezgrom. Isprekidana linija u centru shiZoidne s t r u k t u r e oznaava podeljenost na d v e polovine
tela.
FIZIKI ASPEKTI

130

V U veini sluajeva telo je uzano i skupljeno. Ukoliko

jrna paranoidnih elemenata u linosti, telo je punije i
atletskiji izgled.

Glavna podruja tenzija su u osnovi lobanje, zglobo

vima ramena, zglobovima nogu, zglobovima karlice i u
predelu dijafragme. Ovo poslednje je tako snano da
tei da podeli telo na dve polovine. D o m i n a n t n a zgrenost je u malim miiima koji okruuju artikulaciju.
Stoga se kod te k a r a k t e r n e s t r u k t u r e moe videti ili
ekstremna nefleksibilnost ili hiperfleksibilnost zglobova.
Lice je k a o maska. Oi, m a d a nemaju prazan pogled
k a o u shizofrcnih, nisu ive i nc uspostavljaju kontakt.
Ruke vie lie na k l a t n a koja vise kraj tela, nego na
n a s t a v a k tela. Stopala su zgrena i hladna, esto izvr
n u t a ; teina tela se oslanja na spoljanju s t r a n u sto
pala.
Cesto je p r i m e t a n nesklad izmeu dve polovine tela.
U mnogim sluajevima polovine izgledaju kao da, ne
pripadaju istoj osobi. Pod stresom, na primer, kada
osoba napravi luk telom, linija tela esto izgleda slom
ljena. Glava, t r u p i noge izgledaju kao da su pod uglom
jedno sa drugim. To je ilustrovano u glavi II.
PSIHOLOKE ODLIKE

Zbog nedostatka identifikacije sa telom, neadekvat

no je oseanje sebe. Osoba se ne osea povezano ili
integrisano .
Tendencija nepovezanosti, predstavljena na telesnom
nivou nedostatkom energetske veze izmeu glave i
ostatka tela, s t v a r a rascep linosti na kontradiktorne
stavove. Tako se moe videti oholost sa oseanjem nie
vrednosti, ih oseanje devianstva sa oseanjem kurvinstva. Ovo poslednje se t a k o e odraava na podelje
nost na dva dela tela, donji i gornji.

odnose je veoma teko uspostaviti zbog nedostatka n a

pona u perifernim s t r u k t u r a m a .
Korienje volje da se motiviu akcije daje ponaa
nju neprirodan kvalitet. To je nazvano kao da" p o n a
anje t j . kao da je zasnovano na oseanjima, ali sama
akcija ne izraava oseanja.

ETIOLOSKI I ISTORIJSKI FAKTORI

Vano je ovde prikazati n e k e istorijske injenice u

vezi poetka stvaranja tih s t r u k t u r a . Sledee n a p o m e n e
daju zbir zapaanja onih koji su prouavali taj p r o b
lem, onih koji su radili i analizirah m n o g e osobe sa
tom vrstom poremeaja:
U svim sluajevima postoji jasna injenica da je oso
ba doivela r a n o odbacivanje od s t r a n e majke, to je
pacijent doiveo kao pretnju svome postojanju. Odbaci
vanje je bilo p r a e n o prikrivenim, ili esto otvorenim
neprijateljstvom sa majine strane.
Odbacivanje i neprijateljstvo stvaraju kod pacijenta
strah da e bilo koje traenje, zahtevanje, samozalaganje voditi do unitenja.

27

Shizoidni k a r a k t e r pokazuje hipersenzitivnost zbog

slabosti ego granica, to je psiholoki korelat nedostatka
perifernog napona. Ta slabost smanjuje otpornost na
pritiske spol ja i prisiljava ga da se povlai u samoodbranu.
Kod shizoidnog k a r a k t e r a postoji j a k a tenja ka izbegavanju intimnih oseajnih odnosa. U stvari, takve
a

' Laing R.
1977.

132

D.,

Poeljeno

ja

i Politika

doivljaja,

Nolit,

Beogr""'

Istorija t a k v e osobe otkriva nedostatak bilo kakvog

snanog pozitivnog oseanja sigurnosti ili radosti. U
detinjstvu su esti noni strahovi.
Takoe je tipino povlaenje ili neemocionalno pona
anje sa p o v r e m e n i m izlivima besa, to se naziva autistinim ponaanjem.
Ako je bilo koji od roditelja tokom edipovskog perio
da s e k u n d a r n o investirao u dete iz seksualnih razloga,
sto je veoma esto, linosti se pridodaju paranoidni ele
menti. To omoguava izvestan stepen akting auta tokom
kasnijeg detinjstva i u odraslom dobu.
Imajui t a k v u istoriju, dete nema drugog izbora sem
da pobegne od realnosti (intenzivan ivot u fantazija
ma) i od svoga tela (apstraktna inteligencija) da bi p r e
velo. Poto su d o m i n a n t n a oseanja bila uas i u b i
laki bes, dete u samoodbrani die zid oko svojih ose
anja.
133

Oralna

karakterna

struktura

OPIS

Iz razloga koji jo nisu p o t p u n o jasni, uoava se

linearni razvoj, iji je rezultat izdueno, t a n k o telo.
Jedno mogue objanjenje je da kanjenje u sazrevaju omoguava dugim kosfima da p r e k o m e r n o rastu.
Drugi faktor moe da b u d e nesposobnost nedovoljno
razvijene m u s k u l a t u r e da kontrolie razvoj kostiju.
Nedostatak energije i snage je najprimetniji u donjem
delu tela, poto se razvoj tela deteta odvija od glave
prema dole.
Sva mesta k o n t a k t a sa sredinom su pod nedovolj
nim nabojem. Oi su slabe sa tedencijom ka miopiji,
a nivo genitalnog uzbuenja smanjen. To bioenergetsko
stanje je prikazano dijagramski na 134 str.
n

Opisujemo linost k a o oralnu k a r a k t e r n u strukturu

ukoliko sadri m n o g e crte tipine za oralni period ivo
ta period bebe. Te crte su slabost u smislu nezavis
nosti, tendencija da se oslanja na druge, smanjena agre
sivnost i u n u t r a n j e oseanje p o t r e b e da b u d e drana
u r u k a m a , podravana i da se o njoj n e k o brine. Te:
crte oznaavaju nedostatak zadovoljavanja potreba u
detinjstvu i predstavljaju fiksaciju na t o m nivou raz
voja. Kod nekih ljudi te crte su m a s k i r a n e svesno usvo
jenim k o m p e n z a t o r n i m stavovima. Neke linosti sa tom
crtom pokazuju izraenu nezavisnost koja, meutim,
slabi pod stresom. Ono to lei u osnovi iskustva oral
nog k a r a k t e r a je liavanje, dok je odgovarajue iskustvo
shizoidne s t r u k t u r e odbacivanje.

BIOENERGETSKO STANJE

Energetski, oralna s t r u k t u r a je stanje nedovoljnog na

boja. Energija je zaleena u jezgru kao kod shizoidnog
stanja; ona protie ka periferiji tela ali slabo.

FIZIKE KARAKTERISTIKE

Telo ima tendenciju da b u d e dugo i t a n k o , to odgo

vara eldonovom (Sheldon) ektomorfnom tipu. Od shi
zoidnog tela se razlikuje po tome to nije u gru.
Muskulatura je nerazvijena, ali nije vrpasta kao kod
shizoidnog tela. Taj n e d o s t a t a k razvoja je najprimetniji
u rukama i nogama. Duge vretenaste noge su esta
oznaka te s t r u k t u r e . Stopala su takoe t a n k a i uzana.
Noge izgledaju k a o da ne mogu da odravaju telo
uspravno. One su uglavnom ukoene da bi pruile d o
datni oslonac.
Telo pokazuje tendenciju da se skljoka, delom zbog
slabosti m u s k u l a r n o g sistema.
Cesti su fiziki znaci nezrelosti. Karlica moe biti
manja nego to je n o r m a l n o i kod mukarca i kod ena.
Dlakavost je obino smanjena. Kod nekih ena je ceo
proces razvoja u s p o r e n ; to daje telu deaki izgled.
Disanje oralne s t r u k t u r e je plitko, zbog niskog ener
getskog nivoa linosti. Uskraivanje na o r a l n o m nivou
redukuje snagu impulsa da sisa. Dobro disanje zavisi od
sposobnosti da se usisava vazduh.
p

S l H O L O K E ODLIKE

Oralna k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ima tekoa da stoji na

svojim nogama figurativno, ali i bukvalno. Ona tei da
" naslanja ili oslanja na druge. Ali, kao to sam ranije
e

134

135

pomenuo, ta tendencija moe biti m a s k i r a n a preteran o m nezavisnou. Oslanjanje na d r u g e se takoe odra

ava na nesposobnost da se b u d e sam. P r e t e r a n a je po
t r e b a za k o n t a k t o m sa d r u g i m ljudima, zbog njihove
pomoi i podrke.
Oralni k a r a k t e r pati od u n u t r a n j e g oseanja prazni
ne. On stalno gleda u druge, da bi ga oni napunili,
m a d a se moe ponaati kao da je on taj koji obezbeuje podrku. U n u t r a n j a praznina se odraava na po
tiskivanje intenzivnog oseanja enje, koje, ukoliko se
izrazi, dovodi do dubokog plakanja i punijeg disanja.
Zbog niskog energetskog nivoa, oralni k a r a k t e r je
sklon p r o m e n a m a raspoloenja od depresije do ushie
nja. Tendencija ka depresiji je k a r a k t e r i s t i k a oralnih
crta u linosti.
Druga tipina oralna crta je stav da mu se neto
duguje. To moe biti izraeno kroz ideju da mu svet
neto duguje; taj stav proizlazi direktno iz ranog do
ivljaja uskraivanja.

ETIOLOKI I ISTORIJSKI FAKTORI

Rana uskraivanja mogu biti izazvana s t v a r n i m gub

ljenjem tople majinske figure koja daje podrku, bilo
da je ona umrla, da je bolesna ili da je odsustvo uzro
kovano potrebom da ide na posao. Majka koja pati od
depresije ne moe biti detetu na raspolaganju.
Istorija linosti esto otkriva p r e r a n i r a z v o j ; naime,
da je dete poelo da govori ili hoda ranije nego to je
normalno. Ja objanjavam taj razvoj kao n a p o r da se
prevazie oseanje gubitka nastojanjem da se postane
nezavisan.
Takoe ima drugih doivljaja razoaranja u ranom
ivotu, k a d a je ona ili on pokuao da uspostavi kon
t a k t sa ocem ili n e k i m drugim roakom. T a k v o razoa
ranje moe ostaviti oseanje gorine u linosti.
Karakteristine su depresivne epizode u kasnom de
tinjstvu ili ranoj mladosti. Oralno dete m e u t i m ne V*
kazuje autistino ponaanje shizoidnog deteta. Moram
shva,titi da u oralnoj linosti moe biti shizoidnih el^
m e n a t a , isto kao to u shizoidnoj s t r u k t u r i moe bi"
oralnih elemenata.
0

136

Psihopatska

karakterna

struktura

OPIS

Potrebno je nekoliko uvodnih rei u vezi ove k a r a k

terne s t r u k t u r e . To je tip k a r a k t e r a koji nije bio opi
san ili analiziran u mojim p r e t h o d n i m studijama. Ta
struktura moe biti veoma sloena, ah radi saetosti i
jasnosti opisau prostu formu tog poremeaja.
Sutina psihopatskog stava je negiranje oseanja. Taj
stav je suprotan stavu shizoidne s t r u k t u r e koja se disocira od svojih oseanja. U psihopatskoj linosti ego ili
um se okreu protiv tela i oseanja, naroito seksualnih
oseanja. Zbog toga je i nastao naziv psihopatologija".
Normalno funkcionisanje ega je da podrava tenje tela
za zadovoljstvom, a ne da ih podriva u korist ego
ideala. Svi psihopatski k a r a k t e r i ulau mnogo energije
u sopstveni ideal. Drugi aspekt te linosti je tenja za
moi i p o t r e b a da se dominira i da se ima kontrola.
Razlog to je ta k a r a k t e r n a s t r u k t u r a sloena jeste
da postoje dva naina da se postigne mo nad d r u g i
ma. J e d a n je zlostavljanje ili nadvladavanje d r u g e oso
be, u k o m sluaju, ako se ne suprotstavi nasilniku, ta
osoba na neki nain postaje njegova rtva. Drugi nain
je podrivanje osobe kroz zavodljiv pristup, to je vrlo
efikasno sa naivnim ljudima koji t a d a bivaju u moi
psihopate.

BIOENERGETSKO STANJE

Postoje dva telesna tipa koja odgovaraju dvema psi

hopatskim s t r u k t u r a m a . Nadvladavajui tip je lake
objasniti bioenergetski i ja u ga koristiti za ilustra
ciju. Uspostavljanje moi n a d drugima postie se uzdi
zanjem n a d njima. U tom tipu postoji znaajno p o m e
t n j e energije p r e m a gornjem delu tela sa prateim
smanjenjem naboja u donjem delu tela. Dve polovine
tela su p r i m e t n o neproporcionalne; gornji deo je vei
dominantnijeg izgleda.
Uopteno p o s m a t r a n o , postoji stegnutost oko dijafrag
me i struka, to spreava proticanje energije i oseanja
Prema dole.
1

137

Glava je previe energetski nabijena, to znai da pos

toji hiperekscitacija m e n t a l n o g aparata, a posledica toga
je stalno r a z m a t r a n j e k a k o da se postigne kontrola i
da se ovlada situacijom.
Oi su b u d n e ili nepoverljive; nisu otvorene za meu
odnose. To zatvaranje oiju, da se ne bi videlo i razumelo, karakteristika je svih psihopatskih linosti.
Potreba da se kontrolie je takoe u s m e r e n a prema
sebi. Glava se dri vrlo vrsto (ne srne izgubiti glavu),
ali to takode utie da i telo poprimi vrsto dranje.
Ti bioenergetski odnosi su prikazani na ovoj slici.

U oba sluaja postoji poremeaj proticanja izmeu

dve polovine tela. Kod prvog tipa karlica je pod manjim
nabojem i dri se k r u t o ; kod drugog je pod p r e t e r a n i m
nabojem, ali bez kontakta. Oba tipa t a k o e imaju p r i metnu stegnutost dijafragme.
Uoljiva je tenzija okularnog segmenta tela, to uklju
uje oi i zatiljni deo.
J a k a miina napetost takoe se moe osetiti dodi
rom du osnove lobanje, u predelu koji se moe naz
vati oralnim. Te napetosti predstavljaju inhibiciju
impulsa sisanja.
PSIHOLOKE ODLIKE

FIZIKE KARAKTERISTIKE

Telo nad vladu jueg tipa pokazuje p r e t e r a n u razvije

nost gornjeg dela. To ostavlja utisak naduvanosti i t a k o
e odgovara n a d u v a n o j ego slici te osobe. Moe se rei
da je ta s t r u k t u r a preoptereena u gornjem delu. Ona
je takoe rigidna. Donji deo tela je ui i moe pokazi
vati tipinu slabost oralne k a r a k t e r n e s t r u k t u r e .
Telo drugog tipa, koje sam nazvao zavodljivim ili
podrivajuim", je pravilnije graeno i nema naduvan
izgled. Lea su obino p r e t e r a n o savitljiva.
138

Psihopatskoj linosti je p o t r e b a n n e k o koga e k o n trolisati, i m a d a izgleda da nekoga kontrolie, ona je

takoe zavisna od te osobe. Postoji izvestan stepen oralnosti kod svih psihopatskih osoba. U psihijatrijskoj lite
raturi oni mogu biti opisani kao da imaju oralne fiksa
cije.
Potreba da se drugi kontrolie tesno je vezana sa
strahom da se b u d e kontrolisan. Biti kontrolisan znai
biti korien. Moemo videti da u ivotnoj istoriji osoba
sa takvom k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m uvek postoji borba
za dominaciju i kontrolu izmeu deteta i roditelja.
Tenja da se b u d e na v r h u , da se uspe, t a k o je sna
na da osoba ne moe priznati niti dozvoliti da joj se
desi poraz. Poraz je stavlja u poloaj r t v e ; ergo, on
mora biti pobednik u svakom takmienju.
Seksualnost se u v e k koristi u toj igri moi. Psiho
pata je zavodljiv u svom izgledu moi ili u mekom,
lukavom zavoenju. Zadovoljstvo u seksu je s e k u n
darno u odnosu na izvoenje ili osvajanje.
Negiranje oseanja je u osnovi negiranje potrebe.
Psihopatski m a n e v a r je da uini da on b u d e p o t r e b a n
drugima, t a k o da nije p r i n u e n da izrazi' svoju p o t r e
bu. Tako je on u v e k onaj koji dobij a.
ETIOLOSKI I ISTORIJSKI FAKTORI
Kao kod svih k a r a k t e r n i h tipova, ivotna istorija li
nosti objanjava njeno ponaanje. Izloiu opti stav da
139

niko ne moe da r a z u m e ponaanje druge osobe ukoli

ko ne poznaje njenu ivotnu istoriju. Tako je jedan od
glavnih ciljeva svake terapije da osvetli pacijentovo
ivotno iskustvo. U sluajevima psihopatskih hnosti to
je esto veoma teko uraditi, jer njihova psihopatska
tendencija da negiraju oseanja ukljuuje i negiranje
doivljavanja. U p r k o s tom problemu, u bioenergetici se
mnogo saznalo o pozadini tog problema.
Najvaniji faktor u etiologiji tog stanja je seksualno
zavodljiv roditelj. Ta zavodljivost je p r i k r i v e n a s a j |
ciljem da zadovolji roditeljeve narcisoidne potrebe. Cilj
toga je da privee dete za roditelja.
Zavodljiv roditelj je ujedno i odbacujui roditelj na
nivou detetovih potreba za podrkom i fizikim kon
taktom. Nedostatak neophodnog k o n t a k t a i podrke
objanjava oralne elemente u toj k a r a k t e r n o j strukturi.
Zavodljiv odnos stvara trougao koji stavlja dete u
situaciju suprotstavljanja roditelju istog" pola. To stvara j
prepreku neophodnoj identifikaciji sa roditeljem istog
pola i produava identifikaciju sa zavodljivim rodite
ljem.
U toj situaciji e bilo k a k v o izraavanje potrebe za
k o n t a k t o m uiniti dete krajnje povredljivim. Dete e
se ili uzdii iznad potrebe, ili e zadovoljiti potrebu,
manipuliui roditeljem (manipulativni tip).
U psihopatskoj linosti pastoje takoe i mazohistiki
elementi, to proizlazi iz potinjavanja zavodljivom rodi
telju. Dete se ne moe usprotiviti ili pobei iz s i t u a s P
cije; njegove jedine o d b r a n e su u n u t r a n j e . Potinjenost
je samo na povrini; ipak, u onom stepenu u k o m e se
dete otvoreno potinjava. dobijae izvesnu dozu blis
kosti sa roditeljem.
Mazohistiki element je snaniji kod primamljivih ib
zavodljivih varijeteta te k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . Poetni
potez je da se u novom odnosu tako postavi da prih
vati mazohistiki potinjenu ulogu. Potom, k a d a J
obavljeno pridobijanje ljubavi i obezbeena odanost
d r u g e osobe, uloga se obre i pojavljuje se sadistiki
element.
e

140

Mazohistika

karakterna

struktura

OPIS

Mazohizam se u svakodnevnom govoru izjednaava sa

eljom da se pati. Ne mislim da je isti sluaj sa oso
bama koje imaju mazohistiku k a r a k t e r n u s t r u k t u r u .
Tano je da mazohista pati, i poto nije u stanju da to
promeni, spolja p o s m a t r a n o moe se zakljuiti da on
eli da ostane u t o m stanju. Ne govorim sada o oso
bama sa mazohistikim perverzijama, osobama koje
trae da ih t u k u da bi mogle da uivaju u seksu. Ma
zohistika k a r a k t e r n a s t r u k t u r a opisuje osobu koja pati
i guna ili se ali, ah ostaje potinjena. Potinjenost je
dominantna mazohistika tendencija.
Ako mazohistiki k a r a k t e r pokazuje potinjenost u
svom spoljanjem ponaanju, on je sasvim suprotan iz
nutra. Na dubljem emocionalnom nivou on ima jako
oseanje inata, negativizma, neprijateljstva i superiorno
sti. Meutim, ispoljavanje t a k v i h oseanja je onemo
gueno iz s t r a h a da ne doe do eksplozije nasilnikog
ponaanja. Mazohistiki k a r a k t e r se suprotstavlja s t r a h u
od eksplodiranja sklopom m u s k u l a r n o g uzdravanja.
vrsta, snana m u s k u l a t u r a zadrava bilo k a k v o otvo
reno izraavanje svoga stava i samo gunanju i al
bama doputa da prou kroz grlo.

BIOENERGETSKO S T A N J E

Nasuprot oralnoj s t r u k t u r i , mazohistika s t r u k t u r a je

energetski nabijena. Taj naboj se, meutim, vrsto dri,
ali nije zaleen.
Zbog snanog uzdravanja periferni organi su pod
slabim nabojem, to ne vodi pranjenju i oslobaanju
to jest, ograniena je ekspresivna akcija.
Uzdravanje je t a k o jako da dovodi do sabijanja i
kolapsa organizma. Kolaps se pojavljuje u predelu s t r u
ka kada se telo savija pod teretom sopstvene tenzije .
28

28

Drugo vienje rada tih energetskih snaga kod mazohistike

strukture moe se nai u mojoj knjizi The Physical Dynamics of
character Structure, op. clt., str. 191.

141

Impulsi se kreu odozdo i odozgo i bivaju stenjeni u

vratu i s t r u k u ; zbog toga takve linosti imaju j a k u ten
denciju da dozive anksioznost.
Protezanje tela u smislu proirivanja granica ega ili
posezanja veoma je umanjeno. Redukcija protezanja do
vodi do skraivanja opisane s t r u k t u r e .
Ovde je dijagramski prikazano mazohistiko telo.

Podvi janje zadnjice, zajedno sa teinom i napet ou

odozgo, odgovorno je za savijenost ili kolaps tela u
predelu struka.
Kod nekih ena se moe videti kombinacija rigidnosti
gornjeg dela tela i mazohizma u donjem delu, koji ima
veliku zadnjicu i j a k e butine, uzdignutu osnovu kartice
i tamnu nijansu koe uzrokovanu stagnacijom naboja.
Koa svih mazohistikih k a r a k t e r a ima tendenciju ka
braonka.stoj nijansi, zbog stagnacije energije.
PSIHOLOKE ODLIKE

FIZIKE KARAKTERISTIKE

Zdepasto, vrsto, miiavo telo je tipino za mazo

histiku s t r u k t u r u .
Iz nepoznatih razloga pojaana je i dlakavost tela.
Posebno je karakteristian k r a t a k , vrst v r a t koji
oznaava uvlaenje glave u ramena. S t r u k je u odgo
varajuem iznosu krai i vri.
Druga znaajna karakteristika je povlaenje kartice
unapred, to se moe bukvalni je opisati kao pod vijanje
i spljotavanje zadnjice. Ta slika podsea na sliku psa
sa podvijenim repom.
142

Zbog ozbiljnog uzdravanja, agresija je u velikoj

meri smanjena. Zauzimanje sopstvenog stava je takoe
ogranieno. G u n a n j e je jedina vokalna ekspresija koja
lako prolazi kroz stegnuto grlo. Umesto agresije javlja
se provokativno ponaanje koje ima za cilj da izazove
snanu reakciju d r u g e osobe, dovoljno snanu da mazo
histi omogui da reaguje nasilniki ili eksplozivno u
seksu ili bilo emu drugom.
Stagnacija naboja zbog j a k o g uzdravanja vodi do
oseanja da je zaglibljen u movari", to mu onemo
guava slobodno kretanje.
Stav potinjenosti i zadovoljavanja drugog su k a r a k
teristike mazohistikog ponaanja. Na svesnom nivou
mazohista se identil'ikuje sa nastojanjem da zadovolji
druge; na nesvesnom nivou, m e u t i m , to se negira ina
tom, negativistikim stavom ili neprijateljstvom. Ta
potisnuta oseanja se m o r a j u osloboditi p r e n e g o to
mazohistika osoba moe slobodno da reaguje na ivot
ne situacije.
ETIOLOSKI I ISTORIJSKI FAKTORI

Mazohistika s t r u k t u r a se razvija u porodici gde je

ljubav i prihvatanje kornbinovano sa ozbiljnim pritis
cima. Majka je d o m i n a n t n a i portvovana; otac je pasi
van i potinjen.
Dominantna, portvovana majka bukvalno gui dete,
koje se osea veoma krivo zbog bilo kojeg pokuaja
deklarisanja svoje slobode ili ispoljavanja negativnog
stava.
143

Tipina je j a k a usmerenost na jedenje i defekaciju.

To se pridodaje tenziji odozgo i odozdo. Budi dobar
deko. Zadovolji svoju m a m u . Pojedi sve iz t a n j i r a . . .
I kaki redovno. Daj da m a m a vidi" itd.
Svi pokuaji pruanja otpora, ukljuujui temper
tantrume, bili su slomljeni. Svi ljudi sa mazohistikom
s t r u k t u r o m su kao deca imali temper tantrume (napade
besa) od kojih su morali da odustanu.
Njihov uobiajeni doivljaj bilo je oseanje da su
uhvaeni, to omoguava samo reakciju inata, a zavr
ava se porazom. Dete nije moglo nai naina da izae
iz toga.
Pacijent se, dok je bio dete, borio sa dubokim osea
njem poniavanja k a d god je slobodno ispoljio ta
osea u formi povraanja, prljan ja ili prkosa.
Mazohista se plai da ide do k r a j a ili da isturi svoju
glavu (isto vai za genitalije) iz s t r a h a da e biti saseen ili da e ti delovi biti odrubljeni. Kod tog karak
t e r a je j a k a kastraciona anksioznost. Najznaajniji je
strah da se p r e k i n e odnos sa roditeljima, odnos koji
obezbeuje ljubav pod odreenim uslovima. U sledeem poglavlju emo jasnije videti zato je to znaajno.

Rigidna

karakterna

osobe na oba k r a j a tela i obezbeivanjem dobrog kon

takta sa realnou. Na nesreu, naglasak na realnosti se
koristi kao o d b r a n a protiv nagona za zadovoljstvom
preputanjem i to je konflikt rigidne linosti.
BIOENERGETSKO S T A N J E

U toj s t r u k t u r i je vrlo jak naboj na svim perifernim

mestima k o n t a k t a sa sredinom, to pogoduje sposobnosti
da se realnost ispita p r e nego to se reaguje.
Zadravanje impulsa je periferno, to doputa osea
njima da protiu, ali ograniava njihovo izraavanje.
Glavna podruja napetosti su dugi miii tela. Ukoe
nost u miiima ekstenzorima i fleksorima doprinosi
stvaranju rigidnosti.
Prirodno, ima razliitih stepena rigidnosti. K a d a je
zadravanje slabo, osoba je ivahna i vibrantna.
To bioenergetsko stanje je prikazano dijagramski na
sledeoj slici.

struktura

OPIS
Pojam rigidnosti proizlazi iz tendencije tih ljudi da
se dre vrsto ponosito. T a k o se glava dri vrlo
visoko, kima je u s p r a v n a . To_ bi bile pozitivne crte
kada ne bi bilo injenice da je ponos odbramben, a
rigidnost nepopustljiva. Rigidni k a r a k t e r se plai da po
pusti, izjednaavajui poputanje sa potinjenou i ko
lapsom. Rigidnost postaje odbrana protiv mazohistikih
tendencija koje su u njenoj osnovi.
Rigidni k a r a k t e r je na oprezu da ne bi bio iskorien,
da ne bi u p a o u klopku. Njegova opreznost ima formu
zadravanja impulsa da se otvori i posegne. Zadrava
nje takoe znai uvanje svojih lea", otud rigidnost.
Sposobnost zadravanja impulsa proizlazi iz jakog ega
sa visokim stepenom kontrole ponaanja. To je podr
ano podjednako j a k o m genitalnou, ukotvljavanjem

PIZICKE KARAKTERISTIKE

Telo rigidnog k a r a k t e r a je proporcionalno i skladno

graeno. Telo izgleda integrisano i povezano i osea se
*ao takvo. Bez obzira na to, mogu se videti neki ele
menti poremeaja i odstupanja prikazanih ranije kod
ostalih tipova.
10

144

145

Vana karakteristika je ivahnost tela: sjajne oidobra boja koe, ivahnost gestova i pokreta.
Ako je rigidnost jaka, u skladu sa tim je i smanje
nje gore navedenih pozitivnih elemenata, koordinacija i
skladnost p o k r e t a su smanjeni, oi gube neto od sjaja,
a boja koe moe postati bleda ili sivkasta.
PSIHOLOKE ODLIKE
i.

Osoba sa tom k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m je u celini

orijentisana ka svetu; ambiciozna je, sklona takmienju
i agresivna. Pasivnost se doivljava kao ranjivost.
Rigidni k a r a k t e r moe biti tvrdoglav, ali je retko inadija. Njegova tvrdoglavost proizlazi delom iz njegovog
ponosa; on se plai da e, ukoliko se prepusti, izgledati
blesavo, tako da se radije dri povueno. Delom, to pro
izlazi iz straha da bi potinjenost iziskivala i gubitak
slobode.
Izraz rigidni k a r a k t e r " je usvojen u bioenergetici
da bi opisao faktor koji je zajedniki za nekoliko raz
liito imenovanih tipova linosti. Tako, on ukljuuje
falinog, narcisoidnog mukarca, iji je fokus na erektivnoj potenciji, i viktorijanski tip histerine ene, ka
r a k t e r koji je Rajh opisao u Analizi karaktera, t j . ene
koja koristi seks kao o d b r a n u protiv seksualnosti. Sta
romodni kompulzivni k a r a k t e r takoe spada u ovu i
roku kategoriju.
Rigidnost tog k a r a k t e r a je kao elik. Rigidnost je
takoe prisutna kod shizoidne s t r u k t u r e koja je, zbog
zaleenog energetskog sistema, kao led lomljiva.
Uopte uzev, rigidni k a r a k t e r se dobro snalazi u ivotu.

Odbacivanje tenji za erotskim i seksualnim zado

voljstvom dete opaa kao izdaju svog posezanja za
ljubavlju. Erotsko zadovoljstvo, seksualnost i ljubav su
istoznani u detetovom u m u .
Zbog snanog razvoja ega, rigidni k a r a k t e r nije n a
pustio svest o tome. Kao to je prikazano na dijagramu,
njegovo srce nije odseeno od periferije. On ili ona je
linost koja reaguje srcem, ali sa uzdravanjem i ego
kontrolom. eljeno stanje bi bilo da odustane od te
kontrole i da dozvoli da srce prevlada.
Poto se otvoreno izraavanje ljubavi, kao elje za
fizikim k o n t a k t o m i erotskim zadovoljstvom, suoava
sa odbacivanjem od strane roditelja, rigidni k a r a k t e r se
kree indirektno i oprezno da bi postigao taj cilj. On
ne manipulie kao psihopatski k a r a k t e r ; on izvodi m a
nevre da bi postigao bliskost.
Vanost njegovog ponosa lei u injenici da je on
vezan za to oseanje ljubavi. Odbacivanje seksualne
ljubavi je povreda ponosa. Povreda ponosa je takoe
odbacivanje ljubavi.
Imam jedan zavrni komentar. Nisam diskutovao tret
mane tih problema zbog toga to terapeuti ne tretiraju
karakterne tipove, ve ljude. Terapija se u s m e r a v a na
osobu i njene neposredne odnose: sa njenim telom; sa
podlogom na kojoj stoji; sa ljudima sa kojima k o n t a k
tira i sa terapeutom. To je u prvom planu terapeutovog
pristupa. U osnovi toga je ipak poznavanje k a r a k t e r a ,
bez koga se ne moe razumeti pacijent i njegovi p r o
blemi. Sposoban t e r a p e u t moe lako da se kree sa jed
nog polja na drugo, ne izgubivi uvid u celinu.
Hijerarhija

ETIOLOKI I ISTORI.ISKI FAKTORI

Istorija te s t r u k t u r e je zanimljiva po tome to osoba

sa ovim k a r a k t e r o m ne doivljava jake t r a u m e koje
stvaraju ozbiljna o d b r a m b e n a stanja.
Znaajna t r a u m a je u ovom sluaju doivljavanje
frustracije u borbi za erotsko zadovoljenje, posebno na
genitalnom nivou. To se ispoljava kroz z a b r a n u infan
tilne masturbacije i, takoe, kroz odnos prema roditelj
suprotnog pola.
11

146

karakternih

tipova

K a r a k t e r n a s t r u k t u r a odreuje nain na koji osoba

rukuje svojom potrebom za ljubavlju, traenjem intim
nosti i stremljenjem ka zadovoljstvu. Vienje u tom
svetlu, razliite k a r a k t e r n e s t r u k t u r e stvaraju spektar
n^ hijerarhiju, na, ijem je j e d n o m kraju shizoidno sta
nje koje je povlaenje od intimnosti i bliskosti, jer
le to previe opasno i na drugom kraju, emocional
no zdravlje gde n e m a uzdravanja od impulsa da se
otvoreno posegne za bliskou i kontaktom. Razliiti
karakterni tipovi se uklapaju u taj spektar ili hijerar147

hiju u skladu sa stepenom u k o m e dozvoljavaju intim

nost i k o n t a k t . Redosled odgovara onome koji je korien za prikazivanje k a r a k t e r n i h tipova.
Shizoidni

karakter

izbegava

intimnu

bliskost.

Oralni karakter moe uspostaviti bliskost samo

osnovi svojih potreba za toplinom i podrkom to
na infantilnoj osnovi.
Psihopatski karakter moe k o n t a k t i r a t i samo sa
ma kojima je on potreban. Dokle god je nekome
treban i u poloaju da kontrolie taj odnos, moe
voliti da se u izvesnom stepenu razvije bliskost.

na
jest
oni
po
doz

Mazohistiki karakter je izvanredno sposoban da zasnuje bliske odnose na osnovi potinjenog stava. Na
ravno, t a k a v odnos moe biti opisan k a o sa pola srca",
ali je intimniji od bilo koja tri prethodno opisana tipa.
Anksioznost je kod mazohistike s t r u k t u r e vezana za
uverenje da e izgubiti ili prekinuti odnos koji ima sa
nekim, ukoliko ispolji negativna oseanja ili se bori
za svoju slobodu.
Rigidni karakter formira prilino bliske odnose. Ko
ristim re prilino" zbog toga to on ostaje oprezan,
bez obzira na prividnu intimnost i privrenost.
S v a k a k a r a k t e r n a s t r u k t u r a sadri sutinski konflikt,
jer u n u t a r linosti postoji u isto vreme potreba za intimnou, bliskou i ekspresivnou, kao i strah da
su te potrebe uzajamno nespojive. K a r a k t e r n a struk
t u r a je najbolji kompromis koji je osoba bila u stanju
da postigne u uslovima ranog ivotnog doba. Na ne
sreu, taj kompromis je koi, m a d a se spoljanji uslovi
menjaju kada ona odraste. Pogledajmo blie te kon
flikte. Iz te analize emo takoe videti da je svaka
k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ujedno i odbrana od zauzimanja
niih slojeva hijerarhije.
m

Shizoidni: Ako ispoljim potrebu za bliskou, o j

opstanak e biti u opasnosti. O b r t a n j e m redosleda, M
postaje: Ja mogu opstati ukoliko mi intimnost n i j
potrebna". On, prema tome, mora ostati u stanju izo
lacije.
Oralni: Konflikt se moe izraziti k a o : Ako hou da bu
dem nezavisan, m o r a m odustati od potrebe za podrkorn
i toplinom". T a k a v stav ga, m e u t i m , prisiljava da
ostane u zavisnosti. To se onda modifikuje u Sve doK

148

nisam nezavisan, mogu ispoljavati svoju potrebu". Odu

stajanje od potrebe da voli i da bude bliska, moe do
vesti osobu do shizoidnog stanja, koje je, tavie, sta
nje negiranja ivota.
Psihopatski: Kod ove s t r u k t u r e postoji konflikt iz
meu nezavisnosti ili autonomije i bliskosti. To se moe
izraziti k a o : Mogu biti blizak sa tobom ako ti dozvo
lim da me kontrolie ili koristi". On to ne moe doz
voliti, jer to p o d r a z u m e v a potpuno uklanjanje oseanja
sebe. S druge strane, on ne moe odustati od svoje po
trebe za bliskou, kako to shizoidni radi, niti moe
rizikovati da postane zavisan, kao to je oralni k a r a k
ter. Svezan kao dete, on je bio prisiljen da o b r n e uloge.
U svojim tekuim odnosima on postaje kontroliui i
zavodljivi roditelj vis-a-vis d r u g e osobe koja je s v e
dena na oralnu poziciju. Tako, imajui kontrolu n a d
drugima, on u izvesnoj meri moe dozvoliti bliskost. To
se moe rei na sledei nain: Moe mi biti blizak
dokle god me gleda ponizno". Psihopatski element se
sastoji u obrtanju Moe mi biti blizak", umesto Oseam potrebu da b u d e m blizak sa tobom".
Mazohistiki: Ovde je konflikt
bliskosti i slobode. Prosto reeno
slobodan nee me voleti". Suoen
mazohista kae: Biu tvoj dobar
voleti".

izmeu ljubavi ili

to j e : Ako b u d e m
sa tim konfliktom,
deko, i ti e me

Rigidni: Rigidni k a r a k t e r je relativno slobodan; rela

tivno zbog toga to stalno uva tu slobodu uva je
da ne bi dozvolio srcu da previe zavrti mozak. Njegov
konflikt se moe postaviti k a o : Mogu biti slobodan
ukoliko ne izgubim glavu i p o t p u n o se prepustim lju
bavi". U njegovoj glavi predavanje ima znaenje potcinjavanja, to bi ga moglo dovesti, po njegovom uven j u , do nivoa mazohistikog k a r a k t e r a . K a o rezultat
toga, njegove potrebe i ljubav su uvek dobro odmereni.
re

Moemo dalje
Postaje otriji.
Shizoidni
Oralni
Psihopatski
Mazohistiki
Rigidni

=
=
=
=
=

uproavati

gore izloeno.

Konflikt

bitisanje s p r a m potrebe
potreba s p r a m nezavisnosti
nezavisnost s p r a m bliskosti
bliskost s p r a m slobode
sloboda s p r a m predavanja u ljubavi
149

Razreenje bilo kojeg od tih konflikata znai da an

tagonizam izmeu ta dva sistema vrednosti nestaje.
Shizoidna osoba nalazi da postojati i imati potrebe nije
uzajamno iskljuivo i da moe imati oba. Oralni karak
ter shvata da se moe imati potreba a da se bude ne
zavisan (da se stoji na sopstvenim nogama) itd.
Razvoj linosti je proces u k o m e dete postaje sve
vie svesno svojih ljudskih prava. To s u : Pravo da se
postoji t j . da se obitava u svetu k a o poseban orga
nizam. To p r a v o se u glavnim crtama formira tokom
prvih meseci ivota. Ukoliko nije dobro zasnovano, stva
ra se predispozicija za shizoidnu s t r u k t u r u . Ali, kad
god je to pravo ozbiljno ugroeno, do take da se osoba
osea nesigurna u vezi svog prava da postoji, pojavljuju
se shizoidne tendencije.

Propust da se uspostave ta osnovna i sutinska prava

dovodi do fiksacija na onoj godini i u onoj situaciji
koja je uzrokovala zaustavljanje punog razvoja.
Poto svaka osoba ima izvestan stepen fiksacija na
svakom od tih stupnjeva ili nivoa, svaki od tih konfli
kata e zahtevati izvesno proraivanje. U ovom t r e n u t
ku ne znam da li postoji neki redosled u tom t e r a p e u t skom procesu. Izgleda da je najbolji postupak praenje
pacijenta kada se on, ili ona, suoava sa svakim od
konflikata u svom ivotu. Ukoliko je to dobro uraeno,
pacijent e zavriti terapiju sa jakim oseanjem da
ima prava da ivi, da ima p r a v a da izraava potrebe,
a da pri tom ostane nezavisan, slobodan, ali takoe sa
ljubavlju i ukljuenou.

Sigurnost da se ima pravo na svoje potrebe, to pro

izlazi iz podrke i hranilake funkcije majke tokom
prvih godina. Osnovna nesigurnost na tom nivou vodi
do oralne s t r u k t u r e .
Pravo da se bude autonoman i nezavisan, tj. da
se ne bude p r e d m e t potreba drugih ljudi. To pravo je
izgubljeno, ili je proputena prilika da se zasnuje, uko
liko je roditelj suprotnog pola bio zavodljiv. Pokora
vanje zavoenju dovodi dete do stanja da b u d e u moi
roditelja. Dete se svojom zavodljivou suprotstavlja toj
pretnji. Rezultat takve situacije je psihopatska struk
tura.
Pravo da se bude nezavisan, to dete stvara kroz samopotvrivanje i suprotstavljanje roditelju. Ukoliko su
samopotvrivanje i suprotstavljanje slomljeni, razvija
se mazohistika linost. Samopotvrivanje uglavnom
poinje oko osamnaest meseci, kada dete naui da kae
ne, i nastavlja da se razvija tokom sledee godine i
vota. Taj period odgovara periodu uenja na istou i
problemi koji se stvaraju zbog tog obuavanja povezuju
se sa samopotvrivanjem i suprotstavljanjem.
Pravo da se neto hoe i da se kree ka ostvarivanju
tih elja direktno i otvoreno. To pravo ima veliku ego
komponentu i poslednje je od prirodnih p r a v a koja
treba da se zasnuju u detinjstvu. Pojavljivanje i razvoj
tog prava nastaje otprilike u periodu izmeu tree
este godine. Snano je povezano sa detetovim ranio
seksualnim oseanjima.
1

150

151

VI REALNOST: SEKUNDARNA
ORIJENTACIJA

Realnost

iluzija

Na kraju poglavlja o k a r a k t e r n i m tipovima pomenuo

sam da t e r a p e u t t r e b a da ih ima na u m u dok pristupa
pacijentu. Na prvom mestu je pacijentova specifina
ivotna situacija. To ukljuuje tekue tegobe na koje
se pacijent ali; k a k o vidi sebe (kako vidi odnos
izmeu sopstvene linosti i tekoa sa kojima se suo
ava); stepen njegovog odnosa prema svome telu (ko
liko je svestan miinih napetosti koje mogu doprinositi
njegovom problemu); njegova oekivanja od terapije
i, sve vreme, kakav je njegov odnos prema terapeutu
kao drugom ljudskom biu. Poetna usmerenost treba
da b u d e na orijentaciju te osobe p r e m a realnosti. Mo
r a m dodati da ta usmerenost ne treba da se napusti
tokom terapije, ve da se stalno proiruje sa pojavlji
vanjem novih aspekata ivota i istorije pacijenta.
Mada je usmerenost ka realnosti p r i m a r n a , ja to na
zivam s e k u n d a r n o m orijentacijom. Ali, s e k u n d a r n a je
samo sa stanovita v r e m e n a to jest, orijentacija ka
realnosti jedne osobe razvija se postepeno tokom odra
stanja osobe, poto je orijentacija ka zadovoljstvu pri
sutna od zaetka ivota. Koliko je neko orijentisan pre
ma realnosti, toliko e akcije uspeno zadovoljavati nje
gova stremljenja ka zadovoljstvu. Ne mogu da zamislim
da osoba koja je nerealistina u odnosu na svoj ivot
moe da postigne zadovoljstvo, uivanje i zadovoljenje
koje t a k o silno eli.
e

Ali, ta je realnost? I k a k o moemo rei da li J

osoba realna u odnosu na svoj ivot, ili nije? Nisam
siguran da znam odgovor na prvo pitanje. Verujem da
ima izvesnih istina koje su zasnovane na realnosti, kao
152

to je vanost disanja, vrednost osloboenosti od mii

ne napetosti, potreba da se identifikujemo sa sopstve
nim telom, kreativni potencijal za zadovoljstvo i tako
dalje. I ja sam bio nerealan u vezi nekih stvari. Mislei
da se na lak nain mogu obogatiti, izgubio sam novac
na berzi. Ima stvari koje me zbunjuju. Koliko je realno
viati onoliko pacijenata koliko ih ja v i a m ? Koliko
je realno nositi teko b r e m e odgovornosti? Ne mislim
da iko zna pravi odgovor na to pitanje; zato, preimo
na drugo pitanje.
Sreom, ovek koji dolazi na terapiju priznaje da je
u nevolji, da njegov ivot nekako nije onakav kakav
se on nadao da e biti, i da nije siguran koliko su
njegova oekivanja realna. Imajui to na u m u , kao i
injenicu da je lake biti objektivan u odnosu na drugu
osobu, t e r a p e u t obino moe uoiti one aspekte milje
nja i ponaanja koji su kod drugoga nerealni. On moe
rei da su takvo miljenje i ponaanje zasnovani vie
na iluziji nego na realnosti.
Na primer, dola mi je mlada ena koja je bila de
presivna, jer se njen b r a k raspadao. Otkrila je da je
njen mu imao vezu sa d r u g o m enom i to otkrie je
slomilo njenu sliku o sebi kao besprekornoj maloj
enici". Ta dva prideva koja je koristila bila su p o
godna. Ona je bila sjajna mala ena koja je verovala
da se posvetila svome muu i da je doprinela njegovom
uspehu. Lako je zamisliti njen ok kada je otkrila da
je on zainteresovan za drugu enu. Kako mu iko moe
ponuditi vie nego to ona nudi?
Iz ove prie je prilino jasno da je moja pacijentkinja bila nerealna u ivotu. Ideja da neko moe biti
besprekorna ena" je sigurno iluzija, ljudska priroda
je t a k v a daleko od besprekornog. Uverenje da m u
karac t r e b a da b u d e zahvalan svojoj eni, j e r ga je
uinila uspenim, nije zasnovana na realnosti, jer je
efekat takvog stava negiranje i kastriranje mukarca.
Ruenje iluzija uvek dovodi do depresije , koja nudi
mogunost da se otkriju iluzije i da se miljenje i po
naanje ponovo postave na solidniju osnovu.
Prvi put sam se zainteresovao za ulogu iluzija stu
dirajui shizoidnu linost . Beznae shizoidnog prisi
ljava ga da stvori iluzije da bi odrao svoj d u h u
29

30

Lowen, Depression and the Body, op. cit.

Vidi A. Lowen, Bertrayal of the Body, op.

cit.

153

borbi za ivot. U situaciji kada ovek osea da ne moe

da promeni ili izbegne preteu realnost, pribegavanje
iluziji titi ga od beznadene bespomonosti. Svaka
shizoidna osoba gaji tajne iluzije za koje se nada da
e biti ispunjene. Oseajui da je njena ljudska priroda
odbaena, ona e razviti iluziju da je superiornija od
obinih ljudskih bia zbog posebnih kvaliteta koje poseduje. On je otmeniji nego drugi m u k a r c i ; ona je
istija nego d r u g e ene. Te iluzije su esto u suprot
nosti sa realnim ivotnim iskustvom osobe. Na pri
mer, mlada ena, ije je seksualno ponaanje slobodno
i promiskuitetno, veruje da je ona ista, sa puno vrlina.
Ideja iza te iluzije je n a d a da e jednoga dana naii
princ koji e, gledajui iza njene spoljanje razvratnosti, otkriti njeno zlatno srce.
Meutim, opasnost iluzije je da produava beznae.
Izvod iz knjige Izdaja tela to objanjava:
Kada iluzija stekne mo, ona nastoji da se zado
volji, gurajui time osobu u konflikt sa realnou,
to onda vodi do beznadenog ponaanja. Nastoja
njem da se zadovolji iluzija, rtvuju se dobra osea
nja u sadanjosti i osoba koja ivi u iluziji je po
definiciji nesposobna da trai zadovoljstvo. U tom
beznau, ona je spremna da se odrekne zadovolj
stva i da odrava ivot u neizvesnosti', u nadi da
e ostvarenje njenih iluzija otkloniti beznae .
31

J e d n a moja pacijentkinja je sjajno izrazila tu ideju

rekavi: Ljudi postavljaju nerealne ciljeve a onda dre
sebe u stalnom stanju beznaa nastojei da ih ostva
re"
T e m a nerealni ciljevi" bila je p r e d m e t diskusije u
toku mog prouavanja depresija. Osnovni nalaz je bio
da svaka depresivna osoba ima iluzije koje unose dozu
nerealnosti u njene akcije i ponaanje. Iz ovoga postaje
jasno da depresivna reakcija redovno prati ruenje
iluzija. U mojoj knjizi Depresija i telo n a v e d e n je zna
ajan paragraf koji bih hteo da citiram:
1

Osoba koja je doivela veliki gubitak ili traumu U|

detinjstvu, koji podrivaju njeno oseanje sigurnosti
i samoprihvatanja, projektovae u svoju sliku o bu31

32

154

ibi., str. 127.

Ibid., str. 121.

dunosti zahteve koji izvru doivljaje iz prolosti.

Tako e osoba koja je kao dete oseala da je bila
odbaena zamiljati da joj budunost obeava prihvatanje i odobravanje. Ako se kao dete bori protiv
oseanja bespomonosti i nemoi, njen um e pri
rodno uklopiti tu uvredu u ego sa slikom budunosti
u kojoj je ona mona i ima kontrolu. Um sa svojim
fantazijama i dnevnim snevanjem pokuava da obrne
nepovoljnu i neprihvatljivu realnost zamiljanjem i
snovima. Gubi se veza sa poetnim iskustvima iz
detinjstva i sadanjost se rtvuje njihovom zadovo
ljenju. Te predstave su nerealni ciljevi i njihovo
ostvarenje je nedostian cilj .
33

Ono to je vano u ovom citatu jeste proirivanje

uloge iluzija na sve k a r a k t e r n e tipove. Svaka k a r a k
terna s t r u k t u r a proizlazi iz iskustava iz detinjstva, koja
su u izvesnom stepenu podrivala oseanje sigurnosti i
prihvatanja sebe". P r e m a tome, u svakoj k a r a k t e r n o j
strukturi emo nai iluzije ili ego ideale koji n a d o k n a
uju r a n e zadatke samstvu. Sto je ozbiljnija t r a u m a ,
vee je ulaganje energije u p r e d s t a v u ili iluziju, ali je u
svakom sluaju ulaganje znatno. Energija koja je ulo
ena u iluziju ili nerealan cilj nije vie na raspola
ganju svakodnevnom ivotu. Sposobnost osobe da se
uhvati ukotac sa realnou svoje situacije je oboga
ena.
Iluzija ili ego ideal svake osobe je jedinstven, kao to
je i svaka linost jedinstvena. Meutim, radi boljeg razumevanja, moemo da opiemo u optim crtama vrste
iluzija ili ego ideala tipinih za svaku k a r a k t e r n u s t r u k
turu.
Shizoidni karakter: P o m e n u o sam da se shizoidna
osoba osea odbaena kao ljudsko bie. Ona je p r e rueni princ i nije zaista dete svojih roditelja. Neke
osobe ak zamiljaju da su usvojene. J e d a n moj paci
jent mi je, na primer, r e k a o : Iznenadno sam postao
svestan da sam imao idealizovanu sliku sebe kao pro
gnanog princa. Doveo sam tu sliku u vezu sa snom
da e jednoga dana moj otac, kralj, doi i proglasiti
fhe univerzalnim n a s l e d n i k o m . . . S h v a t a m da jo uvek
ihiam iluziju da e me jednoga dana neko otkriti. Do
tada treba da odravam svoje ,pretenzije'. P r i n c se ne
83

Ibi., str. 25.

155

moe spustiti tako nisko da radi obine poslove. Treba

da pokaem da sam neto posebno."
Ekstreman stepen u k o m e osoba zamilja da je ona
neto posebno javlja se onda k a d a je osoba suoena
sa odbacivanjem svoje ljudskosti, to se sree kod shi
zofrenije, dekompenziranog stanja shizoddnog karaktera.
Cesto se moe sresti shizofreni koji veruje da je on
Isms Hristos, Napoleon, boginja Izida i slino. U shizofrenom stanju iluzija dobija, formu obmane. Ne moe
se vie razlikovati realnost od iluzija.
Oralni karakter: T r a u m a te linosti je gubitak prava
da izrazi svoje potrebe i, kao rezultat toga, stanje
nezadovoljenosti svoga tela. Zbog toga se kao kompen
zacija razvija iluzija da ima mnogo energije i oseanja
koja slobodno ispoljava. K a d a je oralna osoba u raspo
loenju ushienja, to je tipino za tu s t r u k t u r u , ilu
zija se pokazuje kroz ponaanje. Osoba, postaje uzbu
ena i govorljiva, sipajui misli i ideje u poplavi ose
anja. To je njen ego ideal da b u d e centar panje
kao osoba koja mnogo daje. Meutim, ushienje nije
stabilnije od s a m e predstave, a to se ne moe odravati,
j e r oralni k a r a k t e r nema neophodnu energiju. Kod
oralnog k a r a k t e r a to se zavrava tipinim depresivnim
stanjem.
Imao sam pacijenta sa kojim sam radio pre nekoliko
godina, ija pria ima veze sa ovim o emu govorim.
Jednoga dana mi je predloio da delimo sve ta imam,
poto je on spreman da deli sve sa mnom. Ja hou
da ti dam ta ja imam", ree on. Zato ne bi i ti?"
Koliko i m a ? " pitao sam. Dva dolara", bio je
odgovor. Poto sam ja imao mnogo vie od dva do
lara, to mi nije izgledalo kao realan predlog. Uprkos
tome, on je bio ubeen u svoju dareljivost.
Psihopatski karakter: Ova osoba ima iluziju o moi
da ona na tajanstven nain poseduje mo i da je
ta mo od opte vanosti. Ta iluzija je kompenzacija
nastala zbog doivljaja bespomonosti i nemoi u ru
k a m a zavodnikog i manipulativnog roditelja. Ali, da
bi ispunila tu iluziju, ona mora takoe da se dri kao
da ima mo i bogatstvo. K a d a psihopatski karakter
stekne mo, kao to se neretko deava, situacija posta
je opasna, jer on ne razlikuje svoju realnu mo od
ego slike o sebi kao o monoj osobi. Tako, mo moe
156

biti koriena u interesu odravanja njegove ego slike,

ne na k o n s t r u k t i v a n nain.
Jedan pacijent mi je priao da je godinama zamiljao
kako nosi t o r b u sa 8,000.000 dolara to je inilo da
se oseao mono i vano. K a d a sam ga primio na
terapiju sakupio je nekoliko miliona dolara i poelo
je da mu biva jasno da nije ni moan ni vaan. Poeo
je da se suoava sa realnou. Iluzija moi ta se
njome moe postii vrlo je esta u naoj kulturi.
Antiteza moi, naime zadovoljstvo, diskutovana je u
knjizi
Zadovoljstvo^.
Mazohistiki karakter: Svaki mazohistiki
karakter
se osea inferiorno. On je bio poniavan i sramoen
kao dete, ali iznutra on misli o sebi kao o superior
noj osobi u odnosu na druge. Odravanje te ideje je
potisnuto oseanjem prezira p r e m a terapeutu, efu ih
bilo kome ko u realnosti ima vii poloaj.
Jedan od razloga to je r a d na reavanju toga p r o b
lema tako teak jeste to to pacijent sa tom k a r a k t e r
nom s t r u k t u r o m ne moe dozvoliti da terapija uspe.
Uspeh terapije bi dokazao da je terapeut bio bolji (kom
petentniji) nego pacijent. K a k v a z a m k a ! Ta iluzija de
lom objanjava zato mazohistiki k a r a k t e r investira
toliko mnogo u svoje promaaje. Promaaj se uvek
objanjava kao Nisam se dovoljno trudio", to znai
da bi on, u stvari, uspeo da je hteo. Neuspeh, obrta
njem znaenja, podrava iluziju superiornosti.
a

Rigidni karakter: Ova s t r u k t u r a proizlazi iz odba

civanja detinje ljubavi od s t r a n e roditelja. Dete je
doivelo oseanje izdaje i teke tuge. U samoodbrani,
ono se oklopljava ili postavlja o d b r a n e od otvorenog
izraavanja ljubavi zbog straha od izdaje. Njegova lju
bav je uzdrana. A h , iako je to njegova realnost, rigid
ni k a r a k t e r sebe ne vidi u tom svetlu. Njegova _ ilu
zija ili slika o sebi jeste da je on taj koji voli, ali da
se njegova ljubav ne ceni.
Analiza rigidnog k a r a k t e r a postavlja interesantne ide
je. On je osoba koja voli. Njegovo srce je otvoreno
za ljubav, ali je komuniciranje te ljubavi zadrano,
nije slobodno. Ako neko uzdrano izraava ljubav, vrednost te ljubavi je s m a n j e n a ; tako, rigidna osoba voli
oseanjima, ali ne i akcijom. Interesantno je da ta
Lowen,

Pleasure,

op.

cit.

157

iluzija nije potpuno pogrena; ima elemenata real

nosti u tome, navodei oveka da se pita Da li je to
istina jedne iluzije?" Ne razmiljajui mnogo o tome
moj neposredni odgovor je jeste". Mora postojati neko
jezgro istine ili realnosti u svakoj iluziji, to nam po
mae da r a z u m e m o zato se osoba tako uporno dri
iluzije. Evo nekih p r i m e r a :

ponaanje ispunjeno ljubavlju a kada nije. Ne samo

da smo zaslepljeni iluzijama ve se besimo" o ego
sliku koju one odravaju. Budui da smo obeeni, visimo, noge n a m nisu na podlozi i nismo u mogunosti
da otkrijemo svoje pravo ja.

Ima neto istine u ideji shizoidne osobe da je ona

neto posebno. Neki od njih zaista postaju neto po
sebno i izuzetno tokom ivota. Kao to svi znamo,
genije nije daleko od luaka. Da li moemo rei da je
odbacivanje od strane m a j k e u vezi sa njihovim ose
anjem da su oni neto posebno u njenim oima? Ve
rujem da ima izvesne valjanosti u tom stanovitu.

Zakaaljke'*

Oralni k a r a k t e r jeste onaj koji daje. Na nesreu,

on moe malo da da. Stoga se moe videti da je nje
gova iluzija zasnovana na oseanjima, ne na ponaanju.
U svetu odraslih, samo ponaanje je p r a v a stvar.
Psihopatski k a r a k t e r je imao neto to su njegovi
roditelji hteli, inae ne bi bio p r e d m e t zavoenja i
manipulacije. Kao dete morao je biti svestan toga i
tada je prvi put osetio ukus moi. Istina, on je u
stvarnosti bio bespomoan, tako da je ideja moi bila
samo u njegovom u m u ; ali, nauio je lekciju ivota
koju e kasnije koristiti: Kad god je nekome potrebno
neto od tebe, znaj, imae mo n a d njim.
Teko je nai osnovu za mazohistiku karakternu
iluziju superiornosti, m a d a znam da ona mora posto
jati. Jedina ideja koja mi pada na pamet, a koju mo
r a m da ponudim uz kolebanje, jeste da mazohista ima
superiornu sposobnost da trpi bolne situacije. Niko
drugi sem mazohiste to ne bi trpeo", esto kau ljudi.
On trpi i odrava odnose koje bi neko drugi odavno
napustio. Da li je to vrlina? U n e k i m sluajevima moe
biti. K a d a je d r u g a osoba p o t p u n o zavisna od vas.
vaa potinjenost situaciji moe imati plemeniti kvali
tet. Mislim da je to bilo iskustvo mazohistikog ka
r a k t e r a prema svojoj majci i da je to ostavilo neko
unutranje oseanje vrednosti.
Opasnost od iluzije ili ego slike jeste, da zatvara
oveku oi pred realnou. Mazohistiki k a r a k t e r ne
moe rei kada je plemenito potiniti se bolrioj situa'
ciji a kada je to samoporaavajue i mazohistiki.
Slino, rigidni k a r a k t e r ne moe rei kada je njegovo
158

Za osobu se kae da je zakaena" kada je uhva

ena u emocionalnom konfliktu koji je sputava i spre
ava bilo kakvu efikasnu akciju u smeru menjanja si
tuacije. U t a k v i m konfliktima postoje dva suprotna
oseanja, od kojih svako spreava ono drugo da se
izrazi. Dobra ilustracija za to je devojka koja se kai
za svog momka. S jedne strane, on je privlai i ona
osea da joj je p o t r e b a n ; s d r u g e strane, ona se plai
njegovog odbijanja i osea da bi je povredilo kada
bi ona njemu prila. Nesposobna da mu prie, iz straha,
i nesposobna da ga napusti, zbog elje, ona se potpuno
kai". Covek moe biti zakaen za svoj posao kome
nije posveen, ali se plai da ga napusti, jer, radei
ga, stie sigurnost koja mu je potrebna. Covek je t a k o
e zakaen u svakoj situaciji, gde konfliktna oseanja
spreavaju efikasno kretanje.
Zakaenost moe biti svesna ili nesvesna. Ako je
osoba svesna konflikta, ali ga ne moe razreiti, ona
se usled toga osea zakaeno. Meutim, ovek moe
biti zakaen zbog konflikta koji je postojao u detinjstvu, a o kome je seanje potisnuto. U tom sluaju on
nije svestan da je zakaen.
Svaka zakaenost, svesna ili nesvesna, ograniava
slobodu ne samo u konfliktnom ve u svim poljima
ivota. Devojka koja se kai za deka imae tekoa
sa poslom, uticaj e se oseati i na njene odnose sa
Porodicom i prijateljima. I to takoe vai, m a d a u
manjem stepenu, za nesvesnu zakaenost, koja, kao i
svi nerazreeni emocionalni konflikti, postaje s t r u k t u r i 35

Za engleski idiomatski izraz ,,hung-up" ne postoji jedinstven

Pi'evod u srpskohrvatskom jeziku. U ovom tekstu hung-up se odnosi
Prvobitno na oslabljen kontakt sa sobom, Sto se manlfestuje kroz
oseeane nedovoljne ukljuenosti u zbivanja oko sebe, a prevoeno
kao obeenost", zakaenost", zakaaljka", kaenje", beeJ " , vienje". (Prim, prev.)

3e

159

r a n a u telu u formi hroninih miinih napetosti. Ta

miina napetost, u stvari, zakainje telo na nain koji
u u k r a t k o opisati.
Nije u celini shvaeno da je svako ko gaji iluzije
na n e k i nain zakaen, uhvaen u nereivom konfliktu
izmeu zahteva realnosti, s jedne strane, i nastojanja
da se ispuni iluzija, s druge strane. On nije voljan
da odustane od iluzije, jer bi to predstavljalo poraz
njegovog ega. U isto v r e m e on ne moe potpuno da
zanemari zahteve realnosti, poto je u izvesnom ste
p e n u v a n dodira sa realnou, to esto ima zastrau
jui i pretei aspekt. On jo uvek vidi realnost oima
deteta bez nade.
Konflikt se dalje komplikuje injenicom da iluzija
ima svoj tajni ivot, ili, da kaem drugaije, da su
iluzije i snevanje na javi deo tajnog ivota velikog
broja ljudi. Moe iznenaditi moje itaoce kada kaem
da se taj tajni ivot retko obelodanjuje kod psihijatra.
U najmanju r u k u , to je moje iskustvo, koje ne mislim
da je jedinstveno. Ne mislim da pacijenti namerno
prikrivaju tu informaciju: mnogi ne misle da je to
znaajno. Oni se koncentriu na neposredne probleme
zbog kojih trae pomo i ne misle da su njihova zamiljanja, iluzije i fantazije vani. Meutim, ove po
jave su vane i m o r a m o pretpostaviti da na nesvesnom
nivou postoji nesvesno negiranje koje skriva te infor
macije. Ali p r e ili kasnije to m o r a izai na videlo.
ar

Radio sam sa mladim ovekom koji je patio od dugo

godinje depresije. Terapija se sastojala u intenzivnom
telesnom r a d u disanju, pokretu i izraavanju ose
anja, na koje je pacijent izvanredno reagovao. Isto
vremeno, on mi je izneo mnogo informacija o svome
detinjstvu, to je izgledalo da objanjava problem. Ali>
depresija se nastavila, m a d a je sa svakom seansom bilo
blagog poboljanja. Tako je to trajalo nekoliko godina.
On je vrsto verovao da e mu bioenergetika pomoi
i ja s a m bio s p r e m a n da ostanem sa njim.
J e d a n od znaajnih dogaaja iz njegovog detinjstva
bila je smrt majke k a d a je on imao devet godinaUmrla je od raka, a p r e toga je neko v r e m e bila ve
zana za postelju. O njenoj smrti je pacijent rekao da
je oseao vrlo malo emocija, m a d a je govorio da 3
majka njemu posvetila svoj ivot. Negirao je oseanje
tuge, to je bilo teko razumeti. To negiranje je mogl
e

160

biti uzrok kasnije depresije, ali tu p r e p r e k u nismo

mogli savladati.
Proboj se desio na klinikom seminaru k a d a sam k o
legama prikazivao tog mladia. Tokom prikazivanja anar
lizirali smo njegovo telo koristei jezik tela i p r i k a z u
jui njegovu istoriju. On je priznavao da je jo u v e k
depresivan. Tada je j e d n a od mojih saradnica napravila
iznenaujuu primedbu. Vi verujete da moete vratiti
svoju majku iz m r t v i h " , ree ona. Moj pacijent ju je
gledao sa glupavim osmehom na licu kao da kae Kako
si znala?" a onda ree: Da".
Ja ne znam k a k o je ona znala. To je bila sjajna intu
icija koja je razotkrila iluziju za koju je pacijent bio
zakaen due od dvadeset godina. Ne verujem da bi on
|o svojevoljno otkrio. Moda je pokuavao da to sa
krije od sebe samog, moda zbog stida. To obelodanjivanje je uinilo znaajan o b r t t o k a terapije.
U svakoj terapiji je u izvesnom stepenu p o t r e b a n i n
tuitivan uvid terapeuta. Takoe je potrebno da t e r a p e u t
razume dokle je pacijent stigao kao linost. Ako ne
moemo lako da razotkrijemo iluzije koje pacijent ima,
mada neke lako izlaze na videlo, moemo videti da je
osoba zakaena i uoiti neke od mehanizama. To m o
emo uraditi zato to se zakaenost pokazuje u fizi
kom izraavanju tela. Videi tip zakaenosti, moemo
zakljuiti o iluziji, bilo da znamo njenu p r a v u prirodu
'Ili ne.
Ima dva naina da se na osnovu izraavanja tela
odredi da li je osoba zakaena ih ne. P r v i je da se vidi
koliko je dobro uzemljena. Biti uzemljen je suprotno od
biti zakaen. I m a t i noge na podlozi jeste jezik tela koji
otkriva koliko je osoba u k o n t a k t u sa realnou; to
znai, koliko ima svesnih ili nesvesnih iluzija. Bukvalno,
svako ima noge na zemlji; meutim, u energetskom
smislu to nije uvek sluaj. Ukoliko energija jedne osobe
e protie snano kroz noge, njen energetski ili oseajni
kontakt sa podlogom je ogranien. Blagi kontakt nije
nvek dovoljan da obezbedi proticanje struje.
n

Da bismo se uverili u valjanost energetskog stanovi

ma, setite se ta se deava kada se napijete. I m a razli
itih vrsta opijenosti, ali odlika svih njih je da se oseate kao da v a m noge nisu na podlozi. U pijanstvu od
alkohola, na primer, ovek ima tekoa da oseti zemlju
Pod svojim nogama, a k o n t a k t je nesiguran. To se moe
161

pripisati nedostatku koordinacije izazvane alkoholom.

Meutim, ista senzacija se osea k a d a opijenost nastaje
zbog n e k e veoma uzbudljive vesti. Covek se osea kao
da plovi. Zaljubljena osoba plee. Njene noge skoro ne
dodiruju podlogu. Opijenost drogom stvara senzacije
lebdenja slino onome to se doivljava kod shizoidnih osoba. K a d a osoba ivi prividno bez kontakta sa
onim to je okruuje, zovemo je floter (onaj koji plovi).
Bioenergetsko objanjenje za opijenost je povlaenje
energije iz stopala i nogu. Sto je vee povlaenje, to
vie izgleda da se ovek die, poto se u energetskom
smislu, ili u smislu oseanja, on izdie sa osnove. U opi
jenosti izazvanoj uzbudljivim dogaajem postignue
vanog cilja na p r i m e r povlaenje energije iz stopala
i nogu je deo talasa uzbuenja i energije koji se kree
prema glavi. To prati odgovarajui protok krvi, rume
nilo lica i opta ivahnost. S d r u g e strane, u opijenosti
od droga najpre se javlja to proticanje p r e m a gore; za
tim se energija povlai iz glave, kao i iz donjih delova
tela. Lice gubi boju, pogled postaje t u p ili staklast, a
ivahnost je smanjena. Bez obzira na to, ima se ose
anje opijenosti zahvaljujui k r e t a n j u energije od pod-

loge navie. Na d r u g o m kraju tela povlaenje energije

iz glave dovodi da disocijacije stanja svesti i ima se
utisak da telo lebdi osloboeno granica tela.
Drugi nain na koji se moe videti fizika zakaenost
jeste poloaj i dranje gornjeg dela tela. Ima nekoliko
estih oblika zakaenosti; najei je onaj koji se vidi
kod, kako ga ja zovem, tipa obeenog k a p u t a . Taj tip
se skoro iskljuivo javlja kod mukaraca. R a m e n a su
izdignuta i donekle etvrtasta, a glava i vrat istureni.
Ruke labavo vise, a g r u d n i ko je podignut. To nazivam
obeenim k a p u t o m , jer telo izgleda kao da se dri na
nevidljivoj vealici.
Analiza onoga to telo izraava otkriva dinamiku za
kaenosti. Podignuta r a m e n a su izraz straha. Moete
se uveriti da je to tano ukoliko zauzmete telesni polo
aj straha. Primetiete da r a m e n a automatski idu n a
vie, da dahete kada se g r u d n i ko podigne. Kada izra
avate ljubav, r a m e n a normalno padaju. Podignuta r a
mena obino otkrivaju da je osoba ukoena od straha,
a da ne moe toga da se otrese budui da nije svesna
da je uplaena. Najee je situacija koja je uzrokovala
strah zaboravljena, a sama emocija je potisnuta. T a k a v
poloaj se ne razvija iz samo jednog iskustva, ve n a
staje kao rezultat stalne izloenosti situacijama koje
izazivaju strah. To se moe, na primer, desiti deaku
koji se dugo plaio svoga oca.
Taj stav straha se kompenzira pomeranjem glave unapred, kao da se osoba suprotstavlja opasnosti, ili, u
najmanju r u k u , kao da hoe da vidi da li postoji opas
nost. Poto je k r e t a n j e glavom n a p r e d opasno u fizikoj
borbi sa drugom osobom, taj aspekt telesnog poloaja, u
stvari, predstavlja negiranje straha. On kao da kae ne
vidim nita ega bi se trebalo plaiti". T a k a v poloaj
gornjeg dela tela utie i na donju polovinu tela. Ko se
plai, hoda kao po jajima. S t r a h podie oveka sa pod
loge.
Plaiti se, a
aljku. Covek
se ne moe ni
nepokretan

to negirati, jeste dobra osnova za zakane moe da napreduje zbog straha, ali
povui, jer negira strah. Emocionalno je
to je priroda zakaaljke.

Potiskivanje straha dovodi do potiskivanja besa veza

nog za strah. Poto n e m a nieg ega se treba plaiti,
nema nieg ni na ta se treba ljutiti. Ali, potisnuta ose
anja nalaze naina da se indirektno ispolje. P r e nekog
162

163

v r e m e n a sam video oveka koji je bio voda studentskog

aktivistikog pokreta. Zalio se na oseanje nezadovolj
stva sobom. Nije mu ilo lako sa devojkama. Nekoliko
puta nije imao erekciju dok je pokuavao da odri sek
sualni odnos, to ga je veoma uznemirilo. Rekao je, ta
koe, da ima velike probleme da donese odluku u vezi
svoje karijere.
Posmatranje tela tog mladia otkrilo je da su mu ra
mena i grudi bili povueni navie, da mu je stomak
uvuen, karlica isturena i stegnuta, a glava na kratkom
vratu takoe isturena. Taj poloaj je inio da gornji deo
tela b u d e n a g n u t napred. Imao je obazriv pogled i
vrstu strogu vilicu.
Gledajui njegove noge, video sam da su veoma na
pete i ukoene i da ima tekoa da stoji sa savijenim
kolenima. Stopala su mu bila h l a d n a i izgledalo je da
su bez energije. K a d a je pokuao da se savije unapred,
karlica se povukla unazad, prekidajui luk tela. Oseao
s a m da vrlo malo energije protie kroz njegov donji
deo tela, to je objanjavalo tekoe u seksu. Priznao
je da osea nedostatak energije u nogama. Treba takoe
da dodam da mu je disanje bilo plitko, skoro bez ikak
vog abdominalnog uea u pokretima disanja.
italac e se iznenaditi kada sazna da je taj mladi
odluio da ne dolazi na terapiju. K a k o smo diskutovali
o njegovom problemu, postajalo je jasno da je on suvie
zakaen za taj studentski pokret da bi se spustio na
zemlju i suoio sa realnou svoje ivotne situacije. Ni
k a d a nisam saznao k a k v e je iluzije imao o pozitivnom
uticaju tih aktivnosti na razreenje njegovih linih pro
blema. Ali, bilo je oigledno da je on preneo strah za
svoje dostojanstvo i slobodu na socijalnu scenu, gde je
mogao odravati sliku agresivnog mukarca s p r a m real
nosti linih neuspeha.
Cesta zakaaljka koja se sree kod ena je takozvana
udovika grba, to je, u stvari, masa tkiva skupljena
tano ispod sedmog cervikalnog prljena, na mestu spa
janja vrata, r a m e n a i trupa. To ispupenje je dobilo
ime po tome to se retko sree kod mlaih ena, a pri
lino^ je esto kod starijih. Zbog izgleda, to zovemo
zakaenost za kasapsku kuku, jer mi se ini da bi kuka
za meso izazvala t a k v u konfiguraciju.
Mesto gde se nalazi ta grba je taka gde oseanje
besa protie u r u k e i p r e m a glavi. Kod ivotinja, p ^
a

164

jli make, oseanje besa se ispoljava kostreenjem dlaka

du kime i pravljenjem luka leima. Darvin je to
istakao u Izraavanju emocija kod oveka i ivotinja ' .
3 6

Iskustvo mi kae da se grba stvara gomilanjem bloki

ranog besa. G r b a se pojavljuje tek kod starijih ena,
jer nastaje gomilanjem neizraenog besa kao posledica
frustracija tokom itavog ivota. Mnoge starije ene sa
godinama postaju nie i deblje, kao da se sa godinama
koje dolaze uvlae s a m e u sebe.
Treba jasno da kaem da je spreeno fiziko izraa
vanje besa, a ne verbalno. Neke udovice su poznate po
otrom jeziku.
Moja analiza problema grbe pokazuje da grba sadri
konflikt izmeu stava potinjavanja to jest da budu
dobre devojice, da zadovolje svoga tatu i porodicu,
i jakog oseanja besa zbog seksualnih frustracija koje
takav stav nosi sa sobom. Problem vue koren iz edipovske situacije u kojoj je devojica bila u klopci zbog
konfliktnih oseanja prema ocu ljubav i seksualna
38

Charles Darwin, The Expression of the Emotions in Man and

Animals (London, Watts & CO., 1934). Darvin kae: Video s a m
fllaku na Anubis pavijanima kada su bili ljuti, nakostreenu du
fcda, od vrata do slabina", str. 40. Kod mesodera, zapaa Darvin,
akcija je izgleda univerzalna, esto praena preteim pokretima.
Pokazivanjem zuba i besnim rezanjem", str. 41.
ta

165

oseanja, s jedne strane, i bes i frustracija, s druge

strane. To dovodi do zakaaljke, poto devojica ne mo
e da ispolji bes iz straha od osude i gubitka oeve
ljubavi, a nije u stanju ni da ispolji seksualna oseanja
poto bi to vodilo do odbacivanja i sramote. Ne govorim
o seksualnom k o n t a k t u sa ocem, ve o prijatnom ero
tinom k o n t a k t u koji je deo normalnog ispoljavanja
ljubavi. To povlai za sobom oevo prihvatanje kerk i n e seksualnosti. Potinjavanje zahtevu da bude dobra
devojica, to. n a r a v n o , podrazumeva prihvatanje dvo
strukog standarda seksualnog morala, sputava enu u
njenoj tenji ka seksualnom zadovoljstvu. To je prisi
ljava da zauzme pasivnu ulogu. Moemo zamisliti iluzije
koje devojica razvija kao kompenzaciju za gubitak sek
sualne agresivnosti.
Postoji i drugi nain na koji ene bivaju zakaene
seksualnim moralom, a to je postaviti se na pijede-

stal. Opisao sam takav sluaj u knjizi Depresija i telo.

podizanje na pijedestal uzdie oveka sa zemlje isto
toliko koliko i d r u g e v r s t e zakaenosti. U sluaju sa
kojim sam radio pacijentkinjino telo je od karlice n a
nie izgledalo kao pijedestal. Bilo je k r u t o i nepokretno,
sluilo je samo kao osnova za gornji deo tela.
Jo d v e v r s t e zakaaljki zasluuju da budu pomenute.
Jedna je povezana sa shizoidnom k a r a k t e r n o m s t r u k
turom i zove se oma, jer poloaj tela podsea na polo
aj oveka na vealima,. Glava blago visi o k r e n u t a ka
jednoj strani tela, kao da je njena veza sa o s t a t k o m tela
prekinuta. Kod shizoidne s t r u k t u r e je p r e k i n u t a veza
funkcija glave ili ego funkcija i telesnih funkcija. Za
kaenost za v r a t odie noge od podloge. Shizoidna oso
ba nije uzemljena i njen k o n t a k t sa realnou je slaba
an. Meutim, najznaajnija je injenica da je kljuno
podruje napetosti kod te s t r u k t u r e u osnovi lobanje,
i to je ta napetost koja epa jedinstvo linosti. Zaista,
miina napetost u t o m podrujii formira o b r u u^ p r e delu spajanja glave i vrata, to izgleda kao oma. U
bioenergetici se na t i m napetostima mnogo radi, da bi
se ponovo uspostavilo jedinstvo linosti.
Najzad, ima zakaaljki koje se povremeno sreu kod
graninih shizofreniara, to ja zovem k r s t . Ako traite

166

167

od t a k v e osobe da podigne r u k e sa strane, ponekad ete

imati snaan utisak da to telo podsea na sliku Hrista
na raspeu, ili Hrista neposredno po skidanju sa krsta.
Mnogi shizofreni se identifikuju sa Isusom Hristom, a
neki ak razvijaju iluziju da oni jesu Hrist. Zapanjujue
je videti tu identifikaciju ispoljenu na telesnom nivou.
Ovim telesnim stavovima nije iscrpljena lista naina
na koje ovek moe da se zakai. Video sam nekoliko
osoba ije telo i izraz lica neverovatno podseaju na
sliku Mojsija k a k o ga obino prikazuju. Siguran sam
da to predstavlja zakaaljku toj linosti, ali nisam do
voljno studirao taj problem da bih mogao ita da tvr
dim. Druge zakaaljke na telesnom nivou mogu biti
razjanjene u budunosti.
K a d a znamo da sa tela proitamo zakaaljku jedne
osobe to n a m mnogo pomae da je bolje razumemo. Ali,
kada nismo u stanju da opiemo zakaaljku gledajui
telo, zbog toga to izraavanje tela nije sasvim jasno,
moemo biti sigurni da je svako ko nema noge vrsto
postavljene na podlozi, energetski govoreno, zakaen,
i da ima nereene emocionalne probleme. Dokle god
osoba nije uzemljena, nije potpuno u k o n t a k t u sa real
nou. To znanje upravlja moj pristup svakom pacijentu,
jer poinjem terapiju pomaui mu da b u d e vre
uzemljen i da b u d e vie u k o n t a k t u sa svim aspektima
svoje realnosti. U svakoj terapiji konflikti izbijaju na!
povrinu p r e ili kasnije, kao i priroda zakaaljke, uporedo sa iluzijama koje su njeni psihiki korelati, i to
postaje oigledno n a m a oboma.

taidi-asove za stanovnike i posetioce. Rekla mi je da,

uprkos t o m e to je pokuavala da radi bioenergetske
vebe, nije uspela da oseti nikakve vibracije u telu.
Videla je da se pojavljuju u nogama uesnika mojih
grupa i udila se zato su njoj izmicale. Moram dodati
da je ta, m l a d a ena bila plesacica p r e nego to je poela
da daje taidi-asove. K a d a sam joj ponudio da radim
sa njom rado je prihvatila. Koristio sam tri vebe. P r v a
je bila poloaj luka, opisan u drugoj glavi, to je t r e
balo da pomogne da ispravi njeno telo i da disanje
uini dubljim. Neki ljudi reaguju na ovu vebu vibrirajui malice, ali ova osoba nije tako reagovala. Njene
noge su bile suvie vrste i k r u t e . Bio joj je potreban
snaniji pritisak da slomi tu ukoenost, kako bi se po
javile vibracije. To je podrazumevalo stajanje na jednoj
nozi sa savijenim kolenom, odravanje ravnotee dodiri
vanjem stolice sa strane. Sva teina tela bila je na toj
savijenoj nozi. Rekao s a m joj da odrava taj poloaj
dokle god moe, a kada noga pone mnogo da je boli,
da se srui na ebe postavljeno ispred nje. Uradila je

Uzeviljavanje
U bioenergetici uzemljavanje znai postavljanje osobe
na vrstu osnovu. Biti uzemljen je suprotno od biti
zakaen. Ali, kao i ostatak bioenergetike, to takoe ima
bukvalno znaenje naime, uspostaviti a d e k v a t a n kon
t a k t sa osnovom na kojoj ovek stoji.
Mnogi ljudi misle da su im noge na zemlji i u meha
nikom smislu to je tano. Moemo rei da oni imaju
mehaniki kontakt, ali ne oseajni ili energetski. Ali.
ovek ne zna razliku dok je ne doivi. P r e nekoliko
godina u Esalenu, dok sam drao polugodinji k u r s iz
bioenergetike, prila mi je mlada ena koja je vodila
168

169

tu vabu po dva p u t a na obe noge. Trea veba je

bilo savijanje u n a p r e d sa malo savijenim kolenima i
dodirivanjem podloge v r h o v i m a prstiju.
Kao posledica p r v e dve vebe, njeno disanje je po
stalo punije i dublje. Dok je radila treu vebu, u kojoj
je pritisak bio na miiima potkolenice ukoliko su bili
napeti, noge su poele da joj vibriraju. Ostala je u tom
poloaju neko vreme, oseajui to vibriranje. Kada je
ustala rekla j e : Bila s a m na svojim nogama celog svog
ivota. Ovo je prvi put da sam bila u njima". Verujem
da je to stanovite istina mnogih ljudi.
Moe se desiti da osobe koje imaju mnogo poremeaja
skoro i nemaju oseanja u svojim nogama. Seam se
druge mlade ene koja je bila blizu shizofrenog stanja.
Ona je dola na seansu kod m e n e samo sa sportskim
p a t i k a m a na nogama, m a d a je bio kini zimski dan u
Njujorku. Kada je skinula patike video sam da su joj
noge m o d r e od hladnoe. K a d a sam je pitao da li joj
je hladno ona je rekla ne. Nije oseala da joj je hladno
po nogama, ona prosto nije oseala noge.
Pokazujui neke od bioenergetskih tehnika profesio
nalcima, poto im objasnim pojam uzemljavanja, dajem
im da u r a d e nekoliko prostih vebi da bi razvili vibra
cije u svojim nogama. Vibratorni fenomen poveava
senzacije i oseanje u nogama i stopalima. Vrlo esto
kada' se to desi oni k a u : Stvarno oseam svoje noge
i stopala. Nikada ih ranije nisam tako oseao". To isku
stvo daje neku predstavu o tome ta je to uzemljavanje
i kako je mogue oseati sebe potpunije u kontaktu sa
bazom oslonca.
Pa ipak, nekoliko vebi ne uzemljuje oveka. Treba ih
raditi redovno da bi se postiglo i odralo oseanje sigur
nosti i oseanje da se ima koren, to obezbeuje dobro
uzemljen poloaj. U snu koji sam izloio u treoj glavi
opisao sam kako sam bio vezan labavom icom oko
lanka, koju sam mogao lako ukloniti. Sve to je trebalo
uraditi u snu bilo je da se sagnem i uklonim je. AJH
ta je to znailo u stvarnosti? Radei nedavno na svo
jim nogama, osetio sam koliko su mi lanci bili vezani
Istina, oni nisu onoliko napeti koliko su napeti mnogi
lanci koje viam, ali nisu bili ni labavi koliko bi tre
balo da budu. Takoe sam svestan napetosti u stopa
lima. Na primer, meni teko pada da sedim na petama
sa opruenim stopalima. lanci me bole, a luk na sto
palima mi hvata gr. Jednoga dana, tokom asova bio
170

energetskih vebi koje vodi moja supruga, noge su mi

se tresle tako snano da s a m oseao da me ne mogu
drati. Naravno, drale su me, ali to je bilo za m e n e
novo iskustvo. Taj problem mogu pripisati svojim godi
nama, napunio sam ezdeset tri, ali ja radije mislim
da jo uvek i m a m potencijal za razvoj, koji mogu ostva
riti ukoliko postanem dublje ukorenjen i potpunije
uzemljen. I, tako sam nastavio da radim na sebi.
Bioenergetski govoreno, uzemljavanje slui energet
skom sistemu organizma na isti nain kao to slui vi
sokom naponu elektrine struje. Ono predstavlja sigur
nosni ventil za oslobaanje suvinog uzbuenja. U elek
trinom sistemu iznenadno pranjenje moe uiniti da
sagori neki deo, ili da se izazove poar. Kod oveka
iznenadno pranjenje takoe moe biti opasno, ukoliko
osoba nije uzemljena. Covek moe postati rastrojen, hi
sterian, doiveti anksioznost ili kolabirati. Opasnost je
naroito velika kod ljudi koji su slabo uzemljeni, kao
Sto su granine shizofrenije. Moje kolege i ja p r a k t i k u jemo da sa takvim ljudima radimo vebe koje izgrauju
energiju (disanje) sa aktivnostima koje oslobaaju uzbu
enje (izraavanje oseanja) i vebe koje uzemljuju
oveka. Kada ovek napusti individualnu ili grupnu
seansu lebdei, velika je verovatnoa da e uskoro do
iveti slom. To nije opasno ukoliko osoba to moe da
predvidi i da se nosi sa tim. Meutim, kada osoba ode
oseajui se dobro i solidno, svi su izgledi da e se to
oseanje odrati.
Na sadanjem stupnju naeg znanja mi ne razumemo
potpuno energetsku vezu izmeu stopala i zemlje. Izvesno je da ta veza postoji. Siguran sam da ukoliko
se vie osea k o n t a k t sa podlogom, utoliko se vie proniena moe podneti i bolje se moe izlaziti nakraj sa
oseanjima. To ini uzemljenje p r i m a r n i m ciljem bioenergetskog rada. To znai da je glavni p r a v a c rada
prema dole to jest, postaviti osobu na njene noge i
stopala.
Neko se moe uditi zato je to tako teko. Jasno,
kretanje prema dole je uvek strasnije nego kretanje
Prema gore. Na primer, sletanje aviona je uvek strasnije
e g o poletanje. Kretanje nanie uzrokuje kod mnogih
ijudi strah od padanja, koji je obino priguen. U sledeoj glavi u diskutovati o anksioznosti vezanoj za
ideju padanja, koja je, k a k o sam naao, j e d n a od n a j
dubljih anksioznosti u oveku. Sada bih voleo da opin

171

em n e k e od problema koji se sreu kada ovek dozvoli

svojoj energiji i oseanjima da se kreu p r e m a donjem
delu tela.
Najee, prvo oseanje koje ljudi izraavaju kada
dou dole" jeste tuga. Ako se moe prihvatiti i pre
pustiti tom oseanju, poee da plae. Kaemo za ne
koga da se provalio" od plaa. Ima u svakoj osobi
duboke tuge koja je zakaena, i mnogi bi radije ostali
da vise nego da se suoe sa svojom tugom, jer se kod
mnogih ljudi lo granii sa beznaem. Covek se moe
suoiti sa svojim beznaem i ii kroz svoju tugu ako
ima pomo terapeuta koji to razume, ali hou da kaem
da nije nimalo lako preduzeti tako neto. Tuga i pla
kanje se dre u stomaku, koji je takoe komora gde
se akumulira energija za proboj do seksualnog osloba
anja i zadovoljstva. P u t do radosti neizbeno vodi kroz
beznae .
37

Duboko karlino seksualno uzbuenje je takoe za

straujue za mnoge ljude. Oni mogu tolerisati ograni
eno uzbuenje genitalnog naboja, koje je povrinsko i
lako se otputa ne postavljajui zahtev za potpunim
predavanjem orgastikim konvulzijama. Slasno ose
anje rastapanja karline seksualnosti vodi do preda
vanja i izaziva strah od gubljenja kontrole, to je je
dan aspekt anksioznosti padanja. Problem koji sreemo
u terapiji nije genitalnost, ve seksualnost strah od
rastapanja ili preputanja vatri strasti koja sagoreva u
stomaku i karlici.
Najzad, postoji anksioznost od stajanja na sopstvenim
nogama, to znai stajati sam. Kao odrasli svi stojimo
samostalno, to je realnost naeg bitisanja. Ali naao
sam da se mnogi ljudi kolebaju da prihvate tu real
nost, jer za njih to znai biti sam. Iza fasade nezavis
nosti oni se hvataju za odnose sa ljudima i postaju za
kaeni. Kaei se za odnos sa nekom osobom, oni poni
tavaju vrednost odnosa, mada se plae da se prepuste i
stanu na sopstvene noge. Kada jednom stanu na svoje
noge iznenaeni su otkriem da nisu sami, poto se
njihov odnos poboljava i postaje izvor zadovoljstva z&
obe strane. Tekoa je u prelaznom periodu, jer u hi"
tervalu izmeu preputanja i oseanja svojih nogu
vrsto na podlozi doivljavaju se senzacije padanja
anksioznosti koje one izazivaju.
1

37

172

Lowen, Pleasure, op. cif.

VII STRAH OD PADANJA

Strah od

visine

Strah od padanja je esto povezan sa strahom od vi

sina; mnogi ljudi ga doivljavaju kada stoje na ivici
litice. Nije vano to su im noge na vrstoj podlozi i
to nema realne opasnosti od p a d a n j a ; njima se vrti u
glavi, oseaju da gube ravnoteu. Anksioznost od pada
nja je iskljuivo ljudski doivljaj, poto su sve etvoronone ivotinje u slinoj situaciji sigurne na svojim
nogama. Kod nekih ljudi je ta anksioznost toliko j a k a
da ak i vonja a u t o m preko mosta moe da izazove
slinu reakciju; jasno je da je t a k a v sluaj patoloki.
Ima, pak, drugih koji su lieni te anksioznosti. Zadiv
ljeno i sa strahopotovanjem sam posmatrao r a d n i k e
kako hodaju po uzanom simsu visoko nad bunim gra
dom. Ne mogu sebe zamisliti tamo gore; moja anksioz
nost bi bila ogromna, jer sam dugo patio od straha od
visine. Seam se da sam se kao deak od osam godina
Popeo na oeva r a m e n a da bih video paradu i da sam
bio prestraen. U to v r e m e s a m takoe bio prestraen
d tobogana k a d a je moj otac hteo da se njime provozamo. Kasnije sam prevaziao taj strah, vozei se sva
koga dana toboganom, dok sam radio u zabavnom par
ku. Tokom godina moj strah od visine se smanjio, za
hvaljujui r a d u na nogama u cilju postizanja uzemIjenosti i sigurnosti. Sada mogu da radim na visokim
merdevinama ili da gledam nadole sa visokog mesla,
o oseajui veliku anksioznost.
n

Ima dva razloga za prividnu sigurnost ljudi koji nea j u anksioznost padanja. Neki, kao Indijanci, vrsto
jje na svojim nogama. Oni su bili prvi radnici zapo
r n i n a izgradnji visokih graevina. Drugi ljudi nesvesm

173

no negiraju svoj strah. U knjizi Izdaja tela izloio sam

sluaj shizoidnog mladia koji je imao krajnje napete
noge, sa malo oseanja u njima. Patio je od duboke
depresija vezane za oseanje da se njemu nita ne de
ava" emocionalno znaajno. Meutim, taj pacijent nije
imao anksioznost od padanja.
Bil je bio planinar, jedan od najboljih po njegovim
recima. Mnogo puta se penjao na strme litice bez
ikakvog straha iii kolebanja. Nije sc plaio visine iL'
padanja. Nije se plaio, jer jedan deo njegove li
nosti nije mario ak i ako padne. Ispriao je dogaaj
iz vremena kada je planinario sam i izgubio uporite
za noge na litici. Dok se njihao drei se za ivicu,
traei prstima noge oslonac, um mu je bio ravno
duan. Pitao se: Kako bi bilo da padnem?" Nije
oseao paniku .
38

Bil nije oseao strah, jer je odvojio sva svoja oseanja

od sebe, i to je razlog to mu se nikada u ivotu nije
desilo neto emocionalno znaajno. Ali, u isto vreme
oajniki je eleo neto to bi slomilo ili otvorilo nje
govu ledeno hladnu, bezlinu volju, koja ga je obmotala kao larva. Zeleo je neto to bi dotaklo njegovo
srce, ali prvo je trebalo slomiti larvu. Bio je u isku
enju; imao je impuls da dodirne elektrinu icu viso
kog napona i da skoi p r e d auto koji se kree velikom
brzinom. Rekao je da bi voleo da skoi sa litice, uko
liko bi to mogao da uini bezbedno. Zeleo je da padne,
da kao H a m p t i D a m p t i razbije svoju ljuturu, ali se
bojao da bi to bio i njegov k r a j .
Bil je bio zakaen za liticu, sa svim implikacijama
koje taj poloaj podrazumeva. Izgledalo je da ima samo
dva izbora da se zakai ili da se pusti. Pustiti se,
znai pasti u smrt, to Bil nije bio spreman da uradi,
ali dokle god b u d e zakaen nita se nee desiti.
Nedavno sam upoznao mladu enu koja mi je rekla
da kao devojica uopte nije imala strah od padanja,
ali da se to kasnije pojavilo kao p r a v a tortura. Imala
je opsesivne fantazije padanja. To se pojavljivalo u i
v r e m e sa nekim drugim p r o m e n a m a u njenom ivotu.
Rasturila je svoj lo b r a k i mnogo je radila da bi stala
na svoje noge u ivotu i u terapiji. Nije mogla da ras t 0

Lowen, The Betrayal of the

174

Body, op. clt., str.

107.

zume zato je poela da se plai padanja i pitala me

je ta ja mislim o tome. Objasnio sam joj da je ona
poela da se puta", da se vie ne oslanja na druge,
tako da se strah od padanja koji je bio potisnut dra
matino pojavio.
Strah od padanja je prelazni stupanj izmeu zakaenosti i stajanja vrsto na svojim nogama. U poslednjem
sluaju nema s t r a h a od padanja; u p r e t h o d n o m je strah
negiran iluzijom. Ako prihvatimo tu analizu, onda e
svaki pacijent koji pokuava da napusti svoje iluzije i
pokuava da se spusti na zemlju doiveti anksioznost
padanja. Isto se deava sa anksioznou guenja koja
se javlja jedino kada je priguen impuls za posezanjem.
Dokle god je impulsu omogueno ispoljavanje u grani
cama postavljenim k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m , anksioznost
se ne doivljava. Prekoraenje tih granica izaziva anksi
oznost.
U optoj diskusiji o anksioznosti, u IV glavi, pomenuo
sam da je opti stepen anksioznosti j e d n a k stepenu
anksioznosti guenja. To znai da ovek koji ima anksi
oznost guenja ima j e d n a k iznos anksioznosti padanja
i obratno. To proizlazi iz koncepta da je, grubo reeno,
proticanje uzbuenja ka svim perifernim t a k a m a i
organima tela jednako.
U naem r a z m a t r a n j u razliitih k a r a k t e r n i h s t r u k t u r a
videli smo da je svaki k a r a k t e r n i tip povezan sa nekom
vrstom anksioznosti padanja, mada tamo nisam koristio
taj termin. Shizoidna k a r a k t e r n a s t r u k t u r a predstavlja
skupljanje iz s t r a h a da e oputanje znaiti raspadanje.
Ako se to bukvalno shvati, to znai da za shizoidni
karakter in padanja vodi komadanju. Oekivali bismo,
prema tome, da u toj k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i naemo
intenzivnu anksioznost padanja. To se deava kada
anksioznost izbije na povrinu, kao to se obino deava
u snovima.
Jedan shizoidni pacijent mi je r e k a o : Ranije sam
cesto sanjao padanje jedan san je bio naroito nepri
jatan. Sanjao sam da se podloga izmicala bilo gde da
m stajao. Popeo sam se na stepenice, a one su se
sruile. Zato sam odluio da idem kod svoga oca da
oi me on drao, j e r s a m znao da on ne moe pasti. Ali,
; je bilo nesigurno. Bilo je bolje nego ostati sam, ali
j e bilo potpuno bezbedno. Bilo je uasno".
Lako moemo razumeti zato je taj san bio uasan.
Ljudi doivljavaju isti s t r a h za vreme zemljotresa, kada
v

S a

tc

n i

175

podloga pod nogama gubi stabilnost. Oseanje da nema

vrste podloge podriva n a u orijentaciju kao ljudskih
bia. ovek osea da je oamuen" i ukoliko ne preduzme neto da se toga oslobodi, to mu postaje zastra
ujue. ula su oamuena i integritet linosti je pri
vremeno u opasnosti.

Veba

Dozvolite da na poetku kaem da je ova veba, koju

smatram vrlo efikasnom, samo jedan od mnogih postu
paka koji se u bioenergetici koriste za p o k r e t a n j e tela,
Stavim presavijeno ebe ili prostirku na pod i t r a
im od pacijenta da stane ispred, tako da se, kada
padne, spusti na ebe. Nema naina da se ovek povredi
radei ovu vebu, dosad se niko nije povredio. K a d a
ovek stane preda me, ja nastojim da steknem utisak o
njegovom stavu, nainu dranja tela ili odnosu p r e m a
svetu. Takvo procenjivanje zahteva sposobnosti u ita
nju tela, iskustvo sa mnogo razliitih ljudi i takoe
dobru imaginaciju. Obino u t r e n u t k u kada to ponem
da radim, ja ve i m a m neko znanje o osobi pred sobom
znanje o njenim problemima i njenoj ivotnoj istoriji. Ali, ako ne mogu dobiti jasan utisak o stavu te
osobe, r a u n a m da e sama veba da otkrije njenu
zakaaljku.

Kod drugih k a r a k t e r n i h tipova taj strah od padanja

je takoe u vezi sa s t r u k t u r o m linosti.
Za oralni karakter s t r a h od padanja nosi sa sobom i
strah da e ostati sam, zato to e pasti iza ili unazad.
Ako se njegove noge puste da idu, on e biti kao dete
koje je iznenada selo na pod, jer ga noge vie ne dre,
a tada otkrije da su roditelji otili dalje i nema nikog
da ga podigne.
Kod psihopatskog
karaktera strah od
padanja je
strah od promaaja. Dokle god je gore, on je n a d sve
tom. Biti dole, znai poraz, to otvara mogunost da
bude iskorien.
Kod mazohistikog karaktera padanja znai otpadanje
zadnjice. To znai kraj njegovog sveta ili njegovih od
nosa. Takoe ima analnih elemenata u tom stavu. Ako
on dozvoli da mu otpadne zadnjica (efekacija), sve bi
uneredio, to bi bio kraj njegove uloge dobrog deaka.
Za rigidni karakter padanje je gubitak ponosa. Pao
bi na svoje lice i njegov ego bi bio slomljen. To nije
mala anksioznost za onoga ija je linost jako povezana
sa oseanjima nezavisnosti i slobode.
Za svakog pacijenta padanje predstavlja poputanje
odbrana. Ali, poto se o d b r a n e razvijaju kao mehanizmi
preivljavanja da bi osigurali u izvesnoj meri kontakt,
neki stepen slobode i nezavisnosti, poputanje odbrana
e izazvati svu anksioznost koja je prvobitno omoguila
njihov razvoj. Od pacijenta se moe traiti da se upusti
u taj rizik, jer se njegova situacija odraslog razlikuje
od one u detinjstvu. Realno govorei, shizoidna osoba
se nee raspasti ako se preda, niti e biti unitena uko
liko izrazi svoj stav. A k o mi kao terapeuti moemo da
mu pomognemo da proe kroz anksioznost prelaznog
perioda, on e otkriti da je osnova pod njegovim no
gama vrsta i da je on sposoban da na njoj stoji. Jedna
od procedura koje koristim da postignem t a k a v cilj
jeste veba padanja.
176

padanja

Tada kaem pacijentu da prebaci svu teinu tela na

jednu nogu, savijajui koleno na kome stoji to vie
moe. Drugom nogom lagano dodiruje pod, to slui
samo za odravanje ravnotee. Uputstva su vrlo j e d n o
stavna. Osoba t r e b a da stoji u tom poloaju dok ne
padne, ali ne t r e b a sebe svesno da navodi da p a d n e .
Svesna odluka o padanju nije stvarno padanje, poto
osoba kontrolie sputanje. Da bi padanje bilo efikasno,
treba da bude nevoljno. Ako je za odravanje poloaja
angaovan um, onda bi padanje predstavljalo osloba
anje tela od svesne kontrole. Poto se mnogi ljudi pla
e da e izgubiti telesnu kontrolu, veba sama po sebi
izaziva anksioznost.
S jedne strane, ta veba podsea na Zen koan, jer
u ego ili volja provocirani, mada je uinjen bespo
monim. ovek ne moe beskonano dugo ostati u tom
Poloaju, ve je p r i n u e n da koristi volju da ne bi sebi
dozvolio da padne. Na kraju se mora predati, ne volj
nim aktom, nego superiornom snagom prirode, u ovom
sluaju gravitacije. ovek shvata da pokoravanje jaom
snagom prirode n e m a destruktivan efekat i da ovek
e mora stalno da koristi svoju volju da bi se borio
?a tim silama. Bilo ta da je u osnovi toga, svako uzdry a n j e predstavlja nesvesno korienje volje protiv
Prirodnih snaga ivota.
s

ft

2a

12

177

Cilj vebe padanja jeste da razotkrije zakaaljke koje

dre oveka obeenog, stvarajui anksioznost padanja
To daje sliku o k o n t a k t u oveka sa realnou. Na pri
mer, j e d n a mlada ena je stojei pred ebetom i gleda
jui ga rekla da se osea kao da je kilometar visoko i
da gleda u ravnicu. P a d a n j e sa te visine bi bilo strano
i ona se toga plaila. Najzad, kada je vritei pala i dok
je leala na ebetu, doivela je veliko rastereenje.
Zemlja je bila vrlo blizu. Traio sam da ponovi vebu
sa d r u g o m nogom. Ovoga puta joj nije izgledalo da je
visoko n a d zemljom.
Ljudi imaju razliite vizije dok gledaju u ebe. Neki
vide k a m e n j a r o koji e se razbiti ako padnu. Drugi
vide vodu u koju e bunuti. I padanje i voda su zna
ajni seksualni simboli o kojima u kasnije govoriti.
Drugi, pak, vide lica, bilo majke ili oca. Za te ljude
padanje predstavlja predavanje ili pokoravanje rodi
teljima.
Veba je efikasnija ukoliko ovek, stojei na jednoj
nozi, dozvoli svome telu da kolabira. Ja ga ohrabrujem
da opusti grudi i die lagano, da pusti da se razviju
oseanja. Takoe mu kaem da ponavlja re pau",
jer je to ono to e se stvarno desiti. Prvo, kada izgo
vori tu re, glas je bez ikakvog emocionalnog tona.
Ali, k a k o se bol poveava i biva jasno da e ovek
uskoro pasti, glas moe da se podigne, da postane piskav i da poprimi prizvuk straha.
Neretko, deava se da ovek kae: Ja neu da pad
nem". To kae odluno, nekad sa stegnutim pesnicama.
Tada borba postaje ozbiljna. Onda ja pitam tu osobu:
ta tebi znai padanje"? Odgovor je esto neuspeh",
ili Neu da budem neuspean". J e d n a mlada ena se
dramatino borila radei tu vebu etiri puta, po dva
puta na svakoj nozi. Ovo su njene rei:
Prvi put: Neu da p a d n e m . "
Neu da p r o p a d n e m . "
Uvek p r o p a d n e m " , i sa tim recima je pala i poela
duboko da plae.
Drugi put: Neu da p a d n e m . "
Neu da propadnem."
Uvek propadnem. Uvek u greiti." Opet je pala i
plakala.
178

Trei put: Ali, ja ne elim da propadnem. Nisam m o

rala da propadnem. Mogla sam ostati zauvek gore."
Ne mogu zauvek ostati gore. Ali ne mogu." Sa tim
recima pade i poe da plae.
etvrti put: Neu propasti."
Uvek kada n a p r a v i m pokuaj, ja propadnem."
Neu vie da pokuavam."
Ali, m o r a m pokuavati." Onda padanje i svest o pa
danju moraju da se zavre propadanjem.
Zato se to mora zavriti propadanjem? Pitao sam je
ta je to ona pokuavala pa postigne. Odgovorila j e :
Da budem ono to ljudi od mene oekuju da budem".
To je neostvariv cilj, kao i stajati zauvek uspravno.
Ako neko sebi postavi t a k a v cilj, osuen je na propast,
jer niko ne moe biti neko drugi nego to sam jeste.
Nijedno telo ne bi nastavilo takvo besmisleno nasto
janje koje uzima tako mnogo ivotne energije
ukoliko ga ego ne bi (u frojdovskim terminima super
ego) na to podsticao. Da bi se oslobodio te tiranije i da
bi oslobodio sebe od nerealnosti cilja i iluzija da se to
moe postii, ovek treba da postane bolno svestan tih
nemogunosti. To je ono to se pokuava postii tom
vebom i to se konano deava.
Svaki pacijent je angaovan u neurotskoj borbi da
bude razliit od onoga to stvarno jeste, jer ono to on
stvarno jeste nije bilo prihvatljivo njegovim roditeljima.
Kada osoba doe na terapiju ona veruje da e joj
terapeut pomoi da postigne taj cilj. Tano je da ona
treba neto da izmeni kod sebe, ali p r a v a c promena je
ka svesti o sebi i p r i h v a t a n j u sebe, a ne p r e m a ostvari
vanju idealne slike o sebi. Taj p r a v a c je prema dole,
prema zemlji i realnosti. Ali, dokle god je ovek anga
ovan u toj neurotskoj borbi da zadovolji zahteve d r u
gih, on ostaje zakaen za konflikte svoga detinjstva.
Sem predaje, n e m a naina da se izae iz te borbe.
Taj problem neurotske borbe je ivo ilustrovan^ u
sledeem sluaju. Dim je doao na seansu i ispriao
sledei s a n : Prole noi sam sanjao da pokuavam da
se vuem po zemlji sa osuenim, m r t v i m nogama. Mo
rao sam da koristim gornji deo tela da bih se kretao."
Zatim je dodao: ,,U prolosti sam sanjao da p l u t a m po
Vodi." Donji deo njegovog tela je bio vrlo rigidan i
vrst. Iao je kod lekara zbog j a k i h bolova u leima.
12

179

Njegov san je bio taan p o r t r e t njegovog energetskog

stanja. Samo to je ispriao san, Dim je napomenuo:
J u t r o s sam imao fantaziju da je moja majka zmija".
Mogao sam videti njeno lice koje je bilo kao glava
zmije. Bila je boa konstriktor, obmotana oko moga
s t r u k a steui me. Glava joj je bila na m o m e penisu
iajui ga. Majka mi je priala da sam bio toliko sla
dak k a d a sam bio mali da me je svuda ljubila, i po
penisu. Sada, k a d a sam to rekao, postajem smuen,
odsutan i poinjem da se znojim."
Zatim je radio vebu padanja koja je pokazala inten
zitet njegove borbe. Rekao j e : Izgleda kao da se pre
dajem, ali ne p a d a m . Odravau se zauvek. Ja neu
pasti."
Sebi je r e k a o : Dime, drae se gore zauvek."
Obraajui mi se, rekao j e : Ako padnem, upau
j a m u bez dna. Z n a t e oseanje k a d a p a d a t e , a stomak
v a m je stegnut i ne moete disati. Kada sam bio dete
matao sam da letim. Cak sam i pokuao, ali sam pao.
Moji roditelji su doli i istukli me to sam ih prepao.
Trebalo bi da mogu da se odrim. Oseam vrlo sna
no tu ideju. Ljutim se na sebe to se lako predajem.
Ja s a m kukavica, poputalo, plaljiva beba. Majka me
je nauila da se oseam promaeno ukoliko se ne drim
vrsto. Njen m o t o je bio ,Tekoe reavamo odmah, za
nemogue n a m t r e b a malo vie vremena'.
U to v r e m e Dim nije bio spreman da napusti svoju
borbu. S t r a h od padanja je kod njega bio previe jak.
I Dim i ja smo morali da prihvatimo takvo stanje
stvari i da nastavimo da radimo na problemu. Dao sam
mu pekir koji je on u v r t a o obema r u k a m a . Dok je
to radio rekao j e : To je zmija. M o r a m je drati, ili e
ona (znao je da se odnosi na majku) uhvatiti mene."
Dim je bio psihoterapeut, tako da nije bilo potrebno
da mu dajem bilo k a k v e interpretacije njegove fanta
zije. Znao je da mu je majka bila zavodljiva i da je
predavati se znailo priznati seksualna oseanja prema
njoj. Da je on to uradio kao dete, ona bi ga progutala,
ne bukvalno, ve u smislu da bi on bio izjeden svojom
strau za majkom i izgubio oseanje nezavisnosti. Nje
gova odbrana je bila da stegne s t r u k i presee put
seksualnim oseanjima. To je psihopatska odbrana, ali
Dim nije imao drugog izlaza. Cak ni sada, on nije bio
180

u stanju da se preda. Covek se m o r a nositi sa pacijen

tom dok radi na tako duboko s t r u k t u r i r a n i m konflik
tima.
Na kasnijoj seansi Dim se vratio na s t r a h od pa
danja. Kada je uao rekao j e : Vozei kola uhvatio s a m
sebe da po t a k t u l u p k a m po volanu. Preveo sam to u
rei i to je bilo ,Ubiu te'."
Opet smo poeli sa vebom padanja i Dim ree:
Kada ste traili da kaem ,Ja u pasti', oseanje koje
sam imao bilo je ,ja u umreti'. Oseao sam kao da je
to borba ivota i smrti. Ako se prepustim, biu ubijen.
Ako ja njih ubijem, ja sam u biti ubijen.
Nain na koji ja operiem je vrlo komplikovan. Ne
mogu dugo ostati u intenzivnoj situaciji, ali se mogu
zauvek zakaiti za nju. K a d a svi druge zavre, ja osta
jem zakaen, dok ne dobijem ta elim ili dok ne po
stignem cilj." Rekavi to, stegao je pesnice. To je dug
put, i ja idem nogu p r e d nogu, polako.
Stalno zakeranje m o j e m a j k e me je prosto imitavalo.
Ja radim istu s t v a r sam sebi i drugima. G u r a m , g u r a m
i borim se. Mislim da sam zabuant. S a m sebi k a e m :
,Dime, da nisi bio zabuant, vrednije bi radio'."
Ta borba se sada prenela na vebu padanja koju je
Dim radio. Rekao j e : Ja u pasti, ja u propasti, ah, ja
sam pobedio, uspeo sam." I onda se stvarnost potvrdila.
Rekao j e : Naravno, ja s a m ve propao."
Ali Dim jo ne moe da prihvati tu realnost. Udario
je obe butine pesnicama i r e k a o : Ubiu se ako ne iz
drim. Ali, ako izdrim, umreu. Bojim se da u dobiti
rak plua. Ali, to vie p o k u a v a m da ne puim, to vie
puim."
U toku tog monologa Dim je pao i plakao. To je
bilo malo rastereenje. Zatim je ponovio vebu sa d r u
gom nogom i nastavio da izraava svoje strahove. Ovaj
nain oslobaanja strahova sa snanim oseanjima veo
m a j terapeutski. Poto j e veba padanja bila gotova,
Dim se setio dogaaja iz detinjstva koji je razjasnio
situaciju.
Dokle god je sve u redu, ja se bojim da u umreti.
Preivljavam samo zahvaljujui borbi. Ako prestanem
da se borim, umreu. Kao dete sam imao septicemiju
Eg visokom t e m p e r a t u r o m i bio sam, to u bolnici to
a n nje, skoro godinu dana bolestan. P o v r e m e n o sam
e

181

bivao u komi. Radili su mi transfuziju i isputanje krvi

Skoro sam u m r o . Ali, ja sam izdrao, koristei svu
svoju snagu volje za ivotom. Z n a m k a k o da opstanem
kada je gusto. Ja ne znam ta u sa sobom kada je sve
u redu."
U svetlu tog iskustva nije teko videti zato Dim
povezuje padanje sa umiranjem. Za Dima oboje pred
stavljaju poputanje volje. Bilo bi besmisleno verovati
da bi Dim mogao da napravi svestan izbor, da se preda
i da veru je svome telu. T a k a v izbor je korienje volje
da bi se volja negirala, to ne vodi nikuda. Dimov
strah od smrti, smrti njegovog d u h a ako se preda majci,
i smrti tela ukoliko p r e s t a n e njime da upravlja, treba
da b u d e potpuno doivljen i analiziran. U isto vreme,
treba da naui da veru je svome telu i seksualnim ose
anjima. Dim je svesno bio pripremljen da prihvati
realnost svoga tela i seksualnih oseanja, ali vera u
njih zavisi od itavog novog naina sagledavanja telesnih doivljaja, koje terapija treba da obezbedi.
Ova specifina veba takoe pomae da se to doivi.
Prebacivanje celokupne teine tela na jednu nogu opte
reuje miie te noge, tako da ih zamara. U stanju
iznurenosti miii ne mogu odravati napetost ili grenje. Oni moraju da se prepuste i postepeno se pojav
ljuju snane vibracije. To ini da se poveaju oseanja u
nogama tako da se ne doivljavaju vie kao osuene,
m r t v e noge". U isto vreme, disanje postaje dublje. Te
lom moe proi d r h t a j , a ovek ipak ne pada, samo je
iznenaen da ga noge i dalje dre, m a d a je svesna kon
trola tela smanjena. Onda, kada noga konano popusti
i ovek padne, javlja se olakanje sa saznanjem da
ovek nije napravljen od elika i da e telo pasti kada
ne moe vie da se odrava uspravno. Najzad, inten
zivno se shvata da p a d a n j e nije kraj ovek nije uni
ten, telo se moe opet podii.
Simbolizam iza vebe padanja zasluuje panju. Zem
lja je simbol za majku, koja je predstavnik zemlje.
Majka, kao i majka zemlja, izvori su nae snage. U
jednoj od svojih brojnih bitaka Herkul se borio sa Antejem. Oborio je Anteja na zemlju i neprestano ga uda
rao, ali umesto da dobije bitku, Herkul je gubio. On se
zamorio, dok je Antej svakim k o n t a k t o m sa zemljom
postajao snaniji. Onda je Herkul shvatio da je Antej
sin majke zemlje i da se svaki put kada se vraao na

miju obnavljao i jaao. Tada Herkul podie Anteja

zemlje i drao ga je u vazduhu dok ovaj nije u m r o .
Svi smo mi deca majke zemlje i svoje majke, koje
treba da budu izvor snage u n a m a . Na nesreu, kao u
Dimovom sluaju, majka je bila pretnja detetu i t r e
balo joj se vie suprotstavljati nego joj se pokoravati.
Covek onda ne moe dozvoliti sebi da se spusti dole
bez jakog oseanja anksioznosti. Ostajanjem zakaen,
stvara se pretnja opstanku, zbog energetskih procesa
tela, poto padanje moe izazvati strah od umiranja,
mada ne predstavlja stvarnu opasnost. Izvoenje vebe
padanja obnavlja konflikt sa majkom, koji onda moe
biti analiziran i proraen, doputajui oveku da se
pusti i p a d n e sa oseanjem sigurnosti. Jer, zemlja je
tu radi nas.
Nedavno sam primio pismo od oveka koga sam p r e
poruio za t r e t m a n kolegi, doktoru F r e d u Sajferu
(Sypher) iz Toronta zbog jakog bola u donjem delu
lea koji se irio du desne noge. Jedan od vrlo za
nimljivih aspekata t r e t m a n a sa dr Sajferom", pisao je,
jeste kontakt sa podom. Pod je postao prijatelj, vrsti
teilac koji je uvek tu, koji vas uva od tekih povreda,
mada boli. Ne moete pasti ako ste ve dole, moete
da se nosite sa mnogo stvari sa kojima bi moda bilo
teko nositi se ako bi oseali da moete pasti. To mi je
omoguilo da se oslobodim mnogih strahova koji su
bili u meni."
U mnogim sluajevima posle vebe padanja radimo
vebu podizanja. Cuo sam od mnogih pacijenata da se
plae da, ako p a d n u , nee biti u stanju vie da se p o
dignu. Oni, n a r a v n o , znaju da mogu sebe podii snagom
volje. Ono u ta nisu sigurni jeste da e moi da se
dignu.
Dizanje je kao rast. Biljka se, na primer, die iz
zemlje; ona ne vue sebe navie. Prilikom dizanja sna
ge dolaze odozdo; pri vuenju dolaze odozgo. Klasian
primer dizanja je r a k e t a koja se die proporcionalno
iznosu energije koju otputa s donje strane. Obino
hodanje spada u tu kategoriju pokreta, jer kako kora
amo unapred, pritiskamo podlogu koja n a m uzvraa
Pritiskom unazad, aljui nas napred. Fiziki princip
je poznat kao akcija-reakcija.
U vebi dizanja ovek je na oba kolena, na ebetu
a podu. Stopala su ispruena iza njega. Tada, on
stavlja jedno stopalo ispred sebe, naginje se u n a p r e d

183

tako da je deo njegove teine prebaen na to stopalo

Traim da t a d a osea svoje stopalo na podu, da se
ljuljuka^ n a p r e d i nazad na njemu da bi ga snanije
oseao. Zatim, on se polako podie i prebacuje svu
teinu na nogu p r e d sobom. Sada, ako dovoljno snano
pritisne nogom prema podlozi, dii e se. Ako je to
pravilno uraeno, osea se snaga koja se kree kroz
telo od podloge prema gore, uspravljajui oveka odoz
do navie. Meutim, nije lako uraditi tu vebu, i mnogi
ljudi moraju sami sebe malice da dignu da bi pomogli
procesu ustajanja. Vebom, to postaje lake i ljudi
treba da naue k a k o da u p r a v e energiju dole prema
nogama da bi se podigli. Najee, to se radi dva puta
sa svakom nogom da bi se razvilo oseanje pritiskanja
podloge i dizanja.
Debeli, teki ljudi posebno imaju problema sa tom
vebom. Viao sam ih k a k o pokuavaju da se podignu,
ali padaju kao bebe. Izgleda kao da su izgubili mo
da se podignu, pa su se psihiki pomirili s tim da
ostanu na infantilnom nivou gde je jedenje, p r e nego
tranje i igranje, predstavljalo glavno ivotno intere
sovanje i zadovoljstvo. Viam te ljude kako funkcioniu na dva nivoa simultano, na odraslom nivou na
k o m e je volja ona snaga koja im omoguava da se
podignu i kreu, i na infantilnom nivou, za koji je
karakteristino jedenje i oseanje bespomonosti (po
sebno u vezi jedenja).
Dizanje i padanje ine p a r antitetskih funkcija koje
ne mogu postojati jedna bez druge. Ako neko ne moe
da p a d n e , ne moe se ni podii. To je jasno u sluaju
fenomena spavanja, gde govorimo o padanju u san i
dizanju ujutro. Umesto prirodnih funkcija padanja i
dizanja, ljudi koji koriste svoju volju sputaju se i podi
u ili leu i ustaju. Ako volja nije p o k r e n u t a , kao u
sluaju buenja ujutro, takvi ljudi e imati velike te
koe da se izvuku iz kreveta. U osnovi tog problema
je anksioznost padanja, nesposobnost da se ode rano
na spavanje i da se dozvoli da se lako padne u san.
Rezultat toga je da su takvi ljudi u m o r n i ujutro i
nedostaje im energija da lako ustanu.
Poto je pacijent proao kroz vebu padanja, nje
govo telo je labavije. Najee, moj nain rada je da
ga^ pustim da die leei p r e k o stolca. esto posle ove
vebe disanje poprima nevoljni k a r a k t e r sa podrhta
vanjem tela koje se moe razviti u plakanje ili jeca184

nje. O h r a b r u j e m osobu da se prepusti tim nevoljnim

pokretima, jer oni predstavljaju spontani n a p o r tela
da se oslobodi napetosti.
Pre nego to p r e e m na pitanje kako se anksioznost
padanja javlja, eleo bih da prikazem jo j e d a n sluaj.
Mark je bio homoseksualac srednjih etrdesetih godina,
iji je osnovni problem bio izolacija i usamljenost zbog
nesposobnosti da otvoreno ispolji oseanja. Telo mu
je imalo drveni, teak izgled, ispod koga se moglo
nazreti preplaeno dete, nesposobno da izae napolje.
Mark je doao na seansu sa sledeim snom i komen
tarima: Sanjao s a m prole noi da sam pozvao goste
na veerinku, a moji gosti su bih gospodin Glava i
gospoa Telo. To je verovatno bila p r i p r e m a za moj
dolazak ovde. Njih dvoje su bili niski, miiavi, t v r d a
srca, grudnog koa k a o b u r e i surovo nezavisni. Izgle
dalo je da se oni ne bi spojili. Veera nije bila vana.
Hteo sam da b u d u zajedno, ali tokom veeri se nijed
nom nije desilo da svi budemo zajedno. Sedeljka nije
okonana."
Mark se tada postavio u poloaj za vebu padanja.
Kada je stajao pred ebetom rekao j e : Vidim rupu,
izgleda mi da me neto vue u n u t r a . Vrlo je duboko,
kao b u n a r . Zamiljam da bezuspeno p o k u a v a m da
se uzverem i izaem. ini mi se kao da skoro vidim
kraj, ali onda vidim sebe k a k o jo uvek pokuavam
da se izvuem.
Celog ivota sam imao snove padanja. Ranije sam
sanjao da p a d a m sa stepenica, a sada u snovima pa
dam sa mnogo veih visina. Letos sam u Evropi imao
sobu u hotelu na visokom spratu. Dok sam leao pot
puno b u d a n , zamiljao sam da u biti izvuen iz k r e
veta preko terase i g u r n u t u prazan prostor.
Kao dete s a m se p e n t r a o po drveu sve dok sam se
mogao drati za granu. Izgleda da se nisam plaio
visine sve dok s a m se mogao drati za neto. K a d a
sam imao osam godina neko me je ikao da h o d a m
Po preki, ezdeset s a n t i m e t a r a sa dva i po metra, po
stavljenoj na v r h tornja visokog trista metara. Uradio
sam to. Ali kasnije, k a d a s a m bio student, nisam se
usuivao ni da p r i e m tom, tornju.
Takoe, k a d a s a m imao otprilike est, sedam ili osam
godina, sanjao sam da mogu da letim. Izgledalo je
tako stvarno da sam verovao da to mogu da uradim.
185

Stvarno sam i probao da poletim, dok su me ljudi

gledali. Kada sam pokuao da uzletim, pao sam na
nos."
Poto je Mark pao, leao je na ebetu i r e k a o : ,,0seam olakanje od padanja. Oseam kao da sam naprav
ljen od nestabilno postavljenih kocaka. Oseam da sam
na v r h u neega vrlo klimavog i da mi je bolje kada
leim dole na podu."
Uzroci

anksioznosti

padanja

Ranije sam sugerisao da je ljudska vrsta moda je

dina vrsta ivotinja koja doivljava anksioznost pada
nja. Naravno, sve ivotinje doivljavaju anksioznost
kada stvarno padnu. Viao s a m mog papagaja kako
postaje anksiozan kada izgubi oslonac na svojoj pritki
dok spava. On bi se odmah probudio, za t r e n u t a k reagovao usplahireno, onda bi povratio ravnoteu. Ljud
ska bia su sklona anksioznosti ak i kada stoje na
vrstoj podlozi. To verovatno vodi koren od naih pre
daka koji su iveli na drveu, kao to danas ive neki
majmuni,
Izgleda da je antropoloki prilino utvreno da su
nai preci stanovali na drveu pre nego to su se usu
dili da se spuste na ravno da bi traili hranu. U knjizi
Nastajanje oveka Don Pfajfer (John E. Pfeiffer) opi
suje ta znai iveti na d r v e t u : Sto je jo znaajnije,
ivot na drveu je uveo jedinstvenu crtu, novu i hroninu psiholoku nesigurnost i neizvesnost" . Nesigur
nost se odnosi na opasnost od padanja. A padanja su
bila esta. Pfajfer istie studije o pavijanima, prima
tima koji ive na drveu, koje pokazuju da od etiri
majmuna jedan ima prelom kosti. Ali, ivot na drveu
ima i prednosti. Bilo je obilja hrane, relativno je bez
bedno od grabljivica i to je omoguavalo razvijanje
r u k u za dranje i hvatanje.
Opasnost od padanja je znatno smanjena sposobnou
dranja za grane drvea. Mladunci m a j m u n a se oba
vijaju oko majinog tela i r u k a m a i nogama i vise o
njoj dok ona ide kroz drvee. Ona takoe pridrava
mladune jednom rukom, ukoliko joj je slobodna. Za
39

31

John Pfeiffer,
Son, 1969, str. 21).

186

The

Emergence

of Man

(New

York,

majmunsku bebu, p r e m a tome, gubitak k o n t a k t a sa

majinim telom predstavlja mogunost padanja i povre
ivanja ili umiranja. Glodari, kao veverice na primer,
gaje svoje mladune u gnezdima, u upljinama drvea,
gde su mladi bezbedni ak i kada je majka odsutna.
Ali, majmuni koji ive na drveu nose svoje mladune
i jedino obezbeenje mladuneta je dranje za m a j
ino telo.
Kod ljudskog novoroeneta po roenju postoji in
stinkt hvatanja i dranja koji vue korene iz filogenetske istorije. K a d a malo pridravamo bebu ona moe
da visi drei se r u k a m a . Ali, to je samo bioloki za
ostatak i ljudska beba treba da bude noena da bi
oseala sigurnost. Ako se iznenada izvue taj oslonac,
beba postaje uplaena i anksiozna. Izgleda da samo
jo dve stvari mogu prestraiti novoroene: nemo
gunost da die izaziva anksioznost guenja, a iznena
dan glasan zvuk izaziva reakciju trzanja.
Filogenetski razvoj ljudskih ivotinja, koji se odra
ava na potrebu ljudske bebe da bude drana da bi se
oseala sigurno, predstavlja uzrok anksioznosti padanja.
Stvarni uzrok je nedostatak podrke i fizikog kon
takta sa majkom.
Rajh je 1945. godine objavio svoja opaanja o anksi
oznosti padanja kod tronedeljne bebe. To je bio deo
njegove studije anksioznosti padanja kod bolesnika od
raka kod kojih je anksioznost vrlo j a k a i duboko
strukturirana. Taj lanak je ostavio vrlo dubok utisak
na mene, mada je trebalo dvadeset pet godina da se
uhvatim ukotac sa t i m problemom.
40

U vezi beba, Rajh p i e :

Na kraju tree nedelje anksioznost padanja je bila
akutna. Pojavila se kada je deak izvaen iz kade
i postavljen da lei na leima. Nije bilo jasno da li
je pokret stavljanja na lea bio prebrz za njega ili
je hlaenje koe izazvalo anksioznost padanja. U
svakom sluaju, poeo je snano da plae, stavljao
je ruke pozadi kao da trai dodatni oslonac, pokua
vao da podigne glavu, sa intenzivnim strahom u oi
ma, nije se mogao smiriti. Morali smo ga ponovo

Harper &
Opisana beba je Rajhov sin Piter. (Prim, prev.)

187

podii. Sledei put, kada smo pokuali da ga spusti

mo, anksioznost padanja se ponovo pojavila u istom
intenzitetu. Tek kada smo ga podigli on se smirio .
41

Posle tog dogaaja Rajh je primetio da je bebino

desno r a m e bilo sputeno. Tokom napada anksioznosti
on se odupirao sa oba ramena, kao da sebi obezbeduje
oslonac." Taj poloaj se izgleda odrao i u odsustvu
anksioznosti . Rajhu je bilo jasno da dete nije ima
lo svesni strah od padanja. Napad anksioznosti se
mogao objasniti jedino povlaenjem energetskog na
boja sa periferije tela i time sa gubitkom oseanja
ravnotee. Kao da dete u p a d a u blago oseanje
oka, to je Rajh zvao anorgonija. U oku se krv i
naboj povlae sa periferije tela, osoba gubi oseanje
ravnotee i osea da e pasti ih da< ve pada. Ista reak
cija se pojavljuje kod bilo kog ivotinjskog organizma u
oku. Dokle god postoji stanje oka bilo bi teko stati
na noge i suprotstaviti se sili gravitacije. Rajh je bio
zainteresovan da sazna zato dete doivljava to to iz
gleda da je ok.
42

Rajh je uoio nedostatak k o n t a k t a izmeu bebe i

majke. Dete je majka dojila i taj k o n t a k t sa majkom
je pruao zadovoljstvo. Ali, k a d a nije sisalo, dete je
lealo u kolevci blizu m a j k e koja je kucala na mai
ni. Rajh je verovao da bebina potreba za kontaktom
nije bila zadovoljena. Dete nije bilo dovoljno noeno.
P r e ovoga n a p a d a dete je imalo izuzetno snanu re
akciju na dojenje, to je Rajh nazvao orgazmom usta,
a manifestovalo se p o d r h t a v a n j e m i grenjem usana i
lica. Po Rajhovim recima, Ovo je jo vie povealo
potrebu za k o n t a k t o m " . K a d a se to prekinulo, a beba
stavljena nazad u kolevku, poela je da se gri.
Da bi se prevazila tendencija anksioznosti padanja
kod tog deteta, Rajh je koristio tri p r i s t u p a : Dete je
trebalo uzeti u ruke kada je plakalo. To je pomagalo.
Mislim da bi bilo bolje ee nosati dete, k a o to to
rade primitivne ene. nosei povodac. Ramena je tre
balo neno vraati nazad iz savijenog fiksiranog poloaju
unapred" da bi se spreilo karakteroloko oklopljavanje.
Rajh je to radio oko tri meseca, igrajui se sa dete41

Reich, Wilhelm, The cancer Biopathy

Institute Press, 1949), str. 329.
Ibid., str. 330.

188

(New

York,

The Orgone

tom. Bilo je, u stvari, nuno ,pustiti dete da padne'

da bi ono upoznalo oseanje padanja. To je takode bilo
uspeno." Ovo je r a e n o na nean, razigran nain, to
je beba shvatala kao igru.
Zato se anksioznost zadrava kod nekih ljudi tokom
ivota? Odgovor je da roditelji ne prepoznaju probleme,
tako da ne ine k o r a k e da izmene situaciju. Potreba
deteta da b u d e noeno zapostavlja se iz neznanja. I m
puls da se trai k o n t a k t sa ljudima ostaje tokom ivota,
ah se povezuje sa s t r a h o m da nema razloga oekivati
da na elju za k o n t a k t o m b u d e uzvraeno, b a r ne od
onoga sa kim je k o n t a k t p o t r e b a n ; i najzad, nema
osnove na kojoj e se stajati.
Rajh je prouavao sluaj drugog deteta, ije je n a
predovanje p r a e n o u Orgonskom istraivakom centru
za bebe ' . To dete je dobro napredovalo dve nedelje,
a tree nedelje je dobilo bronhitis. Grudi su mu posta
le osetljive, disanje oteano, beba je izgledala uznemi
reno, ljuto i nesreno. Istraivanje je pokazalo nedo
statak kontakta izmeu m a j k e i deteta Majka se oseola krivom zato to nije zdrava majka", koja nije is
punjavala sve to se od nje oekivalo. Priznala je da
joj teko pada da posveuje tako mnogo v r e m e n a i
energije bebi i bila je iznenaena i preoptereena bebinim zahtevima. Beba je na majinu anksioznost i nela
godnost reagovala t i m e to je i sama postala anksiozna.
4 5

Pria o tom sluaju je interesantna iz vie razloga,.

Prvo, Rajh je primetio da predeo dijafragme prvi
reaguje i najvie reaguje na bioenergetsku emocionalnu
nelagodnost". P r e m a Rajhu, druga blokiranja bi se sa
tog podruja irila u oba pravca. Dijafragmatska nape
tost je tesno povezana sa anksioznou padanja, poto
smanjuje protok uzbuenja kroz donje delove tela.
Drugo, oigledno je da dobar k o n t a k sadri vie od
pukog dranja ili dodirivanja. Vaan je kvalitet dranja
ili dodirivanja. Da bi beba imala koristi od k o n t a k t a ,
majino telo treba da b u d e toplo, smireno i ivo. Bilo
koja napetost u n j e n o m telu prenosi se na dete. Tree,
Rajh je opisao ono to s m a t r a m da je sutinski ele
ment u odnosu m a j k e i deteta: Neka m a j k e samo
b i v a j u u svojim b e b a m a i kontakt e se spontano raz
viti."
u

Reich, Wilhelm.. Armoring in a Newborn Infant, Orgone Ener

gy Bulletin (New York, Orgone Institute Press, 1951), Vol. 8, No. 3,
r . 120138.
st

189

Anksioznost padanja i poremeaji disanja su dva

aspekta istog procesa. U p r e t h o d n o m poglavlju Dim
je opisao svoje oseanje padanja kada ti se stomak
stegne i ne moe da die". Anksioznost padanja je
po Rajhu, povezana sa naglim grenjem ivotnog apa
r a t a i, u stvari, je njime proizvedena. Kao to stvarno
padanje uzrokuje bioloke kontrakcije, tako i kontrak
cije uzrokuju senzacije p a d a n j a . Povlaenje energije
iz nogu i stopala uzrokuje gubitak kontakta sa podlo
gom, to je ista senzacija kao izmicanje podloge pud
nogama.
44

Zaljubljivanje
Postojanje anksioznosti padanja vodi ne samo strahu
od visina ve takoe s t r a h u od bilo koje situacije koja
moe u telu da izazove senzacije padanja. Engleski
jezik identifikuje dve takve situacije naime, pada
nje u san i zaljubljivanje . Ali, moemo pitati, nisu li
to vie pesniki izrazi? Na koji nain prelaenje iz
budnog stanja u spavanje podsea na akt padanja?
Ako ima paralele meu njima na telesnom nivou, onda
moemo razumeti zato tako mnogo ljudi ima tekoa
da zaspi i koristi sedative da bi otupeli svoju anksioz
nost i olakali prelaz iz svesnog u nesvesno.
Taj prelaz je dugo bio p o s m a t r a n kao pokret prema
dole. S t v a r n o , ako bi ovek zaspao stojei, pao bi upravo
kao osoba koja pada u nesvest. Ali, vrlo malo nas je
ikada zaspalo stojei. To radimo leei, tako da nema
premetanja tela u prostoru. Senzacija padanja, prema
tome, mora proizlaziti iz unutranjeg pokreta, iz deavanja u n u t a r tela, kada san savlada oveka.
45

Izraz utonuti u s a n " n u d i objanjenje, jer ovek ose

a da tone" u proces uspavljivanja. Poinje sa ose
anjem dremljivosti. Telo iznenada postaje teko. To
se doivljava u oima, u glavi i udovima. Dremljivoj
osobi je teko da dri oi otvorene, ili glavu uspravno.
4

* Reich,
Anorgonla
in
the
Carcinomatous
Shrinking
BiopatM
of Sex and Orgone Research, New York Orgone Institute Press.
1955. Vol. IV, str. 32.
45

U engleskom jeziku zaljubljivanje se izraava frazom padanje

u ljubav". Znajui to, italac e lake razumeti aluzije koje ALoven pravi poredei zaljubljivanje sa padanjem. (Prim, prev.)

190

Ako dremne, glava joj pada. Udovi se oseaju kao da

ne mogu da dre telo uspravno. Tonuti u san je kao
tonuti u zemlju. Covek ima j a k u elju da legne i p r e
stane da se bori protiv sila gravitacije.
Nekada san doe brzo. Jednoga t r e n u t k a je ovek
budan, a ve sledeeg nije svestan niega oko sebe.
Nekada se san postepeno razvija i ovek sve vie osea
gubljenje oseanja u delovima tela. Primetio sam da
kada leim pored svoje ene sa r u k o m na njenom telu
prvo gubim svest o njenom telu a onda o svojoj ruci.
Meutim, ako previe obraam panju na svoje senza
cije, ostajem budan. Panja je funkcija svesti i pove
ava svest. Za mene je to k r a t k a predigra i pre nego
to to sasvim shvatim, ja brzo zaspim. Naravno, ovek
to ne moe znati, jer se funkcija znanja gasi spavanjem.
Pri padanju u san dolazi do povlaenja uzbuenja i
energije sa povrine tela i uma. Isto povlaenje se de
ava pri padanju i zato su te dve situacije energetski
istovetne. Naravno, one su praktino razliite, jer kod
jedne postoji rizik ozleivanja dok se p a d a na pod
logu, dok je uspavljivanje u k r e v e t u bezbedno. Bez
obzira na to, anksioznost povezana sa padanjem moe
da se vee za uspavljivanje zbog njhovog zajednikog
dinamikog mehanizma. U pitanju je sposobnost oveka
da napusti ego kontrolu, jer to zahteva povlaenje
energije sa povrine uma, kao i tela. K a d a je ego kon
trola izjednaena sa preivljavanjem, kao to je slu
aj sa ljudima koji u najveoj meri funkcioniu kroz
vebe volje, odustajanje od takve kontrole predstavlja
nesvesnu borbu i situacije koje to zahtevaju izazivaju
jaku anksioznost.
Neurotska anksioznost proizlazi iz unutranjeg kon
flikta izmeu energetskog pokreta u telu i nesvesne
kontrole ili p r e p r e k e postavljene sa ciljem da ogranii i
prekine taj pokret. Te p r e p r e k e su hronine miine n a
petosti, uglavnom u popreno-prugastoj (voljnoj) m u s k u
laturi, koja je normalno pod ego kontrolom. Svesna
g o kontrola je izgubljena kada napetost u miiima
Postane hronina. To ne znai da se od kontrole odu
stalo, ve da je sama kontrola postala nesvesna. Ne
svesna ego kontrola je kao straar ili uvar n a d kojom
je ego ili linost izgubila autoritet. Ona funkcionie
kao nezavisna celina u linosti i stie mo u direktnoj
Proporciji sa iznosom hronine miine napetosti. P u
e n j e , pranjenje, proticanje i pokret su ivot tela,
e

191

to taj uvar mora zadrati ili ograniiti u interesu

opstanka. Covek eli da se p u s t i da plovi, ali uvar
k a e : Ne, previe je opasno". Na slian nain smo
bili zadravani kao deca k a d a su n a m pretili ili nas
kanjavali zbog b u k e koju smo pravili, p r e t e r a n e aktiv
nosti ili ivahnosti.
Svi mi znamo da je padanje manje opasno ako se
neko pusti" ili napusti svaki pokuaj ego kontrole.
U stvari, ako ovek anksiozno pokuava da kontrolie
svoj pad, moe otkriti da je slomio kost ak i pre nego
to je lupio o podlogu. Lom je uzrokovan j a k o m mii
n o m kontrakcijom. Deca ija je ego kontrola slaba, i
pijanci kod kojih je u celini oslabljena, padaju bez
mnogo povreda. Tajna padanja je ii sa padanjem,
dopustiti strujama da t e k u slobodno kroz telo i ne
biti uplaen od senzacija. Zbog toga neki sportisti, kao
to su igrai ragbija, veba ju padanje da bi izbegli oz
biljne povrede.
Ne pate svi n e u r o t i a n od anksioznosti padanja. Po
m e n u o sam ranije da se nee doiveti anksioznost pa
danja ako je onemoguen pristup oseanjima. Kod
Bila planinara se o tome radilo. To je zastraujua
senzacija. Ako n e k o moe da zaustavi proticanje uzbu
enja ili da sprei opaanje uzbuenja, strah nestaje.
To pomae da se objasni zato svi n e u r o t i a n nemaju
tekoe sa spavanjem. P a d a n j e u san izaziva anksioz
nost ili s t r a h samo kada ovek osea povlaenje ener
gije sa povrine. Ako senzacije nisu povezane sa prelazom iz stanja svesti u stanje spavanja, anksioznost se
ne javlja.
Senzacija sama po sebi nije zastraujua; moe se do
iveti kao zadovoljstvo. Ali, ako se doivljava kao za
straujua, to je zbog povlaenja energije sa povrine
tela i gubljenja svesti, to je kao umiranje. Isto se po
vlaenje deava pri umiranju, sem to nema povratka
na staro stanje. K a d a bi ovek u izvesnom stepenu bio
svestan veze izmeu padanja i umiranja, bilo bi nemo
gue podrediti ego kontrolu prirodnim procesima.
U knjizi The Betrayal of the Body izneo sain sluaj
mlade ene koja je doivljavala tu anksioznost. Opisa**
je san u kome k a e : Jasno sam proivela realnos_
smrti ta znai biti sputen u zemlju i biti u njoj
sve dok se ne raspadne".
Onda je dodala: Shvatila sam da e se to desiti me
ni, kao to se deava svakome. Kao devojica nisa

mogla zaspati zbog anksioznosti da mogu u m r e t i dok

budem spavala i probuditi se u m r t v a k o m kovegu.
Bila bih zarobljena, bez mogunosti da i z a e m " .
Ta izjava sadri neobinu kontradikciju. Ako ovek
umre dok spava, onda se ne budi u m r t v a k o m kove
gu. Boji se umiranja, ah je podjednako uplaen da
upadne u zamku, to se izjednaava sa umiranjem poto
je ivot kretanje. Umreti, znai upasti u zamku, biti
nesposoban da se kree, ali upasti u zamku takoe
znai umreti. Za tu pacijentkinju svesnost je vie od
svesti; to je poveana budnost za mogunost da se u p a d
ne u zamku. Zaspati sadri poputanje te budnosti i,
prema tome, predstavlja opasnost da se u p a d n e u zam
ku, ili da se u m r e .
Interpretirajui dalje njena zapaanja, ja bih izjed
naio mrtvaki koveg sa njenim telom. Normalno, k a d a
se ovek budi, prvo postaje svestan svoga tela. Svesnost
se vraa onim redosledom kojim je nestajala prvo
svesnost tela, onda spoljanjeg sveta. P r e m a tome, m n o
go zavisi od naina na koji ovek doivljava svoje telo.
Ako ono nije dovoljno ivo, oseae se kao da koveg
zarobljava duh. Takoe moe doi do raspadanja i
dezintegracije, to se deava samo m r t v o m telu. Bue
nje sa ivim telom, u k o m e se osea uzbuenje ivota,
jeste veliko zadovoljstvo, isto kao i preputanje u m o r
nog tela kome je p o t r e b a n san.
46

Neto vrlo lepo deava se telu kada mu se ovek p r e

pusti u snu. Ono odlae sve d n e v n e brige i povlai se iz
sveta u tiho o d m a r a n j e i mir. P r o m e n a od budnosti do
spavanja je najuoljivija u disanju. Mi esto moemo
da kaemo na osnovu promena u kvalitetu i r i t m u di
sanja da je neko pored nas zaspao. Kvalitet disanja po
staje dublji i zvuniji, a r i t a m sporiji. Ta p r o m e n a je
rezultat oslobaanja tenzije koja je p r i s u t n a tokom
dnevnih aktivnosti u predelu dijafragme. Covek se u
snu preputa niim energetskim centrima u telu. Isto
oslobaanje dijafragme se javlja kada smo zaljubljeni
kada imamo orgazam.
. . U antikoj filozofiji telo je bilo dijafragmom pode
eno na dve zone miiem oblikovanim kao kupola,
sto podsea na k o n t u r e zemlje. Predeo iznad dijafragme
Povezivao sa svesnou i danom to jest sa prede^ ^ s v e t l o s t i . Deo tela ispod dijafragme je pripadao
lu

Lowen, Betrayal of the Body, op. cit., sir. 185.

13

192

193

nesvesnom i m r a k u . Svesnost je izjednaavana sa sun

cem. Pojavljivanje sunca nad horizontom zemlje, to
donosi svetlost dana, odgovara pojavljivanju uzbuenja
u telu od abdominalnih centara p r e m a onima u grudi
ma i glavi. To proticanje oseanja p r e m a gore dovodi do
buenja svesti. Obrnuto se deava sa spavanjem. Zalaenje sunca ili padanje u okean, kako su primitivni
ljudi videli njegovo sputanje, odgovaralo bi proticanju
uzbuenja od dijafragme p r e m a dole.
Stomak je simbolino j e d n a k zemlji i moru, koji pred
stavljaju t a m u . Ali, ivot nastaje iz tih podruja, kao
to nastaje iz stomaka. Oni su prebivalite misterioznih
snaga u procesu ivota i smrti. Oni su takoe boravite
duha m r a k a koji se zadrava u niem podruju. Kada
se te primitivne ideje povezu sa hrianskim moralom
nia podruja bi se pripisala avolu: princu m r a k a . On
je seksualnim iskuenjima mamio ljude u propast. avo
je stanovao u r u p i u zemlji, ali takoe i u r u p i u sto
maku, gde se pali seksualna vatra. Predavanje toj stra
sti moe voditi orgazmu, u kome svesnost postaje pomu
ena a ego se raspada, fenomen nazvan smrt ega".
Voda je takoe povezana sa seksom, verovatno zbog
injenice da ivot poinje u moru. S t r a h od davljenja,
koji mnogi pacijenti povezuju sa s t r a h o m od padanja,
moe biti povezan sa s t r a h o m od predavanja seksual
nim oseanjima.
Toliko smo idealizovali ljubav da previamo njenu
blisku i intimnu vezu sa seksom, posebno sa erotskim
i senzualnim aspektom seksa. Definisao sam ljubav kao
anticipaciju zadovoljstva , ali, seksualno zadovoljstvo
posebno navodi oveka da se zaljubi. Psiholoki, to
ukljuuje predavanje ega voljenom objektu koji oveku
postaje vaniji od ega. Ali, predavanje ega ukljuuje
sputanje oseanja u telu, proticanje uzbuenja prema
dole, u stomak i karlicu. Taj protok izaziva, slast stru
janje i senzacije topljenja. Covek se bukvalno topi od
ljubavi. Ista senzacija se javlja kada je seksualno uzbu
enje snano i k a d a nije ogranieno na genitalno pod
ruje. To prethodi svakom p o t p u n o m orgastikom oslo
baanju.
47

Zanimljivo je da akt padanja stvara sline senzaciji

zbog ega deca uivaju u ljuljanju. Ljuljanje stvara div
no proticanje senzacija kroz telo. Neki od nas se moda

seaju tog divnog oseanja. To se takoe moe

u vonji toboganom, to je, siguran sam, razlog
popularnosti. Mnoge aktivnosti u kojima ima
pruaju slino zadovoljstvo, kao to su skakanje
skakanje na t r a m b u l i n i i slino.

doiveti
njegove
padanja
u vodu,

Klju tog fenomena je oslobaanje dijafragme, to

doputa snanim uzbuenjima da protiu kroz donje
delove tela. To n a m postaje jasno kada shvatimo da
zadravanje daha za v r e m e tih aktivnosti unosi anksioz
nost i razara zadovoljstvo. Ista se stvar deava u seksu.
Ako se neko plai da padne i zadrava dah, senzacije
topljenja se ne javljaju i v r h u n a c zadovoljstva je samo
delimian.
Izraz zaljubiti se" (pasti u ljubav u bukvalnom p r e vodu) moe izgledati kao da sadri kontradikciju, jer
oseanje zaljubljenosti je uzvieno oseanje. Kako neko
moe pasti u visoko? Ali, padanje je jedini nain da se
dostigne visok stepen biolokog uzbuenja. Skaka sa
trambuline pada p r e nego to se podigne; on se sputa
na t r a m b u l i n u da bi ga ona odgurnula. Dizanje, sa d r u
ge strane, omoguava da doe do sledeeg pada. Ako je
orgazam veliki pad, onda je v r h u n a c koji to prati, za
dovoljavajui seksualni akt, odraz otputanja energije.
U ljubavi smo u oblacima, ali samo zato to smo p r e t
hodno sebi dozvolili da padnemo.
Da bi se razumelo zato padanje ima tako moan
efekat, treba da mislimo o ivotu kao o pokretu. Od
sustvo pokreta je smrt. Ali, taj pokret nije u osnovi
horizontalno premetanje u prostoru, u emu mi inae
provodimo mnogo vremena. To je pulsatorno penjanje
i sputanje uzbuenja u telu, manifestovano u skakanju,
stajanju i leanju, ak tenjom ka jo veim visinama,
ali
uz stalnu potrebu za p o v r a t k o m na vrstu podlogu,
zemlju i realnost naeg zemaljskog postojanja. Toliko
mnogo nae energije je bilo posveeno n a p o r u da se
Popnemo visoko i postignemo vie da esto imamo te
koa da se spustimo dole. Postajemo zakaeni i bojimo
d a emo pasti. Ako se plaimo da emo pasti, stalno
teimo da se popnemo vie, kao da na taj nain moemo
stei vie sigurnosti. Deca koja kao bebe razvijaju strah
9^ padanja moraju postati odrasli iji je cilj u ivotu
<ja se penju sve vie i vie. Ako neko ide tako daleko
posee za mesecom, dolazi u opasnost od ludila
'Urak, praznina, izolacija. Koristan efekat gravitacije,
S e

Qa

" Lowen, Pleasure, op. cit.

13.

195

uticaj gravitacije na privlaenje tela zemlji je izgubljen

i ovek lako moe postati dezorijentisan.
Spavanje i seks su blisko povezani, jer najbolje spa
vanje dolazi posle dobrog seksa. Na isti nain, kao to
svako zna, seks je najbolji protivotrov anksioznosti. Ali,
da bi seks imao taj efekat, ovek se mora predati sek
sualnim oseanjima. Na nesreu, anksioznost padanja
se zakainje za seks i ograniava njegovo prirodno funk
cionisanje kao glavnog puta za oslobaanja napetosti i
uzbuenja. Moe se izvoditi seksualni akt, ali se to,
energetski govoreno, dogaa na horizontalnom nivou i
nema ni pada koji oslobaa, niti uspona koji razgaljuje.
Na n a m a je da pomognemo pacijentima da prevaziu
anksioznost padanja, ukoliko hoemo da postignemo da
p o t p u n o uivaju u seksu i spavanju i da iz toga ustanu
obnovljeni i osveeni usled telesnog preputanja.

VIII STRES I SEKS

Gravitacija:

Opti pogled na

stres

Razmatranje stresa i seksa u istom poglavlju ne t r e b a

da nas iznenadi u smislu injenice da seksualno raste
reenje, kao to svako zna, slui rastereenju napetosti.
Prema tome, svaka diskusija o stresu treba da ukljui i
analizu seksualnog orgazma. Moj prvi cilj je, meutim,
da prikazem opti pogled na prirodu stresa.
Stres proizlazi iz delovanja sila ili pritisaka na orga
nizam, nata organizam reaguje mobiliui svoju ener
giju. Oigledno, k a d a bi organizam mogao izbei te sile,
ne bi bio p r e d m e t stresa. Naravno, ima prirodnih stre
sova povezanih sa ivljenjem, koje nijedan organizam
ne moe izbei. Organizam je obino dobro pripremljen
da se sa tim suoi. Zatim, ima pritisaka koji proizlaze
iz uslova ivota u drutvu, koji variraju sa kulturalnom
situacijom svakog oveka. J e d a n p r i m e r je vonja a u t a
Po optereenom auto-putu, gde ovek mora da b u d e u
stalnom stanju budnosti da bi izbegao saobraajne u d e
se. U takmiarskom d r u t v u k a k v o je nae, pritisci su
suvie brojni da bi se ilo u detalje. Meuljudski odno
si su esto stresni, zbog zahteva koji se postavljaju pred
oveka. Kad god postoji pretnja silom, ovek je pod
stresom. Najzad, ima stresova od sebi n a m e t n u t i h pri
nuda, koji deluju na telo na isti nain kao i spoljanje
sile.
Od prirodnih sila koje stvaraju stres naj univerzalni ja
Je gravitacija. Moemo p r i v r e m e n o da izbegnemo njen
Pritisak tako to emo lei, ali kad god se uspravimo
ni se kreemo, postajemo predmet gravitacije. Stajanje
kretanje zahtevaju mobilizaciju energije koja se su
protstavlja sili gravitacije. Stajanje nije mehaniki pro1

196

197

ces. Mada nas potpomae s t r u k t u r a l n i pravac naih ko

stiju, miii moraju da obave prilian rad da bi odrali
telo u tom poloaju. K a d a se umorimo ili n a m nedo
staje energija, postaje teko, ako ne i nemogue, stajati
uspravno. Vojnici koji su prisiljeni da due v r e m e stoje
n e p o k r e t n o prosto se srue k a d a im se energija iscrpe.
Do sline vrste kolapsa dolazi kada osoba doivi ok,
bilo psiholoki ili fiziki, koji dovodi do povlaenja
energije sa periferije tela.
P a d a n j e ili kolabiranje je prirodna odbrana od opas
nosti neprestanog stresa. Ogranien je broj stresova
koje telo moe podneti p r e nego to doe do kolapsa.
Poznato je da se deava da vojnici koji preu preko
te granice ponekad umiru. Takoe znamo o umiranju
od iscrpljivanja tela zbog visoke t e m p e r a t u r e , kada spo
sobnost tela da se suprotstavi visokoj t e m p e r a t u r i zakae. Ali, ak i u toj situaciji, padanje ili leanje u velikoj
meri smanjuju opasnost, eliminiui stres sile gravita
cije.
Uopte, stres se moe posmatrati kao sila koja pri
tiska oveka odozgo nanie, ili ga vue odozgo prema
dole. Teret se svaljuje na nas pritiskajui nas nanie;
gravitacija radi vukui nas nanie. Toj sili se suprot
stavljamo aktivirajui svoju energiju kao kontra-pritisak na podlogu. Po fizikom principu, ta akcija je jed
naka reakciji; ako pritiskamo podlogu, ona n a m uzvraa
pritiskom drei nas u s p r a v n o . Tako kaemo da ovek
stoji u s p r a v n o " u stresnoj ili tekoj situaciji.
Uspravno stajanje je tipian ljudski poloaj. ovek
je jedina ivotinja za koju je to prirodan poloaj. Me
utim, to zahteva utroak prilinog iznosa energije. Bez
obzira na injenicu da je ljudsko telo anatomski tome
prilagoeno, ne mislim da moemo objasniti njegov
dvononi poloaj isto mehaniki. Moramo shvatiti da je
ljudski organizam pod veim naponom energetskog si
stema nego ivotinjski i da mu taj visok energetski
nivo, ili vii nivo uzbuenja, omoguava da postigne j
odri uspravan poloaj. Da je ljudski organizam pod
veim naponom energetskog sistema, teko da treba
dokazivati. Ljudska aktivnost i postignua su dovoljan
dokaz. Ne mora sada da se odgovori na pitanje da h
ta energija ima antigravitacioni kvalitet, kao to je Rajh
verovao, ali je organizam koristi da bi se suprotstavio
gravitaciji. Vano je da kod ljudskih bia energija protie du ose tela, navie i nanie. Efekat te snane pul198

sacije jeste da su oba pola tela visoko uzbuena i da

postaju intenzivni centri aktivnosti.
Veruje se da dominantnost oveka na zemlji proizlazi
iz superiornog razvoja mozga. To je zaista tano. Ali,
podjednako je tano, kao to su mnogi antropolozi primetili, da je za razvoj oveka kao d o m i n a n t n e vrste
bilo znaajno razvijanje zajednikog lova, zajednikog
drutva i j a k a vezanost u parovima izmeu m u k a r a c a
i ena. U krajnjoj analizi, ovekova socijalnost je odraz
njegove seksualnosti''' . Oslobaanje ljudske enske sek
sualnosti od sprega ciklusa oplodnje odigralo je znaaj
nu ulogu u stabilnosti ljudskog drutva, obezbeujui
mogunost produenog zadovoljstva i seksualnog zado
voljstva u n u t a r porodine situacije. To omoguava m u
karcima da budu odani eni i njenom podmlatku, u
emu je sutina sigurnosti ljudske dece.
8

Hou da naglasim da su razvijanje velikog mozga,

poveana seksualna interesovanja, aktivnost ljudske j e
dinke i uspravan poloaj rezultat poveanog energet
skog naboja ljudskog organizma. Poveani naboj je ta
koe odgovoran za u s p r a v a n poloaj oveka. A n a t o m
ske i fizioloke p r o m e n e nuno su praene poveanim
energetskim nabojem. Ne verujem da su one tome pret
hodile, jer sve te ljudske aktivnosti zahtevaju stepen
uzbuenja ili energije koji nije dostupan drugim ivo
tinjama.
Mnogi ljudski kvaliteti se direktno pripisuju usprav
nom poloaju nae vrste. Najvanije je da to oslobaa
gornje udove od njihove podreenosti funkcijama k r e
tanja i oslonca i omoguava njihovu evoluciju u ljudske
ruke i ake. Moemo rukovati i manipulisati objektima,
oruima i orujima, imamo visok stepen osetljivosti u
jagodicama prstiju, to omoguava naem dodiru da p r a
vi razlike, i obdareni smo pokretima r u k u i aka koji
obogauju nae samoizraavanje kroz gestove. Druga
posledica uspravnog poloaja je, meutim, ta da se o
vek suoava sa svetom izlaui najpovredljiviji aspekt
svoga tela, prednju stranu. Tako su grudi i srce, stomak
i slabine pristupaniji dodiru i manje zatieni od na
pada. Razumljivo je da je kvalitet nenosti povezan sa
w

Weston LaBarre, The Human Animal (Chicago, The University

Chicago Press, 1954). Ova knjiga sadri izvanrednu diskusiju o
nosti ljudskog tela i ljudskoj seksualnosti u socijalnim o d n o
sima.
of
v

199

tim nainom bitisanja u svetu. Tree, injenica da se

ovekova glava dri iznad ostatka tela je, verujem, delimino odgovorna za uvoenje i zasnivanje hijerarhije
vrednosti u njegovom miljenju.
Frojd je poetak gaenja pripisao udaljavanju glave
od podloge. Kod mnogih sisara nos je na istom nivou
sa ekskretornim i seksualnim otvorima i te ivotinje
nemaju oseanje odvratnosti prema tim funkcijama, a
to je tipino za oveka. Nisam ovde spreman da pre
tresam to pitanje za koje je Frojd verovao da na neki
nain doprinosi predispoziciji ljudi za neurozu. Mi oi
gledno pripisujemo veu vrednost funkcijama onoga
dela tela gde je glava, nego onoga gde je dupe. Nije
logino da se kae zadnjica", poto je dupe, u stvari,
nii deo tela. Budui da sam ljudsko bie, i civilizovan,
prihvatio sam taj sistem vrednosti koji ini da se ovek
ne okree protiv svoje osnovne ivotinjske prirode, tako
blisko identifikovane sa funkcijama donjeg dela tela.
Meutim, ako hoemo da r a z u m e m o probleme koji
mogu nastati iz uspravnog poloaja kada je ovek pod
stresom, m o r a m o pogledati njegovu mehaniku. U toj
vezi ponizno dupe igra vanu ulogu. Sloio bih se sa
Robertom Andrejem (Andrey) da je anatomska promena
koja je stabilizovala u s p r a v a n poloaj bila razvoj guzova. Te dve velike m a s e miia, radei zajedno sa
nagibom karlice pozadi, obezbeuju strukturalni podu
pira uspravnom poloaju tela.
Razlog za moje slaganje sa Andrejem je opaanje da
kada su guzovi zgreni a karlica n a g n u t a unapred, telo
ide u stanje deliminog kolapsa. To se vidi kod mazo
histike k a r a k t e r n e s t r u k t u r e koja je ranije opisana.
Zanimljivo je da kod mazohistikog poloaja telo po
p r i m a majmunoliki izgled, delimino zbog kolapsa tela
a delimino zbog dlakavosti koja se moe razviti. Mazo
histika s t r u k t u r a je uzrokovana neprestanim stresom ?
pritiskom odozgo i odozdo emu dete ne moe izbei
niti m u s e suprotstaviti. Jedina detetova alternativa j
potinjavanje. Da bi izdralo stalni stres, muskulatura
postaje previe razvijena, to je jedna od fizikih ozna
ka te s t r u k t u r e .
Mazohizam je trei nain na koji ljudi izlaze nakraj
sa stresom. Nesposobni bilo da izbegnu stres, beei i
stresne situacije, ili da ostanu uspravno pod pritiskom
i bore se sa stresnom situacijom, mazohisti se potinjae

200

vaju i savijaju. T a k a v sklop linosti se razvija k a d a

ovek ne moe ni da izbegne snage stresa niti da im
se suprotstavi.
Na nesreu, taj sloaj crta se uspostavlja jednom u
ranom detinjstvu, kada dete pokuava da se bori sa pri
tiscima roditelja i kolskih autoriteta. To odreuje po
naanje odraslog u stresnoj situaciji. Kod mazohistike
strukture vidimo potinjavanje i preterano razvijenu
muskulaturu, kako bi mogla tolerisati stres. Meutim,
ako je dete r a n o izloeno pritisku, tokom p r v e godine
ivota potinjavanje je nemogue, jer beba ne moe da
razvije neophodnu m u s k u l a t u r u da bi razvila izdrlji
vost. Fiziko povlaenje iz situacije je takoe nemogue.
I naravno, suprotstavljanje stresu ne dolazi u obzir u
tom uzrastu. Psiholoko povlaenje postaje modus Vi
vendi. Beba ili dete se udaljava iz te situacije ili iz
realnosti. S t v a r a svet mate, sanja o letenju negira
stres gravitacije ili bei u autizam. Taj sklop p o n a
anja e se javljati kasnije u ivotu kad god osoba
bude suoena sa stresom koji je preplavljuje. K a d a se
pritisak pojavi kasnije u detinjstvu, kao to je sluaj
kod rigidnog k a r a k t e r a , dete e uspravno doekati stres.
Meutim, ako se pritisak nastavi, uspravno stajanje po
staje karakteroloki stav koji vodi rigidnosti tela i uma.
Osoba sa rigidnom s t r u k t u r o m uspravno doekuje sve
stresove, ak i kada to nije neophodno i kada moe
biti tetno. A poto je postala toliko s t r u k t u r i r a n a , ona
e ak traiti stresove da bi pokazala k a k o ih dobro
moe izdrati.
Sada treba itaocu da b u d e jasno da su ti sloaji
reakcija na stres s t r u k t u r i r a n i u telu i da su deo k a r a k
ternog stava oveka. U stvari, tada ovek reaguje kao
da je izloen stresu ak i k a d a nema spoljanjeg raz
loga. U tom sluaju govorimo o stresu n a m e t n u t o m
sebi. Ego (ili k a k o Frojd kae superego) inkorporira
stres kao neophodan uslov ivljenja.
Uzmimo sluaj osobe ija su r a m e n a podignuta i et
vrtasta kao izraz oseanja da nosi teret na ramenima.
Ta osoba moda i nije svesna tog oseanja ili svog te
lesnog stava, ali to je ono to telo te osobe kae. Ako
Pretpostavimo da je iznos miine napetosti u njenim
ramenima j e d n a k napetosti potrebnoj da se podigne
pedeset kilograma na r a m e n a , logino bi bilo zaklju
iti da je osoba u p r a v o pod tolikim pritiskom. Ona r e a
guje na telesnom nivou kao da je tolika teina pritiska
201

nadole. Za nju bi bilo bolje da zaista nosi t a k a v teret

j e r bi se p r e ili kasnije toga oslobodila. Onako kako
je, ona je pod stalnim teretom a da toga nije svesna
pa stoga nije u stanju da ga spusti.
S v a k a hronina miina tenzija vri stalan pritisak na
telo. To je zastraujua misao. Stalan stres, kao to je
H a n s Selej (Selye) i s t a k a o , ima tetan efekat na telo
Nije vano o kojoj vrsti stresa se r a d i ; telo reaguje na
sve to optim adaptacionim sindromom. Taj sindrom s
sastoji od tri s t u p n j a . Stupanj 1 je nazvan alarmna
reakcija. Telo r e a g u j e na a k u t n i stres luei adrenalni
m e d u l a r n i h o r m o n koji mobilise telesnu energiju da b
se suoila sa stresom. K a d a je stres fiziki napad n
telo, a l a r m n a reakcija p o p r i m a formu b u r n o g procesa
Ako je ta reakcija uspena u prevazilaenju povreda
i u otklanjanju stresa, telo se smiruje i vraa na svoj
n o r m a l n o s t a n j e ravnotee. Meutim, ako bi se stre
nastavio, poela bi faza 2. U toj fazi telo pokuava da
se prilagodi stresu. To ukljuuje adrenalno-sterokosteroidne h o r m o n e koji su anti-zapaljivi po svojoj akciji
Ali, proces prilagoavanja takoe troi energiju, koj
onda m o r a da se u z m e iz telesnih rezervi. Faza 2 j
k a o hladni rat, u k o m e telo, poto ne moe da ukloni
uzronika stresa, pokuava da ga zadri. Faza 2 mo
da traje dugo, ali telo na kraju slabi. Faza 3 se zov
s t u p a n j iscrpljenosti. Telo n e m a vie energije da zadr
ava stres i poinje da se lomi.

a da se moe mnogo uspenije boriti sa stresovima,

ajna uspene borbe sa stresovima je jedino u dovoljoj koliini energije koja se suoava sa stresom, ali to
e mogue samo ukoliko je telo relativno osloboeno
apetosti.
Kao rezime, opisau situaciju karakteristinu za m n o e ljude: oni rade pod velikim stresom, a ipak oseaju
a bi, ukoliko popuste, time priznali svoje slabosti, poz, nedostatak kao ljudskih bia. U tom velikom kripu, oni jo vre isturaju svoju vilicu, uvruju svoje
oge, dre kolena ukoena i bore se neverovatnom voom sa onim to iskrsava. Kao to moj pacijent Dim
ee: Ne moe odustati". U svakom pogledu, ta volja
a se nosi sa problemima je divan kvalitet, ali moe
ati razorno dejstvo na telo.

49

Ovaj k r a t k i prikaz Selejevog pojma reakcija na stre

je samo deo njegovog znaajnog doprinosa razumevanju
tela. Meutim, veliki obim nae t e m e onemoguava nam
da posvetimo Selejevom r a d u onoliko prostora koliko
zasluuje. S d r u g e strane, njegov doprinos se ne mo
zanemariti k a d a se razgovara o stresu. Za nas je po
sebno v a n a trea faza stupanj iscrpljenosti. Ako s
to p r e v e d e k a o u m o r ili hronina malaksalost, dolazim
do moda najuniverzalnije tegobe nae kulture. To tu
maim k a o znak da su mnogi ljudi na ivici iscrpljenost
zbog stalnih stresova kojima su izloeni od strane hro
ninih miinih tenzija.
Postojanje tih telesnih stresova ograniava energiju
koja bi, da nije toga, mogla da se suoava sa stresovima
s v a k o d n e v n o g ivota. K a d a se miine napetosti jedn
osobe s m a n j e u toku bioenergetske terapije osoba otkri
48

202

Hans Selye, The Stress of Life

(New York, McGraw-Hill. 1956)

Bol u slabinama
Akutni bol u slabinama koji koi oveka, vezujui ga
ponekad izvesno v r e m e za krevet, esto je direktni i
neposredni rezultat stresa. Covek podie teke predmete
i iznenada oseti otar bol u lumbosakralnom delu i
otkrije da ne moe da se uspravi. Kaemo da su mu se
lea ukoila. J e d a n ili vie miia, obino na jednoj
strani, stvarno bivaju zgreni, zbog ega svaki pokret
lea priinjava nesnoljiv bol. N e k a d se, k a o posledica
gra, javlja kila na meuprljenom disku, koja onda
vri pritisak na j e d a n od nervnih korena, uzrokujui
bol koji se iri du j e d n e noge. Kila diska nije esta
pritisak na nerv moe nastati od samog zgrenog miia.
Mada s a m psihijatar, radio s a m sa mnogo ljudi koji
su patili od tog bola. Neki pacijenti u bioenergetskoj
terapiji imali su tendenciju ka tegobama u donjem delu
lea kod kojih se pojavila ukoenost. Drugi su doli
na konsultacije, jer su znali da se bioenergetska tera
pija bavi miinim tenzijama. Dozvolite da na poetku
kaem da ne znam brz i lak metod za leenje. A k o je
osoba nepokretna zbog bola, onda je leanje u krevetu
neophodno dok bol ne umine. Leanje slui da se ukloni
stres gravitacije i da miii postepeno ponu da se opu
taju. Napravio sam program bioenergetskih vebi koje
omoguavaju jo bolje relaksiranje tih miia i spreaa j u ponovno javljanje gra.

203

Da bi se t a k v e vebe razumele, treba zna,ti zato se

gr javlja. K a k a v poloaj tela ili sklop uzdravanja
ini oveka podlonim tim problemima sa leima? Po
greno je uverenje da su ljudi koji dre telo uspravno
podloni tegobama sa leima. Ova vrsta problema je
esta u naoj kulturi, isto koliko i kratkovidost ili
problemi srca. Treba li rei da su ljudi podloni sra
nim problemima zato to imaju srce, ili da su pod
loni kratkovidosti zato to imaju oi? U nekim kultu
rama se ak i ne zna za bolove u leima, problemi
srca su retki, a kratkovidost ne postoji. Razlika nije
u ljudima. Oni takoe hodaju uspravno, imaju srce
i oi. Ali, oni nisu izloeni ovoj vrsti i intenzitetu stre
sova kojima je izloen ovek u naoj kulturi.
Da li je tano da je stres odgovoran za bolove u
leima? Do sada sam utvrdio tu vezu samo kod ljudi
koji su dizali teke predmete. Ali, kod mnogih ljudi
taj gr se javlja u oigledno bezopasnim aktivnostima.
Covek se savije da bi podigao neki m a h predmet i
lea mu se ukoe. To se ne deava retko. Znam jedan
sluaj gde se gr pojavio dok je osoba spavala. Okre
nula se i taj t r e n u t a k je bio dovoljan da dovede do
gra. Oigledno, stres nije uvek u akciji koja izaziva
gr. Pa ipak, stres je prisutan u svakom sluaju.
J e d a n mladi, ija su se lea iznenada zgrila, spre
mao se da se preseli sa svojom devojkom. Dva dana
je urno pakovao stvari i skoro je bio gotov kada se
sagao da pogidne knjigu i naao se u bolnici. Kada
sam ga video, ispostavilo se da je bio u dilemi da li
da se seli. Odnos sa devojkom je bio intenzivan, ali
retko bez svaa, ljubomore i neizvesnosti. Oseao je
teku nesigurnost u vezi selidbe i oseao je da je pri
siljen da se preseli da bi sauvao njihov odnos. Pri
roda je intervenisala i on se nikada nije preselio.
Oseao je da ne moe nazad, pa su ga umesto toga
lea zadravala. Verujem da je to bilo t a k o prosto.
Stres je postao nepodnoljiv i on se slomio pod tere
tom.
Drugi sluaj se tie jedne glumice koja je uestvo
vala u predstavi koju je htela da napusti na neko vre
me. Nije se naroito dobro slagala sa rediteljem i
nekim lanovima trupe. Sem toga, bila je premorena
od dodatnih vebi i rada do kasno u no. Htela je da
prekine sa tim, ali nije mogla. Tada je napravila ono
to se moe nazvati pogrean potez" i ispala je >
sa

204

koloseka. Sa predstave je otila pravo u bolnicu. Njeno

telo se prosto na njoj slomilo. U njenom sluaju je
stres takoe bio nepodnoljiv.
Osoba kojoj su se lea ukoila dok je spavala bila
je u to v r e m e pod prilinim pritiskom. Tokom pret
hodnog dana su lea poela da je bole. Ona je uur
bano radila kune poslove, ali je primetila da hramlje,
da ne stoji uspravno. Ranije je imala napad, zbog koga
je morala leati nedelju dana u krevetu i znala je pred
znake. Ipak, mislila j e : Spala sam s nogu. im zar
vrim posao, ii u kui da se odmorim, da dam oduka nogama". Zavrila je posao, otila kui, odmarala
se neko vreme, ah to oigledno nije bilo dovoljno.
Kada ju je gr uhvatio, dala je oduka nogama n e d e
lju dana.
Zato su ba lea ta koja izdaju oveka? Zato je
ba taj deo posebno osetljiv na stres? Odgovor je da
je u donjem delu lea mesto gde se sreu dve suprotne
sile koje stvaraju stres. J e d n a je gravitacija zajedno
sa svim pritiscima koji deluju na oveka odozgo, zahtevi autoriteta, obaveza, krivice, fizikog i psiholokog
tereta. Druga sila ide p r e m a gore kroz noge, odra
vajui oveka u u s p r a v n o m poloaju i u suoavanju sa
zahtevima i teretima koji se svaljuju na njega. Te dve
sile se sreu u lumbosakralnom delu.
Ovaj pojam postaje j a s a n k a d a prouavamo stres
gravitacije. On moe savladati osobu ukoliko je p r i
nuena da stoji dugo u u s p r a v n o m poloaju. Pitanje
je onda: Koliko dugo mogu noge drati oveka u s
pravno?" P r e ili kasnije se mogu slomiti, ali kada
se noge slome lea su poteena. Opasnost za lea se
javlja kada noge nee da se predaju. Tada se lea
predaju.
Moram pomenuti da ima situacija kada ovek moe
ostati n e p o k r e t a n neverovatno dug vremenski period
|~ jedan dan, dva dana, ili due. udno, u toj situaciji
ni noge ni lea ne izdaju. Takvo stanje je katatonija,
to je shizofreni modalitet. Razmiljajui o katatoniji,
shvatamo da je izdao ovek da je on otiao. Ra
nije sam pomenuo da je disocijacija jedan od naina
a koji ljudi izlaze nakraj sa stresom koji ih preplav
ljuje. Katatoniar je podvojeno bie. D u h ili um i telo
ftisu vie jedinstveni. Telo se transformisalo u kip. Ka
tatoniar stoji u pozi kipa.
n

205

Nae noge su prirodno s t r u k t u r i r a n e da budu izlo

ene stresu, ne da se bore sa njim, ve da na njega
reaguju. Taj kapacitet je funkcija kolena. Akcija kolena
daje telu fleksibilnost. Koleno predstavlja organizmu
apsorber oka. Ako je pritisak odozgo veliki, kolena e
se saviti; kada je pritisak nepodnoljiv, presavie se
i ovek e pasti.
U sluajevima anksioznosti padanja kolena gube svoju
funkciju. Covek stoji sa ukoenim kolenima da bi pod
upro sebe zbog pritiska i stee miie nogu da bi one
funkcionisale kao vrsta potpora. Uplaen je od fleksi
bilnosti, jer to implicira mogunost da se prepusti.
Ako su noge meke i savitljive, pritisak odozgo se
prenosi na njih i oslobaa se u zemlji. Ali, kada ovek
ukoi kolena i stegne noge da bi se suoio sa stresom,
ukoenost se iri p r e m a gore i o b u h v a t a s a k r u m i karlicu. Sav pritisak se lokalizuje u lumbosakralnom delu
koji postaje osetljiv na povrede.
Koristiu tri uproena crtea ljudskog tela da to
ilustrujem:
Levi crte pokazuje relativno normalan poloaj. Ko
lena su savijena i karlica je slobodna to jest, nije
ukoena u fiksiranom poloaju. Taj telesni poloaj do
puta da, se pritisak p r e n e s e na kolena, koja reaguju kao
apsorber oka. Ako je pritisak prevelik, kolena e iz
dati. Meutim, to se retko deava. Poto se osoba u
tom poloaju ne plai da e pasti, ne plai se ni da ga
napusti. Kada pritisak postane nepodnoljiv, osoba bei
iz situacije. Takva osoba bi pre dozvolila da se rasturi
neki odnos u koji je ukljuena, nego da se njeno telo
rasturi.
Crte u sredini prikazuje poloaj osobe koja stoji
ukoenih kolena. U tom sluaju donji deo tela, uklju
ujui karlicu, funkcionie kao vrsta osnova. Takav
poloaj govori da je osoba vrlo nesigurna, da joj J
potrebna vrsta osnova za potporu. Efekat tog poloaja je da se sav pritisak u s m e r a v a na lumbosakralw
deo, prisiljavajui miie u tom podruju da postanu
krajnje napeti. Poto je osoba pod stalnim pritiskorn,
svaki znaajan dodatni pritisak mogao bi dovesti do
kolapsa u tome delu lea. Druga posledica tog stanja
kontrakcije lumbosakralnih miia je da uzrokuje ne
podesno trenje i napetost ligamenata i kostiju kimenih
spojeva, tako da uzrokuje artritis.
e

206

. Crte desno prikazuje drugaiji poloaj. Gornji deo

je povijen, kao da je stalno potrebno da nosi veliki
teret. Kolena su savijena, ali poloaj je doveden u r a v n o
t e u karlicoim koja je povuena unapred. U torn poloaju
su itava lea pod pritiskom, to tedi lumbosakralni
deo. To je tipian poloaj mazohistikog k a r a k t e r a , ko^ se radije potinjava pritisku nego da mu se suprot207

slavi. Zatita koju taj poloaj omoguava donjem delu

lea dobijena je po cenu celokupne linosti. Zatita e
popustiti ukoliko osoba uloi veliki n a p o r da ostane
uspravno i da uzvrati udarce. K a d a se to desi, kao to
se deava u toku terapije javlja se bol u donjem
delu lea. Uvek upozoravam takve pacijente da im se
to moe desiti. Meutim, problem nikada ne postaje
akutan, jer je pacijent ve ukljuen u bioenergetske
vebe odabrane u cilju oslobaanja karlice i smanjenja
napetosti u lumbosakralnom delu.
Znaajno je da se adrenalne lezde koje lue hormo
ne za mobilizaciju telesne energije u susretu sa stres
nom situacijom nalaze u l u m b a l n o m delu, povrh bub
rega, blizu zadnje strane tela. One su, prema tome, u
poloaju da mogu da procene stepen stresa kome je
telo izloeno. Ali, kako one to rade, pitanje je na koje
ne mogu odgovoriti. Meutim, ne verujem da se td:
moe smatrati istom sluajnou.
Za m e n e je znaajno da to pokazuje da je telo organizovano na bioenergetskim principima. To se potvr
uje poloajem druge vane endokrine lezde, tiroidne.
Tiroidna lezda regulie metabolizam organizma, pro
ces kojim se h r a n a oksidie da bi proizvela energiju.
Moe se rei da tiroidna lezda regulie proizvodnju
energije. Ona to i radi, stvarajui h o r m o n tiroksin, koji
cirkulie proticanjem krvi, stimuliui oksidaciju metabolita u telesnim elijama. P r e m a l a koliina tiroksina
ini da se oseamo tromo zbog nedostatka energije;
previe tiroksina vodi nervnoj hiperaktivnosti. Sami
hormoni ne produkuju energiju. Energija je direktno
odreena iznosom i vrstom h r a n e koju jedemo, izno
som vazduha koji udiemo i iznosom telesnih potreba za
energijom. Taj h o r m o n usklauje proizvodnju energije
sa p o t r e b a m a organizma.
Tiroidna lezda okruuje t r a h e j u sa tri strane, odmah
ispod tiroidne hrskavice. Smetena je u suenju vrata,
kao to su adrenalne lezde smetene u suenju struka.
I kao to su a d r e n a l n e lezde postavljene da b u d u osetljive na stres, tako je i tiroidna lezda postavljena da
bude osetljiva na disanje. Embrioloki se razvila kao
izrastaj gue, kao to su i plua. To sugerie da j
luenje tiroksina direktno povezano sa iznosom vaz
duha koji se udie. Medicini je o d a v n o poznat taj fe
nomen i koristi se za merenje bazalnog metabolizmae

208

Merenje disanja u jedinici vremena, dok je u stanju

odmaranja, predstavlja indikaciju luenja tiroksina. Me
utim, poloaj te lezde nije dovoen u vezu sa t i m
odnosom. Verujem da to nije sluajno, ve da zbog
svoga poloaja i embriolokih zaetaka lezda uzima
udela ili odgovara na blago irenje ili grenje traheje,
koje se javlja sa disanjem i tako je u mogunosti da
koordinira metabolike aktivnosti sa unoenjem kiseo
nika.
Vratimo se ponovo na stres, lumbosakralni deo i
adrenalne lezde. Poznato je u javnosti da je Don F.
Kenedi patio od j a k i h bolova u donjem delu lea. Setimo se da je drao r a m e n a vrlo visoko i etvrtasto,
to sugerie da je bio pod teretom velike odgovornosti.
Meutim, taj telesni poloaj se razvio mnogo p r e nego
to je Kenedi uao u javni ivot. Poetke treba t r a
iti u doivljajima iz njegovog detinjstva. K a d a je taj
stav ve postao s t r u k t u r i r a n u telu, to ga je p r e d o d r e
dilo da preuzme t a k v e odgovornosti, ma po koju cenu,
i on je zaista bio ta vrsta oveka. Kenedi je takoe
bio rtva Edisonove bolesti, to je skoro p o t p u n o g u b
ljenje adrenalnih funkcija zbog iscrpljenosti lezda. To
bi se, po m o m e miljenju, moglo desiti k a d a je ovek
pod stalnim stresom, to bi dovelo p r v o do hiperaktiv
nosti te lezde, a zatim do iscrpljenosti.
Fiziko zdravlje je kao i psihiko pod nepovoljnim
uticajem stresa. Poto ivimo u vremenu koje je k r a j
nje stresno, m o r a m o da nauimo k a k o da uvamo svoja
tela i u m o v e od tetnih efekata stresa. Da bi se sma
njila osetljivost osobe na stres, moraju biti p r o r a e n e
i osloboene fizike i psihike odbrane od preputa
nja". To nije lak cilj u k u l t u r i koja naglaava uspeh
i postignue, stizanje do vrha i sposobnost da se isko
risti ta se moe. Na ego nije dovoljno jak da prihvati
neuspehe, tako da mi prisiljavamo svoja tela da ostanu
uspravna u situacijama tetnim po zdravlje. Na kraju
je na uspeh p r i v r e m e n i prazan, jer n a m se tela lome
Pod stalnim stresom. Ali, strah od neuspeha je tako
snaan da se ego suprotstavlja predaji tela sve dok se
ne pojave krajnji znaci propadanja. Na dubljem nivou,
neuspeh se identifikuje sa tim predavanjem. Ego od
brane se u toku terapije moraju briljivo analizirati
kod svakog sluaja.
Sem toga, treba uporno raditi na fizikim i s t r u k t u
ralnim elementima tela koji spreavaju preputanje. U

209

bioenergetskoj terapiji koristimo dve g r u p e vebi da

bismo pomogli oveku da sa tim uspostavi kontakt i da
smanji miinu napetost koja spreava oslobaanje uz
buenja ili stresa. P r v a g r u p a ukljuuje sve vebe iji
je cilj da uzemlje oveka kroz njegove noge i da prevazie anksioznost padanja ili anksioznost neuspeha.
Neke od tih vebi sam opisao ranije i ponovo u se
na njih vratiti. Druge imaju specifian cilj da oslobo
de karlicu i otvore seksualna oseanja. Neke od njih
e biti opisane u sledeem poglavlju kada budem obra
ivao seksualno rastereivan je. Iz onoga to sam do
sada rekao trebalo bi da b u d e jasno da ukoliko je kar
lica nepokretna, ili se dri vrsto u fiksiranom polo
aju, da e to spreiti svaki pritisak odozgo koji ide
p r e m a dole i u noge, gde moe da se oslobodi. Onda
e stres biti usmeren na lumbosakralni deo sa posledicama koje smo videli.
Savitljivo koleno je osnova za bilo k a k a v efikasan
rad sa donjim delom tela. K a d a su kolena ukoena ona
spreavaju proticanje bilo kakvog uzbuenja ili ose
anja kroz noge i stopala. J e d a n od prvih naloga u
bioenergetskoj terapiji je, p r e m a tome, dri stalno no
ge blago savijene". Ima samo nekoliko drugih takvih
naloga kao to su spusti ramena, ne uvlai ili ne
stezi stomane miie. Ti prosti nalozi mogu mnogo da
uine na poboljanju disanja i na poveanju protica
nja oseanja i mogu se preporuiti svim ljudima zainteresovanim da imaju ivahnije telo koje reaguje na nadraaje. Oni se moraju suprotstaviti k u l t u r a l n i m zahtev i m a : Ramena nazad, isturi g r u d n i ko, uvuci stomak".
Cilj tog zahteva je oigledno da pomogne oveku da sto
ji u s p r a v n o , ali, u stvari, to ga prisiljava da stoji ukrueno.
Poznato je da je pri dizanju tereta vano da se ko
lena dre savijena. Propust da se to uradi moe do
vesti do gra u donjem delu lea. uo sam sportskog
komentatora jedne ragbi-utakmice k a k o savetuje, na
glaavajui, da tranje unazad sa kolenima koja nisu
savijena dovodi do toga da igra gubi snagu i da je
to uzrok tekih povreda. Pa zato to ne bi vailo za
svakoga, sve v r e m e dok stoji, poto je to stresni polo
aj?
Pacijenti koji ne stoje normalno na taj nain saoptavaju da se u prvo v r e m e oseaju neprirodno i ak
mogu imati oseanje nesigurnosti. Meutim, ukoena
210

kolena samo stvaraju iluziju sigurnosti, i ta iluzija

nestaje zauzimanjem poloaja savijenih kolena. Da bi
se razvila navika stajanja sa savijenim kolenima, u
poetku je potrebna svesna panja. To se moe vebati
dok se ovek brije, pere sudove ili eka na uglu da se
promeni semafor. Posle nekog vremena ovek se ose
a relaksirano u tom novom poloaju i tada mu izgleda
neprirodno i t r a p a v o da stoji sa ukoenim kolenima.
Covek takoe postaje svestan svojih nogu i naina na
koji stoji. Moe se oseati umornije, ali umesto da se
bori protiv toga, on se predaje i odmara se.
Sledei korak je da se dovedu vibracije u noge. Cilj
toga je da se smanji njihova ukoenost. Vibracije su
nain koji je priroda odabrala da se miina tenzija
oslobodi. K a d a se ovek pusti, telo e mu vibrirati kao
opruga osloboena napetosti. Noge su kao opruge i
kada ih drimo n a p e t e previe dugo one se u k r u t e i
stvrdnu, gubei elastinost.
Ima nekoliko naina da noge postanu vibrantne. Naj
ee koriena veba u bioenergetici jeste poloaj savi
janja unapred, sa r u k a m a koje dodiruju podlogu i sa
malice savijenim kolenima. Opisao sam tu vebu r a
nije u vezi sa uzemljavanjem. Uvek se koristi n a k o n
leanja na stolcu za disanje i n a k o n vebe luka.
U t r e t m a n u problema sa leima kaem pacijentu da
naizmenino radi poloaj luka i poloaj savijanja una
pred, doputajui mu da se savije u n a p r e d i unazad ono
liko koliko moe, bez previe bola. Smenjivanje savi
janja oputa miie donjeg dela lea, ali to t r e b a poste
peno da se radi, ukoliko se osoba oporavlja od a k u t n o g
bola u leima. Onda, k a d a su lea relativno oslobo
ena bola, pacijentu se savetuje da legne na pod preko
ebeta savijenog i smetenog u lumbosakralnom predelu
lea. To moe biti bolno. Osobi se kae da se prepusti
bolu i da se ne t r u d i da mu se suprotstavi. Ako to
p e da uradi, miii lea e se pustiti. Ali, to se ne
srne forsirati, kao to se ne sme forsirati, nijedna druga
eba. Prisiljavanje da neto uradi stvara j a k u n a p e
tost kod pacijenta, koju u p r a v o elimo da smanjimo.
Kada pacijent naui da radi tu vebu sa lakoom moe
da lei na stolcu za disanje sa pritiskom na donjem
delu lea. Stolac je smeten pored kreveta, tako da
glava pacijenta moe oslanjati n a krevet. Takoe
^e kae pacijentu da se preda bolu i da se relaksira.
Covek tada otkriva da bol nestaje im se preda.
U s

Se

14*

211

Najvea p r e p r e k a prevazilaenju bola u leima je

strah, strah od bola. Treba da pomognemo pacijentu
da prevazie svoj strah, ukoliko eli da se potpuno
oslobodi bola. S t r a h stvara napetost, a napetost pro
izvodi bol. Pacijenti bivaju uhvaeni u zaarani krug
iz koga izgleda da n e m a izlaza sem operacije. Ja ni
kada ne savetujem operaciju, poto ona ne ini nita
miinoj napetosti koja je stvarni uzrok tegoba. Stav
ljanje udlaga na lea moe ukloniti bol, smanjujui
pokretljivost lea, ali ja znam ljude koji su imali vie
od jedne takve operacije bez znaajnog poboljanja.
Ti ljudi su postigli znaajna poboljanja bioenergetskom terapijom.
Bol moe da se ukloni ponovnim uspostavljanjem
pokretljivosti donjeg dela lea. Meutim, da bi se to
postiglo, mora se prvo proraditi strah. Ti pacijenti ne
samo da se plae bola, oni se plae onoga to bol podrazumeva jer je bol signal opasnosti. Oni se plae
da e im se lea stvarno slomiti. Taj strah se pojav
ljuje dok lee preko stolca oslanjajui se donjim delom
lea. K a d a ih p i t a m ega se plae k a d a pone da ih
boli, odgovor je bez razlike: plaim se da e mi se
slomiti lea".
Tokom mog dugogodinjeg iskustva niko nije povredio lea radei bioenergetske vebe, ukoliko ih pra
vilno radi. Raditi ih pravilno, ne znai koristiti ih da
bi se prodrlo do problema, ve da bi se na telesnom
nivou stupilo u k o n t a k t sa problemom. Nijednu vebu
ne t r e b a gurati dalje od opasne take, a to je kada
osoba postane uplaena. K a d a se to desi, potrebna je
analiza straha. Treba postaviti pitanja k a o : Kako ste
doli na ideju da vam se lea mogu slomiti?" i **
moe izazvati lomljenje lea?" p r e ili kasnije, pacijen
tu postaje mogue da povee svoj strah od lomljenja
lea sa n e k o m situacijom iz detinjstva. Na primer, moze
se setiti da su mu roditelji pretili: Ako te samo uhva
tim, slomiu ti lea". To se moe rei buntovnom de
tetu, gde ta pretnja znai da bi roditelj slomio detetov
d u h ili kimu detinjeg otpora. Dete moe protiv te
pretnje reagovati steui lea kao da kae: Nee me
slomiti". Ali, jednoga dana, lea postaju hronino ukruena, strah od sloma lea postaje s t r u k t u r i r a n u telu
kao deo odbrana.
Nije nuno da jasno izraena verbalna pretnja do
vede do ukoenih lea. Mnogo ee se javlja otvoren

212

konflikt volje, k a d a dete moe nesvesno ukrutiti lea

da bi odralo svoj integritet. U svim sluajevima, u k o
enost lea oznaava nesvesni otpor, uzdravanje od
predavanja ili poputanja. Mada takvo dranje ima
pozitivan aspekt, odravanje integriteta takoe ima i
negativan aspekt, uzdravanje od pokazivanja potreba,
elja i ljubavi. Ukoenost spreava predavanje plakanju
i preputanje seksualnoj elji. K a d a ljudi plau, k a
emo da se rasturaju od plakanja i jecanja. S t r a h od
lomljenja je u osnovi strah od rasturanja, poputanja
i predaje. Pacijentu je vano da uspostavi vezu koja e
mu omoguiti da r a z u m e poreklo tog straha.
Osoba se ne moe slomiti, ukoliko nije u klopci, kao
to su deca u klopci odnosa sa roditeljima. Pacijenti
nisu u tom poloaju. Svakom pacijentu se kae da je
slobodan da radi ili ne radi vebu i da treba da se
osea slobodno da prekine kada god zaeli. Ali, paci
jenti i ljudi uopte zarobljeni su svojom ukoenou
i hroninim miinim n a p e t o s t i m a ; oni projektuju to
oseanje u odnose sa ljudima. Vebe nikada ne treba
prisilno raditi, jer to poveava oseanje zarobljenosti.
Treba ih raditi kao sredstvo da se oseti ta se deava
u telu i zato se deava. Ne moemo dozvoliti da se
kreemo kroz ivot oseajui da e nas to slomiti ako
ne budemo oprezni, jer e se t a d a to sigurno i desiti.
Pomenuo sam da ima nekoliko naina da se utie
da noge ponu da vibriraju. Moda je najjednostavnija
veba koju koristimo ona u kojoj pacijent lei na le
ima na k r e v e t u i istee obe noge navie. Ako su
lanci savijeni i pete guraju navie, zatezanje miia
na zadnjoj strani nogu e uzrokovati vibriranje nogu.
Vibriranje tela, sem funkcije oslobaanja napetosti,
ima jo jednu znaajnu funkciju. Ovo omoguava o
veku da doivi nevoljne pokrete tela i da uiva u
njima. To su ispol j a v a n ja ivota tela i njegovih v i b r a n tnih snaga. Ako se ovek toga plai, oseajui da mora
imati potpunu kontrolu nad sobom sve vreme, izgubie
spontanost i zavriti kao rigidna, automatizovana osoba.
Da se izrazim jo snanije, nevoljni pokreti tela su
sutina ivota. Lupanje srca, ciklus disanja, peristaltiki pokreti creva sve su to nevoljne akcije. Ali,
cak i na nivou celokupnog tela, ti nevoljni pokreti su
najznaajniji! Grimo se sa smejanjem, plaemo zbog
oola ili tuge, tresemo se od besa. skaemo od radosti,
Poskakujemo od uzbuenja i smeimo se od zadovolj213

stva. Jer, to su spontane, nevoljne akcije, one nas

pokreu na dublji, smisaoniji nain. Ali, m e u ovim
nevoljnim odgovorima onaj koji je najpotpuniji, koji
prua najvie zadovoljstva, koji je najsmisleniji, jeste
orgazam u kome se karlica kree spontano a celo telo
se gri u ekstazi rastereenja.
Seksualno

rastereenje

Zadovoljavajue seksualno rastereenje oslobaa viak

uzbuenja u telu, smanjujui velikim delom opti nivo
napetosti. U seksu se viak uzbuenja usmerava na
genitalni a p a r a t i oslobaa se u klimaksu. Doivljaj
zadovoljavajueg seksualnog rastereenja dovodi do ose
anja mira, oputenosti i pospanosti. S a m doivljaj pru
a krajnje zadovoljstvo i oseanje ispunjenosti. Moe
se javiti misao: A h a ! To je, znai taj ivot. Tako je
dobro, to je prava stvar."
Ovo podrazumeva da ima seksualnih iskustava i su
sreta koii ne pruaju zadovoljstvo i koji ne vode tak
vom zakljuku. ovek moe imati nezadovoljavajui
seksualni kontakt, kada se uzbuenje penje ali ne do
stie v r h u n a c te se ne rastereuje. Ako se to desi,
ovpl* ostaje u frustriranom, razdraenom i nemirnom
staniu. Ali, nedostatak v r h u n c a ne vodi nuno do fru
stracije. Kada je ooti nivo seksualnog uzbuenja nizak
Odsustvo vrhunca ne uznemirava telo. To moe postati
psihika tegoba, ukoliko se s m a t r a znakom imnotencije.
Ali, psihike tegobe se mogu izbei ako se shvati da
do v r h u n s k o g uzbuenja nije dolo zato to je ooti
nivo seksualnog uzbuenja bio nizak, u kom sluaju
seksualni kontakt, ako se radi o osobama koje mare
jedna za drugu, moe sam po sebi da prui zadovolj
stvo.
Dalje, nije svaki seksualni k o n t a k t potouno zado
voljavajui. Ima d p l i r r p ' n o g rastereivania kada se oslo
baa s a m o d^o uzbuenja. Moe s e govoriti o deliminom vaovolipniu. ali je k o n t r a d i k t o r n o tako neto
rei. Zadovoljstvo oznaava komnletnost ili potnunost,
mada takva kontradikcija m o e da postoji i z a i s t a po
stoji u oseaniima ljudi. Neko moe hiti zadovoljan sa
80 posto rastereenja, ako je to naivie to ie mo<*ao
da D o s t i g n e , z b o g t o c a to se u ospania unlie fiziki
faktor i menja ih. ena koja ranije nije postizala vr214

hunsko seksualno uzbuenje, a sada ga postigne, doivee to kao n a g r a d u i kao zadovoljavajue iskustvo
bez obzira na stepen rastereenja. To oseanje moemo
opisati jedino uporeujui ga sa prethodnim doivlja
jima; u tom sluaju poreenje je vrlo povoljno.
Do sada sam izbegavao da koristim re orgazam"
zbog toga to se mnogo koristi na pogrene naine i
pogreno se s h v a t a . Rei, kao to je to Albert Ajntajn
rekao, orgazam je orgazam", samo je igra rei. On
je izjednaio orgazam sa vrhuncem, to je pogreno i
ne pravi razliku izmeu stepena rastereenja i zado
voljstva. Kao to svako t r e b a da zna, nema dva sek
sualna odnosa koja su j e d n a k a po oseanjima ili do
ivljaju. Nema dva j e d n a k a orgazma. Stvari i dogaaji
su slini samo kada su oseanja odsutna. Svako iskustvo
u koje su ukljuena oseanja je jedinstveno.
Rajh koristi izraz orgazam" u vrlo specifinom smislu, podrazumevajui potpuno preputanje seksualnom
uzbuenju sa potpunim ukljuivanjem tela u k o n v u l zivnim pokretima pri rastereivanju. Orgazam, onakav
kakvim ga je Rajh opisao, deava se povremeno i to
je ekstatiki doivljaj. Ali, to se takoe vrlo retko
deava, kao to je s a m Rajh shvatio. P o t p u n a uklju
enost u n e k u situaciju je neuobiajena u naoj kul
turi. Svi mi imamo previe konflikata da bismo se
potpuno predali oseanjima.
Mislim da t r e b a da koristimo re orgazam" da bismo
opisali seksualno rastereenje u k o m e ima prijatnih
spontanih konvulzija i nevoljnih pokreta tela i karlice,
to prua zadovoljstvo. K a d a je u senzacije oslobaa
nja i rastereenja ukljuen samo genitalni a p a r a t ini
nii se da bi to bila previe ograniena reakcija da bi
se nazvala orgazmom. To t r e b a opisivati ejakulacijom
kod m u k a r a c a i v r h u n c e m kod ena. Da bi se reakcija
kvalifikovala kao orgazam, rastereenje t r e b a da se
proiri na d r u g e delove tela u najmanju r u k u na
karlicu i noge i t r e b a da ima nevoljnih, prijatnih
Pokreta tela. Orgazam t r e b a da b u d e iskustvo koje
pofcree. P o k r e n u t i smo orgazmom. Ako je nae celo
telo ili nae bie spontano pokrenuto, posebno ako
reagujemo srcem, onda doivljavamo p u n orgazam. To
je ono emu se svi n a d a m o bavei se seksualnim ak
tivnostima.
u

Orgazam, bilo da je p o t p u n ili delimian u pogledu

kljuenosti tela, oslobaa napetost u onim delovima tela
215

koji aktivno reaguju. Rastereenje, meutim, nije stal

no. Poto smo svakodnevno izloeni stresovima, nape
tost se ponovo moe izgraditi. oveku je potreban
zadovoljavajui seksualni ivot, a ne samo jedno zado
voljavajue iskustvo da bi odravao nizak nivo tenzije
u telu.
Neu da s t v a r a m misteriju od orgazma, mada veru
j e m da je ta funkcija kritino vana. To nije jedini
nain oslobaanja napetosti, niti t r e b a svesno da se
koristi tim ciljem. Covek ne plae da bi se oslobodio
napetosti; plae zato to je tuan, mada je plakanje
osnovni nain oslobaanja napetosti. Cak i ako potpuni
orgazam prua najvie zadovoljstva i ako je najefikas
niji nain rastereivanja, ne znai da je seks bez tak
vog orgazma besmislen i lien zadovoljstva. Bavimo
se seksom zbog zadovoljstva i to t r e b a da b u d e glavni
kriterijum naeg seksualnog ponaanja. Sve to ja tvr
dim jeste da je potpuni orgazam u tolikoj meri prijat
niji da moe da dostigne visinu ekstaze. Ali, poto
stepen zadovoljstva zavisi od koliine prethodnog uz
buenja koje je v a n nae volje ili kontrole, moramo
biti zahvalni za bilo k a k v o zadovoljstvo koje doiv
ljavamo.
Problem sa kojim se mnogi ljudi suoavaju jeste da
su tenzije u njihovom telu tako duboko strukturirane
da se orgastiko rastereenje retko dogaa. Prijatni
pokreti grenja su previe zastraujui, a predavanje
se doivljava kao pretnja. Bez obzira na to ta ljudi
govore, mnogi se plae i nisu u stanju da se predaju
snanim seksualnim oseanjima, m a d a mnogi pacijenti
na poetku terapije kau da je njihov seksualni ivot
dobar, da su vrlo zadovoljni, da nemaju seksualnih
problema. U n e k i m sluajevima oni ne znaju za bolje
i kada dozive malo zadovoljstvo misle da je to ono to
se podrazumeva pod seksom. U drugim sluajevima
radi se o obmanjivanju sebe. Naroito je muki ego
sklon da postavi o d b r a n u negiranja bilo kakvog ose
anja seksualne neadekvatnosti. K a k o terapija napre
duje, oba tipa ljudi postaju svesni koliko je njihov
seksualni ivot bio n e a d e k v a t a n . To saznanje stiu do
ivljavajui potpunije i zadovoljavajue seksualno ras
tereenje.
Kod svakog oveka telo pokazuje pravo stanje sek
sualnog funkcionisanja. Covek ije je telo relativno
osloboeno jakih tenzija pokazivae refleks orgazma dok
216

lei na krevetu i die. Tu telesnu reakciju sam opisao

u prvoj glavi, dok sam diskutovao o svojoj terapiji sa
Rajhom. Ovde je vano ponoviti taj opis.
Osoba lei na krevetu savijenih kolena tako da su
stopala u k o n t a k t u sa krevetom. Glava je zabaena da
bi se tako rei uklonila. Ruke lee sa strane. K a d a di
sanje postane lako i duboko i kada nema miinih na
petosti koje spreavaju respiratorne talase koji prolaze
kroz telo, karlica e se sa svakim u d a h o m spontano
kretati. Dizae se sa izdisanjem, a padati nazad sa udi
sanjem. Glava se kree u suprotnom pravcu napred
sa udisanjem, nazad sa izdisanjem. Sledea slika to
pokazuje.

IZDISANJE - POKRET K A R L I C O M U NAPRED

UDISANJE - POKRET KARLICOM UNAZAD

Rajh je naslikao taj refleks kao pokret u k o m e su

dva kraja tela zajedno. Glava, meutim, ne uestvuje
u tim pokretima unapred, ve pada unazad.
217

Ako se gleda slika i zamisli k a k o se podiu ruke, po

kret moe da se opie k a o akcija okruivanja ili ogra
ivanja. To podsea na akciju amebe koja pliva oko
pareta h r a n e da bi ga okruila i progutala. Pokret je
OSLOBAANJE

REFLEKS ORGAZMA

POLOAJ LUKA

REFLEKS ORGAZMA - OSLOBAANJE POLOAJA LUKA'

da to nije vano i da terapija n e m a za cilj da to raz

vije, ve da j e d n a k naglasak treba staviti na pacijentovu
sposobnost da se snae u situaciji. To se ini tako to
se energetskom naboju omoguava da protie kroz noge
i stopala, u kom sluaju refleks stie drugaiji kvalitet.
Kada se naboj kree od podloge prema gore, nenoj
akciji se dodaje agresivan element. P r v o hoLi da kaem
da agresivan ne znai sadistiki, besan ili grabljiv. To
znai snaan u pozitivnom smislu. Re agresija se u
teorijama linosti koristi da oznai sposobnost da se
ide za onim to se hoe. To je suprotno od pasivnosti,
koja oznaava ekanje da neko drugi uradi ono to mi
hoemo.
U prvoj k n j i z i koju sam napisao izloio s a m pret
postavku o postojanju dva instinkta nazvana enja i
agresija. enja je povezana sa erosom, ljubavlju i nenou. KarakteriLi je pokreti uzbuenja du prednje
strane tela, to se opaa kao nean erotski kvalitet.
Agresija proizlazi iz proticanja uzbuenja kroz miini
sistem, posebno kroz velike miie lea, nogu i ruku.
Ti miii se angauju pri stajanju i kretanju. Prvobitno
znaenje rei agresija" je kretati se prema neemu".
Ta akcija zavisi od operisanja ovih miia.
Agresija je neophodna k o m p o n e n t a seksualnog a k t a
i kod m u k a r c a i kod ene. U odsustvu agresije, seks
je sveden na senzualnost, na erotsku stimulaciju bez
klimaksa ili orgazma. Nema agresije ukoliko nema ob
jekta p r e m a k o m e e se kretati, objekta ljubavi u
seksu, a zamiljenog objekta u masturbaciji.
Opet, treba da naglasim da agresija nema nuno ne
prijateljske n a m e r e . K r e t a n j e moe biti motivisano lju
bavlju ili neprijateljstvom; to je, u stvari, pokret koji
ini agresiju.
Agresija je takoe snaga koja n a m omoguava da se
suoimo i izaemo n a k r a j sa stresom. K a d a bi razliite
karakterne s t r u k t u r e bile poredane prema iznosu raspo
loive agresije, redosled bi potpuno odgovarao hijerarhiji
karakternih s t r u k t u r a . Treba shvatiti da je agresija psi
hopatskog k a r a k t e r a pseudoagresija. P r a v a c pacijentove
gresije nije ka onome to on eli, ve ka dominaciji.
o t o postigne kontrolu, postaje pasivan. S d r u g e stra50

mnogo primitivniji od sisanja u kome glava igra domi

n a n t n u ulogu. Sisanje se odnosi na udisanje. Kada se
pojavi udisanje, glava ide u n a p r e d a grlo i karlica se
kreu u n a z a d .
Taj pokret se zove refleks orgazma, zbog toga to se
pojavljuje u svakom sluaju potpunog orgazma. Kod
deliminog orgazma takoe ima nevoljnih pokreta karlice, ali se ne ukljuuje itavo telo. J e d n a stvar treba
da b u d e jasna. Refleks orgazma nije orgazam. Refleks
se pojavljuje na niskom nivou uzbuenja i predstavlja
nene pokrete. Covek doivljava refleks kao prijatno
oseanje u n u t r a n j e slobode i lakoe. To podrazumeva
odsustvo tenzija u telu.
Razvoj refleksa orgazma u terapeutskoj situaciji nije
garancija da e pacijent imati p o t p u n orgazam u seksu
alnom odnosu. Te d v e situacije se radikalno razlikuju.
U seksu, nivo uzbuenja je vrlo visok i to oteava pre
putanje. Treba da se stekne sposobnost tolerisanja vi
sokog nivoa uzbuenja, a da se ne postane napet ili
anksiozan. Druga razlika je u t o m e da je terapeutska
situacija tako napravljena da daje podrke pacijentu.
Terapeut je t u zbog njega. U seksualnom o d n o s L i j
drugaije, jer je seksualni p a r t n e r lino ukljuen u odnos
i ima neke zahteve. Bez obzira na to, izvesno je da
ako osoba nije u mogunosti da se prepusti refleksu u
dopustivoj atmosferi t e r a p e u t s k e situacije, malo je vfr;
rovatno da e biti sposobna da to uradi u atmosferi
visokog napona pri seksualnom kontaktu.
Zbog toga bioenergetska terapija ne stavlja naglasak
na refleks orgazma, kao to je to inio Rajh. Ne znai
e

218

50

Lowen, The Physical Dynamics of Character Structure, op. cit.,

takoe tampano u mekanom povezu pod naslovom The Language
f the Body, op. cit.

219

ne, mazohista nije pasivan kao to to izgleda. Njegova

agresija je skrivena. Pojavljuje se kroz kukanje i alopojke. Oralni k a r a k t e r je pasivan, preteno zbog svo
je nerazvijene m u s k u l a t u r e . Rigidni k a r a k t e r je preterano agresivan, da bi nadoknadio svoje unutranje ose
anje frustracije.
Sada, kada u seksu imamo racionalnu osnovu za agre
siju, terapija t r e b a da pomogne osobi da razvije svoju
seksualnu agresivnost, to je nagli pokret karlice i kod
mukaraca i kod ena. Obratite panju da koristim re
pokret" umesto posezanje" koje sam koristio za opi
sivanje refleksa.
Pokretanje karlice unapred moe se izvriti na tri
naina: Moe se g u r n u t i karlica u n a p r e d kontrahujui
miie stomaka. Meutim, posledica toga je napetost
prednje strane tela i presecanje proticanja nenih i
erotskih oseanja u stomak. Reeno jezikom tela, to
predstavlja posezanje bez oseanja. Moe se takoe gur
nuti otpozadi p r e m a napred, kontrahujui miie zad
njice. Ta akcija napinje osnovu karlice i ograniava ras
tereenje genitalnog a p a r a t a . To su uobiajeni naini
pokretanja u seksu. Ljudi p r a v e istu v r s t u pokreta u
terapiji, kada im se kae da kreu karlicu unapred.
Trei nain kretanja karlice u n a p r e d je odupiranje
nogama o podlogu. Ta akcija e pokretati karlicu una
pred ukoliko se kolena dre u savijenom poloaju. A
k a d a se pritisak na podlogu smanji, karlica p a d a nazad.
Meutim, ta akcija zavisi od sposobnosti oveka da usmeri svoju energiju u stopala. U tom tipu kretanja kar
lice sav stres je u nogama. Karlica je bez napetosti i
vie se njie nego to se gura ili vue.
Dinamika energije tih pokreta je prikazana na sledeim slikama koje ilustruiu tri osnovna pokreta ljud
skog tela u odnosu na podlogu: hodanje, ustajanje i guranje karlicom. Princip u osnovi tih akcija je onaj koji
sam ranije pominjao: akcija-reakcija. Ako ovek pr>
tiska podlogu, ona mu uzvraa pritiskom i ovek e
se kretati. Na istom principu radi i raketa koja letiEnergetsko otputanje na kraju r a k e t e g u r a raketu
unapred. Evo kako taj princip radi u tri pomenute
akcije.
Hodanje: Zauzmite poloaj sa stopalima razdvojenim
oko 15 cm, sa savijenim kolenima i uspravnim telomPrebacite teinu na prednji deo stopala. Pritisnite des
220

nom nogom prema dole, dignite levu i prebacite je na

pred. K a d a podignete desnu petu zakoraiete napred
levim stopalom. Ponavljanje tog procesa sa smenjivanjem stopala ini hodanje.
A

STAJANJE

B.

PRITISKANJE
NADOLE

C.

KRETANJE
UNAPRED

Dizanje: Zauzmite isti poloaj, ali sa kolenima jo

vie savijenim. Prebacite teinu na prednji deo stopala
i pritiskajte nadole. Meutim, sada ne diite levo sto
palo niti podiite p e t u sa podloge. Ako se pete dre pod
loge, neete moi da se kreete unapred. Poto rezul
tanta sile vae akcije pritiskanja nadole m o r a imati
neki efekat, otkriete da su v a m kolena ispravljena i
i da se diete do potpunog poloaja stajanja.
Pokret karlicom: Zauzmite isti poloaj kao kod diza
nja. Proite kroz istu proceduru kao kod d r u g e vebe,
ali ne dopustite da v a m se noge sasvim isprave. Neete
se podii ukoliko su v a m kolena savijena, i neete ii
unapred ukoliko v a m pete ostaju na podlozi. Jedini
Pokret koji se moe izvriti kao rezultanta sila jeste
Pokret karlice unapred. Ako v a m je karlica ukoena,
biete u izometrikoj situaciji u kojoj sile deluju na
221

Napetosti u predelu karlice se oslobaaju kroz razli

ite vebe, masau, gnjeenje napetih miia. Napeti
miii se mogu napipati bilo kao vorovi ili kao zateg
nuta struna. N a d a m se da u mnoge od vebi koje ko
ristimo u bioenergetici prikazati u posebnoj knjizi, u
priruniku za bioenergetske v e b e . Ta knjiga bi t r e
balo da omogui razumevanje intimnog odnosa izmeu
linosti i tela.
J e d n a varijanta poslednje vebe koju koristim za
oslobaanje karlice opet ukljuuje padanje. Opisau je
ovde, ako neki italac eli da je isproba.

DIZANJE

51

S T A J A N J E SA

B.

SAVIJENIM

C. DIZANJE

NAGINJANJE
UNAPRED

KOLENIMA

STOLAC ILI
STOLICA

muskulaturu, ali pokret ne moe da se javi. Pokret se

nee dogoditi ukoliko napetost u nogama spreava kre
tanje rezultantnih sila p r e m a gore, niti e se dogoditi
ukoliko napetost u karlici zadrava i spreava slobod
no kretanje.

POKRET
KARLICOM
UNAPRED

Zauzme se poloaj ispred stolca, ili obine stolice,

koja se samo malo dodiruje radi odravanja ravnotee,
stopala su razdvojena oko 15 cm, a kolena skoro potPuno savijena. Telo je n a g n u t o napred, dok su pete
A.

222

STAJANJE SA

LJULJANJE

TEINOM NA

KARLICE

PREDNJEM DELU

UNAPRED

"' U meuvremenu je takva knjiga napisana. Lowen, A. The Way

Vibrant Health, A manual of bioenergetic exercises. Harper
o p h o n e Books, N e w York, 1977. (Prim, prev.)

Ol

223

malice podignute sa podloge. Teina tela treba da

b u d e na prednjem delu stopala, ali ne na prstima. Telo
treba da b u d e izvijeno unazad, a karlica isturena napred
bez naprezanja, da bi se n a p r a v i o n e p r e k i n u t luk. U toj
vebi je vano da se sa obe pete pritiska nadole, ali
da im se ne dozvoli da dodirnu pod. To se moe spreiti naginjanjem u n a p r e d i dranjem savijenih kolena.
Pritisak petama spreava oveka da se kree unapred;
savijena kolena spreavaju da doe do ustajanja.
oveku se kae da odrava taj poloaj dokle god
moe, a da to ne b u d e test volje ili izdrljivosti. Disanje
t r e b a da b u d e abdominalno ali lagano. S t o m a k treba
da b u d e isturen, a karlica da se dri labavo. K a d a oso
ba ne moe da odrava poloaj, pada napred na svoja
kolena.
U toj vebi nije neophodno da se koristi bilo kakav
svesni pritisak, poto sila gravitacije deluje kao pritisak
p r e m a dole. Ako su jo i miii butina napeti, osetie
se prilina koliina bola. K a d a bol postane nepodnoljiv,
ovek pada. Uopte reeno, noge e poeti da vibriraju
pre nego to ovek padne. Takoe, ako je disanje relak
sirano i duboko i ako ovek ostane razlabavljen, vibra
cije e se proiriti na karlicu, koja e se onda nevoljno
kretati u n a p r e d i unazad. Davao sam pacijentima da
r a d e tu vebu tri ili etiri p u t a kako bi vibratorni po
kreti postali sa svakim pokuajem snaniji. Takoe su
mi rekli da je ta veba od velike pomoi skijaima.
Te vebe su vane zato to omoguavaju oveku da
na razliite naine doivi svoje telo. Takoe pomau
da se stekne svest o p r e p r e k a m a i tenzijama, vodei
tako do razumevanja sopstvenih strahova i anksioznosti.
Najei strah koji ljudi ispoljavaju je s t r a h da e biti
seksualno iskorieni ako se predaju svojim seksualnim
oseanjima. Taj strah moe voditi do roditelja ili uopte
roditeljskih figura suprotnog pola. Biti iskorien" po
kriva mnotvo grehova, od onog da roditelj ima seksu
alni odnos sa detetom, do prostog zabavljanja na raun
deije seksualnosti. Taj specifini strah t r e b a da bude
objanjen i to moe biti uraeno analitiki ili na drugi
nain. U n e k i m sluajevima e se to pojaviti kada
radi veba padanja.
J e d n a mlada ena je stajala na jednoj savijenoj nozi
gledajui u ebe p r e d sobom i, poto je mislila o pada
nju, videla je sliku penisa. Onda je izjednaila strah od
se

224

padanja sa strahom od seksualnog predavanja svo

jim oseanjima. Slika penisa ju je podsetila na oca.
On je bio sadista; kazala j e : Tukao me je i poniavao.
Hodao je po kui go, ne obazirui se na moja oseanja".
Najvie ju je uznemiravao pogled njegovih oiju: On
me je skidao pogledom".
Nije bilo nuno da dalje objanjava. Mogao sam r a
zumeti njen problem i saoseati sa njom. Ona nije imala
odbrana izuzev da ugui svoja seksualna oseanja. J e
dini nain na koji je ona mogla to da uradi bio je da
se povue u gornji deo svoga tela. To je ukljuivalo
stezanje dijafragme i stvaranje napetosti u stomaku i
karlici. Kao rezultat toga razvila je anksioznost padanja.
Ali anksioznost padanja nije bila jedina posledica te
odbrambene akcije. K a d a ovek doivi n e k u u v r e d u ili
biva povreen, njegova p r i r o d n a reakcija je bes. Samo
u sluaju kada je bes zadran ili inhibiran strahom,
zauzima odbrambeni poloaj. Inhibiran bes se p r e o b r a
a u neprijateljstvo ili negativizam. ovek se sada osea
kriv i njegov odbrambeni stav biva usmeren protiv
sopstvenog neprijateljstva ili negativnih oseanja, kao
i protiv svih buduih uvreda i povreda. P r e m a tome,
nije dovoljno da ovek shvati i prihvati injenicu da
nije vie povrediv na tu vrstu uvreda ili povreda koje
je doiveo kao dete. To nee sutinski uticati na njegov
odbrambeni poloaj tela, poto odbrana ima drugaiju
funkciju naime, da skrije njegovo neprijateljstvo.
Pomenuo sam u treoj glavi da dva spoljanja sloja
linosti, ego o d b r a n e i miino oklopljavanje, funkcio
niu kao kontrolori emocionalnih slojeva ili slojeva ida
u linosti. Svaka neurotina ili psihotina osoba se
plai intenziteta oseanja, posebno negativnih oseanja.
Objasnio s a m da ta oseanja t r e b a da budu osloboena
ili ispoljena p r e nego to jezgro oseanja ljubavi moe
Poeti da potie p o t p u n o i slobodno u svesti. To t r e b a
da bude u r a e n o u terapeutskoj situaciji da bi se s p r e io bilo k a k a v akting aut tih oseanja p r e m a nekoj n e
dunoj osobi. Stalna je praksa u bioenergetskoj terapiji
da se ohrabruje ispoljavanje oseanja kad god je to
Pogodno uraditi u neposrednoj terapeutskoj situaciji.
To bi svakako vailo za pacijentkinju koju sam u p r a v o
Pisao, koja je doivljavala svoga oca kao sadistu koji
je poniavao druge. P r e nego to b u d e m o oekivali da
e ona u pozitivnom smislu preda seksualnim oseanjis

15

225

ma, m o r a m o joj dozvoliti da se preda negativnom

aspektu seksualnih oseanja.
Treba imati na u m u da ova pacijentkinja, ili bilo
koja druga koja je patila od sline t r a u m e , ima ambi
valentan odnos p r e m a mukarcima. Kao devojka i ena
ona voli mukarce, ukljuujui i svoga oca, ali kao dete
koje je doivelo uvrede i poniavanja od mukarca,
ona sada mrzi sve mukarce. Delom svoje linosti ona
bi htela da njima uradi ono to su oni njoj uradili
da ih povredi i ponizi. Ona se nije usuivala da ispolji
t a k v a oseanja dok je bila dete, i ne usuuje se da ih
ispolji sada kada je odrasla. Ona takoe zna da su ta
kva oseanja destruktivna u svakom odnosu sa ljudima,
kao to su bila destruktivna u njenom iskustvu. Ona
je time teko svezana i terapija treba da joj pomogne
da se oslobodi toga. Jedini nain da se to postigne jeste
da se omogui da da oduka svojim negativnim osea
njima.
Nekoliko vebi je pogodno za to. J e d n a je da se paci
jentu da pekir koji se moe uvijati r u k a m a . Pekir
moe predstavljati bilo koju osobu. U ovom sluaju to
bi mogao biti njen otac, mladi sa kojim se zabavlja, ili
ja, drugi predstavnik omraenog mukog pola. Uvija
jui pekir, pacijentkinja moe da kae sve one stvari
koje je elela, ili bi volela da kae svome ocu, ili bilo
kojem mukarcu. Ti si udovite. Mrzim te. Ponizio si
me i ja te prezirem. Zavrnuu ti iju, otkinuti glavu;
onda ne bi mogao da me gleda tim tvojim lascivnim
oima." Oigledno je da pekir takoe moe predstav
ljati penis. Uvrui pekir, ona se moe osloboditi mno
gih neprijateljstava p r e m a tom organu.
Ta veba se ne radi rutinski. Ona ima vrednost
samo kada p r a t i pacijentova obelodanjivanja traumat
skih doivljaja. T a k a v doivljaj ne mora da bude
seksualni. Ova veba se moe koristiti za oslobaanje
bilo kojeg neprijateljstva ili oseanja besa, koji
proizali iz neke u v r e d e ili povreivanja.
Sledea veba je izrazito seksualna i u ovom sluaju
bi vie odgovarala. Pacijent se postavi na krevet tako
da b u d e na kolenima i laktovima, da zarije prste nogu
u duek. To je est muki poloaj u seksualnom od
nosu. Sada pacijent, muki ili enski, udara karlicom
o krevet estokim pokretima. To se moe uraditi
ili bez glasovnog izraavanja. A k o se koriste rei, one
bi neizostavno bile zle, v u l g a r n e i uvredljive.
sU

sa

226

K a d a se pacijent prepusti toj vebi osea silno r a s t e

reenje. Dozvolio je da to izae iz njega na nain koji
nije destruktivan ni za njega ni za druge. Sasvim je
u redu biti vulgaran u takvoj situaciji, jer ta akcija
ima za cilj da ponizi drugoga, ali se ovek osea isto,
kao da je oprao svoje prljave r u k e . To oseanje istoe
koje se javlja jeste bes, jasan bes prema osobi koja je
nanela povredu. Taj bes onda moe da b u d e izraen
udaranjem teniskim reketom po krevetu. To udaranje
nije ni poniavajue ni kanjavajue. Ono samo potvr
uje pacijentovo p r a v o da potuje sebe kao individuu
i da ovrsne to oseanje potovanja. Covek ne moe
sebe ceniti ukoliko nije u stanju da b u d e besan na
nekoga ko mu nanosi linu uvredu ili ga povreuje.
Sa svakim oslobaanjem neprijateljskih ili negativ
nih oseanja, anksioznost padanja se smanjuje. Isto
vai za svako valjano izraavanje besa. Ali, anksioz
nost padanja se ne uklanja samo tim m a n e v r o m . Ona
i dalje postoji sama za sebe, k a o s t r a h sa kojim se
treba suoiti. Covek se ne ui recima da se prepusti
bez straha, ve akcijom. A u tom procesu ovek takoe
naui da za sopstveno cenjenje i sopstvenu seksualnost
ustane protiv svih ljudi, ukljuujui i t e r a p e u t a .
Treba da dodam da svaka veba oslobaa ne samo
priguena oseanja ve takoe i miinu napetost. P a
danje oslobaa noge od napora da se iz s t r a h a dri
uspravno. Njihanje karlice (to radimo unazad da oslo
bodimo miinu napetost povezanu sa priguenim anal
nim sadizmom) smanjuje napetost miia u b u t i n a m a
i karlinom pojasu. Uvrtanje pekira i udaranje k r e
veta imaju slian efekat na d r u g e delove tela.
To su tipine vebe za izraavanje emocija. One nisu
jedine koje se koriste u bioenergetici, niti su ograni
ene na negativna, neprijateljska oseanja i bes. Pose
zanje za kontaktom, neno dodirivanje i dranje, ko
riste se za izraavanje privrenosti i enje. U sledeoj glavi u diskutovati o prirodi izraavanja sebe i
opisati n e k e naine na koje radimo sa problemima u
samoizraavanju. Meutim, ovde su p o t r e b n a dva zavr
na komentara.
Naglasak na ispoljavanju negativnih oseanja je za
snovan na klinikoj injenici da ovek koji ne moe
da kae ne, ne moe da kae ni da. P r e m a tome, vano
Je da ovek b u d e sposoban da ispolji neprijateljska
15

227

oseanja ili bes kad god se ukae prava prilika za to.

Iao sam u filozofske implikacije tog stanovita u knjizi
Zadovoljstvo: Kreativan pristup ivotu. Bilo bi nerealno
zamisliti ljudsku linost kao da je po prirodi samo
pozitivna. Ona je pozitivna p r e m a ivotu a negativna
p r e m a antiivotu. Meutim, neki ljudi su zbunjeni i
meaju jedno sa drugim. Obe vrste sila postoje na svetu
i naivno je misliti drugaije. Ako moemo napraviti
razliku m e u njima, onda negativnost ima odgovara
jue mesto u ljudskom ponaanju.
Prividno prenaglaavanje izraavanja tela moe vo
diti
itaoca do uverenja da rei u bioenergetskoj te
rapiji nisu vane. to se tie moga rada, to svakako
nije tano, i ja u govoriti o ulozi rei u poslednjoj
glavi. Ne verujem da prenaglaavamo izraavanje tela.
Ovde je to naglaeno zato to je u mnogim drugim
terapijama zapostavljeno. Rei ne mogu zameniti po
k r e t e tela, ali telesni pokreti takoe nisu ekvivalent
jeziku. Oba imaju svoje mesto kako u terapiji tako i
u ivotu. Mnogi moji pacijenti imaju tekoa da se
izraze na zadovoljavajui nain koristei jezik. Kao i
svaki drugi terapeut, ja r a d i m sa njima na njihovim
problemima. Meutim, svi moji pacijenti imaju te
koa da se potpuno izraze na telesnom nivou i taj
problem je glavna ia bioenergetike. Takoe sam na
ao da telesni problemi lee u osnovi verbalnih, mada
nisu identini sa ovima. Lake je izbaciti bujicu rei
o seksu, nego uploviti u seks.

J
228

IX SAMOIZRAAVANJE
I PREIVLJAVANJE

Samoizraavanje

spontanost

Samoizraavanje opisuje slobodnu, prirodnu i spon

tanu aktivnost tela i kao samoouvanje je sutinska
osobina svih ivih organizama. Svaka aktivnost tela
doprinosi samoizraavanju, poev od najosnovnijih, kao
to su hodanje i jedenje, pa do najprofinjenijih, kao
to su pevanje i plesanje. Nain na koji ovek hoda,
na primer, ne samo da ga definie kao ljudsko bie
(nema druge ivotinje koja hoda kao ovek) ve t a k o
e odreuje njegov pol, priblino odreuje godine, ka
r a k t e r n u s t r u k t u r u i individualnost. Nema dve osobe
koje hodaju p o t p u n o isto, koje imaju potpuno isto lice
ili se ponaaju istovetno. Linost se izraava kroz svaku
akciju koju preduzima ili svaki pokret koji telo ini.
Akcija i telesni pokreti nisu jedini modaliteti samo
izraavanja. F o r m a i oblik tela, boja, kosa, oi, glas,
odreuju vrstu i pojedinca. Moemo sa slike prepoznati
lava ili konja; tu nema pokreta niti akcije. Moemo
ak prepoznati odreenog konja, ako smo ga poznavali,
kao to moemo da prepoznamo oveka sa slike. Zvui i
mirisi takoe identifikuju i v r s t u i pojedinca.
P r e m a toj definiciji, samoizraavanje obino nije
svesna aktivnost. Moemo svesno biti ekspresivni ili
moemo biti svesni svoje ekspresivnosti. Ali, bez obzira
na to da li smo svesni toga ili ne, mi neprestano neto
izraavamo. Iz toga proizlaze dve vane stvari. J e d n a
je da s a m s t v o nije ogranieno na svesno samstvo i da
nije identino sa egom. Druga je da ne t r e b a nita da
Uradimo da bi bili ekspresivni. Ostavljamo utisak na
ljude svojim prisustvom i ponekad ono to ne radimo
229

ostavlja dublji utisak nego k a d a se t r u d i m o da budemo

ekspresivni. U ovom d r u g o m sluaju, rizikujemo da osta
vimo utisak osobe koja oajniki eli da bude cenjena.
A svest o sebi moe inhibirati nau ekspresivnost.
Spontanost, a ne svesnost, jeste sutinski kvalitet
ekspresivnosti. A b r a h a m Maslov (Maslow), u neobjav
ljenom tekstu Kreativni stav kae:
Potpuna spontanost je garancija iskrenog izraavanja
prirode i stila jedinstvenog, slobodno funkcioniueg
organizma. Obe rei, spontanost i ekspresivnost im
pliciraju iskrenost, neutralnost, istinoljubivost, neprepredenost, neimitiranje itd., jer impliciraju neinstrumentalnu prirodu ponaanja, odsustvo namernog
pokuavanja", odsustvo napregnute tenje, odsu
stvo smetnji protoku impulsa i slobodnom radioak
tivnom izraavanju duboke linosti.
Zanimljivo je da spontanost mora da se definie ne
gativnim terminima, kao odsustvo namernog poku
avanja", odsustvo prepredenosti", odsustvo smetnji".
Ne moe neko obuavati druge spontanosti. Covek ne
ui da b u d e spontan i terapija, prema tome, ne moe
ljude obuavati u tome. Poto je cilj terapije da po
mogne ljudima da postanu spontaniji, ekspresivniji, to
zauzvrat vodi do pojaanog doivljavanja sebe, terapeutov t r u d treba da b u d e usmeren ka otklanjanju
p r e p r e k a slobodnom izraavanju sebe. Onda je nuno
razumeti te prepreke. Za m e n e to znai bioenergetski
pristup problemima inhibiranog samoizraavanja.
Poreenje spontanog ponaanja sa nauenim razja
njava vezu spontanog ponaanja i samoizraavanja. Na
ueno ponaanje u celini odraava ono to je poje
dinac nauio i, p r e m a tome, t r e b a da se posmatra kao
izraavanje ega ili superega ali ne i samstva. Meutim,
ta razlika se ne moe strogo primeniti, poto mnoga
ponaanja sadre elemente i nauenog i spontanog po
naanja. Govor je dobar primer. Rei koje koristimo
su naueni odgovori, ali govor je vie od rei i fraza
ukljuuje modulacije, ton, ritam i gestove, koji su
dobrim delom spontani i jedinstveni za svakog govor
nika. Onaj ko govori dodaje svome govoru boju i bo
gatstvo izraavanja. S druge strane, niko se nee radi
spontanosti zalagati za izvrtanje uobiajenog znaenja
rei i zapostavljanje gramatikih pravila. Spontanost
s

230

odvojena od ego kontrole je haos i nered, uprkos i

njenici da se ponekad razume brbljanje bebe ili torokanje shizofreniara. O d m e r e n iznos ravnotea izmeu
ego kontrole i spontanosti dozvolio bi impulsu da se
izrazi u najefikasnijoj formi a da ipak bude pod sna
nim uticaj em ivota te osobe.
Dok je direktno izraavanje impulsa spontana akcija,
a time i direktna, manifestacija u n u t r a n j e g samstva, ne
moe se za svako impulsivno reagovanje rei da je
samoizraavanje. Reaktivno ponaanje ima spontani
aspekt koji je varljiv, jer je uslovljen i predodreen
prethodnim iskustvom. Ljudi koji lako postaju besni kad
god su frustrirani mogu izgledati kao spontani, ali to
protivrei eksplozivnom kvalitetu njihovog ponaanja.
Eksplozivnost proizlazi iz blokiranja impulsa i s a k u p
ljanja energije iza prepreke, odakle se oslobaa na n a j
manju provokaciju. Reaktivno ponaanje proizlazi iz
ometanja protoka impulsa" i izraz je blokiranog sta
nja organizma. Meutim, da bi se uklonile duboko
strukturirane prepreke, treba u kontrolisanoj t e r a p e utskoj situaciji ohrabrivati takve eksplozivne reakcije.
Bioenergetiku zbog toga ponekad kritikuju. Mnogi
terapeuti naivno pretpostavljaju da u ljudskom pona
anju n e m a mesta nasilju. P i t a m se k a k o bi t a k v a
osoba reagovala ako bi joj ivot bio u opasnosti! Takva
opasnost je u prolosti visila n a d glavama mnogih mo
jih pacijenata. Nije vano da li je pretnja bila izvr
ena. Deca to ne mogu da razlikuju. Njihovo nepo
sredno i pravo spontano ponaanje je nasilniko. Kada
je ta reakcija spreena ili inhibirana strahom od kaz
ne, uspostavlja se uslov za unutranje reaktivno pona
anje. Ova inhibicija se nee razreiti kroz ponovno
uveravanje i ljubav, ve samo kada takvo ponovno
uveravanje i ljubav daju podrku pacijentovom p r a v u
da oslobodi svoje nasilje u kontrolisanoj terapeutskoj
situaciji, a ne da ga umesto toga ispoljava u svako
dnevnom ivotu.
Zadovoljstvo je klju samoizraavanja. Kad god stvar
no izraavamo ta oseamo, doivljavamo zadovoljstvo
koje se moe k r e t a t i od blagog do ekstatinog, kao
to je sluaj u seksu. Zadovoljstvo samoizraavanja ne
zavisi od reakcije okoline; samoizraavanje prua za
dovoljstvo samo po sebi. Zamolio bih citaoca da zamisli
zadovoljstvo koje doivljava kada plee, da bi shvatio u
kojoj meri je zadovoljstvo samoizraavanja nezavisno
231

od reakcija drugih. Ne kaem da je pozitivna reakcija

drugih na nae samoizraavanje bez ikakvog znaaja.
Reakcija drugih jo vie pojaava ili smanjuje doiv
ljaj zadovoljstva. Meutim, zadovoljstvo se ne stvara
njihovom reakcijom. Covek ne misli o drugima dok
peva tuirajui se, m a d a je ta aktivnost samoekspresivna i prua zadovoljstvo.
Pevanje je p r i r o d n a akcija samoizraavanja, kao i
plesanje. Ali, pevanje i plesanje gube neto od svog
kvaliteta kada postanu j a v n a predstava to jest, kada
se izgubi spontani impuls da se peva. Covek moe
imati ego zadovoljstvo od predstave, ali k a d a je ele
ment spontanosti nizak, proporcionalno tome se sma
njuje i zadovoljstvo. Sreom, takve predstave su ta
koe neinspiriue za publiku i obino nemaju tenden
ciju da se ponove. Isto vai za ples, govor, pisanje,
kuvanje ili bilo koju aktivnost. U m e t n i k u je znaajno
da odri visok s t a n d a r d predstave, ne izgubivi ose
anje spontanosti akcija koje aktivnosti daju sveinu
i zadovoljstvo.
U situacijama gde se moe biti slobodno spontan,
bez ikakve svesne misli o izraavanju, doivljaj zado
voljstva je vrlo visok. Deija igra ima taj kvalitet. U
velikom broju naih akcija postoji meavina sponta
nosti i kontrole, kontrole koja slui da naim akcijama
da otriji fokus i vei efekat. K a d a su kontrola i spon
tanost u harmoniji, tako da svaka od njih p r e dopu
njuje onu drugu nego to je spreava, zadovoljstvo je
najvee. U takvoj akciji ego i telo rade zajedno da bi
stvorili stepen koordinacije u k r e t a n j u koji moe biti
okarakterisan samo kao gracilnost.
Zadovoljni smo kad n a m telo dobro izgleda, jer ono
izraava ono to mi jesmo. Zavidimo osobi sa lepom
kosom, blistavim oima, belim zubima, istim tenom,
dobrim dranjem tela, gracioznim pokretima i tako da
lje. Oseamo da toj osobi to predstavlja izvor zado
voljstva i da bi n a m a t a k o e bilo izvor zadovoljstva.
Teza bioenergetike je da se zdravlje i vitalnost tela
odraavaju na izgled. Oseati se dobro i izgledati dobro,
ide jedno sa drugim.
Spontanost je funkcija telesne pokretljivosti. Zivo
telo nikada nije u stanju potpunog mirovanja, ak ni
kada spava. Naravno, vitalne funkcije nikada ne pre
staju da funkcioniu, ali sem njih ima i mnogo nevolj
232

nih pokreta koji se pojavljuju tokom spavanja. Oni su

mnogo ei kada smo b u d n i i aktivni. Oni se menjaju
po kvalitetu i intenzitetu sa stepenom uzbuenja. Poz
nato je da se deca toliko uzbude da bukvalno skoe.
Kod odraslih ljudi ti nevoljni pokreti ine osnovu gesti
kulacije, izraz lica i drugih telesnih akcija. Uopte
govorei, nismo ni svesni te nevojne aktivnosti kojom
vie ispoljavamo sebe nego n a m e r n i m akcijama. Iz
toga proizlazi da to je vea pokretljivost organizma
to je osoba izraajnija.
Pokretljivost tela je direktno povezana sa energetskim
nivoom tela. Za kretanje je potrebna energija. Kada
je energetski nivo nizak ili smanjen, nuno se smanjuje
i pokretljivost. Direktna linija povezuje energiju sa
izraavanjem. Energija
* pokretljivost
"*
oseanja
spontanost
* ekspresija. Obr
nut redosled takoe vai. Ako je izraajnost jedne
osobe sputana, smanjena je i spontanost. Smanjenje
spontanosti smanjuje emocionalni nivo, a ovaj opet
smanjuje pokretljivost tela i umanjuje mu energetski
nivo. Adolf P o r t m a n (Portmann), poznati biolog zainSAMSTVO

UNUTRANJI

SAMOIZRAAVANJE

1VOT

233

teresovan za ekspresiju kod ivotinja, doao je na os

novu svojih studija do slinog zakljuka: Bogat unu
tranji i v o t . . . zavisi u velikoj meri od . . . stepena sam
stva koje ide ruku pod r u k u sa bogatim nainom samo
izraavanja".
Portmanovo stanovite sugerie meuodnos tri ele
m e n t a u linosti: unutranji ivot, spoljanji izraz i samstvo. Ja vidim svakog od njih kao taku trougla kome
su potrebna preostala dva da bi odrali svoju formu.
K a d a je izraavanje jedne osobe spreeno ili ogra
nieno, ona to moe kompenzirati projektujui ego sliku.
Najei nain na koji se to radi jeste kroz korienje
moi i najbolji p r i m e r te projekcije bio je Napoleon.
Kako je postajao stariji, bivao je sve nii, jer mu se
glava uvlaila u r a m e n a . Zvali su ga mali kaplar",
mada se njegov lik nadvio nad Evropom. Bio je impe
rator koji je imao veliku vlast. Ja vidim potrebu za
takvom moi samo kao odraz oseanja inferiornosti na
nivou samstva i samoizraavanja.. Da je Napoleon umeo
da igra i peva, moda nikada ne bi imao potrebu da
alje vojsku kroz tolike zemlje da bi stekao oseanje
sebe, to sumnjam da je ikada i postigao. Mo stvara
samo vei imid", ali ne i vee samstvo.
Drugi p r i m e r kompenzacije vidi se kod ljudi koji
moraju posedovati veliku kuu, ili skup automobil, ili
veliku j a h t u da bi prevazili u n u t r a n j e oseanje nie
vrednosti. Ono to je stvarno malo, jeste njihov opseg
samoizraavanja. Covek moe imati mnogo novca, jer
je to njegova ambicija, ali njegov unutranji ivot
ostaje siromaan kao i njegov nain samoizraavanja.
U bioenergetici u s m e r a v a m o panju na tri glavna
polja samoizraavanja: pokret, glas i oi. Normalno,
ljudi se simultano izraavaju kroz svaki od tih komu
nikacionih kanala. K a d a se oseamo nesreno, na pri
mer, teku n a m suze, glas jeca a telo se moe griti.
Bes se isto tako izraava kroz telesni pokret, zvuke_ i
izgled. Presecanje ili zaepljenje bilo kojeg od ovih
kanala slabi i epa emocije i njihovo izraavanje.
Na prethodnim s t r a n a m a sam diskutovao o mnogim
vebama i m a n e v r i m a koji se koriste da bi se smanjila
miina tenzija i oslobodila telesna pokretljivost. Zeleo
bih sada da kaem koju re o nekim izraajnim pokre
tima koji se u terapiji koriste u iste svrhe. Kaemo
pacijentu da utira, u d a r a duek, da posee za kon234

taktom, ukljuujui dodirivanje, sisanje, grienje i tako

dalje. Malo ljudi moe da uradi te pokrete graciozno i
sa oseanjima. Njihove reakcije su ili nekoordinirane
ili eksplozivne. Retko se ti pokreti mogu kombinovati
sa odgovarajuim vokalnim ueem i k o n t a k t o m oi
ma, da bi ih uinili ekspresivnijim. P r e p r e k e na putu
tim ekspresivnim pokretima smanjuju pokretljivost tela
i spontanost oveka. P r e p r e k e se mogu osloboditi samo
kroz r a d sa tim pokretima.
utiranje je dobar primer. Sutnuti, znai buniti se.
Poto je veini dece uskraeno pravo da se bune, ona
kao odrasli ne mogu uverljivo da utiraju sa osea
njem osuivanja ili sa s t v a r n i m efektom. Njima je
potrebna provokacija da bi se ta akcija eksplozivno
oslobodila. Ako nema provokacije, utiranje je nasumino i nekoordinirano. P o n e k a d pacijenti k a u : Ne mogu
da se setim niega zbog ega bih utirao". Ali, to je
negiranje, jer niko ne bi bio na terapiji kada ne bi
bilo neega u njegovom ivotu protiv ega se buni.
utiranje dok se lei na krevetu, koristei jednu
nogu za drugom, jeste akcija udaranja, u kojoj kada
je dobro u r a e n a uestvuje celo telo. Napetost u
bilo kom delu tela ometa taj kvalitet udaranja. Na pri
mer, noge se mogu kretati, dok su gla.va i torzo n e p o
kretni. U tom sluaju je pokret nogu forsiran i nema
spontanosti. Kaemo da se ovek plai da se prepusti"
akciji. Mada je akcija voljno zapoeta, kada se osoba
prepusti, ona p o p r i m a spontan i nevoljan kvaltet, po
staje prijatna i prua zadovoljstvo. Koristei glas, na
primer izgovaranje rei ne" dok se utira, poveava
uee i rastereenje. Za utiranje vai sve to je ve
reeno da vai za d r u g e ekspresivne pokrete.
S m a t r a m da je neophodno da pacijent vie p u t a
Proe kroz vebe kao to su utiranje, udaranje, gri
enje, dodirivanje, da bi se oslobodio pokret i da bi
oseanja slobodno prela u akciju. Svaki put kada paci
jenti, na primer, utiraju ili udaraju krevet, ue da
se potpunije predaju pokretima, doputajui telu da
sve vie osea tu akciju. U mnogim sluajevima je
neophodno ukazati pacijentu na koji nain se on su
protstavlja predavanju pokretima. Na primer, pacijent
e r u k a m a posezati za' mnom, ali e povui r a m e n a u n a
zad, nemajui pri tom svest o inhibiranju svoje akcije
sve dok mu ne u k a z e m na to. Udaranje kreveta, bilo
Pesnicama ili teniskim reketom, relativno je prosta
235

akcija, mada malo ljudi to moe dobro da uradi. Ljudi

se ne protegnu dovoljno, ne saviju lea unazad, dre
kolena ukoeno, a sve to ponaosob spreava ih da se
p o t p u n o predaju akciji. N a r a v n o u d a r a n j e je bilo tabu
za mnogu decu. Otklanjanje t a b u a psiholoki u sada
njosti ne pomae mnogo, poto je t a b u ve postao struk
t u r i r a n na telesnom nivou, k a o hronina tenzija. Meu
tim, vebanjem, u d a r a n j e postaje koordiniranije i efi
kasnije i pacijent poinje da osea zadovoljstvo radei
tu vebu to je znak da je otvoren nov put samoizraavanju.
Uvek s a m verovao da je u psihoterapiji potreban
dvostruki pristup j e d a n u s m e r e n na prolost, drugi
na sadanjost. Rad na prolosti je analitika strana
rada koja naglaava zato ponaanja j e d n e linosti,
njenih akcija i pokreta. Rad na sadanjosti nagla
ava kako, k a k v a je akcija te osobe i kretanje. Koordi
nacija i efektivnost akcija i p o k r e t a su za mnoge
ivotinje naueni kvaliteti, naueni tokom igara u detinjstvu. Ali, k a d a dete ima emocionalne probleme, to
uenje se ne odvija prirodno i potpuno. Svaka tera
pija, prema tome, sadri u izvesnom stepenu ponovno
uenje i program ponovnog treninga. Terapija po mome
miljenju ne t r e b a da b u d e ili-ili proces, ili analiza
ili uenje, ve njihova r a z u m n a kombinacija.

Zvuk i

linost

savet bez n a m e r e da se igra recima. Ali, bilo bi

pogreno zapostaviti masku. Glas n a m ne kae uvek
koju ulogu je linost usvojila, mada u mnogim slua
jevima i to kae. Postoji poseban nain govora koji se
moe identifikovati sa ulogama. Propovednici, nastav
nici, sluge i porunici, imaju karakteristian nain
govora koji odgovara njihovoj profesiji. Maska utie
na glas i menja ga. Ali, ima elemenata u glasu koje
maska uvek ne dotie, a koji n a m daje razliite infor
macije o linosti.
Nisam u dilemi da je bogat glas ujedno i bogat nain
samoizraavanja i da oznaava bogat unutranji ivot.
Verujem da je to neto to svi mi oseamo u vezi
jedne osobe, i to oseanje je valjano, ak i kada nije
potkrepljeno objektivnim studijama. ta podrazumevamo pod bogatim glasom? Sutinski faktor je prisustvo
donjih i gornjih tonova koji mu daje punou zvuka.
Drugi faktor je ogranien opseg izraavanja. Osoba
koja govori monotonim glasom ima ogranien opseg
izraavanja i postoji tendencija da se to izjednai sa
ogranienom linou. Glas moe biti ravan, bez dubine
ili rezonance, moe biti t i h kao da mu nedostaje ener
gija i moe biti t a n a k i bestelesan. Svaki od tih kvali
teta ima neki odnos sa linou te osobe.
Glas osobe je toliko tesno povezan sa njenom li
nou da moemo ak postaviti dijagnozu neuroze na
osnovu analize glasa. S v a k o m e ko eli da razume odnos
glasa i linosti preporuujemo briljivo itanje Glasa
neuroze Pola Mozesa (Paul Moses) . Prouavanje glasa
moe ii dotle da se glas koristi za otkrivanje lai. To
je suptilnije od detektora lai baziranog na psihogalvanskom refleksu koe, ali je princip u oba sluaja
slian. K a d a osoba izgovori la, glas joj postaje ravan,
to se moe otkriti i n s t r u m e n t i m a . R a v a n glas u poreenju sa n o r m a l n i m ljudskim glasom oznaava p r e p r e k u
ili zadravanje impulsa da se kae istina.
Nova n a p r a v a za detektovanje lai je poznata kao
PSE, psiholoki evaluator stresa. Alan Bel (Allan D.
Bell), predsednik kompanije koja pravi tu spravu, ova
ko opisuje njen r a d : Ima fiziolokih t r e m o r a u mi
iima ljudskog tela koji su prisutni sve v r e m e dok
se miii koriste. Pod stresom se, meutim, iznos t r e 53

52

Znaenje rei linost ima dva k o r e n a . Prvi proiz

lazi iz persona to se odnosi na masku koju je glumac
nosio za v r e m e p r e d s t a v e i koja je odreivala njegovu
ulogu. P r e m a tome, linost je u jednom smislu uslovljena ulogom koju osoba predstavlja u ivotu, ili licem
kojim se predstavlja svetu. Drugo znaenje je sasvim
suprotno prvom. Ako podelimo re persona" na njene
komponente per i sona dobij a m o frazu koja znai
po zvuku". P r e m a tom znaenju, linost se odraava
kroz zvuk osobe. Maska je neiva stvar i ne moe
odraziti vibrantni kvalitet ivog organizma kao to to
mogu organizam i njegov glas.
Moe se rei: Ako eli da upozna oveka, ne obra
aj panju na masku, ve sluaj glas". Dobro zvui taj

63

B Engleska re za linost je personality.

236

(Prim,

prev.)

Paul M. Moses, The Voice of Neurosis

Stratton, 1954).

(New York. Grune

237

m o r a smanjuje. Miii glasa, t a k o e pokazuju te iste

tremore, kao i efekat stresa. Koristei elektronsku
opremu, moe se ispitati snimak glasa da bi se videlo
ta se deava sa t i m t r e m o r i m a . Iznos t r e m o r a je
obrnuto proporcionalan iznosu psiholokog stresa koji
osoba osea."
Tremori su ono to ja zovem vibracije. Odsustvo
vibracija oznaava stres ili uzdravanje, bilo u telu ih
glasu. Kod glasa to stvara gubitak rezonance. Odnosi
s u : stres = uzdravanje = gubitak vibracija = ravna
oseanja ili emocije.
Nisam autoritet za probleme glasa, ali kao psihijatar
u svom r a d u sa pacijentima veoma obraam panju na
glas. To koristim ne samo dijagnostiki k a k o najbolje
umern ve takoe i terapeutski. Ako ovek treba da
obnovi svoj p u n i potencijal za samoizraavanje, vano
je postii puno korienje glasa u svim registrima i u
svim nijansama oseanja. Blokiranje bilo kakvog ose
anja uticae na vokalnu ekspresiju. Neophodno je,
p r e m a tome, da se ukloni p r e p r e k a izraavanju ose
anja, to je ono o emu sve v r e m e govorim; ali, ta
koe je neophodno raditi posebno sa izvoenjem zvu
kova, da bi se eliminisala napetost koja postoji oko
vokalnog aparata.
Da bi se razumela uloga napetosti u poremeajima
izvoenja zvuka, m o r a m o r a z m a t r a t i svaki od tri ele
m e n t a koji uestvuju u stvaranju zvuka. Vazduh pro
tie pod pritiskom, delujui na glasne ice koje vibriraju, na glasne ice koje funkcioniu kao vibratorni
instrumenti i na rezonantne upljine koje pojaavaju
zvuk. Tenzije koje ometaju disanje posebno one u pre
delu dijafragme, odraa,vae se na neke poremeaje kva
liteta glasa. Kod ozbiljne anksioznosti, na primer, kada
dijafragma p o d r h t a v a od uzbuenja, glas postaje ta
koe d r h t a v . U stvari, s a m e glasne ice nemaju hro
nine napetosti, ali se stalnim pritiskom utie na njih
i stvara se promuklost. Napetosti u v r a t u i miiima
grla, koje su vrlo este, utiu na rezonancu glasa, dovo
dei bilo do glasova iz g r u d n o g koa bilo iz glave. Pri
r o d a n glas je kombinacija tih tonova u razliitom ste
penu, zavisno od emocija koje su prisutne. Takva kom
binacija bi bila uravnoteen glas.
Nedostatak uravnoteenog glasa je jasan pokazatelj
problema linosti. Mozes opisuje dva sluaja sa kojima
238

je radio, a koje u citirati, jer on govori sa pozicija

otorinolaringologa:
Dvadesetpetogodinji pacijent govori glasom koji je
visok kao detinji zbog ega se osea nelagodno.
Imao je potpuno normalne glasne ice, koje bi mogle
da proizvedu zdrav bariton i on je, u stvari, mogao
da peva bariton. Ali, nastavio je da govori u falsetu.
Drugi pacijent, mladi advokat, alio se na stalnu
promuklost. U svom glasu je koristio preteran iznos
grudnih registara. Mladi advokat je imao uvenog
oca koji je igrao znaajnu ulogu u okrugu i njegov
sin je imao visok ideal da dostigne oca. Otud forsi
ran ton, da bi stvorio iluziju koja bi skrila nedosta
tak uspeha u identifikaciji sa oevim idealom. Sli
no, stalni falset prvog pacijenta bi mogao biti pove
zan sa dranjem za majinu suknju .
54

Mozes ne opisuje svoj t r e t m a n ovih problema, ah

iz njegovih napomena moemo videti da je radio neku
vrstu analize pacijentove prolosti. ,,U oba sluaja su
se morali vratiti istim p u t e m , da ponovo, u mladikom
dobu, naue svoje lekcije." Siguran sam da bi svaki
analitiar ili t e r a p e u t mogao da iznese mnogo p r i m e r a
iz sopstvene prakse, gde je uspeno proradi van je linih
problema bilo praeno obogaivanjem glasa.
Don Pijerakos je opisao jedan od naina na koji on
bioenergetski radi sa blokiranjem glasa, da bi otvo
rio i oslobodio potisnuta oseanja koja su u njihovoj
osnovi.
Jedan nain direktnog rada na reavanju tih proble
ma jeste da se postavi palac desne ake oko dva i
po santimetra ispod ugla vilice, dok je srednji prst
na odgovarajuem mestu s druge strane vrata. Skaleni i sternokleidomastoidni miii se uhvate i primeni
se stalni pritisak dok pacijent vokalizuje visokim
pitanjem. Isti proces se ponavlja nekoliko puta na
srednjem delu osnove vrata, sa razliitim registrom
glasova. Mnogo puta to vodi agonizirajuem vrita
nju koje se razvija u duboko jecanje i moe se uti
stvarno emocionalno uee i predavanje. Tuga se
izraava u klonikim pokretima i celo telo vibrira
od emocija. Glas postaje iv i pulsirajui a grleni
M

Ibld., str. 47.

239

blok se otvara. Iznenaujue je videti ta se krije

ispod fasada stereotipnog glasa. Mlada ena sa adolescentno pitavim glasom, kao da igra ulogu male
devojice sa svojim ocem, iznenada je poela da go
vori melodioznim glasom odrasle ene. Mukarac sa
monotonim, suvim glasom je posle rastereenja promenio registar u dubok muevan glas, izazivajui
svog oca ugnjetaa". Duboko me je ganulo kada je
jedna shizoidna pacijentkinja, koja se krila iza zlo
slutno suvog glasa, posle otklanjanja prepreke u grlu
poela da peva dirljivu pesmicu kao estogodinja
devojica .

P r e nekoliko godina sam bio gost-uesnik u boston

skom radio-programu. J e d n a sluateljka je telefonirala
da pita kako da prevazie tekoe govorenja pred lju
dima. Ne znajui uzrok njenog problema, ponudio sam
jedan savet. Moja sugestija je bila da veba vritanje.
Znao sam da joj to ne moe koditi. Najbolje mesto za
vritanje je u kolima sa zatvorenim prozorima, na a u t o -putu. B u k a od saobraaja je tako velika da je niko
ne moe uti. K a d a sam dao ovu sugestiju primio sam
drugi telefonski poziv od oveka koji je sluao program.
Rekao je da je prodava i da se na kraju radnog v r e
mena na p u t u kui osea napeto i povueno u sebe
od zbivanja na poslu. Nije eleo da se vraa kui u tak
vom stanju. Naao je da je najbolji nain da se oslobodi
napetosti da vriti u kolima. Rekao je da mu je to
mnogo pomagalo i bio je iznenaen kada je uo da je
jo neko razmiljao o tome. Od tada sam od nekoliko
drugih osoba uo da koriste tu t e h n i k u sa slinim r e
zultatom.

55

Zbog toga to je glas tako tesno povezan sa osea

njima, oslobaanje je povezano sa pokretanjem potis
n u t i h oseanja i njihovim izraavanjem kroz zvuk. Raz
liiti su zvukovi za razliita oseanja. S t r a h i uas se
izraavaju kroz vritanje, bes kroz glasan, otar ton,
tuga kroz dubok, jecajui glas, zadovoljstvo i ljubav
kroz tih, g u g u t a v zvuk. Moe se uopteno rei da pis
k u t a v glas oznaava blokiranje dubokih tonova koji
izraavaju t u g u ; piskutav, ali dubok glas oznaava ne
giranje oseanja iz s t r a h a i inhibiciju izraavanja tih
oseanja kroz vritanje. Meutim, ne moe se pretpo
staviti da ovek koji govori prividno uravnoteenim
glasom ne ograniava svoju vokalnu ekspresiju. Uravno
teenost moe za tu osobu predstavljati kontrolu i strah
od preputanja kroz vokalizaciju snanih emocija.
U bioenergetskoj terapiji se stalno stavlja naglasak
na isputanje zvukova. Rei su manje vane, mada nisu
nevane. Najbolji zvui su oni koji se spontano pojav
ljuju. Opisau dva postupka koja mogu da izazovu
stvaranje tih zvukova.
Svaka beba je roena sa sposobnou da zaplae. To
je a k t koji zapoinje novoroenetovo samostalno disa
nje. Jaina prvog bebinog plaa je neka mera vital
nosti b e b e ; n e k e plau energino, d r u g e nemono, ali
ubrzo sve bebe naue da plau glasno. Ubrzo posle
roenja one stiu sposobnost d a vrite. Vritanje j
glavna forma oslobaanja napetosti, bilo da je nastala
zbog straha, besa ili intenzivne frustracije. Mnogi ljudi
koriste vritanje u te svrhe.
e

55

John C. Pierrakos, The Voice and Feeling in Self-Expression

(New York, Institute for BioEnergetic Analysis, 1969), str. 11.

240

Na nesreu, mnogi ljudi nisu sposobni da vrite. Nji

hova grla su suvie stegnuta da bi dozvolila da vrisak
izae. Mogu im se napipa vati krajnje napeti miii sa
strane gue. Ta napetost se moe osloboditi i moe se
izmamiti vrisak ukoliko se izvri pritisak na te miie,
posebno na prednje skalene miie sa obe strane vrata.
Pijerakos je koristio taj manevar, kao to smo ranije
videli, ali poto je to toliko vano, opisau kako ja to
radim. Pacijentu koji lei na k r e v e t u kaem da ispusti
jak zvuk. Onda svojim palcem i srednjim prstom pri
tisnem srednjom jainom na te miie. Poetni bol je
obino dovoljno jak da izazove vritanje, posebno kada
pacijent ve isputa glasan zvuk. Glas se polako penje
i najzad prerasta u vrisak. Iznenaujue, dok pacijent
vriti, ne osea bol, iako se jaina pritiska ne men ja.
esto se vritanje nastavlja dugo posle uklanjanja mojih
prstiju. Ako pacijent ne vriti, ja p r e k i d a m pritisak,
jer e se uzdravanje da ne vriti samo jo vie pove
ati.
Ovaj postupak je efikasan za izazivanje vritanja, ali
ne oslobaa svu napetost oko usana i gue koja utie
na stvaranje glasa. K a d a je glas jedne osobe slobodan,
?n dolazi od srca. Za t a k v u osobu se kae da govori
iz srca. To znai da su komunikacioni kanali od srca
prema svetu otvoreni i osloboeni prepreka. Ako ka
nale posmatramo anatomski, nai emo tri podruja u
16

241

kojima hronina napetost s t v a r a prstenove stegnutosti

suavajui kanal i ometajui p o t p u n o izraavanje ose
anja. Najpovrniji prsten se moe formirati oko usana.
Stisnuta ili zatvorena usta mogu efikasno spreiti svu
komunikaciju oseanja. Stiskanje usana i isturanje vi
lice su naini na koje se moe spreiti da bilo koji zvuk
p r o d r e napolje. Za te ljude kaemo da su stisnutousni".
Drugi prsten napetosti formira se na spoju glave i
v r a t a . To je kritino podruje zbog toga to predstavlja
zonu prenoenja od voljne do nevoljne kontrole. Farinks
i usta su prednji deo te zone, ezofagus i t r a h e j a su iza.
Organizam ima svesnu kontrolu svega to je u ustima i
farinksu; ovek ima izbor da proguta ili da ispljune.
Taj izbor se gubi k a d a supstanca, voda ili h r a n a na
primer, proe kroz to polje i u e u ezofagus. Od te
take nanie nevoljni sistem preuzima dunost i nema
vie svesne kontrole. Bioloka vanost te tranzitne zone
je oigledna, jer doputa organizmu da okusi i odbaci
bilo koju supstancu koja nije prihvatljiva ih je neodgo
varajua. Psiholoka vanost, mada manje oigledna,
takoe je jasna. Negutanjem neprihvatljivog predmeta,
ili p r e d m e t a koji moe ozlediti, psiholoki integritet
organizma moe da se odri.
Na nesreu, psiholoki integritet dece je esto napad
n u t prisiljavanjem da progutaju stvari" koje bi ona
radije odbacila. S t v a r i " se odnose na h r a n u , lekove,
primedbe, situacije i slino. Siguran sam da svi mi ima
mo iskustva te vrste. Majka mi je davala da pijem ricinusovo ulje pomeano sa sokom od pomorande. Napi
tak je bio grozno n e u k u s a n i mnogo godina posle toga
nisam mogao da podnesem u k u s ceene pomorande. Svi
smo mi morali kad tad progutati u v r e d e ili uvredljive
primedbe i mnogi od nas su morali da progutaju svoje
rei". J e d a n moj pacijent mi je priao interesantnu pri
u koju mu je majka ponosno ispriala. Ona bi mu
stavila u usta vrstu h r a n u za bebe i p r e nego to bi
uspeo da pljune, ugurala bi svoju dojku u bebina usta,
tako da je on morao da proguta h r a n u da se ne bi ugu
io .
56

Efekat takvog postupka je da stvori prsten tenzije na

tom kritinom spoju. Napetost stee prolaz od v r a t a do
M

Koliko nas je bilo prisiljeno da proguta suze i neslaganje, jer

izraavanje toga ne bi bUo prihvaeno.

242

oralne upljine i predstavlja nesvesnu odbranu protiv

prisiljavanja da se proguta neprihvatljiva stvar". To
je u isto vreme nesvesna odbrana ili uzdravanje od
izraavanja oseanja,, zbog bojazni da nee biti p r i h v a
ena od drugih. Nuno, stegnutost ometa disanje, su
avajui otvor za prolaz vazduha. P r e m a tome, to se
pridodaje anksioznosti. Lokacija tog prstena napetosti je
prikazana na sledeoj slici:

F FARINKS
PRSTEN
TENZIJE

USTA

VIUNA
KOST

EZOFAGUS

TRAHEJA

Prsten tenzije nije anatomsko ve funkcionalno je

dinstvo. Mnogi miii uestvuju u njegovom stvaranju.
A nekoliko s t r u k t u r a , kao to su vilice i jezik, uestvuju
u njegovom operisanju. Donja vilica igra posebnu ulogu,
jer isturajui je ovek praktino uspostavlja ten
ziju na to mesto. Isturanje vilice bez obzira na poloaj
isto je to i rei: Oni nee proi". Funkcionie kao
reetka na vratima z a m k a koja dri nepoeljne ljude
van zamka, ali takoe ograuje one u n u t r a . K a d a orga
nizmu t r e b a vie energije, kao to je sluaj kada je
umoran ili pospan, v r a t a moraju biti iroko otvorena
da dopuste punije disanje, to mi inimo kada zevamo.
Kod zevanja je prsten napetosti koji ukljuuje miie
to pokreu vilicu p r i v r e m e n o osloboen, a rezultat
16"

243

toga je da se usta, farinks i grlo iroko otvaraju da

p r o p u s t e vazduh u n u t r a .
Napetost miia koji pokreu vilicu je zbog svog stra
tekog poloaja k a m e n temeljac stava uzdravanja u
ostalim delovima tela. Prilino rada u bioenergetici po
sveeno je oslobaanju te napetosti, koja je u izvesnom
stepenu prisutna kod svih ljudi. To je bilo prvo pod
ruje na koje se Rajh u s m e n o radei sa m n o m terapiju.
On je stalno naglaavao vanost oputanja vilice. Kada
sam ja opustio svoju vilicu i otvorio irom oi, vrisak je
mogao da izae. Ali, voljna akcija oputanja vilice je
retko primetno smanjivala napetost u tom podruju.
Bilo je neophodno, kao to je Rajh otkrio, da se primeni neki pritisak na miie vilice da bi se izazvalo oslo
baanje. Takoe je neophodno raditi sa potisnutim im
pulsom grienja koji je vezan za hroninu napetost mi
ia vilice.
Zeleo bih da opiem prost m a n e v a r korienja glasa,
koji ja r a d i m da bih smanjio tu napetost. Stojei nad
pacijentom koji lei na krevetu, vrim pritisak na mii
m a s e t e r u uglu vilice. To je bolno i ja o h r a b r u j e m pa
cijenta da se suprotstavi. Sugeriem mu da utira kre
vet i da vie ostavi me na m i r u " dok ja pritiskam.
Zbog bola. njegova reakcija je esto s t v a r n a i pacijent
je iznenaen kada otkrije k a k o se estoko opirao. Mnogi
pacijenti nisu bili ostavljeni na m i r u " da se razvijaju
p r i r o d n i m nainom, ve su bili stalno pod pritiskom.
Takoe im nije bilo dozvoljeno da se b u n e ili iskau
svoje primedbe. Za mnoge pacijente je sasvim nov do
ivljaj da dozvole glasu i akciji da izraze snana ose
anja.
Ne elim da ostavim utisak da je bol sutinski
deo bioenergetskog rada. Mnogi od tih postupaka su
vrlo prijatni, ali se bol ne moe izbei ukoliko se eli
oslobaanje od hronine napetosti. K a o to je A r t u r
Danov ( A r t h u r Janov) istakao u Primalnom kriku, bol
ve postoji u pacijentu. Plakanje i vikanje je samo na
in oslobaanja bola. Pritisak koji vrim na miie sam
po sebi nije bolan. On je malen u poreenju sa napetou u miiima i osobi koja ima relaksirane miie ne
bi nanela bol. Pritisak koji vrim pridodaje se postoje^
oj napetosti u miiima i prekorauje prag bola, ali
takoe ini osobu svesnom svojih tenzija i vodi oslo
baanju.
244

Pomenuo sam ranije da postoje tri podruja u kojima

se razvija prsten tenzije koji spreava ili suava p r o
laz od grudi do spoljanjeg sveta. Prvi je oko u s t a ;
drugi je spoj glave i vrata. Trei je spoj v r a t a i grud
nog koa. Prsten tenzije koji se u tom podruju razvija
je takoe funkcionalan po prirodi i ukljuuje uglavnom
prednje, srednje i zadnje skalene miie. Taj prsten
tenzije uva otvor p r e m a grudnoj upljini, a time^ i
prema srcu. K a d a se hronino gre, ovi miii podiu
i imobiliu gornja rebra, zatvarajui otvor prema gru
dima. Poto se ovo takoe sukobljava sa prirodnim res
piratornim pokretima, ozbiljno je ugroeno stvaranje
zvukova, posebno u predelu grudi. U r a d u sa glasom
mora se biti svestan tog predela tenzije.
Ovde u jo dodati da svaki zvuk ima svoje mesto
u samoizraavanju. S m e h je podjednako vaan kao i
plakanje, pevanje kao i cviljenje. Cesto traim od paci
jenata da predu, da guguu i proizvode zvuke dozivanja, da bi im to pomoglo da osete zadovoljstvo vokalnog
izraavanja, kao to su ga morali ponekad oseati dok
su bili bebe. Ali mnogim ljudima je veoma teko da
se identifikuju sa sobom kada su bili beba, koja jo
uvek postoji u njihovim srcima.

Oi su ogledalo due
KONTAKT OIMA

Na prvoj strani udbenika iz oftalmologije koji sam

uio na medicinskom fakultetu pisalo je oi su ogle
dalo due". Bio s a m zaintrigiran tom tvrdnjom, koju
sam i ranije uo, i radoznao da vie saznam o ekspre
sivnim funkcijama oiju. Ali, bio s a m razoaran. Knjiga
se nije vie bavila odnosom oiju i due ili oiju i ose
anja. Anatomija, fiziologija i patologija oiju su bile
temeljno opisane mehaniki, k a o da su oi m a i n a nalik
kameri vie nego ekspresivni organ linosti.
Pretpostavljam da oftalmolozi ignoriu taj aspekt oi
ju zbog toga to oftalmologija kao strogo n a u n a disci
plina mora da se bavi objektivnim injenicama. Ekspre
sivna funkcija oiju nije p r e d m e t objektifikacije ili m e renja. Ali, to namee pitanje da li objektivno nauno
stanovite moe potpunije da r a z u m e funkcionisanje oka
ili, u irem smislu, ljudskog bia.
245

Psihijatri i drugi koji se bave prouavanjem linosti

ne mogu dozvoliti tako usko gledanje. Moramo videti
osobu u njenoj ekspresivnoj prirodi i nain na koji je
gledamo e odrediti ne samo k a k o emo je razumeti
ve i kako e ona reagovati na nas.
Jezik tela sadri vekovnu mudrost. Ne sumnjam da
je tano stanovite da su oi ogledalo due. Takav je
na subjektivni utisak kada gledamo u neije oi i ve
rujem da on odgovara izrazu koji vidimo. Taj duevni
kvalitet je naroito oigledan kod oiju psa ili krave.
K a d a su relaksirane, njihove tople braon oi su kao
zemlja. Duevan izraz njihovih oiju se povezuje u mom
u m u sa kontaktom, oseanjem pripadanja ili oseanjem
da su deo ivota, prirode i univerzuma koje sam opisao
u glavi II.
S v a k a vrsta ivotinja ima poseban izgled oiju koji
odraava njen poseban kvalitet. Makine oi, na primer,
imaju kvalitet nezavisnosti i distance. Oi ptice su dru
gaije. Ipak, oi svih ivotinja mogu da izraze oseanja.
K a d a neko ivi sa makom ili pticom izvesno vreme
moe da naui da pravi razliku medu ekspresijama.
Moe se videti kada oi postanu teke od spavanja ih
blistave od uzbuenja. Ako su oi ogledalo due, onda
bogatstvo u n u t r a n j e g ivota organizma m o r a da se
odrazi na obim oseanja koji se vidi u oima.
Reeno na prozainiji nain, oi su prozori tela, poto
otkrivaju unutranja oseanja. Ali, kao i svi prozori,
oi mogu biti zatvorene ili otvorene. U prvom sluaju
su neprobojne; u drugom se moe itati linost. Oi mo
gu imati prazan ili distanciran izgled. Prazne oi ostav
ljaju utisak da nikog tamo n e m a " . T a k a v izgled je
est kod shizoidnih osoba . Gledajui u t a k v e oi, ovek
stie utisak u n u t r a n j e praznine. Distancirane oi go
vore da je osoba odsutna, negde daleko. Moemo je vra
titi nazad privlaei njenu panju. Njen p o v r a t a k se
poklapa sa zasnivanjem k o n t a k t a njenih i naih oiju,
k a d a primeujemo da gleda u nas i u s m e r a v a oi ka
nama.
Oi blesnu kada je osoba u z b u e n a i gase se kada se
izgubi u n u t r a n j e uzbuenje. Shvatanje oiju kao pro
zora (one su vie od toga, kao to emo videti), doputa
n a m da pretpostavimo da je sjaj koji se vidi u njima
57

Lowen, The Betrayal of

opis oiju shizoidne osobe.

246

the

Body,

op.

cit.,

sadri

potpuniji

blesak proizaao iz v a t r e koja gori u telu. Govorimo o

uagrenim oima na licu fanatika koji sagoreva u n u
tranjom vatrom. Takoe ima oiju koje se smeju, koje
blistaju, koje t r e p e r e i u oima nekih ljudi sam video
zvezde. Meutim, ee se vidi tuga i strah, ukoliko su
kapci uopte otvoreni.
Dok ekspresivni aspekt oiju ne moe da se odvoji
od podruja oko oiju i celog lica, ekspresija je veli
kim delom odreena onim to se deava u samom oku.
Da bi se itala ta ekspresija, t r e b a blago gledati u oi,
ne piljiti u njih ili prodorno gledati, ve dozvoliti eks
presiji da se ispolji. K a d a se to desi, ovek stie utisak
da se pojavljuju oseanja. ovek osea drugu osobu.
Ja retko p r o v e r a v a m svoj utisak, jer verujem svojim
ulima.
Meu oseanjima koja sam video da se izraavaju
kroz oi naveu sledea:
Molba Molim te voli me."
enja elim da te volim."
Oprez Sta hoe da u r a d i ? "
Nepoverenje Ne mogu se otvoriti p r e d tobom."
Erotika Uzbuuje me."
Mrnja Mrzim te."
Zbunjenost Ne razumem."
Pre mnogo godina s a m video p a r oiju koje nikada
neu zaboraviti. Moja supruga i ja smo ili podzemnom
eleznicom i oboje smo istovremeno gledali u oi ene
koja je sedela s p r a m nas. K o n t a k t sa njenim oima me
je okirao. Oi su joj imale t a k a v avolski izgled, skoro
sam se jeio od uasa. Moja supruga je imala identinu
reakciju i kada smo n a k n a d n o razgovarali o tome slo
ili smo se da nikada nismo videli t a k a v avolski po
gled. P r e tog doivljaja nisam verovao da je mogue da
oi izgledaju avolski. Taj dogaaj je izvukao iz mog
seanja priu koju s a m uo u mladosti o urokljivim
oima" koje imaju neobinu, zastraujuu mo.
Fizioloki procesi koji odreuju izraz oiju nisu poz
nati. Znamo da se enica iri kada se doivljava bol ili
strah i suava sa zadovoljstvom. Suavanje enice pove
ava fokus. Poveanje enice poveava polje perifernog
vienja, dok smanjenje poveava otrinu fokusa. Te
reakcije se odvijaju posredstvom autonomnog nervnog
247

sistema, ali ne objanjavaju suptilne fenomene koji su

ovde opisani.
Oi, u stvari, imaju d v o s t r u k u funkciju; one su organ
ula vida i organ kontakta. K a d a se oi dvoje ljudi sret
nu, postoji oseanje fizikog k o n t a k t a m e u njima. Kva
litet k o n t a k t a zavisi od izgleda oiju. Izgled moe biti
vrst i otar, pa se doivljava kao a m a r u lice, ili mek;
koji se doivljava kao milovanje. Moe biti pogled koji
prodire, koji svlai itd. Covek moe gledati u drugoga,
kroz njega, oko njega, iznad njega. Gledanje ima agre
sivnu ili aktivnu k o m p o n e n t u koja se najbolje moe
opisati k a o unoenje u s e b e " oima. K o n t a k t je funk
cija gledanja. S druge strane, vienje je pasivniji pro
ces po tome to doputa vizuelnoj stimulaciji da ue u
oko i da izazove sliku. U gledanju se kroz oi osoba
aktivno izraava.
K o n t a k t oima je j e d a n od najjaih i najintimnijih
naina kontakta izmeu dve osobe. To je komunikacija
oseanja na dubljem nivou od verbalnog, jer je kontakt
oima nain dodirivanja. Zbog toga pogled moe biti
vrlo uzbuujui. K a d a se, na primer, sretnu oi mu
karca i ene, uzbuenje moe da b u d e tako jako da ide
kroz telo do stomane upljine i u genitalije. Takvo
iskustvo se opisuje kao ljubav na prvi pogled". Oi
su otvorene i pozivajue, a pogled ima erotski kvalitet.
Bilo k a k v a oseanja da se razmenjuju izmeu dva para
oiju, efekat je razvijanje r a z u m e v a n j a meu ljudima.
K o n t a k t oima je v e r o v a t n o najvaniji faktor u odno
su roditelja i dece, posebno u odnosu majke i bebe.
Moe se videti k a k o beba za v r e m e dojenja redovno
podie pogled da uspostavi k o n t a k t sa majinim oima.
Ako majka reaguje sa ljubavlju, postoji zajedniko ui
vanje u zadovoljstvu i fizikoj bliskosti koja pojaava
detetovo oseanje sigurnosti i vere. Meutim, to nije
jedina situacija u kojoj dete trai k o n t a k t oima sa
majkom. S v a k i p u t k a d a m a j k a u e u deiju sobu,
deiji pogled se die da se sretne sa majinim, bilo u
oekivanju zadovoljstva, ili s t r a h a u oekivanju ta e
k o n t a k t doneti. Nedostatak k o n t a k t a zbog majine ne
sposobnosti da uspostavi k o n t a k t oima sa detetom do
ivljava se kao odbacivanje i vodi oseanju izolacije.
Bilo k a k o da roditelj gleda u dete, taj pogled e uti
cati na detetova oseanja i moe duboko uticati na
detinje ponaanje. Pogledi su, kao to sam ve rekao,
248

mnogo moniji od rei. Majka moe rei detetu da ga

voli, ali ako je njen pogled hladan i udaljen, a glas
ravan ili teak, dete nee stei oseanje da je voljeno.
U stvari, moe oseati sasvim suprotno. To stvara stanje
zbunjenosti kod deteta, to se neurotski razreava tako
to se dete, verujui recima, okree od onoga to osea.
Nije samo pogled mrnje tetan po detinju linost; jo
je tee izboriti se sa zavodljivim pogledom roditelja.
Dete ne moe lako da se naljuti na t a k a v pogled, jer
roditelj to opravdava svojom ljubavlju. Zavodljiv ili
erotski pogled od roditelja p r e m a detetu takoe u z r u
java detinju seksualnost i vodi do formacija incestuoznih veza meu njima. Siguran sam da su mnoge incestuozne veze u porodici zasnovane vie na pogledima
nego na akcijama.
Mnogi ljudi izbegavaju k o n t a k t oima, jer se plae
ta e njihove sopstvene oi pokazati. Nije im zgodno
da dozvole da druga osoba vidi njihova oseanja i ta
ko, ili skreu pogled, ili gledaju n e k u d neodreeno.
Buljenje u nekoga se koristi da bi se izbegao ili obes
hrabrio kontakt. Vano je upamtiti da nema kontakta
ukoliko n e m a komunikacije ili razmene oseanja m e u
partnerima. To oseanje ne m o r a biti vie od prepoz
navanja druge osobe kao individue. U vezi toga bih
pomenuo da neki primitivni narodi koriste izraz vidim
t e " k a o formu pozdravljanja. Poto je k o n t a k t oima
forma
intimnosti, moe imati seksualne implikacije,
posebno kada su uesnici razliitog pola. ovek ne pre
poznaje" d r u g u osobu dok n e m a svest o njenom ili nje
govom polu.
Zbog toga to su oi toliko vaan kanal komunikacije,
mnogi noviji tipovi g r u p n e terapije ohrabruju k o n t a k t
oima kroz specijalne vebe. Mi u bioenergetskoj g r u p
noj terapiji koristimo sline vebe. Mnogi pacijenti sma
traju da im to pomae, j e r dovodi oseanja do oiju,
to onda ini da se osoba osea ivljom. K a d a su ljudi
zatvoreni, njihove oi su t a k o e zatvorene i oni ne pri
m a j u zbivanja oko sebe na oseajan nain. N a r a v n o , oni
to vide, ali je to vienje bez uzbuenja ili oseanja.
Kontakt oima sa pacijentom je neto to stalno na
stojim da uspostavim. Ne samo da to meni pomae da
saznam ta se deava od jednog do drugog t r e n u t k a
ve to daje duboko uverenje pacijentu da sam uz nje
ga. Kada se k o n t a k t oima koristi kao deo g r u p n e vebe
249

ili individualne terapije, m o r a biti u r a e n sa izvesnom

spontanou koja je garancija da je izraavanje iskreno.
To se moe postii uspostavljanjem k r a t k o g pogleda
pogled, dodir, t r e n u t a k razumevanja i tada se ovek
preokrene. Due odravanje k o n t a k t a oima je nepri
rodno i napregnuto. Gledanje postaje forsirano i meha
niko.

OCl I LINOST

Oi su ogledalo due, jer direktno i neposredno odra

avaju energetske procese tela. K a d a je osoba pod ener
getskim nabojem, oi su joj blistave to je dobar
znak zdravlja. Svako smanjenje energetskog nivoa za
mrauje sjaj oiju. Kod umiruih se oi zastakle. Po
stoji odnos izmeu naboja u oima i nivoa seksualnosti.
Ne govorim o genitalnom uzbuenju, koje takoe ima
efekat na oi. Seksualnost je fenomen itavog tela i
oznaava stepen u kome se osoba identifikuje sa svojim
seksualnim funkcionisanjem. Kod osoba sa visokim stepenom seksualnosti protok energije je p u n i periferne
take k o n t a k t a sa svetom su u stanju naboja. Te take,
kao to sam ranije pomenuo, su oi, ruke, genitalije i
stopala. To ne znai da su genitalije u uzbuenom sta
nju. To se deava kada oseanja ili energija postanu
usmereni na taj organ.
Identifikacija sa svojom seksualnou je aspekt uzemljavanja. Bilo koja aktivnost ili veba koja poveava
oseanje uzemljenosti poveava naboj u oima. Na celokupno funkcionisanje oiju se moe uticati pojaava
njem k o n t a k t a te osobe sa njenim nogama i podlogom.
Razliite vebe uzemljavanja pomau u tom smislu.
Mnogi pacijenti kau da im se posle rada i vebi nogu
vid popravio do tog stepena da im predmeti u sobi
izgledaju sjajniji i jasniji. K a d a ovek ne stoji vrsto
na podlozi ne vidi jasno ta se deava oko njega
zaslepljen je svojim iluzijama.
Ta razmatranja podravaju p r e t p o s t a v k u da je ste
pen energetskog naboja u oima mera jaine ega. Osoba
sa j a k i m egom ima sposobnost da gleda direktno u oi
druge osobe. Ona to moe lako da uradi, jer je sigurna
u sebe. Gledanje u drugu osobu je forma potvrivanja
sebe. Svi smo mi prirodno svesni tih injenica i izne250

naujue je da se u mnogim diskusijama o linosti po

sveuje tako malo panje oima.
Sledei korak ka r a z u m e v a n j u odnosa oiju i linosti
je uspostavljanje veze pogleda oiju i k a r a k t e r n i h ti
pova. Svaka k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ima tipian pogled,
koji ne mora uvek da b u d e upadljiv, ali je dovoljno
esto prisutan da slui kao dijagnostiki kriterijum. To
svakako vai za shizofrene osobe, ije oi imaju odsutan
pogled. Rajh je to komentarisao, a ja opisao u knjizi
Izdaja tela. Dovoljno je da se vidi taj pogled pa da se
zna da je osoba odlutala", ih da moe odlutati".
Naglasio bih, dajui u osnovnim crtama vezu pogleda
sa razliitim k a r a k t e r n i m tipovima, da pogledi nisu
stalno prisutni i da sporadian pogled nije znaajan u
tom smislu. Mi t r a g a m o za tipinim pogledom.
Shizoidni karakter: Tipian pogled moe da se opie
kao prazan ili neekspresivan. Odsustvo oseanja u oi
ma je ono to k a r a k t e r i e tu linost. K a d a vas gleda
shizoidna osoba o d m a h oseate nedostatak kontakta.
Oralni karakter: Tipian izgled je molba molba za
ljubavlju i podrkom. To moe biti maskirano stavom
pseudonezavisnosti, ali dovoljno esto izbija na povr
inu da bi se razlikovala oralna linost.
Psihopatski karakter: Za tu linost su karakteristine
dve vrste pogleda u skladu sa dva psihopatska pristupa
ili stava. J e d a n je u p o r a n ili prodirui pogled, koji se
sree kod ljudi koji imaju potrebu da kontroliu i do
miniraju drugima. Te oi vas fiksiraju kao da nameu
svoju volju. Drugi pogled je topao, zavodljiv, zaintere
sovan, koji zabavlja osobu kojoj je upuen i navodi je
da se preda psihopatskoj osobi.
Mazohistiki karakter: Tipian pogled je pogled pat
nje ili bola. Meutim, to se esto maskira izrazom zbu
njenosti. Mazohista osea da je u h v a e n u klopku i vie
je u dodiru sa tim oseanjem nego sa oseanjem patnje
koja je u osnovi toga. Kod sadomazohistike linosti
to jest kod onih osoba koje imaju jako izraen sadi
stiki element u naravi oi su male i tvrde. To se
moe objasniti kao reverzija normalnih mazohistikih
oiju koje su tople i tune.
Rigidni karakter: Takva linost najee ima jako bli
stave oi. Kod znatne rigidnosti, oi postaju tvrde, a ne
251

gube sjaj. Tvrdoa je odbrana od tuge koja lei ispod

povrine rigidnog k a r a k t e r a i povezana je sa oseanjem
frustriranosti u ljubavi. Za razliku od mazohistikog
karaktera, rigidni ima snaan agresivan stav koji daje
vedrinu njegovom ponaanju i oima.
U vezi toga mogu dodati n e k e k o m e n t a r e u vezi svo
jih oiju. Ja sam uvek mislio da mi je desno oko sna
nije. Imalo je odreen pogled sa kojim sam se identifikovao. P r e nekoliko godina, prilikom polaganja voza
kog ispita, bio sam iznenaen k a d a sam otkrio da je
to oko bilo slabije. Levo oko mi je uvek ostavljalo uti
sak slabijeg oka, jer je bre i obilnije suzilo u tunim
situacijama ili na j a k o m vetru. Tada s a m shvatio da je
upravo taj kvalitet levog oka sauvao njegovu otrinu,
dok je moje prividno jae desno oko bilo pod pritiskom
odbrane od unutranjeg oseanja tuge koju je levo oko
slobodno izraavalo. To je bilo moje lino iskustvo koje
me je navelo da shvatim koliko je izraavanje oseanja
oima tesno povezano sa vizuelnom funkcijom.
Nikada nisam nosio naoare i to jo uvek ne radim,
uprkos injenici da sam o d a v n o preao godine k a d a se
podrazumeva da se koriste naoare za itanje. Ali, kada
sam imao etrnaest godina bile su mi prepisane naoare.
Na rutinskom pregledu oiju u koli pogreno sam pro
itao jedno ili dva slova na niim redovima liste. U
ambulanti su mi temeljnije pregledali oi i rezultat je
bio recept za naoare. Nikada nisam saznao k a k a v je to
bio poremeaj vida. Nikada nisam doiveo n i k a k v u te
kou u koli ili negde drugde. Pretpostavljam sada da
sam bio dalekovid. To se slae sa onim to ja znam o
svojoj linosti, ali to mi nije predstavljalo tekou.
Dobio sam naoare, ali s a m odbio da ih nosim izuzev
za itanje. I nosio s a m ih u futroli. J a k o sam se suprot
stavljao ideji da nosim naoare. K a d a sam bio mlad
naoare su za m e n e imale negativno znaenje. Ljude sa
naoarama su nazivali etvorooki. Pretpostavljam da
zbog toga nisam hteo da ih nosim. Ve p r v e nedelje
sam izgubio naoare. Moja majka, koja je bila previse
koncentrisana na moje zdravlje, insistirala je da idem
po drugi p a r naoara. U to v r e m e joj se nisam mogao
suprotstaviti i otiao sam. A h , nisam mogao zadrati ni
drugi p a r naoara. I one su nestale za nedelju dana.
Moji roditelji nisu mogli dozvoliti sebi jo j e d a n troak
i tako, uprkos zabrinutosti, majka je odustala od
naoara.
252

Moj sadanji dobar vid pripisujem navici da itam

pri dnevnom svetlu, kao i pomoi koju mi je pruila
terapija, gde mi je bilo omogueno da plaem i slobod
nije izrazim oseanja. Voleo sam sunce i istu, blistavu
svetlost sunanog dana. Igrao sam mnogo tenis na zem
ljanom igralitu, gde sam bio izloen reflektovanoj
sunevoj svetlosti. Nisam shvatao koliko je to bilo va
no sve dok nisam p r e nekoliko godina saznao da je
upravljanje oiju ka suncu i zamiljanje sebe (sa zatvo
renim oima) na prijatnoj, sunanoj atmosferi, tehnika
koju koriste praktiari Bejtsovog (Bates) metoda u
tretmanu kratkovidosti. Gledajui unazad, vidim da
sam imao potrebu da i m a m jasan i otar vid. Ja v e r u
jem svojim oima i ja bih opisao sebe kao vizuelno
orijentisanu osobu, to moe imati veze sa mojim interesovanjem za telesna izraavanja.

Problemi glave i oiju i bioenergetika

Kratkovidost je najei poremeaj oiju tako est
da je statistiki skoro normalno biti kratkovid. U tom
smislu se moe porediti sa bolom u leima i sa d e
presijom, koje mnogi autori smatraju n o r m a l n i m poja
vama u naoj kulturi, ukoliko nisu takve da p o t p u n o
onesposobljavaju oveka. Izgleda mi da smo postali t o
liko obogaljeni, emocionalno i fiziki, da imamo t e n
denciju da gledamo na stanje zdravlja kao na a b n o r m a l
nost. Na nesreu, to i jeste postala retkost.
Mnogi ljudi koji nose naoare su svesni da naoare
poboljavaju vienje na mehaniki nain, ali da ome
taju ili spreavaju izraavanje i k o n t a k t oima. K a d a
radirn sa pacijentima uvek traim da skinu naoare,
tako da mogu da itam izraz njihovih oiju i da u s
postavim k o n t a k t sa njima. Meutim, u n e k i m sluaje
vima pacijenti me vide nejasno i to predstavlja p r o b
lem. U takvom sluaju n u d i m
kompromis, kada je
neophodno dozvoliti pacijentu da nosi naoare dok raz
govaramo, ali t r a i m da ih skine kada radimo fizike
vebe. K o n t a k t n a soiva imaju isti efekat kao i naoa
re, ali na manje upadljiv nain.
Ubeen sam da je kratkovidost funkcija poremeaja
vida koji je postao s t r u k t u r i r a n u telu kao poremeaj
onih jabuica. To se ne razlikuje od drugih telesnih
Poremeaja koji su rezultat hronine miine napetosti.
253

U mnogim sluajevima ti se poremeaji prilino sma

njuju k a d a se otpusti tenzija. Video sam znatne prom e n e u telima ljudi, izazvane bioenergetskim vebama
i terapijom. Takoe znam osobu koja je potpuno prevazila kratkovidost radei Bejtsov metod. J e d n a od
tekoa u radu sa k r a t k o v i d i m oima je to to okul a r n i miii nisu dostupni dodirivanju i pritiskanju.
Tekoa sa Bejtsovim m e t o d o m je da zahteva podvr
gavanje intenzivnom p r o g r a m u vebi oiju, to mnogi
ljudi nisu u stanju da urade. Ako i m a m o u vidu
t a k v e praktine tekoe, ipak ostaje injenica da se
kratkovide oi mogu popraviti. Video sam takvo dra
matino poboljanje koje se pojavilo u toku terapij
ske seanse. Na alost, to je bilo p r i v r e m e n o i dobit se
nije potpuno odrala. Bez obzira na to, mnogi pacijenti
izvetavaju da im se k a o rezultat bioenergetske terapije
odralo poboljanje vienja.
Bioenergetika radi sa telesnim s t r u k t u r a m a i nastoji
da razume s t r u k t u r u dinamski, u smislu snaga koje je
stvaraju. Rajh je smatrao da je s t r u k t u r a zamrznut
pokret i m a d a je to iroko i filozofsko stanovite, ono
ima praktinu p r i m e n u na sluajeve u kojima se struk
t u r a razvija kao rezultat onoga to se obino naziva psi
holokom t r a u m o m . To vai za kratkovide oi koje su
irom otvorene i fiksirane. Pokretljivost onih jabuica
je slaba. Miii oiju su zgreni i napeti. Ako uspemo
da ponovo uspostavimo pokretljivost oiju, kratkovi
dost e se znatno smanjiti. Pogled otvorenim oima i
mala izgubljenost onih jabuica tipine su pojave kod
kratkovidosti. Snaan strah moe da izazove t a k a v po
gled. Kratkovida osoba, m e u t i m , ne osea nikakav
strah, niti je svesna bilo k a k v e veze izmeu oiju i
oseanja straha. Razlog: k r a t k o v i d e oi su u delimin o m stanju oka, onemoguavajui registrovanje emo
cija u tom organu.
Nije teko objasniti strah. K a d a se dete susretne sa
besnim pogledom ili mrnjom u majinim oima, nje
govo telo, naroito oi, doivljava stanje oka. Takav
pogled od roditelja j e d n a k je u d a r c u u lice. Mnoge
m a j k e ak nisu svesne pogleda koje upuuju deci. Ra
dio sam sa majkom koja je sa t a k v i m mranim besom
u oima gledala svoju kerku da s a m se ja uplaio.
Kerka nije obraala panju; to je moda uobiajena
pojava za nju, izgledalo je da majka nije bila svesna
svog pogleda. Ali, mogu zamisliti k a k o je linost te
254

keri bila povezana sa tim pogledom. Devojica je bila

kratkovida. Odavno je morala da sprei bilo k a k v u
svest o majinom izrazu lica, ali su joj oi bile irom
otvorene sa izrazom straha.
Svaki strah je t r e n u t n i ok za organizam. I strah i
ok proizvode kontrakcije u telu. Uopte uzev, telo rea
guje na ovo stanje kontrakcije silovitim izlivima
plakanjem, vritanjem, besom. Te reakcije oslobaaju
telo od oka i s t r a h a i oi se onda vraaju u svoje
normalno stanje. ta ako ne doe do takvog osloba
anja? To se deava kada detinje plakanje, vritanje
ili temper tantrum, jo vie izazovu majin bes ili m r
nju ili kada dete stalno iznova doivljava majino n e
prijateljstvo.
Ja sam doiveo t a k a v ok kada sam imao devet mese
ci, k a k o sam n a k n a d n o izraunao, i na m e n e je to imalo
dugotrajni efekat. Sreom, to se nije ponavljalo. P r e
se moe rei da me je majka gledala pogledom ljubavi,
i jer s a m bio enica njenog oka". Nisu sva deca takve
sree. Ako dete stalno iekuje neprijateljski pogled
roditelja, oi e ostati u s t r a h u irom otvorene. irom
otvorene oi, kao to s a m kazao ranije, proiruju polje
perifernog vienja, ali smanjuju centralno vienje. Da
bi ponovo postiglo vizuelnu otrinu, dete e prisilno
stezati oi, stvarajui rigidnost i napregnutost. Postoji
i drugi element. Uplaene oi imaju tendenciju da k o
lutaju navie. Ta tendencija t a k o e moe da se prevazie n a p o r o m volje, ukoliko dete hoe da ouva sposob
nost fokusiranja. Ali, n a p o r da se to odri ne moe
trajati beskonano. Posle nekog v r e m e n a miii oka se
zamore i dete odustaje od naprezanja.
Kratkovidost nastaje k a d a se slomi kompenzacija.
To zavisi od mnogo faktora, ukljuujui energiju sa
kojom dete raspolae, i koliinu stresa u kui. U m n o
gim sluajevima dekompenzacija se uspostavlja izme
u deset i etrnaest godina, k a d a detinja seksualnost
koja je u razvoju reaktivira stare konflikte i s t v a r a
ove. Pokuaj da se uspostavi otro vienje propada
i oi ponovo postaju od s t r a h a irom otvorene, ali je
strah nespecifine prirode. Podie se nova odbrana na
niem nivou. Miii u osnovi glave, posebno u okcipitalnom predelu i oko vilica, postaju stegnuti da bi spreili
Proticanje oseanja do oiju. Taj prsten tenzije je n a
en u svim sluajevima kratkovidosti. Psiholoki, dete
255

se povlai u mali, ogranien prostor, zatvarajui u svoj

svet elemente koji ga uznemiravaju.
Kratkovido oko je u stanju oka, zbog ega speci
jalne vebe Bejtsovog metoda za oi, m a d a su neop
hodne i od koristi, ne reavaju potpuno problem. Vrednost metoda bi se znatno poveala k a d a bi se radilo
na razbijanju tenzije, to bi omoguilo priticanje uz
buenja i energije u oi. Najvanije je izazvati strah
koji je u osnovi kratkovidosti, da bi se on mogao doiveti i osloboditi. To je osnova bioenergetskog pris
t u p a kratkovidosti. J e d i n o ogranienje je injenica da
mnogi pacijenti imaju t a k o mnogo problema i tenzija,
koji trae panju, pa se ne moe posvetiti problemima
oiju onoliko panje koliko je potrebno.
Iz ovog to sam rekao o razliitim o d b r a m b e n i m sta
vovima treba da je jasno da ima sluajeva u kojima se
kratkovidost ne razvija, m a d a su svi uslovi za njeno
pojavljivanje prisutni. Video sam pacijente ije je i
votno iskustvo sadralo j e d n a k ili vei iznos straha,
ali koji nisu postali kratkovidi. Ne verujem da se radi
o razlikama u nasleu. K a d a je ok roditeljskog nepri
jateljstva ili odbacivanja ozbiljniji, to se odraava na
itavo telo. Javlja se izvestan stepen
paralize koja
smanjuje sva oseanja na dubljem nivou i utie na
ograniavanje svih formi samoizraavanja. To se vidi
kod shizofrenih osoba. Njihov energetski nivo je snien,
disanje ozbiljno ogranieno, a nivo celokupne pokret
ljivosti nizak. Kod njih je konflikt pomeren sa predela
oiju na itavo telo. Oi su prividno poteene, zato
to je osoba zatvorila itav svoj interpersonalni svet,
a ne samo vizuelni. Ali, dok oi shizoidne osobe mogu
da ne b u d u kratkovide, one nisu ni pod nabojem, niti
su ekspresivne. Vizuelna funkcija je ouvana, odvaja
jui oi od funkcije izraavanja emocija.
Bioenergetska terapija je za problem oiju i opta i
specifina. Na optem planu, kao i sa problemima po
kretljivosti i vokalnog izraavanja, t r e b a podii paci
jentov energetski nivo potpunijim i dubljim disanjem.
Ne samo da to poveava telesne senzacije i oseanja
ve obezbeuje viak energije p o t r e b n e za naboj pe
rifernih taaka k o n t a k t a sa svetom, ukljuujui i oi.
Disanje ima pozitivan efekat na oi. Posle upornog du
bokog disanja kroz razne vebe, oi mnogih pacije
n a t a postaju p r i m e t n o sjajnije. S a m i pacijenti, kao to
256

sam ve pomenuo, ponekad saoptavaju da im se vid

popravio. Vebe uzemljavanja t a k o e pomau tom p r o
cesu.
Specifina terapija poremeaja oiju zahteva znanje
o putevima kojima energija protie do oiju. Postoje
dva t a k v a p u t a koja u opisati i prikazati na slikama.
Jedan je du tela, od srca, kroz grlo i lice do oiju.
Oseanje povezano sa t i m protokom je enja za kon
taktom, posezanje oima da bi se osetilo i dodirnulo.
To stvara topao, moleiv pogled. Drugi p u t jc du le
a, penje se do v r h a glave, p r e k o ela do oiju. T a k a v
protok stvara agresivnu k o m p o n e n t u pogleda. Najbo
lje se moe razumeti izrekom upija oima". Kod n o r
malnog gledanja te dve k o m p o n e n t e su prisutne u raz
liitim stepenima. A k o je nena komponenta vezana za
enju preseena, pogled e biti tvrd, ak i n e p r i j a t e l j
ski. Moe biti tako j a k kao da odguruje drugu osobu.
Ako je agresivna komponenta slaba, pogled e biti m o -

leiv, ali nee uspevati da dodirne drugu osobu. Da

bi se imao dobar k o n t a k t oima, potrebnu su obe k o m
ponente.
Slika prikazuje ta dva puta, plus trei u osnovi moz
ga koji povezuje vizuelne centre direktno sa retinom.
17

257

Mada nema objektivnog dokaza o tim putanjama, nji

hovo postojanje je podrano subjektivnim iskustvom i
klinikim posmatranjem. K a o rezultat bioenergetskih
vebi, mnogi pacijenti govore da oseaju kretanje ener
gije u oima du tih p u t e v a . Te senzacije se potkrep
ljuju kada se vidi da pacijentove oi postaju sjajnije,
pod veim n a p o n o m i da su vie u kontaktu. Kada
su ti putevi otvoreni i k a d a energija protie slobodno
i potpuno do oiju, one su relaksirane. Osoba je u sta
nju zadovoljstva, to se manifestu je kroz glatko elo,
oputene obrve, suene enice i fokusirano vienje.
Na sledeem dijagramu se vidi povlaenje energije iz
oiju zbog straha. To povlaenje energije stvara tipi
an izraz straha. K a k o je agresivna k o m p o n e n t a po
vuena du svog puta, obrve se podiu a oi irom
otvaraju. Ako je strah intenzivan, moe se ak videti
kako se kosa die na glavi a lea i v r a t se zateu. Ka
da je povuena nena komponenta, vilica pada a usta
se irom otvaraju Ako je doivljaj t r e n u t a n , energija
tee nazad u oi a crte se relaksiraju. Meutim, ako

je strah postao s t r u k t u r i r a n u telu kao hronino sta

nje strepnje, energija se zatvata u prsten tenzije oko
osnove glave. Sada, osoba m o r a da ulae svestan na
por da fokusira pogled, to namee j a k teret onoj
258

jabuici i o k u l a r n i m miiima. Deo tog napora sa

dri isturanje vilice da bi se prevazilo oseanje p r e straenosti. Isturajui vilicu, osoba k a e : Neu dozvoliti
da se plaim". Meutim, taj n a p o r stvara unutranji
konflikt izmeu oseanja i stavova, to poveava m i
inu napetost.
P r e nekoliko godina sam kratkotrajno radio sa mla
dim ovekom koji je imao razroke oi. Video je samo l e vim okom. Vid desnim okom, m a d a normalnim, bio
je potisnut da bi se izbeglo stvaranje dvostruke slike,
jer nije bio u stanju da fokusira sa oba oka. Kao dete
je imao dve operacije oiju, ali to nije donelo trajniji
rezultat. Ne samo da mu je desno oko bilo okrenuto
napolje nego mu je itava desna s t r a n a lica bila malo
skvrena. Dodirivanjem se mogao otkriti snaan gr
sa desne strane okcipitalnog polja. Taj mladi je bio
sin psihologa koji je uestvovao u profesionalnom bioenergetskom radu. On je videokamerom snimao ta
radim. Moja intervencija je bila eksperimentalna. Bio
sam zainteresovan da saznam da li se moe uticati na
razrokost oslobaanjem tenzije lea i glave. Prstima
sam snano pritiskao zgrene miie otprilike trideset
sekundi i osetio sam da su se relaksirali. Nekoliko lek a r a koji su posmatrali ta r a d i m bili su zapanjeni
kada su videli da su oi pacijenta prestale da budu
razroke. Mladi se okrenuo i rekao mi da vidi j e d n u
sliku sa oba oka., a ja s a m takoe primetio da su
mu oi bile u fokusu. P r o m e n a je bila dramatina, ali
nije dugo trajala. Gr se kasnije povratio i desno oko
je ponovo o d l u t a l e Ne znam da li bi n a s t a v a k t e r a
pije doveo do trajnog poboljanja. Nikada vie n i
sam video tog mladog oveka i n i k a d a vie nisam radio
sa slinim sluajem. Ali, uveo sam kao p r a k s u sa svim
pacijentima da smanjim tenziju u okcipitalnom delu,
koristei razliite pritiske na miie dok pacijent foku
sira oi na plafon. S m a t r a m da taj postupak u celini
ima pozitivan efekat na oi.
Meutim, glavni terapeutski cilj u radu sa oima je
oslobaanje s t r a h a koji se u njima zadrava. Da bih
to postigao, koristim sledei postupak. Pacijent lei na
krevetu sa savijenim kolenima i sa unazad zabaenom
glavom. Kaem mu da se ponaa kao da doivljava
strah da podigne obrve, irom otvori oi i da pusti
da mu vilica padne. R u k e dri oko dvadeset santimet a r a ispred lica sa dlanovima napolje i rairenim p r s 17

259

tima, kao u stavu zatite. Onda se nagnem n a d paci

jenta i kaem mu da me gleda direktno u oi koje su
oko trideset s a n t i m e t a r a udaljene od njegovog lica. Bez
obzira na to to je pacijent u nemonom poloaju, i
sa izrazom straha, vrlo malo njih sebi doputa da se
osea prestraeno. esto pacijent gleda u m e n e sa smeh o m na u s n a m a kao da kae: Nema razloga da se
plaim. Nee me povrediti, j e r sam dobar deak". Da
bih prebrodio tu o d b r a n u negiranja, primenjujem pri
tisak palevima na obe s t r a n e nosa. To spreava paci
jenta da se smei i uklanja masku sa lica.
Ako se u r a d i k a k o valja (moram dodati da taj pos
t u p a k zahteva dosta iskustva i sposobnosti), to esto
izaziva oseanje s t r a h a i moe se pojaviti krik, kao
odbrana od s t r a h a koji se povlai. Ako se kae paci
j e n t u da isputa zvuke p r e nego to se primeni priti
sak, oslobaanje k r i k a se olakava. im pone vri
tanje, ja prestajem sa pritiskom, ali u mnogim slu
ajevima se vritanje nastavlja i kada sklonim ruke,
sve dok su oi irom otvorene. italac se moda sea
ta se meni desilo tokom p r v e seanse sa Rajhom. Rajh
nije morao da koristi n i k a k a v pritisak da bi se poja
vio krik. Meutim, ima malo pacijenata koji e spon
t a n i m vritanjem izraavati strah. Neki ne reaguju
ak i k a d a se izvri pritisak. U tim sluajevima je
o d b r a n a od straha jo dublje ukorenjena.
Pretpostavljam da moje oi izgledaju pacijentu sna
ne i moda tvrde dok vrim pritisak. Oseam da poi
nju da mekaju kada pacijenti ponu da vrite, j e r ja
saoseam sa njima. Posle vriska obino kaem pacijen
tu da posegne i dodirne moje lice r u k a m a . S m a t r a m
da vrisak oslobaa strah i otvara p u t nenim osea
njima i oseanjima ljubavi. Dok gledamo j e d a n u d r u
gog, pacijentove oi obino mekaju i p u n e su suza
ma, k a o da eznu za k o n t a k t o m sa m n o m (kao suro
gatom m a j k e ili oca). Taj postupak se obino zavrava
zagrljajem, pri emu pacijent duboko jeca.
Kao to sam pomenuo, taj postupak nije uvek efi
kasan. Mnogi pacijenti su previe zastraeni da bi doz
volili da strah ispliva na povrinu. K a d a se to desi,
efekat je dramatian. J e d n a pacijentkinja mi je rekla
da je dok je vritala videla oca k a k o je besno gleda,
kao da hoe da je tue. Drugi pacijent je rekao da
je video majine besne oi iz vremena kada je imao
oko godinu dana. J e d n a ena se oseala tako oslobo260

ena otputenog s t r a h a da je skoila sa kreveta i potr

ala da zagrli mua koji je bio u istoj sobi. J e d a n o
vek koji je neko vreme bio na terapiji oseao se toliko
potresen da je sav slomljen napustio moju kancelariju.
Odmah je otiao kui i spavao dva sata. Javio se im
se probudio. Zvao je da kae da osea radost koju n i
kada ranije nije doiveo. Radost je bila reakcija na
oslobaanje uasa.
Ima jo mnogo drugih postupaka koji se mogu ko
ristili za pokretanje oseanja u oima. Vano je opi
sati j e d a n od njih pokuaj da pacijent izae" kroz
oi, uspostavljajui k o n t a k t sa mojim oima. U tom
postupku pacijent takoe lei na k r e v e t u u istom polo
aju. Ja se naginjem nad njega i traim da posegne
prema gore i dodirne r u k a m a moje lice. Stavljam pal
eve na njegovo elo i nenim i umirujuim pokretima
pokuavam da uklonim svaki izraz anksioznosti ili bri
ge koji bi mogao uzrokovati mrtenje obrva. Poto
gledani toplo u njene ili njegove oi, esto vidim malo
dete koje viri iza zida ili kroz r u p u na zidu. elei
da izae, ali se ne usuuje. To je dete koje se krije
od sveta. Mogu mu rei: Izai da se igra sa m n o m .
Dobro je kada se izae". Fascinirajue je posmatrati
reakcije kada se oi relaksiraju i oseanja protiu u
njih i kroz njih. To malo dete beznadeno eli da iza
e i da se igra, ali je n a s m r t prestraeno da e se
povrediti, da e biti odbaeno ili da, e mu se drugi
podsmevati. Potrebno je da ga u v e r a v a m da treba da
se upusti u opasan poduhvat, posebno je p o t r e b a n moj
dodir pun ljubavi. A k a k v o je oseanje kada se pojavi
a ljudi te p r i h v a t a j u !
Iskustvo kao to je ovo moe da se dogodi posle dugo
vremena, dok pacijent otkrije i prizna skriveno dete
u sebi. Ali k a d a j e d n o m to svesno prizna, otvoren je
p u t za analiziranje i rad na svim anksioznostima i
strahovima koji su prisilili dete da se skrije i zakopa
svoju ljubav. Jer, dete je puno ljubavi i to je ljubav
koju se ne usuujemo da izrazimo u akciji kroz oi,
glas i telo.
Sve te reakcije su uoene i d i s k u t o v a n e ; one su
najbolje ito za analitiki mlin, poto su iskustva n e
posredna i ubedljiva. Naravno, mnogo zavisi od senzitivnosti terapeuta i njegove slobode da uspostavi k o n
takt, da dodiruje i da b u d e dodirivan, posebno zavisi
od njegove sposobnosti da ne dozvoli razvijanje lic261

nog emocionalnog odnosa sa pacijentom. Situacije te

vrste lako mogu navesti t e r a p e u t a da se rastereti svoje
sopstvene potrebe za kontaktom, uspostavljajui ga sa
pacijentom. Tragina greka je ako do toga doe. Sva
ki pacijent poseduje sve to je potrebno da bi prihva
tio sebe i borio se sa svojim p o t r e b a m a i oseanjima.
Ako jo m o r a da se bavi linim oseanjima terapeuta,
stvara se nepremostiva p r e p r e k a oporavljanju vladanja
sobom. On e reagovati na terapeutova oseanja da bi
izbegao svoja; videe t e r a p e u t o v u potrebu k a o veu
od svoje i na k r a j u e izgubiti oseanje sopstvenog ja,
kao to je jednom uradio dok je bio dete k a d a je bio
u konfliktu izmeu svojih potreba i svojih prava i po
treba i prava roditelja. Pacijent plaa terapijske sean
se da bi one bile orijentisane samo na njegove prob
leme, i to je izdaja poverenja ukazanog terapeutu
ukoliko t e r a p e u t koristi tu situaciju za linu dobit.
Treba dodati jo jednu opomenu, ak i ako je to po
navljanje. Bez obzira na to kolika je pacijentova reg
resija na nivo deteta u toku seanse, on ipak ostaje
odrastao ovek. potpuno svestan te injenice. Dodiri
vanje m e u odraslima uvek ima erotsko ili seksualno
znaenje. Covek ne dodiruje n e u t r a l n o telo, nego do
diruje mukarca ili enu. To je prirodno. Ali, ako je
ovek svestan pola d r u g e osobe, bie takoe svestan
i njene ili njegove seksualnosti. Meutim, seksualnost
ne znai genitalnost. Mnogi pacijenti kada me dodiruju
imaju svest da sam ja m u k a r a c . Neki mogu odgurnuti
u s t r a n u svest o tome, ali bez obzira na to, ona je pri
sutna. K a k o se treba ponaati u toj situaciji?
Za mene, to je stvar principa i pravilo bioenergetske
terapije nema seksualnog akting auta sa pacijenti
ma. To se moe lako dogoditi na suptilan ili na otvo
ren nain. Terapeut treba da b u d e oprezan sve vreme,
da ne dozvoli tu mogunost. Z n a m da mnoge pacijentkinje imaju seksualna oseanja p r e m a meni. Mnoge
su mi to i kazale. To ide dotle i ne dalje. Moja ose
anja nisu njihova briga i bila bi velika greka unositi
moja oseanja u terapijsku situaciju. Moemo, ukoliko
je preporuljivo govoriti o njima, ali ako ja nisam
u stanju da ih uvam za sebe; ne mogu raditi ni dob
ru terapiju. Terapeut mora biti sposoban da uva svo
ja oseanja to jest da vlada sobom.
Govorio sam o preputanju. Uzdravanje je jednako
vano i jednako se u bioenergetici naglaava. To e
262

biti j e d n a od tema sledee i poslednje glave. Uzdra

vanje je svesno i voljno, to pretpostavlja sposobnost
preputanja. Ako se neko ne moe prepustiti, jer je
uzdravanje nesvesno i s t r u k t u r i r a n o u telu, ne moe
se govoriti o uzdravanju kao svesnom izraavanju se
be. Covek se t a d a ne u z d r a v a ; on biva zadravan.
Glavobolje
Tema glavobolja" pripada poglavlju o samoizraavanju, jer su n e k e glavobolje uzrokovane naprezanjem
oiju, to je po m o m miljenju povezano sa inhibicijom samoizraavanja. Nisam autoritet za probleme gla
vobolja, ali i m a m prilino iskustva u r a d u sa glavo
boljama mojih pacijenata i drugih ljudi. Bioenergetsko
razumevanje tenzija daje dobru osnovu za pokuaj razumevanja tog problema.
Nekoliko p u t a sam j a v n o demonstrirao k a k o se o
vek moe osloboditi glavobolje, oslobaajui se miine
napetosti. Drei j a v n a predavanja, pitao sam da li
neko od prisutnih ima t r e n u t n o glavobolju.
Obino
bude b a r jedan, i ja mu kaem da doe pred publiku
tako da mogu da p o k u a m da ga oslobodim glavobolje.
Postupak je vrlo prost. Osoba sedi na stolici, dok ja
dodirujem tenziju u osnovi glave u okcipitalnom p r e
delu, na v r h u lobanje i u frontalnim delovima. Onda
levom r u k o m drim njegovo elo, a desnom m a s i r a m
napete miie sa zadnje strane glave. Posle otprilike
jednog minuta levom r u k o m p r i d r a v a m zadnji deo
glave i desnom r u k o m m a s i r a m frontalni deo. U neko
liko koraka okruujem mu skalp obema r u k a m a ; sa
prstima povrh lobanje, neno mu p o m e r a m skalp sa
jedne na drugu stranu. Tada objanjavam publici da
to odvrem zaglavljen poklopac na glavi. Do sada je
taj postupak uspevao bez greke i osoba na moje pi
tanje odgovara da vie nema gavobolju.
Taj postupak je, meutim, uspean samo kod gla
vobolja nastalih zbog tenzije. Migrena se razlikuje i
zahteva drugaiji pristup. Za koji t r e n u t a k u objas
niti razliku.
Postupak opisan gore otkrio sam sluajno. P r e mnogo
godina posetio sam roake koje dugo nisam video. Interesovala. ih je v r s t a mog psihijatrijskog r a d a ^ k o j i
ukljuuje rad sa telom. Objasnio sam ulogu miinih
263

tenzija kod emocionalnih problema, ali mislio sam da

bi bilo korisnije da im pokaem svoj pristup. Poto
sam im rekao da mnogi ljudi imaju prilian iznos
tenzije u leima i vratu, u osnovi glave, doao sam
do mog roaka, stavio r u k e na njegovu glavu i lagano
masirao to podruje. On je imao neto tenzije, ali to
nisam komentarisao. To je bilo sve. K a d a smo se vra
tili kui moja supruga je poslala pismo zahvalnosti na
gostoprimstvu. Posle d v e nedelje s a m dobio odgovor:
Ne znam ta si uradio sa mojim muem, ali on se
oslobodio glavobolje koju je i m a o poslednjih petnaest
godina".
Napetost u osnovi glave se u p o r e u j e sa napetou
u predelu lea. Cesto se zajedno pojavljuju kod iste
osobe i oba izraavaju p o t r e b u za odravanjem kon
trole. Tenzija na v r h u je somatski ekvivalent psiholo
ke zapovesti .,ne gubi glavu". To znai: Ne doputaj
ak ni oseanjima da se ispolje bez kontrole". Tenzija
u donjem delu ima isto znaenje za seksualnost. Ja
bih odgovorio na zapovest Ne putaj dupe da tri sa
tobom". Mnogi od n a s su vrlo predani kontroli.
Vratimo se na slike iz p r e t h o d n o g dela da bi prika
zali ideju o uzroku nekih glavobolja.

Slika prikazuje put proticanja energije il uzbuenja

du zadnje strane vrata, p r e k o v r h a glave do oiju i,
mada nije prikazano, do gornje vilice. Taj protok nosi
agresivnu k o m p o n e n t u svih oseanja. To je neophod
no u akcijama kao to su gledanje i izgovaranje. Ako
stavimo poklopac na n a u agresiju, neizbeno se po
veava pritisak na poklopac, stvarajui glavobolju.
Poklopac je figurativan pojam, ali u n e k i m sluaje
vima je itav vrh glave napet, tako da se ponaa kao
poklopac. U tim sluajevima glavobolja se doivljava
u celoj glavi. U drugim sluajevima postoji granica
tenzije oko glave i na nivou ela. koja spreava p r o
bijanje agresivnih impulsa. Pritisak se izgrauje oko te
granice i bol se uopte uzev osea kao da prolazi kroz
elo a ponekad i kroz zadnji deo glave. K a d a se te
tenzije oslobode, glavobolja nestaje.
Takoe je mogue otkloniti glavobolju izraavanjem
blokiranog oseanja. Meutim, retko se deava da oso
ba sa glavoboljom zna ta je titi. K a d a je konflikt
svestan i oseanja su svesna. To znai da su stigla do
povrine uma. Neko moe oseati napetost u glavi, ali
to nije isto to i glavobolja. Glavobolja nastaje zbog
nesvesnih snaga; oseanja i tenzije koje blokiraju ose
anja su ispod nivoa svesti. Sve to ovek osea je
bol od pritiska. To objanjava zato glavobolja, kao u
sluaju mog roaka, moe trajati godinama.
Glavobolja od migrene, po m o m iskustvu, proizlazi
iz blokiranja oseanja udnje. To oseanje se uglavnom
nosi kroz arterije. U svojoj prvoj knjizi sam istakao
da je eros povezan sa protokom krvi koja prenosi ose
anje od srca. Medicinski je poznato da su kod mig
rena arterije u glavi suene i da pritisak krvi uzro
kuje intenzivan pulsirajui bol.
Ali, m a d a erotsko, oseanje udnje tee kroz k r v n e
kanale, nije ogranieno samo na njih. Uzbuenje
ili energetski naboj prolaze p r e m a gore, kroz prednji
deo tela, kao to je prikazano na slici izraz trae
nja u oima, ustima i kroz posezanje za k o n t a k t o m
r u k a m a . U takvim sluajevima sam naao da postoji
polje jake miine tenzije sa strane vrata, tano ispod
ugla vilice. Slab pritisak na to polje proizvodi sevajui
bol u onoj duplji. Ta tenzija je uvek sa o n e strane sa
koje je i glavobolja, ali zato je to usmereno samo na
jednu stranu ne znam.

264

265

Migrenske glavobolje su pogodne za terapijski rad.

Radio s a m sa osobom koja je mnogo godina patila od
migrene i uspeo sam p r v o da smanjim uestalost i j a
inu glavobolje, a najzad i da je eliminiem. Ponekad
s a m uspevao da oslobodim pacijentkinju n a p a d a gla
vobolje pomaui joj da rastereti svoja oseanja pla
kanjem ili vritanjem. Ponekad, kada je n a p a d trajao
satima, taj postupak je smanjivao intenzitet, ali nije
otklanjao glavobolju. Meutim, posle prespavane noi
koja je sledila seansu, glavobolja je neizbeno nesta
jala. Uvek je bilo neophodno da plae sa obiljem suza
da bi se uklonio bol iza oiju.
Ta pacijentkinja je teko izraavala potrebu za bliskou i za kontaktom. Bilo joj je neprijatno i zastra
ujue da dodirne r u k a m a moje lice na topao, osea j an
nain. Takoe je bila velikim delom seksualno inhibirana, k a o to bi ovek i oekivao od tako ozbiljnog
blokiranja bilo kakvog izraavanja enje. Obino je
dobijala napad neposredno p r e nego to je trebalo da
izae na sastanak, ukoliko je pri tom imala neka ose
anja. Glavobolje su uvek bile ozbiljnije kad god sam
ja bio na putu ili odmoru. Telefonski razgovor sa mnom
je pomagao i esto mi je telefonirala sa. velikih u d a
ljenosti. Naravno, uspostavila je sa m n o m snaan trans
fer oseanja koja je imala prema svome ocu, to joj
je bilo teko da to prizna. Bilo je neophodno analitiki
proraivati transferne p r o b l e m e i obelodaniti njenu
enju za bliskou sa svojim ocem. da bi glavobolja
mogla da se otkloni. Ali, siguran sam da e se ona
osloboditi svoje t o r t u r e samo ukoliko stekne sposob
nost da izraava oseanje oima i glasom.

J e d a n moj pacijent je primetio da kod migrene ose

anja idu uz dlaku" . Oseao sam da je to valjano za
paanje. O b r t a n j e pravca bi trebalo da pomogne. To
se moe uraditi kroz vebe uzemljavanja; to nee po
moi ukoliko je napad u p u n o m jeku, ali nalazim da
su vrlo korisne bilo da osoba osea da joj se n a p a d
pribliava, ili k a d a je na s a m o m poetku napada.
S t r a h od preputanja uzemljavanju a sopstvenoj sek
sualnosti je povezan sa anksioznou padanja. To pominjem zbog munine koja neizbeno prati jak n a p a d
migrene munine izazvane grenjem dijafragme ve
zane za strah od preputanja.
Ma koliko da sam efikasan ja ili bilo koji drugi bio
energetski t e r a p e u t sa fizikim pristupom, nema linosti
ili emocionalnog problema koji moe biti p r o r a e n bez
prethodnog proirivanja polja svesnosti pacijenta radi
razumevanja svojih problema. Ali, razumevanje nije
samo intelektualna operacija. Za mene to znai stajati
ispod ili saoseati odozdo. To podrazumeva k r e t a n j e
od korena situacije i oseanja onih sila koje utiu na
oseanja i ponaanje i koji ih oblikuju.
51

Svaka osoba koja pati od migrene ima seksualnu

zakaaljku koja nema veze sa seksualnom aktivnou.
Znam mnogo pacijenata koji su patili od migrene, a
koji su bili seksualno aktivni. Glavobolja nastaje zbog
sputavanja nene i erotske komponente seksualnosti.
Oseanaj su ila do glave umesto do genitilnog a p a r a t a
gde bi se mogla rasteretiti. Onaj k r a j tela na kome je
glava ne obezbeduje tu vrstu oduke. Plakanje i vri
tanje e osloboditi t r e n u t n u napetost, ali oni nisu re
enje problema. Reenje je u sposobnosti da se ima
orgazam.

266

267

X SVEST: JEDINSTVO ILI DVOJNOST

Proirivanje

svesti

U poslednjoj deceniji se razvilo posebno interesovanje za ono to se naziva proirivanjem svesti. Usmerenost na proirivanje svesti je deo novog humanis
tikog pristupa psihologiji, koji je izrastao iz treninga
senzitivnosti, pokreta susretanja, getalt terapije, bioenergetike i drugih modaliteta za proirivanje svesti o
sebi i drugima. Poto je bioenergetika doprinela tome,
i poto pripada humanistikom pristupu, vano je ra
zumeti ulogu svesti u bioenergetskoj terapiji i kako
se svest takvom terapijom proiruje.
Treba, meutim, priznati da ta ideja nije nova u
ljudskoj kulturi, jer je k u l t u r a rezultat stalnog ljud
skog napora da proiri svoju svest. Svaki korak u raz
voju k u l t u r e bilo da je to religija, umetnost, pri
rodne n a u k e ili upravljanje sve to predstavlja p r o
irenje svesti. Ono to je novo u ovom pristupu jeste
svesna usmerenost na potrebu da se proiri svest. Taj
razvoj mi sugerie da mnogi ljudi doivljavaju nau
kulturu kao ograniavajuu i sputavajuu i oseaju se
fiziki ugueni poveanom materijalistikom orijentaci
jom. Ljudi oseaju beznadenu potrebu da unesu malo
sveeg vazduha u svoj um i plua.
Beznae je najmonija motivacija za promenu, ali
nije najpouzdanija . Vrlo malo znamo o prirodi svesti
i u naem beznau da neto promenimo, pravimo lo
izbor. Previe esto beznadena osoba skae iz vrueg
tiganja u vatru. Naivno je verovati da svaka promena
59

59

Lowen, The Betrayal of the

diskusiju psihologije beznadenosti.

268

Body.

op.

eit.,

ima

potpuniju

mora biti nabolje. Ljudi, kao i kulture, mogu ii niz

brdo, kao i u z b r d o ; tok istorije je pokazao da postoje
periodi evolucije i devolucije. Skoro je bez izuzetka
tano da reakcija na bilo koju situaciju ide do s u p
rotne krajnosti, posle ega dolazi do spore integracije
dve suprotnosti, da bi se zapoeo nov pokret n a p r e d o
vanja.
Ako se naa k u l t u r a i svest koju ona predstavlja
mogu opisati kao mehanicistiki, onda bi reakcija p r o
tiv toga mogla voditi misticizmu. Tim t e r m i n i m a nisu
potrebne definicije. Filozofija mehanicizma se bazira na
pretpostavci da postoji direktna i neposredna veza iz
m e u uzroka i posledice. Poto ta pretpostavka lei
u osnovi naeg tehnoloko-raunskog stanovita, moe
se opisati kao mehanicistika. Prost p r i m e r mehanicis
tikog miljenja je gledanje na kriminal kao na pojavu
direktno uzrokovanu siromatvom. Ima, n a r a v n o , od
nosa izmeu siromatva i kriminala, odnosa izraenog
u izreci Siromatvo raa kriminal", ali naivno je v e
rovati da siromatvo uzrokuje kriminal; t i m e se p r e
viaju kompleksni i suptilni faktori koji utiu na po
naanje. Nedostatak tog miljenja se pokazuje u p o
rastu kriminala u periodu ekonomskog prosperiteta.
Mistini stav, pak, negira vrednost zakona uzroka i
posledice. On vidi sve fenomene kao manifestacije u n i
verzalne svesti i negira vanost individualne svesti. U
svetu u kome je zakon uzronosti samo iluzija, akcija
n e m a nikakav smisao. Mistiar je svojim verovanjem
prisiljen da se povlai od sveta. Okree se u n u t r a da
n a e smisao ivota i tada, to se stvarno deava, on
otkriva svoje jedinstvo sa svim ivotom i univerzu
mom. Ili, u n a j m a n j u r u k u , on stalno tei ka tome, jer
ivot ne dozvoljava p o t p u n o povlaenje od sveta koji
odrava ivot, izuzev povlaenja kroz smrt. Ne moe
potpuno da transcendira svoje postojanje ni mistiar
niti bilo koje drugo bie.
U sadanjem stanju reakcije protiv mahanicistike
filozofije nae k u l t u r e lako moemo biti zavedeni u v e renjem da je reenje u misticizmu. I zaista, mnogo
ljudi se okrenulo misticizmu da bi svoju svest oslobo
dili spona mehanicistikog posmatranja ivota. Ne v e r u
j e m da je to n a p r e d a k . Ne kaem da je misticizam p o
grean, jer ima u n j e m u n e k e istine. Ali, nije ni m e
hanicizam pogrean, j e r je n a u k a koja je proizala iz
njega pokazala da u izvesnim situacijama naime,
269

u zatvorenom sistemu gde varijable mogu biti kontrolisane ili odreene zakon uzroka i posledica zaista
funkcionie. ivot, m e u t i m , nije zatvoren, ve otvo
ren sistem; sve varijable koje utiu na ljudsko pona
anje mogu biti nepoznate ili nekontrolisane, tako da
zakon uzronosti nije p o t p u n o primenljiv. S druge stra
ne, ima mehanicizma u ivotu, kao i dinamizma, i ako
zarijem no u tvoje srce, zasigurno e umreti, j e r bih
time unitio sposobnost srca da izvodi mehaniku funk
ciju p u m p a n j a krvi.
Ako ni jedno ni drugo nije pogreno, onda su samo
delimino tani i t r e b a da vidimo ta je istina i kako se
svako od njih uklapa u tu sliku. Recimo ovako. Postoji
objektivna valjanost mehanicistikog stava. U svetu ob
jekata ili stvari, posebno materijalnih, izgleda da vai
zakon uzroka i posledice. Misticizam moe zahtevati
subjektivnu valjanost, j e r opisuje spiritualni svet gde
objekti ne postoje. Ali, postoje oba sveta, jer nijedan
ne negira drugi, tako da je normalno ljudsko bie u
dodiru sa oba, doivljavajui sebe i kao subjekt i kao
objekt. Ne verujem da to vai samo za ljude izgle
da da vii ivotinjski organizmi takoe funkcioniu u
oba sveta ali, ono to jeste jedinstveno za oveka
je njegova svest o polarnosti ta dva poloaja. Takoe
je za oveka jedinstvena mogunost deljenja jedinstva

unatranjeg i spoljanjeg, kao to je konano podelio

i jedinstvo atoma, stvarajui objektivan uas n u k l e a r
ne bombe, to je potvrda subjektivnog t e r o r a raza
ranja sveta karakteristinog za shizoidnu linost.
Prost dijagram moe jasnije pokazati te odnose nego
rei. Predstaviemo organizam oveka krugom sa cen
trom ili nukleusom. Impulsi polaze iz centra ili jezgra,
dok pulsiranje energije protie u talasima p r e m a p e r i
feriji k r u g a u situaciji kada je organizam u interakciji
sa okolinom. U istu vreme se stimulusi koji nastaju u
spoljanjem svetu kreu ka organizmu koji reaguje na
neke od njih.
Gledajui tu sliku, podseamo se jednoelijskog orga
nizma okruenog posebnom, polupropustljivom m e m
branom predstavljenom na slici krugom. Ljudski orga
nizam poinje ivot kao j e d n a elija i mada se ta e
lija astronomski umnoava da bi nastao ovek, u ener
getskom jedinstvu zadrava funkcionalni identitet jed
ne elije koja je bila njegov zaetak. Ziva m e m b r a n a
okruuje svaki organizam, stvarajui njegovu indivi
dualnost i odvajajui ga od sveta. Ali, ta m e m b r a n a
nije zid; ona je selektivno propustljiva; doputa razm e n u izmeu individue i sveta.
U zdravom stanju ovek opaa k o n t a k t izmeu svog
jezgra i spoljanjeg sveta. Impulsi iz pulsirajueg jez
gra (srca) otiu u svet, a dogaaji iz spoljanjeg sveta
doseu i dodiruju srce. Kao entitet koji reaguje, on
osea da su on, svet i kosmos jedno. On ne posee
samo na mehanicistiki nain, k a k o bi teorija uslovljavanja ponaanja htela da verujemo, ve reaguje oseanji
ma iz srca i iz jedinstvenosti svog individualnog bia.
Ali, takoe, poto je svestan svoje individualnosti, s v e
stan je i da njegove reakcije i spontano ponaanje
utiu na svet i ljude u svojoj uzronosti i on moe
preuzeti odgovornost za te akcije. J e r uzronost zaista
postoji; ako ja u r a d i m neto to tebe povreuje, m o r a m
preuzeti odgovornost za bol koji ti nanosim.
Normalna situacija je poremeena kada ovek posta
ne oklopljen", k a k o je to Rajh opisao. Na dijagramu
je to oklopljavanje prikazano k r i v u d a v o m linijom koja
lei ispod povrine ili m e m b r a n e organizma. U stvari,
oklopljavanje razdvaja oseanja jezgra od senzacija sa
periferije. inei to, ono deli jedinstvo organizma i
pravo jedinstvo svoga odnosa prema svetu. Sada orga
nizam ima unutranja oseanja i spoljanje reakcije,

270

271

unutranji i spoljanji svet sa kojim se identifikuje, ali,

zbog rascepa, ta dva sveta nisu zajedno. Oklopljavanje
je kao zid i osoba moe biti na jednoj ili drugoj strani,
ali ne na obe u isto vreme.

Verujem da smo sada u situaciji da razumemo proble

me misticizma s p r a m mehanicizma. Oba stanja su rezul
t a t oklopljavanja. Misticizam ivi u unutranjem svetu
i odvojio se je od zbivanja u spoljanjem svetu. Za
njega je zakon uzronosti irelevantan; jedino to je
vano jeste da se pokua da se ostane u dodiru sa pul
siraj uim jezgrom. Ako pokua da se ukljui u svet
objekta, morao bi da pree na drugu stranu zida i tako
da izgubi k o n t a k t sa jezgrom. Mehanicista, koji je sa
druge strane zida, izgubio je k o n t a k t sa jezgrom. On
vidi i osea samo to k a k o on sam reaguje na dogaaje
na uzroan nain, i veruje da je ivot p u k a s t v a r uslovnih refleksa. Poto objekt i dogaaji odreuju njegove
reakcije, njegova energija je posveena manipulaciji
sredinom koju osea kao otuenu i neprijateljsku p r e
ma svome biu.
Mistina svest je sasvim suprotna od mehanicistike.
Ova d r u g a je suena i jasnije usmerena, jer svaki
objekt u okolini treba da b u d e izolovan da bi bio kon
trolisan. Dogaaji takoe t r e b a da budu izolovani i
272

prouavani kao posebna zbivanja, sa rezultatom da se

istorija vidi p r e kao serija dogaaja, nego k a o nepres
tano nastojanje i borba ljudi da shvate potencijal svo
jih ivota. Ne elim da stvorim utisak da je m e h a n i
cistika svest p o t p u n o loa; ona se razvija v a n j a k o g
oseanja individualnosti i egoizma zapadnog oveka
kroz vekove n a p o r a da se potvrdi sloboda pojedinca.
Nasuprot tome, svest mistika je ira, ali tako iroka u
svojoj krajnjoj formi da kao da se razliva i biva liena
smisla. Pretpostavljam da prosto moemo rei da dok
mehanicistika svest ne vidi umu od drvea (poto ima
tendenciju da ih posee), mistina svest ne vidi drvee
od ume. Seam se nekih ljudi koji su tako mnogo
voleld d r u g e ljude da nisu mogli videti ljude ili reagovati pred njima. D r u g a analogija se sama n a m e e ! Ho
dajui irom otvorenih oiju i udei se univerzumu,
mistik ne vidi kamenje na svom p u t u i saplie se o
njega. Ali, nije vano. Mehanicista, n a m e m o traei k a
men o koji bi mogao da se saplete, proputa da vidi
lepotu neba.
Taj konflikt se ne moe razreiti pokuavanjem da
se uradi i jedno i drugo da se gleda dole, gleda
gore, gleda dole. Covek bi trebalo da b u d e akrobata da
bi iao gore-dole t a k o esto. Jedini nain jeste da se
srui zid, otkloni oklopljavanje ili oslobodi tenzija, to
je otprilike ono to ini bioenergetiku. Dokle god je
zid podignut, osoba je rascepljena na mistika i m e h a
ni cistu, jer, svaki mehanicista je mistik iznutra, a svaki
mistik mehanicista na povrini. U osnovi, oni su isti;
obrtanje odela na lice ili nalije ne menja odelo. To
objanjava zato veliki naunik kao to je Ervin r e dinger (Erwin Schrodinger), okreui se svojim osea
njima u knjizi Sta je ivot misli na mistian nain.
Miljenje koje nije ni mehanicistiko ni mistino n a
ziva se funkcionalnim miljenjem. Gledam na pojam
funkcionalnog miljenja, kao to je Rajh objasnio, kao
na jedno od velikih dostignua ljudskog u m a . Od p o
sebne je koristi r a z u m e v a n ju svesti.
Ponimo razmiljajui o svesti kao o funkciji, a ne
kao o stanju, k a o to je funkcija govora, na primer.
Covek moe govoriti, ili utati, zavisno od potreba,
tako da moe biti svestan ili ne, zavisno od situacije.
Interesantno je primetiti koliko je svest blisko vezana
sa subvokalnim govorom koji koristimo skoro sve v r e 1H

273

me pod nazivom miljenja. Takoe je interesantno

spekulisati da govorenjem dajemo informaciju drugi
ma, dok se svest tie sposobnosti p r i m a n j a informa
cija. Postoji bliska veza izmeu svesti i obraanja pa
nje, jer to vie obraamo panju na neto, to smo
toga svesniji.
Ali, ako je svest funkcija, ona ima konotaciju spo
sobnosti. Proirivanje svesti n e m a smisla ukoliko ovek
0 tome ne misli kao o poveanju sposobnosti da se
b u d e svestan. Prebacivanje panje sa jedne stvari na
drugu ne proiruje svest, j e r u procesu opaanja novog,
mi ne vidimo staro. Svest je kao baterijska l a m p a ko
jom osvetljavamo samo j e d a n aspekt polja, tako da ga
moemo videti jasno, ali t i m e ostatak polja izgleda
tamniji. Pomeranje svetlosti ne poveava i ne proi
ruje svest, poto prvo polje sada postaje m r a n o i polje
vienja (vienja i razumevanja) se ne menja. Sem
toga, pokretanje svetlosti je faktor koji zavisi od svesti.
Osoba koja ima oi fiksirane na samo jedan aspekt
ivota, ima ogranieni ju svest (sposobnost) nego osoba
koja moe kretati oi i koja vidi mnogo razliitih stvari.
Poreenje svesti sa svetlou dozvoljava mi da uvedem nekoliko faktora koji m e r e funkciju svesti. Oi
gledno, j a k a svetlost otkriva vie nego slaba. Slino je
1 sa sveu. Osoba sa jasnijim vienjem, preciznijim
ulom sluha, otrom osetljivou za mirise, boljim u k u
som drugim recima, visokim stepenovm perceptualne
senzibilnosti ima vii stepen funkcionalne svesti nego
osoba ija je senzibilnost smanjena. Dubina ili prodor
nost svetlosti, to je delom funkcija intenziteta ilumi
nacije i delom fokusa, odgovara slinom faktoru u
svesti. Ima vidovitih ljudi koji misle duboko i vide
u n a p r e d . To odraava kvalitet njihove svesti. A takoe
bi bio nedostatak kada osoba ne bi mogla da vidi dalje
od svoga nosa. Najzad, postoji i sposobnost da se pro
iri ili suzi polje opaanja, da bi se moglo slobodno
k r e t a t i izmeu mehanicistikog i mistikog vienja n a stalog zbog odsustva zida.
K a d a se na taj nain izrazi, nije teko videti da funk
cija svesti zavisi od stepena ivosti osobe i da je to
direktno povezano sa emocionalnim zdravljem. Meu
tim, mnogo je vaniji zakljuak da je sposobnost da se
b u d e svestan povezana sa energetskim procesima tela
t j . koliko osoba ima energije i koliko ona slobodno
cirkulie. Svest odraava stanje u n u t r a n j e g uzbu274

denja; u stvari, ona je svetlost unutranjeg plamena

koja se projektu je na dva e k r a n a povrinu tela i
povrinu uma.
Jo j e d n a analogija moe da b u d e od pomoi za raz
janjenje tog odnosa. Ono to se deava u svesti m o
emo porediti sa televizorom. Televizor sadri a p a r a t
za primanje signala, pojaiva, izvor energije (elektro
ne) koji se projektu ju na osetljiv ekran. K a d a je tele
vizor ukljuen i podeen da p r i m a signale koji mu
stiu, e k r a n svetli i pokazuje sliku. S v e t h n a i jasnoa
slike odreuju se jainom proticanja elektrona i oset
ljivou ekrana. Slini faktori operiu u svesti naime,
energetski naboj impulsa koji protie od jezgra i osetljivost dve povrine, telesne i u m n e . Za neke ljude
kaemo da su debelokoci ili tankokoci, zavisno od
stepena njihove osetljivosti. Telo bez koe ne moe da
titi od spoljanjih impulsa i osoba je preosetljiva i
svaki povetarac je moe povrediti. Takvo stanje je
krajnje bolno.
Televizor je mehanika sprava, ali poto postoji m e
haniki aspekt telesnog funkcionisanja, mogue je na
praviti takvo poreenje. Meutim, telo ima sopstvenu
energiju i ego ili volju, koji mogu usmeravati tu ener
giju radi zadovoljenja potreba. Moemo voljno usmeriti
panju na j e d a n ili drugi deo tela. To inimo u s m e r a vajui panju na po jedan deo. Mogu, na primer, gle
dati svoju nogu, imati predstavu noge, k r e t a t i je i kinestetiki je oseati ih dozvoliti da oseanja protiu
kroz nju, u k o m sluaju moe peckati i vibrirati. Samo
tada sam svestan svoje noge kao ivog i osetljivog dela
svoga bia. Ima razliitih nivoa svesti koje treba raz
jasniti.
O tom fenomenu sam ranije diskutovao u ovoj
knjizi pokazujui kako ovek moe upraviti panju na
r u k u i t a k o poveati naboj u njoj. Isto tako k a d a je
ruka, noga ili bilo koji drugi deo tela pod energetskim
nabojem, panja se u s m e r a v a na taj deo tela i svest o
tom delu se poveava. Poveanje naboja stavlja taj
deo u stanje tenzije. Nije to hronina tenzija u zgre
nim miiima, ve ivo, pozitivno stanje koje bi moglo
prirodno voditi do reakcije ili oslobaanja. U m u s k u l a
t u r i to se naziva spremnost ili gotovost za akciju. U
penisu, to je uslov za izraavanje seksualne ljubavi.
Mada moemo a k t o m volje usmeriti panju, to znai
da ego ima n e k u m e r u kontrole nad proticanjem ener18

275

gije u telu, vie v r e m e n a je naa panja zarobljena

spoljanjim ili u n u t r a n j i m dogaajem. Mnogo puta
sam istakao da je volja u celini pomoni mehanizam.
A k o su nae reakcije spontane, periferni delovi tela
koji su u k o n t a k t u sa spoljanjim svetom moraju da
b u d u sve vreme pod relativnim n a p o n o m i u stanju
spremnosti za reagovanje. Znai, k a d a smo budni, nor
malno smo u stanju panje i budnosti. D r u g i m recima,
svesni smo. Iz toga proizlazi da je iznos svesti propor
cionalan iznosu energetskog naboja. U snu, k a d a je
naboj povuen sa povrine tela, iznos panje ili svesti
pada na nulu. Isti je sluaj sa onesveivanjem.

PRIRODNI I UNIVERZALNI PROCESI

PODIZANJE

276

NIVOA

SVESTI

P o m e n u o sam da postoje nivoi svesti. Svest deteta

je na drugaijem i na niem nivou od svesti odraslog.
Dete ima veu svest o telu nego odrasli, ali je ta svest
m a n j e odreena i m a n j e preiena. Dete je osetljivo
za vei broj telesnih senzacija, ali je m a n j e svesno
specifinih oseanja k a o to su emocije i misli. S v e
snost sa raenjem i razvojem ega postaje otrija, to
je samo kristalizacija svesti. S m a t r a m da se nivoi sve
sti poklapaju sa hijerarhijom funkcionisanja linosti,
kako sam to ranije opisao. Oni su prikazani na dija
g r a m u kao nivoi svesti.
Svest telesnih procesa je n a j d L i b l j i i najiri nivo sve
sti. Ti procesi su ritmiko disanje, v i b r a t o m o stanje
muskulature, nevoljne i spontane akcije, senzacije p r o
ticanja i pulsatorna irenja i grenja kardiovaskular
nog sistema. Ovog poslednjeg smo svesni samo u sta
nju visokog uzbuenja ili u stanju misticizma. To je
nivo na k o m e oseamo identifikaciju sa ivotom, pri
rodom i kosmosom. Meu primitivnim ljudima je ta
svest opisana k a o mistina sila, oznaavajui mistinu
identifikaciju sa p r i r o d n i m i univerzalnim procesima.
U ekstremnom sluaju se gubi oseanje jedinstvene in
dividualnosti, sa razlivanjem granica samstva tako da, o
vek vie ne razlikuje sebe od sredine. To je t a k o e nivo
infantilne svesti, koji, meutim, ima suprotan p r a v a c
od mistine svesti. Infantilna svest se kree ka diferen
cijaciji samstva, dok se druga kree ka nediferencijaciji.
Sledei nivo svesti, po
mom
miljenju,
ukljuuje
opaanja specifinih emocija. Vrlo malo dete ne osea
bes, tugu, s t r a h ili sreu. Te emocije zavise od nekog
stepena svesti o spoljanjem svetu. Bes, na primer,
podrazumeva u s m e r e n n a p o r suprotstavljanja neprija
teljskoj" sili v a n organizma. Vrlo malo dete e se bo
riti protiv sila koje ga sputavaju, ali e njegove akcije
biti nasumine i neusmerene. Nedostaje mu svesna
kontrola svojih pokreta i ono jo ne osea prirodu spoljanjih sila. Emocija tuge podrazumeva oseanje g u
bitka, to malo dete ne moe opaziti. Ono plae, to je
reakcija na stanje tenzije proizilo iz bolne situacije
(glad, neudobnost itd.). Neu da kaem da n e m a g u
b i t k a ; beba koja plae za majkom, plae j e r je izgubila
neophodnu vezu sa njom, ali dok je ne opaa k a o spoljanji objekat povezan sa oseanjem zadovoljstva, ona
ne osea gubitak.
277

Svesnost se odmotava postepeno, kao cvetajui pu

poljak, t a k o da se promena ne moe lako opaati. Ipak,
mogu se razlikovati stupnjevi svesti koje radi analize
mogu opisati. Seanje igra vanu ulogu u funkciji
svesti.
Kada dete postaje svesno svoga miljenja ili kada
poinje da misli svesno? M a d a ne mogu dati taan od
govor na ovo pitanje, siguran sam da je v r e m e da se
ti aspekti funkcionisanja uzmu u razmatranje. Izgleda
mi da je svest miljenja povezana sa korienjem rei,
b a r za n e k e od nas. Ali, poto rei izrastaju iz socijal
nih odnosa i koriste se u komunikaciji informacija, taj
stupanj svesti je povezan sa poveanom sveu o d r u
tvenom svetu. K a k o se taj svet poveava, tako se sma
njuje sopstveni svet u poreenju sa njim i poloaj o
veka (ega, individue) postaje definisaniji.
Svesno ili objektivno miljenje izaziva svest ega. o
vek vidi sebe kao svesnog uesnika u svetu koji ima
izbor ponaanja. Vaan izbor je da li rei istinu, ili
varati ". Taj izbor znai da se svest moe okrenuti sebi
da bi postala svesna sebe kao objektivnog faktora u
miljenju. Da kaem prostije, ovek moe misliti o
svome miljenju. Taj razvoj stvara dvojnost koja ka
rakterie m o d e r n u svest. Osoba je i subjekt i objekt,
svesna je svoje aktivne uloge, ali t a k o e je svesna da
drugi na nju utiu svojim ulogama.
6

Na ego nivou svest je dvojna ah nije podeljena. P o

deljenost se javlja kada svest transcendira linost, stva
rajui samosvest. To nije isto to i biti svestan sebe,
ve je to patoloko stanje gde svest postaje t a k o inten
zivno u s m e r e n a na sebe da pokret i ekspresija postaju
bolni i teki. Takvo stanje svesti nije retko kod shi
zofrenija, a moe se na t r e n u t a k desiti i prosenoj oso
bi. Intenzitet fokusa suava svest do take k a d a se j a v
lja rizik da se svest prekine ili da nestane, to je k r a j
nje zastraujue.
Data analiza razjanjava j e d n u s t v a r : Kako se svest
penje ka viem nivou, ona se ne proiruje, ve suava
da bi poveala sposobnost fokusiranja i diskriminira
n j e S d r u g e strane, kako se svest produbljuje da bi
ukljuila oseanja, senzacije i telesne procese, postaje
80

Lowen, Pleasure, op. cit.,

ranju ega.

278

diskutuje se uloga varanja u formi

ira i obimnija. Da bih prikazao tu razliku, koristiu

dva vrlo opta pojma svest glavom i svest telom
k a k o bih predstavio v r h i osnovu trougla za svakog
posebno.
Mnogi ljudi, posebno oni za koje se kae da su in
telektualci, imaju preteno svest glavom. Oni imaju
miljenje o sebi kao o vrlo svesnim osobama, to oni
i jesu, ali je njihova svest suena i ograniena ogra
niena na njihove misli i predstave, a suena j e r vide
sebe i svet samo u smislu misli i predstava. Oni lako
komuniciraju svoje misli, ali imaju velike tekoe u
prepoznavanju ili izraavanju onoga to oseaju. N a j
ee su nesvesni onoga to se deava u njihovim telima i u isto v r e m e nisu svesni tela drugih ljudi oko
sebe. Govore o oseanjima, ali ih ne oseaju, niti r e a guju na njih. Oni su samo svesni ideje o oseanjima.
Za t a k v e ljude se moe rei da ne ive ivot, ve da
misle svoj p u t kroz ivot. Oni ive u svojim glavama.
Svest telom je na suprotnom polu. Deca imaju oso
binu da ive u svetu tela i svojih oseanja, a t a k o e
i odrasli koji su zadrali blisku vezu sa detetom koje
su bili i koje jo uvek jesu. Osoba sa sveu telom zna
ta osea i gde to osea u telu. Ali takoe vam moe
rei ta vi oseate i k a k o se to vidi u vaem telu. Ose
a vas k a o telo i reaguje na vas k a o na telo; nije za
vedena carevim novim odelom".
Postoji velika razlika izmeu biti svestan svoga tela
i imati svest telom. Neko moe biti svestan svoga tela
sveu glave, i to vai za mnoge ljude koji se bave
fizikom k u l t u r o m (idu u banje, na primer, da bi po
pravili stas), b a v e se gimnastikom ili plesom. Telo se
t a d a vidi kao i n s t r u m e n t ega, a ne kao p r a v o samstvo.
Radio sam sa nekoliko t a k v i h osoba bioenergetsku t e r a
piju i odavno sam prestao da se udim k a k o su malo
u k o n t a k t u sa svojim telom. Ne t v r d i m da je svest
telom superiornija od svesti glavom, m a d a suprotan
sluaj nije redak. Ne cenim mnogo izolovanu svest gla
vom, ali veoma cenim svest glavom koja je integrisana
sa sveu telom. Slino, izolovanu svest telom vidim
kao nezreo nivo razvoja linosti.
Bioenergetika n a r a v n o cilja da proiri svest povea
vajui svest telom jedne osobe. Radei to, ne moe doz
voliti (i to ne radi) da se zapostavi svest glavom. Me
utim, svest moe da se povea bioenergetskom terapi
jom, korienjem jezika i rei. Dodue, m o r a m o priznati
279

da je naa kultura k u l t u r a glave" i tuno je da nam

nedostaje svest telom.
Svest telom zauzima sredinji poloaj izmeu svesti
glavom i nesvesnog, i t a k o slui da nas orijentie i
povee sa mistinim s n a g a m a nae prirode. Moemo
uprostiti sledei crte da bismo prikazali taj odnos.

Mada svest glavom n e m a direktne veze sa nesvesnim,

svest telom ima. Nesvesno je onaj aspekt naeg teles
nog funkcionisanja koji ne opaamo i ne moemo opa
ati. Tako, dok moemo postati svesni disanja i nekih
stanja srca, ne moemo postati svesni akcije bubrega,
a da ne govorimo o suptilnim reakcijama koje se de
avaju u tkivu ili na nivou elija. Vrlo vitalni procesi
metabolizma nisu dostupni opaanju. Toliko mnogo n a
eg ivota se deava u m r a n i m predelima, koje svetlost svesti glave ne moe obasjati. A poto je svest
u m a isto svetio, ona se plai m r a k a .
Na nivou svesti glavom, svet je serija diskontinuiteta
ili nepovezanih dogaaja i uzroka. Sutinska priroda
u m a ili ego svesti jeste da stvara dvojnost i da deli
sutinsko jedinstvo svih prirodnih funkcija. To je Alber Kami divno rekao na poetski n a i n : Dokle god je
um miran u n e p o k r e t n o m svetu svojih nada, sve se od
raava i ureuje u jedinstvenost njegovih nostalgija. Ali,
280

sa p r v i m pokretom, sve se rui i stropotava: besko

nano mnogo svetlucajuih fragmenata se n u d i u m u " .
Nametanje svesnog u m a ima ometajui efekat. Teoretski
je problem k a k o svesno rekonstruisati to jedinstvo.
01

Poto se to ne moe postii, K a m i naziva svet ap

surdnim". Ali, da li to t r e b a da se postigne? Taj p r o b
lem koji mui toliko mnogo mislilaca ne uznemiruje
prosenog oveka. Nikada nisam uo da se pacijenti
ale na tako neto. Njihove albe su usmerene ka p r a k
tinim stvarima i konfliktnim oseanjima. Nikada n i
sam video pacijenta koji je patio od egzistencijalne"
anksioznosti. U svakom sluaju sa kojim sam radio
anksioznost se mogla svesti na guenje u tesnacu".
Zato pretpostavljamo da svest moe pruiti sve od
govore kada sve injenice govore da ona stvara ono
liko problema koliko ih i reava? Zato smo toliko
uobraeni kao da verujemo da sve moemo znati? To
nije neophodno.
Odgovor na to pitanje je da poinjemo da se bo
jimo m r a k a , nesvesnog i onih misterioznih procesa koji
odraavaju nae bie. Uprkos svakom n a p r e t k u n a u k e ,
oni ostaju misteriozni i ja sam zadovoljan da neka
misterija ostaje u naim ivotima. Sijalica bez abaura baca n e p r i j a t a n bljesak. K a d a bismo sve uklju
ili, rizikovali bismo stvaranje bljeska koji bi razorio
svest. To bi bilo kao sevanje m u n j e u mozgu epilep
tiara, koje p r e t h o d i konvulzijama i gubljenju svesti.
K a k o nastavljamo da poveavamo svest ka v r h u pira
mide, moemo lako prei p r e k o stanja samosvesti i pos
tati nepokretni.
Bioenergetika to radi drugaije. Proirivanje svesti
u pravcu p r e m a dole dovodi individuu blie njenom
nesvesnom. Na cilj nije da uinimo da nesvesno pos
t a n e svesno, ve da uinimo da nesvesno postane blie
i manje zastraujue. K a d a se spustimo do granice na
kojoj svest telom dodiruje nesvesno, postajemo svesni
nesvesnog i n a e snage, dok je svest naa slava. Ose
amo jedinstvo ivota i shvatamo da je ivot smisao
ivota. Moemo se ak dalje spustiti i dopustiti nesves
n o m da nas obavije kao divan san ili ekstatiki orga
zam. Onda se ponovo r a a m o u dubokim izvorima n a
si Albert Camus,
Books, 1955), str. 14.

The

Myth

oj

Sisyphus

(New

York,

Vintage

281

eg bia i moemo poeti novi d a n visokom sveu

kojoj nije potrebno da se zbog s t r a h a od m r a k a uva
prolazne svetlosti.
Rei i poviavanje

svesti

Rajh je 1949. godine promenio ime terapije koju je

radio; dotadanje ime karaktero-analitika vegetoterapija promenio je u orgonsku terapiju. Orgon je ime
koje je dao osnovnoj kosmikoj energiji. Ta promena
se desila u isto v r e m e k a d a je poeo da veruje da
rei mogu biti izostavljene iz terapijskog procesa, po
to se d i r e k t n i m radom na energetskim procesima tela
mogu izazvati znaajna poboljanja.
U prvoj glavi sam govorio o tome da je Rajh mogao
da pomogne pacijentima da razviju refleks orgazma
u toku vrlo k r a t k o g vremenskog perioda, ah da se to
nije odravalo u periodu posle zavravanja terapije.
Pod stresom svakodnevnog ivota problemi se ponovo
pojavljuju, te pacijent gubi sposobnost da se preda svo
me telu. Ali. ta tano znai proraivanje neijih p r o b
lema"? Olako koristimo te rei ne objanjavajui nji
hove dimenzije.
Analitiki reeno, problem je p r o r a e n kada osoba
zna ta, k a k o i zato. U emu je problem? Tehnika
psihoanalize ima za cilj da odgovori na ta pitanja.
Zato onda nije efikasnija? Odgovor je da postoji i
etvrti faktor, ekonomski ili energetski. Rajh je p o
kazao da ukoliko ima p r o m e n a u seksualnom funkcionisanju pacijenta, ili u njegovoj energetskoj ekonomi
ji to jest, ukoliko ima vie energije nego to je
otputa pacijent ne doivljava znaajno poboljanje.
Nije dovoljno znati. Svi znamo ljude koji neto zna
ju o ta, k a k o i zato" svojih problema, ali koji ne
mogu da p r o m e n e nita u svome emocionalnom r e a govanju. Tako je mnogo knjiga napisano o psihologiji
da je obilje informacija o problemima linosti svima
dostupno. T a k v e knjige retko pomau oveku da p r o
radi svoje probleme, ak i kada n u d e k o m p l e n t n u in
formaciju o ta, kako i zato". Razlog je da je znanje
funkcija svesti glavom koja ne prodire n u n o do svesti
telom i ne utie na nju. Naravno, ona moe uticati na
svest telom. To se deavalo u ranim godinama psiho282

analize p r e nego to su ljudi postali psiholoki prefinjeni. Tada k a d a je pacijent kroz interpretaciju snova
saznao da ima incestuozne elje za svojom majkom,
bio je uznemiren i fiziki p o k r e n u t tim saznanjem.
To ga je pogaalo i na to je reagovao itavim svojim
biem. To je bio efikasan uvid. Danas pacijenti olako
govore o mrnji p r e m a majci i o tome k a k o ih je
majka odbacila, bez jakih emocija ili energetskog
naboja.
Upravo je ta situacija prianja o oseanjima, a ne
doivljavanje na licu mesta, na,vela Rajha da razvije
tehniku k a r a k t e r n e analize a zatim t e h n i k u razbijanja
k a r a k t e r n o g oklopa. A mi se jo uvek pecamo na mis
teriju rei, kao da samo izgovaranje menja stvari. Mis
lim da to ak ide i dalje. esto koristimo rei da bis
mo osujetili promene. Oseamo se bezbedno sve dok
moemo da priamo o neemu, j e r prianje smanjuje
potrebu da oseamo i da reagujemo. Rei su supstitut za akciju, povremeno vrlo potreban i vredan, ali
su u drugoj prilici p r e p r e k a ivotu tela. A k a d a se re
i koriste kao supstitut za oseanja, one saimaju i
umanjuju ivot.
Kada se oslanjamo na rei uvek postoji opasnost da
one nee izraziti istinu. Ljudi n a m e r n o lau. Ali, ne
moe se lagati na telesnom nivou, poto izvetaenost
izdaje m a s k i r a n a oseanja. U terapiji ne sreem esto
ljude koji lau, m a d a se i to deava. Ali, postoji samo
obmanjivanje kada ovek govori neto to misli da
je tano, ali se to ne slae sa istinom njegovog tela.
Ljudi esto kau dobro se oseam", a ak i letimi
nim pogledom se vidi da su umorni, tuni ili utueni.
To ne mora biti n a m e r n o laganje; esto je to fasada
koju ljudi stvaraju recima vie da bi ubedili sebe nego
druge.
Ko bi se usudio da tvrdi da veruje svakoj rei koju
ljudi izgovore? Takva osoba bi zasigurno bila n a i v n a
ili budalasta. Svaki t e r a p e u t sumnja u pacijentove re
i sve dok ne zae iza fasade ili o d b r a n a koje je paci
j e n t nesvesno podigao protiv samootkrivanja. Razum
ljivo je, p r e m a tome, zato je Rajh pokuavao da do
p r e iza rei i da radi na pacijentovim problemima samo
na telesnom ili energetskom nivou. Zato onda nije
uspeo? Zbog toga to su rei, bez obzira na nepouz
danost, ipak neophodne za ljudsko funkcionisanje.
283

Rei su veliko skladite iskustva. One slue toj funk

ciji na k u l t u r a l n o m nivou, u priama koje smo ispri
ali i u knjigama koje smo itali. Istorija se ne uva
samo r e c i m a i m a artefakata koje o t k r i v a m o ili ostata
ka iz prolosti ali prouavanje istorije bez pribegavanje pisanim i izgovorenim recima bio bi cilj koji
prevazilazi ljudske moi.
Rei slue istoj funkciji i pojedincu i drutvu. i
votna istorija jedne osobe je u njenom telu, ali je
svesna istorija njenog ivota u recima. A k o n e m a seanja na neke doivljaje, nee imati ni rei da ih opie.
A k o postoje seanja, to e se prevesti u rei koje e
zamisliti, izgovarati ili pisati. U svakom sluaju kada
se seanja j e d n o m p r e v e d u u rei, one dobijaju ob
jektivnu realnost, a jo vie k a d a se rei izgovore.
Dok sam bio na terapiji video sam p r e d s t a v u lica moje
m a j k e koja me ljutito gleda, jer sam je uznemirio pla
kanjem i rekao sam glasno: Sto se ljuti na m e n e ?
Plaem samo zato to elim da bude sa m n o m " . Doiveo sam oseanje kao da sam dete, ali sam govorio
recima odraslog. Izgovorivi to, postao sam svestan ose
anja bola i oka zbog n j e n e reakcije. Znajui to, m o
gu razumeti zato sam kasnije u ivotu reagovao sli
nim oseanjima oka i bola kada sam se sretao sa
takvom reakcijom dok sam pokuavao da posegnem
za nekim.
Izgovarajui, objektivizirao sam to iskustvo i za se
be i za onoga ko me je sluao, Rajha. On je takoe
razumeo moj doivljaj i saoseao je sa mnom. Njego
vo saoseanje je to uinilo jo stvarnijim, jer ak i
kada bih ja zaboravio, on bi se mogao seati.
To je samo j e d a n primer. U toku terapije ovek ot
k r i v a i povezuje m n o g e zaboravljene doivljaje koji su
skriveni delovi samstva. Ponovno proivljavanje na t e lesnom nivou stvara oseanje ubeenosti koje se ne
moe na drugi nain postii. Ali, prianje drugima o
tome daje im oseaj realnosti koje samo rei mogu da
ponude. To se pripada delu samstva ili tela ukljuenog
u taj doivljaj, poboljavajui njegovo integrisanje u
linosti.
Oseanja i doivljavanja su vani, jer su rei bez
njih prazne. Ali, samo doivljavanje nije dovoljno. Co
vek treba da govori o doivljavanju vie puta. da p r o
n i k n e sve nijanse i znaenja i da ih uini objektivno
s t v a r n i m u svojoj svesti. Ako to radi, ne m o r a da
284

proivljava taj doivljaj ponovo i ponovo da bi ga n a

pravio efikasnim agentom promene. U ovom sluaju
rei izazivaju oseanja i postaju odgovarajui supstitut za akciju.
Verujem da je govor veoma vaan u procesu t e r a
pije i doputam da se otprilike pola celokupnog v r e
mena provede u prianju. Nekada se itave seanse pos
vete diskutovanju o ponaanju i stavovima i t r a g a n j u
za njihovom vezom sa iskustvima iz prolosti. A svaki
govor uvek prati r a d na telu. Ponekad, m e u t i m , ose
am da se diskusija ponavlja i da ne vodi n i k u d a .
K a d a se to desi,, radimo vebe koje su n a p r a v l j e n e t a
ko da omogue doivljavanje onoga o emu se govo
rilo.
italac koji zna da ja stalno naglaavam d i r e k t n u
vezu izmeu realnosti i tela moe biti iznenaen i zbu
njen sada k a d a govorim o realnosti rei. Ta zbunje
nost je neizbena ukoliko zaboravimo injenicu da m o
deran ovek ima dvojnu svest, k a o to s a m istakao u
p r e t h o d n o m odeljku. Rei nemaju isti smisao nepos
redne realnosti kao to ima telesni doivljaj; njihova
realnost je u oseanjima koja se izraavaju i izazivaju.
P r e m a tome, rei rnogu biti n e s t v a r n e k a d a su potpu
no nepovezane sa oseanjima. Ali za mnoge ljude, p o
sebno za decu, rei mogu imati moniji uticaj od u d a
raca.
Nisu deca jedina koju rei mogu duboko da povrede.
Mislim da smo svi svesni te injenice. Osoba iroke
svesti briljivo bira rei kada k r i t i k u je ili iznosi nega
t i v a n stav, da ne bi povredila samopotovanje druge
osobe.
Kao to mogu nekoga, da povrede, rei mogu imati i
veoma pozitivan efekat. Rei pohvale znae duboko
priznavanje. J e d n a je stvar oseati da su vai napori
uoeni, a druga uti priznanje izraeno recima. Cak i
k a d a ovek osea da je voljen, uzbudljivo je, obogaujue i prijatno kada uje da mu druga osoba kae
volim te". Mogu da n a v e d e m mnogo t a k v i h primera.
Lep si". Drag si m i " . I slino.
Mogu samo da pretpostavljam zato rei imaju tak
vu mo. Oseanja su subjektivna: rei, m e u t i m , i m a
ju objektivan kvalitet. One su v a n osobe da bi se
mogle uti ili videti. One takoe traju. Svi mi znamo
da nije lako izbrisati efekat izgovorenih rei. J e d n o m
285

izgovorene, rei izgleda da traju. Neke mogu odzva

njati kroz venost. Rei P a t r i k a Henri ja (Patrick H e n
ry) Daj mi slobodu, ili me u b i j " jo opstaju kao spo
menik ljudskog duha, iako je seanje na oveka i na
situaciju iilelo. ekspirove rei imaju slian besmr
tan kvalitet.
Poto su rei skladite iskustva, o n e takoe slue da
ukalupe i oblikuju budua iskustva. K a d a m a j k a kae
kerki Mukarci su sebini. Ne veruj im", ona prvo
prenosi kerki svoje iskustvo, a, zatim s t r u k t u r i r a kerkina budua iskustva sa m u k a r c i m a . Prosto reeno,
bilo da se kae Mukarci su sebini" ili Mukarcima
ne treba verovati", efekat je isti. To je ono to zovemo
kola ivota. Cilj kole je da p r e t h o d n a iskustva p r e
nese detetu uglavnom u formi rei, i da tokom istog
procesa s t r u k t u r i r a detetove b u d u e odnose u ivotu u
skladu sa tim iskustvom.
Ne mogu ulaziti u pitanje valjanosti ili nedostataka
stvorenih u toku procesa kolovanja dece. U sadanjoj
kulturi je bilo neophodno da se razvije institucija ko
le. U svakom kolskom p r o g r a m u je vano da li je
komunicirano iskustvo tano opaeno i iskreno pre
neseno. Izvesno je da u poduavanju istorije iskrivlja
vanja nisu retkost.
Bavimo se moi koju rei imaju da bi formirali is
kustvo. Zamislite dete k o m e roditelji govore: Uvek
neto pogrei". To dete e celog ivota u izvesnoj
meri patiti od oseanja da ono n i k a d a ne moe nita
da u r a d i k a k o valja. To oseanje nekompetentnosti e
se odrati bez obzira na to koliko se dobro ono snalazi
u ivotu. Rei su se utisnute u detinji mozak i njihovo
brisanje se ne postie lako.
U m n o g i m sluajevima na kojima s a m radio naao
sam n e k e podatke o utiskivanju, esto negativnog ka
raktera. J e d n a pacijentkinja mi je priala da joj je
majka uvek govorila: Nijedan m u k a r a c te nee h t e ti", i te rei su ibile kao ini baene na nju. Evo i drugog
primera. Pacijent mi je r e k a o : Ne mogu imati p r i
jatelje. Oekujem i hou previe od njih". Z n a o sam
da je to tano u njegovom sluaju, ali nisam znao
zato je on, znajui to, ostajao u p o r a n u postavljanju
n e r a z u m n i h zahteva. O t k r i o je da je njegova majka
bila p r e m a njemu neprijatelj na m n o g o naina. Onda
sam ga p i t a o : Da li je previe traiti majku koja
286

nije neprijateljska?" On je o d m a h odgovorio: Da, to

je previe". K a d a sam p i t a o : Zato?", rekao je da on
nije mogao imati t a k v u majku. Naglasio s a m da se
moje pitanje odnosilo na traenje a ne na dobijanje.
Da li je previe da se trai tako neto?" Odgovorio
j e : Ne za d r u g e ; ali meni je bilo teko". A onda:
Moja majka je uvek govorila da previe traim".
Dete nikada ne trai previe". O n o trai ta
eli. Previe" je procena odraslog, koja slui tome
da uini da se dete osea k r i v i m samo zato to neto
hoe. Posledica krivice je da osoba trai previe, t a k o
da moe biti odbaena. Odbacivanje podrava njegovu
krivicu i z a t v a r a k r u g u koji je zarobljen.
Snazi rei se moemo suprotstaviti jedino drugim
recima. Nove rei moraju zvuati istinito, moraju za
zvoniti u pacijentu da bi ga oslobodile spona rei. To
je ono to r a d i m o k a d a proraujemo problem, anali
tiki objanjavajui njihovo ta, kako i zato. Taj p r o
ces vodi onome to analitiar zove uvid, a to se moe
definisati kao uoavanje poremeaja u utiskivanju".
Ne t v r d i m da s a m a analiza i uvid menjaju linost.
Postoji drugi znaajan faktor, energetski, sa kojim se
mora raditi na energetskom nivou. Ono za ta se za
laem jeste da se p r o m e n a u linosti moe odrati sa
mo ukoliko je k a o rezultat proraivanja problema pos
tignuto dovoljno uvida.
Brzo leenje" koje je Rajh mogao da postigne m o
e se nazvati maginom transformacijom ili transcen
dentalnim doivljajem. To se deavalo pacijentu zbog
onoga to je Rajh bio i onoga to je radio. Radio sam
sline maije" sa pacijentima, ali znam da t a k v e p r o
m e n e nisu postojane. O n a k o k a k o promena nastaje pod
j e d n i m uslovima, t a k o moe nestati pod drugim. K a d a
se jednom izgubi, pacijent vie ne zna put do svoga
osloboenog stanja. Potrebna mu je m a p a , k a o to je
Konveju (Conway) bila p o t r e b n a kada je t r a g a o za S a n
gri-La.
J e d a n od ciljeva analize jeste da stvori tu m a p u
u pacijentovom u m u . To je m a p a rei, napravljena
od seanja, i p r e m a tome predstavlja k o m p l e t n u isto
riju ivota te osobe. K a d a se sve to sloi kao mozaik,
konano ima nekog smisla i ovek vidi sebe, svoje
mesto, k a o to zna i zato" svoga k a r a k t e r a . Rezultat
toga je poveavanje svesti o sebi, svome ivotu i sve287

tu. Kroz terapiju sa pacijentima radim naizmenino

na proirivanju svesti na telesnom nivou i poveavanju
svesti na verbalnom nivou.
J e d n a moja pacijentkinja je to saeto izrazila. Rekla
j e : Ako ne verbalizuje oseanja, na kraju ne ispad
ne sasvim dobro, a ovo je poslednji kameni u m o
zaiku. Svialo n a m se to ili ne, tano je da to pos
tavlja sliku". O d m a h sam razumeo. Tako je, i u zlu
i u dobru rei postavljaju sliku. Iao bih dalje i rekao
da rei postavljaju sliku u n a e m umu o svetu oko
nas. Bez toga smo izgubljeni, to je j e d a n razlog zato
shizofrenik jeste izgubljen. On n e m a p o t p u n u sliku
o svetu ili sebi, ve samo razdvojene fragmente koje
ne moe da sloi. A k o je slika prividno kompletna ali
netana zbog iluzija, i m a m o n e u r o t s k u situaciju. Kako
terapija napreduje, dobijamo sve jasniju i taniju sli
ku o tome k a k a v je bio ivot te osobe i ko je ta
osoba sada. Terapija nije gotova dok se ne upotpuni
ta slika. Ali, m o r a m ponovo da kaem da je ta slika
verbalna, ne vizuelna. Kroz p r a v e rei vidimo i znamo
sebe. P r e m a tome, njima moemo sebe izraziti.
Korienje p r a v i h rei je energetska funkcija zbog
toga to je to funkcija svesti. To je svest da rei (ili
reenice) tano odraavaju oseanja, da ideje odgova
raju sentimentima. K a d a su rei i oseanja povezani,
energetsko proticanje koje nastaje poveava stanje uz
buenja u telu i u m u , poveavajui nivo svesti i otrei
fokus. Ali, uspostavljanje k o n t a k t a nije svesna opera
cija. Ulaemo svestan n a p o r da n a e m o p r a v e rei
koje e izraavati naa oseanja svaki pisac to radi
ali samo slaganje m e u njima se deava spontano.
P r a v e rei skliznu na svoje p r a v o mesto, nekada sas
vim neoekivano, kada smo otvoreni za oseanja, i do
p u t a m o im da protiu. Verujem da je energetski n a
boj povezan sa oseanjem uzbuenja i da aktivira
n e u r o n e mozga koji su povezani sa formacijom rei.
K a d a ti n e u r o n i odreaguju na smisao oseanja, dea
va se odgovarajue slaganje i ima se utisak da se u p a
lila sijalica u glavi.
P o n e k a d ljudi koriste rei koje nisu povezane sa
oseanjima. U tom sluaju za te osobe kaemo da go
vore rei koje im p r v e p a d n u na pamet. Taj izraz t a
koe moe znaiti da rei nisu povezane sa realnou
situacije. Zainteresovan sam za izraavanje sebe, jer
288

je to izraz tela i oznaava svest o dinamskom procesu

sadranom u verbalnoj komunikaciji. To postaje jasnije
kada te izraze uporedimo sa njima suprotnim izrazi
ma Govori iz srca", ili Rei mu idu direktno iz sr
ca". Govorenje iz srca se manifestuje kroz ton glasa
i korienje rei koje prosto i direktno izraavaju ose
anja onoga koji govori. K a d a osoba govori iz srca.
o d m a h smo impresionirani njenim integritetom i in
tegritetom njenih stavova.
K a d a rei dolaze samo iz glave, nedostaje im ta jed
nostavnost i neposrednost. One su ili tehnike ili in
telektualne i odraavaju sabesednikovu p r i m a r n u zao
kupljenost idejom, a ne oseanjima. Ne kritikujem
t a k a v nain govora kada to odgovara situaciji. Ali, ak
i u takvoj situaciji, mnogi dobri govornici unose jezik
tela i oseanja u svoj govor. Oni to r a d e jer ne mogu
p o t p u n o da razdvoje svoje misli od oseanja.
Razdvajanja misli i oseanja vodi sterilnom intelektualizmu koji neki ljudi brkaju sa erudicijom. Bez ob
zira na to ta ta osoba kae, to zvui neuzbuujue i
ne vodi nikuda. Nedavno s a m na televiziji pratio raz
govor izmeu Viljema Baklija (William Buckley Jr.)
mlaeg i Malkolma, Magerida (Malcolm Muggeridge).
Kontrast govora te dvojice je bio zapanjujui. M a g e rid je izraavao svoje ideje prostim jezikom, sa ose
anjima. S druge strane, Bakli je koristio rei koje se
obino nalaze u filozofskim raspravama. Magerid je
bio zanimljiv, Bakli dosadan, i ta razlika se videla i
u njihovim telima. Magerid, stariji ovek, imao je j a s
ne, sjajne oi i ivahne pokrete. Bakli je bio krut,
uzdran, a oi su mu izgledale isprano.
Rei su jezik ega isto onako kao to su pokreti j e
zik tela. Ego psihologija se, p r e m a tome, bavi recima
koje ovek koristi. Nijedno ozbiljno prouavanje ljud
ske linosti ne moe zanemariti vanost ega i njegove
psihologije, ali se takoe ne moe ograniiti na samo
taj aspekt linosti. Ego nije linost i ne funkcionie n e
zavisno od tela. Disocirani ego i disocirana intelektualnost predstavljaju gubitak integriteta linosti. Ego psi
hologija nije u stanju da prevazie taj problem, jer
njena iskljuiva usmerenost na ego produava tu disocijaciju. T r e b a problemima pristupiti sa strane tela i
oseanja da bi se ustanovio proces leenja. Ali, taj
proces mora biti svestan injenice da je jednostran.
289

Samo se kroz rei konflikt moe dovesti do glave

i razreiti. Koristim re glava" u bukvalnom smislu
gornjeg dela tela. Svi organizmi se kreu kroz ivot
prvo glavom, kao to i dolaze u ivot prvo glavom.
Glava sa ego funkcijama je kao v r h strele. Zamislite
strelu bez vrha i imaete sliku tela sa oseanjima, ali
bez glave koja prevodi oseanja u delotvornu akciju.
Ali, ne zaboravimo da je v r h strele bez dralje ili ego
bez tela samo ostatak onoga to je n e k a d a bilo snaga
ivota.
Principi

karakter

Nesposobnost ego psihologije da razrei problem disociranog intelekta nedavno je dovela do razvijanja teh
nika koje naglaavaju regresiju kao sredstvo pomaga
nja ljudima da dosegnu duboka oseanja. Bioenergetika koristi takve tehnike i koristila ih je mnogo go
dina. Ali, regresija i proirivanje ljudske svesti nisu
sami po sebi cilj, niti su valjan terapeutski cilj. Ono
to svaki pacijent eli jeste da b u d e u stanju da funkcionie u ivotu kao p o t p u n o integrisano i efikasno
ljudsko bie. To se moe postii samo ako je r e g r e
sija balansirana napredovanjem, proirivanjem svesti,
kretanjem nadole uporedo sa kretanjem prema nagore,
p r e m a glavi. Covek ide unazad, u prolost, da bi mo
gao u sadanjosti da se kree u n a p r e d .
Ravnotea je vaan kvalitet zdravog ivota. To sta
novite je t a k o oigledno da mu ne treba n i k a k v a
potpora. Govorimo o uravnoteenoj dijeti, odgovara
juoj ravnotei izmeu igre i rada, izmeu mentalne
i fizike aktivnosti itd. Meutim, obino nismo svesni
koliko duboko principi ravnotee operiu u n u t a r n a
eg tela i u prirodi, m a d a smo postali svesni kritine
vanosti ravnotee. Mi potcenjujemo prirodu, eksploatiemo je, remetei n j e n u ekoloku ravnoteu od koje
zavisi na opstanak. Sada kada je na opstanak doao
u pitanje, shvatamo opasnosti svoga neznanja i poh
lepe. To isto radimo sa svojim telima.
Princip ravnotee, onako k a k o operie kod ivih or
ganizama, najbolje se prikazuje onim to se naziva h o meostatskim mehanizmima tela. Hemijski procesi tela
zahtevaju odravanje precizne ravnotee izmeu v o donika i hidroksilnih jona u krvi i drugim telesnim
290

tenostima. Optimalni odnos je predstavljen kiselou

7,4. Previe vodonikovih jona stvara acidozu; premalo
dovodi do alkaloze. Oba mogu dovesti do k o m e i smrti.
Poto ivot nije statiko stanje, ve proces stalne in
terakcije i r a z m e n e sa sredinom, kiselost krvi nije
konstantna, ve fluktuira izmeu 7,38 do 7,42, a biva
kontrolisana p o v r a t n i m sistemom koji kroz disanje re
gulie kiselost.
Sa remeenjem ravnotee u smeru kiselosti, pojaano
disanje udaljava ugljen-dioksid, smanjujui koncentra
ciju vodonikovih jona u krvi. K a d a se ide ka alkalnoj
strani, smanjenje disanja dovodi do zadravanja ugljen-dioksida i poveanja vodonikovih jona u krvi.
Z n a m o da naa u n u t r a n j a telesna t e m p e r a t u r a tre
ba da se kree oko 36,6 C. Meutim nismo svesni s u p
tilnog m e h a n i z m a koji stabilizuje n a u t e m p e r a t u r u .
Kada n a m je hladno, d r h t i m o . D r h t a n j e nije reakcija
bez ikakvog cilja. Hiperaktivnost miia kroz d r h t a n j e
stvara toplotu koja je p o t r e b n a za odravanje telesne
t e m p e r a t u r e . D r h t a n j e stimulie disanje, dodajui vie
kiseonika metabolikoj vatri. Nevoljno p o d r h t a v a n j e
miia u bioenergetskoj terapiji ima slian efekat. Po
veana telesna t e m p e r a t u r a se automatski oslobaa
kroz pojaano znojenje i smanjuje se smanjenjem mi
ine aktivnosti.
Pomislite na tenosti u organizmu, iji iznos treba
da se odrava na optimalnom nivou, t a k o da ne pos
tajemo d e h i d r i r a m ili prepunjeni vodom. Telo na n e svesnom nivou odrava ravnoteu unoenja i izbaciva
nja tenosti. Svest ima m a l u ulogu u tom procesu,
ograniavajui se na nalaenje vode za pie k a d a telo
poalje signal za t a k v u potrebu. Telo zna" ta mu
treba i zna ta t r e b a da radi. To znanje je t a k o za
divljujue da je V. B. Kenon (W. B. Cannon), koji jc
istraivao te procese, nazvao svoju studiju Mudrost
tela.
Covek svesno utie na te procese kada se procesi
homeostaze zbog bolesti poremete. Njegova interven
cija je tako n a p r a v l j e n a da ponovo uspostavlja r a v n o
teu, da se telo moe samo leiti i odravati svoje
ivotne funkcije. Ravnotea je vaan princip.
Sto se tie nae ire aktivnosti, ravnotea je pod
jednako vana. To se jasno vidi kroz na stav i na
in hodanja. Stojimo na dve noge i samo t a d a kada
stojimo na obe noge mi smo u dobroj ravnotei. Neko
19

291

moe poremetiti ravnoteu d r u g e osobe traei da ova

stoji samo na jednoj nozi. To je ono to mi radimo
vebom padanja. Hodamo ili trimo na d v e noge i
odlino odravamo ravnoteu prebacujui se sa jedne
na drugu nogu. To ne radimo svesno. Ako previe n a s
tojimo da budemo svesni te aktivnosti, neemo daleko
stii. To je kao pria o stonogi koja je pokuavala da
svesno donese odluku kojom nogom da k r e n e i k o
j i m redosledom, pa se uopte nije mogla p o k r e n u t i .
Ravnotea podrazumeva dvojnost kao, imati dve
noge ili polamost, kao severni i juni pol magneta.
U krvi je to predstavljeno ravnoteom izmeu H i
O H ~ jona. Ali, ravnotea nije statian fenomen, j e r
da jeste, pokreti ne bi bili mogui. Bilo bi nemogue
hodati kada bi obe noge bile na slian nain i isto
vremeno aktivirane. Covek bi skakao, a ne hodao. i
vot je kretanje i ravnotea u isto vreme, ili ravnotea
pokreta. Ta ravnotea p o k r e t a postie se prebaciva
njem naboja, smenjivanjem uzbuenja sa jednog pola
na drugi, sa leve noge na desnu i opet nazad, od udi
sanja do izdisanja, od irenja do sakupljanja, od svesti
dana do nesvesti spavanja. Ta ritmika aktivnost tela
je jedinstvo koje je u osnovi svih dvojnosti kojih smo
svesni.
U ivotu nema dvojnosti bez tog jedinstva k a o os
nove. I nema jedinstva bez odgovarajue dvojnosti.
Taj pojam dvojnosti i jedinstva svih ivih procesa
nasledio sam od Vilhelma Rajha. Na to gledam kao na
njegov najvei doprinos r a z u m e v a n j u ljudske linosti
i ivota. On je to pretpostavio kao princip jedinstva i
to je suprotstavio svim p r i r o d n i m funkcijama. U d v o j
nosti uvek ima suprotnosti.
+

Na logian um vidi stvari samo k a o dvojnost

uzrok i posledicu. To je mehanicistiki stav. Nai spiritualni umovi, ako s m e m da upotrebim taj izraz, vide
samo jedinstvo koje je u osnovi svega. To r a a mis
tian stav. Razumevanje p a r a d o k s a jedinstva i d v o j
nosti je podruje funkcionalnog miljenja. To zahteva
novu svest koja nije ni mistina ni mehanicistika. A
ivot je paradoks. To je v a t r a koja gori u vodi, ne na
vodi, kao vatra ulja, ali, k a o deo vode. udno je da
nas vatra ne unitava, niti smo uvueni i izgubljeni u
vodi. Ima misterija koje n i k a d a nee biti razreene,
ili se b a r ja n a d a m da nee. Misterije su sutina ljud292

skog bia, jer bismo bez njih izgubili oseanje straho

potovanja i, najzad, potovanja p r e m a samom ivotu.
Funkcionalno miljenje je dijalektiko i ja sam ko
ristio dijalektike dijagrame tokom rada da bih objas
nio razne odnose. S a d a u koristiti j e d a n t a k a v dija
g r a m da pokaem odnose izmeu dva naina svesti.
Sa take gledita svesti, sve ega ovek moe biti
svestan jeste dvojnost, svesti glave i svesti tela, mi
ljenja ili oseanja. Jedinstvenost postoji samo na n i
vou nesvesnog, ili na telesnim procesima iza percep
cije. K a k o znamo da jedinstvo postoji ako ga ne m o
emo opaati? Moemo zakljuiti o njegovom postoja
nju, slutiti odnose, i moemo maglovito oseati jedin
stvo, poto granica izmeu svesnog i nesvesnog nije
zid, ve prelazna zona. U toku dnevnog
prolaenja
kroz taj predeo stiemo prisnost sa osnovnim jedin
stvom. Mistici, ija se svest lake proiruje preko tog
predela, svesniji su tog jedinstva nego drugi.

NESVESNI
TELESNI PROCESI
POVEANI ENERGETSKI N A B O J IU UZBUENJE

Postoji drugi nain da

glavom ili u m o m i svest

se oseti jedinstvo.
telom ne samo da

Svest
su u
293

k o n t a k t u j e d n a sa d r u g o m ve se dodiruju i povre
meno spajaju. U toploti i uzbuenju fuzije oni su s u b
limirani i postaju jedinstvena svest koja je i svesna
i nesvesna u isto v r e m e (drugi paradoks). Doiveo sam
mnogo t a k v i h fuzija u ivotu. K a o dete sam bivao
toliko uzbuen gledajui igru da za t r e n u t a k nisam
znao da li sam b u d a n ili sanjam. Morao sam sebe da
utinem da bih to saznao. T a k o e sam u seksu doi
veo orgazam od koga sam lebdeo, proirujui granice
sebe. koji me je uinio svesnim svog nesvesnog. To
su ekstatiki doivljaji. Oni se deavaju mnogim lju
dima. K a d a se to desi, osoba zna" i osea jedinstvo
ivota.
Ipak, uglavnom reagujemo dvojnom sveu. To je
normalno, j e r ekstaza samo moe da b u d e izuzetan
doivljaj, a k o je p r a v a ekstaza. Meutim, blii smo
tom stanju ukoliko smo svesni i penjanja i proiriva
nja. Dve strelice dijalektikog dijagrama se pribliavaju
j e d n a drugoj.
Da bismo to uradili, m o r a m o prihvatiti da je pri
roda svesti dvojna. Nema ekstaze ni na jednoj' strani
izolovano, susret suprotnosti je ono to stvara varnicu
fuzije.
A k o prihvatimo dvojnost svesti, m o r a m o prihvatiti
da smo na svesnom nivou svesni dvojne prirode li
nosti. K a d a se usmerimo na miljenje, k a o to ja r a d i m
kada piem, ovek je svestan svoga u m a i njegovih
m e n t a l n i h procesa. Poto je ovekovo miljenje jedin
stveno, on shvata da ima svoj sopstveni u m . Dakle,
ako se osoba usmeri na svoje telo, postaje svesna da
ima sopstveni ivot. Sa take gledita svesti,, ovek
mora da p i t a : Ko sam j a ? " Da li sam ja taj um ovog
ivog tela koji misli?" Oigledan odgovor je i jedno
i drugo, jer obino ne moemo biti u istom t r e n u t k u
svesni oba. Za svest je vano da se fokusira na dve
razliite operacije u isto vreme. Zamislite dva aviona
koja lete u dva razliita k v a d r a n t a neba i jedan reflek
tor koji pokuava svetlou da obuhvati oba a v i o n a ;
to je nemogue. Ali, taj problem ljudske dvojnosti
obino nas ne uznemirava. Reflektor svesti je pokret
no postolje koje se okree lako i brzo. Svest je u stanju
da skoi sa jednog na drugi k v a d r a n t tako brzo da
moe odrati obe perspektive u n u t a r normalnog obi
ma panje.
294

Taj pojam mogu ilustrovati, poto koristim to poma

galo svesti kada drim j a v n a predavanja. Tokom go
dina sam nauio da efikasan govornik nikada ne gubi
kontakt sa sluaocima. Drei predavanja, to je pos
tala moja praksa koja je sada postala navika da
gledam u ljude u publici, da ih oseam i da govorim
sa njima. Mogu dodati da mi ta navika stvara tekoe
kada govorim pred mikrofonima bez publike. Ali, pos
toji drugi problem u toj navici ili praksi. Ako se ovek
previe usmeri na publiku, moe izgubiti k o n t a k t sa
sobom, onim to on jeste, gde mu je mesto i onim to
ima da kae. A ovek ne moe biti na oba mesta u
isto vreme.
Svi govornici se suoavaju sa tim problemom. K a d a
itam pripremljen tekst lako izgubim k o n t a k t sa p u b
likom. Tada je neophodno podii pogled i gledati p u b
liku s v r e m e n a na v r e m e da bi se uspostavio kontakt
sa njom. Ono to ja radim je da smenjujem panju sa
publike na sebe. i opet nazad, u u m e r e n o m ritmu, tako
da izgleda da n e m a prekida u k o n t a k t u sa bilo koje
strane. To je princip koji je u osnovi alternatora. To
je princip ritminosti koji radi u svima n a m a sve v r e
me, mada mnogi od nas nisu svesni te aktivnosti. Takvo
je hodanje koje je mogue samo ako se smenjuju no
ge j e d n a za drugom.
Verujem u vrednost dvojnosti na svesnom nivou. Bez
toga se ne bismo kretali glatko i efikasno k a o to to
inimo da bismo se suoili sa raznim nepredvidljivim si
tuacijama u ivotu. Bioenergetika radi na toj osnovi.
Ona smenjuje fokus sa tela na um i nazad, sa ciljem
da razvije pacijentovu svest do take na kojoj obimom
panje moe obuhvatiti oba aspekta svog svesnog bi
a.
Naravno, ta dvojnost postoji samo na svesnom nivou.
Ispod nivoa svesti postoji jedinstvo; ovek nije mis
lei um ili oseajue telo, ve ivi organizam. Ali, po
to se veliki deo naeg ivota provodi u stanju svesti,
m o r a m o biti svesni da funkcioniemo sa dvojnou. i
t a v a teorija getalt psihologije bazira se na toj inje
nici naime, da se nita ne istie ukoliko n e m a osno
ve, da nema figure bez polja u k o m e ona postoji, da
n e m a kvaliteta bez njegove suprotnosti.
U linosti to znai da nema misli bez polja osea
nja u k o m e se odvijaju. Ali, bacanje svetla svesti na
misao uranja ostatak polja u m r a k i esto gubimo uvid
295

u oseanja koja su motivisala. misao. Mi moemo, na

ravno, proveriti naa oseanja i potvrditi da su u har
moniji sa miljenjem. Meutim, neretko, miljenje i
oseanje su u konfliktu. T r e b a da n a p u s t i m svaki po
kuaj objanjavanja zato je to tako. Doivljaj tog
konflikta je vrlo est. Hou da k u p i m veu jahtu, ali
razmiljam o ceni i odravanju i u konfliktu sam. Ili,
hou da se astim u k u s n i m kolaiima, ali razmiljam
0 kilogramima koje mogu nabaciti i u konfliktu sam.
Svi terapeuti se bave konfliktima, ne ovog tipa koji
sam opisao, ve slinim, u kojima postoji konflikt iz
meu oseanja ili elja koje bi ovek hteo da izrazi
1 s t r a h a od posledica. Poto do posledica nije dolo,
p r i s u t a n je strah kao m e n t a l n o opaanje to jest,
misao je povezana sa telesnim reakcijama. Ne kaem
da je taj strah izmiljen kada kaem da je m e n t a l a n .
On se fiziki doivljava k a o strah, m a d a proizlazi iz
mentalne aktivnosti. Terapija se bavi intenzivnim k o n
fliktom u k o m e su oseanja koja nastoje da se ispolje
vana za integritet linosti a posledice p r e t e tom in
tegritetu. K a d a ovek ne moe da razrei intenzivan
konflikt, jedino reenje je da prigui elje ili oseanja
da bi otklonio strah, to konano dovodi do potiski
vanja konflikta. Covek uklanja iz svesti itavu situa
ciju i u izvesnom smislu ona zaista ne postoji. Meu
tim, konflikt ne nestaje. On postaje s t r u k t u r i r a n u telu
na nesvesnom nivou. On samo nestaje iz vidokruga.

naa na tipian ili predvidljiv nain, bilo da je to

dobro ili loe. Predvidljivost takoe znai zavisnost;
moe se oekivati od osobe sa dobrim k a r a k t e r o m da
ima vrline, ili od osobe sa loim k a r a k t e r o m da bude
nemoralna ili neprincipijelna.
Ali, ako ponaanje jedne osobe nije s t r u k t u r i r a n o
ili uklopljeno na neki nain, odakle ta predvidljivost?
Drugim recima, k a k o ovek koji je relativno zdrav,
spontan i p o t p u n o sposoban da se samoizraava, moe
imati k a r a k t e r ? P r e svega, m o r a m o shvatiti razliku iz
meu k a r a k t e r a i k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . Dodavanje rei
s t r u k t u r a " oznaava da sklop ponaanja nije svesno
odreen, ve da je postao nesvesno fiksiran i rigidan
na telesnom nivou. K a d a je ponaanje voeno svesnom vodiljom ili principima, ponaae se k a r a k t e r i s
tino sve dok principi pospeuju njegovu dobrobit.

Taj nain borbe sa konfliktom stvara razliite k a r a k

t e r n e s t r u k t u r e koje sam opisao. T a k v u adaptaciju
s m a t r a m o neurotskom, j e r ozbiljno remeti sposobnost
osobe da funkcionie kao p o t p u n o integrisan i efikasan
pojedinac.
Ali, k a k o se relativno neneurotine osobe nose sa
nebrojenim konfliktima izmeu miljenja i oseanja
koja nastaju u njihovom ivotu? Moj odgovor je da
oni razvijaju svesno prihvaene naine ponaanja koji
su suprotni nesvesno s t r u k t u r i r a n i m oblicima ponaa
nja. Ti oblici ponaanja dobijaju formu principa.
Interesantno je da iako koristimo re k a r a k t e r " u
negativnom smislu, ona nije uvek imala takvo znae
nje. U stvari, k a r a k t e r " je esto bio korien da oz
nai n e k e vrline, u kom sluaju ide zajedno sa recima
dobar" ili osoba dobrog k a r a k t e r a " , dok drugi ljudi
imaju lo k a r a k t e r " . Re k a r a k t e r " je povezana sa
reju karakteristika" i govori da se j e d n a osoba p o

Vidimo da svest poinje sa opaanjem senzacija. Sen

zacije su neodreeno lokalizovane ili m u t n e . U pogledu
toga one se suprotstavljaju oseanjima koja su ubedljivija i odreenija. K a d a oseanja postanu snanija
i jasnije definisana, nazivamo ih emocijama. Nevolja
je u tome to koristimo re oseanja" da bismo u k
ljuili sva telesna opaanja. Sada k a d a n a m emocije
postaju integrisanije sa miljenjem, moemo govoriti
o principu. Redosled razvoja je sledei:

296

Pojam principa se retko pominje u teorijama linosti.

Skoro smo u naoj k u l t u r i dostigli taku gde je svaki
princip lo, jer postavlja granice i odreuje reakcije.
To je povezano sa moralnim principima koje mnogi
ljudi vide kao sputavanje slobode ili p r a v a na samo
izraavanje. To je nesrean razvoj, j e r su principi oz
naka osobe koja je postigla visok nivo svesti. Govorim,
naravno, o principima koji su svesno odabrani, m a d a
oni mogu biti istovetni sa onima koje drutvo p o t k r e p
ljuje.

1.

Senzacija

2. Oseanje
3. Emocija
4. Princip
Na nivou principa, ega i tela, miljenje i oseanje
su integrisani u svesno jedinstvo.
297

J e d a n od principa koji mnogi ljudi usvajaju je isti

noljubivost. Osoba moe govoriti istinu zbog
straha
od kazne sveznajueg Boga, zbog kompulzivnosti, ili
zbog unutranje uverenosti da je to ispravan nain
ponaanja. Ali, da bi se dolo do tog ubeenja, ovek
treba da ima izbor izmeu istine i lai. Ubeenost onda
izrasta iz iskustva govorenja istine i lai. U p r v o m
sluaju se osea harmonija izmeu oseanja i stava i
opaa se zadovoljstvo koje proizlazi iz te harmonije.
U d r u g o m sluaju harmonija nedostaje i ovek moe
stvarno da osea bolnost konflikta. Tada moe da n a
pravi svestan izbor zasnovan na oseanju tela.
Sva deca ponekad lau. Ona to rade da bi ispitala
ulogu obmanjivanja i mo koju ona sobom nosi. Deca
lau da bi proveravala svoju sposobnost obmanjivanja
roditelja. To im daje oseanje kontrole ukoliko sa tim
izau n a k r a j . Ali, deca takoe lau kada su uplaena od
posledica saoptavanja istine. U oba sluaja deca neto
dobijaju i neto gube. Dobit je oseanje moi i kontrole,
ili izbegavanje kanjavanja. Ali, gubitak je u zadovolj
stvu da se bude iskren. A k o je vea teta nego korist,
dete e znati da laganje, izuzev pod neuobiajenim
okolnostima, nije za njega. Ono e znati da ga laganje
kota dobrih oseanja i razvie uverenje da je laganje
loe. Njegovo telo i um e mu takoe to kazati i ono
e to verovati ne samo svojom glavom, ve i srcem.
Njegova uverenost stoji na d v e noge: na znanju i na
oseanju. Vremenom, i sa daljim iskustvom, istinolju
bivost za dete postaje stvar principa. Ono izbegava
konflikt i troenje energije
na odluivanje da li da
kae istinu ili da slae.
Princip radi kao klatno sata koje odrava redovan
ritam mehanizma. Taj princip odrava ravnoteu iz
m e u miljenja i oseanja, t a k o da su oba u harmoniji,
a da ne moraju stalno i svesno da proveravaju jedan
drugog. Principi pospeuju u r e e n ivot; bez njih, u b e en sam, ne bi bilo nieg s e m nereda i haosa.
Izgleda mi da u odsustvu principa ne bi bilo r a v n o
tee u ovekovom ivotu. Postaje lako ii do ekstrema,
opravdavati sredstvo ciljem i slediti ud t r e n u t k a . Co
vek moe doi u a p s u r d n u situaciju da hoe da pokae
svako oseanje, j e r ne zna gde da povue g r a n i c u ; ih,
sto je podjednako apsurdno, da celokupno ponaanje
kontrolie logiki. U ovom d r u g o m sluaju radi se o
298

ekstremnoj rigidnosti, a u p r v o m o potpunom odsustvu

s t r u k t u r e . Ljudi sa principima izbegavaju te ekstreme
zbog toga to sam princip predstavlja harmoniju su
protnosti, integraciju miljenja i oseanja, ravnoteu
tako sutinsku za glatko proticanje ivota.
Vano je shvatiti da se p r a v i moralni principi ne
mogu utuviti propovedima, p r e t n j a m a ili kanjava
njem. Oni mogu navesti osobu da se pokoleba pa da
slae iz straha, ali odluka, e se u svakoj novoj situaciji
donositi iznova. To nije isto to i drati se principa
koji uva od konflikta. Dalje, n a m e t a n j e neke spoljanje sile, bilo da se radi o propovedanju ili o pretnji,
remeti u n u t r a n j u h a r m o n i j u i oteava razvijanje u n u
tranje uverenosti neophodne za princip. To mogu ovako
kazati: Principi nisu zapovesti, ve ubeenja.
Evo i drugog p r i m e r a k a k o nastaju principi. Radio
sam terapiju sa mladim ovekom koji se duboko zagli
bio u stvari sa drogama,, m a d a nije bio rtva heroina.
Rad sa njegovim telom i izraavanjem oseanja (besno
u d a r a n j e kaua na primer) dovelo ga je do stanja u
k o m e se dobro oseao u telu. Onda je jednoga dana
doao kod mene i rekao mi da je kod svoga prijatelja
puio m a r i h u a n u p r e t h o d n e noi. Izgubio s a m sva dobra
oseanja koja sam se t a k o estoko trudio da postig
nem", rekao je. Sada znam da m a r i h u a n a nije p r a v a
stvar za mene." Miljenje i oseanje su zajedno stvo
rili to ubeenje. To je bio njegov prvi stav u obliku
principa, koji je postajao sve snaniji sa poveanjem
dobrih oseanja, jer, on je sada znao ta gubi koristei
droge.
Nemogue je razviti principe ukoliko ovek nema ta
da izgubi. Bez dobrih oseanja nema motivacije da se
integritet linosti zatiti. Pitanje principa se u terapiji
n i k a d a ne postavlja dok se telo ne dovede do stanja
zadovoljstva smanjenjem miine tenzije i prepreka.
Tada se pitanje principa spontano pojavljuje k a d a se
pacijent t r u d i da razume zato je izgubio ta oseanja
u toku svog svakodnevnog ivota. Na kraju, on razvija
sopstvene principe koji ga vode do odravanja stanja
zadovoljstva ili dobrih oseanja, to je veoma vano za
njegovo oseanje sebe i njegovo funkcionisanje kao integrisanog ljudskog bia.
Ne mislim da d r u t v o grei to pokuava da utuvi
mladim ljudima m o r a l n e principe u glavu. S v a k a ge299

neracija pokuava da prenese svoje iskustvo na sledeu

generaciju, da bi olakala njen put kroz ivot. Principi
kao to su deset boijih zapovesti izrastaju iz a k u m u
lacije iskustva rase. Ali, princip obuavanja je efika
san samo ako iskustvo onoga ko savetuje proizlazi iz
njegovog unutranjeg ubeenja ili oseanja. U tom slu
aju bi ovek oekivao da oni slede sopstvene principe
za zadovoljstvo. Odsustvo zadovoljstva i dobrih osea
nja kod starije generacije ini da mlai dovode u pita
nje njihove principe. Slino, n e m a nikakvog smisla
nuditi principe telu koje pati. Princip nije napravljen
tako da ini da se ovek miri sa svojom patnjom, ve
da obezbedi u n u t r a n j u harmoniju koja omoguava
uravnoteen i razdragan ivot. Principi nisu tehnika
preivljavanja. Kada je u pitanju preivljavanje, prin
cipi su irelevantni. P r e nego to govorimo o principi
ma, m o r a m o biti sigurni da se ta mlada osoba osea
dobro u svome telu i da se dobro osea u vezi toga
ko je ona. Principi joj t a d a olakavaju da zatiti svoja
dobra oseanja.
Ljudi su otkrili da ima mnogo principa koji u p r a v
ljaju njihovim ponaanjem sa ciljem da se dobro ose
aju. Istinoljubivost je j e d a n princip; potovanje d r u g e
osobe ili njenog vlasnitva je drugi. P r e nekoliko g o
dina smo moja ena i ja proveli nedelju dana na Gvadalupeu, u Klubu Mediterane. Moja ena se upoznala
sa metaninom zemljoradnikom. U toku razgovora ona
je pomenula da n i k a d a nije jela eernu trsku. On je
ponudio da joj nabavi i dogovorili su se da se n a u i
odu do polja eerne trske. K a d a su se nali, ovek je
kazao da je to malo udaljeno od hotela. Na p u t u su
proli pored nekoliko polja t r s k e i moja ena je sa
n a d o m k r e n u l a prema p r v o m polju. Videi njen pokret,
ovek ree, prosto, ..O! Ali to nije moje". Odveo ju je
do svog polja na k o m e joj je u b r a o nekoliko eernih
trski. Bilo bi lako uzeti nekoliko stabljika sa bilo koga
polja, ali to se protivilo njegovom principu da ne uzima
ono to nije njegovo. Ne t r e b a da v a m govorim o po
tovanju koje je moja ena oseala p r e m a integritetu
tog ljudskog bia.
Bioenergetski, princip je proticanje uzbuenja ili ener
gije kroz jedinstven pokret koji ujedinjuje glavu, srce,
genitalije i noge. U vezi toga javlja se oseanje da je to
p r a v a stvar, jer se osoba osea povezano, jedinstveno
300

i celovito. Nije joj potrebno da joj neko potvrdi k o

lika je njena vrednost, koja je neosporna. Ali, to je
lina uverenost i nikome je ne namee.
Moda je najvei problem sa kojim se nae drutvo
suoava nedostatak moralnog principa kod velikog b r o
ja lanova drutva. Ali, ne verujem da n a m e t n u t a m o
ralnost moe neto uiniti. To moe drati nekoliko po
jedinaca na liniji, a k o je n a m e t n u t a od veine, ali ne
moe kontrolisati veinu. Ne verujem da je n a m e t n u t a
moralnost ikada valjala. Moralne n o r m e iz prolosti
nisu n a m e t n u t e , bez obzira na injenice koje govore
suprotno. Moj sije je doneo deset zapovesti ljudima, ali
da one nisu bile u skladu sa u n u t r a n j i m ubeenjem
ljudi o onome ta je dobro a ta loe, one bi brzo bile
odbaene.
Moralni principi nisu apsolutni, m a d a su neki blizu
da to postanu. Oni nastaju da bi pomogli ljudima da
se dobro oseaju i da efikasno funkcioniu u datoj k u l
turnoj situaciji i postaju nevaei ako ne ispunjavaju
tu funkciju. Istinoljubivost moe izgledati kao p r i r o
d a n moralni princip, ali ima uslove u kojima istina
moe biti znak slabosti ili kukaviluka. Covek ne go
vori istinu neprijatelju ukoliko bi istina znaila izdaj
stvo prijatelja. Ovde se radi o dubljim principima lo
jalnosti. Ali, bilo k a k v a da je k u l t u r n a sredina, ljudi
ma su potrebni moralni principi koji e voditi njihovo
ponaanje. Bez njih bi se drutvo dezintegrisalo u stanje
haosa i ljudi bi postali otueni. Ako bi pojedinci raz
vili svoje sopstvene principe, siguran sam da bi u od
reenoj kulturnoj sredini oni ispali isti, poto je ljud
ska priroda ista.
Pisao s a m 1944. godine lanak o adolescentnoj sek
sualnosti za Rajhov asopis Seksualna ekonomija i
istraivanja orgona. U to v r e m e se smatralo opasnim
zastupanje p r a v a adolescenta na seksualno zadovolja
vanje. Diskutujui o tome sa mnom, Rajh je r e k a o :
Loven, nije u v e k preporuljivo govoriti istinu. Ali,
ako ne moe da kae istinu, nemoj uopte da govo
ri". Rajh je bio ovek od principa. Ziveo je za njih
i zbog njih je u m r o . Covek se mogao ne slagati sa tim
principima, ali nije mogao poricati integritet koji su
imali.
Princip u osnovi bioenergetike je simultana dvojnost
i jedinstvo ljudske linosti. Covek je kreativan mislilac
301

i oseajna ivotinja i, on je samo m u k a r a c ili s a m o

ena. On je racionalan um ili neracionalno telo i on
je s a m o ivi organizam. On m o r a iveti na svim n i
voima odjednom, a to n i j e lak cilj. Da bi pojedinac
bio integrisan m o r a se identifikovati sa svojim telom i
svojim recima. K a e m o da je ovek onoliko d o b a r k o
liko je dobra njegova re. Da bi se postigla ta i n t e g r a
cija, ovek m o r a poeti od tela vi ste vae telo. Ali,
to se ne zavrava na telu. Covek m o r a zavriti kao re
vi ste vaa re. Ali, re m o r a doi iz srca.

SADRAJ

I OD RAJHA DO BIOENERGETIKE
Rajhovska terapija, 19401945
Rad kao rajhovski terapeut, 19451953
Razvoj bioenergetike
II POJAM ENERGIJE
Punjenje, pranjenje, proticanje i pokret
V i ste vae telo
Um, duh i dua
ivot tela: bioenergetska veba

302

9
9
19
28
37
37
44

51
58

III JEZIK TELA

Sutina ivota: sutina stvari
Interakcija sa ivotom
Telesni znaci i izraavanje

69
69
74
83

IV BIOENERGETSKA TERAPIJA
Put u otkrivanje sebe
Jezgro terapije
Anksioznost
V ZADOVOLJSTVO: PRIMARNA ORIJENTACIJA
Princip zadovoljstva
Ego i telo
Karakterologija
Shizoidna karakterna struktura
Opis
Bioenergetsko stanje
Fiziki aspekti
Psiholoke odlike
Etioloki i istorijski faktori
Oralna karakterna struktura
Opis
Bioenergetsko stanje
Fizike karakteristike
Psiholoke odlike
Etioloki i istorijski faktori

89
8a

l u U

MW
115
H5
1 2 1

1 2 9

130
1 3 0

1 3 0

1 3 1

1 3 2

3 3

1 3 4

1 3 4

1 3 4

135
I
136
3 5

303

Psihopatska karakterna struktura

Opis
Bioenergetsko stanje
Fizike karakteristike
Psiholoke odlike
Etioloki i istorijski faktori
Mazohistika karakterna struktura
Opis
Bioenergetsko stanje
Fizike karakteristike
Psiholoke odlike
Etioloki i istorijski faktori
Rigidna karakterna struktura
Opis
Bioenergetsko stanje
Fizike karakteristike
Psiholoke odlike
Etioloki i istorijski faktori
Hijerarhija karakternih tipova
VI REALNOST: S E K U N D A R N A ORIJENTACIJA
Realnost i iluzija
Zakaaljke
Uzemljavanje
VII STRAH OD P A D A N J A
Strah od visine
Veba padanja
Uzroci anksioznosti padanja
Zaljubljivanje
VIII STRES I SEKS
Gravitacija: opti pogled na stres
Bol u slabinama
Seksualno rastereenje

137
137
137
138
139
139
141
141
141
142
143
143
144
144
145
115
146
146
147
152
152
159
168
173
173
177
186
19
197
197
203
214

IX SAMOIZRAAVANJE I PREIVLJAVANJE ..
Samoizraavanje i spontanost
Zvuk i linost
Oi su ogledalo due
Kontakt oima
Oi i linost
Problemi glave i oiju i bioenergetika
Glavobolje

229
229
236
245
245
250
253
263

X SVEST: JEDINSTVO ILI DVOJNOST

Proirivanje svesti
Rei i poviavanje svesti
Principi i karakter

304

268
268
282
290

ALEKSANDAR KRON:
BIOENERGETIKA
Recenzija:
DUAN PAJIN
Korice:
ARKO ROULJ
Tehniki urednik:
BOGDAN URCIN
Korektor:
DOBRILA MAKSIMO VIC
Izdava:
Nolit, Beograd, Terazije 27
Glavni i odgovorni urednik:
MILO STAMBOLI
tampa:
Dirografika,

Subotiea

Tira:
5.000 primeraka
1984.