You are on page 1of 17

....

::s:
....
v
1.1.1

::s:

....
::s:
1.1.1

i:s:

I
::
::

33

,Q
::.

~
::

~
""

, 30.09. - 01.10.2002 .

1.1.1

~
V

C:II:

::s:
v
::s:
::

::

3"
1.1.1
.

:=
1.1.1

....
.

Faber, 2003

.u

Biljana Sikimif: (Beograd)

Banjasi u Srbiji iz balkanske


lingvisticke perspektive 1
za imenovanje stanovnistva Srbije Ciji maternji jezik rumunski i koji
sami sebe na svom matemjem rumunskomjeziku nazivajuRuuni / Cigani,
okolina ih smatra za Rome, postojalo nekoliko mogucnosti, od kojih su
politiCki korektne: npr. prihvatiti tradicionalno - Karavlasi ili predloiiti ,
samo delimicno tacne uslovne termine: Posavski Ruuni, Vlaiki/Rumunski
Roi. U rumunskoj literaturi oznaeavaju se kao iie~i, rdr (Achim
1998: 106-107). Ruski romolozi koriste termine Rudari, Lingurari BejasP
odgovarao sh. termin prema zanimanjuKoritari (kako samj sebe
zovu). rin Rudari i u bugarskoj romoloskoj literaturj3, u
anglosaksonskoj Ludari. 4 Postoji i niz tennina koji su sve do skora koris6eni
za oznacavanje populacije tradicionalnoj etnografiji, npr. vlaski Cigani

1 Istraiivanje Banjasa obavljeno u okviru projekta "Etnolingvisticka i


sociolingvisticka istraiivanja izbeglica i multietnickih zajednica Balkanu~ . 2176,
Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Srbije.
2 Ova grupa Roma definisana kao "balkanski Cigani koji u Rumuniji,
pravoslavni hriscani koji govore nekim dijalektom rumunskog jezika", ispirali su
zlato obalama reka i preradivali rudu, istovremeno su zimi deljali kaSike, vretena
i korita. Deo Lingurara odvojio se u grupu BejaSa, to su potomci domacih [
koji su ust ciganski jezik. Bejasi koji zive u Madarskoj, da njihov
rumunski jezik ciganski jezik (Demeter et l. 2000: 100-1 01).
U Bugarskoj Rudare okolno stanovnistvo smatra za Vlahe <Nlaske
Cigane. Posto m maternjijezik rumunski - oni se deklarisu kao Vlasi ili stari
Rumuni, dele se dve osnovne grupeLingurari ( se izradom drvenih predmeta)
i Ursari (meckari). Rudari u Bugarskoj su endogamni i rasuti l zemlji
(/ 2000:15). . oS i: / 2000:104;
acusikov et l. 2001:40-42.
4 Ludai su u SAD stiza1i od kraja 19. veka do 1914. uglavnom iz severozapadne
osne. aternjijezik rumunskL vode meeke i mm., u literaturi se m
kao Ursari (izvor: www.gypsyloresociety.org).

(kako ih zvao ihomir Dordevic), Cigani vlaskog jezika, Cigani Ruuni,


ruunski

Cigani, Cigani Karavlasi i

U jugoslovenskoj romologiji ra u upotrebi, i danas ]


najpogodnij~ termin - Banjasl"5 . Medutim, Banjasi u Obrenovcu danas kaiu da
ih tako zovu Romi - Gurbeti, sami tako zovu. ! danas Srbiji
prihvataju za termin Roi smatraju da oznaeava Ijude koji govore
romskijezik, matemjijezik rumunski. Ipak, stariji ljudi upotreblce za
termin Cigan, mladi ljudi uglavnom u l da zive u rumunskom
jezickom okruZenju. saopstenju starijeg an iz Tresnjevice: Vlasi

nas n za Cigane. Vlasi razliku, ali n m drukse, idemQ


sa vrctenima. Etnicka mimikrija otkriva i u anjaSldrn iskazima
narumunskomjeziku - kada su pitanju etn! i nazivi zajezik:Ruin : Ruminca
isto zn k igml, rnmin:jte = ligiift. Tiganu I Tiganca

selia

m i apelativno znaeenje

'suprugfa' stoje verovatno trag roskog supstrata


Noinacija - cak: ni danas ni
etnicka izvr starom modelu, zanimanj , tk terminom
Seijak ('Srbl' = sekii!) i danas zn i 'Srbina' i 'l' iz okruienja.
Rom za an Gurbet, l. Gubel jezik u s. Lukavica u sali Z
limba de u <volovski jezik).
Banjasi danas zive u zemljaa ve Jugoslavije, ih (k starosedelaca)
u l ro m u Rumuniji, zatim Madarskoj, Slovackoj, Bugarskoj i
(.

ligancii = 'dete i rena').

5 Termin n se u ovom radu koristi uslovno. rezultat zelje da se


is10vremeno ispostuju kriteryumi bude politiCki korek1an. za
upotrebe termina Ba'!iai moze posluziti citat sarajevskog romologa Radeta Uhlika:
"Imenom ili nazivaju Cigani jedno vlasko-cigansko pleme koje govori
uns maternjim jezikom.... i najpravilniji obIik koji odgovara izvomoj
rumunskoj designaciji aias ( mnoZini ), 8to znaCi ru! ... Rijec Rudar predstavlja
m i jednog vlasko-ciganskog l koje danas vise nikakve veze sa
rudarstvom. ( ... ) Ime BanjaSn upotrebJjava se cesto i za l u os,
BunjaSa za koritare preko Save, u Slavoniji i Vojvodini" (Uhlik 1955:53).1 dalje: "Koliko
god l zazirali od igan i zeljeli da podvuku razliku izmedu sebe i , ljudi
smatraju ipak igan utoliko prije 8to ih i fol slicnost njihovih i 10
.... aravlasi sebe naz Ruman' 5to znaCi Rumun, dok i aravlasi
i1i an zovu drugi i inoci." (Ublik 1955:59-60). Up. potvrdu Tihomira
Dordeviea da su se SoS poCetkom dvasedetog veka bavili ispiranjem zlata: ls
Cigani zlatonosnim rekama Peku i Timoku ispiraju iz peska zlato. Ov su zan
doneli !; iz Vla5ke (Dordevit 1984:23).

139

mnogim drugim zemljama6 . od rasprostranjenosti Banjasa Srbiji (dati


spisku prilogu ovog ) dobijeni usmenih terensk.ih podataka
od samih Banjasa. Delimicno dopunjeni podacima iz antropogeografskih
studUa razlititog stepena upotrebljivosti nastalih u periodu od pocetka 20. veka
do danas 7 Mnoge studije vrste uopste donose podatke Romima,
ako ih i donesu - razliku izmedu pojcdinih grupa Roma i
maternjih jezika. VeliCina skih zajednica ri od nekoliko porodica do
nekoliko stotina porodica naselju. Veliki ljudi dvadesetak i vise godina
rk stalno zivi u inostranstvu i sao preko leta 6 zemlju.
Banjasi iive u naseljima zajedno Rumunima u Banatu i Vlasima
severoistoenoj Srbiji, ! i odvojeno od , relativno kompaktnih, rumunsk.ih
jeziCkih zajednica. U rumunskom jezickom okruienju, z i
medijima rumunskom jeziku ih anatu u skoro rumunsk.im
naseljima (AIibunar, Banatsko Novo Selo, egejci, Dolovo, ECka, Grebenac,
anka, Vojvodinci, Malo Srediste, Nikolinci, smoljica, Straia, Sutjeska, Uzdin,
Vladimirovac, Vojvodinci; VrSac, ( alom Zamu i Markovcu pretopljeni su u
Rumune), ali i u nekim lima u kojima danas Rumuna, ni skola
rumunskom jeziku (said, ela Crkva, Dobrica, ikinda, rstur, 6,
l~ Mokrin, Novi , Novi neievac, Novi Kozarci, Novo ilosevo,
Padej, Sajan, Sanad, Sefkerin, Uljma). Etnoloska grada 1979 za neka od ovih
mesta daje eksplicitne podatke maternjem jeziku, ali zakljucci
mogu izvesti osnovu tamo ni podataka specificnoj tradicionalnoj
ku1turi (. Sikirni6 2003). Banjasi rumunskom jezickom okruienju, ali
obrazovanjem i medijima srpskomjeziku, iive u dvadesetak naselja oblasti
severoistocne Srbije. anjasi zive zajedno sa Vlasima /iIi Srblma (.
Sik.imi6 2002); ki mestima tn k jos slozenija, npr. u Lukovu,
gde zive Si, l i Srbl; u Grljanu gde iive anjasi, Vlasi i ,rai ili

Gustav Weigand krajem devetnaestog l u Albaniji: Svako dobro


u ovom kraju ima svoje Cigane ( ...) Medu ovim Ciganima nalaze sc kazandiije,
kovaci i goniCi medveda, neki od vode poreklo iz Rumunije ( koriste rumunski
jezik kao maternji, dok su starosedeoci vicni samo ciganskom nego i ro
ostalih balkanskih jezika (gd 1995:66-67).
7 Dordevic 1984 i 1984; PavloviC 1907; Pavlovic 1912; MijatoviC 1928;
Erdeljanovic 1951; h 1991; Dokic/Jacanovic 1994; 1994,
Ja6imovic 1997; DimitrijeviC-Rufu 1998.

140

Mclnici gde iive sa Vlasima i Romima aldarasima (Romi Ciildilra:ji i Corturari;


sitauciji s. Melnica vise : Dimitrijevi6-Rufu 1998:68).
U ne-rumunskom okruzenjL1, sa obrazovanjem i medijima srpskom
standardnomjeziku ( u selu Adorjanu svojevremeno i madarskom), Banjasi
< iive u Vojvodini, u ackoj, u nekoJiko stalno naseljenih mesta: u predgradu
Novog Sada (tri m grupc), zatim dalje uz Dunav jos u naseljima: Apatin,
Monostor, odani, Bogojevo, Sonta i Vajska, i u sevemoj ackoj
reke Tise, naselju Nadrljan, odnosno Adotjan (podaci banjaSkim naseljima
u Vojvodini navedeni su m nim terenskim saznanjima (Etnoloska grada
1979). Banjasi u naseljima Slana Bara i Veliki Rit u Novom Sadugovore
dijalekat ( istraiivanjima Radu Flore8 i autorovim ispitivanjima
2001. i l 2002), l primccuju razliku u jeziku izmedu i Rumuna koji
zive kod Sokaca. Novosadski Banjasi su veroispovesti katolici, l!
u poslednje prelaze pravoslavlje. Postoji kontinuitet anjasa-katolika
desne strane , u Slavoniji (naselja olman, Darda i Manastir) i
dalje sve do dum (za areal . an od prvih etnografskih m
anm u Hrvat~koj: Hefele 1890); ! danas u rvatskoj
izjasnjavaju kao Bajasi ili kao Vlasi. Vrlo oskudni etnografski podaci ukazuju
da u tinu postoje dve jezicki razliCite gI an koje verovatno govore
erdeljskim i muntenskim dijalektom (tjaktavi6 1964). Na osnovu materijaIa
koji autoru ljubazno dostavio istoriear ! Marusic iz Zagreba, izgleda da i
si u selu urSanec kod VaraZdina poreklom iz Erdelja. 9 Nema etnografskih
podataka da llanjasa danas ima u Sremu. IO
3to se tice jezika rumunskih Cigana, mislim da ga ll posebno
stoga 8to to jezik svoje vrste, imajuCi u vidu ciganski supstral
koji se nakalemio, i specijalno zbog toga sto sadrzi dosta relativnih arhaicnosti,
imajuci u vidu manje-vise dtvu izolovanost Cigana. U sam se
rumunski govor ciganske kolonUe od oko 80 porodica periferiji
Novog Sada ( tzv. Slanoj Bari)>>, 1971: 14.
9 Na prostol1l nekadaSnje Jugoslavije anjaSi idanas Zive severnoj i severoist.o(110j
Bosni ( lingvisticke podatke im donosi Weigand 1908; podatke
rasprostranjenosti daje Fsku 1907; kritiku I1lmunskih autora sa poCetka dvadesetog
veka . : Dordevic 1907:379-380; tk BanjaSima u osni donose Uhlik
1955, Pavkovic 1957 i Popovic 2002). U izolovanim grupama ima ih u MakedonUi u
okolini oean (I974). Detaljne istorijske podatke statusu BanjaSa u
Rumuniji i m migracijama . U 1998, posebno . 77-78, 106-107, 118.
8

poucavati,

141

Juzno Dunava, u Srblji,jedan od pvjb Karavlaskih Cigana


jeste Vuka aradiica iz Danice" (1827: 102). Dosadasnji etnografski
podaci ukazivali da naselja anjasa . u okolini Beograda (tacnije
- u okolini Lazarevca i Obrenovca), Jagodine i Sapca (. Dordevic 1984 i
1984)[[ . statistickim podacima za Srbiju iz 1895. godine, matemji
jezik Roma srpski (25 324 govornika), vlaski (8 595), turski (565) i
romski (11 728). Roma koji govore vlaski te 1895. godine samo
pirotskom okrugu, i l valjevskom okrugu (frojanovic 1902:37).
i danas u Srbiji, juzno od Dunava, u srpskom jezickom okruzenju, zive
stotinak naselja sirokom i l.
i govori i kultura u Srbiji skoro da i nisu predmet ozbiljnog
naucnog istraZivanja l2 U lingvistickoj literaturi postoji sarno kratak opis
10 Romi u granici u Sremu su iz Banata, Srbije, Bugarske, adarske,
Grcke, VlaSke i Erdelja. Vlaski Cigani su izjavljivali da su iz Karavlaske ili
aravlahije. Ponekad se naziva1i i Rumunima, najcesCe je~oYan! kao
Cigani (Petrovic 2000: 15). Ovi podaci ipak nisu dovoljni za zakljuCivanje
matemjem jeziku Roma doseljenih iz krajeva 8 rumun8kim jezickim okruZenjem.
] I Pregled stanja vlaskih Roma u Srbiji pocetkom 20. veka 801idno dat u
radovima Dordevica (DordeviC 1984), istorija vlaskih Roma
(str. 303-317), geografska rasprostranjcnost u Srbiji (8tr. 310-3(1) i arhivski
podaci iz 19. k dolasku vlaskih Roma u Srbiju (str. 311-313). 18ti autor v
8pisak naselja Lajesa, vlaSkih Roma, koji poeetkom 20. veka u Srbiji govorili
rumunski (str. 314-315) i spisak naseUa Roma Lingurara Srbiji koji govore l
(8tr. 313-314) uz podatak da i vlaski Romi u Pozarevcu govore rumunski (str. 315).
Korisni podaci anjasima g 6 i : Vukanovic 1983.
12 Prilkom svojih dUalektoloskih istraZivanja rumunsJdh govom u jugoslovenskom
Banatu Radu Flora se nije bavio Banjasima; Nije m. i anketama zanimao
jeziku rumunskih Cigana, koji govore, kao svoj maternji jezik. i Cigani iz nekih
srp8kih mcsta ( rumunskih Cigana u prilicnom ro i u Batkoj, najvise
u mestima Apatinu, Bogojevu i Sonti, gde i svojih, rumunskih osnovnih
skola; extenso, tzv. vlaSkih igan citavoj Srbiji, eak i osni i Hercegovini
i Slavoniji). Izuzetakje ovde ucinjen za Cigane iz prnjavorske l lm Sredistu),
gde smatraju Rumunima, i jezicki materijal belezio vise stoga sto jos
uvek zadri.ao viSe ostrih nebanatsldh crta, koje idu najvise puta 8 identiCnim
i oblicima koje srecemo u (poreklom) oltenskim ili erdeljsko-krisanskim
mestima u t (F1ora 1971 :12). Spomenute osnovne skole rumunskom jeziku
u Backoj - ukinute sujos sredinom dvadesetog veka.

142

rumunskog govora u se1u Cokesina, jugozapadno od Sapca (Petrovici 1938).


Terenska etnolingvisticka istraiivanja rumunskih govora slovenskom
kontekstu, zapoceta su 1999. terenu sever9istocne Srbije ijuinog Banata 13 ;
istraiivanja Banjasa 1 su tokom leta i jeseni 2002. godine
u cetiri nase1ja u okolini Bcograda: Muzicka kolonija (),
Lukavica (L) i Veliki Crljeni () kod Lazarevca i Bukovik () kod
Arande1ovca; dva u severoistocnoj Srbiji: Lukovo (Luk) i Grljan (G); dva u
Vojvodini: Do1ovo (D) i Slana u Novom Sadu (NS) i tri naselja u
Pomoravlju: StriZilo (Str), Suvaja (Su) i Tresnjevica ()14 .
Pred istraiivanje postavljeno neko metodo1oskih zahteva, svega
dijalektoloski pristup i kontaktnom ne-banjaskom govoru,odnosno govorima
(. nekom juznoslovenskom, rumunskom, romskom govoru). Za
promisljanje romskom supstratu rumunskih banjaSkih govora potrebno
poznavanje istorije romskog jezika. Isti vazi i za istrazivai1je
tradicionalne duhovne ku1ture: podrazumeva se etnolingvisticki pristup i
lokalnoj ne-banjaskoj kulturi, odnosno kulturama (koja opet moze
slovenska, rumunska, i romska) i poznavanje supstratne tradicionalne"
romske kulture.
mil Petrovicije tokom svojih terenskih istraiivanja Jugoslaviji 1937.
godine posetio samo selo Cokesina li u kojem ,
tadaSnjoj ugoslovenskoj statistici, iivelo 400 Ijudi sa rumunskim maternjim
jezikom. Njegovi dijalektoloski zakljucci govoru Cokesine vaie i za sve sada
ispitane banjaske govore u Posavini i orl , kao i za govor starUih Banjasa
u ispitanim 1m nase1jim.a severoistoene SrbUe (Lkovo, 1, Podvrska).
m] Petrovici smatra da su "Koritari" iz Cokesine put Balkanu krenu!i
iz jugozapadne Muntenije i jugoistocne Oltenije, , potpuno
rumunizovani. ! Sll, prema Petrovici-u, zadrzali neke arhaicne muntenskeJ
oltcnske crte kao 8to , pod odredenim uslovima, izgovor akcentovanog L
kao , i1i p1ural ! od n (doi = 'dve godine'). Plura1 ai Petrovic
13 Pi!ikom

tog istraiivanja dobijeni su i podaci govoru rumunskih Roma i


tradicionalnoj kulturi; ovi podaci preliminamo su saopsteni : Sikimic 2002

i 2003.
14

Etnolosko istraiivanje ritua]nog dan tans u tri sela obavila

sredinom pedesetih godina dvadesetog veka Persida (m 1950). . i kratku


sociolosku studiju s. Suvaja: RadojeviC 2002.

143

zabelezio i okolini Vidina, poznat i vlaskim caranskim govorima


SorescufSikimiC 2003). najupadljiviju odliku rumunskog govora
Cokesini Petrovici navodi "veliki ro disimilacija, asimilacaija, metateza koje
govorudaju deciji {". 1 nasim istrazivanjem potvrdene su
leksikalizovane ro metateze, . dosledno svuda: culunii < nn,
dunlii < niidlii, . !; : mn < nm, < i sl.
Emil Petrovici kao kljucnu leksemu za odredivanje starosti rumunskog
kg govora Cokesini video termin za 'kukuruz' ( termin
identiCnom fonetskom obliku zabelezen i svim ispitanim banjaSkim
naseljima juzno od Dunava: m). Na osnovu ovog termina Petrovici
pretpostavlja da su ! "poeetkom 18. veka 08 uvek prostorima
kojima su i rumunizovani". Uz ovu pretpostavku samo treba dodati t
, za sada, samo za Banjase koji su nosioci muntenskog govora.
Druga kljucna muntenska leksema koju navodijos Weigand za Banjase
u osnijeste termin za 'aI': t' fpt'ine (Weigand 1908:175); terminje sa
istim fonetskim osobinama potvrden i Srbiji: t' !' n (L. ), t' antine
(), " emt'enjcemcen (L). t' emt'ine (Str), t'emt'in ). Ocekivano, S u s.
Dolovo u Banatu m banatski fonetski lik: piapten.
! ton, kojim vrlo Petrovici plasticno opisuje banjaSki govor
Cokesini, svakako se moze odnositi i ro primere kolebanja izgovoru
i z se nekim naseljima moze cuti: boJlboz (L);josjzos (L); AzunjAjun
(); jura!zura (), odnosno samo: zos (Str); (Str); zoc (Str); zumata de
n (Str), Plaiana > Plazana (Str), mizloc (). U relativno kompaktnoj
pomoravskoj grupi naselja StriZilo, Suvaja i Tresnjevica postoji i tendencija
prelaska u s: aS9 <a~a, nlSine < in; sii < ~; (tatii sii ).
Zbog specificnosti banjaske tradicionalne kulture terenu koriscen
samo upitnik NLR 1 (delovi tela i bolesti) dopunjen pitanjima koja su se 6
pokazala kao distinktivna etnoIingvistickim istrazivanjima l
severoistocne Sr (. termini za: 'seeer', 'tanjir" 'crkva', 'grobUe', mesece
godini, dane nedelji15 , godisnja doba, brojeve do dvadeset, strane sveta)
uz koriS6enje modifikovanog etnolingvistickog upitnika . Plotnikove
(plotnikova 1996).
Ovde egzemlarno biti izneto samo nekoliko primera odgovora
pitanja iz leksickog upitnika. 1 rumunski dlktlski atlasi potvrduju brkanje
;:;

(.

15

up.

144

rumunskim nazivima za mesece u godini i dane u nedelji ba]kanizmima

ristophson

1973.

termina za 'obrva' i 'trepavica' kao 5to to u ispitivanim banja5kim


punktovima. Cesto pitanju samO pasivno poznavanje rumuskg tcrmina,
se direktno pitanje dobije srbizam: l trepavila, samo
pasivno: prlnceanajgeanii (L); princeanii ,trepavica', geanii ,obrva' ();
sprisanii! i:anii (L, ), geanajsprinsanii (Str).
Slicno m, nue posebno distinktivan ! kalk za ' i l dzigerica':
t l negru(alb (L),jicat lb (, ), poznat i rurnunskim govorima
RumunUi, npr. jugu Banata. ro fonetske varijante pokazuje termin za
'znoj': niidWjaZ' (L), dl' (), diinWjit (); nabWjaZe (Luk), iibl'
(Str, ). za 'prst' opet pokazuje specificnosti grupi sela u dolini
Morave (Str, Su, ): zet, dok drugim mestima an, .: giageteli
(, geagitu(geagitile (). Banjasi i termin za 'zubi sa r'dzmakom'
(monoleksemno man za m nepoznato kontaktnim srpskim
govorima): piistrunga (Luk, ), postrunga (Str). Ponegde s i stari
z za ,tuberkulozu': ieptica (), o~ficii/bircolozie (Luk, Str), osjicii (). za
delove tela iz kontaktnog srpskog govora preuzeti su brojni tennini, . 'rupice
obrazima'; smejalice (L); 'krajnici' (Ck: i u relativno konzervativnim
govorima Luk, Str, : crainiSl); zatim 1agodica', 'bradavica', 'zulj', 'slepoocnica'
(. slepocile, Str; sckpoocu, ); za sve m ! pasivnog
poznavanja rumunskog termini.
Od specificnih pitanja tradicionalne kulture treba istaci i za vlaske govore
karakteristican semanticki pomak ,manastir' > ,crkva'; tako termin za ,crkvu';
blsiaricii (L, , Dol), odnosno: ana~cire (Str, ), odnosno generalizovano
za ,groblje': orlnl (L, Str). miirii ().
ni Vlasi severoistoene Srbije, Banja5i mu rumunske z za
stm sveta, . ist6cu 'istok strana sveta', riisiirit ,izlazak sunca', zapddu,
severu, g (L); odnosno: riisiirit, s. iug, sever (). A1~ i Vlasi i 5! cuvaju
rumunske tennine za dan nedelji, npr.: lun, marJ. ercw' ,, vifl.er' ,simbiitii,
duinicii (L, Luk, ); i godiSnja doba: primovarii, varii, (mn, (Luk, ),
piiresimele, varii, [, (Str). U naseljima u okolini eograda termini
za godiSnja doba euvaju se samo delirnicno, ili pasivno: varii, (); trei [
de proIece, trei ln de ktii, trei /n de iesen, $l trei ln de zima. (Nu iama?)

Da,

[,

varii, varii vilre

$ iul,

primiivarii, toamnii. (L)

Mesesi u godini svim banjaSkim punktovitna navodeni su srpskom


jeziku ili delimicno adaptirani u rumunski sistem: r,rur, martu,

aprilu,

, ,

iulu, avgustu,

septehru,

octobru, novembru, deiembru.


145

edn

starija informatorka iz s. Lukovo setila se nekih tennina, ntieznala


tacno koji se mesec odnose; ovi termini se danas ! Lukovu vi.Se
koriste: /u ('), ru (? , gerurile tari'), ,
(,april'),jlorar(?), seresar(jul1i'), rapsuni (oktobar'), n (,decembar').
Na dijalektoloskom lu igled uticaj l Ungurjana (koji
govore banatski dijalekat), svega fonetici, muntenski govor Banjasa
Lukovu. Ipak, i tamo joS uvek postoje generacijske razlike, tako da stariji
ljudi l cuvaju muntenske crte.
Etnolingvisticka analiza dobljene grade pokazuje da se ani! relativno
brzo uklapaju tradicionaJnu kulturu kOl1katnog starosedelackog ili
prestiZl1ijeg stanovniStva (npr. Banjasi Pomoravlju lokalni srpski
'volovska bogomolja' dozivljavaju kao svoj). Od supstratne, romske kulture
ocuvan kupovine nesveste, rede selima Posavine. i s. Podvrska
kod 1dv; nevesta se i danas kupuje u Lukovu, Grljanu, Brodicama,
Tresnjevici, Suvaji i StriZilu. Dobro i stavljanja m
od detetu: bair (L; ), (Dolovo, Grljan, Str). ovu mu u
koinoj kesici dete nosi zan vunenim koncem do goJog {l. Razlika
sa sastojcima amajlije, moguCe i da informatori iele da kazu
sve lz! u sastav. Cn se kao osnovni
tacne podatke tome
sastojak: navodi biljka: (L; ; Luk), koja se opisiuje i kao ,trava
koja se daje deci'. (Str). l, za razliku od Roma, anS! ikad slave
rom~ku sveticu - svetu Bjj~
U selima okolini Beograda S! poznaju padanja u ritualni
trans, ali to oS uvek in, su doskora inili u pomoravskim selima TreSnjevica
i StriZilo i Suvaja, i u severoistocnoj Srbtii u naseljirna Lukovo i Grljan. Izmedu
Banjasa i Vlaha in postoji niz razlika u tradicionalnoj kulturi. Jedna od
razlika i sistemu m. sistem kranje sveden Posavini, i u
Pomoravlju ( srpskom okruZenju) znatno ! u odnosu poznati sistem
kod Vlaha, npr. man za iiyota.
Visok stepen kreolizacije ovih govora 16 i cinjenica da su svi govomici
bilingvi, usloznjava etimolSka istraiivanja leksike banjaSkih goyora,
svega zbog dijahrone raslojenosti pozajmljenica slovenskog i turskog
porekla jos u rumunskom z.

sta

16 inrichs 1982 govori "incidentnim i" kao lkanizm,


kreolizacija kategorije reei dominira u diskursu .

146

BanjaSki govori se moraju imati vidu kao jedan od mogucih izvora


karpatske leksike ('karpatizama '), posebno u terminologiji posuda 17 Banjask.i
govon moraju imati u vidu i etimoloskoj analizi tajnih jezika, su
zapravo najverovatniji prenosioci leksike rumunskog porekla. Banjask.i govon
ostavili su znatnog traga i recentnoj mikrotoponimiji (mikrotoponimi tipa
g, Bordelj). za da~e razmisljanje balkanskoj lingvistickoj perspektivi
banjaskih rumunskih govora bltan njihov sociolingvisticki status
jednosmernog multgvizm, karakteristican i za drge romske govore
alkanu (. Friedman 2001).
Rumunski banjaski govori u Posavini danas su ivici izumiranja,
rumunski aktivno govori najstarija generacija, srednja generacija
uglavnom Vn i pod jakim uticajem lokalnih srpskih govora, dok se
deca izuzetno retko kuCi matemjem rmunskomjeziku. Nesto
bolja situacija veCim banjaskim naseljima Pomoravlju (StriZilo,
Tresnjevica i Suvaja) gde sva deca govore rumunsk.i kao matemji jezik.
reolaacJja ovih govora postojalaje ;; u vreme istrazivanja Emila Petrovici, . njegov zapis: La noi tuatii recenila ; doo vorbi; vorbii vini pola
s1rbiati l pola Jigiiiti; razumiati ; Rumiinu $1 Seleacu. (Petrovici
1938:231). Ovk svom jeziku govore Banjasi danas: Fala - s;rbete l

IigiiMte, rumunski. i smo rumunski ali pola srpski, pola rumunsk;,


smo kao polutani. Nas vise razumes srpski nego rnmunski. (Sta kazete za
sebe, sta ste vi?) Rumunka. Nama pise sve u kartu srpski, Srbi.
Acasa s1ntem Rummi. m scrie n [ karta, u dokumente sve Srbln.
(s. Lukavica, 22.7.2002).
BanjaSi istiCu da ne sklapaju brakove kam (Ursan), koji takode
govore r, koji , njihovom tvdenju, azlil. Meckari inaee
malobrojni, ali danas ugIavnom imaju stalno mesto stanovanja l8 Terenskim

17 Koritari zanimanju, doneli su sa sobom i odgovaraju6u zanatsku


terminologiju: Osim korita (lb), grade jos i kasike (lingure), vretena (fus),
kaleme (mosor), vagane (vagan), zastruge (zastrug), ih tome i nazivaju Srbi
koritarima, kaSicarima, kaSikarima, ligurasima, lingunma i vretenarima (Dordevic
1984:19). koritarskom i meckarskom zanatu v1askih Cigana . : Mijatovi6
1928:216,223-224.
18 "Cigani meckari. su v1aski Cigani, mada ponekad, rede. vode
mecke i drugi igani (Dordevic 1984:20 i dalje).

147

istraZivanjem sela Bukovik kod Arandelovca, pokazalo da ta razlika u


potpunosti sigurna. 19
Za uspostavljanje sociolingvisticke i dijalektol05ke slike vazno i
sagledavanje areala interne banja5ke komunikacije ( sistemu krugova).
Dugog svetskog t, primer, l kornul1ikacije Banjasa u Cokesini
bila sela: Petkovica, Bela Reka, Duvaniste i Lipolist (grupa l), zatim
preko do Sarajeva (Saralj, u okolini Sapca (Tirg), zatim sa druge strane
Sapca (tj. Srem i Slavonija) i m Beogradu (eligrad). Danas ovi kugovi
poznavanja sunarodnika i sklapanja brakova preko 100 kilometara u
u, individualno i 5 ako u pitanju ljudi koji se profesionalno
trgovinom ili su gastarbajteri. in s Posavini zna za postojanje
bagrdanskih Rumuna su ovi m svojevrcmeno dolazili i prodavali
v proizvode od drveta. 011! to svoje putovanje zvali 'vilajet': plnii vilaieturi.
Banjasi severno od , svojevremeno naseljeni teritoriji
Austrougarske, govore nekoliko razliCitih rumunskih dijalekata. su danas,
tn, banatski, erdeljski i muntenski, ali hipotezu !'; potrebno
proveriti terenu. anjasijuino od govore muntenskim dijalektom,
u vlaskom okruzenju njihovi govori sve vise pod uticajem loklanih
rumunskih vlaskih govora, 5to se primeeuje u razlici izmedu starije i mlade
gentacije govomika. Preslojavanje vise razlicitih tradicionalnh kultura i vise
razliCitih jezika visestruko ukrstenih prostorima Balkana trebalo da
romoloska i banjaska istraiivanja tn kao prvorazrednu balkanolosku
temu.

LIERATURA:

Achim 1998 - V. Achim: iganii {n istoria Romimiei, Bucure~ti.

1964 -

. : ,

. 12-13, ,

191-204.

Cychnerski 2001 - . Cychnerski: Cyganie i Rumuni: wsp6]ne dzieje oraz zwi&.zki


ku1turowe ij;;zikowe (przyczynki),Balcanica Posnaniensia XlfXlI, zan, 305-319.

1827

-.

1827, .

19 podacima dobijenim 1.l 0.2002. od Radivoja Dirnitrijeviea (1921) iz


s. Bukovika kod Arande10vca - u se1u zive zajedno potomci Ursara i Koritara,
rumunski govor se ne razlikuje.

148

et 1. 2000 - u , 8bl , .
Dimitrijevic-Rufu 1998 - D_ Dimitrijevic-Rufu: Thc mu1tiple identity of RollillS Melnica (Homolje, Scrbia), Name n SociaJ Struclure, Examples
Southeast , New York, 49-68.
1994 - - , . : lI
, Viminacium 8-9, , 161-229.
1907 - . . :
, (u Vl5, , 377380_
1984 - . : 2, .
1984 - . . : ; 3, _
1951 - _ : , 54, _
1979 - n ()
, _

Filipesku 1907 - . Filipesku: aravlaSka naselja u Bosni, Glasnik Zemaijskog


muzeja , Saajevo, 77-101, 215-241,335-357.
Flora 1971 - R. Flor: Rumunski banatski govori svtl !ingYisticke geograjije,
Beograd_
Fricdman 2001 - V. . Fiedman: Les marqueurs de fronticrc !; l grammaire
du man; Structure de l langue et resistance tat dans la diaspora balkanique,
FailS de langues: Langues diaspora, Langues contact 18, Pais, 23-34.
l 1890 - F. Hcfcle: Koritari, Vienac, Zagrcb, 742-743.
inrichs 1982 - U. Hinricl1s: Zum Problem der uvit incidente m
Rumallischen, Zeitschrijtjur Balkanologie V(I, Wiesbaden, 22-42.
1 1997 - . : , u , .
risths 1973 - 1. ristophson: Zu d Monatsnamen Rumish
utld lbish, Zeilschrif; Balkanologie IXfl-2, Wiesbadcn, 35-39.
2000 - . , . : m 8
u, .
2000

Marushiakova et l. 2001 - . Marushiakova et l_: ldentity Fntin aong


Minorities ( Balkans: cases ! Ros, Egyptians and Ashkali in Kosovo, Sofia_
1928 - _ : ,
42, 1928_
NLR 1 - Nl atlas lingvistic Rocm regiuni, n' 1, l-Napoca 1980.
Pavkovic 1957 - N_ Pavkovic: aravlasi i tradicionalnozanimanje,Clanci
i grado za kulturnu istoriju istocne Bosne 1, Tuzla, 103-126.
149

1907 - . : ,
8, , 345-1085.
1912 - . : ,
18, , 381-635.
Petrovici 1938 - . Petrovici: "Romani" din Serma occidentai, Dacoromania
I. l, 224-236.
2000 - . : VI , /
, , 11-35.
IlIC 1996 - . . : ! uu
6ft , 1996.
2002 - . : u , .
Radojevi6 2002 - . Radojevi6: Socioloska skica Roma bogataSa, manjina u
m (Suvaja), Sociologija romskog identiteta, NiS, 209-214.
1994 - .: ft u ,

num, [. , ].

Sikimi6 2002 -

Sikimi6: Durdevdan kod v1aSkih Roma u selu Podvrska,

Kultura 103-104. Beograd, 184-193.


Sikimi6 2003 - . Sikimi6: ~, Tradifia 21, Novi Sad ( stampi).
Sikimi6 2003 - . Sikimic: an Nonh Serbia: baer, Religija i
verski !' Roma, knjiga rezimea, Nis, 20-22.
SorescuJSikimi6 2003 - . Sorescu, . Sikimic: ll dialectal l satului
Gradskovo, Lumina L VI, Panciova ( stampi)
1950 - , :
, ftu, u 1, ,
237-262.
1991 - _ : - , .
, 89-116.
1974 - . : w ,
, l II,
.

1902 - , : , u::u ftU


26-38,
Uhlik 1955 - R. Uhlik: Iz ciganske onomastike 1, G/asnik Zemaijskog z
Sev, n.s. 1, Sarajevo, 51-71.
1983 - : : () , ,
Weigand 1908 - G. Weigand: Rniinen und Arumuen osnien,Jahresbericht
des 1nstituts jur rumanische Sprache 14, Leipzig, 171-197.
1995 - . : BI, [ . ],
5,

150

BANJASA NASELjA U SR
seJJerozapadna Srbija (Posavina i Podunavlje)
1. Arandelovac (ai>l lna)
2. (naselje l1)
3. an l
4. anj ani
5. Batkovic

6.

Bega~ica

7.
8.
9.

BelaReka

Beograd (ink bara)


Bogatic
10. Bogdanovica
] 1. Brgule

12. Bukovik

13.

14.

15. CuUkovi6
16. Cokesina
17. Draginje
18. Drenovac
19. Dvoriste
20. Duvaniste
21. Gomilice
22. Grabovac
23. Grusi6
24. Iveric (kod anan)
25.
26.
27.

28.

lak

29. Kofuar
30. mle

31. Lajkovac
32. Lesnica (kod l)
33. LeSnjak (kod Moravaca)
34. Lipolist
35. Lukavac

36. Lukavica

37. Ljubini6
38. 1 Ivanca
39. k Lug
40. Po.zarevac
41. MedoSevac (danas raseljeni)
42. Meljak
43. ine
44.
45.

rvIldv

46. Novaci
47. Obrenovac (Muzicka Kolonija)
48. Pa1juvi
49. Pambukovica

50.

artizani (

k:uca)

51. Petkovica
52. Piroman
53. Pocerski riiQvi
54. (Priboj Limu)
55. Provo
56. Radljevo
57. Ralja

58.

Ranil0

59. Ripanj
60. Ritopek
61. Ropocevo

62. Rnska
63. Sed1ari
64. Senaja
65. Sinosevic
66. Skobalj
67. Smederevo
68. Sopot
69. Sovljak
70. Sremcica
151

71. Stepojevac
72. Stubline

73. Sabacka i
74. Sabal1e
75. l
76. Ub

77.

Uka

78.

79.
80.
81.
82.
83.

Vd CrUeni
Veliki Mokri Lug
Veprovica (=Piroman)
Vladimirci
VrCin
Zuce
Zvezd
Zvizdar
Zeleznik

84.

85.
86.
87.

rrrvlj

1. BaCina
2. Bresje
. Crvenci
4. Cepure
5. ISanica
6. ragujevac
7. LugavCina
8. l rsna
9. Naupara
10. Nis
11. Obrez
12. Osipaonica
13. Petropolje
14. PrCilovica
15. Te~Jca
16. reSnjevica
17. Sezemea
18. Staro Selo (kod Velike Plane)
152

19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.

StriZilo
Suvaja
Sume
m

Brdo

arin

Velika Plana
Vitv

Vrallovo

severoistocna Srbija
1.
2.
4.
5.
6.

Brodica
Palanka
Cesta
Dusanovac
Gomjane
Grljan

7.

si

3.

8. Komsa
9.
10. Lukovo
11. Melnica
12. PodvrSka
13. Rudna Glava
14. Sokobanja
15. Svilajnac
16. Urovica
17. Velika laZan
18. Vlaski Do
19. Vitanovac
20. Zagubica

1. Alibunar
2. Banatsko Novo Selo
. Basaid

4. Begejci
5. BclaCrkva
6. Dobrica

12. Kikinda

27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.

13. Kusic

(pretopljeni uRumune)

7. Dolovo
8. ECka
9. Grebenac

10.

blak

1 . Krstur

14.
15.

16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.

Mokrin

Sefkerin
StraZa
Sutjeska
m

Uzdin
Vladimirovac
Vojvodinci
Vrsac
l Zam Markovac

SrediSte

Nikolinci
Novi
Novi nezevac

Novi Kozarci
Novo Milosevo

Omoljica
23. Oresac
24. Padej

25. Sajan
26. Sanad

Backa
1. Apatin
2. Bogojevo
3. Bodani
4. Baeki Monostor

5. Sonta
6. Vajska
7. Adorjan lNadrljan
8. Novi Sad (asl: Slana Bara,
Vd Rit, Sangaj)

153