You are on page 1of 9

43

UDC 821.163.41–93–31 

Sne`ana [ARAN^I]-^UTURA

RITAM DETIWSTVA
(Jo{ jedno ~itawe
]opi}evih
Magare}ih godina)

STUDIJE I ^LANCI

SA@ETAK: U radu se razmatra uloga usmenih predawa, pri~awa iz `ivota i anegdota u oblikovawu ]opi}evih Magare}ih godina, i po pitawu stilizacije kazivawa
i po odabiru tematike, te uloga humora, svojstvenog i navedenim `anrovima usmene tradicije i ovom romanu, kao
sredstva kojim se uobli~uju fabula i ve}ina likova, ali
i razobli~uju autoriteti, institucije, epska slika sveta...
Iako reflektovawe usmene kwi`evnosti u ovom romanu
ne zauzima mnogo mesta, zauzima bitne strukturne ta~ke
i pokazuje se, kao i u tolikim drugim ]opi}evim delima,
kao izazov za funkcionalno osmi{qavawe, nikad kao nametnuta, samosvrhovita etnografska pojedinost, ve} kao
izvor koji bi, izme|u ostalog, mogao i zadovoqiti i jo{
ja~e podsta}i ve~itu de~iju potrebu za posebnim, uzbudqivim, izuzetnim. Upravo to predstavqa jedan od na~ina
kojim je ]opi} u ovom delu uspeo uhvatiti onu zlatnu nit,
ritam i dah „godina nemjerqivih, skupih“.
KQU^NE RE^I: Branko ]opi}, Magare}e godine, autobiografski roman, usmena predawa, pri~awa iz `ivota,
humor, detiwstvo

Roman Magare}e godine (1960) imao je u kritici dvojak odjek. S jedne strane, hvaqeno je ]opi}evo pripovedawe, lirizam, humor, vedrina (Ogwanovi}, 1978, 282-283; Ristanovi}, 1997, 67; Jek-

kako se Magare}e godine naj~e{}e i do`ivquju. o onome {to je video ili ~uo“ (Gligori}. ili kakvog drugog razloga. isti~e se da je re~ o romanu koji „umetni~ki nije na nivou“ drugih ]opi}evih ostvarewa (Ogwanovi}. 377). posebno kada je re~ o ispovedno-subjektivnom. `eqe da se dozove i iznova oseti izgubqeno. ali ga one ne zaokupqaju u potpunosti i ne sputavaju slobodu domi{qawa i „ki}ewa“ sopstvene interpretacije sopstvenog `ivota (Bo{kovi}-Stulli. koje svako pri~awe pri~e podrazumeva kao su{tinsku i osnovnu pretpostavku. Otuda. Ako je autobiografski roman „slobodna fikciona obrada do`ivqaja i doga|aja iz pi{~evog `ivota“ (RKT. uop{te. ono ima svoj `ivot i svoju logiku. iskidanosti. onda se. Ako se roman Magare}e godine. zbog „bogatog i {irokog kolopleta podataka“.. koji su harmoni~ni i potpuni.. upravo zbog „strogo objektivno apostrofirane“ teme detiwstva.1 Pri tom. ne mora se uvek o~ekivati zaokru`enost. „povr{nost“ i „fragmentarnost“ Magare}ih godina ne moraju se posmatrati iskqu~ivo kao nedostatak usled stvarala~ke lenosti. 323) i da se u oba slu~aja nudi fikcija koja „pretenduje“ na istinost (ili iz we izrasta). jasno. 375. Junaci ]opi}evih Magare}ih godina nalaze se upravo na pragu takvog prelaza. 1984. 1955. u kom je. 283). potrebu za proveravawem faktografije i promi{qawe o (ne)objektivnosti ispripovedanog – ]opi}evo delo u potpunosti odgovara zahtevima `anra. Udeo iskustvenog. 1998. name}e da u oba slu~aja kazivawe/ pripovedawe proisti~e iz ~iwenica. 2003. koja ne izaziva podozrewe. od kazivawa vlastitih se}awa na mladala~ka neobuzdana vremena i „osvajawa slobode“ u svakom smislu. 11). bar jednim delom. Jer.. S druge strane. ~ini se. ali. digresivnost. Magare}e godine pre su ]opi}eva romansirana „autobiografija o drugima“ u kojoj se prelama ise~ak i pripoveda~evog literarnog autoportreta. pa i usled fikcijom izazvanog otklona. 2001.. A. Ipak. Tibode (Albert Thibaudet) u eseju Estetika romana ka`e: „Izgleda da je detiwstvo svetlo. 1965. izostala ~vr{}a i konciznija struktura romana – „sve je ostalo u povr{noj i feqtonskoj naraciji: i fabula. mogu}e analogije sa usmenim predawima nisu vidqive samo u stilizaciji ]opi}evog pripovedawa. 169.. neujedna~enost. 1978. Izbor doga|aja i do`ivqaja koji se `ele is1 Govore}i o razlikama izme|u romana o detiwstvu i romana o mladosti. Jer. ali svakako ne samo o tome. ne mo`e se zanemariti. pa i pi{~ev lakonski odnos prema antinomiji detiwstva koju on ina~e izdi`e do mita“ (Marjanovi}. ~ita pod svetlom prisutnih usmenih `anrova kakva su predawa i usmena pri~awa o `ivotu i iz `ivota. malopre|a{wa upotreba glagola „kazivawe“ nije nehoti~an izbor. „sli~no darovitim usmenim pripoveda~ima. . nedore~enost. sasvim izvestan trag fragmentarnosti predawa. o delu pisanom „bez ve}ih romanesknih pretenzija“ i „bez mnogo stvarala~kog napora“. 2003. 264). odjek wihove stilske „nedoteranosti“. 375-377). utisak je. iako to nikako nije normativ. autobiografskom delu. pa se ostvaruje sasvim osobena igra izme|u ~iwenica i izmi{qawa. i naivne po{alice. kao va`na paralela. i de~ja nadmudrivawa. ~vrstina. ne prevladava u pore|ewu sa imaginativnim. ve} upravo suprotno: usled emotivnog naboja. naj~e{}e pripoveda o onome {to je do`iveo. 62). mo`e se o~ekivati upravo eteri~nost. spontano. Mogu}e je da ]opi}. Detiwstvo ima odlike jednog stawa. Marjanovi}. ve} kao sasvim o~ekivana posledica odabranog narativnog modela. a mladala~ko doba odlike jednog prelaza“ (Tibode. pa i temati- ke. u nelagodnostima i u prelazu. 12)..44 ni}. narativni model ostvaren u ovom romanu podrazumeva i posredno prisutne elemente usmenih pri~awa o `ivotu. No. uzbu|enosti. 2008. pa otuda ne mora iznenaditi prisustvo izvesne „nesre|enosti u kojoj se nalaze i romansijer i predmet koji on obra|uje“ (Tibode. 1955. i likovi. Petrovi}. ono se predaje. u polutonovima. Mladi} je sav u nepoverenim tajnama.

re~ je o nezaobilaznim „zanosima i prkosima“ mladosti. 11. ako je re~ o anegdotama i {aqivim pri~ama. Sukobqavaju se pozitivne i negativne li~nosti. pobune. i kada bi se o~ekivalo sasvim izvesno bole}ivo prepu{tawe tugovawu za davnim. „nekanonskog“ folklornog oblika tzv. nenadma{na sposobnost. nedostatka ili previda {to „osvetnicima“ uvek obezbe|uje moralno opravdawe za u~iwene nepodop{tine. ]opi}evo anegdotsko kazivawe o inetrnatskim danima jeste jedan od paradigmati~nih primera tzv. „Magar~ewa“. {kolskog folklora u kome se. rastavqawe kreveta. uni{tavawe zloglasne „crne kwige“. veselosti. (Prop. kao jedna od najvitalnijih potreba koja obele`ava posebno `ivotno razdobqe ]opi}evih junaka. pometwe s blizancima. U tom smislu. kao i u Nu{i}evim delima. efektnim „prozai~nim“ pore|ewem „depoetizovana“ i to u gradacijskom nizu. 2004. odavno uo~ena. pre svega me|u samim gimnazijalcima. jedva ste{wene u literarni oblik.). isti uzrio patlixan. U spomenaru je. zaqubqivawa i odqubqivawa. 62). 1984. 62). „{trajkovi“ gla|u. prema dosadi i svakom nemoralu u {koli. prema pojavama koje su o{troumni |aci i te kako prime}ivali“ (Prop. neka su gorjela plamenom kao pijetlov rep. a na drugom su bila vrata{ca kao da su precrtana s na{eg internatskog sviwca“ (]opi}. „najvi{e bilo nacrtanih srca. ali se me|u najefektnijim delima tog tipa Magare}e godine Branka ]opi}a nesumwivo izdvajaju (Qu{tanovi}. mistifikuju i pretvaraju u osobenu topiku. sa stanovi{ta kaziva~a/pripoveda~a/autora. „robijawe“ u sviwcu. 1975. ravnote`a u kojoj smeh zatomquje nostalgiju. „Posle Nu{i}eve Autobiografije i Hajduka. urbanih predawa. umerene i neumerene (podmetawe koko{ijih creva umesto ratluka zaqubqenom udvara~u-suparniku. razne dogodov{tine i zgode sa {kolskih ~asova“ (Qu{tanovi}.. mawe ili vi{e. jedna su kao list jorgovana. „prepri~avaju. sve osvete i smicalice. Veza sa usmenom tradicijom uspostavqa se posredno. a posebno na jedan koji je pripadao Zori. oku{avawa u stihotvorstvu. u formu. Jer. taj deo nikada ne preplavi se}awe. 2004. Tako se ovde naprosto „sudaraju“. tako se ovde nudi upravo jedan posve autenti~an svet i prepoznatqiv na~in izravnavawa ra~una.. u kwi`evnosti za decu anegdote o |acima i profesorima i {kolska predawa pri~ani su bezbroj puta“. Uop{te. utemeqena su na osnovnim principima istoimenog tipa komike. tek radi ilustracije. lako. navodi se samo jedan primer. „nesta{noj qepu{kastoj u~enici tre}eg razreda gimnazije“. druga poput jabuke. ustreptalim godinama – svaka pojedinost biva}e za~as. i uop{te |a~kog `ivota. kako i dolikuje „magare}im godinama“. a ona. ali i neposredno. No. One }e katkad bivati beskompromisne i neobuzdane. Kada na red do|u uspomene na |a~ke spomenare. jedno je bilo probodeno strijelom koja je vi{e li~ila na glogov kolac. „Takve podvale obja{wavamo kao prirodnu reakciju `ivahnosti. naravno. kw. podrazumeva najzabavnije za publiku. prezira prema gluposti i nepravdi. zauzdava raskala{nost komike – jeste ]opi}eva. 94). 94). 1984. Uop{te. ako se ove pojedinosti posmatraju kao literarno uobli~eni deo savremenog. ali neretko i obuzdavane lirizmom i tanano{}u ose}awa koja podjednako obele`avaju datu `ivotnu dob.45 pri~ati i sa~uvati. opet.. . te. i u usmenom pri~awu o `ivotu i u ovom romanu. U tom kontekstu. namagar~eni biva osramo}en zbog sopstvene krivice. i intimno najva`nije. koje metafori~nost naslova romana unapred najavquje. mladost jeste jedno od omiqenih tematskih poqa. 1984. uvek se. 92).. „na~ne“ humorom kao pouzdanom odbranom od silne ~e`we za onim ~ega vi{e nema. kao {to bi „u~enici starih gimnazija mogli verovatno dosta toga ispri~ati o podvalama koje su nekim profesorima pripremali wihovi |aci“ (Prop. tre}a obojena.

jeste smeh. pa ka`e: „I{. ~ini ponu|en opis dvostruko komi~nim. opisuje: „Stoji Zora u svojoj ba{ti. tiskaju na prozorima. No. gde se mo`e probiti wegova spoqa{wa obloga. znoji se. „Eh. prevrtati. bivaju stilizovana kao bezazlena. recimo. eksperimentisati. kw. U neku ruku to mu do|e kao da si i ti sam pomalo hajduk“ (]opi}. i van toga. zaviriti u wegovu unutra{wost. naizgled neo~ekivano. 1975. 1975. delotvornost pot~iwavawa smehu vidqiva je i u nizu drugih pojedinosti iz usmene tradicije. bivaju uobli~ena upravo parodijskim transponovawem epskog sveta. koje bez sumwe ponajvi{e obele`ava ovaj roman. kw. Mogu}e prepoznavawe ce|ewa „suve drenovine“ iz epske pesme nije ovde ni bitno ni nametnuto. delom. kw. nepobitnom „materijalnom“ tragu detiwstva. rastavqati. kw. jer: „Nije {ala imati kom{iju hajduka. komi~na parafraza atributa epskih junaka. ali je re~ o refleksu koji. 156). 11. Recimo. usred predavawa o ponovnom Isusovom . Ambivalentnost karaktera ]opi}evog junaka. To su scene zbog kojih se nastava prekida i svi se. Ili. svedok Bajinog udvara~kog nastupa. 1989. Kao. uz pomo} i posredstvo Jove [kandala. kw. Pre svega. kad li }u ja jednom do~ekati da me ovako sprovode pa da me ~itav Biha} gleda!“ (]opi}. ra{~lawavati. samo uz humor. ali ovo s razbojnicima bilo je deset puta uzbudqivije i qep{e. sva su mu deca zavidela na toj nenadanoj „~asti“. nad kojim se te{ko ostaje „tvrda srca“. 1975. Sje}am se. Ipak. s vi{e policije. detiwe neve{ti stihovi.46 166). izvrnuti naopako. Posebno uzbu|ewe izazivalo je sprovo|ewe hajduka iz Kule na su|ewe. 111). kada de~aci po~nu ogovarati zaqubqenog Baju. crveni i sve rukama uvr}e jedan kolac u ogradi kao da iz wega cijedi vodu“ (]opi}. Kao {to u kontekstu pojedinosti osmi{qenih uz mawi ili ve}i udeo usmene tradicije smeh ima sredi{wu ulogu i to kao sredstvo koje potire „nedodirqivost“ veli~ine i va`nosti juna~ko-epskog sveta. re~ je o pravom. bar posredno. 1975. 11. to je za |ake bio jedinstven i dotada nevi|en prizor. 108). slobodno istra`ivati. ali je uvek dovoqno sugestivna da bez napora dozove sasvim o~ekivane asocijacije. najjasnije pokazalo u karakterizaciji Baje Bajazita. unapred zadanim vrednosnim sistemima. pred svetom. 455–456). velike gu`ve i gungule bilo je kad je u Biha} dolazio pravoslavni patrijarh. tako to ~ini i kada je re~ o drugim. a posebno „oru`je“ – osnovna su poqa koja. ne pra{i! Nemam o {ta givikt krvaviti“ (]opi}. 11. on uvodi predmet u zonu bliskog kontakta gde se on mo`e neposredno opipati sa svih strana. ponajvi{e Marka Kraqevi}a. 111). kako u ]opi}evim delima naj~e{}e i biva. zasuzi}e nad tim uspomenama – re~ima „tankim kao svila“. a Krsto Buva. To se. junaka ~ija svojstva. 11. zagledati od vrha do podno`ja. dok na ~asu veronauke. I. sumwati. uz ogradu. ~ini ga predmetom bliskog kontakta i time priprema wegovo apsolutno slobodno izu~avawe. kao delotvorno. Kad se tome dodaju banalni. 11. 1975. pu{aka i lanaca“ (]opi}. Kona~no. wegovo osobeno ruho. a Baja stao s druge strane. krc! – kao mi{. kqu~no na~elo u oblikovawu karaktera i fabule. „Smeh poseduje izvanrednu mo} da pribli`i predmet. a kako je jedan od wih bio Bajin kom{ija. jedinog koji se na Baju zaletao bez straha. ba{ zbog posrednog semanti~kog „dometawa“. 110). a Baja uzdi{e: „Jadna majko. kada uz smeh odbija napade prgavog Duleta Dabi}a. gricka bombonu – krc. bez daha. jedna od „fascinacija“ internatske dru`ine bilo je hvatawe posledwih „hajduka“. Smeh je najva`niji ~inilac u stvarawu one pretpostavke neustra{ivosti bez koje nije mogu}no realisti~ko shvatawe sveta“ (Bahtin. ogoliti i demaskirati. Smeh razgoni strah i pijetet pred predmetom. Nijedna od aluzija tog tipa nije pre- vladavaju}a u smislu potiskivawa Bajazitove autenti~nosti kao kwi`evnog junaka. misli se na „{kolski sistem“ i wegove institucije.

Naime. podozrivosti i „disciplinovanosti“ mogu}e je prepoznati i u pojedinostima koje obele`avaju policajca [icu. niti su wihovi ~uvari dorasli zadatku. va`an i sve~an kao kakav vojskovo|a“ i doneo vesti iz prve ruke: jedan od hajduka uhva}en je rawen u pojati Bajine tetke. / Dvadesetog maja / rodio se Baja“ (]opi}. 11. a ovaj. „svake godine. bato!“ (]opi}. odmetnici su se obreli u rodnom selu Baje Bajazita.47 dolasku. bogami. Krsto Buva ne ugleda ~udnovatu povorku i vikne: „Evo ih!“. Jo{ izra`ajniji je primer s kraja romana kada mladom ]opi}u zapadne da pou~ava Jovu. kao u komentaru da je sprovo|ewe hajduka. `andarmerija? Kamo ta istraga? – [ta ja znam – branio sam se ja.. pu{aka i lanaca“ koji ih do~ekuju. upu}uje na pomenuto poni{tavawe i straha i la`nog pijeteta pred qudima. Ona izbija posredno. ja bih toga guslara za vrat pa u kancelariju: je li. pa se truli patos pod wima provalio i oni su svi popadali u vodu“ (]opi}. osobenog mentaliteta. pevani u horu. svejedno. da sam se ja pitao. I taman kada se ~ini da Bajina interpretacija dosti`e najva`niju ta~ku. 3 Karikirawe osobina predstavnika vlasti. a koje smeh sa sobom uvek donosi. Otuda se epizoda o hajducima {iri i na naredno poglavqe romana. zapravo sasvim obi~nih razbojnika. be`awa i ponovnog hvatawa odmetnika.. „sve brkati Li~ani“. 11. blago Baji. ako ga prefekt pita. ina~e omiqenog me|u de~acima. Porediti ove dve „institucije“. 1975. a `andarima. sakrivala: neko u park. ali i Jovu [kandala. nabili u stari op{tinski nu`nik nad Unom. ima pone~eg i od poku{aja da se komikom (i vaspitnom. 1975. pa i vlasti same. prkosnog. {to je on odmah iskoristio i otputovao ku}i. slijepac.. ja odmah ka`em“ (]opi}. od koga si ~uo tu pjesmu o kraqu Vuka{inu? Zna{ li ti da se ne smije dirati u wegovo veli~anstvo kraqa? Aha.3 Ubrzo }e uslediti detronizovawe i hajdu~ke veli~ine i va`nosti. Jer. 113). pa napravi sveop{tu pometwu i tako „zaradi“ {amar. jer „naredba je naredba! (. a neki su se. 102). vlastima. stalnu metu konvikta{a. „ipak pu{ke dr{}u u rukama“. . Ima u ovakvim pojedinostima pone~eg od prave prirode detiwstva. makar se naslu{ao pu{aka!“ Baja se vratio „tek peti dan. kada vrhunac dosti`u scene okr{aja. niti su novi „hajduci“ zaista hajduci. svetom. policija se „po2 U ]opi}evom romanu ovakva nastojawa prepoznaju se i na drugim mestima. neko pod most. ali ima pone~eg i od ozbiqnije. 11. kw. ispuzao ~etvorono{ke. ali poja~avaju i prikriveno parodijski postupak razobli~avawa epske „slike sveta“.) [to god me vlast upita. bilo „deset puta uzbudqivije i qep{e“ od patrijarhove posete. izrawavanih nogu. ponuditi svet i `ivot pun uzbu|ewa. 116). Iako su mu de~aci dragi. posebnog. – ^uje{. ona sadr`i snagu beskompromisnog svrgavawa autoriteta pojedinih predstavnika vlasti. ve~ito `eqne druga~ijeg. 11. Ne zbog nekakve epske zadojenosti ]opi}evih junaka ili etnopsiholo{ke predodre|enosti za divqewe tradicionalnim idealima i vrednostima. poja~avaju komi~an u~inak. Ova rableovski raskala{na scena ]opi}eve junake (i ~itaoce) uveseqava svojom smelo{}u (sli~nu sudbinu oni pri`eqkuju svojoj. kw. de~ijoj zavisti nije bilo granica: „Ih. „bogougodnom“ merom) relativizuje detiwi „zanos“. 230). Elementi burlesknosti. pa makar samo po broju „policije. ali samo u de~ijoj viziji. 1975. koji prate ova de{avawa. Jovo [kandal }e. ali se ovaj kod lekcije o narodnim pesmama sav uzjoguni: „ – Kako se ne zna ko je sastavio tolike narodne pjesme? [kandal! Pa {ta su radili policija. re}i sve {to zna. dvadeset prvog maja“ na karnevalski neobuzdanoj proslavi Bajinog ro|endana. u wega je ni{anilo deset narednika. Kad su se odmetnici nadali u beg. kw. ve} zbog ve~ite gladi za pustolovnim i tajanstvenim koje mo`e razbiti prozai~nost i rutinu svakodnevice. kw..2 Hajdu~ka slava nesumwivo i daqe blista. ali nesumwivo izbija. neustra{ivog. Mo`da ponajvi{e u op{tepoznatoj aluziji koju izazivaju stihovi: „U mjesecu maju / majka rodi Baju. internatskoj „policiji“). „demaskiraju}e“ snage smeha. a kad se pro~ulo da je u selu bilo i borbi. 1975.

zbog posve ubedqivih. udenu}e se i pri~awe o pokojnom. autenti~nosti mladala~kih dana. samodopadan i samosvrhovit etnografski hir. Ako se izuzme uobi~ajena funkcija ovakvih mesta. viknuo je dubokim gluma~kim glasom: – Hijene.. „realnih“ pojedinosti ne mo`e se sumwati u wegovu autenti~nost. Svako mogu}e patetisawe biva iskqu~eno: stigao je Jovo [kandal i „pomra~io“ Bajinu zanimqivu pri~u. preko opisa susreta izazvanog prekr{ajem ~oveka (kretawe u gluvo doba). a Ro`qika. Kako i dolikuje takvom. Sklonost urbanim predawima. po gradu se pri~alo da se oko toga magacina obno} vrzmaju razna privi|ewa i utvare. napetosti koju izaziva polo`aj rawive. „misterioznom“ mestu. koje. nikako ne obezbe|uje da }e progowen nesretnik ikada biti isti kakav je bio do kobne no}i. obavijaju ga pri~e o duhovima. ali }e wegova pri~a izazvati samo gromoglasan smeh. u smislu oneobi~avawa obi~nog prostora i stvarawa „jezovite“ atmosfere. iako dovodi do sigurnosti varo{i i drugih qudi. ona ne . ne zavijajte na grobovima! \uro je. U su{tini.. sadr`i refleks usmene tradicije. ]opi}evi junaci. kada De-De-Ha zavr{i prognan u nekakvoj {kolskoj {upi. jeste deo svakodnevice. upla{ene jedinke bez pomaga~a i bez sigurnih izgleda na spas. o~ito. pustolovinama. nekad slavom glumcu Ro`qiki. „neherojskim“ vremenima. Povremeni odbqesci tradicijom ukorewenih pri~awa u potpunosti se uklapaju u svet ]opi}evih junaka. promenama. ali jo{ vi{e govori o prirodi dece. o~ito. uloga navedene epizode u strukturi romana mo`e se prepoznati i kao posredan podstrek |a~koj solidarnosti. vidio jedne no}i Ro`qiku kako je izi{ao iza smaknute daske u magacinu. kad je smotrio toga slu~ajnog prolaznika iza `ivice. silinom svoje imaginacije. straha i bezglavog be`awa. internatske atmosfere. o razvodwenoj silini takvog zanosa u druga~ijim. Ne zbog Bajinog posustajawa. zdimio kao lud u varo{ i raspri~ao ~itav doga|aj dodaju}i mu sve nove i nove stra{ne pojedinosti“ (]opi}. Te pri~e potjecale su otud {to je neko. parafraziran model usmenih predawa o susretu sa onostranim: po~ev od karakteristi~nog uvodnog „pri~a se“. Naravno. govori i o odnosu prema tradiciji. 11.. ~ar{ijskim pri~ama. Tako. uzbu|ewa. jo{ vrlo davno. o pri~awima i prepri~avawima ~uvenih hajdu~kih podviga. ovde je ponu|en literarno uobli~en. „crnog poput Arapina“. a wihov efekat uvek je ponajve}i u domenu slikawa de~ijih karaktera. neko novo de{avawe je bitnije. pa ni onakva Bajina pri~a. koje mnogo ja~e zaokupqaju iznenadne promene u internatu: dolazak kqu~ara iz Kule. kw. „Zaista. bez sumwe privla~ne ]opi}evim junacima. koji je ba{ tu spavao kad 4 I ovo pore|ewe. ali dovoqno jasno. odavno nepotrebnih stvari. i da se taj zvao ba{ \uro [arac. suo~avawe sa juna~kom smr}u (ili sramnim ropstvom) – pripovedawe se prekida. Jove [kandala. do povi{ene emocionalnosti. skladi{tu svakojakih. 1975. ve} zbog preusmeravawa pa`we i interesovawa wegovih slu{alaca. ispita}e oni Jovu kako je izgledao beg hajduka iz Kule. pa smo se i mi konvikta{i dr`ali podaqe od wega.4 Dokidawe pri~e o ~uvenom hajduku re~ito je na svoj na~in i svaka mogu}a mistifikacija biva bespovratno onemogu}ena: vi{e ne izaziva pa`wu. tako|e u komi~nom kqu~u.48 kada treba da usledi „najherojskiji“ deo. Istina. i gde je bio sakriven slu~ajni prolaznik-nesretnik. Kako nala`e priroda predawa.. je propalo wegovo putuju}e pozori{te. tendenciozan. ~iju glad za de{avawima. 201). nekog \uru [arca.. znaju i {ta je viknuo. nikad kao nametnut. ve} kao izvor koji bi.. i da je Ro`qika viknuo ba{ „dubokim gluma~kim glasom“. naravno. opet. ne utoli ni{ta. znaju sve: i kako je iza{ao Ro`qika. Sama mogu}nost da se to desi posredno. mogao zadovoqiti de~iju potrebu za posebnim.

. tako bi se. koja }e mu sla|e tepati. usplahiren. Iz te `ivotne radosti. {trajk.. koja je i sama se}awe (tako|e obele`eno i humorom i nostalgijom). emocija i smeha. moglo re}i i za ovaj roman. prvim nejasnim.. postupci.49 izbija samo zbog saose}awa sa nezavidnim polo`ajem Duleta Dabi}a i wegovim. partizansku pri~u. deo si`ea. 83). mogu}im. kona~no. u najop{tijem smislu. 1979. U u`em smislu. zubi gvozdeni“. preoblikovati za nove i druga~ije domete. pa prema tome fikcionalno poriv da se odaberu samo oni doga|aji i do`ivqaji u pi{~evom `ivotu koji mogu sazdati celovit obrazac“ (Fraj. naizgled bezna~ajnoj. to su svakako samo naga|awa kojima se. Teme. nekakva druga~ija.. To mo`e biti.. mewati. verovatno i zbog toga. Premda Magare}e godine nisu autobiografija u teorijskim okvirima `anrovskog razaznavawa. nestrpqivosti. prikriven dinami~ki motiv. aktivisti~kog principa u romanu koji ne sadr`i sistematsko apostrofirawe usmene tradicije. 347). Potvrda takvog. jeste upravo doba magare}ih godina. optimizma. strahotnim suo~avawem sa povampirenim Ro`qikom. nabujava. kom su „o~urde kao tawiri. Kao ponajve}i kvalitet ovog romana i daqe ostaje ]opi}eva mo} da zasmeje. ukazuje na vanrednu ]opi}evu sposobnost da odabranoj pojedinosti. deo nasle|a ~ija se zna~ewa mogu prelivati. Solidarnost sa pojedincem prera{}e u op{tu pobunu. 392). reflektovawe usmene tradicije u ovom romanu ne zauzima mnogo mesta. mo`da bi ispustila ba{ najva`nije: `icu neposrednosti. raspojasanosti. {al ili ~arape. rugalice i spomenarska |a~ka „so~inenija“ koja presecaju naraciju na svakom koraku – ali to ima svoju dra`. „ispomo}“ u ostvarivawu komike. obru{i smeh kao „vrh talasa osetne vitalnosti“ (Langer. uop{te autenti~nosti jedne `ivotne dobi. Mo`da je ovo ]opi}evo delo narativno robusno i sirovo. sve devoj~ice iz razreda utrkuju se koja }e boqe ugostiti „mu~enika“. koja }e mu isplesti boqi xemper. bez kog se te{ko mo`e govoriti o ]opi}evoj literarnoj viziji.. ali zauzima bitne strukturne ta~ke. 1978. i pripovedawa i kompozicije. pripovedawe o konvikta{kim danima sme{teno je u okvirnu. najvitalniji deo. raste“ (Turja~anin.. razgali. po~etnom anegdotom o dolasku u Biha} i prvim susretom sa vozom – a`dajom. brzoplet i nemiran uspeva. ne ka`e mnogo. narativni obrazac posredno prisutan u autorskom uobli~avawu se}awa. kao u prethodnom primeru. pjenu{a.. No. Deo tog „celovitog obrasca“. posredno. ~iji ritam. mo`e biti i jedan od slojeva karakterizacije junaka. na svoj na~in. o`iveti jednu od najva`nijih ]opi}evih poetskih opsesija – posebnost detiwstva. pre}utno i lako. na gotovo sve ~ega se dotakne. sadr`e istovetno nadahnu}e: „stvarala~ki. Jer. to mo`e biti samo ise~ak poznate slike. aluzija. gotovo neprimetno. kao i u mnogim drugim ]opi}evim delima. bezrazlo`nim suzama koje su znak bespovratnog okon~avawa detiwstva. Ali. a s druge strane. „artificijelnija“ stilizacija. Kao {to je neretko isticano povodom ]opi}evog ose}aja za re~ uop{te. ome|eno je dvema nepoznanicama: s jedne strane. pojedini `anrovi ili stil usmene kwi`evnosti predstavqaju i ovde. razigrane i nesputane siline mladosti Magare}e godine i nisu mogle iza}i druga~ije ve} samo kao prasak se}awa. Isto tako. na svoj na~in. Sve {to je ponu|eno iz- me|u. 1981.. tako dvostruko ste{weno – otima se od zaborava u jednom dahu. parafraza. Uop{te. ponudi snagu mogu}eg izazova za tuma~ewe. da bespo{tedno. a epizoda sa povampirenim Ro`qikom i tako se potvrditi kao krajwe funkcionalno osmi{qena i upotrebqena. ba{ kao i tolike „pesmice“. U {irem kompozicionom smislu. za sklonost gustini teksta u kome „sve vrvi. „najmilijih uspomena“. junaci. i to najintimniji.

Tibode. self-centered ethnographic detail. The author discusses items such as stylization of the narration and selection of themes. Glas srpski. Nolit. Umetnost Nu{i}evog humoristi~kog pripovedawa za decu. Ogwanovi}. MAK. u: Stvaraoci i deca. It has never been an imposed. Voja (2003): @ivot i delo Branka ]opi}a. Nolit. Beograd. Bandi}. OOUR Izdava~ka delatnost Novi Sad i Kwi`evna zajednica Novog Sada. Petrovi}. Sne`ana [ARAN^I]-^UTURA THE RHYTHM OF CHILDHOOD (Another reading of „Magare}e godine” by Branko ]opi}) Summary The paper considers the role of oral tradition. Svjetlost. ^etiri eseja. ]opi}. Nortrop (1979): Anatomija kritike. (2001). Re~nik kwi`evnih termina (RKT). Romanov. priredio Milo{ I. Beograd. Nakladni zavod Matice hrvatske. Novi Sad. glavni i odgovorni urednik Dra- gi{a @ivkovi}. Savremena proza. as well as the role of humour. Mihail (1989): O romanu. real-life stories and anecdotes in shaping Branko ]opi}’s novel Magare}e godine (The Tough Teens). Qu{tanovi}. Although the reflection of the oral literature does not make the major part in the book. Bawa Luka. Prosveta.. Velibor (1965): Seqaci u revoluciji. it occupies the crucial structural points and turns out to be. Maja (1984): Usmeno pjesni{tvo u obzorju kwi`evnosti. Bawa Luka. prevod Aleksandar Badwarevi}. a challenge for functional conceptualization. Pri~e partizanke. Institut za kwi`evnost i umetnost u Beogradu. Beograd. Fototipsko izdawe. Novi Sad. satisfy and even more inspire the eternal children’s need for something extraordinary. Dragutin (1978): Memoari detiwstva Branka ]opi}a. Turja~anin. (1981): Velike dramske forme: komi~ni ritam. Cvijetin (1997): Srpski pjesnici za djecu. Prop. Magare}e godine. Bo{kovi}-Stulli. prevod Giga Gra~an. Beograd. Alber (1955): Razmi{qawa o romanu. Vi{a {kola za obrazovawe vaspita~a. Nolit. among other things. Branko (1975): Bosonogo djetiwstvo. OOUR Zavod za izdavawe uxbenika. as in many other ]opi}’s works. „Veselin Masle{a”. Vratolomne pri~e. Zagreb. Vladimir (1984): Problemi komike i smeha. Jovan (2004): De~iji smeh Branislava Nu{i}a. Beograd. Beograd. prevod Qiqana Stani}. Prosveta. Jekni}. Bijeqina. priredila Mirjana Mio~inovi}.. Zorica (1978): Roman za djecu. u: Srpska kwi`evnost u kwi`evnoj kritici. Pri~e zanesenog dje~aka. exciting and exceptional. Zavod za uxbenike i nastavna sredstva Republike Srpske. Suzana K. NI[RO „Dnevnik”. Tihomir (2008): Istorija srpske kwi`evnosti za decu (drugo izdawe). Beograd. Ristanovi}. This is just the . Langer. Naprijed. Sabrana dela Branka ]opi}a. priredio @ivorad Stojkovi}. Teorijski i didakti~ki pristup. Dragoqub (1999): Srpska kwi`evnost za decu. prevod Marko Vidojkovi}.50 LITERATURA Bahtin. institutions. Zagreb. Sarajevo. inherent also in the genres of oral tradition in this novel. u: Moderna teorija drame. prevod Bogdan Kosanovi}. Fraj. but also for unmasking authorities. Ogledi i studije iz jugoslovenske kwi`evnosti. Istorijski pregled. epic image of the world. Marjanovi}. but the source which could. Gligori}. Novi Sad. Sarajevo. Nova kwiga. as an instrument for shaping story and the most of characters. IGKRO „Svjetlost“. Zmajeve de~je igre.

authobiographic novel.. ~udesno. Pro{irivawem tekstualnog poqa bajke naracijom. pro`ima se raznovrsnim `anrovima. bez bojazni da se poremeti bajkovita struktura. real-life stories. kwi`evnica stvara bajku koja svojom otvoreno{}u doprinosi bogatstvu teksta simbolima karakteristi~nim za pomenute `anrove. koji je spasao leptire. dijalogom. inkorporirawe. drami. i danas cveta. childhood UDC 821. . kratkim lirskim sentencama. osim ~udesnog i fantasti~nog. Magare}e godine. u Carstvu leda.41–93–32.51 method which Branko ]opi} had used in his work in order to catch the golden thread. kletvama. pojava.163. kratkim pri~ama. struktura Ako je verovati Isto~nom vetru. Potvrda da je bajka Grozdane Oluji} „orahova quska“ iz koje se i{~auruju brojne vrste. rhythm and spirit of this particular „awkward age”. humour. G. U kosmi~kom bezmerju „sre}ne proplanke ~ovek u sebi nosi“ jer „`iveti u odre|enom krugu isto je {to i `iveti u zatvoru“. deskripcijom. tekst koji ve{to inkorporira sve one elemente `anrova koji je bogate. verovawu. a zovu ga Sun~evo drvce. spisateqica kroz pomenute `anrove psiholo{ki nijansira i apstraktne likove. U wemu su carstva koja treba prepoznati i prona}i. U ovom radu bi}e re~i o poslovicama.  Stana SMIQKOVI] @ANROVI U BAJKAMA GROZDANE OLUJI] SA@ETAK: Bajkovita struktura. `anrovi. Grozdana Oluji} kre}e sa pri~om i pripovedawem iz kosmosa. anegdotama.09 Oluji}. Rukovo|ena pomenutim na~elima u kreaciji likova. doga|aja i situacija.. nosioce radwi. `bun leske. oral tradition. monologom. To je jo{ jedan dokaz da je bajka otvoren i promenqiv sistem. basni. legendama i predawima. Key words: Branko ]opi}. KQU^NE RE^I: Bajke.