You are on page 1of 3

1.

2.

3.

4.
5.
6.
7.
8.
9.

10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.

19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.

Dopisati grupe lekova koje se koriste u premedikaciji:


Antiholinegici-atropin,skopolamin
Sedativi-hipnotici-benzodijazepini,ksilazin
Neuroleptici-sedativi trankvilajzeri-fenoltijazin,butirofenoni
Opioidni anelgetici-morfin,metadon,butorfanol
Anesteticke supstance deluju na:
Opioidni analgetici- na specifine receptore, periferno i centralno
Miorelaksanti- na specifine receptore, enzimska razgradnja
hipnotici- na proteine jonskih kanala , na sinaptike (gaba receptore)
Povei tane odgovore:
Sedativ-hipnotik- ksilazin
Opioidni anelgetik- butorfanol
Antiholinergik- atropin
Neuroleptik- acepromazin
Monitoring srane funkcije se prati putem: centralnog venskog pritiska pri emu je kateter plasiran
preko V. jugularis u desnu predkomoru
Bradipneja kod kopitara je : manje od 4 udisaja u minuti
Kapnometrom se registruje: minimalna i maksimalna koncentracija CO2 u alveolama
Kapnograf prikazuje : vrednost CO2 u ekspirijumu i inspirijumu
Pomou vaporizatora se vri: distribucija pre inhalacionog anestetika u pacijenta u odreenoj
koncentraciji u inspiratornom vazduhu
Dopisati vrste anesziolokih sistema (najmanje 3) :
Otvoren,kapljini sistem
Poluotvoreni sistem,
Anestezioloka komora
Kruni sistem
Do respiratorne depresije ne dovodi: ketaminska anestezija
Za srednje duboku hirurku anesteziju je karakteristino: plie disanje, gubitak kornelanog i
faringealnog refleksa, slabiji miini tonus, nema reakcije na hirurku inciziju, zapoinjanje irenja zenica
Duina endotrahealnog tubusa se odreuje na osnovu udaljenosti od: vrha nosa do kranijalne strane
ramenog zgloba
Hipnotika dehidratacija je: gubitak natrijuma u veoj meri od vode
Gubitak tenosti nastao pri drenai rane idealno bi bilo nadoknaditi: krvnom plazmom
Stanje koje zahteva ozbiljnu nadoknadu tenosti je: hipotenzija i vazodilatacija
Respiratorna acidoza u toku anestezije nastaje kod: pada disajnog volumena+ pada frekvencije
disanja+ pada minutnog volumena
Normalan raspored vode u organizmu je (u %) ukupna: 60, elijska: 40, vanelijska: 20,
intersticijumska: 16, plazma: 4, krv: 7
U toku anestezije inhalacioni i intravenski anestetici uzrokuju (vie odgovora):
depresiju
kontraktilnosti miokarda, smanjenje minutnog volumena srca, smanjenje prefuzije tkiva, perifernu
vazokonstrikciju
Optu anesteziju karakterie: narkoza,anelgezija i miorelaksacija
Azot oksidul-NO2 se koristi kao (zaokrui NETAAN odgovor): samostalni inhalacioni anestetik za
kompletnu hirurku anesteziju
Gubitak palpebralnog refleksa je karakteristian za: povrinsku hirurku anesteziju
Izofluran (zaokruiti vie tanih odgovora): dovodi do vazodilatacije koronarnih krvnih sudova, ne
poveava intrakranijalni pritisak,deprimira disanje
Anestetik koji istovremeno dovodi do hipnotikog, anelgetikog, anamnestikog i kataleptikog
efekta je: ketamin
Blokada n.peroneusa se izvodi : 10cm iznad kalkaneusa sa lateralne strane zadnjeg ekstermiteta
Blokada n.tibialisa se izvodi: 10cm iznad kalkaneusa sa medijalne strane zadnjeg ekstremiteta u fleksiji

26. Mesto aplikacije lok.anestetika za segmentacionu kranijalnu dorzolumbalnu epiduralnu blokadu kod
preivara je: 1.spinalni prostor kaudalno od T-13 izmeu L-1 i L-2 + 2.epiduralni prostor L-1 i L-2
27. Blokada n.ulnarisa se izvodi: oko 10cm iznad akcesorne kosti sa lateralne strane
28. Za uvod kopitara u optu anesteziju: predviena doza anestetika se mora aplikovati za najdue 1minut
29. Anestetioloke komplikacije kod kopitara su (zaokruiti vie odgovora): nazalna kongestija,
hipoventilacija, neuropatije i miopatije
30. Za sedaciju velikih preivara najee se koristi : ksilazin
31. U anesteziji pasa i maaka se koriste sledei lekovi (u polje ispred upisati brojeve lekova vezane za
efekat) :
sedacija-ACP,ksilazin, diazepam
anelgezija- butorfanol, kaprofen,fentanil,morfin
uvod-odravanje- propofol,izofluran,ketamin
32. Vrednosti pritiska za isuflaciju vazduha u plua kod apnoinog pacijenta su male ivotinje- 15-20
cm/H2O velike ivotinje- 20-30 cm/H2O
33. Kardiocirkularna reanimacija kod kolapsa se sastoji od: intubacije + infuzorne terapije + oksigeno
treapije + lekova
34. Kod sranog zastoja treba pristupiti: intubaciji + oksigeno terapiji + masai srca + respiratornoj
reanimaciji + primeni lekova
35. Kod prisutnog bola anelgetici se mogu aplikovati: u premedikaciji, tokom hirurke intervencije i
postoperativno
36. Neposredni zadatci savremenog anesteziologa odnose se na period: pre operacije, za vreme operacije i
posle operacije
37. Prva faza anesteziolokog protokola podrazumeva (nabrojati po redosledu najmanje 5 procedura):
anamneza, kliniki pregled, ekg, rtg grudnog koa
38. Delovanje anestetikih supstanci na preiferni nervni sistem izaziva: prekid transmisije na senzornim
vlaknima-anelgeziju, a u manjoj meri na motornim vlaknima
39. Anesteticke supstance deluju na :
analgetici- specifine receptore
relaksanti- specifine receptore, enzimska razgradnja
hipnotici- proteine jonskih kanala ,delovanje na sinaptike (gaba receptore)
40. U koju grupu lekova pripadaju anest.supstance (brojeve postavi ispred grupe lekova):
Sedativ-hipnotik- diazepini
Opioidni anelgetici- morfin
Antiholinergik- skopolamin
Neuroleptik- butrifenoni
41. Doza atropina za pse je : 30-100g/kg/SC, IM
42. Kod predoziranja (trovanja) atropinom kao antidot se koristi: fizostigmin + diazepam
43. Brza i.v. aplikacija diazepama moe dovesti do: hipotenzije i bradikardije
44. Propofol kao solo anestetik se koristi: iv aplikacija za indukciju u anesteziju
45. Nakon iv aplikacije propofola efekat nastupa za: 1minut
46. Propofol + anelgetik se koristi za odravanje anestezije: DA
47. Ketamin: poveava intrakranijalni i intraokularni pritisak
48. Glavno delovanje ksilazina na CNS je: sedacija + analgezija + relaksacija muskulature
49. Doksaprem se daje kod: respiratorne depresije
50. Jai analgetski, akrai efekat od morfina, ima: fentanil
51. Premedikacija atropin + ACP +diazepam je obavezna kod pasa pri upotrebi: ketamina
52. Poveanje CVP (centralni venski pritisak) je znak: insuficijencije miokarda i smanjenje hipovolemije
53. Stepen oksigenacije tkiva se meri: pulsnim oksimetrom
54. Monitoring svih vitalnih funkcija omoguava: ekstenzivni monitoring
55. Gubitak kornealnog i faringealnog refleksa nastupa u: III/2 st. Hir. Anestezije
56. Doza propofola za uvod- indukciju i kratke dijagnost. Procedure kod pasa i maaka je: iv 4-8 mg/kg
t.m.

57. Doza ketamin hidrohlorida i diazepama kod pasa je: iv 5,5mg/kg t.m. + iv dijazepam 0,2mg/kg t.m.
58. Blokada n.cutaneus antebrachii med. Se radi: neposredno ispre v.cephalicae aplikuje se iglom og 22G
5ml lokalnnog anestetika sc
59. Na kaudalnoj strani radusa 5cm distalno od lakta gde donji rub pektoralnih miia prelazi u
inzerciju prednje noge radi se blokada: n.medianusa
60. Na 10cm od calcaneusa uz lateralni rub kranijalnog tibijalnog miia radi se blokada: n.peroneusa
61. Blokadom n.ulnarisa desenzibilie se: palmarni deo karpusa,proksimalni metakarpus i suspenzorni
ligament
62. Desenzibilizacija plantarnig dela tarzusa,metatarzusa,distalnog dela Ahilove tetive,kalkaneusa i
skoro itavog kopita postie se blokadom: n.tibijalisa
63. Abaskijalni sezamoidni blok podrazumeva: blokadu palmarnog digitalnog nerva na proksimalnoj
sezamoidnoj kosti
64. Ketamin kod kopitara: ne izazaiva kardiovaskularnu i respiracionu depresiju
65. Tehnika intubacije kopitara je: olakana jer postoji minimalan otpor zbog slabog laringealnog refleksa i
refleksa kalja
66. Anestezioloke komplikacije kod kopitara su (3 tana odgovora): hioptenzija u toku anestezije,
miopatije, neuropatije
67. Kod maaka se endotrahealni tubus vadi pri kraju anestezije : DA
68. Krakteristika RPD su: hipoventilacija + posledina hiperkapnija + hipoksija
69. Prevencija laringospazma pri intubaciji moe se postii : primenom lokalnog anestetika-kapljino
70. Kod tenzionog pneumotoraksa indikovana je mehanika ventilacija plua: NE ZNAM
71. U anesteziji pasa i maaka se koriste sledei lekovi (u kolonu dodati br lekova na koje se odnosi
efekat) :
sedacija-ACP,ksilazin, diazepam
anelgezija- butorfanol, karpofen,fentanil,morfin
indukcija-odravanje- propofol,izofluran,ketamin
72. Vrednosti pritiska za insuflaciju vazduha u plua kod apnoinog pacijenta su male ivotinje- 15-20
cm/H2O velike ivotinje- 20-30 cm/H2O
73. Kod apnoinog pacijenta indukovana je primena (2 tana odgovora): mehanika ventilacija +
doksaprem 5-10g/kg t.m./u minuti u infuziji + O2 i mehanika ventilacija + doksaprem 1-4mg/kg t.m. iv
+ O2
74. Mesto aplikacije lokalne anestezije za vodiljnu dorzalnu lokalnu paravertebralnu blokadu kod
preivara je: spinalni prostor kaudalno od T-13 izmeu L1 i L2 + epiduralni prostor L1 i L2
75. Nabrojati vrste pneumitoraksa : otvoreni,zatvoreni,tenzioni,spontani
76. Kod zatvorenog pneumotoraksa potrebno je uraditi: torakotomiju i postaviti dren u pleuralni prostor +
arteficijelna ventilacija
77. Do depresije funkcije miokarda moe dovesti (2 tana odgovora): metabolika acidoza i hipotermija
78. Agresivna kardiocirkulatorna reanimacija kod kolapsa podrazumeva procedure: intubacija +
oksigeno terapija + infuzija + lekovi
79. Difuzan bol koji se ispoljava kod oteenja unutranjih organa, karakteristika je: visceralnog bola
80. Priemtiv analgezije omoguava stabilnu hemodinamiku i respiraciju: DA/NE ali nisam nala odgovor
81. Bol nastao kod oteenja kostanozglobnog sistema i koe je karakteristika: somatskog bola
82. Priemtiv analgezija je: aplikacija analgetika pre nastajanja bola
83. Bol nastao kao posledica opekotina prenose: nemijelizovana vlakna
84. Kaprofen se daje : u premedikaciji
85. Brz prelazak u besvesno stanje karakteristika je anestezije: kopitara
86. Minimalan otpor pri intubaciji usled slabo izraenog laringealnog refleksa i refleksa kalja
karakretistika je anestezije: kopitara
87. Analgija je: nedostatak oseaja bola