You are on page 1of 57

CIKLONI

Cikloni spadaju u grupu centrifugalnih separatora. Koriste se za
izdvajanje čestica materijala iz vazdušne struje, čija je krupnoća iznad 10 µm
. Na sl. 1 prikazan je običan cilindrično - konusni ciklon. Mešavina vazduha
i materijala ulazi tangentno relativno velikom brzinom kroz cev (1) u
cilindrični deo (2) ciklona. Pod dejstvom Zemljine teže, centrifugalne sile i
sile otpora, mešavina dobija prostorno spiralno kretanje. Čestice materijala
odlaze najpre ka zidu cilindričnog dela ciklona usled centrifugalne sile, a
zatim, pod uticajem Zemljine teže naniže kroz konusni deo (3) i izlaznu cev
(4) napuštaju ciklon. Očišćena vazdušna struja se u vidu unutrašnje spirale
vraća vertikalno naviše i kroz cev (5) izlazi u atmosferu ili odlazi u filter na
dopunsko prečišćavanje. Naime, ciklon ne može da izdvoji sve čestice iz
vazdušne struje. Obični cikloni izdvajaju 97 – 98 % materijala iz vazdušne
struje, a specijalni i do 99,5 %.

Slika 1 – Izgled ciklona

1

Na svaku česticu materijala, koja se nalazi na spirali kao putanji,
deluju za vreme njenog kretanja sledeće sile: inercijalna, centrifugalna,
Zemljina teža i sila otpora. Izrazi za poslednje 3 sile glase:
FC = m
Fg = ρ S

ct2 ρ S ⋅ π ⋅ d 3 ⋅ ct2
=
,
rS
6rS

d 3π
g,
6

Fw = 3 ⋅ π ⋅ d ⋅ µ ⋅ v S ,

pri čemu je uzeto da je opstrujavanje čestice za vreme njenog kretanja u
ciklonu laminarno. Ono je po pravilu turbulentno, ali se usvaja navedena
pretpostavka jer se ne zna stvarni koeficijent otpora čestice.
ct (m/s) – brzina čestice koja leži u pravcu tangente na spiralu,
rS (m) – poluprečnik krivine spirale u tački u kojoj se nalazi čestica.
Obično je ct=(0,7 – 0,8 )vu, gde je vu=(12 – 18) m/s brzina vazduha na
ulazu u ciklon.
Stvarna putanja čestice u ciklonu ne može analitički da se odredi jer se
ne znaju uglovi koje bi te sile gradile sa osama nekog usvojenog
koordinatnog sistema. Zbog toga se i konstruktivni parametri ciklona
određuju korišćenjem približnih metoda. Na primer, ako bi se čestica kretala
samo pod dejstvom centrifugalne sile i sile otpora, njihovim
izjednačavanjem bi se dobilo c r =

drS ρ S ⋅ d 2 ⋅ ct2
=
, jer je u ovom slučaju
dt
18 ⋅ µ ⋅ rS

brzina u izrazu za silu otpora jednaka radijalnoj komponenti cr. Vreme koje
prođe dok čestica pređe put određen poluprečnicima rs=Du/2 i rS=Ds/2
dobija se integraljenjem prethodne diferencijalne jednačine i iznosi
t=

(

)

18 ⋅ µ ⋅ Ds2 − Du2
. Sa druge strane , vreme koje prođe dok čestica pređe put
8 ⋅ ρ S ⋅ d 2 ⋅ ct2

jednak visini Hc cilindričnog dela ciklona je: t C =

(

)

H C H C ⋅ π ⋅ Ds2 − Du2
=
, gde
va
4⋅qf

je va(m/s) – brzina vazduha u pravcu ose ciklona, qf – količina vazduha.
Ispravan rad ciklona zahteva tc>t tako da se dobija :

HC >

9⋅µ ⋅qf

ρ s ⋅ π ⋅ d 2 ⋅ ct2

.

Odavde se vidi da je visina cilindričnog dela ciklona sve veća što je
transportovani materijal sitniji. Međutim, slučaj ravnoteže centrifugalne sile
ρ s ⋅ π ⋅ d 3 ⋅ ct2
i sile otpora može i ovako da se napiše: 3πµd =
.
6 ⋅ rs ⋅ c r

Ako bi se čestica kretala samo vertikalno naniže, tada bi se iz
ravnoteže sile otpora i Zemljine teže dobilo: 3π ⋅ µ ⋅ d = g

2

ρ s d 3π
, jer je u tom
vs 6

slučaju v=vs u izrazu za Fw. Prema tome, izjednačavanjem poslednja dva
c

v ⋅c

s
t
r
izraza dobija se odnos brzina: c = r ⋅ g .
t
s

Kada rs → r (sl. 2) biće

v s ⋅ ctu
= tgα , jer tada ct → ctu i cr → cm. Sa
r⋅g

druge strane, za osamljeni vrtlog je ctu =

const. C
= , pa je r =
r
r

vS ⋅ C
.
g ⋅ tgα

spirala

krug

Slika 2
Na
d =r⋅

osnovu

izraza

vS =

g ⋅ d 2 ⋅ ( s − 1)
18 ⋅ν f

( ρ << ρ S ),

dobija

se:

18µ ⋅ tgα
. U graničnom slučaju je r = DS /2 i d = dgr , gde dgr određuje
ρS ⋅ C

krupnoću čestica koje će još dospeti do zida cilindričnog dela ciklona, pa je
konačno:

d gr =

1
18 ⋅ µ ⋅ tgα
⋅ DS ⋅
, gde je tgα = 0,03 − 0,05 . Prema tome,
2
ρS ⋅ C

ciklon prečnika Ds izdvojiće sve čestice krupnoće d>dgr, odnosno čestice
krupnoće d<dgr ciklon neće izdvojiti, već će ga one napustiti kroz cev 5
(slika 1). Za izdvajanje čestica krupnoće d<dgr mora da se ugradi efikasniji
prečistač vazduha. Konstanta C približno može da se izračuna kao
C=

1
⋅ ( Ds ± a ) ⋅ vu = r ⋅ ctu , gde se znak "-" uzima za ciklone tipa OTI (sl. 3a),
2

odnosno znak "+" za ciklone tipa UC – 38 (sl. 3b).
U poslednje vreme sve više se primenjuju cikloni koji su nastali
sjedinjavanjem dobrih strana ciklona OTI i UC – 38. To su cikloni BCM (sl.
3c).
3

a)

b)

c)

Slika 3
a – ciklon OTI, b – ciklon UC – 38, c – ciklon BCM
Proračunske formule za ova tri tipa ciklona date su u tabeli 1, dobijene
uglavnom eksperimentalno.
Tabela 1
Tip ciklona

Dimenzije u mm

Pad pritiska vazduha za vreme njegovog prolaska kroz ciklon
određuje se pomoću formule:
1
∆p c = ζ c ⋅ ⋅ ρ f ⋅ vu2 = m ⋅ q 2f ,
2

gde je: ζ c - koeficijent otpora ciklona; vu=(12 – 18) m/s – brzina vazduha na
ulazu u ciklon; m – karakteristika ciklona.
4

Brzina vazduha u izlaznoj cevi ciklona obično iznosi vi=(4 – 8,5) m/s.
Prema toj brzini i količini vazduha qf izračunat je prečnik Di izlazne cevi
ciklona.
U tabelama 2 i 3 dati su podaci o standardnim ciklonima UC – 38 i
OTI, koje su dobijene primenom navedenih proračunskih formula u tabeli 1.
Tabela 2. Ciklon UC – 38
Dimenzije u mm

Tip ciklona

Važi za vu=12 m/s
Tabela 3. Ciklon OTI
Dimenzije u mm

Važi za vu=12 m/s
Stepen dobrote prečišćavanja jednog ciklona prema rezultatima
dimenzione analize zavisi od Froude – ovog, Reynolds – ovog broja i
odnosa ρ g L / ρč d , gde je L neka karakteristična dužina ciklona koja definiše
njegovu geometriju:
η = f ( Re, Fr , ρ g L / ρ č d ) .
Oblik ove funkcije određuje se uglavnom eksperimentalno.
U ciklonima se postiže znatno veći stepen dobrote prečišćavanja nego
u taložnicima i inercionim odvajačima prašine. Osnovni nedostaci ciklona su
relativno niske vrednosti stepena dobrote prečišćavanja za tankodisperzne
prašine, veliki hidraulički otpori i shodno tome velika potrošnja energije za

5

µm Slika 4 b) Kakav je stepen lepljivosti. Grubost prašine se ocenjuje na osnovu krive ostatka kod prosejavanja za određeni uzorak (sl. Kriterijumi za izbor tipa ciklona su sledeći: a) Kakve su čestice smeše (abrazivne ili neabrazivne. fine ili grube). Tako se npr. 4) ili za više analiziranih uzoraka prašine iz kojih ocenjujemo da li se radi o gruboj.proces prečišćavanja gasova. nego se uzimaju mokri ili električni odvajači. Izbor najpogodnijeg tipa ciklona Ako raspolažemo sa osnovnim karakteristikama ciklona koje su dobivene laboratorijskim ispitivanjem. onda možemo izabrati tip koji za projektovane uslove najbolje odgovara. računa da je lepljivost i abrazivnost sledeća: 6 . Kad treba izdvajati vrlo finu prašinu. mehaničko trošenje zidova aparata usled trenja čvrstih čestica i dosta velika osetljivost u radu sa promenljivim opterećenjem (protokom). srednje gruboj ili sitnoj prašini. Suvi cikloni se i u ovom slučaju mogu upotrebiti samo kao prvi stepen za odvajanje većih čestica i sniženje koncentracije prašine u gasu. onda suvi cikloni nisu najpogodniji odvajači.

Npr. suvo mleko brašno. Pad pritiska zavisi od protoka i dat je za svaki tip ciklona kao funkcija protoka. 5 vidi se porast relativne izdržljivosti ciklona sa smanjenjem pada pritiska. Pojam relativne izdržljivosti ciklona uvodi se obzirom da je apsolutnu izdržljivost teško odrediti. suvi cement vlažan cement vrlo lepljiva Neabrazivnost neke gline ugljeni prah olovni oksid. trajnost ciklona koji je izložen abraziji će se povećati 6 puta. Slika 5 . ako se pad pritiska smanji sa 100 mm g. čađ. na 50 mm.Tabela 4 Grupa I II III IV Lepljivost nelepljiva malo lepljiva srednje lepljiva Abrazivnost prah šljake koksna prašina leteći pepeo.Zavisnost trajanja ciklona od gubitka pritiska Proračun dimenzija ciklona 7 . st. kakao c) Kakva je koncentracija primesa u gasu d) Kakva je zavisnost trajanja odvajača od gubitka pritiska. Na sl.

Za određene tipove ciklona postoje preporuke kako se može doći do potrebnih dimenzija i stepena odvajanja za konkretan slučaj. Zato se ne može dati jedinstven način za proračun dimenzija ciklona. Granulometrijski sastav praha (%) – maseni 6. Proračun ciklona tipa NIIOGAZ 8 . Obično su poznati sledeći polazni podaci: 1.804 + m gde je 0. Sadržaj vodene pare m (kg/m3) 4. Potrebni stepen odvajanja Ou.Zavisno od konstrukcije cikloni se po svojim osobinama mogu znatno razlikovati. Pritisak gasa na ulazu u ciklon P (mm Hg) 9. Prethodni proračun obuhvata izračunavanje količine i specifične težine gasa s obzirom na njegovo stanje ispred ciklona: t   1 +  ⋅ 760 . 1 +  ⋅ 760  273  gde su VN i γ N dati za vlažno stanje gasa. odrede glavne dimenzije. U slučaju da su zadati protok i specifična težina za suvo stanje gasa.804 – specifična težina vodene pare pri normalnim uslovima. Specifična težina gasa γ N (kg/m3) 10. Temperatura gasa na ulazu u ciklon t ( o C) 3.804  0. nađu frakcioni i ukupni stepeni odvajanja. 273   V = VN P P γ =γN t   . Koncentracija čestica na ulazu u ciklon koje treba odvojiti c (kg/m3) 5. Specifična težina praha γ Č (kg/m3) 7. Količina gasa koju treba prečišćavati VN (m3/h) 2. Dozvoljeni pad pritiska u ciklonu ∆ p (mm VS) 8.804 γ 0 = ( γ SN + m ) (kg/m3) 0. onda je: m   V N = VSN 1 +  (m3/h)  0. Zadatak je da se izvrši izbor tipa ciklona.

Institut NIIOGAZ (Moskva) razvio je nekoliko tipova ciklona koji imaju vrlo dobre karakteristike. 9 . na osnovu opsežno izvršenih ispitivanja ovaj institut daje precizna uputstva za izbor i proračun ciklona. 7) i datog granulometrijskog sastava praha nalaze se frakcioni Ofr i ukupni stepeni odvajanja Ou. Pošto dijagram na sl. Pored toga. dobijeni Ou treba proračunati na zadate uslove. Ovaj odnos se bira između 55 i 75 m ili se može izračunati ako je dato ∆ p. Slika 6 – Gabaritne mere ciklona NIIOGAZ Proračun ide sledećim redom: 1) Na osnovu krive frakcijskih stepena odvajanja (sl. 6. b) Korekcija na pad pritiska gasa određene temperature i γ t vrši se prema slici 9 ako se usvoji ∆p / γ t . a) Korekcija na stvarnu specifičnu težinu praha se vrši prema dijagramu (slika 8). Izgled ciklona dat je na sl.. a osnovne geometrijske karakteristike date su u tabelama. 7 važi za određene uslove.

sl. Na ovaj način isključuju se tipovi i veličine koje ne zadovoljavaju zadate uslove. sl. sl. 10. 8.sl. sl. 9. 7. 11. 2) Na osnovu dijagrama na slikama 10 i 11 mogu se za niz pretpostavljenih tipova i veličina ciklona odrediti očekivani stepeni odvajanja i uporediti sa zadatim stepenom odvajanja. 10 .

Tipovi koji nam daju broj ciklona veći od 8 se isključuju. Merenjem obimnih brzina u ciklonu utvrdilo se da su one najveće približno na ovoj površini. 11 . jer daju preglomaznu dispoziciju.3) Broj potrebnih ciklona n određuje se prema formuli: n = 0. 13). 4) Računa se očekivani pad pritiska ∆p = 0. Od preostalih veličina i tipova konačno se bira najpovoljnija varijanta. Slika 12 Tabela 5 Proračun dimenzija zasniva se na sledećim razmatranjima: Najznačajnija površina za odvajanje u ciklonu je cilindrična površina prečnika 2ri koja nastaje zamišljenim produživanjem uronjene cevi (sl.0826 ξ ⋅ γ ⋅V 2 n2 ⋅ D4 (mm VS) Proračun ciklona prema W.287 V D2 ξ ⋅γ ∆p i predstavlja se tabelarno. Barthu Barth je predložio 5 tipova ciklona (od I do V) čije su glavne geometrijske mere i izgled dati u tabeli 5 i na slici 12. a samim tim su i centrifugalne sile koje deluju na deliće prašine najveće na ovoj površini. pa bi u tom slučaju bolje odgovarali baterijski cikloni. obično sa manjim parnim brojem ciklona koji imaju najmanje prečnike.

Slika 13 – Šema ciklona Redosled proračuna je sledeći: 1) Na osnovu zadatog ∆ p za jedan ili više tipova ciklona iz izraza za ξ (tabela 5) računa se: ve = 2 g ⋅ ∆p . ξ ⋅γ 12 .brzina na ulazu u ciklon (presek e –e).

13 . a to se postiže smanjivanjem protoka kroz jedan ciklon pri datom ∆ p ili deljenjem na više ciklona vezanih paralelno (pri tome se menja Ae. pa se celi proračun ponavlja dok se ne postigne traženi stepen odvajanja. Na osnovu ovih proračuna može se zaključiti da svi polaze od nekih usvojenih geometrijskih odnosa dimenzija ciklona. a samo se na različite načine razmatra određivanje efekta odvajanja. b) izračunati stepen odvajanja manji od zadatog. može se smanjivati zadati pad pritiska i time smanjiti energija koja se troši na odvajanje. tada se mora smanjiti vs . Ai h 3) Sada se mogu pomoću dijagrama (sl. Kada smo dobili zadati stepen odvajanja. frakcioni i iz njih ukupni stepeni odvajanja wo* ≡ vs Slika 14 – Zavisnost stepena frakcionog odvajanja od veličine zrna i brzine padanja delića praha 4) Upoređuje se dobijeni stepen odvajanja sa zadatim i ako je: a) izračunati stepen odvajanja veći od zadatog. Ako se radi o specijalnim zahtevima kao što su jaka abrazivnost materijala. izračunamo h. dobija se: v s ( gr ) = γ ⋅ ε V ⋅ ve 4 ⋅ ∆p π Ae ri ⋅ . potrebno je napraviti modele ciklona i na njima proveriti odabranu geometrijsku formu pri zadatim uslovima rada. ostale dimenzije dobićemo iz tabele 5 za dotični tip ciklona. prema datom granulometrijskom sastavu.V 2) Na osnovu ve traži se veličina preseka e – e . 14) odrediti. onda iz obrasca za odgovarajuće vs. pa i dimenzije ciklona). posebno oštri uslovi za stepen odvajanja. a iz izraza za e V ⋅γ ⋅ε graničnu brzinu taloženja v s ( gr ) = 4π ⋅ h ⋅ ∆p . Čim znamo jednu dimenziju ciklona. Pouzdanije rezultate daju modeli koji su sistematski ispitani. veća lepljivost materijala i sl. Ae = v .

Ovi cikloni se obično postavljaju vertikalno. pa i više. tako da se ispust prašine nalazi dole.cikloni dobro odvajaju čestice od 5 µm i veće i to tim bolje što su manjeg prečnika. Upotrebljavaju se za kapacitete od 20 m3/h gasa do 100 000 m3/ h gasa za grupu od 8 ciklona. 15) rešava pitanje stvaranja vrtloga pod gornjim kapkom ciklona. a da se pri tom ne smanji efekat odvajanja. pri čemu cikloni prečnika 600 – 800 mm snižavaju koncentraciju praha u izlaznom gasu na 100 – 400 mg/m3. kod ložišta sa rešetkom za podmoskovski ugalj. Kod praha sa česticama ispod 40 µm . Zato se gas uvodi u ciklon spiralom koja je nešto spuštena ispod gornjeg kapka cilindričnog dela ciklona. jer se u tom vrtlogu skuplja prašina koja pri padanju može biti odvedena u uronjenu cev i time će smanjiti stepen odvajanja. Zbog svog dobrog efekta odvajanja cikloni NIIOGAZ se upotrebljavaju za odvajanje letećeg pepela u industrijskim kotlarnicama. Čestice prašine koje se pod kapkom akumuliraju bivaju odvedene prorezom u poseban džep. Rade sa gasom do temperature od 400 o C. a 4 puta kod jako lepljivog praha. Ciklon van Tongerenov (sl.Karakteristike ciklona NIIOGAZ . 14 . Dozvoljena koncentracija praha u gasu zavisi od prečnika i za malo lepljivi prah iznosi: Tabela 6 Prečnik ciklona (mm) Dozvoljena zaprašenost gasa (g/m3) 800 600 400 200 100 60 40 400 300 200 150 60 40 20 Dozvoljena zaprašenost gasa se smanjuje 2 puta kod srednje lepljivog praha. pa čak i obrnuti vertikalan položaj ciklona. koncentracije do 20 (g/m3) i brzini gasa iznad 3 m/s dozvoljava se horizontalan. Ova konstrukcija poboljšava stepen odvajanja ciklona. koji sa spoljne strane ciklona odvodi te čestice na dno konusa ciklona.

12 pa čak i do par stotina paralelno ukopčanih ciklona prečnika 100 – 250 mm. cikloni malog prečnika se udružuju u baterije ciklona. Da bi se ostvarili i veći kapaciteti prečišćavanja vazduha i zadovoljavajući stepeni odvajanja. 17). cikloni malog prečnika imaju i malu propusnu moć uz istovremeni porast koeficijenta otpora. 8. Međutim. Zavisno od raspoloživog prostora za ugradnju baterije u pogonu. jer izdvajaju i vrlo sitne čestice iz vazdušne struje. Porastom ulazne brzine gasa povećavaju se gubici pritiska. 15 . Tako se od ciklona prečnika 1 – 7 m prelazi na grupe malih ciklona od 4. 16 i sl. cikloni se u njoj raspoređuju u jednom ili u dva reda (sl.Slika 15 – Van Tongeren – ov ciklon Multicikloni Cikloni manjeg prečnika imaju bolji koeficijent odvajanja. a time i utrošak energije.

Slika 16 – Baterija sa jednim redom ciklona Slika 17 – Baterija sa dva reda ciklona 16 .

Kao prvi stepen služe cikloni većeg radijusa. čija je štetnost u pogledu abrazije naročito ozbiljna. 19). 0. sa manjim prečnikom članaka. koji odvajaju preostalu sitniju prašinu.98 ili 0.U jednom pogonu može biti ugrađeno i više baterija ciklona ako to protok mešavine vazduha i čestica materijala zahteva. 18) sa povećanom propusnošću koji se sastavljaju u velike baterije multiciklona (sl. Ouk1 je stepen odvajanja za jednu ćeliju. Ukupan pad pritiska baterije jednak je za sve ciklone jer su oni u bateriji povezani paralelno. Za velike količine gasa upotrebljavaju se kao članci baterijskih ciklona osni (vrtložni) cikloni (sl. 17 . a y je faktor koji se daje za razne kombinacije ciklona u bateriji. a za više članaka u bateriji je y<1 (npr. Kada se više ciklona veže u baterije. Zatim se gas vodi u drugi stepen odvajanja. Slika 18 – Osni ciklon Slika 19 – Multiciklon Proračun baterije ciklona obavlja se tako što se ukupni protok vazduha qf podeli na broj ciklona u bateriji i njihove dimenzije odrede primenom proračunskih formula datih u tabeli 1. onda može doći do manjeg opadanja stepena odvajanja. Naročiti efekti odvajanja postižu se u dvostepenom rasporedu. Za jedan članak je y=1. Multiciklonima se postiže dobro odvajanje čestica do 5 µm . koji onda iznosi Ouk= y Ouk1.96). koji izdvajaju veće čestice.

Zbog lakšeg začepljavanja sitnom prašinom koja je veoma lepljiva. ili oštećenja abrazijom. Cu (g/m3). biće: ηt = Cu − Ci . Ci (g/m3) – zapreminska koncentracija prašine u gasu na izlazu iz ciklona ("opterećenje gasa"). Sa ovako izmerenim vrednostima može se odrediti stepen dobrote celog ciklona. Go (kg/h) – protok izdvojene prašine. a njihov izlaz može se povezati na zajednički odvod izdvojenog materijala. CuVu CuVu G0 + CiVi ηt = pri čemu za redovan slučaj Vu= Vi. Kad je u pitanju manji broj ciklona. tzv. Vi (m3/h) ili b) Go (kg/h). Vu (m3/h) – zapreminski protok gasa na ulazu u ciklon. onda se umesto zajedničkog pužnog transportera mogu postaviti sektorski dozatori ispod svakog ciklona. Gi (kg/h) – protok prašine na izlazu u ciklon. određuju se ili: a) Go (kg/h). Vu (m3/h) ili c) Cu (g/m3). Određivanje stepena dobrote prečišćavanja Stepen dobrote prečišćavanja može se odrediti eksperimentalno na izvedenom ciklonu merenjem pojedinih karakterističnih veličina. Cu 18 . Cu (g/m3) – zapreminska koncentracija prašine u gasu na ulazu u ciklon ("opterećenje gasa"). Koriste se sledeće oznake: Gu (kg/h) – protok prašine na ulazu u ciklon. tj. Ci (g/m3). Vi (m3/h) – zapreminski protok gasa na izlazu iz ciklona. Ci (g/m3). Pri ispitivanju ciklona vrše se sledeća merenja. baterijski multicikloni se zamenjuju grupnim rasporedom nešto većih ciklona prečnika 300 – 600 mm ili još većim. Izlazne cevi pojedinih ciklona u bateriji povezuju se pužnim transporterom ispod čije se izlazne cevi postavlja sektorski dozator kad god se radi o usisnom sistemu pneumatskog transporta. ukupni stepen dobrote prečišćavanja za date uslove eksploatacije i za date karakteristike heterogenog sistema gas – prašina: Gu − Gi G0 G0 = = Gu Gu G0 + Gi C V − CiVi G G0 ηt = u u = 0 = .

fu gde su Gfu (kg/h) – protok određene frakcije na ulazu u ciklon. Greške kod ovih merenja su relativno velike. kao i brzinu na ulazu u sondu. Uporednim merenjem temperature i pritiska na istim mestima u kanalu i poznavanjem preseka kanala može se odrediti Vu (m3/h) ili Vi (m3/h). temperaturu i pritisak gasa. gas mora da ulazi u sondu sa onom brzinom koju gas u toj tački preseka ima i bez postavljanja sonde. tj. Da bi u sondu ulazio gas sa odgovarajućom količinom prašine odgovarajućeg granulometrijskog sastava. na istom mestu u kanalu treba meriti istovremeno brzinu.stepen odvajanja određene frakcije. ili u integralnom obliku: 19 . kako se iz gasne struje izdvajaju čvrste čestice raznih veličina. η f . uopšte. Iz tih razloga potrebno je poznavati stepen dobrote odvajanja po frakcijama η f . kao i pri radu sa različitim prašinama i različitim koncentracijama na ulazu u ciklon. a zatim se određuje srednja brzina koja je merodavna. Za merenje koncentracije gasa postoji samo mogućnost uzimanja iz gasne struje određene količine gasa (probe).Najlakše se meri Go (kg/h). npr. Za određivanje Vu (m3/h) i Vi (m3/h) mora se meriti brzina u raznim tačkama preseka kanala (najčešće odgovarajućim sondama). Frakcijski stepen dobrote odvajanja zajedno sa karakteristikama prašine na ulazu u ciklon omogućuje određivanje efikasnosti ciklona pri raznim uslovima rada. U praksi se često koristi izraz: ∑ G (1 − η ) n ηt = 1 − fu f =1 f n ∑G f =1 . pa da se na neki način. tj. Utvrđena vrednost ukupnog stepena dobrote odvajanja prilikom ispitivanja konkretnog ciklona u eksploataciji sa određenom prašinom ne daje nikakvo merilo o ponašanju istog ciklona pri radu sa drugom prašinom ili sa drugim opterećenjem na ulazu u ciklon. Uzimanje probe gasa vrši se specijalnim sondama. filtriranjem odredi količina prašine u toj količini gasa. uzimanje probe gasa mora biti izokinetičko. Za određivanje frakcijskog stepena dobrote potrebno je poznavati granulometrijski sastav prašine na ulazu u ciklon. pri čemu se vodi računa da se meri stvarna količina prašine koja se izdvoji za neko određeno vreme pri stacionarnom režimu rada. Znači.

a n konstanta. na izlazu. odnosno linija ostatka R(%) (slika 4) u zavisnosti od veličine zrna R=f(x).fu(a)= ∆ u . Numeričko izračunavanje vrednosti RRS – funkcije bilo bi za praksu sporo i teško. Na ordinati je izabrana dvostruka logaritamska podela.∞ η t = ∫η f ( x ) ⋅ dR ( x ) . dx x x   x   Integraljenjem ovog izraza dobija se linija ostatka za takve materijale:   x n  R = 100 ⋅ exp −    . fu(b). kao i za izdvojenu prašinu. biće: fi(b). koja za gde je x ona dimenzija zrna za koju je R = e prašine ima vrednost od 0. Prema tome. Da bi se odredio stepen dobrote odvajanja po frakcijama potrebno je odrediti linije ostatka: za prašinu na ulazu u ciklon. sa dve veličine (na primer x i n) svaka prašina je granulometrijski potpuno određena. a na apscisi logaritamska podela.frakcijski stepen odvajanja posmatranog ciklona u zavisnosti od veličine zrna x ( µm ).   x   100 = 36. 20 . fo(b). R    x što znači da je linija ostatka u RRB – koordinatnom sistemu (Rosin – Rammler – Bennett) predstavljena pravom linijom.fi(a)= ∆ i . kao i prašine. Za neku frakciju sa rasponom veličine zrna između x=a i x=b.fo(a)= ∆ o . Eksperimentalno je utvrđeno da većina produkata finog mlevenja. Poznato je da se sitovnom analizom može odrediti granulometrijski sastav prašine. ali se do grafičkog rešenja dolazi dvostrukim logaritmovanjem linije ostatka:  100   x log log  = n ⋅ log  .8% .2.4 do 1. 0 gde su: R(x) – funkcija koja definiše krivu ostatka prašine na ulazu u ciklon. η f ( x ) . Diferenciranjem linije ostatka dobija se funkcija raspodele zrna. zadovoljavaju jednačinu RRS – raspodele (Rosin – Rammler – Sperling): n   x n  dR 100 x y=− = ⋅ n ⋅   ⋅ exp −    .

ova zavisnost je najvažnija karakteristika jednog odvajača prašine u pogledu kvaliteta i efikasnosti odvajanja prašine i tačno definiše stepen dobrote odvajanja u zavisnosti od granulometrijskog sastava prašine na ulazu u ciklon. može se u koordinatnom sistemu nacrtati zavisnost η f =f(x) (sl.5 % (hipotetičko zrno i granično zrno). ∆u η f = 1 − (1 − η t ) ∆i . • za multiciklon xhyp=8 [ µm] i xgr=50 [ µm] . η f [ %] 99.5 50 xhip Slika 20 xgr [ µm] Uopšte.b ) ) za određenu frakciju: a) Ako je poznat Gi i Go ηf = 1 1 − η t ∆i . 20). Eksperimentalno su utvrđene sledeće prosečne vrednosti za hipotetičko i granično zrno: • za ciklon xhyp=35 [ µm] i xgr=140 [ µm] . ∆u Sa poznatim funkcijama raspodele prašine na ulazu i izdvojene prašine.pa se može uspostaviti veza između ukupnog stepena odvajanja i frakcijskog stepena odvajanja (η f = η ( a . 1− ⋅ η t ∆o b) Ako je poznat Gu i Go η f = ηt ⋅ c) Ako je poznat Gu i Gi ∆o . FILTRIRANJE 21 . Ova kriva definisana je sa dve karakteristične veličine zrna xhyp za koju je η f =50 % i xgr za koju je η f =99.

Pošto sloj taloga raste sa vremenom trajanja procesa.. Tečna faza mora da savlada hidrauličke otpore porozne pregrade i formiranog sloja taloga. dok se čestice čvrste faze zadržavaju na površini porozne pregrade stvarajući sloj taloga (pogače). U ovom slučaju zapreminski udeo čvrste faze manji je od 1% i tada se pore filtera zapuše pre nego što uopšte i dođe do formiranja taloga. Filtriranje se može vršiti u cilju razdvajanja svih suspenzija. suspenzija talog (pogača) pregrada filtrat Slika 1 Drugi tip je filtriranje kroz filtracioni medijum. kada se iznad filtera obrazuje talog. • visinom stuba suspenzije iznad sloja taloga. Potrebno je zaprljani medijum često menjati da bi filtriranje moglo da se izvodi. hartija. mreža. Za njihovo savlađivanje mora se obezbediti razlika pritisaka ispred taloga i iza porozne pregrade: • pumpom. • kombinacijama navedenih načina. koji predstavlja medijum za filtraciju (slika 1). Kao rezultat neposrednog kontakta suspenzije sa površinom porozne pregrade i razlike pritisaka ispred i iza pregrade tečna faza prolazi kroz poroznu pregradu i skuplja se u vidu filtrata (prečišćene tečnosti). rastu i hidraulički otpori.).Pod operacijom filtriranja podrazumeva se razdvajanje suspenzija poroznim pregradama (filtrima – tkanina. koja ubacuje suspenziju u aparat. koje propuštaju tečnu fazu (filtrat). Razlikuju se dva tipa filtriranja: Filtriranje kroz pogaču se primenjuje za suspenzije kod kojih je zapreminski udeo čvrste faze veći od 1%. koji se povremeno odstranjuje. 22 .. koja izbacuje filtrat iz aparata. • vakuum pumpom.. a na kojima ostaju čestice čvrste faze iz suspenzije. sve do koloidnih rastvora koji se filtriranjem ne mogu razdvojiti.

Brzina filtriranja opadaće sa porastom visine sloja taloga (trajanja procesa). Ovaj slučaj je veoma čest u praksi kada je porozna pregrada horizontalna i kada se nalazi ispod sloja suspenzije. Nestišljiv (kristalni) talog sastoji se iz delića čiji se oblik i zapremina praktično ne menjaju sa porastom pritiska. Filtriranje je često praćeno taloženjem čestica pod uticajem zemljine teže. U suprotnim slučajevima proces taloženja ometa operaciju filtriranja. menjaju oblik i zapreminu. Talog koji se formira na poroznoj pregradi prilikom filtriranja može biti stišljiv ili nestišljiv. Prilikom filtriranja jako viskoznih suspenzija sa malim količinama sitnih čestica čvrste faze. Brzina filtriranja kod suspenzija sa kristalnim talogom raste sa porastom razlike pritisaka. F dτ V (m/s). Veličina koja karakteriše intenzitet procesa filtriranja i koja definiše kapacitet aparata za filtriranje je brzina filtriranja – količina filtrata koja u jedinici vremena prođe kroz jedinicu površine filtera.presama. pa se menja i veličina pora u samom sloju taloga. F ⋅τ Količina filtrata u odnosu na jedinicu površine filtra naziva se opterećenje filtra: vf = V (m). Koncentracija kristalnog taloga ne zavisi od razlike pritisaka. iste se zadržavaju u porama filtera gotovo bez formiranja taloga. poklapaju. Taloženje potpomaže operaciju filtriranja u slučaju kada se pravci strujanja suspenzije i kretanja čestica koje se talože. . od visine sloja taloga ni od koncentracije suspenzije. dok kod suspenzija sa amorfnim talogom porast razlike pritisaka povoljno utiče na brzinu filtriranja samo do neke određene granice. F wf = 23 dv f dτ (m/s).Proces filtriranja se najčešće vrši pri konstantnoj razlici pritisaka. Tada brzina filtriranja naglo opada. Stišljiv (amorfni) talog sastoji se iz delića koji se deformišu pod dejstvom pritiska. Izraz za srednju brzinu filtriranja glasi: w f ( sr ) = gde je: V (m3) – količina filtrata (prečišćene tečnosti) τ (s) – vreme trajanja filtriranja F (m2) – površina porozne pregrade (filtra) wf = Trenutna brzina filtriranja je: 1 dV ⋅ (m/s). Iz tog razloga filtriranje sa zapušavanjem pora se izbegava u praksi. Ona se može održati konstantnom povećavanjem razlike pritisaka sa porastom sloja taloga i u tom slučaju filtriranje se vrši u filter .

a za brzinu filtriranja. dek=d. d ek 2 gde su: ξ . što je eksperimentalno potvrđeno. pri čemu se može smatrati da je: ξ= A . f= d 2 ⋅ π / 4 . 32 ⋅ µ t ⋅ l Količina (zapremina) filtrata koja prođe kroz jednu kapilaru filtra za vreme τ je: V ` = f1 ⋅ w1 ⋅ τ = d 12 ⋅ π ∆p1 ⋅ d12 π ⋅ d14 ⋅ ∆p1 ⋅ τ ⋅ τ= . pa se strujanje kroz filter i kroz sloj taloga analizira kao strujanje kroz poroznu sredinu. dek (m) . Re m Re = w f ⋅ d ek ⋅ ρ t µt . Radi uprošćenja smatra se da su kapilare kružnog preseka. l (m) – dužina kapilare. 4 32 ⋅ µ t ⋅ l1 128 ⋅ µ t ⋅ l1 gde je ∆p1 pad pritiska kroz sloj filtra. odnosno kroz kapilare. pa je u tom slučaju A=64. dτ gde su: w f (m/s) – brzina filtriranja (brzina strujanja tečnosti kroz kapilaru). Pošto je presek kapilare mali i tečnost struji kroz kapilare malom brzinom. koje uglavnom baziraju na pretpostavci da se filter sastoji iz velikog broja kapilara. w f ⋅ d ⋅ ρt d 2 odnosno poznata formula Poiseuille . f (m2) – površina poprečnog preseka jedne kapilare. • jednačina koja određuje hidraulički otpor filtra (i pogače): 2 ∆p = ξ ⋅ wf l ⋅ ρt ⋅ . ρ t (kg/m3) – gustina tečne faze (filtrata). Većina teorija filtriranja baziraju na dvema osnovnim jednačinama: • jednačina protoka dV = n ⋅ f ⋅ w f (m3/s). 24 .koeficijent otpora.Postoji veliki broj teorija za određivanje brzine filtriranja. koja definiše brzinu strujanja tečnosti kroz kapilaru: wf = ∆p ⋅ d 2 . u svim teorijama filtriranja se smatra da je strujanje laminarno. pa se dobija: w 2f 64 ⋅ µ t l ∆p = ⋅ ⋅ ρt ⋅ . a l1 i d1 dužina odnosno prečnik kapilare posmatranog filtra. n – broj kapilara na celoj površini filtra. m=1.ekvivalentni prečnik kapilare.

broj kapilara po celoj površini filtra iznosi n=n1F. F ⋅ τ 128 ⋅ α 1 ⋅ µ t ⋅ h1 R1 ⋅ µ t ⋅ h1 128 ⋅ α 1 .specifični otpor pogače.specifični otpor filtra. Zapremina filtrata koja prođe kroz celu površinu filtra (n kapilara) za vreme τ je: V = n ⋅V ′ = n1 ⋅ π ⋅ d14 ⋅ ∆p1 ⋅ F ⋅ τ (m3) 128 ⋅ α 1 ⋅ µ t ⋅ h1 i to je kapacitet filtra. važi: l1= α 1 h1. odnosno: dV F ⋅ ∆p = . Predpostavlja se da je površina filtra jednaka površini pogače dok je ∆p 2 pad pritiska kroz sloj pogače debljine h2. dτ µ t ⋅ ( R1 ⋅ h1 + R2 ⋅ h2 ) 25 . Srednja brzina filtriranja biće: w f ( sr ) = gde je: R1 = n ⋅ π ⋅ d 14 ⋅ ∆p1 ∆p1 V = 1 = (m/s). To je pad pritiska kroz sloj n1 ⋅ π ⋅ d14 filtra debljine 1 m pri brzini filtriranja od 1 m/s ako je dinamički koeficijent viskoziteta tečnosti (filtrata) 1kg ⋅ s / m 2 i predstavlja osnovnu karakteristiku jednog filtra. Slična analiza može se sprovesti i za sloj taloga (pogače): w f ( sr ) = gde je: R2 = 128 ⋅ α 2 n 2 ⋅ π ⋅ d 24 ∆p 2 V = (m/s). dτ dV ⋅ µ t ⋅ ( R1 ⋅ h1 + R2 ⋅ h2 ) = F ⋅ ( ∆p1 + ∆p 2 ) = F ⋅ ∆p . F ⋅ τ R 2 ⋅ µ t ⋅ h2 . pri čemu je α 1 >1. Za određivanje trenutne brzine filtriranja može se primeniti sledeći postupak: wf = pa je: ∆p1 1 dV ⋅ = . gde je α 1 koeficijent koji uzima u obzir eventualnu zakrivljenost kapilare (dužina kapilare je veća od visine sloja filtra). Ako je F (m2) površina filtra. dτ i sabiranjem ovih jednačina dobija se: ∆p 2 1 dV ⋅ = . F dτ R1 ⋅ µ t ⋅ h1 wf = dV ⋅ µ t ⋅ R1 ⋅ h1 = F ⋅ ∆p1 . F dτ R 2 ⋅ µ t ⋅ h2 dV ⋅ µ t ⋅ R2 ⋅ h2 = F ⋅ ∆p 2 .Ako se predpostavi da su sve kapilare istog prečnika i iste dužine i da ih ima n1 na površini filtra od 1 m2 i ako je h1 debljina sloja filtra. dτ gde je: ∆p ukupan pad pritiska kroz sloj pogače i sloj filtra.

koje se mnogo češće primenjuje. 2 f gde je vf (m3/m2) – količina filtrata po jednom m2 površine filtra – opterećenje filtra. z = h2 = z ⋅V . Filtriranje se može vršiti ili pri konstantnoj razlici pritisaka ili pri konstantnoj brzini filtriranja. dτ µ t ⋅ R2 ⋅ z (V + Vek ) Ovaj izraz važi samo ako se filtriranjem suspenzije formira kristalni talog. 26 .Često se uvodi veličina hek (ekvivalentna visina sloja taloga). pa je: dV F ⋅ ∆p = . Za filtriranje pri konstantnoj razlici pritisaka. Za amorfne taloge specifični otpor taloga menja se sa pritiskom. µ t ⋅ R2 ⋅ z (v + v f ( ek ) ) = K ⋅ (τ + τ ek ) . z F Vek = pa se dobije osnovna jednačina filtriranja: dV F 2 ⋅ ∆p = . biće: V +Vek F 2 ⋅ ∆p ∫0 (V + Vek ) dV = µ t ⋅ R2 ⋅ z ⋅ τ +τ ek ∫ dτ . F Vtal F ⋅ h2 = . odnosno V V Da bi se formirao sloj taloga ekvivalentne visine potrebna je količina filtrata: F ⋅ hek z ⋅ Vek . pa se posle integraljenja dobija: (V + Vek ) 2 gde je: odnosno: K= = 2 ⋅ F 2 ⋅ ∆p ⋅ (τ + τ ek ) = F 2 ⋅ K ⋅ (τ + τ ek ) . dτ µ t ⋅ R2 ( hek + h2 ) Ako je z (m3/m3) zapremina taloga koji se formira prilikom prolaska jednog m3 filtrata kroz filter. odnosno hek = . 0 gde je τ ek . pri čemu se konstante A i α za razne amorfne taloge određuje eksperimentalno. a to je ona visina sloja taloga koja ima isti hidraulički otpor (pad pritiska) kao i sam filter (R1h1= R2hek). µ t ⋅ R2 ⋅ z 2 ⋅ ∆p .vreme potrebno da se stvori ekvivalentni sloj taloga. U većini slučajeva ova promena može se grubo izraziti zavisnošću R2=A ( ∆p ) α . biće: Vtal=Fh2.

koordinatnom sistemu (slika 2). Za filtriranje suspenzije pri konstantnoj brzini filtriranja.Za određivanje vrednosti vf(ek) i K na osnovu eksperimentalnih podataka u raznim slučajevima filtriranja može se ova zavisnost predstaviti u (vf . praktično. potrebno je povećati razliku pritisaka ∆p . τ vf tg α = a α b vf Slika 2 Pošto je za τ = 0 i vf = 0 . 27 . Ako je kapacitet pumpe veći. K b= 2v fek K = 4τ ek . odnosno: 2v fek τ 1 = vf + vf K K τ = av f + b . zavisi od kapaciteta pumpe koja ubacuje suspenziju na filter. vf ili gde su: a= 1 . sa vremenom trajanja procesa raste sloj taloga i njegov otpor. brže se stvara talog i raste hidraulički otpor i pad pritiska. a brzina filtriranja počinje da opada. veći je protok suspenzije. K Karakteristike odgovarajućeg filtra ( i taloga ) K i vf(ek) mogu se lako odrediti eksperimentalnim merenjem dve vrednosti s obzirom da se radi o linearnoj zavisnosti u koordinatnom sistemu (vf . Brzina filtriranja. Kada se dostigne pad pritiska koji odgovara maksimalnom naporu pumpe . a time i ukupni otpor filtra i taloga. biće: pa se dobija: vf(ek)2 = K ⋅ τ ek . Da bi se brzina filtriranja održala konstantnom.τ / vf) . vf 2 + 2vf vf(ek) = K τ . pad pritiska postaje konstantan.τ / vf).

b = a ⋅ Vek . . . dτ F2 dV = const.maseni udeo čvrste faze u suspenziji Gs = G( t ) č + G( t ) t .količina vlažnog taloga g(t) = G( t ) č G( t ) . Ukupni materijalni bilans je: G s =G(t ) +G f . gde su : µ R z dV a = t 22 ⋅ . Materijalni bilans čvrste faze pri filtriranju pod idealnim uslovima (potpuno prečišćena tečnost) biće : G s ⋅ g = G( t ) ⋅ g ( t ) . Za oba navedena vida filtriranja količina izdvojenog taloga i količina izdvojene čvrste faze u talogu najčešće se svodi na 1m3 filtrata.∆p tg α = a α b v Slika 3 Polazeći od osnovne jednačine filtriranja dobija se: ∆p = µ t R2 z dV ⋅ ⋅ (V + Vek ) . pa je zavisnost pada pritiska od količine filtrata dτ linearna (slika 3): ∆p = a ⋅ V + b . dτ F pri čemu je: I u ovom slučaju karakteristike filtra se mogu jednostavno odrediti eksperimentalnim merenjem. odnosno: G( t ) ⋅ g(t) g = G( t ) + G f ili V( t ) ρ ( t ) ⋅ 28 g(t) g = V( t ) ρ ( t ) + Vρ t .količina suspenzije g= G( t ) Gč .maseni udeo čvrste faze u talogu. odnosno G s = G( t ) ⋅ g(t) g gde su : Gs = Gč + Gt .

biće zρ ( t ) ⋅ g(t) g − zρ ( t ) = ρ t . Veza između A0 i D1 je: D1 = odnosno: A1 π ⋅ D02 6 6 = = = 3 V1 π ⋅ D0 D0 D1 . µ . L – debljina pogače.pad pritiska fluida pri strujanju kroz filtracionu pogaču.Pošto je z = V( t ) (m3/m3) zapremina taloga koji se formira prolaskom V jednog m3 filtrata. može se očekivati da će proticanje kroz takav sloj biti laminarno. Uobičajeno je da se umesto ekvivalentnog prečnika čestice (sfere) koristi pojam specifične površine A0.viskozitet filtrata. D1 – prečnik ekvivalentne sferne čestice. g ( t ) − g  m 3 filtrata  a količina čvrste faze izdvojene u talogu za 1 m3 filtrata: zρ ( t ) g ( t ) = G`( t ) č = ρt ⋅ g ⋅ g ( t ) ρ ⋅g = t  kg suvog ta log a  g  g(t ) − g .prividna brzina. Kako filtraciona pogača predstavlja obično sitnozrni porozni sloj.poroznost. pa je na osnovu Carman – Kozeny – jeve jednačine: (1 − ε ) ⋅ µ ⋅ w A ∆p = 180 ⋅ . 6 A 6 6 A0 = 1 = ⇒ D1 = V1 D1 A0 6 = D0 A1 V1 ⇒ 29 . wA . L ε3 D12 2 gde je: ∆p . 1− m 3 filtrata  g( t )  Do osnovne jednačine filtracije može se doći i na drugi način: Teorijsko razmatranje filtracije vezano je isključivo za filtracionu pogaču. pa je količina izdvojenog vlažnog taloga za 1 m3 filtrata: zρ ( t ) = G`( t ) = ρ t ⋅ g  kg ta log a  . ε .

∆p 5 ⋅ (1 − ε ) ⋅ µ ⋅ w A ⋅ A02 = . koja prođe kroz pogaču. A dτ dV gde je .masa čvrste faze u pogači. sledi: wA = ∆p ⋅ ε 3 5 ⋅ L ⋅ µ ⋅ A02 ⋅ (1 − ε ) 2 = 1 dV ⋅ .brzina filtracije. G – masa čvrste faze u suspenziji po jedinici zapremine tečnosti u suspenziji. Ova količina filtrata je zanemarljivo mala u odnosu na zapreminu filtrata V.udeo čvste faze u pogači. L ε3 2 Kako je prividna brzina: wA = Q fl A = 1 dV ⋅ .zapremina u kojoj se zadržao filtrat u filtracionoj pogači. ε ⋅ L ⋅ A . A dτ Na osnovu količine filtrata koja protekne u jedinici vremena i koncentracije suspenzije može se izvesti jednačina masenog bilansa filtracione pogače: L ⋅ A ⋅ (1 − ε ) ⋅ ρ 1 = G ⋅ ( V + ε ⋅ L ⋅ A ) gde je: A – površina filtracije.gustina čvrste faze. A(1 − ε ) ρ1 30 . tj. ρ1 . zapremina filtrata koji prođe u jedinici dτ vremena kroz filter. V – zapremina filtrata. (1 − ε ) .Zamenom D1 u Carman – Kozeny – jevoj jednačini dobija se: (1 − ε ) ⋅ µ ⋅ w A ∆p = 180 ⋅ 2 L ε3  6     A0  2 . L ⋅ A ⋅ (1 − ε ) ⋅ ρ1 . pa se prethodna jednačina može aproksimirati: L ⋅ A ⋅ (1 − ε ) ⋅ ρ 1 = G ⋅ V ⇒ L = G ⋅V A ⋅ (1 − ε ) ⋅ ρ1 Zamenom L u poslednji izraz za wA dobija se: 1 dV ⋅ = A dτ 5 ⋅ ∆p ⋅ ε 3 G ⋅V 2 ⋅ µ ⋅ A02 ⋅ (1 − ε ) .

specifični otpor pogače. 5 ⋅ A A ρ1 ⋅ ε 3 ( 1 − ε ) A02 α =5 ρ1 ⋅ ε 3 . za razliku od slučaja filtracije sa stišljivom filtracionom pogačom. dok se pod otporom brzina = podrazumevao samo otpor filtracione pogače. to se i ovi otpori moraju uzeti pri određivanju brzine filtracije. Pošto filtrat ne protiče samo kroz filtracioni medijum. koja predstavlja zapreminu filtrata suspenzije. kada se specifični otpor menja.totalna razlika pritisaka u filtracionom uređaju RM – otpor filtracionog medijuma i samog filtracionog uređaja Uobičajeno je da se radi uprošćavanja RM izražava preko ekvivalentne zapremine filtrata Ve. Do promene specifičnog otpora najčešće dolazi usled pojave stišljivosti nastale pod pritiskom suspenzije. Specifični otpor filtracione pogače ne mora da bude konstantan u toku filtracije. tako da je specifični otpor α konstantan tokom filtracije (slučaj filtracije sa nestišljivom filtracionom pogačom). kao i od sklonosti čestica ka flokulaciji. kao i kroz sam filtracioni uređaj. Ovo zavisi pre svega od tipa i otpornosti samih čestica na pritisak. koji prvenstveno zavisi od specifične površine A0 i od poroznosti ε .  A  ∆pT . U mnogim situacijama otpornost čestica je dovoljna da izdrže pritisak da ne dolazi do njihove deformacije. Ukupni otpor filtracije Brzina filtracije se može izraziti opštim zakonom: pogonska sila otpor Pogonska sila je razlika pritisaka ∆p . koja je 31 . niti do smanjenja poroznosti same pogače. Dakle. osnovna jednačina filtracije ima sledeći oblik: 1 dV ⋅ = A dτ gde je: ∆pT  α ⋅ G ⋅V  µ ⋅ + RM  .osnovna jednačina filtracije.1 dV ⋅ = A dτ gde je: ∆p ∆p = 2 (1 − ε ) A0 µ ⋅ G ⋅ V α ⋅ µ ⋅ G ⋅ V .

odnosno gustina. Pritisak na površini ovog sloja odgovara pritisku suspenzije p. U određenom trenutku vremena biće formiran sloj filtracione pogače debljine L (slika 4). ∆pT 1 dV ⋅ = µ ⋅α ⋅ G A dτ (V + Ve ) . što je posledica promena u strukturi same pogače. { p pc p } p =p–p s x pritisak filtrata x pL x=L x=0 L rastojanje x filtracioni medijum tok filtrata suspenzija filtraciona pogača Slika 4 Pritisak filtrata pri prolazu kroz filtracionu pogaču opada u smeru strujanja do neke vrednosti pL na površini filtracione tkanine. tako da je : Filtracija kroz stišljivu pogaču Specifični otpor filtracione pogače se menja tokom filtracije. A čiji bi otpor bio jednak otporu RM. dok nestišljivu pogaču karakteriše uniformna poroznost. tako da će čestica u ovoj ravni trpeti napon pritiska ps = p – px. Stišljivost pogače manifestuje se smanjenjem poroznosti. a poroznost najmanja uz sam filter. pritisak filtrata je px. Jedan od najčešćih uzroka promene specifičnog otpora je pojava stišljivosti filtracione pogače. Kod stišljive pogače gustina je najveća. i on je sve veći što je posmatrani presek bliži filtracionoj 32 . Napon pritiska ps teži da spljošti čestice. odnosno povećanjem gustine pogače po dubini. U preseku. Posmatra se nastajanje filtracione pogače pri konstantnom pritisku.potrebna da protekne da bi se obrazovao zamišljeni sloj filtracione pogače. na rastojanju x od površine filtracione pogače.

Dok poroznost opada. Eksperimentalna istraživanja pokazuju da u slučaju pogača kod kojih dolazi do stišljivosti usled pakovanja. kompresivno – permeabilne ćelije.tkanini i dostiže maksimalnu vrednost za sloj čestica uz sam filter. kada se potiskivanje suspenzije pri filtriranju vrši primenom klipne pumpe. Kao posledica ovoga javljaju se dva tipa stišljivosti: stišljivost usled pakovanja i stišljivost usled deformacije. dok čestice kod kojih je otpornost na pritisak manja od napona pritiska će se deformisati. Uticaj pritiska na specifični otpor pogače može se izračunati pomoću tzv. pc = ∆ p. Flokule nastale od čestica nepravilnog oblika su otpornije na stišljivost bilo da se radi o pakovanju ili deformaciji zbog jače mehaničke strukture. Stišljivost zavisi od toga da li su čestice flokulisane ili ne. Flokulacija je intenzivnija kada su čestice nepravinog oblika. veličina čestica ima indirektno uticaja na pospešivanje pojave flokulacije u suspenziji. specifična površina je nezavisna od pritiska. kod ljuspastih vlaknastih materijala. npr. Flokulacija čestica zavisi takođe i od oblika čestica. Ovaj koeficijent može biti različit što zavisi od orjentacije samih čestica u sloju. specifični otpor ovakve pogače zavisi od stepena i kvaliteta flokulacije. Ako se pak radi o finim česticama koje su obrazovale flokule. npr. Veličina čestica i njihov granulometrijski sastav nemaju velikog uticaja na stišljivost pogače. pa je i filtracija brža. gde pc predstavlja napon pritiska koji deluje na čestice uz sam filter. Ova veličina odgovara padu pritiska filtrata kroz filtracionu pogaču. to je i poroznost takve pogače veća. Napon pritiska može da se odrazi na stišljivost pogače na dva načina. Kada se ovakva pogača izloži pritisku dolazi do redisperzije flokula. Pošto su flokule veće od čestica iz kojih su nastale. Pri tome pritisak ne treba da bude veliki kako ne bi došlo do drobljenja flokula. kada se radi o uniformnoj poroznosti sloja slobodno nasutih čestica. odnosno pored stišljivosti usled pakovanja dolazi do 33 . Međutim. Veća kompaktnost (manja poroznost) pogače može se ostvariti i primenom vibracija. Specifični otpor stišljive pogače zavisi pre svega od poroznosti i specifične površine: α= k ` ⋅ A02 . debljina pogače se smanjuje i specifični otpor postaje nezavisan od pritiska. posebno kada su čestice vrlo sitne. tj. Čestice čija je otpornost na pritisak veća od napona pritiska pomeraće se i utiskivati u međuprostore menjajući svoj oblik. za x = L: ps = ps(max) = pc . ε3 Koeficijent k ` u gornjoj jednačini dobijen je za nestišljivu pogaču.

čeoni deo klipa sa filter papirom dodirne talog. poroznost pogače je uniformna i specifični otpor sloja je konstantan.stišljivosti usled deformacije. što se uočava po bržem porastu specifičnog otpora pogače. U cilindar se pažljivo ulije bistar filtrat iznad formiranog sloja. U cilindar ulazi šuplji klip 2. čije je čelo perforirano. pod kojim se ispituje specifični otpor. uliva se određena količina ispitivane suspenzije i omogućava se da se pod blagim vakuumom filtrat ocedi. 3 odzračivanje ps 2 H 1 filtraciona pogača filtrat Slika 5 Visina zadržanog taloga u cilindru je oko 20mm. Spuštajući se. Klip vrši pritisak na filtracionu pogaču: pritisak se reguliše stavljanjem opterećenja na klip. Aparat se sastoji iz cilindra 1 koji ima perforirano dno ispod koga je odvod za filtrat. Određivanje specifičnog otpora pogače Specifični otpor pogače meri se pomoću tzv. ovde dolazi do opadanja poroznosti i povećanja specifične površine. Iz 34 . a zatim utiskuje klip kome je na čeonoj strani takođe postavljen filter papir. time se postiže željeni totalni pritisak na pogaču. Postupak ispitivanja je sledeći: u prazan cilindar. što utiče na specifični otpor α . Prema tome. kompresivno – permeabilne ćelije (slika 5). Klip je povezan sa prelivnikom za filtrat 3 u kome se nivo filtrata održava konstantnim. u koji je preko poroznog dna stavljen filter papir. Pri tome.

predstavlja eksperimentalno dobivenu vrednost specifičnog otpora pogače na kompresivno – permeabilnoj ćeliji. to je potrebno odgovarajuće specifične otpore utvrditi pri različitim naponima pritiska. Na osnovu izmerenog protoka filtrata. uzimajući dps umesto . Protok filtrata za ukupnu debljinu pogače L je: A 2 ⋅ pc dV = . tada bi specifičan otpor u toj ravni bio upravo jednak α P . Ako se jednačina filtracije reši po ukupnom otporu RT dobija se: RT = pa je: α p ⋅ G ⋅V A ⋅ H ⋅ ρ ⋅ g dτ + RM = ⋅ . a u zavisnosti od napona pritiska. Na osnovu ovako dobijenih vrednosti moguće je izračunati srednju vrednost specifičnog otpora stišljivih pogača pri datom pritisku filtracije. A   Veličina ∆ p određena je stubom tečnosti: ∆p = ρ ⋅ g ⋅ H . dτ α ⋅ µ ⋅ G ⋅ V a za diferencijalnu debljinu dL. pri čemu otpor samog filter papira nije promenjen zbog zapušavanja sitnim česticama. Uticaj ovog pritiska je zanemarljiv u odnosu na mehanički pritisak klipa. α P . može se odrediti αP . Na taj način. protok filtrata je: 35 .prelivnog suda filtrat se preko cevi i klipa propušta da struji kroz filtracionu pogaču pri konstantnom hidrostatičkom pritisku. a na osnovu jednačine filtracije. Brzina isticanja filtrata je merilo propustljivosti pogače.dpx.dpx. Jednačina filtracije je: 1 dV ⋅ = A dτ ∆p  α ⋅ G ⋅V  µ ⋅ P + RM  . A µ dV A αP = ⋅ ( RT − RM ) G ⋅V RM – otpor filter papira i same pogače (ćelije) pri datom pritisku (koji je određen tegom). Pošto se kod stišljivih pogača α menja sa dubinom. tako da se može napisati: dps = . to se RM može odrediti na osnovu prethodne slepe probe za dati pritisak. ako bi u nekoj ravni stišljive pogače napon pritiska ps bio ravan ∆ p ostvarenim hidrostatičkim stubom filtrata. Izračunavanje α na osnovu α P za dati napon pritiska može se izvesti na osnovu slike 4. Kako je obrazovanje taloga izvedeno pri relativno malom padu pritiska. Na osnovu ranijih razmatranja stišljivih pogača utvrđeno je da je porast napona pritiska proporcionalan smanjenju pritiska filtrata koji protiče kroz sloj.

Konstrukcija data na slici 6 ima žice (b) namotane na žljebove koji su poprečno urezani u telo doboša (a). dτ α P ⋅ µ ⋅ G ⋅ dV Pošto su oba protoka ista onda je: A 2 ⋅ pc A 2 ⋅ dp S = . lan i juta. α Sredstva za filtriranje Sredstva za filtriranje imaju zadatak da zadrže čvrste čestice. α P α ⋅V 0 odnosno: pC dp S 0 P ∫α = pC . Metalna platna se prave sa okcima do veličine oko 50 µ m. a obično imaju otvore do 1 mm (kod tankog mesinga do 0. keper i atlas) i vrsti materijala. Slika 6 – Filter na brazdama a – telo doboša.A 2 ⋅ dp S dV = . Sita se prave od raznog materijala. d – filterska pogača Platna se za filtraciju najčešće upotrebljavaju.01 mm). α ⋅ µ ⋅ G ⋅ V α P ⋅ µ ⋅ G ⋅ dV gde je ps – ukupni pad pritiska filtrata kada je pogača debljine L nastala pošto je protekla količina filtrata V. To mogu biti sita. ali se galvanizacijom pojačavaju i time okca smanjuju na oko 5 µ m. papiri. platna.35 mm. a razlikujemo ih po načinu pletenja (lajnen. a da propuste čistu tečnost. Najčešće se upotrebljava pamuk. 36 . a filtracija se vrši kroz prostor između žica i perlonskog kanapa (c) koji ujedno služi i za skidanje pogače (d). c – perlonski kanap. razne mase i sl. b –žica. Na osnovu poslednje jednačine integracijom se dobija: p S = pC ∫ pS =0 dp S p V = c ⋅ ∫ dV . a elektrolitički obrađene i do 0.

On zadržava i bakterije. a za kiseline su pomešani sa vunom. kao i naplavljeni slojevi azbesta. Pomoćni dodaci za filtriranje Otpori pri filtriranju suspenzija. Za teže taloge prave se sa platnenim uloškom. Delovanje ovih dodataka počiva na veličini njihove adsorpcione konstante koja im omogućava da na sebe vežu molekule tečnosti i time drže pogaču propusnom. Prave se od kiselgura. Porozne mase su u obliku filterskog kamena. Kapilarne sile finog peska (0.Od veštačkih materijala upotrebljavaju se celulozna vuna. Keramički materijal se peče. U protivnom bi se stvarao sloj isfiltriranih čestica u obliku nepropusnog filma. Primer ubrzanja filtracije ulja dodavanjem kiselgura dat je na sl. Filteri od tvrde gume imaju pore od 0. stakla.4 µ m i upotrebljavaju se za bistrenje pića. Tako se za poboljšanje filtracije suspenzije dodaje 0. Ultra filteri (koža. otvorenih ili na jednom kraju zatvorenih cevi (sveća). a zrnasti se prerađuje sinterovanjem. među čijim česticama nema molekula vode i otpor filtracije bi znatno porastao. Tečna goriva se filtriraju kroz filcane ploče. Filteri od sinterovanih materijala služe za čišćenje tečnih goriva. pa iz tih slojeva ističe samo onaj deo tečnosti koji se nalazi iznad te visine. presuje pod visokim pritiskom i peče. koje stvaraju blatnjavu i tvrdu pogaču. acetatna svila. ploča. Kod filterskog kamena veličine pora imaju otvore od 10 – 300 µ m. 7. Komad se meša sa vezivom.2 – 0. azbest i staklena vlakna. Brzina filtracije se jačim dodavanjem kiselgura prvo poboljšava. kod filtriranja pitke vode. Dalje se za razna filtriranja upotrebljavaju slojevi koksa. šljake. ili aktivnog uglja. pa i viruse. ili staklene vune.5 mm) sišu vodu od 15 o C oko 40cm visoko. kiselgura. Pritisci filtracije kod poroznih čeličnih ploča idu i do 700 at. a zatim 37 . itd. Filter papiri predstavljaju spletene slojeve pamuka i celuloze. pamuka i sl. Porozne mase su veoma postojane na kiseline i visoke temperature. vate.05 % azbestnih vlakana. porcelana. Ovde spada parafinisani ili u veštačkim smolama namočeni papir. drvenog brašna.3 mm i šljunak do 60 mm. drvene vune. mogu se znatno smanjiti odgovarajućim dodacima za filtriranje. i to pesak od 1 . PC vlakna. platno ili pergament. membrane) imaju strukturu pora kože i deluju kao sita. staklenih kugli.01 – 0.1 – 0. Celulozna vuna u tečnosti nabubri i gubi čvrstoću. zemlje za beljenje. najlon. Nasuti slojevi se upotrebljavaju npr.

Obrtne pumpe imaju prednost jer daju ravnomeran pritisak. Filtracija pod visokim pritiskom se vrši kod 0.5 – 4 m VS). boje i neke hemikalije.005 – 0. Jedan deo pritiska ide na razaranje skeleta presovanog materijala. voće). onda imamo specijalan vid filtracije pod visokim pritiskom koju zovemo istiskivanjem. aktivni ugalj) zbog velike površine pora odstranjuju iz pitke vode boje i materijale koji prouzrokuju miris i ukus. voće. Slika 7 Pritisci kod filtracije Pritisak potreban za filtraciju može da potiče od visinskog pada. a kod porasta otpora filtracije pritisak nešto i poraste. od pumpi (0. Neka od ovih sredstava (npr. dok drugi deo služi za istiskivanje tečnosti iz kapilara. povrće.2 – 5 kN/cm2 i upotrebljava se vrlo retko.brzina filtracije opada (ako se dodata količina kiselgura poveća od 5 na 10 g/l. Ovo istiskivanje treba da ide lagano. a pošto je hod klipa relativno kratak. 38 .3 kN/cm2) ili se stvara pomoću vakuuma (0. Pritisci kod istiskivanja Ako treba da odvojimo tečnost koja se nalazi u kapilarama nekog materijala (npr. iz dolazne posude (0.009 kN/cm2) koji deluje sa druge strane pogače. to je i utrošak energije mali. Ipak se na taj način mogu običnom filtracijom pod visokim pritiskom osloboditi od tečnosti razni spužvasti materijali kao npr.

Brzina filtriranja iznosi 0. Podela ovih aparata moguće je izvršiti prema: • načinu rada (periodičan ili kontinualan) • vrsti sile koja deluje (sila teže. Voda prolazi filter padom.1m/h. pa zato postoji i mnogo raznih tehničkih rešenja. veličine zrna od 0. kruti sloj) • formi filtera (prese. cilindri i sl. Kako je kod ovih sporih filtera nisko specifično opterećenje površine.5 mm. 39 .5 – 3 mm a postižu brzinu filtriranja 5 m/h. a na površini filtera i u gornjim slojevima se zadržavaju nečistoće. Ovi filteri mogu biti otvoreni i zatvoreni. u industriji se upotrebljavaju brzi peščani filteri (sl. koji je nasut na sloj šljunka čija se veličina zrna povećava u pravcu rešetke.5 – 1. uvodi se sa donje strane vazduh i čista voda kroz niz mlaznica ili specijalnih razdeljivača (smeštenih neposredno ispod rešetke r) koji izdignu i protresu gornje slojeve peska i iz njih odnesu nečistoće u preliv. platna. Otvoreni filteri se sastoje iz oko 2 m visokog sloja peska veličine zrna 0. Kad filter više ne propušta dovoljno tečnosti. jer se tu radi o velikom protoku sa vrlo malo čvrstih primesa. Filteri sa periodičnim radom Filteri sa rasutim ili zrnastim slojem Najčešće korišćeni filteri ove grupe su peščani filteri koji služe za filtraciju vode. 8) koji imaju uređaj za peridično pranje. vakuum) • vrsti filterskog sloja (nasuti sloj.Aparati za filtriranje Uslovi pod kojima se vrši filtriranje mogu biti vrlo složeni. gornji sloj se odstranjuje i zamenjuje novim.). pritisak. Kad se gornji sloj napuni nečistoćom i otpor filtera poraste. Kod ovih filtera sloj peska ide do 3 m visine. pa je šljunak na rešeci veličine 50 mm.

ili npr.Slika 8 Slika 9 Da bi se izvela manipulacija pranja.7 + 0. zatvara se zasun (z). Voda koja se čisti dolazi dovodom (1) i (2) na sloj peska. a kroz dva dovoda (d) uvodi se čista voda i vazduh za pranje u prostor ispod rešetke.03 ⋅ t ) (m/h). H gde su: c – faktor proporcionalnosti koji iznosi oko 40 d – prečnik zrna peska (m) ∆ p – pad pritiska (m VS) H – visina sloja (m) t – temperatura vode ( o C). Zatvoreni filteri (slika 9) rade pod pritiskom koji se stvara pomoću pumpe pa zato dozvoljavaju veću brzinu filtriranja (10 . nadižu se nečistoće i preko preliva cevovodom (2) odvode iz filtera. obustavlja se dovod vode koja se čisti (na ovoj slici taj dovod dat je u vidu prskalica koje se upotrebljavaju za oksidaciju gvožđa kiseonikom iz vazduha ako voda sadrži previše gvožđa). Brzina strujanja vode pri filtraciji se može odrediti iz jednačine Kasatkina: w = 3600 ⋅ c ⋅ d 2 ⋅ ∆p ⋅ ( 0. Njihovo pranje se vrši slično kao i kod otvorenih filtera. dok se pročišćena voda odvodi kolektorom (k) i odvodom (3). 40 .12 m/h). pomoću mlaznice (s) mlazom čiste vode koja dolazi preko cevovoda (4). meša pesak. Ovim se stvara strujanje koje ima obrnut smer i odnosi sve nečistoće u preliv (pr).

Otvorene nuče (sl. 41 . Slika 10 Slika 11 Filter prese Filter prese su veoma stari uređaji koji se i danas često koriste. postiže se veći kapacitet. koje dovodi do stvaranja pogače od 50 – 400 mm debljine. Kod imedium filtera se voda uvodi i odozgo i odozdo.Za određenu veličinu zrna i poznatu brzinu strujanja vode može se izračunati protok tečnosti kroz filter. Pražnjenje se vrši lopatom.05 kN/cm2. drvenih ili od raznih materijala livenih elemenata preko kojih je navučeno platno kroz koje se filtrira pod pritiskom 0. a oduzima se drenažom iz sredine sloja peska. 11) rade pod pritiskom i imaju dno sa otklapanjem. Nuč – filteri To su najednostavniji filteri koji se mnogo koriste u laboratorijama i industriji. 10) rade pod vakuumom od 600 – 700 tora. koje nekad imaju više slojeva od kojih gornji ima najmanje pore. Sastoje se iz kvadratnih ili okruglih. U gornji deo posude stavlja se suspenzija pod komprimovanim vazduhom. Kapacitet kod ovakvog rada može biti i 4 puta veći nego što je kod normalnog dovoda vode odozdo na sloj peska. a između čeone nepokretne i zadnje pokretne ploče ovi elementi se mogu stezati vretenima. Ako se nečista voda uvodi odozdo prvo u donji. Zatvorene nuče (sl. Elementi su složeni u stalku i pokretni su.04 – 0. ali se njihov diskontinualan rad sve više zamenjuje sa kontinualnim radom. Filtriranje se vrši kroz platno ili kroz porozne mase. Na dnu je rešetka (2) na kojoj se nalazi filter platno (1). koji deluje u prostoru (1) ispod rešetke (2) na kojoj se nalazi filter platno (3). krupniji sloj peska.

42 . a na drugom za prolaz tečnosti za pranje. Kako ploče tako i okviri imaju na jednom uglu rupu za prolaz suspenzije. Pogača se odstranjuje tako da se ploče razmaknu čime ona sama ispada ili se mora ostrugati. 13 i 14). pri čemu dotični fluid za pranje prolazi istim putem kao i suspenzija. Zato se ovakve filter prese ne upotrebljavaju tamo gde ima mnogo čvrste supstance. Ceo ovaj proces se danas često automatizuje ili se diskontinualan rad filter prese zamenjuje kontinualnim filterom.b) imaju između ploča (1) koje su presvučene platnom (2) okvir (3) koji omogućuje debljinu pogače do 150 mm. 13.Komorne filter prese (sl. Obe vrste presa dozvoljavaju pranje pogače tečnošću ili njeno sušenje sa vazduhom ili parom. Rupe za suspenziju imaju radijalne priključke prema unutrašnjosti okvira te tako u njima ostaje čvrsta supstanca. Komoru čine izbočine ploča koje međusobno zaptivaju i obrazuju prostor koji može da primi pogaču svega 25 – 30 mm debljine. Pogodniji način pranja prikazan je na sl.a) imaju dovod suspenzije kroz sredinu (2). gde postoje posebne ploče za pranje. a tečnost za pranje se vodi naročitim kanalima koji je vode kroz pogaču i tako je peru od ostatka rastvora. Pipci na dnu ploča odvode filtrat ili tečnost za ispiranje (sl. Ove ploče su perforirane i imaju izbočine preko kojih se navlači filtersko platno (3) kroz koje prolazi filtrat u odvode (4). (b) (a) Slika 12 Filter prese sa okvirima (sl. 12 . Ploče za pranje imaju radijalnu vezu sa rupama kroz koje protiče tečnost za pranje. 12 .

Kod automatske filter prese (sl. a platno se opere u posebnoj komori. guma se podigne. Dosta se upotrebljavaju zbog svoje univerzalnosti jer se pogodnim izborom platna i načina rada mogu prilagoditi veoma raznolikim uslovima rada. Kada se u njega dovede voda pod pritiskom 8 – 10 at. pritisak vode iz creva se ispusti. 43 . Po obrazovanju pogače 5 – 20 mm debljine. Zatim se vodom pod pritiskom pomoću profilisane gume ponovo obrazuju komore i filtracija se nastavlja. noževi sa njega skinu pogaču. a u jednu presu ide i do 60 ploča te tako ove prese imaju veliki kapacitet na malom prostoru. 15) komore se obrazuju profilisanim gumenim crevom.Slika 13 – Tok pranja filter prese sa spoljnim odvodom Slika 14 – Elementi okvirne filter prese sa spoljnim odvodom Filter prese se grade do veličine ploča 1200x1200 mm. Nedostatak im je otežano čišćenje platna i uklanjanje pogače. ono nalegne na filtersko beskrajno platno i stvori komore. valjci pokrenu filtersko platno. što izaziva mnogo ručnog posla.

Nekad se ovakve sveće pojedinačno ugrađuju u cevovod za izbistravanje goriva. a pomoću komprimovanog vazduha se odstrani pogača. Oko sveće se skuplja talog. Pore keramičkog filtera mogu biti veličine samo nekoliko mikrona. 16 dat je Kelly filter koji ima niz ploča sa platnima vezanim za poklopac posude.Slika 15 – Automatska filter presa Na sl. a zatim se celi blok sa filterima izvlači iz posude. a filtrat prolazi kroz otvore u svećama (2). ulja. U cilindar se stavlja rebrasta cev (2) za odvod filtrata. Suspenzija se uvodi u posudu pod pritiskom i do 0. 18. Slika 16 Na sl. pitke vode itd.09 kN/cm2 . 44 .35 kN/cm2.sl. 17 prikazana je filterska sveća koju obično čini porozni keramički cilindar (1) koji je na dnu zatvoren. Ove sveće se stavljaju u posudu pod pritiskom do 0. što se može činiti i pomoću tečnosti za pranje. Kroz taj odvod se može uvoditi vazduh kojim se odbija talog nakupljen na svećama. koji su pločom (3) spojeni sa odvodom (4). stvara se pogača.

Na sl. Slika 19 – Obrtno sito 45 . Čestice koje se zadrže na situ bivaju zahvaćene prečkama. koje se nalaze na obodu cilindra i čine ram na koji se učvršćuju elementi sita. Sa jedne strane dolazi u sito nečista voda. 19 prikazano je obrtno sito koje se upotrebljava za odstranjivanje čestica iz vode. Za bolje odvođenje nečistoća u oluk sita se odozgo ispiraju vodom. Kad pojedine prečke dođu u najviši položaj nečistoće padaju sa njih u oluk koji stoji malo nagnut u sredini bubnja ispod sita.Slika 17 – Filterska sveća 1 – porozni filter valjak Slika 18 – Filter sa svećama pod pritiskom 2 – otvori u svećama Filteri sa kontinualnim radom Cilindrični filtri bez vakuum pumpe Ovo su najstariji fiteri sa kontinualnim radom.

Kapacitet filtera (500 – 5000 l/min m širine bubnja) se reguliše brzinom sita (3 – 15 m/min) i hidrostatičkim pritiskom H. god. malog utroška energije. koji u samom filteru naraste i zatim se pomoću valjka (V) i noža (N) skine sa sita. Nasuprot nuča i filter presa oni imaju prednost čistog rada. 46 .5 m3/m2min. koji se održava ili menja pomoću plovka vezanog na regulator sa krilcem (K) u izlaznoj cevi filtrata. 20 prikazan je Waco – filter kod koga suspenzija dolazi sa spoljašnje strane sita. od firme Oliver. pri skoro nikakvom ručnom radu. Kod veličina okca od 60 – 35 µm postiže se gotovo 100% izbistravanje. Slika 20 – Waco . kapacitet ukupne površine sita iznosi 2 – 2. Na sl. a pri tome im je kapacitet veoma velik. dužeg trajanja platna. U jednom predfilteru se na sito nanosi prvi tanki sloj pogače.Kod sita sa 3000 okca na 1cm2. a danas je razrađena u mnogo tipova (Solvay). Njihova konstrukcija potiče iz 1906. odvojenog dobijanja filtrata od tečnosti za pranje.filter Cilindrični vakuum filteri Spadaju u najvažnije vrste filtera jer mogu da se upotrebljavaju za suspenzije različitih svojstava.

Sa tom pločom je ubrušena druga ploča istog prečnika koja stoji i podeljena je na zone (sl. 22). sl. 22. Razvodna glava nam omogućuje da pojedine zone iz obrtnog cilindra filtra stavljamo pod vakuum ili komprimovani vazduh.U koritu sa mešalicom nalazi se obrtno cilindrično telo filtera (sl. a i u filteru možemo formirati sledeća područja: • zona filtracije (3) – vezana je na vakuum pumpu • zona za pranje i sušenje pogače (4) • skidanje pogače pomoću noža (5) • čišćenje filterskog platna pomoću komprimovanog vazduha (vezana je za kompresor) ili sredstva za pranje (6) Graničnici između zona (8) mogu biti pokretni. pa tako obe ploče zajedno čine razvodnu glavu. Brušenje osigurava zaptivanje spojeva nepokretne ploče sa odgovarajućim rupama vezanim za ćelije u obodu cilindra filtera. Svaka ćelija se putem jedne veze završava u otvoru brušene ploče (2). Na taj način u razvodnoj glavi. 23): Slika 23 47 . sl. 21. 21) koje je na svom obodu podeljeno u ćelije. Skidanje pogače može biti pomognuto ubacivanjem komprimovanog vazduha ili na više načina (sl. pa na taj način možemo menjati vreme pojedine radnje u širokim granicama. a prema svojstvima suspenzije.

Zato je proizašla konstrukcija zatvorenog filtera (sl. od kojih svaki predstavlja samostalni filter prevučen 48 . 25). Komprimovani vazduh potiskuje filtrat kroz platno. 5 Slika 24 – Bubnjasti filter pod pritiskom – (1) – ulaz suspenzije. čije kućište dozvoljava pritisak od 0.05 kN/cm2 . koji sa obe strane imaju filterske površine uronjene u zajedničko korito. skida se pomoću valjaka (c). nego se nalazi uronjen u suspenziji do visine preliva. što za žilave i lepljive materijale nije dovoljno. Tanji slojevi skidaju se pomoću kanapa koji prolazom preko valjčića oslobađa pogaču (b). dok se pogača prvo suši prolazećim vazduhom. Kapacitet suspenzija koje se dobro filtriraju iznosi 6 – 10 m3 suspenzije/m2h. (2) – ulaz vazduha pod pritiskom. 24). Nekada se filtracija i zbog isparenja ne sme vršiti u otvorenom filteru.01 kN/cm2. (4) – puž za odvod taloga Bubanj nije podeljen na ćelije. (3) – razdelna glava. a odlikuju se velikom površinom filtriranja i zauzimaju malo prostora. sa koga se lakše skida. Filteri sa diskovima Spadaju u filtere sa ćelijama. onda prenošenjem na drugi valjak (d). Na šupljoj osovini nalazi se po njenoj dužini 1 – 10 radijalno smeštenih diskova. Kontinualnom regulacijom obrtaja i premeštanjem graničnika u razvodnoj glavi mogu se zadovoljiti svi pogonski uslovi. a zatim skida valjkom (5) i pada u puž (4) koji je iznosi iz filtera.02 – 0. Ako je pogača lepljiva. Svaki disk se sastoji iz 10 – 20 sektora (sl. te on preko razvodne glave (3) odlazi. a ako je jako tanka. Cilindrični filteri pod pritiskom Upotrebljavaju se zato što vakuum filteri ne mogu ostvariti razliku pritisaka ni 0.Slojevi iznad 8 – 10 mm skidaju se nožem (a).

a čvrsta supstanca se skida sa bubnja. gde se suspenzija nalazi u gumenom koritu (a). Slika 26 – Trakasti vakuum filter 49 . koja je pregrađena u zone.filterskom vrećom. C- Slika 25 – Obrtni disk filter Filteri sa trakom Mogu biti izvedeni sa vakuumom (sl. a radi smanjenja trenja ona je odvojena od trake klizajućim remenom (e). na čijem dnu je filtersko platno (c) i perforirana traka (b). ali je ono uglavnom i nepotrebno. Filtrat i tečnost za pranje odvode se preko usisne kutije. ali se manje primenjuju. Ovi sektori su spojeni sa razvodnom glavom. Ovaj filter ima veliki kapacitet. Ovi filteri su jeftiniji za nabavku i pogon. Ispod trake je usisna kutija (d) pod vakuumom. 26). Sama konstrukcija je takva da je pranje teško izvodljivo. a sve to zajedno se kreće preko dva paralelna valjka. pa je njihov rad sličan kao i kod Oliver filtera.

može se odrediti broj obrtaja filtera i vreme uronjavanja u suspenziju. Provera dobijenih parametara iz ovih eksperimenata može se izvršiti na poluindustrijskoj aparaturi. Filtersko platno (a) kreće se preko filcane trake (b) koja iz suspenzije izvlači vlažnost svojim kapilarnim dejstvom. Ova konstrukcija se koristi kod raznih organskih materija koje ne mogu da podnesu ni pritisak ni vakuum. ako je izvadimo iz suspenzije možemo vakuumom da sušimo pogaču ili da je polivamo vodom i tako peremo. U maloj razmeri oni se vrše sa filterskom pločom ili sa nučom za vakuum i pritisak. tako da ona u filterskoj pogači pada na 70 – 80 %. tako da opet budu u mogućnosti da kroz filter usisavaju vlažnost.Kapilarni filter sa trakom prikazan je na sl. Iskorišćena je usisna sposobnost kapilarnih sila. Okrugla ili kvadratna ručna filter ploča (sl. Tek na osnovu ovih poluindustrijskih opita pristupa se projektovanju filtera.h).5 m2.3 – 0. Filcane trake se iscede prolazeći kroz valjke (g. Na osnovu vremena za filtriranje. Rezultati dobijeni filtracijom pomoću ručne filter ploče služe nam da bi podesili rad opitnog obrtnog vakuum filtera. kod koje obrtni filter ima najmanju filtersku površinu 0. 28) veličine 100 – 200 cm2 filterske površine može da predstavlja jednu ćeliju cilindričnog obrtnog vakuum filtera. kao i ostali parametri potrebni za konstruisanje raznih vrsta filltera. 50 . pranje i sušenje. 27. Slika 27 – Kapilarni trakasti filter Laboratorijsko ispitivanje filtriranja Uslovi filtriranja određuju se na osnovu eksperimenta. Ako ploču koja stoji u suspenziji stavimo pod vakuumom počinje filtracija.

(3) – trokraki pipac. kao i specifični kapacitet filtrata (m3/m2h). pesak) i raznih poroznih keramičkih materijala. 51 . Filteri za gasove Filteri za gasove rade na isti način kao i filteri za tečnosti. (2) – usis vazduha. tako da bi na kraju mogli da odredimo kapacitet filtera u čvrstoj masi (kg/m2h). Vrsta filterske pregrade zavisi od vrste gasa i prašine i od temperature. Filterska pregrada može se sastojati od raznih tkanina i štofova. (8) – učvršćenje kanapom. Tako možemo odrediti optimalnu razliku pritisaka. (6) – filtersko platno. jer dok ploča u suspenziji stoji. Kako se na površini porozne pregrade stvara sloj uhvaćenih zrna. dobićemo optimalne uslove za rad filtera. zapreminu filtrata V. debljinu pogače i zaostatak vlažnosti u pogači. može se dogoditi da ona propusti samo zrna i 10 puta manja od veličine njenih rupica. vlažnost dobivene pogače i sl. vreme filtriranja i sušenja. (5) – presvlaka od kanapa. razlike pritisaka. Menjajući platno. (9) – gumena veza Prednosti laboratorijskog ispitivanja o mogućnosti filtriranja pomoću ručne filter ploče su velike jer na njoj možemo lako menjati platno. pranja i sušenja. dotle se filter obrće i ispod njega obično radi mešalica. možemo menjati vreme filtriranja. (7) – podloga za filter. ali zahteva mnogo suspenzije i proces je kratak. Izvesna razlika u radu dolazi od mogućnosti sedimentacije. (4) – crevo. Pri eksperimentima treba meriti razliku pritisaka ∆ p. raznih nabijenih materijala (azbest.Slika 28 – Ručna filter ploča za opite – (1) – posuda za filtrat i pranje.

Brzina gasa kroz platno iznosi oko 0. Kod novih konstrukcija vrećastih filtera (sl. Slika 29 – Levo – radno stanje. 10 – puž. Istovremeno se spušta vešalica za vreće a zatim se naglo podigne. U ovu sekciju se uduvava čist vazduh u obrnutom smeru. Desno – otresanje vreća 1 – ulaz zaprašenog gasa iz ciklona. Pritisak komprimovanog vazduha kreće se od 3 – 6 bara. prolazi kroz platno i na njemu ostavlja prašinu. nego se one izduvavaju kratkim upuštanjem vazduha sa visokim pritiskom ili se uz pomoć ventilatora višeg pritiska duvaju spolja tanki mlazevi u vreću. koji odbijaju nataloženi sloj prašine. 52 . 9 – kotur sa bregom. tako da je odvod prašine olakšan. 30) ne vrši se otresanje praha sa vreća. 6 – klapna. koje traje oko 30s. ali u radu poraste na 60 – 100 mm VS. 5 – izlaz prečišćenog vazduha. U ovom slučaju je dovod vazduha odozgo.Do 60 – 85 o C upotrebljavaju se pamučne tkanine. dužine 2 – 3 m. Orlon podnosi 150 o C. Iz donjeg dela filtera sakupljena prašina se izbacuje pomoću puža. 3 – vreće. Pad pritiska kod čistog filtera je 20 – 30 mm VS. da bi olabavio nataložene čestice.ustava Gas sa sadržajem prašine do oko 100 g/m3 dolazi odozdo u vreće. a staklena i azbestna vlakna do 340 o C. Posle 5 – 30 min rada isključuje se jedna sekcija iz pogona u svrhu čišćenja. 8 – zaobljena osovina. 4 – gornji deo filtera. 7 – opruga.02 m/s i daje tako srednje opterećenje od 70 m3/m2h. 29) sastoji se iz tekstilnih cevi prečnika oko 200mm. Vrećasti filteri (sl. 2 – klapna. 11 . Za temperature do 500 o C uzimaju se kovana sita ili keramički materijali. čime se izvrši otresanje prašine sa vreća koja dalje pada u bunker odakle se odvodi. a do 80 – 110 o C vunene.

filterska površina im je dvostruko veća od filterske površine usisnih filtera. 31 prikazan je vrećasti filter. sloj prašine puca i pada u donju komoru iz koje se pužnim transporterom izvlači napolje. koji se ugrađuje u potisnim linijama pneumatskog transporta. Vazduh izbačen iz filtera ostaje u prostoriji stvarajući nadpritisak u njoj tako da prostorija mora imati stalan kontakt sa slobodnom atmosferom. Osim toga.Slika 30 – Levo – radno stanje. Čist vazduh izlazi iz vreća u okolni prostor. Desno – otresanje vreća Vrećasti filteri su obično prizmatičnog ili cilindričnog oblika. Prvo. oni pružaju manji strujni otpor vazduhu prilikom rada. 53 . Međutim. jer ta vrsta filtera nema zaštitni oklop. Zaprašeni vazduh ulazi u donju komoru. Ivice okaca žičane rešetke su nešto manje od prečnika vreća tako da rešetka za vreme kretanja vertikalno naviše i naniže "lomi" platno vreća. vreća i obične žičane rešetke sa mehanizmom za vertikalno kretanje rešetke. i temperatura vazduha i njegova vlažnost stalno rastu ukoliko je njegov zadatak bio da hladi radne površine raznih mašina i da aspirira stvorenu prašinu (mlinska i pekarska industrija). Na sl. Filter se sastoji od donje i gornje komore. Ovi filteri su glomazniji od usisnih filtera i zahtevaju veći prostor za ugradnju u pogonima. Ovaj vrećasti filter ima nekoliko nedostataka. pa u vreće ostavljajući na njihovoj unutrašnjoj (dlakavoj) strani prašinu.

samo tada transportna strujna mašina savlađuje sve otpore do filtera. Kod ove vrste filtera se vazduh može izbacivati napolje pomoću aspiracionih ventilatora. Ovi filteri ugrađuju se i u potisne sisteme pneumatskog transporta. a asporacioni ventilator savlađuje otpor u filteru i u sopstvenom cevovodu. 32 prikazan je usisni filter sa 6 sekcija.Slika 31 Na sl. tako da ostalih 5 sekcija prihvata zaprašeni vazduh. To znači da je ukupna filterska površina raspodeljena u 5 sekcija. Slika 32 – Vrećasti filter sa potpritiskom 54 . U jednoj od njih uvek se vrši otresanje vreća (u ovom slučaju mehaničko).

4. Proračun filtera počinje izračunavanjem ukupne filterske površine.14. 33) služe za fino filtriranje gasa koji je već prethodno čišćen i još ima čestica manjih od 3 µm . Ovaj tip kombinovanih separatora čestica iz vazdušne struje nije pogodan za veće koncentracije čestica za vreme pneumatskog transporta. Keramički filteri – sveće (sl.5 m3/min vazduha po 1m2 filterske površine kad se filteri ugrađuju u potisne sisteme pneumatskog transporta (u njihovim vrećama tada vlada natpritisak). Praktično se izrađuju standardni filteri za koje njihovi proizvođači daju sve podatke u vidu dijagrama i tabela u svojim katalozima.5 – 2 m. qF (m3/h) – protok zaprašenog vazduha po 1 m2 filterske površine. Vazduh sa najsitnijim česticama produžava gore u filter. 55 . Ovi filteri se najčešće primenjuju u procesnoj tehnici i pri njihovoj upotrebi potrebno je voditi računa o temperaturi i vlažnosti gasa. a temperatura mu može biti i do 700 o C.13 – 0.3. 3. . zavisno od raspoloživog prostora u pogonu gde se filter ugrađuje). Tako određen broj sekcija povećava se za jednu. odnosno 2 – 3 m3/min vazduha po 1m2 filterske površine kad se filteri ugrađuju u usisne sisteme pneumatskog transporta (u njihovim vrećama tada vlada potpritisak). Pad pritiska vazduha pri filtriranju se računa pomoću formule: ∆p F = B ⋅ q Fn . 5 i 6 sekcija. ali je njihovo čišćenje otežano zbog adsorptivnih svojstava keramičkog materijala.9 % kod ostatka prašine od oko 50 mg/m3 . pa se ovim načinom prečišćavanja gasova dobija tehnički skoro čist gas. Broj sekcija ne treba da bude veći od 5.U poslednje vreme grade se filteri i cikloni u zajedničkom oklopu. Ciklon je ispod filtera i u njemu se najpre odvoji najveći deo transportovanog materijala iz vazdušne struje. Dozvoljava se 1 – 1. gde je: B = 0. Tih N vreća smešta se u sekcije (3 reda po 4 vreće. 4 reda po 6 vreća itd. Rade isto kao i sveće za filtriranje tečnosti. Industrijski filteri se danas izrađuju sa 2. Vrećasti filteri izdvajaju čestice do 0.2 – 1. Najprostiji vid vrećastog filtera primenjen je kod usisivača za prašinu u domaćinstvima. Ovako izračunata ukupna filterska površina deli se na N vreća prečnika 150 – 200 mm i dužine 1.2 µm i postižu stepen odvajanja 98 – 99. n = 1. i vršiti periodično ispiranje filtera. prolazi kroz njegove vreće i odlazi čist u atmosferu. Posao projektanta u tom slučaju se sastoji u tome da na osnovu izračunate filterske površine i raspoloživog prostora u koji se predviđa ugradnja filtera pravilno izabere već izrađeni filter.

Dozvoljeno opterećenje ide do 4000 m3/m2h. ili kao površine prilagođene veličini ulaza vazduha ili kao trake sa odmotavanjem čija se brzina odmotavanja automatski reguliše u zavisnosti od porasta otpora. ili kao kontinualni sa odmotavanjem trake. ispere se i namoči u viscinsko ulje. Radi boljeg efekta ovi elementi se namoče u viscinsko ulje (smeša mašinskog ulja. 56 . Prave se obično ili kao ploče 495x495 mm raznih debljina i poroznosti. što je slučaj kad se čisti vazduh koji se koristi u klimatizaciji prostorija. Opterećenje površine papirnih filtera iznosi oko 600 m3/m2h.7 – 3 m/s). filterski sloj može biti i od veštačkih vlakana koja su slepljena. Imaju mali otpor (0.12 kN/m2 kod brzina 0. 34) ili kao ravni (sl 35). Specijalna papirnata traka se slaže na taj način da se na malom prostoru postigne velika površina filtriranja. Ovakve materije se po upotrebi obično bacaju. a mogu se i regenerisati. Kod kontinualnih filtera su sve vrednosti znatno niže. Pranje i kvašenje filterskih elemenata može biti automatizovano i kontinualno. Papirnati filteri se rade ili kao klinasti (sl. glicerina i kaustične sode ). Slika 34 Slika 35 Umesto od papira.04 – 0. Kad se filter začepi. 34) sastoje se obično iz sloja metalnih prstenova ili drugog punjenja.Slika 33 Slika 34 Filteri sa punjenim slojem (sl. Kod normalne onečišćenosti gasa od 1 – 2 mg/m3 filter postiže stepen čišćenja gasa nekada i do 90 %.

57 .