You are on page 1of 8

Школа

Наставни предмет

Српски језик и књижевност

Разред

Трећи

Датум реализације
Наставник

ПОДАЦИ О ЧАСУ БР. 24
Наставна тема
Наставна јединица
Тип часа
Циљ часа
Образовни задаци

Функционални
задаци

Васпитни задаци

Кључни појмови
Образовни
стандарди

Модерна
Предговор Антологији новије српске лирике
Обрада
Упознавање ученика са становиштима и схватањима књижевног
стваралаштва Богдана Поповића презентованим у Предговору за
Антологију новије српке лирике.
 Упознавање ученика са критичарским радом Б. Поповића;
 Обнављање и утврђивање значења појма антолгије и сврхе са којом
антологије настају;
 Стицање знања о естетским начелима проучаваоца књижевности
који је својим утицајем обележио српску модерну;
 Уочавање позитивних и негативних последица приређивачке
искључивости Б. Поповића;
 Разумевање критеријума поделе српске лирике на три развојна
периода од стране Б. Поповића.
 Аналитичко-синтетички и проблемски приступити анализи
Предговора Антологије;
 Омогућавање ученицима да испоље више гледишта, да закључују и
доказују;
 Снажит навике ученика да препознају и разумеју битне елементе
текста.
 Јачање естетског сензибилитета истицањем мерила лепоте као
врхунског квалитета и кључног критеријума за избор песама
уврштених у Антолигију Б. Поповића.
 Обрадом Предговора мотивисати ученике да прочитају све песме
Антологије новије српске лирике.
Антологија, приређивач, предговор, период, мерила, критеријуми

креда. (61-69. истраживачки задаци Табла. Издавачка кућа „Klett“.  Ученик јача свој естетски сензибилитет истицањем мерила лепоте као врхунског квалитета и кључног критеријума за избор песама уврштених у Антолигију Б. Поповића.  Ученик уочава позитивне и негативне последице приређивачке искључивости Б. Читанка – Српски језик и књижевност за трећи разред гимназија и средњих стручних школа. стр.  Ученик упознаје естетска начела проучаваоца књижевности који је својим утицајем обележио српску модерну. Поповића. Београд 2014.) Љиљана Бајић. Миодраг Павловић. Поповића.  Ученик аналитичко-синтетички и проблемски приступа анализи Предговора Антологије. Фронтални. Зона Мркаљ. закључује и доказује. Зона Мркаљ. Ученик обнавља и утврђује значење појма антолгије и сврхе са којом антологије настају.Образовни исходи Облици рада Наставне методе Наставна средства Место извођења наставе Корелација Литература и додатни материјал за наставнике   Ученик је упознат са критичарским радом Б. стр. (61-69. индивидуални Монолошко-дијалошка.) . Читанка Учионица Литература и додатни материјал за ученике Напомене ТОК ЧАСА   Љиљана Бајић.  Ученик испољава више гледишта. Поповића.  Ученик разуме критеријуме поделе српске лирике на три развојна периода од стране Б.  Ученик препознаје и разуме битне елементе текста. Читанка – Српски језик и књижевност за трећи разред гимназија и средњих стручних школа. рад на тексту. Издавачка кућа „Klett“.  Ученик је мотивисан да прочита све песме Антологије новије српске лирике. Београд 2014. Миодраг Павловић.

Богдан Поповић одбацио је историјски критику Иполита Тена и његовиј следбеника који су уметничко дело посматрали као „документ“ о времену и залаже се за то да се уметност проучава као уметност. У Београду је завршио и гимназију и 1885. које се сам Дучић касније одрекао. Српски књижевни гласник покренуо је 1901. у целини је обележено дидактичким и педагошким тежњама једног професора књижевности. а пореклом је из угледне војвођанске породице. с естетичког. из збирке објављене 1901.Уводни део часа (5-10 минута) Припремни разговор са ученицима као мотивација за обраду наставне јединице о Предговору Антологији Богдана Поповића. Недуго затим биће изабран и уа редовног професора упоредне књижевности на новоустановљеном Уноверзитету у Београду. иако стварано више од шест деценија није обимно нити обухвата велики број писаца и проблема. а не са историјског становишта. године. Завршава студије књижевности на Сорбони у Паризу. године.  Антологија Б. Као уводну песму изабрао је Дучићеву песму Хајдмо` музо. Његово критиларско дело. године у Београду. и због таквог оквира она делује као заокружена и завршена целина. далеко његова најзначајнија и најутицајније књига је Антологија новије српске лирике објављена 1911. међутим. . Поповића има своју уводну и завршну песму. Умро је 1944. Занимљиво је да је као оквирне песме изабрао аутопоетичке песме (песма у којима песници проговоарају о својој поезији). А као завршну песму одабрао је песму Милете Јакшића Песник и Песма. Значајни су његови Огледи из књижевности I и II. године. Убрзо затим бива изабран за професора опште историје књижевности на Вишој школи.  Богдан Поповић рођен је 1863. Године 1892. Године дипломирао на филолошком одсеку Велике школе. године.

приповедних песама. већ само добрих песама. најмање је песама из периода романтизма. Занимљиво питање је зашто је тако мало песама Лазе Костића кога ми данас сматрамо најизразитијим романтичарем. то нам јасно говори да је романтизмом снатрао уводним и недовољно развијеним добом књижевности. Управо су антологије те које читаоцима могу понудити само врхунско песништво. Бранка Радичевића је сматрао песником примитивне поезије која се превише ослањала на певљивост и народну лирску поезију. Радичевића? Под новијом лириком – модерном. онда када човек ту поезију још увек не познаје. што нам указује на то да Богдан Поповић није претерано ценио овај период књижевности. нижих у тону. рекао да га не сматра великим песником. Ј. сматрао је да су његови . што значи да је песме бирао по њиховој лепоти. и зашто није уврстио у своју Антологију. приређивач Антологије је разумео нашу лирику од Бранка Радичевића на овамо. и не може да прескаче лошије песме идући само ка најбољима. саставио је по строго естетским принципима и мерилима. како је у предговору истакао. за кога је у есеју Шта је велики песник. Своју Антологију. од које су две одломци из драме у стиху Максим Црнојевић.  По ком критеријуму је Б. Змаја. Поповић у прегговору Антологији истиче свој став по коме нема добрих песника. Занимљиво је да је Лаза Костић заступљен са само три песме. По Поповићу такав је почетак сваког оригиналног песништва у историји књижевности. Поповић доживљавао антологије? У чему је види потребу да се оне састављају? По којим принципима је састављена његова антологија? Б. Поповића траје новија српска лирика? Какво објашњење даје Поповић за временско обележавање периода? Ког песника узима као граничног и зашто? Какав је Поповићев однос према песништву Б. Богдан Поповић је о Лази Костићу писао неповољне критике. При том је највише песама Ј. Тај период наше лирике по Поповићу чини заокругљену целину. наглашава и да сваки прави љубитељ поезија зна како је заморно и непријатно први пут читати нечију збирку поезије. песму која се данас сматра најлепшом песмом нашег романтизма – Santa Maria della Salute. Поповић издвајао лирске од других песама? Под лирском песмом уредник је разумевао песму у којој преовлађује осећање. хладнијих. С тим у вези. дидактичких. коју не би било упутно цепати на делове. по мишљењу Б. или га у њој има довољно да је разликује од чисто описних. Ако је један просечан песник највише заступљен у првом периоду. јер оне даје најсавршеније примерке песама. Међутим.  Од када.Главни део часа (25-30 минута)  Како је Б.

Поповића. иронију. То је доба дезинтеграције модерне. по Поповићу траје од 1900. мора бити јасна. започиње поезијом Милана Ћурчина. песништво претежно стилистичко. Доминатно је песништво у коме почиње преовладавати машта (Војислав Илић). Поповић издваја као она. али и нешто анархије. Треће доба. Занимљиво је да Поповић није укључио ни једну Дисову песму. песништво вертузозно (Дучић. сувише отворене личне исповести и стил неправилан и мутнан.  Која мерила Б. године обележили су песници са дубљим осећањем. кога сматрамо наговештајем авангарде. Друго доба има 84 песме. То је врхунац поезија везаног стиха и Поповић је овом антологијом канонизовао Дучићеву и Ракићеву поезију. пародирао је романтизам и парнасизам Дучића и Ракића. којом отпочиње треће доба. занимљиво је то да се касније перцепција Дучићу знатно изменила и да ће потоња критика најбољим Дучићевим песмама сматрала управо његову међуратну поезију. Поповић поставља . јачим тепмераментом. разноврснијим темама.  Како Богдан Поповић квалификује треће доба у предговору својој Антологији? Овим добом Б. узнемиреност. по којима је он бирао песме за своју Антологију? Три су мерила по којима су песме одабране: песма мора имати емоције. песимизам. међутим. Шантић. јер је писао слободним стихом. За овим по Поповићу долази песништво са највишим уметничким обликом и углађеношћи. с дикцијом пуном и разгранатом. Ћурчинова програмска песма. а језик да му је недовољно добар.преводи лоши. Тежиште Антологије управо је на овом другом добу – добу модерне и парнасосимболизма. Поповић се највише бавио у свом предговору.  Прво од мерила и критеријума које Б. Поповић врло проницљиво истиче поколебаност. а ми његове песме сматрамо данас најлепшим песмама модерне. и мора вити цела лепа. а његов утицај на песнике српског надреализма је огроман.  Како даље види периоде развоја српске књижевности? Чију поезију вредносно издиже изнад осталог песничког стваралаштва наше књижевности? По Богдану Поповићу период од 1880. сумња. од којих су најзаступљеније Дучићеве песме. Ракић). Поповић истиче да би се људи зачудили кад би увидели да међу новијом поезијом има сразмерно мали број песама које испуњавају сва три мерила. Међутим. готово да је супротна естетским начелима Б. Уврстио је Пандуровића и то само једн песму – Светковина. године. Ово доба.

Поповић? На шта нам указује нејасноћа у исказу неког песника? Са чиме Б. Сасвим је свеједно у чему лежи погрешка. јер је по Поповићу битно то да песма не сме имати слабости. и то и у целини и јасна у својим деловима. Поповић је сматра да оно уметничко дело које не буди емоцију није ументичко дело. како га дефинише Б. а да оно које не буди лепу емоцију није високо ументичко дело. Нејасноћа је знај песничке немоћи да се изрази. Поповић објашњава то мерило и његов значај? Издваја ли Поповић већа и мања огрешења о песму? Коју генерацију истиче као ону која предњачи у огрешивању о ово мерило? У чему они греше? Ово мерило за Б. У таквим песмама читаочев допринос понекад је толики да читалац постаје „сарадник песников“. стално одржану беспрекорност. али ако није загрејана осећањем. али и у неправилној и сувише напредној версификацији.  Када је у питању мерило по коме песма мора да буде јасна. По његовом мишљењу. А снага песничког израза директно је у вези са његовом способношћу да се јасно изражава. . Говорећи о овом последњем. стила. песма може имати и других добрих особина: мисли. Б. Поповић се осврће на наше новије песништво. и сигуран је знак дезинтеграције модерне и најаве авангардних тежњи у књижевности. Како Б. Њихове грешке уочава Поповић у употреби простачких речи. Поповића значи да песма не сме имати погрешака и да у доброј песми треба сваки стих да буде добар. Поповић повезује јасноћу израза? Каква је улога читаоца у делима која обилују нејасноћама? По Б. снаге. она неће бити лепа песма највишег реда. несигурном заплету. Какав је по Б.поезији коју је уврстио у своју Антологију је мерило емоционалности. Поповићу значај емоционалности за поезију? Како доживљава уметничко дело које је лишено емоционалности? Шта је по њему високо уметничко дело? Б. неистинитим појединостима. Код песника Трећег доба најчешће су грешке и они ретко имају.  Последње значајно мерило је оно по ком песма мора бити цела лепа. оригиналности. Поповићу песма треба да буде јасна. Поповић заправо мисли на слободан стих. како Поповић каже. које постаје све нејасније. расплињавање у многоречивости. који је почео да овладава књжевношћу с краја модерне. хладном тону.

Ученици се позивају да је прочитају и тиме обогате своје знање упознајући другу страну великог успеха Поповићеве Антологије. Ти напади су отишли тако далеко да је Станисалв Винавер сачинио антологију по узору на ону Б. Поповића. а нарочито песника авангарде.Завршни део часа (5 минута) ИЗГЛЕД ТАБЛЕ  Ученицима се предочава да је Антологија Б. Она се зове Пантологија новије српске пеленгирике. Поповића била оштро оспоравана од стране потоњих генерација. и то највише због искључивости и канонизовања поезије Дучића и Ракића. . пародирајући је при том.

Илић. II доба . I доба – Б. Ј. В. Ракић.) Богдан Поповић (1863-1944) -професор -књижевни критичар композиција Антологије – уводна и завршна песма. Змај. М. Јакшић. . ПРИЛОЗИ .Песма мора имати емоције. Ј. Св. А. подела на три раздобља. III доба – М. Дучић. Ђ. Радичевић. бити јасна и бити цела лепа. . .Песма која не буди емоције није високо уметничко дело. Шантић.Предговор „Антологији новије српске лирике“ (1911. Ћурчин.естетски принципи и мерила. Стефановић. Ј.