You are on page 1of 47

Известие о стању народа у европској Турској

АДОЛФ БЛИНКИ

Нови Сад, 1850

Доиста је за чудо како да нитко од наши људи овај славни спис не преведе
на наш језик, прем да је вредан и превредан, и у кратко више садржава у
себи него ли све што се у овој струци налази о нама Југославјанима у АмиБуе-а, Сипријен-Робера, Депре-а и у осталих; а не само ради тога што га
написа човек ваљан, очевидац и потпуно кадар за расуду наших одношења,
него и ради тога што је писан по налогу тадашњега министарства у
Француској, и што га је списатељ читао у јавној седници најважнијег
друштва ученог на свету, у коју седницу био је такођер позван тадашњи
министар отоманске порте Решид-паша са својом свитом, који све ове
истине мораше прогутати.

Што се Турци мало брину за књиге а особито за каурске, знаде сватко, ама
од наших да нитко ово не преведе, штета је велика за Славјанство у опће а
за нас напосе, дочим се преводило и превело којешта. Немачки превод
имаде од X. Рота 1846.

Мислим да сам овим преводом учинио ствар не излишну. За верност
превода ја сам јемац; ако ли би коме било гдегод што нејасно, нека ме
извини, помислив, колико је тешко преводити из изображених језика на
наш; а што се сада истом ови спис може послати на видело, нисам ја крив,
јер ми пре не допаде у руке — а боље икада него никада. Ево ово се писало

1842. г па је сад истина, и потврдило се и обистинило жалибоже сувише,
него нешто се румени на истоку као да је зора, биће дана!
Превео
Винко Пацелић

ПРЕДГОВОР

Мал што „питање источно“ пре две године дана непоремети мир Европе.
Са два уговора, на која се Француска такођер мора да потужи, решење овог
важног питања није свршено, него само одгођено. Кад се удешавала
судбина многобројних Хришћанских народа, који онуда живе - и то без
њих - није се ту ни мало марило за она права, којима су они то стекли да се
владе за њих побрину, нити се мислило да њима може бити суђено, те ће
они задаћу своју и сами довршити. Кадгод се заметне говор о будућности
ове красне али за сада несретне земље, све људи мисле, да ће њу као плен
поделити на комаде Русија, Англија и Аустрија. Паметнији, који мисле да
ова деоба мимоићи неможе, питају да шта ли ће запасти Францији. А нитко
се и не усуђује помислити: да би једном источни Хришћани могли бити
сами своји и ставити се у број народа слободни и независни.

Нама се чињаше, да је решење источног питања само овако могуће и то на
скоро - да би одолело великим потребама човечности и просвете - и да би
се тако избегло срамно раскомадање Пољске. Колико је угњетујућа
политика турска источне Хришћане кроз толика столећа удаљивала од
остале Европе, ипак они не осташе сасвим туђи наспрам покрета онијех
мисли којима се остарела Европа подмладила. Напредовање пароброђења,
- освојење Влашке, Молдавије, Србије и Грчке - велики рат на Мисир -

узеће Алгира - све то научи Мусломане да ће се они одсада рачунити са
Хришћанима. Европска дипломација умешала се је све мало по мало у
управљање свију послова на истоку; али последњи догађаји у Сирији
посведочише да ово умешавање не ће бити свакад пробитачно.

Сирија заиста није пристала на оне наредбе, које њојзи Англези по
слабости наше политике г. 1840. наканише да наметну Страшан неред
бесни око Либана. Устанак Хришћана у Сирији уништује дан по дан успех
оне кратке победе, којој узрок бијаше позвање Француске флоте кући у
невреме. А пре годину дана малшто не пострада са једног устанка у срдцу
Турске Бугарска, и то све на очиглед претећој Русији и Аустрији. Само
неколико пушака више - па би била код Сан-Жан-д'Акра зло удешена ватра
букнула уздуж Дунава. Уплашени Муслумани једва имаше кад да позову у
помоћ чете Арбанаске, које сву покрајину попалише и окрвише. Сад влада
гробна тишина по оним красним долинама, где неколико милијона
Хришћана изгледа са нестрпљивим прегнућем час кад ће избавити своју
земљу и веру.

То је она по Европи слабо позната земља, коју да развидим, пре неколико
месеци би ми наложено. Било је за нас од користи да знамо, еда ли имаде у
Хришћанима источним клица за народ независан, и да ли би могла наша
политика данас сутра да њих успешно заштити њиховом народношћу
против преузетности они владара, за које се мисли, да су присиљени
окружавати се (s'arroadir) о туђем трошку. Марљиво испитивање оне земље
допусти нам, да се томе можемо надати. Ја сам је прошао свуколику, од
вароши до вароши, од села до села, од Београда до Цариграда, походио све
паше, све владике Грчке и Бугарске; запиткивао сам све знатније људе оне
земље. Известие, кое ево сада објављујем, показује на кратко право стање

тамошњих ствари; а намера му је да докаже, да Француска политика
изискује: потпомагати, да се начини један слободан народ Хришћански у
Турској као Грчка краљевина, и разрешити тако најтежу загонетку нашег
доба без нарушења мира по осталоме свету Доста је: ако хоћемо а оно
пазимо.

У Паризу 23. Јунија 1842.

ОПЋА РАЗМАТРАЊА

Нема земље, која је у данашње доба више занимива за испитивање од
Европске Турске. Државници, Филозофи, економисте могу више да науче
у њојзи него поете, који се веће одавна привикоше те полазе онамо да
траже успомена и надахнућа. Ова земља, тако красна а тако жалосна, јесте
једина, којом се данас највеће главе занимљу. Судбина њезина у мало не
учини, да не сумњамо о миру Европе. Свак осећа да ова земља крије у себи
клицу тајне и плодне будућности, која се не тиче ње саме. Са гледишта
политичког важност ове земље, коју она на мерило метнути може, тако је
знаменита, да би довољна била пореметити равновесје света; са гледишта
верозаконског може бити да јој је важност јошт већа; и име главног града
њезиног подоста казује оне услуге, које је хришћанство оданле стекло, и
којима се јоште надати може. Све су очи онамо упрте са душевним
сугласјем и са неким немиром. Неки би ради једним махом да размрсе ову
величанствену загонетку, која се намеће опћој бризи, јер се чини да је оно
варварство, које њу пустоши, позив на мејдан понуђен просвети.

кад ће коначно моћи проказати признатој Европи овај славни и пречасни аманет. насељено. где је планина. И сами султани нису онде увек господари. У дубини наших таких долина коих нема на земљовиду никаквоме. Тек што пређе Саву. руски. Често назначена је река. а заборавили су незначити хиљаду које стоје. пуни су погрешака. заједно се и диви несравњивој красоти и изванредној плодности турске земље. од којих нема ни једног. Рекао би човек да она племена. кад се путник чуди овој супротности. који највећма у очи удара. и то више за то да човека заведу него да га воде. које су много мање испитане него неке покрајине американске на западу од Алегхана. тако имаде назначених стотина села. нашао сам ја хришћанских староседилаца. Ни сам Океан недели тако савршено варварство и просвету као што дели ова река. која дели Земун од Београда. а најсмелији путници нису иначе Турску развидили него трком. По старој Мезији и по Трацији имаде долина. која су Хришћанство брижљиво чувала. Најбољи земљоводи што се налазе. којима сам се чудио њиховој снаги. простоти и безазлености паметној а чистој. Имаде у да се пронађе један нови свет. На њезиној левој обали све је живо. то јест Угарску и српске покрајине. да сада знаду да је куцнуо сат.Нетреба се ипак чудити што је Турска уз све своје занимивости тако слабо позната. јер се сумња одма на сваког кои дуље гдегод борави. Славни град принципа Јевђенија руши се у руку Турака. Нема много времена одкако се може онуда путовати без запрека. а на десној све пусто и скоро ништа необрађено. А прави значај садашње Турске. кријући га кроз више векова од очију непосвећених. а . имаде да се ископа један стари. Старо хришћанство ниче овде са свију страна кано бујно растење из земље младице. аустриски. обрађено. што више. навале нањ сви изненади на једаред. јест велика наглост живота хришћанских народа наспрам пропадању телесном и душевном порекла мусломанског У исто доба. француски.

где племе мусломанско никад пре донле није престало над свом рајом извршивати право победитеља. чини се управо као глава од моста (предмошће?) који је прикладан за брањење.) од осталог царства готово растављена.) и Акјерманским (25. Имао сам прилику овога знаменитога човека видети у Бечу. од којега ћу ево да разложим следства. заповедао је он Хришћанима. Србија ми се за моја истраживања наравно пружала као почетак путовању. са којом је само слабом свезом вазалства и то сумљивог. Од онда видеше Мусломани како им се . маја 1812. дижу се нове куће. Ова земља. септембра 1826. или барем као за прелазак к бољем управљању. а где се блиста минарет. да може јасније што јасније доказати несједињивост ова два порекла. коју по његовој смрти кнез Милош утврди. прогнаше. Овде и јест. Ова је варош као оглед читаве Турске. где се приправља оно једино могуће слевање угњетујуће и трпеће странке. Србија јесте радионица. Сам хришћанин.Беорад чини се као да цвати у руку Срба. кад је у Цариграду примио од султана кнештво са насљедством својих потомака и такове слобоштине. хришћанског племена за будуће недвојбено првенство. кога поред свију велики његови услуга оној земљи учињени. и овоје први пример у овој струци који се случи у Турској. Славни Карађорђе постави у почетку овог века темељ српској независности. где два народа више један поред другог стављена него сједињена под управљањем полак турским полак хришћанским покушавају један нови друштвени живот. свезана. То је очевидно. Човек би рекао да је политика само а то овако сјединила Хришћане и Турке. уговором Букрешким (16. који. кој ће данас сутра служити као за пример. ту се руше. или што више. Свагда где се сјаје крст. Хришћана. и ако је сасвим неучен. а јошт прокладнији за напад на ону покрајину. ипак много имаде душевних сила и сталност значаја. да је Милош онда био више него ли само вазал. које доликују само крунисаној глави.

који као прва жртва свију ових завода паде.све је то било код њих на хитро уведено. нешто војске савршено дисциплиниране. и као наравни предњаци свију понављања. имаду управљање средоточно и местно сасвим по хришћански.оданле и намет што се само на једно племе удара оданле и слобоштине и осигурана некажњеност другога порекла. па се починише овако корените промене у уставу царства мусломанског. она грозна пристраност суда мусломанског . Ни тридесет година није требало. постави мостове или скеле преко река. да ће морати одсудно деловати на развијање просвете у Европској Турској. Пошта. које су овако страховитом оружју и невеште. Рекох промене корените за то. 1 Ово је писано 1842. много редифа. и о којима мислим. које се приправља за друштвено стање Турске. као што свак зна. погради друмове посред оних густара. а имаду исту нашу карну . новинарство . који су из оних понављања сљедоваљи. па Срби дан данас уживају она иста права. која у новије доба бише покушана са мањим или већим успехом. . када ли ће настати оно сасвим ново доба. Један уговор био је довољан да утамани останке турског господавања. као што се измакоше Молдавија и Влашка њиховим очевима. У то исто доба кнез Милош. нити да сматрају Хришћанина за равна себи пред законом. која и поданици аустријски1 или руски. Слобода верозакона влада код њих савршено. утемељи карантине пограничне. они подижу школе. која им неда ни да ступе са Хришћанима ма у какав савез. Оданле.систему са строгошћу нечовечног начела од усамљивања. и то може бити прехитро за руке. болнице по варошима и много иних корисних завода. а од оно доба се је и у Аустрији понешто преиначио политички живот.измаче Грчка. јер су оне извор од других.криминалну . а не може се доста да пази. штампа. Биће од користи да за кратки час сврнемо очи на главне догађаје. Прави узрок несједињивости од два племена јест нетрпљивост верозаконска Турака.

која је зло назначена по земљовидима. нигде да би се закони санитетски тако строго обдржавали. Човек би рекао да Србија сама на себи чини неки начин покуса друштвеног. нигде да би се на путнике толико пазило. Они би ради и претерали строгост закона. Овим славним почетком или што више: овим светим посвећењем народа к новој својој судбини обогатише се веће понешто српске пољане. а особито кнегиња Љубица. ипак народ српски има већ свој посебни образ. Нема земље. Премда су јоште ране турског управљања живо назначене. кое су жене увек онда имале код сваког покрета.Занимљиво је за мотритеља напредовање ове мале државе. које су кано живе наспрам пустих турских. која се код њих пореди из стечене независности. природом богатије обдарене и згодније удешене. овце а особито свиње — тиме становници прибавише себи неку удобност а често и богатство. која је кадра не само да се брани него ће и напасти каткада. у опће у којој би било све боље раздељено. тако наводњене. под упливом слободе. до скора јоште турскоме закону подчињене. који ће бити као наука осталим народима хришћанским на истоку. .2 Будући да ми ваља навести друштвено стање ове важне земље. одвојене од Европске Турске. да се Србија приличније може сматрати као покрајина хришћанска него као привесак турски. Небројени волови. само да се мисли да су просвећени. своју властиту живост. 2 Две околице у Францији. чини ми се потребито да наведем знаменито оно участие. поштене тежње и правог побошљања јоште неразвијеног. славне ради њине красоте. Хоћу само да напоменем долину Пећку. Али у овако прераном покушавању налазимо толико искрене воље. шумом и ораницом земљом сретније измешане. Ја нисам нигде видио тако живахне народне осетљивости. који би се за оно одцепљење учинио. а могла би се сравнити са Лиманом и Грезиводаном. жена кнеза Милоша.

да је Хришћанство на таковоме месту врло силно. у простом оделу.Требало је из близа мотрити безобразност Турака према хришћанским женама. нема иног средства него сасвим проста кола на два вола и четири точка. па онда истом може се поњати она несмирива мржња Српкиње на Мусломана. кое неможе да пробуди Турке из њиховог дремежа. као у прадавна времена. На другој обали искрца се у глиб. да има игде овакав превоз!) који није ништа до издубљена клада. Да је ново српско управљање боље од турског показује се још јасније кад путник уђе у Турску. као у дивљака. који заиста толико штују своје. чело високо и врло набрано. Мени се чини. Неда се овде све и свашта напомињати. Тако се отликоваше Српкиње и за време рата под Карађорђем и Милошем. . која је управо под управљањем султановим.000 душа. где се такови поносити значаји рађају и уздржавају. увек је уплела свакоме питању по коју красну приповетку. са коег им гине и живост и народност. Ту мора да пређе Тимок. коима је суђено и данас живети под турским управљањем. То су вам поштарска кола Отоманска уздуж Дунава спрам паробродарства друштва аустријског. што га је сама себи правила: тако је изгледала српска кнегиња. Кнегиња Љубица узјаше коња за бој и више пута опорави храброст која хтеде да клоне баш у одсудном часу. кад сам имао част да ме пусти преда се у својој дрвеној палати. Представите себи у жене од 50 година изглед сасвим јуначан. главу са косом седом и расплетеном. све самотвори. али ја сам донео собом осведочење. а свака бијаше пуна бриге за судбину оних Хришћанкиња. (а тко ће веровати. до којег још имаде 10 миља а у њему 20. у Хусеин-паше. За што ме је питала. па ако је рад дочепати се Видина. кои се прославио тамањењем јањичара и великолепием своје скоро царске куће. На овим необичним колима морао сам да дођем у Видин. на чуну. кои у Дунаво изтиче. ког она зове силником харемским. да су подобни догађаји у очима оштроумних људи право откривење (revelation).

да нема јастребова. жене. једном речи ништа. Ја на читавој овој големој равни нисам видео жита у пољу. које обузме душу путника. или на остатке опустошених воћњака. а крв онда отиче у јаме ископане. или кадкад стадо оваца или обор волова. јест управо и вредна глава ове пустаре. кое више од 20 година онамо . главно место пашалука. За повекшање ове за здравље убиточне нечистоте покривени су сокаци понајвише грањем или даскама. као по свима пазарима на истоку. и неплаше се људи ни мало. који јатомице увек над пленом својим облећу У неким пределима Турске налази се ових тица месождера на хиљаде. Главне друмове нечисте никада. орлова и гаврана. те тако забрањују улазак светлости. деца слабачка и гола.000 душа. саграђеној из плетера и блата. а није него замршена гомила од дрвених кућа. од свега земљишта нешто је за изпуст марви а остало сам коров. Лица од кућа стичу се по сокацима у смрадљиве баре. кад пролази по овој прекрасној равници подунавској. коњске а и воловске по сокацима. нагазио сам мале брежуљке од сметљишта. мачје. којима је на образу изражена патња. ни једне греде кртоле. који су на гласу ради свог смрадежа. и у самоме Едренету вароши од 100. Ја не могу изразити пред академијом оно жалосно осећање. Људи бледи и увела лица. једва што се може видети по која несретна дружина голих цигана. све то тумара. која је тако плодна као она од Роне код Авињона. Више пута леже стрвине пасје. у којима гњије мрцина и остали смрад. Град Видин. што би казало да се земља обрађуе. на којима зло састављена брвна једва што пропуштају светлост и воздух у ове несретне јаме.која је најсјајнија на истоку. само што је у дубоку пустару као снижена. у коима се неби могло ни живети. гдегде наишао би на парлог. О равним сокацима ни спомена нема. ако не оно неколико кукурузишта. пси и марва по колиби. Они многи месари убијају марву пред својим вратима. а после тако гњије и разашиље на далеко угушљив смрад.

Он купује на велико жито у Влашкој. стаде ме запиткивати о многим стварма. која би довољна била за оживљење читаве оне покрајине из које је исисана . па их ваља обилазити. Тако изледају сви турски градови. а образа умиљата и поносита. Хусеин дознавши за мој долазак и да сам Француз. да се врло стара за велике догађаје Европске. па онда продаје на мало. права претржица. зеитин у Маћедонији. водећи ме са неком славом кроз најживље махале града. Уврх басамака прими ме Хусеин врло срдачно. год. који се надмеће и са самим султановим.000. уречене само силном главницом. ваља јоште напоменути двоја голема вешала. што су искићени многим. вредно да се с њиме занимљу економисте. и што много просторије празне уклања пагубне последице небрижљивости управитељске. Да буде слика од Видина савршена. по начину паше Мисирскога. ма и на коњу био. обраћа силну главницу на голема подузећа. Не ћу да говорим о његових 30 жена — за његове године чудна излишност — нити о коме другоме делу његова сараја. него пошаље неког домаћег чиновника. Свак ће се чудити кад чује. и да мене доведе пред њега. срећа је само што имаде по њима много разсађено дрвеће. Овако голема имовина усред нејстрашнијег сиромашства. које јасно показаше. вуну на Криму. ние оклевао ни мало. овакова премоћ. 3 1842. коме је наложио да моју пртљагу пренети даде у везирову палату. студенцима.3 врло крупан. . У равницама Видинскима и Трачкима држи ергеле од 500 коња. ког више занимље ценик од ђумрука него рат и управљање. Хусеин је старац од 68 година.000 франака дохотка.то је појављење. да је из страховитог истребитеља јањичара постао шпекулант прве струке. газда од скоро 2. и разгледавши љубобитно народну нашу кокарду на мом шеширу. која су осовљена спрам градића за пример правосудства везирова. а 1400 добро плаћених чиновника једва што му свршују трговачке послове. Хусеин.лежи.

који се пружа уз српску крајину на српској страни. То је један од највеличанственијих и најстрашнијих положаја што сам за живота видео. а на другој окриљује читаву Турску. ипак се нисам никада надао. „Наше су две земље“ рече ми. и ја ево предајем безазлене опаске Видинског везира на разматрање онима. ако би сте допустили да вам у замену дадем оне ствари. да ћу наћи у Хусеину бранитеља слободне трговине. Доиста је за чудо. јер је назначено по свим местописима 7 до 8 сати. Он је навестио рат нашем ценику врло изврсним и разумним начином.И ако се повећи део наше важне забаве главно вртео око политичке економије. који се држе начела забране. ја бих куповао од вас многе ствари. што ми овде производимо. што сам на подунавским обалама нашао таковога помоћника. а то ради ваше царине. али искључиво седе у њима . Нерадо оставих економическог пашу да пођем у Ниш. може јоште бити. да је ови крај тако слабо познат. али мени се чини. сакривених као гнезда у непроходивој планини. и ја сам задуго мислио. коме дакле продајете све своје производе? Што се мене тиче. „врло на далеко једна од друге. да ви ни са својим суседима више нетргујете. али ја видим да вама не треба ништа. оно огњиште свију последњих догађаја у Турској. да ће нам слобода трговине из Бугарске доћи. Француска мора да је сретна земља. а ја сам требао добрих 5 дана и то оштра хода. Као што подобна питања код нас напредују. да је ова даљина крива што ми тако мало тргујемо. По њима живе сами Хришћани. који и сам веће заслужује да га познаду геологи и сликари ради његова посебна и красна положаја на земљи од природе измученој. У дубини ових дивљи богаза заиста сам нашао 7 или 8 великих села. На земљовидима је сав они предел иштећен. После сам наишао и на њих више.“ Исповедам да и ја нисам био мање сретан. На највишем врху овог предела лежи град Белградчик.

то јест она . Слабо се знаде по Европи да је сва Бугарска Хришћанска. кад се уверише да сам и ја Хришћанин! Коликоли распиткиваху за наше обичаје верозаконске. нигде није удес или рука човечја расадила дрвеће за украшење предела толиком милином и сугласјем. како чекајући на боље доба које предвиђају. да посред ових красних околина влада грозна невоља. Нигде у нашој Европи није природа развила већег великолепља. Једва што сидох са посљедњег обронка Балкана у равнину. Немам израза за точан опис оне брдима окружене равнине. за цркву и свештенике! Коликом ревношћу распитаваху за обреде код крштења. и да су Турци у њој утаборени као посадна војска у побеђеној земљи. а који дубоки смисао у најмањој њиховој речци! Пре него што унидох у варош. кан да им тко прети њиовој части или стидљивости. Али мора се признати и то.само Хришћани. И сама звезда сјаје јасније на небу. Хришћани подносе све мирном одважности као што се подноси строжа зима под оштрим поднебљем. Тако исто слабо се познаје мужевна сила Хришћана и дивна красота њиове земље. тако да сам најпосле мислио да изидох из Турске. тако они навалише на пернад мог домаћина. Сав се свет крије и ушути кад упази војника — па каква војника! Жене особито беже. морадох да се борим са својим пратијоцима као побједитељима кад јуришају. пренуосам се погледавши на неки грозни споменик. на јестиво. видив овакове жалосне нереде. а ја сам се често питао. то јест у праву Турску. на све што им бијаше по вољи. код венчања и код сарањивања! Колико речит свак њихов поглед. који је жалостан знак за друштвено стање ове земље. али ласно се види. да шта ли је са оним Хати-Шерифом од Ђулхане. своју горку судбину трпе за невољу Колико побожних уздисаја продре из груди овим поштеним људима. усред које се дигао Ниш из далека пријатан. као из близа смрадљив. као све турске вароши.

која у данашње доба трати и последње турске силе. природан. уклањајућ их као невернике од војене службе. За њихово расплођивање Турци су сами најбоље скрбили. и од коих фанатизам мусулмански сагради на вратима од Ниша ови варварски споменик. турско које као поједине стене на морскоме жалу у залуд покушавају.“ Таково је управо стање у Европској Турској . насљедан. да вам право кажем.то му је алат. који погинуше у битки с Турцима год. Арбанаси плене рају као што наш сељак обрађује своју земљу.нож. које влада турска до сада јошт није могла покорети. Тешко да ће код нас ко моћи себи представити сасвим систематички на плењење уређене народе. Такове су чете арбанаске. и које. које су страховитије од куге и теже ће се истребити у Турској него куга.славна Нишка кула. које као плима од мора напредује силом величанственом и необуставивом к новој својој судбини. Не далеко одавле као узпркос красној овој равници. Хришћани су заиста одавна у Турској: већ од времена Бизантинског и пропасти Римског царства. У нашим просвећеним државама тешко да итко шта знаде о овим четама. пиштољ и пушка . који не живе од ина ништа него од саме пљачке и крађе. одговорише ми посмешно: „Султан је господар у својој кући. неколико разорених села — но не онолико као што се мислило код нас у Францији . будући разгранане по знатним пределима турске земље.посведочава пролаз арбаниских чета.. Ови измет човечанства обучава се у оружју од малена.. 1809. четвероуголна пирамида обложена са 3 до 4000 хришћанских глава оних Срба. Кад би им ја више пута показао ферман султанов неби ли како умирио њихову надувеност. неби ли обуставиле валове долазеће са мора дебелога. и то му је занат . него предав им на аманет обитељи хришћанске.Становништво је двојако: хришћанско. а ми у нашој. које су. Сваки је Хришћанин њима плен законит. не могаше да уталожи иначе. У овом окорелом . уређени израз свију зала.

4 али су његову систему погодили. којима се срамоте и десеткују. које се греши о чојека пре његова порода. грбавих. јесте нешто од промисла. да би се имало уморити свако дете. . трагове ове жалостиве . Нитко неби хтео веровати. Не могу да разложим овде — па и највећом штедњом желео — друштвене последице ове дубоке и неизлечиве деморализације. у којој предлаже. која је обузела турско порекло. која на хиљаде створова сваке године створитељу ускраћују. Они небројени бећари. никад не бих веровао. Да ја сам нисам налазио свуда. на њихово место стављена војска уредна живила је више као у манастирима. који нису читали Малтуса. да ове грозне ствари преписују као уредни помоћни лек неки Малтусоваца.кобне ове трагове. пребројити их и читати у њиховом погледу — па онда се може појмити да се приправљају велики догађаји. који по дисциплини низамској не могу одолевати страстима — по свему истоку и онако силнијим него где другде — са хришћанским женама. које траје од узећа Цариграда кроз четири века. хромих и сакатих. 4 Малтус је пронашао за срећу човечију неку систему. падну на скоро у опачине неизрециве. и много иних крвничких начела. који је уздржао читаву обител хришћанску неоштећену. и да Европа хришћанска мора на њих да пази. који значе да народа овога нестаје. куд сам пролазио. А шта да речем о иноме грозовитом безакоњу. Турска војска. који су барем живели као и друге обитељи и уз сав верозаконски фанатизам имали ипак по коју домаћу врлину. него као што се обично живи по касарнама. да се усудим избрајати она убојства. Хоћетели о томе неколико доказа? Ево их. и које се у Турској тера пакленом вештином као занат? Многи би се згрозио. састављена из самих Мусломана. али без манастирске стидљивости. да тако што може бити.прогонству Хришћана. у којега није тело здраво и читаво. није ништа до силом уједињена чета ћоравих. Довољно је видети ова два порекла успоред. После уништења јаничара.

да такови знаци оглашују крајњи час. Али лепа се види и награда за ове добродјетељи у силној снази бугарских сељака. светиња побожности моје отачбине захтева. види се. Значаји се учврстише жестоким покусима. да бацим завесу на ова неваљалства човечанства. у којој чамише. особито у хришћанске: то је дивно погледати. пуштајући зраке из средине верозаконског и политичког прогонства. да ове страсти онде завладају само кроз 25 година онако. На скоро би нестало Турака у Европи. Овде се јошт налази оних врлина недодирнутих. ипак он плаћа томе начелу горки данак. прерано ослобођеној: детињска покорност. супружна верност. Чини се. Понижујући жену понижује и сам себе. Усупрот диже се племе хришћанско. И ако Мусулман умереније ужива многоженство. него што се по Европи мисли. у низ верозаконског Разложићу касније.Тако пропада на очиглед турско порекло са начела многожества. Ја сам био неколико пута на њиховој летургији. О томе не ћу више беседити.и где нема на близу арбанаских чета. Многоженство не опстоји иначе на истоку него у друштву оних срамота. да их је очистила давна несрећа. где им не сметају сувише Турци . које ослабише у нашој земљи. као за доласка Махмудова. у здрављу њихове деце. упропасћује сам себе. колико је ово начело деловало на друштвено стање жена. која ћу напоменути. поштовање жена. хотећи да упропасти жену. Коница) у оно мало цркава . Али ја закључујем из овога. које од славодобитног изламизма морадоше поднети. на пример у Татар-Базарчику (буг. којој без престанка погибел прећаше. али ни за што друго него да се уздржи начело. усађену у Бугаре. у њиховом пристојном благостању по оним пределима. Са поштовањем и усрдием гледао сам дивну чистоту. домаће врлине ојачаше светилом обитељском. као што сам и дужан историческој истини. очинско достојанство.као што то бива по околинам где паше седе . и даје внимателном путнику слатку надежду. колико је на мужеве.

која може сваки час ударити. у политици тешко постиживо. Одричем се весеља. које једнима политика. другима разум предписује. англијски и руски пароброди облећу око Турске на све стране. то са пашама то са владикама бугарским. само да буде Европа на то спремљена и да поња. штоно су плод честих мојих договора. видећи ове људе великога стаса. којим бих их могао праведно осудити. Пароброћење олакшава дан по дан ову задаћу дипломације. којим изјављујем ово. Француски. оне часне људе. али обично фали обема странама увиђење. које то подпомажу. кад се зачну одвајати она два народа. могла би се ова сврха јоште постићи уза све оне љуте ране. Хришћани нетраже за сада ништа него сигурност особе и имовине. Хришћани тамошњи не би били спремљени. ма то знаностима и од користи било. На сву срећу што се ово свеопће споразумљење. док ми овде говоримо. Друштво паробродарства подунавског тако се знатно развија да . развија мало по мало и без знања самих оних држава. са којих Турска болује. да сам у којој цркви у Немачкој или Угарској. да се овакови људи споразумеју: не би ли како одвратили од османског царства жалосне оне ударце. и нешто јемства за част обитељску Кад би им се ово признало. Сада. Жао ми је што се не могу да упустим у нека друга разматрања. Просвећене или барем паметне паше живе у доброме споразумљењу са хришћанским свештенством. Ако ли би се то прерано случило. али озбиљно и на скоро. Дужан сам ради поштења да не издам. уталожила би се за подуго олуја. и жене разборите живости. који су мени за љубав радо погазили оно ћутање. али не одричем се права. не ће бити ствар једнога него свију народа. ја бих био помислио.што турска осетљивост Хришћанима дозвољава да их полазе недељом. да решење ове велике загонетке. па да не бијаше оно неколико Турака око цркве. аустриски. који ће пре или после настати. да би се морало желети.

Најпосле град Требизонт. где нема толике опасности као пре. и којим се ево кроз четири године од ње обранила. недељ чамити у лазарету. Није могуће да се Турска за дуго може супротити овој навали просвете. којим хоће да угуши кугу. у коме Турска животари. дана. кад ваља 3. која се сада извршује. што вози заражене или кужне ствари. Али не даде се оправдати она сувишна строгост. уништује заиста сваку корист паробродарства: јер која је корист за 10. шиље сада сваке недеље 7 до 800 паробродима аустријског љојда. длана стићи из Цариграда у Марсиљ.кадкада нема ни места за путнике довољно. Одеса је уредно спојена са Боспором. Свак ће ласно разумети. ако се за време превоза никакав случај не догоди? Ово друго и безкорисно тамновање одвраћа силу путника од пута на исток. да се тамо заведу Европска подузећа. који полазе преко Александрије у Меку. јер јој задаје силне трошкове и запреке свакојаке. ако не пре. у коме су путници за читаво време превоза морали стајати. Искуство је доказало. или се враћају оданле. по злим бродовима на јадра. . који њима заповеда. а једаред сам видео код сараја у Цариграду такав један брод дупком напуњен. више не ће појавити: чему дакле 20. много ће допринети. да заведу неке опрезне наредбе за саме себе — да је морала Европа за њих то учинити. а особито ако се рђаве наредбе карантинске паметно снизе. која ју са свију страна притискује. који пре није слао више од 50 до 60 путника. кључ од Перзије. после 8. да док Мусломани не хтедоше слушати разум. да се куга на броду. Заиста је главни узрок усамљеном стању. пречи трговину. дана карантине. сувишно трајање карантина. Француски бродови не само да возе наше путнике него и хиљаде хаџија мусломанских. Хвале вредно настојање турског управљања.

Да су карантине приугођене осталоме напредовању. тај необходно мора да проучи прави значај њезиног унутрашњег управљања. која не би имала барем лазарет за пажење. које је сасвим просто у деспотизму своме. ако не ћемо да пропадну Француски трговачки интереси. До управљања овог. Турску би земљу истраживали најживљом ревношћу учени људи. и ако не ћемо да осигурамо Англезима монопол трговачки на истоку. У ови пар што ми говоримо.Што се овога тиче. тако да човек из Цариграда преко Лондона у Париз пре стигне него преко Марсиље. који у својој служби поступају по начелима најбоље дотеране здравствене науке. дана. ТУРСКО УПРАВЉАЊЕ Тко хоће да точно процени друштвено стање Европске Турске. Аустрија је снизила карантину по размерју здравља у Турској. У овим заводима постављени су талијански. . то је Англиа и Аустрија дала Европи углед за подражавање користан. Кад је Турска здрава. да ће и Мисир примити ову исту систему. Англија допушта у својим лукама одма изкрцивати све што је из Истока дошло. и које није заслужило да га изображени народи онолико куде. које је у многим стварима врло изворно. Можемо се надати. нема ни једне знатније вароши у Европској Турској. 5 Тако се путује из Београда преко Панчева у Земун. треба само неколико дана ради пажења. Трговина и просвета учиниће остало. у којима су путници подвржени неким опрезним наредбама. и да ће за неколико година ови бич. ако је пут трајао 14. англијски и аустријски лекари.5 Ова разлика мора да престане. који пречи опћење истока са западом. које учини за кратко доба влада турска у огледу опћег здравља. изгубити нешто од овоје силе. може се успети сваки Мусломан без раслике.

који управља другим народом. нити се поздрављају. у једноме селу заједно.7 Турска влада не хтеде никад да наметне свладанима свој језик. који га је тако узвисијо. Будући да је ова приступљивост к службама једна привилегија за Турке.да се она разлика мећу њима може сатрти. И дан данашњи бира порта највише чиновнике између најнижег реда. Турци мисле да Хришћани не вреде да их војништво. пута више. а не прође дан без оваког повишења. само да мигне или махне падишах. а не мешају се с њима. то није ништа особито код њих. Човек би рекао. до највише службе. Особити значај турског управљања јест. Они живе са Хришћанима. кућа до куће. Муамедани и Христјани нит су имали нит ће још за дуго имати заједничког било душмана било приатеља.Доста је ако се султану свиди.и то у свој сили изражаја . нити да 6 Гласа се да је у дивану шерашћер предлог учинио. те тако чешће него се и мисли. 7 . често и најневреднијему. само с отом разликом да се не свршује онако крвнички као пре. па кад Турчин хоће да одговори на удворност Хришћанину. да њихова уљудност и у овим поређим случајевима наличи на очитовање господовања. и са којим је он туђ по језику. јер осећају. Последњи просјак улази слободно пред паше. то је она у Турака уздржала високо њихово мњење о свом првенству и презирање раје. у истоме граду. како овако говори. која изкључује сваког Хришћанина. Бланки није познао стање народа у Турској живећи.6 нити икад помислише да их зовну у помоћ против заједничкога душманина. то бива тако хладно и понешто. Да се прости бродар. Има дакле у Европској Турској читав један народ. којих имаде 6. па се посади узањ као да је и он паша. по коме би се и раја имала узимати у низам Још г.него у Турској. да се како не оштети ова међусобна преграда. што Мусломани самотрже (монополизирају) са влашћу. хамал (товарџија) или роб може попети. Корект. па он може поверити највишу службу најпростијему човеку. Нигде се једнакост непоштује нити извршује већма . и то без рада. верозакону и по живљу друштвеног стања. оправда случај. Турци су се старали за то.

и то само помоћу многе друге војске.дивана . који је овде строжије одговоран неголи у уставним земљама. да ове разне власти нису ништа друго него само врсте од једнога и истога деспотизма. па да се извршује онако непристрастно за Хришћане као за Мусломане. може се осведочити. отуђили од оних којима управљају тако да не могу опћити међу собом него преко толмача. а не као међу чиновницима и грађанима. Онде су паше господа феудалска. дивана. зачиње пустара са системом опћинства. и да ту нема прибежишта Хришћанину против глобљења мусломанског. другима правосуђе. да ће их морати Хати-шериф од Ђулхане на европски калуп довести. који могу верношћу тако сврнути као што су и вером. прем да се и не чини. што мора да стануе онде.научи њихов. кадије и муфтије. за које се мислило. царује више него што управља. Првима припада управљање грађанско и војничко. да су се они који управљају. уз пркос променама у новије доба. те тако су Турци присиљени поверити често најважније тајне државне људма несигурним. Изван зидина Цариградских који осим царскога великолепља. осим наследства. Он управо и не влада него у своме главноме граду. турско би се управљање могло надати опстанку. Иза министера . А то размерје онаково као међу господаром и робом. Управљање унутарње у Турској представља врло добро управљање од средњег века но у нас. Да је свакој од ових власти делокруг опредељен точније. Ови су драгомани понајвише Хришћани или отпадници. наличи на град какав ханзеатски. а управљају се о свом местном трошку. . села су штоно бијаху наше старе опћине. а трећима верозакон. Турско је управљање у осталоме врло просто. из овог трпљења и незнанства следовало је. Али ко само мало развиди стање тамошње и мало повири онуда. Сва је моћ усредоточена у руке министерства. а султан.моћ је раздељена међу паше. топова и џебане.

и будући да се други управо онаки мур чува у Цариграду код порте. и тако морају продавати поданицима оно што је њима продала влада. а најмитељу је допуштено да стече свим средствима. кад се неби одлуке задржавале митним узроцима без . једна за Мусломане а друга за Хришћане. Турско управљање било би врло хитро. што је потрошио за њу Тако пропадају све понове сплеткама а особито новцима сарафа (банкира). За једнако злочинство једни плаћају смрћу а други плате само глобу. то се земља орпостила барем лаганог пискарања осталих просвећених држава. Годишње промењивање свију скоро чиновника сили их на многе жртве. Срамотно подмићивање трује свако достојанство већ напред. Сада може бити да нема код турског управљања једног чиновника.Човек би по мерилу овога тешкога питања рекао. Харач плаћа се и од хришћанског детета. као што су и две вере. који посредују код оваких пазара увек. ова се болест понавља под иним именом чак у сераљским зидинама. и који суобично рукодаваоци високих чиновника државних. Паша удари свој мур (печат) место потписа под свако знаменитије писмо. него отежава сваки дан. као што је то бивало за њихових старих. а Турци сасвим ништа. Што се тиче вере ту је нетрпљивост турска јошт већа. па био и од највиших. не примајући ни сами никаква дара. које их тишти. које му случај у служби пружа. И тако даје влада сваке године управљање у најам као какву другу ствар. Залуду протестираше султан Махмуд и садашњи владар проти овоме мићењу. и разпростире се по читавоме царству као пре. а премештање чиновника не олакшава поданицима стање. кој се неби био окужио овом болести. прем да су много попустили од старе ортодоксије од како се не учвршћује више прогонством и убијањем. Понајвише чиновника турских неуме ни читати ни писати. да је у Турској управљање двојако и двојако правосуђе. то се може ласно познати истоветност њихових писама.

кад види ону множину побожних завода који су означени . суде очински и право. може да га види и предањ дође сватко и свакад. Није сумње да многа злоупотреблења опстоје само уз предсуде верозаконске. Скоро све размирице свршују се погодбама пријатељским. спале остала сва без разлике неусколебивом хладнокрвношћу. био ко хоће само да је Мусломан. Што нема у овој земљи ни поште нити икаквог опћења. ако имаду доспети на опредељено место. али кадкада се мора човек зачудити неким делима њеких дружина. које данак међу собом разрежу преведније. а што даље то мање. Осредно управљање слабо се осећа изван Цариграда. која их повласти. које би се тешко у слободним државама знале удесити. разговетне а кадкад и знатне. богатства или достојанство. Власти. неограничене као што је и власт највиша. морало је да постане оваково свемогућство опћина. Живот опћински опстоји дакле у Турској већма него ли у којој другој земљи. За многе је Турке пут до Цариграда гори а више пута и скупљи него хаџилук у Меку. Ако икада сретан какав победитељ свлада Турску. мора да разашље на далеко и о великом трошку татаре. где паша који за кратки час растури пет или шест писама на различне стране. него што се чини да би могли по својевољној власти којом су повлашћени. казавши тајницима да напишу одговоре кратке. осим кад суде између Турчина и раје.престанка. него затворив у гвозден ковчежић писма најважнија. Када диван изда какову заповест. он суди у рахатли хаљинама толиком важношћу као са судијске столице. Преписа неостављају никада. која уме помирити распре. Кад суди судија Турчин човеку своје вере онда незна ни за какве привилегије. више пута нађе се глава. Све скоро мање послове управитељске обављају власти опћинске. Њему не треба хаљине да сведоче што је или да му дижу достојанство. ласно ће све архиве читавог царства стрпати на једна кола. Ја сам видео више пута.

У читавој земљи нема ни једне железнице. без да би се овом благодарности икада чинило злоупотреблење. нитко н надгледа опће имовине. ко је год проучио силна средства отоманског царства: чуди се пуним правом што нема више становника. Ко је год прошао велике равнице бугарске и трачке. обвезање порезаника на плаћање у незгоди (као што то бива у Италији) . обично и мре без помоћи. или се барем уклања од радње. ни лечника ни лекара. Сваки дан закопава се сила новаца. а камо ли да се побрине за ове битне ствари ради своје будућности. штоно ми овако зовемо. премда је било на избор матера и лечника. Ради тога на пример ретко ће човек наићи на просјака. а највише мру деца. никаквог завода за опће више науке. да обрати главницу на . Није се бојати да ће се Европска Турска на скоро препунити народом. неимајући главница. сирочад или старца саморана. ни једног каменог моста по новој струци. како је по смрти Махмуд-султана остало само два сина и две кћери. нити мерника ни грађанских ни војених. нитко се не би усудио. тако да се богатство под видом сиромаштва од глобљења чува.то све врло добро показује зашто ова земља. Нитко не сади. осим неолико скиталица иностраних. Доста је ако напоменем.белегом брижљивости и благости управо хришћанске. злоупотреблење кулука и коначења ово глобљење без престанка. За једне је богатство велика напаст. пропада у невољу и сиромаштво. које су код чудне плодности пусте. ни једне болнице. овај последњи посао оставише тицама. Али влада мусломанска једва што се брине за најнужније потребе садашње. а за друге велика погибел. да ће народа нестати. него се ваља бојати више тога. нитко не уздржава друмове. све такове издржава имућнији род или опћина неком нежношћу о свом трошку. нитко се не брине за чишћење сокака. Кад се ко разболи. Означне мане турског управљања. ако изузмемо неке.

која неда ни грађанске ни верозаконске слободе већини становништва: ја се заиста небих зачудио томе. По несрећи је уплив верозаконски. које се догађа ради прекомерног харача. тако противан свим мислима. па чува своје достоинство и у подераним хаљинама. кои му је роб. Па ипак се не може потврђивати да је Турска убога или земља пауперизма у оном смислу као што је на пр. па му се с тога и нетреба стидити ако је сиромах. Турчин је тако трезан од нарави. као што се код нас тајна оскудица стиди пред јавним изобиљем. Турчину у обће нетреба много. Предразсуде мусломанске о Хришћанима тако су неграничене. Земља. да се мора турскоме царству пропаст желити чим скорије. али би је ваљало обрађивати и дати сигурност свима. Англија. често се уклањају читава села исељењем. на којој живе задовољила би њиховим потребама више него и која друга у осталој Европи. јер зна да ће тешко моћи кад уживати добитак. Више него један пут нашао сам у хришћанске које обитељи турског војника. и гради се да није тако сиромашан као што јесте управо. Сиромаштво турско нема прилике према себи. Будући да се пореза обично купи ексекуцијом или батином. Ако у Турској ради богаства човек осиромаши. Па да је срећа са оном владом. сиромаштво му никад не пречи опоравити се. на којима су основана права начела благостања и просвете. који у Турској Еве послове води. који би је обрађивали. само да осигурају себе и имовину. па он је постао газда од куће. и тако ускоравају пропаст коју би могли зауставити да остану код куће. то се свак граби што сиромашнији. Насиљу. кога хранише за права бога. Силног богатства у његовој земљи нема. што би се тамо више сретних људи нашло него где другде. у невољи непоказује сметње никакве. слабо што више треба. као и они . неби ли га прошла олуја. Богатуни се често селе у Трст. Ливорно или куд му драго. а Хришћану. У опће свега је тамо од средње руке и богаства и душевних способности.јавно каково подузеће.

па онда од њих комади. него то је зло што није размерно подељен. ишчезавају у рукама најмитеља. као што веће напоменусмо. о којима мислим да не треба наводити ситнице. коју тлаче на поругу хатишерифа. Више пута шаље паша рају. Најпростији Мусломан мисли да сме присилити Хришћана да му бадава вода коња. да му вуче кола. као река у песку пре него ће у море. и врховне владе. дошав у Цариград. да му обавља послове и ако устреба. која би можда била саслушала њихове тужбе и одстранила њихове јаде. Кад сам силазио са Балкана пошаље ми управитељ суседне једне вароши 10 људи да ми носе пртљаг. само што се не даду онако ласно оправдати као ови. По . без да се паша брине за храну или како ће их онамо спремити. што му је потхарачена. Нема ту никаковог уредног посредника између раје. дотле неможе рана да зацели која Турску пече. кад му овај учињеним делом доказује своју душевну предност. а после опет од ових комадићи све до најмање. Турски су ђумруци најслободнији на свету. и што наваљује и на исти извор производа. да су вештији чиновници па да нема мита. где се дају у најам добра читава. ови опет препродаваоцима . Турчин навали својим презирањем на Хришћанина који зањ ради управо онда највећма. на далеко да му кулучи. Намет није тако голем и не надилази о много размјерје чистих доходака. задовоље се умереним цеником.колониста о Црнцима. и којим би се по умереном ценику лепи доходци могли набавити благајници државној. Сви остали намети. па кад се после.управо као у Ирској. Доклегод устумарају управителство и поданици као на точку наоколо. Најмитељи продају намет поднајмитељима. потужих код врховне владе ради ове злопорабе власти чињаху се да ми верују. само да заштеди своје коње. који је ретко већи од 3 на 100 за сву инострану робу. свакако задаће јој будућност триста брига. јер се насилним начином купи. по коме се и у осталим земљама порезује. да их познаје. ја сам то отказао.

Где богаство не произлази од радње. што се у тој струци уради у овој или оној опћини. онда неможе 6ити него плен. као што је код нас: него да човек. Доходци у Турској наличе на дохотке фискуса. јер им ни је сврха да попишу земљу Сва финанцијална знаност код њих састои се у кварењу новаца. Гроза. од како устројише уредну војску. пр. незна нитко него управо сама опћина. где сам нашао децу. о пашалуку каковоме ретко тко. извржени су као плен свакоме ругу своих другова.будућ да се не држи обећаног формалитета којим постиже да се растурише у свет. да ови не ће свакад унићи. По осталоме су царству тамнице јошт . учинио неки ред и предност нека међу њима. нема никакове наредбе како да се држе тамнице у главноме граду. који би барем приближно познавао изворе доходака. које су страховити дар-мар. За оно мало. као у најгоре доба наше историје. него.осталоме свету деле људи добитак . која се стављају у ове лупешке шпиље. кад би морали да их развиде.овде се дели губитак. никад није сасвим слободан. страши и саме чуваре тако. Осредње владе ту нема ни за оне послове за које би требало да буде. где су тамничари као дивља зверад сами своји. и тако непримљени нигде. . јер о точним и јасним заповестима нема ни говора. те примају из Цариграда неке опће наредбе. и то само на моју опасност и погибел. тешком сам се муком дочепао дозвољења да повирим онамо.све заједно. као појединац. За владу управљајућу у Европској Турској могло би се рећи да она опћину не сматра за малолетну. Дужници наместише се у једну собу.за коју се мислило да ће успети . привикоше паше. да се у овим шпиљама. трговце кривомерце. и презирању поради криве мере. У читавоме турскоме царству нема ни једног чиновника. само за трговце кривомерце нема места. убице и крадљивце сваке врсти . Ипак правосуђе делује толико на дух човечји. а сада се занимље турска влада с тиме како би обалила цену курзирајућој новчаној хартији. дужнике. Тако н. убојице у трећу.

и то из сасвим простога узрока. Друмови су у опће сигурни. у којима су тамничари живи закопани. као и сви остали становници по Турској. увек ће управитељство придати путнику стражу.осим бања . Турци. против погрешака судије или мржње испунитеља. није било у њима више од 300 апсеника . Турско правосуђе воли да кривац њојзи плати глобу.на 500. у којима ваља гледати да чим брже пролази роба. Кад сам посетио четири тамнице цариградске.страшније него у Цариграду: а нису него јаме. највеће даљине могу се проћи касом. без записнице тамничарске. ако не памети чувара. За 25 сантима (6 крајц. за то су тамнице у Турској као дућани. или као што бијаше пре обичај до сакаћења. без икаквог јемства.000 душа. како му је воља. који му носе пртљаг хитро или лагано. и у највећма заосталим градовима као у Нишу или Софији нечује се ништа до невине псовке старе . често без светлости и воздуха. или да се појави морија. коју у великим варошима ваља да подпише власт санитетска.) може путник набавити једног коња на један сат. и то скоро онако као по осталим просвећеним државама Европе. ако је тешка а оно путник може пројахати странама. или као у шетњу или ради науке. У овоме је обзиру турски фанатизам врло малаксао. јер се ретко налази. Премда у Турској нема поште. Када је пртљаг лак. и код највишег сталежа ко би умео писати. у случају да ко пренебрегне ово. него подносити све грозе тамновања. па дошло и до батина. оптужени и осуђени лаже на голој земљи. јер јој се не треба бринути за издржавање читаве војске тамничара. него да оно зањ плаћа хранину тамничарску. ако ли би пак било опасно. Ово је последње начело врло јевтино за владу. без да плати штогод више. ср. воле да им кадија суди кратким судом. морао би постајати за дуго у карантини од мотрења. Прошћад турска не грди сада више онолико путнике хришћанске. ипак је уређена пошта јашућа на све стране. колико хоће. кад имаде ферман. или бујурду Уредну тескеру траже свакад.

Како се у коме селу састави довољан број Хришћана. која спада на одношење између Турака и Хришћана. што вране починише. независност отачбине. каково је стање тамошње.част отачбине. Из ових ситница може се видети. Најзанимивија страна овог управљања. који онда постане драгоман и заступник њихових дела код мусломанске области. што сам га нашао. кад вас је веће уконачио. У опће ова је служба изборна. док неочистих од смета. јер ханова нема. био је неки градић. ветраста на све стране.које бабе. У Дринопољу онај једини. ипак се јагме за њу. Више хиљада села морају се захвалити оним ајанима или коџа-башам на ономе. иначе не ћете наћи ни конак. Ова су одношења врло проста и слободнија него би тко помислио. трачке и маћедонске сједињено у обћини. Свуда се надмеће удворност турска наспрам путника са гостољубљем Хришћанским. што мислим да се може назвати опћинска народност. ја немогох пре ући док не протерах неколико стотина врана. све што ми разумевамо у овим речима: домољубље. јест она. о којој ми још ваља пробеседити. и како се управитељство мусломанско не брине управо ни за шта. са којих пострадаше Хришћани овом службом повлашћени. своје коње. јер је ово једина прилика за славољубне. јер ове речи „отачбина“ нема на истоку ни за Хришћанина ни за Мусломана у другоме смислу него мислећи опћину За њих и нема ствари од веће занимивости него што је верозакон. да огласи заповести пашине и да се споразуме са пашом. допуштено им је да си изберу једног главара. често и готов ручак. Паша ће вам послати. уз све несреће. људе. па онда морадох купити потребито покућство јер нитко не хтеде да ми га позајми. подељен на ћелије од 7 до 8 метра. Само он има власт да пореже намет и роботу. то је за Турке и Хришћане бугарске. ако би се раја ради какових тегоба хтела пријавити. У Турској се познаје домољубље . На срећу што уљудност паша исправља вредним начином зло управљање. ако сте му препоручени.

које за педесет последњих година начинише толико кратковечних устава у Европи и Америци: то би они тешко разумели. књига. Ове чедне тежње можемо себи ласно протумачити. они од Родосе грчкога. Грчке. Још се нероди човек код њих. која полети кроз државе просвећене крилима штампе. што мањем намету оптерећеним опћинама. многоженством и женидбом. Немојте мислити да они штогод поњају о абстрактним мислима. живећи одељено од Хришћана. Али бадава кад нема ту начала. што се „дух опћинства“ уздржао под тешком руком победитеља. једва што ретки неки путници протрчаше оне велике просторије. а Хришћани долазе. Ако ли се икада подигну Хришћани источни. поште. ропством и слободом.само по звонари и минарету. када разаберемо како су на раздалеко села и вароши у Европској Турској. нити су се приближили до оне народне свезе. Опћења није било међу народом никаквога. Они не траже него да могу радити и слободно молити се богу у својим. телеграфом или железницом — то све не би се могло иначе подићи него верозаконом: тешко политиком. на Турчина мрзе једнако: али се за то не љубе међу собом нимало. Без сумње. дописивањем јавним и приватним. Србије. доиста ће под крсташ-барјаком. исељавање може јоште потрајати више од педесет година. нема народног осећања ни бојне вике. по коме би биле свезане ове частице опћинске: нема друмова. која може бити за разорење прикладна. која сачињава велике народности. што су се Турци сами побринули да га учврсте. Нити се ту говори једним језиком: Хришћани на Балкану порекла су славенскога. новина. али као што је с Турцима било. али за грађење је преслаба. мало по мало. не оставив ни трага ни гласа о себи. Она електрична трешња. Много је то веће. Турци полазе. Заједничко није у њих ништа до мржња на јарам мусломански. Влашке. у кога би се могла угледати оба сједињена племена ради будућности. разлучени кораном и Јеванђељем. и у . Видели смо колико је требало за оцепљење Молдавије.

У Молдавији. где су негда била села. да се откине неколико удова од сакатог тела: да шта ли ће бити истом онда. покушано у Сербији међу Хришћанима и Турцима. Разложићу касније. Влашкој. јер оно није слевање или напредак него назадак. да се позову све умне главе да преуче ову велику ствар просвете против варварства. да и сам верозакон Хришћана у Европској Турској пречи озбиљно довршетак њихове нове судбине. и следовно не припознавају госпоство римског папе.наше доба Сирије и Мисира. Бугарима се тако одузимље један моћни део. које ће се започети данас сутра о њима. Свако поједино оцепљење могло је пореметити мир света. Све се дакле скупља на то. како и турски верозакон пречи огромно оно слевање. која се чини да се ради искрене заједности верозаконске средиња у Сирију. Хришћани источни нису оне цркве. И то је међу инима тегобама једно више за источно питање. . што се у Сербији чини. коју им је скоро сва Европа нудила као у помоћ. налик на опуштена гробља по трачким равнинама. Но тамо и нема него с једне стране добитни Хришћани. Алгерији и Мисиру сад и нема Турака. и тако се замршује мање или више удаљена политика оног великог већања. која показују. која може из њих учинити непријатеље Европе. или што се у Сербији чинило. а с друге неколико узапћених Турака. Од почетка овог века куда су! На скоро не ће од њих ништа остати него успомена. не смеју никада заборавити. Сви ови Хришћани цркве грчке. кад се зачне комадати срце? Они којима је стало за решењем овога великога питања. и доврши се исељењем свију Мусломана. Овако исто раздвојише се у Грчкој. јер су постављени изван великог јединства католичког света. него управо оне цркве. и доприноси много што римски католици ослабљују у својој ревности. којих је одавно нестало. па ту се је радило о томе.

које би пазило да се сачува држава од превара харачлијнских. с којима би могли заповедати. Она добра. али вера. Нема џамије баз задужбине и коју не би издржавали побожном неком брижљивошћу. по коме паше купе сав остали намет. то јест свештенству. За харачлију немај ни закона како да купи. имаду такођер и посебно управитељство.а они који плаћају да осиромашне. А томе се диви сав свет. које бијаху учињене под упливом корана. јер кораном се . Доклем у Турској имаде један народ који мисли да је рођен да живи о трошку другога. Турска је богата. доклем једнога све то више нестаје а другога све то више настаје: дотле ће Турска увекићи у сусрет неизбеживој коби својој. . Највећи део земље припао је џамијама. Да је реда ма за искру. а оне џамије.Човек се мора зачудити овоме кобноме пропадању Турака усред њихове дивне земље. Али и саме понове. што су за издржавање џамија. Свему овоме злу тамошњему људи су криви више него игде. Турско управљање није него пуста теокрација. што имаду царске задужбине. не даде се спојити ни с каквим точним редом. које учини султан Мухмуд. да с њих Турци ослабише. прем да се чини да је осиромашила: из самих пиринчјих поља у Трацији могли би се силни доходци добити. што зову вакуф. тако су света и неповредива. који је проклет. биле су на шкоду државним финанцијама.не плаћа се ништа у име порезе. овој би се земљи могло повратити потребна сила и живот.то је задаћа за решење. Још већма се ваља чудити управљању и жалосној немоћи њиховој усред толиких извора. Тако исто и уведење уредне војске није служило него да се паше обогате. Зли они начин. Свим поновама. да се несме у њих дирнути. кад би их људи обрађивали паметно. финанцијалног надзорништва нема. ма држава у највећој опасности била. која је завладала турском главом. Од све ове земље трећине читавог земљишта и то најбољег . да тече ови трошак. Да се сједини коран и Јеванђеље . чини да сви доходци не износе много. који избива.јер им не треба да држе војску за себе . била је сврха. а Хришћанима не задовољише.

Човек би рекао. више тамничари државни него ли војници политичке обсаде: свуда глас звона надглашује дерање хоџе. штоно су последње прибјежиште корану Србија отресе са себе јарам и усади крст. њихова моћ изчезава пред умом хришћанским.управља Турска сада. да Турака онда сасвим нестаје. него и верскозаконско. Тако и би. без опћења са земљом коју заузеше. Има на истоку да се разреши не само питање политичко. да Хришћанство дан по дан то већма завлађује Турском. постаје за њих кобно. да и само поднебје. Несјединивост од ова два верозакона. силом догађаја. . која се растури у пола разваљене тврђаве. мусломанског и хришћанског. а тај се крст блиста на барјацима са звонара по Молдавији и Влашкој као и по препорођеној Грчкој. која некад допре до Бечких зидина. Треба их само видети у Београдској тврђави. Од оне велике и страшне војске. јест толика. може ласно доказати. где не влада њихов верозакон искључиво сам. читава похришћанила. БОЈ ИЗМЕЂУ МУСЛОМАНСТВА И ХРИШЋАНСТВА Ко је само мало разгледао Турску. живе вазда у забуни као у земљи душманској. која се. које Хришћанима прија. не остаде него нешто задње страже. да Турци за мање него тридесет година оставише ослобођене покрајине подунавске и грчке. као за време крсташких ратова. где су као затворени.где они јошт господују. и да у оним пределима.

Независтност српска има лик верозакона и строгости. а често ни за име њихових родитеља. Данас сутра биће млади кнез. и да се тако опћинама даде неки живаљ спајајући. у обичајима и тако рекавши у самоме воздуху. да је Бог из оне исте земље створио и Хришћана и Мусломана. да се . Имена хришћанских светаца иду од уста до уста. без права. и које је ласно познати по војничкој одећи. Неколико Турака. за којом вапију данаске народи у Бугарској. у оделу. иконе у свакој цркви а Богородица у свакој кући. школа. Сви су ови народи Хришћани. својој земљи од веће користи: хоћу само да напоменем. Трацији и Маћедонији. У највишем као у најнижем сталежу не чује се него клетва Мусломанима. ради које се путник у чуду нађе. као и одушевљење мученика. код сваке светковине оре се без претанка песме побожне и јуначке. и да је схватио племениту задаћу. Свуда коран и Јеванђеље: у споменицима. Српски свештеници постали су чиновници. да говори добро Француски. то јест са хришћанским поданицима султана. коју му је будућност наменула. у којој нетом бројише хришћанску децу на главе као марву. осим неки. Ови морају увек да устану пред Турцима. без да им се знало за године. У ове две речи лежи сва тајна источне политике. како презирно поступа најпростији Османлија са рајом. Овде је Хришћанство одржало прву победу. како ступи у ову земљу од супротности. Морали бисте видети. На ове огњишту ослобођење Србије букнуће први пламен источној слободи. који сада влада у Србији. немаду цркава. без имена обитељи. И тако је било прво следство ослобођења верозаконског да се ујачи свеза обитељска. али.То је прва супротност. и које коран управља неком врстном фанатичке и беспослене војске. који су у оружје саливени. Никад се неможе Турчину доказати. тиште што више могу поштене и радне Бугаре. који за њезино утемељење пролише крв своју. а то је од великог напретка у земљи. који су прави првобитни Хришћани. грађанског права ни домаће сигурности.

дакле по многожеству. . коран и јест.уклоне с пута. тако да се у управитељству и у правосуђу ништа не сме исправити без оскврнућа садржаја коранског. него што би пречила просвета Турцима самим. њежније и човечје. па су јошт сретни. какове се не налазе у изображених народа. што уништује сваку наду каковој промени. по духу војевања и пљачкања. који казни смрћу сваког мусломана. не само што се тиче Турака међу се. што све коран уздржава у својим следбеницима. а то би било богопсовање. што не може постићи своју велику сврху. Трезност је њихова велика. коран и јест. Да ови гадни нереди нису од више векова као уредно стање Хришћана у мусломанским земљама. и по несвладном опирању његову против сваког побољшања друштвеног стања. њих ваља судити по делу. Толковали ми како нам драго филозофически науке коранове. Али ко је видео како жене беже кад улазе каваза или низама. куд и онако иду великим кораком. ова кобна књига тиска турско порекло да све већма и већма води пропасти. а особито штују старчад. који би се покрстио. може помислити. него би ко могао помислити по деспотичкој влади харема. и трпљење у несрећи чудесно. Коран је у Турској заједно и верозаконски и грађански законик. Коран им заповеда. какови вековити страх узнемирује њихова срца. то нитко не би хтео да верује. него и што се тиче одношења између Турака и Хришћана. и то дан данаске. коран пречи рају. ма и у блато. За се имаду Турци многу вредну врлину. како да држе жене своје. који забрањује раји да се попне до велике какове службе. да им даду најлепше воће из воћњака. Коран је узрок што султан не сме да узимље Хришћане у војску. А то и јест. Коран је прави извор свима овим неправдама. Коран пречи доиста заједничко благостање Хришћана и Мусломана више. Они врло воле своју децу. ако сачувају част куће пред насиљем турским.

џамије су и једине зграде у земљи. Где су Мусломани једном завладали. Духу верозаконском у Турака многу је превагу дало богатство турских џамија. не само за управљање и сјајност њихову него и за издржавање многих њихових чиновника. ма и највештији Хришћанин. која могу настати са овог брођења за турску веру. ако се хоће што за Хришћана. Да право кажем. Најлуђи мусломан мисли. . ако и не оном ревности од неколико година. прем да то виде од Турака. Паробродарство зачело је сметати корану. осим у Цариграду у махали Пери. и ја сам наишао на неке пуританске Мусломане. колике су у Турака о верозакону. да је он од сасвим вишега племена. и која се добро држи. сва блага воља престаје. укупно Турци ипак се не мичу. нити да се препозна с лица да је црква. Не би нашао села. ту нису ни трпели никог уза се. нити да обесе звона. Иних јавних завода Турци и немају Хришћани не смеју од Турака да саграде цркву. или да их барем теши. од које се не плаћа пореза. који се живо забринуше око следства. и ретко ће пасти рођак њихов у невољу. за то је коран да их узвиси над ове маленкости. али то се разуме ради посланика свију хришћанских земаља. Ма се Турци и уверили да не знаду ништа о медицини. о кирургији и о многим иним уметностима механичким. него икоји.Гостољубље им је спрама путника великодушно. за то су доходци. којима су ови споменици обдарени довољни. Предразсуде о црној или белој кожи по нашим колонијама нису толике. Европу Турци прозваше презирно земљом неверника и чуде се што Франки не ће да клањају Мухамеду. Дочим се овако све око њих мења. а они да му непомогну Али сва ова својства изчезну. које не би имало барем једну џамију са добрим дохоцима.

и то за то. Политика Европска попустила би од предразсуда својих против значаја грчке вере. што је налик на презбитеријанизам Шкота. које чува неколико невиђених и плашљивих пастира. Ове владике имаду уз призвољење Турака.Међутим поред ове окореле негибивости Турака помичу се ипак два народа од разна порекла. нема у Русији Патриарха. Ови су Хришћани грчког обреда. Њихова вера има нешто од оне независности хришћанских обреда у Сједињеним државама сјеверне Америке. јер живе од више векова. састављен из владика in partibus. да га боље познаје. Становници ове земље наличе на разбијено стадо оваца. којима слепо служе. Бугари и Грци. јер опће са иним Хришћанима Европским: и рецимо да су се врло мало научили из посљедних покрета Европских у новије доба. која ће постати на развалинам османске власти у Европи. Синод Цариградски нема управо никаковог уплива у грчку цркву Ови синод није ништа него управљајући савет. а Влашка свога. Али и Бугари зачеше се надати бољему. једни колена славјанског. тако да је ствар ретка наћи у Турској Турчина. да нити симпатија ове високе свештенике са свештенством хришћанских покрајина у Турској.8 ипак не спаја никакова свеза хијерархичка. толико ипак научише да могу разабрати симпатије које осећамо за њихово стање. Њихов значај познаје се јошт мање него онај њихових господара. Србија има свог митрополита независног. . знатне дохотке 8 После Петра вел. други потомци грчког поцарства (Bac-Empire). оба спојена вером и заједничком мржњом против турског зулума. опкољени Дунавом. Њихова сумљива ортодоксија не плаши се мање римске вере него и мусломанске. некакав дух. осамљени од осталог света. а суђено им је да праве темељ новој држави. који обично седе у Цариграду а људи им не знаду ни за име. некакву тежњу супротну јединству. Премда имаду једног патријарха у Цариграду а другог у Москви. са три стране морем и страхом од куге. Ове велике грчко-славјанске обитељи имаде седам пута више него осталог становништва.

није му пошло за руком ни онда. а . У залуд хтеде патријарх Григорије пре грчке буне да уреди свештенство. више харачлија него апостол. Што је свештенство грчко подељено на двоје. да уреди званичним цеником одредбине свештенству. сами подмићеници и муктаџије. Видео сам више него један пут. Владика гули а попо просјачи. продају не само свете тајне него и смешне амајлије од болести. Тако се обичаји турског лакомства увукоше међу грчко свештенство. печења и добра вина. и да умањи број свештеника. тим се раздвајањем слаби достојанство овоме сталежу потребито. коњи. Грчки верозакон данашњи ни је ништа друго — то са жалошћу исповедам — него велико глобљење које умножава све оне невоље. Сваки владика. Кад умре парох. Око патријарха има сила чиновника. где је било на надгробницом изабраног јела.од својих епархија. Владике су понајвише тако лакоме као и паше. којих је било у размерју потребе сувише. што је обично стигао новцима. проти плазиву сваке врсти. да Хришћани у Турској толико трпе од својих свештеника. кад је сакупио око себе поближње владике. и понајвише од њих пре него се запопише. и опраштају грехове за новце. Ради тога је била прва брига српског кнеза Милоша за време његова управљања. Они дижу десетину. што ју ови својим парохијанима намећу. прости чиновници или слуге. јер су били сви непостојани и развикани. што је лако верни народ нагомилао онамо „за спасење мртвих“. колико и од Турака. задовољан ако само сакупи од својих парока прекомерну порезу. и може бити. када је веће завладичен. то јест. на попове и калуђере. и највећи број попова присиљен је починити ствари. које одавна тиште Хришћане источне. које се не дају сјединити са њиховим достојанством. управља епархијом како уме. хаљине и покућство припадне владици. као за време пропасти грчког царства. како ови црквени главари иђаху гомилице на гробље.

па тако припадају као плен анархији и усамљивању Свако село има своју пустару. премда јој је многа земља необрађена. што остаде иза Турака. али је ово веровање благо. витки. ту се населе Цигани. само што се Мусломанство с њиме препире за то господовање. Ове невоље источних Хришћана произлазе из тога што нема осредње владе никакве. мусломанском.мало за тим био је то ручак чиновницима. буд зле. коју је природа тако сретно удесила за уживање. Њихова безазленост приличи детињској. али прогонством ојачаше. индичког образа. парок шурује како може са месном власти. Хришћани источни доиста нити су грчки нити су римски. и које је ради тога знаменито. раздељени великом просторијом. ипак се народ тиме упропашћује. и који никад и не видеше свог владике! Мало по мало постаје свака парохија неодвисна. да се . праве парије ондашње просвете. — ако ли смем овако да рекнем — својим овцама ову вуну. Па где су ти закони. па онда стриже. и у њему нема ништа од нетрпљења и фанатизма мусломанског. ипак је довољна да поджеже ватру која мал се неугаси. какав био да био. него Прахришћани. којима би се могли управљати свештеници. гарави. само ако им се точно плаћа што им припада. јер се опире варварству. Ако ли робовањем очамише. које влада није могла нигде да насели. јер им је чиста. ког је и онако Турчин исисао. и гола поља.000 душа. буд добре. Никад се не чује у њих да је који преварио девојку. јер то бива под разним видом и врло често. Чини се кан да све бежи пред друштвеним упливом у овој земљи. Сваки свештеник гледи да сакрије како живи од очију својих главара. који се слабо брину за науку Христову. које по верозакону не би смели веровати. Верују многе ствари. хладну шуму. а Цигана више од 400. сеоски. Чудовитом чистотом живота прославио се најбољма њихов верозакон. Хришћанство за право рећи господује. Премда се нико не усуђује да дирне у ове безазлене обичаје. Како је слаба ова зрака светлости.

Грци се уместише међу Родопе и оба мора: Славени по Подунављу до Балкана. Верозаконски и књижевни уплив припада недвојбено грчкој обитељи. са грчког и славенског. за то. пишући речи у три реда. благодушност и одважност у свакога: то је. мора да га мотри са два његова главна гледишта. у којима сам налазио децу дивне памети. турске у средину. језик црквени. Ко хоће да продужи уплив хришћанског начела на будућност Европске Турске. Уплив војнички и сељачки чини се да је по дедовини славјанске обитељи. рече ми одушевљено неки учитељ. и турски. језик свој народни као и грчки. Онде у ономе великом продољу одлучиће се некад судбина хришћанских народа на истоку. кад путује онуда.учинила прељуба или о наравној деци. Тријадица. поштовање родитеља. која су учила бугарски. дочим се овде разговарамо. узвисило се ово осећање на највећи степен. премда је у дно срца збијено ради осамљених села и јербо нема никакове свезе федералне. осим хришћанских Арбанаса. Овуда пружио се пут из Беча у Цариград. то су му главне постаје. која је заузела јужну и западну страну ове земље. језик управитељства. која је највећа и будући духа јуначкога сва једна војска. . да је у овим људма утрнуло свако осећање за слободом. Али поред свега овога не треба мислити. који су ради пљачкања и скитања свога прави бич ове земље. раздељени од јужне своје браће великим долинама бугарским од Ниша до Едренета. убојство се ретко догоди. да га она два друга међу собом угуше данас сутра. Базарчик. Шаркоје. љубав очинска према деци. то јест. Филипоље. и да се они не надају за своју веру славноме и добитном времену. и увек је криво турско насиље. чему се путник мора да живо чуди. Сада. Јединост обитељска. јер свако од њих има свој посебни лик. Пет или шест великих градова као што је Ниш. Неке просвећене владике подигоше школе.

Од посљедњих ратова и одкада се хришћанске владе вазда мешају. у коме се налази народ грчки и хришћански. а некоји и војнички учвршћени славним манастирима на Рилу и на Светој Гори.Над читавим овим друмом царује с југа Родопе а са севера Балкан са својим подбојима. „звона разносе глас божи и глас слободе по свету. Једном сретох у Цариграду султана. од колике би несреће било. и све политичке послове. а с тога изгубила се и турска живост. свирајући Марсиљчицу (la Marseillais). на којима имаде пушкарица и топова. свак гледаше без бојазни у лице ономе. снизио се и фанатизам турских попова. то су биле главе од царства. кријући га по густим планинама. Овде сачуваше тајни пустињаци од векова недирану веру грчке цркве. „О да су нам звона!“ завапе често Хришћани. а паше пре највећи јунаци постадоше људи од промета и тргују житом и зеитином. да би Мусломани онолико трчали у . који су пуни опрезних хришћанских брђана. нити им је за вођу јуначка ватра. да се запале ове главице — у Турској се све зачиње ватром — а звона нигде.“ Турско царство не опстоји иначе него кроз усамљено стање. од кога пре неколико година не могаше поднети погледа. Не види се више. Није више барјак пророка. Нитко не би могао прорачунити. у којој бијаше сва њихова моћ. Пред свима Кизлар ага (La chef des eunques noirs) на коњу а за њиме много сопећих паша по прашини пешке. него батина. који пошао бијаше у џамију да клања — био неки турски празник — а пред њиме је ишла банда. којима би се могло звати у помоћ. Ова супротност говори много. који скупља војску него попис. Турци се никад не усуђују проћи овим опасним кланцима иначе него са великом опазности и оружаном пратњом: а од прошасте године зачеше намештати знатну војску на најзнаменитија места. И сами Мусломани нису падали нице. Улеми се само брину како да потроше силне дохотке од џамија. дочим Бугари са обе стране Балкана ови драгоцени аманет чувају.

све то довршује пропаст изламизма. да је страхота погледати. што Турци сматрају за комад раја на овоме свету. коју чиновнички гњев владара у одаљењим покрајинама прогони. изгубило је много од свога чара. и видео сам како под окриљем нашега барјака Францускиње шећу поносито. и тако се све збија на деморализирање војске. а пред нашим очима дозвољује.џамије да узму авдес. који више шкоди начелом него ли злопорабљу. три или четир стотине несретница . Ја сам добио дозвољење да развидим пазар од робиња. као звериње у зверењаку каквоме.испуцале усне од жеђе у прљавој одећи. Нисам се могао оканити разматрања на овоме месту од туге и срамоте. неке сврнуше очима нице изнемогле од плача. где се тера она гадна трговина на срамоту просвети. Сада не остаје за харем него неке гадне Црнице. наоколо са собицама. Черкеским ратом и ослобођењем Грчке понеста им извора. оружани крбачем у кинџалом. на другој страни луке у Пери чуо сам певање у хришћанској цркви. клањање Мусломана и песме бунтовничке. а особито јер је прескуп него да се разоићи (pour être universalis). Да јадна и грозовита погледа! У једном поускоме двору. Ова чудна смеса светог и непосвећеног. А мало пре недалеко одавле. чекају на посљедњу понуду купаца. неке плачу. чами иза решетке. њему на очиглед. да и сама смешна униформа. варварство и просвета . . Не — доиста не ће Европа дуго трпети тога. из Абимније долазе само оне. из којих долазише пре најљепше робиње. у коју Махмуд војске тури. што их прогна паша Мисирски. И само многоженство. да се са светињом њезине вере њој на очиглед тера овакова спрдња: та ваљда нису у име Исуса Христа прављени уговори за одржање ове системе. неке ућуташе невесело. Трговци од овога гнусног пазара шеташе смејући се горе доле. које ће утаманити ови обичај. Неке од њих имаду губаву кожу.

“ Деспотизам корана владао је и самим Махмудом.Источни Хришћани устали би били већ сто пута на оружје. каква ће бити осталим стварма? Хришћанство би је могло подићи. имаде ту несрећу те се допадне коме Мусломану. да их не оставише њихови свештеници. које није било мање од 100 хектолитара. кад би наиме могао бити једнаки суд за њега и за Хришћанина. па онда упрегоше слуге да испаљају из леђена сву воду. понижавати и злостављати где се само може. Ако ли која Хришћанка. И дан данаске догоди се да владика мора потписати у име хришћанске своје браће похвалницу каковоме наши. за њезину чест. то сам ја искусио у једном купалишту јавном у Тријадици. пропаст турског порекла. ован се продаје по два франка. који их је глобио. незна да ли ће право доћи. да их треба уништити свакако. да Турчина може побунити и сама она мисао. али ви сте Хришћанин. Несретан уплив корана чини се да је низценио све вредности: кад је човек изгубио цену. Закон је мусломански тако сачињен. великим поновитељем. али ту неки крупни Турчин полети намах из воде. да . да може учинити све што хоће са неверником кауром. где несретна раја на колена пуже по читавој соби до њега молећи за што обореним очима. то Турци држе за осмрађено. а во' по 40 франака. исквареност чиновника. Видео сам код многог паше. Коран заповеда. а ако би које одслаништво пошло да тражи у султана правицу. Хришћанство ће га повратити у Азију Данаске не остаде од корана ништа него начело многоженства. буд жена туд девојка. неред влада. Фанатизам турски мисли. и неплодност земље. Кораном се увукао деспотизам у Европу. који дрктајући пред пашама морају за невољу да тиште народ. ту нема сигурности. У Бугарској се плаћа надница по 23 сантима. Унутра по царству забрањено је свакоме да се потужи. опће избивање имовине. Чега се год раја дирне. турим руку у воду. а после се испричаше говорећи ми: „простите. Да видим какове је топлине вода.

Би ће с њима. колико му је требало за ово велико поновљење.је грчки верозакон. Каква ће бити та помоћ? Па ако начело Мусломанско мора да пропадне од Хришћанског. па и под самим мусломанским насиљем. кад се једном ослободе. као са Протестантима у Немачкој. Ако узмемо коликом су горљивом бригом веру своју проти свакоме туђем упливу. Без сумње је несрећа по Хришћане Европске Турске. Али хоће се грчким Хришћанима за препороду њихове грађанске и верозаконске слободе нека помоћ од латинских Хришћана. као што га описах. или као са свима католичким државама у Европи. којој је суђено насљедство турских посадишта. па остарело турско царство . неопходно би тратили и политичку. тицања. мораће свим својим упливом потпомагати слободу верозаконску Хришћана у Турској. кад већ једном не хтедоше римског. да она ларма. јер је веројатно. Неће требати ћорда Собјеског против Турака. оставио за се уз онолико ропство толико живаости. то јест код препорођења истока. кои су једне цркве под различитим уставима. којима је суђено посредовати код овог великог посла. да ће дух верозаконски имати велику задаћу код утемељења нове народности. То је најсигурније средство да се уздржи мир. што нису једне цркве са осталим светом католичким. можемо се надати. посебност њихове вере спојиће се врло добро с њоме. Тешко да ће они потражити у Москви папу. да изгубе слободу верозаконску. ради неког верозаконског родбинства. које не зависе ни која од које. да ће је бранити. прем да су сједињене у Риму. колико ће трајати ова борба? По посебном значају грчке цркве може се ласно распознати. нема разумнога темеља. А осим тога. Оне хришћанске владе. Када они једном узмогну својом народношћу. неколико година јоште. али ако они надвладају. од сваког користивог (intéretté). који би могао узнемирити равновесје Европе. неће се растопити у другоме коме живљу. што је чине нека велика господа од политике.

Част Европе хоће. Опрезног мотритеља не може мимоићи она наличност. али слабо се познају међусобно. које приличи народу. животаре. која представља борбу начела хришћанског са мусломанским. па ко слуша како пева муезим са . Без сумње да је хтео промисао с тиме што чува у умирујућем понешто живота да даде владама времена да пронађу једног наследника овој земљи из међу себе. да им се даје достојанство. да се Хришћани не ослободе онако површно пре него буду за то. Србија ће бити огњиште понова хришћанских или гроб турској влади.распашће се само собом. од прилике онаким начином. па онда да се ставе ове правице под окриље договора. нити би могли тако на скоро захтевати. У сваком обзиру живи се у Србији боље него и у којој другој покрајини турској. кое хтедоше процвасти пре времена. управо као што се много људи не може назвати војском. којој се незна за свршетак. не ће требати него крсташ-барјак. којим је успело кнежтво Србија. Ко види богате и великолепне турске џамије са добрим дохоцима. Ако ли не похитре са поправљањем устава по осталим покрајинама мусломанским у Европи онако као у Србији. То и јест управо што решење ове загонетке отеже данаске. па ће планути сав исток живом ватром. А особито се указује ова наличност на ономе истоме земљишту. као у грозничавој млитевости. Познајемо судбину неколиких јужноамериканских држава. да се већ једном доврши увредно за њу поступање умирућег изламизма са Хришћанством. на велику штету просвети. За Европу је источно питање од превелике важности него да би га могла пренебрегнути. на борбу настајућег он да хришћанства са тадашњим погањством. За сада је Србија на правом путу к просвети. ту би морао турски диван да даде Хришћанима права грађанска и верозаконска. али мир Европски тражи опет. Истина да Грци и Славени чине велик народ. Ваља их приправљати мало по мало на живот политички. јер га и сам Бог разграђује.

само другим путем. Европу је помоћ забринула и тако помаже само да не обруга своју . који владаре води. до исте разузданости и слабости. Кад човек види ово нехајство за ову ствар. да ће ову борбу довршити победа начела хришћанског. верозаконским одушевљењем и племићким пожртвовањем. Овакова судбина стиже и Мусломане. којима се губи ћудоредност. само да се не окужи са њих. оно је било доспело. зар да се плаши победно Хришћанство млитавог Изламизма? Све нам даје надежду. Народи. како се тамо тргује људма на поругу њезиних закона грађанских и верозаконских.крсто-боја -. наћи ће у Турака оно исто пропадање ћудоредности. Европа их трпа у лазарете. да ће они тешко преживети 50 година. Поганство је пропало кроз своју исквареност. Когод је читао Марцијала и Петронија. нагле к пропасти. а њихове величанствене зграде крије сада коровина. у којих чим мање богова тим више храмова бијаше. осим ума књижевног и уметног. што им би воља. господари од света чинише из њихових жена и кћери. као што то нетом бијаше кад се јошт плаћао харач Алгирским гусарима? Кад је могло настајуће хришћанство свладати поганство царског Рима. осим ако на срамоту или из милости просвете. и о новој вери говорише само презирно: па она нова вера влада сада половицом света. до којих доспе и изламизам у наше доба. него мирнијим и уреднијим савезом. и ставља под контумацију све што долази из њихових земаља. Та тко не види. свештенике њихове бацаше пред дивљу зверад. Без сумње ће се то постићи не онако као за време крстни ратова . рекао би да оне старе пизме није сасвим нестало између Грка и Латинаца. Римљани нису више прогонили Хришћане тадашње него ли Турци данашње: они се такођер мораше скривати кад хтедоше да се моле богу. коју је Тасо тако жалостиво опевао. Да ли ће Европа мирно гледати.високог и танког минарета те зове Турке да кљањају. помислио би да је кад какове церемоније старих поганаца.

да се ту о шта више ради него само о богословном питању.савест. Од судбине истока зависи судбина хришћанског света и просвете. али осетиће. .