You are on page 1of 20

Istorijat i pozicija aerodroma

na regionalnom i međunarodnom tržištu

Student:

Stručni saradnik:

Jun, 2016.
0

SADRŽAJ
Istorija Aerodroma Beograd-Nikola Tesla...........................................................................3
BEOGRAD-SURČIN..........................................................................................................5
ORGANIZACIONA STRUKTURA...................................................................................6
GRUBI FINANSIJSKI POKAZATELJI.............................................................................8
SWOT ANALIZA..............................................................................................................10
PREDLOG STUDENTA KAKO BI REŠIO PROBLEM.................................................16
PREDNOSTI I MANE PONUĐENOG REŠENJA..........................................................17
ZAKLJUČAK....................................................................................................................19
KRATAK PRIKAZ REŠENJA..........................................................................................19
Literatura:..........................................................................................................................21

1

godine. a od proleća iste godine i jedna francuska eskadrila. KALEMEGDAN . i Beograd-Sarajevo-Mostar do kraja 1919. izgrađen je hangar za Merčepov avion. na aerodromu se nalazi pilotska škola. kada je prema odluci Upravnog odbora ovog preduzeća usvojen predlog o promeni imena u JP Aerodrom "Beograd-Nikola Tesla" uz saglasnost resornog Ministarstva za kapitalne investicije Republike Srbije i verifikaciju od strane Vlade Republike Srbije. januara 1911. godine. Jedino je ime ostalo nepromenjeno sve do 27.VMA. koji je smešten u blizini Pančeva. U blizini mesta gde se nalazio ovaj aerodrom danas je Vojno-medicinska akademija . godine Edvard RUSIJAN. U novije doba isti prostor korišten je za skokove padobranaca i letenje paraglajderista. godine na Banjici se stacionira srpska aeroplanska eskadrila i balonska četa. Od 1914.godine. PANČEVO Izgradnja ovog aerodroma bila je privremeno rešenje za BEOGRAD do završetka zemunskog aerodroma.Istorija Aerodroma Beograd-Nikola Tesla Priča o JP Aerodrom Beograd počinje još davne 1910. Aerodrom. Danas se nad ovim prostorom redovno održavaju aero mitinzi sportske i ultra lake avijacije. Ovaj prvi beogradski aerodrom je korišten i posle I svetskog rata za potrebe poštanskog saobraćaja na relaciji Skopje-Niš-BeogradNovi Sad. a posebno su učesnici aero relija "Edvard Rusijan" redovno nadletali mesto pogibije sa određenim takmičarskim zadatkom. godine. BANJICA Aerodrom je izgrađen na vojnom vežbalištu krajem 1910. Poštanski saobraćaj je održavan avionima BREGE XIV Vazduhoplovne eskadre. letilište je menjalo lokaciju. kada je letilište na Banjici bilo prvi beogradski aerodrom. Počev od februara 1915. počeo se 2 . Od tada do danas.DONJI GRAD Na potezu od turskog amama (danas planetarijuma) prema ušću Save u Dunav poleteo je 9. raslo i razvijalo se. Godine 1912. Piloti SIMON i MASLENIKOV su na njemu izvodili javne letove. januara 2006.

koji je imao zadatak odbranu prestonice. godine. Vazduhoplovna kompanija FRANKO-RUMEN počela je da ga koristi od 25. a kasnije.koristiti 1923. Aerodrom je imao 4 travnate piste dužina od 1100 do 2900 metara-različitih pravaca prostiranja. Tokom kratkog aprilskog rata sa njega su poletali piloti koji su branili Beograd. kontrolni toranj i betonska platforma.aprila 1923. pored ostalog i za stacioniranje eskadrile helikoptera S-51.što je prva upotreba ovog materijala u izgradnji aerodroma kod nas. Uoči II svetskog rata postavljen je "noćni start". godine na mađunarodnoj (interkontinentalnoj) liniji PARIZCARIGRAD (Instambul) sa avionima SPAD.grupa VI lovačkog puka. godine pančevački aerodrom korišten je kao "Vazduhoplovno-vojno učilište". Korištenje aerodroma bilo je otežano zbog loših veza sa Beogradom. Posle oslobođenja. sa operativnom površinom od 319 hektara. bilo je potrebno nasuti veliku površinu močvarnog zemljišta. kao i savremena radio-navigaciona oprema. godine pančevački aerodrom se koristi i za noćni saobraćaj.BEŽANIJA Međunarodni aerodrom "Beograd" izgrađen je na livadi koja se zvala "Dojno polje" između bežanijske kose i leve obale Save.god na aerodromu se nalazi tehnička baza novoosnovanog AEROPUTA. jer nije bilo mosta prema Pančevu. sportske i trenažne letove. godine do početka rata. Saveznički avioni su više puta bombardovali 3 . Od 9. Odluka o izgradnji doneta je 1922. Na mestu starog pančevackog aerodroma danas se nalaze hale fabrike aviona UTVA.marta 1923.godine. Neposredno pred početak II svetskog rata (aprila 1941) na njemu je smeštena 51. a aerodrom je otvoren za saobraćaj 25 marta 1927. Aerodrom je korišten za obuku pitomaca vazduhoplovne akademije ratnog vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije od 1939. Od 1928. kao i travnata pista koja se koristi za probne. ZEMUN .godine.septembra 1923. Poštanski saobraćaj uspostavljen je 14. godine. izgrađena je moderna zgrada za prihvat putnika. iz sastava Vazduhoplovnotransportnog puka (1954-1966). oko 2 km južno od Zemuna. od 1945. Tokom II svetskog rata Nemci prave betonsku pistu duzine oko 1600 m!! (smer 05-23) i rulne staze . Izgradnji aerodroma prethodili su obilni melioracijski radovi. već se skelom prelazio Dunav. i odmah je uključen u međunarodni saobraćaj. Godine 1931.

godine. i drugo. kao i novobeogradski blokovi: 1. Na teritoriji nekadašnjeg aerodroma danas se nalaze "zapadna kapija Beograda" . 33. 31. železnička stanica "Tošin bunar". aprila 1962. pa je doneta odluka o izgradnji novog modernog aerdroma kod sela Surčin. Radovi na izgradnji aerodroma počeli su aprila meseca 1958.godine. Bio je to vrlo moderan objekat sa jednom pistom dužine 3000 metara (smera 1230). godine montirana je oprema za "kategoriju II" 4 . 32. godine. rulnom stazom dužine 3350 m. i 1996. najveći avioni. jer se na njemu nalazila nemačka vazduhoplovna baza. Fakultet dramskih umetnosti. a 1971. AN 124 Ruslan. carina. Na beogradski aerodrom sleću najveći avioni: Boing 747-400. poslovna zgrada JAT-a. 3. 64. Bulevar umetnosti. helikopterska jedinica MUP-a i dr. Tokom 1997. Posle oslobođenja aerodrom je korišten za potrebe civilnog i vojnog vazduhoplovstva. 38.godine izgrađena je nova zgrada za prijem putnika i proširena je platforma za prijem aviona. godine pista je produžena za 400 metara. izgrađen je hangar. 1986. 66. U periodu 1977-79. slovačka ambasada.aerodrom tokom rata. JAT-a. tada. Na aerodromu su smeštene tehničke baze Aviogenex-a. 4. Prebacivanjem tehničke baze JAT-a na novi aerodrom kod Surčina.godine. kontrolnim tornjem. zemunski aerodrom prestaje sa radom 1964. BEOGRAD-SURČIN Zbog izgradnje Novog Beograda.. 34. deo auto puta. velikom platformom za opsluživanje letelica i drugom savremenom opremom. C-5 Galaksija. Izgradnjom Novog Beograda aerodrom je postao nepodoban. 2. urbanisti su sredinom pedesetih godina bili prinuđeni da nađu novu lokaciju za međunarodni aerodrom. 41. školski centri JAT-a i Savezne uprave za kontrolu letenja. Na stare dane nas podsećaju samo hangari u blizini ulice Tošin bunar.godine. 65 . Studentski grad. 37. Oblasna kontrola letenja. Izabrana je lokacija zvana "crno brdo"u blizini sela Surčin. Veliki hangar za prijem najvećih letelica završen je 1986. godine. Godine 1964. koja je počela 1947. 18 km zapadno od Beograda. Početkom pedesetih godina produžena je betonska pista kako bi se mogli primiti. Muzej vazduhoplovstva. pristanišnom zgradom za prijem putnika. Aerodrom je pušten u saobraćaj 28. Opravke piste vršene su 1981.

velike bezcarinske zone. Tokom agresije Nato. Postoji detaljan plan za izgradnju još jedne piste. godini. što će omogućiti upotrebu aerodroma i po vidljivosti "nula" (bez spoljne vidljivosti). Aerodrom Beograd je dva puta gadjan razornim projektilima "Tomahavk". kroz aerodrom "Beograd" prošlo blizu 3 miliona putnika. Muzeju vazduhoplovstva i dr. kada je pričinjena velika materijalna šteta na mnogim objektima: pristanišnoj zgradi. kao i za povezivanje objekta metroom (gradskom železnicom) sa gradom. Opremljen je vozilima za 5 . Vozni park za zimsko i letnje održavanje Vozni park za zimsko i letnje održavanje obezbeđuje efikasno i kontinuirano odvijanje vazdušnog saobraćaja u različitim vremenskim uslovima. vozila i opremu za zimsko i letnje održavanje manevarskih površina. dok je u najfrekfentnijoj 1986. ORGANIZACIONA STRUKTURA Tehnička baza U okviru tehničkog kompleksa JP Aerodrom “Beograd” nalazi se tehnička baza površine 3200 kvadratnih metara. koja servisira i održava: aerodromsku opremu i vozila. vatrogasna služba Aerodroma „Beograd” raspolaže rezervoarom brzog punjenja vodom za hitne situacije i dovoljnom količinom hemikalija za gašenje i najvećih požara. Vatrogasna služba U skladu sa međunarodnim standardima. horizontalna vidljivost 400m) i montiran je deo opreme za CAT III. vatrogasna i vozila hitne pomoći. zgradi carine i Oblasne kontrole letenja. koja bi se uvela u narednih par godina.(CAT II) čime je omogućena upotreba aerodroma i po vrlo lošoj vidljivosti (visina odluke-30m. Sadašnji kapaciteti aerodroma teoretski mogu da prime 7 miliona putnika godišnje. novog terminala. hangarima.

raspršivačima. koja služe za održavanje manevarskih i drugih površina. 6 . a za domaći let 1. Pultovi za informacije Info-pultovi (Welcome service) mogu pomoći u snalaženju na Aerodromu BeogradNikola Tesla. “VIP” Salon Aerodroma Beograd-Nikola Tesla Novootvoreni saloni JP Aerodrom Beograd-Nikola Tesla funkcionalni su. Drugi deo sa 25 sedećih mesta je namenjen seminarima. Prvi deo sa 60 sedećih mesta potpuno je prilagođen potrebama konferencija za novinare i održavanju koktela.5 sat pre poletanja aviona prema redu letenja. bacačima snega. Salon Beograd-Nikola Tesla Salon se nalazi u veznom delu između putničkih terminala i podeljen je u dve celine. Raspolaže specifičnom aerodromskom opremom. okruglim stolovima i sastancima. itd. vučnim vozilima za merenje klizavosti kolovoznih površina. vozilima za čišćenje puteva. Kargo centar Aerodrom „Beograd” opremljen je i za pretovarne i transportne manipulacije u opsluživanju savremenih putničkih i teretnih (cargo) aviona. luksuzni i tehnički opremljeni po svetskim standardima.čišćenje snega. paleta i kontejnera. koji se za međunarodni let otvara 2 sata. prezentacija. Registracija putnika Po dolasku na Aerodrom Beograd-Nikola Tesla. vozilima i teretnim prikolicama za transport komadnog tereta. tako da funkcioniše kao zasebna i nezavisna celina. opremom za učvršćivanje tereta u avionskim bagažnicama i drugom opremom koja se koristi u opsluživanju. predavanja i seminara. U “VIP” salon Aerodroma se ulazi direktno sa piste. putnik je dužan da se sa kupljenom kartom registruje na označenom šalteru za registraciju putnika.

619.336. Zemlje koje nisu članice Evropske Unije primenjuju različite propise o načinu transporta kućnih ljubimaca. pa se savetuje da se o tome. potrebno je da se javite i veterinarskoj službi na aerodromu.524.Predaja prtljaga Putnik predaje prtljag na šalteru predviđenom za registraciju putnika. 1. 1.000 0 460 BROJ ZAPOSLENIH I KVALIFIKACIONA STRUKTURA 7 . Služba za održavanje zelenih površina Cilj sređivanja eksterijera i oplemenjivanja zelenih površina naše najveće vazdušne luke je da se putnicima ulepša dolazak na Aerodrom Beograd-Nikola Tesla. pre putovanja.000 0 421 Za 2008. GRUBI FINANSIJSKI POKAZATELJI Neto dobitak Neto gubitak Broj zaposlenih Aerodrom „Nikola Tesla” Za 2009. Veterinarska služba Prilikom putovanja u inostranstvo sa kućnim ljubimcem. detaljno raspita kod predstavnika avio kompanije kojom se putuje. a boravak u terminalima učini prijatnim. pored standardne registracije pred let.705.

Ima ukupno 421 zaposleni. a struktura igleda ovako: NKV br. 9 4% OS 6 1% KV 43 24% SSS 146 43% VKV 54 5% VSS 32 9% VS 131 14% 8 . zapos.

dok je u najfrekfentnijoj 1986. Aeorodrom mora da ide u korak sa vremenom. sve to je ostavilo traga na poslovanju aerodroma. godine montirana je oprema za "kategoriju II" (CAT II) čime je omogućena upotreba aerodroma i po vrlo lošoj vidljivosti (visina odluke-30m. Muzeju vazduhoplovstva i dr. što će omogućiti upotrebu aerodroma i po vidljivosti "nula" (bez spoljne vidljivosti). što je i logično. kao i ukidanje viza našim građanima doveli su do postojanja sve snažnije konkurencije. velike bezcarinske zone. Iako je Beogradski aerodrom bez konkurencije u našoj zemlji. kao i za povezivanje objekta metroom (gradskom železnicom) sa gradom. i zadovoljstvu potrošača. C-5 Galaksija. Tokom agresije Nato. i kako bi mogao da odgovori na sve više zahteve potrošača. siromaštvo. godini. Postoji detaljan plan za izgradnju još jedne piste. AN 124 Ruslan. hotel mora da vodi računa o kvalitetu svojih usluga. Konkurencija je sve jača. Sadašnji kapaciteti aerodroma teoretski mogu da prime 7 miliona putnika godišnje. Kako bi išao u korak sa vremenom. treba imati na umu da se u blizini nalaze mnogi drugi aerodromi 9 . i zato je jako bitno da kvalitet usluga bude na nivou. a otvaranje naše zemlje prema Evropskoj uniji. dug period tranzicije i svetska ekonomska kriza. sankcije. Tokom 1997. hangarima. novog terminala. Aerodrom Beograd je dva puta gadjan razornim projektilima "Tomahavk". zgradi carine i Oblasne kontrole letenja. OPIS UOČENOG PROBLEMA Rat. Samo zadovoljni potrošači su lojalni potrošači. horizontalna vidljivost 400m) i montiran je deo opreme za CAT III. kada je pričinjena velika materijalna šteta na mnogim objektima: pristanišnoj zgradi. koja bi se uvela u narednih par godina.SWOT ANALIZA POSTOJEĆI NAČIN RADA SA OSVRTOM NA BUDUĆI PROBLEM Na beogradski aerodrom sleću najveći avioni: Boing 747-400. i da prati tehnologiju i trendove. kroz aerodrom "Beograd" prošlo blizu 3 miliona putnika.

(Budimpešta. putnika. što je ključ uspeha svake ozbiljne kompanije. koja će mu pomoći da kreira odgovarajući marekting plan i odabere elemente marketing miksa. distribucija i promocija. kvalitet usluge. KAKO BI ZAPOSLENI REŠILI PROBLEM Prema zaposlenima. Samo kvalitetna usluga. zaposleni morali da prihvate marketing filozofiju poslovanja. kako bi savladali komunikacijske i druge veštine. zastupanje stranih firmi. Po mišljenju zaposlenih. Prilikom definisanja koncepta usluge Javnog preduzeća Aerodrom Beograd-Nikola Tesla. robe i pošte u domaćem i međunarodnom saobraćaju. održavanje aerodroma i komunalne i energetske 10 . Ljubljana. zakup reklamnog prostora i izlaganje reklamnog i propagandnog materijala. koji mogu preuzeti deo naših (a i stranih) putnika. Sarajevo). platformi i stajanki. hotel mora napraviti marketing miks koji će odgovoriti na zahteve tržišta. manevarskih površina. Treba ulagati u obuku zaposlenih. veku. ipak. treba izvršiti neophodna ulaganja u ljudske i tehnološke resurse. veruju oni. Problem koji ovde posmatramo predstavlja napore aerodroma "Nikola Tesla" da kreira i očuva komparativne prednosti i tržišnu poziciju u regionu. marka usluge. razvoj usluge. opreme i instalacija koje omogućuju vazduhoplovne aktivnosti. cena. treba reći da je ono registrovano za: prihvat i otpremu aviona. kompjuterizovati proces poslovanja. da potrošače postave u centar svojih napora. održavanje poletno-sletne staze. aerodrom bi morao da izvrši situacionu analizu. špediciju. Pre svega bi. ukoliko pokažu viši kvalitet usluga (što neki od njih realno i pokazuju). Zagreb. KAKO SE PREMA LITERATURI PREPORUČUJE REŠAVANJE OVAKVIH PROBLEMA Prema literaturi. dovešće do stvaranja baze lojalnih potrošača. koja deluje u 21. Elementi uslužnog marketinga čine sledeće komponente: koncept usluge.

puna usluga je minimalna usluga plus svi dodatni elementi koji povećavaju njenu korisnost. aerodromsku službu bezbednosti i dr. izraz. oblik ili kombinacija koja treba da identifikuje dobra i usluge jednog prodavca ili grupe prodavaca i da ih diferencira od konkurentskih. Marka usluge se podudara sa markom proizvoda koja kaže da je marka ime.infrastrukture. a to je najsigurnija empirijska potvrda i mera lojalnosti. troškovi uslužnog preduzeća i 11 . simbol. skladištenje i rukovanje robom. Potrebno je voditi računa o tome da se koncept usluge pojavljuje u tri nivoa: jezgro usluge predstavlja bazični nivo i to je ono što zadovoljava generičnu potrebu. vođenje carinskog skladišta. Usluga mora da bude predmet osmišljenih. a razvoj usluge treba da bude kontinuiran i postavljen u adekavatan upravljački okvir da bi ona mogla kontinuirano da korespondira promenama. odnosno elementi pomoću kojih se vrši njena diferencijacija. Nivo lojalnosti može biti od potpuno lojalnih do nelojalnih korisnika. Ta informacija je potrebna radi registracije ponovljene kupovine. zakup zemljišta. Cena usluge je određena sa tri osnovna elementa: kupac (korisnik) usluge. adekvatno organizovanih i kontrolisanih razvojnih aktivnosti. Kvalitet usluge je ključna determinanta zadovoljstva korisnika. istraživanje tržišta. projektovanje i inženjering. najam motornih i drugih vozila i mašina. a to pretpostavlja sledeće: široku primenu informacionih tehnologija brzu komercijalizaciju uslužne inovacije timski rad u procesu razvoja usluge da proces bude formalizovan. transport. zajedničko korišćenje opreme i instalacija. čišćenje i uklanjanje otpada. planiranih. a time i obezbeđenja određenom nivoa njegove lojalnosti uslužnom preduzeću. znak. minimalna usluga je jezgro usluge plus minimalni uslovi njenog korišćenja.

Skladište raspolaže i posebnom opremom za prijem. godine broj putnika na Aerodromu Beograd-Nikola Tesla povećan je za petinu u odnosu na isti period prethodne godine. veku.276 putnika ili prosečno 30. U zimskom periodu njegove usluge je koristio rekordan broj putnika u 21. 12 .532 putnika. što je u proseku 25. S obzirom na to da rešavanje problema dostupnosti usluge zavisi o kojoj se vrsti usluge radi. izražena je u evrima i iznosi 8. pretovarne manipulacije. Tehničko-tehnološki stepen opremljenosti i raspoloživi prostor obezbeđuju opsluživanje oko 35 hiljada tona robe i materijala godišnje. Robni (Cargo) terminal za domaći i međunarodni saobraćaj. dok je u istom periodu prošle godine taj broj bio manji i iznosio je ukupno 358. Aerodrom je uskladio propise za naplaćivanje putničkog servisa sa drugim aerodromima u Evropi.734 putnika nedeljno. preko koga se odvija 75% domaćeg vazdušnog putničkog saobraćaja i 90% robnog transporta. formiranje i rasformiranje paleta i kontejnera. u slučaju Aerodroma Beograd-Nikola Tesla to su: usluge ljudima U prvih četrnaest nedelja 2006. u prvih četrnaest nedelja 2006. Aerodroma poseduje skladišni prostor kapaciteta 5500 m² i aneks od 2500 m² za smeštaj operativnih službi.609 putnika nedeljno. godine.konkurencija. Za skladištenje specijalnih tereta obezbeđeni su posebni kapaciteti i uslovi. što pokazuje da se beogradska vazdušna luka ubrzano razvija i postaje lider u regionu. Upravljanje distribucijom usluge treba da reši problem dostupnosti usluge korisniku sa aspektima logistike (fizička distribucija) i kanalom distribucije (posrednici između ponuđača i potrošača). sa mogućim povećanjem na 70 hiljada tona. koristilo je 430.5 evra po putniku za domaće letove i 16. Aerodrom je naplaćuje od avio-komanije. Cena aerodromske takse uračunata je u cenu avionske karte. usluge na imovini Aerodrom Beograd-Nikola Tesla najveće je vazdušno pristanište u Srbiji i Crnoj Gori. Usluge beogradskog Aerodroma.5 evra po putniku za međunarodne. špediterskih organizacija i carine.

sa ukupnim prosekom ocena 9. Saobraćajni fakultet je prvi na Beogradskom univerzitetu koji je studentima uz diplomu. situacija je sledeća: ekonomska propaganda nije najpogodnije oruđe promocije i treba je koristiti ograničeno i vrlo selektivno. u promocionom komuniciranju preduzeće mora obećavati moguće.71. Ana je uz diplomu za završene osnovne studije na ovom fakultetu. uslužno preduzeće mora pokušati da upravlja usmenom komunikacijom (propagandom). Kod ostalih komponenti promocije uslužnog preduzeća. JP Aerodrom Beograd-Nikola Tesla je dva puta izabran za jednu od privrednih organizacija sa naboljim odnosima sa medijima. Na Info-pultovima (Welcome service) se mogu dobiti informacije značajne za putnike i aerodromske goste. šef Službe Putničkog prihvata i otpreme. Na održanoj tradicionalnoj Svetosavskoj akademiji Saobraćajnog fakulteta. a naročito interneta kao komercijalne platforme.informaciono zasnovane usluge. promocija treba da ima institucionalni karakter. Cilj promocije kao elementa uslužnog marketing miksa je da doprinese pozitivnoj korisničkoj odluci o kupovini usluge. Promocija usluge generalno podleže određenim pravilima promocionog komuniciranja kojih treba da se pridržavaju uslužna preduzeća: promocija treba da doprinese razumevanju usluge od strane korisnika. Razvoj informatike. ove godine dodelio i dodatak diplomi 13 . kao i nagradu “Mr Zoran Radosavljević”. godine. a manje da je usmerena na konkretnu uslugu. dobila i prestižnu nagradu studenta generacije upisane 1999.a shodno tome: - JP Aerodrom Beograd-Nikola Tesla zapošljava visokoobrazovane kadrove i u svojim redovima ima angažovane i posebno talentovane mlade ljude kao što je Ana Juzbašić. omogućio je osmišljavanje i primenu fundamentalno novih pristupa tržištu. koju Odsek za Vazdušni saobraćaj i transport dodeljuje najboljem studentu u klasi.

“Diploma Supplement” koji je u skladu sa modernim trendovima u obrazovnom sistemu Evrope. političke organizacije i neprivredni subjekti. dr Miodrag Stojković. svrstan među 12 najperspektivnijih naučnika na svetu. imali najkvalitetnije odnose sa medijima u proteklom periodu i prema tom izveštaju Aerodrom Beograd-Nikola Tesla je izabran za jednu od privrednih organizacija sa najboljim odnosima. rekavši da je to prvi kontakt sa zemljom. 14 . mesto gde prvi put vidite dobrodošlicu i prva stanica koja vodi kući.tzv. što će značajno doprineti obeležavanju 150 godina od njegovog rođenja i ujedno doprineti da sam aerodrom postane bliskiji domaćim i stranim poštovaocima tog svetskog velikana. kao što je: - JP Aerodrom “Beograd” podržao inicijativu da matična vazdušna luka dobije novo ime u čast svetskog naučnika Nikole Tesle. - prof. je prvi evropski naučnik koji je klonirao ljudske embrionalne ćelije. koji su dali svoju ocenu o tome koji su pojedinci. privredne organizacije. Istraživanje agencije Pragma je provedeno među urednicima i novinarima beogradskih medija. prodajna promocija ne može da bude efikasna komponenta za uslužnu firmu i treba je više koristiti kao sredstvo konkurenstskog pozicioniranja firme i publicitet i odnosi s javnošću se mogu efikasno iskoristiti za informacioni tip prezentacije uslužnog preduzeća radi povećanja stepena razumevanja usluge. privrednici. On je izabrao Aerodrom Beograd-Nikola Tesla kao jedno od svojih najdražih mesta u zemlji. državne institucije.

kao i vladine propise i operativna ograničenja kao što su pravila za kontrolu vazdušnog saobraćaja i dr. strukturi avio flote. aerodrom mora da ulaže u nova tehnološka rešenja. Sistem uključuje i brojne rutinske zadatke kao što su objavljivanje spiska posade.PREDLOG STUDENTA KAKO BI REŠIO PROBLEM Po mom mišljenju. Takođe. kao što su raspored letenja. Svi sitemi su međusobno isprepletani i povezani omogućavajući interno korišćenje sistema (intranet). kako bi postigao zadovoljavajući kvalitet usluga. koja treba da bude iskoordinirana sa svim pridruženim aktivnostima. Proces planiranja mora da optimizuje mrežu performansi uzimajući u obzir tehničke i operativne karakteristike opreme. itd. destinacijama na koje se leti. Ovi sistemi vrše automatsku kalkulaciju i distribuciju planova leta kao i automatsko razmatranje svih validnih aeronautičkih ograničenja u procesu kalkulacije plana leta. operativna kontrola. pošto živimo u doba visoke tehnološke razvijenosti. raspoloživosti ljudskih resursa. kratka uputstva letenja. kontakti posade itd. U području usluga je primetna povećana "elektronizacija". Elektronsko pružanje usluga zahteva njihovo specifično koncipiranje u procesu planiranja marketinga uslužnog procesa i time dovodi u pitanje njegovu interaktivnost. kao i mogućnostima za čarter prevoz. i da pokuša da drži korak sa ostalim aerodromima. Sistemi za upravljanje posadom vrše planiranje i kontrolu posade. U vezi sa razvijenošću vazdušne saobraćajne infrastrukture potrebno je ponuditi ključne informacije o broju aerodroma. administriranje hotelskog smeštaja za posadu i drugo. Osoblje na aerodromu prikuplja detaljne informacije o 15 . zahteva za saobraćaj. posade. Sistemi za operativnu kontrolu omogućavaju avio kompanijama da planiraju svoje operacije i da analiziraju sve pristigle informacije. putnika i karga. sve u cilju optimizacije performansi ljudskih resursa. potrebno je pružiti opšte informacije o redovima vožnje u međunarodnom i domaćem saobraćaju. "Station control sistem" nadgleda sve tipove veza u mrežnom avio saobraćaju:veze aviona. Avio prevoznici koriste brojne sisteme za podršku odlučivanju i upravljanje informacijama kako bi koordinirale svojim aktivnostima. Odelenje za planiranje mora da koristi integrisani sistem za upravljanje redosledom letenja. eksterno sa partnerima (ekstranet) i kao prozor u svet (internet).

upravljanje zalihama i prihodima. asistira kod otvaranja check-in terminala ili proverava da li ima dovoljno kolica za prtljag. Avio kompanije su u interakciji i sa brojnim organizacijama koje obezbeđuju usluge za avione na aerodromima. tokove i trendove saobraćaja i performanse partnera i prodajnih agencija. održavanje čistoće i dr. što i jeste cilj ove kompanije. bezbednost. kao i do željenog zadovoljstva potrošača. koje podrazumevaju održavanje. Avionski računarski rezervacioni sistem podržava administraciju. rukovanje prtljagom. upravlja ljudskim resursima i podržava upravljanje gejtvejima. Sistemi za rukovanje i nadgledanje prtljaga omogućavaju praćenje svakog pojedinačnog prtljaga u toku njegovog kretanja kroz sistem. itd. 16 . Sistemi za podršku odlučivanju omogućavaju avio kompanijama da nadgledaju saobraćaj i rezervacije na računarskom rezervacionom sistemu kako bi identifikovali ponašanje klijenata. sipanje goriva. i što predstavlja dugoročan projekat. Mnoge avio kompanije razvijaju i usvajaju elektronska okruženja za razmenu podataka sa carinama i osobljem aerodroma. izdavanje karata i kontrolu poletanja. računovodstvo i praćenje putnika kroz interfejse marketinga i prodaje.svakoj vezi. ketering. PREDNOSTI I MANE PONUĐENOG REŠENJA Prednosti ponuđenih rešenja su u tome što će ona svakako dovesti do visokog kvaliteta usluga. Ovi moduli su povezani sa GDS sistemima i internetom. kao: transfer putnika i njihovog prtljaga. Mane ovog rešenja su što zahteva angažovanje svih resursa firme – finansijskih. Extranet će povezivanjem potpomoći avio kompanije i njihove partnere da poboljšaju procese na aerodromima uz minimalne administrativne troškove. vremenskih. podržavaju procedure provere prtljaga i bezbednosti. kadrovskih. kao i praćenje nečekiranih artikala ostavljenih u avionu. kojem treba vremena da iskaže svoje finansijse efekte. Sistem koristi 300 avio kompanija na preko 2200 aerodroma.Sistem održava veliku svetku bazu podataka informacija o prtljazima i sadrži sofisticirani mehanizam upravljanja zasnovan na eksternim i internim karakteristikama prtljaga. tehnoloških. smanjuju operativne troškove.

KRATAK PRIKAZ REŠENJA Aerodrom sam na sebe mora preuzeti da uspostavi takav sistem marketinga kako bi blagovremeno prezentovao sve ono novo što nudi. To podrazumeva brižljiv izbor stranih partnera za kapitalne investicije. a potom i šire. To bi značilo upotrebu da upravo Aerodrom Beograd postane inspirator planskog razvoja vazdušnog saobraćaja u Srbiji i postane centralna baza za sve informacije iz te oblasti. već i za davanje sve šire lepeze usluga koje bi činile dostupnijim turistima svega vrednog što nudi Srbija. U to vreme održavao ga je samo njegov položaj u međunarodnom vazdušnom saobraćaju i usluge koje je pružao stranim kompanijama u preletu preko naše teritorije.ZAKLJUČAK Aerodrom Beograd-Nikola Tesla je prošao kroz različite faze u svom razvoju. Uspostavljanje ovako integrisanog sistema je 17 . poput svetlosti koju je čovečanstvu podario naučnik čije ime nosi Aerodrom. koji je takođe na neki način započet. Geografski položaj je ono što i u sadašnjoj fazi obnove. Drugi pravac. kako bi Srbija postala što prijemčivija stranim posetiocima. Jedan pravac tog dugotrajnog procesa je u toku i mogao bi se sažeti u potrebu da Aerodrom poradi na sebi te tako u svim aspektima postane konkurentan najpoznatijim svetskim aerodromima i bez konkurencije u okruženju. koji je takođe već počeo radovima na pretvaranju vojnog aerodroma Ponikve u civilni aerodrom. čineći sve da da to novo bude prijemčivo za potencijalne korisnike raznovrsnih aerodromskih usluga. što podrazumeva integrisani informacioni sistem u jedinstvenu prezentaciju. se odnosi na to da aerodrom Beograd mora da se uključi u stvaranju što moćnije aerodromske mreže širom Srbije osposobljene ne samo za čarter i sportske letove. pa čak nazadovanja u periodu sankcija. i ta značajna srpska kompanija osvetli ne samo puteve razvoja vazdušnog saobraćaja u Srbiji. već i da bude bitan pokretač ukupnog progresa u Srbiji. od ubrzanog razvoja do stagnacije. Treći pravac. rekonstrukcije i sve ubrzanijeg razvoja daje šansu Aerdodromu Beograd da. Aerodrom Beograd mora da se poveže u integrisane sisteme turističke i transportne ponude u Srbiji. uključujući i prezentaciju na globalnoj mreži-INTERNETU.

što podrazumeva da se od strane onih koji rukovode Aerodromom doživljava kao živi organizam u stalnom razvoju. odnosno sistem u kom je informacija ulazna promenljiva koja treba da ga stabilizuje i unapredi. a polazeći od sve složenijih radnih uslova. 18 . U vazdušnom saobraćaju u kom su brzina. već i druge indirektne usluge kao što su usluge aerodroma izvan organskog sastava (čarter i sportski letovi. samostalni ili letovi uz prisustvo instruktora za zainteresovane turiste i drugo). kao i usluge koje nude turističke agencije i organizatori putovanja. To podrazumeva da bi Aerodrom Beograd mogao da nudi ne samo direktne aerodromske usluge i usluge aerodromima koji eventualno u budućnosti uđu u njegov organski sastav. kao i visoka sigurnost izvršenja i kvaliteta usluga koje se nude. sigurnost i udobnost u temelju uspešnosti. marketing mora da bude usklađen sa onim što se realno nudi rukovodeći se principom da je pretpostavka uspešnosti raspolaganje sa relevantnim informacijama i sposobnost da se te informacije iskoriste u operativnom radu.pretpostavka uspešnog marketinga i sistema ponuda vezanih usluga. To podrazumeva jedinstven sistem bezbednosti letenja kada su u pitanju direktne i indirektne usluge.

(1989). AD „Nikola Tesla“ Beograd. (1987). 303–312. S. Airline Deregulation Act of 1978 19 ... Računarska simulacija. Marković.Literatura: AD „Nikola Tesla“ Beograd.. Finansijski izveštaj 2009 AD „Nikola Tesla“ Beograd. Jovanović.beg. B. Savremena administracija. A.. četvrto izdanje. Decision Support Systems. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. Stanojević. Todorović.. M. H. Ekonomija za pravnike. Milosavljević. 5(3). FON. (2009). (1999).. Labus. Finansijski izveštaj 2011 AD „Nikola Tesla“ Beograd. (2013). (2012). pp. Mann. Begović. E. Planiranje i razvojna politika preduzeća. (2011). J. A. An examination of the effectiveness of multi-dimensional decision-making methods: A decision-making paradox. zvanična internet prezentacija: www. Beograd.. (2010). Finansijski izveštaj 2012 Triantaphyllou. Beograd. Finansijski izveštaj 2010 AD „Nikola Tesla“ Beograd.aero. Beograd Radenković. B. M. M..