You are on page 1of 5

СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ У XIX ВЕКУ

Експанзија
САД је држава заснована на рационалистичким принципима и просветитељским идејама.
Ројалисти, који су изгубили борбу, протерани су у Канаду. Шпанске трупе су задржале
Флориду. Писац америчког устава из 1787. је Џемс Медисон. Овај устав је спровео поделу
власти, равнотежу снага у унутрашњој политици. Врховну моћ има Врховни суд. Устав је
био неопходан у средини где се не зна ко шта ради, и где нема традиције. Скупштина се
дели на представнички дом и сенат. По уставу САД је федерација. Ипак, црначко питање
није било решено. Две струје: републиканци, које води Томас Џеферсон; и федералисти,
које води Александар Хамилтон. Републиканци ће прерасти у демократе, а федералисти ће
се временом угасити. Хамилтон, први министар финансија, залаже се за децентрализацију,
и владавину најмоћнијих. Његов ослонац ће на спољном плану бити Британија. С друге
стране,Џеферсон представља ситније поседнике (Вирџинија) и ослања се на Французе.
Иронијом судбине, Хамилтона ће у двобоју у Њу Џерсију убити Џеферсонов
подпредседник, Арон Бер. Када је у Француској отпочела револуција, и када је Британија
заратила са њом, у САД су још увек имали нерешено питање британских гарнизона на
делу територије. Ипак, Британија више није представљала главног непријатеља, већ је то
постала револуционарна Француска које су се сви гнушали, нарочито федералисти. До
Наполеоновог доласка на власт чести су сукоби америчке и француске морнарице. Зато је
Џеферсон, у доба свог доласка на власт, критикован као револуционарни агент који ће
упропастити федерализам САД. Ипак, он се добрим показао: од Наполеона је купио
Луизиану, иако није имао пуно права по уставу да то учини. Наполеон је овиме хтео да
ојача САД и да удари контру Британији. За Џеферсонове владе ће бити послате
експедиције све до западне обале. За време наредног председника, Медисона, писца
америчког устава, САД улази у рат са Британијом, која и поред ембарга и других претњи
није хтела да обустави своју политику поморске блокаде. У првој фази рата, до 1812.
Американци су имали променљиву срећу, али нису постигли ништа конкретно у Канади,
која је била стратешки циљ. 1814. Британци, који су уочили невољност неких савезних
држава за ратом, и који су били растерећени по питању Наполеона, напали су државу Њу
Јорк, а спаљена је и престоница Вашинктон. Битке које су психолошки деловале на
Американце вођене су за одбрану Балтимора и Њу Орлеанса, а у овој другој се истакао
генерал, будући председник Ендрју Џексон. Мир је потписан у Гану, а њиме је САД
добила признање независности, Индијанци су изгубили британску заштиту, а питање
трговинског ембарга је занемарено. Ендрју Џексон ће, ратујући против неких индијанских
племена, 1818. упасти на Флориду, а Шпанија, потресена грађанским немирима, мораће
наредне године да прода права на ту територију. Индијанци су од смрти Текумсеха, који је
једини имао визију о уједињеном фронту домородаца, били осуђени на пропаст. Они су на
локалном нивоу губили битку за битком и лагано су потискивани ка западу. Неки су се
прилагодили Европљанима и усвојили њихов начин живота, тзв. пет цивилизованих
племена Чироки, Чокто, Чикесо, Крик и Семиноле. 1823. на власти је Џејмс Монро. Због
револуција у земљама Латинске Америке Света алијанса хоће да интервенише. Зато Монро
издејствује доношење Монроове доктрине, која ће допринети да се Латинска Америка
ослободи утицаја Шпаније и Европе и да потпадне под утицај САД. Ендрју Џексон,
наредни председник (1829-1837) донеће демократију у САД. Он ће у рату са Индијанцима,
пре свега у Џорџији, где је пронађено злато, проширити територију земље. Он ће се

Алабама. У проширењу до реке Мисисипи се јавља и проблем Индијанаца. и против њих организују чак и оружане одреде (Род Ајленд). века тек је 15% америчког становништва живело у градовима. Један од највећих бораца против робовласништва у САД био је Вилијем Лоид Герисон. Савезна влада је у том смислу попустила захтевима југа. сведочења бивших робова. До четрдесетих година западно од Мисисипија живи пар десетина хиљада белаца. па је наредне године због спора почео рат у коме је Мексико изгубио територије које ће постати државе: Тексас. Настају удружења чудака. 1845. је потписан Компромис из Мисурија. чије је англо-америчко становништво већ поубијало своје мексиканске окупаторе у тридесетим годинама. Гаси се виговска странка а настају републиканци. Индустријски развијенији север намерно је подизао увозне таксе како би стимулисао своју производњу. 1828. Мексико је тражио да се граница макне са реке Рио Гранде још ка северу. народ се ложи на приче о крају света. Прва држава југа која се одцепила. будући јужно од линије компромиса. и економска страна нагонила је северњаке да се буне. што је било потпуно штетно за југ који је са својих плантажа извозио за Британију и остатак Еворпе и света. Наиме. а САД полако излазе на Пацифик. јер их у суштини није подржавао. методисти и презвитеријанци. а главна станица на путу каравана је Сент Луис. настале освајањем дела Мексика. Религијска осећања се кристалишу крајем четрдесетих. Капиталистичко и протестантско друштво све више испољава нетолеранцију и страх од католичке цркве. је у Калифорнији (Сијера Невада) откривено злато. масонерије. Средином века се већ граде железнице. а у те сврхе могао је по питању робова да уради било шта. Сукоб се заоштрио када су нове државе. То је време када америчке вредности почињу да путују у Европу. То ће довести до нових ратова са Индијанцима. У другој деценији 19. ушле у унију. апели аболициониста. Флорида. верује се да су САД мисионарска држава у свету. Он је једино хтео да спасе САД. Доминантна су три огранка протестантске цркве: баптисти. јер ако би на југу почеле да се отварају фабрике и рудници са робовима. Мисури …) у којима је црначко. линија је одређивала тачну границу робовласничких и слободних држава. поробљено становништво. Тако је донет закон о хватању одбеглих робова. који се принудно премештају. коме се становништво севера јако супротставило.сукобити са финансијерима. Калифорнија. који је линијом поделио америчке државе на оне које су укинуле ропство. али од тада почиње њихов продор преко Оригона. чинило близу или чак преко 50% становништва. а од тридесетих почињу да се примењују штрајкови. спиритуалиста. транседентуалиста или дрхтаваца. Грађански рат Разлике између севера и југа почеле су да стваају сметње већ двадесетих година. што је подстакло масовно насељавање на амерички запад. створила су у државама севера велику аверзију према југу. они би били недостижно конкурентни. али је индустријализација била пренагла. Калифорнија је поднела кандидатуру за САД под условом да буде примљена као слободна држава. 1848. Дела слободних новинара. и на оне које то нису. 1820. основана је радничка партија. Јута. Земљом иду пророци. је САд прогласила да припаја Тексас. и која је то дуго . Црни пут представљао је читав низ држава (Џорџија. Земље југа су се понадале да ће и нове територије. Тридесете и четрдесете су доба жестоких грађанских немира широм САД а верски и национални мотиви су најчешћи узрок сукоба у којима је било и по неколико десетина мртвих по окршају. Невада. Аризона. Њихов вођа Абрахам Линколн побеђује на изборима 1861. Осим етичке. Нови Мексико. добити робовласнички статус. и тајних и елитних друштава уопште. према Мисуриском споразуму.

Укидање ропства Након рата поставило се питање како примити назад у унију побуњене државе југа. Период обнове трајао је до 1877. сломљена.намеравала. Ипак. кандидовао се на листи демократа у лето исте године. 1863. јер је свако одуговлачење рата повећавало вероватноћу за страном интервенцијом. демократе преузеле власт. амандман је донео грађанска права свим људима рођеним у Америци. а најзначајнија је вођена код Антитама 1862. ово је подразумевало време. амандман је гарантовао право гласа свима. амандман против ропства. и захваљујући њима. па су републиканци. сматрала да ће заклетва верности од стране вођа федералиста бити довољна за почетак. 14. и њу су добиле снаге уније (север). Радикални републиканци инсистирали су да се у њима потпуно укине сваки вид неравноправности црнаца. Главна брига уније (север) била је да се заустави прелазак граничних области на страну југа. Ли се предао. Џонсон је на крају одлучио да распусти федералистичке владе. југ губи снагу . док Линколн још није био започео мандат. Снаге југа су у првој години имале 600 хиљада добровољаца. Флорида. којом су сви црнци који су се извукли из руку јужњака ослобађали. Они су системом лажних напада у Западној Вирџинији стално стварали утисак да је Вашинктон угрожен. Они ће узети учешће у војсци са око 200 хиљада људи. јер је у атентату убијен 14. конфедерација је сама изазвала рат пошто су њене војне снаге пуцале на један брод САД. донет је у конгресу 13. чији ће се западни део одцепити. За узврат су . а нарочито ће се истаћи у морнарици. Алабама. пошто су јужњаци на терену наставили са убијањем својих црнаца. У априлу 1861. црни гласачи су на југу били већина у односу на своје. а 15. у децембру 1860.. Побуњеници су за своје седиште изабрали град Ричмунд. Тактика је била да се морнарицом блокира југ и натера на предају. 1866. а северу оно није ишло у прилог. али га је Линколн победио и тако ступио у други мандат. Југ је имао способне команданте. до јуче. што је одсекло Џорџију из конфедерације. то су учиниле уз подршку јужњака. ветерани федералистичке војске формирали су у држави Тенеси расистичкокриминалну организацију Кју Клукс Клан. Ипак. којој је припадао и нови председник Ендрју Џонсон. 1865. Нестручно командовање генерала севера коштало је унију много жртава и 1864. а праћен је рушењем новоуспостављених режима у јужним државама. па и ослобођеним робовима. и да у свим земљама југа уведе привремену војну управу која би надгледала демократске изборе. господаре. Ли је водио пар веома тешких битака у којима је погинуло више десетина хиљадаљуди. и тако одвраћали снаге севера од Ричмунда. које тамошња робовласничка аристократија просто није прихватила. победили поново. док је умерена струја. била је Јужна Каролина. априла. Ипак. Џорџ Маклејлан. Један од неспособних генерала из претходних година. У мају се конфедерацији прикључује још пар држава: Вирџинија. а најжешће окршаје имали су са северњацима у Вирџинији. На изборима 1868. је пао Ричмунд након дуге опсаде. и формирале заједно нову конфедерацију са председником Џеферсоном Дејвисом. међу њима водећи је био Роберт Ли. Арканзас и Северна Каролина. Непосредно након ове битке је Линколн издао своју прокламмацију о ослобађању од ропства. Линколн није доживео крај рата. која је била пет пута мања од противника. Луизијана. Мисисипи и Тексас. али је успех ипак постигнут заузимањем Атланте. Тенеси. Када су те 1877. ово је била само формалност.а води се и крвава битка код Гетизбурга са преко 150 хиљада учесника и око 40 хиљада мртвих. а до краја маја је армија југа. без обзира на расну и верску припадност. Исте 1865. па су морали да им учине и уступке.. За њом одцепиле су се и: Џорџија.

је на Куби. плануо устанак. Војска је растерала ову параду. Американци своје незасите претензије за копном Северне Америке испољавају кроз захтеве за западом британског дела. у фебруару. Линчовања и спорадична убијања црнаца због наводних претњи настављена су. Лакота и Чејена. откриће злата у Јужној Дакоти. а 1905. Зато Британци стварају Канаду као јединствени доминион и ојачавају комуникације изградњом трансамеричке железнице. Друштво Доба након грађанског рата је доба полета у индустрији и изградњи инфраструктуре. каубоја и лутајућих банди револвераша. убијено је више стотина хиљада Филипинаца. председник у периоду 1901-1909. Рузвелт је ставио под контролу САД и финансије Доминиканске репзублике. Дужина железничких пруга је од 1850. а закон о полицији забранио је употребу војних снага у решавању питања југа. а неке је и измасакрирала. оснива институт за образовање црнаца. Ово је урађено како би се на том месту изградио канал који би повезао Тихи океан и Карибско море. што је и ову земљу увлачило у амерички империјални свет. законом из 1862. а број становника у њима ће се драматично повећати. који би америчкој морнарици омогућио контролу над великим пространством. и већ на почетку своје владавине успротивио се страној интервенцији у Венецуели. је од државе Колумбије изнајмио део земљишта. Осамдесетих црнци имају истакнутог вођу. Ова изградња је праћена огромним људским жртвама. која је била гарант очувања републиканског уређења. експлоатација црнаца настављена је у виду кажњеничког рада. повећана више од 20 пута. Гуам. То је време ранчева и крупних сточара. и који ће вратити крда буфала. У Калифорнији. до краја века живеће преко милион и по људи. који је био саставни део индијанске културе. наставио је Монроову доктрину. Иако је са Индијанцима у северозападним областима склопљен споразум о разграничењу 1851. Куба и Порторико били су протекторати. Паралелно са уништавањем племена. Последње отпоре крајем седамдесетих пружили су Апачи под вођством Џеронима. вршено је и систематско уништавање буфала. Они нису прихватили да се мирно повуку у резервате. педагога Букера Т. На Филипинима је наредне године плануо устанак домородаца. Порторико. До краја 1912. 1895. Вашинктона. а експлозија америчког војног брода у луци Хавана дао је повода САД да се у рат умешају и да освоје Кубу 1898. Након тога Индијанци ће имати једну сулуду идеју да плесом духова призову месију који ће уништити све белце са Земље. до 1900. почео је да се гради 1906. а онда је ту изсценирана побуна. Американцима се гарантовао велики земљишни посед само ако су спремни да колонизују одређено подручје. У мају исте године су освојени и Филипини.истом жестином као раније. биће примљене у САД све преостале државе запада. као и нужности изградње железница довешће до нових сукоба са њима. Панама. САД као регионална сила Сеоба на запад настављена је након грађанског рата. а канал је завршен 1914. а изражене су и претензије на Хаваје. а за три године. нпр. Канал.прихватили да повуку војску из јужних држава. САД су постале . Од како је Аљаска купљена од Руса 1867. 1903. а ограничавање бирачких права је вршено имовинским цензусом или тестом писмености. па су борбе у обе Дакоте започеле са племенима Сиукса. Иако ропство више није смело да постоји као термин. како би била створена нова марионетска држава Панама. која је била шпански посед. Теодор Рузвелт. колико ће америма требати да га угуше. на чији предлог се 1881.

али се временом уклапају у друштво и добијају и своје листове и удружења.први у свету по производњи нафте. радници нису имали никаква права у односу на своје послодавце. Развијају се и индустрије аутомобила (Форд). Жене су право да гласају добиле у Вајомингу. честа појава. У исто време. уз само два демократска мандата Гровера Кливленда. . слободно ковање сребрног новца. У САД се на прелазу векова досељава све више људи. али они неће добити подршку у регији некадашње Нове Енглеске. који су. Бел – телефон 1876. а неретко су се завршавали оружаним сукобима у којима је страдало више десетина људи. Републиканци. и расветљавају корупцију и злоупотребе. на снагу је ступио 19. као и делатности приватног малопредузетништва. почев од 1886. који су се заложили за осмочасовно радно време. На почетку 20. Зато су масовни штрајкови. Деведесетих година политичка снага која је претила реду у земљи били су популисти. а до 1914. браћа Рајт – авион 1903. јер је држава сматрала да је грех мешати се у тај однос. амандман којим су жене добиле опште право гласа. и тиме ни потребну већину. а развијала се и тешка индустрија. фаворизовали су домаћу индустрију и повећавали су увозне таксе. Досељеници добијају мање плаћене послове. Државе са посебно израженим процентом емиграната или њихових потомака су Пенсилванија и Род Ајленд. Ту су и проналазци: Едисон – сијалица 1879. 1920. Прогресивци – интелектуалци који својим делима указују друштву да се не креће у добром правцу. Осамдесетих је основана Америчка федерација рада. исто су им оdобриле државе крајњег запада. Популисти ће имати и своје кандидате на председничким изборима. века је у синдикатима било преко 2 милиона радника. владали све до 1912. која је окупљала синдикате. и друге мере које би придобиле рударе и раднике. а манија иде дотле да број усељеника у појединим годинама прелази милион. малопродаја (Монтгомери Ворд).