You are on page 1of 11

Архиепископ Аверкије (Таушев

)
ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА
Литургијом Пређеосвећених Дарова, како сам њен назив показује, назива се таква
Литургија, на којој се верујућима за причешће дају Свети Дарови који су претходно
освештани. Зато се литургија Пређеосвећених Дарова разликује од Литургија светог
Јована Златоуста и светог Василија Великог по томе што на њој нема приношења
(проскомидије) и освештања Светих Дарова.
У „Додатку“ за пети део „Древних Литургија (издање С. Петербург, 1878) речено
је: „Међу древним литургијама… литургија Пређеосвећених Дарова (η των προηγιασμενον
λειτουργία, тј. δώρων, Missa praesanctificatorum, тј. munerum), која се служи током свете
Четрдесетнице у источној православној Цркви, првенствено средом и петком током првих
шест недеља, у четвртак пете недеље, у понедељак, уторак и среду Страсне седмице… а у
западној цркви само једном годишње – на Велики Петак у Страсној седмици. Порекло и
поредак ове Литургије различити истраживачи црквених старини приписивали су и до
данас приписују час истоку, час западу; неки од источних писаца прихватају да је она
првобитно настала на западу, приписујући је римском папи Григорију Великом или
Двојеслову, док је западни писци утлавном приписују истоку, допуштајући да је она
одатле прешла на запад у време када су источне и западне цркве још имале међусобно
општење. Сами чинови литургије Пређеосвећених Дарова на истоку и на западу, који се
разликују у неким детаљима, у свом општем току и саставу молитава показују тако велику
сличност, која представља јасан доказ јединственог порекла ове Литурије у обе половине
хришћанског света и заједничког извора свих њених облика.
Тај извор је првобитно хришћанство. Нарочите околности у којима је хришћанска
Црква живела у прва три века и које су се једнако тицале Свете Тајне Евхаристије како на
истоку тако и на западу, положиле су темеље из којих се, мало по мало, развило нарочито
евхаристијско богослужење под називом литургија Пређеосвећених Дарова…“ (види: стр.
141-142).
Дакле, као што је горе показано, литургија Пређеосвећених Дарова води порекло из
првих времена хришћанства, али може се претпоставити да је њену коначну редакцију у
писменом виду дао свети Григорије Велики, папа Римски, звани Двојеслов, који је живео у
шестом веку (папа од 590. до 604. године).
Литургија Пређеосвећених Дарова служи се само у дане Великог поста. Циљ њеног
установљења састоји се у томе да се верни не лише могућности причешћа Телом и Крвљу
1

на проскомидији припремају још два или више Агнеца (у зависности од тога колико литургија Пређеосвећених Дарова треба одслужити). да су Литургију називали Пасхом. уторак и четвртак прве седмице Поста. 2 . Свето Тело Христово. које је на тај начин сједињено са пречистом Крвљу Његовом. нити у недељне дане (када се служи Литургија св. освећују се раније. Онда кашичицом натапа светом Крвљу Агнец унакрст. окренувши његову мекану страну горе. а не служи се ни у понедељак. Зато је сматрано да су тако узвишена осећања радости неспојива са данима покајања и скрушености због грехова. па је савршавање потпуне Литургије у дане Великог поста доживљавано као неумесно. када се по Типику потпуна Литургија не служи. на претходној потпуној Литургији светог Јована Златоустог или Василија Великог. уторак и четвртак друге. предстојатељ. уведена је литургија Пређеосвећених Дарова. пошто је за древне хришћане било незамисливо да читаву седмицу остану без причешћа Светим Христовим Тајнама. фебруара и Четрдесет мученика Севастијских 9. са стране у коју је урезан крст на проскомидији. Када наступи време причешћивања свештенослужитеља. поред једног уобичајеног Агнеца. Свети Дарови који се дају верујућима на литургији Пређеосвећених Дарова. чему је намењен Велики пост. из које је уклоњено свако славље и на којој нема најважнијег и најсвечанијег дела Литургије – претварања Светих Дарова. након уливања теплоте у свети путир. пре него што почне да причешћује. на Велики Понедељак. марта). осим Цветне недеље када се такође служи Златоустова Литургија). полаже се у нарочито за то одређени кивот („хлебоносац“). Зато се. као што је горе речено.Христовом у обичне дане Великог поста. над којима се извршавају све уобичајене радње и произносе исте молитвене речи као и над оним Агнецом који се припрема за Литургију тога дана. а може се служити и у понедељак. у четвртак пете седмице. не мењајући једнину у множину. Присуствујући савршавању Свете Тајне Евхаристије древни хришћани су се одушевљавали тако узвишеном радошћу у Христу Спаситељу. Када свештеник узноси Свете Дарове. пете и шесте недеље Поста. Велики Четвртак и Велики Петак. треће. као ни на Благовести. током читавог Ускршњег поста. Она се никада не служи у суботње дане Великог поста (када се служи Литургија светог Јована Златоустог). Уторак и Среду током Страсне седмице. Но. За време освећења Светих Дарова свештеник произноси обичне речи над сваким Агнецом. ставља на длан своје леве руке (обично на сунђер) један припремљени Агнец намењен за литургију Пређеосвећених Дарова. у сваку среду и петак првих шест седмица поста. ако у те дане падне храмовни празник или светитељ који у Типику има знак + (Прво и Друго Обретење главе светог Јована Крститеља 24. Литургија Пређеосвећених Дарова служи се. јер је Један Христос у сваком Агнецу. Василиса Великог. четврте. он истовремено узноси и оне свете Агнеце који су намењени за литургију Пређеосвећених Дарова.

а служена је у Палестини и на Синају.који обично стоји на Престолу и ту се чува до дана када треба да се служи литургија Пређеосвећених Дарова. Улазећи затим у олтар свештеник као и обично целива Престо. Будући да се у Великом посту обичним данима (то јест осим суботе и недеље) храна по Типику може узимати само једном дневно. Она се наводи код Дмитријевског. осим: „Господу помолимсја“. входне молитве) читају се обично на крају Деветог часа. целива га и ништа не говори. Јеванђеље и облачи се у потпуно свештеничко одјејање. после молитве преподобног Јефрема Сиријског: „Господе и Владико живота мога“. затим се даје отпуст. увече. шести и девети са Изобразитељном. као локална форма Пређеосвећене литургије. када је објављен њен текст из служебника Синајског манастира. тако да до отпуста Изобразитељне свештенослужитељи већ буду спремни за почетак Литургије. јер је свештенодејство над Светим Даровима већ обављено. ова Литургија се први пут појавила у штампи изгледа тек у деветнаестом веку. литургија Пређеосвећених Дарова се служи после Деветог часа и вечерња. за време певања и читања Изобразитељне. а сама Литургија почиње обичним литургијским возгласом: „Благословено Царство“ и вечерњем. Поредак Пређеосвећене литургије апостола Јакова има исти однос према потпуној Литургији апостола Јакова. Поредак Литургије Пређеосвећених Дарова 3 . као на потпуној Литургији. али ју је од петнаестог века постепено истиснула Константинопољска форма Литургије светог Григорија Двојеслова. али при томе он само осењује креним знаком сваки поједини део одјејања. а облачење свештенослужитеља обавља се после тога. крст на њему. Входне молитве су исте као и на потпуној Литургији. као што Пређеосвећена Литургија светог Григорија Двојеслова има према потпуним Литургијама светог Јована Златоуста и светог Василија Великог. Споменута у уставу Храма Гроба Господњег. О Пређеосвећеној Литургији светог апостола Јакова „Ова Литургија представља древни чин Јерусалимске цркве. ниспошљи руку Твоју…“.[1] Молитве пред почетак Литургије и облачење свештенослужитеља Молитве пред улазак свештенослужитеља у олтар (тзв. али изоставља се молитве: „Господи. то јест починку од читања „Пречистому Твојему образу…“. Пре ње се увек служе великопосни часови трећи.

где се он сада обично налази у кивоту. преноси га на Жртвеник. На почетку првог антифона. и покрива дискос и Чашу. а потом возглашава: после прве мале јектеније – „Јер је Твоја моћ. јер се прве три читају после тога. обилазећи га три пута у круг. приликом возглашавања малих јектенија између антифона катизме. који у руци држи свећу. владико“. сада и увек и у векове векова“ при чему. Ђакон ћутке узима благослов од свештеника и излази пред Царске двери на своје обично место (амвон) и громко говори: „Благослови. У данашње време кивот се обично не налази на Жртвенику. који милује и спасава“. Затим развије антиминс. очисти ме грешног“. катизма: „Ко Господу вњегда скорбети ми…“ („Ка Господу. почев од четврте. За време читања катизме обавља се преношење Пређеосвећеног Агнеца са Престола. ђакон произноси малу јектенију. или сваке Славе. зване светилничне. Јеванђељем чини знак крста над Престолом. За време другог антифона свештеник са ђаконом. затим кади над кадионицом звездицу и покриваче. За време јектеније свештеник тајно чита молитве. као и увек. па стави свети дискос са светим Агнецом себи на главу и. потом улива у свету Чашу вино и воду. После предначинатељног псалма произноси се Велика јектенија са уобичајеним заюьучним возгласом свештеника: „Јер Теби приличи свака слава…“. и Твоје је царство и сила и слава…“ после друге – „Јер си благ и човекољубив Бог…“ и после треће – „Јер си ти Бог наш. Боже наш. него говори само: „Молитвама светих Отаца наших. 4 . У прошлости овај кивот се налазио на Жртвенику у такозваном „Предложењу“. него на Престолу. обилазећи Престо са десне стране. За време трећег антифона свештеник учини земни поклон пред Светим Даровима. свештеник подигне свето Јеванђеље и стави га иза антиминса. оде и узме свети дискос са Предложена. стави га на развијени антиминс и потом положи на дискос Пређеосвећени Агнец из кивота. кад ме снађе невоља“). Чтец завршава сваку Славу читајући три пута „Алилуја“. а затим се стихослови 18. Зато Типик прописује: „Кад почну читати катизме свештеник одлази у предложение и узевши из кивота Пређеосвећени Хлеб (Агнец) са великом побожношћу полаже га на свети дискос. Господе Исусе Христе. на Жртвеник. Свештеник произноси почетни возглас Литургије: „Благословено царство Оца и Сина и Светога Духа. не изговарајући никакве молитве проскомидије. затим целивају: свештеник свето Јеванђеље. јер су Дарови већ освештани“. После сваког антифона. помилуј нас“. па се стога претходно обавља преношење Пређеосвећеног Агнеца са Престола на Жртвеник.Пред почетак Литургије не читају се уобичајене молитве. Појци одговарају: „Амин“ и даље почиње вечерње читањем предначинатељног псалма 103: „Благосиљај душо моја Господа…“ Свештеник за то време откривене главе чита пред Царским дверима молитве вечерња. а ђакон свети Престо. кади Престо са Агнецом који лежи на дискосу. него се свештенослужитељи трипут поклоне пред светим Престолом са речима: „Боже. прве три од светилничних.

улива у Путир вино и воду. осим две паримое Триода читају још и паримије празника. а кога су они најавили. били просвећени истом светлошћу Божијом која и данас све просвећује. чиме као да показује да су праоци и пророци. четврте и пете седмице Великог поста – Обретење главе светог Јована Крститеља 24. и чини свећњаком знак крста. такође из Триода. чиме оне који се моле подстиче на посебну пажњу и побожност. На „Слава. После певања прокимена ђакон се обраћа свештенику (а на архијерејског служби протођакон архијереју) говорећи: „Заповедите!“ Свештеник (или архијереј). у оним случајевима када се на литургији Пређеосвећених Дарова чита Јеванђеље. Историјски. узевши обема рукама кадионицу и свећу на свећњаку (архијереј трикирију). вход се увек врши са Јеванђељем. марта. Уопште. Паримије празника се читају још и у навечерје празника Благовести Пресветој Богородици 24. покрива дискос и путир покривачима. ова свештена радња се објашњава тиме што су у старини у дане свете Четрдесетнице оглашени који су се припремали за крштење пре изласка из храма осењивани упаљеном свећом. Затим се окрене на запад ка народу и громко говори: „Светлост Христова просвећује све и сва“. при чему сви који се моле падају ничице клањајући се до земље. фебруара и Четрдесет мученика 9. а такође у дане храмовних празника. Но. По завршетку катизме и треће мале јектеније следи певање „Господи возвах“ и стихира којих на литургији Пређеосвећених Дарова увек има десет. ако то навечерје падне у среду или петак када се служи Пређеосвећена литургија. Након входа и уобичајеног певања „Свјете тихиј“ произноси се прокимен из Триода читају се две паримије. смерно стојмо!“. марта. Одмах затим следи читање друге паримије из књиге Прича. Ово се обично обавльа уз отворене Царске двери. среду. савија антиминс и полаже на њега свето Јеванђеље. треће. као што то бива у дане празника и у прва три дана Страсне седмице. треба 5 . стоји пред светом Трпезом. По окончању прве паримије Царске двери се отварају и чтец говори а појци певају други прокимен. друге. Затим се враћа светом Престолу. као знамењем благодатне светлости Христове. док друга – из књиге Прича – говори о Божанској премудрости коју покајани грешници треба да траже ако заиста желе да исправе свој греховни живот и да угађају Богу. Тако бива на Пређеосвећеној литургији за празнике великих Светих. кроз Искупитеља Који се јавио у свету. ако ти празници падну у уторак. четвртак. и кади Свете Дарове. Током свете Четрдесетнице прва паримија је увек из књиге Постања. И ниње“ отварају се Царске двери и обавља се вечерњи Вход са кадионицом. чија су дела управо читана и још ће се читати. За време читања паримија Царске двери се затварају. гледајући на исток. говорећи: „Премудрост. Понекад се на литургији Пређеосвећених Дарова. петак и суботу. коју треба да добију у светом Крштењу на крају Великог поста (обично на Велику Суботу). Она показује човеков пад у грех и његове погубне последице.

Према Типику чтец или свештеник. Појци (лева певница) припев: „Да исправитсја молитва моја“. После тога чтец (односно појац) пева прву половину првог стиха: „Да исправитсја молитва моја. 6 . жертва вечерњаја“. Господе. По завршетку читања паримија свештеник говори чтецу: „Мир ти“. стојећи пред Царским дверима. јако кадило пред Тобоју. а појци (односно хор) довршавају другу половину: „Воздјејаније руку мојеју. вонми гласу мољенија мојего. ово певање налик је певању великог прокимена. Господи. Појци (из десне певнице) певају исти стих који служи и као припев. жертва вечерњаја“ („Нека узиђе молитва моја као кад преда Те. возвах к Тебје. и двер огражденија о устнах мојих“ („Постави. стојећи пред Жртвеником. а ђакон уставши са колена креће за н>им. јако кадило пред Тобоју“. Поредак овог певања је следећи: Чтец пева први стих: „Да исправитсја молитва моја. почуј ме.знати да се вечерње. стражу око језика мога. Чтец устаје и говори четврти стих: „Не уклони сердце моје в словеса лукавствија. псалма са припевом за сваки стих: „Да исправитсја молитва моја…“ („Нека узиђе молитва моја…“). храњеније устом мојим. Одмах затим следи певање умилних стихова 140. који. Док се ово пева свештеник узима кадионицу са тамјаном и стојећи у олтару пред светом Трпезом кади. преклони пред њим колена и остане тако до краја певања „Да исправитсја“. услиши мја. кади до краја певања „Да исправитсја…“ А свештеник се враћа пред свети Престо. које се савршава у навечерје празника. к Теби вапим. да не измишља изговоре за грехе“). непшевати вини о гресјех“ („Не дај срцу моме да застрани у зле помисли. и чувај врата уста мојих“). Појци (из леве певнице) певају исти припев: „Да исправитсја молитва моја“. а појци после сваког стиха певају припев. Чтец устаје и говори трећи стих: „Положи. Приликом певања последњег стиха: „Не уклони сердце моје…“ свештеник одлази ка Жртвенику. воздјејаније руку мојеју. односи већ на сам дан празника. У таквим случајевима Свеноћно бденије за празник не почиње вечерњем. а певнице певају припев уз сваки стих. Свештеник кади пред Жртвеником три пута и даје ђакону. него великим повечерјем. услед чега се певају стихире празника и читају његове паримое. уздизање руку мојих као принос вечерњи“). пева ове стихове. сједињено са литургијом Пређеосвећених Дарова. услиши глас мољења мога кад завапим к Теби“). Чтец устаје и говори други стих: „Господи. а ђакон: „Премудрост“. Зато је оно у појачким зборницима и називано „Великим прокименом“.[3] На тај начин. Појци (десна певница) припев: „Да исправитсја молитва моја“. У данашње време је готово посвуда обичај да ове стихове на средини цркве певају три појца[2]. вњегда возвати ми к Тебје“ („Господе.

После великих поклона у дане спомена великих светих и храмовних празника произноси се прокимен и читају се Апостол и Јеванђеље. а заједно са појцима из певнице и сав народ који се налази на тој страни храма. У време јектеније за оглашене.Типик прописује народу и појцима (у певницама) да час клече. Током Страсне седмице чита се само Јеванђеље. као и обично. Сходно томе. пева посебна песма: „Ниње сили небеснија с нами невидимо 7 . Приликом последњег певања „Да исправитсја…“ сви. Типик прописује да припев певају десна и лева певница наизменично. За време сугубе јектеније произноси се иста тајна молитва као и на потпуној Литургији и распростире се антиминс баш као на потпуној Литургији. много шта пева и народ. сада и увек и у векове векова. Када се отпева „Да исправитсја“. са Којим су благословен. где Типик прописује да на богослужењу. На тај начин на самом почетку певања сви осим чтеца који пева „Да исправитсја…“ и свештеника који кади у олтару. они преклањају колена. а час устају. не само појци из певнице која пева. са Пресветим и Благим и Животворним Твојим Духом. него и народ на тој страни. при чему се каже да стоје. прописано је да се чине три велика поклона. распростире се читав антиминс и предстојатељ током завршног возгласа крстолико осењује антиминс сунђером.“ Затим се. за време певања стоје. После читања Јеванђеља. Затим чтец клекне на колена а појци из десне певнице и народ на десној страни храма устаје и пева припев: „Да исправитсја…“. од крстопоклоне среде „за браћу која се спремају за свето Просвећење“ произноси се нарочита јектенија са тајном молитвом за оглашене и завршним возгласом свештеника „Јер си Ти просвећење наше…“ Уз следеће две мале јектеније читају се посебне тајне молитве. који потом целива и полаже на десну страну изнад антиминса. клече на коленима. уместо Херувимске. Прописано је да се при томе отварају Царске двери. или после великих поклона ако Јеванђеље није читано. али у пракси је углавном уобичајено да се отварају. при чему се говори молитва: „Господе и Владико живота мога“. осим појаца. јектенија за оглашене и две мале јектеније верних. Пошто је у старини међу оглашенима било оних који су се припремали да крштење приме на Велику Суботу. баш као и свако друго мољење. Многи сматрају да је произношење заупокојене јектеније на литургији Пређеосвећених Дарова неумесно. У многим богослужбеним књигама ово је јасно означено речима: „народ говори“. не преклањајући колена. а друга јектенија завршава се нарочитим возгласом свештеника: „По дару Христа Твога. А сваки пут када заврше своје певање. не преклањајући колена. Важно је приметити упутство из поглавља „О поклонима“. следи уобичајени поредак Литургије: сугуба јектенија. Они који певају. оне према Типику током певања „Да исправитсја“ не би требало да буду отворене. јер ова Литургија не може да се сматра умилостивљујућом жртвом за упокојене. укључујући и чтеца и свештеника клече на коленима. но неки сматрају да је то помињање допустиво.

него свештенослужител. почев од речи „Вјероју и љубовију приступим…“ Након постављања Светих Дарова на Престо свештеник скида покриваче са њих. држећи га уз прса. Алилуја. Ако у Литургији учествује неколико јереја. На почетку ове песме отварају се Царске двери. Типик прописке да се након уношења Светих Дарова чине „три поклона“. Ђакон иде напред и кади. него након Великог входа одмах следи припрема верујућих за причешће. Затим као и на потпуној Литургији свештеник и ђакон се три пута поклоне. Након уношења Светих Дарова у олтар сви устају и појци довршавају другу половину песме: „Ниње сили небеснија“. Алилуја. присутноме у Светим Тајнама. Алилуја. да причасници вечнога живота постанемо. читајући сваки пут: „Ниње сили небеснија…“ После тога целивају Престо и одлазе ка Жртвенику како би започели Велики вход. ево већ принесена тајанствена Жртва долази. али само до половине. иако Типик то не каже изричито. ђакон произноси исту прозбену јектенију која се произноси и на потпуној Литургији пре „Оче наш“. затим кади три пута. али онај ко кади не излази на амвон. Алилуја“ („Сада Небеске Силе с нама невидљиво служе: јер ево улази Цар славе. које су претходно у потпуности освештане. свето Предложение и свештеника. говорећи тихо: „Боже. док кади може у себи да чита 50. узима воздух и ћутке га полаже на плећа ђакону. они ништа не говоре. а други Чашу. Ђакон кадИ свету Трпезу наоколо три пута. Сам пак узме у десну руку свети дискос и стави га себи на главу. Молитва херувимске песме се не чита. Крећући се од Жртвеника кроз северне двери. кади га и њиме са миомирисом покрива Свете Дарове. Особености овог Великог входа су следеће: Пред Жртвеником свештеник се само клања три пута. псалам. Ово полузатварање завесе одговара њеном затварању и отварању на потпуној Литургији. Пошто на литургији Пређеосвећених Дарова нема самог освештања Дарова. али она почиње речима: „Допунимо вечерњу молитву своју Господу“. У пракси кади се читав олтар. Алилуја“). свечано праћена. јер тамо је она потпуно затворена до „Вјерују“. певнице и народ.служат: се бо входит Цар слави. Са вером и љубављу приступимо. ништа не говорећи. да причастници жизни вечнија будем: Алилуја. Свештеник за то време чита нарочиту тајну молитву у којој се моли за достојно причешћивање Светим Тајнама и закључује јектенију возгласом који је уобичајен и за потпуну Литургију: „И удостој нас. јер је помињање већ обављено на оној Литургији на којој су ови Дарови освећени. се жертва тајнаја совершена дориноситсја. на којој се моли „За предложене и пређеосвећене пречасне Дарове“. очисти ме грешног“. 8 . вјероју и љубовију приступим. у леву руку узме свети путир. нити кади иконостас. Обично се чине три велика поклона уз читање молитве „Господе и Владико живота мога“. После Великог входа навлачи се завеса. Владико…“. а затим остаје отворена до возгласа „Светиње светима“. онда старији носи дискос. узима воздух са ђаконових плећа. па на Царске двери до Престола. За време преношења Божанских Светих Тајни сав народ у храму и појци падају ничице клањајући се како доликује Христу Богу.

мада је вино освећено стављањем частица Светих Тајни. ђакон. Боже. онда ђакон не пије из Чаше. При томе се навлачи и друга половина завесе. без ђакона. и у векове векова“. и говори гласно: „Пређеосвећене Светиње светима“ (За то време сав народ у храму пада ничице клањајући се. Алилуја“. Даље следи све по реду као и на потпуној Литургији. говори: „Дај ми. људи Твоја…“. показује га са двери народу уз уобичајени возглас: „Са страхом Божијим. јер је то већ учињено на потпуној Литургији. даје се пречасно и пресвето и пречисто Тело и Крв Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Приликом кађења Светих Дарова свештеник ништа не говори. Отварају се Царске двери и ђакон. не врши се узношење Агнеца. говори: „Теби. Ако има мирјана који се причешћују. на отпуштење грехова твојих и на живот вечни“. Свештеник чита благодарну молитву. која не могу да прогутају частицу тела Христовог. оно није претворено у Божанску Крв. гледа према народу и тајно говори: „Благословен Бог наш“ са возгласом: „Свагда. дајући му частицу. Појци као и обично певају: „Да исполњатсја уста наша…“ Ђакон 9 . хвала Јего во устјех мојих“ („Благосиљаћу Господа у свако време. Јер. на Пређеосвећеној литургији не причешћују. уместо „Благословен грјадиј“ („Благословен који долази“). Алилуја. Свештеник скида воздух са дискоса и путира. Његово прослављање јеуустим мојим“). јако благ Господ: Алилуја. За време причешћа појци као и обично певају: „Тјело Христово примите“. владико. а сасвим малу децу. не подижући га. Слично говори и када се сам причешћује. појци певају: „Хлеб небесниј и чашу жизњи вкусите и видите. примивши свети Путир из руку јереја. и полаже частицу ИС у путир. а ђакон налива теплоту. сада и увек. Потом следи причешћивање свештенослужитеља које има следеће особености: пошто је тело Христово натопљено Његовом крвљу. А свештеник. Алилуја. А ако свештеник служи са ђаконом. јер после треба да употреби Свете Дарове. прилазећи да би добио Свете Дарове. а ђакон полаже све частице које су преостале на дискосу у свети Путир и покрива га. Једино што свештеник са великим страхом и побожношћу пружа руку испод воздуха којим су покривени Свети Дарови. уз исте речи као и на потпуној Литургији. Алилуја. За време причешћивања свештенослужитеља пева се причастан: „Вкусите и видите. и разлама свети Агнец на четири дела. Дакле. вером и љубављу приступите“. ђакону (име). они се причешћују као обично. После тога следи благослов свештеника са речима: „Спаси. јако благ Господ. такође ништа не говорећи. он не пије из Чаше пре но што употреби Свете Дарове на крају Литургије.На тај возглас појци одговарају молитвом Господњом: „Оче наш“. него узевши свети Путир и окренувши се ка дверима. а појци. ништа не говорећи. певају: „Благословљу Господа на всјакоје времја. дотакне се руком животворног Хлеба. Алилуја“. и устајући пева: „Један је свет…“). пречасно и пресвето Тело и Крв Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа“. Ако свештеник служи сам. А свештеник пије из свете Чаше и при томе ништа не говори.

10 . уторка и среде Страсне седмице. У Србији служебник Пређеосвећене литургије апостола Јакова издао је 1996. са уставним упутствима из Типика Храма Гроба Господњег). него на српском. На Велику Среду после „Буди имја Господње“ чита се молитва преподобног Јефрема Сиријског „Господи и Владико“ са три земна поклона. у Солуну (друго. псалам: „Благословљу Господа…“ („Благосиљам Господа…“). Даље следи „Слава Тебје Христе Боже…“ и уобичајени отпуст Литургије. Протојереј Јован Шо је иначе настојатељ Свето-Тројицке парохије РПЦЗ у граду Милвоки. будући да се служи после вечерња. а потом свети чији је спомен наредног дана. у Атини и 1979. године епископ Банатски Хризостом. Служебник Јерусалимске цркве из 1995. помиње се најпре свети који се празнује. године. Ово издање састоји се од четири засебне књижице са целовитим текстом служби среде 4. При томе не треба сметнути с ума да се ова Литургија.произноси уобичајену благодарну јектенију после причешћа: „Прости примше…“ („Ми који смо примили…“). Дели се нафора. већ односи на следећи дан. садржи читав текст ове службе. те се стога помињу свети следећег дана. Словенски превод начинио је протојереј Јован Шо према грчком Јерусалимском Литургикону из 1995. У њој свештеник моли Бога да нас Он удостоји да се „добрим подвигом подвизавамо. да ток Поста завршимо… главе невидљивих змија размрскамо… и да неосуђено достигаемо поклонити се светом Васкрсењу“. Даље чтец чита речитативом или појци певају 33. седмице Великог поста и понедељка. штампаних не на црквенословенском. Само на литургији Пређеосвећених Дарова која се служи у дане празника. Чита се посебна заамвона молитва која почиње речима: „Господе Сведржитељу“. исправлено издање. Појци певају: „Амин“ и „Буди имја Господње“ три пута. *** Преузето са: «Светосавље» Напомене: [1] У Грчкој савремена издања објављена су 1955. по благослову патријарха Диодора. или Јерусалимски Литургикон (Λειτουργικον Ιερουσαλημων). године. Његов превод значајан је због тога што омогућава поређење са другим историјским чињеницама везаним за питање Пређеосвећене литургије.

Српска пракса је нешто другачија: свештеник (који је до тада окадио свету Трпезу.2016. Предложена. Затим свештеник устаје и чини три метаније. пређеосвећене свете Дарове и Горње место) остави кадионицу. јако кадило пред Тобоју“. а сав народ наставља песму устајући: „Воздјејаније руку мојеју.[2] Руска пракса. преузето са сајта: http://manastirvavedenje.06.org/arxiepiskop-averkije-taushev-liturgija-predjeosvecenixdarova/ дана: 22. 11 . клекне пред Престо и сам пева последње: „Да исправитсја молитва моја. [3] Ово је руска пракса. жертва вечерњаја“. За то време сви присутни у храму клече.