You are on page 1of 6

11. 10. 2012.

Avangardni

aktivizam

i

dinamizam

Avangardni pokreti insistiraju na kretanju; vreme je u kretanju, ono ima progresivni
tok i percipira se kroz promene stanja. Sam koncept vremena podrazumeva
promenu, a promene su konstantne. Jedna od važnijih ličnosti ovog doba (tj. sa
kraja 19. veka) jeste Čarls Darvin koji predstavlja jednu od nekoliko tačaka
strukture modernosti kao što su to i neki drugi pojedinci: Sigmund Frojd (18561939), Fridrih Niče (1844-1900) i Karl Marks (1818-1883) sa svojom ideologijom
socijalizma. Njegovo najznačajnije delo je Komunistički manifest koji postavlja
osnovne ideje koje će kasnije uticati na formiranje i širenje komunističkog pokreta u
svetu. U pisanju tog manifeta učestvovao je i Fridrih Engels.
Niče je bio znameniti filozof s kraja 19. veka i njegova koncepcija poimanja
vremena se potpuno razlikuje od Darvinove teorije. Darvinistička koncepcija je
evolucionistička; on smatra da se čovek razvija i nastaje u evolucionarnom toku od
nižih ka višim bićima, to je slično i hrišćanskoj teoriji koja je kreacionistička – svet je
nastao u nekom trenutku, tako što ga je stvorio Bog.
Prema
evolucionističkoj teoriji promene se dešavaju u sledu, linearno, tu nema povratka u
prošlost, ide se ka budućnosti, ka progresu. To je koncept stalnog napretka u
odnosu na Ničea koji smatra da je sve ciklično i da se vrti u krug. „Večno vraćanje
istog.“
Avangarda kao
i Darvin gleda u budućnost, dok prošlost ostavlja za sobom tamo gde joj je i mesto.
Vladimir Majakovski, ruski književnik kaže: „U muzeje i biblioteke treba podmetnuti
bombe i sve to porušiti.“ I pored takvih slaganja ceo korpus Avangardnih pokreta
nije bio homogen i bez sukoba unutar jedne sredine. Dadaizam je npr. bio
ekstremno radikalno nihilistički pokret, koji je smatrao da je neophodno rušenje
svega. To je pokret koji neće ništa da ponudi, pokret paradoksa i protivrečnosti. On
Russolo
ne nudi nikakav projekat čak ni za budućnost. Sa druge straneLuigi
kapitalizam
gradi taj
Dynamism
of
an
Automobile,
san o budućnosti, o lepoj budućnosti koju treba da stvori. Između Dade i Futurizma
1912-13
postoji mnogo konflikta.
Slikar futurizma, koji radi u skladu
sa tom pričom o aktivizmu i
dinamizmu u slikarskoj
reprezentaciji. Gubi se jasna figura,
oblik, granice, javlja se ideja
kretanja, kosmičkog dinamizma,
beskonačnog kretanja linije sile i
stanje sveopšte prožetosti u slici.
Predmet se prožima sa okolinom,
ambijent nije naznačen. Kao da
automobil probija kroz vazduh, ali
to nije ni bitno, da se tako slika ne

on pročišćuje i čisti. Futuristi imaju potpuno apologetski odnos prema industrijskom progresu koji ne ide u korist pokretima koji u tom trenutku postoje. U svom ekstremitizmu futurizam sledeći svoje težnje vremenom dolazi do toga da pozitivan prema ratu. zdrave nadmoćne jedinke opstaju dok druge propadaju. Rat nije viđen kao defekt već kao nužna stvar koja će doprineti srećnijoj budućnosti. pa samim tim i vrste. Sa druge strane Dadaisti smatraju da je taj ima isti rat finalni odnos produkt svega onoga što je najnegativnije i što sa sobom nosi građansko i buržoasko društvo. sito iz kog će se odvojiti žito od kukolja. Prvi svetski rat je bio prava klanica i to nije nepoznato. Boccioni. Njima se dogodilo to da su oni . Marineti je to opisivao na svoj način: “Rat je jedina higijena sveta. To je već pozna faza futurizma u kojoj dolazi do spoja futurizma i fašizma.” Reč je o tome da vrste postoje ili opstaju u zavisnosti od svoje snage ili moći.Marinetti. Sant 'Elia and Sironi at Gallarate in 1915. on je filter. Rat je jedan od vrhunskih manifestacija aktivizma i dinamizma. Rat je higijena sveta. dok se Marineti kasnije priključuje Musoliniju. Umetnici koji su podržavali rat. To je jednostavno prirodna selekcija koja dovodi do pozitivnog ishoda – očuvanja zdravlja. Ruski futuristi koji su bili bliski Italijanima bili su protiv rata.

„Staru umetnost treba uništavati kao imperijalističku vlast. a ne da se modifikuje. Ovde je reč o ekstremnom aktivizmu.“ . Lazar Markovich Lissitzky Avangardni pokreti žele da participiraju u najširem javnom prostoru. Ovo je delo velikih razmera. revolucije mnogi protagonisti su procepu njegovo tkivo. Primetna je plošna crvene boje. Negativizam je opšte mesto na nivou programskih koncepata koji se protive starom svetu. primer Odnos avangardnih ideje je vrlo blizak. koji manifestuje negativan stav ka prošlosti.“ Staro treba radikalno da sa ukolni u temelju. godine nakongovora. ubrzo to potisnuli jer je anarhizam podrazumevao odsustvo svake vlasti. Ovo je forma.čak je postojao i časopis „Anarhija“. društvu. Jedan od značajnijih ruskih umetnika je Aleksandar Rodčenko.postali slepi za negativne strane evolucije. Ovi umetnici često imaju anarhistički temperament. Boljševici su izlazili sanarušavaju anarhističkim idejama. tuci bele crvenim klinom. jer neće svet bez toga propasti. Sve što čini korpus dominantnih vladajućih konvencija ovde se ne priznaje. avangardni pokreti su Trougao označava proletersku boljševičku apstraktnog i redukovanog lapidarnog Krhotine koje nastaju u tom bliski anarhističkim idejama. jezika. El Lisicki piše na ovoj slici: “Udri. tehnologije i svega sličnog. treba poći od nule i to zagovaraju mnogi avangardni pokreti. tabula rasa. pa je imao negativan stav prema državi. aristokratiji i sve to u korist novog. 1917. On se pokreta ubada ui političke srce starog sveta i njegove ideologije. Oni hoće da budu aktivni na javnoj sceni. pa tako i u Rusiji nastaju neki pokreti ruske avangarde. Svet treba da bude kao prazan list hartije. primer plakata ili bilborda i na njemu se jasno demonstrira aktivistički stav. Vladimir Majakovski: „Ja pišem nihil preko svega što je do sada učinjeno. koji je imao nadimak Anti jer je bio stalno nešto protiv.” On time iskazuje nedvosmisleni stav prikazujući sukob između belog kruga i crvenog klina (trougla).

Mladi umetnici nastupaju militantno. slika i skulptura „Boćonijeva pesnica“ „Pesnica“ reč koja efektno govori o ovim umetnicima i njihovom porivu ka destrukciji. To su ekstremno različite pozicije – krećemo se od fotelje do šamara i to u vrlo kratkom vremenskom periodu. Šamar je usmeren prema svemu što čini vladajući ukus. Šamar je akt i agresija. Puškin. Četiri-pet godina pre dela ovih umetnika stvarao je Anri Matis koji je u svojim „Beleškama slikara“ govorio kako bi umetnost trebala da bude poput tople fotelje za odmor. destruktivizam koji vodi ka sukobu. On svedoči o nekim psihološkim Đakomo Bala. On je suprotnost akademskom kultivisanom obrazovanju.„Šamar društvenom ukusu“ Manifest ruskih futurista. Akademija. Tolstoj – sve to treba izbaciti sa parobroda savremenosti jer oni tu ne pripadaju. To su upravo razlike između ranih .

Na kraju te seanse zaključak bi bio daidejom su svi oni i umetnici. da drži do sebe. sukob. agresivni. oštre uglove.modernih i ovih pokreta. Marginalizovan su se publiku. nesigurna. Kabare Volter u Cirihu je prvi kabare gde su se futuristi okupljali. Tamo se svašta dešavalo. Ovde imamo neke klinove. Umberto Boccioni A Futurist Evening in Milan.. da budu glasni. Ovi umetnici su skloni da lupe pesnicom od sto. 1911 Kabare je najbolja reč za mesta okupljanja ovih umetnika. šiljke. tu su se umetnici ponašali provokativno. bučni. drvene kašike u džepovima.jei publika potcenjuju. da isti. pasivna i treba joj mnogo provokacije da biskandalozno. David Burljuk Mihail Larionov David Burljuk Oni pišu manifest pod nazivom „zašto bojimo i slikamo svoja lica“. da znaprovocirali da vredi i da pokrene. i sve to ilustruje potrebu da se nekonvencionalnost manifestuje u javnom prostoru. ali da ne sa pojedinac treba da se probudi. . agresivno. uradi nešto. odreagovala. Oni bi nosili odela i kravate u drečavim bojama. strele. Sve je to deo umetničkog stava.

Umetnička dela često ne nose nikakva značenja koje je uneo Dišan (l. Značenja su promenljiva kategorija. Toliko se značenja unosi u nju pa ona poseduje tragove raznih vremena. *Film Kabare prati dešavanja za vreme nacizma. ona u sebi više ne nosi ono što je Leonardo zamislio. Maljevič u kolažu lepi fragmente njenog lica preko čega stavlja putaču i natpis da se izdaje stan u Moskvi.Maljevič Prikazan je odnos prema onome što je Mona Liza i ono što ona predstavlja. Mona Liza je postala status kultnog predmeta. . ona ima uzvišen status. I hate what she's become“.vruća zadnjica) otkrivamo nešto što postoji.h.o. akademsku i zastarelu kulturu.o.q. Sada ona označava konzervativnu. Rečenica iz Hičkokovog filma Psiho: „I don't hate her.. pa i sama slika tokom vekova postaje simbol svega i svečega.