You are on page 1of 12

1 Развој цивилне заштите у ЕУ

Концепт цивилне заштите у Европи појавио се почетком 1980-их,
успостављањем паралелних иницијатива Италије и Француске на плану
међународне сарадње у области заштите и ублажавања последица
катастрофа. Обе земље, препознавши растућу социјалну бригу над
разорним

потенцијалима

катастрофалних

догађаја,

покренуле

су

повољан период сарадње. Француска је 1980. године израдила Процену
изложености ризицима, којом су идентификоване геофизичке особине
животне средине, уз потенцијалне природне и вештачки изазване
хазарде. Истовремено, у Италији су национални стручни савети, слично
француском моделу, спровели опсежну анализу природних и техничких
опасности и мера за ублажавање ризика.1
Државе су развијале систем заштите, чији је опсег зависио од самог
положаја земље и њене изложености природним појавама, тако да је у
оквиру

Европе

постојала

значајна

диференцијација

у

експертизи

суочавања са различитим опасностима. Управо је та разлика указала на
предности међународне сарадње и ефикасности у стварању заједничког
флексибилног система цивилне заштите који би се темељио на начелу
солидарности. У својој најједноставнијој форми, цивилна заштита је
замишљена

као

активност

ублажавања

последица

катастрофа,

спровођења мера превенције и заштите на бази размене и изградње
специфичних знања, способности и капацитета између држава.
Европски развој цивилне заштите се од почетка темељио на равнотежи
националне одговорности и европске солидарности. 2 Изградња једног
солидарног система сарадње је

свакој држави требала да омогући

1Извор: Konstadinides, T. (2011). Civil Protection in Europe and the Lisobn 'solidarity
clause': A genuine legal concept or a paper exercise. Uppsala : Uppsala Universitet.

2 Извор: Bara, C., & Doktor, C. (2010). Risk Analysis: Cooperation in Civil Protection:
EU, Spain and the UK. Zurich: CSS.

непристрасности и аутономности. у оквиру Европске комисије. која је укидањем Европске заједнице 2009. Stockholm: Swedish Defence Research Agency. године у оквиру Европске заједнице3. Европска цивилна заштита је прогресивно формирана путем билатералне и мултилатералне сарадње држава и њихових националних организација. године доношењем 3 Извор: Ahman. 1992. поштујући начела хуманости.ефикасније испуњавање њене одговорности према својим грађанима и заштиту њихових живота и средине у случају ванредних ситуација. ECHO хуманитарне активности спроводи у складу са међународним хуманитарним правом. Будући да је иницијална сарадња пре свега била усмерена на управљање великим пририодним катастрофама. У циљу боље координације и вођења хуманитарних активности. неутралности. али је задржала постојећу скраћеницу ECHO. Следећи битан помак у продубљивању заједничке сарадње у области цивилне заштите је остварен 1999. одговорност за ову област је припала Генералном директорату за заштиту животне средине у оквиру Европске комисије. T. године преименована у Биро за хуманитарну помоћ и цивилну заштиту Европске комисије. Форимрање Бироа је било кључно за успостављање тела са званичним мандатом заштите и пружања помоћи жртвама катастрофа природног или људског фактора као и жртвама ратних сукоба. као инструмент координанције држава чланица у слуачају елементарних непогода. године основана је Канцеларија за хуманитарну помоћ Европске заједнице (ECHO). (2009). The Lisbon Treaty and Civil Protection in the European Union. . као и са институцијама ЕУ. Формално је као институција међународне сарадње формирана 1985.

5 2 Успостављање и развој Механизма Од билатералне сарадње. Законодавни оквир Механизма је успостављен још 1985. 5 Извор: Исто 6 Извор: Konstadinides. крајњи циљ је био формирање заједничког оперативног система са могућношћу ефикасног одговора на све кризе у оквиру ЕУ и ван ње. преко координације активности са органима ЕУ. . све до форимрања ECHO. C. 4 Овај програм имао је за циљ допуњавање активности држава чланица на националном и субнационалном нивоу путем заједничких пројеката. год на састанку министара у Риму. Civil Protection in Europe and the Lisobn 'solidarity clause': A genuine legal concept or a paper exercise. приправности и природним катастрофама.Акционог програма (CAP) у области цивилне заштите.6 Одлуком Савета Европе. са циљем ојачања сарадње и помоћи у интервенцијама цивилне заштите у ванредним ситуацијама узрокованим природним непогодама.. Uppsala : Uppsala Universitet. од којих је најзначајнија донета у jулу 1991. C. Акциони програм је поставио фокус на поље превенције. 4 Извор: Bara. Spain and the UK. у октобру 2001. године успостављен је Механизам Заједнице за цивилну заштиту. (2011). након чега је уследило усвајање бројних резолуција из области цивилне заштите. (2010). а одговора на представљао катастрофе је одскочну изазване даску за формирање Механизма цивилне заштите ЕУ. & Doktor. којом су прокламовани основни принципи међусобне помоћи између држава чланица у случају природних или техничко-технолошких катастрофа. Risk Analysis: Cooperation in Civil Protection: EU. Zurich: CSS. T. курсева и вежби. у складу са Декларацијом солидарности. године.

9 Током година. Механизам се развијао у складу са растућим тендецијама за међусобном разменом искустава и побољшања сигурности људских живота. како би се створио један кохерентнији систем свеобухватне хуманитарне делатности у оквиру и ван граница ЕУ. Савет је донео одлуку о успостављау Финансијског инструментa цивилне заштите који је покрио неопходне финансијске аспекте потребне за функционисање Механизма.“8 2010. којим се унапређује координација и подршка активностима на плану ефикасније превенције. чиме је спектар деловања проширен и на заштиту од техничко-технолошких несрећа. T. године донела нови закон о Механизму цивилне заштите Европске уније.7 Лисабонским споразумом (Реформски уговор). који је ступио на снагу 2009. године надлежност над Мехнаизмом прелази са Генералног директората за заштиту животне средине на Биро за хуманитарну помоћ и цивилну заштиту (ECHO). а чланом 196 цивилна заштита је успостављена као област „заједничке надлежности“ између држава чланица и ЕУ. имовине и животне средине. . Исте године. допуњавању и координацији активности спроведених од стране држава чланица у случају ванредних ситуација. The Lisbon Treaty and Civil Protection in the European Union. Комисија је 2013.Ревидираном одлуком Савета 2007. године. године. (2009). надлежност Механизма је проширена и на интервенције цивилне заштите у случају катастрофа изазваним људским фактором. Динамика 7 Извор: Исто 8 Извор: Исто 9 Извор: Ahman. Stockholm: Swedish Defence Research Agency. припреме и одзива приликом ванредних ситуација. а састоји се у „подршци. цивилна заштита је усвојена као сектор формалне политике ЕУ.

од тога преко 130 интервенција ван европског континета на преко 300 криза широм јужне Америке. године.pdf 11 Извор: Исто . земљотрес на Хаитима 2010. Механизам цивилне заштите ЕУ је активиран 226 пута. а такав прогрес ће бити неопходан и у будућности с обзиром на растуће изазове.pretnje. Ангажовање Механизма Од свог настанка 2001.europa. Такође. 10 Да је Механизам не само европски. епидемија еболе у западној Африци 2014. од слања хуманитарне помоћи. Азије и Океаније. северне Африке. већ и светски систем цивилне заштите. и земљотреси који су погодили Непал 2015. године.eu/echo/files/aid/countries/factsheets/thematic/ERC_en. до септембра 2015. Блистог истока. североисточном Ираку и Сирији. експертских тимова за процену. доказује и учешће у пружању помоћи током неких од највећих катастрофа овог века као што су урагани Катрина и Рита у САД 2005. године. вредно је напоменути и ангажовање хуманитарне помоћи Механизма у условима конфликтних ситуација какве су у источној Украјини.11 Ангажовање Механизма обухвата све видове помоћи.техничко-технолошког напретка и климатских промена је условила већу потребу за повећањем флексибилности и ефикасности Механизма у одговору на ванредне ситуације. rizike. јединица цивилне заштите до пружања информационе и логистиче подршке. 10 Извор: http://ec. тајфун Хајан на Филипинима 2013. земљотрес и нуклеарна катастрофа у Фукушими у Јапану 2011.

хеликоптери и . шаљу се ватрогасно-спасилачке јединице. Европски систем за праћење шумских пожара (EFFIS) врши мониторинг 24/7 и процењује степен ризика од настанка пожара. у оквиру модула заштите од пожара. Готово су редовна појава на тлу Евопе. Шарено-цивилна заштита и хуаманитарна помоћ) Шумски пожари Шумски пожари су фактори угрожавања који у кратком временском року могу нанети велику привредну и еколошку штету.Прилог 3: Ангажмани Механизма 2002-2012 (Зелено-активација цивилне заштите. тимови за процену. По активацији Механизма. Жуто-хуманитарна помоћ. углавном настају током врелих таласа и врло често њихов интезитет премашује националне капацитете и захтева међународну помоћ.

Luxembourg: Europen Communities. од оснивања Механизма цивилне заштите највећа пажња је управо посвећена унапређењу система заштите од поплава. 23. активиран је и модул за санацију поплављеног подручја и пречишћавање воде. Спашено и евакуисано је 31. године.канадери. С обзиром да је преко 20 милиона становника насељено на подручјима угроженим поплавама. . као у случају пожара у Шведској 2014. маја. Србија је првобитно затражила активацију модула пумпи за воду високог капацитета. 36 стратешко-симулационих вежба.000 је пружена помоћ. а следећег дана и снаге за претрагу и спасавање на води и хеликоптере за евакуацију.12 Спремност Механизма се нарочито нашла на тесту током незапамћених мајских поплава које су погодиле Србију и Бих 2014. Све укупно. уз потрошених 35 милиона € за преко 100 пројеката превенције и припреме. The European Community Civil Protection Mechanism Training Programe. године. За обе земље је обезбећно преко 80 сателитискх снимака путем COPERNICUS-а уз активно коришћење податка прибављених преко EFAS-a. Механизам цивилне заштите је Србији упутио помоћ из 9 земаља. године. а 180.000 хекатара шуме или у Грчкој којој су такође упућени канадери из Франсуске током исте године.879 људи. где је пожаром било захваћено 10. коју су чинила 22 тима са укупно 563 члана. маја 2014. Поплаве Поплаве представљају највећу природну претњу европском континенту. Обе земље су затражиле активацију Механизма 15. одржано преко 7. а у оквиру европских интервентних снага активно је чак 17 модула заштите од поплава. Механизам је 12 Извор: (2009). У оквиру ове области ангажовано је преко 800 експерата.500 курсева.

eu/echo/files/aid/countries/factsheets/thematic/ERC_en.europa.обезбедио 430. а њих је пратио траспорт мобилних лабораторија. показала је изазове ангажовања међународне ескпертске помоћи у одговoру на комплексне и крајње непредвидиве кризе. 13 Епидемија еболе Епидемија еболе која је захватила западну Африку 2014. хитно је послато 30 медицинских експерата из Белгије у циљу процене ситуације. DG ECHO 14 Извор: http://ec. Members states collaboration. која је свакодневно радила са медицинским институцијама и центрима на плану котроле епидемије. (2015). the role of the European Union throught the EUCPM. Међународно медицниско особље је било окосница у глобалном одговору на епидемију еболе. Међународним комитетом 13 Извор: Dussart. Механизам је активиран на захтев Светске здравствене организације (WHO) у јулу 2014. Y.000€ за трошкове транспорта упућене помоћи. године. по чему је ERC је од модула медицинске заштите формирао радну групу за еболу. а њихов рад заједно са Светском здравственом организацијом. а Србији и БиХ је обезбеђено 3 милиона € у хуманитарној помоћи. Док је интеграција цивилне заштите и хуманитарне помоћи у оквиру ЕУ била у току. пољских болница.pdf . године. јавила се потреба за хитном интервенцијом на ангажовању свих расположивих капацитета на сузбијању потенцијалне глобалне епидемије.14 С обзиром да је активација била усмерена на земље ван ЕУ. хитно су успостављени дипломатски контакти и установљенее политичке смернице за даље деловање и сарадњу како са међународним организацијама тако и са афричким земљама. медицинског материјала и мобилних тренинг центара. Као први одговор.

15 Укупна финансијска подршка обезбеђена од стране ЕУ је износила преко 1. који је ERC успешно решио у сарадњи са WHO. успостављањем евакуционих тимова који су били спремни да у свако доба транспортују оболеле до специјализованих болница у ЕУ.000 што је пораст од 1000% у односу на 2014.црвеног крста и другим хуманитарним организацијама у периоду од 6 месеци довео је до контроле епидемије. Током првих 8 месеци 2015. Највећи проблем у првим месецима епидемије представљао је недостатак средстава за хитну медицниску евакуацију медицинског особља зараженог еболом. Отворена 15 Извор: Исто 16 Извор: Исто .8 милијарди €.5 милиона €. годину. а само у периоду од јуна до септембра чак 114. око 145. године.000 људи је ушло у Србију преко Македоније. у виду финансијске и материјалне помоћи непоходне за збрињавање сиријских избеглица. године. а захтеви за трошкове траспорта су износили око 15. септембра 2015. Вредан пример солидарности током епидемије у Африци представаља и ангажовање командног брода холандске морнарице „Карел Дурман“ које је обавио две туре за време кризе и доставио хуманитарну помоћ из 10 земаља ЕУ и оргганизација УН.16 Избегличка криза Србија је као пуноправна чланица Механизма цивилне заштите први пут затражила његово активирање 21.

Избегличка криза је покренула питање поштовања основних начела међунардоног хуманитарног права и веродостојности европске солидарности. многи скептици указивали на проблеме неједнаког трентмана интереса држава унутар ЕУ. Civil Protection in Europe and the Lisobn 'solidarity clause': A genuine legal concept or a paper exercise. због чега се многе државе одлучују на унилатералних.htm 18 Извор: Konstadinides. чак и непостојећом рекацијом ЕУ према избегличкој кризи. неефикасном. а национални интереси и суверенитет су стављени у први план. тиме сматрајући да је клаузула о солидарности само валидна на папиру. Солидарност је изостала. превоза и хране постала неопходна. Још су при закључивању Лисабонског споразума. Uppsala : Uppsala Universitet.17 Поред Србије. радикалних мера „заштите“ граница и спровођење националних интереса и пребацивањем одговорности на друге државе. смештаја. хуманитарну помоћ су затражиле и Грчка и Мађарска. ЕУ није показала адекватан одговор на ситацију избегличке кризе. (2011). хуманост стављена у други план.су прихватилишта са капацитетом од око 1500 места. Сем оскудне материјалне помоћи. с обзиром на немогућност да се саме носе са контролом презасићене балканске руте. . Литература и извори: 17 Извор: http://europa. тако да је уместо заједничког решења. T.18 Та тврдња је донекеле и доказана основаном. због политичког момента.eu/rapid/press-release_IP-14-568_en. али је помоћ у виду основног хигијенског материјала.

Radioactive and Nuclear Weapons.eu/echo/files/aid/countries/factsheets/thematic/ERC_en . M. Risk Analysis: Cooperation in Civil Protection: EU.. (2014). New York: RAND Corporation. CBRN Protection: Managing the Threat of Chemical. The Lisbon Treaty and Civil Protection in the European Union.europa. (2006). the role of the European Union throught the EUCPM.europa. C. DG  ECHO Dussart.. Luxembourg: Europen Communities.  http://ec.  Boin. Y. & Sabath. B. C. CBRN resilience in civil protection: the EU contribution.. Ekengren.  Olsson.  Bara. Uppsala : Uppsala Universitet. The European Community Civil Protection Mechanism Training Programe.pdf http://ec. Members states collaboration. & Doktor.  Barnier. The European Union as Crisis Manager: Patterns and Prospects. (2010). Boston: Brill Nijhoff. Zurich: CSS. Crisis Managment in the European Union. & Rhinard.  Chivvis.eu/echo/files/aid/countries/factsheets/thematic/civil_pr  otection_en. Niemeyer. Physical Security and Enviromental Protection. A. T. C. (2009).. (2013). A. B. EU Managment of Global Emergencies: Legal Framework for Combating Threats and Crises..  Richardt. Y. (2009). (2010). EU Civilian Crisis Management: The Record So Far. Biological.  (2009). Hulseweh.pdf . Civil Protection in Europe and the Lisobn 'solidarity clause': A genuine legal concept or a paper exercise.  Dussart. (2014). J. New York: Cambridge University Press. For European civil protection force: Europe aid.  Perdikaris. I. (2015). M. & Poli. S. London: Wiley-VCH.  Konstadinides. F. Spain and the UK. (2014). Stockholm: Swedish Defence Research Agency. T. New York: Springer.. M. London: CRC Press. S. DG ECHO  Govaere. (2011). Ahman. (2013)..

europarl.pdf http://www.eu/echo/files/civil_protection/civil/prote/pdfdocs/Trainin  g%20brochure.europa.pdf http://ec.pdf http://www.eu/echo/funding-evaluations/financing-civil-  protection/civil-protection-exercises_en http://europa.htm .org/files/9346_Europe.europa.pdf http://ec.pdf http://www.1-emergency-response-  centre-ec-dgecho.eurocontrol.europa.eu/echo/files/civil_protection/civil/prote/pdfdocs/Trainin  g%20brochure.europa.unisdr.int/sites/default/files/content/documents/events/ Presentations/130627-2nd-crisis-mngt-item7. http://ec.eu/RegData/etudes/BRIE/2015/557022/EPR   S_BRI(2015)557022_EN.eu/rapid/press-release_IP-14-568_en.eu/echo/files/civil_protection/civil/prote/pdfdocs/cpforu  m2015/ECPF_2015_programme_en.pdf http://ec.europa.