You are on page 1of 3

U život Mateje Bećkovića, u toku jedne šetnje valjevskim korzom :,,u Karađorđevoj

ulici, između Pošte i Suda“ ulazi plavokosa devojka, Vera Pavladoljska. Ona postaje
njegova muza koja ga nadahnjuje da napiše prvu pesmu, prvu knjigu, postaje
njegova prva ljubav, životna saputnica i majka njegove dece.Vera Pavladoljska,
njeno ime, njea ljubavi njea smrt čine pesmu bolnom, emotivno snažnom,
pretvarajući je u vid borbe sa smrću i tužnu pobedi nad njom.
Naslov pesme ,,Kad dođeš u bilo koji grad“ ponavlja se na početku svake strofe i
postaje svojevrsna uvodna formula, sugeriše večnu priču koja se ponavlja, priču o
bilo kom gradu, koju je pisac proverio i osetio na svojoj koži, to je pesnikova lična
priča o jednom gradu, Valjevu, i jednoj ženi, Veri Pavladoljskoj.Tom uvodnom
formulom je uspostavljen ton pripovedanja, kazivanja u drugom licu jednine i
direktog obraćanja pesnika čitaocu. Pesnik svojim životnim iskustvom i iskustvom
smrti suđene osobe, obraća se onome koga to iskustvo tek čeka, onome kome će se
to tek u budućnosti dogoditi i nekome ko tek treba da ode u svoj grad i sretne svoju
ljubav. Zbog toga upotrebljava prošlo vreme kada govori o sebi :,,gde sam i ja
došao“ i buduće vreme kada govori o čitaocu :,,doći ćeš putem kojim si morao doći“.
Mešanjem vremena pesnik želi da stvori jednu priču koja se neprestano ponavlja, ali
nikada na isti način već svaki put drugačije, jer svako ima svoj grad, svoj put i svoju
suđenu ljubav koja mu od nekud, iz dalekih vremena i prostora, dolazi u susret.
Ovo je pesma o ljubavi, o voljenoj i izgubljenoj ženi Veri Pavladoljskoj, ali i o smrti,
odnosno sudbini koja svakoga čeka. Put svakog čovek ispisuje njegov život, to je put
koji se neprestano ponavlja, a koji je u stvari u svakom konkretnom slučaju
jedinstven i neponovljiv. Čudo je svaki susret voljenog bića, svaka ljubav.Lična
ljubavna priča tako postaje opšta priča o događaju koji se ponavlja, ali svaki put na
nov način, priča dobija svojstvo mita. Uspostavlja se odnos između Valjeva, kao
ličnog sudbinskog grada i bilo kog grada u kome će neko drugi naći svoju ljubav i
svoje utočište. Zatim se prikazuje puta kao obaveza kojom se mora proći :,,put kojim
si morao doći“ i koji je određen čoveku i njegovoj sudbini, put koji mu je pisan i koji
se rodio sa čovekom da bi išao svojim putem. Na kraju, uvođenjem pojma ,,one
suđene“ koja se mora sresti na tom putu kojim čovek mora ići, glagol morati
ponavlja se tri puta, čime se potvrđuje važnost i isključuje svaka slučajnost upisanog
i dodeljenog susreta :,,Doćićeš putem kojim moraš doći, i srešćeš onu koju moraš
sresti , na putu kojim moraš ići“.
Susret sa voljenom ženom je takođe neizbežan, jer je ona određena odavno i ona
je :,,bila tvoj život i pre nego što si je sreo, i znao da postoji“. Pesnik pokazuje da on i
njegova suđena dolaze iz daljine u suđeni grad, a zatim se u sudbonosnom gradu
dešava susret dvoje ljudi koji će se zavoleti. Pesnik dolazi :,,Iz Veljeg Dubokog ili
Kolašina“ a njegova suđena :,,Iz velike daljine, od nekud iz Ruskog Jerusalima, Sa
Kavkaza iz Pjatigorska“.
Iako još nije došlo do sudbonosnog susreta, prisustvo voljene osobe se sluti u
dvostrukom odjeku koraka i u glasu koji se javlja iznutra:,,Tvojim i batom još

borbe za trajanje imena Vere Palvadoljske. ni koji su tvoji koraci. kao što je pisano.nekoga.. susret dvoje neponovljivih ljudi.“Da pesnik nije došao u Valjevo.. ni oblaka bez njenog svilenog osmeha. i jedna usta koja su je rekla“. zaljubljeni pesnik će ga tražiti i prepoznavati svuda oko sebe :. odmah je shvaio da ju je oduvek znao i :. Pesnik se nada da . Značaj esnikovog puta u Valjevi je izražen stihovima :..jer su svi otišli“ .Sama Vera Pavladoljska se.Čovek nije manje nego voda.... i nema ništa sa grobljem i smrću. i jedna žena. Motiv smrti se razvija kao moiv odsustva i nepostojanja povratka sa putovanja. gora i voda.Svet će postati uspomena na nju. ovim se označava ponavljanje sudbinskog susreta u suđenom gradu.Niti ima čvrstih obećanja.Ali dok iko ikom čita ovu pesmu. i jedan jedini dan. ali taj susret je jedan i jedinstven. pa voda ne umire“.. ni ogledala u kojem je nećeš videti.. ni koji je grad. . Ali takva mogućnost je isključena jer :. i dan neobičan za to doba godine. lik voljene žene biće urezan u prostor i vreme. gde te neće sačekati.Jer postoji samo jedan grad. Dokle god vokali njenog imena odzvanjaju na usnama čialaca. kada pesnik uvodi motiv smrti u pesmu. onakvu kakvu si je prvi put video. odmara od svog imena koje je toliko teško da se ona umorila noseći ga za života. . Moć ljubavi i otpor prema srti mrtve drage pobeđuju i nadvadavaju prolaznost i zaborav:. Pesnik ne prepoznaje nikoga u gradu svoje ljubavi :.“ Pesnik je opčinjen imenom i izgledom Vere Palvadoljske. i ništa ne zaboravlja. da je moglo biti kao što nije“.zavole najviše oni što se znaju najmanje“.. smrt je nemoćna da je izbriše. ali sve što je njino nije Vera Palvadoljska.čudeo je da u gradu u kome pesnik nikoga ne poznaje :..voleo već vekovima“. jer godine su tu da dođu i odu. i jedan grad u kome si je čuo. zapamtio je prostor. Shvata da smrt nije nešto što se prvi put događa. Od trenutka sustera i upoznavanja. a niko se nije vratio ..ni grad ni veru palvadoljsku“ . da ni sam nećeš biti siguran. prošle bi ko jedna. da sve poveže i ispuni.“ Javlja se atmosfera čuda izražena paradoksom. i neće biti ni jednog mesta na zemlji. a pesnik brani svoju ljubav ne samo od smrti već i od prolaznosti:. njihovih života i sudbina:.“ Pesma je vrsta pobede nad smrću.ne bi blo kao što jeste.I ponovilo se ono što nikada nije bilo“ . samo on ne bi bio isti. sve bi bilo isto. Godine prolaze. ni plave kose koja nije njena. samo ćeš poznati onaj glas koji ne ide po vetru nego se javlja u tebii.I da živimo hiljade godina. ko s tobom putuje. i jedna pesma nad pesmama i jedna jedina reč.Jer proviđenje ne žuri. ona se rađa sa svetlijeg osmeha. da ćemo se ponovo sresti“. i ne fali mu ni mašte ni ideja. i glas mu ide po vetru.Čim je čuo njeno ime.

Poema kad dođeš u bilo koji grad u znaku je smrti i pobede nad njom. i u znaku trojstva ljubav-smrt-sudbina. .