You are on page 1of 60

Садржај

Садржај................................................................................................................. 1
Увод....................................................................................................................... 4
1.

2.

Развој цивилне заштите............................................................................. 6
1.1.

Историјски развој заштитне функције................................................6

1.2.

Формирање институција цивилне заштите........................................7

1.3.

Развој цивилне заштите у Републици Србији.....................................8

Дефинисање и класификација ванредних ситуација и опасности.......11
2.1.

Опасности........................................................................................... 11

2.2.

Дефинисање и класификација ванредних ситуација......................12

2.3.

Класификација ванредних ситуација...............................................13

2.3.1.

Природне опасности....................................................................15

2.3.2.

Техничко-технолошке опасности................................................16

2.3.3.

Рат као узрок ванредних ситуација............................................16

2.4.

Процена угрожености и израда Плана евакуације..........................17

3.

Мере цивилне заштите............................................................................. 20

4.

Евакуација................................................................................................. 23
4.1.

Дефиниција евакуације......................................................................24

4.2.

Циљ и врсте евакуације.....................................................................26

4.3.

Места и подручја из којих се изводи евакуација.............................28

4.3.1.

Евакуација из угрожених градова..............................................28

4.3.2.

Евакуација из подручја борбених дејстава................................29

4.3.3.

Евакуација из подручја хидросистема........................................29

4.3.4.

Евакуација из подручја угрожених елементарним непогодама
29

4.3.5.

Евакуације из контаминираних подручја...................................30

4.4.

Планирање евакуације.......................................................................30

4.4.1. Процена потреба и могућности за извођење евакуације и
прихват становништва.............................................................................30
4.4.2.
4.5.

Израда докумената плана по мери евакуације становништва 31

Носиоци и извршиоци евакуације.....................................................32

4.5.1.

Цивилна заштита.........................................................................32
1

4.5.2.

Органи унутрашњих послова......................................................34

4.5.2.1. Пружање помоћи грађанима....................................................35
4.5.2.2. Контрола кретања становништва............................................35
4.5.2.3. Блокирање угрожене зоне.......................................................36
4.5.2.4. Сузбијање криминалитета........................................................36
4.5.2.5. Сарадња, координација и садејство са другим субјектима...36
4.5.3.

Здравствена служба....................................................................37

4.5.4.

Социјална заштита.......................................................................37

4.5.5.

Црвени крст..................................................................................37

4.5.6.

Комуналне, трговинске, угоститељске и друге организације..38

4.5.7.

Средства јавних информисања, организације културе.............38

4.5.8.

Становништво...............................................................................39

4.6.

Обезбеђење евакуације.....................................................................39

4.6.1.

Материјално обезбеђење.............................................................39

4.6.1.1. Обезбеђење превозних средтсва за извођење евакуације. . .40
4.6.1.2. Обезбеђење смештаја...............................................................40
4.6.2.

Здравствено обезбеђење евакуације.........................................42

4.6.7.

Безбедносно обезбеђење.............................................................42

4.7.

Организацијске припреме.................................................................43

4.7.1.

Припреме органа за непосредно спровођење евакуације........43

4.7.2.

Припрема мера обезбеђења при спровођењу евакуације........43

4.7.3.

Организацијске и друге припреме у рејонима за смештај.......44

4.7.4.

Спровођење обуке органа и становништва...............................44

4.8.

Израда планова евакуације...............................................................45

4.9.

Извођење евакуације.........................................................................46

4.9.1.

Период непосредне угрожености...............................................46

4.9.2.

Период после одлуке о отпочињању евакуације.......................47

4.9.3.

Период напуштања места и излазак у његову ширу периферију
47

4.9.4.

Кретање од шире периферије места до рејона за смештај......47

4.9.5.

Размештај евакуисаних у предвиђеним рејонима.....................48

5. Студија случаја: eвакуација становништва изазвана поплавама у
општини Обреновац........................................................................................ 49
5.1.

Лична карта општине Обреновац.....................................................49

5.1.1.

Геоморфолошке карактеристике терена...................................49

5.1.2.

Хидролошке карактеристике терена.........................................50
2

5.1.3.

Геостретешки положај и привреда Обреновца.........................50

5.1.4.

Демографска структура...............................................................51

5.2.

Историја поплава у Обреновцу..........................................................52

5.3.

Поплаве у Србији................................................................................52

5.3.1.

Извођење евакуације у општини Обреновац.............................54

5.3.2.

Смештај у прихватним центрима................................................56

5.3.3.

Санација терена...........................................................................56

5.3.4.

Људски и материјални губици....................................................57

Закључак............................................................................................................. 58
Литература......................................................................................................... 59

1.

3

земљотреси и олује. а акценат је стављен на евакуацију . али и доприноса самог човека.па је од укупног броја смртно настрадалих.технолошког или друштвеног развоја. 4 . односно. али изостављају се индиректни. проузрокованих њиховим испољавањем. без обзира на њен ниво привредног.меру цивилне заштите. Током 2000. чак 83% становника Азије. што постепено доводи до довођења у питање одрживог развоја друштва.Када су у питању смртна страдања. углавном указују на директне економске губитке. Данас. године број несрећа премашио је број истих које су се одиграле у последњим декадама XX века.У том периоду несрећама је погођено 256 милиона људи. Када су у питању економски губици. човек је допринео појави нових опасности.Увод Актуелна дешавања у различитим крајевима света указују на чињеницу да не постоји земља која. финансијска или људска страдања су поплаве. Подаци који постоје. уз помоћ које се умањују негативни ефекти ванредних ситуација. Све су бројнији ризици од катастрофа.Рад је конципиран у 4 поглавља.. разорно делују на човека. јер без обзира што се у неким сегментима људско друштво налази у успону. који остварујући се.Евакуације у условима ванредних ситуација“.изузетно је тешко проценити их. За тему овог рада. што је последица деловања природе. хаварија.Тема рада је .не може занемарити све бројније ризике и опасности од удеса. Људска егизистенција доведена је у питање. највише је погођена Азија. непогоде које изазивају највеће губитке. најскупље непогоде. материјална добра и животну средину. било да су у питању материјална.определила сам се јер се надам да ће ми знање из ове области помоћи у оквиру посла којим ћу се бавити. У свету годишње живот изгуби око два милиона људи услед техничко технолошких несрећа и елементарних непогода. док неколико милиона људи пати од задобијених траума и других здравствених последица. природних катастрофа и других облика деловања. природна.

Поглавље четири – евакуација је детаљно обрађено и у оквиру њега садржани су наслови који се тичу општих карактеристика евакуације. значајне са аспекта евакуације. 5 . Друго поглавље односи се на опште карактеристике ванредних ситуација. начина њеног извођења и свих других детаља везаних за планско и координисано извођење ове мере цивилне заштите.У првом поглављу разматрају се историјске чињенице развоја цивилне заштите и њених институција. чији је циљ помоћ угроженом становништву у условима ванредних ситуација. који могу наступити испољавањем опасности. као и њихове класификације. Треће поглавље базирано је на објашњењу мера цивилне заштите и кратком објашњењу шта се под њима подразумева и какве су њихове поделе. као и умањење негативних ефеката.

неопходна је њихова заштита од свих ситуација које имају карактер ванредних ситуација.Мере које су предузимане. Кроз различите периоде постојале су и различите форме организовања одбране и заштите. а то је елиминисање и отклањање последица опасности. 1. већ и отклања опасности од ратних разарања. па чак и припадника сопствене врсте. елементарне непогоде. обзиром да се цивилна заштита третира као полиса осигурања народа. елементарних непогода и техничко-технолошких несрећа. Термин цивилна заштита. склањање. потиче од речи civis.Свако друштво мора имати максимално организован систем заштите и спасавања. али цивилна заштита своју улогу и садржај активности не усмерава само на грађане. биле су засноване на два принципа : 1. дистанца од извора опасности 2. тако да је био принуђен да организује одбрану. Ратна разарања. Процес формирања група у оквиру заштите и спасавања тог доба текао је од индивидуалних и примитивних. материјална и културна добра могу имати огромне последице. изолација. животиња.1. У вези са тим. Историјски развој заштитне функције Човек је од првог момента свог постојања угрожаван од различитих природних сила. спонтаним или организованим предузимањем мера. што значи грађанин.1. до организованих група са стриктно подељеним улогама. и увек су имале само један циљ. 6 . техничко-тохнолошке несреће по становништво. у циљу супротстављања и спречавања наступања последица. евакуација. Развој цивилне заштите У савременом свету једну од неминовности чини постојање цивилне заштите у оквиру система заштите и спасавања.

он сеже у изузетно дугу прошлост. Формирање институција цивилне заштите Цивилна заштита тековина је ХХ века. тако и пасивне заштите.Између ратова долази до даљег развоја цивилне заштите. У овом периоду јављају се нуклеарно. Београд. Једно је сигурно. и упоредог развијања како активне. Највећа опасност за државу и њено становништво.Безбедност је зависила од организоване. Стварају се правне основе за организовање цивилне заштите. година. 3. опремљене и мотивисане војне силе. јављања и узбуњивања. Прве садржаје цивилне заштите чиниле су служба осматрања. биолошко. етапа развоја цивилне заштите после II светског рата до окончања Хладног рата. етапа развоја цивилне заштите по окончању Хладног рата. бактериолошко оружје и угроженост грађанства постаје свеобухватнија. 15-16 7 .“1 Прва етапа цивилне заштите. . али је подразумевала мере и активности. материјална и културна добра био је рат. Друга етапа развоја започиње одмах након Другог светког рата и траје до окончања нереда Хладног рата. 1. може се посматрати кроз следеће етапе: 1.Прави почетак формирања и развоја заштитне функције јако је тешко одредити. значила је уједно и појаву цивилне заштите као државне функције. Оне су усаглашене са Женевским 1 Јаковљевић Владимир. које су биле условљене појединим опасностима. 2011. Цивилна заштита у Републици Србији. етапа развоја цивилне заштите од почетка I светског рата до завршетка II светског рата. Не можемо рећи да је у далекој прошлости цивилна заштита била огранизована као државна функција.. стр. као и екипе за пружање прве помоћи. То раздобље може се окарактерисати и као ратно раздобље развоја цивилне заштите.2. 2. екипе за рашчишћавање и гашење пожара насталих бомбардовањем. све до данас.Развој и изградња институција цивилне заштите.

регионалних тако и субрегионалних. које 1955. локалних власти и појединачних иницијатива. године отвара се одељење противвасионске заштите (ПАЗ). ово је потпуни преокрет. Неки од првих правних прописа били су : 1. а одговорност за њу је у координисаном деловању централних влада. спремност и заштиту у миру. 1948. опоравак у ванредним ситуацијама у миру и рату. Уредба о команди територијалне одбране (1940). Закон о народној одбрани. године донета је Уредба о организацији и деловању Одељења за противвасионску заштиту. Цивилна заштита данас функционише како у миру. Цивилна заштита прдставља организован одговор државе и друштва. без обзира да ли су у питању војни или не-војни ризици и претње. Њен развој карактерише стварање многобројних асоцијација како међународних.конвенцијама. Усмерена је на превенцију. година). Уредба о заштити од ваздушних напада ( 1939. а на спасавање. развијали су су у складу са развојем у свету и бившој Југославији. Развој цивилне заштите у Републици Србији Корени развоја цивилне заштите у Републици Србији. земље у случају 2. Опште упутство за рад у циљу одбране непријатељског напада из ваздуха ( 1932. У погледу развоја цивилне заштите. 1948. Развој је регулисало више уредби и закона. Трећа етапа започиње оконачањем Хладног рата. помоћ. и стога је регулисана правним прописима. година). и разрађено је функционисање ситема народне одбране. У даљем организовању цивилне заштите. исто тако и у рату. Цивилна заштита је изузетно важна функција сваке државе. 8 . У развоју метода заштите и спасавања све више се консултије наука. нестанком Вршавског уговора и престанком биполарности света. 3.3. године прераста у Службу цивилне заштите и знатно мења карактер ове службе. Цивилна заштита постаје инструмент којим се држава сукобљава са ванредним ситуацијама. 1.

године Законом о преношењу послова цивилне заштите из надлежности управе за унутрашње послове у надлежности органа управе за послове народне одбране. 9. Године донешен је Закон о народној одбрани и он регулише два битна питања : 1. 8. евакуације. заштита и спасавање од поплава и на води. обавезу служења у цивилној заштити.1963. 5. Посебна новина која је актуелизована овим законом тиче се образовања штабова цивилне заштите и мера заштите и спасавања. 1991. године донешен је Закон о одбрани Републике Србије који предвиђа и 11 мера заштите и спасавања. 6. 2. односно компонента цивилне заштите уводи се и самозаштита. 1965. замрачивања и маскирања. 1969. а које се тичу : 1. као и дужност међусобног помагања. склањања људи. 4. године као елемент. медицинске помоћи. заштите од рушења и спасавања од рушевина.материјaлних и културних добара. која обухвата поступке за личну и узајамну заштиту. Године истим законом предвиђа се формирање јединица цивилне заштите. 1974. радиолошко-хемијско-биолошке заштите. збрињавања угрожених и настадалих. заштите и спасавања животиња 9 . заштита и спасавање од пожара и експлозија. 3. 7. 10. материјално обезбеђење за остварење планова и мера цивилне заштите. 2. као и начин њиховог образовања и опремања. године Лична и узајамна заштита уводи се Законом о општенародној одбрани предвиђа се и укључивање организација и служби које се баве заштитом и спасавањем поред јединица и штабова и других органа цивилне заштите. 1982. све битне промене уређене су одговарајућим законима.

2000. У V глави. постаје Управа за ванредне ситуације. док крајем 2007.rs 10 за ванредне ситуације 2 . која 1994. а затим у Сектор за заштиту и спасавање. На овакав начин појачава се могућност и ниво спремности за деловање у ванрендим ситуацијама. године.gov. 2009. У минстарству одбране успоставља се Управа за ванредне ситуације. која убрзо прераста у Управу за заштиту од пожара и спасавање. Организациона структура сектора 2 www.mup.Савезни закон о одбрани ступа на снагу и престаје важење републичких закона. године прераста у Подручни орган за одбрану Републике Србије. која се односи на Цивилну заштиту и одбрану.-те године Акционим планом за формирање јединствене службе за ванредне ситуације формира се јединствена служба за ванредне ситуације у оквиру Министарства унутршњих послова. асанације.11.године постаје Управа за одбрану Републике Србије. регилисана је цивилна заштита. У оквиру МУП-а оформљена је Управа противпожарне полиције. 1993.

његову слободу и имовину. односно угрожености здравља и живота људи. чије испољавање може изазвати штетан догађај или ванредну 3 Владимир Јаковљевић. .Они могу бити природни или изазвани људском активношћу и енвиронментални. у широкој употреби је термин хазард. Природни хазарди се јављају у биосфери. материјалну област 2. неког техничког система. Опасност може узроковати губитак живота или наношење штете имовини. пажњу треба усмерити и на могућности заштите и спасавања када дође до испољавања опасности. Опасности Под појмом угрожавања најчешће се подразумевају опасности које настају понашањем човека.1. претњи. трају у дужем временском периоду и јаког су интензитета.У том смислу могло би се рећи да је опасност стање када на одређеном простору. У дефинисању појма опасности. културних. за одређено време дође до таквог оштећења природе.Београд 11 . то су природни процеси и феномени.2. ризика. Дефинисање и класификација ванредних ситуација и опасности 2. Угрожавање обухвата широк опсег природних. природе. чије значење одговара термину угрожености. техничких.“3 Данас. Радни материјал. област човекове физичке егзистенције. без обзира да ли су узроковани природним процесима или активношћу људи..Обухвата две области друштва : 1. ратних и других безбедносних изазова. и самим тим остављају могућност наступања штетних последица по човека. Факултет безбедности. чије последице није могуће отклонити у пожељно време са постојећим методама рада и постојећом организацијом. материјалних добара и животне средине. односно релације насталих потреба и могућности за одговор.

2.2. постоји следеће одређење овог израза: . материјалних добара.Њихова подела је на : геолошке. 12 .У таквим измењеним условима живота може доћи до губитка људских живота или материјалних губитака. елементарних непогода или еколошких удеса. биолошке.Ванредна ситуација је стање када су ризици. Енвиронментални хазарди или еколошки хазарди наносе штету природи и њеним процесима и резулатнта су људских активности. У Закону о ванредним ситуацијама( 2009 ) . хидрометеоролошке хазарде.ситуацију. а све због хаварија. епидемија. животну средину или материјална добра таквог обима и интензитета да њихов настанак и последице није могуће спречити или отклонити редовним деловањем надлежних органа и служби.“ У условима ванредних ситуација нарушава се свакодневни живот и рад људи на одређеној територији.Обзиром на последице које опасности у неким околностима могу проузроковати. животне средине. последице опасности превазилазе могућности заједнице коју је опасност погодила и од ње захтевају предузимање ванредних поступака. па се приступа њеном дефинисању у односу на конкретне потребе. Технолошки хазарди резултати су људских активности и такве опасности потичу од индустријских акцидената и опасних процедура. снаге и средства уз појачан режим рада. 3. Ванредну ситуацију карактеришу три кључна чиниоца : 1. масовност угрожавања људских живота. јединствену дефиницију тешко је сачинити. Дефинисање и класификација ванредних ситуација Постоје многобројни покушаји стварања јединствене и свеобухватне дефиниције ванредних ситуација. 2.. ванредних догађаја или других опасности по становништво. претње или последице катастрофа. због чега је за њихово ублажавање или отклањање неопходно употребити посебне мере. немогућност или неспремност редовних (хитних) служби да реагују и спрече појаву опасности.

Када је у питању Република Србија. Класификација ванредних ситуација .Ванредне ситуације групишу се у шест основних врста или категорија : 1. проглашава се ако постоји опасност да ће захватити или је захватила најмање две опшине или ако не постоје довољне могућности општине за одговор у ванредној ситуацији. на предлог покрајинског штаба за ванредне ситуације.Ванредна ситуација се проглашава одмах по сазнању за напосредну опасност од њеног наступања. ванредна ситуација се може прогласити и пошто је наступила. Одлуку о проглашењу ванредне ситуације за територију општине. односно за територију града – градоначелник. споро развијајуће 4. доноси одлуку о проглашењу ванредне ситуације за територију или део територије Републике Србије. односно град. а на предлог надлежног штаба за ванредне ситуације доноси. За део или целу општину.. односно њен део. доноси одлуку о проглашењу ванредне ситуације за територију аутономне покрајине. за територију општине – председник општине. Влада Републике Србије.3. територију града и за део или целу територију Републике Србије. технолошке брзо развијајуће 3. сталне ванредне ситуације 13 . Влада аутономне покајине. Може се прогласити за општину.Уколико се опасност од њеног наступања није могла предвидети или ако због других околности није могла бити проглашена одмах после сазнања за непосредну опасност од њеног наступања. комплексне политичке ванредне ситуације 5. односно града. природне брзо развијајуће 2. ванредна ситуација проглашава се ако постоји непосредна опасност да ће захватити или ако је већ захватила део или целу територију општине или града. 2. на предлог Републичког Штаба за ванредне ситуације.

У односу на последице које испољавају на човека. која настаје услед уништавања усева.Кризе се споро развијају и могу трајати недељама и месецима. повређених или угрожених од 1000 до 10. Београд.вода.000) . 2007. Често суше могу бити узрок оваквог стања. стр. 138-139 14 .6. масовне миграције. Масовне миграције могу бити узроковане последицама претходно наведених ванредних ситуација. повређених или угрожених од 1 до 1000) . опасности можемо класификовати по : 1. ISAC Found.катастрофе ( погинулих. узроку ( ватра..удеси ( погинулих.У ову катагорију убрајају се и катастрофе настале деградацијом животне средине.епидемије. Технолошке брзо развијајуће јављају се изненанда и резултат су индустријских акцидената. поплаве.акциденти ( погинулих..000) -катаклизме (тотално разорена подручја без преживелих или са незнатним бројем преживелих лица) 2. материјална добра. животну средину. вулканске ерупције.“4 Природне брзо развијајуће ванредне ситуације јављају се изненанда уз врло мала упозорења. Ванредне ситуације. повређених или угрожених преко 10. Девета школа реформе сектора безбедности.) 4 Катарина Штрбац. Споро развијајуће ванредне ситуације углавном означавају недостатак хране или глади. Комплексне политичке ванредне ситуације резултанта су дуже политичке нестабилности и карактерише их висок ниво насиља. као што су земљотреси. интензитету (број жртава и обим материјалног разарања): . Сталне ванредне ситуације резултат су распрострањености сиромаштва и природни хазади их могу погоршати.Оне потичу од природних хазарда. акцидената при транспорту или услед поремећаја техничких система.

мора. да расте број људи. постоје и 15 . Обзиром да долази до развоја друштва.Изводе се у мирнодопском стању.Мирнодопске опасности. тајно.које имају карактеристику злонамерних опасности. одувек су су постајале и њих човек није успевао да предвиди и контролише. глобално посматрамо. Многобројне мирнодопске опасности појављују се у време рата као природне појаве или могу бити изазване дејством по њима. 4.изазване борбеним дејствима и савременим оружјем. све опасности могу се сврстати у две групе : 1. као и природне и техничкотехнолошке опасности изазване ратним дејствима. односно елиминише последице. 2. ни на појаву.3. све више се угрожавају екосистеми и врше експерименти. ваздуха.Ратне опасности. атмосферске. Природне опасности Појаве попут земљотреса. 3. Могао је само да умањи њихове штетне ефекте. много коректнија би била подела према природи појаве опасности (генеричка подела) : 1.Уколико то узмемо у обзир. 2. клизишта или поплава. без намере да се опасност проузрокује. опасности које човек намерно иницира или изазива.Дејства су са копна. метеоролошке. биосферске.3. Такве појаве. ни на интензитет. 2. пространству ( опасности покривају ужу или ширу територију или је непосредно угрожавају). све опасности су данас много озбиљније и опасније.1. настанка великих урбаних целина. по утврђеном сценарију.могу се поделити на : литосферске. опасности проузроковане природним силама ( не постоји могућност утицаја од стране човека. Уколико. и које су резултат његовог погрешног и нестручног рада. самом рату. опасности у којима учествује човек. или у облику саботаже. периоду ратне опасности. облик испољавања или последице). ратне опасности.

нуклеарно загађње. Техничко-технолошке опасности Живимо у свету великих промена и развоја технологија. пожара. Природне опасности можемо поделити у три категорије : 1. 2. миграната. 2. процедурама. земљотреси).данас. само су средства и начини деловања који их изазивају много другачији у односу на ранија времена. превазилазе разарања околине.. које доводе до загађења. експлозија.Мере безбедности се све више избегавају. које воде до великог броја мртвих. Њихов узрок је неодговарајућа примена безбедносних процедура. 2. људским активностима. акциденти при транспорту. споре опасности (суше. индустријске или технолошке катастрофе. богиње. крчење шума).Чине их пожари. Енвиронментални хазарди настају човековим понашањем и активностима и резултирају наношењем штете природи и њеним процесима. Технолошки хазарди узрок имају у технолошким и индустријским акцидентима.2. епидемије( колера. чији се узрок налази у опасности од напада или неког угрожавања које долази споља. не размишљајући о последицама могућих акцидената. глад. 3. као последица људског деловања. Могу бити и изненадне. маларија). тако да данас индустријска разарања.3. сложене ванредне ситуације. 2.. експлозије. или и недостатка хране. Катастрофе које изазива људски фактор делимо на : 1. као резултат лоших услова у којима мигранти живе. изненадне опасности (поплаве. а не из земље у којој је објекат концентрисан. Рат као узрок ванредних ситуација 16 .3. последица су релационе везе сиромаштва и лоших временских услова.3.

Једну интензивну, масовну , комплексну, друштвену појаву коју
карактерише оружани сукоб држава, војно-политичких савета или различитих
снага унутра једне земље, у којој се примењује насиље, ради остварења војних,
економских и политичких циљева, називамо ратом.
Главна карактеристика рата је оружана борба. Пре него што борба почне,
постоје опасности које могу довести до стварања ванредних ситуација, и то су
координисане мере и поступци дипломатских, терористичко-субверзивних,
обавештајних карактера.
Оружана побуна је основни садржај и облик испољавања рата који
укључује и друге облике неоружане борбе, па је стога, најсложенија ванредна
ситуација.
Основни задатак је уништење живе силе и материјалних средстава
противника, што за последицу има масовне губитке.Према врсти и ефектима
дејстава, борбена средства деле се на : нуклеарно-хемијско-биолошка и
конвенционална.
Нуклеарно-хемијско-биолошко оружје делује на великом простору и
изазива накнадне последице. Карактерише га велика разорна моћ, зрачење,
токсично деловање. Зрачење, контаминација, биолошки агенси изазивају разне
болести и након што се непријатељства окончају, што доводи до тога да
ванредна ситуација може бити и последица рата.
Конвенционално оружје, за разлику од НБХ, оставља мање последице по
становништво и објекте. Може бити узрок технолошких удеса, губитака људских
живота, разарања брана као и постројења чије уништавање доводи до болести
и умирања великог броја људи.

2.4. Процена угрожености и израда Плана евакуације

Основни документ за израду Плана заштите и спасавања на нивоу
Републике, управног округа, или локалне самоуправе је Процена угрожености
од елементарних несрећа и других непогода.
Процена је документ којим се идентификују опасности, извори и облици
угрожавања, могући ефекти и последице, процена угрожености-ризика,
сагледавање снага, средстава и превентивних мера за одговор на опасности
изазване елементарним непогодама и другим несрећама, заштиту и спасавање

17

живота и здравља људи, животиња, заштите материјалних, културних добара и
животне средине.
Упутство о методологији за израду процене угрожености и планова
заштите и спасавања дефинише план мера и задатака у односу на задатке
цивилне заштите :

1) шематски приказ субјеката који се ангажују у спровођењу задатка
цивилне заштите;
2) преглед мера и активности у организовању и спровођењу задатка
цивилне заштите;
3) преглед овлашћених и оспособљених привредних друштава и других
правних лица која се ангажују у спровођењу задатaка
цивилне заштите;
4) преглед снага и расположивих капацитета;
5) друга документа зависно од специфичности задатка цивилне заштите и
нивоа планирања.

Обзиром да је евакуација организована и планска активност, којом се
измештају материјална добра и премешта становништво, план евкуације
обухвата детаљне планове.
,,План евакуације на локалном нивоу садржи :
1) обавештавање угроженог становништва о свим чињеницама битним за
организацију и спровођење евакуације (начин евакуације,
места прикупљања, правци евакуације, места прихвата и др.);
2) организацију превоза или преношења непокретних, болесних или
настрадалих до места прикупљања, утврђивање приоритета за
евакуацију (повређени, болесни, мајке са децом, труднице, стари);
3) евидентирање евакуисаних лица и пружање прве помоћи настрадалим;
4) преглед становништва (по категоријама узимајући у обзир и преглед
болесног становништва и лица са посебним потребама) које
се евакуише;
5) преглед материјалних и културних добара које треба евакуисати;
6) списак стручно-оперативног тима за евакуацију и
18

7) упутство за рад члана штаба за ванредне ситуације задуженог за
организацију евакуације.“ 5
План евакуације на нивоу управног округа садржи обједињене податке
јединица локалне самоуправе, које су у његом саставу.
План евакуације на нивоу Републике садржи обједињене податке из
управних округа,са прегледом угрожених територија и категорија становништва
које подлежу евакуацији.

5Упутство о методологији за израду процене угрожености и планова заштите и
спасавања у ванредним ситуацијама, 2012
19

јединице локалне самоуправе. стр. припремање и функционисање предузимају ради заштите и спасавања људи. Београд. у складу са проценом : 1. Цивилна зашита у Републици Србији. којима се. остварују основни задаци цивилне заштите.Мере заштите и спасавања су одређене активности. материјалних и културних добара.2011.Од квалитета њихове припреме и предузимања. координисано. Систем цивилне заштите чине и одређене мере заштите и спасавања. предужећа. морају се извести плански. односно.Факултет безбедности. аналитичком проценом потреба за заштитом и спасавањем У припреми и спровођењу мера ангажују се грађани. али као предуслов тога. а последице ванредних ситуација сведу на најмању могућу меру. као и отклањања последица ванредних ситуација. . учествују органи цивилне заштите и стручњаци различитих области. усвојеном проценом угрожености и повредљивости.. синхронизованог деловања са осталим елементима цивилне заштите.Мере цивилне заштите Мере цивилне заштите су планске и организоване радње и поступци које примењују и спроводе сви субјекти система заштите и спасавања у Републици Србији.“ 6 Њихов циљ је да у ванредним ситуацијама. стручне службе и други органи. 2. . уколико се добро организују.3.112 20 . Мерама заштите и спасавања пружа се ефикасна заштита. чија се организација. радње и поступци превентивне и оперативне природе. умање или неутралишу ефекте њиховог испољавања. ради заштите и спасавања људи и материјалних добара од опасности и последица елементарних непогода и других несрећа. припреме и спроведу.Ослањају се на науку. на свим нивоима и у свим срединама у којима живе људи. У конципирању ових мера у оквире система заштите и спасавања. стручно и правилно. научна истраживања. штабови и јединице цивилне заштите. Њихово припремање врши се на најширој основи. 6 Владимир јаковљевић. али и искуства и решења других земаља.

Прецизирање потребних ресурса. чиме остварити планиране активности заштите и спасавања? У одређењу предмета цивилне заштите на првом месту се полази од људи. Превентиву делимо на : 1. смањење ефеката опасности на најмању могућу меру. Одговор на друго питање. уз помоћ којих се свака мера на адекватан начин конципира : 1. терцијалну ( после активности у ВС.у процесу рехабилитације ) 21 . у условима које носе масовне несреће. које субјекте обавезују да их перманентно спроводе. шта представља предмет цивилне заштите? 2. добија се прецизирањем оперативних и превентивних мера за сваку активност које је неопходно реализовати. Њихов циљ је умањење могућности доласка до испољавања опасности. па животна средина.Имајући осланац у знању и искуству. у зависности од интензитета опасности. Ово указује на чињеницу да свака мера цивилне заштите. Превентивне активности су све радње и поступци који се припремају и планирају унапред. унапред има припремљен сценарио за одговор на опасности. примарну ( пре настајања процеса у ВС ) 2. а уколико до ње дође. даје одговор на треће постављено питање. као и задатака на пољу превентиних и оперативних активности. односно учесника. материјалнотехничких средстава и опреме. затим следе материјална и културна добра. до оних које се примењују у складу са потребама становништва за време елементарних непогода или ратних разарања. Наравно тај сценарио се примењује уз извесна одступања. Превентивне активности се не смеју запостављати и занемаривати. и то потврђују чак и законски прописи или техничке нормативе. односно разрадом метода и поступака за сваку меру појединачно. Мере заштите и спасавања су превентивне и оне које поправљају и спасавају. како реализовати заштиту и спасавање? 3. траже одговоре на следећа питања. секундарну ( по настајању ВС ) 3.Постоје мере које су универзалне и примењују се у свим ванредним ситуацијама.

У систему заштите и спасавања. истог интензитета. стварају различите сценарије. Уколико говоримо о ефикасности деловања. актерима превенивних активности није потребно њихово савлађивање.организације које су оспособљене и опремљене за заштиту и спасавање. у циљу пружања заштите људима. Оне су се развијале упоредо са другим елементима цивилне заштите. на коме се опасност испољава. али и економочност. док је руковођење поверено штабовима цивилне заштите и другим органима руковођења. мере цивилне заштите су један од конститутивних елемената. То чине мобилизацијом снага и доласком до подручја. материјалним и културним добрима. Циљ спровођења је да се онемогући утицај испољених опасности на људе.просторност и масовност. У погледу односа превенције и оперативних активности. материјална и културна добра. за разлику од правовремених су увек ризичне. на страни превенције су време и простор. 4. 7 Колективни обвезници су предузећа. Много су јефтиније активности заштите него спасавања и отклањања последица. 2. Активности спасавања. материјалним и културним добрима. 3.ефекасност деловања. Када су у питању временска и просторна растојања. треба наговестити да две сличне опасности. Добром организацијом спровођења и адекватном припремом може се избећи контакт наведених опасности са људима. треба напоменути да се активности заштите спроводе пре него што до испољавања опасности дође. као и животном простору.службе. испољене у различито време.хронологију појављивања. док их актери оперативних активности савлађују. Односи активности према активностима спасавања могу се посматрати кроз : 1. Како би се ове мере успешно спроводиле захтева се изузетно велик степен обучености и оспособљености. 22 .економичност и цену коштања. Када је реч о хронологији појављивања.Оперативне мере заштите и спасавања спроводе јединице цивилне заштите и колективни обвезници цивилне заштите7.

не мења своје обавезе. и тада се често поистовећује са појмом евакуације. којом се плански. Од планске заснованости и организованости ове активности зависи и ефикасност ове активности у условима рата. Под појмом премештање становништва подразумева се привремено премештање становништва ради заштите од последица ратних дејстава и других ванредних ситуација у миру. Значење и суштина појма евакуација. у савремној теорији и пракси одбрамбено-заштитног организовања схвата се разнолико и често поистовећује са терминима померање и премештање становништва.Евакуација Термин евакуација настао је од француске речи evacution. тако и у условима рата. а изводи се на основу стварне оцене 23 . Термин померање становништва концепцијски и по начину извођења. не може да напушта одређену територију. разликује се од евакуације. односно задржава све радне и законом наметнуте обавезе. Становништво. како је предходно наведено. Померање становништва се. одређени простор или објекат је потребно испразнити (евакуисати). померање се односи на све категорије становништва. које због својих дужности и обавеза из домена одбране и заштите. односно да буде евакуисано. врши и у мирнодопским ванредним ситуацијама. а након тога се становништво враћа у своја првобитна боравишта. Наиме. премештања и померања становништва. Спровођење евакуације врши се уколико другим мерама цивлне заштите на адекватан начин није могуће пружити заштиту људима и материјалним добрима. организовано и масовно штити становништво. његова материјална и културна добра у условима ванредних ситуација. Ова мера подразумева да се становништво склања из зона са вишим степеном угрожености у зоне у којима је степен угрожености нижи. јако је битно направити разлику међу терминима евакуације. у условима уочавања одређене опасности у миру. Временски. данас. Обзиром да се у условима рата померају само одређене категорије становништва. Ово се односи на претежно радно становништво. како би се евентуалне последице за становништво свеле на најмању могућу меру.4. Ти поступци се најчешће називају евакуацијом. Изводи се како у мирнодопским ванредним ситуацијама. које се у условима рата помера. ове активности трају кратко. Просторно се изводи на краћим просторним растојањима. у оваквим ситуацијама. што заправо не представља ту активност у њеном правом смислу и значењу. док опасност не прође. У вези са тим. Значајна је мера цивилне заштите. што у преводу значи испражњивање.

и користи се приликом евакуације становништва у случају елементарних непогода интензивнијих размера. У томе је суштинска разлика премештања и евакуације становништва. о заштити жртава међународних оружаних сукоба – Протокол 1 и Допунским Протоколом уз Женевске конвенције од 12.8 Савремено међународно право истиче евакуацију.16/98 24 . о заштити жртава немеђународних оружаних сукоба – Протокол 2.. док је у извесној мери разрађена и у Женевској конвенцији. за разлику од премештања и померања становништва који се спроводе на основу процене конкретне.Институт евакуације преузет је из наведених докумената.године. а странама у сукобу.ситуације. обавезу у погледу примене. оне су принуђене да се понашају по 8. као што је окупација. може се извести закључак да се евакуације спроводи као једна планска и организована активност на основу унапред познатих елемената. Дефиниција евакуације Меру евакуације познаје и савремено међународно право. Евакуисано становништво не задржава своје радне и законом наметнуте обавезе. организује и спроводи плански. док се евакуација припрема.године. Одредбе о спровођењу евакуације показују да у неким ситуацијама имају искључиво императивни карактер. У поређењу ове три активности.свакодневне обавезе. са јединим циљем смањења броја људских жртава и њихове заштите. 4.тј. не оставља се могућност избора. али и у ситуацијама које могу да настану из таквих сукоба.. хуманитарна активност која има за циљ да становништво заштити од опасности од непријатеља или несрећа и да му се помогне да савлада непосредно дејство.августа 1949.1.Службени лист СФРЈ“. текуће ситуације. као и у Допунским протоколима. августа 1949. Евакуација се заснива на унапред познатим елементима и подразумева јасно утврђене категорије становништва. Државама чланицама. подручја из којих се евакуишу и подручја где ће се евакуисано становништво сместити. покретних културних добра у условима оружаних сукоба. као меру заштите цивилног становништва. разрађен план о детаљима спровођења евакуације. У складу са Допунским Протоколом уз Женевске конвенције од 12. дефинисана је евакуација као . тј. бр. док у другим пак одредбе не садрже снагу. као и да се обезбеде услови за њихов опстанак“.

Евакуација је превасходно институт унутрашњег права.на којој постоји опасност и која пружа услове за живот и заштиту“. .“ 9 . Лица млађа од 16 година и старија од 65 година (мушкарци). обавеза означавања санитетских и безбедносних зона и места). односно година (жене). труднице. под условом да људе и материјлна добра није могуће заштити другим мерама цивилне заштите.организвано и привремено премештање људи. У другом.Уколико се одлуче да их користе . лица са посебним потребама и друга лица којима је неопходна туђа нега и помоћ. 2.Евакуација представља планско. суседне или друге општине. године дефинише евакуацију на следећи начин . Београд.императивним одредбама тог права (нпр.материјлних и културних добара. Факултет безбедности. Цивилна заштита у Републици Србији. стр. мајке са децом до 15 година старости.. болесна лица.. 1999. 9Зоран Вучинић. на странама у сукобу је да донесу одлуку хоће ли користити одредбе (нпр. у првом случају. могу да закључе локалне споразуме о успостављању санитетских и безбеднсних зона и места).организвано и привремено премештање становништва.односно друга лица која су по закону дужна да се старајуо чувању и неговау малолетника млађих од 15 година. 2011. те њихово размештање на мање угрожена подручја исте. тако да њено увођење у међународноправни систем свакако је израз свести о њеној важности као мери заштите. животиња.Евакуација је планско. Међународни аспекти евакуације цивилног становништва и културних добара у ратним условима. стр 156-163 10 Владимир Јаковљевић. 4.Са становишта хуманости учињен је напредак у погледу подизања нивоа укупне правне заштите цивилног становништва и материјалних и духовних тековина у условима савремених оружаних сукоба.“ 10 Закон о ванредним ситуацијама из 2009. привредних друштава и других правних лица а угрожене територије на територију одређену планом заштите и спасавања у ванредним ситуацијама. подвргавају се обавезујућим правилима понашања.130 25 . . 3. у којима су управо ови заштитни објекти најрањивији. Категорије грађана. материјалних и културних добара из подручја за која се процењује да могу бити захваћена ратним дејствима. државних органа.. које у условима нпосредне ратне опасности подлежу евакуацији су : 1.Тематски зборник Факултета одбране и заштите. елементарним непогодама и техничко-технолошким катастрофама.

робних резерви. а по обиму потпуна и делимична. обзиром да су се временом променили начини извођења рата. Трошкови евакуације обезбеђују се из буџета јединице локалне самоуправе. хитна и накнадна. може наредити и надлежна војна команда. Циљ евакуације је да избегне или умањи губитке и страдања цивилног становништва. обазовања.Уколико је територија угожена ратним дејствима евакуацију. Лица са подручја за које је наређена евакуација обавезна су да поступају у складу са наредбом о евакуацији.Са подручја једне јединице локалне самоуправе на подручје других јединица локалне самоуправе наређује Републички штаб за ванредне ситуације. хуманитарним организацијама које у спровођењу евакуације могу помоћи. Планирање.Одлуку о обиму евакуације и категоријама становништва која се евакуишу доноси орган који је и наређује. 26 . При спровођењу евакуацје остварује се сарадња са надлежном командом војске и полиције.Унутар јединица локалне самоуправе. угоститељства..2. у данашњим условима значајно се разликује. евакуацију.може се наредити и евакуација државних органа. као и предузећима из области здравства. материјалних и културних добара у условима ванредних ситуација. трговине. предузећа. односно градски штаб за ванредне ситуације. па је самим тим избор сигурних подручја отежан и ограничен. Поред становништва.. социјалне заштите. припрему. наређује штаб за ванредне ситуације јединица локалне самоуправе. аутономне покрајине Републике Србије зависно од обима и територије са које се организује евакуација. Координацију спровођења евакуације са територије једне или више јединица локалне самоуправе на територију друге јединице локалне самоуправе врши окружни. У зависности од времена и услова у којима се изводи евакуација може бити правовремена (превентивна). Циљ и врсте евакуације У односу на оне евакуације које су извођене у ратовима који су обележили XX век. других правних лица. туризма. координацију и спровођење евакуације са територије једне на територију друге јединице локалне саоуправе врше штабови за ванредне ситуације обе јединице локалне самоуправе. 4.

Правовремену евакуација можемо поделити на спонатана и наређена. Наведене врсте евакуција сачињавају једну мрежу.. Спонатана евакуација.Обухвата евакуацију оних категорија грађана који су предвиђени планом за евакуацију.привремена – траје док опасност не прође 2. настаје када се становништво самоиницијативно одлучи да напусти подручје. контаминације. на коме могу бити угрожени. шумске пожаре. Опасности се најчеше односе на поплаве. јако је тешко спровести план евакуације. у којој долази до њиховог међусобног преплитања и допуњавања. Делимична евакуација подразумева евакуацију одређених категорија становника. обзиром да долази до неконтролисаног кретања становништва. У таквим ситуацијама. Према дужини трајања евакуација може бити : 1. не укључујући онај део становништва који је неопходан за његово одржавање и отклањање последица. Накнадна евакуација наступа када је правовремена изостала. трајна – евакуисано становништво остаје за стално на подручју на којем је било привремено евакуисано. пре издавања наређења за евакуацију. Карактерише је кратко време за реаговање.. из угроженог рејона у безбедније место. 27 . реализују евакуацију по њеним фазама. Потпуна евакуација подразумева измештање великог броја становништва у безбеднија места. Њено извођење почиње од момента идентификације непосредне опасности све до момента њеног испољавања. уз сва ограничења која са собом носе последице ванредних ситуација. или дела материјалних добара. Наређена евакуација или организована правовремена евакуација подразумева да штабови за ванредне ситуације у складу са планом за евакуацију. када се евакуише и онај део стаовништва чија правовремна евакуација није била планирана.Правовремена евакуација је мера заштите становништва и материјалних добара од последица ратних и мирнодопских опасности. Остварује се након изведеног напада или испољене елементарне непогоде. Хитна евакуација се спроводи када постоји непосредна опасност по људе или њихова материјална добра. дугорочна – на дужи период 3. или индивидуална или самоевакуација.

Уколико ту нема могућности за смештај и боравак евакуисаних. евакуација се планира и припрема из следећех места и подручја : 1. војна седишта. у којима су сконцентрисане здравствене.4. изводи се на територији суседне општине.тј. Зависно од врсте и степена угрожености. 28 . Евакуација из угрожених градова Урбане целине данас представљају велике политичке и административне центре.3. Оптимални степен заштите становништва у великим урбаним срединама остварује се на два начина : 1. подручја угрожених елементарним непогодама 5.3. изолацијом или склањањем у заштитне објекте 2. подручја угрожених ратним или мирнодопским РХБ конатаминацијама. угрожених градова 2. Места и подручја из којих се изводи евакуација Процена угрожености и повредљивости територије представља основ за одређење места и подручја на коме треба евакуисати становништво. подручја низводно од акумулација 4. научне.1. 4. подручја борбених дејстава 3. удаљавањем. културне инстититуције. планирање и потпуну организованост извођења. тако да просторна организација. што за собом повлачи припреме. евакуацијом у безбедне зоне Код нас се евакуација из угрожених градова изводи правовремемо у оквиру територије општине. географске карактеристике неке су од карактеристика које утичу на степен угрожености средине. густина насељености. материјална и културна добра.

због редовне појаве страха и панике код становништва 4.3. Евакуација из подручја угрожених елементарним непогодама У случају да се опасност може предвидети. а обим и начин извођења зависиће од конкретне ситуације.Специфичности такве евакуције су : 1. Евакуација из подручја хидросистема Оваква евакуација изводи се из насељених места и подручја низводно од брана. 4. коришћење евакуација је отежано 4. 4. Мора бити потпуна и правовремена.3. тешко је проценити подручја 2.У таквим ситуацијама.4.3.4. изводи се у току борбених дејстава 3. изводи се у сардњи са надлежним војним старешинама 5.3.2. Евакуације из контаминираних подручја 29 . као што су поплаве. планско извођење евакуациј је отежано. евакуација ће бити правовремена и потпуна. Евакуација из подручја борбених дејстава Евакуација из подручја борбених дејстава најчешће се изводи као накнадна. са тежњом да се становништво у што већем броју удаљи и заштити.5. Успех извођења ове мере цивилне заштите зависи од могућности остварења управљања ризиком од рушења брана и благовременог обавештења становноштва. за разлику од земљотреса. који се не могу предвидети. евакуација ће бити накнадна.3. које је лоцирано низводно од брана.

4. сагледавају се елементи који знатно утичу на ефикасну реализацију ове мере цивилне заштите. сагледавања најпогоднијих реона размештаја и места прихвата. 4.Процес планирања карактеришу низ активности. структуре становништва које треба евакуисати. Процена потреба и могућности за извођење евакуације и прихват становништва Проценом угрожености и повредивости територије.1. сагледавања материјално-техничког обезбеђења.Овакве евакуације по правилу су накнадне. исхране. која се тичу олакшавања или отежавања живота евакуисаних предузетом евакуацијом и утврђивањем постојања смештаја. али оне најбитније су : 1. неопходно је извршити њено планирање уз помоћ одговара на два кључна питања.4. 4. Планирање евакуације Да би се евакуација спровела.утврђивања најпогоднијих праваца кретања евакуисаног становништва. 5. које се међусобно преплићу. најпогоднијих рејона за зборна места у правцу извођења евакуације. израда документа плана по мери евакуације становништва. 3. здравствене и социјлне заштите.Услови настали употребом оружја за масовно уништење и последице које носе техничко-технолошке несреће диктираће њен обим и почетак. 4. 2. 30 . процена потреба и могућности за извођење евакуације и прихват становништва 2. а тичу се : 1.

4. угоститељство. За спровођење.Спроводе их опшине на својој територији. конкретне мере и задатке је документ план по мери евакуације. број потребних моторних возила. преко месних заједница.На карти територије или плану града. туризам. 31 . Носиоци и извршиоци евакуације Обзиром да евакуација и збрињавање представљају јединствену и добро координисану активност. правци евакуације. рејони прихвата и размештаја. графички са табеларним прегледом уписује се : 1. 4. комуналне делатности. кординисаном активношћу спроводе је цивилна заштита.4.4. број становника по категоријама за сваки део насељеног места. организовање и планирање задужене су општине. 6. Као прилог састављају се и подсетник општинског одбора за евакуацију и преглед органа за евакуацију и прихват становника. органи унутршњих послова. 2. локације школа 7. локације здравствених установа. здравствена заштита.5. 3. Како би се ова мера спровела организовано и без проблема. који је могу пратити. планом евакуације и збрињавања неопходно је дефинисати носиоце и извршиоце евакуације и прихвата... предузећа и других организација. Израда докумената плана по мери евакуације становништва Основ који регулише организацију и извођење евакуације.распоред зборних места по насељеним местима која врше евакуацију. 5. социјална заштита.2.

као и рејони прихвата. Главни носилац организације је општински штаб цивилне заштите. 2. бојењем и бројчано на плану града. долази до објављивања евакуације. 3.4. којом се обележава месна заједница са које се становништво евакуише. 2. који се обележавају стрелицама на плану града. у правцу кретања уписују се и бројеви месних заједница из којих се станвници евакуишу и правци кретања који се користе. у оквиру цивилне заштите. Важно је означити број и категорију становништва која ће се смести. и они се упознају са њиховим задацима. На територији општине. формирају се оперативно стручна тела. као и број возила и у загради поред врста возила. територијама месних заједница из којих се становништво евакуише. као и екипа по месним заједницама. организовање. Спровођење ове мере цивилне заштите. 32 .5. након добијања наређења да се предузме ова мера цивилне заштите. који су Планом о евакуацији и прихвату задужени за одређене активности. даје се наредба за активирање Општинске екипе за евакуацију и прихват. истом бојом. Како би остварила своју функцију. У легенди је неопходно давати потребна обавештења. која другим именом називамо штабови и јединице и чија је основна функција решавање проблема настрадалог и угроженог становништва. предузимају се следеће радње : 1. врши се тако што се на карти територије општине или плану града уносе подаци о : 1. правцима кретања евакуисаног становништва до рејона прихвата. координирање и руковођење заштитом. организује се састанак команданта општинског штаба цивилне заштите са начелником општинског штаба цивилне заштите и других помоћника. Цивилна заштита Кроз четири кључне активности одвија се улога цивилне заштите у евакуацији и збрињавању угроженог и настрадалог становништва и то су: планирање.1.

саставља се извештај о завршеној евакуацији. они прате ток ситуације. 2.организује прихват и развођење пристиглог становништва. и уколико дође до непредвиђених догађаја предузимају и непредвиђене мере.израђује се извештај о евакуацији и прихвату. 3. 4. По добијеном наређењу од Општинске екипе за евакуацију и прихват предузимају се следеће активности : 1. 6. које добија од Општинске екипе. 4. организује се укрцавање становништва. врши се провера: -да ли су превозна средства за евакуацију упућена на зборна места. чланови општинске екипе за евакуације и прихват упућују се у месну заједницу ради контроле и пружања помоћи екипама месне заједнице на реализацији планова евакуације и прихвата. 5. Извештај се доставља Општинском штабу цивилне заштите.екипа месне заједнице одлази на места прихвата.по извршеној евакуацији.по обављеној евакуацији и прихвату. упућене на зборна места. -да ли су здравствене и друге екипе. вођа екипе месне зајендице за евакуацију са задацима о извођењу евакуације. 33 .4. са документом евакуације и одговарајућим бројем људи одлази на зборно место. предузимају се адекватне мере за непредвиђене проблеме и уколико се проблеми не могу решити тражи помоћ од Општинске екипе.активира групе за развођење и субјекте који врше смештај (или прихват уколико је планом смештај предвиђен у следећој фази) 3. Екипе месне заједнице. упознаје чланове екипе месне заједнице. по добијањеу наређења за евакуацију и прихват предузимају следеће активности: 1.на основу података који се прикупљају.вођа екипе за прихват организује састанак са члановима и упознаје их са задацима од почетка прихвата до завршетка. на основу плана који добија од Општинске екипе. 2. који се доставља Општинској екипи за евакуацију и прихват.

Талијан.Факултет одбране и заштите. На органима унутрашњих послова је да својим ауторитетом и присутношћу пруже потребну сигурност грађанима. 6. 4. Са аспекта заштите живота. пружање помоћи.Групе послова које овај орган обавља. 139 34 . правно су уобличену у Уставу. сузбијање криминалитета.5. стр. криминалистичка и противпожарна полиција. и обезбеђење њихове проходности. 1999.саставља извештај и прихвату и смештају становништва и доставља га Општинској екипи за евакуацију. 4. блокирање угрожене зоне у ограничењу кретања у складу са ситуационим факторима и потребама становништва.2. Београд. 11 М. . личне и имовинске сигурности. Кековић. нереда и дезоорганизације. З. законима и другим прописима. саобраћајна. као и њихови задаци и и овлашћења. сачињавају следећи задаци : 1. које многи користе како би извршавали криминалне радње. Органи унутрашњих послова Улога органа унутрашњих послова у спровођењу евакуације.5. њихова улога је од безбедносно-стратешког значаја. једна од очекиваних појава јесте паника и неред. контрола кретања становништва саобраћајницама. сарадња и садејство са другим субјектима одбране. 6.“ 11 У ванрендим ситуацијама. безбедности заштите.. тако да учествују полиција. Тематски зборник. Унутрашњи послови и превентивна едукација.проверавају да ли је план реализован и решавају настале проблеме. 2. 3. 5. предузимање одговарајућих мера у циљу сузбијања панике.након завршеног прихвата.

5. због опасности од накнадног рушења. У ситуацијама у којима се законски прописи не крше. како би онемогућили долазак људи у угрожену зону. проходности путева.12 4. Блокирање угрожене зоне По завршетку евакуације. Контрола кретања становништва Припреме за спровођење евакуације извршавају органи унутрашњих послава пре спровођења задатака контроле кретања становништва. припадници органа унутрашњих послова блокирају угрожено подрује.1. што се присутвом припадника ових јединица може избећи. Пружају и информације о правцима кретања. као и кретање у зони размештаја. интервенисаће припадници министарства унутрашњих послова. 12 М.Београд.4.Њихова улога зависи од врсте опасности и она се у суштини своди на : 1. 4..2.2.Кековић. З. приликом туча уз употребу силе. о остваривању њихових права.2. покушаја разбојништва.Старим и изнемоглим лицима пружаће хуману помоћ. штитиће јавни ред и мир.Факултет одбране и заштите.Сигурност грађана може бити угрожена употребом ватреног оружја на јавним местима.3.1999.5. мере обезбеђења угрожене зоне.Тематски зборник. Унутрашњи послови и едукација. на правцу кретања.5. По саопштавању наређења о евакуацији обезбедиће организовани долазак становништва на зборна места. 35 .2. . Затим обезбеђује контролу кретања становништва од зборног места до места прихвата тј. Пружање помоћи грађанима Надлежне јединице за врме спровођења евакуације. али се доводи живот у опасност. као што је кретање у околини порушених објеката.Талијан.

. контролу примене овлашћења у угроженој зони 4.5. Сарадња.Кековић. надзирања рејона за прихват и смештај евакуисаног становништва. као субјект спровођења мере збрињавања предузимају како превентивне.145 36 .Унутрашњи послови и превентивна едукација. зоне и спречавање 3.3.2.Факултет одбране и заштите. Београд.2.. усмеравање неовлашћеног саобраћаја ван угрожене уласка у угрожену зону. сузбијање делатности терористичко-диверзантских група. опасности локализовање. могу се јавити повољни услови за вршење кривичних дела. учествују органи унутршњих послова у садејству са цивилном заштитом.2. прикупљање оперативних података. што може утицати на појаву епидемија и разних заразних болести. Улога униформисаних припадника полиције је у надгледању и блокирању опасне зоне. тако и реактивне мере како би се очувало и 13 М. 4.5. Тематски зборник. 4.4. у свим њеним фазама припреме и спровођења. координација и садејство са другим субјектима У спровођењу ове мере. откривање и хватање учинилаца кривичних дела.5.стр. Сузбијање криминалитета У ванредним ситуацијама. Здравствена служба Ванредне ситуације стварају услове за поремећај услова живота и погоршање хигијенских услова. Овакви задаци спроводе се у сарадњи са криминалистичком полицијом. 1999.З. Такве услове користе лица склона вршењу кривичних дела. Здравствене службе. Посебно су опасна места и објекти за колективни смештај и исхрану. настајања пожара у опасној зони или њихово 5..Талијан.“ 13 4.5. Сарађују и са другим субјектима који учествују у евакуацији.

“ 16 Црвени крст врши јавна овлашћена. 4. давање адекватних информација. Социјална заштита Ванредне ситуације доводе до поремећаја социјалне сигурности. 107/20085. сахрањивање и хигијенске мере ( контрола воде14. која су уређена Законом о Црвеном крсту Србије. године и Допунским протоколима уз Женевске конвенције из 1977. око поправке и изградње кућа и других битних сегмената за обезбеђење самосталног или породичног живота. На њима је да предузимају одговарајући здравствено-просветни рад. Велику улогу у погледу социјалне зашите имају предузећа угоститељских и туристичких делатности. са задатком да пружи помоћ угроженим лицима у случају ратних сукоба. 15 Хигијенска контрола исхране има за циљ да спречи заразу. транспорт.5. исправности намирница. 4.заштило здравље становништва.. као и са задатком превентивног деловања и просвећивања грађана у области здравствене и социјалне заштите и унапређења хуманитарних вредности друштва. бр. стање исхране15). неопходна је и помоћ државе. која има за циљ да олакшава људску патњу. 16Закон о црвеном крсту Србије. природних. и друге послове у складу са ратификованом уговорима. чл.Она обухвата како пружање материјалне помоћи.5. тако и пружање услуга и помоћи. тако да је многобројном становништву неопходна заштита.2 37 . За поједине задатке. тровање и контаминацију људи преко хране.4. еколошких и других несрећа ради спасавања угрожених живота и здравља људи и обезбеђења потреба за социјалном заштитом и збрињавањем.Црвени крст је хуманитарна организација. као и другим прописима и општим актима. Црвени крст . као и особље које ради на снабдевању водом и давање одобрења за употребу. а посебном Женевским конвенцијама о заштити жртава рата из 1949. чување и расподела воде. 14 Под хигијенском контролом вое спада надзор водних објеката..5.

водом за пиће. 4. организације културе У информисању јавности велику улогу имају штампа.. 4. Средства јавних информисања. трговинске. телевизија.. учествују у евакуацији. материјалне помоћи. Обезбеђење евакуације 38 . Становништво Као субјект у заштити и спасавању настрадалог и угроженог становништва ангажује се на различитим задацима збрињавања.Црвени крст сарађује са Војском Србије..5. посебно на прихвату становништва и породица у своје домове.5. угоститељске и друге организације имају улогу у обављању следећих делатности:одржавање водовода и канализације. пружање социјалне помоћи.. цивилном заштитом. 4.. храном. организовању служби за тражење. трговинске. радио и друга средства масовне комуникације.6. хуманитарним организацијама у збрињавању угрожених и настрадалих. угоститељске и друге организације Комуналне. давање материјалне помоћи.5. Комуналне..7.8. транспорта. Имају изузетно важну улогу у снабдевању најелементарнијим потребама људи. Предузимају пружање медицинске помоћи. 4.6. извођења грађевинских радова. разгласних станица. У објектима колективног смештаја информисање пострадалих може се вршити путем зидних новина. смештајем.

Обезбеђење евакуације представља скуп активности без којих извођење евакуације не би било успешно спроведено и не би представљало организовано-планску активност. 2. врши се усклађивање планова на нивоу општина и шире на нивоу држава.обезбеђење евакуисаног становништва животним и другим потребама – исхрана и артикли широке потрошње. Обезбеђење превозних средства за извођење евакуације Превозна средства имају велику улогу у евакуацији станивништва и потребеб је јако важно ускладити са могућностима. у односу на потребе. потребној количини горива и о субјекту који их обезбеђује.1. обезбеђење превозних средстава и погонског горива за извођење евакуације. здравствено обезбеђење. 4. обезбеђење смештаја. 3. воденог и ваздушног саобраћаја. Да би планирање и припреме били постављени на што реалнију основу у односу на потребе и могућности. 4.1. безбедносно обезбеђење. сваки орган државне управе врши процену сопствених потреба евакуације превозним средствима и сагледава могућност њене реализације у свом оквиру.6.Након тих процена. 39 .Ово обезбеђење обухвата: 1. 2. При изради плана цивилне заштите. Материјално обезбеђење Материјално подразумева : обезбеђење евакуације за извођење евакуације 1.1. уносе се подаци о броју и врсти возила. 3. материјално обезбеђење. Евакуације становништва врши се свим средствима копненог.6.

да се налази на саобраћајницама из насеља.за пружање прве помоћи.1.бањска лечилишта). Фактори који утичу на избор превозног средтсва. Обезбеђење смештаја Први задатак у збрињавању настрадалог и угроженог становништва је прихват у месту размештаја.да је у близини привремених смештаја. које још у миру треба оспособити и одредити њихов капацитет.хотели.број и врста расположивих превозних средстава. 40 . Проблеми који прате обезбеђење привременог смештаја тичу се санитарних и здравствених проблема.да је ван зоне угрожености.удаљеност територије са које се врши евакуација. које ће се користити за евакуацију утичу : 1.Значајно место приликом планирања превозних средства придаје се санитетским и импривизованим санитетским возилима. тешкоће у избору безбедног смештаја.2. За привремени смештај угроженог и настрадалог становништва и материјалних добара могу се користити : 1. карактер замљишта и путеви којима ће се евакуација вршити. 4. масовности и метеоролошких појава. 3. 2. да је у близини места где има највећи број настрадалих.6.постојећи грађевински фонд (школе. 2. 5. 4. да има довољно простора за смештај инпровизованих шатора. Место прихвата мора испуњавати неке од услова : 1.

утврдити врсту и количину кухињског и трпезаријског прибора. 41 . 2. 6. саобраћајница.утврдити мере здравстевене заштите. транспорт. као и здравствено збрињавање и школовање. и вештачки објекти(пећине. 3. 5.одредити лица која ће радити на обезбеђењу исхране. Свако насеље треба да има садржаје : објекте за становање..новосаграђени објекти.ресторани). Обезбеђење евакуисаног становништва животним потребама – исхрана и артикли широке потрошње. Посебан проблем предстваља исхрана великог броја људи у условима кад адолази до уништења прехрамбених и других индустрија као што су трговина.2. место за одлагање смећа.електричне и водоводне мреже.породица).утврдити врсту и количину потребних намирница. Артикле широке потрошње правовремено треба разделити по домаћинствима.природни објекти). Један начин је да се у рејонима планираним за смештај обезбеде потребне количине прехрамбених производа и других производа широке потрошње. заједничке кухиње.планирање објеката за исхрану (кухиње. и другим Кроз документа евакуације дефинише се и обезбеђење евакуисаног становништва животним и другим потребама. перионице.склоништа.напуштени 3. Сагледавају се и могућност исхране по домаћинствима где је евакуисано становништво смештено.. магацински простор. Планирање исхране обухвата следеће елементе : 1. Други начин је да се истоврмено са евакуацијом становништва евакуишу и неопходна материјална средства за потребе становништва.процена потреба (број лица. 4. организовање кухиње за колективну исхрану.

Присуство здравствене помоћи мора се јасно прецизирати и одредити. обезбеђење од отуђења и унуштења напуштених домова.спроводе се организацијске припреме.Проблеми који се могу јавити услед неадекватног и недовољног обезбеђења хране су поремећаји раста деце.7. То подразумева пре свега. 4. У даљем тексту. Безбедносно обезбеђење У остваривању безбедносног обезбеђења велику улогу имају припадници министарства унутрашњих послова.прибор за хигијену).стока) и без основних животних потреба (одећа.6.неопходно је постадалима пружити материјалну помоћ.обућа. 4. Организацијске припреме Како би се приликом извођења евакуације постигла максимална ефикасност и усклађеност радњи... Њихов задатак је да омогуће безбедно извођење евакуације од зборног места до рејона прихвата и размештаја. осигурање безбедних саобраћајница. јединице цивилне заштите и јединице цивилне одбране. болести. обезбеђење физичке заштите. Здрвастева помоћ некада је неопходна у току превожења или након размештаја лица. биће речи о њима и начину њиховог спровођења. 42 . велик број људи остаје без имовине трајног карактера (стан.смештај. Здравствено обезбеђење евакуације Извођење евакуације без здравственог обезбеђења не може се ни замислити без обзира на то која је категорија лица која се евакуишу.2.6. У случају елементарних непогода и ратова. обзиром да измењени услови живота битно утичу на здравствени билтен становништва.7. тровање храном.. 4.

кретања у непредвиђеним местима мере за одржавање реда имају велики значај. мере регулисања кретања у току спровођења евакуације важно је спроводити. како се читав ток евакуције не би успорио. мера заштите су припремне мере које спроводи место из ког се планира евакуација.1.7.7. Постоје методи и начини њиховог оспособљавања. различитих удеса.у оквиру организацијских припрема неопходно је да утврде поребе за формирање органа.2. Најсигурнији начин којим ће се обезбедити њихова обука јесте учествовање и ангажовање и планирању и вршењу припрема за евакуацију.7. Припрема мера обезбеђења при спровођењу евакуације Основни циљ ових мера јесте да обезбеде што брже и организованије спровођење евакуације. Мере обезбеђења евакуције спроводе се од момента почетка евакуације до њеног завршетка у рејонима за смештај. кварова на моторним возилима. Обзиром да таком спровођења евакуације може доћи до панике становништва.3. Мере за одржавање реда. регулисање кретања. њихову попуну и стручно оспособљавање. органи за евакуацију морају бити обучени. почев од стручних курсева до практичних вежби за примену теоријски стечених знања.4. 4. Припреме органа за непосредно спровођење евакуације Органи који ће непосредно спроводити евакуацију. Услед оптерећења саобраћајница. 4. Организацијске и друге припреме у рејонима за смештај 43 . самовољног напуштања места. Како би адеквтано одговорили на постављене задатке.

4. У оквиру дужности. Поред становништва. Организацијске припреме у рејонима за смештај важно је спроводити како би се обезбедили услови за боравак у њима. У оквиру обавеза сваки грађанин мора бити упознат са местом његовог смештаја. а најчешће коришћени су семинари. начином евакуације и лицем које ће евакуацијом руководити. Основни циљ и садржај припреме становништва је њихово обавезно упознавање са обавезама.Процена потреба у збрињавању пострадалог и угроженог становништва и материјалних добара. треба вршити и обука припадника јединица цивилне заштите.облици помоћи у збрињавању постадалог становништва и проблеми збрињавања. Спровођење обуке органа и становништва Без планске и темељне припреме надлежних органа и становништва готово је немогуће спровести максималну дисциплинованост и организованост у спровођењу евакуације. средства за јавно информисање. материјне и комуналне припреме и др. 2. Важно је њихово благовремено спровођење. средства и методи који ће се користити су многобројни. правима. Мере које се спроводе су : организацијске припреме.Рејон размештаја је одређена територија или простор на којој се врши смештај евакисаног становништва и имовине.појам и врсте евакуације. за које је предвиђен програм по одређеним тематским целинама : 1.4. припреме за заштиту. дужностима за случај евакуације. курсеви.7. Начин спровођења припреме. 3. правцем кретања. грађани се упознају са дужностима које су предвиђене у време спровођења евакуације. 44 и угрожног . 5.организовање и извођење евакуације.

при чему се усклађују и са припремама и плановима других делатности. помоћу устаљених тактичких знакова и објашњења у легенди. 4. Извођење евакуације Извођење евакуације подразумева све радње и поступке који се прдузуимају од момента доношења одлука за извршење евакуације па до њеног завршетка у рејонима за смештај. 4. предходе непосредној изради планова. У зависности од ситуације. и они регулушу мере. службе. Евакуација се изводи у различитим временским условима и при различитим опасностима. истраживања.9. Сваки план евакуације састоји се из два дела : 1.обавезе локалне самоуправе при организовању и збрињавању на нивоу локалне самоуправе. предузимају се различите мере и поступци. Црвени крст.6. анализе. Они садрже табеларне и шематске приказе. које су јој предходиле. конкретне задатке и поступке којима се размешта евакуисано становништво. Израђују се за сва места из којих се планира евакуација.део о прихвату За све врсте опасности израђују се само један план. Израда планова евакуације Основни циљ израде планова евакуације је да се обезбеди планско и усклађено вршење припрема и спровођење евакуације.део о евакуацији 2. организације.8. За спровођење евакуације ангажују се : одговарајућа предузећа. Упоредо са израдом плана треба предузети мере за ефикасно функционисање и спровођење плaнираних мера и задатака. Процене. и то за услове благовремено евакуације. 45 .

4. 2. 3. организација и лица надлежна за спровођење евакуације. 2.1. Мере које се спроводе у овој фази омогућују да се обезбеди организован и ефикасан почетак евакуације. Читав процес извођења евакуације спроводи се кроз неколико фаза: 1. 3. обрада података и обавештавање. Путем средстава јавног информисања.размештај евакуисаног становништва у предвиђеним пејонима.9. откривање опасности.Основу за припрему и извођење евакуације чине : 1.проблем проналажења безбедних зона за смештај.појава страха и панике. коме се достављају упутства о приправности и мерама које се предузимају. тока и спровођења евакуације.у периоду одлуке о отпочињању евакуације.кретање од шире периферије места до рејона за смештај и 5. која се тичу почетка. 46 . а могу се допунити и средствима јавног информисања. провера спремности система организацијских и материјалних припрема се може.а и не мора извршити. Период после одлуке о отпочињању евакуације Отпочињање евакуације сигнализира се преко система за узбуњивање. 4. Прва мера која се предузима је активирање органа. становништву се дају практична упутства. 4.2. Период непосредне угрожености У периоду непосредне угрожености постоје назнаке да ће доћи до предузимања мере евакуције и битно је благоврмено обавестити становништво.у време напуштања места и изласка у његову ширу периферију.да обично такве ситуације карактерише недостатак времена.савремени систем осматрања.9.Обзиром.у периоду непосредне угрожености.

У периоду након тога. Размештај евакуисаних у предвиђеним рејонима Последња фаза у спровођењу евакуације односи се на смештај у предвиђеним рејонима. односно угроженог подручја. дели се храна. дају паузе. Два основна задатка која спроводе органи за евакуацију су : да се по месту и времену максимално усклади одвијање евакуације кроз насељено место и друго. Индивидуални смештај подразумева смештај по кућама и становима 47 . усмерава кретање и др. 4.даљи ток ситуације одвија се по унапред утврђеним плановима. избегавање масовних губитака који у насељеном месту могу настати услед неке опасности.представља завршетак евакуације. Период напуштања места и излазак у његову ширу периферију Уколико у све предходне припреме спроведене.9. да сеобезбеди што хитнији излазак евакуисаних ван зоне насељености места. након изласка из угроженог подручја.5. Евакуисано становништво се смешта индивидуано и групно.9.или општине на чијој територији се становништво налази. Уколико су у питању велика насељаена места. с обзиром да се њом постиже један од најважнијих циљева евакуације тј.9. 4. Кретање од шире периферије места до рејона за смештај Ова фаза. врши се организацијско сређивање и издвајање оних који желе да иду код своје родбине. прво се евакуишу месне заједнице са периферијских делова. а потом остали. Тако се спречава претерано оптерећење и закрчење путева.4.Све радње око овог задатка спроводе месне заједнице. У овој фази.3.4. пружа помоћ изнемоглима.

како не би дошло до тровања. 48 . По извршеном смештају евакуисаних.рођака евакуисаних. које треба посебно сместити.а групни смештај обезбеђују општински органи. завршава се евакуација и предузимају даљи кораци у збрињавању и обезбеђењу становништва.не би требало да буде мање од 2. У колективном смештају.5м квадратна и минимум 200 литара свежег ваздуха по особи. Посебну пажњу обратити на породице са малом децом.

поткрепљена је чињеницом да се налази на између панонске и перипанонске низије. У дефинисању географског положаја треба водити рачуна о различитим компонентама животне средине. Студија случаја: eвакуација становништва изазвана поплавама у општини Обреновац 5. Стациониран је на 78 метара надморске висине. Лазаревац. Када је у питању хипсометријска карта општине Обреновац. највећи део општине оивичен је природним границама. Ако се бочна река улива у главну реку. западно од реке Колубаре. која није у стању да прихвати и даље транспортује обилан материјал макроплавинске реке. Шумадији.3% територије општине Обреновац налази се на надморској висини нижој од 100 метара.. Територија има облик четвороугла и налази се у средини северног умереног појаса. Обухвата површину од 409. 5. Лична карта општине Обреновац Општина Обреновац смештена је на десној обали Сави. на контакту неколико географских регија. и удаљен је 27 километара од Београда.1. Геоморфолошке карактеристике терена Општина Обреновац налази се на макропловини реке Колубаре. Констатација разноврсности географског положаја. важно је наговестити да је у питању равничарски.5. Уб. Барајево. Површина плавине на ушћу реке Колубаре износи 5 километара квадратних.1. 49 . брдско-планински.Граничи се са општинама : Чукарица. макроплавина се шири и потискује главну реку. Комплексност положаја потврђује и чињеница да део територије општине припада. Владимировци. 56. и планински терен.96 км2. мањим делом администативном поделом.1. и она се сврстава у групу макроплавина. Са физичко-географског аспекта. припада Западној Србији. док други део источно од Колубаре.

5. постоји у селу Велико поље. и улива се у Колубару код Великог Поља.74 километара регионалног и 185 километара 17 Геопросторне карактеристике градске општине Обреновац. Брана на реци Колубари у Обреновцу. Налази се 27 километара од Обреновца. Хрватске. Слив Колубаре износи 3600 километара квадратних и у њему се налазе богата налазишта лигнита. Као десна притока Саве. Хидролошке карактеристике терена У хидролошком погледу. чиме ће се Обреновцу вратити магистрални значај.2.1. Геостретешки положај и привреда Обреновца Већ два века. Босне и Херцеговине.а њиме пролази 29 километара магистралног. Средином територије протиче река Колубара. У водостају постоје честе осцилације. 17 5. Екофонд Обреновац 50 . општина Обреновац представља економски. па при вишим водостајимаа на Сави мали бродови улазе у Колубару и плове по њој до Обреновачког моста. Код Обреновца широка је 45 метара.3. Последња је велика притока Саве.3 километара од ушћа. Само дно реке је изузетно муљевито.преко недовршеног моста на Сави. односно Ваљева.Колубара је дуга 123 километара. Саобраћајни токови воде ка истоку. Има карактер бујичног речног тока. у коју утиче 27 километара узводно од Београда.Радни материјал. дубока 1-2 метара. Лознице. а обале су обрасле густом вегетацијом. Постоје настојања наставка пута ка северу. као и раскрсницу путева који воде од Београда до Шапца. административни и културни центар.Проток реке износи 31 м/с. које представљају граничне токове. река Тамнава која је данас изузетно скраћена.због честих изливања у пролећном периоду. настаје спајањем Обнице и Јабланице у месту Саставци у Ваљеву. Развијена је изузетно густа мрежа путева. те представља опасност. који је раније имао. ова општина окружен је рекама. Река Колубара.Славољуб Драгићевић.1.што је условило нагомилавање крша на обалама. Ова река је равничарског карактера.западу и у јужном смеру.Иван Карић. Постоји 100 улица укупне дужине 30 километара. Ибарске магистрале до Јадранског приморја.

079 становника. Густина насељности је високог интензитета у општинском центру. чија је намена транспорт угља до Термолектране Никола Тесла. постоје тенденције преусмеравања правца развоја ка туризму.ТЕНТ је највећа термолектрана. после многих проблема се стабилизовала. угоститељству.-2002. привредни развој био је поткрепљн и осталим гранама привреде.6%.1.млађе средовечно становништво 28. док остатак чини старије становништво. Деведесетих година долази до развоја сектора средњих и малих предузећа. и има 74. она опада. као и привлачења инвестиција из иностранства. који је административноуправни као и пословни центар великог енергетског комплекса. Привреда у Обреновцу има вишедеценијски индустријски значај.представља окосницу развоја. која обједињује ТЕ Никола Тесла А и ТЕ Никола Тесла Б у Обреновцу. У последње време. и у свом раду производи више од 1/2 произведене струје у Србији. Производња житарица. затим ТЕ Колубара у Великим Црњанима и ТЕ Морава у Свилајинцу. Демографска структура Градска општина Обреновац.ТЕНТ у Обреновцу снабдевају се нискокалоричним лигнитом из Колубарских површинских копова.4. Интензиван раст становништва овог града. што је довело до високог степена развијености општине.8%. што резултује чињеницом да је најгушће насељена непосредна околина овог општинског центра. који имају капацитет 3. услужним делатностима. Већ 4 деценије смештен је у 8 енергентских блокова. Укупно има 14 генератора. млека. и у југоистичној Европи је највећи произвођач електричне енергије. док са удаљењем од центра ове општине.и у последњих пар година ратари из Обреновца су на широко познати у Београду.286 МW.1 члан по домаћинству.70-тих година неугледна варош.локалних путева. 5.односно 3. Железница је данас индустријска пруга. Правац развоја одређује ТЕНТ18.856. садржи 28 сеоских насеља. године.8%. Када је у питању старосна структура. Поред индустрије. 18 Термоелектрана Никола Тесла 51 . старије средовечно становништво 25. ТЕНТ . најмлађи контигент износи 26. На овом подручју број домаћинстава износи 23. меса. Сем градског језгра. зaбележен је за период од 1950. данас представља развијену општину.

године.2. Под термином . пуцања брана и изазвала велике поплаве. топла лета и умерене падавине током године. године довеле су и до његовог пуцања. Историја поплава у Обреновцу Поплаве које су у мају ове године потопиле Обреновац. Велика количина кише. и док нису изграђене бране (долне)19.Колубаре и Тамнаве. године.гради се насип против педесетогодишњих вода.Тамара”.3. Нов насип завршен је 1940. обилне падавине погодиле су подручје Републике Србије. Поплаве у Србији Почев од 13.који је према мерењима Хидрометеоролошког савеза најкишовитији циклон. После само 7 година.1937. Чамци су били привезани испред радњи.Карактеристике ове клине су хладне. плављен је сваке године. Таква несрећа приморала је Обреновчане на изгрдњу брани. поплавиле су 2000 хектара пољопривредног земљишта.. Србија је била под утицајем циклона .пред којима је насип попустио. Већи део Србије карактерише умерено континентална клима. 19 Жаргонски назив Обреновчана за бране које граде на рекама 52 . а обзиром на калдрмисане улице.али поплаве 1981. Град је саграђен на обалама Саве.у рекордно брзом року довела је до повећања водостаја река. нису прве са којима се овај град суочио.. Најкишовитији месеци су по климатолошкој статистици мај и јун. Прва велика поплава ово подручје погодила је 1930.5. Дубина воде била је око 40 цм. Након Другог светског рата. који је био изнад територије Републике Србије. године.маја ове године.нова водена бујица пробила је насип код Бреске.умерене" подразумева се месечна количина падавина између 40 и 70мм. 5. Нове водене бујице. зиме. Узалудно су грађани покушавали да обуздају воду џаковима пуних песка. вода се разливала између камења. Формира се Посавска водна задруга.

године на захтев Републичког штаба за ванредне ситуације.Тамара" данима се кретао изнад територије Србије. и сви расположиви људски ресурси. 76 руских спасиоца. На терену су се нашли припадници Министартсва унутрашњих послова.-16. а у Лозници 110. Са овим прогнозама. која је пала на територију Србије у мају ове године и кад погодила ово подручје.материјалну и финансијксу помоћ пружио је велик број земаља и Организација.У санирању последица и спречавању даљих изливања река ангажована је сва расположива механизација. који су били спремни да помогну угроженом становништву. На карти ГФС модела јасно се види да је Србија у седишту овог циклона.давали су прогнозе о могућој количини падавина.. а било их је на хиљаде. У Београду пало је 108 литара кише по метру квадратном.није било слагања наших стручњака.маја. Током ванредне ситуације. маја 2014. маја. припадници САЈ-а. Самим тим. 20 Поплаве су изазвале рад више од 300 клизишта на овој територији. Невреме је харало Србијом од 13.који се обично налази на свим висинама у тропосфери. Ваљеву и Лозници дневни максимум количине падавина је премашен.као и сви грађани.али је на снази остала у 2 града и 17 општина. Војске Републике Србије. па самим тим шира јавност није била упућена да се спрема нешто незапамћено. вероватноћа да баш овај циклон погоди Србију. Против терористичка јединица. Глобални прогностички модели данима пре непогода. у Ваљеву 108.а да притом ни мало није ослабио. Ванредна ситуација на територији Републике Србије проглашена је 15. била је изузетно мала. ронилачкоспасилачке екипе. Поплављено подручје 20 Подаци преузети са сајта Републичког Хидрометеоролошког завода 53 . које су се на крају подудариле са реалним стањем. након катастрофе које је задесила. које су Србији наставиле да поможу и у санирању и обнови земље. Циклон . У Београду.У историји метеоролошких мерења није забележено да је количина падавина. Разлог обилне количине падавина јесте дубина овог циклона. Укинута је 23.

ситуација постаје знатно алармантнија и наређна је појединачна евакуација. месним заједницима које нису биле угрожене. У складу са ситуацијом. Надлежни органи. Поплавни талас до Обреновца путовао је 6 сати. За 5 минута хиљаде кућа остало је под водом.тако да је дошло до ангажовања спасилачких екипа.маја под притиском воде. своју производњу је обуставио. наређена је хитна евакуација и одмах је евакуисано 300 људи. као и на Београдском сајму у Бограду. у следећих 8 сати евакуисано је 30 становника. У Забрежју. који су користили амфибије. 15. насеља Шљивице. Тада је из Ваљева потенцијално угроженим градовима послат знак за узбуну. Извођење евакуације у општини Обреновац Након обилних падавина у Ваљеву. 54 . Мештани су евакуисани у Основну школу Јојван Јовановић Змај. па је хитна евакуација била неизбежна...након пристизања поплавног таласа. да не одбијају евакуацију. који ситуацију нису схватали озбиљно. а за ТЕНТ у том моменту опасност није претила. Већ 16.3. У поподневним часовима. У вечерњим сатима дат је налог за евакуацију.као средства за извођење евакуације.где је убрзо. Смештај за урожене био је спреман у Спортском центру Шумице. а пумпе нису биле у стању да наставе пуним темпом испумпавање воде. било је угрожено на хиљаде становника.5.05. хотелу. пукла је брана. Бањица. основим и средњим школама. као и 60 руских спасиоца.Извођење евакуације обављало се прво на нижим. У Великом пољу. док се током ноћи број попео на 3000 људи. обзиром да је било доста залиха. стање било критично. Руднички басен Колубара. 80% града нашло се под водом. Основни приоритет надлежних органа био је спасавање људских живота.чланова Владе.нужан смештај био је организован у Геронтолошком центру. Ангажована је војска и припадници жандармерије.1.Вода је надирала. чамце и хелихоптере. који производи угаљ за производњу половине произвдене струје у Србији. обзиром да је вода из сата у сат све више надирала. Евакуисано је 2510 становника. више од 3 милиона кубика воде протутњало је Ваљевом и кренуло низ Колубару. па на вишим спратовима.апеловали су на грађане. Са првим знацима узбуне и алармантне ситуације блокиран је улаз у Обреновац преко Умке.

преко ког се електричном енергијом снабдева цео Обреновац. У дужини од 100 метара пробијен је насип код ТЕНТ-а. остају само они најупорнији. Дубина воде кретала се и до 5 метара. на овој територији остало је само 100 грађана. вода је престајала да долази. Спасилачке екипе тада су почеле да износе прва беживотна тела. али се слабо повлачила. а 90% Обреновца било је под водом. Незванични број утољених је 16.а приоритет у спасавању имали су најмлађи.6000 припадника Муп-а нашло се на терену. Европска Унија. Спасилачке екипе на терену 55 . а водостај је и даље растао.коришћем мегафона апеловала да прихвате помоћ и склоне се са поплављеног подручја.а мостови су се рушили. 10 хелихоптера.Следећег дана. 22. војска повлачи своје хелихоптере на друга угрожена подручја. Војска је ангажовала још једно амфибијско возило. У наредних 24 сата. да је евакуисано само 30 грађана. Вода је достизала висину и до 5 метара Већ 19. Русија шаљу помоћ. дошло је до нових промена.дубина воде износила је 2 метра. Кроз само један сат. евакуишу 1777 људи и притом за оне који одбијају евакуацију донесе храну и воду.05 у рад пуштен је погон ЕДБ-а. ТЕНТ је радио отежано. Није било струје.05. одзив грађана за евакуацију слаби. Сутрадан. а бивше Југословенске Републике. Обреновац је тог дана захватила права катаклизма. на које је полиција.Обзиром. Постепено.

и омогућио повратак становништва у своје домове.3.у студентским домовима. Заводи за јавно здравље обаваљају дезинфекцију. Ветеринарске службе прикупљале.који су били организовани на територији Београда.Постајао је велик број волентера. након повлачења воде.3. фарми.у Спортском центру Бањица. Шумице. спроведена је комплетна санација и деконтаминација терена.док комуналне службе чисте муљ и земљу. 5. Смештај у прихватним центрима У прихватним центрима. ветеринарске службе.хотелима и хостелима.5. Санација терена Како би се санирало поплављено подручје.Комбанк Арени и другим прихватним центрима.на Београдском сајму. организована је здравствена нега угрожених.Сама асанација подразумева третман хемијским средствима локација са којих су уклоњени лешеви угинулих животиња и простора на којима је дошло до изливања канализације 21 Атомско-биолошко-хемијска служба.специјализована јединица Војске Србије 56 . дезинсекцију и дератизацију породичних кућа и станова.3.2.спречило ширење зараза.који су својим радом у прихватним центрима помогли угроженом становништву на превазилажењу тескоба и омогућавању што лакшег прилагођава у новим условима живома.било је смештено 5642 становника из поплављног подручја.који су били под надзором лекара 24 сата. комуналне службе. Јединице АБХ. сточних пијаца.силоса. Тријажу је прошло 14 600 становника.У сваком прихватном центру. Од свих задатака најделикатнији су : санитарно-хигијанеске. места прикупљања угинулих животиња. као и завод за јавно здравље.транспортовале и уклањале лешева животиња.врш биолошку деконтаминацију : места угинућа животиња. транспортних средстава којима је вршен транспорт угинулих животиња. У спровођњу ове активности ангажована је специјална јединица Војске Србије АБХ 21.контаминираних простора.Њихова исхрана подразумевела је три оброка дневно и 2 ужине.санитарно техничке мере на контаминираном терену. кланица.

Поморавље. Након обдукције.3. Људски и материјални губици Према незваничним подацима. Када је у питању аграрна производња штета се процењује на око 600 милиона долара. 22 Извештај Владе Републике Србије о људским губицима током поплава 57 .док је 26 особа умрло природном смрћу.регионалне и магистралне путеве. штета која је нанета Србији.5 милијарди евра. резултати су указали на то да је број утопљених становника 24.4.саобраћајна и водоприврдна инфраструктура. Мачва. највећу штету претрпела је пољопривреда и енергетска.Рударски басен Колубара оштећен је за око 100 милиона евра.а 4 особе се још увек воде као нестале.у поплави страдала је 51 особа.као и локалне. Према проценама аналитичара.5.У поплавама страдала су најплоднија подручја централне Србије -Стиг. може достићи и цифру од 1. Поред људских губитака.Незванични резултати указују да је неопходно обновити чак 5000 кућа. 22 Материјална штета је изузетно велика.велик број мостова.

делују у оквиру својих овлашћења. опасности од клизишта до шумских пожара. Сектор за ванредне ситуације у оквиру Министарсва унутрашњих послова. Субјекти који учествују у реализацији ове мере. Евакуација је планско. Законом о Ванредним ситуацијама. у односу на угрожено подручје. као и њихово усавршавање јако битни за планско и организовано спровођење ове мере цивилне заштите. као и материјална штета у износу од више десетина милиона евра.Закључак Последњих година у Републици Србији сведоци смо бројних катастрофа почев од поплавних таласа. има своју мисију. данас је могуће предвидети на ком подручју и када може доћи до испољавања неке опасности. јако је важно. Уз помоћ процене угрожености. како би грађани Србије живели у бољем и безбеднијем окружењу. заједничким снагама покушавају да ово питање интегришу у политичке планове и програме за одрживи развој. Евакуацију треба спроводити. подизање свести грађана о деловању државе.патњи. а то је заштита људских живота. земљотреса. На пољу спречавања остварења опасности од ванредних ситуација неопходно је синхронизовано деловање и координација јединица које су задужене за реаговање. организовано премештање становништва. па самим тим могу се и предвидети последице. Његова мисија одређена је како Уставом Републике Србије. али и појединаца. регионалне. неопходно је спровести евакуацију. У умањењу последица и штете велику улогу има програмска политика превенције.Као последица повећао се број људских жртава.као и историјског наслеђа.Како би се последице свеле на најмању могућу меру.Иако су кадровски. координисано.материјалних и културних добара. уколико се евакуисаном становништу могу створити повољнији и бољи услови за њихов живот и рад. међународне сарадње. тако и другим законским актима. 58 . животиња на подручја на којима нема опасности и која ће им пружити адекватну заштиту у условима ванредних ситуација. правних лица. материјалних и културних добара. Билатералне. могућности и расположивих средстава. технички и материјални потенцијали. које за циљ имају смањење ризика од катастрофа.

16/98 2. Уредба о спровођењу евакуације. Електронски извори : 59 ...Милојковић. 111/2009 од 29.Талијан. Јаковљевић В. Изградња склоништа као двонаменских објеката.1978.Кековић.бр. 1996.2011.12.бр. О96/2012 . М.В. Београд.Литература 1.. Закон о Црвеном Крсту Србије . Цивилна заштита у Републици Србији. . Упутство о методологији за израду процене угрожености и планова заштите и спасавања у ванредним ситуацијама.. 1989/1 4.новембар 2011. 17. 8..03.2 5.2012.Р.Организовање друштва за заштиту и спасавање од елементарних непогода и катастрофа“. Анекс националне стратегије заштите и спасавања у ванредним ситуацијама. Закон о државној управи и локалној самоуправи. 145. Тематски зборник Факултета одбране и заштите.. бр.година. Јаковљевић В. Тематски зборник Факултета одбарне и заштите 1999. З. Ђармати. Датум : 31.Службени гласник“. . Штула М. Београд. Географски аспекти мере склањања и евакуације. Цивилна заштита СР Југославије. Вуковић М. Службени гласник РС. 7. 6. 7. 2. Цивилна заштита.ИП .Службени гласник РС“ .Службени лист СФРЈ“.година. 1989/1. 4. Цивилна заштита.. стр. Јаковљевић. Слуужбени гласник РС бр. Шимон А. . Београд. бр. Закон о ванредним ситуацијама . Датум 05.Службени гласник РС 022/2011. чл.Студентски трг“. 1999.. Б. 2011. 3. Правни извори : 1. Ивановић Т. 8. 3. Зборник Факултета одбране и заштите. Припрема и извођење евакуације становмиштва.године. Национална стратегија заштите и спасавања уванрендим ситуацијама. 129/2007. 5. Цивилна заштита.новембар 2011. Евакуације становништва.12. 6. 107/20085.2009. Унутрашњи послови и превентивна едукација. 17. 1997.

Геопросторне карактеристике општине Обреновац.Славољуб Драгићевић. Екофонд.Извештаји Републичког хидрометеоролошког завода 4.www.1.Обреновац 2.gov.Извештаји Владе Републике Србије о људским и материјалним губицима 3. Иван карић.rs 60 .Дневни извештаји Сектора за ванредне ситуације о спровођењу евакуације у општини Обреновац 3.mup.