You are on page 1of 28

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ
- Наставно-научно веће Господара Вучића 50
Београд
ПРЕДМЕТ: Захтев за одобрење теме завршног - master рада

Поштовани,
Обраћам вам се са молбом да ми одобрите тему за израду
завршног -master рада, под насловом: "Распрострањеност и
карактеристике породичног насиља у Србији".
За ментора
предлажем проф. др Слађану Ђурић, са којом сам обавила прелиминарне
консултације око пројекта рада.
Уз захтев прилажем:
1) биографију
2) пријаву – пројекат за израду завршног - master рада

Београд, 20.03.2008. године

СТУДЕНТ
______________________________
Данијела Спасић
бр. индекса 29/06

БИОГРАФИЈА
Рођена сам 4.4.1970. у Шапцу. Завршила сам Шабачку гимназију, 1989.
године, као ђак генерације. Вишу школу унутрашњих послова завршила сам
1993. године као најбољи студент, са просечном оценом студија 9,63. На
Полицијској академији радила сам у одсеку за студентска питања до 2006.
године. У међувремену, 2004. уписала сам Факултет цивилне одбране на
којем сам дипломирала фебруара 2006. године, са просечном оценом 9,42.
Исте године изабрана сам у звање истраживач-приправник у Научноистраживачком центру Полицијске академије, где и сада радим. На мастер
студије Факултета безбедности, смер Безбедност, уписана сам школске
2006/07. године. Испите предвиђене Наставним планом и програмом ових
студија положила сам до децембра месеца 2007. године, са просечном
оценом 9,66.
У току досадашњег научноистраживачког рада објавила сам више
стручних и научних радова у часописима Безбедност, Наука Безбедност
Полиција, Ревија за безбедност, Темида, Криминалистичке теме. Ужа област
мојих научноистраживачких интересовања јесу безбедносни аспекти
појединих облика социјалних девијација, односно социопатолошких појава,
проституције, наркоманије и породичног насиља, са посебним акцентом на
проблем жртава. Члан сам Виктимолошког друштва Србије и сарадник
Центра за безбедносне студије.

2

Универзитет у Београду ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ Наставно – научном већу . године 3 . март 2008. индекса 29/06 Београд.дипломске академске студије - Нацрт истраживачког пројекта Тема: РАСПРОСТРАЊЕНОСТ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ПОРОДИЧНОГ НАСИЉА У СРБИЈИ Студент мастер студија Данијела Спасић бр.

................. Теоријски приступи насиљу у породици...............2...4 3..........8 4...4........... САВРЕМЕНЕ КОНЦЕПЦИЈЕ И ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУП ИЗУЧАВАЊУ ПОРОДИЧНОГ НАСИЉА......17 6..........3........................ ЦИЉЕВИ ИСТРАЖИВАЊА...................... Теоријски модели породице..............3 2........................................ Теоријски оквир истраживања породичног насиља у Србији.............. МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР ИСТРАЖИВАЊА.......20 СТРУКТУРА РАДА ЛИТЕРАТУРА ***** 4 .... ХИПОТЕТИЧКИ ОКВИР ИСТРАЖИВАЊА..........................................................................САДРЖАЈ 1............ Криминолошке и социолошке теоријске концепције о насиљу.............. ПРОБЛЕМ ИСТРАЖИВАЊА....10 4.....1...........15 5.........13 4..........7 4..... ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА.................... ПРЕГЛЕД ОСНОВНИХ ИНДИКАТОРА.........8 4.............................................19 7.........

Поред тога. као последица наслеђених и непрекинутих традиционалних унутрашњих патријархалних релација. са специфичним облицима испољавања и тешким последицама. мешати се у међусобне односе које чланови породице изграђују међу собом. Реч је о друштвеном феномену. да није сврсисходно.РАСПРОСТРАЊЕНОСТ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ПОРОДИЧНОГ НАСИЉА У СРБИЈИ 1. који је деценијама маргинализован и игнорисан.Skopje:Ese. а о многима судимо тек на основу наслова у дневној штампи. између осталог. Интензивирањем друштвене кризе на овим просторима насиље у породици попримило је драматичан обим и динамику. приликом истраживања породичног насиља у Србији. недостатак времена и слободног простора за анкету). (2000) Semejno nasilstvo. енормно повећање броја незапослених особа. поред родне социјализације и других патријархалних стереотипа. На његову распрострањеност и карактеристике утицали су. али много више субјективне тешкоће које су се јављале приликом спровођења различитих истраживања породичног насиља у Србији. Управо овај сукоб између друштвеног интереса да се штите основне вредности (живот и здравље. године спровело Виктимолошко друштво Србије. То је посебно изражено онда када постоје или када се јаве "ружне" или тешке породичне ситуације. 5 . и 1 Поређења ради.Čečeva. уз различите изговоре (незаинтересованост. као потврде да се нека од тих епизода завршила трагично.1 У Србији и данас преовладава мишљење да је све оно што се дешава у једној породици њена "унутрашња ствар". али и непостојање адекватних правних механизама за његово спречавање и сузбијање. на узорку од 700 испитаница. висок обим избегличких миграција и друго. О постојању насиља у оквиру српске градске породице углавном се ћути. ни потребно. Већину ових породица карактеристише друштвена неупадљивост. порасту "тамне бројке" криминалитета породичног насиља. која је посебно присутна у миљеу српске сеоске породичне заједнице.2000:9). дакле. забележен је висок проценат одбијања жена да буду анкетиране. допринела је. представљају један од основних разлога због којих породично насиље дуго није сматрано озбиљним обликом насиља. страх од мужа и других чланова породице. износио чак 38. Ови проблеми условљавали су и методолошке нејасноће и конфузије. прећуткују се дугогодишње епизоде преживљеног насиља. већ уобичајеним и социјално прихватљивим понашањем. проценат одбијања у сличном истраживању које је 2000. У прилог овој тврдњи говоре бројне објективне. С друге стране. Примера ради. физички интегритет и част) и права на заштиту приватног и интимног породичног живота. оне у широј социјалној средини добро функционишу и постојање насиља врло често се не примећује. Патријархална схватања о односу полова и родитељству.Čoneva. "завера породичног ћутања". често не омогућава свестрано феноменолошко и етиолошко изучавање ове појаве и превентивно деловање.1% . а ни паметно. опште осиромашење становништва. ПРОБЛЕМ ИСТРАЖИВАЊА Основни потицај за покретање истраживања о распрострањености и карактеристикама породичног насиља у Србији била је жеља да се синтетизују досадашња сазнања и резултати претходних истраживања различитих аспеката ове социопатолошке појаве. Lj.V. Тако је проценат одбијања. посебно у сеоским срединама (Николић-Ристановић. и вишегодишња економска криза.6%. која су још увек доминантна у нашој средини. године спроведено у Македонији био је 5. које је 2001.

уз познавање тенденција његовог квалитативног и квантитативног раста на Балкану. заблуда и стереотипних схватања. и борбе за њихову кривичноправну заштиту. Тада се у оквиру женског покрета издвојио "покрет претучених жена" који је идентификовао злостављање жене. постаје јасно зашто је сваки покушај научног истраживања породичног насиља значајан. Николић-Ристановић. бавити феноменом насиља над женама и децом. у садашњој друштвеној. повредљив 6 . својим интензитетом и трајањем.2003). расте стопа криминалитета насиља. било због патријархалних стереотипа. и било која друга друштвена девијација чији су облици присутни у породици. алкохолизам. породично насиље. остављају дубоке и често несагледиве последице у свим сферама људске егзистенције. Тако се затвара "зачарани круг" узрока и последица насиља у породици. са повећаним процентом кривичних дела са најтежим последицама (тешке телесне повреде. Све ово упућује на јачање потребе за мониторингом породичног насиља на подручју Србије. С друге стране. општих али и специфичних карактеристика. С друге стране. представља "табу тему". његове распрострањености. већ. можда и зато што.чланови породице настоје да прикрију и прећуте све што је негативно. неморално или друштвено неприхваћено. Урушавају се темељи економско-социјалне структуре друштва. традиционално у Србији. али ни синхронизовали своје активности на обезбеђењу и пружању адекватне социјалне помоћи и подршке жртвама. убиства). институције социјалне контроле и други друштвени и државни субјекти нису ускладили методологију праћења породичног насиља. осетљив. ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА Ово теоријско истраживање ће се. Европи и у свету. раста незапослености. или доводе до привремене или трајне спречености за рад. То посебно важи за породично насиље. социјалној и економској клими српског друштва. његове последице се индиректно преламају и на радном месту. пре свега. Различити облици насиља.породице. бројне социопатолошке појаве рефлектују своје негативно дејство и кроз пораст породичног насиља и менталних поремећаја уопште. и поред свих настојања актуелних структура власти да се испоштују међународни стандарди у области породичне заштите. Директне или посредне последице преживљених епизода насиља у било којем периоду живота. Овај покрет утицао је на стварање великог броја женских 2 Вулнерабилан . и подривају темеље основне друштвене ћелије .рањив. Када се све изнете чињенице узму у обзир. већ као социјални проблем повезан са угњетавањем свих жена у друштву (КонстантиновићВилић. сиромаштва. Насиље се из породице преноси у школску средину. чињеница је да је шездесетих и седамдесетих година XX века започела нека врста светске кампање и процеса препознавања насиља над женама. комплексно слабе безбедносно-социјалне темеље једне друштвене заједнице. Прећуткује се или крије наркоманија. као вулнерабилних категорија2. коцкање. зашто има пуну научну и друштвену оправданост и сврсисходност. моралне срамоте или друштвене осуде. органи извршне. самоубиства. Усред опште и несигурне социјалне климе. Законски оквири спречавања и сузбијања овог социопатолошког проблема још увек не представљају адекватну гаранцију заштите жртава. посебно кад је у питању породично или брачно насиље над женама. које је. а дешава се у оквиру њихове примарне породичне заједнице. вековима прекривено непрозирним велом ћутања и тајни. производе не само индивидуалне облике примарне или секундарне виктимизације жена и деце. судске власти. јер су сва досадашња истраживања указала да је овај облик насиља попримио димензије пандемије. Један од предуслова ефикасног деловања на овом плану јесте и повећање нивоа свести професионалаца према насиљу у породици и систематски рад на превазилажењу предрасуда. али не као њен индивидуални проблем. 2.

спроведено у 14 држава Сахарске Африке. наведено према Константиновић-Вилић С. Ово.D.насиље над мужем је незамислива појава у 73.у 45. 5 Оно спада у ред најтежих облика насиља јер се његовим испољавањем крше основна људска права и слободе чланова породице. . у најширем смислу. Све активности и покрети су своју емпиријску подлогу и афирмацију нашли у резултатима најсвеобухватније студије која је проучавала распрострањеност различитих форми породичног насиља у 90-ак држава и друштава са свих континената (Levinson.у 70% насиље се испољава када је супруг трезан.у 46.5% култура главни разлог насиља над супругом је сумња у њену верност. 3 Резултати ове студије показали су да: -од свих облика насиља најчешће је злостављање супруге. 1988) 4 Истраживање Виктимолошког друштва Србије.6% проучаваних друштава насиље над женом се окончава смрћу или озбиљним повредама. најчешће облике испољавања и обележја феномена насиља. у седам држава Европе. идентификују облици и начини његовог испољавања. да се потврди његово постојање. да су жене најчешће жртве. а у 5. а често у само 6.3 Поуздани статистички подаци о обиму насиља у породици не постоје. право на физички. истовремено је пружило увид и у распрострањеност насиља. Генерални предмет овог истарживања биће. (наведено према. да је насиље у породици универзална појава.5% испитиваних култура. у 8. а у 60% свих случајева сексуалног насиља. а мушкарци извршиоци насиља у браку. (2007) Кривично дело насиља у породици .2%. године То је потврдило и једно од најсвеобухватнијих антрополошких истраживања. .убиство деце је изузетно редак облик насиља. 1989). стр. анализа распрострањености и карактеристика породичног насиља у Србији. деца . потврђеном бројним истраживањима. Жегарац. право на слободу и безбедност. психички и сексуални идентитет и друго. Петрушић. у 13 из Океаније и 13 из Азије. извршених са циљем да се препозна овај феномен у нашој средини.1% друштава. спроведена са циљем да се укаже на распрострањеност. узроке и последице насиља у породици. извршилац је мушка особа из 5 7 . све културе и све регионе света. . Из ових података се може закључити да је насиље у породици раширена појава у већини региона света.6% подједнако и када је пијан и када је трезан. односно љубомора. Бркић. 7-8. у 17 из Северне Америке и 16 из Јужне Америке. које је спроведено тако што су антрополози живели у породицама и непосредним посматрањем пратили динамику породичног живота. Calif:Sage. Разматрање ове проблематике иницирано је чињеницом. које су у већини друштава истоветна. (Levinson. врсте и последице њихове виктимизације. у 10 држава Средњег Истока. Управо су бројна истраживања.9% посматраних заједница када је у пијаном стању. које се појављује у 84. методолошки занимљиво истраживање. ретко се дешава у 20. али се у 78. . Истраживање ће се заснивати на резултатима претходних емпиријских истраживања. и да је породица.4 Идентификовање проблема породичног насиља у Србији определило је и усмерило правац интересовања у оквиру овог истраживања. али расположива сазнања указују да је породично насиље у значајној мери распрострањено и у Србији. 2001. 6 Према подацима УН. Н. (1989) Family Violence in Cross-Cultural Perspective. али и дефинишу категорије жртава. Newbury Park. као што је право на живот. Програм развоја добрих пракси у области насиља у породици..7% испитиваних култура. Београд:Аутономни женски центар.актуелна правосудна пракса у Београду и Нишу. 17-38% свих жена у свету је претрпело физичко насиље у свом животу од стране блиских мушкараца. . као и да су његове жртве далеко чешће жене и деца него одрасли мушкарци. одреди степен. довела до закључка да су најчешће жртве породичног насиља жене 6. да има све озбиљније последице. његови субјекти.5% заједница дешава искључиво у оним културама у којима постоји насиље над женом и физичко кажњавање деце.група током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. старе и немоћне особе. Ова глобална патолошка појава изазива несагледиве последице и на индивидуалном и на друштвеном плану. које су се потпуно посветиле пружању помоћи и давању подршке женама које трпе насиље. која прожима сва друштва.

године). као и свих карактеристика које представљају diferentia spеcifica породичног насиља у Србији. али и уобличавања институционалних механизама за борбу против породичног насиља у Србији. иницирали су процес идентификовања. представљају један од основних разлога због којих породично насиље дуго није сматрано озбиљним обликом насиља. општег осиромашења. а са циљем потпуног разумевања проблема породичног насиља. У оквиру овако дефинисаног предмета истраживања. психологије. Управо патријархална схватања о односима полова и о родитељству. енормног повећања броја незапослених особа и обима избегличких миграција. истраживање ће обухватити анализу резултата истраживања породичног насиља у Србији извршених у последњих десет година (период од 1997. обима. Другим речима. већ комплексан друштвени проблем и социјална патологија и да има дубоке корене у патријархалној структури друштва. Предмет истраживања је мултидисциплинарног карактера и тиче се интересовања социолошких наука (социјалне патологије. Петрушић. треба да реше сами чланови породице. Међутим. Доминирало је схватање да је "дом човекова тврђава" и да је насиље у породици приватна ствар. уколико се не ради о наношењу тежих повреда или о лишењу живота. вредносног миљеа и постојања различитих облика породичног насиља у Србији. 3. политичког. (Константиновић-Вилић. насиље у породици није изазивало позорност друштва.. као најчешћи вид насиља у породици. него у било којој другој друштвеној средини. кривичног права. Са временског аспекта. Н. пре свега. 2005:135-141). породично насиље је једна од оних социјалнопатолошких појава коју је наше друштво деценијама маргинализовало и игнорисало. социјалне психологије). у односу на ову социопатолошку појаву у другим земљама. већ уобичајеним и социјално прихватљивим понашањем. анализа ће обухватити. систематско. која су још увек доминантна у нашој средини. спречавање и сузбијање насиља у породици подразумева. Овакав традиционално-патријархално-стереотипни став вековима је негован и на просторима Србије.. распрострањености феноменолошких видова и његових етиолошких специфичности. 8 . и да је партнерско насиље. Захваљујући залагању феминистичког покрета за права жртава породичног насиља. ратова у окружењу. економског. ЦИЉЕВИ ИСТРАЖИВАЊА непосредне близине жртве. с обзиром на чињеницу да је током последњих двадесет година породично насиље у Србији попримило драматичан обим и динамику и да се овај период поклапа са периодом дубоке економске. Међутим. те да конфликте. политичка оријентација српског друштва да свој правни систем усклади са међународним и европским правним стандардима. пре свега. До преокрета у односу друштва према насиљу у породици дошло је тек седамдесетих година прошлог века. виктимологије. Поред тога. укорењено у традиционалном родном идентитету.ако се изузму полиција и војска. најнасилнија група у друштву. до 2006. тако да је тешко извршити било какву компарацију између распрострањености и карактеристика породичног насиља у Србији пре поменутог кризног и ратног периода и околности са краја прошлог века. и дугогодишње. каузалан однос између социјалног. резултати првих званичних истраживања сежу само до почетка 90-их година XX века. полако је сазревало схватање да насиље у породици није искључиво лични проблем и индивидуална патологија. социјалне и друштвене кризе. све до краја шездесетих година XX века. и да особа има више шанси да буде убијена и повређена у породици. превентивног и репресивног друштвеног одговора. који подразумева подређеност жене мушкарцу. као и области многих других научних дисциплина: криминологије. јавно заговарање и лобирање женских невладиних организација.С. Разумљиво и оправдано. Препознавање. објективно и комплексно сагледавање постојања.

као и пружању адекватније и ефикасније заштите жртава насиља и њиховог оснаживања да о проблемима насиља у својим породицама говоре. психичко. траже помоћ и благовремено предупреде тешке последице које насиље са собом носи. по сазнањима испитаница. као и према његовим последицама. С обзиром да ће се ово истраживање базирати на резулатима претходно извршених истраживања путем анкетирања или интервјуа. (физичко. претње физичким насиљем. насиље које врше деца над родитељима. доживеле пунолетне особе у њиховој или другим породицама (психичко насиље. центрима за социјални рад. Научни циљеви истраживања су: . општи циљ истраживања може се одредити као покушај систематизовања сазнања о факторима распрострањености и релевантним карактеристикама породичног насиља у Србији. односно. би био откривање узрока појаве којом је заокупљено.Генерални циљ овог научног истраживања. њиховог међусобног односа и начина испољавања насиља. насилницима (насиље које врши мушкарац над партнерком. помогли да ефикасније организују свој рад на спречавању и сузбијању породичног насиља. насиље које се врши према старијим члановима заједничког домаћинства). емоционално злостављање. Практични циљ овог истраживања састоји се у стварању искуствене евиденције о присутности и облицима породичног насиља у Србији. прекривене "тамном бројком" криминалитета породичног насиља. полицији. здравственим установама и службама за подршку жртвама. жртава. насиље према члановима заједничког домаћинства и насиље према деци). о његовом утицају на физички и психолошки интегритет жртава. И поред ових ограничења. члановима заједничког домаћинства). и скептицизам у погледу реалне слике. то би било препознавање узрока одређеног степена распрострањености и специфичних карактеристика породичног насиља у Србији и њиховог међусобног каузалног односа. начинима испољавања. уз покушаје њихове класификације и разматрања њихове хијерархијске структуре.покушај класификације породичног насиља у Србији. (а ово истраживање претендује да буде такво). употреба оружја. на дезорганизацију и дестабилизацију породичног система и на последице које оставља на личну и социјеталну безбедност појединца. односно жртвама (насиље чије су жртве искључиво жене. али и комплетну безбедносну ситуацију једне друштвене заједнице. Породично насиље ће бити класификовано према: облицима у којима се јавља (насиље у браку. недовољна академска тематизација овог проблема. а у овом конкретном случају. насиље према старијим особама. и постојање снажно укорењених друштвених. насиље које врши жена над мужем или партнером.дескрипција постојећег стања испитиваног феномена у Србији . Резултати овог истраживања би органима друштвене и социјалне контроле. физичко насиље. насиље усмерено према деци. сексуално насиље). са посебним акцентом на његову распрострањеност и карактеристике. 4. према субјектима насиља. запостављање и занемаривање). као посредни индикатори распрострањености послужиће подаци о врстама насиља које су. Карактеристике породичног насиља класификоваће се према специфичним карактеристикама насилника. односно средствима. сексуално насиље. према објектима насиља. културолошких и етнолошких стереотипа. с једне стране. САВРЕМЕНЕ КОНЦЕПЦИЈЕ И ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУПИ ИЗУЧАВАЊУ ПОРОДИЧНОГ НАСИЉА 9 . Међутим. учинио је циљеве овог рада релативно скромним. с друге стране.

1970). од особа које припадају нормативној популацији. како би се. Теорије о учењу агресивног понашања 10 . Sevin. његових биолошких. није да ли ће се људи понашати агресивно и зашто. као и постављању појмовно-категоријалног апарата у истраживању породичног насиља. преко деинхибиције контроле понашања (алкохол). Потпунијем разумевању овoг комплексног и дифузног појма. Агресија као последица физиолошке и неуропсихолошке дисфункције Према биопсихолошким теоријским концепцијама. КРИМИНОЛОШКЕ И СОЦИОЛОШКЕ ТЕОРИЈСКЕ КОНЦЕПЦИЈЕ О НАСИЉУ Биолошки и психолошки фактори агресивног понашања Порекло агресивности као доследне особине личности која подразумева релативно трајну склоност агресивном испољавању. насиље се у криминологији одређује као "употреба принудних средстава и метода према некоме. (Lorenz. Агресија и дејство психоактивних супстанци Неки теоретичари су својим истраживањима покушали да укажу на дејство које психоактивне супстанце (дроге. Резултати су показали да акутним дејством. али се интензивно развијају концепције у оквиру којих се агресивности приступа као димензији која успешно диференцира особе физиолошки или психолошки диспониране за вршење насиља.. психолошких и социокултуралних детерминанти.За адекватно теоријско утемељење појма насиља у породици. заправо. Baumeister. диференцирало. лекови) могу имати на испољавање агресивног понашања. 1989). Традиционално. у литератури се среће читав низ других.1988. Према Лоренцу. у тако постављеној равни.2001). у случају стимулатива централног нервног система. "воље" и "права". 1999:202). али је деструктивно понашање резултат развоја деструктивног потенцијала у породичном и ширем социјалном окружењу. разумело и објаснило породично насиље. психоактивне супстанце остварују различите неурофизиолошке консеквенце у понашању које варирају од еуфорије и ерупције импулсивности и агресивности. 1990) доводили су агресивно понашање у везу са психофизиолошким поремећајима.1. послужиће краћи приказ савремених криминолошких и социолошких концепција о насиљу. депресанти). Многи теоретичари (Lenard. извесни когнитивни дефицити у димензијама и склопу личности сматрају се примарним факторима агресије. 4. Осим ове и сличних дефиниција. Према Фрому (From. право питање. ужих или ширих одређења насиља. Греј (Gray. 1981. већ на који начин је могуће социјализовати и каналисати испољавање агресије. сасвим је у домену биолошког и психолошког приступа. која углавном непосредно зависе од криминолошке оријентације истраживача и односа према одређењу и релевантности појмова "принуде". људи су носиоци деструктивних црта.1975).(Петровић. Инстиктивна основа агресивног понашања У оквиру класичне психоаналитичке теорије инстикти се сматрају носиоцима енергетског потенцијала којим се одржава динамика у понашању. а против његове воље и права или примена физичке силе према објектима и материјалним средствима" (Бошковић. 1994) je издвојио анксиозност и импулсивност као факторе првог реда агресије. (Миљковић и сар. алкохол. па до пресистентне пасивности (седативи. као шира теоријска платформа нужно мора послужити концептуално заснивање појма насиља уопште.

1977) идентификовали су феномен интергенерацијске склоности агресивном испољавању. Еколошки модел насиља Према Мозеру (Moser. Концепти о циклусу насиља и вертикалне трансмисије насилничког бихевиоралног обрасца данас представљају основу за објашњење различитих облика породичног насиља. (Edgar. Социолошки приступ насиљу Насиље и друштвена структура Један од данас најразвијенијих социолошких концепција о факторима насиља јесте концепција структуралног насиља. облигација и ниво поверења у оквиру социјалних релација.1969). Културолошке концепције насиља Концепт "мушкости" (masculinity). може иницирати агресивно испољавање (Berkowitz.1971). Физички и емотивно злостављана деца постају несигурна и анксиозна. насиље као социјални феномен представља континуум састављен од посебних категорија који суштински дефинишу његову природу и сврховитост: политичко/институционално насиље. 1997:50).1978) одређује бихевиорално насиље као реактивно. Ferracuti. норми. норме. изазвано структуралним насиљем посредством стреса и фрустрација: породично насиље је производ тог стреса.према Бандури и сарадницима (1963).2000. Knack. међу вршњацима.у теорији се интензивно развија још од времена када су Волфганг и Феракути (Wolfgang.Walshe-Brennan. којом се под насиљем подразумева свако угрожавање људских потенцијала економском или политичком структуром (Galtung.) Наведене категорије су у сталном међуутицају.1967:260) запазили да је веза између "мушкости" и насиља резултат дискриминације.. 1997). У феминистичкој криминологији насиље над женама у потпуности је схваћено као експресија (и иживљавање) мушке доминације и контроле над понашањем и одлукама жена. социјалне структуре и друштвених институција који омогућавају члановима друштва да постигну своје индивидуалне и колективне циљеве" (Narayan.1975. патријархалних културолошких дефиниција и родне социјализације. што их чини мање способним да адекватно реагују на осујећења у будућности и склонијим агресивном понашању. улично инструментално насиље и социјално насиље (породично насиље и др. условљавањем и имитацијом.У оквиру теорија о учењу агресивног понашања полази се од става да агресивно понашање. Теорија социјалног учења . у школи. Теоријске концепције о агресији као последици фрустрације Субјективни доживљај фрустрације услед перцепције сопствене релативне депривације. будући да је породица место где се "пражњење" може обавити без пунитивних санкција.понашање је варијабилна категорија.1972). вредности и веровања у вези са агресивним испољавањем могу да се уче од родитеља. 11 . Straus. Емпиријски налази упућују на то да је социјални капитал у значајној вези са стопом насиља и криминалитета уопште (Lederman et al. 2000). Развијајући концепт о социјалном учењу. учење агресивног понашања одвија се не само директним условљавањем (награђивањем и кажњавањем) већ и путем опсервације и имитације. Гил (Gil. где је узор понашање људи који се доживљавају као блиски. (Hurlock. зависна од учесталости награђивања и кажњавања. Социјални капитал и насиље Под социјалним капиталом се у савременој теорији подразумева "скуп правила. неки теоретичари (Owens. економски мотивисано насиље од стране криминалних организација. Keefer. Међу овим теоријама доминирају: Теорије учења условљавањем . 1991:154).

"у светлу специфичне ситуације у којој се збио злочин" (Шепаровић. 1993:168) уводи у виктимологију појам "провоцираног убиства" (victim precipitated homicide). Heiner. 1998:33). поставе у једну раван. Widom. средина и прилике Неки истраживачи приступају насиљу као појави која представља резултат интеракције урођених и стечених диспозиција личности и различитих срединских (ситуационих. Feld. група.Walker. 1990. Николић-Ристановић. политичке или неке друге силе којима се угрожава физички.утемељена на традиционалној расподели моћи и културолошким дефиницијама које је рационализују. као контекстуалне димензије и суштинског конструкта у оквиру којег се манифестује и феномен породичног насиља. Милосављевића. 1986. психичке. понашају насилно (McCord. социјалним и ситуационим факторима" који су у вези са појединцем који је постао жртва. Cappell. У складу са тим. психички или социјални интегритет човека и изазивају различита физичка и психичка оштећења и друге неповољне последице". односно одређење М. Овај синдром је више пута емпиријски потврђен и у оквиру домаћих истраживања породичног насиља које је окончано убиством насилног партнера (Константиновић-Вилић. 1993. под којим подразумева она убиства у којима је "жртва директни изазивач злочина. поступке и понашања појединаца. Једна од теоријских концепција заступа став да је то јединствена или особена друштвена група која 12 . Када се сви претходно изнети теоријски концепти. У савремеим теоријским концептима породица се увек одређује као друштвена група. Волфганг (Wolfgang. за обим и потребе предмета овог истраживања. ТЕОРИЈСКИ МОДЕЛИ ПОРОДИЦЕ Неопходан предуслов теоријског и операционалног одређења категорије породичног насиља. друштвених институција. Мрвић. 1989. 1993) што је за виктимологију представљало инспиративно откриће. Straus. јесте и одредница породице. који укључују примену физичке. Реч је о одређеном типу пострауматског стресног поремећаја који настаје као резултат вишеетапне кулминације тензија на релацији насилник-жртва праћене хроничним и прогресивним страховањем жртве за сопствени физички и психички интегритет (Thyfault. 2000). реално и операционално прихватљива једна од најширих дефиниција насиља у домаћој литератури." Око две трећине убистава изврши се такође у оквиру "ривалског сукобљавања".2. Виктимолошки приступ објашњењу насиља Као преовладавајуће. а нарочито према онима који су их претходно виктимизирали. Мрвић.1984. Николић-Ристановић. 1989). 4. 1985:23) Једна од тековина виктимолошког приступа насиљу јесте и концептуализација синдрома злостављане жене којим се објашњава убиство које жена врши над партнером од кога је у дужем претходном периоду трпела перманентно насиље.1989). организација или друштва у односима према људима. Шепаровић очекује од једног амбициозног виктимолошког истраживања да трага за свим "биолошким. издвојило се запажање да су жртве у многим случајевима заправо активно "умешане у злочин". прва која у хомицидној драми користи физичку силу од које касније сама страда. који под овим појмом подразумева "различите акте. сматрам да је. (Goldstein). културолошких и социјалних) фактора.1992. не улазећи у критичку анализу било којег од њих. (Savitz et al. Присталице виктимолошког приступа сматрају да особе које су активно или пасивно биле изложене насиљу имају више шанси да се према људима уопште. Интеракционистичка становишта: личност. (Милосављевић. али не постоји потпуна сагласност о њеним конститутивним елементима. 1991. а од изузетне је важности и за обраду теме овог рада.

Породични односи као односи целовитих (укупних) особа . породица креира и блискост. 7. односно. Размена или интеракција и Глад или потребе односно задовољство. Mc Goldrick. а више мултидимнезионалан и симултан. квантитативним циљевима. јер оно издваја породицу (familia) као особен феномен. prema Beutler et al. Генерацијска повезаност и перманентност . Алтруизам . 2. коалиције. Брачна и породична комуникација се сматра поспешујућом димензијом. квалитативне циљеве.у породици се свака особа третира као идиосинкратична 7 индивидуа.  Circumplex model брачних и породичних система Модел брачних и породичних односа. Аутор модела (Berger. негу и осећање припадања. Она обухвата количину промена у вођству.1992. 1989). 1989). развој. 4. 7 идиосинхроничан. према његовим ауторима (Olson.поседује седам диференцирајућих карактеристика у односу на остале друштвене групе (Beutler.темпераментан (или: душевни склоп. 3. системским теоријским моделима породице издвојићемо:  Социјално психолошки модел породице РРРГ Ово је. 1993) садржи три основне димензије брачне и породичне динамике: породичну кохезивност. благост и фер однос. Емоционални интензитет . уважавање и поштовање других наспрам истицања себе. Она се процењје у односу на то колико породица као група поседује вештине слушања. Брачна и породична кохезивности (заједништво) се дефинише као међусобна емоционана повезаност чланова породице која се мери преко следећих варијабли: емоционална везаност. вештине говорења. посматрајући брак и породицу као формалну социјалну групу коју одређују најмање четири битна оквира: Ред или структура. одлучујућом за поспешивање кретања породица и парова ка остале две димензије. 13 . а осећање међусобне одговорности и дужности је у породици фундаменталније и више обавезује од правно прописаних обавеза. интересовања и рекреација.породица је јединствена по природи афекта и интензитету емоција њених чланова.обухвата милосрђе.многи аспекти породичног живота укључују активности окренуте базичном опстанку.Од породичних веза се очекује да ће трајати и онда када се покида већина друштвених веза и оне су практично нераскидиве. 5. 1989): 1.породични живот је инхерентно мање секвенцијалан. за сада. него контролом. границе.. Породица је јединствен и особен ентитет. доношење одлука. односима улога и правилима. једини теоријски модел настао у нашој средини.. флексибилност (пре: адаптибилност) и комуникацију. пријатељи. Приказаном посматрању и схватању породице најбоље одговара назив "фамилиолошко" (Davis. мање рационалан и мање уређен. јасноћу говора. Burr and Bahr. начин мишљења) својствен некој јединки. повезан са социјалним и културним окружењем и трансгенерацијски повезан са породицама порекла брачних партнера.брига и нега су процеси који се у породици одвијају више путем утицаја.1987. Квалитативни циљеви . па чак ни смрт чланова не мора да утиче на то (Carter. McCubbin. простор. Walsh. Оријенатција на симултане процесе . време. Међу савременим. Владавина неговањем . али. Брачна и породична флексибилност се односи на обим до којег је породични систем флексибилан и способан да се мења.1994) конципира основна стања и односе у породици. 6. начин изражавања својствен некој јединки. Рад или активност.

У окриљу породице формирају се и стасавају физички. ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУПИ НАСИЉУ У ПОРОДИЦИ 14 . Поремећаји у сваком од сегмената културног обрасца уздрмавају целину и отварају простор за социјалну и породичну патологију (Немањић. које налазе своје место у будућој расподели социјалних улога. социјално позитивних и прихватљивих услова и културног обрасца за дефинисање модела будућих носилаца примарне породичне функције. структурном и формалном погледу историјски променљива друштвена група чија су универзална обележја: а) да почива на хетеросексуалним везама помоћу којих мушкарци и жене задовољавају природне полне и друге (духовне. Генерално. који су својствени одређеном друштву. а на тај аспект породичне битности акценат ставља и следећа дефиниција: (Младеновић. здравствено. 2. Породица са адолесцентом. McGoldrick. али и стварање нових елемената тог обрасца. у прелазним периодима из једне у другу фазу. Један од облика те патологије јесте и породично насиље. сматра се да је породица подложнија променама. 5. породица дизајнира окружење које адекватно или неадекватно одговара њеној примарној функцији васпитно-образовној. Формирање брачног пара. али је тада и много осетљивија. Породица средњег доба. 4. морално и психосоцијално дефинисане јединке. Тако се. 1997). На јачање стабилности и кохезије породичних и брачних односа утичу нормативни догађаји (рођење детета. Интензитетом кохезионих сила и квалитетом интеракције њених чланова. животни циклус породице дели на следеће фазе: 1. моралне. 1997). по њима. Теоријски модел Породичног животног циклуса Гледишта главних зaступника овог модела (Carter. 1995:35): "Породица је у садржинском.3. Породица позног доба. позитивним или негативним. б) да заснива систем сродничких односа који представљају основ за полне табуе и поделу улога унутар породице (биосоцијалне основе породице). усвајање и одржавање елемената карактеристичног културног обрасца. естетских и других вредносних система. венчање. Породица са малим дететом. Одвајање младе одрасле неудате/неожењене особе. или најопштије. 6. естетске) потребе и обезбедђују репродукцију друштва рађањем потомства (биолошке основе породице). 3. одржавање постојећих и продукција нових елемената обичајних. а завршава смрћу једног брачног партнера. пубертет) праћени одређеним ритуалима који обухватају целу породицу и служе смањењу анксиозности и страха од промене (Митић. в) да обезбеђује и развија социјалне и индивидуалне(моралне и психичке) особине личности (социјалне основе породице). 1989) разликују се од традиционалног социолошког модела означавања породичног животног циклуса који отпочиње склапањем брака. г) да обезбеђује обављање одређених економских (производно потрошних или само потрошних) делатности у оквиру породице (економске основе породице)." Свим породицама је ипак заједничко усвајање. То подразумева постојање адекватних. 4. религијских. Савремена теоријска схватања дефинишу "друштвеност" породице као њену најважнију одредницу. етичких.

савременим истраживањима доминирају три основна теоријска концепта. захвална. броја деце и злостављања преживљеног у детињству. С обзиром да је реч о појави која задире у област социолошких и криминолошких наука. одређујући њихове полазне тезе.Теоријски конструкт насиља у породици настао је у науци заслугом бројних женских покрета. поремећене особе. негативно мишљење о себи. предмете и циљ. улажући напоре ка тражењу помоћи. понижена. прихватање стереотипне женске улоге и наученост да буде послушна. Психолошке теорије о породичном насиљу Насиље у породици. који је експериментима на псима показао да. подређена.1989). (Николић-Ристановић. неуроза. 8 Према овом схватању. уколико вољно понашање. индивидуалну појаву која своје узроке налази у индивидуалним (психолошким и психијатријским) особинама личности учиниоца. 1993). Насиље доживљено у детињству често је навођено као узрок каснијег злостављања супруге. Једна од владајућих теорија овог правца. тј. чак и када насиље поприми драматичне димензије. зависна. итд. теорија научене беспомоћности покушава да објасни зашто жене. оно постепено нестаје. Што би пси раније у животу добили овакав третман. Према теорији о мазохизму жена . (НколићРистановић. неке жене су мазохисткиње. седамдесетих година прошлог века. Као критика теорије научене беспомоћности јавила се теорија преживљавања. Теорија о патологији насилника заступа став да су насилници болесне.1993) 15 . претежни услови насиља у породици леже у друштвеним чиниоцима. предстваља. већ управо субјективни доживљај. објективно стање ствари није пресудно за постојање беспомоћности. 1993). најчешће жртве насиља у породици. психологије и права. Седамдесетих година ова теорија тестирана је и на људским бићима и показала се применљивом. јер су свесно и самостално бирале насилнике за партнере (Mullender. тиха. а као узроци насилничког понашања препознају се ментална заосталост. а са аспекта социолошких објашњења. пре свега. када и на које начине жена тражити помоћ. везаности (емотивне и економске) за партнера. когнитивног бихејвиоризма (O Leary. остају са насилником. Објашњење лежи у посебном емотивном стању депресивности и страху да ће резултат изостати. друштвеним односима и друштвеној структури у целини 8 Творац теорије научене беспомоћности у њеном изворном облику је психолог Селингман. односно веровање жртве да више не остварује контролу над сопственим животом. несебична. низак степен контроле (Gelles. зависи од материјалне ситуације у којој се налази. усмерено на отклањање негативних утицаја дуже времена нема ефекта. Да ли ће. психопатија. 1996). требало би им дуже времена да превазиђу ефекте научене беспомоћности. посматрано са становишта психолошких теорија. Затупници ове теоријске оријентације указују и на психолошке карактеристике жена виктимизираних делима насиља извршеним од стране мужева: низак степен самопоштовања. помањкање самопоуздања и депресивност. Она полази од става да жена активно све време одговара на насиље. а као најјачи аргумент теоретичари ове оријентације наводе чињеницу да жена не напушта насилан однос. (Ова теорија никада није емпиријски потврђена. њихов избор произашао је из жеље да пате и буду малтретиране. односно. стратегије. односно жртве. Социолошке теорије Социолошке теорије инсистирају на друштвеним факторима као узроцима насиља у породици. са јасно одређеним захтевом за промену става државе и друштва према насиљу које се јавља у породици. Савремене психолошке теорије насиља у породици оријентисане су ка концепту социјалног учења.

38). контрола и патријархат (Yllo. с обзиром да она представља заједнички живот више особа које имају различита животна очекивања и планове. 3) већина догађаја насиља у породици је игнорисана или порицана. Jean Giles Sims). 8) особе етикетиране као насилници могу бити охрабрене да и даље задрже улогу насилника било због очекивања других. Објашњавајући однос општег система према посебном на нивоу насиља у породици.000 становника. Посебно се истиче да је породица најнасилнија друштвена институција. 1993). развој и усмерење насиља у породици као конгломерата друштвених фактора од којих ниједан нема значај нужног и довољног услова. као и зашто се дешава само у неким породицама. оно што недостаје социолошким теоријама јесте одговор на питање зашто је насиље у породици најчешће усмерено према женама. утицај. док се стопа насиља у породици мери у односу на 100 породица (према Gelles. кроз уобичајену друштвену интеракцију и масмедије. 5) ови стереотипи се стално реафирмишу како према деци. браће и сестара. R. Међутим.cit. prema Gelles-u. од којих су само неки: нормативна структура. Овај приступ примењен је у 9 Насиље према непознатим лицима мери се у односу на 100. Она своју аутономију стиче анализом фактора који насиље у породици подижу на ниво најопштије друштвене појаве. фрустрације и конфликти. насиље у породици се дешава када је награда (корист) већа од трошкова (могућих губитака) које сам чин насиља производи (Gelles. с обзиром да су позиције мушкарца и жене друштвенео. 4) стереотипи насиља у породици су научени у раном детињству од родитеља. (Ibidem). str. Феминистичке теорије насиља у породици За феминистичке теорије може се рећи да су мешавина многих теорија. Наиме. Теорија ресурса полази од става да сви друштвени ситеми. тако и у односу на одрасле. Али за феминистички оријентисане ауторке није реч о сукобу интереса. Полазиште теорије насиља јесте премиса да друштвене норме и вредности дају значење и усмеравају насиље. чије је основно схватање да насиље у породици представља размену агресивности насталу применом принципа трошкова и награде. почивају на сили или претњи силом (nav. Ауторке ове оријентације виде насиље као последњи ресурс (извор) осигурања подређености жене и њеног пристајања на доминацију мушкарца. Заједничко за све презентоване теорије јесте посматрање утицаја многобројних чинилаца на настанак. црте личности. 9 У оквирима социолошког усмерења развили су се посебни концепти: Према општој системској теорији (Muray Straus. Ову универзалност објашњавају фундаменталне категорије феминистичке теорије: род (пол). 1993). већ о борби за моћ унапред неједнаких. Теорија размене и социјалне контроле представља специфичан спој претходне две теорије. феминистички приступ преформулисао је теорију конфликата у теорију принудне контроле (контроле путем принуде) која иде за тим да очува или унапреди моћи супруга. 1993). 7) коришћење насиља. присутне у свим временима и у свим културама. op. Straus је поставио следеће принципе: 1) насиље у породици има много узрока. моћ. са изузетком војске за време рата.) 16 . а примењена на ситуације насиља у породици. Уводећи моћ и контролу као суштинске елементе односа у породици. 2) тамна бројка непријављеног насиља у породици је изузетно велика. Сукоб и насиље су иманентни породици.34. она значи да је управо овим вредностима оно одобрено и у извесним деловима културе друштва фаворизовано. str. институционално и лично асиметрично постављене (Farret. cit. бити опасан" (nav. 1990). када је у супротности са породичним нормама. па и породица. насиље у породици је производ општег (друштвеног) система чији је подсистем и породица.(Gelles.1993). ствара додатне конфликте изнад уобичајеног насиља. op. било због испуњења сопственог концепта "бити насилан. 6) агресивно понашање може произвести нежељене ефекте. prema Gelles-u.

1997). потпуно се уклапају у такав теоријски концепт. квантитативно. познатијем као "Дулут пројекат". str. каo и према деци (Константиновић-Вилић. мултидисциплинаран теоријски приступ намеће се као неопходан и сврсисходан. 1993). уз употребу силе или претње. и . злостављана деца и старе особе) (Gelles. op. 2007). у истраживању породичног насиља у Србији. 10 "Дулут пројекат" је.4. 10 За феминистичку теорију. најчешће се сматра да насиље у породици представља употребу физичке силе или претње да ће се она употеебити према брачном или ванбрачном партнеру.породичног насиља у сеоским срединама.. 17 . које врши један члан породице према другом члану породице. 4. и др. Управо стога. без обзира на то да ли такво понашање правни прописи инкриминишу и да ли је извршилац насиља пријављен органима гоњења (Константиновић-Вилић. Извршење насиља у породици доводи од угрожавања сигурности и односа поверења међу члановима породице и представља облик контроле и манифестацију моћи над члановима породице. у највећем броју земаља које су ушле у процедуру измена закона и прилагођавања правне праксе потребама жртава насиља у породици. на другој."Пројекту за интервенцију у ситуацијама насиљ ау породици".насиља у градским породицама. Међутим. што овој теорији обезбеђује доминацију над другим савременим теоријама насиља у породици. За потребе овог теоријског истраживања под насиљем у породици ће се подразумевати сваки вид физичког.програму деловања у случајевима насиља у породици . УН препоручују решења изнета у овом програму акције као најбоља. као и другим члановима породице (Лукић. психичког или економског злостављања и принуде. У вези са тим. пре свега. патријархат је најшири контекст дешавања злоупотреба и дискриминације жена. Распрострањеност ће. Важно је истаћи да сваки од наведених теоријских приступа иам упоришта у резултатима емпиријских истраживања. cit. 58). преко територијалне заступљености породичног насиља у Србији. али и њихов најопштије схваћен узрок (Николић-Ристановић. према доступним изворима. Истовремено. 1999). те да се треба везати само за однос са типичним жртвама (претучене жене. Реч је о насиљу које се јавља у браку или ванбрачној заједници. ТЕОРИЈСКИ ОКВИР ИСТРАЖИВАЊА ПОРОДИЧНОГ НАСИЉА У СРБИЈИ Узимајући у обзир изнете теоријске концепте. усвојен као најефикаснији. димензионално бити представљена. а у покушају да се дефинише појам насиља у породици. 1993). Емпиријска истраживања поттврдила су постојање везе између субординације жена и њихове виктимизације (Gelles. прави се разлика између: . Други указују да је ово одређење прешироко. потребно је нагласити да неке од дефиниција изједначују појам насиља у породици са насиљем над женама. Истраживање породичног насиља у Србији у овом раду биће усмерено на две значајне димензије: његову распрострањеност и његове карактеристике. на једној страни и веза извршог насиља са злоупотребом моћи и привилегија у друштву. Када је реч о кругу лица која чине породицу. ни један не претендује да буде универзалан образац који нуди одговоре на сва питања. у овом раду. затим према члановима заједничког домаћинства. једни сматрају да ову врсту насиља треба дефинисати као насиље између одраслих особа које су (биле) у интимном односу. Доживљај насиља и значење које сам акт има за жртву. сексуалног.

. Значајан показатељ биће и чињеница о томе ко су насилници. или другим члановима заједничког домаћинства. али непријављеног породичног насиља. јер не представљају праву. С тим у вези.Овом димензијом. важан оквир за сагледавање породичног насиља у Србији биће и друштвено-економско стање. односно једники према којима се насиље врши. О распрострањености ће се закључивати и преко постављања дистинкције између жртви. с обзиром да је у питању турбулентно историјско раздобље. стереотипе којима није одолела ни на почетку новог миленијума.економског насиља. на самом почетку нагласити да показатеље распрострањености треба узети са извесном дозом резерве. и коначно. јединствено. може се рећи. За потребе овог рада ослонићемо се на процену броја случајева непријављених полицији. који су играли улогу једног од узрока испољавања породичног насиља. односно оне карактеристике по којима се разликује од породичног насиља у земљама у окружењу. али и посебне специфичности свих регистрованих видова насиља у породици као социопатолошког и криминолошког феномена. односно објеката насиља у ужој или широј породици: -насиља према женама. регистроваће се и идентификовати постојање различите врсте насиља у породичним заједницама у Србији: .насиље у примарној породици. Уз овај показатељ нужно ће се везати и квантитативни приказ случајева породичног насиља са најтежом последицом-смртним исходом. . или земљама сличног друштвено-економског и социјалног статуса. квалитативне одреднице личности извршилаца. обележено последицама ратних дешавања.насиље у браку.сексуалног насиља. разуме и схвати природа 18 .физичког насиља. . Анализа случајева породичног насиља извршених уз употребу оружја или оруђа показаће распрострањеност тешких облика насиља. . с обзиром на велику "тамну бројку" случајева извршеног. социјални миље у оквиру којег се теоријско истраживање обавља. рецесије и дефицита моралних вредности. Неопходно је. односно субјекти насиља. Према месту и времену извршеног насиља.насиље у партнерским односима. спефичности самог односа насилник-жртва и околности у којима се реализује тај однос. . -насиља над старим особама. економске кризе. Поред тога. као нужан предуслов биће сагледано стање и опште квалитативне карактеристике српске породице кроз историју и њене традиционалне одреднице. Карактеристике породичног насиља у Србији обухватају и општа обележја. односно насилника. које дефинишу везе и односе међу њеним члановима. Карактеристике породичног насиља обухватиће онај обим квалитативних спецификума по којем је породично насиље у Србији. такође. Специфични показатељ распрострањености биће и присуство породичног насиља у етничким и мањинским заједницама (ромске заједнице). реалну слику породичног насиља у Србији. распрострањеност ће бити мерена као: . карактеристичне особине жртви.психичког злостављања. као средства и начина да се објасни. -насиља над децом.

претњи убиством и др. показатељи.индикатори распрострањености породичног насиља у Србији (апсолутни број дела породичног насиља који је идентификован преко исказа испитаница у истраживањима. ниво школског образовања. интелектуална способност. дете. криминолошке и социопатолошке карактеристике личности насилника) . супруг(а). брачни/ванбрачни партнер. сродник) .самог насилног односа. запосленост. Индикатори личности и понашања жртве: . актуелни економски статус. процентуална заступљеност сваког облика испољеног насиља.индикатор присуства дуговременог злостављања жртве (физичког. социјално порекло) .индикатори бихевиоралних обележја (емоционална зрелост и стабилност.индикатор природе односа између насилника и жртве (категорије: родитељ. послужиће: 1. актуелни економски статус. национална припадност. функционалност примарне породице и постојање "међугенерацијске трансмисије насиља".индикатори психичких обележја (карактеристике личности. Индикатори односа између насилника и жртве током насиља: . односно. прихватање моћи и контроле насилника. социјално порекло) . "оправданост" испољеног насиља) 3. занимање.индикатори социјалних обележја (старост. и релативан број дела породичног насиља пријављен државним институцијама. емоционална зрелост. љубавни партнер.индикатори социјалних обележја (старост. ПРЕГЛЕД ОСНОВНИХ ИНДИКАТОРА За квалитетан и вредан одговор на постављена питања у оквиру дефинисаног проблема. психички поремећаји. бивши партнер. а посебно насиље окончано убиством партнера или насилника.индикатори психичких обележја (карактеристике личности. занимање. општа интелектуална способност. економског и других облика злостављања. ниво школског образовања. структурна расподела с обзиром на средство и начин вршења насиља) 2. импулсивност.индикатори структуре породичног насиља (идентификовање општих обележја појединих облика породичног насиља. њене унутрашње везе и односе. оправданост одговора на трпљено насиље у случају покушаја убиства или убиства насилника) 4. патологија личности. Индикатори феноменолошке димензије породичног насиља: . и за разлоге покретања једног оваквог теоријског истраживања. Породично насиље у Србији карактерише и одређен обим специфичних последица које оставља на жртве и на породичну структуру. узет у обзир заједно са "тамном бројком". психичког. као индикатори. 5.) 19 . запосленост. присуство "синдрома злостављене жене") -индикатори бихевиоралних обележја (функционалност примарне породице и "пренос научене беспомоћности". сексуалног. национална припадност. територијална расподела по градским и сеоским срединама) . Индикатори личности извршилаца-насилника: . постојаност у испољавању агресивног понашања.

1%) (Николић-Ристановић. године. а првенствено у Београду. Резултати истраживања три године рада СОС телефона з ажене и децу жртве насиља (1991-1993). спроведено 1993. године.3% случајева. Као увод у постављање хипотетичког оквира овог теоријског истраживања послужиће и резултати неких претходних истраживања породичног насиља у Србији.индикатори физичких обољења (тешке телесне повреде. другог родитеља. Индикатори последица виктимизације породичним насиљем: .. претње батинама и убиством). 2000). показало да је више од половине анкетираних жена . почиње са првим видовима систематичнијег и озбиљнијег праћења тог феномена. лекарима 13. Насилничко понашање мужа обично је почињало пре закључења брака (13.1% психичко. параноја. при чему су се за помоћ обратиле 652 жене (30. Сва истраживања насиља у браку извршена у поменутом периоду у свету и код нас. блиског сродника) 5.присутност трећих лица злостављању (деце.9% насилних мужева који су потицали из породица у којима је отац злостављао мајку. и др. поскушају самоубиства. незапосленост.536 позива.3%. на самом почетку брака (8.58% (112) било жртва неког облика злостављања у браку.индикатори социјалних последица (изолованост од социјалног окружења. Института за криминолошка и социолошка истраживања из Београда. Насилници често долазе из породица у којим су били сведоци насиља међу родитељима . мужеви су били жртве злостављања од 20 .5%.1%. све до 1997. а правни савет адвоката тражило је 10. жртве које су тражиле помоћ полиције нису је добиле (Лукић. на узорку од 192 жене. служби социјалног рада 16.9%) или после рођења другог детета (4. потврдила су постојање повезаности између насиља међу родитељима у примарној породици и насиља међу брачним партнерима. Физичко злостављање је обично било праћено другим облицима насиља.јун 1998. незадовољство жртава поступањем ових субјеката је изразито. Нешто ређе. Алкохоличари су били најбројнији међу онима који комбинују физичко.2% жена пријавило је физичко насиље. 10. Такође.7%) је потврдило да је добијало батине од свог мужа и исто толико да је силовано у браку. осакаћеност иинвалидитет и сл. Жене које су биле тучене од својих мужева су истовремено биле жртве психичког насиља (38.3% жртава. У 79. Тако је истраживање распрострањености брачног насиља. сексуалног насиља (25%) или једног и другог (52.Ристановић.7% жена обе врсте насиља Резултати истраживања указали су на околност да мужеви који конзумирају алкохол имају више склоности ка коришћењу оружја призлостављању својих жена. Више од две трећине жена које су се обратиле СОС-у. док је претња убиством присутна у 50. и сл ).5% случајева. извршених почетком 90-их година. (Николић.5%). Њих 36 (18. Миливојевић. Анализа случајева пријављених Саветовалишту против насиља у породици у Београду показала је да је оно у периоду јун 1996 . 770 упитника) показују да је у 70% случајева пријављено физичко насиље. 2001).упућивање захтева полицији да интервенише у оквиру претходних облика испољавања насиља (одређено као постојање најмање једног захтева за интервенцију полиције од стране жртве) . с обзиром да тек у овом периоду на територији Србије. самоубиство) . Око 49% жена изјавило је да је било психички малтретирано у браку (вређање. пре тога су имале званичне контакте са представницима институција: полицији се обратило 24. сексуално и психичко насиље (42.. У Србији је то био случај са 17.индикатори психичких поремећаја (депресија. 2000).9%). утврђена је и повезаност између насиља над децом у примарној породици и насиља међу брачним партнерима.4%). Међутим. а чак 52.) .најчешће оца над мајком.8%). године примило 4.

а везани су за биопсихолошка својства. Могућа је њихова типологија с обзиром на њихова лична својства. .4% жена одговорило да не зна да ли су њихови мужеви били злостављани као деца. Хипотетички оквир овог истраживања изведен је из теоријских модела и концепата о факторима и узроцима насиља као друштвеног феномена. структурални положај.Породично насиље је феноменолошки хетерогено и могуће га је класификовати у подтипове. односно психичка.стране својих родитеља у 13. 21 . МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР ИСТРАЖИВАЊА Комплексност истраживаног феномена. у свим облицима. социјална и бихевиорална обележја. ХИПОТЕТИЧКИ ОКВИР ИСТРАЖИВАЊА Ово истраживање је засновано на општој хипотези да породично насиље у Србији постоји у значајном обиму. Жртве је могуће класификовати сходно личним својствима. . да представља комплексан феномен одређен дејством различитих фактора. релацијама са извршиоцем насиља и бихевиоралним обрасцима. Ако се узме у обзир чињеница да је породично насиље комплексан феномен. а посебно из теорије о породичном насиљу. обележјима њиховог развоја. Типологију жртава је могуће довести у везу са типологијом појавних облика породичног насиља и типологијом насилника. 6.5% случајева.Фактори вршења породичног насиља у Србији су разноврсни по врсти и пореклу. Хијерархију фактора ризика вршења породичног насиља могуће је довести у везу са појавним обликом насиља.Могуће је идентификовати факторе ризика породичног насиља сходно личним свосјтвима насилника и жртава. Фактори ризика породичног насиља су ендогене и егзогене природе. . хипотетички оквир и постављени циљеви истраживања. због постојања "тамне бројке" непријављених и неоткривених деликата породичног насиља. 7. . Истраживањем ћемо покушати да проверимо валидност специфичних тврдњи које се односе на претпостављену хетерогеност: . разумљиво је зашто ће интеракционистичко становиште о међусобном утицају унутрашњих и спољашњих фактора бити генерално фаворизовано као пожељан приступ у његовом изучавању. али да се манифестације истраживаног феномена и његове димензије не могу прецизно сагледати.1993). При томе. карактеристикама њихових међуссобних релација и карактеристикама непосредне ситуацијеу којој се породично насиље врши. Општа хипотеза о сложености породичног насиља имплицира и хетерогеност овог феномена. опредељују комплементарну примену више метода за прикупљање искуствене евиденције и за њену анализу.Извршиоци породичног насиља су хетерогена популација. сходно психичким. (Николић-Ристановић. степену блискости са насилником. с тим што је 30. насиље се посматра као специфичан облик интеракције извршиоца и жртве под одређеним ситуационим и социјалним околностима. претходне интерперсоналне релације са жртвом.Жртве су хетерогена популација. да је распрострањено на целој њеној територији. Фактори ризика вршења породичног насиља разликују се по снази. социјалним и бихевиоралним карактеристикама извршилацанасилника. пре свега феминистичке оријентације. непосредне околности извршења насиља. развојне карактеристике. жртава и карактеристикама њихових међусобних релација. културолошке дефиниције о прихватљивости и сврсисходности насиља и ефикасности формалне контроле породичног насиља.

његовој структурној расподели и распрострањености. су: а) метода анализе садржаја. као и особина извршилаца и жртава тог насиља. тако и резултата емпиријских истраживања домаће и светске научне продукције. Аутономног женског центра. њихову селекцију. и 22 . Ова метода биће незаобилазна и приликом проучавања монографских прегледа резултата спроведених емпиријских истраживања породичног насиља у Србији. Формирање и опис узорка Као непосредни предмет овог теоријског истраживања. од стране института. б) компаративна метода. претходних сазнања о распрострањености. в) статистичка метода. пријављених и процесуираних кривичних дела насиља у породици. које су наведене. обиму и последицама породичног насиља у Србији. 3. 2. Интернета и др. Виктимолошког друштва Србије. истраживања Института за заштиту здравља "Др. студија. центара за социјални рад. За потребе овог истраживања анлизиран је велики број како теоријских радова. у спроведеним емпиријским истраживањима. тужилаштва. научни и стручни радови који садрже емпиријски систематизоване чињенице и податке. Прикупљање података Методе које ће се користити за теоријско анализирање и уопштавање одређених. броју жртава. извештаја Завода за ментално здравље. карактеру. "Сигурних кућа". и др. доступни широј јавности. као степену и последицама виктимизације жртава. биће анализирани статистички подаци о породичном насиљу. са различитог аспекта. природи. Узорак ће у том смислу представљати монографска стручна издања. посебних и појединачних метода. преко средстава информисања. 1. обиму и последицама породичног насиља у Србији. Анализа прикупљених података Анализа података ће обухватити све идентификоване индикаторе. При томе. Компаративна метода треба да омогући теоријско. аналитичко и синтетичко упоређивање грађе. године. тзв. Коришћење других. као квантитативне и квалитативне одреднице феномена породичног насиља у Србији. покушаћемо да успоставимо временске и просторне релације међу појавама породичног насиља. при чему је. Инцест траума центра. природи. Метода анализе садржаја биће коришћена за проучавање обимне литературе која се. стручних и научних радова који су третирали овај проблем. Метода анализе садржаја послужиће и за разумевање извештаја Светске здравствене организације о здрављу становништва. У ту сврху. невладиних организација и организација за помоћ и подршку жртвама. дистрибуцији извршилаца према полу и годинама старости. чињенички приказ о броју и најзначајнијим квалификативним особинама породичног насиља у Србији. студије. бави проблематиком породичног насиља и виктимизације. карактеристикама. класификацију и статистички приказ њихових веза и односа. литературе и већ познатих чињеница о суштини. акценат стављан на различите факторе и облике његовог испољавања. као и података служби за подршку жртвама насиља. и овог феномена на просторима Западног Балкана. до 2006. Статистичка метода омогућава известан конкретан. Милан Јовановић Батут". који су. послужиће презентовани и публиковани резулати истраживања породичног насиља која су обављена у периоду од 1997. суштини. омогућиће истраживање и анализирање оних сложених и мање познатих специфичности и карактера породичног насиља у Србији.Главна метода која ће се користити за теоријско заснивање проблема истраживања биће преглед литературе.

Психичко насиље 3.2.5.3. социјални и виктимолошки карактер личности жртава. и реалне. ванбрачној заједници и емоционалној вези Распрострањеност породичног насиља у Србији 3. - психолошки. 5. - димензије интеракције насилник-жртва.констатовању правилности у њиховом испољавању. 2. - психосоцијалну димензију личности извршилаца . Територијално-просторна расподела породичног насиља 3. предвидиве и тешко предвидиве консеквенце идентификованих облика насиља. 3. Насиље над женама као културни образац у култури Срба Општи социјални и културни контекст породичног насиља у Србији на крају XX века 2. на кохезионе силе које делују у оквиру породице. Насиље у породици у прошлости Срба 1.1. 4. насилничким моделима и приликама за вршење насиља 2.1.1. II КАРАКТЕРИСТИКЕ ПОРОДИЧНОГ НАСИЉА У СРБИЈИ Извршиоци породичног насиља . Макросоцијалне и економске прилике 2. Анализа ће обухватити чињенице које дефинишу: - феноменолошки и етиолошки карактер породичног насиља.2.4. СТРУКТУРА РАДА УВОДНА РАЗМАТРАЊА 1. Изложеност насиљу. ПРЕДМЕТ И ЦИЉЕВИ ИСТРАЖИВАЊА САВРЕМЕНЕ ТЕОРИЈСКЕ КОНЦЕПЦИЈЕ О ФАКТОРИМА ПОРОДИЧНОГ НАСИЉА И ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУП ИСТРАЖИВАЊУ Психолошке теорије Социолошке теорије Феминистичке теорије ХИПОТЕТИЧКИ ОКВИР ИСТРАЖИВАЊА МЕТОДИ ИСТРАЖИВАЊА I ПОРОДИЧНО НАСИЉЕ У СРБИЈИ Феноменолошко-етиолошка димензија 1.личност насилника 23 . ПРОБЛЕМ ПОРОДИЧНОГ НАСИЉА И ЗНАЧАЈ ЊЕГОВОГ ИЗУЧАВАЊА ОПШТИ ПРИСТУП. Физичко насиље 3. Насиље у браку. Други облици породичног насиља 2.3. али и на облике и степен друштвене дезорганизације. Сексуално насиље 3. На основу извршене анализе могуће је сачинити квалитативни и квантитативни преглед индикатора и компаративни приказ интензитета деловања и утицаја различитих димензија породичног насиља на појединачне жртве.насилника. 3. њихове узроке и последице.

2. Међугенерацијска трансмисија насиља 4. вишекратног континуираног насиља .9.2. Природа односа. психичка и бихевиорална обележја 5.1.1 Живот у примарној породици .2. Присуство деце насиљу над мајком 6.6.ЖРТВА 6. Социјална и бихевиорална димензија личности насилника 4.2. Родна.3.4. карактер његове учесталости и цикличност 4.4.6.8.социјална. Обрасци насиља и модел мушко-женских односа 4.7. Синдром хроничне трауме 6.5.6.5. Разлози. Деца као жртве IV КАРАКТЕРИСТИКЕ ОДНОСА НАСИЛНИК . Реакција жртве на појаву првог насиља 6.1.7.узроци насиља 6. прихватање "моћи и контроле насилника 5.синдроми и трауме и 24 .1.3. социјална и бихевиорална обележја личности 4. Почетак насиља. социјална и етничка маргинализованост жртви 5. Претходно искуство код жена и његова веза са начином на који жене реагују на насиље у породици 6. Снижавање прага толеранције на насиље и фактори женског криминалног понашања 6. Насиље и криминалитет жртава као одговор V ПОСЛЕДИЦЕ ПОРОДИЧНОГ НАСИЉА Последице насиља у породици 7. Насиље и злоупотреба психоактивних супстанци III ВИКТИМОЛОШКИ АСПЕКТ ПОРОДИЧНОГ НАСИЉА У СРБИЈИ Личност жртви . Социјална.креирање идентитета у детињству 4.5. Психичка. 8. Структура примарне породице 4. Контролне тактике 4.5. Последице насиља изражене физичким повредама Психичке последице преживљеног насиља 8.5.1 Појам жртве.9. основа и облици дуговременог насиља 6. Теорија научене беспомоћности и теорија циклуса насиља 6. Теорија преживљавања 6. мотиви и поводи за насиље .8.5.4. "Пренос научене беспомоћности". примарна и секундарна виктимизација 5. "Синдром злостављане жене" 5.3.4. Трауматске последице једнократног. Фактори виктимизације-живот у примарној породици 5. Теоријска објашњења реаговања жена на насиље 6.3. Карактеристике односа у примарним породицама насилника и жртве 6. Пријављивање насилника и одговор институција 6. Социјализација учењем модела мушко-женских односа и полних/родних улога 4. психичка и бихевиорална обележја жртви породичног насиља у Србији 5.

И. Walker. (1998) Kriminоlоgija. (1995) Emotional intelligence.. (2000) Određenje о оblici nasilja u оbitelji. (1990) Viktimizacija i spremnost na prijavu. (1993) "The Battered Women Syndrom" u R.(1998). (1997) Samоubistvо. D.10. R. 8. E. 47. Београд: Факултет политичких наука Звекић. (1988) Porodica u krizi. K. 13. Goldner-Vukov. Lewis. M. N. E. Удружење стручних радника социјалне заштите Србије. Beograd-Zagreb:Medicinska knjiga. str.57. Београд: Друштво социјалних радника Србије. (1969) Violence. 15. Видановић.У. Heidelberg Жегарац. Galtung. (2001) Жртве криминала у земљама у транзицији. Bantam Books. Бркић. Beоgrad:BIGZ. Beоgrad: Nоmоs. (1992). М. L.6 (3). peace and peace research. (1966) Psihodinamika porodičnog života. (2006) Речник социјалног рада. str. Трауматске последице насиља над децом 8. РАСПРОСТРАЊЕНОСТИ ЗЕМЉАМА ЗАПАДНОГ ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА Л И Т Е Р А Т У Р А: Ajdukоvić.9. et al. Београд:Виктимолошко друштво Србије. br. Београд:Save the children UK. Nasilje nad ženоm u оbitelji. Dobach. 11. M. Dirkem. Zagreb:Društvо ѕa psihоlоšku pоmоć. br. 102. 25 (1) 1-6. str.J. Der Kriminalist. Journal of Peace Research. Journal of Comparative Family Studies. (1994) Introduction:Specialissue on Family Violence. J. M.2. London:Sage Weiss. Трансгенерацијска трансмисија насиља над децом Социјалне последице насиља VI 10. Cognitions. Cavanagh.R. Đ. Podgorica:Grafički zavod Engelhard. Насиље над децом. Dobach. Насиље у породици-могућност заштите и превенција. 167-191 Gelles. London:Sage Publications Ltd. B."Прометеј"-Нови Сад и Институт за криминолошка и социолошка истраживања Ignjatоvić.Loseke (eds) Current Controversies on Family Violence. Жегарац. R. Goleman. 17.3. МОДЕЛИ ЗАШТИТЕ ОД НАСИЉА У ПОРОДИЦИ У СРБИЈИ Правна заштита Социјална заштита Психолошка подршка жртвама Службе за подршку жртвама VII КОМПАРАТИВНИ ПРИКАЗ ПОРОДИЧНОГ НАСИЉА У БАЛКАНА Албанија Босна и Херцеговина Хрватска Македонија 14. R. (2000) Changing Violent Men. Н. 25 . depressive symptoms and development in adolescents. Journal of Abnormal Psychology.Gelles and D.Н. Ekermen. 16. (2004) Деца која чекају – изазови и трендови професионалне праксе у заштити деце од злостављања. 12.

Београд:Аутономни женски центар.насиље у присуству власти. Београд:Драганић.Beograd:Savremena administracija. Београд: ИП "Рад" Младеновић. и сар. i dr. Lewinsohn. Keiser. Београд Мршевић. Београд:Полицијска академија Jugоvić. Београд:Факултет политичких наука MIlosavljević. A. Михић. Београд:Одељење за социологију Филозофског факултета (магистарска теза) Милић. Породично насиље над децом. Beоgrad: Narоdna knjiga.између пораза и наде. (1998) Женска права у међународном праву. A. 26 . Ниш:Правни факултет Константиновић-Вилић. М. (2000) Kriminоlоgija sa sоcijalnоm patоlоgijоm. str. Београд:Завод за уџбенике и наставна средства Милосављевић. Journal of Abnormal Psyhology. (2002). Београд: Институт за психологију. М. str. (1973.Priručnik za žene kоje su preživele silоvanje.Јовановић. et al. Константиновић-Вилић. P. Београд: Институт за криминолошка и социолошка истраживања Mamula. Beоgrad:Pоlicijska akademija Јевтовић.Prevalence and Incidence in High School Students. (1983) Porodična terapija psihoza.Ann. Милетић-Степановић. (1993) Kajinov greh . (2001) Narkоmanija-zlоčin ili kazna. Diagnosis & Therapy. стр. (1984) Cocaine addiction: Is there a psychological predisposition? Psychiatr. С и др. Породица и стрес . M.(2006) Социјалнопатолошке појаве. Muller. Матијашевић. стр. Jugоvić. K. (2005) Fenоmenоlоgija malоletničkоg kriminala u Srbiji. (2004) Насиље у породици:начин производње насиља над женама у Србији крајем деведесетих. Beograd-Zagreb:Medicinska knjiga Митић. Милосављевић. Kron.317-322. 270-279. Зборник Института за криминолошка и социолошка истраживања. 47-57.Ignjatоvić. u knjizi “Refоrma sistema pravnо-instituciоnalne zaštite malоletnih prestupnika. М. Beоgrad: Sоcijalnо-humanitarnо udruženje “Sačuvajmо decu”. 753-759. E. В. М. 773-788. Социологија породице. С. 14. З. А. T. Đ. Wahlfachbucher Khantzian. (2003) Девијације и друштво. (1988) Породица-дијалог социологије и историје-рађање модерне породице. str. Beograd: Prometej i Institut za kriminološka i sociološka istraživanja Lange clinical manual (1992) Psychiatry. (1985) Familial Transmission of Depression and Alcoholism. Beоgrad:Srpskо udruženje za krivičnо pravо Nikоlić. С. (2002) Silоvanje je zlоčin .3/02. i dr.45-52. (1996) Pоrоdičnо pravо. и др. (2006) Водич кроз систем породичноправне заштите од насиља у породици. (1997). бр.. и др.psihološka tipologija ubica. et al. str.(1993) Adolescent Psychopatology:I. (1963) Породица и породични односи. М.. М (1998) Насиље над децом. (2001) Друго је породица: насиље у породици .Beоgrad: Ženski autоnоmni centar. Beоgrad: Nоmоs DOO. ИП "Жарко Албуљ". (1993) Жене-убице-жртве дугогодишњег породичног насиља. M. Alfa. (2002) Društvena patоlоgija i nоrmalnоst-teоrijske i praktične perspektive. C. Београд:Виктимолошко друштво Србије Младеновић. P. број 1. L. Merikangas. Темида. D.Институт за ментално здравље: Београд. Kоmar. Z. Београд:Завет Мрвић Н. (2003) Насиље над женама и последице по здравље-за раднике примарне здравствене заштите и ургентне медицине.F.1982). G. (1995). Лукић. Београд:Југословенски комитет за људска права Nikоlić. М. Medicina. Beоgrad:Službeni glasnik Ignjatоvić. Д. (2005) Seksualnо nasilje i njegоv utjecaj na seksualnо zdravlje. (1997) Kriminоlоškо nasleđe – hrestоmatija оriginalnih (prevednih) tekstоva. (2003) Криминологија. Archives of General Psychiatry. Kriminologie. Б.

Београд:Виктимолошко друштво Србије The ICD-10 Classification of Mental and Behavioural Disorders – Diagnostic Criteria for Research. (2002) Mоdel zaštite dece оd zlоstavljanja i zanemarivanja. Н.. Николић-Ристановић. (1978) Nasilnici-jedan vid ispitivavanja psihologije nasilja. 33/3-4. Health Psychology. Z. В. 829-840.i sar. D.Learning From Research.M. Б. str.3/02. V. бр. (2007) Насиље у породици-практикум за поступање полицијских службеника. D. 20. M. "Declaration on the Elimination of Violence Against Women" Finkelhor. Beоgrad:Kreativni centar. J. Kaličanin. 27 . (2000) Од жртве до затворенице. Psihijatrija danas. br. D. (2000) The victimization of children: Recommendations for assessment and instrument development. Пантелић. W. 117-132/133-143. et al.Nikоlić-Ristanоvić.В. IšpanоvićRadоjkоvić.Gоrnji Milanоvac:Dečje nоvine. Psihijatrija danas. Темида. V.175-187. N.Beograd:Mreža humanitarnih pravnih kancelarija Thyfault. Social and Organisational Psychology Research Unit UCD. 326-333.насиље у породици и криминалитет жена. str. И. J. pоrоdica . Прометеј. (2002) Осврт на нека питања сексуалног насиља према деци. D. Petrušić. (2002) Utvrđivanje pоsledica zlоstavljanja i zanemarivanja adоlescenata u pоrоdicama. 39(7). (1989) Drоga i ljudskо pоnašanje.Београд:Виктимолошко друштво Србије. стр. Malsch. R. (1994) Initiation of Substance Abuse in Early Adolescence. 485-510 Toh. Radovanović. str. D. Bukelić. (1995) Alkоhоlizam – оd prve dо pоslednje čaše. 2005) Family Violence and Police Response . Policy and Practice in European Countries.Beograd:Mreža humanitarnih pravnih kancelarija Prevencija samоubistva: priručnik za lekare оpšte medicine (2003) Beоgrad: Svetska ZO. (2002) Породично насиље у Србији. Beоgrad: SOS telefоn za žene i decu žrtve nasilja. str. Николић-Ристановић. Casey. str. (1987) Domestic violence against women. (1995) Žene.Београд:Виктимолошко друштво Србије. (1997) Pоrоdica i psihоpatоlоgija. Стевановић. 291-304. (edit. (2006) Pravni vоdič za žene:deca. (2005) Pravna zaštita od nasilja u porodici prema odredbama Porodičnog zakona u "Zaštita od nasilja u porodici u izbegličkoj i raseljeničkoj populaciji u Republici Srbiji". Београд:Војно-издавачки завод и Институт за криминолошка и социлошка истраживања Smeenk. Beоgrad:Savremena administracija Petrоvić. Beоgrad: Institut za kriminоlоška i sоciоlоška istraživanja. 4. S. Dublin United Nations. Beograd:Prosveta Tschann. M. Psihijatrija danas. Tirelli. L. Lečić-Tоševski. H. (2005) Nasilje u porodici u praksi prekršajnih organa.45-52. M. str. Institut za mentalnо zdravlje. nasilje i rat. (1984) Self-defence:battered women syndrom on trial. Prоtić.i sar.i dr. u "Zaštita od nasilja u porodici u izbegličkoj i raseljeničkoj populaciji u Republici Srbiji". (1999) Life after trauma. Dubrovnik:International Workshop Radulоvić. Pejоvić-Milоvančević. Burlington:Ashgate Publishing Company Stankоvić. (1988) Zlostavljanje i zapostavljanje dece-subjektivno iskustvo deteta. (1986) Prоstitucija u Jugоslaviji. Лазаревац:"ЈанкоСтајчић" Pejоvić-Milоvančević.zaštita оd nasilja. M. Pejоvić-Milоvančević.M. Beоgrad:Filip Višnjić Rosenbloom.i sar. Pejоvić. Институт за криминолошка и социолошка истраживања..(2003) Убиства у Београду. New York:The Guilford press Симеуновић-Патић. 1-2. (1993) urednici srpskоg izdanja: P. br. 33/3-4. California Western Law Review.Journal of the American Academy of Child and Adolescent Psychiatry.(2001) Psihоlоške pоsledice zlоstavljanja i zanemarivanja dece i adоlescenata. D.

Journal of Personality and Social Psychology. A test of the cognitive diathesis-stress model in children: Academic stressors. (1992) Risk and Protective Factors for Alcohol and Other Drug Problems in Adolescence and Early Adulthood: Implications for Substance Abuse Prevention. H. (1996) Trauma i оpоravak.R. Hilsman. Zagreb:Škоlska knjiga Calderon. V. (1990) Victimology. et al.1983) The Dark Side of Families. J. 112(1). (1995). 69. D. str. Београд:Завод за уџбенике и наставна средства Časоpis "Temida".. 432/90. et al. (1959) Zlоčin:uzrоci i uslоvi. Ј.L. Hudоlin. Hawkins.. attributional style.Finkelhor. (1991) Alkоhоlizam-stil živоta alkоhоličara. J. str. 370-380. perceived competence and control. (1988) Социјална патологија. Gelles. Population Reports. Beоgrad:Viktimоlоškо društvо Srbije 28 . Population Information program Series L. International Criminal Police Rewiew. 64-105. L. Baltimore: Johns Hopkins University School of Public Health.Studije о žrtvama. G. et al. Paris Šeparоvić.. R.Hotaling.. Geoffrey Cumberlege: Oxford University Press. Henderson-Gillespie (1950) Psychiatry.(1988) Viktimоlоgija. London: Sage Publications Ltd. Heise. Psychological Bulletin. Zagreb:Infоrmatоr Шпадијер-Џинић. (edit. Herman.A. J. M. Z . (1999) Ending violence against women. Straus. R. Sarajevо: Veselin Masleša. Zagreb: Centar za žene žrtve rata. Hentig. No 11.