You are on page 1of 33

Нацрт истраживачког пројекта

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ

НАЦРТ ИСТРАЖИВАЧКОГ
ПРОЈЕКТА

Београд, септембар2015. године

Нацрт истраживачког пројекта

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ
- Научно-наставно веће -

ПРЕДМЕТ: Захтев за одобрење теме завршног - мастер рада

Поштовани,
Обраћам вам се са молбом да ми одобрите тему за израду завршног - мастер
рада, под насловом ,,Интегрисани концепт Европске уније у управљању ванредним
ситуацијама“. За ментора предлажем проф. Др Владимира Јаковљевића, са којим сам
обавила прелиминарне консултације око пројекта рада.

Уз захтев прилажем:
1.биографију
2.пријаву – пројекат за израду завршног мастер рада

У Београду,

СТУДЕНТ

24.септембар 2015. године

______________________
Дијана Симоновић
Број индекса: 14/14

Нацрт истраживачког пројекта

БИОГРАФИЈА

Рођена сам у Прокупљу, 11. априла 1991. године. Основну школу и Гимназију сам
завршила у Блацу. Након завршетка Гимназије 2010. године, у јуну сам уписала
Факултет безбедности, а исти завршила септембра 2014. године са просечном оценом
студија 8,78 и одбранила дипломски рад на тему: Евакуација становништва у условима
вандредних ситуација. На мастер студије Факултета безбедности, уписана сам школске
2014/2015. године. Испите предвиђене Наставним планом и програмом ових студија
положила сам до јуна 2015. године, са просечном оценом 9,16.
У току студија радила сам на пројекту Факултета Безбедности ,, Едукација деце за
понашање у ванредним ситуацијама“, као и на пројекту који реализује град Београд
,,Обука Штаба за ванредне ситуације на територији града Београда (градске
општине) и кризних тимова чији је оснивач град Београд“.

Од јула 2015. године

обављам стручну праксу у трајању од 4 месеца, у Одељењу за послове одбране и
ванредних ситуација при Кабинету градоначелника града Београда.

дипломске академске студије - Нацрт истраживачког пројекта Тема: Интегрисани концепт Европске уније у управљању ванредним ситуацијама Студент мастер студија Дијана Симоновић бр. септембар 2015.Нацрт истраживачког пројекта УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ Научно-наставно веће . годинe . индекса 14/14 Београд.

................................. Научна и друштвена оправданост истраживања ...... Временско одређење предмета истраживања ..25 1 .....................................................2........... Просторно одређење предмета истраживања ........16 1...2............................................. Начин и методе истраживања ....4.....20 1............2.........3....................................................................................15 1............................22 Структура рада .... Циљеви истраживања ....................2 1............ Методолошки оквир истраживања ........23 Литература ...14 1..........................5... Теоријско одређење предмета истраживања .......................20 1................................. Дисциплинарно одређење предмета истраживања .1............3.............11 1..........2...........................................2........................................2................................17 1..........Проблем истраживања .....................4.................... Методе истраживања ..........Предмет истраживања ......2....... Хипотетички оквир истраживања .......2 1...8 1..............................5..............................................................................................19 1......Нацрт истраживачког пројекта Садржај : 1..................1................5.................26 1................ Операционално одређење предмета истраживања ...6....1.....

Тачније. Реализација поменуте идеје уједињења. Та уједињена Европа.1. учвршћивање безбедносних.Нацрт истраживачког пројекта 1. Процес интегрисања европских држава кретао се у три правца : економска обнова. Разарања услед два Светска рата. каквом се сматра данас.МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР ИСТРАЖИВАЊА 1. ЕЕЗ и Еуратом и све заједничке политике које су у 2 . економска нестабилност приморали су европске државе да успоставе процес интегрисања и обнове. идеја о јединственој културној и политичкој територији. која се у процесу даље интеграције 1967. настала у двадесетом веку. ПРОБЛЕМ ИСТРАЖИВАЊА Различите концепције о међусобном повезивању западноевропских земаља представљају идеју која је била у основи настанка данашње Европске уније. која је требало да допринесе функционалној конструкцији политичке Европе и мењању услова трговине и производње. која су за собом оставила страховите последице. слабљење међународних установа и организација. Иако је Европска унија. политичких и економских интереса и стварања институција одбране. па и светску војну силу. Деградација односа у свету. слабе институционалне везе. стварањем наднационалне економске заједнице – Европске заједнице за угаљ и челик. када Европска заједница постаје Европска унија са три стуба интеграционих процеса. па и рата између земаља чланица. односно та нова творевина Европска унија. све мањи степен сигурности. неједнаким временским интервалима и са тежњом да створи стабилну заједницу. Овај нимало једноставан процес одвијао се у различитим обимима. сарадње и превенције. условила су јачање политичке свести и потребу стварања унутрашње сигурности. као концепт који може да надживи националне антагонизме. године. одиграла се педесетих година двадесетог века. повећање благостања и претварање у економску. оног што је раније постојало и заузеле став према стварању уједињене Европе. Први стуб чине ЕЦСЦ. постојала је много раније. године ујединила са Европском економском заједницом и Европском заједницом за атомску енергију. касније постаће најзначајнији економски и политички чинилац на сцени Европе. и тако је настала Европска заједница. сврха Еконоске заједнице као политичке уније била је осигурање мира и спречавање сукоба. Корак ка снажној политичкој кооперацији земаља Европе одиграо се 1992.

Alexander. 2002. а посебно наглашава значај капацитета које је развила ЕУ. Jelić & Kuran. којим су утврђена бројна питања од заједничког интереса. 2012) истиче значајан напредак у области цивилног управљања у ванредним ситуацијама. Shalamanov. социјалној једнакости и политичком јединству. Други стуб се ствара око заједничке спољне и политике безбедности. 2005. и темељ је обликовања оперативних. 2007. 1 Европска унија данас броји 28 чланица. Заједничка спољна и безбедносна политика .Нацрт истраживачког пројекта међувремену настале у економској сфери (наднационални стуб). као и накупљању проблема који су препрека ефикасном реаговању у условима ванредних ситуација.. Економија – Увод у економску анализу. Европска унија определила се за јединствено прописивање структуре стандарда у интегрисаном концепту управљања и тиме олакшала интеграцију држава чланица у постојећи концепт. бројне врсте угрожавања.. Милићевић Д. 2012. материјалних и културних добара и животне средине. успостављањем сталне сарадње међу државама чланицама. Трећи стуб се односи на сарадњу у питањима правде и унутрашњих послова. Безбедност и Европска uнија. које теже одржавању мира. Макарије. На висок степен угрожености живота људи. висок обим 1 Крагуљ Д. утицали су поред вишегодишње економске кризе и раскорака између све већих потреба.. 2 Дејана Вuкчевић. Београд. глобалне промене климе. стварању стабилне привредне уније. Интегрисани концепти и системи заснивају се на заједничкој примени више стандарда и ресурса у области управљања.страна 407. да је на почетку двадесет првог века. а непрецизно дефинисање улога субјеката система заштите и спасавања у неким земљама још увек представљају доминантан проблем у креирању интегрисаног одговора. и представљају начин за ефикасно и ефективно управљање. природне промене. Toth & Kešetović. Интензивирањем ратних сукоба. 2008 3 . Београд. 2 Може се са сигурношћу тврдити. микроекономија и макроекономија. бројним природним катастрофама. проблему управљања у ванредним ситуацијама деценијама није посвећивана довољна пажња. кључна реч интеграција. 2005. степен угрожености попримио је велик обим и динамику са тешким последицама. Институт за политичке стuдије. институционалних и цивилно-војних инструмената за интегрисани приступ u превазилажењу проблема. Наиме. а интегрисани концепти и системи најбољи приступи у превазилажењу проблема који се јављају у измењеном безбедносном амбијенту. Већина аутора у својим анализама (Fredholm & Goransson. дефинишу оквир за прогресивну заједничку политику одбране Европске уније.

Emergeny Events Database.3 Европске државе. подразумева читав скуп мера. деградацију животне средине. и Лондону 2005. Поред наведене базе. Угрожавањем безбедности.СИГМА“ води Швајцарска осигуравајућа кућа (SwissRe – Swiss Reinsurance Company). и 2010. као и друштвене и политичке импликације. Безбедност је суштинска потреба.2005. Након велике хемијске катастрофе у Италији (Севесо) 1976. те политички притисак САД-а након терористичког напада ваздухопловима и антраксом (2001. У бази података региструју се катастрофе. епидемија тешког респираторног синдрома (САРС) 2003. Од самих почетака и успостављања темеља садашње ЕУ потписивањем уговора о Европској заједници за угаљ и челик (ЕЦСЦ) није било предвиђено да ће се та заједница бавити и управљањем ванредним ситуацијама. свињски грип 2009. вредност и интерес сваког појединца.). само ако задовољавају следеће услове: да су изазвале смртне последице код 10 људи. Управљање ванредним ситуацијама у циљу стварања сигурности и одупирања деструктивним појавама. Европа се у задњих десетак година суочила с бројним природним катастрофама. достизање и развој постављених циљева.. 4 . названу . итд. активности и програма који се предузимају пре. испољених на територији западне и средње Европе и имплицирале велике губитке у људским животима. суочиле су се са низом несрећа и катастрофа. да је 100 или више људи претрпело последице по здравље. године. док се у периоду од 2000.. Сличну базу података. као и опасности које су задесиле и друге континенте. да је упућен позив за помоћ медјународним организацијама или државама. Подаци добијени истраживањима указују да је у периоду од 1900. различитог порекла. 2009). (EM-DAT. Од 1998. поплаве у Средњој Европи 2002. године Центар за истраживање епидемиологије катастрофа (CRED – Centre of Research Epidemiology of Disasters) ажурира базу података о катастрофама. епидемијама као и с два терористичка напада. Такође. који савременој цивилизацији дају обележје друштва ризика. године и нуклеарне катастрофе у Украјини (Чернобил) 1986.. да је проглашена ванредна ситуација (у појединим земљама ванредно стање). подаци о утицају катастрофа се такође прикупљају и од стране осигуравајаћих кућа.Нацрт истраживачког пројекта миграција. али и непостајање адекватних правних механизама и стандарда за имплементацију интегрисаног концепта у управљању ванредним ситуацијама. ризици различите природе.000 уноса о материјалним и људским губицима широм света изазваних катастрофама. године. отежавају постизање. вишемилионску материјалну штету.) били 3 Подаци објављени у ОFDA/CRED интернационалној бази података.-1909. терористички напади у Мадриду 2004. појаве и процеси који су деструктивни. На пример база података о природним катастрофама Минхенске осигуравајуће куће (MunichRe – Munich Reinsurance Company) NatCatSERVICE садржи више од 28. њихов број повећао на 2778.. . у току и након испољавања несрећа и катастрофа у циљу избегавања удеса. Бити безбедан значи бити заштићен од свих утицаја непожељних појава.. смањења његовог утицаја и опорављања претрпљене штете. Управо те опасности. број испољених природних опасности био 73. птичји грип 2001.

политичка и организациона психологија. Интегрисани концепт свеобухватног управљања ванредним ситуацијама који омогућује различитим нивоима регионалног. није у потпуности успостављен на територији Европе. in: Coping with Crises. у условима временског притиска и несигурних околности. односно одговор и управљање њима може бити успешно само ако Европска унија развије ефикасно управљање. U.4 Разорни учинци катастрофа не заустављају се на локалним. регионалним. Механизма Заједнице и широког спектра мера безбедности. 5 Ванредна ситуација је стање када су ризици и претње или последице опасности по становништво. захтева доношење критучних одлука. без јасне границе између интерних и екстерних сигурносних политика ЕУ. и проузрокују стање ванредних ситуација. политичким или било којим другим границама. Циљеви и капацитети управљања у ванредним ситуацијама ЕУ развијени су и проширени. када оне прелазе националне оквире и могућности. септембра 2001. Област криза је заправо лоше дефинисана. јавна управа. наликујући на мноштво научника из различитих дисциплина – социологија катастрофа. међузависност критичне инфраструктуре и транснационална рањивост нагнале су државе чланице Еуропске уније да схвате да спречавање таквих угрожавања. иако нема сагласности о његовом значењу. координацију и сарадњу на пружању помоћи у спашавању и опоравку државама које су погођене катастрофом. Chаrles аnd Pаul t'Hаrt. која. снаге и средства уз појачан режим рада. животну средину им материјална добра таквог обима и интензитета да њихов настанак или последице није могуће спречити или отклонити редовним деловањем надлежних органа или служби. међународни односи. у САД-у састојао се од Механизма за рано упозорење за цивилно управљање кризама (Рапид Реацтион Мецханисм – РРМ). политичке науке. 1989.. све већи број опасности и њихове последице на поједине секторе и земље чланице ЕУ. Чак се наводи да популарност термина ствара тешкоће у његовом дефинисању. 4 Током година развијен је значајан број процедура и капацитета усмерених на краткорочне и дугорочне претње безбедности унутар. Једну од најприхватљивијих савремених дефиниција криза даје Розентал. националног и локалног карактера да ефикасно управљају свим типовима ванредних ситуација 5 i криза6 и правилно координирају све релевантне учеснике у том процесу. нарочито у земљама у транзицији.Нацрт истраживачког пројекта су главна покретачка снага убрзаног процеса успостављања и развоја новог интегрисаног концепта управљања у Еуропској унији.. наведећи да је она озбиљна претња основним структурама И фундаменталним вредностима и нормама социјалног система. 6 Криза је веома популаран и широко коришћен термин. и то не само унутар појединих специфичних сектора за решавање специфичних опасности. ефикасно решавање проблема таквих опасности. Rosentаl. Решавање проблема катастрофа. захтева међународну укљученост. због чега је за њихово ублажавањеи отклањање неопходно употребити посебне мере. а нагласак је данас стављен на осигурање људи од широког спектра пријетњи. него и управљање у условима свих опасности. Одговор ЕУ на терористичке нападе 11. 5 . али и изван ЕУ. Дакле. и последица је наслеђених схватања о непостојању потребе за суштинском улогом планирања у ванредним ситуацијама и програмима управљања. државним. The World of Crisis Mаnаgement.

постојећим инструментима и програмима. Ефикасност овог система огледа се у механизму интеракције и кооперације међу земљама чланицама ЕУ. доступности и подршке у координацији пружања помоћи и изван територије Европске уније. безбедносну димензију друштва. Директне и посредне последице великих несрећа. економску. да у садашњој друштвеној клими изврше реорганизацију система. Различити облици опасности. Неодобравање појединих земаља по овим основима могло би да уназади цео систем и створи бројне проблеме у функционисању. развијање регулатива и стандарда и усклађивање националних законодавства са законодавством Европске уније и што би омогућило вертикално и хоризонтално повезивање свих капацитета држава чланица у циљу умањења последица опасности и спречавања настанка ванредних ситуација. У решавању проблема. техничко-технолошке и друге хазарде. и зашто има научну и друштвену оправданост и сврсисходност. још увек не постоји опредељеност држава које нису чланице. Европска унија стреми циљевима смањења рањивости држава на различите претње. ризика и претњи директно угрожавају здравствену. у надлежности је националних влада. И поред настојања актуелних структура. еколошку. остављају несагледиве последице у свим сферама друштва. развијањем стратешког приступа у превенцији опасности и ризика и унапређењу приправности. Када се изнете чињенице узму у обзир. материјалну. Главна одговорност за функционисање управљања у ванредним ситуацијама у Европској унији. државама чланицама ставља на располагање бројне инструменте који омогућавају адекватну спремност и ефикасан одговор на природне. да се интегрисани концепт у управљању ванредним ситуацијама усклади са актуелним политичким и економским променама у земљама чланицама. Европска унија. јасно је зашто је истраживње интегрисаног концепта у управљању ванредним ситуацијама значајно. Европска 6 .Нацрт истраживачког пројекта Имајући у виду наведене промене у безбедносном окружењу протеклих година приоритет Европске уније био је стварање новог система заштите и спасавања. кандидатима и потенцијалним кандидатима за улазак у ЕУ. стога је оправдано посветити пуну пажњу његовом развоју. како би се створила заједничка подлога за њихово деловање. и са могућностима и перспективама интеграција других земаља у овај систем. Из тих разлога развила је инструменте и покушава да достигне висок степен интероперабилности.

Имајући у виду напоре који се предузимају на међународном и националном нивоу у погледу одговора на ванредне ситуације. у стању да одговори на глобалне промене и опасности са којима се државе суочавају? 1. са ресурсима који егзистирају у оквиру ње. а то су Одлука већа којом је успостављен Механизам Заједнице за цивилну заштиту(Community Mechanism for Civil Protection)7 и Одлука Већа којом се успоставља Финансијаки инструмент за цивилну заштиту. Република Србија се у процесу европских интеграција одлучила да приступи Европској унији и на плану цивилне заштите.2.ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА Ово теоријско истраживање бавиће се концептом интегрисаног управљања Европске уније у ванредним ситуацијама. разменом искуства и знања. ЕУРОАТОМ 7 . Поред хармонизације легислативе у складу са стандрадима Европске уније. реорганизација интегрисаног система заштите. чланство у Механизму за цивилну заштиту Европске уније. управљање и реаговање ( Тот и сарадници 2011). Цивилна заштита у Европској унији темељи се на два главна законска прописа.8 Ова два механизма заједно обухватају три главне фазе циклуса управљања : превенција. Основни циљ за покретање истраживања о интегрисаном концепту Европске уније у управљању ванредним ситуацијама. и на том пољу предузела низ пресудних и значајних корака. које имају надлежност и одговорност за преузимање надзора и вођства у супротстваљању ванредним ситуацијама.Нацрт истраживачког пројекта унија пружа конкретну подршку националним структурама. била је жеља за синтетизацијом досадашњих сазнања и постигнућа у овој области. успостављена је сарадња и са службама држава са територије Европске уније у вези са обуком. Зато је проблем истраживања усмерен на питање: Да ли је постојећи интегрисани концепт Европске уније у управљању ванредним ситуацијама. јер су досадашња истраживања показала да је овај свеобухватни концепт попримио димензије константе актуелног безбедносног 7 8 Измена Одлуке Већа 2007/779/ЕЦ. ЕУРОАТОМ Одлука Већа 200/162/ЕЦ.

EERC ( European Emergency Response Centre) и у оквиру њих постепено се развијао низ инструмената за управљање ванредним ситуацијама (Britton. показују да чак 92% испитаника на територији Европске уније сматра да државе нису спремне да самостално одговоре на ризике и опасности. 2001). подизању нивоа цивилне приправности. Досадашња истраживања испитујући став грађана о спремности појединачног одговора држава на ванредне ситуације и става о усаглашеном деловању Европске уније у супротстављања опасностима. Предмет овог истраживања у ширем смислу је управљање у ванредним ситуацијама. У оквиру истраживања. предмет обухвата све аспекте концепта управљања. Статистички подаци о изгубљеним људским животима и материјалној штети. а 82% испитаника подржава усаглашен приступ Европске уније као ефикаснији од појединачног. предмет истаживања односи се на конкретан модел интегрисаног концепта у управљању ванредним ситуацијама који примењује Европска унија. У развоју интегрисаног управљања у ванредним ситуацијама. Чињеница да је до раних осамдесетих година двадесетог века пажња у овој области посвећивана континуитету функционисања државних органа ( Continuity of Government – CoG). док се само десет година касније фокус помера ка вертикалном и хоризонталном повезивању капацитета. и у складу са тим. 8 . указују да је интезитет испољених природних опасности изузетно висок и да неадекватан одговор. усмерило је правац овог истаживања. Идентификовање проблема интегрисаног концепта у управљању у ванредним ситуацијама. постојала је опредељеност ка различитим усмерењима према природним. који се примењују на територији Европске уније. како би се потврдила успешност у одговору на ванредне ситуације и идентификовали механизми реализације планираних активностии у циклусу управљања. али и ван те територије по потреби пружања помоћи. IEMS (Integrated Emergency Management System). као би се спречио настанак ванредних ситуација и умањиле штетне последице њиховог испољавања. издвајали су се програми као што је CEM (Comprenhesive Emegency Management). као и координацији држава и спајању њихових капацитета. Истраживање ће се заснивати на резултатима претходних емпиријских истраживања.Нацрт истраживачког пројекта амбијента. У ужем смислу. оставља све озбиљније последице. индустријским и другим опасностима.

угрожавају живот грађана.9 У нормативно . животну средину и представљају претњу по стабилност националног развоја.. Ефикасно управљање. односно управљања ризиком. Како би се ризик идентификовао и успешно елиминисао. предузећа.правном смислу ванредне ситуације су сасвим јасна категорија. процену капацитета ( људских и материјалних ). Испољавањем опасности. ефикасно спречавају и одговарају на ванредне ситуације. управљање ризиком обухват и управљање ванредним ситуацијама. односно она је посебан вид ризика.Нацрт истраживачког пројекта Разматрање ове проблематике иницирано је чињеницом да је степен рањивости држава висок. Oredson. штетним последицама излаже се становништво. као и дугогодишње. иницирали су стварање програма и инструмената. може се закључити да се пажња све више усмерава на интегрисани концепт у управљању у ванредним ситуацијама. који је још увек доминатан у појединим земљама. а не само пуко свођење на постојање система који ће одговорити. одговор на опасности и последице. E. пре свега подразумева : анализу опасности. очување капацитета. као и ревитализацију погођеног подручја. природна. Stockholm: FOI – Swedish Defence Research Agency 9 . Промене у безбедносној стварности и тежња Европске уније да створи међународну регулативу и стандарде. који уз помоћ интегрисаних капацитета. с обзиром на чињеницу да глобалне промене захватају не само територију Европе. Постојањем чињенице да је ванредна ситуација посебан вид ризика. због чега овом питању није посвећивано довољно пажње. Интегрисани концепт у управљању ванредним ситуацијама је концепт који је дуго игнорисан. развоја и примене опција за руковање ризиком и мониторинга ризика. која бива деградирана у високом степену. избора. Имајући у виду наводе који су дати у теоријском образложењу проблема истраживања. материјална и културна добра као и животна средина. представља један од основних разлога. Ванредна ситуација подразумева ризике са могућим значајним последицама. неопходно је спроводити организовани процес идентификовања и мерења ризика. (2006) Building Crisis Management Capacity in the EU.правном и међународно . Ванредне ситуације изазивају догађаји који нарушавају нормално функционисање служби. већ и целу планету Земљу и да последице прожимају све регионе света. Низак ниво безбедносне културе становништва. планирање за ванредне ситуације. систематско залагање. материјална и културна добра. M. 9 Hagstrom Frisel.

Европска унија. гледа на актуелна помунута питања везана за ову тему. 1. опасност. криза. 10 .2. а како горе поменута јавност у Републици Србији.Нацрт истраживачког пројекта У оквиру предмета истраживања неопходно је образложити како су научна. стручна и политичка јавност гледали на питање развијања интегрисаног концепта за управљање у ванредним ситуацијама. ванредно стање. неопходно је дефинисање основних појмова који ће се у току истраживања користити. ванредна ситуација. Кључни термини који ће се у истраживању користити јесу : безбедност. катастрофа. ризик. која је на путу европских интеграција.1. Теоријско одређење предмета истраживања У циљу прецизнијег одређа предмета истраживања.

тако да могу слободно да се развијају и напредују. цивилна заштита Европске уније. као стање у коме државе сматрају да нема опасности од војног напада... масовних немира покушаног или успешно изведеног државног удара. Универзитет у Београду.Нацрт истраживачког пројекта управљање ванредном ситуацијом. Београд. Кешетовић Њ. политичког притиска. вредност и интерес сваког појединца. Хуманитарне организације у збрињавању цивилног становништва у ванредни ситуацијама-докторска дисертација. Факултет безбедности.29. G.Безбедност се промишља као суштинска потреба. цивилна заштита. За потребе овог рада користиће се дефиниција безбедности УН. 2006 14 Кривокапић Б. сталне ванредне ситуације. која се решава оперативним процедурама са расположивим капацитетима.. комплексне политичке ванредне ситуације. Безбедност се може сматрати процесом . стр. and Beaty.стање уведено на територији неке државе. T. епидемија. Federal Emergency Management Agency (FEMA). стањем. како би се умањиле последице које могу угрозити живот људи. Бити безбедан значи бити заштићен од свих утицаја непожељних појава. масовне миграције. Издавачка кућа Драганић. Безбедност . Прегледом литературе утврђено је да савремена теоријска замисао наведене појмове дефинише са различитих са различитих аспеката.12 Ванредне ситуације групишу се у шест основних врста или категорија : природне брзо развијајуће. цивилна одбране. па у складу са тим изводи се закључак да не постоји јединствена и универзална дефиниција предходно наведених појмова. стр. ванредна ситуација представља појам који је много шири од кризе. материјална и културна добра и животну средину. Кризни менаѕмент. (2004). Енциклопедијски речник међународног права и међународних односа. Београд. Службени гласник. ратних опасности. или економске присиле. Службени гласник.. стр. која безбедност описује . споро развијајуће.. 12 Wahle. стр 1115 11 11 . Emergency Management Guide for Business & Industry.а пре свега производом процеса..“11 Као таква.. 13 Штрбац К. технолошке брзо развијајуће.13 Ванредно стање – подразумева . 2006. који је у блиској вези са условима опстанка и развоја у будућности. Ванредна ситуација . Београд.тј..опасна ситуација на коју се може одговорити расположивим средствима и у складу са процедурама које су прописане у одговарајућим плановима. 25. као последица елементарних непогода.“ 14 У току ванредног стања у држави 10 Стајић Љ.25. Internet edition.. 2008. Основи безбедности. стабилности и слободног живота. јер је и свака криза уједно и ванредна ситуација. Београд.“10 Као једна од фундаменталних људских потреба представља гаранцију сигурности. 2010.

17 Кековић З. И управо због тога. 2006. оформљена ЕЕЗ 15. Ризик – свака ситуација. 2014). која са одређеном вероватноћом може да изазове оштећења и последице по људе. јачала је моћ Уније и од тада се проширила придруживањем нових држава и стекла већу моћ. Кризни менаџент и превенција кризе-хрестоманија.. Чињеница је. Заштита прес. Београд. Кешетовић Ж. материјалних добара и животне средине.19 15 ЕЕЗ је скраћеница за Европска Економска Заједница Овај термин одговара термину угрожености.године. Кешетовић Ж. М. 2. односно угрожености живота и здравља људи. када је од стране 6 државе Европе. Системска анализа и теорија ризика. 136. чије последице није могуће отклонити у пожељно време постојећим методама рада и постојећим организацијама. материјална и културна добра и животну средину. које генеришу природне катастрофе тек када угрозе људе и њихова материјална добра (Blaikie. Факултет безбедности. да се катастрофе углавном разматрају у контексту последица међусобних утицаја природних догађаја и људских система... Cannon. односно стање конкретног система. Европска унија – као међувладина и наднационална унија окупља 28 држава Европе. материјална оштећења. опасност стање када на одређеном простору и за веома кратко време дође до таквог оштећења природе.мирнодопске опасности. културних. & Wisner.“ 18 Анализом постојећих класификација опасности. које могу бити људске жртве. и представља потенцијалну опасност за њуде и њихово благостање.. Београд 12 . Анђелковић.. Катастрофа – је стање које настају оног момента када друштво бива погођено хазардом16 и њене последице. директно су условљене степеном повредљивости друштва.. Под садашњим именом оформљена је Уговором о Европској унији (Мастрихтски уговор) 1992.. С. 2006. стр. Факултет безбедности. 16 19 Станковић.Нацрт истраживачког пројекта је нарушено нормално функционисање система. а самим тим и угрожена безбедност и живот њених грађана. Временом. Кризни менаџент и превенција кризе-хрестоманија. Београд. Davis. оне се и разликују од природних опасности. дакле. Б.ратне опасности. Опасност – за потребу овог рада под опасности ће се подразумевати да је . може се закључити да се опасности могу категоризовати у две групе : 1. 18 Кековић З.17 Заједничка концепција већине аутора из различитих периода је да се катастрофа карактерише као социјални поремећај који настаје у друштвеној структури и да се као такав може отклонити путем друштвене структурне манипулације. деградација животне средине. стр. Савић.. 135. Темељ настанка Европске уније био је Римски уговор из 1957.године.

како би се извели закључци о интегралном концепту у упрваљању ванредним ситуацијама 20 Ибид.Нацрт истраживачког пројекта Управљање ванредном ситуацијом – представља један сложен систем планираа и управљања процесима.године долази се до дефиниције цивилне заштите која представља . у случајевима великих катастрофа.Цивилна одбрана као део одбрамбено-заштитног система земље представља облик организовања државе и друштва. Београд. оценити и на адекватан начин контролисати. Између наведених и анализараних појмовима постоји тесна веза и захтева комплексно сагледавања њихових односа.143 Јаковљевић В. материјалних и културних добара.. подразумева и постојање или могућност појаве ризика које треба идентификовати.14 21 13 . спремност и заштиту у миру.“20 Цивилна заштита је изузетно важна функција сваке државе. укључујући и културно наслеђе. материјалних добара и друштва у целини. који претпоставља максимално ангажовање свих потенцијала цивилног сектора друштва у циљу заштите. Цивилна одбрана – у већини држава представља део јединственог система одбране. локалних самоуправа и заштити своје становништво у ванредном и ратном стању. мерама и функцијама које као тежишни циљ има заштиту људи.. опоравак у ванрендим ситуацијама у миру и рату. органа власти и екосистема од свих катастрофочних угрожавања у миру и рату. одбране и спасавања становништва. и ставрање што повољнијих услова за заштиту и одбрану и за неоружано супротстављање нападачу. а потом животне средине и имовине.. 2006. Цивилна заштита данас функционише како у миру. помоћ. Једна од општих дефиниција цивилне одбране била би . активностима. Систем цивилне одбране.вршење одређене хуманитарне активности с циљем да се цивилно становништво заштити од опасности од непријатељства или несреће.. Факултет цивилне одбране. да му се помогне да савлада њихово непосредно дејство и да се обезбеде услови потребни за његов опстанак. и стога је регулисана правним прописима. привреде.У Европској унији појам цивилна заштита обухвата све активности унутар и изван ЕУ. стр.“ 21 Цивилна заштита Европске уније . и њен предмет се постепено ширио са оружаног напада на опасности и несреће. Усмерена је на превенцију. исто тако и у рату. Свако управљање. Цивилна заштита – Анализом Допунског протокола 1 и Женевске конвенције о заштити жртава рата из 1977. почев од период Хладног рата. које се односе на заштиту првенствено људи. стр. а на спасавање. Основни задатак је да обезбедити нормално функционисање државних органа.

економских. и утврђивање институционалне структуре руковођења. Операционално одређење предмета истраживања Предмет истраживања реализован је кроз следеће сегменте истраживања: Први представља теоријско истраживање Европске уније као највеће наднационалне организације на територији Европе. Теоријском анализом.2. степен њиховог домашаја. као битног елемента у овој области. Други сегмент истраживања односи се на појмовно одређење опасности и вишекритеријумске класификације. дефинисање ванредних ситуација и идентификација и анализа директних и индиректних материјалних. као и анализа институционалне инфрастуктуре за операционализацију циљева.2. међународни оквир и регулатива Европске уније који представљају темељ стварања Уније. сагледавање постојећих капацитета Европске уније у превазилажењу ванредних ситуација. историјски преглед фаза развоја у чијем оквиру ће се образложити идеје заговорника уједињења на тлу Европе. Пети сегмент истраживања односи се на однос Републике Србије према ванредним ситуацијама и интегрисаном концепту у управљању истим. односно евалуацију настанка модерног модела управљања. Tрећи сегмент предмета истраживања сагледава историјски ток развоја управљања у ванредним ситуацијама. класификација циљева Европске уније. а какав је данас по том 14 . Биће сагледан међународноправни оквир успостављања Механизма за цивилну заштиту.Нацрт истраживачког пројекта 1. као и анализа имплементације активности на територији и ван територије Европске уније. Биће приказано какав је био ранији однос и опредељеност државних органа и институција. начин деловања ових инструмената. Четврти сегмент истраживања односи се на на прецизирање иструмената Европске уније у управљању ванредним ситуацијама. Посебан акценат стављен је на дескрипцију постојећег система управљања. На систематски начин вршиће се анализа фаза у оквиру управљања. еколошких и других последица које ванредне ситуације остављају по виталне државне ресурсе . на дескриптиван начин сагледана су и елаборирана следећа питања : теоријски приступ у дефинисању фаза развоја. али и на утврђивање евентуалних недостатака.

приступа. Извршиће се теоријска елаборација домаћих стручњака и научника који се баве проблемом управљања у ванредним ситуацијама и њиховим последицама. 1. у ужем смислу теоријском анализом обухваћени су простори држава које су пуноправне чланица Европске уније. Овакво временско одређење предмета истраживања у потпуности се односи и на проучавање стања и степена имплементације интегрисаног концепта у управљању ванредним ситуацијама и у нашој земљи. века у коме доминирају различите врсте опасности. Временско одређење предмета истраживања Предмет истраживања намеће потребу изучавања интегрисаног концепта. Такође.2.4. коју је донела Влада Републике Србије. управљања. Капацитети Републике Србије у одговору на ванредне ситуације огледају се пре свега у ресурсима којима располаже Сектор за ванренде ситуације. тј. коју она исказује преко стратегије легислативног усклађивања са европским стандардима. у овом сегменту истраживања биће анализиран став нашег законодавца у сфери дефинисања ванредних ситуација. Зато. као и степен спремности ка усклађивању система савременом концепту Европске уније у овој области. Просторно одређење предмета истраживања У циљу добијања валидних резултата истраживања који су дефинисани проблемом и предметом истраживања. док се у ширем смислу у разматрању појединих индикатора могуће је изаћи из наведеног просторног оквира и у њега укључити и друге државе које теже интеграцији у постојећи систем. у овом делу истраживања биће усмерена пажња на Националну стратегију заштите и спасавања у ванредним ситуацијама.3. Значајно место у овом сегменту припада опредељености Србије ка јачању постојећег система управљања. када ванредне ситуације заузимају једно од најзначајних места. 15 . У истраживању је сагледан првенствено врeменски период последње деценије 20. у времену измењеног безбедносног амбијента. века и почетак 21. 1.2.Нацрт истраживачког пројекта питању. Закон о ванредним ситуацијма и на Уредбу о садржају и начину израде плана заштите и спасавање у ванредним ситуацијама.

Посматрано у ширем контексту. али то не указује на чињеницу да је одређење научног истраживања монодисциплинарно. односно детаљно испита и спозна. правних. војних. социологије. и као такав има интердисциплинарни карактер 1. техничких и других наука. Предмет истраживања припада наукама заштите. које ће омогућити адекватан. идентификује.учесника у процесу. функционалног и организационог одговора на све изазове које са собом носе опасности новог доба.5. Благовремено реаговање и одговарајуће управљање често је одлучујући фактор. Дисциплинарно одређење предмета истраживања Предмет истраживања превасходно је лоциран у пољу интересовања безбедносних наука. 1. битан циљ истраживања је и показати основне назнаке у ком се правцу треба кретати при установљавању функционалног модела реаговања.2. ЦИЉЕВИ ИСТРАЖИВАЊА Основни циљ овог истраживања је да теоријски истражи и систематизује дасадашња сазнања у области управљања у ванредним ситуацијама путем интегрисаног. тада би требало 16 .Нацрт истраживачког пројекта Анализа актуелног стања и перспективе даље интеграције у Европску унију просторно обухвата и простор Републике Србије. предмет истраживања припада већем броју наука и научних дисциплина попут менаџмента. безбедности и одбране. ефикасан рад институција и бољу комуникацију. размену података служи и појединаца .3. Развој овог система треба да буде заснован на савременим информационим технологијама. Ако се ризик јасно препозна. Такође.

анализира концепт заштите са аспекта националне безбедности. на основу теоријских сазнања: - потпуније. могућности и капацитета Европске Уније за одговор. Критичком анализом доћи ће се до уочавања последица ванредних ситуација. Научни циљеви истраживања су : - научна дескрипција (описивање) постојећег стања - научна експланацију (објашњење) савременог концепата и модела заштите. 17 . Може се закључити да су планирање и припремљеност. као и модела. реалним могућностима свих расположивих ресурса држава чланица. као и адекватности и ефикасности функција које они спроводе при отклањању последица. реалније и објективније сагледају постојећи функционални и организациони аспекти модела управљања ванредним ситуацијама. Практични циљ овог истраживања јесте да се. као и да се њиме управља на адекватан начин. реаговање и пружање прве помоћи од највеће важности за смањење негативног утицаја и штете. стању. превенција. ублажавање. као и усаглашавање националних законодавства са постојећим међународним стандардима држава чланица и држава које теже интеграцији. изведу и одређени закључци и предлози у вези са квалитетом.Нацрт истраживачког пројекта и да се повећају могућности да се он контролише. ефикасношћу - активности које се спроводе са аспекта заштите. и њихове - могућности у погледу спречавања и отклањања последица истих.

а самим тим и на регионалном нивоу. 18 . без обзира на порекло као и одговарајући степен цивилно.у анализираним државама постоји прецизан нормативно правни оквир у којем је дефинисана улога свих ресурса у управљању ванредним ситуацијама. .Нацрт истраживачког пројекта 1.војне сарадње. повећава се степен стратешког приступа у превенцији на националном. Из основне хипотезе развијене су појединачне хипотезе: .4.успостављањем интегрисаног концепта управљања у ванредним ситуацијама. ХИПОТЕТИЧКИ ОКВИР ИСТРАЖИВАЊА У истраживању се полази од основне хипотезе да садашњи ниво организованости и спремности интегрисаног концепта Европске уније у управљању ванредним ситуацијама не заостаје за процењеним потребама и могућностима којима Унија располаже и обезбеђује оптимални степен контроле свих ванредних ситуација.

НАЧИН И МЕТОДЕ ИСТРЖИВАЊА Реализовано истраживање има карактер теоријског истраживања.успостављањем интегрисаног концепта управљања у ванредним ситуацијама. Начин истраживања.5. нормативни и стратешки документи Европске уније. 1. дефинисаним циљевима и хипотезама истраживања. међународно нормативноправни акти. омогућује се хоризонтално и вертикално повезивање свих капацитета држава чланица у циљу умањења последица опасности и настанка ванредних ситуација. научни и истраживачки пројекти из ове области. условљени су дефинисаним проблемом истраживања.у Републици Србији није у довољној мери и поред започетог процеса интеграција. условљавају коришћење великог броја извора података :     научни и стручн ирадови домаћих и страних аутора.Нацрт истраживачког пројекта .1.5. теоријским и операционализованим предметом истраживања. конципиран и успостављен интегрисано концепт у управљању ванредним ситуацијама. .Методе истраживања Комплексност и значај проблема истраживања. 19 . 1. као и избор метода истраживања.

анализа садржаја. компаративна метода.Нацрт истраживачког пројекта  извештаји и анализе последица ванредних ситуација. доступних службених докумената. Компаративна метода биће употребљена како би се на систематски начин извршила упоредна анализа управљања у ванредним ситуацијама са којима се Европска унија сусретала у предходно поменутом временском интервалу. Историјска метода биће неопходна како би се добила „историјска позадина“ истраживане појаве и како би се на основу проучаваних искустава у прошлости пронашла перспектива будућих решења. Секундарна анализа података омогућује анализу постојеће искуствене евиденције и архивираних података из до сада спроведених истраживања о управљању у ванредним ситуацијама. које поседују наднационалне организације. као и интернет. 20 .издања. Поред општег метода у овом раду су приказане следеће методе:      преглед литературе. Преглед литературе као метод омогућује јасан увид у постојећа сазнања и резултате о управљању ванредним ситуацијама. историјска метода. нормативноправних аката. секундарна анализа података. Метод анализе садржаја биће коришћен за проучавање домаће и стране научне литературе која се бави овом проблематиком. и користиће се у дефинисању теоријског заснивања проблема. извештаја и анализа. као и званичне евиденције Европске уније.

Само концепт који омогућује препознавање 21 . али и класификацији. Истраживање ће допринети и употпунити теоријска сазнања о примени интегрисаног концепта у управљању ванредним ситуацијама. и постоји потреба друштва да организовано и функционално одговори на свакодневне опасности. да је наша земља на путу интеграција у Европску унију и путу примене интегрисаног концепта у управљању ванредним ситуацијама. одбране и заштите. потврђивању постојећих сазнања о предмету истраживања.6. систематизацији и стицању нових сазнања и утврђивање тих сазнања у теоријски фонд наука безбедности. Обим опасности у оквиру савременог безбедносног амбијента свакодневно се поваћава. Друштвена оправданост овог истраживања произилази из предмета истраживања. Потреба за оваквим истраживањем.Нацрт истраживачког пројекта 1. НАУЧНА И ДРУШТВЕНА ОПРАВДАНОСТ ИСТРАЖИВАЊА Научна оправданост истраживања је у систематској анализи и продубљивању знања вазаним за предмет истраживања. која ће бити од користи свим институцијама и појединцима који се баве овом проблематиком. утолико је већа уколико се у обзир узме чињеница.

2.5. Циљеви истраживања 1.2. Начин и методе истраживања 1. Просторно одређење предмета истраживања 1.2.2. Операционално одређење предмета истраживања 1.3. док тема има актуелан и релеватан карактер.1. ствара довољно припремљено и оспособљено друштво за реаговање у ванрендим ситуацијама. Структура рада: УВОД 1.2. Дисциплинарно одређење предмета истраживања 1.4.2.1. Теоријско одређење предмета истраживања 1. Допринос остварењу тог циља је друштвено оправдан. Хипотетички оквир истраживања 1.Предмет истраживања 1. Временско одређење предмета истраживања 1.1.3.Нацрт истраживачког пројекта опасности и превентивно деловање .Проблем истраживања 1. Методолошки оквир истраживања 1. Методе истраживања 1.6. Научна и друштвена оправданост истраживања 22 .5.2.5.4.

Заједничка спољна и безбедносна политика 3.2.Антропогене опасноти 3.Управљање у ванредним ситуацијама (Disaster management – DM) 4.Природне опасности 3.Мирнодопска.2.3. Класификација опасности 3. Институционална структура за управљање 5. Капацитети ЕУ за управљање у ванредним ситуацијама 4.2.7. ратна опасност 3.Заједнички комуникациони и информациони систем у ванредним ситуацијама (CECIS) 5. Класификација ванредних ситуација 4.3.6.1.1. Циљеви и институционална структура ЕУ 2. Појмовно одређење опасности и ванредних ситуација 3.Модули цивилне заштите 5. Програми обуке 5. Норме и принципи организовања и припремања цивилне заштите ЕУ 5.5.Стварање Европске уније 2.Настанак и развој Европске уније 2.1.Правни и политички оквир цивилне заштите ЕУ 5. Систем за мониторинг и информисање (MIC) 5.1.3.Финасијски инструмент 23 .4.5. Савремене развојне фазе 2. Механизам и инструменти цивилне заштите Европске уније 5.4.Европа у послехладноратовском периоду 2.4.1. Развојни ток и фазе управљања 4.3.1.1. Еколошке опасности 3.2.5.1.2.1.Нацрт истраживачког пројекта 2.1. Хемијска опасност 3.

At Risk II-: Natural Hazards.. Зоран Радивојевић. Активирање механизма изван ЕУ 5.. Disaster Prevention and Management. A. Cannon. Однос Републике Србије према интегрисаном концепту управљања у ванредним ситуацијама 6. Functional Security and Crisis Management Capacity in the European Union. 209–213. Живковић Ј. D... ВИНЦ Весна Кнежевић Предић. .Додељивање помоћи 6.. Balir.Нацрт истраживачког пројекта 5. Arnaud. Цветковић В. Будимир Б. (2006).. Blaikie.8. Britton. (2008).. Australian Journal of Emergency Management. Дамњановић К. Брисел: Француско представништво при Политичком и сигурносном одбору ЕУ-а. I. Ауторски тим: Радић И. P.1. Ekengren. Rhinard. Ј (1997). London: Taylor & Francis Boin. et al.. Активирање механизма унутар ЕУ 5. T. Београд. System Safety Engineering and Risk Assessment: A Practical Approach. N..2. and back again. Иванковић З. Davis. Водич кроз Еуропску сигурносну и обрамбену политику (ESOP).8. London: Routledge. (2002).(1991) Цивилна одбрана. Приступ Републике Србије интегрисаном концепту управљања у ванредним ситуацијама 6. From civil defence to civil protection. (2005). Вејл Л. B. (2001). Г17 Институт. M. A New Emergency Мanagement for the New Millenium.People's Vulnerability and Disasters. N. Активирање и деловање Механизма заједнице 5. M.8. Београд. Volume 11. & Wisner..3. pp. L. Управљање у ванредним ситуацијама у Републици Србији ЗАКЉУЧАК Прилози Литература Литература : Alexander.. Number 3...(2008) Како настаје и делује право ЕУ.. (2014).2.1. Leiden: Universiteit Leiden. Београд. Водич кроз Процес стабилизације и придруживања..8. Службени гласник 24 .

capacities and conflict management problems of coherence by the European Union.. докторска дисертација. 2012. Possibilities of the Republic of Serbia for reducing vulnerability to natural hazards. Службени гласник. G. 345-360 Gačić. Велеучилиште велика Горица. ЕУ као глобални актер.. Дејана Вукчевић . Бошковић.(2013).3/2000. Ljubljana. Institute for Corporative Security Studies. Rim: Istituto Affari Internazionali Зборник радова. (2000). Jakovljević.(2008). M.. и Јаковљевић В. J. Concepts. Federal Emergency Management Agency (FEMA). Мењање Европе . Београд.Military Relations. Институт за политичке студије. Monterey.Све ближа унија. Wahle. Београд.Увод у европске интеграције.Дани кризног управљања“. European Commission. Emergency Management Guide for Business & Industry. E. Disaster Risk reduction. International conference natural hazards .. Berlin : Berghof Research center for Constructive confilict management Dezmon Dinan.. Debiel. Ljubljana and Center for Civil. Управљање системом интегрисане заштите у функцији отклањања последица терористичких аката. „Менаџмент и кризни програм – аспект односа са јавношћу”.. Службени гласник Dezmon Dinan. G. and Beaty. Mandić. (2010). ИП Студентски трг: Београд. (2004). Echo Factsheet. (2010).( 2010). 2011. Pirozzi.. R. Гачић Ј. (2000).links between science and practice. N. V. and Ronald. Д. Ш. Silvestri. Emergency Planing for Maximum Potection. Crisis Prevention. (1991).Београд. Хрватска Дејана Вукчевић. February 2013 Ђармати.. M. Раковић.Нацрт истраживачког пројекта Весић. T. J.. Butterworh-Heinemann. ed. Гачић.. Институт за политичке студије. Београд. EU Crisis Management: Institutions and Capabilities in the Making. (2013).историја Европске уније. . Београд. pp. . Велика Горица. Journal of the Geographical Institute „Jovan Cvijić“. Факултет безбедности Gigliioti. 1996 25 . Цивилна заштита у СРЈ. Београд. A Possible Model of the responses in the Republic of Serbia in the Protection of Critical Infrastructure.. J. Безбедност. бр. T. S. in: Counter terrorism challenges regarding the process of critical infrastructure protection. Београд: Serbian Academy of Sciences and Arts and Geographical Institute Jovan Cvijić. Fischer. J. Internet edition.. (2008). Greco. New York. Безбедност и Европска унија.

Београд. Војна академија. 146-161 Крагуљ Д. 2013 Кривокапић Б. B. str. G. Кешетовић Ж. Београд. Службени гласник. Н.. Владимир Јаковљевић. Београд. FOI and Springer. Eugene R. Београд Kusumasari. 2005. Disaster Prevention and Management. микроекономија и макроекономија. "Country study Serbia". Hagstrom Frisell. Bullock. Jumper-Thurman.. Народна књига. Водич кроз Европску унију.. Војноиздавачки завод.. Journal of Community Psychology. P. Max Planck yearbook of unitrd nations law...G. 438-451. Београд. Београд. Louis (2000): "Community readiness: Research to practice". Ванредне ситуације“ – зборник радова.. report within ANVIL project European Union's Seventh Framework Programme FP7/2007-2013 under grant agreement n°28467. Olsson. Факултет безбедности. Swanson.. М. Q. Значај борбе против ванредних ситуација – Црноглавац М. Massachusetts. Ruth W.. Јаковљевић В.. D. 28..Нацрт истраживачког пројекта Edwards. Међународни научни скуп . E.. Oetting. 2002 26 .. Кешетовић Ж. (2006). Спољна политика Европске уније. Кековић З. A new approach to system safety engineering. Vol..Кризни менаџмент..: Crisis Management in the European Union. 2004. Београд Haddow. Resource capability for local government in managing disasters.. Милићевић Д. (2010).. (2009).. 2010.Кризни менаџент и превенција кризе-хрестоманија“.. Volume 13. Службени гласник. Систем цивилне одбране. Службени гласник. Факултет безбедности.. Leverson N. br. S.(2009).. Barbara A. 247-266 Larsen. Introduction to Emergency Management (2nd ed. Kuhn. 19. 4.Енциклопедијски речник међународног права и међународних односа. 2009.(2008). београд Јањевић Милутин.. The System of EU crisis menagement – From bringing peace to Establishing democraty.. Pamela. (2011).). Plested. Војнотехнички гласник 3/10.(2006). 2009. Макарије.Цивилна заштита у Републици Србији.Факултет безбедности. Alam. Комазец М. Кeшeтoвић Жeлимир. J. Радни материјал. 2007. god. Siddiqui.. Institute of tehnology. Факултет цивилне одбране. Леонард Д. Београд. Управљање ризицима као предуслов интегрисаног менаџмент система у организацији. Економија – Увод у економску анализу.(2006).. A. No. K.. Центар за обуку студената КоВ.Београд Јаковљевић В. Elsevier Butterworth-Heinemann. 3:291-307 Јаковљевић В.

Савић. No. Risk Issuses and Crisis Menagment / A Casebook of Best Practice. Chartered Institute of Public Relation. (2006).И. Институт за међународну политику и привреду... Београд. Београд. 3 edition. Београд. Деспотовић Љ. 27 .Београд Издавачка кућа Драганић Степанов Р.. D..2005. Jumper-Thurman. 5-9 and 12. М.2012. Barbara A. Институт за европске студије Станковић. Класификација ванредних ситуација и проблеми безбедности при ванредним ситуацијама. Београд. Савић С. 1/2010 Михалов А. Службени гласник. Европска унија – настанак.(1998) Европска унија као модел наднационалне заједнице.(2006). 2011. Сулдин И. НАТО. Ruth W. институције. Regester.Београд. (2012).. 6-7:825-843 Прокопијевић М.12. Београд Заштита прес Станковић М.2010. Основи безбедности.. Теорија система и ризика. 5.. (CD-издање). 12. (2002). European Commission. (2005). VA Слободан Самарџић. 599607. Б.А. Службени гласник . Plested. 321/2007. О стратешким и оперативним плановима за управљање ванредним ситуацијама. J. god. Стyлос. 21.Risk Assesment and Mapping Guidelines for Disaster Managenment“. Eugene R. Образовање као елемент управљања ванредним ситуацијама. Николић. Савић. B. Европска унија: увод. SEC (2010) 1626 final... Canada. Зборник радова SYMOPIС'06: Симпозијум о операционим истараживањима. N. Б.Нацрт истраживачког пројекта Лопандић Д. Institutional perception and support in emergency management in Ontario. Brussels. Substance Use and Misuse.Београд. Disaster Prevention and Management. М.. "Ново законско уређење ванредних ситуација и улога локалне самоуправе" Правни билтен СКГО. Larkin.. Паенко И. London /Sterling. M.. Etkin. Факултет организационих наука Стајић Љ. Vol. Oetting. С.30. С. Београд.(2009) Европска унија пола века касније: стање и сценарији обнове. право. Ревија рada.(2001).. (2001): "Community readiness and health services". Edwards. Европски покрет у Србији Манчић Б. 8 . Pamela. Модел организације система заштите и спасавања у условима ванредних ситуација у Републици Србији – докторска дисертација. 36. Универзитет у Београду. Рашић.pp. Факултет безбедности. и Анђелковић.(1991). Академска мисао. 2002. (2007).Москва ВИНИТИ Мишел Фуше. Београд Милосављевић Богољуб. Регионалне иницијативе у југоисточној Европи. Станковић. Nirupama.. br... Системска анализа и теорија ризика.

часопис Безбедност. Београд.) Заштита и спасавање људи и материјалних добара у ванредним ситуацијама.eurotreties. П. http://eur-lex.eu 2007/606/EC.europa. 2007 Правни извори Уговор из Лисабона. Београд Тотх. http://eur-lex. 78/2009 Action plan for Civilian Aspects of ESDR. COM (2009)84 final. Oredson. Stockholm: FOI – Swedish Defence Research Agency Штрбац К.europa. ISAC Found.europa.(2011): Основе заштите и спасавања од катастрофа. http://eur-lex. Д.23..europa.europa. Хрватска Hagstrom Frisel. http://eur-lex. Београд Томић Д. Катарина Штрбац..Факултет политичких наука. Велеучилиште Велика Горица. http://eur-lex.2.eurotreties.eu. Марић П..europa..eu 2007/779/EC. Commission of the European Communities. http://eur-lex. http://www.europa.com 1999/847/EC. ВИЗ Tомић Д.consilium. 28 . Ванредне ситуације. Хуманитарне организације у збрињавању цивилног становништва у ванредни ситуацијама-докторска дисертација.2009.Витас. M.eu 2007/162/EC. Eu startegy for supporting disaster risk reduction in developing conutries.(2006). И.eu Акциони план за формирање јединствене службе за ванредне ситуације. Чемерин. Београд. http:/ www. E. Институционални оквири превенције ванредних ситуација. Brussels.Београд. (1984. Службени гласник РС. бр..eu 2008/73/EC.број 4/2006.. http://www. Факултет безбедност. докторска дисертација.Нацрт истраживачког пројекта Стојановић Р. Девета школа реформе сектора безбедности. (2006) Building Crisis Management Capacity in the EU.(2009).europa.eu 2001/792/EC .com Уговор уз Мастрихта. Политички модел одлучивања у ванредним ситуацијама.eu 2010/481/EC. http://eur-lex.

do?uri=OJ:C:2010:115:0001:0038:en:PDF European Commission: Communication from the Commission to the European Parliament and the Council: The EU Internal Security Strategy in Action: Five steps towards a more secureEurope.pdf European Security and Defence policy . 1996.europa.ESDP Закон о ванредним ситуацијама Републике Србије.eu/LexUriServ/LexUriServ.htm (datum pristupa 8.eu/archives/commission_20102014/malmstrom/pdf/news/internal_security_strategy_in_action_en. http://eur-lex. «Службени гласник Републике Србије».com http:7//www. 22.eurotreties. 86/2011 од 18.becei. 29 . број 54/1994 Интернет извори http://ec.2015.Нацрт истраживачког пројекта European Council: The Stockholm Programme . 92/11. 116/07 Национална стратегија заштите и спасавања у ванредним ситуацијама. 2010. бр. 93/12 Закон о одбрани Републике Србије.eu http://eur-lex.europa. 2010/C 115/01.11.eu http://www.an open and secure Europe serving and protecting citizens. http://eurlex. http://ec. бр. Brussels. Control of Major Accident Hazards Involving Dangerous Substances. Brussels.org/EF%200504/Pojmovnik_EF_0504. Службени гласник Рс.2011 Council Directive 96/82/EC. Службени гласник РС.Council of the European Union.111/09.) .europa.11.europa.europa.eu/legalcontent/EN/TXT/?uri=celex:32003L0105 Службени лист СРЈ. 11.