REFORMA SEKTORA BEZBEDNOSTI U SRBIJI

- DOSTIGNUA I PERSPEKTIVE
zbornik radova

REFORMA SEKTORA BEZBEDNOSTI U SRBIJI DOSTIGNUA I PERSPEKTIVE

zbornik radova
Priredio
Miroslav Hadi
Izdava
Centar za civilno-vojne odnose, Beograd
www.ccmr-bg.org
Dizajn korica
Boris Brozovi
Lektura i korektura
Tatjana Hadi
Priprema za tampu
aslav Bjelica
tampa
Goragraf, Beograd
Tira
300 primeraka
ISBN 86-83543-44-1

Objavljivanje zbornika omoguili su Vlada Republike eke

i enevski centar za demokratsku kontrolu oruanih snaga

REFORMA SEKTORA
BEZBEDNOSTI U SRBIJI
DOSTIGNUA I PERSPEKTIVE
zbornik radova

Priredio
MIROSLAV HADI

Beograd, decembar 2007

SADRAJ
UVODNE NAPOMENE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

UVOD
Ivan Jestrab
REFORMA SEKTORA BEZBEDNOSTI
KAO PREDUSLOV EVRO-ATLANTSKIH INTEGRACIJA. . . . . . . . . . . . . . . . 9

I SESIJA REFORMA VOJSKE SRBIJE

Miroslav Hadi
DOMETI REFORME SEKTORA BEZBEDNOSTI U SRBIJI. . . . . . . . . . . . . . 13

Sneana Samardi-Markovi
REZULTATI REFORME ORUANIH SNAGA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

Zoran Jefti
RAZVOJ ORGANIZACIJE MINISTARSTVA ODBRANE
I REFORMA VOJSKE SRBIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

Rihard Stojar
TRANSFORMACIJA ARMIJE EKE REPUBLIKE I PROMENE
U SISTEMU VREDNOSTI PROFESIONALNIH VOJNIKA . . . . . . . . . . . . . . 29

Jovanka Mati
MEDIJSKO IZVETAVANJE I REFORMA VOJSKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

Mihajlo Basara
DEMOKRATSKE VREDNOSTI DRUTVU, VOJNE VREDNOSTI
VOJSCI: TO VREME JO NIJE DOLO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

II SESIJA REFORMA POLICIJE

Mladen Kuribak
REFORMA POLICIJE U SRBIJI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

Sonja Stojanovi
NA POLA PUTA - REFORMA POLICIJE U SRBIJI 20002006.. . . . . . . . . . . 63

III SESIJA - REFORMA BEZBEDNOSNO-OBAVETAJNIH SLUBI

Rade Bulatovi
REFORMA SISTEMA BEZBEDNOSTI U SRBIJI
DOSTIGNUA I PERSPEKTIVE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77

Svetko Kova
REFORMA OBAVETAJNO-BEZBEDNOSNIH SLUBI U SRBIJI . . . . . . . . . . . . . 79

Bogoljub Milosavljevi
TOKOVI REFORME BEZBEDNOSNO-OBAVETAJNIH SLUBI U SRBIJI . . . 85

Petr Zeman
POZITIVNI I/ILI NEGATIVNI UTICAJI UKIDANJA NEKADANJIH
SLUBI DRAVNE BEZBEDNOSTI NEPOSREDNO POSLE
DEMOKRATSKIH PROMENA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

IV SESIJA REFORMA PARAPOLICIJSKIH SNAGA

Dejan Carevi
REFORMA CARINSKE SLUBE U SRBIJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97

Neboja Puri
GRANINA POLICIJA MUP SRBIJE MESTO I ULOGA
U PROCESU REFORME POLICIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101

Miodrag Vukovi
ULOGA PORESKE POLICIJE U REFORMI SEKTORA BEZBEDNOSTI . . . 117

Milovan Lakui
MESTO PREDUZEA ZA FIZIKO-TEHNIKO OBEZBEENJE
U REFORMI SEKTORA BEZBEDNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123

Milan Miloevi
NORMATIVNA (NE)UREENOST PRIVATNOG
OBEZBEENJA LICA I IMOVINE U REPUBLICI SRBIJI . . . . . . . . . . . . . . 127

V SESIJA REFORMA SEKTORA BEZBEDNOSTI

I EVROATLANSKA INTEGRACIJA SRBIJE
Jana K. indelkova
ISKUSTVA EKE U PROCESU EVROATLANTSKE INTEGRACIJE . . . . . 141

Tanja Mievi
DEMISTIFIKACIJA POLITIKE USLOVLJAVANJA EU
NA PRIMERU REFORME SEKTORA BEZBEDNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . 143

Branislav Milinkovi
SEKTOR BEZBEDNOSTI I SPOLJNA POLITIKA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149

Timoti Edmunds
REFORMA SEKTORA BEZBEDNOSTI U SRBIJI I EVROATLANTSKA
INTEGRACIJA U SRBIJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155

VI SESIJA JAVNA PREZENTACIJA ZBORNIKA

RADOVA JAVNOST I VOJSKA
Milorad Timoti
JAVNOST I VOJSKA, PRIKAZ ZBORNIKA RADOVA . . . . . . . . . . . . . . . . 161

Snjeana Milivojevi
JAVNOST I BEZBEDNOSNE TEME . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165

Uvodne napomene
Postavi samostalnom, Srbija je stekla dodatnu ansu za bre
reformisanje svoga sektora bezbednosti i pripadnih mu aparata
dravne sile. Usvajanjem Predloga ustava stekli su se poetni
uslovi za ureenje mesnog sektora bezbednosti, kao i za definisanje misija i zadataka vojske, policije, tajnih slubi i parapolicijskih snaga Srbije po najviim pravnim i demokratskim standardima. U skladu sa tim potrebno je i posebnim zakonom urediti poloaj i nadlenosti narastajueg privatnog sektora bezbednosti u Srbiji. Sve to bi trebalo da rezultira uspostavom jasnih
procedura i instrumenata za delatnu demokratsku civilnu kontrolu i javni nadzor nad sektorom bezbednosti Srbije.
Tokovi i dometi reforme sektora bezbednosti u Srbiji su presudno odreeni injenicom da je re o drutvu koje tek treba da
neopozivo dokine nasleeni autoritarni poredak i ujedno otkloni
ne samo posledice ve i uzroke skoranjih ratnih sukoba na prostorima bive Jugoslavije. Da ne bi postala trajni zarobljenik svojih, stvarnih ili konstruisanih, osobenosti, Srbija mora da iskorai
iz svog dvorita i baci pogled preko tarabe. Utom e (ponovo)
otkriti da je u reformi svog sektora bezbednosti, i ne samo njega,
suoena sa nekim od iskuenja kroz koja su ve proli itelji
nekadanjih realsocijalistikih drava Evrope. Izuavajui tua
iskustva, Srbija dobija priliku da izbegne greke koji su drugi pre
nje inili. Isto tako, ona ima priliku i da primeni uspena reenja
koja su drugi u svojoj praksi ve potvrdili. U tome joj nalazi
eksperata iz Republike eke mogu biti od znatne koristi.
Dabome, obaveza je mesnih elita da se odupru iskuenju da u
Srbiju uvezu ili u nju presade tua i gotova reenja. Jer, takvih
nema. One su, meutim, ne manje obavezne da Srbiju potede
nemerljivih trokova koji nastaju zbog otkrivanja rupe na saksiji. Da bi to mogle da uine, one treba da imaju pouzdana
znanja o tokovima reforme sektora bezbednosti u zemljama
srodnim Srbiji.
Imajui reeno na umu, Centar za civilno-vojne odnose,
organizacija graanskog drutva iz Beograda, organizovala je, u
saradnji sa Vladom Republike eke i enevskim centrom za

demokratsku kontrolu oruanih snaga i uz njihovu podrku, u

Beogradu 30. i 31. oktobra 2006. godine dvodnevnu meunarodnu konferenciju pod naslovom: REFORMA SEKTORA
BEZBEDNOSTI U SRBIJI DOSTIGNUA I PERSPEKTIVE.
Saoptenja i autorizovane diskusije uesnika sabrani su u
Zbornik, koji Centar ima ast da predstavi domaoj i stranoj
strunoj javnosti. Tekstovi u ovom zborniku grupisani su u est
poglavlja: reforma Vojske Srbije, reforma policije, reforma
bezbednosno-obavetajnih slubi, reforma parapolicijskih snaga,
reforma sektora bezbednosti i evroatlantska integracija Srbije i
javna prezentacija zbornika radova pod nazivom Javnost i
Vojska. Namera nam je bila da u okviru svake navedene teme
bude zastupljeno gledite predstavnika dravne institucije, nezavisnog eksperta i stranog eksperta.
Izdava

Ivan Jestrab1
REFORMA SEKTORA BEZBEDNOSTI
KAO PREDUSLOV EVRO-ATLANTSKIH
INTEGERACIJA
Svaka drava mora da odlui na koji e nain osigurati svoju bezbednost. Vlada Srbije, ALI i sve demokratske politike snage u Srbiji izjavljuju da bezbednost Srbije vide u okviru evroatlantskih struktura. Ovo je injenica koju eka Republika snano podrava. Da bi Srbija mogla da pristupi evroatlanskim
strukturama, mora sprovesti reforme u sektoru bezbednosti i u
tom smislu smatram ovu konferenciju veoma vanom. eka Republika je jedan od sponzora konferencije. Nadam se da ete
imati priliku da ujete nove podatke i informacije, koje vam svima mogu biti bitne i koje mogu pomoi prilikom procesa reforme bezbednosnih struktura Srbije. Nadam se da ete imati priliku i da na neformalnom nivou porazgovarate o svojim linim iskustvima i razmenite stavove i miljenja o sadanjoj situaciji u Srbiji i na Zapadnom Balkanu. Nadam se da e ova konferencija
biti korisna za sve uesnike. Hteo bih da se zahvalim organizatorima, Centru za civilno-vojne odnose, profesoru Hadiu i njegovim saradnicima, koji su uloili veliki trud da organizuju ovaj
skup. elim, takoe, da se zahvalim i drugim sponzorima, kao i
svima koji su doli. Po odzivu se vidi da je pitanje reformi bezbednosnog sektora u Srbiji izuzetno vano pitanje i da svi to
shvatate. Na kraju, elim da vas uverim da e eka Republika i
u budunosti podravati sve napore Srbije u sprovoenju bezbednosne reforme, kao i kretanje ka evroatlanskim strukturama, odnosno strukturama bezbednosti, koristei pri tome i iskustva eke Republike.

Autor je ambasador eke Republike u Srbiji

I SESIJA

REFORMA
VOJSKE SRBIJE

Miroslav Hadi1
DOMETI REFORME SEKTORA
BEZBEDNOSTI U SRBIJI
Postoje brojni razlozi za javnu i strunu raspravu o dostignuima u dosadanjoj reformi sektora bezbednosti Srbije. Prvi proizlazi iz injenice da je Srbija, postavi samostalnom dravom,
konano dobila priliku da zateeni sektor uredi u skladu sa svojim bezbednosnim potrebama i ekonomsko-socijalnim mogunostima. Dodajmo i to da je ona time stekla novu, odnosno dodatnu ansu da ovaj sektor uredi u skladu sa naelima demokratskog
drutva, kome je bezbednost pojedinca (graanina) prava mera i
krajnja svrha. Srbija bi, isto tako, prilikom (pre)ureivanja ovog
sektora trebalo da vodi rauna o stalnom rastu meuzavisnosti
izmeu nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti. To joj pak
nalae da ovaj sektor uredi u skladu sa svojom unutranjom i
spoljnom politikom koja, barem verbalno, smera celovitom
ukljuenju Srbije u evroatlantsku zajednicu. Ovo tim vie, to se
u vrhu liste kriterijuma za prijem u EU i NATO nalazi zahtev za
ureenje sektora bezbednosti po standardima modernog i stabilnog demokratskog drutva. Odatle i tempo ukljuivanja Srbije u
evroatlantsku zajednicu direktno zavisi od njenih dometa u reformi dravnih, ali i nedravnih (privatnih) aparata sile. Razumno je
stoga oekivati da e i narodni zastupnici u Skuptini Srbije dobar deo svoje budue panje posvetiti reformi mesnog sektora
bezbednosti.
Da bi nameravana rasprava bila delatna, potrebno je prvo
precizno popisati ta je, odnosno kako i koliko je izmenjeno u
sektoru bezbednosti Srbije od dolaska na vlast (pro)demokratskih snaga (oktobar 2000. godine). Drugim reima, potrebno je
proveriti da li su nove vlasti iskoristile postojee mogunosti za
reformu zateenog sektora bezbednosti. Tek e u tom postupku
1Autor

je predsednik Centra za civilno-vojne odnose iz Beograda

13

biti mogue prepoznati i utvrditi kljune razloge i/ili prepreke za

njegovu bru i uspeniju reformu. Dobijeni rezultati trebalo bi da
omogue izradu i primenu celovite dravne strategije, a potom i
dravnog plana za nastavak zapoete reforme. Dodajmo i to da
se tek osloncem na steena saznanja mogu pouzdanije ujedno
proceniti reformski kapaciteti ne samo aktuelnih nosilaca vlasti i
ovlaenja u sektoru bezbednosti, ve i celog drutva.
Da bi bila uspena, ova analiza treba da poiva na holistikom pristupu reformi sektora bezbednosti u Srbiji. Ovaj pak
pristup, izmeu ostalog, nalae i to da se prilikom praenja pojedinanih tokova i merenja njihovih rezultata sve vreme ima na
umu celina sektora bezbednosti, odnosno visoka unutranja povezanost i meuzavisnost aktera i komponenata koji ga konstituiu. Drugim reima, reformu sektora bezbednosti treba uvek posmatrati in toto. U sluaju Srbije to dodatno nalae da reena reforma bude razmatrana kao specifian oblik i/ili prostor materijalizacije nameravanih demokratskih promena zateenog poretka. Ovo zbog toga to postoktobarska iskustva jasno pokazuju
da se bez radikalne reforme sektora bezbednosti, a posebno dravnih aparata sile, u Srbiji ne mogu stvoriti ni poetne, a kamoli dovoljne pretpostavke za uspostavu demokratskog poretka.
tavie, bri ekonomski i socijalni oporavak, a time i dalji razvoj
Srbije direktno zavise od dostignutog stepena jedinane, grupne i
kolektivne bezbednosti u njoj. Verovatno je da e strani investitori, kako nas upozoravaju ekonomisti, oklevati ili odlagati da
svoj novac uloe u privredu Srbije sve dok ona ne postane pravno ureena i bezbedna politika zajednica. Utoliko reforma sektora bezbednosti predstavlja ne samo preduslov, ve i kljunu
alatku za bri i odriv razvoj Srbije. U postkonfliktnom i postautoritarnom drutvu, kakvo je srpsko, predmetna reforma dakle
predstavlja ne samo preduslov, ve i krajnji produkt demokratskog preobraaja mesnog drutva. Zbog toga reforma sektora
bezbednosti u Srbiji moe biti uspena samo ako je sastavni deo
demokratske reforme itavog drutva, a to znai i njegovih institucija. Uputno je stoga jo jedanput naglasiti da reforma sektora
bezbednosti zahteva i simultanu reformu politikog i ekonomskog sistema. Ovaj bi pak poduhvat trebalo da rezultira podizanjem kapaciteta drave za dobro i odgovorno upravljanje i vladanje (good governance) svim resursima drutva radi dostizanja
i uveanja bezbednosti kao javnog dobra.
Prilikom razgovora o reformi sektora bezbednosti u Srbiji esto se ima na umu preobraaj dravnih aparata sile, pre svega

14

vojske, policije i tajnih slubi. Meutim, pojmom sektor bezbednosti se danas, ne samo u strunoj literaturi ve i u politikom saobraaju, pored ostalih obuhvataju i civilni naredbodavci, odnosno ovlaeni kontrolori pomenutog sektora i njegovih aktera.
Time se, meutim, ne iscrpljuje lista uesnika u reenoj reformi.
Potrebno je, izmeu ostalog, propitati ulogu civilnog drutva u
ovoj reformi. Nita manje nije vano utvrditi i istraiti oblike i
efekte dravne i nedravne, materijalne i nematerijalne pomoi
koju Srbiji u reformi sektora bezbednosti pruaju spoljanji akteri (jedinane drave, meunarodne vladine i/ili nevladine organizacije). Bilo bi interesantno saznati, izmeu ostalog, ta donatori
misle o tome kako je njihova pomo iskoriena, te da li je i kome ona bila od koristi. Jo je potrebnije saznati ta primaoci u Srbiji dravne institucije i organi, kao i akteri civilnog drutva
misle o pristigloj pomoi. Neophodno bi, nadasve, bilo da svi
oni javnost i/ili Skuptinu Srbije izveste o nainima na koji su
iskoristili datu im pomo. Ovo tim pre, to je domaa javnost
uglavnom uskraena za saznanje da je drava Srbija glavni primalac stranih donacija, koje bi trebalo da joj pomognu da uvea svoje upravljake kapacitete. Obnarodovanjem ove injenice
bio bi, izmeu ostalog, suen prostor za ciklino a politiko,
odnosno patriotsko sumnjienje nevladinih organizacija i njihovih aktivista.
Dogaaji koji su se odigrali nakon svrgavanja biveg reima
upozoravaju da dostignua u reformi sektora bezbednosti Srbije
u velikoj meri zavise od toga kako mesne politike elite i nosioci
vlasti razumeju i interpretiraju sadraje i ciljeve ovog poduhvata.
Istraivaki nalazi ukazuju na dominaciju redukcionistikog pristupa. Time nestaje ili biva prepokrivena, ranije naznaena, povezanost izmeu demokratske reforme srpskog drutva i njegovog sektora bezbednosti. Redukcijom se u prvom koraku ona
najee svodi na reformu dravnih aparata sile vojske, policije i tajnih slubi. Zbog toga javnoj i strunoj panji esto izmiu
drugi nosioci bezbednosnih ovlaenja. U javnosti se malo zna o
tome da su, na primer, poreski i carinski organi ovlaeni da primenjuju posebne mere nadzora graana, koje tradicionalno pripadaju tajnim slubama. Jo manje se zna o tome da li su i u kojoj meri su ovi novi posednici (tajne ili skrivene) moi nad graanima i drutvom podvrgnuti parlamentarnoj kontroli i javnom
nadzoru.
Reforma se u sledeem koraku veoma esto svodi na reorganizaciju dravnih aparata sile. Odatle se promene u njiho-

15

vom brojnom sastavu, unutranjoj organizaciji i formaciji ele

prikazati kao glavni i jedini sadraj reforme. Prenebregava se
pri tom injenica da reorganizacija jeste bitan preduslov za reformu, ali da se reforma ne iscrpljuje, odnosno ne zavrava reorganizacijom.
Da bude tee, reformi se sektora bezbednosti u Srbiji najee pristupa parcijalno. Odatle smo svedoci relativno zasebnih i
izolovanih promena u svakom od delova oruanih snaga. Nema
dovoljno dokaza da izmeu promena, na primer, u tajnim slubama, odnosno policiji ili vojsci postoji, makar i posredna, strategijska i operativna veza. To je pak oekivani proizvod odsustva
dravne strategije i dravnog plana za sprovoenje reforme oruanih snaga, odnosno sektora bezbednosti. Da bude tee, javnosti jo uvek nije saopteno koliko e kotati nameravana reforma,
a odatle se ne zna ni to iz kojih e izvora te pare eventualno pristii. Povrh svega, nedostaju valjani konstitucionalni, zakonski i
institucionalni okviri i procedure za saradnju unutar sektora bezbednosti. U prilog tome govore i manjkavosti tek usvojenog
Ustava Srbije. Ustavopisci su, naalost, propustili jedinstvenu
priliku da stvore sve potrebne pretpostavke za reformu, odnosno
za dobro i odgovorno upravljanje sektorom bezbednosti i pripadnim dravnim i nedravnim aparatima sile. Utoliko je potrebno
ako elimo da reforma sektora bezbednosti bude uspeno sprovedena, te da aparati sile budu stavljeni pod efektivnu demokratsku
civilnu kontrolu i javni nadzor takorei odmah zapoeti proceduru izmene, odnosno dopune tek usvojenog Ustava. Uporedo sa
tim potrebno je hitno izraditi i usvojiti zakone za ureenje sektora i sistema bezbednosti u Srbiji, te za (pre)ureenje odnosa izmeu drutva i njegovih oruanih snaga. To, dabome, podrazumeva
i preureenje, odnosno demokratsko ureenje odnosa unutar
svake od komponenti ovih snaga.
Uprkos predoenom, ini se da u javnosti Srbiji preovlauje
uverenje da je od oktobra 2000. godine ipak postignut vidan,
mada nejednak, napredak u reformi, odnosno u reorganizaciji
dravnih aparata sile. Nesporno je da su dravni aparati sile stavljeni pod civilnu kontrolu. Vidljivo je, meutim, da je sva mo
koncentrisana u izvrnoj vlasti, te da parlament i javnost, dakako iz razliitih razloga, ne praktikuju dovoljno svoja kontrolna i
nadzorna ovlaenja. Primetno je, takoe, da nadlena ministarstva i elnici oruanih formacija razliito vrednuju svoja dostignua u reformi. Stie se utisak da samopercepcija i/ili samovrednovanje u dobroj meri zavisi od line jednaine elnih rukovo-

16

dilaca i naredbodavaca. To je jo jedan pokazatelj injenice da

unutar sektora i /ili oruanih snaga postoje razlike u poimanju i
praktikovanju reforme sektora bezbednosti, iz kojih pak nuno
slede nejednaka kritinost prema rezultatima svog delovanja.
Nesporan je, takoe, i rast podrke aktuelne vlasti i javnosti
ukljuenju Srbije u evroatlantsku zajednicu. ini se, meutim, da
nedostaje jasna i dovoljna svest o bezbednosnoj dimenziji te integracije. Suvie se esto gubi iz vida da je opredeljenje graana i drava
evroatlantske regije za integraciju bili prvenstveno motivisano njihovim htenjem da uveaju svoju bezbednost. Ne udi stoga da oni,
kada danas odluuju o tome da li e i koga e primiti u svoju zajednicu, i dalje imaju na umu svoje bezbednosne interese. Pogotovo o
tome vode rauna kad je re o zemljama Zapadnog Balkan, iz kojih su im tokom proteklih petnaest godina stizale, posredno i neposredno, znaajne pretnje njihovoj bezbednosti.
Vidljivo je, isto tako, da se pri zauzimanju stava o ulasku Srbije u Evropsku uniju, a pogotovo u NATO, i dalje uglavnom barata politikim, odnosno ideolokim razlozima. Nedostaje dokumentovana analiza moguih koristi i/ili teta, bez koje pak nije
mogue doneti racionalnu odluku. Jo manje se javno raspravlja
o nepoznanicama najavljene integracije. Izvan su ozbiljnog uvida
javnosti, na primer, dileme sa kojima su suoeni NATO i EU.
Drugim reima, da bi vlasti i graani Srbije doneli optimalne odluke, oni prvo treba da znaju da li e i kako e NATO i EU odgovoriti na izazove pred kojima su se danas nali.
Ne manju panju zavreuje injenica da nosioci vlasti u ovoj
zemlji previe esto integraciju koriste kao alibi za svoje (ne)delovanje. Njom oni, izmeu ostalog, hoe sebe da zatite od negativnih socijalnih, ekonomskih i politikih (izbornih) posledica svog evroatlantskog opredeljenja. U toj se onda taki i tekua
reforma javno doivljava, odnosno implicite politiki tumai kao
neto to je spolja nametnuto i iznueno.
Ne udi stoga da u delu javnosti, a posebno u medijima, dominira shvatanje o tome da glavnu odgovornost za sporo sprovoenje reforme, na primer, vojske, policije i tajnih slubi snose generali, odnosno direktori bezbednosnih agencija. Gubi se iz vida
to da su oni, u krajnjoj instanci, samo neposredni izvrioci politike volje ili odluka civilnih nosilaca vlasti. To, dabome, ne spori da reeni generali i direktori mogu da, zahvaljujui moi koju
poseduju, opstruiu sprovoenje reforme. eli se, meutim, rei
da dravni aparati sile ne mogu, pa ak i da hoe, sami sebe da
reformiu. Da bi obavili valjano svoj posao, oni prethodno mo-

17

raju da dobiju jasna i precizna uputstva i nareenja od civilnih

vlasti. To pak ove vlasti obavezuje da oruanim snagama stvore
sve potrebne uslove i pretpostavke za uspeno reformisanje. Odatle kljunu odgovornost za tokove i rezultate reforme sektora
bezbednosti u Srbiji snose parlamentarne politike partije i njihovi predstavnici koji obavljaju kljune dravne funkcije. Tek potom, listi odgovornih treba pridodati elnike svake od komponenti oruanih snaga. Jer, ako i kad zakau generali ili direktori,
ne smeju zakazati oni kojima su graani, u svom najboljem interesu, poverili da u njihovo ime upravljaju sektorom bezbednosti,
odnosno komanduju posednicima dravne sile.

18

Sneana Samardi-Markovi1
REZULTATI REFORME
ORUANIH SNAGA
U ovom tekstu bie rei o tome ta je, po miljenju Ministarstva odbrane, sadraj transformacije oruanih snaga, kao i ta je i
koliko je u okviru nje, odnosno u okviru reforme sektora bezbednosti uraeno.
U interesu Ministarstva odbrane je to da to vei broj ljudi stekne svest o ciljevima reforme sektora bezbednosti, kao i da razume pojmove koje se odnose na odbranu. Smatramo da e nas, ako budu bolje razumeli na rad, graani i podrati. To je vano stoga to je proklamovani spoljno-politiki cilj nae zemlje ostvarenje integracije u
Evropsku uniju, i to putem ulanjenja u program Partnerstvo za
mir, a nadamo se i u NATO. Kada su ciljevi, koje sa razlogom podravamo, tako jasno definisani kao nai, postavlja se pitanje ta moemo uiniti da doe do njihovog ostvarenja. Naravno, nije dovoljno
samo nadati se da e oni jednom biti i dostignuti. Potrebno je da
uporno i svakodnevno radimo na tome da bismo ih ostvarili. Vano
je, pre svega, imati viziju i dobro isplanirati proces njihove realizacije. Stoga, u sektoru koji se bavi politikom odbrane postoji Uprava za
strategijsko planiranje iji je ovo posao.
Da bismo ostvarili zacrtane ciljeve, neophodno je, pre svega, odgovoriti na pitanje ta zahteva integracija kojoj teimo. Pre svega, integracija je ozbiljan i odgovoran posao koji pored sistematskog pristupa podrazumeva i podelu odgovornosti. Pod ovim poslednjim prvenstveno mislimo na uspostavljanje demokratske kontrole oruanih
snaga. U naem drutvu ve postoji civilna kontrola. Meutim, neophodno je da ona polako preraste u demokratsku kontrolu oruanih
snaga, koja e zahtevati aktivno angaovanje kako parlamenta, tako
i drugih drutvenih inilaca. Kada ovi drutveni akteri budu angaovani, bie bolji i rad Ministarstva odbrane. Ukoliko neko kontrolie
1

Autor je pomonik ministra odbrane Republike Srbije za politiku od-

brane

19

na rad i mi postanemo svesni da nas neko kontrolie, to znai da zajedno radimo na ostvarivanju istog cilja. U tekstu emo pokuati da
pokaemo ta je povodom ovog pitanja uraeno u sektoru odbrane
tokom njegove reforme i transformacije. Moemo odgovorno rei da
nije uraeno samo redefinisanje postojeeg stanja, ve i da je raeno
na korenitoj promeni svesti unutar sistema, ali i izvan njega. Ministarstvo je odgovorno za promenu stanja svesti unutar sistema, dok su
ostali, o ijoj je odgovornosti ovde bilo rei, zajedno sa nama zadueni za promenu svesti izvan sistema.
S obzirom na prethodno iznesene injenice, neophodno je ustanoviti i to povodom kog pitanja u naem drutvu mora postojati konsenzus. Ono to je sigurno to je da konsenzus postoji povodom ulaska u program Partnerstvo za mir. Nakon posete Briselu, moemo
rei da je, profesionalno gledano, na sistem odbrane spreman da se
prikljui ovom programu. Meutim, u Partnerstvo ne ulazi samo sistem odbrane, ve celokupno drutvo. Stoga su za ulanjenje, pored
odbrambenih i bezbednosnih, relevantni i politiki uslovi koje postavlja NATO. Moda se povodom ulanjenja nae zemlje u Partnerstvo
neki delovi drutva s razlogom pitaju zato na tome insistiramo i zato sprovodimo reforme. Odgovor je vrlo jednostavan. Tokom dvanaest godina izolacije shvatili smo da je to jedina alternativa ovom naem izboru. Smatramo da izolacija ne moe biti budunost naih odbrambenih snaga.
Predstoje nam, stoga, podela odgovornosti i zajedniki rad. Saradnja poinje konsolidacijom drutva na lokalnom nivou, kao i sazrevanjem svesti da je u nae drutvo potrebno uvesti promene. Pitanje koje se nakon ovoga namee je kako instrumentalizovati naraslu
svest o potrebi sprovoenja reformi. Pored lokalnog nivoa saradnje,
neophodan je i regionalni nivo. Moramo povodom ostvarenja svojih
ciljeva biti jedinstveni, kompatibilni i moramo razumeti i uti jedni
druge. Nije dovoljno samo da govorimo istim jezikom, ve je potrebno da na isti nain razmiljamo o istim temama.
Regionalna saradnja neophodna je zbog uspostavljanja sigurnog
ambijenta za ulaganje, odnosno za uspostavljanje bezbednosnog drutva. Bez toga nee biti kako domaih, tako ni stranih investicija, a time ni ekonomskog prosperiteta. Uspeh jednog drutva meri se njegovim ekonomskim razvojem i to je ono to je graanima najbitnije.
Sektor odbrane doprinosi stvaranju bezbednosnog okruenja koje,
kao to smo rekli, dovodi do ekonomskog prosperiteta. On zatim utie na poveanje ugleda vojske u drutvu. Sve to predstavlja vie nego
dovoljan razlog da nastavimo zapoete reforme.
Ovo, takoe, moe dovesti do promene miljenja drutva o tome
da je vojska puki potroa drutvenih resursa. Moramo nai nain da

20

iskoristimo vojsku koju nai graani plaaju i da vidimo kako da na

pravi nain odgovorimo savremenim izazovima, rizicima i pretnjama
bezbednosti. Ukratko, potrebno je da uemo u program Partnerstvo
za mir, jer su nam neophodni instrumenti za sprovoenje brze transformacije oruanih snaga. Ujedno, ulanjenjem e pitanja odbrane
konano postati pitanja koja su vana celokupnom drutvu. Nadamo
se da e tako biti pojaana ukupna bezbednost graana, ali i oruanih snaga, jer onda kada postoji bezbednost, postoji i predvidivost.
Uz predvidivost ide planiranje, a kad je mogue planirati, onda je mogue i sprovoditi neophodne procese u delo.
esto pitanje koje sebi u Ministarstvu odbrane postavljamo odnosi se na to ta je, pored finansijskog aspekta, uspostavljanja civilne
i demokratske kontrole i ostvarenja integracija, sutina reforme sektora odbrane. Smatramo da reforma najvie zavisi od Ministarstva
odbrane, odnosno da sveukupna transformacija Srbije zavisi od toga
da li e reforma odbrane predstavljati pokretaa ili koniara tih promena. Odbrana ne samo da treba, ve moe, kao to na primeru naeg drutva vidimo, biti pokreta. Jasno je da je postojee stanje u naem sistemu odbrane neodrivo i to nije samo na, ve problem celog
drutva. Vizija toga kako da postojee stanje prevaziemo i stvorimo
profesionalnu, transparentnu i efikasnu vojsku postoji u Strategijskom pregledu odbrane.
On je usvojen na kolegijumu ministra odbrane i naelnika Generaltaba, proao je javnu raspravu i trenutno se nalazi u Vladi. Oekujemo da e se u Parlamentu uskoro nai i Nacrt strategijskog pregleda odbrane. eleli bismo da Parlament usvoji ovaj dokument kako bi on postao vlasnitvo drave i njenih institucija, a ne samo vlasnitvo Ministarstva odbrane. Ovo je neophodno i zbog toga to ovaj
dokument ne treba da zavisi od politikih procesa koji naem drutvu
predstoje.
U reformi sektora bezbednosti dosta je uraeno. Uspostavljena je
civilna kontrola, Generaltab se nalazi u sastavu Ministarstva, a pod
njegovim okriljem nalaze se i bezbednosne slube, koje su direktno
odgovorne ministru odbrane. Usvojen je master plan za prodaju vika vojne imovine. Prodaja vojne imovine bila je nekada predmet spekulisanja. Jedini nain da se protiv toga borimo je da stvorimo sistem
i da teimo transparentnosti rada. Moda master plan nije savren, ali
predstavlja pokuaj da prodaja vojne imovine bude transparentna.
On sadri spisak vika nekretnina koje e biti otuene Ministarstvu
odbrane. U njemu su predvieni dinamika kojom e ovo otuenje biti izvreno i okvirna cena koju je dala nadlena republika agencija.
Takoe, master plan sadri i plan toga na koji e nain sredstva steena prodajom biti utroena. Prodaju e u ime Ministarstva obavlja-

21

ti Republika direkcija za imovinu, a novac e biti uplaivan na raune koje mogue proveriti. Novac zatim ide u Ministarstvo odbrane u
kome je formirana komisija sa potkomisijama. One e biti zaduene
za to da ministru predlau kako da investira dobijeni novac.
Pored ovoga, u reformi je dosta raeno i na sistemskim dokumentima. Ujedno su ukinute armije i korpusi, a formirane brigade.
U skladu sa Strategijskim pregledom odbrane, ovih dana bie formirana trea brigada. Generaltab je organizovan u skladu sa NATO
standardima.
Nai partneri prepoznali su svojevrsnu diplomatsku ofanzivu Ministarstva odbrane upravo povodom ostvarivanja, u tekstu pomenutih, integracija. Uspostavljena je intenzivna meunarodna vojna saradnja sa NATO. U toku je realizacija treeg ciklusa tzv. Taylor corporation programa. U okviru NATO osnovana je i Defense Reform
Group (DRG), odnosno grupa za reformu odbrane Srbije. Ovo za
nas, u trenutku kada su zaustavljeni integracioni procesi, poput pregovora sa Evropskom unijom, takoe predstavlja instrument saradnje. Rad u ovoj grupi podrazumeva saradnju u okviru radnih stolova
i plenarnih sastanaka koji se odravaju svake pete, este nedelje. Na
ovim sastancima jedni druge izvetavamo o tome ta smo i koliko
uradili. Uskoro treba da bude otvorena i vojna kancelarija za vezu.
Obnovljena je i vojna saradnja sa SAD i uskoro e biti zakljuen trei od ukupno etiri sporazuma. Sa SAD smo otpoeli i realizaciju state partnership programa, a predsednik Bu odobrio je i sporazum o
internacionalnoj vojnoj edukaciji i obuci, koji bi uskoro trebalo da
bude instrumentalizovan.
Zapoet je proces integracije vojnog u civilno kolstvo, o emu u
medijima nije bilo mnogo rei. Radimo, takoe, na tome da nae snage uestvuju u mirovnim operacijama, a na Vladi i Parlamentu je da
nas u tome podre. Potvrdu uspenosti svih naih napora dobili smo
prilikom posete NATO tabu u Briselu.
Smatramo, meutim, da i pored svega navedenog treba i mora
jo mnogo toga da se uradi. Ostvarili smo veliki napredak u odnosu
na stanje koje smo zatekli. Kada smo ove godine otpoeli rad master
plan nije postojao, a Strategijski pregled odbrane nije bio usvojen na
nivou Kolegijuma ministara. Radimo na tome da vojska ne bude vie drava u dravi, ve da bude integrisana u drutvo u kome ivi. To
je neophodno kako za vojsku, tako i za drutvo. Takoe, pokuavamo da dokaemo da vojska nije, kao to smo ve naveli, puki potroa resursa ovog drutva, ve da je ona potencijal koji drutvo treba
da iskoristi.

22

Zoran Jefti1
RAZVOJ ORGANIZACIJE
MINISTARSTVA ODBRANE I REFORMA
VOJSKE SRBIJE
U narednom tekstu pokuaemo ukratko da iznesemo osnovne elemente sadanje i budue organizacije Ministarstva odbrane.
Takoe, pokuaemo da predstavimo sadanje stanje, ali i viziju
razvoja ljudskih resursa, kao i da govorim o pitanjima vezanim
za budetiranje i reformu vojske.
Nain na koji je Ministarstvo odbrane sada organizovano
uveden je u maju mesecu prole godine. Ovakvo ureenje u kontinuitetu je sa prethodnom strukturom menadmenta ovog ministarstva. Generaltab se nalazi u sastavu Ministarstva odbrane, a
obavetajno-bezbednosne slube potinjene su ministru odbrane.
Sektori su adekvatno struktuirani i u daljem razvoju organizacije bie dodatno izbalansirani. Jedan broj organizacionih jedinica,
odnosno uprava u ijem je radu u prethodnom periodu bilo propusta ministar je potinio direktno sebi. To je podrazumevalo i
sprovoenje nekih novih kadrovskih i organizacionih reenja, a
pokazalo se da je to imalo pozitivne efekte.
Organizacija Ministarstva odbrane projektovana je za period
od 2007. do 2010. godine. Ona se nee menjati u odnosu na onu
uspostavljenu u 2007. godini, ve e biti samo funkcionalno doraivana do 2010. godine. Meutim, u toj organizaciji date su samo funkcije, a ne i organizacione celine. Re je o nadlenostima
civilne zatite i o obavezama odbrane. Stoga smo formirali Upravu za vanredne situacije koja treba da obuhvata obe ove funkcije. Jo uvek nije odlueno da li e ona biti u sastavu Ministarstva
odbrane, da li e postati agencija na nivou Vlade Srbije ili e biti
u sastavu nekog drugog ministarstva. U ostalim sektorima, kao
1

Autor je pomonik ministra odbrane Republike Srbije za ljudske

resurse

23

to smo ve napomenuli, izbalansirane su strukture i nadlenosti.

Znaajna promena u odnosu na prethodnu organizaciju je ta da
Uprava za organizaciju, koja je funkcionisala u okviru Sektora za
ljudske resurse, pripada sada Sektoru za politiku odbrane, kao i
ta da vojno zdravstvo prelazi u nadlenost Sektora za ljudske resurse. Ovakva struktura postoji i u veem broju drugih ministarstava, a smatramo da je ona optimalna za dalje funkcionisanje
Ministarstva odbrane.
U Vojsci Srbije, zakljuno sa septembrom mesecom ove godine, nalazi se neto vie od 41.000 lica, od ega profesionalni sastav ini 33.068 lica. U poslednjih godinu i po dana u sistemu odbrane je znatno smanjen broj profesionalnog kadra. Smanjenje
kadra u toku 2006. godine vreno je po tano definisanim kriterijumima i prema projekciji kadra. Za naredni period smo, takoe, napravili plan organizacione strukture i brojnog stanja. Meutim, usvajanje ili preciznije neusvajanje odreenih zakonskih i
normativnih dokumenata stvorilo je odreene potekoe prilikom realizacije postavljenih zadataka. Shodno tome, planirano je
da u 2007. godini ukupno brojno stanje profesionalnog sastava
ini neto iznad 27.000 lica, a moda i 28.000, to zavisi od toga da li e Uprava za vanredne situacije ostati u sastavu Ministarstva odbrane ili nee. Planirano je da 2010. godine u sastavu bude 26.500 profesionalnih lica. U narednom periodu emo, stoga,
smanjivati sve strukture kadra, osim broja vojnika po ugovoru,
iji broj planiramo znatno da poveamo. Ve smo napomenuli da
je smanjenje kadra raeno po tano definisanim kriterijumima za
svaki nivo, odnosno za svaki in. Postavljeni kriterijumi daju
nam mogunost da jasno definiemo perspektivan kadar, poluperspektivan kadar, koji kasnije dokolovanjem moemo dovesti do nivoa perspektivnog kadra, i neperspektivan kadar. Oni
koji predstavljaju neperspektivan kadar po odreenoj dinamici
odlaze u penziju ili odlaze iz slube uz isplaivanje odreenog
broja linih dohodaka (24 lina dohotka za oficire i 12 linih
dohodaka za civile). Odreenom broju lica bie omoguena preobuka programom PRIZMA. Treba napomenuti i to da je
ovaj program trenutno najbolji program preobuke u regionu i
da emo ga u dogledno vreme otvoriti i za predstavnike armija
zemalja regiona.
Poetkom ove godine usvojili smo projekat reforme vojnog
kolstva i uspeli da Vojnu akademiju uinimo funkcionalnim delom Univerziteta u Beogradu. Napravili smo sa Fakultetom bezbednosti zajedniku studiju, tako da e mladii koji su ove godi-

24

ne upisali Vojnu akademiju imati mogunost da dobiju diplomu

po Bolonjskoj deklaraciji. Pitomci vojne akademije, koji budu
promovisani u in potporunika 2010. godine, imae ujedno i diplomu Univerziteta u Beogradu. Slini projekti rade se i sa Fakultetom organizacionih nauka, kao i sa nekim tehnikim fakultetima, tako da bi cela generacija sadanjih pitomaca trebalo da bude pokrivena zajednikim studijama. Ujedno, promenjeni su i nastavni planovi i programi svih nivoa kolovanja na Vojnoj akademiji. Naravno da to nije savreno uraeno, ali je dobro da je zapoet proces promene. Ukoliko bismo sadanji period poredili sa
nekim prethodnim periodom, mogli bismo rei da su nainjeni
veliki pozitivni pomaci.
Na Vojnoj akademiji razvili smo i program izuavanja engleskog jezika pod nazivom PELT, koji pored izuavanja jezika u
sebi sadri i 20 garnizonih kurseva, kao i tri posebna kursa za
medicinsko osoblje. Razvili smo i STANAG, odnosno tim koji testira i izdaje NATO sertifikate za engleski jezik, a prvo testiranje toga tipa realizovali smo pre tri nedelje. Takoe, uspostavili smo i ECDL tim za testiranje i dobili pravo da izdajemo
Evropski sertifikat za razliite nivoe informatikog znanja. Ove
usluge ponudili smo Beogradskom univerzitetu i svim ministarstvima Vlade Srbije, jer jedino u naem ministarstvu postoje kapaciteti za njihovu realizaciju. U planu je da bude organizovana
i mogunost uenja srpskog jezika, koju bismo ponudili naim
partnerima, tako da bismo mogli oekivati da od sledee godine
u naim kolama imamo i predstavnike stranih armija. Razvili
smo i Centar za meunarodni sport, kao i niz drugih stvari, jer
elimo da sauvamo Vojnu akademiju i da je potpuno transformisanu prilagodimo novim zahtevima i novim misijama koje nas
oekuju. Planiramo da je u perspektivi, ako bude dovoljno znanja i sposobnosti, razvijemo tako da postane ozbiljan regionalni
centar.
Pored svega navedenog, u potpunosti smo zapoeli i realizaciju reforme vojnog zdravstva. Osnovna ideja ove reforme je da
deo vojnog zdravstva bude sauvan, ali da on postane funkcionalni deo civilnog zdravstvenog sistema, jer to predstavlja nau
prednost prilikom ulaska u program Partnerstvo za mir.
Jedno od pitanja koje e biti reavano u narednom periodu
odnosi se na visinu i isplaivanje plata i penzija. Postoji blizu
50.000 vojnih penzionera, a u aktivnoj slubi je neto malo manje od 17.000 oficira i podoficira. Trudiemo se da u ovoj oblasti, kao i u svim ostalim, svoje propise uskladimo sa propisima

25

Republike Srbije, uvaavajui pri tome sve posebnosti vojnog poziva. eleli bismo da ubudue privilegije i statusne stvari budu regulisane postupkom i procesom koji su prihvatljivi u svim savremenim zemljama sveta.
to se tie budeta odbrane, trenutno na personalne trokove odlazi 70% novca. Sa poveanjem koje je realizovano i sa projekcijom budeta od 2,4%, naredne godine emo za personalne
trokove izdvajati blizu 80%. Teko je, meutim, pojmiti da sa
preostalih 20 procenata moe biti obezbeeno sve to je potrebno za reformu i funkcionisanje vojske. Postavlja se, stoga, pitanje
da li sa tim novcem moemo napraviti vojsku. Smatramo da je to
mogue ukoliko novac utroen na vojsku bude efektivan vojni
budet, sa procentom izdvajanja koji danas postoji, pa ak i umanjen za iznos penzija. Moemo napraviti vojsku koja odgovara
naim stvarnim potrebama. Iz tog razloga pravimo radikalan rez
u poetnoj fazi kako bismo imali utedu i ta sredstva upotrebili
za razvoj. Postavlja se i pitanje kako ostvariti profesionalizaciju
vojske. Pokuaemo ukratko da iznesemo svoju ideju. Ukupan
regrutni kontigent ini oko 40.000 ljudi, ali oni borave u vojsci
samo est meseci i to je, naalost, kratak vojni rok. Ono to prepoznamo kao kvalitet ostaje i dalje u sistemu. Takvim vojnicima
nudimo poluprofesionalni ugovor, a u kasnijoj fazi profesionalni.
Najkvalitetniji deo profesionalnih vojnika, imae tu privilegiju
da bude kolovan za podoficire.
Izneo bih ukratko i injenice vezane za rad Generaltaba. Sadanja struktura Generaltaba je dosta komplikovana. Neto je
ve izmenjeno, jer smo otpoeli ozbiljnu reorganizaciju. Broj, veliina, sastav i organizacija Vojske definisani su za 2007. i 2010.
godinu. Umesto Novosadskog korpusa formirana je brigada, koja ima visok stepen popune i koja ivi kao brigada sa dovoljnim
kapacitetima da odgovori na bezbednosne izazove tog prostora.
Formirali smo specijalnu brigadu, a uskoro formiramo i brigadu
veze. Do kraja godine trebalo bi da formiramo 204. vazduhoplovnu brigadu, Gardijsku brigadu i jo jedan broj jedinica. Tokom prve polovine 2007. godine formiraemo sve ono to smo
zacrtali tano definisanim planom. Reforma vojske neophodna je
da bi ona mogla da izvri misije koje su joj date Strategijom odbrane. Ako kaemo da je prva misija odbrana, onda se postavlja
pitanje da li je mogue izvriti ovu misiju ronim sastavom od
est meseci, a da ne bude izvrena vea profesionalizacije vojske.
Smatramo da je to teko uraditi. Zatim, pitanje je da li smo opremljeni za mirovne misije, odnosno da li smo interoperabilni sa

26

svetom. Naravno da nismo u dovoljnoj meri, ali raspolaemo kapacitetima koje moemo ponuditi. Jo jedna od misija vojske je
pomo civilnim organima vlasti u kriznim situacijama. Postavlja
se, meutim, pitanje da li je ona celishodno upotrebljiva i da li je
adekvatno obuena i opremljena. Ovo pitanje pak otvara novo
polje rasprave, koje se odnosi na upravljanje civilnim katastrofama i odgovor na njih, ali i na mesto i ulogu vojske u njima.
Kada govorimo o kvalitetu i veliini vojske, esto koristimo
trougao koji ine sredstva, kvalitet i kvantitet. Ukoliko su finansijska sredstva mala, kvalitet je nii i onda ga je neophodno nadomestiti veim brojnim stanjem, odnosno kvantitetom. Najbolje je kada postoji dovoljno finansijskih sredstava, visok kvalitet
i optimalno brojno stanje. Tada je vojska najbolja. Ono to elimo je da u okviru raspoloivih finansijskih sredstava razvijemo
vojsku koja e odgovarati naim bezbednosnim izazovima. Ovo
moda trenutno izgleda kao fraza, ali mi smo relativno blizu
ostvarenja postavljene vizije.
Na kraju bih istakao da je menadment Ministarstva odbrane reen da sprovodi reforme, a ne samo da napravi plan, konstatuje da ne postoji Zakon o odbrani i Vojsci i da eka. Odluili smo da budemo nosioci realizacije osnovnih reformskih zahvata, koji esto nisu popularni, jer pored ostalog zadiru i u reavanje veoma osetljivih, a vremenom nagomilanih, socijalnih pitanja. Reeni smo da onima koji e doi posle nas ostavimo u osnovi reformisan sistem i povoljniji ambijent za rad.

27

Rihard Stojar1
TRANSFORMACIJA ARMIJE EKE REPUBLIKE
I PROMENE U SISTEMU VREDNOSTI
PROFESIONALNIH VOJNIKA
Depolitizacija oruanih snaga predstavlja jedan od najveih
prioriteta novih demokratskih vlasti posle pada totalitarnih sistema. Postepeno, znaajno postaje i pitanje njihove demokratizacije. Oekivalo se da e, kada depolitizacija bude dovrena, taj proces prirodno dovesti do demokratizacije vojske. Pri tome je zanemarena injenica da su oruane snage u osnovi konzervativne i
da je promena njihove kulture dugorono pitanje. Rezultat toga
bilo je usporavanje procesa uvoenja demokratskih vrednosti u
vojno okruenje.
Tokom prvih godina postojanja Armije eke Republike
(stvorene 1993. godine) veinu profesionalnog sastava inili su
vojnici koji su poticali iz biveg totalitarnog reima, te su stoga
bili i formirani u odnosu na vrednosti tog sistema. ehoslovaka
narodna armija (SNA) bila je stub komunistikog reima, koji
je bio pod kontrolom komunistike partije. Prebacivanje kontrole nad SNA i njene lojalnosti na novu politiku elitu, kao i prekidanje veza sa komunistikom partijom bili su neodloni prioriteti za demokratski pokret posle pada komunizma. Meutim, kada je bila neutralisana mogunost da e vojska izvriti bilo kakav
vid opstrukcije, pokazalo se da je od toga mnogo tee ostvariti
dugorone zadatke uspostavljanja civilne politike uprave i kontrole nad oruanim snagama, to je osnovni uslov za ulazak u
NATO, kao i demokratizaciju stavova i institucija u oruanim
snagama. Znaajne ciljeve predstavljali su transformacija SNA,
u kojoj je bilo 82% profesionalnih oficira lanova komunistike
partije, u apolitinu vojsku lojalnu dravi, optimizacija demo1

Autor je saradnik Instituta za strateke studije Univerziteta odbrane

Brno, Republika eka

29

kratske kontrole nad komandom vojske, kao i vee ukljuivanje

civilnog drutva u problematiku odbrane, to pod starim reimom nije bilo mogue. Jedna od prvih inicijativa bila je ostvarivanje uvida u to kakve stavove oficiri imaju o novom reimu. Do
avgusta 1990. godine iz vojske je, posle nekoliko krugova provere, uklonjeno vie od polovine ljudi iz vrhovne komande, ukljuujui skoro sve generale i mnoge druge oficire za koje se smatralo da su politiki diskreditovani. Jednu od specifinosti u ehoslovakoj predstavljalo je ponovno aktiviranje 1.023 oficira koji
su, posle invazije Varavskog pakta na ehoslovaku 1968. godine, bili otputeni. Oni su bili primljeni u oruane snage, postavi pri tome svojevrstan izvor iskusnih i politiki pouzdanih oficira, koji mogu biti postavljeni na vana rukovodea mesta. tavie, jedan od njih je 1991. godine postao naelnih Generaltaba.
U periodu od 1990. do kraja 1993. godine oko 25 hiljada
vojnih profesionalaca (meu kojima je bilo 60% oficira) napustilo je oruane snage. Sudei prema anketi, 22% oficira samo je ekalo priliku da se povue. Kao razlozi odlaska najee su pominjani problemi nastali u vezi sa smetajem, sve loijim uslovima
rada i meuljudskim odnosima. Na mlade oficire posebno je nepovoljno uticalo to to je javnost tada imala veoma lou predstavu o vojnoj slubi. Naime, u javnosti je bilo raireno shvatanje da
vojniku karijeru biraju oni koji nemaju drugih mogunosti za
napredovanje. Ve 1993. godine, u komandi oruanih snaga nije
bilo praktino nijednog generala koji je na to mesto doao pre
pada komunizma, a svi oficiri koji su ikada sluili u politikoj ili
kontraobavetajnoj slubi bili su uklonjeni iz vojske. Ovakav pristup kritikovan je zbog toga to su mnogi dobri oficiri bili izbaeni iz vojske dok je nekim lojalnim komunistima, koji su sluili
na nepolitikim poloajima, bilo doputeno da u njoj ostanu. Bilo je pritubi i na to to su neki uklonjeni oficiri ostali na platnom spisku, vodei se kao zaposleni na manje istaknutim vojnim
ili novostvorenim civilnim dunostima u odbrambenom sektoru.
Osiromaenje profesionalnih vojnika i poveanje njihove socijalne nesigurnosti uveavali su probleme procesa demokratizacije i prihvatanja novih vrednosti. Socijalna sigurnost je u ekom
drutvu tradicionalno bila vezana za vojnu slubu, odnosno to je
bila vrednost koja je u odreenoj meri definisala ovu profesiju.
Nasuprot tome, socijalna nesigurnost predstavlja razlog zbog
kog se profesionalni vojnici najee ukljuuju u politiku. Drutvena nesigurnost u periodu transformacije doprinela je tome da
vojnici ponu da uspostavljaju direktan kontakt sa politiarima

30

ili da javno ukazuju na probleme koji se javljaju u sektoru odbrane. Socijalna nesigurnost manifestovala se pruanjem podrke ekstremistikim partijama. Razlike koje su postojale izmeu ekog stanovnitva i vojnih profesionalaca izale su na videlo, na primer na izborima 1996. godine, tokom rasprave o izuzetnoj podrci ekstremistikim strankama koju su iskazali vojni profesionalci.
Ministarstvo odbrane je u najnovijoj rundi vojnih reformi intenziviralo svoju regrutnu kampanju i u tome postiglo izvestan
uspeh. Novi zakoni i vea socijalna davanja za profesionalnu vojsku doprineli su tome da status profesionalnih vojnika bude poboljan, ali i da im budu vraeni ponos i samopouzdanje. Broj
prijavljenih za vojnu slubu 2004. godine bio je dva puta vei od
traenog, a regrutovano je 2.200 vojnika. Ve u drugoj polovini
2004. godine jo je 1.100 mesta u planiranoj strukturi Armije eke Republike bilo popunjeno bivim visokim oficirima koji su
prihvatili poslove nieg ranga. U potpunosti je bio ostvaren ak i
cilj koji se odnosio na veu zastupljenost ena u armiji. ekoj
armiji su nedostajala struna znanja, ali je mogue primetiti da je,
posle transformacije sistema vojnog obrazovanja, dolo do odreenog napretka. Studijski boravci i obuka sprovedena u zemljama lanicama NATO veoma su uticali na to da eki profesionalni vojnici steknu neophodna znanja. Uestvovanje u meunarodnim misijama i kursevima za obuku uticalo je na vrednosni sistem ekih profesionalnih vojnika. Ako je suditi prema izjavama
jedne treine vojnika koji su odlazili u takve misije, na poetku
osnovni motiv njihovog ukljuivanja u misije bio uglavnom finansijske prirode. Meutim, najvei broj vojnika kao razlog odlaska u misije ipak navodi napredovanje u karijeri i profesionalne razloge elju da provere line sposobnosti, steknu iskustvo u
vojnoj slubi i poboljaju znanje stranih jezika.
Vojnici koji uestvuju u meunarodnim operacijama shvataju njihov znaaj onako kako ga shvataju Ujedinjene nacije. Oni
su pruanje zatite i pomoi ljudima u kriznim regionima shvatali kao veoma bitan zadatak. U prolom periodu uestovanje u takvim misijama predstavljalo je i specifian aspekt procesa pridruivanja NATO savezu. Vojnici su, za razliku od ekog drutva,
od poetka podravali pristupanje NATO i na svoje uestvovanje
gledali su kao na mogunost da dokau line sposobnosti i profesionalne kvalitete. Meunarodne misije pruale su im jedinstvenu mogunost da svoj kvalitet uporede sa kvalitetom vojnika
drugih armija. I pored tehnikih ogranienja, oni su stekli samo-

31

pouzdanje i svest o tome da se, u odnosu na profesionalne kvalitete, mogu meriti sa vojnicima zapadnih zemalja. Zahvaljujui iskustvu koje su stekli u ovim misijama, oni kao najvanije
karakteristike vojnika navode samokontrolu, samodisciplinu,
odgovornost, sposobnost odluivanja, kao i sposobnost prilagoavanja specifinim uslovima. Razvijena drutvena oseanja,
ispoljena u ponaanju prema ljudima, i sklonost ka vrednostima i idealima kao to su patriotizam i portvovanje, predstavljaju bitne preduslove za uestvovanje vojnika u pomenutim
misijama. Uspehu misije doprinose i sposobnost brzog sklapanja prijateljstava i saradnje sa drugim vojnicima, empatija,
otvorenost i tolerancija. Meunarodne misije jaaju svest o nacionalnom identitetu.
Kada je re o ekoj Republici, moemo rei da su neophodnost jaanja demokratske kontrole nad oruanim snagama i institucionalizacija uestvovanja politikih predstavnika u reavanju vojnih pitanja doprineli uspostavljanju stabilnosti u novoj demokratskoj dravi. Takoe, obezbedili su i to da vojska funkcionie u odbrani zemlje, a ne kao samostalna sila. To istovremeno
predstavlja jedan od zahteva koje je neophodno ispuniti za pristupanje NATO paktu i Evropskoj uniji. eko iskustvo pokazuje i to da bi demokratsku kontrolu trebalo vriti uz odgovarajue uvaavanje vojnih strunih znanja. Dokle god je odanost oruanih snaga demokratskom reimu osigurana, odgovornost za
vojnika pitanja trebalo bi poveriti ljudima koji imaju zdravo
profesionalno vojno iskustvo i koji se nalaze na viim oficirskim
poloajima. Bilateralna i multiralteralna pomo bila je veoma korisna za ubrzanje procesa transformacije odbrane, a pomo koju
je pruilo vie evropskih zemalja omoguila je razvoj nove posthladnoratovske armije.

32

Jovanka Mati1
MEDIJSKO IZVETAVANJE
I REFORMA VOJSKE
Centar za civilno-vojne odnose je tokom dve godine istraivao
to kako mediji izvetavaju o temama u vezi sa odbranom i vojskom, a posebno to kako izvetavaju o reformi vojske. Rezultati
svakog od sedam krugova istraivanja, izneti su u posebnim publikacijama, dok su zbirni nalazi predstavljeni u najnovijem izdanju
Centra, knjizi pod nazivom Javnost i vojska. Istraivanja su bila raznovrsna neka su se ticala izvetavanja dnevne tampe i informativnih programa televizije o svim vojnim temama, a neka izvetavanja o pojedinanim temama (uestvovanje vojske u meunarodnim mirovnim misijama, pogibija dvojice vojnika u Topideru, dogaaji na Kosovu marta 2004. godine). Jedno se odnosilo na
koncept specijalizovane TV emisije Dozvolite..., a jedno na probleme na koje prilikom izvetavanja o vojnim temama nailaze novinari, vojni i civilni izvori informacija. Veina uesnika ove konferencije je, na posredan ili neposredan nain, iskazala potrebu za
voenje javnog racionalnog i argumentovanog dijaloga o procesima promena koji su neophodni u sektoru bezbednosti. Ova potreba bila je i polazna osnova istraivanja Centra iako su ona bila
ograniena samo na sektor odbrane.
Istraivanja su pokazala da javnost nije obavetena o celokupnom sadraju reforme u oblasti odbrane. Tek nakon nedavnog incidenta sa eksplozijom skladita municije kod Paraina graani su
shvatili da i izmetanje vojnih skladita municije van naseljenih mesta mora biti sastavni deo promena. Tokom dve godine praenja izvetavanja medija u naim istraivanjima nikada nismo naili na to
da je poloaj vojnih skladita koja se nalaze u blizini civilnih naselja pominjano kao problem koji zahteva posebno reavanje. Naknadno se saznalo da planovi o preseljenjima ve postoje, da su se
1

Autor je istraiva Instituta drutvenih nauka u Beogradu

33

neki struni krugovi bavili ovim problemom, kao i da je vojska

ovim povodom kontaktirala lokalne vlasti. Javnost, meutim, o tome nije bila obavetena, a podrku sprovoenju ovih planova dala
je tek nakon suoavanja sa tekim posledicama nereavanja ovog
problema. Incident kod Paraina pokazao je da javnost ima racionalni interes da podri proces reforme vojske. Problem izvetavanja medija o ovom procesu svodi se na pitanje kako obezbediti javnu podrku procesu reforme sektora bezbednosti kao procesu koji se odvija zarad opteg interesa, a koji zahteva velika finansijska
sredstva i odreene ekonomske rtve manje novca, na primer,
ulae se u neku drugu socijalnu oblast a pri tome ouvati poverenje javnosti u vojsku i obezbediti stabilnost celokupnog drutva.
Tokom poslednje decenije mogli smo pratiti to kako je sazrevalo stanovite javnosti o potrebi sprovoenja reforme odbrane,
kao i stanovite o njenom sadraju. Devedesetih godina se Miloeviev koncept reforme vojske svodio na reorganizaciju radi postizanja vee efikasnosti vojske. U opozicionom politikom govoru
bio je dominantan koncept depolitizacije vojske, koji je bio nov za
veliki deo populacije. Ideja depolitizovane vojske danas je deo opte zdravorazumske svesti graani sasvim lako razumeju i prihvataju da vojska treba da bude odvojena od politike i da ne sme biti
politiki instrumentalizovana. Taj proces sazrevanja javnosti bio je
dug i, verovatno, bolan za deo stanovnitva koji je decenijama ranije socijalizovan tako da vojsku doivljava kao strateki stub drutva, koji je u slubi ouvanja odreenih ideolokih vrednosti komunistikog sistema. Koncept civilne demokratske politike kontrole vojske je u javni govor uao veoma kasno, tanije ne odmah
posle oktobarskih promena 2000. godine, nego tek 2003. godine.
Istraivanja pokazuju da je to danas u gotovo svim drutvenim
grupama opte prihvaen koncept. Mediji su u ovom procesu bili
jedan od nezaobilaznih faktora.
Mediji su za najvei deo javnosti osnovni izvor informacija o
tome ta se u drutvu zbiva, kao i ta se zbiva u sektoru odbrane.
Stoga su oni prirodno, ak bi se moglo rei i najprirodnije mesto
za voenje drutvenog dijaloga o procesu reforme vojske. Dijalog
bi trebalo da se odvija na razliitim nivoima strunom, oficijelno
politikom ali je veoma vano to da i javnost bude dobro obavetena o odreenim aspektima promena kako bi bila obezbeena
potrebna podrka tekom i sloenom reformskom procesu. Podrka javnosti ne treba da bude rezultat mobilisanja apriori pozitivnog stava o vojsci i poverenja u vojsku, koji bi se zasnivali na vetim upravljanjem informacijama, odnosno na selekciji informaci-

34

ja, doziranju, kao i na jednostranom plasiranju informacija samo

iz jedne grupe izvora, a marginalizovanju ili ignorisanju informacija iz nekih drugih relevantnih izvora. Za uspeh reforme od sutinske je vanosti da podrka javnosti bude zasnovana na tome da
javnost bude dobro i argumentovano obavetena.
Da bi ovo postigli, mediji treba da ostvare tri uloge. Treba da
budu izvor blagovremenih, pouzdanih i izbalansiranih informacija, zatim da budu kontrolor vlasti, odnosno akter koji obezbeuje
transparentnost rada javnih institucija i, na kraju, da budu forum
i podstreka javne debate o kontroverznim pitanjima. Istraivanja
su pokazala da su mediji najuspeniji u ostvarivanju ove prve uloge, odnosno onda kada su izvor informacija. Meutim, i nju prate
odreene manjkavosti, pre svega u izrazitoj dominaciji dravnih izvora informacija, nedostatku interpretativnog i analitikog pristupa u izvetavanju, kao i u maloj raznovrsnosti tema u vezi sa vojskom. Deficit je mnogo vei kada je u pitanju uloga medija kao
kontrolora vlasti i inicijatora javne debate. Istraivanjem je utvreno da postoji mnotvo razloga za uoene manjkavosti u izvetavanju, u koje spadaju jo i velika uniformnost izvetavanja u medijima, koji se inae razlikuju onda kada izvetavaju o nekim drugim
temama, zatim nizak stepen medijske inicijative u skretanju panje
medija na odreene teme, nedostatak kritikog pristupa itd. Jedan
od glavnih razloga za ovakvu situaciju je manjak profesionalnih i
kadrovskih kapaciteta u medijima, kao i slaba razvijenost civilne
ekspertize o vojnim temama, ali i to to su zvanini izvori informacija jo uvek dosta zatvoreni u odnosu na pitanja koja se tiu odbrane i vojske. Veoma je vano da se u dijalog o vojnim temama
koji se vodi u medijima ukljui to vie drutvenih aktera.
Na osnovu rezultata istraivanja izdvojila bih tri problema koja optereuju nain medijskog izvetavanja o temama u vezi sa vojskom i reformom odbrane i koji predstavljaju odreene prepreke
za uspeno ostvarivanje reforme sistema odbrane. Prvi je postojanje neadekvatne medijske slike reforme vojske. Naime, mediji su u
prethodnom periodu proizveli povrnu, fragmentarnu, jednostranu i suvie optimistinu sliku reforme vojske. U njoj se ne vidi to
koliko je proces reforme sloen, dugotrajan i skup. Takoe se ne
vidi da on ima svoje gubitnike i dobitnike, kao i da se suoava sa
raznim preprekama. Posebno problematian aspekat ove medijske
slike je prikaz motivacije za sprovoenje reforme vojske. Sprovoenje reforme nije predstavljeno kao autentina potreba domaeg
drutva i same vojske, odnosno kao proces koji e stvoriti bolju,
moderniju, efikasniju vojsku i koji e bolje odgovoriti savremenim

35

izazovima bezbednosti, nego pre kao spolja nametnut zahtev i proces koji, pre svega, ima meunarodne implikacije. Ovakva slika reforme vojske slina je nainu na koji su predstavljeni drugi reformski procesi iji je cilj integracija zemlje u Evropsku uniju. Naime,
naglaen je instrumentalni aspekt ovih procesa. Dominantna predstava o procesu integracije u Evropu prisutna u domaim medijima svodi se na mogunost pristupa evropskim fondovima za razvoj, kao i na ispunjavanje uslova da bi taj cilj bio dostignut, a ne
na ostvarenje promena koje su realna potreba drutva i pomou
kojih bi u njemu bile bolje zadovoljavane potrebe graana, i to prema sistemu i vrednostima koji ve uspeno funkcioniu u naem
neposrednom okruenju. Reforma vojske u medijima tretira se
uglavnom kao instrumentalni potez. Za njeno ostvarenje nije ponueno dovoljno argumenata, niti su jasno definisani njeni glavni
ciljevi i aspekti koje ona treba da obuhvati. Budui da je reforma
vojske proces koji e trajati jo dugo, kao i da neki od bolnih poteza tek predstoje, veoma je vano promeniti ovu vladajuu, pojednostavljenu sliku, posebno kada su u pitanju njena sloenost i motivacija.
Drugi problem medijske slike reforme vojske je da u njoj diskontinuitet uloge vojske sa ulogom vojske u ratovima tokom
1990-ih godina nije predstavljen kao sastavni deo reforme vojske.
Problem ratnog naslea vojske breme ratnih zloina koje optereuje njene bive i sadanje pripadnike, suenja optuenima pred
Hakim tribunalom, povezanost vojske sa Ratkom Mladiem i
drugim optuenicima za ratne zloine esto je tema medijskog izvetavanja. Meutim, u izvetavanju nedostaje kritiko sagledavanje prolosti, posebno kritiki prikaz uestvovanja pripadnika vojske u ratnim zbivanjima koja su dovela do ratnih zloina, odnosno
tretiranje zloina kao posledice odreene dravne politike i sagledavanje posledica koju je ratna uloga vojske imala na pojedince i
drutven strukture. U medijskim verzijama reformskih procesa
uopte nedostaje vienje Srbije kao postkonfliktnog i postratnog
drutva. Ovo je posebno znaajno kada je u pitanju reforma vojske, jer se reforma ovog drutvenog sistema ne prikazuje u kontekstu onemoguavanja ponovnog instrumentalizovanja vojske kako
bi bio ostvaren politiko problematini projekat stvaranje nacionalne drave svih Srba na Balkanu koji nije bio povezan sa odbranom zemlje. Nedostatak ovih kritikih sagledavanja onemoguava raspoznavanje opravdanog delovanja vojske i ratnih zloina
u okviru odbrambenog rata, a omoguava opstajanje stereotipa o

36

tome da su prihvatljivi individualni motivi uestvovanja u ratu i da

su nespojivi sa injenjem zloina.
Trei problem medijskog izvetavanja o temama u vezi sa vojskom predstavlja izbegavanje dijaloga o lanstvu Srbije u NATO.
Ovo je veoma kontroverzna tema u naoj javnosti. Sa jedne strane,
graani imaju negativan stav prema ovoj ideji zbog bombardovanja Srbije tokom 1999. godine, a sa druge su svesni da je lanstvo
u NATO na razne naine povezano sa integracijom zemlje u
Evropsku uniju. Za medije, ovo je tema koju oni veoma paljivo
izbegavaju. O njoj se veoma retko govori, a otvaranje rasprave izbegavaju svi drutveni, posebno politiki akteri, budui da je to tema koja moe doneti nove politike polarizacije. Zbog integrativnih procesa za koje se Srbija opredelila, veoma je vano da se javnost suoi sa ovim problemom, jer e i on jednom morati da doe
na dnevni red. Upravo je zato krajnje vreme da bude otvoren javni dijalog o lanstvu Srbije u NATO kako bi, racionalnom razmenom argumenata, bilo formulisano javno miljenje. Konana odluka o lanstvu u NATO treba da bude rezultat referenduma. Meutim, da bi miljenje javnosti o tome bilo formirano, potrebna je iroka rasprava o svim moguim reenjima, kao i o raznim argumentima koji idu u prilog ovom reenju ili koji su protiv njega. Tako bi
graani imali vremena da procesuiraju pristupane informacije i
racionalno razmotre razliite aspekte ovog problema, kao i da odluku zasnuju na obavetenosti, a ne na emocijama ili rukovodei se
samo politikim dogovorom centara moi.
Poseban znaaj u informisanju graana imaju javni mediji, odnosno javni televizijski servis kao najkorieniji izvor informacija.
Javni medijski servis je upravo onaj akter medijskog sistema koji
najvie treba da se prilikom izvetavanja rukovodi time da javnost
treba da bude dobro obavetena o pitanjima u vezi sa vojskom. To,
naravno, nije lako, jer se ova pitanja esto granie sa kulturom tajnosti koja prati vojne teme, tj. sa time da bude zatieno pravo javnosti da zna i pravo da uestvuje u ureenju sistema odbrane sa
stanovita opteg interesa. Dananji specijalizovani program TV
Srbije emisija Dozvolite... ne odgovara ulozi javnog servisa i
neophodno je da koncept ove emisije bude promenjen kako bi ona
delovala u interesu javnosti, a ne u interesu negovanja nasleenog
manira proizvoenja poverenja u vojsku na osnovu izbegavanja bilo kakvog racionalnog razgovora o problemima koji je optereuju.

37

Mihajlo Basara1
DEMOKRATSKE VREDNOSTI DRUTVU,
VOJNE VREDNOSTI VOJSCI:
TO VREME JO NIJE DOLO
Oekivalo se da e ukupna tranzicija i reforma drutva posle
2000. godine tei mnogo bre. Meutim, reforma sektora bezbednosti tekla je veoma sporo. Potvreno je da su njen tok i rezultati, u stvari, mera uspeha tranzicije. Tu ocenu bih ukratko
potkrepio postavljajui jedno analitiko pitanje: da li je drutvo
tokom prethodnih est godina bilo na putu da usvoji demokratske vrednosti, a Vojska na putu da usvoji vojne vrednosti kao to
bi trebalo da bude. Naravno, pitanje je ko treba da neguje militantni duh drutvo ili Vojska.
Posle bombardovanja su, jo uvek pod dejstvom ratnih posledica i propagande, institucije drutva, politike stranke, udruenja i javnost bili mnogo militantniji od Vojske. S pravom se
smatralo da se meu, do skoro zaraenim, narodima rat i dalje
vodi, i to prikriveno instaliranim NATO snagama i da bi, ukoliko bi one otile, izbio jo vei krvavi rat. Ratovi koji su voeni devedesetih godina zavrili su se time to je srpsku stranu porazio NATO. Potom je konflikt interiorizovan, a nastavili su ga
unutranji akteri. Broj aktera (politikih i naoruanih), koliina
oruja, ratna psihoza, neostvareni ratni ciljevi, odavno nastali a
sada intenzivirani govor mrnje usmeren prema unutranjem
neprijatelju, vodili su direktno izbijanju unutranjeg rata. Brojne
nekontrolisane oruane formacije, stranake vojske i specijalne
jedinice, politizovane oruane snage (Vojska i jedinice MUP) i
prodemokratska politika opozicija sa pobunjenim narodom koji ju je sledio, stajali su 5. oktobra 2000. godine jedni naspram
drugih. Slobodana Miloevia i njegove sledbenike u vlasti i u
opoziciji na bojnom polju porazio je NATO i jedino to im je pre1

Autor je predava na Vojnoj akademiji u Beogradu

39

ostalo bila je borba za ouvanje vlasti. Do oruanog konflikta 5.

oktobra nije dolo. Potencijalni unutranji sukob se nije razvio,
ali je nastavljena borba za ouvanje steenih pozicija. Bojno polje inile su demokratski nejake institucije drave na svim nivoima, oblast javnog miljenja u kome je nastavljen medijski rat,
kao i vaninstitucionalna sfera drutvenog ivota. U potpunosti je
vredela poznata Klauzeviceva teza, koju je Fuko izokrenuo mir
je nastavak rata drugim sredstvima.
Nakon 5. oktobra poveao se drutveni haos. Reforma drutva podrazumevala je, a takva obeanja su obilato davana, i radikalne obraune sa nosiocima nagomilanih drutvenih nedaa iz
Miloevievog vremena. Tada je bilo mogue stranake simpatizere i graane uopte mobilisati za neku vrstu militantnog obraunavanja. Bilo je razumno oekivati da e organizovani kriminal i njegove specijalne jedinice pruiti otpor promenama i reformi. Neke politike stranke i deo politikih elita dale su tom otporu vaan ideoloki oslonac i bile su kreator politikog konteksta
u kome su se deavala ubistva reformista. Sablju iz te perspektive sve bolje vidimo kao kljuni pomak u reformi. Kasnije, kada
se postmiloevievska vlast uvrstila, uloen je veliki napor da se
njen znaaj obezvredi.
Kad je re o Vojsci, moemo rei da su nakon bombardovanja njeni pripadnici dobro razumeli tehniku superiornost NATO
i ta je to znailo u odnosu na ishod rata. Na analizama borbene
osposobljenosti, naroito tehniki rodovi VJ (npr. piloti), najotrije su zahtevali da ih drava vie nikad ne stavlja na takva iskuenja, odnosno da ih ne dovodi u situaciju da budu mete ili kamikaze, a da im naredbe izdaju politiari, ratni profiteri u sprezi
sa politizovanim i korumpiranim generalskim korom. Vojska nije upotrebljena za unutranji obraun, ali je posle 5. oktobra,
zbog svog mentalnog naslea, ratnog iskustva i naoruanja, postala predmet elje novih nosilaca vlasti. Jedinstvo komandovanja, jednostareinstvo, jasna subordinacija i profesionalna zavisnost pomogli su tome da Vojska, ma koliko politizovana, lake
bude stavljena pod kontrolu nego druge, po obimu i snazi, manje
naoruane formacije. Te formacije su imale mnogo komandanata i sledile su parcijalne ciljeve, a time su i njihovi interesi mogli
dolaziti u konflikt. Iako je najopasniji naoruani akter, Vojska je
ipak pokrivala jedinstven sistem (barem u zamislima) odbrane
zemlje i u nekom smislu bila je nauena da njen neprijatelj dolazi spolja. Pripadnici Vojske su 6. oktobra nastavili da mrze unutranjeg neprijatelja, ali su istovremeno i odahnuli, jer nisu mo-

40

rali jo jednom da upotrebe oruje ne znajui zato. Svi ostali akteri bezbednosnog sektora nastavili su da vode svoje ratove. Oni
su za to i imali razlog. Bili su to ratovi za ouvanje plena i uestvovanje u novoj podeli drutvenog kapitala. Vojsci je ostalo da
se igra sa ideolokim varalicama, onima iz devedesetih ili onima
koje su joj nudili kvazidemokratski ili prodemokratski politiki
mentori. Tokom narednih godina, pa sve do danas, Vojska je
ostala zarobljenik izmeanih nasleenih ideja, ali je bila pacifikovana. Proces pacifikacije poeo je ve 6. oktobra amnestijom na
prijemu kod novog predsednika, a podrazumeva i zakasnele organizacijske i personalne promene koje se novim vojnim rukovodiocima ine dovoljno primamljivim da slede novu ideologiju.
Njena vojna sposobnost, njoj svojstvena vrednost, zbog odsustva
radikalnijih reformi, posebno u oblasti vojnog obrazovanja, jo
uvek se hrani neuspelim nacionalizmom, pravoslavljem, oseanjima lienosti i odbaenosti, reakcijama na politiku uslovljavanja...
Borbena sposobnost dokazana u Kopnenoj zoni bezbednosti i
ukljuivanje u mirovne misije vraali su nadu i dostojanstvo njenim pripadnicima.
Danas, est godina nakon pada reima Slobodana Miloevia, militantnost drutva je, po miljenju autora, donekle smanjena. injenica da srpsko drutvo polako prihvata demokratske
vrednosti, a Vojska vojne vrednosti kljuna je za sprovoenje reforme sektora bezbednosti. Demokratizacija je vidljiv proces. Taj
proces mora biti pod strogom kontrolom EU i domaih demokratskih snaga ukoliko u srpskom drutvu uopte postoji takva
stranaka i institucionalna dominacija. Meutim, proces demokratizacije nije nepovratan i postoji mogunost da se Zapadni
Balkan ponovo sunovratiti u nasilje i da bude uveden u ratno stanje. Ipak, i kod najratobornijih stranaka danas je otvoreno pozivanje na upotrebu vojne sile prilino isprazna retorika. Stvarnu
borbenost kod dela elita, kao i meu graanima, zamenila je iracionalna gordost, iluzija da nismo izgubili rat sa NATO i sl. O reformama sistema odbrane kvazinacionalne elite vole da govore
kao o procesu kome je cilj sakaenje vojske, namerno ubijanje
srpske vojske kako bi ona potpuno bila potinjena svetskom nasilniku itd. Nomokanon, Nacionalni stroj, Mladi i drugi
optueni, govor mrnje, rasizam i ksenofobija, stari i novi organizovani kriminal, sporost u procesu diferencijacije od zloinaca
i zloina neki su od indikatora da je bezbednost drutva jo uvek
rovita i da je civilno drutvo netolerantno i militantno. U toj situaciji, isti oni demagozi (mora se rei da stranke imaju drukija

41

imena, a isto politiko ponaanje) koje pratimo od 1990. godine

jo uvek uspevaju da mobiliu stari duh kako bi zadrali pozicije
ili se domogli vlasti. To to se 70% javnog mnjenja opredelilo za
ulazak u EU u suprotnosti je sa stavovima mnjenja o ukljuenju
u PzM i NATO. Konfuzija, dakle, jo uvek traje.
U isto vreme, zajedno sa splanjavanjem i utiavanjem militantnog duha u institucijama i u delu elita i politikih stranaka,
stvorena je baza za popunu Vojske, naroito za popunu budue
profesionalne vojske, koju ine siromani mladi ljudi. Ukljuivanjem Vojske u mirovne misije, socijalna napetost moe biti izvezena na svetska ratita. O bezbednosnim snagama se u tranzicijskim zemljama moe govoriti kao o socijalnom ventilu ili, modernije, kao o izvozu bezbednosti. To moe biti dobro za demokratske vlasti u Srbiji, kao i za planere meunarodnih vojnih
misija, ali u toj saglasnosti lei i povean bezbednosni rizik.
Najuoljivija potreba je da tokom reforme sistema odbrane i
Vojske treba izvriti kritiku analizu prolosti. To je deo sutinskih reformi koje ne mogu da ekaju neke nove klase porunika,
koji e biti osloboeni hipoteke odgovornosti. Javnost, ali i srpski oficiri treba da znaju ko je stvorio neefikasnog (ali ne i neobuenog), politizovanog oficira, kao i to ko ih danas jo uvek podrava. Ne ometa Ratko Mladi Srbiju u njenom hodu ka EU.
Mladi je proizvod kako antievropske politike koja je upravljala
srpskim delom raspada SFRJ, tako i politike koja ju je nasledila.
Ideologema Mladi i danas odrava i generie antievropski
duh. Tako zatvara krug i povratno podrava i one elite koje su ga
stvorile. To je ujedno i objanjenje zato on do sada nije izruen.
Sve vreme je u pitanju sprega antidemokratskih i antievropskih
elita sa vojnim vrhom. U javnosti (koju gotovo niko sistematski
ne edukuje, ve je truje) neisporuivanje Ratka Mladia postalo
je simbol naopako shvaenog ponosa, otpora, inata i slino. U
parafrazi Mladi to smo svi mi, kao i u izvornoj paroli, ima
mnogo istine.
Kada pogledamo prirodu dominirajuih drutvenih i vojnih
vrednosti, onda neisporuivanje optuenih i zatita najueg krug
Miloevievih vojnih i politikih saradnika pokazuje da postmiloevievi vladari bolje tretiraju osumnjiene vojne i politike rukovodioce nego to tretiraju oficirski kor. Prolo je est godina
otkako je Miloevi pao i petnaest godina otkako su pod ratnim
okolnostima oficiri JNA otili iz svojih kua, a jo uvek ive u kasarnama. Rat nije zemljotres, ni poplava, ve posledica neije odluke. Drava bi trebalo da postupi obrnuto, odnosno da sauva

42

oficirski kor koji je bio lojalni profesionalni sluga, makar i pogrene politike, a da osumnjiene oficire udalji i mnoge optui i kazni. To bi uinila racionalna i odgovorna politika vlast. Odluka
da budu zatieni politiki i vojni donosioci odluka, koji su i doveli do stanja ije tragove danas uklanjamo, navodi na pomisao
da nije re o iracionalnoj, nego o nemoralnoj politici. A tu, sigurno, ima i ratnog plena. Dodeljivanje automobila i novane pomoi porodicama optuenih kako bi lake podneli nedae, reavanje
njihovih egzistencijalnih problema, a ignorisanje oficirskih porodica kojima je rat sve oduzeo i koji su njihove zajednike rtve
predstavlja dodatno povreivanje i ismevanje oficirskog kora i
njegovog specifinog morala. Takvo bacanje praine u oi oficirskom koru nee novoj generaciji oficira zamagliti pogled. Ukratko, neizruivanjem osumnjienih i nekanjavanjem zloina podrava se ideoloki i moralni duh koji je stvorio mladie, a oficirima se sugerie da su, kao i njihove voe, postupali vojniki i
etiki ispravno.
Umesto da sprovede radikalnu reformu sektora bezbednosti,
kojom je uticaj naslea mogao biti umanjen, nova vlast je 2000.
godine ocenila da je dovoljno pod kontrolu staviti operativnu
vojsku koja rukuje orujem. Veoma je, pri tome, indikativno
oduevljenje demokratske vlasti poslunou oficira. To je za
vlast veoma zgodno, jer ne mora dalje ulagati napor da ostvari
istinsku civilno-vojnu kontrolu. Lojalnost je zamenjuje. I to nije
prava, niti ideoloka lojalnost, nego lana, korumptivno-klanovsko-stranaka lojalnost. U toj lojalnosti, kao i ranije, ispod javne
maske dominira nasleena kvazipatriotska dimenzija.
Vojska je, naime, stavljena pod kontrolu na isti nain kao to
je to bio sluaj za vreme Miloevieve vladavine. Koristi se stranaka opredeljenost, subordinacija i jednostareinstvo, kao i jedinstven komandni organizam vojske. Odsustvo dubljih promena je sutinski greh onih koji vode reformu. Zato su izbijanje afera i ekscesa postali pravilo. I dalje je nejasno kako je zavren sluaj vezan za Komisiju Generaltaba VJ za saradnju sa NC koji je
zaduen za saradnju sa MKTJ. Ona je ukinuta, a radila je, pouzdano se zna, na tetu interesa SCG. Ostala su nerazjanjena i pitanja ta je bilo sa Timom za reforme i koja je bila uloga generala Kosovca u to vreme, ta se desilo sa pokradenim stanovima i
sa onima koji su vodili stambenu politiku, ta je bilo sa smenjenim elnikom Uprave za finansije pre nego to je potronja, ulaskom G u sastav Ministarstva odbrane, delimino stavljena pod
kontrolu. Boravak stranih vojnih savetnika generala Murbika i

43

Holandsa nije imao oekivane reformske efekte. Uglavnom je postojalo uverenje da G i MO znaju to mnogo bolje. Takoe, moemo se pitati ta je sa Fondom za reforme, zato nema ni politike, ni moralne, a ni parlamentarne ocene, kad je ve sudska izostala, afera u vreme ministra Davinia. Nema ih zato to bi to
podrazumevalo da politiki mehanizmi koji vre civilnu kontrolu nad Vojskom javnosti predoe svoje analize i ocene. O sluaju
Topider zna se isto onoliko koliko se znalo i onda kada se on
dogodio. Generali JNA, VJ i VSCG formirali su Generalski klub
koji je dobio prostorije u Centralnom klubu Vojske. On pomae
u stvaranju nove koncepcije bezbednosti, a primaju ih ministar i
NG VSCG. Objavljuje, takoe, i magazin Odbrana. Imajui
na umu naelnu moralnu doslednost oficirskog kora, asno je
otii na sahranu Slobodana Miloevia, i to u uniformi, ali je neasno ponuditi se novim vlastima kao ekspertska grupa. Stara
garda u Vojsci Jugoslavije, SCG i Srbije veruje da ima zasluge za
ovo stanje i mesto na kojem se nalazimo, a u tom uverenju podrava ih deo elita. U drugim tranzicijskim zemljama (van bive
SFRJ) oficirski kor je, istina nerado ali utke ili pod nedvosmislenom prinudom, podrao demokratske promene. Pitamo se da li
je Generalskom klubu iko rekao ko su i kakve su njihove zasluge. Ni Srpska pravoslavna crkva ne pokazuje samilost prema
pravim rtvama. Pravoslavni duh ispunio je due vojnika i oficira, ali on ne korespondira sa evropskim vrednostima. Naprotiv,
ak ih negira. Crkveni velikodostojnici odlaze u Hag da se mole
za due optuenih. Tako se zaslugom jednog dela politikih elita
i nevoljnim radom institucija odbrane na reformi sistema odbrane odrava odbojnost drutva prema oficirskom koru. Postoji
uverenje, koje je delom i opravdano, da je oficirski kor i dalje tradicionalan, duboko konzervativan, optereen odgovornou i da
predstavlja deo antievropskog duha u Srbiji. ak je i vrednovanje ovakvog stanja u javnosti izokrenuto: ocene demokratski i reformski orijentisanih javnih delatnika okarakterisane su kao ekstremne, a one koji su ekstremist, javnost tretira kao predstavnike
umerenih demokratskih stanovita. U Vojsci je slina situacija.
Kada je u pitanju domet reforme sistema odbrane, moemo
generalno rei da su promene znaajne, ali iznuene. Smatra se
da su pomaci posledica redukcije finansiranja, uslovljavanja EU
ili da su nainjeni pod uticajem reformski orijentisanih pojedinaca. Nema unutranje argumentacije za reformu. Tek onda kada
Ministarstvo finansija, odnosno MMF uskrati finansiranje, politiari objanjavaju da postoji potreba za sprovoenje reforme,

44

navodei kao argument to da MMF moe prekinuti saradnju. Za

ono to ini sutinu potrebe za sprovoenje reforme sistema odbrane promenjena priroda pretnji, novo unutranje i ire okruenje, kao i ratno naslee nema dovoljno prostora. Treba rei
da odlaganje reformskih koraka nije ideoloka zabludelost, ve
politiki interes antireformskih politikih aktera, koji odravanjem starog sistema vrednosti zadravaju i svoje anse da ouvaju vlast.
Konano, pitanje je kakvi e biti nai bezbednosni problemi
onda kad sluaj Mladi, za koji se pogreno veruje da predstavlja
jedinu prepreku naem pristupu evropskim bezbednosnim integracijama, bude zavren.
Kosovo e ostati bezbednosni problem, bez obzira na to kakvo e reenje biti nametnuto. Raspad SRJ predstavlja reprizu
raspada SFRJ u malom, te smo u prilici da ponovo pratimo reagovanja javnosti, kao i spremnost da se suoimo sami sa sobom. Treba se suoiti sa organizovanim kriminalom i korupcijom, nepotovanjem ljudskih prava, meuetnikim i meudravnim odnosima,
nepotpunom civilnom i demokratskom kontrolom oruanih snaga,
proliferacijom naoruanja, trgovinom narkoticima, kao i sa prirodnim nepogodama, industrijskim i drugim nesreama. Nee nedostajati ni demagokih elita koje e, kao i do sada, na drutvene izvore i aktere ovih problema staviti racionalne maske.

45

II SESIJA

REFORMA
POLICIJE

Mladen Kuribak1
REFORMA POLICIJE U SRBIJI
Poetkom 2001. godine Ministarstvo unutranjih poslova je,
u skladu sa Programom Vlade Republike Srbije, zapoelo sveobuhvatnu reformu policije.
Reformski procesi deo su ire reforme dravne uprave i drutva u celini. Cilj reforme je da u Zakonu postoji vie demokratskog usmerenja za rad policije, da ona bude orijentisana ka graanima i da u svom radu dosledno potuje ljudska prava. Pri tome, ona treba da bude organizovana u skladu sa najboljim savremenim standardima, normama i pravilima koja vae u razvijenim
zemljama Evropske unije.
Tokom sprovoenja reforme policije uspostavljena je od samog poetka neposredna saradnja sa relevantnim subjektima meunarodne zajednice, kao to su OEBS, Savet Evrope, Danski institut za ljudska prava i druge organizacije u okviru UN, a preduzete su i konkretne mere i aktivnosti.
Za sprovoenje reforme policije veliki znaaj imale su preporuke OEBS i Saveta Evrope iz 2001. godine, date u izvetajima
Riarda Monka i Dona Slejtera.
U saradnji sa Danskim institutom za ljudska prava, uraen je
Dokument vizije za reformu MUP Republike Srbije, u kome su
predstavljeni vizija, vrednosti i misija Ministarstva. Za svaku od
14 kljunih oblasti rada sainjen je plan reformi, strategija za
ostvarivanje plana, kljuni indikatori kojima e se meriti uspenost rada, a jasno su definisana i zaduenja i vremenski rokovi
za postizanje planiranog.
Misija OEBS u Beogradu, kao strateki partner Ministarstva
policije na putu integrisanja policije Republike Srbije u porodicu
modernih evropskih policija i kao koordinator meunarodne po1 Autor je naelnik Uprave policije Ministarstva unutranjih poslova
Republike Srbije

49

moi za realizaciju reformskih projekata, prua izuzetnu podrku

i daje podstrek za intenziviranje reformskih procesa u policiji.
U Sporazumu o razumevanju izmeu OEBS i MUP odreeni su
prioriteti daljeg razvoja policije borba protiv organizovanog kriminala, preuzimanje poslova obezbeenja dravne granice, jaanje
unutranje kontrole i uspostavljanje spoljnog nadzora, jaanje kapaciteta potrebnih za kriminalistike istrage modernizacijom kriminalistike tehnike, osavremenjivanje informatike i komunikacione opreme radi breg ostvarivanja prava graana, razvoj policijskog obrazovanja i, posebno znaajno, strateko planiranje i razvoj MUP.
Sprovoenje reformi Ministarstva odvija se u tri osnovna pravca:
rad na reformi zakonodavstva (priprema zakona i drugih
propisa)
rad na reformi policijskog obrazovanja
rad na reformi prakse (poboljavanje efekata rada Ministarstva).

a) Rad na reformi zakonodavstva

Reforma zakonodavstva koje se odnosi na organizaciju i rad
policije pretpostavka je za sprovoenje svih drugih reformskih procesa. Takoe, usklaivanje domaeg zakonodavstva sa evropskim
jedan je od uslova za pridruivanje EU. Posebno je vano istai donoenje Zakona o policiji (2005) kao stratekog zakona, koji je od
izuzetnog znaaja za uspostavljanje funkcionisanja policije na
osnovama savremenih standarda razvijenih zemalja Evrope i sveta.
Tekst Zakona o policiji usklaen je sa preporukama OEBS i sa propisima razvijenih evropskih zemalja. Ovim Zakonom redefinisani
su i reformisani policijski poslovi i ovlaenja, implementiran je
Evropski kodeks o policijskoj etici i stvorene su pravne pretpostavke za uspostavljanje spoljne kontrole rada policije. Njime je konano definisana i obezbeena bitna normativna pretpostavka za sutinsku depolitizaciju i profesionalizaciju policijske organizacije,
kao i za njeno odvajanje od politikih funkcija u Ministarstvu.
S obzirom na to da Zakon o policiji predstavlja bitnu odrednicu daljeg razvoja (reforme) policije u Srbiji, treba ukazati na
njegove vrednosne kriterijume i domete, koji su vani kako za sadanje vreme, tako i za vreme koje je pred nama.2 Podsetiu,
2

Korieni su izvodi i citati iz Komentara Zakona o policiji iji je

autor Slobodan Mileti.

50

ovim Zakonom stvorene su pretpostavke za dalju reformu policije koja e biti usklaena sa najboljom evropsko-kontinentalnom tradicijom, kao i sa savremenim meunarodnim i uporednopravnim izvorima. Zakon o policiji zasniva se na standardima
postavljenim u Evropskoj konvenciji za zatitu ljudskih prava i
osnovnih sloboda iz 1950. godine i Protokolima kojima je ona izmenjena i dopunjena (naa zemlja je ratifikovala 26. decembra
2003. godine), deklaraciji o policiji iz 1979. godine, Evropskom
kodeksu policijske etike koji je usvojio Komitet ministara Saveta
Evrope 19. septembra 2001. godine, kao i drugim meunarodnim izvorima od znaaja za policiju.
Zakonom ja predvieno da se bezbednosna zatita odnosi na
sve one koji su na teritoriji Republike Srbije, a ne samo na graane (dravljane) Srbije. Bezbednosna zatita je ira i raznovrsnija nego to je bila u prethodnom Zakonu o unutranjim poslovima. Zasniva se na aktivnom odnosu policije, pruanju vie vrsta
pomoi, jaanju spasilake funkcije, humanih i drugih intervencija kojima se tite ljudska prava, neposrednom informisanju,
kao i na proirivanju i prilagoavanju policijskih poslova bezbednosnim potrebama svih ljudi. Pored ostalog, zatita prava
graana je poveana, jer policija po slubenoj dunosti mora graanima da prua informacije i savete koji su od znaaja za njihovu linu i imovinsku bezbednost (lan 189, stav 1, u vezi sa lanom 5, stavom 2). Takoe, poboljana je i pravna pomo graanima, jer svako moe da zahteva i dobije pomo policije i zatitu
privatnih prava ako je ugroavanje prava u vezi sa njegovom linom i imovinskom bezbednou (lan 189, stav 2 i 3).
Sa novim obavezama usklaena je i nova uloga policije. Najkrae reeno, rad policije Srbije pripada zaokruenoj oblasti rada Ministarstva unutranjih poslova, za koju se obrazuje Direkcija policije. Policija ima svojstvo javne slube i treba da, u skladu sa optepoznatim reformskim opredeljenjem, u potpunosti
bude stavljena u slubu graana. Policija obavlja Zakonom utvrene policijske poslove i odgovorna je za ostvarivanje bezbednosti u skladu sa Zakonom.
Informisanje o radu policije naelno obuhvata dva vida informisanje javnosti i neposredno informisanje pojedinaca i pravnih lica u vezi sa pitanjima iz delokruga rada policije, ije reavanje prestavlja njihov osnovni interes. Dakle, omoguavanje slobodnog pristupa informacijama od javnog znaaja jednako je
obaveza i policije i drugih organa, a neposredno bezbednosno informisanje po Zakonu o policiji samo je obaveza policije.

51

Saradnje, a pre svega neposredna saradnja i proaktivan odnos sa svima, od sutinskog je znaaja za delotvornost policijske
delatnosti. Zakonom o policiji ureena je i saradnja sa BIA i drugim slubama bezbednosti.
Razdvojena je funkcija ministra policije, kao lana Vlade i
politiki odgovornog funkcionera za stanje javne bezbednosti i
rad policije, od poloaja direktora policije koji njom rukovodi i
koji je profesionalno najodgovorniji za stanje javne bezbednosti i
rad policije. Autonomija, samostalnost i operativna nezavisnost
policije je poveana. Razdvojen je krug poslova kojima Ministarstvo stvara uslove za rad policije od konkretnih policijskih poslova koji su taksativno odreeni i raspodeljeni u tri organizaciona
nivoa policije (Direkcija policije, Policijska uprava za grad Beograd i podrune policijske uprave i policijske stanice). Obrazovani su sektori u Ministarstvu iji je zadatak da stvaraju uslove za
rad policije.
Policijski poslovi su potpunije i preciznije definisani ovim
Zakonom, a izvrena je i njihova dekoncentracija, to je veoma
bitno za budui rad policije. Cilj je da se zakonskom dekoncentracijom poslova odluivanje, samostalnost i odgovornost za
obavljanje tih poslova spusti na lokalne nivoe (na podrune policijske uprave i policijske stanice). Odreivanjem policijskih poslova izvreno je njihovo razdvajanje od drugih unutranjih poslova. Prevashodni cilj obavljanja policijskih poslova je zatita
bezbednosti. Obavljanje ostalih unutranjih poslova ima drugaiji primarni cilj, ali su oni posredno i u funkciji bezbednosti.
Ovim Zakonom obezbeena je profesionalizacija po principu od vrha do dna, kako u policiji, tako i u drugim oblastima
rada (sektorima) Ministarstva. Novina je u tome to se direktor
policije bira po sprovedenom konkursu iz kruga kandidata koji
moraju da ispune izuzetno visoke profesionalne kriterijume. Rukovodioci sektora (pomonici ministra) biraju se pod uslovima i
po postupku predvienom Zakonom o dravnim slubenicima.
U celini posmatrano, Zakonom o policiji stvorene su zakonske pretpostavke za stabilnu, ali i fleksibilnu policijsku organizaciju, prilagodljivu novim bezbednosnim izazovima.
Zakonom o policiji ukupno je utvreno 21 policijsko ovlaenje i svako od njih je detaljno razraeno. Policijska ovlaenja
se odnose kako na zatitu od opasnosti, tj. bezbednosnu zatitu
(predvieno Zakonom o policiji), tako i na suzbijanje krivinih
dela, tj. krivino-pravnu zatitu (predvieno Zakonikom o krivinom postupku).

52

Poglavlje o kontroli u Zakonu o policiji je novina u naem

pravnom poretku. Viestrukost kontrole utvrena je Zakonom o
policiji za obe vrste kontrole spoljnu i unutranju.
Spoljna kontrola je naelno predviena kao viestruka, jer
obuhvata kontrolu koju vre Narodna skuptina, Vlada, nadleni
pravosudni organi, organi dravne uprave (nadzorni) i drugi Zakonom ovlaeni organi i tela. Ovim reenjem ostavljena je iroka mogunost zakonskog ureivanja parlamentarne, sudske i
svake druge spoljne kontrole rada policije.
Takoe, viestruka je i unutranja kontrola policije (samokontrola). Njen institucionalni oblik je Sektor unutranje kontrole policije, na ijem je elu naelnik sektora (pomonik ministra).
Neophodna nezavisnost Sektora u odnosu na policiju koju kontrolie obezbeena je time to je naelnik sektora neposredno odgovoran jedino ministru. Zakonom su detaljno ureena sva pitanja koja su od znaaja za rad Sektora unutranje kontrole, to
praktino znai da su poloaj i uloga ovog Sektora u rukama zakonodavne vlasti i da ih samo ona moe izmeniti. To je ogroman
napredak za unutranju kontrolu policije u celini. Drugi oblik unutranje kontrole policije ustanovljen je zakonskim ureivanjem postupka reavanja pritubi, to predstavlja novinu koja e znaajno
izmeniti praksu. Treba podsetiti da su u Ministarstvu, pored ovih,
zastupljeni i drugi oblici unutranje kontrole policije. To su kontrola putem disciplinske odgovornosti, kontrola u vezi sa upotrebom
sredstava prinude, hijerarhijska i druge kontrole koje su Zakonom
o policiji ukomponovane u skladnu celinu.
Podseanja radi, pomenuu i druge novine u ovom Zakonu,
kao to su ureivanje sredstava za posebne operativne potrebe
(tzv. specijalna kasa), utvrivanje Fonda za novanu pomo lanovima porodice poginulih i ranjenih policijskih slubenika, ukidanje rezervnog sastava policije, uvoenje mogunosti obrazovanja pomone policije i dr.
Na kraju osvrta na Zakon o policiji, istakao bih da je najvii cilj ovog Zakona zatita ljudskih prava. Po ovom Zakonu, ljudima se ne upravlja, ve im se slui. Sva reenja o policijskim poslovima i ovlaenjima usklaena su sa meunarodnim standardima policijskog postupanja i odnose se na: dunost sluenja ljudima, potovanje zakonitosti i suzbijanje nezakonitosti, ostvarivanje ljudskih prava, nediskriminaciju pri izvravanju policijskih
zadataka, ogranienost i uzdranost u upotrebi sredstava prinude, zabranu muenja i primene neovenih i poniavajuih postupaka, pruanje pomoi nastradalim licima, obavezu zatite po-

53

verljivih podataka, obavezu odbijanja sprovoenja nezakonitih

nareenja, kao i na pruanje otpora podmiivanju (korupciji).
Ova sinteza pokazuje da se meunarodni i nai (nacionalni) standardi policijskog postupanja podudaraju u visokom stepenu, to
je i bio cilj zakonodavca.
Policijska ovlaenja podrazumevaju obavezna (dodatna)
jemstva zatite ljudskih prava, usklaena sa meunarodnim aktima i praksom Meunarodnog suda za ljudska prava u Strazburu. Zatita ljudskih prava koju raniji propisi nisu poznavali, a koja je predviena Zakonom o policiji, odnosi se na: primanje prijave o uinjenom krivinom delu, zatitu rtava krivinih dela i
drugih lica, zatitu poverljivih podataka o identitetu, zatitu linih podataka, kao i zatitu drugih prava i pruanje pravne pomoi pojedincima.
Punom primenom Zakona o policiji, graani Srbije, kao i
graani koji u njoj borave, ostvarie svoje pravo na savremeniju
policiju, koja je organizovana, koja deluje i koja je kontrolisana
prema najviim nacionalnim i evropskim standardima.
Osim Zakona o policiji, donet je i niz drugih zakona koji se
na posredan nain odnose na policijski rad, kao to su zakoni iz
oblasti krivinog zakonodavstva, zatim zakoni o oruju i municiji, zakoni o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama, zakon o linoj karti i dr.
Zakon o policiji predvia donoenje odreenih podzakonskih akata kojima se blie ureuje rad policije. Vei broj tih akata je ve donet (17), a to su, na primer, pravilnici: o unutranjem
ureenju i sistematizaciji radnih mesta, o policijskim ovlaenjima, o postupku reavanja pritubi, Kodeks policijske etike itd.

b) Reforma policijskog obrazovanja

Jedan od prioriteta u radu ovog Ministarstva je i reforma
policijskog kolstva, koje je do sada u dobroj meri izmenilo lik
i karakter.
U skladu sa Zakonom o policiji i Zakonom o visokom obrazovanju doneta je Strategija razvoja sistema obuke i obrazovanja
za potrebe policije. Ove godine Vlada Republike Srbije donela je
Odluku o osnivanju Kriminalistiko-policijske akademije, i to integracijom VUP i Policijske akademije, na kojoj e biti strukovne i akademske studije. Na ovaj nain objedinjeni su postojei
prostorni, kadrovski i tehniki kapaciteti. Prema navedenoj Odluci, Kriminalistiko-policijska akademija nije organizaciono u

54

sastavu MUP, ali su funkcionalne veze sa Ministarstvom unutranjih poslova sadrane u vie odredbi, a ostavljena je i mogunost da vremenom ustanova ue u sastav Univerziteta.
Osnivanjem Kriminalistiko-policijske akademije delatnost
policijskog obrazovanja organizovana je na ekonominiji nain, jer e tu delatnost u narednom periodu obavljati samo jedna ustanova umesto dve.
Srednja kola unutranjih poslova bie transformisana u
Centar za osnovnu policijsku obuku, u koji e se upisivati kandidati sa zavrenom srednjom kolom.
Ve nekoliko godina u sastavu Ministarstva unutranjih
poslova funkcionie Trening centar kao organizaciona jedinica
koja objedinjuje sve centre za obuku, profilie programe usavravanja policije i organizuje specijalistike kurseve razliitog
sadraja.

c) Reforma policijske prakse

Borba protiv organizovanog kriminala
Kao i sve zemlje koje se nalaze u procesu tranzicije i privredne transformacije i Republika Srbija suoava se sa brojnim bezbednosnim rizicima. Meu njima posebno je znaajan organizovani kriminal, koji se javlja naroito u finansijskoj sferi, ali i u
oblasti trgovine ljudima, krijumarenja narkotika, oruja, motornih vozila, kao i u oblasti autorskih i drugih srodnih prava, a poslednjih godina sve vie i u oblasti visoke tehnologije. Poseban
bezbednosni izazov predstavlja i korupcija, sa kojom se susreu i
zemlje Evrope i sveta koje su mnogo razvijenije od nae zemlje.
Ona se javlja posebno u delu u kome se oslanja na organizovani
kriminal i tako ugroava temeljne vrednosti drutva i usporava
integracione i tranzicione procese.
Polazei od ovako prepoznatih bezbednosnih izazova, Vlada
Republike Srbije i Ministarstvo policije su u kontinuitetu radili
na razvijanju organizovanih i stratekih odgovora na organizovani kriminal, korupciju i druge tee oblike kriminaliteta.
Proteklih godina uloen je napor da se, u saradnji i uz pomo
meunarodnih partnera, stvori pravni okvir za uspenije delovanje u oblasti organizovanog kriminala, odnosno da se stvore neophodne normativno-pravne pretpostavke za efikasniji rad svih
nadlenih dravnih subjekata, poev od policije i tuilatva, pa
do pravosua. Donet je niz propisa procesnog i materijalno-prav-

55

nog karaktera kojima su obezbeeni neophodni pravni instrumenti za borbu protiv svih oblika organizovanog kriminala u
skladu sa svetskim standardima. Pridruujui se ovim naporima, MUP je preduzeo mere da reorganizuje kriminalistiku policiju, u ijoj je nadlenosti borba protiv svih oblika organizovanog kriminala, kao i borba protiv njegovih prateih elemenata korupcije i pranja novca to je uvrteno u apsolutne prioritete. Strukturalna reorganizacija kriminalistike policije, njena modernizacija i bolja tehniko-tehnoloka opremljenost,
kao i bolja obuenost i primena savremenih metoda postupanja
doveli su do efikasnijeg i kvalitetnijeg rada policije. O tome svedoi niz uspenih akcija izvedenih u proteklom periodu, kojima
je uinjen dublji prodor u tee oblike organizovanog kriminala.
Radi ostvarivanja jo boljih rezultata u borbi protiv svih
oblika organizovanog kriminala, sainjen je, u saradnji sa
OEBS, Nacrt nacionalne strategije borbe protiv organizovanog
kriminala, a usvojena je i Nacionalna strategija za borbu protiv
korupcije. Znaajne aktivnosti usmerene su na jaanje ukupnih
i kriminalistiko-obavetajnih kapaciteta kriminalistike policije Srbije u borbi protiv organizovanog kriminala. U to spadaju
realizacija CARDS projekta (Evropski kodeks policijske etike)
po dinamici koju je utvrdio nosilac projekta (Savet Evrope)
uestvovanje u regionalnom projektu (cardscarpo) koji se odnosi na jaanje kapaciteta zemalja Jugoistone Evrope za suprotstavljanje organizovanom kriminalu, kao i uestvovanje u
sklopu razvojno-saradnikog programa sa vedskom nacionalnom policijskom slubom (14. 3. 2005), koji se odnosi na Projekat za poveanje kapaciteta obavetajnog voenja policijskog
rada i uspostavljanje kriminalistiko-obavetajnog sistema
(KOS). Takoe je znaajno, u sklopu razvojnih reformskih programa i modernizacije kriminalistike policije, istai jaanje kapaciteta kriminalistiko-istrane tehnike i formiranje modernog
Kriminalistiko-tehnikog centra, kao i regionalnih kriminalistikih centara, ime policija Srbije postaje efikasnija u borbi
protiv svih oblika kriminaliteta, ukljuujui u to i organizovani
kriminal.
U sklopu aktivnosti borbe protiv organizovanog kriminala, pripadnici specijalizovanih slubi Ministarstva unutranjih
poslova postigli su znaajne uspehe u zapleni razliitih vrsta
droga i u suzbijanju jednog od najzastupljenijih oblika organizovanog kriminala organizovane trgovine i krijumarenja
narkotika.

56

Uspeni rezultati postignuti su i u borbi protiv trgovine ljudima, s obzirom na to da ona predstavlja jedan od najaktuelnijih i, posle trgovine drogom, najprofitabilnijih oblika organizovanog kriminalnog delovanja na teritoriji Republike Srbije, sa
kojim se inae susree veina zemalja u tranziciji. Radi postizanja efikasnije borbe protiv trgovine ljudima, formiran je dravni Tim za borbu protiv trgovine ljudima. On je izradio Predlog
strategije za borbu protiv trgovine ljudima, ije se usvajanje
oekuje. Strategija se sastoji od niza mera i aktivnosti preduzetih radi dobijanja pravovremenog i sveobuhvatnog odgovora na
problem trgovine ljudima u naoj zemlji, sa posebnim naglaskom na zatitu prava rtava trgovine ljudima.
Znaajni rezultati ostvareni su i u suzbijanju organizovanih
oblika falsifikovanja stranog i domaeg novca otkrivanje ilegalnih tamparija novca i ekova (u Subotici, Kragujevcu i Kraljevu), kao i otkrivanje meunarodne grupe falsifikatora i kovnice novca u okolini Beograda.
Vlada Republike Srbije i Ministarstvo policije oznaili su u
svojim programskim dokumentima borbu protiv korupcije kao
jedan od najvanijih stratekih zadataka, na ijoj realizaciji se
intenzivno i kontinuirano radi. Dosledno ovom opredeljenju,
Ministarstvo je intenziviralo borbu protiv korupcije, posebno
borbu protiv njenih najteih oblika koji se javljaju u dravnim
strukturama. Istovremeno, ono aktivno uestvuje u pripremi
novih zakonskih reenja u ovoj oblasti. Energina borba protiv
korupcije koja se vodi poslednjih godina dovela je do permanentnog poboljanja otkrivanja krivinih dela u vezi sa korupcijom i do zapaenih rezultata suzbijanja svih oblika kriminala
u kojima korupcija predstavlja nezaobilazan inilac. U funkciji
ostvarivanja jo boljih rezultata na ovom planu nalazi se i Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije, koja je usvojena
krajem 2005. godine. Nakon toga pristupljeno je izradi akcionog Plana borbe protiv korupcije. Upravo zahvaljujui usvajanju ove Strategije, kojom je korupcija definisana daleko ire nego to je to ranije bio sluaj, kao i zahvaljujui donoenju novih zakonskih reenja, kojima se dozvoljava primena specijalnih istranih tehnika, policijski slubenici Ministarstva ostvarili su zapaene rezultate u otkrivanju korupcije. Samo u periodu
od januara do septembra 2006. godine, otkriveno je 2.040 krivinih dela sa elementom korupcije, to je priblino ukupnom
broju takvih otkrivenih krivinih dela u poslednjih est godina.

57

Znaajni napori ulau se u otkrivanje pojave pranja novca, koja ne samo da predstavlja znaajnu pretnju integritetu finansijskih ustanova, ve je i finalna posledica organizovanog kriminalnog delovanja. Uspostavljanje efikasnih mehanizama koji
dovode do pravovremenog otkrivanja pojave prevoenja i ulaganja finansijske dobiti steene kriminalnim radnjama u legalne finansijske tokove, jedan je od osnovnih ciljeva koju naa drava
ima u borbi protiv organizovanog kriminala.3
Imajui u vidu stepen razvoja visokih tehnologija i njihovu
sve veu zastupljenost u najrazliitijim sferama drutvenog ivota, ali i sve iri opseg bezbednosnih pretnji i izazova koji proizilaze iz njihove primene, Ministarstvo policije preduzelo je niz mera za razvoj jedinstvenih i specijalizovanih organizacionih segmenata Slube, koji e biti osposobljeni za efikasno otkrivanje i suprotstavljanje svim oblicima visokotehnolokog kriminala. Takav proces, koji je u skladu sa tenjama da budu ispunjeni evropski standardi u ovoj oblasti, neminovno iziskuje vreme i znatna
tehnika i struna ulaganja u okviru Slube. Jedan od kljunih
faktora ovog procesa su donoenje novog Krivinog zakonika Srbije (stupio na snagu 1. 1. 2006. godine) i novog ZKP. Njihovim
donoenjem, kao i donoenjem Zakona o organizaciji i nadlenosti dravnih organa za borbu protiv visokotehnolokog kriminala sprovoenje propisa u ovoj oblasti znaajno je unapreeno.
I pored svih navedenih problema sa kojima smo se do sada
suoavali u borbi protiv ovih oblika organizovanog kriminala,
uspeli smo da ostvarimo i odreene, istina poetne, rezultate u
oblastima zloupotrebe maloletnih lica u pornografiji, Internet piraterije, kao i u oblastima zloupotrebe platnih kartica i elektronskog bankarstva i trgovine i dr. Primer jedne veoma uspene realizacije u ovoj oblasti jeste efikasna akcija pripadnika Ministarstva policije, izvedena u saradnji sa BIA, kojom je otkrivena organizovana kriminalna grupa, u domaoj javnosti oznaena kao
putarska i drumska mafija.4
Aktivnosti preduzete radi suzbijanju piratske produkcije dovele su do poveanog i kontinuiranog otkrivanja ovih krivinih
dela. Treba naglasiti da e ove aktivnosti biti intenzivirane, s obzirom na to da se zakonodavstvo u oblasti intelektualne svojine
u Srbiji trenutno usklauje sa meunarodnim konvencijama i relevantnim standardima EU. Republika Srbija je, kao pravni sledbenik SCG, lan Svetske organizacije za intelektualnu svojinu
(WIPO) i potpisnik niza meunarodnih konvencija u oblasti
autorskih prava (Rimska i enevska konvencija). Donoenje no-

58

vog Krivinog zakonika Srbije ima veliki znaaja za poboljanje

rada policije u ovoj oblasti.
Znaajni rezultati postignuti su i u suzbijanju nedozvoljenog
prometa akciznih i drugih proizvoda iroke potronje, pri emu
je sivo trite cigaretama i naftnim derivatima svedeno na nii
nivo nego prethodnih godina.
U toku je izrada Nacionalne strategije prevencije kriminala.
Projekat Policija u lokalnoj zajednici
Ministarstvo unutranjih poslova Republike Srbije zapoelo
je 2003. godine uvoenje i razvoj modela rada Policija u zajednici u Republici Srbiji kako bi unapredila prevenciju kriminaliteta, poboljala ukupnu bezbednosti graana, ostvarila uspostavljanje partnerskih odnosa graana sa policijom, podigla bezbednosnu kulturu i doprinos policije kvalitetnijem ivotu graana.
Ministarstvo unutranjih poslova Republike Srbije predvidelo je da razvoj i implementacija projekta Policija u lokalnoj zajednici teku u dve faze pilot faza u odreenim oblastima, a zatim razvoj modela na podruju cele Republike.
U pilot fazi je razvoj policije u zajednici izvren u teritorijalno, demografski, etniki i privredno razliitim oblastima Kragujevac, Novi Sad, Zvezdara, Novi Beej, Baka Palanka, Vrnjaka Banja, Poega, Preevo, Bujanovac i Medvea.
Da bi razvoj bio praen, uspostavljena je saradnja sa predstavnicima Misije OEBS, kao i sa predstavnicima vie stranih policijskih slubi, posebno sa predstavnicima policije Ujedinjenog
Kraljevstva Velike Britanije, Kraljevine Norveke, vajcarske,
Kanade, Nemake i drugih zemalja.
Krajem 2004. i poetkom 2005. godine izvrena je evaluacija pilot projekta. Evaluacija je pokazala da je pilot projekat
ostvario znaajne rezultate u ostvarivanju saradnje policije i organa lokalne samouprave i drugih subjekata zajednice na prevenciji kriminaliteta. Imao je dobra iskustva i pokazao je primer
prakse koja moe biti putokaz i smernica za dalji razvoj modela
rada policije u zajednici na nacionalnom nivou.
Stupanjem na snagu Zakona o policiji (krajem 2005. godine)
koji daje pravni osnov za ostvarivanje partnerstava i saradnju
sa organima lokalne samouprave, drugim dravnim i nedravnim
organima i organizacijama prilikom spreavanja ili otkrivanja
delikata i njihovih uinilaca, kao i prilikom ostvarivanja drugih

59

bezbednosnih ciljeva stvorene su pretpostavke za razvoj modela rada policije u zajednici na podruju Republike Srbije.
U skladu sa tim, razvoj modela rada Policija u zajednici
nastavljen je aktuelnom izradom odgovarajueg stratekog dokumenta, u skladu sa kojim e biti preduzete planske aktivnosti
unapreenja policije u javnu i dostupnu policijsku slubu koja
odgovorno deluje, u partnerstvu sa zajednicom i graanima, u reavanju njihovih bezbednosnih problema.
Na osnovu stratekih opredeljenja, meunarodne pomoi i podrke Misije OEBS, kao i korienjem iskustava iz pilot faze, razvoj policije u zajednici u podrunim policijskim upravama bie
usmeren ka edukaciji policije, predstavnika zajednice i graana,
unapreenju komunikacije policije sa graanima, ostvarivanju
partnerstva policije i zajednice u prevenciji i problemski orijentisanom radu na reavanju bezbednosnih problema u zajednici.
U proteklom periodu poveana je zatupljenost ena u policiji, kako prijemom, tako i realizacijom odgovarajuih kurseva.
Takoe, enama su otvorena i vrata obrazovnih policijskih
ustanova.
Radi postizanja vee zastupljenosti pripadnika etnikih manjina u policiji i uspostavljanja odnosa poverenja policije sa graanima u multietnikim sredinama, realizovan je program razvoja tzv. multietnike policije u Preevu, Bujanovcu i Medvei.
Navedeni program realizovan je da bi, veim ukljuivanjem
pripadnika etnikih zajednica u policiju, bili stvoreni uslovi za
poveanje poverenja lokalnog stanovnitva u rad policije i da bi
bile prevaziene tenzije koje su kulminirale tokom bezbednosne
krize u ovom regionu, poetkom 2001. godine.
Reforma sistema obezbeenja dravne granice
S obzirom na to da je preuzimanje granice od vojske jedna od
obaveza na putu ka Evropi, Ministarstvo policije i Vlada Republike Srbije usmerili su svoje aktivnosti ka reformi sistema obezbeenja dravne granice i ka uspostavljanju jedinstvene granine
slube koja e biti u domenu unutranjih poslova. Preuzimanje
poslova obezbeenja dravne granice od Vojske otpoeto je januara 2005. godine (granica prema Maarskoj). Uspostavljena je
organizacija granine policije, koju su podrale relevantne meunarodne organizacije: Evropska unija Evropska komisija,
OEBS Evropska organizacija za bezbednost i saradnju, direktor
DCAF Centar za demokratsku kontrolu oruanih snaga, UN-

60

HCR Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice i IOM

Meunarodna organizacija za migracije. Time je dostignut
standard koji je Evropska unija postavila u oblasti upravljanja
granicama. Izvrena je demilitarizacija dravne granice prema
Maarskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Hrvatskoj, a formirano je i
operativno funkcionie 28 novih stanica granine policije za
obezbeenje dravne granice, kao i etiri regionalna centra.
Usvojeni su Strategija integrisanog upravljanja granicom i Akcioni plan za implementaciju ove strategije. Potpisan je dokument Funkcionalna strategija graninih slubi i odobren
tvining projekat (partnerski projekat) pod nazivom Implementacija integrisanog upravljanja granicom, ija se realizacija oekuje poetkom 2007. godine. Na taj nain, uspeno je zaokruen proces reformskih projekata koji se odnose na obezbeenje dravne granice.
Izrada koncepta zatite graana u vanrednim situacijama
Formiranjem Sektora za zatitu i spaavanje, koje se nalazi u
okviru Ministarstva unutranjih poslova, zahvaen je znaajan
deo koncepta zatite graana u vanrednim situacijama.
S obzirom na to da je Republika Srbija suoena sa trajnim
(nevojnim) bezbednosnim izazovima, kao to su poari, poplave,
zemljotresi, tehniko-tehnoloke nesree, eksplozije, havarije i
slino, postoji oigledna potreba da bude organizovan moderan i
jedinstven sistem za spasavanje i uspostavljen jedinstven sistem
rukovoenja, organizovanja graana i logistike podrke u zatiti i spasavanju. Ka ostvarivanju tog cilja usmerena je i reformska
aktivnost u ovoj oblasti.
Unutranja kontrola policije
Reforma policije ne podrazumeva samo uspostavljanje njene
racionalnije i funkcionalnije organizacije i modernizacije stvaranjem kapaciteta za uspeniju realizaciju stratekih i drugih zadataka, ve podrazumeva i jaanje mehanizama unutranje kontrole, zakonitosti, profesionalizma i odgovornosti svih pripadnika
Ministarstva. U skladu sa tim, u proteklom periodu nastavljeno
je uspostavljanje delotvornog sistema unutranje kontrole i odgovornosti policije. To je osnova za efikasnu borbu protiv korupcije u policiji i za uspostavljanje jasnih profesionalnih standarda i
policijske etike, i to jaanjem i boljom organizacijom Slube ge-

61

neralnog inspektora RJB, odnosno jaanjem i boljom organizacijom Sektora unutranje kontrole policije. Da je formiranje ove
Slube Sektora bilo opravdano, kao i da je bilo uspeno, svedoe pohvale koje su ovom poduhvatu dali eminentni meunarodni inioci, to je posebno istaknuto i u Studiji o izvodljivosti. U
viziji razvoja Sektora unutranje kontrole policije predvieno je
dalje unapreivanje rada ovog Sektora, i to u nekoliko istovremenih pravaca. Pre svega, ono e se kretati ka unapreenju prevencije predupreivanjem zloupotreba i nezakonitog postupanja
policijskih slubenika, konkretnom istragom o radu policije,
kontinuiranom saradnjom sa medijima, kreiranjem kvalitetnog i
proaktivnog odnosa sa graanima i javnou, kao i uspostavljanjem meunarodnih standarda profesionalnog postupanja policijskih slubenika.
Umesto zakljuka
Tokom proteklih est godina ostvaren je vidan napredak u reformi policije u Srbiji. Razdvajanje RDB od RJB, uvoenje veeg
broja ena u uniformisanu policiju, stvaranje tzv. multietnike
policije na jugu Srbije, osnivanje Slube generalnog inspektora,
odnosno Slube unutranje kontrole, sutinsko strukturno reorganizovanje policijske slube koje je omoguilo jasnu razdvojenost operativnog i politikog dela MUP i otvorilo prostor za decentralizaciju policijskih poslova, uspostavljanje kvalitetno novog sistema policijskog obrazovanja i prepoznavanje neophodnosti promene naina razmiljanja i naina rada policije doprineli
su tome da u Srbiji bude promenjen stav o policiji.
Reforma policije, kao uostalom i reforma slubi bezbednosti
u celini, ima presudni znaaj za razvoj stabilne demokratije, trine privrede i politikih i drutvenih struktura koje oslikavaju
vrednosti i potrebe drutva. Preovlauje uverenje da meunarodne organizacije i vlade uspevaju da prepoznaju odluujuu ulogu
koju reforma policije ima u stabilizaciji drutava u tranziciji.

62

Sonja Stojanovi1
NA POLA PUTA REFORMA POLICIJE
U SRBIJI 20002006.
U ovom tekstu predstaviemo nekoliko najveih dostignua
reforme policije u periodu od demokratskih promena 2000. godine
do 2006. godine, kao i izazove postavljene pred sledeu vladu. Za
pripremu izlaganja korieni su zvanini dokumenti MUP
Republike Srbije, intervjui s zvaninicima MUP i Evropske komisije, izvetavanja medija, kao i studije komparativnih iskustava
drugih zemalja u tranziciji. etiri najvanija dostignua reforme
policije po miljenju policajaca intervjuisanih u leto 2006. godine
bila bi: prvo, otvaranje ka meunarodnoj zajednici; drugo,
povratak uma umesto sile, tj. jaanje kapaciteta kriminalistike
policije u odnosu na kapacitete uniformisane policije koja je bila
privilegovana tokom Miloevievog doba; tree, redefinisanje identiteta policije i prelaenje sa reimskog aparata prisile na servis
graana i etvrto, postavljanje normativnog i stratekog okvira za
ureivanje ovog sektora. Kljuno pitanje je da li su ova dostignua
stigla do take iz koje nema povratka, odnosno do trenutka kada
policija vie ne moe da odmae procesu demokratizacije u drutvu.

Prva promena: Otvaranje ka meunarodnoj zajednici

Hronoloki gledano prvi i moda najlake ostvareni rezultat
reforme predstavlja otvaranje ka meunarodnoj zajednici. Do
2000. godine je za meunarodnu saradnju policije pre svega bio
1 Autorka je direktorka Centra za civilno-vojne odnose (www.ccmr-bg.org)
i saradnica na Fakultetu politikih nauka na dodiplomskom i poslediplomskom
programu iz nacionalne i globalne bezbednosti. Prethodno je tri godine radila
na programima meunarodne pomoi reformama policija u Srbiji i Crnoj Gori
u Odeljenju za sprovoenje zakona Misije OEBS u SCG, a nedavno je magistrirala bavei se komparativnom analizom uticaja politike tranzicije na reforme
policija u Sloveniji i Srbiji.

63

zaduen MUP SRJ. Posle petooktobarskih promena, MUP Srbije je,

nakon decenije samoizolacije, poeo da se uz pomo novog politikog vostva otvara za programe podrke i saradnje s partnerima
iz meunarodne zajednice. Transformacijom SRJ u SCG 2003.
godine, stvorili su se uslovi za to da i operativna saradnja, poput
saradnje ostvarene sa Nacionalnim biroom Interpola, pree u
nadlenost republikog ministarstva. Mnogostruke su dobiti od ostvarivanja kontakata i saradnje sa policijama drugih zemalja, kao i
sa meunarodnim organizacijama. Prvu dobit pre svega ini profesionalni napredak naih policajaca, koji su se upoznali sa novim i
savremenim metodama rada. Druga dobit je izgradnja poverenja
izmeu nae policije i drugih bezbednosnih aktera. Saraujui sa
svojim kolegama u inostranstvu, naa policija polako postaje deo
svetske bezbednosne zajednice. Trea korist nije u potpunosti ostvarena i jo uvek predstavlja mogunost. Policija moe postati bitno
sredstvo nae spoljne politike, posebno u procesu pridruivanja
Evropskoj uniji.

Reforma policije kao prioritet u pridruivanju EU

Nau zemlju, ali i druge zemlje Balkana, zemlje lanice EU
trenutno doivljavaju kao vrlo nestabilan region iz koga dolaze i
preko koga prolaze kriminal i ilegalni imigranti. Promena politike
EU nakon pouka koje je izvukla iz pridruivanja Bugarske i
Rumunije predstavlja drugi razlog zbog kog je sprovoenje reforme
policije u procesu pridruivanja veoma vano. Na osnovu sluaja
ove dve zemlje, zakljueno je da je mnogo lake sprovesti bolnu
ekonomsku reformu i usvojiti pravni okvir Evropske zajednice nego
uspostaviti vladavinu prava. Na sluaju ovih zemljama pokazalo se
to da uspeh reformi u drugim oblastima javne uprave moe biti
doveden u pitanje ako borba protiv korupcije i organizovanog
kriminala nije uspena. U skladu sa tim, Evropska komisija je ve
najavila da e, prilikom pregovoranja sa naom zemljom o usvajanju pravnih tekovina EU, pregovore o poglavlju koje se odnosi na
unutranje poslove i pravosue pokrenuti mnogo ranije i da ih nee
ostaviti za kraj kao to je to inila tokom prethodnih ciklusa
proirenja. Tokom pregovora moemo oekivati postavljanje otrijih uslova, ak i za one aspekte za koje ne postoje jasno odreeni
standardi za sve zemlje lanice EU, kao to je to, na primer,
demokratizacija policije.
Dobru ilustraciju nedostatka standarda u oblasti demokratizacije policije u EU predstavlja oblast kontrole i nadzora rada

64

policije.2 Raznolikost mehanizama unutranje kontrole i spoljanjeg i

parlamentarnog nadzora policije u zemljama lanicama EU rezultat je
razliitih tokova razvoja odnosa na relaciji policija drutvo. Na
primer, u anglosaksonskom modelu ureenja policijskog rada graansko drutvo i nezavisna tela koja se ne nalaze pod okriljem izvrne
vlasti igraju mnogo veu ulogu u nadzoru policije. Ovo moemo
zakljuiti na osnovu postojanja velikog broja tela namenjenih spoljanjem nadzoru policije i njihovih nadlenosti (npr. nenajavljene kontrolne posete grupa graana prostorijama namenjenim za pritvor,
Nezavisna komisija za istraivanje pritubi na postupke policije u
Velikoj Britaniji ili posebni Ombudsman za policiju u postkonfliktnom
regionu Severne Irske). U kontinentalnim politikim sistemima, na
primer, u Francuskoj i Nemakoj, vee nadlenosti u kontroli i nadzoru rada policije date su, pre svega, dravnim organima (pravosudnom sitemu, parlamentu i viim nivoima u izvrnoj vlasti).3 Zvaninici
Evropske komisije4 su tokom intervjua istakli dva faktora zbog kojih
e zemlje lanice predstavnicima Komisije omoguiti da, prilikom pregovaranja sa potencijalnim kandidatima sa Zapadnog Balkana, utiu
na interpretaciju najboljih standarda evropske prakse vie nego to
su to do sada inile. To e im, pre svega, dozvoliti zato to potencijalne
kandidate doivljavaju kao slabe drave kojima je prilikom interpretiranja standarda EU neophodno tutorstvo. Zatim, to e im dozvoliti zato to su se tokom poslednjeg ciklusa proirenja EU uverile da
Evropska komisija poseduje i ekspertizu i kapacitete za preuzimanje
glavne uloge u uravljanju i nadzoru procesa proirenja, ukljuujui u
to i oblast unutranjih poslova.

Balans prioriteta u procesu pridruivanja

Prilikom procesa pridruivanja EU najvie panje posveuje se
reformama, koje imaju presudan znaaj za odbranu starih lanica EU
od kriminala koji dolazi sa ovih prostora. Analiziranjem poglavlja o
2 Opti principi demokratskog funkcionisanja policija propisani su u doku-

mentima drugih meunarodnih organizacija poput dokumenata: Evropski

kodeks policijske etike Saveta Evrope iz 2001. g. i UN kodeks ponaanja
slubenih lica odgovornih za primenu zakona iz 1979. godine
3 Lawday, D. (2000), Policing in France and Britain - Restoring Confidence
Locally and Nationally [izvetaj sa seminara Franko-Britanskog saveta
odranog u Londonu 89. novembra 2000. godine]. Dostupno na: www.francobritishcouncil.org.uk/showdetails.php?pub_id=33
4 Intervjui su objavljeni u leto 2006. godine u okviru istraivanja objavljenih za potrebe magistarske teze.

65

kojima se pregovara moemo zakljuiti da je lanicama EU najvie

stalo do uspostavljanja sistema za integrisno upravljanje granicom i
azilima, sistema za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma, sistema za borbu protiv trgovine narkoticima itd. Navedene
oblasti predstavljaju kontrolne paradigme policijskog rada, tj. represivne delatnosti usmerene ka suzbijanju kriminala (Peers:2000).
Prilikom ispunjavanja uslova EU treba da vodimo rauna o tome da
ne zanemarimo naslee devedesetih godina. Zato treba da osiguramo to da budu sprovedene reforme koje bi omoguile da policija
prestane da dela kao instrument reima i da postane servis graana.
Ne bi valjalo ako bismo zanemarili sprovoenje mekih reformi
koje vode ka demokratizaciji poput uvoenja policije u lokalnu
zajednicu, reforme policijskog obrazovanja i obuke, jaanja
unutranje kontrole u policiji za rad uspostavljanja efikasnije borbe
protiv organizovanog kriminala. Izbor izmeu zatite ljudskih prava
i efikasnosti predstavlja lanu dilemu. Graani koji nemaju poverenja u policiju nee sa njom saraivati i verovatno e zatitu zatraiti
od alternativnih bezbednosnih struktura, to dalje moe produbiti
nesigurnost.
Koliko god se policajci trudili da naue jezik EU i uvedu
novine koje su u skladu za zahtevima evropskih integracija, oni ne
mogu da obave ovaj vaan posao ako pridruivanje EU za njih i za
politiki vrh ne predstavlja prioritet. Naalost, moram zakljuiti da
to trenutno nije sluaj, jer su resursi izdvojeni za integracije u EU
minimalni. Na primer, trenutno je u MUP, tanije u Birou za meunarodnu saradnju i evropske integracije, samo jedna osoba zaduena
iskljuivo za odnose sa EU. Ovaj nedostatak e postati jo oigledniji sledee godine kada bude poelo sprovoenje novog
Pretpristupnog instrumenta. Novina u procesu pridruivanja bie to
to e programiranje i upravljanje fondovima EU prei sa Evropske
agencije za rekonstrukciju na lokalne dravne organe, tj. direktno na
policiju.5 Mali broj zaposlenih u MUP rasporeen je i obuen za
obavljanje ovih poslova. Veina uspeha u procesu pridruivanja,
poput pripreme Strategije integrisanog upravljanja granicom,
postignuta je sa zakanjenjem zbog obavljanja redovnih zadataka,
kao i zbog uestalih smenjivanja kljunih rukovodilaca. U medijima
krue brojke koje svedoe o tim smenama, pa je tako tokom ministrovanja DOS u Ministarstvu smenjeno 2.500 ljudi, dok je tokom
5 FOS i Evropski pokret u Srbiji, (2006), IPA Vodi kroz instrument za
pretpristupnu pomo 2007-2013. Dostupan na: www.evropa.sr.gov.yu/Evropa/
Documents/EvropaDocuments/IPA.pdf

66

mandata Vlade premijera Kotunice smenjeno oko 700 stareina

do nivoa optinske policije.6 Nestabilnost broja i sastava profesionalnog kadra koja nastaje usled prevelike politizacije ne koi
samo evropske integracije, nego i kontinuitet sprovoenja reformi
u policiji.

Druga promena: Povratak uma umesto sile

Drugu grupu velikih dostignua ini ono to sam u uvodu nazvala povratak uma umesto sile. Svi se seamo kako je tokom
devedesetih izgledala policija na ulicama naih gradova, odevena u
maskirane uniforme i zatvorena za komunikaciju sa graanima. U to
vreme je prilikom raspodele budeta unutar MUP prvenstvo davano
opremanju i naoruavanju uniformisane policije. Uniformisana policija je veoma vana, pogotovo u okviru programa rada policije u
lokalnoj zajednici, jer su njeni pripadnici oni sa kojima se graani
najee sreu. Trend koji postoji u razvijenim zemljama je da
naglasak ne bude stavljen na patroliranje i fiziku silu policije, nego
na analitiki rad. Analitikom se bave slubenici u odelima, koji
imaju znanje iz raunovodstva, pravnih nauka i koji pripremaju
operativne i strateke analize na osnovu kojih e operativno-uniformisani sastav policije postupati. U skladu sa tim, istakla bih injenicu da je naa policija konano poela da razrauje sistem centralne operativne analitike (national criminal inteligence system) po
ugledu na skandinavski model. To znai da e se kriminalistiki, a ne
politiki, obavetajni podaci iz svih linija rada Ministarstva ukrtati
u odreenim centralnim bazama, da e biti analizirani i da e se na
osnovu tih analiza preventivno delovati. Ovo e omoguiti to da
materijalni i ljudski resursi budu ciljano upotrebljavani, da se na
osnovu analize deluje preventivno ak i protiv dobro organizovanih
umreenih kriminalnih grupa.
Druga velika promena koja utie na poveanje efikasnosti rada
policije odnosi se na razvoj forenziarskih kapaciteta nae policije.7
Ovo smanjuje mogunost zloupotrebe ovlaenja koja je postojala u
6

Baki, B. i Gaji, N. (2006), Police Reform in Serbia-Five Years Later,

The British Defence Academys Conflict Research Centre, str. 29. Dostupno na:
www.defac.ac.uk/colleges/csrc/document-listings/balkan/06(21)BB.pdf
7 Bakic, B. i Gajic. N. (2007), Police Reform in the Republic of Serbia,
u: Ebnother, A., Fluri, P. and Jurekovic, P. (eds.), Security Sector Governance in
the Western Balkans: Self-Assessment Studies on Defence, Intelligence, Police
and Border Management Reform (Geneva: DCAF), str. 469

67

Miloevievo doba, kad je glavnu istranu metodu predstavljao

informativni razgovor. Taj razgovor bi se esto zavravao
prikupljanjem dokaza neovlaenom upotrebom sile, zbog ega
mnogi sluajevi nisu bili odrivi na suenju. Razvojem forenziarskih kapaciteta, omoguava se postojanje nesmetanog toka
lanca dokaza, odnosno omoguava se to da dokazni materijal
bude prikupljen na adekvatan nain i da njegov originalni kvalitet
bude sauvan od uviaja na licu mesta do trenutka kada bude
poslat tuilatvu. U ovoj oblasti rada mnogo je postignuto
obukom kadra i osnivanjem regionalnih kriminalitikih tehnikih
centara u Beogradu, Niu i Novom Sadu. Jo jedno dostignue
predstavlja opte poveanje kapaciteta Slube za borbu protiv
organizovanog kriminala (SBPOK), koju smo, naalost, videli na
delu tek posle ubistva premijera Zorana inia 2003. godine.
Ova sluba dobila je sada i posebna ovlaenja koja su uneta u
zakonodavni okvir. Da bi izgradnja struktura za borbu protiv
organizovanog kriminala bila zaokruena, potrebno je jo usvojiti i Nacionalnu strategiju za borbu protiv organizovanog kriminala, kojom bi bili predvieni mehanizmi za unapreivanje koordinacije svih dravnih organa aktivnih po ovom pitanju (MUP,
tuilatvo, carina, poreska policija itd.).

Kako osigurati voenje borbe protiv

organizovanog kriminala?
Posle ovih pohvala, iznela bih nekoliko ideja o tome kako
borbu protiv organizovanog kriminala uiniti jo efikasnijom. S
obzirom na to da jo uvek ne postoji nacionalni operativni analitiki sistem, posebnu panju treba posvetiti nainu na koji je
mogue unaprediti koordinaciju rada unutar Ministarstva.
Recimo, operativne informacije koje sakuplja granina ili uniformisana policija ne stiu direktno i u SBPOK, te esto analize
kasne i ne prate probleme na terenu. Taj problem ne postoji samo
unutar MUP, ve i prilikom saradnje sa drugim dravnim organima, poput carine i poreske policije, koji bi mogli pruiti podatke
za obavljanje potpunije analize organizovanog kriminala i terorizma. Nedavno su, pod pritiskom EU, baze carine i poreske policije date na korienje policiji.
Slabu kariku u borbi protiv kriminala predstavlja i saradnja
sa drugim policijskim slubama u regionu. Evropska komisija je u
redovnim izvetajima ukazivala na to da prekogranina policijska
saradnja u regionu jo uvek nije na zadovoljavajuem nivou, jer je

68

optereena nasleem ratnih zloina. U posednjih nekoliko godina

deklarativno je zapoeto pokretanje mnogih inicijativa za
uspostavljanje prekogranine saradnje, ali operativni instrumenti
za njihovo sprovoenje jo uvek nisu usvojeni. Revolucija u
prekograninoj saradnji policija u regionu mogla bi biti ostvarena
razvojem i primenom Konvencije za policijsku saradnju u
Jugoistonoj Evropi8. Pored unapreivanja razmene informacija,
ova Konvencija predvia i uspostavljanje zajednikih istranih
timova i mehanizme za unapreivanje operativne prekogrnine
saradnje, kao to su potere, prismotre i uviaji na teritoriji susednih zemalja i sl. Sve dok ovaj dokument ne bude ratifikovan u
zemljama potpisnicama i dok njegova primena ne bude precizirana bilateralnim sporazumima koje e one potpisati, ova
Konvencija ostaje mrtvo slovo na papiru.
Pretposlednji krug preporuka odnosi se na unapreenje
unutranje kontrole u policiji kako bi bilo osigurano to da oni koji
se bore protiv kriminala i sami ne podlegnu korupciji. Na tom
planu je mnogo uraeno, pogotovo od 2003. godine kada je
Sluba generalnog inspektorata dobila prve kadrove. Meutim,
postojanje Pravilnika o postupku reavanja pritubi (Slubeni
glasnik RS 101/05) dovodi u sumnju iskrenost namere da
unutranja kontrola u policiji bude potpuno uvedena. On rukovodiocima organizacionih jedinica omoguava to da Slubi za
unutranju kontrolu privremeno onemogue uvid u dokumenta,
pristup u prostorije i dostavljanje odreenih podataka. Ako je na
drugim organizacionim jedinicama da procene to da li e
odreene podatke dostaviti onima koji treba da ih kontroliu,
dovodi se u pitanje snaga i nezavisnost unutranje kontrole.
Poslednja preporuka za unapreivanje delatnosti aktera u
borbi protiv kriminala vezana je za strukturalnu podelu rada koja
treba da bude sprovedena u odnosu na Bezbednosno-obavetajnu
agenciju (BIA). Od vremena kada se sektor dravne bezbednosti
izdvojio u BIA, SBPOK je postepeno uspeo da izgradi nezavisne
kapacitete za mnoge delatnosti, ali je prismotra uz upotrebu
telekomunikacionih sredstava i dalje u nadlenosti BIA. S obzirom
na to da je ovakva prismotra jedno od istranih sredstava koji
moe ozbiljno ugroziti prava graana, bitno je da, po uzoru na
8 Konvenciju su potpisale Albanija, BiH, Crna Gora, Makedonija,
Moldavija, Rumunija i Crna Gora tokom autrijskog predsedavanje EU, u Beu,
5. maja 2006. godine. Tekst konvencije je dostupan na: http://www.eu
2006.at/de/News/information/SEE_Police_Convention_270406_Final_text.pdf

69

starije demokratije, policija i tajne slube budu jasno razgraniene

kako bi policija mogla skuptini nezavisno garantovati to da e
specijalne istrane mere biti legalno upotrebljivane.

Trea promena: Nedovrena demokratizacija policije

Trea velika grupa dostignua vezana je za demokratizaciju policije. Jedan od najveih uspeha reforme policije je to to je uspela da
postane jedan od reprezentativnijih organa dravne uprave.

Procenat zastupljenosti pripadnika etnikih manjina i ena u sastavu policije znatno je uvean i to je, na primer, istaknuto u
istraivanju UNDP na jugu Srbije, u kom je policija, posle decenije u
kojoj je doivljavana kao okupacioni organ, izabrana za
najreprezentativniji dravni organ. To ne znai da postignutim treba
biti zadovoljan, jer je oigledno da su odreene etnike zajedice i
dalje nevidljive u policiji (npr. Romi i Hrvati). Sve etnike manjine
i dalje nisu u policiji dostigle zastupljenost, odnosno cenzus koji
imaju u populaciji. U veinskoj populaciji i dalje postoje problemi
9 Monk, R. (2001), Rad policije u SRJ, (OEBS).
10 Izvetaj MUP RS Odboru za odbranu i bezbednost

Narodne skuptine
Republike Srbije, 2006. godine. Dostupno na www.mup.sr.gov.yu

70

kada je u pitanju regrutovanje urbane populacije. Svaki etvrti policajac u Beogradu dolazi iz uglavnom manje razvijenih sredina i
prelazi vie od 100 km do posla. To pokazuje da i dalje treba raditi
na jaanju partnerskog odnosa policije i lokalne zajednice,
unapreenju pozitivnog imida policije, kao i na odgovornom odnosu s medijima kako bi i Beograani i Vojvoani shvatili policijsko
zvanje kao asnu profesiju u kojoj mogu napredovati.
Reformisanjem policijskog kolstva i obuke reformie se i policijska kultura. Spajanje Policijske akademije i Vie kole unutranjih
poslova u jedinstvenu Kriminalistiko-policijsku akademiju predstavlja glavni pravac reforme kolstva. Meutim, ova organizaciona
novina se za sada desila samo na papiru. Obim i sadraj predmeta
nisu izmenjeni. Nije postignuta ni autonomija u odnosu na MUP, jer
sve programe i istraivanja i dalje odobrava ministar unutranjih
poslova, a integracija u civilni sistem obrazovanja postoji samo kao
obeanje u zvaninim govorima.11 Treba, svakako, pohvaliti veliki
napredak koji je postignut prestankom upisa novih regruta u Srednju
kolu unutranjih poslova (SUP) i podrkom koja je data kako bi se
SUP transformisala u jedinstveni Centar za osnovnu policijsku
obuku12. To e omoguiti da od ulaska novih regruta na obuku bude
reformisana policijska kultura, da ene i mukarace zajedno i po istim
programima pohaaju kolu, kao i da u usaglaeni program obuke za
sve linije rada budu unesene nove vrednosti i metode.
Parlamentarni nadzor predstavlja najslabiju kariku u procesu
demokratizacije policije, pre svega zbog nedostatka volje politiara da
aktivno uestvuju u parlamentarnom nadzoru. Izvetaji policije itaju se sada dva puta godinje i to bez aktivnog pokretanja tema ili
udubljivanja u strategije koje je policija pokrenula. Ako elimo da
depolitizujemo policiju, onda ne treba da se meamo u operativni rad
policije, ve da razvijemo parlamentarni nadzor, koji e biti instrument politikog nadgledanja funkcionisanja policije.

etvrta promena: Usvajanje novog formalnog okvira

etvrta velika grupa postignua u reformi policije odnosi se na
postavljanje normativnog i stratekog okvira za ureivanje rada
policije. Novi Zakon o policiji, usvojen 2005. godine, doneo je
11 Keetovi, . i Davidovi, D. (2006), Policing in Serbia-Challenges and

Developments, u: Meko, G. i Dobovek, B., Policing in CEE Past, Present and

Future (Ljubljana: The Faculty of Criminal Justice nad Security).
12 Vie informacija o transformaciji SUP u: Centar za osnovnu policijsku
obuku videti: www.copo.edu.yu/index.html

71

mnogo pozitivnih novina, kao to su, na primer, jasnija ogranienja

upotrebe sredstava prinude, regulisanje rada unutranje kontrole i sl.
Najvea novina u Zakonu je de jure podela na profesionalnu i operativnu komponentu (direkciju policije, slubu spasavanja i zatite),
koja je razdvojena od komponente zaduene za izradu i praenje
sprovoenja politike unutranjih poslova (Ministarstva). Ova formalna podela nadlenosti trebalo bi da smanji mogunost uplitanja
donosilaca politikih odluka Ministarstva u operativno rukovoenje radom policije. Dublja analiza teksta Zakona ukazuje na to da je
nadlenost za donoenje veine odluka i dalje u rukama ministra. Na
primer, po novom Zakonu, ministar je i dalje taj koji imenuje i
razreava naelnike podrunih policijskih uprava iako su te uprave
u lancu komandovanja podreene direktoru policije.13 Takoe, ministar je zadrao mnoga diskreciona prava, poput odluivanja o
upotrebi specijalnih jedinica i izuzimanju Ministarstva iz redovne
procedure za javne nabavke. Kvalitet Zakona ogleda se tome kako
e on biti razraen u podzakonska akta. Ve pomenuti Pravilnik o
postupku reavanja pritubi bolje ukazuje na kvalitet unutranje
kontrole, nego to to ini Zakon o policiji, pa to od parlamentaraca
zahteva da se vie udube u nadgledanje toka reformi.
Uspostavljanje formalne operativne autonomije policije jo uvek
ometa dominantni stil upravljanja. Sadanji sistem upravljanja
karakteriu prevelika centralizacija donoenja odluka i mikromenadment14, koji postoje prilikom upravljanja svakodnevnim
poslovima. Iako je za veinu policija normalno to da bude zadrana
jasna hijerarhijska struktura, naglasak stavljen iskljuivo na vertikalne linije odgovornosti, koje idu prema nekoliko donosilaca
odluka na vrhu piramide, spreava razvoj horizontalnih linija komunikacije i koordinacije razliitih organizacionih jedinica MUP, kao i
komunikacije i koordinacije ovih jedinica sa ostalim organima
dravne uprave. Ovo nije karakteristika samo MUP, ve i cele
dravne administracije u Srbiji. Ovo je verovatno posledica nedostatka dravnog konsenzusa povodom toga ta su prioriteti nacionalne
bezbednosne politike, kao i slabih kapaciteta dravne uprave.
Predstavnici drugih ministarstava pohvalili su MUP da je sada znat13

lan 24 Zakona o policiji predvia to da se imenovanje vri na preporuku direktora policije http://www.parlament.sr.gov.yu/content/cir/akta/akta_
detalji.asp?Id=296&t=Z#.
14 Nalaz i definicija pojma mikromenadmenta preuzete su iz: Downes
(2004:45): Mikromenadment (rukovoenje na nivou detalja) predstavlja nesposobnost da se dovoljno ovlaenja prenese na nie elemente u organizacionoj
strukturi.

72

no vie otvoren za saradnju nego to je to bio u periodu

nedemokratske vladavine devedesetih godina. U isto vreme, kritikovali su MUP da reaguje samo na zahtev drugih ministarstava i da retko aktivno trai uspostavljanje partnerstva s drugim
organima u dravnoj administraciji, kao i sa organizacijama
graanskog drutva.
Veina intervjuisanih pripadnika MUP istakla je potrebu da,
nakon est godina od poetka reformi, bude razvijena strategija
razvoja na nivou celog ministarstva. Oni oekuju da e donoenje
ovakve strategije umanjiti neizvesnost i dati smernice za koordinirani
razvoj svih organizacionih jedinica. Najvea podrka politiara
potrebna je za obezbeivanje resursa neophodnih za izradu i usvajanje stratekog okvira reforme policije odmah po usvajanju
Nacionalne strategije bezbednosti. To bi stvorilo osnovu za usaglaavanje ve izraenih pojedinanih strategija i za racionalniju upotrebu resursa i pojasnilo to koji su prioriteti reforme policije u narednom periodu koji obuhvata od tri do pet godina.

Reforma policije na pola puta

Moemo zakljuiti to da je policija u Srbiji prevalila znaajan
put u periodu od 2000. godine do sada, kao i da su postavljene
osnove nove demokratske policije koja e biti u slubi graana.
Takoe, moemo rei da je, po ugledu na model koji je izradio britanski naunik Tim Edmunds, uspeno okonana prva generacija
reformi u policiji. Prva generacija reformi podrazumeva uspostavljanje mehanizma za sprovoenje civilne kontrole nad policijom i
usvajanje bazinog zakonskog okvira za ovu oblast. Policija u Srbiji
ula je u drugu fazu konsolidaciju reformi, tokom koje je formalne
reforme neophodno internalizovati u sistem. Druga generacija reformi kao cilj ima konsolidaciju prethodno ostvarenih reformi i efektivno i efikasno funkcionisanje institucija i procedura uz trokove
koji omoguavaju odrivi razvoj i drave i drutva (Edmunds,
2003:16). Da bi to bilo ostvareno neophodno je da budu smanjene
mogunosti politizacije policijskog rada, a efikasnost upravljanja
poveana unapreenjem sistema rukovoenja ljudskim resursima i
finansijama u skladu s glavnim smerovima reforme dravne uprave.
Zatim, neophodno je da to pre bude donesena srednjorona
Strategija razvoja MUP, koja bi pojasnila to koji su prioriteti reforme
policije u narednom periodu koji obuhvata od tri do pet godina.
Pored novih sistema, neophodno je u praksi potvrditi i opredeljenje
za dalju demokratizaciju policije uveavanjem i praktikovanjem

73

unutranje kontrole, uvoenjem principa rada policije u lokalnoj

zajednici i internalizacijom nove policijske kulture u novom sistemu
policijskog obrazovanja i obuke. I na kraju, vano je i to da naa
policija nastavi da se otvara, kako na domaem planu intezivnijom
saradnjom sa drugim delovima dravne uprave i udruenjima
graana, tako i na meunarodnom planu inteziviranjem procesa
evropskih integracija i adekvatnom raspodelom sredstava koji e biti
utroeni za ostvarivanje ove svrhe.

Literatura:
1.

Baki, B. i Gaji, N. (2006), Police Reform in Serbia-Five Years Later, The

British Defence Academys Conflict Research Centre, str. 29. Dostupno na:
www.defac.ac.uk/colleges/csrc/document-listings/balkan/06(21)BB.pdf

2.

Bakic, B. i Gajic. N. (2007), Police Reform in the Republic of Serbia, u:

Ebnother, A., Fluri, P. and Jurekovic, P. (eds.), Security Sector Governance
in the Western Balkans: Self-Assessment Studies on Defence, Intelligence,
Police and Border Management Reform (Geneva: DCAF)

3.

Edmunds, T. (2003) Security sector reform: concepts and implementation,

in Germann, W. N. and Edmunds, T. (eds.) Towards Security Sector Reform
in Post Cold War Europe: A Framework for Assessment
(DCAF / BICC), pp.1125

4.

FOS i Evropski pokret u Srbiji, (2006), IPA Vodi kroz instrument za pretpristupnu pomo 20072013. Dostupan na: www.evropa.sr.gov.yu/
Evropa/Documents/EvropaDocuments/IPA.pdf

5.

Keetovi, . i Davidovi, D. (2006), Policing in Serbia-Challenges and

Developments, u: Meko, G. i Dobovek, B., Policing in CEE Past, Present
and Futures (Ljubljana: The Faculty of Criminal Justice and Security)

6.

Lawday, D. (2000), Policing in France and Britain - Restoring Confidence

Locally and Nationally [izvetaj sa seminara Franko-Britanskog saveta
odranog u Londonu 89. novembra 2000. godine]. Dostupno na:
www.francobritishcouncil.org.uk/showdetails.php?pub_id=33

7.

Monk, R. (2001), Rad policije u SRJ, (Misija OEBS u SRJ)

8.

Peers, S. (2000), The EU Justice and Home Affairs Law, (Harlow:

Longman)

74

III SESIJA

REFORMA
BEZBEDNOSNO-OBAVETAJNIH
SLUBI

Rade Bulatovi1
REFORMA SISTEMA BEZBEDNOSTI U SRBIJI
DOSTIGNUA I PERSPEKTIVE
Sistem bezbednosti u Republici Srbiji sastoji se, trenutno, od nekoliko segmenata koji deluju manje-vie nezavisno i koji su se u prethodnom periodu razvijali, praktino, samo u sopstvenim okvirima,
nastojei da se, sa manje ili vie uspeha, prilagode razvoju politikih
procesa u zemlji. Kada je u pitanju reforma sektora nacionalne bezbednosti, prvi korak uinjen je izdvajanjem ovog segmenta iz Ministarstva unutranjih poslova 2002. godine i formiranjem BIA, iji su
osnovi delovanja regulisani posebnim zakonom. Nakon formiranja
agencije poelo je prilagoavanje uslovima samostalnog delovanja.
Jasno se pokazala potreba da ona dalje bude transformisana, pre
svega, na planu dostizanja profesionalnih i demokratskih standarda
uobiajenih u savremenom svetu, ali i na planu suoavanja sa sopstvenom prolou i odreivanja mesta i uloga u budunosti.
U tom smislu, paralelno se odvijalo vie procesa.
- U okviru reavanja pitanja koja su bila vana za dalju demokratizaciju drutva, kao i u okviru oslobaanja Agencije od balasta
prolosti, zapoeto je reavanje problema i otvaranje dosijea, te su, u
skladu sa odredbama Zakona o kulturnim dobrima, Arhivu Srbije
predata dosijea voena o pojedinim licima zbog njihovih politikih i
ideolokih opredeljenja.
- Pitanje ostvarivanja efikasne kontrole rada reavano je na nekoliko nivoa: unapreeivanjem saradnje sa Odborom za bezbednost,
sprovoenjem organizovanih reenja, uvoenjem unutranje kontrole, kao i uvoenjem budetske unutranje kontrole. Radilo se i na
predlogu novog Zakona o Agenciji, u kome bi, prvi put do sada, bile predviene odredbe koje su ranije iskljuivo bile regulisane podzakonskim aktima, nedostupnim iroj javnosti. Takoe, predloeno je
1

Autor je direktor Bezbednosno-informativne agencije Republike Srbije

77

sveobuhvatno i precizno reavanje pitanja kontrole rada ove agencije na vie nivoa.
- Veoma vaan aspekt unapreenja rada bio je usmeren i ka
stvaranju uslova za efikasno sprovoenje poslova bezbednosti. U tu
svrhu Agencija je izradila Nacrt predloga zakona o zatiti tajnih podataka, koji je predat Vladi Srbije u nadlenost.
- Takoe, radi obezbeivanja uslova za efikasniji rad, promenjena je i maksimalno pojednostavljena unutranja organizacija agencije. Smanjen je broj organizacionih jedinica, te su one sada formirane
u odnosu na problemsku opredeljenost. Ukinut je vei broj rukovodeih radnih mesta, a povean broj neposrednih izvrilaca, i to
uglavnom u delu operative. Poslovi su funkcionalno povezani, a materijalni i tehniki resursi na nov nain objedinjeni.
- U periodu formiranja Agencije izvrena je i znaajna kadrovska obnova, odnosno u periodu od 2002. godine do danas promenjena je jedna treina njenog operativnog sastava.
U narednom periodu je, kada govorimo o novom sistemu bezbednosti, neophodno reiti vie pitanja od kojih kao najvanija izdvajamo: donoenje pravnog okvira (novi Ustav i Strategija nacionalne bezbednosti, kao i posebni zakoni koji to prate), identifikovanje sadanjih i buduih bezbednosnih pretnji dravi Srbiji, definisanje svih operativnih segmenata bezbednosti i precizno odreivanje
njihovih nadlenosti i ovlaenja, formiranje tela koje e na dravnom nivou rukovoditi, koordinirati i usmeravati rad sektora bezbednosti, kao i stvaranje efikasnog sistema kontrole, koji e imati jasno
definisana prava i obaveze kako tela za kontrolu, tako i subjekata
bezbednosti. Realizacija novog modela sistema bezbednosti nee biti
lak zadatak i zahtevae sigurno ozbiljnije rezove u pojedinim postojeim bezbednosnim segmentima. Zbog toga, novi sistem mora biti
rezultat zajednikog rada svih relevantnih inilaca, pre svega, predstavnika najviih dravnih organa i slubi bezbednosti, ali i naunih
radnika i predstavnika nevladinog sektora. Od velikog su znaaja za
ovaj proces i iskustva drugih zemalja koje su ovo pitanje reile u skladu sa svojim potrebama. Samo je na taj nain, ako svako iz svog domena bude dao svoj konstruktivan prilog, mogue pronai najefikasnije reenje za stvaranje i funkcionisanje novog sistema bezbednosti
Republike Srbije. Istina je da idealan model ne postoji, kao to je istina i to da na ovom planu malo ta novo moe biti pronaeno. Takoe, istina je da je neophodno poeti sa radom kako bi ovaj posao u
jednom trenutku bio na zadovoljavajui nain priveden kraju.

78

Svetko Kova1
REFORMA OBAVETAJNO-BEZBEDNOSNIH
SLUBI U SRBIJI
U okviru reforme sektora bezbednosti u Srbiji, poseban znaaj ima reforma obavetajno-bezbednosnih slubi. Mnogi sa pravom smatraju da postoji velika verovatnoa da su, ukoliko su u
ovom segmentu izvrene sutinske reforme, takve reforme izvrene i u celom sektoru bezbednosti. Zbog toga tokom ovog procesa esto postavljamo pitanje ta bi trebalo uraditi pa da svi budu
saglasni sa tim da su bezbednosne slube zaista reformisane. Takoe, dilema nastaje i oko toga ko treba da bude nosilac tih reformi, poto slube ne mogu same sebe reformisati. Ova reforma
podrazumeva znaajne promene ne samo u okviru slubi, nego i
izvan njih, a posebno u delu koji se odnosi na upravljanje i koordinaciju tim slubama, kao i na deliminu kontrolu nad njima.
Ako bismo analizirali to ta je uraeno u poslednjih est godina,
dakle, od demokratskih promena u Srbiji do danas, mogli bismo
rei da smo delimino zadovoljni time to je neto uraeno, ali da
smo jo daleko od postavljenog cilja. Kada su u pitanju reforme
vojnih slubi, planirano je da taj proces traje deset godina, odnosno od 2000. do 2010. godine.
Prvi korak u reformama slubi predstavlja definisanje politike nacionalne bezbednosti, odnosno kreiranje bezbednosne politike, to podrazumeva definisanje koncepta i modela bezbednosti, bezbednosnih strategija i odgovarajuih doktrina. U vreme
postojanja dravne zajednice, bezbednost je, kao funkcija, bila u
nadlenosti drava lanica, dok je odbrana, jedan njen deo, bila
u nadlenosti dravne zajednice. Slina situacija bila je i sa obavetajno-bezbednosnim slubama, od kojih su neke bile na nivou
1

Autor je naelnik Vojno-bezbednosne agencije Ministarstva odbrane

Republike Srbije

79

dravne zajednice, a neke na nivou drava lanica. One meusobno nisu koordinirale rad, niti su saraivale, pa je u takvim
uslovima teko mogao biti uspostavljen obavetajno-bezbednosni
sistem koji bi imao svoju realnu funkciju. Raspadom Dravne zajednice SCG, Srbija je bila suoena sa potrebom stvaranja nove
politike nacionalne bezbednosti, kao i sa potrebom formiranja
potpuno novog obavetano-bezbednosnog sistema. Konkretne
aktivnosti na tom planu podrazumevaju donoenje novog
Ustava i strategije nacionalne bezbednosti, iji je nacrt ve uraen. Strategija nacionalne bezbednosti, pored ostalog, definie
osnovna pitanja funkcionisanja obavetano-bezbednosnog sistema, a posebno pitanja upravljanja tim sistemom, koordinacije u okviru njega i kontrole nad njim. Potpuno zaokruivanje
Strategijskog okvira podrazumeva donoenje Strategije odbrane, strategijskog pregleda odbrane i vojne doktrine. Do sada su
uraeni nacrti svih ovih dokumenata i sada ekaju skuptinsku
proceduru za usvajanje.
Drugi znaajan korak u reformi sistema bezbednosti, pa i u
reformi slubi, predstavlja pretvaranje strategijskog doktrinarnog okvira u normativni okvir. Ovo je posebno znaajno za vojne slube bezbednosti. Naime, osnovu njihovog rada ini Zakon
o slubama bezbednosti iz 2002. godine, koji je donet jo u vreme postojanja SRJ i koji se nije uklapao ni u pravni i politiki
ambijent dravne zajednice, a pogotovo se ne uklapa u pravni i
politiki ambijent Republike Srbije. Bez obzira na to, Zakon je
stvorio uslove za otpoinjanje sutinskih reformi u slubi bezbednosti. Na osnovu njega, vojne slube bezbednosti izdvojene su iz
Generaltaba i potinjene ministru odbrane. Slubama su oduzeta policijska ovlaenja, a u vojnoj slubi bezbednosti razdvojene
su vojno-policijska i kontraobavetajna funkcija. Poseban njegov
znaaj je u tome to mere kojima se privremeno ograniavaju
ljudska prava i slobode mogu biti primenjivane iskljuivo po odluci suda, a ne kao to je to bio sluaj u ranijem periodu kada su
mogle biti primenjivane po odluci ministra odbrane, odnosno naelnika Generaltaba. Velika novina u ovom Zakonu bila je i to
to su bili dobro razraeni mehanizmi nadzora i demokratske
kontrole, koji, naalost, nisu dobro funkcionisali u praksi, to je
verovatno bilo vezano za probleme funkcionisanja Dravne zajednice. Kao to je poznato, Komisija za kontrolu slubi esto nije imala kvorum, a Generalni inspektor nikada nije ni imenovan.
Mehanizmi nadzora i kontrole daju slubama sigurnost i legiti-

80

mitet u radu i na neki nain verifikuju kvalitet i nivo izvrenih reformi. Zbog toga je neophodno da ti mehanizmi to pre budu
ureeni, kao i da to pre zaive u praksi.
U normativnoj oblasti reformi slubi poseban znaaj imaju
pokuaji ostvarivanja diskontinuiteta, odnosno pokuaji raskida
sa prolou, kao i reavanje problema iz prolosti koji najee
optereuju slube. Jedan od prvih koraka je donoenje Zakona o
dosijeima i Zakona o arhivskoj grai. Iako je u Zakonu o slubama bezbednosti iz jula 2002. godine u jednom lanu precizirano
da e u roku od 60 dana biti donet novi zakon koji e regulisati
nain postupanja sa dokumentacijom nastalom pre jula 2002.
godine, to jo uvek, naalost, nije uraeno. Zahvaljujui velikom
angaovanju misije OEBS u Beogradu, kao i nekih nevladinih organizacija, uinjeno je mnogo u izuavanju iskustava drugih zemalja, pa je ak uraeno i nekoliko verzija nacrta zakona o dosijeima, ali i pored toga taj zakon nije donet. Dakle, ovo su elementi reformi slubi bezbednosti koji se odvijaju izvan slubi i na koji one nemaju veliki uticaj, ali koji su od velikog znaaja za reforme unutar slubi. Bez obzira na postojanje nekih ocena da se slube bezbednosti, zbog nasleene zatvorenosti ili zbog bilo kog
drugog razloga, suprotstavljaju reformama i da ih izbegavaju,
smatram da su istinite reforme slubi upravo u njihovom interesu. Ukoliko je obavetajno-bezbednosni sistem ureen i ukoliko
su u okviru njega utvrena ovlaenja i odgovornosti svake slube, ukoliko je jasno to ko i na koji nain njima upravlja, odnosno ko koordinira njihov rad, u potpunosti je iskljuena ili je
znatno smanjena mogunost zloupotreba. Naravno, zato su potrebni jaki mehanizmi unutranje i spoljne kontrole.
U okviru Tima za reformu sistema odbrane formiran je poseban Tim za reformu obavetajno-bezbednosnog sistema u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije. U njemu funkcionie i radni sto
broj 13, koji je formiran u okviru Grupe SrbijaNATO za reformu odbrane. Planirano je da do kraja godine budu definisane
nadlenosti, zadaci i ovlaenja svih delova ovog sistema, koji ine Vojno-obavetajna agencija, Vojno-bezbednosna agencija,
Obavetajno-izviaka uprava G2 i vojna policija. Nakon toga,
bie definisano i njegovo mesto u obavetajno-bezbednosnom sistemu Republike Srbije. Poto je ovaj tim uestvovao u izradi
strategijsko-doktrinarnih dokumenata, planirano je da u narednoj godini uestvuje i u donoenju zakona, a pre svega u donoenju Zakona o obavetajno-bezbednosnim slubama Republike

81

Srbije. Jedno od znaajnih pitanja koje se javljalo tokom rada tima ticalo se odnosa izmeu obavetajne i bezbednosne komponente, odnosno ticalo se toga da li dosadanje dve agencije, vojno-obavetajnu i vojno-bezbednosnu, treba spojiti u jednu agenciju ili situaciju treba ostaviti onakvom kakva je sada. Karakteristika vojnih i nevojnih pretnji, njihov transnacionalni karakter i
povezanost upuuju na potrebu integrisanja obavetajne i bezbednosne komponente, to je, inae, zastupljeno u veini zemalja
ija smo iskustva analizirali. Eventualno formiranje jedinstvene
vojne obavetajno-bezbednosne agencije bilo bi mogue izvesti
nakon donoenja Zakona o slubama bezbednosti Republike Srbije, a kasnije bi bilo ostvareno postepenim spajanjem njihovih
elemenata po razraenom modelu u kome bi bilo naznaeno kako to treba izvesti. Ova promena bi se verovatno mogla dogoditi u u periodu od 2008. do 2010. godine.
Najvaniji resurs svake slube predstavljaju kadrovi. Oni su
ujedno i najosetljiviji deo slube koji je, stoga, najtee menjati. U
reformi su posebno znaajna tri elementa razvoj, odnosno promena kadra, zatim njegovo kolovanje i usavravanje i, na kraju,
njegovo osposobljavanje. Postoje razliita shvatanja o promeni
kadra, i kreu se od mogunosti potpunog rasputanja slubi, tzv.
varijanta apsolutne nule, pa do mogunosti unoenja vrlo malih
promena. Kada je u pitanju Vojno-bezbednosna agencija, moemo konstatovati da je neto vie od 50% njenog sadanjeg kadra
u slubu primljeno posle 2002. godine. Od tog broja, najvie je
ljudi primljeno posle 2003. godine. Od 2001. do 2006. godine iz
Vojno-bezbednosne agencije je, po raznim osnovama, otputeno
oko 360 pripadnika, meu kojima je najvie bilo oficira (oko
260). Planirana su znatna smanjenja kadra u 2007. godini, i to
prvenstveno kadra sa srednjom strunom spremom. Oko 14%
pripadnika Vojno-bezbednosne agencije starosti je do trideset godina, a 52% ima izmeu 30 i 40 godina. Reforma kadra podrazumeva njegovo kolovanje, usavravanje, odnosno osposobljavanje za rad u novim uslovima. Trenutno je sa srednjom strunom spremom 38% kadra, to je veoma mnogo. Sa viom kolom je 6%, to e, takoe, biti potpuno iskljueno, a sa visokom
37%. Na raznim oblicima postdiplomskog usavravanja je 19%,
od ega 13% na vojnim, a 6% na civilnim fakultetima. Oko 22%
pripadnika ima zavren kurs stranih jezika, a od toga je njih 8%
zavrilo drugi nivo, to je nedovoljno. Takoe, nismo zadovoljnim brojem oficira koji su nastavili postdiplomske studije na fa-

82

kultetima, jer smo limitirani novanim sredstvima. Slina je situacija i sa kolovanjem i usavravanjem u inostranstvu.
I pored svih problema i tekoa sa kojima se suoavamo, vojne slube bezbednosti imaju jasnu viziju i detaljno razraenu dinamiku reformi. Da bi reforme bile nastavljene, neophodno je to
bre definisati strategijsko-doktrinarni okvir, odnosno doneti
strategiju nacionalne bezbednosti, strategiju odbrane, strategijski
pregled odbrane, kao i normativni okvir. Takoe, posebno je vano doneti Zakon o obavetajno-bezbednosnim slubama Republike Srbije, Zakon o odbrani, Zakon o vojsci, Zakon o zatiti informacija, Zakon o dosijeima i druge podzakonske akte koji preciznije reguliu ovu materiju. Do kraja 2006. godine bie definisan obavetajno-bezbednosni sistem u Ministarstvu odbrane i
Vojsci, u prvoj polovini 2007. godine uestvovaemo u kreiranju
obavetajno-bezbednosnog sistema Republike Srbije, u drugoj
polovini 2007. godine uestvovaemo u donoenju Zakona o
obavetajno-bezbednosnim slubama Republike Srbije, a 2008.
godine e poeti implementacija tih dokumenata. Paralelno sa
ovim aktivnostima, nastaviemo reforme slube, koje se prvenstveno odnose na kadrove, metodologiju i na organizaciju.

83

Bogoljub Milosavljevi1
TOKOVI REFORME
BEZBEDNOSNO-OBAVETAJNIH
SLUBI U SRBIJI
Prijatno sam iznenaen izlaganjima dvojice naelnika naih
najvanijih slubi, iz kojih je vidljivo da oni prihvataju osnovne
reformske ideje za koje se zalagalo civilno drutvo u proteklih nekoliko godina. Ipak, u poziciji sam da iznesem neto drugaije
poglede na ovo pitanje, pre svega sa namerom da neke od reformskih ideja akcentujem i da ih moda postavim na jedan odreeniji nain.
Sloio bih se da je Srbija, prvi put posle gotovo 100 godina,
u poziciji da kreira svoj obavetajno-bezbednosni sistem. On e
biti kreiran tako da odgovara njenim potrebama i nee predstavljati, kao to je trenutno sluaj, nekakve zaostatke ranijih sistema koji su bili stvarani za jednu drugaiju zemlju i za drugaije
potrebe. Postojanje pet slubi, koliko ih sada ima, raunajui tu
i dve najvee (Vojno-bezbednosnu agenciju i Bezbednosno-informativnu agenciju Republike Srbije), predstavlja prvo pitanje sa
kojim se treba suoiti. Dakle, pitanje je da li je postojanje pet slubi ono to je realna mera i potreba Republike Srbije. Tu nam,
najpre, predstoji donoenje odluke o tome kakve to funkcije ove
slube treba da obavljaju. Za to je nuno doneti dugo oekivanu
i nedostajuu strategiju nacionalne bezbednosti, iz koje treba da
proizau funkcije i uloga buduih slubi. U organizacionom pogledu, potrebno je odluiti da li treba obrazovati jednu, dve ili vie slubi. Naa dosadanja iskustva pokazuju da pre svega moraju biti onemogueni meusobna konkurencija, preplitanja nadlenosti, meusobno uskraivanje podataka i sudaranja na terenu
na istim zadacima, zbog kojih je itava Srbija u proteklih est
1

Autor je redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union u

Beogradu

85

godina trpela posledice. Bilo je dosta rasipanja snaga i sredstava

i, svakako, loih rezultata koji su uticali na bezbednost Republike Srbije, kao i na neostvarivanje nekih od vitalnih ciljeva bezbednosti, koji su, pretpostavljam, bili prihvatljivi za sve slube.
Dakle, pozdravljam iskazanu spremnost da se krene od jedne takve opcije, te da bude izraena nacionalna strategija bezbednosti
i postignut dogovor o pripremanju jednog novog pravnog okvira
za delovanje slubi, kao i da, u tom procesu, konano bude pristupljeno sprovoenju istinske reforme slubi, koju smo oekivali ovih est godina.
Za proteklih est godina poneto je ipak uraeno. Ne bih rekao da je to bilo izgubljeno vreme. Ako nita drugo, u samim slubama je, kao to su obojica govornika izrekla, razvijena svest o
nunosti sprovoenja reformi. Mislim da je ta svest plod istinskog saznanja i da predstavlja veliki rezultat estogodinjeg zalaganja da se otpone sprovoenje reformi i da slube konano budu stavljene u okvire koji su nam nuni i potrebni. Pitanje je, naravno, da li je u tih est godina jedina prepreka reformama bila
injenica da su vojne slube bezbednosti bile u nadlenosti Dravne zajednice Srbija i Crna Gora, a ne u nadlenosti Srbije. Dakle, da li je to bio jedini uzrok koji je spreavao bolji tok i bolje
ishode reforme. ini mi se da je potpuno drugi faktor bio ograniavajui i da je doprineo tome da imamo slabe rezultate reforme, odnosno slabije rezultate od moguih.
To je pitanje koje je ovde samo pomenuto pitanje suoavanja sa prolou, sa nasleem slubi, sa onim to su slube u prethodnom periodu upisale u svoju istoriju, bilo sopstvenom voljom
ili voljom elnika prolih reima. ini mi se da je to pitanje koje
e, takoe, morati da bude razreeno pre poetka stvaranja novog pravnog okvira i nove organizacije slubi. Ako preko tog pitanja bude preeno bez odgovora, bojim se da e se ono uvek iznova pojavljivati i da e otvarati prostor za pojavu izvesnih
opravdanih sumnji kako kod domae, tako i kod meunarodne
javnosti. To e, pre svega, biti sumnje u kredibilitet formalno, ali
ne i sutinski reformisanih slubi. elim rei da reorganizacija
slubi bez suoavanja sa njihovom prolou ne vodi reformu u
dobrom smeru, jer bez suoavanja sa prolou, kao to sam ve
napomenuo, nee biti otklonjene sumnje domae i inostrane javnosti u nae slube.
Pomenuto je, s tim u vezi, da jedan deo tog loeg naslea
predstavlja postojanje dosijea, koje slube jo uvek imaju o velikom broju graana, neistomiljenika prolih reima. Znamo ka-

86

kva su uporedna iskustva sa tim, a znamo i ta je kod nas raeno. Tanije, neto je uraeno, ali to nije ono to je potrebno i poeljno. Dosijea su jo uvek tamo gde su i bila, odnosno u slubama. Nije obezbeeno da nezavisne parlamentarne institucije imaju kontrolu nad dosijeima, kao to je to uraeno u ekoj ili u
nekoj od drugih zemalja u tranziciji. Tano je da je jedan deo tih
dosijea vraen u istorijske arhive, ali ne mogu a da ne kaem da
se meni tu uvek javlja sumnja da li je vraeno ba ono to je trebalo da bude vraeno i da li je vraeno sve. Odnosno, pitam se
da li je to to je vraeno prethodno bilo selektovano, kako je vraeno, pod kojim uslovima i tako dalje.
Dodatno, Srbija je jedina od zemalja u regionu, raunajui
sve bive republike nekadanje Jugoslavije, koja je donela Zakon
o lustraciji. Taj Zakon nikada nismo ni pokuali da sprovedemo.
Pravnici kau da je to Zakon koji je mrtvo slovo na papiru. Za
njegovo sprovoenje oigledno nedostaje politika volja. Svestan
sam da bi lustracija bila preveliki zalogaj za ovo drutvo, kao i
krupan problem, ali moda bismo mogli probati da ga sprovedemo. Ako to ve ne elimo, onda bi bilo dobro rei da taj Zakon
ne elimo da sprovodimo, pa da ga onda stavimo van snage kako ne bi bio samo mrtvo slovo na papiru.
Jo jedno pitanje je, posebno u proteklih mesec-dva, bilo veoma aktuelno u pojedinim medijima. Ono se odnosi na to da li je postojee slube uopte mogue reformisati ili, umesto njih, treba stvarati potpuno nove slube. Mi smo to ovde, ali i u medijima moda
malo pogreno nazvali ekim modelom reavanja ovog pitanja,
imajui u vidu mogunost da, umesto da reformiemo slube, idemo na to da stvorimo potpuno nove slube i raspustimo postojee.
Nisam pristalica te ideje iz prostog razloga to situacija kod nas nije ista kao u nekim zemljama koje su bile prinuene da to urade. Pojedine bive socijalistike zemlje morale su da se odlue na takav korak da bi konano presekle veze slubi u svojim zemljama sa ranijim centralama koje su se nalazile u drugim zemljama. To kod nas,
ini mi se, ne predstavlja problem. Slaem se sa onima koji istiu da
bi jedan takav rez mogao predstavljati preveliki izazov i da bi mogao prouzrokovati poremeaj u ostvarivanju bezbednosnih interesa
Republike Srbije. On bi, takoe, otvorio i neke druge, poprilino
krupne probleme. Kao alternativu toj, nultoj opciji, u vidu imamo
izvestan model lustracije. Pitanje je moemo li u slubama, tokom
procesa njihove reforme, uiniti jedan pravi napor i iz njih odstraniti one ljude za koje izvesno znamo da su krili ljudska prava. Ti-

87

me se opet vraamo na pitanje postojanja dosijea i to je, ini mi se,

ono to je klju za reformu slubi.
Postoji jo jedno pitanje koje do sada nije dovoljno jasno naglaeno. Naime, mi smo tek sredinom 2002. godine prvi put u Zakonu imenovali nae slube i definisali njihove funkcije. One su sve do
tada, u pravnom pogledu, bile prave ilegalne tvorevine. Tek tada
one ulaze u zakonodavstvo, postaju slube koje se osnivaju Zakonom, koje su prepoznate kao pravni subjekti sa ovlaenjima i odgovornostima i koje postaju pravna kategorija. Tano je da zakonodavstvo iz 2002. godine, koje ine posebni zakoni o slubama bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije i o Bezbednosno-informativnoj agenciji, ima itav niz nedostataka, jer je raeno prvi put.
Meutim, tano je i to da ono prua izvesne osnove da bude nadograeno i unapreeno. Mislim da su odredbe u Zakonu o slubama
bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije dosta dobre, naroito
odredbe o mehanizmu parlamentarne kontrole. Prilikom njihove izrade ilo se za referentnim uporednim iskustvima, a htelo se sprovesti to da na elu Komisije parlamenta za kontrolu slubi bude predstavnik opozicije, odnosno poslanik iz redova opozicije. To je reenje koje se primenjuje u uporednom iskustvu i koje sam, zajedno sa
drugim kolegama, zagovarao. Tada su nam, dodue, iz samih slubi
skretali panju da se to moe pretvoriti u svoju suprotnost i zbilja
se to u praksi i dogodilo. Dakle, na ovom prostoru ne mora biti nikakva garancija dobre parlamentarne kontrole to to e predstavnik opozicije biti na elu Komisije za kontrolu slubi. Moe se desiti sasvim suprotno, odnosno moe se desiti da ta kontrola postane
potpuno neaktivna, da ne ivi i ne postoji, to se nama dogodilo i u
Odboru one bive Skuptine Dravne zajednice Srbija i Crna Gora,
a na neki nain i u Odboru za odbranu i bezbednost Narodne skuptine Republike Srbije. Inae, pomenuti Odbor Narodne skuptine
Republike Srbije nema ovlaenja da vri kontrolu Bezbednosno-informativne agencije, pa bi to pitanje bilo jedno od onih koje bi trebalo reiti u novom pravnom okviru za delovanje slubi.
To su neke od osnovnih ideja koje sam eleo da iznesem i sada bih hteo da zakljuim iznosei ocenu da proteklih est godina
ipak nije potpuno izgubljeno. Naravno, znam da je moglo puno
toga da bude uraeno, a da to nije bilo tako. Slube su pokazale
ono to smo i oekivali, a to je da su dovoljno mone da budu otporne na zahteve za sprovoenje reforme, a pogotovo da to mogu initi onda kada Vlada i Parlament nemaju jasne zahteve za njeno sprovoenje.

88

Petr Zeman1
POZITIVNI I/ILI NEGATIVNI UTICAJI
UKIDANJA NEKADANJIH SLUBI DRAVNE
BEZBEDNOSTI NEPOSREDNO POSLE
DEMOKRATSKIH PROMENA
Smatram da nisam kompetentan da dam bilo kakvu preporuku kada je u pitanju ova tema. Nisam strunjak za situaciju u Srbiji. Napomene koje iznosim ni u kom sluaju ne odraavaju zvanian stav eke Republike i ekog Ministarstva spoljnih poslova. Dvanaest godina radio sam u ekoj slubi dravne bezbednosti. Od 2001. godine, kada sam otiao iz Slube, bavim se teorijskim i akademskim prouavanjem bezbednosti. Spadam u mali broj onih koji su se ukljuili u javnu raspravu o onome to je u
mojoj zemlji postignuto tranzicijom slube bezbednosti. Pretpostavljam da sam zbog toga pozvan da uestvujem na ovoj konferenciji. Dozvolite mi, stoga, da naglasim da ovde iznosim lino
miljenje, koje bi trebalo shvatiti kao glasno razmiljanje o navedenoj temi.
Proces tranzicije, koji kree od autoritarnog reima (komunizam u naem delu sveta) i ide ka demokratiji, predstavlja teren na
koji smo uli nepripremljeni, a drugaije nije ni moglo biti. Mi ne
moemo u potpunosti shvatiti sadanju situaciju, odnosno onu
u kojoj ivimo. Samo istorijska distanca moe doneti potpunije
razumevanje sadanje epohe i dogaaja iji smo svedoci. Savremenici tranzicije esto ne mogu da prepoznaju njene najznaajnije prelomne trenutke (oni nisu prisutni u optoj svesti). Napadno insistiranje na diskontinuitetu esto je samo kamuflaa
za kontinuitet. Jadviga Stanikis nije bez razloga svoje delo nazvala Postkomunizam enigma u nastanku (1999).
1 Autor je bivi direktor Instituta za spoljne veze i informacije Republike eke

89

Tranzicijom politikih sistema i reima u demokratske bavili su

se mnogi istraivai, koji su napisali veliki broj studija o ovoj temi.
Ukoliko bismo tranziciju posmatrali samo iz perspektive efikasnosti organa uprave, mogli bismo videti da one zemlje koje u procesu
tranzicije zapoljavaju deo svojih starih elita pokazuju stabilniji razvoj. Birokrate, po sebi, nisu demokrate, ali imaju odreenu funkciju u obezbeivanju efikasnosti demokratija, piu Huan Lince i
Alfred Stepan u svom radu Problemi demokratija u tranziciji i
konsolidaciji (Jugoistona Evropa, Juna Amerika i postkomunistika Evropa), objavljenom 1996. godine. Ako na raspolaganju
nema drugih birokrata2, onda treba koristiti one koji postoje. Tom
stavu bih dodao i to da su slubenici slubi bezbednosti samo birokrate sui generis. Taj podatak nam, meutim, moe biti od koristi
samo u akademskom diskursu, jer niko ne eli da preuzme politiki rizik koji podrazumeva izlazak iz kabinetskih rasprava i uputanje u politiku ili medijsku javnu debatu.
Problem, meutim, predstavlja to to se uspeh i prihvaenost
procesa tranzicije u drutvu ne mere samo njihovim tehnokratskim
aspektima, odnosno ne mere samo efikasnou dravnog aparata.
Postoje i druge znaajne dimenzije dimenzije simbola. Neophodno je odvojiti se od prolosti i spreiti ponovnu zloupotrebu
aparata ne samo u realnosti, nego i u simbolinom smislu. Zato postoji potreba da se nekadanja praksa osudi, a moda ak i kazni.
Mogue je da je zahtev za dostizanje pravde i u nekim sluajevima za osvetu uzaludan, ali je svojstven ljudskoj prirodi. Ta injenica dovodi nas u veliku dilemu kada je u pitanju reforma obavetajnih slubi u drutvu u kome se demokratska klima tek stvara.
Naime, postavlja se pitanje da li je bolje prihvatiti i prilagoditi stari nasleeni aparat ili izgraditi slubu od poetka, sa potpuno novim osobljem.
Kao to je poznato, ne postoji nikakav meunarodni standard
kojim je preporuen ili propisan oblik sistema dravne bezbednosti
ili organizaciona forma njenih obavetajnih slubi. To se smatra suverenim pravom svake zemlje. Obavetajni sistemi u pojedinim zemljama to nam je takoe poznato znatno se razlikuju od drave do drave.
Meutim, ipak postoje neke preporuke koje nazivamo najbolja
praksa. One se, s vremena na vreme, diskretno upuuju diplomatskim kanalima. Isto tako, postoje i preporuke meunarodne zajed2

Re birokrata upotrebljavam u strogo neutralnom smislu, odnosno u smislu koji ova re ima u drutvenim naukama.

90

nice i ugledne zajednice politikih nauka (studije bezbednosti, u

ovom sluaju, ubrajam u politike nauke). U tom kontekstu moram
da istaknem izvanredan i uticajan istraivaki rad enevskog trusta
mozgova Centra za demokratsku kontrolu oruanih snaga
(DCAF), kao i radove koje je ovaj Centar objavio od 2002. godine.
Naalost, na poetku tranzicije u ekoj nismo imali mogunost da
koristimo te temeljne istraivake radove.
Ovom prilikom neu analizirati kljune uslove, kao to su civilno rukovoenje i demokratska kontrola oruanih snaga i celokupnog sektora bezbednosti, politika nepristrasnost, zakonom
utvren mandat slubi bezbednosti i njihova nezavisna parlamentarna ili slina spoljna kontrola. To su postali standardi koji
su dobro poznati.
Osim ve pomenute i relativno veliki produkcije DCAF, ne postoji mnogo studija koje se izriito bave reformom obavetajnih slubi. Dozvolite mi da pomenem neke od njih veoma relevantnu
knjigu Kirana Vilijamsa i Denisa Deletanta Bezbednosno obavetajne slube u novim demokratijama: eka Republika, Slovaka i Rumunija (Security Intelligence Services in New Democracies: The
Czech Republic, Slovakia and Romania), objavljenu 2001. godine,
kao i studiju Larija L. Votsa Reforma obavetajnih slubi u demokratijama u nastanku (Intelligence Reform in Europes Emerging
Democracies, Studies In Intelligence, Vol. 48, No. 1, 2004).
Saglasan sam sa optim stavovima i zakljucima oba autora,
bez obzira na to to oni situaciju posmatraju sa britanskog i amerikog stanovita. eleo bih samo da ukaem na to da su odreeni
podaci o ehoslovakoj i ekoj Republici preuzeti iz sekundarnih
izvora i da ih stoga ne moemo smatrati u potpunosti valjanim.
Vots, na primer, navodi pogrene podatke o procentu biveg osoblja
StB, koje je ostalo da radi u mojoj nekadanjoj slubi (ZSI), te
ovom prilikom moram odluno da ih opovrgnem.
Dozvolite mi da se vratim navedenoj osnovnoj dilemi koja se javlja povodom pitanja da li treba preuzeti i prilagoditi postojee osoblje ili treba izgraditi slubu od poetka, sa potpuno novim ljudima.
Pokuau ukratko da navedem (ne da detaljno analiziram) prednosti i nepogodnosti oba reenja:
1) krenuti od nule, odnosno izgraditi novu slubu od poetka
2) zadrati deo nasleenog osoblja, s izuzetkom najneprihvatljivijih elemenata.
Prvo reenje je, koliko je meni poznato, primenjeno samo u baltikim zemljama. Najvei broj postkomunistikih zemalja je, meu-

91

tim, izabrao kompromis kojim je spojio ove dve krajnosti. eka

Republika ili bar njene civilne slube odluila se, na primer, za
reenje koje je slino reenju poetak od nule, ali ne u potpunosti. Ta promena izvedena je u vie faza, na evolutivan nain, ali uz
odreene skokove.
Prilikom primene prvog reenja postoji opasnost da se otputeno osoblje obavetajnih slubi ukljui u nelegalne, pa ak i u subverzivne aktivnosti. Novoformirane slube bezbednosti, koje nemaju dovoljno iskustva, nee u tom trenutku biti sposobne da odgovore na takav izazov. Osim toga, novajlije nee moi efikasno da se izbore ni sa drugim negativnim sporednim efektima liberalizacije
kada je naizgled sve dozvoljeno. Ne samo da je mogue da e se
pojaviti razni oblici organizovanog kriminala, ve se moe desiti da
oive i davno potisnuta oseanja ozlojeenosti i nepravde, to bi
moglo dovesti do rasta ekstremizma.
Moglo bi se dogoditi i da otputeni slubenici budu indiskretni
i da organizuju to da informacije iz tajnih arhiva bive slube procure, to bi dovelo do skandala i destabilizacije politike klime.
Otputeno osoblje koje se osea kao da je uhvaeno u klopku i koje je stoga ogoreno, moe se tajno prikljuiti opskurnim politikim
grupama i stvoriti paralelne tajne slube.
Prednost koju podrazumeva zadravanje bivih (iako moda
preimenovanih) institucija s velikim brojem nasleenog personala
ogleda se u mogunosti relativno brze profesionalne preorijentacije
na odbranu od novih opasnosti.
Meutim, neophodno je da se na elo takvih preimenovanih
slubi postave ljudi od poverenja i da se intenzivno radi na prevaspitanju njihovog osoblja. Neophodno je eliminisati stav mi smo
posebna vrsta ljudi. Likovi kao to je Luka Laban u filmu Profesionalac Duana Kovaevia moraju izazvati nae gnuanje, a ne divljenje.
Meutim, politika scena je u periodu tranzicije esto nestabilna. Ono to je jue obeano i prihvaeno ne mora vaiti i sutra. eleo bih da podvuem da inioci koji odreuju demokratsku reformu obavetajnih slubi ne proistiu ni iz kakvog potencijalnog stranog politikog pritiska, ve iz uslova koji postoje na unutranjoj politikoj sceni.
Mogue je da e scenariji tranzicije usvojeni u sveoj postrevolucionarnoj situaciji brzo doi na udar kritike javnosti. U drutvu moe doi do rasta nezadovoljstva i oseanja osujeenosti
zbog injenice da svetla budunost ne dolazi oekivanom brzinom. Takva oseanja se vrlo brzo artikuliu kako u politici, tako
i u masovnim medijima. Gnev i razoaranje mogu pogoditi i nove

92

efove slubi bezbednosti. Situacija u izrastajuim demokratijama

moe biti jo sloenija zbog postojanja opasne tendencije da obavetajne slube budu politizovane, odnosno zbog postojanja pokuaja da one tenje budu vezane za odreene politike partije.
Problem ponovnog postavljanja pitanja angaovanja nekadanjih slubenika, po mom miljenju, ilustruju primeri bar etiri zemlje Viegradske grupe, u kojima je odlazak ovih ljudi vie puta
zahtevan. Takvi zahtevi mogu dovesti ak i do donoenja iznuenih
zakasnelih reenja. Slovaka sluba SIS se tek 2004. godine naglo
oslobodila onog osoblja koje je radilo u bivem komunistikom reimu. Bilo bi mnogo mudrije da je to uinjeno postepeno postupkom koji bi, trajao, recimo, tri godine.
Meutim, ima i drugih sluajeva, ija bih reenja nediplomatski
nazvao arogantno zanemarena reenja. To bi, ukoliko je iole taan bar deo onoga o emu trenutno pie poljska tampa, mogao biti sluaj WSI u Poljskoj.
Naknadno otputanje osoblja nekadanje slube (zakasnela
opcija poetka od nule) ne samo da dovodi do neefikasnosti rada
organizacije, ve predstavlja i znaajan moralni i psiholoki problem. Novi slubenici radili su i sluili svojoj zemlji zajedno sa
starim slubenicima oko deset godina, pa su se u mnogo sluajeva izmeu njih stvorili i lini, a ne samo profesionalni odnosi. Pitanje je, stoga, kako objasniti ljudima da je takvo reenje pravedno i
kako se oni mogu identifikovati sa njim.
Lino sam pristalica evolutivnih i postepenih promena i reavanja problema korak po korak, (ukljuujui u to i personalna pitanja). Slube bezbednosti su osetljivi organizmi i trebalo bi ih tako i
tretirati. Ipak, da sam unapred znao kakve e sve komplikacije izazvati dugi proces tranzicije, moda bih se odluio za opciju ako ve
mora da boli, neka zaboli sada i jednom zauvek.
Jednom sam napisao kratak esej, koji sam zavrio hipotetikim
razmiljanjem zasnovanim na pretpostavci da posedujem vremeplov i da se pomou njega mogu vratiti u prolost. Zapitao sam se
koja bih iskustva preneo svojim kolegama kada bih se vratio u
1990. godinu. Moja poruka koja, napominjem, odraava moje
miljenje i koju ne treba shvatiti kao nadmeno pridikovanje bila
bi saeta u sledeih deset taaka:
1. Tranzicija obavetajnih slubi je skup i dugotrajan proces
koji ne moe biti sproveden bez bolnih greaka.
2. Bilo bi korisno da nekoliko pojedinaca na odgovarajui
nain bude unapred obueno za obavljanje odreenih
poslova rukovoenja, koordinacije i koncipiranja novih
slubi u demokratiji.

93

3. Potencijalni rukovodilac slube bezbednosti trebalo bi da

bude linost koja nema ekstreman ideoloki poloaj ni u
jednom delu politikog spektra.
4. Neophodno je prouiti strane sisteme, i to celovito, a ne
povrno. Svako reenje koje se primenjuje u inostranstvu
proisteklo je iz odreenih istorijskih uslova i praktino ni
u jednom sluaju ne predstavlja rezultat racionalnog razmatranja. Povrno znanje nije dovoljno, nevolje se kriju u
detaljima.
5. Staru slubu bezbednosti definitivno treba ukloniti brzo
nakon promene vlasti. Njene slubenike, meutim, ne bi
trebalo dovesti u beznadean ekonomski poloaj. Arhivi
stare slube bezbednosti moraju biti paljivo zatieni.
Pristup odreenim delovima stare slube bezbednosti trebalo bi da bude drugaiji, jer su neki od njih radili ono to
e raditi i novi.
6. Tamo gde je dolo do pada diktatorskog reima, ini se da
najbolje reenje predstavlja ideja o izgradnji potpuno nove slube. Meutim, to se u najranijoj fazi ne moe izvesti bez dela biveg osoblja. Tim ljudima moe biti obeana, na primer, petogodinja zatita. Oni bi u tom periodu
bili zamenjeni novim osobljem i dobili bi dobru naknadu.
Drava bi, naravno, trebalo da im garantuje to da e ispuniti dato obeanje.
7. Neophodno je, u to kraem roku, uspostaviti komunikaciju sa novim politikim elitama i objasniti im svrhu slube
bezbednosti. Nove politike elite bi to pre trebalo da odrede zadatke i granice aktivnosti slubi bezbednosti.
8. Posle poetne faze ruenja starih i brze izgradnje novih
slubi (to ne bi trebalo da traje due od godinu ili dve)
bilo bi dobro uspostaviti komunikaciju sa javnou i
medijima.
9. Vano je sprovoditi intenzivnu, ali pametnu politiku regrutacije i obrazovanja novog mladog osoblja.
10.Direktori obavetajnih slubi koji su na taj poloaj imenovani neposredno posle demokratske revolucije trebalo bi da razmisle o tome da pravovremeno daju ostavku. Njih bi postepeno po mogustvu sredinom izbornog mandata trebalo zameniti novim profesionalnim
kadrovima.

94

IV SESIJA

REFORMA
PARAPOLICIJSKIH
SNAGA

Dejan Carevi1
REFORMA CARINSKE SLUBE
U SRBIJI
Smatramo da su vie nego poeljni uestaliji kontakti predstavnika svih dravnih organa i ostalih subjekata koji se bave
pitanjima bezbednosti kako bi, izmeu ostalog, bila stvorena
navika meusobne komunikacije i kako bi ona bila podignuta
na kvalitativno vii nivo. Na taj nain, sebi dajemo ansu da,
razmenom iskustava, maksimalno iskoristimo potencijale kojima raspolaemo.
Osnovni zadatak carinske slube je da omogui brz protok
robe i putnika, uz smanjenje trokova tog prometa i uz punu efikasnost i efektivnost kontrole, odnosno otkrivanja i suzbijanja
carinskih i drugih delikata, a posebno terorizma, organizovanog
kriminala i korupcije. Time se, izmeu ostalog, stvaraju i neophodni preduslovi za postojanje bezbednog socijalno-privrednog
ambijenta u zemlji, a potom i za ukljuivanje zemlje u evropske i
svetske integracije. Pred carinu su, naizgled, postavljena dva kontradiktorna zahteva. S jedne strane, ona treba da obezbedi ubrzan protok robe i putnika, a s druge, treba da intenzivira otkrivanje pojava prekograninog kriminala. Pogotovo treba da radi
na otkrivanju njegovih najteih oblika koji mogu imati nesagledive posledice po ljudske ivote i materijalna dobra, a za koje je
meunarodna zajednica nedvosmisleno zainteresovana. Dakle,
posmatrano u svetlu aktuelnih kretanja na globalnom nivou, carina nema vie samo tradicionalnu fiskalnu ulogu i ulogu zatite domaeg trita i ekonomije, ve postaje veoma znaajan faktor u oblasti bezbednosne zatite ire drutvene zajednice. Ovo
je logina posledica eskalacije modernih pojavnih oblika terorizma i organizovanog kriminala, koji su odavno napustili granice
1

Autor je naelnik Odeljenja za unutranju kontrolu Uprave carine

Ministarstva finansija Republike Srbije

97

nacionalnog. Pri tome, oni su u materijalnom i organizacionom smislu ojaali do te mere da ih svi meunarodni relevantni faktori ocenjuju kao najveu opasnost po osnovne civilizacijske tekovine.
Kada je u pitanju osnovni zadatak carine, potrebno je istai da
to to smo se opredelili za ubrzavanje prometa ni u kom sluaju ne
ometa kvalitet kontrole koju vrimo, ve nam stvara obavezu da primenjujemo i razvijamo neke druge instrumente pomou kojih emo
efikasnije postii zadate ciljeve. To su, pre svega, sistem ranog obavetavanja, zatim analiza rizika koja treba da nas opredeli za detaljni pregled upravo najrizinijih kategorija poiljki i, na kraju, naknadna kontrola koja nam omoguava efikasan operativan rad u
dubini teritorije. Ovo je ve deo koji podsea na obavetajni i policijski rad, pa zahteva ono to uz to ide ovlaenja. Ljudi iz operative esto kritikuju zakonodavca i njegova reenja odreenih pitanja.
Nije neskromno rei da smo u veini sluajeva u pravu, jer imamo
priliku da to u praksi neprestano proveravamo. U ovom sluaju moram da konstatujem da nam je sa aspekta pozitivnog zakonodavstva
omogueno da napravimo taj prvi korak, a na nama je da osmislimo kako da ga na najbolji nain iskoristimo. Novi Zakon, donet jula 2003. godine, svojim odredbama nesumnjivo ukazuje na to da je
zakonodavac u grupu dravnih subjekata kojima je stavljena u nadlenost borba protiv kriminaliteta i drugih drutvenih pojava koje
ugroavaju osnove sisteme bezbednosti uvrstio i carinsku slubu. Pri
tome je snabdeo odreenim ovlaenjima, koja veoma podseaju na
policijska ovlaenja upotreba oruja, korienje posebne signalizacije, zaustavljanje, pregled, pretres vozila na celom carinskom podruju i slino. U tom smislu, bitno je istai na odnos prema ovim
ovlaenjima. Carinska sluba svoj doprinos u borbi protiv kriminaliteta daje iskljuivo u delokrugu svog rada, odnosno u delokrugu
svojih ovlaenja. Ovde bih kao kljunu re istakao delokrug rada,
to znai da se ovim pojavama suprotstavljamo tako to radimo ono
zbog ega i postojimo, odnosno tako to se bavimo carinskom delatnou, koju uz ova ovlaenja moemo vriti na mnogo kvalitetnijem nivou. Ukoliko to ire posmatramo, a ne samo sa stanovita carinskog zakona, videemo da najnoviji krivino-pravni instituti uneti u domae zakonodavstvo pokazuju raznolikost instrumenata u
borbi sa kriminalom. Naravno, te instrumente najvie koristi MUP.
Meutim, njih polako mogu primenjivati, to predstavlja neosporno
moderne tendencije, i drugi dravni organi, a naroito Carinska sluba, u oblasti ouvanja bezbednosti i borbe protiv organizovanog
kriminala i korupcije. U prisvajanju ovih ovlaenja, odnosno u potrazi za adekvatnim nainom prisvajanja Carinska sluba sledi logi-

98

ku da nam je, ako su nam ve povereni zadaci, potreban odgovarajui alat za njihovo izvravanje. U prilog tome idu i novi svetski trendovi kao to su odgovor na uveani stepen terorizma i stavljanje borbe protiv korupcije u vrh prioriteta svih vodeih meunarodnih organizacija i institucija. Osim toga, to je i u skladu sa trendovima koje postavlja Svetska carinska organizacija, a koji su najbolje promovisani dokumentom pod nazivom Okvirni standardi za bezbednost
i olakice u meunarodnoj trgovini. Uprava carina je koncipirala
redosled reformi kako bi se uklopila u zahteve koji su u ovom smislu pred nas postavljeni. Da bismo se iz oblasti teoretskih razmatranja prebacili na teren praktinog delovanja, dakle, da bismo zauzeli
jedan angaovaniji stav, direktor Uprave carina je na kolegijumu,
odranom 24. januara 2006. godine, predloio da u okviru carinske
slube bude formirana organizaciona jedinica, kojoj e u nadlenost
biti povereno pitanje planskog i organizovanog suprotstavljanja
ovim pojavama. Prilikom razrade navedenog predloga, struni tim je
poao od aktuelne koncepcije Carinske slube Srbije, koja ve ostvaruje etiri osnovna preduslova modernog bezbednosnog sistema. Prvo, zbog postojeeg informacionog sistema, naa sluba ima velike
mogunosti za realizaciju tzv. meke informacijske moi. Drugo,
shodno svojoj prirodi delovanja ante deliktum, odnosno shodno
svojoj mogunosti da prilikom kontrole robe, prevoznih sredstava,
putnika i dokumenata otkriva deliktne aktivnosti, carina predstavlja
subjekt koji prevashodno radi na prevenciji kriminaliteta. tetnih posledica ne bi trebalo da bude, pa tako, recimo, moemo samo zamisliti ta bi znailo kada bismo u sluaju planiranja nekih teroristikih
akata ove aktivnosti presekli jo na samoj graninoj liniji. Tree, carina ima mogunost koordinacije i kooperacije, odnosno mogunost
da u svoje delovanje ante deliktum ukljui i druge subjekte formalne
socijalne kontrole, kao to su: Vojska, MUP, BIA, inspekcijske slube, finansijska policiju, tuilatvo, Upravu za spreavanje pranja
novca itd. etvrto, shodno prethodnim mogunostima, Uprava carina moe da centralizuje, integrie aktivnosti planiranja, rukovoenja, usmeravanja, prikupljanja i distribucije podataka. Razrada ova
etiri preduslova omoguava carini da, pored fiskalne i zatitne funkcije, u oblast svog rada implementira i bezbednosnu, informatiku i
koordinativnu funkciju, ali ne na nain na koji to rade MUP i BIA.
Zadatak ove formirane organizacione jedinice zapravo predstavlja
prepoznavanje i lociranje parametara za identifikaciju ovih pojava
uz pomo svih raspoloivih resursa Uprave carina. Njen konani cilj
je pravovremena distribucija tako prikupljenih podataka ostalim slubama bezbednosnog sistema Srbije. Dakle, imajui u vidu navede-

99

no, moemo zakljuiti da ni u kom sluaju nismo teili tome da formiramo parapolicijsku jedinicu kako bismo se samostalno i nezavisno bavili i suprotstavljali ovim pojavama. Time smo eleli da iskoristimo potencijal kojim raspolaemo na najbolji mogui nain i da
doprinesemo dravnim organima, iji su ovo primarni poslovi i zadaci. Da bismo afirmisali nov koncept rada carinske slube, kojim
je u prioritete slube uvrten bezbednosni aspekt, kao i sve prednosti i potencijale kojima raspolae Uprava carina, pozvao bih sve
predstavnike struktura bezbednosti da ih, radi ostvarivanja zajednikog cilja, ubudue koriste to vie. Informacioni sistem carinske slube u funkciji je od 1995. godine, a ini ga sloeni raunarski sistem, sastavljen od centralnog raunara, preko sto podrunih
raunara, kao i 800 terminala koji su rasporeeni u 12 carinarnica i 126 carinskih ispostava na granici unutar zemlje. Zatim, ljudski i tehniki resurs na granici rasporeen je 24 asa dnevno u
unutranjosti zemlje na stratekim mestima, u robno-trinim, saobraajnim, privrednim i industrijskim centrima. Takoe, postoji
preventivno delovanje radi suzbijanja deliktne aktivnosti, kao i
upuenost na druge dravne organe i drutvene subjekte formalne
socijalne kontrole. Zatim, javnost delovanje carinske slube ne vidi kao psiholoki represivno, to je jako bitno za otvorenost drutva prema carini. Postoji i mogunost specijalizacije. Brojni kontakti sa meunarodnim institucijama, bezbroj obuka koje su sprovedene radi sprovoenja reforme slube doveli su do stvaranja novog kvaliteta. Postoji mogunost povezivanja i saradnje sa stranim
carinskim administracijama. Uprava carina sklopila je veliki broj
bilateralnih i multilateralnih sporazuma, to takoe utie na kvalitet slube i prikazuje nas u drugaijem svetlu nego do sada. Sistem organizacije zajednikih akcija koje sprovode nadleni organi i nain spreavanja i reavanja mogunih neslaganja je takoe
nov. Na primer, Uprava carina je u martu 2005. godine formirala
stalnu komisiju za koordinaciju rada sa inspekcijskim organima,
to predstavlja samo jednu od aktivnosti ove vrste. Kao poslednje
i ne najmanje bitno, pomenuo bih da na svim graninim prelazima postoji sistem analize rizika u robnom prometu. Imajui u vidu karakter pretnje meunarodnog terorizma, kao i iroko polje
delovanja carinske slube u kontroli protoka robe, putnika, transportnih sredstava i dokumentacije, definisano nadlenostima iz
oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog, deviznog i poreskog sistema, miljenja smo da nije nerealno carinu posmatrati kao mogui kohezioni faktor novog koncepta nacionalne bezbednosti.

100

Neboja Puri1
GRANINA POLICIJA MUP SRBIJE
MESTO I ULOGA U PROCESU
REFORME POLICIJE
I Uopteno o dravnoj granici Republike Srbije
Republika Srbija granii se sa osam drava. Kada su u pitanju dravne granice Srbije, postoji uslovna podela na stare granice, nasleene od nekadanje SFRJ, i nove granice, nastale nakon meunarodnog priznavanja novih drava stvorenih od bivih jugoslovenskih republika Makedonije, Bosne i Hercegovine,
Hrvatske i Crne Gore. Ovakva podela prouzrokovana je razliitim statusom granica, odnosno nainom na koji su one utvrene.
Naime, takozvane stare granice utvrene su pre vie decenija i
u vezi sa njima nema spornih pitanja. Granica sa Maarskom i
Rumunijom utvrena je 1920. godine, sa Bugarskom 1919. godine, a sa Albanijom 1913. godine. Situacija sa novim granicama je neto drugaija, pa je tako granica sa Makedonijom utvrena 2001. godine. Proces razgraniavanja sa Bosnom i Hercegovinom zapoet je 2001. godine, a kao polazna osnova razgranienja uzeta je katastarska granica. Do polovine 2003. godine
okonano je oko 90% aktivnosti utvrivanja, odnosno identifikacije granine linije. Tada je zbog razlika u stavovima dve strane dolo do zastoja u ovom procesu, koji praktino traje do danas. Stoga je granica sa BiH shvaena kao aproksimativna. Proces razgraniavanja sa Hrvatskom jo uvek je u pripremnoj fazi,
a katastarska granica shvaena je kao aproksimativna. Proces
razgraniavanja sa Crnom Gorom jo uvek nije zapoet, pa je katastarska granica i u ovom sluaju shvaena kao aproksimativna.
1

Autor je glavni policijski savetnik Uprave granine policije, MUP Republike Srbije

101

Ukupna duina dravne granice je 2.350,2 km, od ega je

1.607,3 km granice na kopnu (takozvana zelena granica), a
742,9 km granice na vodi (takozvana plava granica). Duina dravne granice prema Maarskoj je 174,4 km, od ega je 156,4 km
granice na kopnu i 18 km na vodi. Duina dravne granice prema
Rumuniji je 546,5 km, od ega je 257,2 km granice na kopnu i
289,3 km na vodi. Duina dravne granice prema Bugarskoj je
367,1 km, od ega je 340,1 km granice na kopnu, a 27 km na vodi. Duina dravne granice prema Makedoniji je 273 km, od ega
je 237,5 km granice na kopnu i 35,5 km na vodi. Duina dravne
granice prema Albaniji je 111,1 km, od ega je 108,1 km granice na
kopnu i 3 km na vodi. Duina aproksimativne dravne granice prema Crnoj Gori je 236 km, od ega je 232 km granice na kopnu i 4
km na vodi. Duina aproksimativne dravne granice prema Bosni i
Hercegovini je 382,8 km, od ega je 154,3 km granice na kopnu i
185,2 km na vodi. Duina aproksimativne dravne granice prema
Hrvatskoj je 259,9 km, od ega je 121,7 km granice na kopnu i
137,6 km na vodi.
Kroz Republiku Srbiju protiu tri meunarodne plovne reke
Dunav, Tisa i Sava. Dunav je svakako najznaajnija reka i kroz Republiku Srbiju protie duinom od 591 km, a plovan je itavim svojim tokom. Od ua reke Nere do tromee drava Srbije, Rumunije i Bugarske, Dunav predstavlja granicu izmeu Srbije i Rumunije.
Poevi od hiljadu dvesta devedeset petog plovnog kilometra, pa do
tromee drava Srbije, Hrvatske i Maarske, Dunav predstavlja
aproksimativnu dravnu granicu izmeu Srbije i Hrvatske.

II Granini prelazi na granicama Republike Srbije

Na granicama Republike Srbije postoji 71 granini prelaz, a oni
mogu biti klasifikovani na osnovu vie kriterijuma, od kojih su dva
najznaajnija.
a) Podela u odnosu na vidove saobraaja:
- 44 prelaza za drumski saobraaj
- 11 prelaza za elezniki saobraaj
- 10 prelaza za reni saobraaj
- 3 prelaza za vazduni saobraaj
- 3 prelaza za skelski saobraaj.
b) Podela u odnosu na vrste saobraaja:
- 59 prelaza za meunarodni saobraaj
- 4 prelaza za meudravni saobraaj
- 7 prelaza za pogranini saobraaj
- 1 prelaz za vanredni saobraaj.

102

Iz razliitih razloga, vie godina u funkciji nije sedam graninih prelaza. Pored toga, na podruju Kosova i Metohije postoji
est graninih prelaza, na kojima, iz poznatih razloga, nisu prisutni predstavnici dravnih organa Republike Srbije. Stoga se poslovi kontrole prelaenja dravne granice u Republici Srbiji obavljaju, praktino, na 58 graninih prelaza.
U skladu sa situacijom, na aproksimativnoj dravnoj granici
prema Crnoj Gori uspostavljena su tri kontrolna punkta. Na njima poslove iz svoje nadlenosti obavljaju policijski slubenici
podrunih policijskih uprava, a ne pripadnici granine policije.
Na administrativnoj liniji prema Kosovu i Metohiji postavljeno je devet kontrolnih punktova. Linija se moe prelaziti
na tim punktovima, a na njima poslove iz svoje nadlenosti
obavljaju policijski slubenici podrunih policijskih uprava.
Vlada Republike Srbije je krajem 2005. godine donela Odluku o otvaranju pet graninih prelaza za drumski pogranini saobraaj na srpsko-makedonskoj dravnoj granici kako bi izala u
susret i olakala ivot lokalnom stanovnitvu sa obe strane granice. Da bi oni bili stavljeni u funkciju, makedonska vlada treba
da potvrdi ovu Odluku.

III Mesto koje granina policija ima u Ministarstvu

unutranjih poslova Republike Srbije na poetku
procesa reforme policije
Proces reforme policije u Republici Srbiji zapoet je oktobra
2001. godine pokretanjem Projekta reforme Ministarstva unutranjih poslova Republike Srbije. Na poetku ovog procesa granina policija nalazila se u Resoru javne bezbednosti i nosila je naziv Uprava pogranine policije za strance i upravne poslove.
Nadlenosti Uprave pogranine policije za strance i upravne poslove bile su:
- vrenje neposredne kontrole prelaenja dravne granice na
graninim prelazima
- praenje stanja u pograninom podruju
- koordinisanje rada prigraninih sekretarijata unutranjih
poslova u odnosu na dubinsko obezbeivanje dravne granice i obavljanje poslova na utvrivanju i reavanju graninih incidenata i drugih povreda graninog reima
- koordinisanje rada i pruanje strune pomoi graninim
komisijama

103

- uestvovanje u radu glavnih meovitih komisija za sprovoenje reima na dravnoj granici, kao i u drugim oblicima pogranine saradnje
- obavljanje poslova u vezi sa kontrolom kretanja i boravka
stranaca i reavanje njihovih statusnih pitanja
- praenje primene pravnih propisa i odluivanje u upravnom
postupku u vezi sa izdavanjem putnih isprava i viza, otkrivanje i spreavanje zloupotreba putnih isprava, izrada i praktina primena sporazuma o readmisiji
- uestvovanje u sprovoenju postupka prijema, otpusta i
utvrivanja dravljanstva, uestvovanje u obavljanju poslova
koji se odnose na nabavljanje, dranje, noenje i promet
oruja i municije, uestvovanje u obavljanju poslova koji se
odnose na prebivalita i boravita graana, okupljanja graana, peat dravnih organa, prenos posmrtnih ostataka preko
dravne granice, izdavanje jedinstvenog matinog broja graana i linih karata, kao i na vrenje upravnog nadzora
- otkrivanje prekraja i krivinih dela i njihovih izvrilaca i predaja drugim nadlenim linijama rada u Ministarstvu radi
preduzimanja potrebnih mera i daljeg procesuiranja
- praenje kretanja meunarodnih izvrilaca krivinih dela i
preduzimanje propisanih mera
- obavljanje odreenih poslova meunarodne saradnje iz svog
delokruga rada
- praenje stanja i obavljanje dela poslova iz oblasti popune,
obuke i opremanja granine policije
- praenje stanja objekata i tehnikih sredstava kojima raspolae, kao i njihovog funkcionisanja i odravanja
- praenje rada i kontrola zakonitosti primene propisa kojima
je ureena materija iz delokruga rada Uprave
- uestvovanje u pripremi propisa, analiza, izvetaja i informacija potrebnih za nadlene organe Republike i druge organe i
organizacije
- postupanje po zahtevima tuilatva i sudova za prikupljanje
potrebnih obavetenja, predstavki i pritubi, postupanje po
prijavama i predlozima graana, organa i organizacija koje
se odnose na rad organizacionih jedinica i policijskih slubenika granine policije i
- obavljanje drugih poslova i zadataka koji su joj, u skladu sa
vaeim propisima, stavljeni u zadatak.
U okviru Uprave pogranine policije za strance i upravne poslove za izvravanje ovih poslova i zadataka zadueni su Odeljenje za

104

pogranine poslove, Odeljenje za strance i putne isprave i Odeljenje

za upravne poslove. Odeljenje za pogranine poslove imalo je 39
stanica pogranine policije zaduenih za obavljanje poslova kontrole prelaenja dravne granice. Pogranina policija ima 1.697 zaposlenih, a predvien broj zaposlenih je 2.469 (pet stanica pogranine
policije koje su se nalazile na podruju Kosova i Metohije nije bilo
u funkciji).

IV Osnovni problemi sa kojima se tokom reformi

suoavala granina policija
Osnovni propisi po kojima postupa granina policija doneti su
pre vie decenija u specifinim drutveno-politikim, ideolokim i
ekonomskim uslovima kako u zemlji, tako i u okruenju. Mnoge
odredbe zakonske regulative koja se trenutno primenjuje prevaziene su u manjoj ili veoj meri. Meunarodni akti koji se primenjuju
u radu, a koji su namenjeni regulisanju odreenih pitanja iz nadlenosti granine policije, zakljueni su ezdesetih i sedamdesetih godina prolog veka i uglavnom su zastareli. Njihova primena ne odgovara stvarnim potrebama i ivotnim situacijama zbog kojih su bili
zakljueni.
Nadlenosti organizovanja i izvoenja poslova kontrole prelaenja dravne granice i obezbeivanja granice delile su sluba granine policije na graninim prelazima, granine jedinice Vojske Srbije u graninom pojasu i policija opte nadlenosti zaduena za dubinsko obezbeivanje dravne granice. Takva podela nadlenosti
bila je prevaziena i nije mogla da prui adekvatan odgovor na savremene tendencije i izazove prekograninog kriminala.
Uprava je organizovana na centralnom i lokalnom nivou, ali ne
i na regionalnom nivou. U svom sastavu ona nema organizacione
jedinice koje bi se neposredno bavile suzbijanjem prekograninog
kriminala i poslovima readmisije.
Evidentan je i nedostatak propisanih posebnih procedura postupanja povodom odreenog broja pojava i dogaaja, kao i povodom zajednikog rada sa drugim nadlenim dravnim organima.
Ne postoje ni propisane procedure na osnovu kojih bi bila
ostvarivana bra i efektnija saradnja u okviru samog Ministarstva,
ali i saradnja sa drugim nadlenim graninim organima. Potrebno
je najpre dobiti saglasnosti nadreenih kako bi bilo mogue formirati ad hoc grupe za odreene aktivnosti.
Iako postoji vrlo aktivna meunarodna saradnja, zakonska regulativa ne dozvoljava potpuniju saradnju u oblasti pograninih po-

105

slova, s obzirom na to da nedostaju sporazumi o konkretnoj saradnji sa nadlenim graninim organima susednih i drugih drava. Odgovarajue institucije nisu formalizovale saradnju, pa nisu utvrene
procedure i sredstva za njeno odvijanje. Nije postojala mogunost
upuivanja policijskih oficira za vezu na zadatke, a ne postoji ni formalna mogunost za izvoenje zajednikih akcija obezbeivanja
granice, kao ni za zajedniku obuku i korienje infrastrukture i
opreme.
Postojei kadar nije zadovoljavao potrebe, a adekvatan sistem
planiranja za popunu granine policije nije bio uspostavljen.
Evidentno je bilo to da nedostaje opredeljeni nastavni kadar koji bi realizovao obuku pripadnika granine policije, kao i to da nedostaje nastavni centar za obuku granine policije.
Nije bilo adekvatnog protoka informacija od organizacionih jedinica na terenu do Uprave koja se nalazila u seditu Ministarstva,
a sami ureaji bili su zastareli ili su pripadali starijoj generaciji ureaja. Korienje postojeih baza podataka i razmena informacija bili su, izmeu ostalog i zbog nepostojanja spojnih puteva, oteani ili
potpuno onemogueni.
Stanje infrastrukture i opreme nije bilo jednako na svim granicama, a nedovoljna opremljenost i tehnoloka zastarelost opreme
zahtevali su pojaano angaovanje ljudskih potencijala. Odravanje
je bilo oteano i skupo, a javljao se i problem nekompatibilnosti
opreme sa opremom drugih domaih graninih slubi.
Nemogunost realnog planiranja sredstava, zbog nedostatka
sopstvenog budeta i nepostojanja mehanizma za raspolaganje
sredstvima iz budeta, predstavljala je poseban problem.
Strane donacije nisu ni priblino bile realizovane u onoj meri u
kojoj su bile najavljivane.
Iz navedenog moemo videti da su se svi problemi javljali uglavnom iz dva osnovna razloga:
- nedostatka valjanog pravnog okvira i
- nedostatka finansija.

V Znaajnije promene u graninoj policiji izvrene

u periodu od 2001. do 2006. godine
U periodu od 2001. do 2006. godine granina policija MUP
Republike Srbije imala je dinamian razvoj. Tokom 2001. godine dolo je do znaajnog otvaranja celokupnog Ministarstva
unutranjih poslova prema domaoj i stranoj javnosti, organima
i organizacijama. U sklopu ovih deavanja dolo je i do intezivi-

106

ranja aktivnosti granine policije. Ostvaren je itav niz kontakata i uspostavljena saradnja kako sa domaim, tako i sa stranim
organizacijama, odnosno sa vladinim i nevladinim i meunarodnim organizacijama. Na poetku su to bile manje, pojedinane i
konkretne aktivnosti, a zatim je otpoeta i realizacija znaajnijih
projekata. Pri tome, najvie panje privlaila su dva aspekta:
- uspostavljanje granine policije u takvom organizacionom
obliku koji e obezbediti uspenu realizaciju procesa demilitarizacije dravne granice, a u skladu sa proklamovanim
preporukama i najboljom praksom drava lanica EU, potpisnica engenskog sporazuma i
- borba protiv ilegalnih migracija i trgovine ljudima, u postojeim uslovima, ali i u uslovima uspostavljanja budue-nove granine policije.
Kasnije je interesovanje proireno i na trei segment koji obuhvata borbu protiv prekograninog kriminala u svim njegovim
pojavnim oblicima i, s tim u vezi, razvoj kriminalistiko-obavetajne analitike u graninoj policiji i njeno pozicioniranje u kriminalistiko-obavetajnom sistemu MUP.
Predstavnici granine policije su, pre svega, bili zadueni za
izradu zajednikog Dokumenta vizije za reformu Ministarstva
unutranjih poslova Republike Srbije, koji je bio predstavljen
marta 2003. godine. Pored toga, oni su, u organizaciji relevantnih meunarodnih organizacija, bili u prilici da se neposredno
upoznaju sa nainom organizacije i funkcionisanja, stepenom
razvijenosti, nadlenostima, standardima i procedurama, sistemom obuke i popune ljudskim i materijalnim resursima, koji se
primenjuju u gotovo svim evropskim graninim slubama, bez
obzira na stepen njihove razvijenosti i status njihovih drava u
odnosu na lanstvo u EU ili u engenu. Predstavnici ove Uprave
imali su priliku da se upoznaju sa pomenutim aktivnostima i u
pojedinim azijskim dravama, nekadanjim republikama SSSR,
kao i u Kini i SAD. Najznaajniju i najaktivniju ulogu u tom smislu imale su sledee meunarodne organizacije: Organizacija za
evropsku bezbednost i saradnju (OSCE), Centar za demokratsku
kontrolu oruanih snaga iz eneve (DCAF), Meunarodna organizacija za migracije (IOM), Meunarodna organizacija za razvoj
migracionih politika (ICMPD) i UNHCR. Steena znanja i iskustva, prilagoena su naim lokalnim specifinostima i preneta u
ve pomenuti Dokument vizije za reformu MUP Republike Srbije, o emu su se vrlo povoljno izrazili relevantni domai i

107

strani faktori. Ova iskustva i znanja uneta su i u akte o organizaciji Ministarstva unutranjih poslova Republike Srbije.
Treba istai sledee organizacione i funkcionalne promene u
okviru granine policije:
- formiranje Deurnog operativnog centra Uprave granine
policije, koji funkcionie 24 asa i koji je zaduen za prikupljanje, praenje i distribuciju svih podataka i informacija iz nadlenosti granine policije, kao i drugih bezbednosnih podataka do kojih doe; on pokriva itavu teritoriju Republike Srbije tako to je u neposrednom kontakt sa
deurnim slubama u regionalnim centrima granine policije, deurnim slubama u stanicama granine policije (tamo gde jo nisu uspostavljeni regionalni centri) i deurnim
slubama u policijskim upravama; ostvaruje stalni kontakt
sa Operativnim centrom MUP; izvan MUP kontakt ostvaruje sa slubom deurstva Ministarstva spoljnih poslova, a
po potrebi i sa Ministarstvom odbrane, slubama protokola razliitih dravnih organa, drugim organima i organizacijama i graanima;
- odvajanje upravno-administrativnog dela od sastava Uprave granine policije;
- formiranje Odseka za meunarodnu saradnju radi kvalitetnijeg postupanja u sve veem obimu meunarodne saradnje, koji je nadlean i za obavljanje prevodilakih poslova za potrebe Uprave;
- formiranje Odeljenja za suzbijanje prekograninog kriminala i kriminalistiko-obavetajne poslove, koje objedinjuje kriminalistiko-obavetajne poslove, poslove suzbijanja
prekograninog kriminala i poslove suzbijanja ilegalnih
migracija i trgovine ljudima, a koje predstavlja adekvatan
odgovor na sve vee probleme u ovoj oblasti;
- preuzimanje nadlenosti nad Prihvatilitem za strance nakon prestanka funkcionisanja Saveznog ministarstva unutranjih poslova;
- formiranje Odseka za azil od slube zaduene za poslove
azila u Odeljenju za strance;
- formiranje regionalnih centara granine policije na granicama prema susednim dravama; oni su karika koja je godinama nedostajala (regionalni nivo organizacije granine
policije) za kvalitetnije povezivanje lokalnog nivoa (stanice granine policije) sa centralnim nivoom (Uprava granine policije u seditu Ministarstva); njihovo formiranje je

108

od velikog znaaja za kvalitetno obavljanje svih poslova iz

nadlenosti Uprave; do kraja oktobra 2006. godine formirana su etiri regionalna centra granine policije sa ukupno 28 novih stanica granine policije za obezbeivanje dravne granice; u sastavu regionalnih centara predvieno je
postojanje jedne mobilne jedinice, koje e bitno uticati na
nivo granine bezbednosti.
Organizovanje granine policije na opisani nain predstavlja
pribliavanje jednom od evropskih standarda koji su postavljeni
pred Republiku Srbiju na njenom putu ka EU. To su podrale i
relevantne meunarodne organizacije.
Realizovan je i itav niz aktivnosti i inicijativa, u kojima je
granina policija imala vodeu ili zapaenu ulogu:
- izvrena je demilitarizacija dravne granice, a MUP je u
nadlenost preuzeo obezbeivanje dravne granice prema
Maarskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Hrvatskoj, to ini
67,2% ukupne duine granice Republike Srbije;
- sainjena je i usvojena Strategija integrisanog upravljanja
granicom u Republici Srbiji, kao i Akcioni plan za implementaciju Strategije integrisanog upravljanja granicom
u Republici Srbiji, a sainjen je i potpisan i dokument
Funkcionalne strategije graninih slubi;
- odobren je twining projekat pod nazivom Implementacija integrisanog upravljanja granicom, ija realizacija
poinje 2007. godine;
- sainjen je Nacrt zakona o azilu;
- naelnik Uprave granine policije postavljen je na mesto
koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima (na republikom nivou);
- osnovan je Republiki tim za borbu protiv trgovine ljudima, u koji su uli predstavnici deset dravnih organa, devet nevladinih organizacija, dve organizacije u svojstvu
strunih tela, kao i predstavnici etiri meunarodne organizacije u svojstvu posmatraa;
- osnovano je savetodavno telo Republikog tima za borbu
protiv trgovine ljudima;
- Vlada Republike Srbije obrazovala je Savet za borbu protiv trgovine ljudima;
- sainjen je predlog dokumenta Strategija borbe protiv trgovine ljudima, koji se trenutno nalazi u propisanoj proceduri usvajanja;

109

- osnovan je Komitet za bezbednost izmeu MUP Republike

Srbije i UNMIK administracije, u okviru koga je uspostavljen zajedniki Potkomitet za suzbijanje ilegalnih migracija i trgovine ljudima;
- u policijskim upravama formirani su timovi za suzbijanje
ilegalnih migracija i trgovine ljudima;
- raeno je na izmenama krivinog zakonodavstva, pri emu
su razdvojena krivina dela trgovina ljudima i nedozvoljeni prelazak dravne granice i krijumarenje ljudi;
- unete su izmene u maloletniko zakonodavstvo, ime se
preventivno deluje na sluajeve trgovine decom;
- omogueno je da u program zatite svedoka budu ukljuene i rtve trgovine ljudima;
- u Zakon o zdravstvenoj zatiti unete su odredbe o zdravstvenoj zatiti rtava trgovine ljudima;
- u Zakonu o administrativnim taksama predvieno je oslobaanje od taksi stranih dravljana koji su rtve trgovine
ljudima;
- Ministarstvo spoljnih poslova donelo je konzularnu instrukciju o hitnom postupku izdavanja putnog lista za domae dravljane rtve trgovine ljudima bez plaanja takse;
- za vreme trajanja poslednjeg svetskog fudbalskog ampionata Srbija je jedina u regionu emitovala preventivne
spotove posveene borbi protiv trgovine enama radi
seksualne eksploatacije, a policija je posebno pojaala
mere zatite;
- prema izvetaju Stejt departmenta SAD Srbija je svrstana u
drugu kategoriju zemalja u borbi protiv ilegalnih migracija i trgovine ljudima;
- realizovan je itav niz zajednikih edukativnih i preventivnih aktivnosti u vezi sa trgovinom ljudima i ilegalnim migracijama, u kome su uestvovale razliite domae i strane
organizacije, kao to su: OSCE, IOM, ICMPD, UNHCR,
UNDP, Centar za prava deteta, ASTRA, Spasimo decu, Beosuport, Drutvo sudija Srbije i druge;
- vie od tri etvrtine zaposlenih prolo je razliite vidove
edukacija i obuka u vezi sa pitanjima iz oblasti rada; to je
obavljeno u saradnji sa domaim i stranim organizacijama,
a u tome su, pored do sada navedenih, uestvovali i Hans
Zajdel fondacija i Evropska agencija za rekonstrukciju;
- u saradnji sa nadlenim linijama rada u Ministarstvu organizovano je kolovanje pet klasa osnovnog Kursa za gra-

110

ninu policiju, ime je obuhvaeno ukupno 947 kandidata,

od ega je 330 enskog pola, a 617 mukog pola; tom prilikom bili su zastupljeni i pripadnici nacionalnih manjina,
i to u onoj meri u kojoj pokazuju zainteresovanost za rad
u graninoj policiji, odnosno u MUP RS; zbog specifinih
uslova rada najvie su zastupljeni kandidati iz prigraninih
podruja iako je mogunost za rad u graninoj policiji pruena svim dravljanima Republike Srbije, bez obzira na
prebivalite;
realizovan je i tranzicioni kurs za 43 polaznika preuzetih iz
Vojske Srbije;
stvorena je baza nastavnog kadra u graninoj policiji sistemom kolovanja ustanovljenim u saradnji sa OSCE;
zahvaljujui strunom radu i prezentaciji uinjenog, Uprava granine policije obezbedila je namenske donacije opreme u iznosu od vie stotina hiljada evra, pre svega za poslove obezbeivanja dravne granice, kao i za borbu protiv ilegalnih migracija i trgovine ljudima, ime je znatno
pomogla i samom Ministarstvu unutranjih poslova; u tom
smislu najznaajnije su donacije realizovane uz pomo i saradnju policijskih oficira za vezu i drugih predstavnika iz
ambasada SR Nemake, SAD i Velike Britanije;
realizovan je vei broj tendera za izgradnju i rekonstrukciju graninih prelaza i nabavku opreme potrebne graninoj
policiji u iznosu od vie miliona evra;
postignut je i odran visok nivo saradnje kako sa graninim organima i slubama susednih drava, tako i sa organima i slubama treih drava; ostvarena je i kvalitetna saradnja sa itavim nizom meunarodnih organizacija, kao i
sa predstavnicima graninih i policijskih slubi lociranih u
ambasadama stranih drava u Beogradu; aktivno je uestvovano u regionalnim inicijativama.

VI Sadanja nadlenost granine policije

i njena organizaciona struktura
Granina policija predstavlja integralni deo Ministarstva
unutranjih poslova Republike Srbije, a postoji kao zasebna
uprava (Uprava granine policije) u sastavu Direkcije policije.
Uprava granine policije je jedinstvena i centralizovana organizaciona jedinica, koja ima ue organizacione jedinice oformljene

111

du granica prema susednim dravama, to predstavlja specifinost u Direkciji policije, odnosno u Ministarstvu policije.
Uprava granine policije MUP Republike Srbije nadlena je
za:
- kontrolisanje prelaenja dravne granice
- nadziranje i obezbeivanje dravne granice
- praenje stanja u pograninom podruju
- koordinisanje rada podrunih policijskih uprava u vezi sa
dubinskim obezbeivanjem dravne granice, kao i za obavljanje poslova na utvrivanju i reavanju graninih incidenata i drugih povreda graninog reima
- koordinisanje rada i pruanje strune pomoi graninim
komisijama
- uestvovanje u radu glavnih meovitih komisija za sprovoenje reima na dravnoj granici, kao i u drugim oblicima
pogranine saradnje
- obavljanje poslova u vezi sa kontrolom kretanja i boravka
stranaca, kao i za reavanje njihovih statusnih pitanja
- pruanje pomoi u poslovima konzularne zatite stranih
dravljana
- uestvovanje u poslovima u vezi sa azilom
- prihvatanje i smetanje stranaca koji ispunjavaju uslove
za smetaj u Prihvatilite za strance, kao i za sprovoenje dela procedure u vezi sa njihovim povratkom u zemlju porekla
- preduzimanje mera za suzbijanje prekograninog kriminala, ilegalnih migracija, trgovine ljudima, krijumarenja opojnih droga, oruja, zabranjenih supstanci, roba
iji je promet ogranien ili kontrolisan, kao i za otkrivanje i suzbijanje falsifikata putnih isprava, viza i drugih
dokumenata
- prikupljanje i analiziranje kriminalistiko-obavetajnih podataka u vezi sa prekograninim kriminalom
- praenje kretanja meunarodnih izvrilaca krivinih dela i
terorista, kao i za preduzimanje propisanih mera
- obavljanje poslova meunarodne saradnje iz svog delokruga rada
- praenje stanja i obavljanje dela poslova iz oblasti popune,
obuke i opremanja granine policije
- praenje stanja objekata i tehnikih sredstava kojima raspolae, kao i njihovo funkcionisanje i odravanje

112

- praenje rada i kontrolisanje zakonitosti primene propisa

kojima je ureena materija iz delokruga rada Uprave
- uestvovanje u pripremi propisa, analiza, izvetaja i informacija potrebih za rad nadlenih organa Republike i drugih organa i organizacija
- postupanje po zahtevima tuilatva i sudova za prikupljanje potrebnih obavetenja, postupanje po predstavkama i
pritubama, prijavama i predlozima graana, organa i organizacija koje se odnose na rad organizacionih jedinica i
policijskih slubenika granine policije i
- obavljanje drugih poslova i zadataka koji budu, u skladu
sa vaeim propisima, stavljeni Upravi u zadatak.
Uprava granine policije za izvravanje poslova i zadataka iz
propisane nadlenosti u svom sastavu ima: Odeljenje za granicu,
Odeljenje za strance, Odeljenje za suzbijanje prekograninog kriminala i kriminalistiko-obavetajne poslove, Deurni operativni
centar, Odsek za meunarodnu saradnju i Regionalne centre granine policije. Regionalnih centara granine policije ima sedam,
a rasporeeni su po granicama prema susednim dravama i predstavljaju, praktino, Upravu u malom. U sastavu svakog regionalnog centra postoje: Odsek za kontrolu prelaenja dravne
granice sa stanicama granine policije za kontrolu prelaenja dravne granice, Odsek za obezbeivanje dravne granice sa stanicama granine policije za obezbeivanje dravne granice, Odsek
za suzbijanje prekograninog kriminala, ilegalnih migracija i trgovine ljudima, Grupa za kriminalistiko-obavetajne poslove,
Deurna sluba i Mobilna jedinica. Predvieno je postojanje
ukupno 82 stanice granine policije, od ega je 38 stanica namenjeno kontroli prelaenja dravne granice, a 44 stanice obezbeivanju dravne granice. Trenutno ne postoje stanice granine policije koje obavljaju i poslove kontrole prelaenja dravne granice i poslove obezbeivanja dravne granice. U graninoj policiji
ima 2.330 zaposlenih, a predvien broj zaposlenih je 4.407.

VII Dalje aktivnosti granine policije

i perspektive njenog razvoja
Pred graninom policijom MUP Republike Srbije u narednom periodu stoje znaajne aktivnosti, koje ona mora obaviti samostalno i u saradnji sa drugim linijama rada Ministarstva, kao
i sa drugim nadlenim graninim organima Republike Srbije.

113

Trebalo bi okonati zapoeti proces demilitarizacije dravne

granice Republike Srbije, odnosno do kraja tekue godine preuzeti obezbeivanje dravne granice prema Bosni i Hercegovini i
prema Makedoniji.
- Trebalo bi dovriti zapoeti proces donoenja pravnog
okvira za postupanje granine policije, koji e biti usklaen sa standardima EU, pravno regulisati saradnju unutar
graninih slubi, kao i saradnju domaih graninih slubi,
i stvoriti pretpostavke za ostvarivanje meunarodne saradnje u skladu sa standardima EU. Trebalo bi propisati posebne procedure za postupanje u uim organizacionim jedinicama, i to kada su u pitanju: a) suzbijanje prekograninog kriminala postupanje u konkretnim situacijama, saradnja sa drugim linijama rada MUP i van njega b) vrenje
kriminalistiko-obavetajne analitike nain prikupljanja,
obrade, distribucije, korienja i uvanja podataka v) vrenje procedure u vezi sa procenom analize rizika g) vrenje
procedure za postupanje u borbi protiv trgovine ljudima i
u suzbijanju ilegalnih migracija d) vrenje procedure u
kontroli legalnosti boravka i statusnih pitanja stranaca )
vrenje procedure u vezi sa postupanjem granine policije
u postupku reavanja zahteva za azil i e) vrenje procedure angaovanja i upotrebe mobilnih jedinica.
- Trebalo bi nastaviti sprovoenje Akcionog plana za implementaciju Strategije integrisanog upravljanja granicom u
Republici Srbiji.
- Trebalo bi stvoriti uslove za dalji razvoj saradnje sa susednim pograninim organima i pograninim organima treih
drava i propisati posebne procedure za sve oblike prekogranine saradnje sa susednim i drugim graninim slubama, kao to su: organizovanje i uestvovanje na raznim sastancima na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou;
formiranje i uestvovanje u radu nacionalnih kontakt centara; formiranje i uestvovanje u radu ad hoc centara za izvoenje zajednikih akcija; uestvovanje u radu zajednikih timova za analizu rizika; uestvovanje u zajednikim
patrolama, obuci; razmeni i angaovanju oficira za vezu,
kao i u zajednikom korienju infrastrukture i tehnike
opreme.
- Trebalo bi razmotriti organizaciju granine policije nakon
okonanja preuzimanja poslova obezbeivanja dravne

114

granice radi racionalizacije snaga i sredstava, kao i radi

njenog pozicioniranja u Ministarstvu. Racionalizacija snaga i sredstava granine policije nakon preuzimanja svih
predvienih poslova, kao i podizanje nivoa materijalnotehnike opremljenosti treba da idu ka objedinjavanju poslova i zadataka kontrole prelaenja dravne granice, nadzora i obezbeivanja dravne granice u istim organizacionim jedinicama, odnosno u stanicama granine policije,
gde god je to mogue. Stanice granine policije, koje su sada zaduene samo za kontrolu prelaenja dravne granice
preuzele bi i poslove obezbeivanja dravne granice (praktino bi od dve posebne stanice granine policije, koje imaju posebne segmente rada, bila napravljena jedna vea stanica granine policije), s tim to bi one koje su na znaajnijim graninim prelazima u nadlenost dobile manju teritoriju i obratno. Tamo gde u blizini ne postoje granini
prelazi, ostale bi stanice granine policije zaduene za
obezbeivanje dravne granice. Ova racionalizacija predvidela bi i smanjenje broja regionalnih centara, a imajui u
vidu veliinu teritorije Republike Srbije, bilo bi je dovoljno
pokriti sa tri, a najvie etiri regionalna centra. Svakako
treba razmotriti i poziciju same Uprave u seditu MUP. Naime, ima valjanih razloga i osnova za njeno podizanje na
nivo posebnog sektora, odnosno na nivo direkcije u okviru MUP. Ovakav organizacioni koncept bio bi maksimalno usklaen sa najboljom praksom i preporukama EU.
- Trebalo bi uspostaviti sistem motivacije kandidata za prijem u graninu policiju, kao i adekvatan sistem planiranja kadrova. Takoe bi trebalo sainiti i adekvatne programe specijalistike obuke za pripadnike granine policije, kao i planove i programe zajednike obuke za razliite konkretne aktivnosti sa pripadnicima drugih slubi
ukljuenih u proces integrisanog upravljanja granicom.
Trebalo bi razvijati i jaati ve stvorenu kadrovsku bazu
za izvoenje nastave u skladu sa savremenim principima
edukacije, a u saradnji sa meunarodnim organizacijama
(OSCE i dr.), kao i osloncem na obrazovne institucije
MUP Republike Srbije.
- Trebalo bi preuzeti poslove readmisije, tako da oni budu u
nadlenosti granine policije.

115

- Trebalo bi razviti sistem razmene informacija na svim nivoima. Takoe bi trebalo uspostaviti bri i pojednostavljeni dvosmerni protok informacija, uz uvoenje savremene
tehnologije koja omoguava veliku brzinu prenoenja i
razmene informacija, ali i sigurnost u procesu njihovog distribuiranja i uvanja. Trebalo bi uspostaviti kvalitetnu komunikaciju i razmenu informacija sa svim slubama koje
uestvuju u procesu integrisanog upravljanja granicom, a
naroito razvijati kvalitetan nivo razmene informacija sa
Ministarstvom spoljnih poslova.
- Trebalo bi otklanjati probleme koji su uoeni u prethodnom periodu, to predstavlja i trajni zadatak.

116

Miodrag Vukovi1
ULOGA PORESKE POLICIJE U REFORMI
SEKTORA BEZBEDNOSTI
Poreska policija predstavlja sektor unutar Poreske uprave,
koja je u sastavu Ministarstva finansija. Njom rukovodi glavni
inspektor koga bira i razreava Vlada. To mu daje izvesnu samostalnost u odnosu na rukovodstvo Poreske uprave i rukovodstvo
Ministarstva finansija. ini mi se da bi ovde veoma interesantno
bilo raspraviti to da li je poreska policija parapolicijska ili policijska snaga. U materijalu vidim da je poreska policija odreena
kao parapolicijska snaga, te je zato i svrstana u kategoriju u kojoj se nalazi i privatni sektor bezbednosti. Moemo poi od jedne od definicija policije koje postoje u naoj literaturi, sa kojom
se, naravno, ljudi iz nauke mogu, ali i ne moraju sloiti. Po njoj
je policija organ dravne uprave koji obavlja zakonom utvrene
poslove dravne uprave, koji se tiu bezbednosti drave i njenih
graana. Ako paljivo pratimo elemente koji postoje u ovoj definiciji, uoiemo to da je poreska policija organ dravne uprave i
da obavlja zakonom utvrene poslove koji se tiu bezbednosti drave, odnosno koji se tiu njenih finansija, a pre svega poreza.
Posmatrano na ovaj nain, poreska policija ispunjava sve uslove
da bude policijska snaga u pravom smislu te rei. Ono po emu
se poreska policija razlikuje od nae tradicionalne predstave o
policiji je to to ona nema monopol fizike sile. Meutim, monopol fizike sile nije preduslov za to da neki dravni organ obavlja
policijske poslove. To je stvar o kojoj bismo mogli diskutovati, s
obzirom na to da o njoj moemo imati ili ve imamo razliita miljenja. Za praksu nije toliko vano kako se neki dravni organ
zove ili u koju kategoriju spada, ve to da li dovoljno efikasno
obavlja poslove za koje je nadlean.
1

Autor je predstavnik Poreske uprave Ministarstva finansija Republike Srbije

117

Treba naglasiti to da poreska policija predstavlja najmlai

dravni organ u sektoru bezbednosti. Ona je formirana i svoj rad
je poela 1. 10. 2003. godine, a u strukturi koju je tada imala
funkcionie i danas. Tokom prole godine, izmenama Zakona o
poreskom postupku i poreskoj administraciji, izmenjena je i koncepcija ovlaenja poreske policije, tako da se ona posle toga, na
odreen nain, osamostalila u vrenju i primeni ovlaenja koja
joj pripadaju. Ukoliko bismo eleli da definiemo poziciju poreske policije u ukupnom bezbednosnom sistemu, morali bismo,
pre svega, poi od njene misije. Misija poreske policije podrazumeva identifikovanje, istraivanje i obezbeivanje dokaza potrebnih za sud, koji e biti upotrebljeni za voenje krivinog postupka protiv izvrilaca poreskih krivinih dela. Stoga moemo
rei da ona ima tri segmenta, poevi od identifikacije kritinih
dogaaja i njihovog istraivanje, pa do treeg i kljunog elementa misije koji podrazumeva obezbeivanje dokaza za sprovoenje
krivinog postupka protiv izvrilaca krivinih dela koja se odnose na poreze. Poreska policija to ini tako to prikuplja, analizira i uporeuje veliki broj podataka koji se odnose na prihode i
trokove, promet dobara i usluga, kao i na niz drugih podataka
o fizikim i pravnim licima u odgovarajuem vremenskom periodu. Krajnji cilj ovakvog postupanja je opte potovanje zakona,
koje se, pre svega, ostvaruje poveanjem poreske discipline i smanjenjem ukupne poreske evazije. Na osnovu ovoga, moemo definisati dve stvari nadlenost i funkciju poreske policije. Nadlenost poreske policije jasno je utvrena Zakonom o poreskom
postupku i poreskoj administraciji. Ona podrazumeva otkrivanje
i dokazivanje poreskih krivinih dela. ta spada u poreska krivina dela, utvreno je ve pomenutim Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Ona su u ovom Zakonu definisana sa aspekta moguih posledica. Znai, poreska krivina dela
su ona krivina dela koja kao moguu posledicu imaju potpuno
ili delimino izbegavanje plaanja poreza, kao i druge nezakonite radnje koje se mogu dovesti u vezu sa izbegavanjem i pomaganjem u izbegavanju plaanja poreza. To su sasvim sigurno ona
krivina dela koja se direktno odnose na izbegavanje plaanja
poreza, utvrena Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a odnedavno, odnosno od donoenja novog Krivinog zakonika Republike Srbije, i Krivinim zakonikom, tanije
krivinim delom propisanim u lanu 229 koje obuhvata krivino
delo poreske utaje. Nakon jasne definicije nadlenosti, moemo
posmatrati i funkciju poreske policije, koja je dvostruka. Prva i

118

primarna funkcija je represivna funkcija, a druga je preventivna

funkcija poreske policije. Represivna funkcija poreske policije
podrazumeva spreavanje i suzbijanje najozbiljnijih oblika nezakonite poreske evazije. Preventivna funkcija poreske policije, koja nije nita manje znaajna, ogleda se u efikasnom otkrivanju
poreskih krivinih dela kao znaajnog faktora odvraanja od
utaje poreza. Znai, vidljiva efikasnost na polju represije istovremeno bi trebalo da, u domenu prevencije, bude znaajna brana
nezakonitoj poreskoj evaziji. Kada govorimo o ostvarivanju
funkcije poreske policije, treba rei da bi ona trebalo da suzbija
kriminalne aktivnosti koje su, pre svega, usmerene ka nezakonitoj poreskoj evaziji. Postoje zakonita i nezakonita poreska evazija, a poreska policija je iskljuivo orijentisana ka suzbijanju nezakonite poreske evazije, koja je definisana odreivanjem odgovarajuih krivinih dela u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji i u Krivinom zakoniku. Kako bi obavila posao za koji je nadlena, poreska policija mora da poseduje i odgovarajua ovlaenja. Ovlaenja poreske policije utvrena su
Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je
na snagu stupio 1. 10. 2003. godine, a izmene i dopune unesene
su maja 2005. godine. Ta ovlaenja gotovo su identina ovlaenjima kriminalistike policije u pretkrivinom postupku, tako da
poreska policija ima sva ovlaenja klasine policije, osim ovlaenja ograniavanja slobode kretanja. U tom smislu, poreska
policija moe preduzimati sve radnje, osim ograniavanja slobode kretanja. To je prvi segment. Drugi segment, koji poresku policiju upuuje na aktivnu saradnji sa tuilatvom i sudom, odnosi se na mogunost preduzimanja pojedinih istranih radnji. One
obuhvataju sasluanje osumnjienog, pretresanje stana i poslovnih prostorija i oduzimanje predmeta koji u krivinom postupku
mogu posluiti kao dokaz za poreska krivina dela. Primena ovih
ovlaenja poreske policije nalazi se pod sudskom kontrolom,
odnosno pod kontrolom javnog tuilatva. Mere koje moraju biti sprovedene prinudnim putem, bilo da su potrane ili istrane,
poreska policija ne sprovodi samostalno, ve u saradnji sa Ministarstvom unutranjih poslova. Kada je u pitanju preduzimanje
svih ovlaenja poreske policije, ukljuujui u to i ova koja se
sprovode prinudnim putem, moemo rei da saradnja predstavlja
kljunu re za poresku policiju. Zakonom o poreskom postupku
i poreskoj administraciji utvreno je to da poreska policija sa Ministarstvom unutranjih poslova zakljuuje poseban sporazum o
saradnji. Taj sporazum su, nakon stupanja Zakona na snagu,

119

potpisali ministri finansija i unutranjih poslova. U njemu su jasno

definisani oblici i naini ostvarivanja saradnje izmeu poreske policije i Ministarstva unutranjih poslova. Pored ovog kljunog sporazuma, poreska policija ima i niz protokola o saradnji koji su potpisani sa drugim dravnim organima, a koji se odnose na saradnju
u domenu poslova poreske policije. Na osnovu opisane saradnje,
poreska policija koristi sve baze podataka drugih sektora poreske
uprave i odreene baze podataka drugih slubi unutar Ministarstva finansija, kao to je baza podataka Uprave carina. Takoe,
koristi i odreene baze podataka drugih dravnih organa, poput
baza Narodne banke Srbije, Agencije za privredne registre, Ministarstva unutranjih poslova i drugih. Uz pomo tih baza podataka poreska policija moe obavljati najznaajniji deo svojih analitikih poslova. Analitiki poslovi u poreskoj policiji obuhvataju tri
segmenta analizu izvrenih poreskih krivinih dela, operativnu
analitiku i procenu rizika. Previe bi vremena oduzelo to da govorimo o svim segmentima ovih poslova, ali treba naglasiti da procena rizika predstavlja najznaajniji deo poslova poreske policije u
ovom segmentu. Upravo je to taka koja poresku policiju, na neki
nain, izdvaja od drugih dravnih organa koji deluju u zoni suzbijanja kriminala. Na osnovu procene rizika, poreska policija vri izbor sluajeva kojim e se baviti. Analizom podataka koji se nalaze
u svim dostupnim bazama, poreska policija, pomou tano utvrenih i jasno vidljivih kriterijuma, izdvaja odreene sluajeve kojima
se, potom, bavi. Ovde je vano naglasiti da su, prema utvrenoj organizaciji poreske policije, veoma jasno odvojeni poslovi prikupljanja podataka, procene rizika i poslovi provere na terenu. Ni u jednom trenutku ne mogu se nai dve od ove tri grupe poslova u jednoj taki ili, jednostavnije reeno, ne moe ih obavljati jedan ovek. Ovo je vano ne samo zbog efikasnosti ukupne organizacije
procesa rada u ovoj oblasti, ve i zbog prevencije bilo kog vida zloupotrebe u obavljanju ove vrste bezbedonosnih poslova. Ovakav
pristup poslu nije nov, ali je zasnovan na pozitivnim iskustvima koja su pokazala da najbolju branu svim oblicima zloupotrebe pre
svega predstavlja dobra organizacija procesa rada. U skladu sa takvom orijentacijom i potrebom da bude podignut nivo efikasnosti
rada u slubi koja ima relativno skroman ljudski resurs, procenu
rizika za potrebe celog Sektora obavlja jedna jedinica unutar sedita Sektora poreske policije. Kada jedinica, u skaldu sa napred opisanim kriterijumima i metodologijom njihove primene, odabere jedan krug rizinih poreskih obveznika, to znai da je u njihovom
poslovanju pronala podatke koji izazivaju odreenu sumnju u is-

120

pravnost delovanja, a to moe biti put do identifikacije poreskih

krivinih dela. Posao provere opravdanosti postojanja takve sumnje obavljaju jedinice na terenu i nakon izvrenih provera podnose, ukoliko za to ima dokaza, odgovarajue krivine prijave. Ukoliko se vrenjem provera pokae da za takvu sumnju nije bilo osnova, predmet se zatvara podnoenjem odgovarajueg izvetaja koji
e biti odloen u, za to propisane, evidencije. Te evidencije se trajno uvaju.
eleo bih da izdvojim jo samo nekoliko stvari koje se tiu
strategije razvoja poreske policije. U strategiji razvoja poreske policije postoje tri kljune stvari koje uvaavaju injenicu da poreska
policija nije u fazi reformi, nego u procesu formiranja koji, istina,
privodimo kraju. Harmonizacija ovlaenja poreske policije stoga
predstavlja vaan deo te strategije. Poznato je to da je donet novi
Zakonik o krivinom postupku koji na snagu stupa 1. 6. 2007. godine. On bi trebalo da dovede do temeljnih promena pozicije svih
bezbedonosnih struktura, ukljuujui u to, pre svega, klasinu policiju, ali i poresku policiju. Ta novina odnosie se na prethodnu istragu koja bi trebalo da bude kljuna faza u novom konceptu krivinog postupka, s obzirom na to da se sa sadanje sudske istrage
prelazi na tuilaku istragu. To e nametnuti postojanje veoma dinaminog odnosa izmeu tuilatva i policije. Zbog svega navedenog, mora blagovremeno biti izvreno usklaivanje Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji kako bi pozicija poreske policije bila usaglaena sa novim konceptom krivinog postupka, odnosno sa konceptom prethodne istrage koja e, praktino,
zameniti sadanji pretkrivini postupak. To bi bio prvi segment.
Drugi segment strategije razvoja poreske policije odnosi se na razvoj informatike podrke koja e biti upotrebljivana u koordinaciji svih istraga koje su u toku na nivou celog Sektora poreske policije. To e znaiti uspostavljanje vrlo brzog i vrlo operativnog protoka informacija u vezi sa svim sluajevima koji su u postupku. Realizacija ovog segmenta ima vie ciljeva, a pre svega njen cilj je
uteda u resursima i podizanje efikasnosti u radu, ali i stvaranje
prostora za suoavanje sa najozbiljnijim oblicima poreskog kriminala. Tei segment odnosi se na obuku kadrova, to istovremeno
predstavlja i kljuno pitanje i trajni zadatak. Shodno tome, uskoro
e biti sprovedena obuka za primenu novog Zakonika o krivinom
postupku, ali i niz drugih obuka, od kojih su neke ve u toku. Na
ovim segmentima temelji se budui pravac razvoja poreske policije, kao i pravac njenog konanog zaokruivanja u jedan ozbiljan
segment bezbednosti.

121

Milovan Lakui1
MESTO PREDUZEA ZA
FIZIKO-TEHNIKO OBEZBEENJE
U REFORMI SEKTORA BEZBEDNOSTI
Uoeno je da je privatni sektor bitan inilac celokupne bezbednosne procene. Preduzea koja se bavi fiziko-tehnikom zatitom objekata i lica imaju veliki broj zaposlenih, pa su, samim
tim, veoma znaajna za funkcionisanje sektora bezbednosti u dravi. Ovde su dati neki inioci koje treba razmotriti, kao to je,
na primer, davanje ovlaenja nepolicijskim jedinicama. Pri tome,
na umu imamo preduzea za fiziko-tehniku zatitu i poveanje
njihovog naoruanja. Takoe, voma je bitno pomenuti i obuku
lica koja se bave fiziko-tehnikim i strunim usavravanjem. Primer toga je program za obuku radnika obezbeenja, koji smo
uradili u saradnji sa Viom kolom unutranjih poslova u Zemunu.
Kada je re o davanju ovlaenja nepolicijskim jedinicama,
potrebno je jasno odrediti koja ovlaenja mogu imati preduzea
koja se bave fiziko-tehnikom zatitom. Ukoliko bi to bilo uinjeno, dolo bi do kvalitetnije saradnje izmeu dravnih struktura bezbednosti i preduzea za fiziko-tehniku zatitu i postojalo
bi mnogo vie poverenja. To bi se posebno odrazilo na prikupljanje informacija sa terena, posebno kada u obzir uzmemo to da na
poslovima privatnog obezbeenja po nekim statistikim podacima trenutno radi oko 40.000 ljudi. Reenje ovog problema dovelo bi do sreivanja odnosa izmeu struktura izvrne, odnosno zakonodavne vlasti i preduzea koja se bave bezbednosnom problematikom. S obzirom na veliki broj zaposlenih ljudi u ovoj oblasti, kao i na to da u ovom poslu postoji i koristi se veliki broj
oruja, javlja se problem kontrole oruja i njegove upotrebe. Dok
1 Autor je savetnik u firmi za fiziko i tehniko obezbeenje M PROTEKT

123

su sa jedne strane u toku smanjenje vojske i reorganizacija policije, sa druge se svakodnevno poveava broj privatnih agencija za
obezbeenja lica i imovine. Preko 40.000 zaposlenih u 3.241 registrovanoj firmi, naoruanih sa preko 26.000 cevi raznog oruja, svakako predstavlja znaajan segment bezbednosti jednog
drutva. U savremenim dravama sveta, ovaj broj je znatno vei.
Privatne agencije tite sve vane dravne objekte i institucije dok
vojska i policija obezbeuju samo deo objekata koji imaju poseban znaaj za dravu. Kada je o ovome re, kod nas se u preduzeima koja se bave fiziko-tehnikom zatitom javlja problem
obuke ljudi i njihovog strunog usavravanja za rad na ovakvim
poslovima. Tako trenutno u ovoj oblasti ima mnogo lica koja nisu adekvatno obuena i koja nemaju ni znanja ni iskustva u tom
poslu. Zbog velikog broja nezaposlenih u Srbiji, dogaa se da ove
poslove obavljaju ljudi koji imaju drugaije obrazovanje od onog
koje je potrebno za vrenje ovog posla. Deava se stoga da oni
odmah dobijaju poslove za koje nisu obueni, pa tako, na primer,
obezbeuju i objekte koji su od vitalnog znaaja. Naglasio bih
zato da je veoma vana obuka i usavravanje takvih ljudi. Naveo
sam obuku ovih lica samo kao jedan primer pilot program koji
smo uradili na Vioj koli unutranjih poslova. Program je obuhvatao teme koje su korisne za ljude koji se bave fiziko-tehnikom zatitom, kao to su rad fiziko-tehnike zatite, propisi o
radu fiziko-tehike zatite, terorizam i organizovani kriminal,
primenjena kriminalistika, operativne vetine, prva pomo, zatita od poara, upotreba vatrenog oruja i taktika obezbeenja.
Ovo su sve vrlo bitne oblasti i sa njima ljudi koji obavljaju ove
poslove moraju biti upoznati, jer je to od vitalnog znaaja za normalno funkcionisanje kako privatnog, tako i celokupnog sektora
bezbednosti. Uzmimo, na primer, pruanje prve pomoi. Znanja
iz ove oblasti veoma su vana, jer se ljudi koji obavljaju poslove
obezbeenja esto mogu, tokom obavljanja svoje dunosti, nai
u nepredvienim situacijama. Obuku iz ove oblasti obavljali su
strunjaci koji su polaznike upuivali u to kako da postupe u odreenim situacijama i prue prvu pomo sebi i drugima. Zatita
objekata od poara, takoe, predstavlja vanu oblast kada je u
pitanju obavljanje poslova obezbeenje. Ljudi koji su zaposleni
na poslovima obezbeenja esto nisu upoznati sa nainima na
koje treba da tite objekat od eventualnog poara, kao i sa tim
kako da koriste sredstva za spreavanje poara. Upotreba vatrenog oruja je jo jedna oblast koju smo pomenuli. Oruje koriste, odnosno oruje u svojoj linoj opremi imaju gotovo svi ljudi

124

zaposleni na poslovima obezbeenja. Dosta se njih, meutim, nikada ranije nije srelo sa orujem i zato je veoma vano da oni budu obueni kako da ga pravilno koriste. Obuka iz oblasti primenjene kriminalistike odnosi se na to kako lica zaduena za fiziko-tehniku zatitu treba da se ponaaju kada se na mestu koje
uvaju neto desi, odnosno kakva je procedura u ovakvim sluajevima i na koji nain sarauju sa nadlenim organima policije i
istranim organima. Terorizam i organizovani kriminal predstavljaju gorui problem dananjice i stoga je na obuku iz ove oblasti stavljen akcenat, a svoj doprinos obuci dali su eksperti iz ove
oblasti. Na kraju, ljude koji e obavljati poslove obezbeenja treba da budu upoznati i sa propisima o radu. Svaka firma ima svoje propise i akte po kojima radi. To zapravo predstavlja problem,
jer ne postoji zakonska regulativa koja bi ujednaila propise rada privatnih firmi za obezbeenje. Postojanje privatnih agencija
za obezbeenje bilo je do 1992. godine regulisano Zakonom o
drutvenoj samozatiti. Ovaj Zakon podrazumevao je postojanje
obaveze, policijske kontrole i provere psihofizikih sposobnosti
uvara. Posle njegovog ukidanja, nije bilo novog zakona sve do
1996. godine. Meutim, Zakon o linom radu izriito je zabranjivao osnivanje preduzea za obavljanje bezbedonosne zatite lica i objekata. Zakonom o preduzeima nisu postavljani nikakvi
uslovi u vezi sa tim. Iako je od tog period do danas broj privatnih agencija u porastu, zakonska regulativa koja se odnosi na njihovo delovanje jo uvek nije u potpunosti reena. Kako bi poslovi fiziko-tehnikog obezbeenja bili uspeno i pravilno obavljeni, mora biti protumaeno vie akata, te nedostatak zakonske regulative predstavlja veoma veliki problem. Reenje ovog problema dovelo bi do sreivanja odnosa izmeu struktura izvrne, odnosno zakonodavne vlasti i preduzea koja se bave bezbednosnom problematikom. Privatna preduzea koja se bave fizikotehnikom zatitom, kao i dravne slube bezbednosti, imaju
uvid u deavanja koja mogu biti okvalifikovana kao naruavanje
sistema bezbednosti. Od velikog je, stoga, znaaja rano otkrivanje bilo kakve aktivnosti koja se moe okarakterisati kao teroristiko organizovanje ili organizovanje bilo kakvih kriminalnih
aktivnosti. S obzirom na to, trebalo bi da sve firme i preduzea
koja se bave fiziko-tehnikom zatitom formiraju udruenje i da
tako bolje i lake ostvaruju svoje ciljeve. Na taj nain mogue bi
bilo i kontrolisati njihov rad, to bi uticalo na porast kvaliteta
obavljanja posla. Istakao bih da takva udruenja ve funkcioniu
i da treba da funkcioniu u Privrednoj komori. Putem Privredne

125

komore oni mogu ispunjavati svoje zahteve, a ona im moe pomagati u reavanju problema. Na kraju, pomenuo bih pitanje
kontrole firmi koje se bave fiziko-tehnikom zatitom. Kontrolu ovih firmi trebalo bi da vre takva udruenja koja bi osnovala
svoje inspekcijske slube, a inspektori bi ili u kontrolu rada firmi koja se bave fiziko-tehnikom zatitom. Nakon kontrole rada na terenu, inspektori bi nadlenima podnosili izvetaje u kojima bi reavali to da li odreeno preduzee moe da funkcionie
na takav nain. Svaka druga nepravilnost u radu preduzea ili zaposlenih koju bi inspektori uoili bila bi sankcionisana zakonom.
Najbitnije od svega je da postoji dvosmerna komunikacija izmeu dravnih organa koji se bave problemima bezbednosti i privatnih preduzea koja se bave fiziko-tehnikom zatitom. Slube
bezbednosti mogle bi da se oslone na veliki broj informacija i podataka koje im privatna preduzea mogu dostaviti, a one bi opet
privatnim preduzeima mogle da pomognu tako to bi im omoguile da dobijaju odreen broj informacija neophodnih za njihov rad, kao i time to bi im omoguile da svoj rad nesmetano
obavljaju. Svedoci smo toga da u praksi danas postoji otpor prema privatnim firmama koje se bave fiziko-tehnikom zatitom,
pa ih druge slube spreavaju u tome da dou do neophodnih podataka, ali se nadam da e se to tokom vremena promeniti.

126

Milan Miloevi1
NORMATIVNA (NE)UREENOST
PRIVATNOG OBEZBEENJA LICA I IMOVINE
U REPUBLICI SRBIJI
Uvod
Sveukupni drutveni prosperitet koga u savremenim uslovima karakteriu izvanredni dometi nauke i tehnike, globalna urbanizacija drutva i ubrzani razvoj industrije i privrede u celini
redovno prati i porast kriminaliteta, poara, eksplozija i drugih
asocijalnih i antisocijalnih fenomena, meu kojima su najznaajniji privredna pijunaa i politiki terorizam. Pojava ovih opasnosti neizostavno namee potrebu sveobuhvatnog i energinog
suprotstavljanja svemu to ozbiljno ugroava lica i imovinu. To
suprotstavljanje mora biti struno i kontinuirano, i permanentno
mora obuhvatati najiri spektar mera i radnji kako na planu prevencije, tako i u pogledu presecanja i saniranja eventualnih tetnih posledica. Zbog toga su privredni kolektivi prinueni da organizuju adekvatne mere predostronosti, te da maksimalnu panju posvete pitanjima obezbeenja i zatite.
Sistem obezbeenja lica i imovine, kao sastavni deo organizacije rada i radnog procesa, obuhvata vie meusobno komplementarnih podsistema: fiziko-tehniko obezbeenje, protivpoarna i protivdiverziona zatita, bezbednost i zatita zdravlja na
radu i dr. Imajui u vidu potrebu to ire zatite lica i imovine, a
prema konkretnim potrebama radnog procesa, savremenim privrednim subjektima neophodan je pouzdan normativno-operativni sistem zatite koji garantuje adekvatan nivo bezbednosti. To vai za sva privredna drutva i preduzetnike, ali se u prvom redu odnosi na one kolektive koji obuhvataju gotovo sve segmente rada i
izuzetno veliki broj tehnolokih procesa. Osim toga, u velikim
1

Autor je analiticar Udruenja za fiziko-tehnicko obezbedenje pri

Privrednoj komori Srbije

127

kolektivima se, kada je re o zatiti, s pravom insistira na dodatnoj rigoroznosti, pogotovu ako se radi o javnim preduzeima koja su od vitalnog znaaja za funkcionisanje drave i drutva u celini.
Iz svega prethodno navedenog proizlazi da se kvalitetnim
normativnim ureenjem ukupne oblasti obezbeivanja lica i imovine stvaraju osnovne pretpostavke za uspeno organizovanje i
funkcionisanje internih slubi obezbeenja i specijalizovanih privrednih drutava i preduzetnika (agencija) za obezbeivanje lica
i imovine, ali i za sveukupnu zatitu drutva od kraa, poara,
eksplozija i drugih tetnih pojava. Zakonska i podzakonska regulativa se u tom sluaju javlja kao osnova efikasnosti, ali i kao granica delovanja internih slubi obezbeenja i agencija za obezbeenje. Najzad, normativno utvrenim standardima, ovi subjekti
se podstiu da budu profesionalni u radu i da rade na specijalizaciji kadrova, odnosno na tome da standardizuju i modernizuju
sredstva i ureaje kojima vre zatitu lica i imovine.

Pojmovno odreenje delatnosti

obezbeivanja lica i imovine
Poznato je da privatna delatnost obezbeivanja, odnosno
privatni sektor bezbednosti (private security) obuhvata iroko
podruje bezbednosti i zatite lica i imovine. Ono svojim opsegom i kvalitetom prevazilazi one bezbednosne standarde koje drava jami svakom graaninu. Pri tome je nesporno to da fiziko-tehniko obezbeenje, kao skup radnji i mera za odvraanje i
spreavanje ugroavanja bezbednosti lica i imovine, odnosno
objekata koji se tite, predstavlja esencijalni podsistem zatite.
Efikasno i kvalitetno fiziko-tehniko obezbeenje u savremenim
uslovima predstavlja izuzetno vaan faktor uspenog funkcionisanja privrednih i drugih kolektiva. U tom smislu bismo i za
oblast fiziko-tehnikog obezbeenja (kao i zatitu od poara i
eksplozija) mogli rei da predstavlja ekonomsku kategoriju iako
ona, za razliku od zatite bezbednosti i zdravlja na radu, ne utie direktno na produktivnost rada.
Sistem fiziko-tehnikog obezbeenja obuhvata niz normativnih, operativnih, informativnih i obrazovno-edukativnih radnji i mera kojima se, izmeu ostalog, uspostavlja:
- organizovanje vrenja poslova fiziko-tehnikog obezbeenja
- funkcionisanje slube i sistema fiziko-tehnikog obezbeenja

128

- formiranje kadrovskog sastava slube fiziko-tehnikog

obezbeenja
- opremanje potrebnim sredstvima i opremom i
- obuavanje i struno osposobljavanje izvrilaca fiziko-tehnikog obezbeenja za rad.
Ovaj sistem podrazumeva angaovanje specijalizovanih radnika na poslovima sprovoenja bezbednosne zatite i njene strune kontrole, primenjivanje posebnih mera prilikom skladitenja i
uvanja oruja i municije, funkcionisanje posebnog obezbeenja
prilikom uvanja i transporta novca i dragocenosti, funkcionisanje fizikog i tehnikog obezbeenja zgrada, pogotovo prostorija
u kojima su smeteni vitalni pogoni i postrojenja, funkcionisanje
sistema tehnikog obezbeenja objekata i prostora, kao i izdavanje slubenih legitimacija i bezbednosno-propusnih dokumenata
itd. Time se u celini unapreuje obavljanje poslova obezbeenja
ljudi, imovine i poslovanja, a samim tim i doprinosi jaanju line
i imovinske bezbednosti, to predstavlja jednu od osnovnih ustavom zagarantovanih sloboda i prava graana na kojima poiva
savremeno drutvo. Drugim reima, bezbednosna edukacija svih
zaposlenih, a prvenstveno profesionalizacija interne slube obezbeenja, fundamentalno doprinosi unapreenju bezbednosti poslovanja, imovine i lica u najirim okvirima.
Delatnost fiziko-tehnikog obezbeivanja inae obuhvata
poslove fizikog obezbeivanja lica i imovine, tehnikog obezbeivanja objekata, odnosno imovine, obezbeivanja lica, obezbeivanja stvari u transportu i obezbeivanja reda na javnim skupovima. Prema tome, fiziko obezbeivanje predstavlja obezbeivanje objekata imovine i stvari u transportu od unitavanja,
oteenja, krae i drugih oblika tetnog delovanja, kao i obezbeivanje lica od ugroavanja njihovog ivota, fizikog i psihikog
integriteta, privatnosti i linih prava, te drugih oblika ugroavanja njihove line sigurnosti. Tehniko obezbeenje (u smislu iskljuivo tehnikog, ali i kombinovanog fiziko-tehnikog obezbeivanja) predstavlja obezbeivanje objekta i imovine, stvari u
transportu i lica tehnikim sredstvima i ureajima, u skladu sa
pravnim propisima i propisanim standardima. Oblici tehnikog
obezbeenja su: mehaniko podrazumeva primenu naprava i
ureaja koji omoguuju zatitu odreenog objekta i elektronsko
korienje ureaja koji najavljuju ili spreavaju pristup u zatvoreni prostor ili ulaz u objekat pod zatitom.
Uu oblast zatite lica i imovine predstavlja i segment protivpoarne zatite, koji obuhvata sistem mera i aktivnosti koje se

129

preventivno preduzimaju radi zatite od poara (sistemi za otkrivanje i dojavu poara, ugradnja izolacionih materijala i sl.), ali i
mere i radnje primenjene radi otklanjanja posledica poara i eksplozija (kompletiranje vatrogasnih sprava i opreme, edukacija
kadrova za strune protivpoarne poslove i dr.). S tim u vezi, posebno treba naglasiti da izmeu fiziko-tehnikog obezbeenja i
zatite od poara postoje blie unutranje veze i preplitanja, koje
se naroito ispoljavaju u praktinom postupanju.
Naime, fiziko-tehniko obezbeenje sastoji se kako od fizikog obezbeenja (koje sprovode naoruana i obuena lica, eventualno uz pomo dresiranih pasa i sl.), tako i od tehnike zatite
objekata koja podrazumeva upotrebu interne televizije (tzv. sistem zatvorenog kruga), upotrebu protivprovalnih i dojavnih sistema, korienje specijalnih rendgena i detektora za otkrivanje
oruja i eksploziva, odravanje veza posebne namene (telefonijom i radio vezom) i sl. Meutim, izvrioci obezbeenja prilikom
obavljanja poslova iz svog delokruga rada koriste opremu i sredstva protivpoarne zatite (npr. sisteme za otkrivanje i dojavu poara), jer i inae u praksi veinu poslova zatite od poara i eksplozija obavljaju radnici fiziko-tehnikog obezbeenja uz poloen odgovarajui ispit.
Zbog toga se smatra da bezbednosna edukacija svih zaposlenih, a prvenstveno profesionalizacija interne slube obezbeenja,
doprinosi unapreenju bezbednosti poslovanja, lica i imovine u
najirim okvirima. Ovo podjednako vai i za nosioce privatne delatnosti obezbeenja, tj. za zaposlene u privrednim drutvima i
kod preduzetnika specijalizovanih za poslove fiziko-tehnikog
obezbeenja. Time se u celini unapreuje obavljanje poslova
obezbeivanja lica i imovine, a samim tim doprinosi i jaanju line i imovinske bezbednosti graana.

Normativni okvir delatnosti

obezbeenje lica i imovine
Poznato je da poslovi obezbeivanja i zatite, iji su nosioci
interne slube obezbeenja ali i specijalizovana privredna drutva
i preduzetnici, mogu biti kvalitetno i efikasno izvravani samo
ako su ispunjeni neophodni kadrovski, ergonomski i drugi materijalno-tehniki preduslovi, te ako su usledili adekvatna obuka i
trening izvrilaca poslova obezbeivanja. Ipak, svemu ovome
mora prethoditi institucionalizacija rada date agencije, odnosno
slube obezbeenja privrednog drutva, i to putem donoenja in-

130

ternih akata u skladu sa postojeim zakonskim i podzakonskim

okvirima.
Prema tome, celokupna aktivnost obezbeivanja lica i imovine obavlja se na osnovu dve grupe normativnih akata. Prvu grupu sainjavaju eksterni pravni akti, tj. opti propisi sadrani u zakonima, pravilnicima i naredbama nadlenih organa i strunih
ustanova, donetim u okvirima zakonskih ovlaenja. Drugu grupu normativnih akata, bitnih za konkretno obavljanje poslova i
zadataka fizikog i tehnikog obezbeivanja lica, imovine i objekata, ine pojedini interni pravni akti (statut privrednog drutva,
pravilnik o radu slube fiziko-tehnikog obezbeenja, odluka o
poslovnoj tajni, procedure rada slube fizikog obezbeenja, odreene naredbe, radni nalozi i slino). U tom smislu, na osnovu
odgovarajueg zakona moraju biti doneti opti interni akti privrednog drutva (statut, pravilnik, pravilo, strategija i dr.), koji e
dalje biti razraivani pojedinanim internim aktima.
S tim u vezi, treba naglasiti i to da se opti interni akti kojima se inae reguliu sistemska pravila rada i poslovanja koja
predstavljaju zakonsku obavezu privrednog drutva ili drugog
pravnog lica (statut, pravilnik, pravilo, strategija) donose na
osnovu zakona i da je njihova sadrina takoe utvrena zakonom. Nasuprot ovome, postoje i takvi interni akti privrednog
drutva ili drugog pravnog lica koji se ne zasnivaju neposredno
na zakonskim i podzakonskim propisima. U stvari, ovi pravni
akti podeljeni su u dve grupe. U prvu grupu spadaju opti normativni interni akti (uputstva, smernice, planovi, programi, metodologije i projekcije), a u drugu pojedinani interni normativni akti privrednog drutva (procedure, normativi, radni nalozi i dr.)
Pored statuta, definitivno najvanijeg akta ukupnog normativnog sistema unutar privrednog drutva, poseban znaaj meu
optim interni aktima kojima se regulie oblast obezbeivanja i
zatite ima pravilnik. Konkretnije posmatrano, u okviru onog dela normativnog sistema privrednog drutva kojim se reguliu
ovlaenja i rad slube fiziko-tehnikog obezbeenja poseban
znaaj imaju: Pravilnik o slubi fiziko-tehnikog obezbeenja;
Pravilnik o obezbeenju prenosa vrednosnih poiljki i robe od
posebnog znaaja; Pravilnik o postupanju u vanrednim situacijama itd.
Uputstvo predstavlja opti normativni interni akt privrednog
drutva ili drugog pravnog lica, kojim se razrauju odredbe statuta i drugih dosad navedenih optih internih akata, tj. pravilnika, pravila i strategije. Pri tome se utvruju nadlenosti i organi-

131

zacija u privrednom drutvu i konstituiu prava, obaveze i odgovornosti organizacionih celina i zaposlenih za realizaciju pravila rada i poslovanja. Za delatnost fiziko-tehnikog obezbeenja poseban znaaj imaju, na primer, Uputstvo o zatiti od diverzija i sabotae, Uputstvo za izradu procene ugroenosti
objekta i dr.
Smernice su opti normativni interni akt kojim se utvruju
globalni pravci i metodologija realizacije pravila rada i poslovanja privrednog drutva ili drugog pravnog lica, utvreni odredbama statuta i drugih optih internih akata (pravilnika, pravila i strategije). U takve interne akte znaajne za oblast obezbeenja i zatite spadaju, na primer, Smernice za izradu modela zatite. Plan je opti interni normativni akt privrednog
drutva kojim se planski definiu aktivnosti i nain poslovanja,
kao i dinamika realizacije tih aktivnosti utvrenih statutom i
drugim optim internim aktima. U okviru onog dela normativnog sistema privrednog drutva kojim se reguliu ovlaenja i
rad slube fiziko-tehnikog obezbeenja naroiti znaaj ima
Plan zatite od diverzija i sabotaa predvien za odreeni
objekt.
Normativ je pojedinani interni akt privrednog drutva ili
drugog pravnog lica, kojim se definiu kvantitativni pokazatelji
parametri (broj i koliina) znaajni za realizaciju pravila rada
i poslovanja. Zbog toga sastavni deo Normativa ini tabelarni
prikaz parametara. Sa aspekta ovlaenja i efikasnosti rada slube fiziko-tehnikog obezbeenja i protivpoarne zatite, poseban znaaj imaju: Normativ o potrebnom broju zaposlenih
na poslovima neposredne fizike zatite, Normativ sredstava za
rad, zatitu, vezu i inventara zaposlenih na poslovima obezbeenja i zatite, Normativ za slubenu odeu i obuu i sl.
Procedura predstavlja pojedinani normativni interni akt
kojim se definiu konkretno obavljanje i realizacija odreenog
posla i zadataka u privrednom drutvu. Sastavni deo Procedure
je grafiki dijagram toka aktivnosti, koji je sastavljen od algoritama. Za konkretan rad slube fiziko-tehnikog obezbeenja
i protivpoarne zatite najznaajnije su sledee procedure: Procedura za upotrebu slubenog vatrenog oruja, Procedura za
prijem stranaka, Procedura za kontrolu motornih vozila, Procedura za kontrolu radnog prostora po zavretku radnog vremena itd.
Najzad, naredba, radni nalog i reenje predstavljaju pojedinane interne akte privrednog drutva, kojima se nalae obavlja-

132

nje odreenih poslova i zadataka u okviru pravila rada i poslovanja privrednog drutva ili drugog pravnog lica. Isto vai i za
odluku, pri emu su neke od odluka neposredno vezane za oblast
obezbeenja i zatite poslovanja, lica i imovine (npr. Odluka o
poslovnoj tajni privrednog drutva).

Obezbeenje lica i imovine u Republici Srbiji:

aktuelno stanje i predstojee promene
Poznato je da je momentom stupanja na snagu Zakona o prestanku vaenja odreenih zakona i drugih propisa (Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 18/93) prestao da vai i Zakon o sistemu drutvene samozatite Republike Srbije iz 1986. godine.
Njime je, izmeu ostalog, bilo ureeno i pitanje fiziko-tehnikog
obezbeenja objekata i druge imovine koje treba da vre organizacije udruenog rada i drugi samoupravni organi. U periodu od
ukidanja Zakona do danas naputen je koncept organizovanog i
pravnog uestvovanja svih subjekata bezbednosti u zatiti dravne i drutvene imovine. Drutvo je prelo na trinu ekonomiju,
te se pojavilo vie vrsta svojine: dravna, drutvena, privatna i dr.
Da bi zatitila svoju imovinu, u ovom periodu su se, pored drutvenih preduzea, samoorganizovala i deoniarska drutva i privatna preduzea. Ovo je u osnovi injeno bez odgovarajueg
pravnog osnova, jer do sredine 2006. godine u Srbiji nisu postojali zakonski propisi koji bi jedinstveno pravno regulisali ovu
oblast.
Posebno treba naglasiti to da su, nakon stavljanja van snage
Zakona o sistemu drutvene samozatite, a samim tim i Pravilnika o nainu upotrebe vatrenog oruja od strane lica koja vre poslove neposrednog fizikog obezbeenja u organizacijama udruenog rada i drugim samoupravnim organizacijama i zajednicama iz 1988. godine, u pravnom sistemu Republike Srbije ostala
pravno neureena, osim u delu koji se odnosi na posedovanje, dranje i noenje oruja i municije, kljuna pitanja koja se odnose
na specifinosti obavljanja delatnosti obezbeivanja lica i imovine. Nastojano je da ovaj nedostatak bude uklonjen utvrivanjem
zabrana vrenja pojedinih delatnosti u Zakonu o linom radu, ali
su kasnijim izmenama i one eliminisane iz pravnog poretka Republike Srbije.
Problem je utoliko izraeniji to se tokom 2002. godine u Srbiji, prema podacima Ministarstva unutranjih poslova, poslovima obezbeivanja imovine i lica bavilo 3.241 pravno lice, uklju-

133

ujui u to slube fiziko-tehnikog obezbeenja velikih preduzea, kao i privatne agencije i drutvena preduzea koja su se bavila ovom delatnou. U pomenutom periodu je na ovim poslovima radilo ukupno 32.457 radnika, naoruanih sa ak 26.245 komada raznog oruja, meu kojima je bilo najvie registrovanih
pitolja 17.267. Tokom njihovog rada je u tom periodu esto
dolazilo do ozbiljnih zloupotreba ovlaenja koja proizlaze iz prirode ovih delatnosti. Pri tome, organi Ministarstva unutranjih
poslova nisu imali nikakva posebna ovlaenja u odnosu na nosioce ovih delatnosti (osim onih koja imaju u odnosu na sve uesnike u pravnom prometu i onih koja su utvrena propisima o
oruju i municiji).
Posebno zabrinjavajua okolnost bila je ta to je, u odnosu
na ukupan broj u to vreme registrovanih pravnih lica (preduzea
i radnji), vei broj pravnih lica svoju delatnost registrovao kao
dopunsku delatnost i naplatu potraivanja iako je ova vrsta
usluga (tzv. uterivanje dugova) oigledno nespojiva sa fizikim i
tehnikim obezbeivanjem tienih objekata i lica. Posledice
pravne neureenosti u navedenim delatnostima bile su relativno
esta i gruba prekoraivanja ovlaenja koja proizlaze iz prirode
tih delatnosti. Zapaen broj ovih prekoraenja dobio je proteklih
godina negativan publicitet u javnosti Srbije.
Prisutna pravna praznina u regulisanju organizacije i delatnosti sistema obezbeenja u Srbiji odnosi se i na odreeno mesto
i ulogu policije u sistemu obezbeenja lica i imovine preduzea,
naroito u domenu njenog preventivnog postupanja. Meutim,
policija i sada nastavlja da, u zavisnosti od izvora i oblika ugroavanja, vrste privrednog subjekta i stepena njegove ugroenosti,
primenjuje uhodane metode delatnosti i oblike saradnje sa privatnim sektorom bezbednosti, odnosno sa nosiocima delatnosti
fiziko-tehnikog obezbeivanja lica, imovine i poslovanja, koje
je primenjivala i u prethodnom periodu.
Polazei od toga, neophodno je urgentno donoenje odgovarajueg posebnog zakona, koji bi bio primeren pravnom sistemu
Republike Srbije, a kojim bi bili ureeni nain, obim i uslovi obavljanja ovih delatnosti. Time bi nadleni organi drave, odnosno
policije mogli mnogo vie da kontroliu njihov rad. To podjednako vai i za odgovarajue podzakonske normativne akte u ovoj
oblasti, a posebno za Pravilnik o uslovima i nainu sprovoenja
fizikog i tehnikog obezbeenja, Pravilnik o nainu osposobljavanja, programu i nainu polaganja strunog ispita za vrenje
obezbeenja lica i imovine, Pravilnik o obrascima, sadraju i na-

134

inu voenja evidencija iz oblasti zatite lica i imovine, Pravilnik

o sadraju i izgledu legitimacije izvrioca obezbeenja, Pravilnik
o uslovima obavljanja poslova pratnji i obezbeenja novca, vrednosnih papira, plemenitih metala i drugih vrednosti i sl.

Postojanje potrebe da rad privatnog obezbeenja

u Srbiji bude usklaen sa stranim iskustvima
i meunarodnim standardima
Sledei ukupne razvojne tendencije, sigurno je da i u pravni sistem Republike Srbije moraju biti uneti savremeni pravni sadraji,
koji su regionalno, pa i ire prihvaeni. U reformskim opredeljenjima, ostvarivanje ustavno-pravnog ureenja na principima pravne
drave, politikog i svojinskog pluralizma i trine ekonomije mogue je samo ako zakonodavstva najrazvijenijih drava lanica Evropske unije budu preuzimana i upodobljivana primereno naim uslovima i tradiciji. Osnovni preduslov za ostvarivanje takve dravne politike predstavlja usaglaavanje naeg pravnog sistema sa pravnim
standardima zemalja Evropske unije.
U tom smislu, u budui Zakon o privatnom obezbeenju lica i
imovine treba inkorporisati reenja zastupljena u zakonodavstu zemalja iz bliskog okruenja, od kojih su neke ve i punopravni lanovi Evropske unije (Slovenija ) ili tome tee (npr. BiH na nivou entiteta, Hrvatska, Makedonija). Meutim, dunu panju treba posvetiti i konkretnim reenjima sadranim u propisima onih zemalja koje
imaju najvie standarde u ovoj oblasti (Velika Britanija, Nemaka,
panija).
Tako, na primer, u ovim zemljama specijalizovane agencije za
obezbeenje, koje su ovde predmet interesovanja, u nedostatku zakona vre kontrolu posredstvom svojih profesionalnih udruenja.
Najvee takvo udruenje u Velikoj Britaniji je Drutvo britanske bezbednosne industrije (British Security Industries Association-BSIA).
Prilikom ulanjenja u BSIA, agencije su dune da prue podatke o
dvogodinjem poslovanju, kartoteku zaposlenih u proteklih dvadeset godina i opis delatnosti, sa podacima o kontrolnim centrima,
nadzornicima, telohraniteljima, uvarima i dr. Nadzor stalnih lanova organizuje se dva-tri puta godinje, a one imaju rok od tri meseca da otklone utvrene nedostatke. U suprotnom, disciplinska komisija BSIA izrie opomenu, kaznu ili iskljuenje iz BSIA. Istovremeno
egzistira i Meunarodno profesionalno drutvo za obezbeenje (International Professional Security Association IPSA), koje se zalae
za donoenje odreenih licenci koje dodeljuje vlada. Ovo drutvo izdalo je poseban etiki kodeks, a za svoje lanove organizuje kurseve.

135

U Institut drutva (osnovan 1968) mogu se ulaniti oni lanovi drutva koji posle godinu dana lanstva u drutvu pokau utvreni standard znanja i osposobljenosti.
U Nemakoj agencije za svoju delatnost privatnog obezbeenja
dozvole (licence) dobijaju po optim propisima. Obim delatnosti je
poslednjih decenija znaajno povean zbog porasta kriminala i preoptereenosti policije, tako da je broj specijalizovanih preduzea postajao sve vei u sve kraim vremenskim intervalima. Veliki broj ovih
preduzea ulanjen je u Savezno udruenje nemakih bezbednosnih
firmi (Bundesverband Deutcher Wac und Sicherheitsunternehmen BDWS), koje je osnovano 1948. godine. Prilikom vrenja svoje delatnosti, oni koji poseduju dozvolu imaju zakonska ovlaenja u
osnovi svedena na: pravo privremenog zadravanja lica (ZKP), nunu odbranu i krajnju nudu (ZKP) i pravo na prinudu prilikom vrenja poslova za vojsku, regulisano posebnim zakonom.
U paniji se Zakon o privatnoj bezbednosti (1992) i kraljevi dekreti o sankcijama (1993) i pravnim standardima (1994) zasnivaju
na polazitu da je postojanje privatnog sektora bezbednosti poeljno, jer se tako optimizuju policijski resursi. Ministarstvo unutranjih
poslova, resor odgovoran za javnu bezbednost, nadleno je i za
oblast privatne bezbednosti. Agencije iz ove oblasti imaju svoja
udruenja, ali ona nemaju javna ovlaenja, ve prevashodno savetodavnu ulogu. Lica koja se bave ovim poslovima (zatitnici) imaju
propisan delokrug rada, a oruje smeju da nose, po odluci generalnog direktora policije, iskljuivo u sluaju transporta novca i drugih
vrednosti, kao i na strai i tokom zatite odreenih vojnih objekata,
fabrika i skladita opasnih materija i sl. Podrobno su ureeni i uslovi za obavljanje delatnosti, tako da je za rad neophodno posedovanje licence koju izdaje MUP, zakljuenje ugovora sa naruiocem
usluga u propisanoj formi i uz prethodnu verifikaciju MUP i periodino izvetavanje policije o obavljanju delatnosti. Zaposleni moraju ispunjavati odreene uslove, pa tako moraju biti punoletni (19 godina), imati dravljanstvo i posedovati odreene psihofizike sposobnosti. Takoe, moraju ispunjavati uslov da nisu kanjavani za
odreena krivina dela i prekraje, da nisu dobili otkaz u policiji ili
vojsci i da su poloili propisani test znanja.
Na kraju, neophodna je da predstojei Zakon o privatnom
obezbeenju lica i imovine bude usklaen i sa standardima meunarodnog prava u ovoj oblasti, konkretno sa reenjima sadranim u:
Konvenciji OUN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala;
Akcionom programu OUN za spreavanje, borbu protiv i iskorenjivanje ilegalne trgovine lakim i malokalibarskim naoruanjem; Programu OUN za spreavanje, borbu i iskorenjivanje nezakonite trgo-

136

vine lakim i malokalibarskim naoruanjem i svim njegovim delovima; Protokolu OUN protiv nezakonite proizvodnje i krijumarenja
orujem, njihovim delovima i komponentama i municijom itd.
Prema tome, nesporno je to da konkretna reenja sadrana u buduem Zakonu o privatnom obezbeenju lica i imovine moraju biti
u svemu kompatibilna i usklaena sa reenjima sadranim u postojeem zakonodavstvu Republike Srbije (npr. Krivinom zakoniku,
Zakonu o oruju i municiji i dr.), ali i da moraju biti usklaena sa
pravnim standardima razvijenih evropskih zemalja i istraivanjima
domae i strane prakse. Tako na primer, nesporno je da privredna
drutva i preduzetnici radi zatite lica i imovine mogu nabavljati vatreno oruje za najvie polovinu zaposlenih koji vre poslove fizikog
obezbeenja, jer to predstavlja standard utvren relevantnim meunarodnim dokumentima i preuzetim obavezama Republike Srbije.
Kako se vrenje poslova fizike zatite odvija u smenama, to ovakvo
zakonsko reenje ne bi trebalo da ometa proces rada.
Naime, Konvencijom OUN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i Akcionim programom OUN za spreavanje, borbu protiv i iskorenjivanje ilegalne trgovine lakim i malokalibarskim
naoruanjem, koji proistie iz nje, utvrena je, kao preporuka, obaveza drava da nacionalnim zakonima, propisima i procedurama
utiu na borbu, spreavanje i iskorenjivanje ilegalne trgovine lakim i
malokalibarskim orujem u svim njegovim vidovima. U istom pravcu je i u Regionalnom pravilniku o mikro razoruanju za Jugoistonu Evropu (RMDS) utvreno da runo oruje, lako naoruanje i
municija mogu da predstavljaju veliku opasnost kako vladama, tako
i meunarodnim i regionalnim naporima u izgradnji mira. Najefektniji nain njihovog praenja mogue je ostvariti uz pomo intervencija i programa za mikro razoruanje i kontrolu runog naoruanja
i lakog oruja (SALW).

Zakljune napomene
Utvrivanje uslova za obavljanje privatne delatnosti obezbeivanja lica i imovine, ali i ukupnosti poslova fiziko-tehnikog obezbeenja, neophodno je za dalji razvoj trine privrede i ostvarivanje
ravnopravnosti subjekata koji posluju na tritu, pa je zakonsko ureivanje ovih pitanja nesumnjivi interes Republike Srbije. Konano,
cilj donoenja takvog sistemskog zakona bio bi i da, konzistentnim
sistemom zatite, na jedinstven nain bude ureeni nadzor i kontrola subjekata koji obavljaju delatnost zatite lica i imovine, uslovi za
obavljanje te delatnosti, odnosno uslovi za izdavanje odobrenja i dozvole za rad, uslovi za izdavanje ovlaenja i zabrana za lica koja ne-

137

posredno vre poslove fizike zatite, kao i naini dokazivanja svojstava tih lica i drugo.
Polazei od toga, Odbor Udruenja preduzea za fiziko-tehniko obezbeenje Privredne komore Srbije je, neposredno po konstituisanju, pristupio pripremi svog teksta Nacrta zakona o privatnom
obezbeenju lica i imovine. Namera je bila da se time doprinese donoenju zakona kojim bi se neposredno uredio ovaj deo sektora privatne bezbednosti za koji regulativa ne postoji ili su, sasvim fragmentarno, ureena samo pojedina pitanja. Naime, uprkos evidentnoj
ekspanziji ovog sektora, koju donosi razvijanje trine ekonomije, injenica je da ovaj regulatorni izazov kod nas jo nije dospeo na vrh
liste prioriteta.
Ovaj Nacrt zakona izraen je po tzv. panskom modelu, i to
kao relativno celovit propis predvien za ovu oblast, uz pokuaj
da bude obuhvaena celokupna materija, odnosno da budu ureeni uslovi i nain vrenja privatnog obezbeenja lica i imovine.
Po prirodi stvari, izostali su oni vidovi fizikog-tehnikog obezbeenja koji nisu karakteristini za nosioce delatnosti privatnog
obezbeenja (imaoce licence), ve za samozatitnu aktivnost privrednih drutava (npr. za interne slube obezbeenja velikih privrednih sistema) ili pak onih koji nisu prevashodno usmereni ka
preventivnoj zatiti lica i imovine (npr. privatna detektivska delatnost). Izostala je i regulativa vezana za obezbeenje poslovanja,
izmeu ostalog i zato to je ta oblast ve delimino normirana
drugim zakonskim propisima (Krivini zakonik, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu...). Saglasno tome, koncipiran je naziv
ovog Nacrta zakona, ali i sistematika njegovog teksta.
Prireivai teksta Nacrta zakona o privatnom obezbeenju lica i imovine morali su u svakom sluaju biti svesni toga da je poduhvat koga su se prihvatili izuzetno teak. Zato e im biti dragocene sve budue dobronamerne kritike ovog teksta, svaka primedba, predlog ili sugestija za njegovo dalje poboljavanje. Na kraju,
prireivai teksta Nacrta zakona iskreno se zahvaljuju svima onima ija su dosadanja dostignua koristili. Od domaih organizacija posebno se zahvaljuju Centru za civilno-vojne odnose iz Beograda, koji je objavio svoj model Nacrta zakona o privatnoj delatnosti obezbeenja, a kada su u pitanju pojedinci, zahvaljuju se svima koji su tokom pripreme Nacrta zakona dali svoj dragoceni doprinos. Njegovo usvajanje nesumnjivo e biti od velike koristi ne
samo za davaoce i korisnike usluga privatnog obezbeenja lica i
imovine, ve i za drutvo u celini.

138

V SESIJA

REFORMA
SEKTORA BEZBEDNOSTI
I EVROATLANTSKA
INTEGRACIJA SRBIJE

Jana K. indelkova1
ISKUSTVA EKE U PROCESU
EVROATLANTSKE INTEGRACIJE
Srbija danas prolazi put kojim je eka Republika ve prola. Ne bih ovom prilikom htela da vas poduavam, ve samo da
vas podsetim na nekoliko stvari. Svakom narodu, svakoj dravi
njeni problemi izgledaju najtei. Kada se suoavate sa svojim
problemima, znate ta vam je najgore i imate oseaj da niko nije
bio u tako sloenoj situaciji kao vi. elim da vas podsetim da je
eka Republika, kada je 1989. godine izala iz socijalistikog sistema, imala potpuno unitenu privredu. Nai ljudi etrdeset godina nisu bili kolovani u inostranstvu, niti je kod nas prevoena
struna literatura. Morali smo sve da poinjemo od poetka kako u intelektualnom, tako i u privrednom smislu. Put koji smo
prolazili predstavlja drugu stvar na koju bih volela da vas podsetim. U Srbiji se esto govori o tome da su graani ve umorni od
uslovljavanja meunarodnih organizacija, kao i od trajanja puta
ka integraciji u evroatlantske strukture. Meutim, taj put je eka, koja nije imala sve one probleme koje ima Srbija, prelazila
punih petnaest godina. Petnaest dugih godina smo menjali legislativu, prilagoavali se, ispunjavali zahteve i pokuavali da dovedemo dravu u red da bismo, na kraju, dostigli cilj pristupanje Evropskoj uniji. Meutim, prikljuivanje Evropskoj uniji kod
nas nije bio samostalan proces, jer smo se istovremeno integrisali i u NATO. Obe ove integracije zahtevale su sline reforme, dok
se u Srbiji ove dve integracije u velikoj meri odvajaju. Veoma je
bilo bitno to to je postojao konsenzus irokog politikog spektra, sa izuzetkom komunistike partije, tako da su sve stranke bile za evroatlantsku integraciju. Mnogo nam je pomoglo to to
smo bili politiki sloni povodom sprovoenja reformi i integracija. U vezi sa nama esto se spominje i Partnerstvo za mir
1

Autor je zamenik efa misije Ambasade Republike eke u Srbiji

141

program Alijanse u koji bi Srbija trebalo da ue. esto nas pitaju kako smo uli u ovaj program i da li su i nas uslovljavali. U
tom trenutku nisu nam postavljali uslove, poto smo bili jedan od
osnivaa programa Partnerstvo za mir. To je tada bio nov koncept, a to to smo bili primljeni u Partnerstvo predstavljalo je prvi korak na putu otvaranja Alijanse nakon Hladnog rata. To se
odnosilo ne samo na eku, ve i na Maarsku, Poljsku i ostale
postkomunistike zemlje. Ulazili smo u program Partnerstvo za
mir, a Alijansa je to odobravala u nadi da emo na ovaj nain
bre reformisati svoje vojske, svoja miljenja i sisteme bezbednosnih slubi i da emo se tako bre pridruiti porodici evropskih
zemalja, kojoj smo nekada pripadali i kojoj smo eleli ponovo da
pripadamo. Program Partnerstvo za mir nam je bio vaan za
reformu vojske, ali nam je podjednako bitna bila i pomo strunjaka, jer nas je pored reforme vojske oekivala i reforma tajnih
slubi i policije. Mi smo imali ono od ega ste vi poeli, odnosno
sto hiljada vojnika, tenkove, ruski tip armije. Sve to je trebalo
ne samo ponititi, ve i ponovo izgraditi. Taj put reformi jeste bio
dug i problematian, ali smo tokom njega uvek imali nekoga ko
nam je pomagao. Pomagale su nam kako organizacije Evropska unija i NATO putem PfP tako i zemlje koje su bile njihove
lanice. Izdvojila bih kao primer Englesku koja je sa nama mnogo radila. U legislativi naeg sistema bezbednosti moete uoiti
taj engleski model. Moram napomenuti da nam je Engleska
velikoduno pomagala i finansijski i struno, ali da je donekle
predstavljalo problem to to smo mi drugaiji tip drave od Engleske. Kada budete odluivali koji model biste mogli da preslikate, dobro bi bilo da se okrenete dravama koje su vam slinije nego to je Engleska, kojoj smo veoma zahvalni na pomoi, bila slina nama.
U NATO mnogi smatraju da Srbija ne samo da nije crna rupa, ve da predstavlja nelogino belo mesto na bezbednosnoj karti Evrope i veina nas, ako ne i svi, svesrdno elimo da nam se
prikljuite.

142

Tanja Mievi1
DEMISTIFIKACIJA POLITIKE
USLOVLJAVANJA EU NA PRIMERU
REFORME SEKTORA BEZBEDNOSTI
Nisam ekspert za oblast o kojoj je re na ovoj konferenciji,
ali shvatam kakvu politiku Evropska unija vodi u odnosu na Srbiju, kao i to koliku ulogu ima svaka od pojedinanih oblasti u
procesu njene integracije u Evropu. Razlog zbog koga mi je drago to uestvujem u ovoj konferenciji je taj to nam se na primeru reforme sektora bezbednosti pruila prilika da demistifikujemo politiku uslovljavanja Evropske unije. Dakle, politika uslovljavanja, koja predstavlja legitimnu politiku svake organizacije
koja u svoje lanstvo treba da primi drave tek onda kada ispune odreene uslove, u Srbiji uvek ima negativnu, pejorativnu konotaciju. Uslov koji je postavljen doivljavamo kao uslov zbog
koga nas neko pritiska, a mi se, sa druge strane, trudimo da sve
uradimo kako bismo taj uslov ispunili. Posmatrajui politiku
uslovljavanja i potrebu sprovoenja reforme sektora bezbednosti, moemo videti ta podrazumeva politika uslovljavanja
Evropske unije u ovom segmentu i kako se ona ostvaruje. Moemo videti da je to postupan proces, koji podrazumeva partnerski
odnos izmeu drave koja se pribliava Evropskoj uniji i same
Evropske unije. Videemo neto kasnije da u taj odnos ulaze i
druge institucije, tela i meunarodne organizacije koje se po prirodi svog posla bave sektorom bezbednosti, a posebno njegovom
reformom. Ovim uvodnim napomenama elela bih da postavim
jedno pitanje sa kojim se vrlo esto suoavamo. Naime, moemo
se zapitati zato se Evropska unija uopte bavi pitanjima bezbednosti kada postoje druge organizacije u Evropi koje obavljaju taj
posao, kao to su, pre svega, NATO, OEBS, pa i Savet Evrope u
1

Autor je direktor Kancelarije za pridruivanje EU Vlade Republike

Srbije

143

nekim segmentima svoga rada. Na to pitanje smo, naravno, morali da naemo odgovor i da objasnimo zato to predstavlja uslov
za pribliavanje Srbije Evropskoj uniji. Prilikom davanja odgovora na ovo pitanje, treba uzeti u obzir dva osnovna elementa. Prvi se odnosi na injenicu da je pitanje reforme sektora bezbednosti proces koji podrazumeva i reavanje pitanja zatite ljudskih
prava, uspostavljanja vladavine prava i sprovoenja reforme pravosua. Ovo pitanje ukljuuje i jednakost rodova, kao gender
mainstreaming, unutar politika koje postoje u Evropskoj uniji.
Dakle, sve ono to danas postoji pod pojmom reforme sektora
bezbednosti se u EU posmatra kao jedna od zajednikih vrednosti na kojima se bazira proces integracije drava lanica Evropske
unije. Dakle, posmatra se kao zajedniki koncept, odnosno zajedniki standard postignut u dravama lanicama.
Drugi element je mnogo vie vezan za nas same. Zapravo, u
jednom svom segmentu reforma sektora bezbednosti predstavlja
vaan deo koji se odnosi na prevenciju sukoba, izgradnju i odranje mira. Kao takav, on utie i na pitanja opte demokratizacije, kao i na pitanja postojanja i odravanja razvoja, odnosno na
odrivi razvoj koji postaje vladajuu koncept. Kada su u pitanju
oba ova elementa, moramo biti jako zainteresovani za to da reforma sistema bezbednosti bude primenjena i kod nas. To je, sa
jedne strane, vano zato to elimo da se ukljuimo u Evropsku
uniju, ime izraavamo i to da emo, i u Ustavu, prihvatiti evropske vrednosti i standarde. Sa druge strane, to je vano zato to su
nam vodei postulati unutranjih reformi koje vode do lanstva
u Evropskoj uniji upravo demokratizacija, prevencija sukoba, izgradnja drave i drutva, kao i svi oni elementi koji nas vode ka
odrivom razvoju kao vladajuem konceptu.
Tako posmatrano, ovi elementi politike uslovljavanja, zapravo, polako nalaze svoje mesto u naoj percepciji. Dakle, oni nisu
nametnuti zbog Evropske unije, ve ih sami sebi moramo nametnuti zbog toga da bismo mogli izvriti unutranje reforme koja
nas, u krajnjoj instanci, vode ka lanstvu u Evropskoj uniji. Jako
je vano imati na umu to da je reforma sektora bezbednosti element koji ve due vreme postoji kao deo irih politika unutar
Evropske unije. Potreba sprovoenja reforme ovog sektora nije
izmiljena zbog zemalja Zapadnog Balkana, niti zbog zemalja
Centralne i Istone Evrope onda kada su se one pribliavale
Evropskoj uniji. Ona je mnogo ranije poela da se razvija kao
koncept unutar Evropske unije. Danas dva kljuna dokumenta
zaokruuju ovaj koncept dokument Evropske komisije koji se

144

odnosi na podrku reformi sektora bezbednosti iz juna 2006. godine i koncept Evropske unije za podrku evropske bezbednosne
i odbrambene politike (ESDP) reformi sektora bezbednosti iz
2005. godine. I jedan i drugi dokument proizlaze iz evropske
strategije reforme odbrane iz 2003. godine. Dakle, koncepti postoje odranije i odnose se na dravnu bezbednost, ali i na bezbednost svakog pojedinca (human security). Takoe, vrlo je vano to
da se koncepti, a tu se pribliavamo nekim od naih prioriteta,
odnose kako na tela koja garantuju sigurnost, tako i na tela koja kontroliu sprovoenje te garancije. Drugaije reeno, koncepti se odnose i na kontrolne mehanizme, odnosno na ono to danas prepoznajemo kao demokratsku kontrolu slubi bezbednosti.
Markirajui tako jedan iri okvir koji nam omoguava da
razumemo to zato Evropska unija na ovaj nain prilazi reformi
sektora bezbednosti, dolazimo do pitanja gde je Srbija danas stigla u primeni ovakvih standarda i definicija. Mnogo konkretnije
rezultate primene standarda i elemenata reforme sektora bezbednosti moi emo da vidimo onda kada bude izdat godinji izvetaj Evropske komisije o napretku zemalja Zapadnog Balkana, u
okviru koga je dat i izvetaj o napretku Srbije. No, neki elementi su nam ve dobro poznati i o njima je ve bilo rei na na ovom
skupu. Moram priznati da Evropska unija svojim uslovljavanjem
postavlja manje kriterijume kada su u pitanju prioriteti reforme
sektora bezbednosti, nego kada su u pitanju prioriteti ekonomske
reforme. Moemo polemisati, naravno, povodom toga da li je razumljivo ili nije to to ovaj pritisak ne postoji, s obzirom na obim
prioriteta koje Srbija ima u ovim ranim fazama pridruivanja.
Podseam da smo mi tek u fazi priprema za pridruivanje. Pritisak Evropske unije postoji kada je u pitanju ispunjavanje nekih
od ekonomskih kriterijuma, dok ta vrsta pritiska ne postoji onda
kada je re o reformi sektora bezbednosti. To dokazuju dokumenti koji sadre vaei spisak prioriteta u momentu pribliavanja Evropskoj uniji, odnosno u momentu u kome se Srbija trenutno nalazi. U dokumentu Evropsko partnerstvo za 2006. godinu,
kao jedan od srednjoronih prioriteta (period od dve do etiri godine) koji treba da bude postignut, pominje se uspostavljanje demokratske kontrole nad slubama bezbednosti. Dakle, to znai
da Unija u ovom momentu jo uvek ne insistira, kao to je to sluaj u nekima drugim oblastima, da to pitanje mora biti odmah
uneto u zakonodavstvo. To se odnosi i na pitanja restrukturiranja i reforme oruanih snaga, koji pored ostalog ukljuuju smanjenje, transformaciju i privatizaciju vojnih resursa i industrije.

145

Ovi principi su ve sada uneti u neke od nacrta zakona ili pak u

zakone usvojene kako na nivou nekadanje dravne zajednice, tako i na nivou Srbije. Meutim, trenutno je smanjen obim zakonodavnih aktivnosti, jer je rad Parlamenta, zbog politike situacije, donoenja Ustava i priprema za izbore, manje efikasan. S
druge strane, neki od postavljenih kriterijuma ostvareni su u
Ustavu, jer je kategorija demokratske kontrole vojske postala
ustavna kategorija. Dakle, Ustav kao najvii akt definie to da iz
njega proizlaze sve dalje definicije vezane za reformu sektora bezbednosti.
Zadrala bih se na nekoliko elemenata reforme sektora bezbednosti koji se odnose na neke znaajne probleme sa kojima
smo se sretali u dosadanjim razgovorima sa Evropskom komisijom. Naravno, ova pitanja iskazana su u godinjem izvetaju kao
kritike dosadanjih rezultata reforme sektora bezbednosti. Dakle,
Evropska unija je, kada je u pitanju reforma sektora bezbednosti
u Srbiji, najvie zainteresovana za uspostavljanje civilne kontrole
granica i za integrisano upravljanje granicama. Ova dva elementa morala su se nai kako u svim dokumentima, tako i u postupanju organa zaduenih za sprovoenje ovih aktivnosti. Civilna
kontrola granica podrazumeva to da policija preuzme granice, a
pogranina ili granina policija kontrolu granica. Do sada je za
granice i njihovu kontrolu bila zaduena vojska. To sem uvoenja novog koncepta, podrazumeva i postojanje nekih objektivnih
tekoa. Objektivne tekoe odnose se na obuku pograninih slubi za obavljanje nove dunosti, a zatim na regrutaciju, odnosno
na angaovanje novih ljudi koji e raditi na tim poslovima. Ne
treba zaboraviti da je re o granicama Srbije iji je veliki deo, otprilike etrdesetak posto, nekada bio samo administrativna linija
izmeu republika. Jednostavnije reeno, to znai da ne postoje
zgrade, granini prelazi i infrastruktura koji bi mogli da zadovolje potrebe pogranine policije. Koliko znam, a na osnovu informacija dobijenih iz Ministarstva unutranjih poslova, granina
policija je u ovom momentu preuzela 60% granica, odnosno sve
granice osim novih granica sa Bosnom i Hercegovinom i sa Hrvatskom. Planom je predvieno da e do kraja 2006. godine celokupnu granicu kontrolisati pogranina policija. Ovo je informacija koju poseduje i Evropska komisija i na osnovu koje e u
narednoj godini oceniti ispravnost svih aktivnosti preduzetih kako bi bio ispunjen ovaj vrlo vaan kriterijum.
Integrisano upravljanje granicama predstavlja drugi prioritet,
koji je veoma vaan ne samo na nacionalnom, ve i na regional-

146

nom nivou. To je jedan potpuno nov koncept na koji smo se morali interno navii, jer podrazumeva potpuno novi sistem kontrole roba i ljudi koji ulaze na teritoriju drave. Da bi to bilo mogue, potrebna je dobra saradnja organa koji se nalaze na graninim prelazima sa organima koji ostaju u dubini teritorije i koji,
ukoliko je tako predvieno ili ukoliko je neophodno, naknadno
vre kontrolu. Integrisano upravljanje granicama je moralo prvo
biti koncipirano u stratekom dokumentu pod nazivom Nacionalna strategija integrisanog upravljanja granicama, koji je
usvojen poetkom ove godine. Sredinom 2006. godine usvojen je
i Akcioni plan za sprovoenje ove strategije. Njim je definisan
raspored svih aktivnosti koje je dodatno potrebno sprovesti kako bi integrisano upravljanje granicama zaivelo. Trebalo je objasniti svim slubama koje su se do sada nalazile na graninim
prelazima zbog ega je neophodno sprovoenje ovog koncepta,
kao i zato je ovaj model, koji se u drugim zemljama pokazao
kao efikasan, potrebno prihvatiti i kod nas. Po ovom planu na
granici nee postojati vie veliki broja razliitih slubi ije je radno vreme od 8,00 do 14,00 asova, pa e tako biti spreeno stvaranje velikih redova. Takoe, do sada je uzorkovanje i ocenjivanje kvaliteta roba bilo raeno na etiri do est razliitih mesta na
graninom prelazu. Taj sistem mora biti eliminisan i zamenjen
mnogo efikasnijim sistemom. On e podrazumevati to da se na
granici nalaze pogranina policija, carina i fitosanitarna inspekcija, koje su jedine nadlene za uzorkovanje i kontrolu prometa
robe i usluga. Moe se, takoe, dogoditi i to da ove aktivnosti vri samo pogranina policija ukoliko bude procenjeno da e to biti najefikasnije i da e manje kotati. Ovo, meutim, nije jednostavno ostvariti, jer se kosi sa interesima onih koji su se do sada
nalazili na graninim prelazima i koji nisu eleli da odatle budu
sklonjeni. To je izazvalo i prolongiranje izrade ove nacionalne
strategije. No, nadamo se da je to sada ipak samo prolost. Strategija je, inae, raena u saradnji sa Organizacijom za evropsku
bezbednost i saradnju i predstavlja element regionalnog CARDS
projekta, to je podrazumevalo da sve zemlje regiona Zapadnog
Balkana treba da do odreenog perioda definiu strategiju integrisanog upravljanja granicama.
Na kraju ovog razmatranja mogli bismo izvesti dva zakljuka. Neophodno je da postoji razumevanje politike uslovljavanja.
Re je, pre svega, o elementima i principima koje elimo da postignemo zbog line sigurnosti, ali i zbog unapreenja stanja kako u dravi, tako i u regionu. Moemo oekivati da e, kako se

147

budemo pribliavali Evropskoj uniji, na dravu biti vren sve vei pritisak da sprovede reformu sektora bezbednosti. Naravno,
on e biti vezan i za nae pribliavanje NATO, odnosno pribliavanje programu Partnerstvo za mir. Ovo je jedan, ako tako
moemo rei, uspavani uslov, koji e se vrlo brzo probuditi.
Bojim se da njegovo buenje moe, ukoliko ga ne doekamo
spremni, za nas predstavljati problem.

148

Branislav Milinkovi1
SEKTOR BEZBEDNOSTI
I SPOLJNA POLITIKA
U smernicama koje su organizatori skupa postavili uesnicima ove sesije navedene su tri grupe pitanja kojima bi oni trebalo
da se bave. Najpre, treba izdvojiti prednosti od prikljuenja Srbije Programu NATO Partnerstvo za mir (PzM), potom izneti
ocenu o tome da li u Srbiji postoji unutranji konsenzus povodom neophodnosti sprovoenja reforme u sektoru bezbednosti i
ulasku u relevantne integracione procese i, konano, prikazati institucionalne kapacitete koje Srbija ima za pristupanje NATO i
Evropskoj uniji. Otuda u pokuati da sledim zamisao organizatora i kaem poneto o svakoj od ove tri teme.
1. Prednosti od ulaska u PzM. O prednostima koje e vojska
imati od ulaska u PzM uli smo ve u argumentima kolega iz Ministarstva odbrane. I pre ulaska u PzM Srbija sarauje sa NATO
na planu reformi sistema odbrane, izmeu ostalog, delovanjem
posebne Grupe za reformu odbrane SrbijaNATO ili realizacijom
individualnog programa saradnje. Ulazak u PzM otvara jo vee
mogunosti za reformisanje sektora bezbednosti putem programa obuke, uestvovanja u komitetima NATO i razmenom iskustava sa zemljama lanicama NATO i PzM. Na taj bi nain aktivno uestvovanje u PzM moglo doprineti ostvarenju napora da
reforma bude sprovedena na irem planu u drutvu. Naravno,
pored ove unutranje, ulazak u PzM ima i vanu spoljnopolitiku dimenziju.
Valja primetiti da je razvoj meunarodnih odnosa posle zavretka Hladnog rata, a posebno posle uobliavanja novih bezbednosnih izazova i pretnji, uticao na to da veza spoljne politike i
1

Autor je ambasador u Ministarstvu spoljnih poslova i specijalni izaslanik za NATO

149

sektora bezbednosti postane znaajnija i sloenija nego to je bila. Spoljnopolitiko opredeljenje moe pomoi sprovoenju reforme sektora bezbednosti, ali i reformisan sektor bezbednosti
moe biti efikasno spoljnopolitiko sredstvo. Pre svega, on potvruje demokratsku orijentaciju zemlje, to utie na njen ugled, a
posredno i na poveanje stranih investicija i ekonomski prosperitet. Opte je poznato da uestvovanjem u mirovnim operacijama
svaka zemlja daje svoj doprinos meunarodnoj solidarnosti i bezbednosti, ime jaa svoj spoljnopolitiki poloaj. Meutim, nije
re samo o doprinosu mirovnim operacijama.
Naime, iz perspektive NATO i EU, region Zapadnog Balkana predstavlja prostor u kojem postoje organizovani kriminal,
nedopustivi vidovi trgovine, kao i opasnosti od irenje oruja za
masivno unitenje i meunarodnog terorizma. Time se u pitanje
dovodi bezbednost bogatih drava Zapadne Evrope. Stoga je zemljama Zapadnog Balkana u interesu da pokau da su dobri
partneri u zajednikom radu na otklanjanju ovih rizika. Uestvovanje u meunarodnoj policijskoj saradnji ili efikasan rad carine
na spreavanju ovih izazova mogu popraviti spoljnopolitiki poloaj i ugled zemlje.
Pored spoljnopolitikih prednosti koje donosi reformisan
sektor bezbednosti, ulazak u PzM sam po sebi predstavlja krupan
spoljnopolitiki rezultat. Integracijom u evroatlantske strukture,
kao to su NATO program PzM i njegov osnovni organ Savet za
evroatlantsko partnerstvo, Srbija bi se pridruila dominantnom
bezbednosnom aranmanu u naem delu sveta i prestala da bude
izolovana u tako vanom segmentu meunarodnih odnosa. Potpisivanjem Okvirnog dokumenta PzM zemlja stie i odreene garancije da e njen teritorijalni integritet biti potovan. One nisu
tako vrste kao to su to garancije koje vae za punopravne lanice NATO. Ipak, lanice PzM imaju pravo da se, kada uoe
pretnju svom teritorijalnom integritetu ili bezbednosti, konsultuju o tome sa zemljama lanicama i osnovnim organima NATO.
Pored toga, stalno bi trebalo imati na umu injenicu da se
evropske i evroatlantske integracije temelje na zajednikim vrednostima pluralistike demokratije i na potovanju ljudskih prava
i graanskih sloboda. Otuda ulazak u ove integracije za zemlju
predstavlja dodatnu garanciju stabilizacije demokratskih prilika,
to je znaajno za drutva u tranziciji, a posebno za ona koja su
nedavno prola ratove i sukobe. Redovan dijalog o razliitim
aspektima bezbednosti predstavlja jednu od vanih odlika saradnje NATO sa zemljama partnerima. Konano, ulazak u PzM po-

150

speuje regionalnu saradnju, posebno vanu u kontekstu Jugoistone Evrope, jer je postavljen kao preduslov za sprovoenje nekih njenih oblika i aktivnosti (redovni sastanci ministara odbrane JIE, lanstvo u Jadranskoj povelji ili zajedniko uestvovanje
zemalja regiona u mirovnim operacijama).
2. Podrka evroatlantskim integracijama. Sva istraivanja
javnog mnjenja pokazuju da je ulazak u PzM nesporan i iroko
prihvaen spoljnopolitiki cilj, koji podrava bar dve treine graana Srbije. Moda ovaj stav nije potkrepljen preciznijim saznanjima o tome ta ulazak u PzM podrazumeva, ali je sigurno da
potvruje elju velike veine graana Srbije da njihova zemlja
prevazie izolaciju i krene putem integracije kao to to ine i susedne zemlje. Slika je drugaija kada se postavi pitanje punopravnog lanstva u NATO. Za ostvarenje tog cilja izjanjava se najvie 30%-35% graana, to je otprilike isto kao i u susednoj Hrvatskoj. Ovaj procenat podrke je, u stvari, prilino visok kada
se zna da je naa zemlja bila rtva NATO bombardovanja 1999.
godine.
Prava debata o moguem ulasku u NATO tek predstoji. Veoma je vano to da argumenti za i protiv budu paljivo, odgovorno i realno ispitani. Uz puno uvaavanje svih tih razloga,
verujem da bi ova debata ipak dovela do porasta procenta podrke stava o punopravnom lanstvu. Tome bi najvie mogla doprineti promena postojee, duboko uvreene, a u sutini krajnje pojednostavljene (a time i pogrene) percepcije NATO kao pukog
instrumenta za ostvarivanje amerikih vojnih ciljeva.
Naravno, nesporno je to da su SAD ubedljivo najmoniji saveznik i da u velikoj meri nameu pitanja kojima e se NATO baviti. Ipak, NATO ne moe biti sveden na orue sprovoenja amerike spoljne politike vojnim sredstvima. U dobrom broju sluajeva Vaington ne uspeva ostalima da nametne svoje vienje, poto je za donoenje svih odluka Alijanse potreban konsenzus.
Ovaj nain odluivanja se, u stvari, moe koristiti za to da se, u
nekim situacijama, utie na kurs politike SAD.
NATO jeste vojni savez, ali je i politika organizacija koja se
bavi irokim krugom tema iz oblasti bezbednosti. Istovremeno,
on je i savetnik prilikom sprovoenja reformi sistema odbrane i
forum za politiki dijalog. Sve vie se govori o tome da bi NATO
trebalo da postane svojevrsna globalna agencija za bezbednost,
koja bi sluila potrebama demokratskog sveta. Biti deo tog aranmana ne znai samo ostvariti bezbednost i demokratski legitimi-

151

tet, ve predstavlja i mogunost da se utie na kljune odluke koje su na dnevnom redu meunarodnih politikih odnosa.
Od kolega iz eke ve smo uli jo jedan argument lanstvo u Alijansi predstavlja prirodan put i logian korak zemalja
Centralne, Istone i Jugoistone Evrope koje ele da postanu lanice EU. Taj put su prele eka, Poljska i Maarska, a posle njih
i Rumunija i Bugarska lanstvo u NATO prethodilo je lanstvu
u EU. Slino vai i za Sloveniju i Slovaku. Ovde nije re o formalnom preduslovu, niti o mehanikoj nunosti. Re je o tome
da je EU voljna da integrie zemlje biveg realnog socijalizma
tek onda kada one prue dokaz da su u bezbednosnom smislu
spremne za integraciju. A takvu potvrdu im daje upravo lanstvo
u NATO. Pristupanje vedske, Austrije, Irske ili Finske, koje su u
PzM i EU ali ne u NATO, nama moe biti zanimljivo, ali ga teko moemo slediti upravo zbog razliitih istorijskih i geostratekih okolnosti.
Konano, na osnovu dosadanjeg iskustva steenog u saradnji sa NATO i EU, na primer u pripremi odreenih sporazuma,
poput sporazuma o tranzitu mirovnih trupa preko nae teritorije
sa EUFOR i NATO, moe biti ustanovljeno da je re o slinoj metodologiji i slinoj potrebi uspostavljanja koordinacije naih vladinih struktura ministarstava odbrane i spoljnih poslova, ali i
carinskih slubi, MUP, ministarstva pravde, finansija i drugih.
Na ovom i slinim praktinim primerima moemo videti koliko
su komplementarni procesi evropskih i evroatlantskih integracija
i koliko jedan proces moe olakati onaj drugi.
3. Institucionalni kapaciteti. Stie se utisak da je ulazak u EU
nesporan cilj nae politike elite, kao i da u javnosti nema veih
dilema povodom pitanja evropskih integracija. Stvar, meutim,
stoji drugaije kada je re o evroatlantskim integracijama. Verovatno je zato u upotrebi ovaj izraz, umesto eksplicitnijeg pominjanja ulaska u NATO. Tako ostaje otvoreno pitanje ta ko podrazumeva pod evroatlantskom integracijom. Za nekog je to
tek ulazak u program Partnerstvo za mir, dok drugi pod tim
podrazumevaju da e Srbija biti lanica NATO.
Imajui na umu obim pitanja u kojima je potrebno nae pravo uskladiti sa pravom EU, u proces evropske integracije ukljuen je veliki broj vladinih struktura, kao i posebna Kancelarija
Vlade Srbije za odnose sa EU. Mada je proces evroatlantske integracije komplementaran, u njega je ukljuen neto manji broj ministarstava najpre ministarstva odbrane i spoljnih poslova. Ju-

152

e smo uli o stanju u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane, gde

su u poslednjih nekoliko godina razvijeni znaajni reformski potencijali. I u Ministarstvu spoljnih poslova izvrena je reorganizacija da bi se diplomatski aparat prilagodio integraciji u evroatlantske strukture. Formirana je posebna Generalna direkcija
unutar MSP za NATO i poslove odbrane, na ijem se elu nalazi
pomonik ministra. Sve vei broj diplomata u MSP ukljuen je u
reavanje pitanja saradnje sa NATO.
Tokom poslednjih nekoliko godina poboljana je ekspertiza
lanova parlamenta kada je re o pitanjima reforme sistema odbrane i meunarodne bezbednosti, i to zahvaljujui programima
obuke i postepenoj specijalizaciji. Veoma je korisno to to nai
parlamentarci jo od 2002. godine uestvuju u radu Parlamentarne skuptine NATO u statusu gosta. Na taj nain oni se upoznaju sa parlamentarnom dimenzijom evroatlantske integracije.
Pored uloge koju imaju Vlada i Parlament, vana je i uloga
koju imaju graansko drutvo i nevladine organizacije. U saradnji sa NATO najveu ulogu ima Atlantski savet, a sve su vanije
i nevladine organizacije koje se bave reformom sektora bezbednosti. Njihove aktivnosti i strunost predstavljaju institucionalni
kapacitet koji je znaajan za ostvarenje uspene integracije. Njih
i u seditu NATO vide kao vanu kariku u procesu integracije itavog drutva u evroatlantske strukture i kao segment koji je u
Srbiji dobro razvijen i kompetentan.
Posebno podravam predlog organizatora da bude pokrenut
nacionalni dijalog o reformi sektora bezbednosti u koji bi bilo
ukljueno i graansko drutvo. Memorandum o saglasnosti sa
nevladinim sektorom povodom pitanja evropskih integracija mogao bi da poslui kao dobar model. Nema dileme da bi na taj nain bili znaajno pojaani nacionalni kapaciteti Srbije za sprovoenje integracije.

153

Timoti Edmunds1
REFORMA SEKTORA BEZBEDNOSTI
I EVROATLANTSKA INTEGRACIJA
U SRBIJI
Na poetku ovog teksta eleo bih da razmotrim to zato
evroatlantske organizacije reformu sektora bezbednosti u Srbiji
postavljaju kao prioritet spoljne politike, kao i to zato su zainteresovane za ono to se deava u sektoru bezbednosti u Srbiji.
Mislim da moemo uoiti dva razloga ovakvog odnosa. Prvi i, verovatno, znaajniji razlog je taj to se na reformu sektora bezbednosti gleda kao na centralni element demokratizacije i ekonomskog razvoja u Srbiji. Da bi bio ostvaren jedan od vanih principa veine demokratskih zemalja potrebno je, naravno, da sektor
bezbednosti ne ugroava demokratski izabranu civilnu vlast, da
politika bude voena transparentno i odgovorno, kao i da sektor
bezbednosti potuje odreene standarde liberalne demokratije.
Pitanje je, meutim, zato su te stvari vane za Srbiju. Najvei
broj evroatlantskih zemalja smatra da je demokratija sama po sebi hvale vredan cilj i da, gledajui dugorono, predstavlja manju
pretnju za susedne zemlje (barem do onog trenutka dok su i one
same demokratske). U sutini, veina evroatlantskih drava smatra da je za njihovu sopstvenu sigurnost bolje da budu okruene
bogatim demokratijama, nego nedemokratskim zemljama. Drugo, one smatraju da pruanje pomoi organizacijama sektora
bezbednosti u Srbiji predstavlja neposredan interes evroatlantske
bezbednosti. Ta pretpostavka zasnovana je na dva osnovna elementa. Prvo, neki od najveih bezbednosnih izazova organizovani kriminal, terorizam i ilegalna migracija sa kojima se suoavaju evropske zemlje vezani su za prekogranina pitanja. Da bi
na ove transnacionalne pretnje bilo odgovoreno na odgovarajui
nain, potrebno je da u sektoru bezbednosti drugih drava postoje
1

Autor je vii predava na Bristolskom univerzitetu, Velika Britanija

155

partneri sa kojima moemo koordinirati akcije i u koje se moemo pouzdati da e uvati red u svojoj kui. Drugo, u Evropi
skoro da nema neposrednih vojnih pretnji. Ono malo bezbednosnih izazova sa kojima se evropske zemlje suoavaju, proistiu
sve vie iz nesigurnosti i sukoba u drugim delovima sveta. Jedan
od kljunih naina da na njih bude odgovoreno je bar se tako
misli sprovoenje takozvanih operacija namenjenih odravanju
mira. U njima se oruane snage koriste kako bi u drugim zemljama bila uspostavljena stabilnost i donesen mir. Da bi stanovnici
neke drave pak bili dobri graani Evrope, neophodno je da njihove drave imaju snage sposobne da daju doprinos multinacionalnim mirovnim operacijama, iji je cilj stabilizacija stanja u zonama sukoba. U tom kontekstu, inicijative za sprovoenje reforme sektora bezbednosti treba da u partnerskim zemljama podstaknu razvoj kapaciteta sektora bezbednosti, kao i da im omogue da uestvuju u tim misijama i tako i same ponesu deo tereta. Ukratko, ove inicijative treba da pomognu partnerskim dravama da postanu sposobne za to da efikasno doprinesu multinacionalnim operacijama. Ova obrazloenja su znaajna, jer pokazuju da je evroatlantska vizija reforme sektora bezbednosti politika koja ima odreeni cilj. Naime, re je o unapreenju odreenog tipa reforme, odnosno reforme koja se na prvom, politikom
nivou zasniva na principima demokratije i demokratizacije, a na
drugom, organizacionom nivou zasniva na sposobnosti drave
da odgovori na niz zajednikih bezbednosnih izazova. U svim
sluajevima, ona se zasniva na postojanju zajednikog shvatanja
bezbednosnih izazova, kao i na postojanju zajednikog shvatanja
toga da je demokratski politiki razvoj poeljan. Vratiemo se sada na poetak i zapitati se ponovo ta sve ovo znai za Srbiju. Pre
svega, Srbija moe imati znatne koristi od vee evroatlantske integracije. Sa stanovita bezbednosti, to bi joj omoguilo da dobije mnogo veu pomo i da uspostavi bolju saradnju sa postojeim lanicama. To bi, takoe, mogao biti prvi korak uinjen na
putu ka ostvarenju dublje evroatlantske integracije, naravno, u
sluaju da Srbija odlui da je to ono to ona zaista eli. Meutim,
za Srbiju je podjednako znaajno da shvati da integracija podrazumeva i ispunjenje odreenih oekivanja i zahteva, koji neizbeno sa sobom povlae i odreene trokove. I ovde postoje dva
elementa. Prvi je oigledan i ekonomske je prirode. Reforma sektora bezbednosti naroito njegova profesionalizacija predstavlja skup poduhvat. Koliko god da postoje dobre namere da reforma bude sprovedena, injenica je da je Srbija, ako je uporedi-

156

mo sa najveim brojem lanica NATO i EU, relativno siromana

zemlja. Sredstva koja ona moe izdvojiti za reformu sektora odbrane i bezbednosti su, barem kada je u pitanju finansijsko izdvajanje po jednom vojniku ili policajcu, mnogo vie ograniena nego u drugim zemljama. Politiki element je, ipak, znaajniji od
ekonomskog. esto se tokom razgovora o ovoj temi navodi da
reforma sektora bezbednosti zahteva odgovarajuu politiku volju. Meutim, moramo voditi rauna o tome ta pod ovim podrazumevamo. Politika volja mora dolaziti odnekud. Ona se ne
moe jednostavno stvoriti podsticajima da u reformu bude uloeno vie truda. Isto tako, moramo se zapitati i zato u odreenim sluajevima volja za sprovoenje reforme ne postoji. Odnosno, treba se zapitati koje konkretne politike prepreke postoje i
koji je najbolji nain da one budu uklonjene. ak i da na trenutak po strani ostavimo pitanje Hakog tribunala, proces evroatlantske integracije postavlja Srbiji niz prilino tekih politikih
zahteva. Pre svega, postoji pritisak da budu stvorene snage bezbednosti koje mogu zadovoljiti izazove takozvane nove bezbednosne agende. Kada je u pitanju reforma vojske, to e, verovatno, podrazumevati stvaranje mnogo manjih i pokretnijih snaga,
koje mogu biti angaovane u multinacionalnim operacijama u
drugim zemljama. Ti ciljevi su moda dobri, ali je potrebno razmisliti kako se oni slau, odnosno koliko su oni u sukobu sa vojnom kulturom Srbije i njenim prioritetima u toj oblasti. Na primer, Ministarstvo odbrane Srbije podrazumeva da su tri osnovna
zadatka srpskih oruanih snaga nacionalna odbrana, ouvanje
mira i civilna zatita. Meutim, svaki od ovih ciljeva moe postaviti vojsci potpuno drugaije zahteve kada su u pitanju obuka,
vetine koje su potrebne vojnicima itd. Zbog svega navedenog,
postavlja se pitanje kako reformski napori mogu biti na najbolji
nain postavljeni i usklaeni, s obzirom na ve pomenuta ograniena sredstva kojima drava raspolae. Odgovore na ova pitanja
moe pruiti samo dobro promiljena i osmiljena strategija bezbednosti, a ona pak moe proistei samo iz konsenzusa politikog rukovodstva i drutva povodom toga kakva bi trebalo da bude uloga Srbije u svetu. Takoe je veoma vano uvideti da se u
ovom kontekstu postavlja realno pitanje u vezi sa tim da li je
sredstva bolje utroiti, na primer, na zdravstvo i obrazovanje ili
na odbranu. Potpuno je legitimno to da vlade i drutva ispituju
kolika je potronja bezbednosnog sektora, kao i da postavljaju
ozbiljna pitanja u vezi sa tim da li bi taj novac bio bolje upotrebljen na nekom drugom mestu. Mislim da strani posmatrai pre-

157

vie esto pretpostavljaju da e karta odbrane uvek biti najjai adut. Smatram, meutim, da je situacija mnogo sloenija i tea. Konano, potrebno je da shvatimo da reforma sektora bezbednosti ne predstavlja dobitak za sve. Mnogo ljudi e reformom izgubiti posao, a mogue je da e njom biti ugroeni i institucionalni interesi i mo. U tom kontekstu e se, sasvim sigurno,
javiti odreeni institucionalni otpor i u samom sektoru bezbednosti. Ako takav otpor pruaju snane institucije kao to su, na
primer, slube bezbednosti, moemo onda rei da je politiar koji prihvata takav izazov zaista hrabar ili, u najmanju ruku, predan ostvarenju svog cilja. Ako nita drugo, taj zadatak zahteva
odreenu politiku snagu i sposobnost. Ukoliko toga nema, moe se oekivati da e se reforma sektora bezbednosti odvijati sporo. Postoji mnogo drugih primera koje bih mogao da navedem,
ali mislim da svi oni pokazuju to kako reforma sektora bezbednosti nije objektivan ili oigledan proces. On je inherentno politiki proces. Sprovoenje reforme podrazumeva politiki rizik i
zahteva politiku snagu, kao i odreeni stepen saglasnosti o pravcu u kom se kree sama zemlja. Sve ovo se, u krajnjoj liniji, svodi na pitanje o tome koja se to spoljna, odnosno evroatlantska
oekivanja poklapaju sa internim, domaim prioritetima Srbije
kako na nivou politike, tako i na nivou celog drutva. Ukoliko u
tom smislu postoje razlike, pitanje je do kog je stepena Srbija
spremna da ih prihvati. Naravno, sasvim je mogue to da je
spoljnopolitika dobit od dalje evroatlantske integracije vredna
svih trokova i zahteva koje sobom povlai. Meutim, mislim da
je znaajno da svi povodom toga budemo realni. Potrebno je da
shvatimo da ovde nije re o jednostavnom automatskom ili neizbenom procesu ni za jednu stranu. To je proces koji je neposredno vezan za to kako e Srbija sagledati svoje mesto u Evropi 21.
veka. Spoljna pomo moe podrati Srbiju u sprovoenju ovog
procesa, ali je on, u krajnjoj liniji, pun pitanja i problema inherentno unutranje prirode, te odgovori na njih ne mogu biti nametnuti spolja.

158

VI SESIJA

JAVNA PREZENTACIJA
ZBORNIKA RADOVA
JAVNOST I VOJSKA

Milorad Timoti1
JAVNOST I VOJSKA,
PRIKAZ ZBORNIKA RADOVA
Publikacija Javnost i vojska predstavlja zavrnu sintetiku studiju sedam krugova ispitivanja javnog mnjenja na reprezentativnim uzorcima Srbije i Crne Gore, koje je Centar za civilno-vojne odnose sproveo u periodu od aprila 2003. do juna
2005. godine. Prvo terensko ispitivanje sproveo je Institut drutvenih nauka, a preostalih est Institut za strateki marketing i
istraivanje medija iz Beograda. Posle svakog ispitivanja Centar
za civilno-vojne odnose odravao je konferencije za medije na
kojima su strunoj i iroj javnosti predstavljani glavni nalazi
dobijeni istraivanjem. Nakon toga ukupni rezultati svakog
kruga bili su tampani u brourama pod nazivom Javnost SCG
o reformi vojske.
Zbirka tekstova pod nazivom Javnost i vojska sastoji se iz
tri tematske celine. Prvi deo nosi naziv Uporedna iskustva,
drugi Javnost Srbije i Crne Gore o reformi vojske i trei Medijska interpretacija reforme vojske.
U prvom delu objavljena su tri teksta stranih autora s ciljem
da itaocu bude omoguen uvid u neka savremena evropska
komparativna iskustva u ispitivanju stavova javnosti o vojsci i
odbrani. eki sociolog Jan Hartl u kraem tekstu raspravlja o
znaaju koji javno mnjenje ima za stvaranje bezbednosne i odbrambene politike. Posebno je zanimljiv njegov zakljuak da prilikom tumaenja rezultata ispitivanja javnog mnjenja posebna
panja mora biti posveena proceni da li su stavovi javnosti intenzivni ili ne, odnosno da li su zasnovani na poznavanju injenica i objektivne stvarnosti ili su rezultat ideolokih predrasuda i
stereotipa. U drugom tekstu koji pripada prvom delu studije dr
1

Autor je koordinator projekata Centra za civilno-vojne odnose iz Beograda

161

Filip Manigart, profesor sociologije na Kraljevskoj vojnoj akademiji u Briselu, prikazuje i komentarie rezultate ispitivanja stavova evropskog javnog mnjenja o odbrani i bezbednosti, dobijene u
okviru ireg istraivakog projekta pod nazivom Evrobarometar.
Ti su podaci viestruko korisni, jer omoguuju da bude izvrena
komparacija rezultata koje je Centar dobio na uzorku Srbije i Crne Gore i rezultata Evrobarometra. Jedan od zanimljivih podataka je i taj da se poverenje u vojsku u 15 starih lanica EU, uz manje varijacije, u periodu od 1997. do 2004. godine odrava na nivou od 61% do 63%, odnosno da nije zabeleen pad poverenja.
U treem tekstu ovog dela zbirke profesori iz Ljubljane Marjan
Malei i Ljubica Jelui razmatraju temu vezanu za shvatanje
bezbednosti u javnosti Slovenije. U tekstu zakljuuju da je u slovenakoj javnosti promenjeno shvatanje o tome koji su osnovni
zadaci vojske, kao i stav o vrsti vojske koja e biti sposobna da
obavi te zadatke.
U drugom delu zbirke objavljena su etiri teksta istraivaa
Centra, koji su ujedno bili i lanovi istraivakog tima. U prvom
tekstu Jasmina Glii razmatra dileme koje nastaju u vezi sa moguim uticajem javnog mnjenja na politike odluke o vojsci i odbrani, zatim pitanja o tome koliko javnost zna o vojsci i odbrani
i koji su glavni izvori informisanja javnosti. Glavni izvori informacija javnosti Srbije i Crne Gore o vojsci i odbrani su televizija
i dnevna tampa. Pri tome, neformalni izvori informisanja (poznanici i prijatelji koji su skoro sluili vojsku, lino iskustvo) jo
uvek predstavljaju znaajan izvor informacija o vojsci. Javnost je
ocenila da bi mediji trebalo vie da obavetavaju o reformama u
vojsci, o svakodnevnom radu i ivotu u vojnim jedinicama i ustanovama, kao i o strukturi i nainu troenja vojnog budeta.
U drugom tekstu ovog dela publikacije Miroslav Hadi razmatra, pored toga da li graani Srbije imaju poverenja u vojsku,
i neka pitanja koja se tiu unutranjih odnosa, ivotnog standarda oficira i vojnika, opremljenosti i osposobljenosti vojske itd. U
vezi sa poverenjem koje graani imaju u vojsku autor zakljuuje:
Rezultati dobijeni tokom ovog istraivanja ipak pokazuju da je
opte poverenje graana Srbije u vojsku poslednjih godina znatno poljuljano. U prilog tome svedoi i silazni trend procenta poverenja, po kome je broj onih koji joj veruju za dve godine opao
skoro za treinu. Meutim, vojska, uz crkvu i kolstvo, i dalje
ostaje jedna od tri najcenjenije drutvene institucije. Javnost nepovoljno ocenjuje uslove ivota vojnika, ivotni standard oficira
i opremljenost vojske. Ipak, uverena je da je i slabo plaena i lo-

162

e opremljena vojska sposobna da obavi svoje zadatke u odbrani

zemlje.
U treem tekstu Milorad Timoti, autor ovog prikaza, predstavlja rezultate ispitivanja javnog mnjenja koji se odnose na oekivanja koja graani imaju od reforme vojske u najirem smislu
ovog pojma. Obuhvaena su pitanja o bezbednosti drave i graanina, hitnosti i pravcima reforme vojske, bezbednosnim integracijama, kao i o uestvovanju vojske u mirovnim misijama. Od
zanimljivijih nalaza ovog ispitivanja ovde moemo pomenuti to
da preko dve petine ispitanika smatra da u vojsci treba hitno
sprovesti reforme, a da bi pri tome prioriteti trebalo da budu modernizacija naoruanja i opreme, profesionalizacija vojske i poboljanje njenog materijalnog poloaja. Vie od tri etvrtine ispitanika u Srbiji i dve treine u Crnoj Gori podrava pristupanje
nae zemlje programu Partnerstvo za mir. Procenat onih koji
podravaju pristupanje NATO znatno je manji i kree se oko jedne treine. Isto tako, javnost je dosta rezervisana kada je u pitanju uestvovanje vojske u mirovnim misijama.
U etvrtom tekstu, Zorana Atanasovi analizira relacije koje
postoje izmeu partijske orijentacije ispitanika i njihovih stavova
o vojsci i odbrani. Autor dokazuje da postoji jasna korelacija izmeu naklonosti odreenoj politikoj partiji i stavova ispitanika
o pojedinim aspektima reforme vojske i prikljuenju evroatlantskim bezbednosnim integracijama. Na jednoj strani spektra nalaze se pristalice SRS i SPS, koje u veoj meri zastupaju tradicionalistike stavove i koje su rezervisane prema pristupanju bezbednosnim integracijama, kao i prema radikalnoj reformi vojske. Na
drugoj strani su pristalice DS i G17 plus, koje ispoljavaju modernistiku vrednosnu orijentaciju i u veem procentu podravaju
pristupanje bezbednosnim integracijama i radikalniju reformu
vojske. Pristalice DSS grupiu se u prostoru izmeu ove dve krajnje politike grupacije.
U treem delu knjige Jovanka Mati razmatra to kako mediji interpretiraju reformu vojske.
Na kraju, treba istai da je zbirka lanaka pod nazivom Javnost i vojska jedinstvena studija koja je u celini posveena stavovima javnosti Srbije i jo nekih evropskih zemalja o vojsci i odbrani. Nije poznato da su do sada u Srbiji objavljivane sline studije. Kao to se iz prethodnog prikaza vidi, svrha studije je da, na
osnovu obilne empirijske grae prikupljane dvogodinjim ispitivanjima, bude napravljen korak dalje i da rezultati budu uopteni. Trebalo bi da pomogne da tamo gde je to mogue budu usta-

163

novljeni trendovi, te da na osnovu svega toga budu izvueni zakljuci o ulozi javnog mnjenja u aktuelnim politikim procesima
vezanim za vojsku i bezbednost. Koliko e ova publikacija uspeti u tome, ocenie itaoci knjige.
Bez obzira na to, knjigu moemo najtoplije preporuiti, zbog
obilnih i relativno pouzdanih empirijskih podataka, svima koji se
bave izuavanjem javnog mnjenja, kao i donosiocima politikih
odluka u sferi odbrane i bezbednosti.

164

Snjeana Milivojevi1
JAVNOST
I BEZBEDNOSNE TEME
Tema koja se odnosi na reformu sektora bezbednosti uglavnom
nije prisutna u ovdanjim debatama i jo uvek, sem ekscesno, nije zasluila ozbiljan kritiki tretman. To je svakako i sa teorijskog aspekta
vrlo zanimljiva tema, utoliko pre to institucije javnosti i vojske dolaze iz dve, i teorijski i praktino, razliite tradicije. One su umnogome
utemeljene i na razliitim vrednostima. Prva je izdanak novovekovne
filozofije, tj. prosvetiteljske, libertetske i emancipatorske tradicije u
okviru koje se javnost pozicionira kao kritiki subjekt, odnosno kao
partner, a ne samo kao adresat vlasti. Druga institucija umnogome
dolazi iz onog drugaijeg sveta, onog nasuprot javnosti, ne ba iz srca tame, ali svakako iz srca tajne. Odnosno, dolazi iz sveta zatienog
dravnim razlogom, pa prema tome i na razne naine zatienog
od uticaja javnosti. Knjiga pod nazivom Vojska i javnost, o kojoj
danas razgovaramo, otvara ovu temu, jer se pitanja koja ona pokree ne iscrpljuju samo time kakva je javna percepcija vojske i kompleksa bezbednosti, nego i time kako i koliko javnost uestvuje u procesima njihove modernizacije i promene. Dakle, ona se ne bavi samo pitanjima u vezi sa tim ta javnost zna, kakva je njena percepcija vojske, kako se to znanje formira ili koliko je ono utemeljeno u medijskoj ponudi, nego i pitanjima u vezi sa tim kako javnost uopte uestvuje u procesima demokratizacije itave sfere bezbednosti.
Ono to smatram najvrednijim u ovoj knjizi i ono to bih najpre
pohvalila u njoj jesu rezultati istraivanja. Solidan pregled uporednih
znanja i evropskih iskustava koji nam ona donosi predstavljanjem niza istraivakih i analitikih uvida iz razliitih zemalja, olakava kvalifikovan uvid u zajednika evropska iskustva, ali i formiranje slike o
naem sluaju u ovoj oblasti. Predstavljanje evropskih podataka,
odnosno uporednih istraivanja koja potiu iz zemalja dugogodinjih,
1

Autor je profesor na Fakultetu politikih nauka u Beogradu

165

ali i novih lanica Evropske unije ukazuje na niz veoma zanimljivih

odlika po kojima su ove zemlje sline i po kojima se razlikuju. Jedna
od tema koja je meni bila posebno interesantna je da, kada sloite
kockice tog istraivakog mozaika, proizlazi to da je vojska institucija koja uiva vrlo visoko poverenje u svim zemljama. To je tako i kada se pogledaju rezultati iz deset, a potom i iz petnaest zemalja u kojima je istraivanje raeno. U nekim zemljama vojska je rangirana tako da se nalazi ak na drugom mestu liste institucija u koje javnost
ima veliko poverenje. Izgleda da naroito stariji graani Evrope vojsku jo uvek posmatraju u odnosu na njenu tradicionalnu drutvenu, a ne vojniku ulogu. Odnosno, oni je doivljavaju ne kao neposredno angaovanu u konfliktima, nego kao instituciju u nekoj, u
irem smislu, socijalno integrativnoj ulozi. Imala sam do sada utisak
da je takvo vienje vojske esto vezivano samo za ovaj na deo kontinenta, ali oigledno da to nije tako.
Zanimljivo je, takoe, i to da veina graana Evrope ima veliko
poverenje u svoju vojsku i vrlo visoko vrednuje vojsku svoje drave,
ali da nema isti takav odnos prema NATO. Dakle, dok svoju vojsku
doivljava kao socijalnu instituciju koja joj je relativno bliska, javnost
ovih zemalja uz razlike u percepciji u pojedinim zemljama u zavisnosti od tradicije i kulturnog konteksta u kome su formirani odnosi
vojske i naroda ima sasvim drugaiji odnos prema NATO. Ovaj savez graani doivljava kao neto drugo, kao mobilnu visokotehniciziranu vojnu strukturu koju ne mogu doiveti kao blisku ili prema
kojoj ne mogu oseati tradicionalne veze rezervisane za svoju vojsku. Mislim da ovaj uvid ima dalekoseniji znaaj i da se odnosi na
veoma aktuelne probleme evropskog identiteta. O njemu se moe razgovarati i iz ugla institucije koja je bila jedna od tradicionalnih garancija suvereniteta, odnosno iz ugla institucije koja je tradicionalno bila garant javne bezbednosti i sigurnosti. Kada se to proiri na pitanje
graninih pojaseva, odnosno graninih oblasti Evrope, kao i na pitanja o tome kako Evropa danas sebe doivljava, koje institucije vidi
kao institucije oko kojih se konstituie njen zajedniki identitet, gde
vidi svoje granice i od koga oekuje da ih obezbeuje, onda se problem bezbednosti vraa u centar javnog interesovanja i otkriva koliko je on, u stvari, vaan za itanje, ali i formiranje savremenog evropskog zajednitva.
Ovaj svojevrsni mirovnjaki doivljaj vojske u kome je vidljivo odsustvo vezivanja vojske za konflikt je, takoe, veoma zanimljiv.
Moda bismo mogli zakljuiti da vojsku u Evropi graani vide u njenim nevojnikim ulogama, jer godinama, tanije od Drugog svetskog
rata, nisu imali priliku da uestvuju u konfliktima na svojoj teritoriji,

166

te su imali taj luksuz da svoje miljenje o vojsci formiraju u uslovima

dugotrajnog mira i blagostanja. Kako to na naim prostorima, naalost, nije bio sluaj, mogue je da se uoene razlike ne odnose samo
na javno vienje i doivljaj vojske, ve i na nain itanja iznetih podataka. Iz tog ugla nije interesantna samo ovakva nekonfliktna percepcija vojske, nego i to da u razliitim zemljama postoji razliito vienje njene dugorone uloge u izmenjenim evropskim okolnostima.
Mogue je, na primer, prepoznati kulturne razlike na osnovu podataka koji dolaze sa Kipra ili iz Grke, gde vojsku doivljavaju kao pozitivnu, prihvaenu instituciju mnogo vie nego u vedskoj. Moemo
se, naravno, zapitati da li je to prvenstveno tako zbog geografske, pa
i vremenske blizine konflikta ili je re o ispoljavanju dubljih, tradicionalnih kulturnih obrazaca. Ili se pak moemo zapitati zato iz vedske i Finske, koje imaju slinije tradicije, politike i kulturne istorije,
dolaze toliko razliiti rezultati tokom ovog istraivanja. Dakle, iz vizure odnosa javnosti i vojske ukazuje se itav niz zanimljivih uvida u
svakodnevicu savremenih drutava.

Ko je dobro obaveten?
Analitiki uvidi postaju moda jo zanimljiviji kada fokus interesovanja prebacimo na domae iskustvo. Mislim da je dragoceno to
to smo rezultate ovih istraivanja koja traju od 2003. godine dobili
u raznim varijantama, prvo kao pojedinane separate u raznim vremenskim periodima, a zatim i ovako objedinjene. Ovako saeti, ini
mi se, pruaju mogunost za stvaranje ozbiljnije studije koja bi moda sada mogla sa distance i malo ambicioznije da reflektuje ono to
nam, u stvari, ti podaci govore. Kada bismo je razloili, ova kvantitativa slika bi nam rekla ta ovdanja javnost misli i zna o vojsci, odnosno o sektoru bezbednosti uopte, kao i to kako zna i odakle joj te informacije. Dakle, rekla bi nam koji su osnovni izvori znanja i za koju vrstu odnosa prema vojsci oni predstavljaju osnovu. Potom, oni
ukazuju na komplikovane meusobne odnose poverenja i nepoverenja, kao i na generalni socijalni kontekst u kome vojska i javnost egzistiraju. Naravno, u svakoj od tih oblasti pojavljuje se itav niz razliitih pitanja, koja dodatno svedoe o tome koliko je istraivanje koje je pred nama inspirativno.
Ovom prilikom izdvojiu samo dva takva pitanja. Iz dela istraivanja koje se bavi odnosima medijijavnostvojska proizlazi to da
ovim odnosima dominiraju dve velike teme. Jedna se, uslovno reeno, odnosi na nau prolost, a druga na nau budunost. Dakle, ak
i na istraivakom nivou vidi se koliko su prolost i budunost neras-

167

kidivo vezane, a koliko ovdanja javnost, ne samo politiki establiment nego i ovdanja opta javnost, bei od nedavne prolosti. Odnosno, vidi se kako beei od te prolosti, sebi oteava otvaranje puteva ka boljoj budunosti. Mogue je da previe kritiki razumem rezultate ovog istraivanja, ali mislim da oni upravo govore o tome.
Za dve treine populacije osnovni izvor podataka o vojsci predstavlja televizija. Istovremeno, druga istraivanja medija upozoravaju
na to da se televizije ubrzano tabloidizuju i da njihov analitiki i informativni kvalitet opada. Sledi, dakle, da je kvalitetnije obavetena
preostala manjina koja je okrenuta tampi. ini mi se, meutim, da
bi ovaj nalaz trebalo uzeti s rezervom, jer je istraivanje, budui da je
u njega ukljuena uglavnom tzv. ozbiljna tampa, zasnovano na jednom naklonjenom itanju tampe. Meutim, od smene autoritarnog reima u ovoj zemlji, nijedne novopokrenute dnevne novine nisu
iz kruga ozbiljne tampe. Naprotiv, sve novonastale novine, od kojih su neke ve i ugaene, predstavljaju tabloide. Pitanje je, naravno,
zato su nakon demokratskih promena procvetali samo tabloidi i zato javnost nije zahtevala ili pokazala potrebu za postojanjem novih,
ozbiljnijih dnevnih novina. Pravo istraivako pitanje je zato se posle decenijske borbe za slobodu tampe formirala samo italaka publika koja hoe senzacionalizam, ak i u ovako vanim temama kao
to su one iz domena bezbednosti, a ne i ona koja trai nove ozbiljne
medije. U vezi sa naom temom, to bi znailo da treba ponovo rasvetliti uvreeno shvatanje po kome su itaoci tampe bolje informisani
od gledalaca televizije. Dakle, jesu li oni bolje i kvalitetnije informisani ak i onda kada tu tampu mahom ine senzacionalni, agresivni i
nacionalistiki tabloidi.
U drugom segmentu istraivanja, a na osnovu direktnih odgovora ispitanika, nailazimo na podatke po kojima 15% ispitanih sebe
smatra vrlo obavetenim o vojsci, a jo oko dodatnih 35% ili 40%
sebe smatra obavetenim o ovoj temi. Bez obzira na to to su ovi podaci zasnovani na samopercepciji, rekla bih da je to izuzetno visok
procenat. Kada bismo sada ovde napravili kratko istraivanje i testirali stepen obavetenosti, sumnjam da bi procenat obavetenih bio tako visok, ak i onda kada bi u pitanju bile teme o kojima se stalno pie. Na primer, mogue je da ubistvo dva vojnika u Topideru predstavlja jednu od tema o kojoj se komparativno najvie pisalo u poslednje dve godine. Verujem da bi, ak i oni koji su veoma uporno pratili tu hiperprodukciju informacija i koji sebe smatraju obavetenim o
ovom dogaaju, teko mogli da navedu koji su stvarni rezultati istra-

168

ge o tom ubistvu. Oni koji su u to vreme pratili sve medije, sada mogu da kau da znaju sve detalje niega, odnosno da vide celinu odsutne slike. Mogue je da jo uvek razlikuju nalaze oficijelne i neoficijelne komisije i da im je poznato na hiljade nepotvrenih detalja, ali da
ne znaju odgovor na osnovno pitanje, odnosno na to ta se dogodilo
u Topideru. Moemo se stoga zapitati kako su onda dobro obaveteni uopte obaveteni o toj tragediji. Odgovor na ovo pitanje zahtevao bi da prethodno bude utvreno to da li domaa javnost pravi razliku izmeu obilja namenski fabrikovanih informacija i ozbiljnog
istraivakog napora odgovorne tampe.

Javne teme i tajni izvori

Nije specifinost ovdanje javnosti da o znaajnim temama unutar vojske ili o dogaajima iz sektora bezbednosti razmilja samo povodom provokativnih tema ili povodom izuzetnih dogaaja. Naalost, i u drugim sredinama se esto dogaa to da ovakve teme postanu zanimljive tek poto postanu tabloidne i prerastu u prostor za
senzacionalno ispoljavanje tajnih izvora. Sa druge strane, neke od najveih demistifikacija tog sektora u istoriji medija omoguile su upravo informacije dobijene iz tajnih izvora. Svet je tek nedavno saznao
ko se krije iza nadimka duboko grlo, uvenog anonimnog izvora iz
afere Votergejt (Watergate). On je tek pred smrt poeleo da otkrije
svoj identitet i doprinese istoriji javnosti. Anonimni izvori bili su
kljuni i za pojavljivanje Pentagonskih papira (Pentagon papers), velikog dosijea o istoriji amerike uvuenosti u indokineski sukob. Taj
istorijski sluaj iz 1972. godine, kada je ameriki Vrhovni sud odobrio tampanje, odnosno spreio zabranu tampanja ovog dokumenta, oznaio je ulazak javnosti u oblast koja je pre toga bila zatiena
visokim stepenom tajnosti. Opasnosti koje sobom nosi uzbunjivanje
javnosti i rizici skopani sa preuzimanjem uloge insajdera nedavno
su se, naalost, dramatino pokazale u Britaniji kada je Dejvid Keli
tragino zavrio ivot, zbog toga to je u jednom trenutku bio prepoznat kao tajni izvor.
Ako su istraivai jasno utvrdili da je stepen tajnosti u ovoj oblasti izuzetno visok, oekivano je onda da su mediji uglavnom upueni
na oficijelne izvore. Istovremeno, ovdanji oficijalni izvori retko kada
doivljavaju da su duni da pred javnou poloe raune za svoj rad.
Ako dominiraju takvi oficijalni izvori, pitanje je ta onda tampa ili
mediji u celini mogu da uine da bi javnosti pribliili vane informacije, zadovoljili njene demokratske potrebe i njeno pravo da zna.

169

Kome mogu da se okrenu da bi dobili pouzdane informacije u jednom zatvorenom drutvu i u vezi sa jo zatvorenijom oblasti. Koji
su to drugi, nezvanini, a autoritativni, respektabilni i ugledni izvori,
nego opet tajni izvori iz srca establimenta, koji bi mogli da znaju i
koji bi eleli da govore o informacijama znaajnim za javnost. ini mi
se da je to, takoe, vrlo znaajno pitanje. Ako bi porastao broj anonimnih izvora i neoficijelnih stanovita, pitanje bi bilo kakav je kvalitet informacija koje stiu i kakve bi, u stvari, javnost imala garancije
da su te informacije pouzdane. Moe li ona, dakle, uopte biti sigurna da e iz tih izvora stizati objektivne informacije, ak i onda kada je njihova jedina motivacija fabrikovanje afera radi odbrane vlastitih interesa.
To je posebno vano u sluaju tema koje optereuju ovdanji javni ivot vie svojim vidljivim odsustvom nego prisustvom. Prva takva
tema odnosi se na pitanje uloge i znaaja vojske, kao i raznih paravojski i delova bezbednosnih aparata u ratovima i zloinima poinjenim u bivoj Jugoslaviji. Dakle, javnost i ne moe biti kvalifikovana
da uestvuje u debati o dekomratizaciji vojske ili o bezbednosti uopte sve dok te teme ne budu otvorene. Odnosno, sve dok nedavna
prolost, uloga ovdanje vojske, paravojski, policije i raznih bezbednosnih snaga u ratovima irom bive Jugoslavije ne budu postale javno relevantna tema. To se ne moe postii ignorisanjem javnosti, pakovanjem optuenika i njihove zloinake prolosti, kao ni njihovim
slanjem u Hag, tanije slanjem svog problema na neko drugo mesto
sa idejom neka im oni tamo sude, daleko od suda ovdanje javnosti i javnog mnjenja. uvanje ove tema ili njeno sklanjanje iz vidokruga domae javnosti dovodi do toga da ona bude dugorono inhibirana u odnosu na to da se kritiki odredi i uestvuje u tom procesu. S
druge strane, istraivanja otkrivaju da ni ta javnosti nije mnogo raspoloena da zna, odnosno da nije raspoloena da se ta prolost pred
njom otvori i moda detraumatizuje tako to bi sada kritiki bila analizirana. Bojim se da i u skorijoj istoriji ima puno primera koji govore o tome koliko je to teko uiniti u svim drutvima i svim vremenima. O jednom takvom pisala je fascinantan ratni reporter Marta Gelhorn. Pominjem je, izmeu ostalog, i zato to ratno izvetavanje tradicionalno predstavlja oblast u novinarstvu kojom se bave mukarci.
To je, takoe, jedan fini ugao, nagoveten u jednom od separata ove
knjige koji se bavi temom rodnih razlika u interesovanju i znanju o
vojnim i bezbednosnim temama. Naime, Marta Gelhorn izvetavala
je o gotovo svim velikim ratovima XX veka. Kada je dvadeset godi-

170

na posle zavretka Vijetnamskog rata napisala jedan post scriptum o

njemu, odnos prema ratu opisala je kao amnesia consenus kojom je
vrsto povezano ameriko drutvo. Nju je prepoznala u preutnom
dogovoru o zaboravu, u odluci amerikog drutva da uti o jednom
komplikovanom sukobu kroz koje je drutvo prolo i u njemu bilo
podeljeno. Linija podele razdvajala je kvazipatriote od antiratnih aktivista. Prvi su bili branitelji nacionalne stvari, koji su bili ljuti zato
to je rat izgubljen, pa su, pre svega zbog stida koji su oseali zbog poraza, na sve naine izbegavali otvaranje javnog razgovora o ovoj temi. Drugi deo drutva inili su oni koji su sve vreme rata protestovali i koji su bili ophrvani stidom to je rat uopte voen. Oni se, takoe, nisu oseali naroito ugodno pri pomisli na pokretanje te debate.
Taj konsenzus o zaboravu je jo itavu deceniju nakon zavretka rata odlagao otpoinjanje debate o ratu. Ovaj, ali i razni drugi sluajevi postkonfliktnih drutava, govore o tome da nee postojati pravi iskorak u budunost sve dok ta bolna tema ne bude iznesena u javnost.
Dakle, po mom, moda vrlo privatnom, itanju ove knjige, rekla bih
da ona govori o tome da ovdanja javnost moe kompetentno, kvalifikovano i istinski biti uesnik u reformama sektora bezbednosti, odnosno u redefinisanju ovdanjeg identiteta na pragu evropskih integracija samo ako bude otvorila ta traumatina i bolna mesta iz svoje
skoranje konfliktne prolosti. Kao to skrivanje informacija tokom
rata ne moe da potisne tu potrebu, tako ne moe to uiniti ni utanje o njima posle rata. Izmeu ostalog, to nedvosmisleno potvruje i
istorija cenzure. Cenzurisanje se tradicionalno pravda postojanjem
opasnosti da e neprijatelj saznati nae namere i dela. Kasnije se uvek
ispostavi da je to bio samo dobar izgovor kako bi bili sakriveni nekompetentnost vojske, civilne rtve, kao i stradanja koja zajednica
prolazi, stavljajui svoju kritinost i slobodu na oltar zatite nacionalnih interesa, na ta ih vlast nekritiki i, uglavnom, iz sasvim nepatriotskih razloga poziva.
Pozivam vas da proitate knjigu i da, moda, u njoj naete neto od ovoga na ta sam ukazala, ili da svoje teme iz nje otvorite.

171

CIP -
,
355.3(497.11)(082)
327.56(082)
351.74/.75(497.11)(082)
355.1.078.3(497.11)(082)
351.86(082)
REFORMA sektora bezbednosti u Srbiji :
dostignua i perspektive : zbornik radova /
priredio Miroslav Hadi. - Beograd : Centar
za civilno-vojne odnose, 2007 (Beograd :
Goragraf). - 172 str. ; 24 cm
Prema Uvodnim napomenama izdavaa, ovo je
zbornik radova sa meunarodne konferencije
odrane 30. i 31. oktobra 2006. godine. Tira 300. - Str. 7-8: Uvodne napomene /
izdava. - Napomene i bibliografske reference
uz tekst.
ISBN 978-86-83543-44-1
a) . - - b)
- - c)
- -
d) - -
COBISS.SR-ID 145441548