1

studio JI
2016
FREE EDITION
Jadranka Ahlgren

NE TA KO, oda veštici u pustinji praznine

Izložba Andreja Bunuševca - slike i digitalne grafike sa slikarskim intervencijama
Ulična galerija, Terazije 27, Beograd, 26.08 - 08.09.2016
Organozator izložbe - udruženje Mikro art, Beograd

NOT IN THIS WAY, hymn to witches in emptiness of desert of life

Exhibition NE TA KO, Andrej Bunuševac, painter, Belgrade
Gallery: ULIČNA GALERIJA, Art Association MICRO ART, Belgrade
Address: Terazije 27, Beograd 26.08-08.09.2016
 2

NE TA KO, oda veštici u pustinji praznine

Izložba Andreja Bunuševca - slike i digitalne grafike sa slikarskim intervencijama
Ulična galerija, Beograd, 26.08 - 08.09.2016

Ulična galerija, galerija udruženja Mikro Art, Beograd, nastala je kao deo šire
inicijative grada u iskorišćenju javnih prostora za umetničke programe. Izlagački
prostor se sastoji od devet većih izloga koje je grad ustupio ovom udruženju na tri
godine, koji se nalaze sa zadnje strane manje, uredjene pešačke pjacete u samom centru
grada zvane Bezistan. Mikro Art kao neformalna grupa postoji od 2009, a formalno od
2011. U većini svojih do sad realizovanih projekata, ovo udruzenje se bavilo
revitalizacijom devastiranih javnih gradskih prostora. Evo šta o sebi oni kažu na svom
veb-sajtu:
- … u svim projektima koristimo umetnost i kao sredstvo i kao cilj. Nameravamo
da, na sopstvenom primeru, pokažemo pravu snagu umetnosti za menjanje
društva … / vidi o ovom: http://www.mikroart.rs/index.php?id=54 i
http://www.seecult.org/vest/ulicna-galerija-u-beogradu/
-
Andrej Bunuševac je akademski slikar mladje generacije, rodjen 1974, diplomirao
slikarstvo na FLU u Beogradu 2013, član ULUSA od 2012. Do sad je imao 6 samostalnih
i više zajedničkih izložbi kao i jedan muzejski otkup. Studirao je i ikonopis i skulpturu.
Na ovoj izložbi, umetnik nam se predstavlja sa desetak slika uradjenih akrilom na platnu
i više digitalnih grafika sa slikarskim intervencijama. Radovi su srednjeg i večeg formata,
često triptisi, i na sebi nose natpis NE TA KO, kao i nalepljene male kružiće od plastike
u boji. Digitalne grafike umetnik je radio u Photoshop-u a prezentuje ih u obliku
digitalnog printa, kasnije doradjenog raznim slikarskim intervencijama.
........................
U borbi protiv histerije inkvizicije i spaljivanja veštica, gde veštice predstavljaju osobe
različite od drugih, koje društvo žigoše projektujući na njih svoje frustracije, u
Beogradu su se poslednjih godina kao borci i borkinje, pored feministkinja, LGBT i
raznih druih udruženja za samo-pomoć, samo-razvoj i samo-realizaciju, pojavila i
nezavisna umetnička udruženja i asocijacije, kao novi vid samoorganizacije, ovog puta
umetničke… Najčešće su to mladi ljudi koji se bave stripom, grafitima, muzikom,
 3

plesom, i slično, širih pogleda na prava i slobode pojedinca, rekli bi, anarho-
komunističkih nadzora, kako se to nekad nazivalo, ali sada neke vrste podmladjenih
ideja i obrazaca. Tematskom samostalnom izlozbom NE TA KO, realizovanom uz
pomoć jedne takve organizacije, Mikro Art, u Uličnoj galeriji, Terazje 27, u
Beogradu, od 26 augusta do 08 septembra, predstavlja nam se i ovaj mladji beogradski
slikar, Andrej Bunuševac, koji iza sebe ima više samostalnih i zajedničkih izložbi kao
i saradnji sa sličnim udruženjima, posebno onim koja propagiraju strip i rad sa
omladinom, u sklopu čega je saradjivao sa udruženjima: Kreativno udruženje –
Mubareć, Novo Doba, Fijuk (kao evropska mreža), ATC Matrijaršija, i rok
grupom Bitlsti, svi iz Beograda. / vidi o tome: https://www.facebook.com/bitlsti
https://www.facebook.com/matrijarsija/

Postavka izlozbe NE TA KO , Ulična galerija, Beograd, august 2016 Foto: Studio JI

Bez naziva, akril na platnu, 75x35 cm Foto: Studio JI

 4

Ova izložba je, rekli bi, posvečena razobličavanju strahova od veštica, o kojima sam
govorila na početku ovog teksta. Temati slika su lične, introspektivne prirode, prikazi
unutrašnjih stanja obeleženih strahom i osećanjem praznine - pustinje života. U toj
pustinji, opstala su još jedino deformisana bića i bazni elementi života, kao seksualnost,
sve ostalo je nestalo posle eksplozije atomske bombe, koju ovaj umetnik ili
pretpostavlja, ili, na drugim slikama, eksplicitno prikazuje.

Takva stanja govore o strahu i anksioznosti, bolesti savremenog doba, posledici

nehumanosti društva u kom živimo a u kom se pojedinac otudjio i prepušten je u
potpunosti samome sebi. O tome je pisao još Franc Kafka /Franz Kafka 1883 – 1924/.
Naziv izlozbe – NE TA KO, govori da tako ne treba da bude, a elementi koje umetnik
istura u borbi za to su kritika, kroz prikaz deformisanih, ružnih tela koje nam slede -
čudovišta i nakaza; i poruka NE TA KO ispod slika alijenacije i otudjenja… Telo pri tom,
kao u basnama, naše telo, alegorički može biti zamenjeno i telima životinja – ptica, koje
deluju neinteligentno, glupo, iza čega se nazire pretnja istrebljenja i nesposobnost života
da se toj pretnji odupre, ali i zlosutno graktanje kao simbol nemoći i upozorenja; ili -
pauka, čija će se glava posle atomske eksplozije degenerisati i postati čovekolika; jer
život, to smo svi mi na planeti, a borba za poražene, one koji će biti istrebljenji, kao i za
one i koji će biti deformisani, borba za sve slabe, je ujedno i borba za nas same…

Ovo je izložba uveliko lične prirode, puna košmara i ličnih dilema, jer borba za ličnu
slobodu, posebno kod muškarca, često je puna agresije, a ukoliko se ta agresija okrene
ka unutra borba je još teža, jer mi smo ti koji jedini donosimo odluke, da bi nas zatim
proganjala ili ne savest, bez obzira na to što nam se toliko toga servira spolja kao
naizgled nezaobilazna, instant-obaveza. Mi smo i ti koji se uvek pitamo da li smo
postupili ispravno, da li smo mogli bolje…
 5

Bez naziva, triptih, akril na platnu, 75x35cm photo: Studio JI

NE TA KO – Zaštita slabih

NE TA KO, znači i ne osudjuj unapred, ono biblijsko - … Izvadi najpre brvno iz oka svog,
pa ćeš onda videti izvaditi trun iz oka brata svog… Jer, lična frustriranost i strah,
najčešće se prazne na slabima, a strahova danas ima mnogo. Tu su strah od gubitka posla
i neuspeha na poslu, strah o d male plate, strah da smo r u ž n i spram uspešnih
ljubavnica sa TV Pink-a, veštica sa napumpanim usnama koje zaista izgledaju kao neke
zlokobne ptice, ali obaraju partnere sa nogu... Tu su i naši unutrašnji strahovi, strah od
seksualnosti koju moramo potiskivati da nas društvo ne osudi, strah od neuspeha u
svim vidovima koji dalje vodi do straha od društva, strah od posla, strah od izlaska u
grad… Strah od inflacije, IZISA, povišenih kamata, raka, novih vrsta gripa, rata, i još
bezbroj sličnih…
Zatim slede alkohol i droga, pilule i sedativi, privremeni poništivači straha na kojim
industrija debelo zaradjuje... Na kraju, tu su i najgori strahovi - strah od straha, strah od
ludila i strah od smrti, car svih strahova, neizlečiv, ili bar, veoma teško izlečiv, kako tvrde
neki psihijatri, izlečiv po njima jedino religijom, medjutim, ko će ponovo verovati u
ovom veku trezvenosti, to nije tako lako… Zato su danas, možda, nove religije prikrivene
i obznanjuju se tek u vidu fetiša: fetiš mobilnog telefona, selfija, zdrave hrane, izlaska u
kafić, obaveznog večernjeg “blejanja” u parkiću…ili pripadnosti odredjenoj ideologiji,
makar to bila i samo ideologija navijača odredjenog fudbalskog kluba, ili partije …
 6

Najgore je imati strahove a prikrivati ih, to izjeda čoveka iznutra, zato ovu izložbu treba
podržati, ona govori o aktuelnom problemu današnjice - nagomilanim i potisnutim
strahovima.
Želja autora, koju on diskretno objavljuje na svom plakatu, je da se, usled potisnutog
straha, a to je normalan sled dogadjaja, ne počne ponovo sa lovom na veštice,
inkvizicijom, kao što je to nekad bilo, a do čega lako dolazi u opštoj histeriji
prouzrokovanoj nezadovoljstvom gomile…
Da se to ne bi desilo, o problemu treba govoriti otvoreno, i ranije… treba se isprazniti…

Umetnicu su uvek bili barometar društva a njihovi pokreti nagoveštavali su kraj jednih i
početak drugih era. Neprijatelja morate poznavati da bi ste se sa njim uspešno borili a
ovaj umetnik upoznaje nas sa svojim neprijateljem - svojim strahovima…

Strah od inkvizitora, progona veštica, nemani, unutrašnje i spoljašnje pustinje - bele

praznine ili prljavo plavog mora, sa slika ovog autora, strah je naš sopstveni, sa kojim
se moramo boriti…

Malo je elemenata za borbu, poruka je autora, što je nagovešteno i samom postavkom

izložbe, svaki od izloga sadrži tek po jednu, dve, slike, a veliki beli plakat sa uvodnim
tekstom takodje je većinom prazan - ali, autor se ne predaje…

Progon veštice, žene koja krvari u toku menstrualnog ciklusa, prikazan na plakatu,
govori da se autor postavlja i na stranu žena, jer žena radja a njena ljubav može bit lek,
pa ipak, u toku istorije, bila je spaljivana i na lomači. U tom smislu, njeno isticanje na
plakatu ove izložbe govori o potrebi za održanjem života, za prevazilaženjem unutrašnje
praznine, čime se umetnik svrstava u feministe i stavlja na stranu žena.

I još nešto, nema veštica, mi smo te veštice, kaže autor, okrutni gradjani, inkvizitori, kad
ubijamo nedužne, na primer, seksualno razgoropaćene veštice, prljave još i pritom, jer
evo, niz noge im curi menstrualna krv i kaplje sa plakata ove izložbe. Rigidni gradjani, to
ne može da podnese, jer on ne podržava život, rodjenje, njegova duša već je umrla, ona je frigidna,
a njegova energija života se prelila u sadizam.
 7

On zato ubijaju tu nedužnu golu ženu, umornu od menstruacija i svakodnevnog rintanja,

majku, bivšu naivnu lolitu, i to ne bilo kako, već, čerečeći je na točku, ali ne do smrti,
kako bi je zatim mogao živu spaliti na trgu... Žene sveta - pobunite se! Ili, brzo daj
pilulu... sećam se svih veštica koje sam pobio, peče me savest...
...................................
Izložba je važna jer pokreće socijalne teme, što umetnost povremeno radi, jer, ako je u meni
pustinja, zar ne bi bilo dobro da o tome malo razmislim, a ne da odmah potegnem za flašom,
kompjuterskom igricom, ili ubijanjem veštica iz susedstva...
Naravno, lako je to reči, ali u pustinji, čovek se izgubi, potreban mu je putikaz. Zašto to ne bi bila
moderna umetnost danas!? Jer, šta ako putokaza nema, ako nam je i društvo postalo pustnja,
onda je svakako potreban socijalni angažman, pa i socijalno angažovana umetnost, mada ta reč
posle Staljina više nikako nije popularna. Zato napred veštci i veštice, dobro došli, ovo je ipak
dvadesetiprvi vek...
..............................

Tekst autora, sa plakata:

Koncept izložbe:
Ako bi Kokoška imala Kokošiju glavu, onda Patka mora imati Pačije noge. Otkuda onda pred
nama stoji utvrđena činjenica, istina! Da je sva živina porodice Bertrand odjednom postala nogu
Svinjskih i glava Lisičijih i kao takva, zaklala tri krave Bertrandovih? A posle koga krvavog pira
se to neprirodno zverje samovoljno utopilo u gradskoj reci, a o čemu posvedoče svedoci, naši
časni i ugledni građani. Ne može to tako i opet kažem pred narodom ove skupštine, NE TA KO! Sud
grada Briža neće se smiriti dok ne protera iz sebe osobe koje čine takva nedela, ne birajući sredstva,
a zarad javnog dobra, do poslednjega! Žozefina Duboi (67 godina starosti, udovica) koja počini
ovo nedelo, sud je osuđuje na čerečenje točkom, ali da ne umre na točku, već posle točka da se javno
živa spali na trgu kod pijace. Jer samo smrt te babetine koja opšti sa Vranama i šta sve ne radi… I
kako smo se svi složili, presuda da se izvrši odmah, bez pritužbi. Sudsko veće grada Briža, godina
2016-ta, mesec avgust 26-ti.
/Andrej Bunuševac/
 8

Veštica i veštci, sa postavka izlozbe foto: Studio JI

……………………………………………………………………………

Studio JI, Jadranka Ahlgren, samostani art-kritičar studio.ji.jadranka@gmail.com.

2016