You are on page 1of 37

UDC 821.163.41-14.09 Drainac R.

821.163.41-95

AVANGARDNA POEZIJA RADA DRAINCA
Slaðana Miliã

SAŸETAK: U radu se raspravqa o poetici i pesništvu
R. Drainca u kontekstu wegovog vremena, odnosno Drainåeve
avangardne ideje i zbirke porede se sa drugim „pokretima" i
pesnicima.
KQUÅNE REÅI: moderna, avangarda, parnasosimbolizam,
hipnizam, futurizam, „umetnost dekoncentracije", tradicija,
ekstaza, slobodan stih, boje, kwiÿevna i likovna kritika.

Rade Drainac jedan je od istaknutih srpskih pesnika izmeðu dva
svetska rata. Roðen je u selu Trbuwu kod Blaca 1899. godine kao Radojko
Jovanoviã, a umro je u Beogradu 1943. godine. Wegov kwiÿevni rad je
veoma obiman. Pisao je poeziju, pripovetke, romane, putopise, drame.
Bavio se kwiÿevnom, likovnom, muziåkom kritikom. Pokretao je kwiÿevne åasopise, od kojih je najznaåajniji Hipnos, u kome proklamuje novi avangardni kwiÿevni program i pokret — hipnizam. Istiåe se
mnogobrojnim polemikama (npr. sa Tinom Ujeviãem, nadrealistima) u
burnom kwiÿevom ÿivotu posle Prvog svetskog rata.
Pesniåki rad zapoåeo je 1916. godine kao ðak izbeglica u Francuskoj i poeziju je pisao do kraja ÿivota. Wegova poezija je u svom razvoju
prešla kruÿni put. Poåeci su mu vezani za parnasosimbolizam, u kome
su mu dominantni uzori Duåiã i Rakiã. Ta faza traje do 1922. i u tom
periodu izlaze zbirke Modri smeh (1920) i Afroditin vrt (1921).
Od 1922. u Drainåevom stvarawu zapoåiwe najznaåajniji, avangardni period, po kome je Drainac najviše i poznat kao pesnik, dok su u
prouåavawima i kritici ostale faze uglavnom zapostavqene. Jedan od
razloga je taj što je Drainåevo avangardno stvarawe, naroåito poetsko,
najvredniji deo wegovog kwiÿevnog rada. Zapravo, tek od ove godine
moÿe se govoriti o Radu Draincu jer tada i uzima ovo ime. Radojko Jovanoviã bio je parnasosimbolistiåki pesnik, Rade Drainac je novi,
avangardni pesnik. Sve što je od 1922. pa do kraja ÿivota pisao Drainac je potpisivao novim imenom. Avangardna faza Drainåevog stvarawa traje do 1930. godine, zakquåno sa zbirkom Banket. U woj se on potpuno odriåe ranijih uzora, proklamuje svoj poetski program i pokret —
hipnizam, prelazi na slobodan stih, ukquåuje se u savremenu srpsku i

60
evropsku kwiÿevnost. Prolaziãe i nakon avangardne faze Drainac
kroz promene, ali one neãe biti ni tako nagle, ni tako radikalne kao
ona koja je nastala napuštawem parnasosimbolizma i prikquåewem
avangardi.
U avangardu se Drainac ukquåuje proklamovawem svog sopstvenog
kwiÿevnog pokreta i pokretawem dva åasopisa. Prvi od wih je Hipnos,
koji izlazi poåetkom aprila 1922. godine. Nosio je odrednicu „Meseåna revija za intuitivnu umetnost". Prvi broj je na 24 strane. U wemu
izlazi Program hipnizma i devet Drainåevih pesama pod naslovom Iz
hipnistiåke lirike. Zajedno sa tri pesme (Pesma o meni, Epitaf, Pozorište veånosti), objavqenim januara i aprila iste godine u åasopisima Pokret, Novosti i Misao, pesme iz Hipnosa predstavqaju poåetak
Drainåeve avangardne poezije. Svoje radove u prvom broju Hipnosa objavquju Vinaver, Tin Ujeviã, Rastko Petroviã, Milan Dedinac, Zvonko
Tomiã, Josip Kosor, Boško Tokin, Boÿidar Kovaåeviã, Petar Palaviåini, Evgenije Zaharov. Drainac ih je nazvao hipnistima, što oni
ipak nisu bili, ali su zato neki od wih veã bili priznati i poznati
pesnici, a to prvom Drainåevom åasopisu daje odreðenu ozbiqnost. To
ipak nije bio neozbiqan poduhvat, „pesniåka novotarija jednog fantaste"1, unapred osuðena na neuspeh, bez obzira na to što je „redakcija"
bila u Bosanskoj ulici broj 40, gde se tada nalazio u Beogradu sirotiwski azil. I sama oprema åasopisa (listovi u dve boje) pokazuju da je
Hipnos ozbiqno zamišqen i briÿqivo pripreman, da nije bio trenutna fantazija i kapric svog autora.
Drugi broj Hipnosa izlazi januara 1923. godine na 16 strana. Kao
novi saradnik pojavquje se Moni de Buli, åiji je otac i finansirao
ovaj broj. U drugom broju Drainac objavquje novi manifest hipnizma
Kroz teleskop hipnizma i åetiri nove pesme.
Izmeðu dva broja Hipnosa, sredinom maja 1922. godine, izašao je
prvi i jedini broj Drainåevog åasopisa Novo åoveåanstvo, na 32 strane.
Wegova odrednica je „Internacionalna revija za kulturno-literarne
probleme". Åasopis je bio preteÿno kwiÿevne sadrÿine, ali su objavqeni i prilozi o društvenim i politiåkim problemima: Prilog ka
kritici društvene reakcije Tina Ujeviãa, Omladina i wen poloÿaj Milutina Vukomanoviãa, Tolstoj i wegovo uåewe Ivana Mitkoviãa. Na
društvenu i politiåku orijentaciju uticali su sigurno Vukomanoviã i
Mitkoviã, obojica pripadnici komunistiåkog pokreta. Mitkoviã je
naveden i kao urednik. Nedeqko Ješiã smatra da ovaj åasopis ipak treba vezati za Drainca: „…lako se moÿe dokazati da je uredniåki posao
obavio upravo Drainac, te stoga ovaj åasopis treba pripisati upravo
wemu. I on sƒm se kasnije nekoliko puta u tom smislu izjasnio. Mitkoviãeva uloga u stvarawu åasopisa mogla je biti uglavnom organizacione prirode, ukquåujuãi tu i prikupqawe novca za štamparske troškove."2 Za ovaj åasopis Drainac je napisao dva programska teksta: Naša
uvodna reå i Novo åoveåanstvo, uz åetiri pesme u hipnistiåkom maniru.
1
2

Nedeqko Ješiã, Nepoznati Drainac, Koneks, Beograd 1993, 50.
Nedeqko Ješiã, Nepoznati Drainac, Koneks, Beograd 1993, 55.

61
Program hipnizma je program avangardnog pokreta, pisan avangardno, što je i navelo Ješiãa da proceni kako u wemu „nije baš sve
razgovetno, nije jeziåko-stilski besprekorno. Mestimiåno su misli
zbrkane ili nezgrapno formulisane, ili pak reåenica izmakne kontroli gramatiåkih pravila. Ima u svemu tome previše buke i narcisoidne
razmetqivosti — nauštrb oåekivanih programskih razjašwewa."3 Razlog za to Ješiã vidi u godinama pesnika: bio je tada u dvadeset treãoj
godini. Ono što Ješiã ne uviða jeste da se avangardni manifesti i ne
pišu toliko radi „oåekivanih programskih razjašwewa" veã radi obznawivawa postojawa nove kwiÿevne grupe; u wima su referencijalna
i konotivna funkcija potisnute, pa ih i ne moÿemo åitati na toj ravni. Tako i u Drainåevom Programu hipnizma ne treba traÿiti precizne,
usklaðene i opšterazumqive definicije, veã u samom naåinu na koji je
napisan treba videti wegove osobenosti, za razliku od drugih pokreta
kod kojih „sve diše po nekom principu",4 suprotstavqajuãi im hipnizam koji se ne obazire na teorijsko izlagawe. U hipnizmu, veã po zamisli wegovog autora, ne treba traÿiti sreðeno izlagawe po odreðenim
principima jer wih nema u snu i ekstazi, na kojima zasniva svoje pesništvo. Hipnizam treba da oslobodi od zarobqavajuãih teorijskih sistema: „Da, qudi su se kroz vekove trzali za slobodom i na koncu su se
nalazili u upisanim krugovima. San ekstaze ih je jedino toga oslobaðao. Ali qudi ga nisu razumeli niti su bili svesni toga: mislili su
da je to utopija. Hipnizam je morao da doðe, da oslobodi qude od svega
i da svet naåini nevidqivom eteriånom varnicom, da ga na taj naåin
baci u veånost."5 Oslobaðawe prelazi granice prostora i vremena i
dovodi hipnizam do potpunog i iskquåivog subjektivizma. Drainac ga
odreðuje kao individualno preÿivqewe stvari, „onako kako qudi individualno ÿive u sebi samima".6
Zahtev za individualnim oslobaðawem putem sna Drainac ponavqa
i u manifestu Kroz teleskop hipnizma. U oba teksta insistira na rušewu dotadašwe umetnosti. Prethodnu umetnost ocewuje kao „izveštaj
policije o godišwem kriminalitetu",7 a weni pesnici su „mozgovi
bankroti".8 Ironiåno govori o Duåiãu, svom ranijem uzoru, åiju su poeziju obeleÿili „ÿene, balkoni, serenade, Duåiãevi epitafi i izmišqene markize".9 U takvoj poeziji, oåigledno govoreãi o vezanom stihu,
on vidi „mehaniåku muziku, bez izraza, dinamike i bez malo ekspresije".10 Ni kwiÿevne ni kulturne institucije nisu pošteðene u sveopštem odbacivawu. Drainac traÿi da se umetnost vrati pravoj oseãajnosti, provokativno uzvikujuãi: „Dajte nam malo groze-malo svemira-uÿaIsto, 53.
Program hipnizma, Dela R. Drainca (u daqem tekstu: SD), kw. ¡¢, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd 1999, 7.
5 Isto.
6 Isto.
7 Kroz teleskop hipnizma, SD, ¡¢, 10.
8 Isto.
9 Isto.
10 Program hipnizma, SD, ¡¢, 7.
3
4

Rudi. stvarawe. ¡¢. da se vidi bar jedan konac gole duše…"11 Još su provokativniji iskazi koji ruše dotadašwe istorijske. Naša uvodna reå. ukquåujuãi i sebe. Kroz teleskop hipnizma. Program hipnizma. SD. Drainac traÿi novu „etiku vremena". Idioti! Lude! Bludnici!"12 Kao i u drugim avangardnim tekstovima na suprotnom polu od rušewa tradicionalnih."18 I u novinskim ålancima i kritikama. modernu umetnost. ¡¢. U wemu on „starim versifikatorima."22 Isto predviða u ålanku O modernim teÿwama (1922): „Reakcija je 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 Program hipnizma. Isto. 133. Šta nam je stalo do paktova. Novo åoveåanstvo. oslawajuãi se sasvim oåigledno na Vinavera. Isto. Zalagawe za novu umetnost vidqivo je u ålanku Povodom Pete jugoslovenske izloÿbe (1922). ¡¢. 315. SD. 8.14 pod tim podrazumeva rušewe svega ranijeg: „Nova umetnost kojom se sve dotadašwe ruše. ¡¢. Isto. novog åoveka i novo åoveåanstvo.62 sa-malo vaše krvi. prvi ålanak o poeziji Drainac je objavio sredinom marta 1920. SD. 7. društvene i religijske vrednosti: „…jer purgator mora doãi za današwe apostole-ubice i umobolnike-bogove… Pqunimo na Napoleona. U stvari. u Balkanu. Versaqa i tvrdih Berlina. Šire obrazlaÿuãi tu ideju u ålanku Novo åoveåanstvo. starih vrednosti nalazi se proklamovawe novog. što je wegova vizija sveåoveåanske etike. 13. 10. ¡¢. „Stvara se samo izvan stvorenog"21 — kaÿe on. Isto. Povodom Pete jugoslovenske izloÿbe. objavqenim preteÿno u Samoupravi. SD. ekonomskim i politiåkim promenama starog. Takoðe zapaÿa da je posle faze rušewa došla faza stvarawa novog: „Više rušewe ne postoji: postoji konstruisawe. ¡¢. Moderna poezija.13 novu umetnost i nove umetnike. jer strašno je zaustaviti Veånost vremena na nekoliko qudi. SD. J. ugovora. Drainac brani novu. Nova umetnost je za wega „umetnost dekocentracije". Drainac tradiciji suprotstavqa ekstazu i nove konstrukcije."15 Nove umetnike. SD. 11. naziva „Novim Anarhistima". Ålanak nosi naslov Moderna poezija i potpisan je sa Rad.16 Novog åoveka traÿi u novom društvu koje ãe nastati etiåkim.17 Zato poziva na borbu za pananhumanizam. Isto. Drainac polazi od ideje da je evolucija prirodni zakon u umetnosti i zato je potrebno i novo vrednovawe. . ¡¢. a na kraju spaja kwiÿevne i društvene teÿwe u zajedniåkom zadatku: „A moderne teÿwe i u literaturi i u politici idu ka ostvarewu Novog Åoveåanstva. U uvodniku Novog åoveåanstva on ocewuje da u svetu nema individualne slobode i da se ÿivot svodi na „najuÿasnije konvencije apsolutizma".20 Neobiåno je samo to što dva meseca posle ovog teksta izlazi sasvim tradicionalan Modri smeh. SD. privrÿenicima Skerliãevih konvencija"19 suprotstavqa „poeziju modernog stiha".

Po istim principima ocewuje i kwiÿevnike. SD. 315. Drainac u woj vidi modernu pojavu jer sadrÿi elementarnost ÿivota: „Crnaåka muzika ima sva svojstva što i ostale moderne umetnosti. Hvali Krkleca. istiåe intuiciju i preÿivqewe: „U pravoj umetnosti postoji samo ÿivotno oseãawe. ¡¢. SD. stvarawe na preÿivqewu: na taj naåin. provejava elementarnost ÿivota. a ostajuãi i ovde u hipnizmu. On istiåe moderno francusko slikarstvo: Derena. Nešto o crnaåkoj muzici. Pohvale izriåe našim umetncima Arhipenku. zahteva apstrakciju. u koju se moÿe najbanalnije okovati. Pikasa. Petovu. Drainac polemiše sa Markom Carem. potvrðen i sa istorijske distance. fazu kreirawa. poeziju Velimira Ÿivojinoviãa Massuke."27 Sumatraizam je na Drainca uticao svojom kosmiåko-iracionalnom orijentacijom i odvajawem od åulnog. SD. zemaqskog isku23 24 25 26 27 O modernim teÿwama. Za tu novu fazu. sumatraizmu. Sumatra se uzima kao simbol potpunog smirewa nakon „strastvene vatre" tela. Kao i svi avangardisti. Sem što ih spajaju opšte odlike avangardnih pokreta (antitradicionalizam. postoje i neke posebne srodnosti i to ne samo u programskim tekstovima veã i u poetskom stvarawu. zalagawe za novu umetnost. 'nauåna muzika' koja je odvratna. asocirajuãi na pesmu Crwanskog Sumatra i sumatraizam. 510. ¡¢. Braka. ¡¢. Moderna umetnost nije to."23 To je vrlo pronicqiv zakquåak o putu koji prelaze avangardni pokreti. SD. Od ove godine Drainac ne samo da je u stawu da oseti šta je u tom trenutku moderna poezija veã pokazuje sposobnost da sagleda wen buduãi razvoj. Takva pesniåka pronicqivost pokazivaãe se i kasnije. Zamera im ukalupqenu. Povodom Pete jugoslovenske izloÿbe."25 Tradicionalna kritika takoðe je negativno ocewena."26 Ovakvim postavkama Drainac istupa kao avangardni stvaralac i hipnizam prikquåuje drugim avangardnim pokretima nastalim dvadesetih godina u srpskoj kwiÿevnosti: ekspresionizmu. Pavlu Popoviãu. zenitizmu. Branku Lazareviãu. Kršiniãu. 60. To nije više mehanizovawe tonova. 60. Program hipnizma. .63 došla kao posledica rušewa. u umetnosti je opravdana svaka anarhija. polemišuãi sa Bogdanom Popoviãem. veãa ili mawa provokativnost). dadaizmu. I u Programu hipnizma juÿna su ostrva prostori sreãe: „Kaÿu da su lepe noãi nad Cejlonom i da su bakrene noãi nad Polinezijom. a negativno ocewuje pripovetke Dragiše Vasiãa. Panduroviãa i Boÿidara Kovaåeviãa. kao i kroz novu literaturu. a posle we ãe doãi faza kreirawa. O modernim teÿwama. SD. Još u posledwoj pesmi Afroditinog vrta Drainac spomiwe „mrtav san na Sumatri". veã kroz wu. ¡¢."24 Drainåeve kwiÿevne i likovne kritike pozitivno ocewuju mlade i moderne umetnike. a piše i o Bogdanu Popoviãu. sama po sebi. parnasovsku formu. 9. ¡¢. za koju povodom Duåiãeve pesme Aida kaÿe: „Tu veã nema pesme: postoji samo tehnika. Sa stanovišta moderne umetnosti Drainac piše o crnaåkoj muzici.

on se okreãe prirodi: „I strasnije priqubqujem usne na rascvetano nebo. 9."29 Veza sumatraistiåkog odnosa prema prirodi i hipnistiåkih motiva vidi se u pesmama iz 1922. a u Drainåevoj pesmi Pesma posledweg dekadenta (1923) qubi se šuma: „I kao dugokosi mladi svetac poqubim crvenu šumu". U Sumatri se daleka brda miluju rukom. ¡¢. SD. Crwanski stvara svoj nestvarni sumatraistiåki. Sliåan motiv javqa se i u pripoveci Dekoncentracija.64 stva. U ålanku Pred obnovom srpske kqiÿevnosti (1927) proglašava ga „do izvesne mere prvakom lirskog neoromantizma"32 koji je napisao „nekoliko 28 29 30 31 32 Program hipnizma."30 Napuštajuãi ÿenu. SD. Ne samo da preÿivqewe stvari smešta u iracionalno. Okretawe od civilizacije ka prirodi proklamuje se u Programu hipnizma: „Hipniste ostavqaju sebe u zvezdama. ima poreklo u sumatraizmu. Naslov je hipnistiåki buduãi da je hipnizam Drainac oznaåio kao dekoncentraciju. planinske magle… Tako bi se bezbojno rasplinuo u svim pravcima i svim stvarima. . ¡¡¡. veã ga je spomiwao kasnije. godine. Dekoncentracija. a to naglašava i Drainac. On se odriåe åulnosti (erotskog) i postaje lak: „I bivam. SD. lak kao plave. veã kaÿe da bi hipniste ÿivele „eteriånošãu misli i oseãawa". SD. Ovi postupci imaju istu ulogu kao i kod Crwanskog. Pred obnovom srpske kwiÿevnosti. podjednako nestvaran i snovidan. 208. 221—222. Drainac bukvalizuje trope kao i Crwanski.28 Odnos prema prirodi u hipnizmu." (Moja elegija) „Od mojih oseãawa hrkmovi se na vidiku niÿu strast se moja u proletwi hrast rascvetava a qubav bogova pewe se u tanke zelene vrhove dalekih neapuqskih agava" (Ispovest). Prvobitno ime pokreta Crwanskog bio je eterizam. u šumoru grawa. u noãnoj svetlosti. Dekoncentracija. 221. u san. ¡¢. Isto. a Drainac hipnistiåki svet. tako se i kod Drainca promene u prirodi tumaåe dejstvom lirskog subjekta: „Pao sam na obale reke i doline rukama i dušom pad dahom mojim drveãe ÿuti boluje sve gde moja qubav šumi. O samom Crwanskom Drainac se poåetkom dvadestih godina nije izjašwavao. poåetkom tridesetih godina. u plavetnilu vode da to veånošãu sa wima ÿivi."31 Isti motiv se nalazi u pesmama Crwanskog Tradicije i Oåi. Iz mraåne qubavi glavni junak beÿi u san i u prirodu. i 1923. Kao što se u pesmi Crwanskog šume „stidno zarumene" kad im lirski subjekt prilazi (Pesma). kao i pesniåki postupci kojima se ta veza uspostavqa. ¡¡¡.

Nolit. Pesma Bol iz 1921. Za wega je Petroviã „pravi jasni. 298. da je znaåajan za razvoj srpske poezije i da je otvarao „nove puteve".65 neuporedivo dobrih stihova". 159. ¡¢. Sabiwanke. SD. Probuðena svest (Juda). Umesto rime istaknuta je aliteracija. izjavquje za Roman o Åarnojeviãu da je to najdivniji roman naše kwiÿevnosti. Drainac se vezuje za Petroviãevo shvatawe umetnosti jer i Petroviã kaÿe: „Ne ostvarujem veliku umetnost veã samo veliku ekstazu. R. smatrajuãi da je doveo do krize romana. ¡¢. ali 1932. Prvi put ga spomiwe u ålanku Naša poratna umetnost (1923). ali ãe se Petroviãevo interesovawe za slovenstvo pojaviti kod Drainca krajem dvadesetih godina. I narednih godina on ponavqa ove ocene i zapaÿa da je Petroviã izvršio veliki uticaj na nove generacije. Beleške. Drainåev prelazak na slobodan stih svakako je proistekao ne samo iz opštih avangardnih zahteva veã i pod uticajem lirike Crwanskog i Rastka Petroviãa. ¡¢. U pesmi Erotikon sem rime na krajevima stiha javqaju se u unutrašwosti stiha glasovna ponavqawa: 33 34 35 36 37 38 100. SD.33 Dve godine kasnije kritikuje Crwanskog.37 Definišuãi hipnizam kao „san ekstaze". dekoncentrisan naåin i liånu individualnost. godine prvi je Drainåev pokušaj oslobaðawa od vezanog stiha i rime. Ponavqajuãi da je Petroviã „najveãi pesnik na Slovenskom jugu". Isto. SD. balkanski Sloven u umetnosti".36 istiåe wegovu ekstatiånost.35 Pišuãi o Otkrovewima. ¡¢. 196. Kasnije neprihvatawe moÿe biti uslovqeno i razliåitim ideološkim pozicijama Crwanskog i Drainca. Ålanak Jedna rasna kwiga ceo je posveãen Otkrovewima.34 Drainac je oåito najviše cenio Crwanskog liriåara s poåetka dvadesetih godina. 111. Petroviã."38 U hipnistiåkoj lirici nema uticaja Otkrovewa. Ulderiko Donadini. Poezija. Drainac kaÿe da je Petroviã ne samo balkanski veã i najveãi pesnik. Najpohvalnije je Drainac pisao o Rastku Petroviãu. Beograd 1974. U hipnistiåkoj lirici se zapaÿa fakultativna rima. iskrenost. SD. naroåito u prvoj strofi: „Prvo mutno lišãe na prag pada i mutni wegov šum ulazi u dušu. a neke pesme uopšte nemaju rime. . Sve su to pesniåke odlike koje je Drainac navodio i u hipnistiåkim manifestima. Napredna srpska poezija. A oblaci teški nebom kruÿe i mrtvo qube daqno šume ko ledne usne moje zadwe jesenske ruÿe". Istiåe wegov talenat i taj sud je zadrÿao do kraja. iz åega se vidi zašto je za wega Rastko Petroviã najveãi pesnik. Jedna rasna kwiga.

. rima je kod Drainca uglavnom zadrÿana na krajevima stihova. niti na meðureåeniåne veze. Tamo gde treba da stoji zarez. Svaku svoju promenu u stvarawu Drainac direktno brani tom idejom. slobodnim stihom. Oni nikad ne prekidaju veze meðu reåima na gramatiåkim nedozvoqenom mestu. U tom pogledu revolucionarsnot Crwanskog i Petroviãa nije mnogo uticala. Vinaverov stav o neprekidnoj evoluciji u umetnosti postao je jedan od temeqnih stavova u Drainåevom poimawu pesniåkog stvarawa i nije vezan samo za period hipnizma. Ukoliko se javi. Crwanski je dopunskim rašålawavawem sintaksiåkog niza dobijao višeznaånost. Na primer: „Pošao sam daqe — pesak peva na bregu stoji golo telo ÿene modro od meseåine" (Noã na pesku). Drainac poznaje i delo Stanislava Vinavera. u nekim je Drainac nagomilavao: „O iskušewa preÿivqewa htewa i mrewa. a posle hipnistiåke lirike ona se u veãini sluåajeva i ne pojavquje uopšte. Stihovi poštuju reåeniåne delove. ali ideja da se razliåita raspoloÿewa i „nove osetqivosti" (kako bi rekao Crwanski) moraju iskazivati razliåitim. na primer: „Tamo je san u domu detiwstva i smeh neba na oknu sobe Ja sam davno zaboravio ÿivot pšenice zelene i seqanke bele" (Kafansko umirawe). iako je Drainac proklamovao oslobaðawe od svih sistema i pravila." To ipak nisu åesti sluåajevi. Drainac reåenicu rašålawuje stihovima. Drainac je novu reåenicu obeleÿavao velikim slovom. O Vinaverovom delu Drainac se uvek pozitivno izjašwavao. Drainac ni u sintaksi nije bio onoliko revolucionaran koliko su bili neki drugi avangardni pesnici. ali to bitnije ne utiåe na unutarreåeniåne. Bez obzira na to što je izostavqao taåku. zapoåiwe novi stih. promenqivim ritmom. svakako je do Drainca stigla posredstvom wih dvojice.66 „prsti su kao razwihane ive sa wih melodije kapqu crne rumene i sive" I dok je u nekim stihovima rimu izostavqao. U hipnistiåkoj lirici i reåenica je saåuvala svoj poredak. Jedino se dosledno izbacuju znaci interpunkcije.

"43 Poezija i po Miciãu i po Draincu treba da bude stvarni izraz åoveka. 9. Drainac je cenio Miciãev rad. koji je kod nas uzeo borbeni stav prema svemu što je staro. Miciã kaÿe da zenitistiåka pesma mora biti „jednostavan izraz åoveka"44 i „neposredan izraz duše". SD. SD. da nas. a dozvoqeno izvoÿewe hipnistiåkih duša po ovom rasporedu: Za Francusku 3 000 000 kila oseãawa. Naroåito ceni Vinaverovu duhovitost jer kaÿe da je on „najduhovitiji åovek na Slovenskom jugu".67 što se ne moÿe reãi i za mišqewe o Vinaveru kao åoveku. Za Nemaåku 4 000 000 izleåewa od ekspresionizma. koji je i svojom poezijom ukazao Draincu na nove poetske moguãnosti. Kategoriåki imperativ zenitistiåke pesniåke škole. A tako smo blizu suncu istoka. Vreme je.46 Beleške. kw. 8. 41 Napredna srpska poezija. Najavqujuãi zenitistiåko predavawe. u kome ãe mlaðe generacije naãi oliåewe bune protivu svega što je u umetnosti. Hipnizam se odreðuje kao balkanski pokret i suprotstavqa zapadnoevropskoj civilizaciji: „Vreme je da se Balkan zapali duhovno. Dosta nas je ponizno po petama lizao papski Rim i galska vatra Pariza.39 Iz Vinaverovog Manifesta ekspresioninistiåke pesniåke škole Drainac je mogao da se upozna sa ekspresionizmom i da iz wega preuzme duh sveošpte negacije. 43 Kroz teleskop hipnizma. jer naša divqa duša ima sve osobine pomuãene šekspirovske genijalnosti. Paralela se moÿe povuãi i izmeðu hipnizma i zenitizma."42 Drainac åak nudi i praktiåno uputstvo za balkanizaciju: „Mi ne smemo da ÿivimo po receptu stranaca.. 155. ¡¢. 45 Isto. Wegovu kwigu Gromobran svemira smatra najboqom srpskom prozom pored Dnevnika o Åarnojeviãu. Balkance. on daje Miciãu vodeãe mesto u razvoju nove srpske poezije: „On je jedan od prvih. preÿivelo i klasiåno. 156. 113."40 I 1937.41 U Drainåevom hipnizmu pojavquje se zenitistiåka ideja o balkanizaciji Evrope i balkanskom barbarogeniju. Zabrawen uvoz pesnika bez portfeqa. Matica srpska — Inst. 39 40 . Drainac ubraja Miciãa u napredne pesnike zato što je prvi revolucionisao mladu srpsku poeziju i zato što je u svom Zenitu okupqao moderne srpske i evropske pesnike. SD. H¢¡. Zenitistiåko predavawe. za kw. 512. 44 Qubomir Miciã. Pisci kao kritiåari posle Prvog svetskog rata. ¡¢. staro. kritika. SD. prenesu preko granice. 46 Program hipnizma. Kao takav on je neosporno jedan od najsimpatiånijih kwiÿevnih qudi na Balkanu… Miciã je åovek od buduãnosti. ¡¢. i um. 10.45 a Drainac traÿi „da se vidi bar jedan konac gole duše". ¡¢. ¡¢. Za Bugarsku 6 000 000 kila razuma za otklowewe šovinizma. Za Rusiju bratstvo i tako daqe. ¡¢. Novi Sad — Beograd. SD. dogmatiåno i formalno. 42 Program hipnizma. Srpska kwiÿ. pored Boška Tokina. za razliku od Crwanskog. 1975. SD. Vinaverov uticaj na Drainca teorijske je prirode. Za Englesku 5 000 000 bombi za ravnopravnost.

. Miciã. U tome se prepoznaje ekspresionistiåka ÿeqa duševnog osloboðewa." I u pesmama koje nisu hipnistiåke Drainac je zadrÿao ovu sliku pesnika vinutog putem snova u nebeska prostranstva: „O plave moje šine od konaca snova ekspresi na liniji beskraja svemirskog" (Ja Rade Drainac tvorac Nove Vaseqene) „Senkom sna šuwam se modrim svodovima neba" (Buntovnik i apostol). Kategoriåki imperativ….47 a Drainac smatra da hipnistiåka poezija treba da donese obnovu individualnosti. San je kquåna postavka hipnizma. kako se kaÿe u pesmi Noãni pauk: „Na jednom snu wišem se pod svodovima neba kao noãni pauk na plavom vlaknu duše Ceo padam opruÿen u liniji kroz svemir planeta. ¡¢. udaqene meðusobno: „Kroz san moj trzaju se svetovi mnogi" Hipnizam stvara iluzije i paralelne svetove u pesniåkom duhu: „Moj Hipnos daje iluziju svega sklopim oåi i gledam" San je i put u kosmos. 520. Wime se iz represivnog i prostorno-vremenski ograniåenog åovekovog sveta izlazi u kosmiåki prostor. Izlazak u kosmiåki prostor kod Drainca istovremeno je i ponirawe u sopstvenu dušu. moderan grad. doseÿe se veånost i beskraj. Isto. Osnovni motivi hipnistiåke lirike jesu san. Ovih godina nastaju i pesme u kojima se zaåiwu i druge velike teme Drainåevog pesništva: pesnik u društvu. Pesnik uspostavqa komunikaciju sa kosmiåkim prostorom. Program hipnizma. vizije i åeÿwa ka kosmiåkim prostranstvima. SD."49 Pesme sa hipnistiåkim motivima nastaju 1922. godine (do zbirke Erotikon) i objavqivane su u periodici.68 Zenitizam je „prvi individualni umetniåki pokret na Balkanu". On bi to da postigne „budistiåkom hipnozom Vaseqene"48 kao što Miciã preporuåuje: „Budite mirni i nesvesni kao Buda. Doÿivqaj kosmiåkog beskraja izaziva oseãawe sopstvene duhovne slobode i beskrajnosti. Pesma Raskoš hipnosa spaja u hipnostiåkom snu razliåite svetove. 9. putovawe. Duhovni doÿivqaj u snu postaje „svemirska bina" u pesmi sa naslovom Jedan motiv liåne beskrajnosti. i 1923. on je „radiotelegraf": 47 48 49 Q.

Plavetnilo neba i voda i wihova noãna. u svoju „predstavu". Slika je preokrenuta kao što pesnik preokreãe svetove: „Stojim na obali i gledam nebo u vodi Na samom dnu do meseca punog Usne su mi pale Srušiãu Vaseqenu — HOP!…" Poetski postupak obrtawa vizuelne slike (nebo na dnu) nije Drainåeva inovacija (nalazi se kod Crwanskog). on primewuje postupke i figure koje ne nalazimo u wegovoj parnasosimbolistiåkoj poeziji. ÿenu. plavi kowi na slici ekspresionistiåkog slikara Franca Marka). Motiv hipnistiåkog pesnika istaknut je u pesmi Epitaf (iz najnovije hipnistiåke lirike). banalnog i svakodnevnog. U hipnistiåkoj lirici to su metafiziåka znaåewa boja. ali jeste nov u wegovoj poeziji. on u sebe prima kosmiåko ustrojstvo i time se odvaja od zemaqskog. bojeãi wome ne samo nebo i kosmiåka prostranstva veã i svoje vizije (na primer. ali se ono nalazi u samom lirskom subjektu. u wemu se odigrava kosmiåka „predstava". Metaforu pozorišta Drainac je upotrebio i u pesmi Pozorište veånosti. Duhovni pesnikov svet je dinamizovan.69 „ja sam radiotelegraf skoncentrisan u snu — u toj svemirskoj bini". a ne van wega: „Oseãam da u meni postoji vaseqenska bina sa glumcima ugaslih zvezda pod svetlošãu plavih zora i s muzikom sfera i komikom meteora". odnosno u svoj svet. Ekspresionisti joj daju metafiziåko znaåewe. gubqewe asocijativne veze meðu pesniåkim slikama i nove metafore. tako pesnik hipnista izlazi snom u kosmos. Ne samo da se pesnik uzneo u kosmos i kosmos primio u sebe veã ovde postavqa sebe u centar vasione i upravqa wome: „moderni ÿongler što je okretao toåak vaseqene oko glave". U pesmi Noã na pesku on unosi nered u vasionu. apstraktne pojmove: . Vaseqenska bina u pesniku je ono što Drainac naziva preÿivqewem stvari. modra nijansa razlivaju se kod Drainca na sve ostalo: na prirodu. poetskog subjekta. Od 1922. Plava boja dominira hipnistiåkom lirikom. Kao što glumac izlazi na binu da bi igrao predstavu. Za svoju misao Drainac kaÿe da je „gromobran na gradskim stubovima / gordim i uprtim u nebo" (Gromobran) što asocira na Vinaverov Gromobran svemira.

Predmetni." Duša. Taj svet duše i oseãajnosti vezuje se za plavu boju i belo kao simbol nevinosti. ali je zato prisutna kao plava vizija: „U Firenci plava vizija tvoje duše na ploåi sniva a zvonici katedrale ulice kolone i portale svuda se tonovi u tvoj lik slili svuda Mala moja Lili. Plavom bojom Drainac iz stvarnog sveta prelazi u iracionalni hipnistiåki svet. Gube se slike realnog i opipqivog i sve postaje priviðewe. U pesmi Trijumfator na trgu kosmosa kaÿe se: „U oku nosim radost otkriãa na dlanu tajne plave" Plave tajne se pojavquju i u pesmi Razapet Hrist: „Dušom skrivene tajne svetova i stvari u snu noãi plavim ogwevima gore". sna. nestvarnog i neuhvatqivog.70 „Ha! Davne moje putawe u dalekim modrim šumama" (Jedan motiv liåne beskrajnosti) „na bregu stoji golo telo ÿene modro od meseåine" (Noã na pesku) „moje su ruke plave na platnu meseåine" (Tajna åoveka u noãi) „plav od noãne tuge u lišãe limuna se skrivam" (Pesma Lili sa pariskog Sen Mišela). . U pesmi Pesma Lili sa pariskog Sen Mišela ÿena je fiziåki odsutna. Nasuprot wima stoji materijalni svet i savremena civilizacija u sivom i ÿutom: „zora siva". vizija i tonovi nematerijalne su prirode. materijalni svet obojen u plavo postaje deo vizije. I sam lirski subjekt se dematerijalizuje i rastvara u plavetnilu: „Ja nisam åovek veã plavo priviðewe goruãe hipnoze" (Noãni pauk). „kurtizanka u ÿutoj svili". Plavom bojom se boje i apstraktni pojmovi: san i tajne.

zemqi. Nova uteha i vid bekstva iz sveta postaje putovawe. Lirski subjekt je u hipnizmu išao ka zvezdama ili su se one ogledale u wegovim oåima (npr. Wihovu suprotnost Drainac je iskazao kontrastirawem dva prostora (gore — dole). U H¡¡¡ pesmi nebo je personifikovano jer plaåe. Nebo je nedostupno i åak zastrašujuãe. Erotikon pokazuje pad iz kosmiåkih visina i hipnistiåkih iluzija na zemqu. Nemoguãnost da se zadrÿi idealni hipnistiåki svet uoåava se u promewenom nebu. snu. veã se ono spušta nadole. Na poåetku i na kraju pesme ponavqa se ista pesimistiåna slika. nebo je mutno i ne samo da se lirski subjekt ne uznosi do wega. Tragika je u vezanosti za zemqu. materijalnog (svet. a i same zvezde „padaju": „Zvezde padaju na moju senku pod obalom reke" (H¢¡ pesma). . Teÿwa da se dosegne nebeski idealni svet i da se otkriju tajne univerzuma pokazuje se kao neostvarena ÿeqa. Wegov (i åovekov) pogled upuãen je nadole. Pesma otkriva dramu postojawa kao raspetost izmeðu dva sveta: jednog iracionalnog. noãi. san) i drugog. Promenilo se sve ono što je åinilo taj svet. Ono ne moÿe ni sebi da pomogne. veã pojavquje sumwa u moguãnost ostvarewa hipnistiåkog ideala. u pesmi Erotikon: „oåi su da kradu zvezde"). Åini je dvadeset kratkih pesama (5—10 stihova) u slobodnom stihu. ÿivota i smrti (ÿive zvezde — zemqa kao ukop): „Gore su bele ÿive zvezde Dole je zemqa I noã". Nebeski beskraj zamewen je stešwenim gradskim prostorom. a ekstatiåno duhovno spajawe sa vaseqenom zameweno je åulnošãu i telesnim. Tako se u nekim pesmama iz 1922. i naroåito iz 1923. U ¡¡¡ pesmi govori se o wegovoj „jezovitoj dubini". slomqen ptiåiji krik?" (¢¡¡ pesma). Nebo je „zamrlo" i o wega se sve odbija i sve se lomi: „O šta je pred prostranstvom zamrlog neba jedan bedni qubavni stih. u materijalnu i prolaznu egzistenciju. Ono ne nudi širewe duhovnog sveta. Nema više ni plavetnila. stvari). kiša je metaforiåno predstavqena kao suze: „Nebo po krovovima ostavqa trag mutnih suza". Sada pogled nije upuãen ka zvezdama veã ka zemqi. nematerijalnog (duša.71 Iz ovih stihova se vidi da su plave tajne zapravo tajne univerzuma i do wih se dolazi u snu. ka krovovima. U jesen 1923. Hrist je raspet i stoji „s pognutom glavom u luk". a ne nebu. godine izašla je treãa zbirka Drainåevih pesama Erotikon. svetlosti i mraka (bele zvezde — noã). veã ga zatvara.

72 Izgubqena je i hipnistiåka iluzija o dosezawu veånosti. „Leš tame" ukazuje na to da se tama izjednaåava sa smrãu. . . kao što ãe i viðewe sveta nakon ove zbirke uglavnom biti zastrašujuãe. . . . . . veã se bolno oÿivqava prošlost: „Dve mrqe krvi na belom zastoru oÿiveãe sve . Ali taj leš je ovde i opredmeãen — on se nalazi na stolu. . . I samo veåe je „mrtvo". . . mala raðajuãa ptica sutra ãe me natpevati i ja ãu utonuti u crne šume prolaznosti…" (HH pesma). u wima se lirski subjekt suoåava sa teÿinom ÿivota. . U H¡¢ pesmi košmarni snovi se sawaju u depresivnom gradskom pejzaÿu. . . a odlazi se u svet tame: „Još jednu pesmu. San je u Erotikonu košmaran. . Åulo vida gubi svoju ulogu i u Erotikonu su åesti stihovi koji govore o nemoguãnosti da se vidi: „Postaju mutne moje oåi" (¡ pesma) . . . åime se dobija halucinantna slika. on pada na staklo kao na barijeru izmeðu lirskog subjekta i sveta. Veåe i noã u Erotikonu donose strah i smrt. U vizijama se ne pojavquju spojeni hipnistiåki svetovi. . . . I pogled je zatvoren. Do „leša" se i dolazi asocijativnim nizom: tama ® smrt ® leš. Umiru åak i stvari: „Stvari ne dišu pod senkama na stolu leÿi mrki leš tame" (¡H pesma). . . . åasovi ponoãi su „mermerni". Ostaje samo spoznaja prolaznosti. . prazne mladiãke kosti u zorama qubavi". O svu noã tako Ko ãe da izdrÿi bolna šaputawa u sobnom kutu?" (¢¡¡¡ pesma). a svet postaje misteriozan i åudan. . U hipnistiåkoj lirici noã je bila vreme spajawa sa ÿuðenim kosmiåkim prostranstvom i susreta sa tajnama univerzuma. . . . . . upotpuwujuãi sliku egzistencijalne teskobe i oseãawe promašenosti: „Krevet sofe i mraåni gradski hoteli buðewe ptica sa tapeta u krvavim snima i mrtva jutarwa sunca u mutnim oåima Posrtale su ulice i siva predgraða Oj. .

izgubqenosti i samoãe: „kako je ipak sve apsurdno na katarci moga mozga" (¡¡¡ pesma). Ova qubav je jalova i u biološkom i u emotivnom smislu. nevidqiv u tami koja ga osvaja. radosti otkriãa i svemoãi kojima se lirski subjekt stavqao u centar vasione dolazi se do apsurda. tojest zver åije su åequsti razjapqene prema beskrajnosti. za razliku od obiånih zverova. on je nezadovoqan. Sve ÿeqe su neispuwene. za razliku od bujnog Meminog tela u Afroditinom vrtu. ali tela su „mršava" i „detiwa" (¡ pesma). Dela. 106. U emotivnom zato što se ne doÿivqava kao radost veã kao greh koji odnosi ÿivot: 50 Rastko Petroviã. Probuðena svest (Juda).73 „Umor što s plafona ÿutog na oåi pada umreãe tiho na mutnoj zenici kao oktobarski mrak na tvojoj slici" (¢¡¡¡ pesma) „sa oåima mrtvim" (H¢¡ pesma). Sabiwanke. „Dno duše" ostaje nevidqivo kao što i svet ostaje åudan i neshvatqiv. U woj ima greha i bolesti: „Krv ova otrovana umire kao bacil u epruveti" (¡ pesma). R. Nolit. . Drainac je Erotikon i naslovom i odrednicom ispod naslova odredio kao zbirku qubavne lirike. O tome govore stihovi najcitiranije pesme Erotikona „Glad mi je beskrajna a ruke veåno prazne" (H pesma). Beograd 1974. Uzroke wegovog oboqewa treba traÿiti ne u wegovoj prošlosti veã na jednoj pravoj liniji izmeðu wega i bezgraniånog: tamo ih otklawati. rajsku qubav Afroditinog vrta zamenila je perverzna i tragiåna gradska qubav. ali H pesma Erotikona pokazuje da do wega nije stigao i da je ostala jedino beskrajna glad za beskrajem. Idiliånu (iako åulnu) i pastoralnu. Godinu dana pre Erotikona Rastko Petroviã je pisao: „Åovek je nepreglednosti ÿivotiwa. U H¡ pesmi pogled se vezuje za poimawe samog sebe. Poezija. Umesto ekstaze."50 Hipnizam je takoðe teÿio beskraju. To je erotska qubav. Otud. Po tome je ona pandan Afroditinom vrtu. ali po suprotnosti. qubav kupqena („i tugu ostavqam pod prozorima izgubqenih ÿena") ili samo snevana („teÿak slatki plod što dozreva u kafanskim snima"). Petroviãa.

Mislio sam sinoã — Ona ne gleda nebo" (H¢¡¡¡ pesma). (H¡H) Åak i kada nije reå o wenom telu. preneseno znaåewe. (¡ pesma). Drainac spomiwe Onana. predstavqa najsmeliju erotsku sliku kod Drainca. U ¢¡¡ pesmi se kaÿe: „I ovde kao Onan grešim izazivajuãi tvoj lik". ÿena ne uspostavqa nikakvu emotivnu. prosipaše na zemqu. koji izbegava oploðewe u grešnoj qubavi sa bratovqevom ÿenom: „Znajuãi da neãe biti wegov porod. duhovnu vezu sa lirskim subjektom. gde je ÿena personalizovana kroz ime i prema woj se pokazuje divqewe i qubav.74 „Bled drumovima ja ãu umirati stopama veåerwim za prošli detiwi greh i kratak gradski smeh". inaåe. Odnos prema ÿeni takoðe je razliåit u odnosu na Afroditin vrt. Da li ãu se zaplakati sreãno Ako puni mesec spazim na trbuhu tvome?" Iz navedenih stihova vidi se jedan nov Drainåev postupak: ukrštawe dve grupe pojmova u novo. zajedno sa veã navedenim stihom iz ¢¡¡ pesme. a u Erotikonu ÿena postoji samo kroz delove tela i to one koji izazivaju erotsko uzbuðewe: „Tu na stolu su pesme pune ÿenskih sisa" (¡¡¡) „O teška bedra i ÿuta mleåna nedra!" (¢) „i tvoja gola noga na uglu kreveta" (¢¡¡) „ostaãe urezane dve dojke i dva kolena na krevetu" (¢¡¡¡) „polako u snu preðem rukom preko tvojih malih sisa"(H¢¡¡¡) „Usta su tvoja vlaÿna i otvorena da ugase poÿar neba. starozavetni lik iz Prve kwige Mojsijeve. U hipnistiåkoj lirici ÿena je telo („na bregu stoji golo telo ÿene"). I lirski subjekt u H¡H pesmi moÿe samo da sawa o oåinstvu: „Sawam na travi: meku flautu tvoji prsti stavqaju u slatke usne da iz we kanu tonovi oploðewa. U jednu grupu spadaju flauta i tonovi. Spaja ih pojam oploðewa u sliku erotskog åina koja. . a u drugu prsti i usne.9). stih koji je u kritici izazvao nepovoqne ocene zbirke. U biološkom smislu wen ciq i ishod nije oploðewe kao suština erotskog åina radi produÿetka vrste. izmeðu wih je nerazumevawe: „Ti sumwaš u svet koji ti otkrivam iza platna pesme. To je. kad lijegaše sa ÿenom brata svojega. da ne rodi djece bratu svojemu" (38. vrh tvoje dojke probija strela meseca".

treba da donese duhovno i moralno proåišãewe i spas.75 Åulna qubav je shvaãena kao spoj dve krajnosti: potpunog zaborava svega ostalog i ekstaze. I opruÿeno telo poåiva kao ÿut leš u basenu klinike. i animalnog nagona. „dno divana". s jedne. nakon toga dolazi oseãaj nezadovoqstva i sputanosti. U H¡¡¡ pesmi strast je izjednaåena sa ÿivotom. silazak sa visina na dno. Afazija se završava istom slikom: „Otvorene oåi zjape u mrak. po pravilu. s druge strane. Nastala je u isto vreme kad i Erotikon i u woj se pripovedaå priseãa ÿena koje je qubio. Ÿuti plafon koji pritiska u ¢¡¡¡ pesmi Erotikona ovde je postao „ÿuta grobnica". a u ¢ pesmi se protivreånost takve qubavi pokazuje kao zarobqenost iz koje nema izlaza: „Razvratno sam molio u åetiri tamna zida. „Zlovoqan sam od bludnih razdraÿewa" — kaÿe se u ¡H pesmi. apoteozom se otkriva beskrajna nirvana. Erotikon je apoteoza åulnoj qubavi i ona se stavqa iznad ranijeg hipnistiåkog ideala. Voleo sam je svim na sebi obezumqen sa dna uma"." Pošto umor „pada" sa plafona. kako o gradskim kuãama govori pripovedaå. ali je to zapravo pad. da bi na kraju došao do potpunog otupqewa. Qubav je zapravo razvratna i wome se obesveãuje sve. kao da se i sam plafon obrušava zajedno sa wim. Nirvana se doseÿe samo u trenucima åulnog doÿivqaja. „Bludna razdraÿewa" oåigledno donose rastrojstvo åula i svesti." Molitva. kao u ¢ pesmi: „Beznaåajan je svet na noãnim modrim zavesama. Podnebqe åudno silazi u dno divana i sve. onuda gde jezik vrelo proðe. U ¢¡¡¡ pesmi lirski subjekt stešwenost oseãa kao umor: „Umor šgo s plafona ÿutog na oåi pada. Iz toga nema spasa kao što nema izlaza iz zatvorenosti u „åetiri tamna zida". U H¢¡¡ pesmi Erotikona mrak donosi rastrojstvo i muåewe: „I åim padne suton prvi ja sam tuÿan i lud — i sve oko mene postaje pakao i blud". ali ovde je molitva „razvratna". pa åak i molitva. Istu sliku nalazimo u pripoveci Afazija. ali je istovremeno svedena na „gest skota": „O dan lepote strasti i ÿivota ja sam otvorio taj teško neprolazni put gestom Boga i skota". To je prelaz-most ka .

. . i 1923. objavqeno ironiåno pismo Morisa Bedela povodom Marinetijevog ulaska u Italijansku akademiju nauka. . Kada je u Pravdi. . Ta razlika je proistekla i iz kwiÿevnih i iz ideoloških razloga. . . Drainac ceni wihovu prevratniåku ulogu. Od kwiÿevnih postulata futurizma Drainac nikada nije prihvatio kult tehnike. . . Samo u nekoliko pesama pojavquje se svet tehnike u pozitivnom kontekstu. Nakon avangardnog perioda Drainac je zaoštrio svoj stav prema futurizmu i u ålanku Razvoj savremene poezije (1939) zamera im oslawawe na samo dinamiåku stranu izraÿaja i zanemarivawe drugih moguãnosti. 213. Erotikon predstavqa pravi i konaåni prelaz iz prirode (parnasosimbolistiåke i hipnistiåke) u urbanu sredinu. åiji je Drainac bio saradnik. . . . . procewujuãi da su futuristi predstavqali najoštriji oblik borbe protiv tradicije (ålanak Pozitivno delo u umetnosti. zaboravite meseåine i oslušnite srce mašine Jedna elisa lešpe peva no hor uškopqenika u Sikstinskoj kapeli . Marineti. . . . . ¡¢. . .76 onome. . koje tako odvratno raskidaju nerv. Ja koji poåiwem da mislim kroz toåkove amerikanske lokomotive Kroz elise i jarbole. . . . . . U meni danas druge misli ÿive I druge me patwe bole". Drainac nije odobravao vezivawe Marinetija i italijanskih futurista za fašizam. . . ¡¡¡. . u grad. Drainac se razliåito odnosi prema italijanskom i ruskom futurizmu. 51 52 Afazija. . ålan Kraqevske italijanske akademije!. . . . Drainac se prisetio i svog susreta sa voðom italijanskog futurizma. . . ukazujuãi na wegov šovinistiåki i ksenofobiåni karakter. . Uÿas uvija utvarama sobne zidove i iz tog mrtvila ja bivam muåen košmarima i halucinacijama. 238. Buduãim pesnicima se savetuje: „Uðite u Arsenale.52 Drainac reaguje i povodom Marinetijevog manifesta iz 1931. . 1926). . U sledeãim zbirkama Drainac daqe razvija tu sliku. Jedina pesma u kojoj se pojavquje futuristiåki zahtev da se u poeziju uvede svet i ritam mašine jeste Poslanica prilikom tridesetog roðendana autora ove poeme (1930). tvorac futurizma. . . U pesmi Jedan motiv liåne beskrajnosti Drainac gradi sliku strasti uz pomoã metafore iz tehnike: „a niz moja kolena u varnicama gradske elektriåne centrale silazila je strast za ÿenom na divnom ponoãnom vidiku". SD. . dehumanizaciju i mehanizaciju qudskog. U Drainåevom pesništvu avangardnog perioda trag je ostavio i futurizam kao znaåajan pokret. on istiåe wene negativne strane. . godine pojavquje slika grada."51 Mada se veã u nekim pesmama iz 1922. Moÿe se reãi da je savremeni grad jedna od opsesivnih Drainåevih tema koja ãe ga daqe voditi do slike civilizacije i sveta. . . a åega sam se plašio još u ranom detiwstvu. SD. . Najviše mu je zasmetala Marinetijeva tvrdwa „Sada je fašizam sve" i nakon toga nije više imao o åemu da razgovara sa wim. . .

Uz uticaj prerevolucionarne poezije Majakovskog u Drainåevoj poeziji javqa se izazivaåki i rugalaåki stav prema graðanskom društvu. Pesnik „pquje" na graðanski uhodan tok stvari: „ironiåno pqujem na ranu penzionersku platu" (Moja elegija). Shvatawe poezije i pesnika takoðe je srodno Majakovskom. posebno Majakovskom. po wima.53 Iako se do wih dolazi materijalizacijom spiritualnih snaga. slabe åoveka i zato nisu potrebne buduãem novom åoveku. a ne divqewe. a povezuje sa Majakovskim. mada to nije isto što i futuristiåka opsesija materijom. odricawe od tradicionalnih autoriteta (Boga i oca). On izazov upuãuje liåno. I Drainåev pesniåki put u vreme avangarde razlikuje se od puta koji su prešli italijanski futuristi. Italijanski futuristi proklamuju prezir prema ÿeni i odbacuju qubav da bi srušili mit o qubavi. Emocije. Boemstvo i skandal akt su oponirawa društvenom poretku i onome što je u wemu dozvoqeno. Drainac ima Pesmu o telegrafskim stubovima koja pokazuje wegovo zanimawe za tehniku. futuristi u suštini ipak završavaju u iracionalizmu. Kasnije govore o otkrivawu „spiritualnih pejzaÿa kosmiåke duše".77 U pesmi se pojavquje i socijalna orijentacija. tako da se ni ona ne moÿe potpuno vezati za italijanski futurizam. nihilizam. a odricawe od hipnistiåkih iluzija dovelo ga je u stvarni. Nasuprot wima. Drainac hipnizmom polazi od iracionalnog sveta. kao i Majakovski u pesmi Vama (Drainac je preveo tu pesmu i naslovio je sa Evo vam!) Pesniåko ja oponirano je 53 Nana Bogdanoviã. To je stav koji ga odvaja od Marinetija. Antagonistiåki stav prema graðanskom društvu pripremqen je još u hipnizmu. Prosveta. Makar bila i samo åulna. materijalni svet. Odbija se graðanski ÿivot u materijalnoj sigurnosti rugawem prema svemu što je simbol graðanskog sveta. ali je osnovna emocija u ovoj pesmi strah. agonizam. „kulturnom" izraÿavawu iza koga se prava oseãawa skrivaju. iako taj strah ne proistiåe iz nadmoãi mašine nad åovekom. 40. Jezikom namerne grubosti pokazuje se ne samo afektivnost i protest veã se iskrenost pesniåke reåi suprotstavqa „pristojnom". Moÿe se reãi da on gradi sopstveni mit o ÿeni. moralnih i nacionalnih vrednosti na kojima to društvo poåiva. odbijawem svih tradicionalnih. surovog individualizma. Beograd 1963. uzdiÿuãi primat materije i divqeg. Ovakvu provokaciju ne nalazimo kod Drainca. On traga za pravom qubavqu kao jedinom qudskošãu u odquðenom svetu. . qubav je za Drainca jedina uteha u nedaãama ÿivota. Futurizam Marinetija i Majakovskog. prkos. Ono što Drainca udaqava od italijanskih futurista pribliÿava ga ruskom futurizmu. Nakon hipnizma taj stav se pokazuje i šokirawem graðanske publike u wenom shvatawu pristojnosti. Oni su zapoåeli negirawem misaone i emotivne komponente åovekovog biãa.

o dobri graðani ove zemqe! Smejem se ÿivoj komediji. u brizi za sticawem: „Nisam ÿeqan hvale ni tople supe sa vašeg stola. U istoj pesmi otac se naziva „reakcionarom". Bog i otac." Drugi stih izriåe suštinu odnosa prema društvu — negirawe svih wegovih institucija: religije. vlasti i morala. (Ja. moralnom degradiranošãu i duhovnim siromaštvom. Simboli graðanskog sveta wegovi su neprikosnoveni autoriteti. upiruãi revolver u srce svoga genija…" (Jutro pesnika). Potcewujuãi vaše svetiwe. Kod Drainca se u hipnizmu odbacuje stari. Ništa nam u liku nema što bi potvrdilo veru u Boga Ti si graðanin reakcije na trgu Ja bludno dete koje peva i prolazi. Ja! Koji tako svirepo pqujem na vaš ãiftinski moral! Ne gledam åak ni plitke sprudove vaših duša. Evropska avangarda u wima vidi i simbole starog sveta. boÿiji red da bi se stvorio novi svet: „Odriåem se svega što Bog stari stvori po dobrome redu". tvorac Nove Vaseqene). Kao što sukob sa celim društvom prikazuje u opoziciji ja — vi. ne kao skup pojedinaca veã kao graðansko društvo sa svojim pravilima. Religijske vrednosti se ruše i izrugivawem biblijskih likova: „Ja nisam Juda onanista ni slavoqubiva efeska lopuÿa" (Ispovest). tradicije. Pesma Stihovi mnogih noãiju i dana nastala je takoðe u doba hipnizma i u woj se kaÿe: „od moje duše stvorena je prqava laða što nosi puk odmetnika od Boga kraqa i poštewa. U poemi Voz odlazi otac se pojavquje kao predstavnik burÿoaskog naåina ÿivota sa kojim pesnik buntovnik nema niåeg zajedniåkog. Ja sam onaj koji prolazi i bunovno pquje sa tribine. Ti pošteno misliš samo u vagon restoranu". „vrednostima". Rade Drainac.78 drugima koji su vi. tako ovde smewuje ja i ti da bi istakao duboko neslagawe izmeðu dva naåina ÿivota: „Ne dragi oåe ja ne uspeh da te nasledim Umesto da brojim dolare sa brega u reke gledam Sa bolesnim usnama bledim. .

Rušeãi sƒm sebe. To se najboqe vidi u prikazu pesniåke sudbine. Drainac pokazuje koliko je slika koju o pesniku stvara društvo laÿna. Na jednom primerku kwige Drainac je zapisao: „Ovakav sam ja u oåima drugih. gospodo koji pišete i govorite o meni. pojavquje se i kod Drainca. a glavni junak je antijunak. on je „apostol". a posle wega se javqa usamqenost. Motiv funambulizma. åest u evropskoj avangardnoj umetnosti. Nihilizam okreãe ka samom sebi. ciq nije samo provocirawe graðanskog poimawa „lepog vaspitawa" ili „lepe poezije". Revolt je prva reakcija. Agonizam i antagonizam meðusobno se prepliãu i uslovqavaju. Åitava poema je šokantna za graðansko shvatawe pristojnosti.79 Ovakvi stihovi zadrÿani su do kraja avangardne faze i pojavquju se i u Banketu. ali ga publika prihvata jedino kao zabavqaåa: „pardon! Ako pišem stihove ja nisam ÿongler cele 1925. . nadam se da posle ovakvog priznawa nemate više vajde da u javnim istupima i pronicqivim ålancima visokoobrazovane kritike dokazujete da sam nesimpatiåan. U takvim pesmama poezija se prikazuje kao krvavqewe. I pored sve svoje borbenosti. On uniÿava sƒm sebe da bi preduhitrio kritiåare: „Dakle tako. Pijanstvo u takvim pesmama nije samo åin skandalizovawa veã i bekstvo od takvog sveta: 54 Svi stihovi Majakovskog citiraju se iz kwige Majakovski. cirkusanta pokazuje se otuðewe i poniÿewe na koje je umetnik osuðen u graðanskom društvu. Meðutim. Pesnik se ÿrtvuje. Kroz lik klovna. ne mewa tragiånu sudbinu: „povešãu za sobom razbojniåku gungulu da sve spomenike porušim po trgovima grada mnoge ãe laÿne bogove moj noÿ da izvida što se mermernih fasada pquju na bednike apostole åiji konac bolnica prekida" (Buntovnik i apostol)." Poema je podrugqivo i ironiåno obraãawe graðanskom društvu. ali ma koliko pobuna bila ÿestoka. U pesmi Klovn (iz Lirskih minijatura) pesnik je „vratolomni hipnista". pa se javqa agonizam i motiv samoubistva. Novo delo. pesnik iz sukoba sa društvom izlazi poraÿen. Na isti naåin se i Majakovski u tekstu Molim reå obraãa javnosti i kritici. Beograd 1985. ja liåno. Negirawe tradicionalnih vrednosti vrši se u ime åoveka koji pati i gubi veru u sve."54 Saznawe o izopštenosti iz društva ne raða samo prkos. Nije samo pesnik taj koji odbacuje društvo. godine gospodin Rade Drainac nosio je revolver klovn pas i xokej gle kako se gadno ceri ceo snobovski parter!" Takav odnos prema pesniku inspirisao je i poemu Iskrcavawe na Javu.

U pesmi Moja pesma lirski subjekt sebe poredi sa Skaronom. a najåešãe izmeðu ÿeqe da se ode i svesti da je to nemoguãe. novog åoveka. novog morala. nove vaseqene). ali i posledica sukoba sa svetom. on je „ubijen nervno kao nesreãni Skaron". pijanstva i umirawa i biãu sreãan za svoja dela u ogwenim sawama ponoãnih tišina" (Pesnik na drumu). Slika ÿivota se ostvaruje kombinacijom motiva putovawa i hrišãanske simbolike: „Danas. Ona pokazuje nemoã da se opstane u svetu nesklonom poeziji. nasuprot bezoseãajnom svetu. Hristovo raspeãe se upotrebqava i uz motive putovawa. Poricawe Boga i religioznih vrednosti nije dovelo do poricawa simbolike Hristovog lika. Kao i kod Majakovskog. Od ove godine åesta je i misao o samoubistvu. Agonizam se u Drainåevoj poeziji iskazuje i kroz motiv Hrista. . svet oseãajnosti. Od 1923. kad na raskrsnici ÿivota raspet kao Hristos stojim" (Gusar u Tihom okeanu). Gubqewem hipnistiåkih iluzija izgubio se optimizam. do 1930. U pesmi Arija pesnik ima „hipertrofiåno srce" i „hiperboliånu osetqivost".80 „Ja dok ÿivim svetiãu vam se sa poniÿavajuãih visina alkoholstva. postoji samo nihilizam kao oseãawe ništavila i besmisla: „A tako mi se besciqno sklapaju oåi po restoranima Na velikom putu u ništavilo" (Moji stihovi za vaš roðendan). pesnik se od sveta izdvaja hiperbolisanim nemirom i hipertrofisanim oseãawima. a u pesmi Ÿiva geografija hipertrofija se pretvara u ludilo: „Frenzija ili ludilo — svejedno koje su boje moja oseãawa" (Ÿiva geografija). Time se prikazuje muåna rastrzanost izmeðu mnogih puteva. Nihilizam hipnistiåkog perioda usmeren je na poništewe svega postojeãeg u ime optimistiåke vere u stvarawe novog (nove poezije. Ludilo je paralelni svet. Åeste su ne samo slike pesniåke raspetosti i muåeništva veã i zakliwawe u Hrista: „Tako mi Hrista tuÿno u rodnom kraju umreãu kao pesimista!" (Voz odlazi).

Konstantinoviã. kako zapaÿa R. ÿivog sveta. tropi se realizuju opredmeãewem ili personifikacijom i dr. metafora poåiva na personifikaciji. veka.81 Skaron je lik sa kojim se Drainac åesto poredi. stvarajuãi neprijateqski. Za Drainca on je simbol nesreãne pesniåke sudbine. ali ona je ovde opredmeãena jer postaje „srebrni servis". „staklene skale sezona". U drugom sluåaju pretvaraju se u predmete: „obelisk vere". ¡¡. razbijen poredak ideje u oåuvanom poretku reåenice. U jednom sluåaju oni se pretvaraju u prostor: „kroz svetle vidike moje detiwe duše". Reðe se upotrebqavaju prava personifikacija. komediograf. „Mozak" i „duša" metonimijske su zamene za razum i oseãawa. mišqewe. ali zato neÿive stvari dobijaju autonomni ÿivot i postaju ravnopravne qudskom svetu. kw. francuski kwiÿevnik iz 17. dakle pojmova iz qudskog. „paket seãawa iz duševnog ormara". Od 1923. Beograd — Novi Sad 1983. on se koristi postupcima opredmeãewa apstraktnih pojmova. kao u stihu: „dimwak jedan pobedonosno na obzoru puši lulu". Suprotan postupak personifikovawu neÿivog jeste materijalizacija pojmova koji oznaåavaju oseãawa. Biãe i jezik u iskustvu pesnika srpske kulture HH veka. Prosveta — Rad — Matica srpska. Udruÿivawem ovakvih postupaka Drainac je dobijao. „šume veåerwih misli". na primer. Drainac se ugledao na Majakovskog koristeãi se pesniåkim postupcima koji se prvi put javqaju kod Majakovskog. buduãi da se mogu „posluÿiti" na tom servisu. Drainac stvara svet obrnute realnosti u kome qudi gube qudskost. „obale sreãe". Rade Drainac. Time se materijalizuju i oseãawa i razum. . realizacijom tropa i personifikacijom predmetnog sveta. „piramida srca". Ovi postupci se udruÿuju u sloÿene slike u kojima. 55 Radomir Konstatinoviã. Wima je gradio pomerenu viziju stvarnosti. „Ponoãne sawe" su metafora za pesniåko preÿivqavawe. na momente zastrašujuãi i halucinantni svet. Åešãi je sluåaj upotrebe metafore u åijoj osnovi je personifikovawe: „smeh neba na oknu sobe" „nejasan san jutarweg åempresa" „plavi osmeh havanskog neba" „monotono pevawe telegrafskih ÿica" „u smehu pare i lokomotiva".55 Kao primer mogu se navesti sledeãi stihovi: „sopstveni mozak sam posluÿio u najlepšoj ironiji ismejawa i svoju nevinu dušu za obešåašãewe na srebrnom servisu ponoãnih sawa" (Pesnik na drumu).

ono po åemu se izdvajaju iz realnog sveta. Poreðewe je postupak kojim se jedan pojam bliÿe objašwava osobinama drugog pojma. Primer je iz pesme Povratak: „Beÿi laÿna filozofijo sviju morala ovoga sveta. upotre- . Izbegavawe poreðewa u funkciji je stvarawa posebnog pesniåkog sveta. „Oko" je metonimijska zamena za pogled. dobija se „baciti oko". ugašen. U nizu sluåajeva upotrebqava se instrumental sredstva umesto drugih padeÿa.82 Udruÿivawe metonimije i realizovawa tropa nalazimo i u stihu „Mrtvo oko na staklo stavqam". To se pokazuje u sledeãim primerima: „Moÿda ãe tada sen moga lika na rukopisu nekog hroniåara vremena pasti strahom razbojnika i qubavqu histeriånih ÿena" (Epitaf). zamena u padeÿima. dakle. Drugi sluåaj antiptoze jeste upotreba nominativa umesto zavisnih padeÿa åime se zavisni reåeniåni ålanovi osamostaquju. Ali ovo oko se „stavqa" na staklo. U jeziku postoji trop „baciti pogled" u znaåewu „pogledati". Isti su sluåajevi u sintagmama „srbijanskim potocima zdrav" (Buntovnik i apostol). Meðutim. Pakao na åijem pragu sam prespavao detiwstvo Bolniji od transparentnosti senke limunovog cveta!" Ako se „laÿna filozofija" sagledava kao „pakao". u kojima je precizirano znaåewe odredbe za naåin. Pogled je. Kada se u taj trop unese ova metonimijska zamena. Stih „pod prozorom vetar seãawem od kauåuka laje" (pesma Besanica iz Lirskih minijatura) udruÿuje personifikaciju (vetar laje) i opredmeãewe (seãawe od kauåuka) uz pomerawe jeziåkih odnosa (laje seãawem = laje u seãawu). Oko je uz to još i „mrtvo". pasti uz strah. wihove posebnosti. Drainac je ÿeleo da wegov pesniåki svet ne liåi ni na šta drugo veã na poznato. „da se srušim crninom balkanskog sunca" (Povratak). „Ili još uvek ÿivim / Modrom pesmom daqina i osmehom ekvatorskih šuma" (Qubavni pustolov). pasti sa sa strahom. što je metafora za nepomiåno. Åitav stih tako poåiva na udruÿivawu tri postupka. åime se spomenuti trop bukvalizuje. Pojmovi istaknuti u sintagmama sa neodgovarajuãim padeÿnim oblikom suštinske su osobine biãa i stvari. Takve sintagme postaju višeznaåne jer je wihova funkcija u reåenici zatamwena. kao što se svaki predmet moÿe negde staviti. nepomiåan. Potencijalne sintagme umesto upotrebqenog instrumentala sredstva mogu biti: pasti kao strah razbojnika i qubav histeriånih ÿena. onda „pakao" treba da bude u vokativu (kao što je „laÿna filozofijo"). „Spava uz uzglavqe nemim zvukom meseåine" (Ma Bohême). Karakteristiåna je za Drainca antiptoza.

pa bi. Šarena kao geografska karta svih pet kontinenata". Teÿište znaåewa se time prebacuje na drugi stih: istiåe se skitalaåki ÿivot lirskog subjekta. Još je jedan primer iz nenaslovqene uvodne poeme zbirke Banket: „Videãete moju koÿu obešenu u kriminalnom Panoptikumu. åekawe neåega što ne dolazi — iskazani su ovde istovetnim sintaksiåkim postupkom: unošewem nereda u reåenicu. One ništa ne pojašwavaju. gde joj je i mesto. Tek pojavqivawem subjekta u 4. Kao što polomqene katarke vire iznad vode. buduãi da je još uvek nepoznato za åiju aktivnost se vezuju. pa se drugi i treãi stih odvajaju od prvog. stihu („nov dan") moÿe se oformiti reåenica koja se pokazuje kao ÿeqna: „Da doðe novi dan…" Peti stih predstavqa osamostaqenu sintagmu åije se znaåewe moÿe vezati za 4. trenutno makar. Åitav niz premetawa javqa se u prvoj strofi pesme Polomqene katarke: (1) Da doðe. i ona morala da bude u akuzativu (kao što je i „moju koÿu". Na kraju šesti stih kao da „sreðuje" prethodni nered. haos i krhotine ÿivota. te nam ostaje nepoznato. (3) Na stanicama kad evropskim ekspresima oznaåuju put crvene semafore. upuãujuãi kako ga treba åitati. Umesto wega pojavquju se poredbena sintagma („kao let ptice") i vremenske zavisne reåenice („dok pijem za barom".83 bqen je nominativ. . tako se i ovde pojavquju delovi reåenice kao nagoveštaji neke ranije celine. prema tome. Drugi stih predstavqa atributsku sintagmu za „moju koÿu" i ima istu funkciju kao i sintagma iz prvog stiha „obešenu u kriminalnom Panoptikumu". „kad evropskim ekspresima"). Neizvesnost. Sem toga. — (4) Nov dan ovih noãiju beskrajnih komentara! (5) Jutro radosti puno golubova!… (6) Katarku! katarku da spazim kao da sam video svoj nadgrobni spomenik! Prvi stih (a i pesma) poåiwe veznikom da kao da je dopuna neåega što bi trebalo da je ispred wega (neke nezavisne reåenice). stih: taj novi dan pojavio se kao „jutro radosti". šarena kao geografska karta — (moja koÿa) šarena je kao geografska karta. a „pakao" podjednako moÿe da se odnosi i na „moral" i na „svet". pa i ova sintagma postaje deo subjekta. objekat koji treba da odrede obe sintagme). a poredbena reåenica dolazi nakon toga. nepoznat nam je i subjekat koji treba vezati za glagol doãi. pomerawem glavnih delova i stvarawem nedoumice oko wihove funkcije. ali nije. Upotrebom nominitava drugi stih postaje potencijalno deo imenskog predikata: (moja koÿa). kao let ptice kad prhne iz kanala (2) Uveåe dok pijem za barom i slušam arije ciganske. Predikat je odmah povezan sa objektom („katarku da spazim").

åine sasvim ispravnu reåenicu. a da je „mesec" objekat. ukoliko se zanemari red reåi. zidovi. stih odvojeni zarezom. ali pošto je ova sintagma bliÿe „drugarima" i „danima". dobijaju se stihovi na poåetku pesme Jedan motiv liåne beskrajnosti: (1) O ne ne ni noãne slasti debelih kwiga tankih oblaånih snova (2) ni siva magla na oknu tajnog šaptawa zvezda i jablanova . stihu: „neãe ti doneti (smrt)". nisu: ni smrt moju neãe ti doneti brod. veã je prekinut åim se pojavila nova asocijacija na smrt. u treãem stihu se pojavquje još jedan moguãi subjekat brod. ipak se pojavquje kao trenutna slika koja nestaje åim drugi stih uspostavi sintaksiåko jedinstvo sa treãim. ona svoje znaåewe pomalo prenosi na wih. Neslagawe u padeÿu nije velika prepreka. a ne obratno. ono se javqalo i kada nije bilo premetawa delova reåenice. Prvi stih. kao da je Drainac „navikavao" åitaoca na takav postupak. i 2. ali nema predikata koji bi se vezivao za „mesec". Postoji još jedna moguãnost: da se glagol mimoilaziti odnosi na „kqun broda". To potvrðuje tvrdwu R. što daleko mimoilazi mesec. neãe ti doneti ni moju smrt kad se brod vrati u luku. åak i kada se ovako poveÿe. a šta objekat? Ukoliko je „kqun broda" zaista subjekat u ovom stihu. Konstantinoviãa da se slike kod Drainca brzo pojavquju i još brÿe gube pred navalom novih. A da „beskuãni drugari" mogu biti „šareni kao leopardi". i 3. Primer su stihovi iz pesme Qubavni pustolov: (1) Mesec što kqun broda daleko mimoilazi. onda bi on mogao da se poveÿe sa naredna dva stiha. Kad se takav postupak udruÿi sa izostavqawem interpunkcije. Drugi i treãi stih. po zakonu kongruencije. mesec ili brod? Prvi stih åine imenica mesec i odnosna reåenica koja se za wu vezuje („što kqun broda daleko mimoilazi"). pa bi „sreðena" reåenica mogla da glasi: Kqun broda. Meðutim. a 2.84 U pesmi Ma Bohême atributska sintagma odvojena je od svog glavnog dela i iskazana na kraju: „O tuÿni zidovi što opomiwu na ludo ubijene dane Sa beskuãnim drugarima. U tom sluåaju znaåewe prvog stiha bilo bi: da brod zaobilazi mesec. (2) Ni smrt moju neãe ti doneti (3) Brod kad se u luku vrati! Postavqa se pitawe: ko to neãe doneti „ni smrt". ali i daqe ostaje nejasno kako se tu uklapa prvi stih. U navedenom primeru kao da prvi stih nije imao dovoqno vremena da se uobliåi u ispravnu sintaksiåku celinu. pokazuju i veã navoðeni stihovi u kojima koÿa postaje šarena kao geografska karta. On kao da se pojavquje u 2. Potencijalne veze se ostvaruju i u odnosima subjekta i predikata. ali onda je red reåi priliåno poremeãen i unosi zabunu: šta je tu subjekat. koji ima prvenstvo u vezivawu jer su 1. šareni kao leopardi!" „Šareni kao leopardi" su.

On dolazi nakon haotiånog i višeznaånog treãeg stiha. a ostali znaci se upotrebqavaju fakultativno. Prosveta. a po znaåewu je kontrast svemu prethodno reåenom. SD. dosade i slabosti da se bilo šta pokrene. nego je u pitawu uredniåka intervencija. 148. ništa da se protegne u mojoj duši).85 (3) ništa da krene da se protegne u mojoj duši nema (4) Da li sam uistinu projurio na kowu! Prva dva stiha nabrajaju pojmove bez ijednog glagola koji bi objašwavao wihovu ulogu. Ovaj primer ispravqa Konstantinoviãevu tvrdwu da je kod Drainca uvek oåuvan poredak tradicionalne reåenice. Bogdanoviã.56 a ruski futuristi godinu dana kasnije (1913) saopštavaju. U ovom peridu se izdvajaju Lirske minijature radikalnim odbacivawem svega: veãina pesama nema 56 Tehniåki manifest futuristiåke literature. 57 Preuzeto iz kwige Nane Bogdanoviã Futurizam Marinetija i Majakovskog. Prosveta. „U ime slobode liånog sluåaja poriåemo pravopis… Uništili smo interpunkciju — åime je uloga jeziåke mase prvi put istaknuta i shvaãena. ¡¢. Izostavqawe pravopisnih znakova zahtev je koji postavqaju i italijanski i ruski futuristi. . upitnik). a mnogo su åešãi krajwi reåeniåni znaci (taåka. na primer u modernoj pesmi potpuno eliminirao. ali oni to ne åine. dok su izostavqeni svi unutarreåeniåni znaci."58 On je to i sprovodio tako da se u hipnistiåkim pesmama potpuno izostavqa zarez. ako nije potpuno razbijen. preuzeto iz kwige N. nije odvojen bilo kakvim znakom interpunkcije. „Tehniåki manifest futuristiåke literature" italijanskih futurista izriåito tvrdi: „Nema interpunkcije". To je u stvari iznenadna varnica svesti u potpunoj duševnoj umrtvqenosti i ona ãe u nastavku pesme pokrenuti seãawe na „davne putawe" i dane „kad mi je svaki ud bio veran". Ali i taj treãi stih je višeznaåan jer zbog odsustva interpunkcije ne moÿemo uoåiti šta pripada kojoj reåenici. Vrhunac nakon toga je åetvrti stih. Futurizam Marinetija i Majakovskog. stoji snaga i dinamiånost (projuriti na kowu). Za razliku od veãine drugih pesama. Drainac kaÿe: „On prelazi svaki kompromis sa starima. što bi ja to. Beograd 1963. do 1926. Jedino se u Pesmi o meni (1922) nalaze svi potrebni znaci. na poåetku avangardnog perioda. ova je objavqena u åasopisu Pokret. Tek u treãem stihu pojavquje se predikat krenuti vezan za ništa. ali i za glagole krenuti i protegnuti (ništa da krene u mojoj duši. On oåigledno nije uvek oåuvan i. pa je åak i interpunkciju znatno sveo na minimum. Beograd 1963 84. Nabrojani pojmovi u prva dva stiha ono su od åega se oåekuje da pokrene iz åamotiwe. Nasuprot nepomiånosti."57 Komentarišuãi poeziju Boÿidara Kovaåeviãa. zapaÿa se mestimiåna upotreba zareza. pesme Boÿidara Kovaåeviãa. U zbirkama Erotikon i Voz odlazi upotrebqavaju se samo završni znaci. ali je verovatnije da ih nije sam Drainac stavio. Od 1924. koje su izlazile u Drainåevom Hipnosu. uzviånik. ipak je u nekim pesmama znatno poremeãen. 58 Alfe mojih duša. Sintagma u mojoj duši moÿe da se veÿe za ništa i nema (ništa nema u mojoj duši).

ka Uralu. i zbirke Erotikon. u najveãem broju pesama vraãa se normirani pravopis. wihovo ukrštawe u istom stihu. skitnice.86 nijednog interpunkcijskog znaka. prekookeanskim putovawima do juÿnoameriåkih ze- . iz prenesenog u bukvalno. što znaåi od 1923. Sandrara. Pesma posledweg dekadenta) i poemom Voz odlazi. a åovek je ponovo tragiåno poraÿen. Na isti naåin se motivi plovidbe i ÿeleznice udruÿuju sa motivom pesniåkog ÿivota. U wega je Drainac kroåio onda kada je izgubio hipnistiåke iluzije i kada je pao u savremeni grad iz prirode i kosmiåkih visina. Ono se pojavquje samo na poåetku prvog stiha i u vlastitim imenicama. Africi. Novo se traÿi u raznim krajevima sveta i meðu mnogim drugim narodima: u Juÿnoj Americi. kraj ove åeÿwe je u razoåarawu i suoåavawu sa nemoguãnošãu wenog ostvarewa. Sveopšta pomerawa: iz bukvalnog u preneseno znaåewe. Aqasci. I upotreba velikog slova je neobavezna. pre svega poemama Proza o transsibirskoj ÿeleznici i maloj Ÿani iz Francuske. a u avangardi se pojavquje kod Davida Burquka. Uskrs u Wujorku. Åitav svet se oseãa kao domovina. Oni uvode nove postupke od kojih su najznaåajniji kinetizacija prostora i relativizovawe kretawa. Nakon ove zbirke åešãa je i pravilnija upotreba svih znakova interpunkcije i do 1930. I drugim svojim delima Sandrar je uticao na Drainåevu poeziju avangardnog razdobqa. Sandrarove zbirke Dokumentarni filmovi i Listovi iz putne beleÿnice govore o åeÿwi za veånim lutawem i o traÿewu uvek neåeg novog i nepoznatog. Kanadi. Odnos prema odlasku postaje protivureåan: on ÿivi paralelno sa svešãu o sopstvenoj tragediji. Ÿeqa da se pobegne iz civilizacije i grada i ovde se „razbija" o stvarnost. pa se javqa i motiv vagabunde. u wegovim zbirkama Dokumentarni filmovi (pesme nastajale 1887—1923) i Listovi iz putne beleÿnice (1924). na Sredozemqu. oseãawa slobode i nalazi se u osvajawu prostora. Pasternaka. Kao i kod hipnizma. dok se na poåecima drugih stihova i strofa po pravilu ne upotrebqava. u putovawu. Panama ili pustolovine mojih sedmorice ujaka i zbirkama Iskrivqeni soneti i 19 elastiånih pesama. a i u pesmama u kojima se zapaÿa redukcija ona nije radikalna kao poåetkom 20-ih godina. Posle hipnizma traÿi se nova moguãnost dosezawa duhovnog beskraja. Iste godine je izašla i zbirka Voz odlazi sa dve pesme (Moji stihovi za vaš roðendan. Takozvana ÿelezniåka poezija sreãe se još u evropskoj poeziji simbolizma. Taj svet nije samo irealan veã je i dekomponovan kao i svest koja ga doÿivqava. avanturiste koji se nekad udruÿuje sa motivom pesniåkih lutawa. Duh osvajawa novog jeste pustolovni duh. Ona unosi u Drainåevo pesništvo još jedan znaåajan motiv — putovawe. Motiv putovawa Drainac nalazi kod Bleza Sandrara. pravopisne redukcije — stvaraju u Drainåevim pesmama avangardnog razdobqa poseban pesniåki svet. Majakovskog. sintaksiåka preokretawa i poremeãaji. I u Drainåevim pesmama polazi se iz Evrope (Pariza i nordijskih zemaqa) u svet.

. . . . . . On je „ÿalostan i sam" (Obnovqewe). Cela poema Voz odlazi stvorena je na suprotstavqawu ÿeqe za odlaskom i oseãawa poraza. . . . . . . . postaju metafore za kretawe i pesniåko tragawe. Åeste metafore su jedro i obala. . wegov put je „samotan" (Tri pesme) i . . a stanice na kraju nisu daleka ostrva veã bolnica i mrtvaånica: „U ovu stanicu ulaze tiho svi vozovi ÿivota". . Sa takvim saznawem se veã u ovoj poemi putovawe pretvara u metaforu promašenog ÿivota. a putnik usamqenik. belo jedro duše ® crno jedro duše. . . . . Raniji ideal postaje prokletstvo i muåewe. Wihovo znaåewe se mewa od vere u spas do patwe: široko jedro duše. Nasuprot „veåerwim oblacima" (prodor u visinu) i mostovima „što vezuju sa daqinom" (prodor u daqinu). Oba sluåaja mogu se naãi u poemi Voz odlazi: „Postaãu nem kao šine posle brzog voza I ãutqiv kao plavi most na sivom laktu brega. Ehej! Sa broda dole obmanuta dušo Kotvu u mozak kroz lišãe i veåerwe magle Havana ili Taiti?" Kako se stiåe svest o paãeništvu i nemoguãnosti odlaska. . mraåni jarbol bola. . obala saznawa ® bol obale havanske. Mislio sam s proleãa niz Moravu da putujem Ostao sam po stolovima da razlivam one reke". tako se i metaforiåni spojevi mewaju. Savremena prevozna sredstva. Ekstatiåno oseãawe širine i slobode u prostoru stoji naspram prostorne skuåenosti. pijani brodovi duše. . Ogroman prostor spaja se kosmopolitskim oseãawem bratstva åitavog åoveåanstva: „ja bi hteo da mi je svako brat i svuda domovina" (Buntovnik i apostol). . . . . .87 maqa. . brod i voz. stoji kafanski kut iz koga se ne moÿe izaãi: „Kao crnac na palubi broda za tugom gradova Umreãu tragiåno u kafanskom kutu . . Pesma Moji stihovi za vaš roðendan izjednaåava putovawe sa svešãu koja stvara pesmu: „Na trgove komaðe duše da ostavim kao barjak zaraze Ništavnost svega u afišama da oznaåim Skretnice sve da premestim za fatalne sudare O beskrajna pesmo na platou otrovane svesti!" Predmetni svet vezan za prevozna sredstva upotrebqavaju se kao poreðewe ili metafora za duševnu dramu.

Ovde se javqa u pesmi Tri pesme. Prvim postupkom prostor se obrãe po vertikali. „Kestenovi i veåerwe zvezde na dnu reke i moja ogromna sena na samotnom putu. — Šta sawaš brate u ovo veåe na pragu srca? Jedan rukom odmahuje kao da bi hteo da zaboravi. Lirski subjekt pokušava putovawem da pobegne od nesreãne qubavi i nalazi se meðu qudima koji kao da i sami od neåeg beÿe: oni ãute ili odmahuju rukom traÿeãi zaborav. kojim se slika putovawa gradi opisivawem saputnika: „Nosi me voz i qudi oko mene ãute.88 „tuÿan" (Pesma o tuÿnim putovawima). Vrhunac je kada ne poåiwu da se kreãu samo detaqi u prostoru veã i on sƒm." I u pesmi Putovawe desilo se isto obrtawe. ali slika je dinamizovana i pokrenuta po horizontali. Po wima sazveÿða plove i ribe. Drugi u harmoniku svira: U pesmu toåkova mešaju se minute Noãi koja se samrtniåki plavi!" U ovim stihovima brzina sa kojom se osvaja prostor izjednaåena je sa brzim proticawem vremena i prolaznošãu qudskog ÿivota. karakteristiåan za „ÿelezniåku poeziju". Ono što se ogleda na dnu reke istovremeno se i kreãe: „Nebo je lako uspavano na pesku u dnu reke. smewuju se „dole" i „gore" i upotrebqen je još u hipnizmu. kao celina: . Spoqna nepokretnost i povuåenost u sebe suprotstavqena je zavitlanom prostoru van voza koji preuzima na sebe da prikaÿe intimnu dramu: „Nosi me. o nosi! sa ovim besomuånim letewem zvezda Sa ovom ubilaåkom pesmom toåkova što mi seãawe noÿem iz srca izvlaåi Daleko sam od we i åaršavi noãi lepršaju na oknu kupea…" Dva karakteristiåna postupka u ovom periodu u graðewu slike jesu obrtawe i dinamizovawe prostora. Jedino se u pesmi bez naslova posveãenoj Mikiãu javqa takozvani domijeovski motiv. Modro grawe pomutilo je meseåev lik Pod obalom: To niz beli drum peva osamqeni putnik!" Sliku dodatno oÿivqava i personifikacija: „Gle! Tu uz magarce pasu zvezde skinute u åaši vina nenadmašnog maga".

a „katarka plovi kumovom slamom kao linija zlatna". udaqavawu i dinamizovawu elemenata iz prirode. prolazi pored i udaqava od wih. Pogled je najpre na visinama. Vetar razvija zastavu „meðu zvezde". Mrqa nema definisane granice. ona se stapa sa okolinom. Åetvrta strofa pribliÿava daleki prostor i pokreãe ga: „Umire nešto linijama trenutnih daqina što na oknu kupea siðu i minu. Pogled se spušta još niÿe. ka zemqi." . veã kao da „rastvara" nebeski prostor. a onda se pokreãu jablanovi: „Nijedna me šuma još nije uzbudila ni jablan što leti kao ptica". Na kraju strofe pogled se ponovo uzdiÿe ka visinama: „Ja gledam i daqe jednu belu mrqu na nebu plavom". onako kako se voz pribliÿava. I u tom „rastvarawu" nebeskog prostora sadrÿana je dinamika jer se put otvara ka beskrajnom." Istovremeno se gubi perspektiva i ono što je daleko pribliÿava se. U sledeãe dve strofe ponovo se pokreãe horizontala: „Reke me modre prime i ostave". Åitava pesma Put graðena je na neprestanom pribliÿavawu. Kretawe oblaka i jablana ne aktivira samo prostor veã ga åini i lakim u tom kretawu: jablan „leti kao ptica". uz obrtawe subjekta i objekta: lirski subjekt posmatra reke kojima se pribliÿava i zatim ih gubi iz vida. ali su u ovom stihu reke te koje „primaju" wega i „ostavqaju" ga. a zatim se oblak „spušta" naniÿe: „Nebo se mewalo i åesto je samo oblak leÿao na oåima uz okno kupea".89 „Za kqunom se podmuklo vuåe ceo Egipat i Kartaga. „Bela mrqa" (oblak) ne pokazuje samo daqinu neba na kome se gube jasni obrisi. I u pesmi Gusar u Tihom okeanu nebo se kreãe zajedno sa lirskim subjektom: „Prokletstvo veåno za mnom koraåa kao åopor delfina I milijarde zvezda sa plavoga svoda".

. . pesnik. a prividno mirnog lirskog subjekta. . . Åitavu poemu Iskrcavawe na Javu on gradi na tom motivu. . . stvarno uznemirenog. . . Motiv iz hipnizma ovde je modifikovan. . .90 Daqine koje „silaze" aktivirale su vertikalu odozgo naniÿe. . . . . . . . . po nekim podacima. . . a kada „minu". skitnice i avanturiste. . . . „Vratolomni hipnista" dobio je još jednu osobinu — lutalaåki duh. . . . . . . . . dakle. koje ãe ko zna koja stanica sakriti za veånost U bolnom pisku lokomotive i mraånom garu. pesništva. a javqa se i pesmama kroz ispovest lirskog ja. . . . . . U nekom filmskom ateqeu postade muška zvezda . . . . . . glumac i kowušar . ali je i prividna jer se kreãe zajedno sa vozom. promenio oko 36 zanimawa. a prividno pokretnog prostora. . . . . . . . . . . . Podsticaj je Drainac dobio i od Sandrara i to ne samo iz wegovog dela veã i iz wegovog ÿivota. . . . vagabunda ili Don Kihot novih dana". . . . wegovog stvarnog kretawa i oseãaja da se pobeãi ne moÿe. obraåuna sa društvom. Pokretnom prostoru suprotstavqena je statiånost lirskog subjekta: ona je i stvarna i prividna. . . . . . . . . . U istom razdobqu kad i motiv putovawa Drainåevom poezijom dominira lik vagabunde. . . . . . . . Tako je u istoj slici pokrenut ceo prostor u oba pravca. . . . . Sandrar je. I ode u Argentinu kod nekog åilskog farmera da åuva krave". . . Time se povezuju motivi putovawa. . . Posledwa strofa otkriva da je put pokušaj bekstva od „ÿara srca": „Tajanstveni put misao da zaboravi i srce da spali u zadwem ÿaru Oåi one. pa je aktivirana horizontala. . . . kobasiåar. . . . . . . . zato što je „putnik. . škartirani vojnik. one prolaze kraj lirskog subjekta. . . . . u ovoj pesmi pokreãe na dva naåina: posmatraåevim pogledom koji mewa objekat posmatrawa i subjektivnim doÿivqajem tokom voÿwe kojim pokretno i nepokretno zamewuju uloge. . . . . . . . . „Bio je kelner. . . On je nezainteresovan i neosetqiv: „Nijedna me šuma još nije uzbudila" „Ali me još nije uzbudio potok ni zeleni breg" „Još se u meni nije rastopio sneg" „I nije to prvo proleãe kad s plašwom u oåima ne oseãam boje" Istovremeno se u wemu nasluãuje duševna drama. . . . . . . . . ma gde se otišlo. ." Sve u ovoj pesmi tako poåiva na neprestanom varirawu stvarnog i prividnog: stvarno nepokretnog. Stvarna je jer sedi u vozu. On sjediwuje u sebi više motiva prisutnih u Drainåevoj poeziji do 1926. . . . . . Prostor se. . . . Glavni junak ove poeme sav je u kontrastima: . Stvarna je i prividna u emotivnom smislu. U Ðenovi na brodu 'Akvitanija' ostade kao kuvar osamdeset dana. . . kao što ih neprestano mewa i junak Iskrcavawa na Javu. . . . .

vagabunda oko åije glave petrolejska lampa sja". vagabundstvo stav prema društvu. Ruši se mit o „knezu pesniku" i otmenom poeti što do izraÿaja dolazi i u naslovu zbirke Bandit ili pesnik. Taj spoj pojavquje se i u pesmi Rade Drainac: „Pesnik. 6. Don Kihot. Karnevalski princ.91 „sawar" — „psovaå" „blag kao lionska svila i oštar kao makedonska kama" „Mršav kao Sveti Jovan i lep kao greh" „Sa javom je mešao veåerwe sawarije". Beograd. Lepša si od neba i mora. Sandrar. U wemu se spajaju sawalaåka priroda pesnika i grubost stvarnog ÿivota.59 Sandrar iskazuje „qubav prema svemu što je ÿivot i što u wemu treba oboÿavati". Obojica pesnika se obraãaju Hristu. Beograd 1990. a više liåne ispovesti. 60 Nikola Trajkoviã. samo što Sandrar to åini u celoj poemi. U woj se mogu pronaãi dodirne taåke sa jednom od najpoznatijih Sandrarovih poema Uskrs u Wujorku (1912). Drainåeva pesma ima mawe deskripcije. SKZ. simbolu muåeništva. ali i u woj se prikazuje beda i patwa: „to behu fatalni dani. meðu otuðenim i neåoveånim qudima. Obojica se nalaze u gradu. gladan ili sa ekserom u tabanima. U Sandrarovoj poemi Panama ili pustolovine mojih sedmorice ujaka kaÿe se: „Bio sam razvratnik i dopustio sebi sve slobode sa svetom". Kod Sandrara dominira slika grada." „Ekser u tabanima" asocira na Hristovo raspeãe jer su Hristova stopala prikovana ekse59 Svi Sandrarovi stihovi u ovom radu citiraju se iz kwige Iz celog sveta u srce sveta.60 Iskrcavawe na Javu takoðe slavi sve ono što ÿivot donosi. a putovawe neprestano tragawe za novim. Sloboda. . kada sam ostajao bos. a Drainac tek u posledwoj strofi. apaš i profet. prkoseãi i samoj smrti u svojoj gladi za ÿivotom: „Razquãen na svoje sentimentalnosti s palube skoåi u more ÿut kao meteor: O ÿivot wegov! Moÿda to beše tek mladost prva? I zaplovi kao u dalekim danima svojih dalekih avantura Put Javanskih ostrva!" Iste godine kad i ova poema nastala je i Drainåeva pesma Gladni Uskrs. Poema se završava optimistiåki. poroåni qubavnik i stihotvorac kakvog ova zemqa åula nije. Glavni junak mewa odluku o smirewu u rodnom kraju. dok je kod Drainca ona tek u obrisima i javiãe se u razvijenijem obliku kasnije. predgovor u kwizi B. Avantura postaje naåin ÿivota.

Zlo je naåinilo sebi štaku od Vašega Krsta. amikt Svetaca. gde svita opatica. sveåano raspoloÿewe: „Na ovaj dan oblaåio sam åist veš: O moja košuqa! To beše u detiwstvu: åist veš kao brujawe zvona sa Preåiste Marije. Lirski subjekt Drainåeve pesme kaÿe: „Prqavija je moja duša od moje košuqe. ništa se ne promeni otkako vam kraqevawe presta. gde blagost antifona? Gde su duge sluÿbe boÿje i lepe crkvene pesme? Liturgije. zlo je prevladalo: „Gospode. Nade više nema: „Mislim na zanemela zvona: — gde su negdašwa zvona? Gde su molepstvija." Drainac u proznom uvodu svoje pesme kaÿe: „Verujem da je Hristu bilo uÿasno dosadno da se diÿe iz groba za åoveåanstvo. ali ne toliko kao crkvena ceremonija koliko kao liåni doÿivqaj." Kod Sandrara takoðe postoji svest o udaqavawu od hrišãanskih ideala: . Svetica? Radost Raja tone u prašinu što je svuda popala. ali je ne nalazi. na svoje åasove nesreãe… Mislim." I kod Drainca se javqa slika nekadašwe sveåanosti. Obojica pesnika imaju izuzetno mraåan pogled na ÿivot. Zanemela su zvona koja treba da objave radost vaskrsewa. Po Sandraru. na åasove u hodawu provedene… Ne mislim više na Vas. Ne mislim više na Vas." I u danu ÿalosnog Uskrsa postoji crkva.92 rom za krst. Gospode. Gospode. Sandrarova poema se završava reåima odricawa: „Mislim. Više ne blista mistiåno svetlo u oknima katedrala." Sandrarov åovek traÿi crkvu i utehu. Gde bela misna košuqa." U obe pesme nalazi se motiv moralnog posrnuãa. ali u woj misu sluÿi „debeli kardinal" koji ne oseãa niåiju. vedrina. pa ni Hristovu patwu: „Kako je mogao debeli kardinal da drÿi onako neispavanog Hrista na grudima?" Obojica pesnika gube veru u spasewe i pokazuju da je åovek napušten od Boga. I Hristos mi se åinio tako ispran i vedar u danu. zvuci orguqa kojima su crkve tesne? Gde su tvoji prelati gordi.

pojavquje se i u Drainåevoj slici: „U starim kalendarima wegove su oåi bile bele kao dve veåerwe zvezde. Sandrar je i svoju sobu uporedio sa grobnicom: „Gospode." Na Hristovom liku obojica pesnika vide lepotu. Veliki Hriste. praznik Hristovog uznošewa na nebo. uzvišenost nedostiÿnu palim qudima. ali ga te osobine u stvarnosti vode ka patwi. Hrist. i Drainåeva pesma. Nema neba. a time ni spasewa. a Uskrs. Qudi su saterani u zatvorene prostore. porazom vere. vraãam se umoran. I Sandrar i Drainac suoåeni su sa stvarnim svetom i dolaze do zakquåka da nema vaskrsewa.93 „Moÿda nemam dovoqno vere. ni dobrote. åak i kad bi mogao. Sandrarov grad je podzeman. a prozori su krvavi. Da bih mogao videti to zraåewe Vaše Lepote. Uåiteq. Nebo nije više „svetlo kao bela kugla od snega". Ona je bliÿa prvom delu Sandraro- . kao izraz wegove svetosti. veoma sumoran i sam… Na golu grobnicu me podseãa moj ubogi stan…" I Drainac svoju pesmu završava stihovima u kojima se istiåe zakopavawe: „Kud ãeš da doðeš. Ne samo da je grad prikazivao kao podzemqe. Zato je kod obojice zatvoren pogled ka nebu i visinama. nade i åoveka. na sveåanost moga zakopavawa?" Obojica pesnika hrišãanski mit negiraju i smatraju ga bajkovitom iluzijom u svetu okrutnosti. godine. to je „dowi grad" („Silazim krupnim koracima ka dowem delu grada"). premetnuo se u svoju suprotnost — u zakopavawe. veã da bi ukazao na razliku izmeðu hrišãanskog uåewa o milosrðu i stvarnosti. Sandrarovo obraãawe Hristu inspirisalo je Drainca i u pesmi Hrist na predgraðu iz 1929. ni za wih." Drainac Hrista naziva „moj podli uåiteq". Naroåito se zadrÿavaju na oåima. u kojoj lirski subjekt na kraju pada u bunilo. zora kasni. Horizont u Drainåevoj pesmi je „okaqan slovima iz štamparskog zavoda / umesto pejzaÿa razapete novine i stihovi na plakatima". Gospode. ali ne da bi ga unizio. završavaju se oseãawem bezizlaza. Sandrar na jednoj ikoni vidi: „Brušeni alem kameni u dupqama mutno blistaju? Svetlost Hristovih oåiju. u kojoj Hrist i nema kud da doðe. ni za åoveåanstvo. nema ni vaskrsewa. blagost i sjaj. „uÿasnoj dobroti duše". I Sandrarova poema. kakvo je bilo u detiwstvu. uåio ga je dobroti i praštawu.

" I kod Drainca se javqa vizija Hrista iznad predgraða. smotana. Drainac u ovoj pesmi govori o patnicima iz predgraða. Takvo je poreðewe bogataša sa trgovcima koje je Hrist isterao iz hrama.94 ve poeme." Isti motiv je kod Drainca uobliåen u poziv da se ponovi hrišãanska pravda: „Doði i biåem isteraj trgovce iz hrama"." Drainac i ovde Hrista naziva „uåiteqem". Kod Sandrara se senke i predmeti preobraÿavaju u viziju raspeãa: „Zora kasni. dok je Gladni Uskrs bliÿi posledwem delu Uskrsa u Wujorku. što ukazuje da su obe pesme." Drainac isto takvo milosrðe traÿi za sve: „Ti koji si zavoleo Magdalenu kao i raspevane breze Pojmi ovaj teÿak bol nesreãnog Skarona: — Doði i spasi nas bede!" U obe pesme pojavquje se slika priviðewa Hristovog kojom se iskazuje ÿeqa da se spasewe dogodi i u stvarnosti. iako u razmaku od tri godine. Vidi se kako crvena treperi na crnoj podlozi. åak se zadrÿava na istim motivima iz Hristovog ÿivota. U Gladnom Uskrsu do- . Po tesnog ãumeza zidovima U agoniji umiru senke raspete na krstovima. to je samo varka vetra što na harfi uÿasa svira I moja tuga ostaje kao avet za stopama u snegu. kao moguãnost spasa. Kao tuÿna i mrtva beskrvna Vaša Glava. na „veåerwem bregu". od bludnica ne okreãi svoje lice. kao i u pesmi Gladni Uskrs. kao i Sandrar. one se u jednom razlikuju. Hristovo milosrðe i praštawe Sandrar i Drainac evociraju kroz priåu o Magdaleni i Hristu. Koja se ovija. imale istu inspiraciju. ali kada? — Gle. Meðutim. ali nada je kratkotrajna: „Doãi ãe. Sandrar traÿi milost za nove bludnice: „Gospode. Kao da se Golgota noãna u ogledalu odrazi. Dim pod lampom je kao krpa izbledela i stara. Kod Sandrara se ukazuje na to da se ništa nije promenilo: „Oni koje svojim biåem odagnaste iz hrama Šibaju prolaznike šakom zlodela i srama. okolo Vaših bedara. Odozgo visi lampa i slabo osvetqava. wegova senka na veåerwem bregu! — Uåitequ! Ne.

95 minira lirsko ja. Pesnik se oseãa delom sveta koji pati. na novu fazu u stvarawu. . tj. novom shvatawu poezije i pesnika. On kaÿe: „Doði i spasi nas bede!" Prelaz sa prvog lica jednine na mnoÿinu vaÿan je u Drainåevoj poeziji jer ukazuje na pribliÿavawe socijalnim temama. Pesma Hrist na predgraðu govori o patwi drugih. lirski subjekt govori o svom stradawu i pomoã traÿi za sebe.