Narodni-muzej-Konstantin - Tekst Snežane Ferjančić

koNStaNTIN
VELIKI
I MILANSKI
EDIKT
313.
RA\AWE HRI[]ANSTVA U RIMSKIM PROVINCIJAMA NA TLU SRBIJE
ARHEOLO[KE MONOGRAFIJE 22
IZDAVA^
NARODNI MUZEJ U BEOGRADU

www.narodnimuzej.rs
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK
Bojana Bori}-Bre{kovi}
UREDNICI IZDAWA
Ivana Popovi}
AUTORI KATALO[KIH JEDINICA
LEKTURA I KOREKTURA
FOTOGRAFIJE I PLANOVI
Bojana Bori}-Bre{kovi} B. B. B.
Veselinka Ninkovi} V. N.
Ivana Popovi} I. P.
Jelena (Rankov) Kondi} J. R. K.
Deana Ratkovi} D. R.
Tatjana Cvjeti}anin T. C.
Tatjana Raki}
Narodni muzej u Beogradu

Arheolo{ki institut u Beogradu
Narodni muzej Ni{
Narodni muzej Poàrevac
Narodni muzej Zaje~ar
Republi~ki zavod za za{titu
spomenika kulture Beograd
PRIRE\IVAÎ BIBLIOGRAFIJE
Svetlana Milenkovi}
Ivana Popovi}
LIKOVNO I GRAFI^KO URE\EWE
RECENZENTI
D_SIGN, Beograd
Miroslava Mirkovi}
Bojan \uri}
KOMPJUTERSKA OBRADA
FOTOGRAFIJA I PLANOVA
Neboj{a Bori}
Zavod za za{titu spomenika

kulture Ni{
Muzej Vojvodine
Muzej Srema,
Istorijski muzej Srbije
[TAMPA
PUBLIKUM, Beograd
TIRA@
1500
ISBN 978-86-7269-145-0
koNStaNTIN
VELIKI
I MILANSKI
EDIKT
313.
RA\AWE HRI[]ANSTVA U RIMSKIM PROVINCIJAMA NA TLU SRBIJE
UREDNICI
Ivana POPOVI]
Bojana BORI]-BRE[KOVI]

Beograd 2013.
SADR@AJ
15
TETRARHIJA I KONSTANTINOVO DOBA

NOVO USTROJSTVO VLASTI
16
Sneàna FERJANÎ]
Istorija rimskih provincija na tlu Srbije u doba principata
26
Sneàna FERJANÎ]
Istorija rimskih provincija na tlu Srbije u doba tetrarhije
i Drugih Flavijevaca (284363. godine)
36
Jelena (RANKOV) KONDI]

Mezijski kasnorimski limes na Dunavu
Regija Gvozdena vrata / \erdap
60
Stefan POP-LAZI]
Pregled rimske vojske u Srbiji tokom kasne antike
75
PAGANI I HRI[]ANI: GRADOVI, PALATE

I NEKROPOLE U DOBA KASNE ANTIKE
76
Miloje VASI]
Gradovi i carske vile u rimskim provincijama
na teritoriji dana{we Srbije
102
Ivana POPOVI]
Sirmijum carska rezidencija,
panonska metropola i hri{}anska glava Ilirika
118
Gordana MILO[EVI]
Arhitektura rezidencijalnog kompleksa na Medijani
126
Gordana JEREMI]
Sahrawivawe u kasnoj antici u Naisu primer nekropole
u Jagodin mali
137
RELIGIJA: PROMENA KONCEPTA I

MODIFIKACIJA IKONOGRAFIJE
138
Ivana POPOVI]
In hoc signo vinces
161
KASNOANTI^KO DOBA:
JAVNO I PRIVATNO, LUKSUZ I SVAKODNEVNO
162
Ivana POPOVI]
Sirmium i Naissus kao centri izrade, tezaurisawa i distribucije
predmeta od plemenitih metala
174
Ivana POPOVI]
Umetni~ka dela klesana u kamenu u slu`bi carske propagande
i hri{}anskih poruka
184
Gordana MILO[EVI]
Arhitektonska plastika Medijana i Nais
188
Ivana POPOVI]
Nakit kao insignija vlasti, carska donacija i privatni ukras
196
Deana RATKOVI]
Zanatski proizvodi kao pokazateqi procesa promena:
od svakodnevnog do luksuznog
206
Tatjana CVJETI]ANIN
Privatna pobo`nost. Predmeti hri{}anskog kulta
u svakodnevnom ìvotu
218
Bojana BORI]-BRE[KOVI], Mirjana VOJVODA

Ikonografija na novcu Konstantina Velikog
235
NASLE\E PRVOG HRI[]ANSKOG CARA
236
Gordana MILO[EVI]
Tvr|ave na limesu mesta mu~enika i crkve
243
BIBLIOGRAFIJA
281
KATALOG
ORGANIZACIJA IZLO@BE

AUTORI KONCEPTA IZLO@BE
Ivana Popovi}
Deana Ratkovi}
KOORDINATOR IZLO@BE
Deana Ratkovi}
REALIZACIJU IZLO@BE
POZAJMICAMA POMOGLI
Istorijski muzej Srbije, Beograd

Muzej Vojvodine, Novi Sad
Muzej grada Beograda
Muzej Krajine, Negotin
Muzej Srema, Sremska Mitrovica
Muzej u Smederevu
Narodni muzej Ni{
KOORDINATOR
REALIZACIJE IZLO@BE
OBRADA FOTOGRAFIJA
I PLANOVA
Gordana Grabe`
Neboj{a Bori}
SARADNICI
U REALIZACIJI IZLO@BE
PREVOD LEGENDI
Veselinka Ninkovi}
Nenad Radoj~i}
Zoran Pavlovi}
Dragica @ivoti}
Mina Jovi}
Miroslav Petelin
Marko Stamenkovi}
Sneàna Topi}
Milan ôlovi}
Aleksandar Bandovi}
Jovan Mitrovi}
Mirjana Vukmanovi}
KONZERVACIJA EKSPONATA

Narodni muzej Ni{
Muzej Vojvodine
Muzej Srema
Muzej u Smederevu
Istorijski muzej Srbije
Muzej Krajine Negotin
DIZAJN POSTAVKE
TEHNI^KA REALIZACIJA POSTAVKE
Zvonko Petkovi}
GRAFI^KI DIZAJN POSTAVKE
Danijela Paracki
Goran Bogojevi}
Odeqewe za realizaciju programa
Narodnog muzeja u Beogradu
Sva prava zadràna.
Izlo`ba i katalog realizovani su zahvaquju}i

pomo}i Ministarstva kulture i informisawa
i Organizacionog odbora za obeleàvawe
1700 godina Milanskog edikta
GOVOR PREDSEDNIKA REPUBLIKE

TOMISLAVA NIKOLI]A NA SVEÂNOM
OTVARAWU GODINE JUBILEJA
MILANSKI EDIKT 3132013, SRBIJA
Ni{, 17. januar 2013. godine
VA[A SVETOSTI, po{tovani predstavnici verskih zajednica, ~lanovi

Vlade Republike Srbije, uvaène ekselencije, dame i gospodo, prijateqi.
Po Evseviju, na pobedni~kom putu u Rim, odjednom, usred podneva, na vedrom nebu, Konstantin i wegova vojska su ugledali krst sa natpisom Ovim pobedi! Slede}e no}i Spasiteq se javio
Konstantinu i naredio mu da pripremi zastavu sa znakom koji mu se ukazao. Zastavu je sa~iwavao
zlatni venac poboden na dr{ku, s monogramom od po~etnih slova Hristovog imena.
A mo`da je, veruju}i Laktanciju, Konstantin u snu dobio zapovest da stavi nebeski znak Boga
na {titove svojih vojnika, {to je i u~inio. Uprkos izvesnim razlikama kod Evsevija se radilo o zastavi i Ovim pobedi!, a kod Laktancija o {titovima i U ovom znaku }e{ pobediti
su{tina sna je istovetna.
Postoji i tre}a verzija po kojoj je car video kako se na no}nom nebu formira krst od zvezda.
Svejedno, u bici koja se odigrala 28. oktobra 312. godine, Konstantin je odneo veliku pobedu. Nedugo zatim, Maksiminu Daji uputio je pismo u kome zahteva prestanak progona hri{}ana
u isto~nim oblastima Carstva. Iste godine, Konstantin je naloìo da se vrati zaplewena imovina hri{}ana i wihove crkve.
U februaru 313. godine Konstantin Veliki i wegov zet i savladar Licinije, u Milanu su postigli dogovor, ili zakonski akt, Milanski edikt o verskoj toleranciji. Wime je hri{}anima
dozvoqeno da slobodno veroispovedaju i da vi{e ne strahuju od progona koji su obeleìla tri
prethodna veka.
Odlu~ili smo da dozvolimo hri{}anima i svima drugima slobodu izbora da sleduju veru
koju bi oni èleli; i da ne treba apsolutno nikome odbijati pravo da sleduje i izabere pobo`nost
i veru hri{}ana; i svako od onih koji su se slobodno opredelili da drè hri{}ansku pobo`nost
neka drè bez ikakvog uznemiravawa.
Ovo je deo poruka iz Milanskog edikta, svojevrsnog zakona o ravnopravnosti hri{}anske vere
u Rimskom carstvu. U wima prepoznajemo osnove qudskih prava i sloboda uop{te koje su da li
na ~ast ~ovekovog civilizacijskog hoda na planeti Zemqi i danas aktuelne: sloboda izbora vere,
pravo ~oveka da je sledi i da veruje bez uznemiravawa.
Pred slovima Milanskog edikta neka svako bez obzira da li Gospodu sluì kao pastir ili
vernik, da li je uop{te veruju}i, makar u sebi odgovori: jesam li dovoqno tolerantan, ne samo
prema onima koji pripadaju drugim verama, ve} oko sebe prema bli`wima, susedima, prema nepoznatom ~oveku.
Svako od hri{}ana, bez obzira kojoj zajednici u okviru hri{}anstva pripada, mora da se
zapita da li je svojim ìvotom i odnosom prema onima koji su u mawini, zasluìo da bude naslednik hri{}ana koji su tri veka, ma koliko bili slabi i bez ikakve za{tite, imali makar
isto toliko ~asti kao i oni koji su ih uni{tavali.
Da li sam, kao hri{}anin, dostojni naslednik one progawane, mu~ene i ubijane mawine, onih
qudi koje je Konstantin Veliki u~inio ravnopravnim sa drugima?
Nije lako ìveti ~asno, sa svojom verom, sa svojim ube|ewem, ako to nije po voqi mo}nika.
U to vreme naro~ito, zato {to je vernost prema Hristu donosila muku i patwu, neretko i smrt.
Da parafraziram francuskog akademika, srpskog prijateqa, @an Ditura: Ali najzad, za{to
i ne umreti da bi se sa~uvala nenaru{ena ~ast. Moglo bi se re}i kako je to princip na kome se
zasniva vrlina.
Za Srbiju je ~ast {to se jubilej Milanskog edikta tokom ove godine svetkuje u na{oj zemqi. Verujem da to nismo zavredeli samo zbog ~iwenice {to je Flavius Valerius Konstantinus Augustus
ro|en u Medijani pokraj Ni{a. Srbija danas ìvi po principima Milanskog edikta, weni gra|ani imaju Ustavom i zakonima zagarantovanu slobodu veroispovesti, ili kako je car Konstantin pisao u Milanskom ediktu: Pravo da slede i veruju bez uznemiravawa.
Milanski edikt je za nas filozofija ìvota. Ova jubilarna godina nama nije tek demonstracija kulture se}awa, ve} istinska slava jednog od najzna~ajnijih civilizacijskih dokumenata.
Za Srbiju, zemqu Konstantinovog ro|ewa, zemqu u kojoj se svaki vladar trudio da uz svoje ime
nekako veè i ime Velikog Konstantina, wegove poruke su aktuelne i svevremene.
Promovi{emo ih kao op{te vrednosti ~ija principijelnost i humanost, na ponos ~ove~anstva, opstaju kroz vekove kao putokazi, kao lu~.
Konstantin se krstio neposredno pred smrt. Mogu}e je da je, uz sve zasluge koje je imao za hri{}anstvo, smatrao da posle kr{tewa ne sme da po~ini nijedan greh, a takvom isku{ewu te{ko da
bi i jedan tada{wi vladar mogao da odoli. Poneko od dana{wih vladara mogao bi da se seti da je
kr{ten u ranom detiwstvu, a da je prema drugim, ~esto nepoznatim qudima i ~itavim narodima,
po~inio vi{e grehova od nekr{tenog Konstantina.
Svako neka veruje kako mu srce ho}e! Ovim Konstantinovim re~ima vera mnogih od nas postala je vera ìvih i slobodnih qudi.
Tom wegovom porukom izgovorenom za ve~nost i ve~era{wom sve~ano{}u progla{avamo
2013.-u godinu, godinom Milanskog edikta u Srbiji.
10
BESEDA WEGOVE SVETOSTI

PATRIJARHA SRPSKOG G. IRINEJA
NA SVEÂNOSTI OTVARAWA
GODINE MILANSKOG EDIKTA
Ni{, 17. januar 2013. godine
PRO[LO JE 1700 GODINA od dono{ewa Milanskog edikta, kojim je Sveti Car

Konstantin Hri{}anima garantovao pravo da Gospoda Isusa Hrista slobodno proslavqaju. Pred
nama je veliki doga|aj, ali i prilika da se posle mnogo vekova upitamo: {ta je taj akt zna~io za
Crkvu Hristovu, posle tri veka progona hri{}ana u Rimskoj imperiji zbog toga {to su propovedali Blagu vest Svetog Jevan|eqa i svedo~ili Hrista Vaskrsloga i {to se nisu uklapali u sliku i poredak obogotvorenih imperatora.
Stoga su hri{}ani bili stavqeni van zakona kao qudi koji propovedaju nedozvoqenu veru.
Mnogi mu~enici iz tog vremena ~ijem se hrabrom svedo~ewu Istine divimo, me|u kojima su i
ranohri{}anski mu~enici sa ovih na{ih prostora (Sveti Flor i Lavr iz Ulpinane (dana{wi
Lipqan)), Sveti Emil i Stratonik (Beograd), Sveti Erasmo Ohridski, Svetih 150 mu~enika sirmijskih (Sremska Mitrovica), ispuwavaju kalendar Svete Crkve Hristove. Zaslugom Svetog Cara
Konstantina hri{}ani su postali slobodni. Postali su deo dru{tva sa pravima koja su imali
i qudi drugih religija, sa imovinom i slobodom rada i delovawa. Tim ediktom je Crkvi garantovana sloboda, po re~ima carskim: da dozvolimo i hri{}anima i svima drugima slobodu izbora i da sleduju veri koju bi èleli, kao i bilo kojoj boànskoj ili nebeskoj stvari, da bi mogli
i mi i svi koji su pod na{om vla{}u dobar i miran ìvot voditi.
Ova 2013. godina je prilika da sagledamo koliko je Hri{}anstvo zaslu`no za preobraàj koji
je u~inilo u neznaboà~kom i idolopokloni~kom anti~kom svetu. Zato je ovaj jubilej veliki dar
koji nam Bog daruje, dar koji podrazumeva odgovornost: da vidimo koliko smo Hristovi, koliko
je Bog sa nama i mi sa Wim. Ne smemo se pravdati vremenom i govoriti kako su u ovom na{em
vremenu skoro sve vrednosti pogaène. Mi smo tu da se u godini ovog velikog Jubileja pokaèmo sposobnim prevazi}i svaku krizu; da smo spremni `rtvovati se za istinsku slobodu i qudsko dostojanstvo, za onu slobodu i ono dostojanstvo koje nam je Hristos darovao. Ovo je trenutak,
ne samo da se ponosimo time {to je Car Konstantin apostol me|u carevima ro|en u Ni{u, ve}
da se ugledamo na wegov duhovni preobraàj i sagledamo plodove koje je taj preobraàj doneo u
umetnosti, kulturi, muzici, nauci, kwièvnosti jednom re~ju, koliko je doprineo qudskom
ìvotu uop{te.
11
Ovaj Ravnoapostolni Car, koji je vladao po Bo`jim zakonima na korist i dobrobit zajednice,
bio je duhovni uzor potowim vladarima, a naro~ito onima iz na{eg roda. O tome svedo~e spomenici sredwovekovne kwièvnosti, u kojima su srpski vladari prikazani na podobije Konstantinovo, kao Novi Konstantin. Vladari iz Nemawine loze su ~esto pore|eni sa Carem Konstantinom. Arhiepiskop Danilo II, govore}i o pobedama Svetog kraqa Milutina, smatra da je on
sli~an slavnom Konstantinu, dok se Sveti Stefan Prvovena~ani, u svome @itiju Svetom Simeonu, moli da krst bude simbol i sredstvo blagoslovene pobede, i da pomaè wegovom ocu kao
drevnome Caru Konstantinu. U Kraqevoj zadu`bini, manastiru Svetog Nikole Dabarskog, postoji monumentalna kompozicija Konstantinove pobede nad Maksencijem, koju istraìva~i uporedo stavqaju sa Kraqevom pobedom na Velbu`du. Car Du{an, tako|e, donose}i svoj Zakonik, traì istorijski osnov u Konstantinovoj li~nosti i delu. U propratnoj poveqi kaè se: Bog po
svojoj milosti mene premesti od kraqevstva na pravoslavno carstvo. I sve mi dade u ruke kao
i velikom Konstantinu caru
Nastoje}i da budu Konstantinovog roda, na{i sveti preci, ~estiti i Bogu pristupa~ni,
ostvarili su i ostavili nam velika dela na poqu nauke, politike, kulture, civilizacije Zato
je Srbija bila, ali i danas jeste, organski deo Evropskog kontinenta, one Evrope koja se ponosi
hri{}anskim nasle|em, slobodom i visokim kulturnim dostignu}ima.
Ovo slavqe ve~eras u Ni{u, i sva druga koja }e biti u ovom gradu, ali i u Beogradu i drugim
mestima u toku godine, pomo}i}e nam da se re~i Milanskog edikta i danas, nakon 1700 godina,
~uju i zazvu~e savremeno; jer su, naàlost, savremeni i progoni i stradawa {irom sveta, u na{em susedstvu, pa i kod nas, a naro~ito na Kosovu i Metohiji.
Milanski edikt je op{tequdska i op{tecivilizacijska tekovina aktuelna u svakom vremenu,
pa i u ovom na{em. Koliko }emo mi prineti plodova i ostaviti svojim potomcima zavisi od nas
koliko smo spremni da, poput Svetog Konstantina Velikog i wegove majke Svete Carice Jelene, li~no doìvimo neponovqivu i jedinstvenu li~nost Gospoda Isusa Hrista, da se u Wemu
ogledamo, i da kao plod tog ~udesnog i tajanstvenog susreta ostvarimo apostolsku misiju Crkve
u svetu. Zato je sve~ano obeleàvawe ovog Jubileja podstrek da jo{ istrajnije svedo~imo Gospoda Hrista da bi i drugi, videv{i na{a dobra dela, proslavili Oca na{ega Koji je na nebesima.
Sveti Car Konstantin je svojim ediktom omogu}io slobodno ispovedawe Hri{}anstva u moru
paganskog sveta. Proteklo vreme od 1700 godina je garancija da niko danas ne treba da se pla{i
na{e Svete Crkve, jer je ona upravo nadahnuta ediktom, istrajna u neugroàvawu bilo ~ije slobode vere i savesti. Takvim odnosom prema drugima na najboqi na~in svedo~imo snagu i qubav
kojom nas Hristos i Sveti Car Konstantin u~e i danas.
Ovom ve~era{wom sve~ano{}u progla{avamo 2013. godinu, godinom Milanskog edikta.
12
RE^ UREDNIKA
Ivana POPOVI]
MILANSKI EDIKT je konvencionalni naziv za odluku koju su u vidu cirkularnog pisma carevi Konstantin i Licinije uputili severnoafri~kim episkopima prilikom
wihovog susreta u Milanu, februara 313. godine. U tom tekstu se nalaè da se omogu}i sloboda
veroispovesti pripadnicima svih religija, pa, shodno tome, i hri{}anima. Na taj na~in su definitivno obustavqeni progoni hri{}ana, koji su obeleìli po~etak IV veka, pogotovo godine
303. i 304, kada je, za vreme vladavine cara Dioklecijana, mu~eni~ki stradao veliki broj sledbenika Hristovog u~ewa. Najè{}i progoni zbili su se u Sirmijumu, dana{woj Sremskoj Mitrovici, gde je, izme|u ostalih, pogubqen i episkop Irinej, kome je, kasnije, podignuta bazilika,
arheolo{ki istraèna 1976. godine. Tlo dana{we Srbije obiluje i drugim spomenicima iz ovog
perioda, kao {to su utvr|ena palata cara Galerija u Gamzigradu ili ona, sli~na woj, wegovog ne}aka cara Maksimina Daje, u [arkamenu kod Negotina. Ova dva cara bila su ro|ena nedaleko od
mesta na kojima su podigli palate, s namerom da se u wih povuku posle silaska sa vlasti. Nedaleko od ovih zdawa nalazio se rimski grad Naissus, dana{wi Ni{, mesto u kojem se rodio Konstantin Veliki i koje je, po dolasku na vlast, vi{e puta pose}ivao. Uloga balkanskih provincija, odnosno terena na kome se danas prostire Srbija, u periodu Kasne antike bila je od izuzetnog
zna~aja za istoriju Rimskog carstva. Svedo~anstvo o tome pruàju i arheolo{ko-numizmati~ki
nalazi sa ovog tla. Narodni muzej u Beogradu ~uva najve}i broj tih izuzetnih predmeta koji ulaze
u repertoar svetske kulturne ba{tine i bez kojih nije mogu}e razumeti duh epohe, odnosno vi{eslojnost socijalnih i kulturnih promena koje su na kraju IV veka dovele do uspostavqawa hri{}anstva kao zvani~ne religije u Rimskom carstvu. Neke od tih dragocenosti Narodni muzej u
Beogradu u svojim kolekcijama poseduje jo{ od kraja XIX i samog po~etka XX veka. Naime, u Ni{u
su 1900. godine, na razli~itim mestima i u razli~ito vreme, otkriveni predmeti koji, s jedne
strane, pruàju dragocene podatke o rivalstvu i, kasnije, sukobu izme|u careva Konstantina i
Licinija, {to je dovelo do intenzivirawa carske propagande, dok, s druge, svedo~e o uzvi{enoj
mo}i koju je Konstantin zadobio, postav{i jedini vladar Carstva. Srebrni tawiri koje je Licinije izradio u ni{koj radionici metalnih predmeta bili su pripremqeni za proslavu desetogodi{wice wegove vlasti, a sakriveni su u Ni{u kada je ovaj car, pobe|en od Konstantina kod
13
dana{wih Vinkovaca u Hrvatskoj (Cibalae), krenuo u bekstvo, put Trakije. S druge strane, bronzana glava cara Konstantina, otkrivena u Ni{u prilikom gradwe mosta na Ni{avi, pripadala
je statui ovog cara, mo`da kowani~koj, podignutoj u wegovom rodnom gradu. Konstantin je bio
prvi car koji je, posle skoro 40 godina, samostalno vladao Rimskim carstvom, pa je s razlogom
poneo epitet Veliki. Uspostaviv{i stabilnost u zemqi i odrediv{i budu}u politiku Crkve,
on je po~eo da naru~uje svoje portrete na kojima je, s dijademom na glavi zaba~enoj u nazad, zagledan u nebeske visine. To je ikonografski obrazac po kojem je u anti~koj umetnosti prikazivan
Aleksandar Makedonski, tako|e univerzalan vladar koji je nosio epitet Veliki i koji je Konstantinu, kao i mnogim carevima pre wega, posluìo kao uzor. Jedno od najreprezantativnijih
svedo~anstava o Konstantinovim portretima ovog tipa nalazi se na Beogradskoj kameji od vi{eslojnog poludragog kamena sardoniksa, otkrivenoj u selu Kusadak kod Mladenovca, nedaleko
od Beograda, i poklowenoj Narodnom muzeju u Beogradu 1898. godine. Predstave Konstantina kao
Aleksandra Velikog pojavquju se i na novcu, kovanom u isto vreme, od kojeg se neki od primeraka ~uvaju u Narodnom muzeju u Beogradu.
Ovi, ali i brojni drugi dragoceni predmeti, predodredili su Narodni muzej u Beogradu da
organizuje izlo`bu Konstantin Veliki i Milanski edikt (313). Ra|awe hri{}anstva u rimskim provincijama na tlu Srbije. Zami{qeno je da se putem arheolo{kog i numizmati~kog materijala predstavi period koji je prethodio Konstantinovoj vlasti, kulturne i verske promene
koje je donela vladavina ovog cara, ali i wegovo nasle|e, pogotovo ono u domenu religije. Ovaj
ambiciozni izlo`beni poduhvat bilo je mogu}e ostvariti samo uz saradwu sa drugim muzejima u
Srbiji, ali i sa stru~wacima iz na{ih nau~nih institucija. Wihov doprinos najuo~qiviji je u
sadràju i kredibilitetu uvodnih tekstova studijskog kataloga koji prati izlo`bu. Ova publikacija koja, pored kataloga izloènih predmeta, sadrì i 17 uvodnih tekstova iz pera na{ih
najeminentnijih stru~waka za rimsku arheologiju, numizmatiku, istoriju i arhitekturu, predstavqa {tivo koje ~itaocu omogu}ava da iz vi{e aspekata sagleda procese koji su tokom kasnoanti~kog perioda preoblikovali karakter rimske vlasti na teritoriji dana{we Srbije i koji
su imali dugoro~ne posledice za budu}u istoriju ove regije. Posebnu zahvalnost dugujemo kolegama iz Arheolo{kog instituta sa Muzejem iz Sofije, Bugarska, Regionalnog istorijskog muzeja, Haskovo, Bugarska, Umetni~ko-istorijskog muzeja u Be~u, Austrija i Rimskog muzeja u Augstu,
[vajcarska, koji su qubazno ustupili fotografije predmeta iz svojih zbirki, koje zna~ajno
upotpuwuju sliku o tlu dana{we Srbije kao izuzetno va`nom prostoru u procesu hristijanizacije balkanskih provincija i celokupnog Rimskog carstva.
TETRARHIJA I
KONSTANTINOVO DOBA
NOVO USTROJSTVO VLASTI
16
ISTORIJA RIMSKIH PROVINCIJA

NA TLU SRBIJE U DOBA PRINCIPATA

NA TLU SRBIJE
U DOBA PRINCIPATA
Sneàna FERJANÎ]
TERITORIJA DANA[WE SRBIJE u doba principata bila je podeqena izme|u tri provincije.
Srem je bio deo Panonije, zapadna Srbija ulazila
je u sastav Dalmacije, dok je najve}i deo pripadao
Meziji, odnosno Gorwoj Meziji (sl. 1). U vreme
kada su Rimqani, posle osnivawa provincije
Makedonije (148. godine pre n. e.), po~eli da {ire svoj uticaj na centralne i severne predele
Balkanskog poluostrva, dva najmo}nija politi~ka ~inioca na ovim prostorima bili su Dardanci i Skordisci. Dardanci su posle pohoda
Gaja Skribonija Kuriona (7572. godine pre n. e.)
postali rimski saveznici. U polunezavisnom poloàju ostali su ne{to mawe od pola veka, do 28.
godine pre n. e. kada je zavr{en rat koji je Marko
Licinije Kras vodio protiv Bastarna.1 Teritorija Skordiska je, po svoj prilici, prisajediwena rimskoj dràvi 11. ili 10. godine pre n. e,
u vreme kada je Avgustov pastorak Tiberije ratovao protiv Breuka i Amantina na dowem toku
Save i Delmata u zale|u Salone (129. godine pre
n. e.).2 Krajwi rezultat pomenutih, i drugih, pohoda iz posledwih decenija I veka pre n. e. bilo
je {irewe Rimskog carstva do Dunava.
Papazoglu 2007: 137 sqq.
Papazoglu 2007: 264. O Tiberijevom pohodu cf. Wilkes 1969:

63 sqq.; Mcsy 1974: 34; Mirkovi} 2006: 24.
17

sl. 1. Teritorija
dana{we Srbije
u doba Ranog carstva
(Mirkovi} 2007: 8)
Samo {to je uspostavqena, rimska vlast u

zapadnim i centralnim oblastima Balkanskog
poluostrva bila je ugroèna izbijawem delmatsko-panonskog ustanka, koji su podigla nezadovoqna plemena Breuka i Desitijata (69. godine). Pobuwenici su u prvoj godini udarili na
glavna rimska upori{ta u Iliriku, me|u kojima je bio i Sirmijum. Grad je spasao Aul Cecina
Sever, legat vojske u Meziji. Pohitav{i sa istoka, uspeo je da potisne pobuweni~ke snage na
Fru{ku goru, severno od Sirmijuma.3
Prva rimska provincija na prostoru Balkanskog poluostrva severno od Makedonije bio
je Ilirik, osnovan 11. godine pre n. e. u jeku Tiberijevog rata protiv Panonaca i Delmata.4 U
toku delmatsko-panonskog ustanka, verovatno 8.
godine, po{to su Breuci poloìli oru`je, Ilirik je podeqen na Gorwi Ilirik i Dowi Ilirik, tj. Dalmaciju i Panoniju.5 Osnivawe provincije Mezije, isto~no od Ilirika, nije mogu}e
Wilkes 1969: 70; Mcsy 1974: Mirkovi} 2006: 25.
Mcsy 1974: 34; Papazoglu 2007: 263.
Alfldy 1965: 26; Mcsy 1974: 39.
18
precizno datovati, jer izvori pruàju protivre~ne podatke. Pi{u}i o napadu na Sirmijum,
Kasije Dion Cecinu Severa naziva namesnikom
susedne Mezije.6 Na osnovu toga bi se moglo zakqu~iti da je provincija ve} postojala 6. godine
pre n. e. S druge strane, Apijanov podatak da je
Mezija u rimski poreski sistem ukqu~ena tek za
Tiberijeve vladavine, ukazivao bi da je provincija organizovana tek pod Avgustovim naslednikom.7 U nedostaku preciznijih podataka, osnivawe Mezije mogu}e je samo okvirno datovati u
vreme izme|u pokoravawa Skordiska (11. ili
10. godine pre n. e.) i 15. godine, kada se prvi put
pomiwe u literarnim izvorima.8 Mezijom, Ahajom i Makedonijom je u prvoj polovini I veka
upravqao jedan namesnik. One su razdvojene 45.
godine, kada je Mezija poverena carskom legatu
konzularskog ranga.9
Rimske provincije na sredwem i dowem toku Dunava bile su izloène upadima varvara od
samog osnivawa. Veliku opasnost, pre svega po
Meziju, predstavqali su Da~ani koji su koristili svaku priliku da pqa~kaju teritoriju Carstva.
Primera radi, za Avgustove vlade upadali su tokom zime, prelaze}i preko zale|enog Dunava.10
Po{to je 6. godine spasao Sirmijum, Cecina
Sever se vratio u Meziju, jer su wenu teritoriju pusto{ili Da~ani i Sarmati.11 Opasnost od
varvarskih upada nagnala je Avgusta da preduzme
opse`ne mere za za{titu rimske teritorije i dunavskog limesa. Legije IV Scythica i V Macedonica
preme{tene su iz Makedonije u Meziju, verovatno oko 11. godine pre n. e. Najpre su bile stacionirane na jugu provincije, u Dardaniji. Lokacija
wihovog logora nije poznata. U modernoj istoriografiji pomi{qalo se na Nais ili na Skupe.12
Ovo pitawe, me|utim, mora ostati otvoreno u nedostatku dokaza koji bi prevagnuli u korist jednog ili drugog predloga ili neke tre}e lokacije.
Za{tita limesa podrazumevala je uspostavqawe garnizona du` Dunava. Me|u prva utvr|ewa
ubrajaju se: Singidunum, Viminacijum, Racijarija i Eskus. Obi~no se smatra da su nikla posle
da~kog pohoda Gneja Kornelija Lentula (1. godine pre n. e 4. godine n. e). Osnovni zadatak wihovih posada bilo je nadgledawe pokreta varvara na levoj obali Dunava.13 Legije IV Scythica i V

Macedonica su pod Tiberijem iz Dardanije preme{tene na Dunav. Lokacija logora prve jedinice nije poznata, dok je druga bila stacionirana
u Eskusu.14
Uspostavqawe sistema utvr|ewa na Dunavu i
prebacivawe legija iz Dardanije na sever dalo je
rezultate. U izvorima nema podataka o ozbiqnijim upadima varvara na teritoriju Gorwe Mezije sve do burnih doga|aja posle Neronove smrti.
Mezijske legije su, kao i panonske, 69. godine
podràle Vespazijana i krenule u Italiju da se
bore protiv Vitelija. Da~ani su iskoristili
wihovo odsustvo i prelili se preko nebrawenog Dunava. Zauzeli su zimovnike pomo}nih odreda i pripremali su se da udare i na legijske
logore. Zaustavio ih je Licinije Mucijan, namesnik provincije Sirije, koji je sa svojim trupama hitao ka Italiji, podràvaju}i Vespazijana.15
Wegova pobeda donela je, me|utim, samo kratak
predah, jer su u Meziju upali Sarmati. Provincijski namesnik Fontej Agripa poku{ao je da
im se suprotstavi, ali je poginuo u boju. Sarmati su potom prodrli daleko na jug, pqa~kaju}i i
pusto{e}i sve pred sobom. Mir je uspostavqen
tek 70. godine, kada su varvari potisnuti preko
Dunava. Potom su preduzete mere za ja~awe limesa i spre~avawe varvarskih upada.16
Mir na sredwem i dowem toku Dunava potrajao je jedva ne{to vi{e od decenije. Vespazijanov sin Domicijan morao je ponovo da se bori
protiv Da~ana. Wihova mo} je porasla po{to su
Dio LV 29, 3.
App. Ill. 30, 86. Za tuma~ewe protivre~nih podataka u pomenutim izvorima cf. Mirkovi} 1968: 22; [a{el Kos 2005: 514 sq.
7
Tac. Ann. I 80. Za razli~ite pretpostavke o vremenu osnivawa Mezije cf. Papazoglu 2007: 327 sq.
Mirkovi} 1968: 22.
10
Dio LIV 36, 2.
11
Dio LV 30, 4.
12
Mirkovi} 1968: 23 sq.; Dragojevi}-Josifovska 1982: 23 sq.
13
Mirkovi} i Du{ani} 1976: 28; Velkov 1980: 62.
14
Mirkovi} 1986: 24; eadem 2007: 22 sqq.
15
Tac. Hist. III 46.
16
Mcsy 1974: 42, 80 sq.
19
ujediweni pod vla{}u kraqa Diurpaneja i wegovog naslednika Decebala. Da~ani su u leto 85.
godine upali u Meziju, pre{av{i Dunav isto~no
od Nova. Naneli su teàk poraz provincijskom
namesniku Opiju Sabinu, uni{tiv{i ~itavu jednu legiju. Potom su opqa~kali brojna utvr|ewa
i naseqa i opseli legijske logore Eskus i Nove.
Ovi doga|aji nagnali su Domicijana da preduzme
energi~ne mere za borbu protiv varvara i za{titu limesa. One su podrazumevale ja~awe garnizona dovo|ewem novih jedinica legija i pomo}nih odreda iz drugih krajeva carstva. Me|u
wima je bila i legija IV Flavia koja je 86. godine
prekomandovana iz Dalmacije. Iste godine, Mezija je podeqena na Gorwu Meziju, koja je obuhvatala dobar deo dana{we Srbije, i Dowu Meziju,
ju`no od doweg toka Dunava. Borbe protiv Da~ana potrajale su nekoliko godina, sve do 89. godine, kada je sa Decebalom sklopqen mir, jer je Panoniji zapretila opasnost od Jaziga. Domicijan
je u tom razdobqu, kao vrhovni zapovednik rimske vojske, dva puta boravio u Gorwoj Meziji.
Pretpostavqa se da je wegova baza bila u Naisu
ili Skupima.17
Vladavina Flavijevaca bila je zna~ajna za
urbanizaciju rimskih provincija na tlu Srbije. Osnivawe prvih rimskih gradova pada u vreme Vespazijana i wegovih sinova. Sirmijum,
sredi{te peregrine zajednice Sirmijenza i
Amantina, stekao je status kolonije, verovatno
pod Domicijanom. Naseqe je sluìlo kao careva
baza u toku rata protiv Jaziga i Sarmata (8992.
godine). Nalazilo se relativno blizu granice i
podru~ja gde su vo|ene borbe. Osim toga, iz Sirmijuma se lako mogla odràvati veza sa Italijom. Po zavr{etku rata na panonskoj granici,
Domicijan je Sirmijum uzdigao na rang kolonije. Tom prilikom je na gradskoj teritoriji naselio veterane koji su u~estvovali u wegovim ratovima na Dunavu, u Meziji i Panoniji.18
Pod Flavijevcima je po~ela i urbanizacija
Gorwe Mezije. Jedan od vladara ove dinastije
osnovao je koloniju Skupi (kod dana{weg Skopqa) na krajewem jugu provincije. Naziv grada,
posvedo~en na epigrafskim spomenicima, glasio je colonia Flavia Felix Dardanorum.19 U modernoj
istoriografiji jo{ uvek nije re{eno pitawe

osniva~a Skupa. Stariji istraìva~i opredeqivali su se za Vespazijana,20 dok se u novije vreme

prednost daje Domicijanu.21 Skupi pripadaju
redu veteranskih kolonija. Na gradskoj teritoriji su naseqeni isluèni vojnici rimskih legija. To dokazuju termini deductus i deducticius,
uklesani na nadgrobnim spomenicima,22 koji
ozna~avaju veterane naseqene u dedukciji iussu
principis. Epigrafski izvori pruàju i druge
dragocene podatke o osnivawu Skupa. Najve}i
broj kolonista sluìo je u gorwomezijskoj legiji VII Claudia. Dedukcija je, pored wih, obuhvatila i veterane drugih legija IV Macedonica, V
Macedonica, V Alaudae. Raspored lokaliteta na
kojima su na|eni nadgrobni spomenici veterana kolonista ukazuje na pretpostavku da su im
dodeqene parcele u radijusu od dvadesetak kilometara oko Skupa.23
Mir koji je Domicijan sklopio sa Decebalom 89. godine nije mogao dugo da traje. Da~ka
kraqevina je predstavqala ozbiqnu i konstantnu
pretwu provincijama na sredwem i dowem toku
Dunava. Zbog toga je Trajan od samog po~etka svoje vladavine planirao pohod protiv Decebala.
Najpre je trebalo sprovesti opse`ne pripreme
za rat i odbranu granice. One su podrazumevale
obnovu postoje}ih i izgradwu novih utvr|ewa
na dunavskom limesu, me|u kojima su Lederata,
Pinkum, Kupe, Nove, kastrum kod Boqetina, Dijana i Akve. Naro~ita pa`wa posve}ena je saobra}ajnim komunikacijama. Trajan je obnovio i
pro{irio put du` Dunava, ~ija je izgradwa po~ela jo{ pod Tiberijem. O obnovi ili izgradwi
deonice kroz \erdap svedo~i natpis poznat pod
Mcsy 1974: 82 sq.; Strobel 1989: 35 sqq. O mogu}im lokacijama Domicijanove baze cf. Du{ani} 1996: 41 sqq; Mirkovi}
2007: 34.
17
18
Mirkovi} 2006: 29 sqq.
19
IMS VI 15, 31, 42.
20
Vuli} 1909: 146; Patsch 1937: 183.
21
Mcsy 1974: 116; Mirkovi} 2007: 45 sq.
22
IMS VI 53, 54, 56.
Cf. Mcsy 1974: 115 sqq.; Dragojevi}-Josifovska 1982: 25 sqq.;

Ferjan~i} 2002: 70 sqq.
23
20
nazivom Trajanova tabla iz 100. godine, uklesan u ìvu stenu na lokalitetu Ogradina u Dowoj klisuri.24 Iz teksta saznajemo da je put pro{iren usecawem u stenu. Kako je wegova trasa
delom leàla iznad vode, podupirale su ga kamene konzole ukqe{tene u liticu.25 Izrada konzola bila je poverena kamenorescima gorwomezijskih legija IV Flavia i VII Claudia. Nedaleko od
Trajanove table nalazi se natpis, tako|e u ìvoj
steni, koji su posvetili Heraklu.26 Pored deonice kroz Dowu klisuru, izgra|ene su i deonice
izme|u Talijate i Dijerne, kao i izme|u kastela
Pontes i Akva. Obnova postoje}ih i izgradwa novih deonica puta omogu}ila je brè i lak{e
prebacivawe vojske du` Dunava i poboq{ala
komunikaciju izme|u utvr|ewa na limesu. Sa
istim ciqem je 101. godine prokopan kanal kod
Sipa. O ovom poduhvatu, pored arheolo{kih izvora, svedo~i i jedan epigrafski spomenik. Re~
je o mermernoj plo~i na|enoj na lokalitetu Karaula u selu Karata{, nedaleko od ostataka rimskog
utvr|ewa. Plovidba kroz \erdapsku klisuru je
do Trajanove vladavine bila opasna zbog brojnih virova, brzaka i podvodnih stena. Car ju je,
kako stoji u natpisu, u~inio bezbednom skrenuv{i reku.27 Pripreme za pohod protiv Da~ana i
odbranu limesa podrazumevale su i dovo|ewe novih trupa u Gorwu Meziju. Pored mezijskih legija IV Flavia, VII Claudia, I Italica i V Macedonica, u
pohodu su u~estvovale legije iz Panonije, veksilacije legija sa Rajne, iz Britanije i isto~nih
provincija, kao i brojni pomo}ni odredi. Iz
jedne vojni~ke diplome znamo da je 100. godine u
Gorwoj Meziji bila stacionirana 21 kohorta.28
Trajan je u prvom ratu protiv Da~ana (101102. godine) odneo pobedu nad Decebalom, ali
nije osvojio wegovu prestonicu Sarmizegetuzu,
niti je sru{io wegovo kraqevstvo. I jednoj i
drugoj strani je bilo jasno da je mir u stvari samo kratkotrajno primirje. Trajan je zati{je izme|u prvog i drugog da~kog rata iskoristio da
dodatno oja~a dunavski limes i pripremi nov
pohod. Najzna~ajniji gra|evinski poduhvat bila
je izgradwa mosta na Dunavu, koji je povezivao
utvr|ewa Pontes u Gorwoj Meziji i Drobetu na
da~koj strani. Osnovu mosta, koji je bio delo arhitekte Apolodora iz Damaska, ~inilo je 20 ka-

menih stubova. Na wima je, sude}i prema izlagawu istori~ara Kasija Diona, predstavama sa
Trajanovog stuba u Rimu i na novcu, po~ivala
drvena konstrukcija.29 Most je izgra|en da bi se
olak{ao prilaz da~koj teritoriji. Nalazio se
na polazi{tu nekoliko zna~ajnih puteva u unutra{wost Dakije.30
Osnivawem provincije Dakije posle Trajanove pobede nad Decebalom (106. godine) po~elo
je razdobqe mira na dunavskom limesu i prosperiteta Gorwe Mezije. Ono se dobrim delom hronolo{ki poklapa sa vladavinom dinastije Antonina. Na po~etku ovog razdobqa kona~no se
ustalila vojna posada. Hadrijan je 118/119. godine sproveo obimnu reorganizaciju dunavskog limesa. U Gorwoj Meziji su sada bile stacionirane
dve legije IV Flavia u Singidunumu i VII Claudia
u Viminacijumu. Prva je dovedena iz Dalmacije
86. godine u okviru Domicijanovih priprema za
rat protiv Decebala. Legija VII Claudia prekomandovana je iz iste provincije dvadesetak godina ranije, u prvoj polovini sedme decenije I
veka (izme|u 62. i 66. godine). U Meziji je zamenila legiju V Macedonica koja je upu}ena na istok, u
rat protiv Par}ana.31 Posadu Gorwe Mezije ~inili su, pored dve pomenute legije, i brojni pomo}ni odredi u kastelima du` Dunava i u unutra{wosti provincije.
Urbanizacija, zapo~eta pod Flavijevcima,
nastavqena je osnivawem veteranske kolonije
Racijarije pod Trajanom. Zvani~an naziv grada,
zabeleèn na epigrafskim spomenicima, glasio je colonia Ulpia Traiana Ratiaria.32 Na gradskoj
teritoriji naseqeni su isluèni vojnici gorwo-
24
CIL III 1699=8267.
25
Cf. Petrovi} 1986: 48 sqq.
26
Gabri~evi} 1972: 411.
27
Petrovi} 1970: 32. O kanalu kod Sipa cf. ibid.: 33 sqq.
28
CIL XVI 46.
29
Dio LXVIII 13, 15.
O Trajanovim da~kim ratovima i Gorwoj Meziji cf. Strobel 1984: 56 sqq; Mirkovi} 2007: 35 sqq.
30
31
Mirkovi} 1986: 36; Ferjan~i} 2002: 57 sq.
32
CIL III 14217, 14499.
21
mezijskih legija IV Flavia i VII Claudia. Izgleda
da su od samog osnivawa u~estvovali u gradskom
ìvotu i upravqawu kolonijom. Jedan od Trajanovih kolonista bio je ~lan prvog saziva ve}a
Racijarije (conscriptus decurio).33
Karakter urbanizacije donekle se promenio
pod Trajanovim naslednicima. Flavijevci i Trajan osnovali su dve veteranske kolonije na tlu
Gorwe Mezije Skupe i Racijariju. Doba Antonina, posle Trajana, karakteri{e osnivawe municipijuma. Hadrijan je ovaj status dodelio naseqima koja su nastala kraj legijskih logora
Singidunuma i Viminacijuma. To se uklapa u
wegovu politiku urbanizacije na dunavskom limesu. On je na rang municipijuma uzdigao i naseqa kraj velikih tvr|ava u Panoniji Karnuntuma, Brigeciona i Akvinkuma. Kada je re~ o
Viminacijumu, pretpostavqa se da je gradska autonomija dodeqena zajednici rimskih gra|ana
(conventus civium Romanorum) koja je kod logora
postojala od druge polovine I veka. Epigrafski
izvori ukazuju da je uporedo sa municipijumom
postojalo i canabae, naseqe kraj legijskog logora. Jedan natpis iz Viminacijuma svedo~i da je
obnovqeno pod Septimijem Severom.34 Me|u
Hadrijanove municipijume svrstava se i Ulpijana (dana{wi Lipqan), administrativno sredi{te zna~ajnog rudni~kog revira.35 Urbanizacija Gorwe Mezije nastavqena je i pod Markom
Aurelijem. On je status municipijuma dodelio
Naisu, jednom od najzna~ajnijih urbanih centara na jugu provincije.36 Osnivawe preostalih
municipijuma Horreum Margi (]uprija) i
Municipium Dardanorum (So~anica) nije mogu}e precizno datovati. Prvo naseqe je, kako se
pretpostavqa, gradsku autonomiju steklo pod
Markom Aurelijem ili Septimijem Severom, a
drugo posle vladavine Marka Aurelija.37
Mir koji je na dunavskom limesu uspostavqen
osnivawem provincije Dakije i urbanizacija
podsticali su razvoj privrede u Gorwoj Meziji.
Ekonomski prosperitet po~ivao je, pre svega, na
rudnom blagu. Bogata nalazi{ta plemenitih metala i drugih ruda bila su koncentrisana na jugu i severu provincije. Na jugu su najzna~ajniji
rudnici bili u dolini Ibra, sa centrom u gradu
Municipium Dardanorum (metalla Dardanica) i oko

Jaweva i Novog Brda, sa centrom u Ulpijani

(metalla Ulpiana). U wima se vadilo zlato, srebro, olovo i cink. Na severu Gorwe Mezije najzna~ajniji su bili rudnici srebronosnog olova,
a mo`da i bakra i zlata, na Kosmaju i Rudniku.
Sredi{te ovog velikog revira bilo je rimsko
utvr|ewe kod Stojnika. Arheolo{ki i epigrafski izvori ukazuju da je eksploatacija kosmajskih rudnika po~ela u posledwim decenijama I
veka, dok je II vek doba wihovog najve}eg procvata. Bogati rudnici zlata, srebra, bakra, olova i
gvo`|a nalazili su se i u slivovima Peka i Mlave (metalla Pincensia), odnosno Timoka.
Najzna~ajniji rudnici Gorwe Mezije ulazili su u sastav carskog domena, a wihovi prihodi slivali su se u fisk, dràvnu blagajnu pod
kontrolom cara. Na granicama rudni~kih revira bile su razme{tene carinske stanice koje su
kontrolisale trgovinu izme|u fiskalnih domena i municipalnih teritorija. Tako je, na primer, stanica Aquae Bas( ), posvedo~ena na jednom
votivnom natpisu iz Kur{umlijske bawe,38 ozna~avala prelaz s gradske teritorije Naisa u rudni~ki distrikt u dolini Ibra (metalla Dardanica).
Upravnik carinske stanice na Kosmaju, carski
rob po imenu Ision, bio je prili~no imu}an. O
tome svedo~i podatak da je sopstvenim sredstvima finansirao izgradwu Mitrinog hrama.39 Rudni~kim revirima Gorwe Mezije upravqali su
prokuratori iz redova carskih oslobo|enika
ili vitezova (equites Romani).40
Prosperitetu i ekonomskom napretku Gorwe Mezije doprinosila je razgranata mreà puteva. Ona je podsticala razvoj trgovine, jer je
omogu}avala brz i lak transport robe, pre svega
33
AE 1938, 95. Cf. Mcsy 1974: 118 sq.; Ferjan~i} 2002: 78 sqq.
34
IMS II 55. Cf. Mirkovi} 1971: 31 sq.; eadem 1986: 46 sqq.
35
Mcsy 1970: 33.
36
Petrovi} 1979: 50.
37
Petrovi} 1979: 58; Mcsy 1970: 35.
38
IMS IV 104.
39
IMS I 105.
O rudnicima Gorwe Mezije i wihovoj organizaciji cf.

Du{ani} 1980: 25 sqq.
40
22
raznih vrsta metala iz rudni~kih distrikta.
Putevi su bili zna~ajni i u strate{kom smislu,
budu}i da su olak{avali prebacivawe vojnih jedinica ili wihovih odreda iz jednog kraja provincije u drugi. Put du` Dunava, koji je povezivao legijske logore i mawa utvr|ewa na limesu,
ubraja se me|u saobra}ajnice od vitalnog zna~aja. O izgradwi i odràvawu pojedinih deonica
svedo~e epigrafski izvori. Deo puta kroz \erdapsku klisuru izgra|en je pod Tiberijem. Iz
dva natpisa u ìvoj steni kod Gospo|inog vira i
Lepenske stene, datovana u 33/34. godinu, saznajemo da je ova du`nost bila poverena vojnicima
mezijskih legija IV Scythica i V Macedonica.41 Put
je 46. godine pro{iren usecawem trase u stenu i
pravqewem ankona, tj. konzola.42 Pomenutu deonicu kroz \erdap trebalo je redovno odràvati
i ~esto popravqati. De{avalo se da krajem zime
ili po~etkom prole}a, kad se led topi, nivo reke toliko poraste da voda odnese konzole. Domicijan je 92/93. godine naredio da se put popravi.
U natpisu uklesnom u ìvu stenu kod Gospo|inog vira stoji da je propao od starosti i da ga je
Dunav plavio.43 O slede}oj obnovi svedo~i ve}
pomenuta Trajanova tabla iz 100. godine n. e.44
Veliki zna~aj za ìvot i razvoj Gorwe Mezije imao je i put koji je, dolinom Margusa (Velike Morave), preko Naisa i Serdike, vodio ka
Vizantu na obali Bosfora. Re~ je o drevnoj trgova~koj komunikaciji koja je Italiju i centralnu Evropu povezivala sa Malom Azijom. Prema
vestima putopisaca, ostaci ovog puta mogli su
se videti u XVI veku, prekriveni blatom i {ibqem. Jedna od najboqe o~uvanih deonica, u duìni od oko 140 koraka, nalazila se na izlazu iz
Ni{a. Put je izgra|en u prvoj polovini I veka,
svakako pre 61. godine, kada su na deonici izme|u
Naisa i Serdike sagra|ene tabernae i praetoria.45
Na zna~aj ove saobra}ajnice ukazuje i okolnost
da je vi{e puta obnavqana i popravqana. O radovima na deonici Viminacijum Nais u III veku
svedo~e miqokazi iz vremena Filipa Arabqanina (244249. godine), Decija Trajana (249251.
godine) i Galijena (253268. godine).46
Nekoliko zna~ajnih saobra}ajnica Gorwe Mezije ukr{talo se u Naisu. Ovaj grad je putem koji
je vodio na sever, preko utvr|ewa Timacum Minus,

bio povezan sa Trajanovom kolonijom Racijarijom i Dunavom. U Naisu se od puta ka Serdiki i

Vizantu odvajala saobra}ajnica koja se u stanici
Ad Herculem (kod @itora|e) delila na dva kraka: jedan je, preko Ulpijane, vodio ka Lisusu na
obali Jadranskog mora, a drugi, dolinom Ju`ne
Morave, ka Skupima i Tesaloniki u provinciji Makedoniji.47
Razgranata mreà puteva omogu}avala je i nesmetan razvoj trgovine. @ive trgova~ke veze odràvane su sa Italijom, zapadnim i isto~nim
provincijama. Fina grn~arija i staklo stizali
su sa severa Apeninskog poluostrva, iz Galije i
sa Rajne. Luksuzna roba, poput skupocenih tkanina ili nakita, uvoèna je iz isto~nih provincija. Sa ostrva Prokonesa u Propontidi, na primer, dopreman je najfiniji mermer za izradu
skulptura, sarkofaga i drugih spomenika. Uvezeni proizvodi bili su prevashodno nameweni
imu}nim qudima pripadnicima municipalne aristokratije, veteranima i vojnicima.48
Urbanizacija, ekonomski napredak i prisustvo vojske u Gorwoj Meziji doprineli su prilivu rimskih gra|ana iz svih krajeva carstva. U
gorwomezijskim legijama IV Flavia i VII Claudia
sluìli su vojnici iz susednih (Panonija, Dakija, Trakija, Makedonija, Dalmacija) i maloazijskih provincija (Galatija, Kilikija, Azija,
Bitinija i Pont).49 Mogu}nost bavqewa trgovinom privla~ila je poslovne qude iz severne
Italije i isto~nih provincija. U Singidunumu
je, na primer, sahrawen mazgar Ksenos iz Kibire u Frigiji.50 Zbog trgovine su se u pomenutom
41
ILJug 57, 60.
42
ILJug 56.
43
ILJug 58.
44
CIL III 1699=8267.
45
AE 1999, 1397.
46
IMS IV 123126.
47
Cf. Petrovi} 1979: 20 sqq.
Cf. Mcsy 1974: 130 sq.; Mirkovi} 1968: 141 sqq.; eadem 2007:
78 sqq.
48
49
Ferjan~i} 2008: 63 sqq.
50
IMS I 70.
23
gradu obreli i Publije Terencije Akvilin i
Tretenika Sabina, bra~ni par koji je ìveo u
Akvileji (consistentes Aquileiae).51 Barbijevci iz
ovog grada u severnoj Italiji poslovali su u Viminacijumu preko svojih oslobo|enika. Na to
ukazuje nadgrobna stela Lucija Barbija Nimfodota, koju su postavili wegovi roditeqi Barbije Delfik i Kvarta.52
Mir koji je na sredwem i dowem toku Dunava vladao od zavr{etka Trajanovih da~kih ratova naru{en je za vlade Marka Aurelija. On je ve}i
deo svoje vladavine posvetio ratovima protiv
Kvada i Markomana, germanskih plemena koja su
ìvela severno od Panonije, i Jaziga, koji su
ìveli izme|u Panonije i Dakije. Glavna baza
operacija, gde je boravio car i gde se skupqala
vojska, bio je Sirmijum.53 Iako je teì{te ratnih operacija bilo na panonskom limesu, balkanskim provincijama je pretila ozbiqna opasnost. Marko Aurelije je preduzeo niz mera da
ih za{titi od napada varvara. Po{to je vojska
bila desetkovana epidemijom kuge, pribegao je
vanrednoj regrutaciji robova i gladijatora.
Osnovao je i nove pomo}ne odrede, tzv. cohortes
Aureliae, koje su ~inili razbojnici tj. latroni
Dalmacije i Dardanije.54 Neke od ovih jedinica
bile su stacionirane u Gorwoj Meziji. Kohorta
II Aurelia nova {titila je kosmajske rudnike, a
kohorta II Aurelia Dardanorum, u utvr|ewu Timacum Minus, rudni~ki kompleks u slivu Timoka.
Nais je, pretpostavqa se, bio glavna odbrambena
baza u severnoj Dardaniji. Zbog toga je u wemu
bila stacionirana kohorta I Aurelia Dardanorum. Weni vojnici bdeli su i nad bezbedno{}u
saobra}aja na putevima koji su se ukr{tali u
Naisu ili wegovoj okolini.55
Premda su borbe protiv Markomana, Kvada i
Jaziga vo|ene, kao {to je ve} re~eno, na panonskim granicama i na teritoriji varvara, Gorwa
Mezija nije bila po{te|ena varvarskih napada.
Kostoboci, narod nepoznatog porekla, koji je
ìveo severno i severoisto~no od Dakije, pregazili su 170. godine balkanske provincije i
prodrli sve do Ahaje. Na wihovom udaru na{li
su se i gradovi Gorwe Mezije. Na to ukazuje nadgrobni spomenik Timona, dekuriona kohorte II
Aurelia Dardanorum, na|en u Skupima. U tekstu

stoji da su ga ubili Kostoboci (interfecto a Costobocos (!)).56 Jazigi su, izgleda, tako|e ugroàvali
Gorwu Meziju. @ena po imenu Serenija Kvarta,
sahrawena u Singidunumu, mogla je stradati u
nekom wihovom upadu za vreme vlade Marka Aurelija.57 Sklapawem mira sa Kvadima i Markomanima 180. godine po~elo je novo doba prosperiteta provincija na sredwem i dowem toku
Dunava, koje se dobrim delom poklopilo sa vladavinom dinastije Severa.
Kriza koja je Rimsko carstvo zahvatila u III
veku, posle propasti Severa, ostavila je traga i
u provincijama na tlu dana{we Srbije. One su
ponovo bile izloène napadima varvara Markomana, Jaziga, Sarmata, Gota. Prvi u nizu vojni~kih careva, Maksimin Tra~anin (235238.
godine), proveo je dobar deo svoje vladavine u
Sirmijumu. Odatle je preduzeo pohod protiv Sarmata i Karpa koji su upadali na teritoriju Dowe Panonije.58 Vladavina Gordijana III (238244.
godine) bila je zna~ajna za istoriju Gorwe Mezije jer su Viminacijum i Singidunum 239. godine uzdignuti na rang kolonija. Tom prilikom je
u Viminacijumu otvorena i kovnica novca koja
je radila ne{to vi{e od petnaest godina; zatvorena je 255. godine.59
Kriza koja je Rimsko carstvo zahvatila u III
veku na{la je odraza i u ~estim uzurpacijama
carske vlasti i gra|anskim ratovima. Trupe
stacionirane na sredwem i dowem toku Dunava
aktivno su u~estvovale u ovim doga|ajima. Za careve su progla{avale svoje zapovednike ili provincijske namesnike. Mezijska vojska je u prole}e
51
IMS I 15.
52
IMS II 164.
53
Mirkovi} 2006: 61.
54
HA Marcus 21, 67.
Cf. Mirkovi} i Du{ani} 1976: 106 sqq; Petrovi} 1979: 31 sq;

idem 1995: 44 sq.
55
56
AE 2005, 1315.
IMS I 52b. Cf. Mcsy 1974: 188; Mirkovi} i Du{ani} 1976: 78

ad n 52.
57
58
Mirkovi} 2006: 62.
59
Mirkovi} i Du{ani} 1976: 32; Mirkovi} 1986: 48 sqq.
24
248. godine na tron uzdigla Tiberija Klaudija
Marina Pakacijana. On je bio zapovednik panonskih ili mezijskih trupa u ratu protiv Gota.
Pretpostavqa se da je Pakacijanovo sedi{te bilo u Viminacijumu, gde je i progla{en za cara.
Filip Arabqanin je protiv uzurpatora i Gota,
koji su sa saveznicima Vandalima, Bastarnima i
Karpima pqa~kali Dowu Meziju, poslao Gaja
Mesija Kvinta Decija. Ovaj pripadnik senatorske aristokratije prvi je u nizu rimskih careva
sa podru~ja dana{we Srbije. Anti~ki pisci beleè da je bio ro|en u selu Budalija u Dowoj Panoniji.60 Epigrafski izvori i itinerari svedo~e da se ono nalazilo na teritoriji Sirmijuma.
Pomenuto je kao zavi~aj jednog pretorijanca61 i
kao stanica na putu Sirmijum Cibale.62 Filip
Arabqanin je Deciju poverio komandu nad trupama u Meziji i Panoniji. Pakacijana su u me|uvremenu, jo{ 248. godine, ubili wegovi vojnici.
S prole}a slede}e, 249. godine, panonska vojska
je za cara proglasila Decija. Wegova vladavina
potrajala je jedva dve godine. Dok je ratovao protiv Filipa Arabqanina u severnoj Italiji, Goti su ponovo upali u Dowu Meziju i Trakiju. Decije je poku{ao da ih zaustavi, ali je poginuo u
boju kod Abrita u Dowoj Meziji, juna 251. godine. U slede}e dve godine za careve su progla{ena
dvojica namesnika balkanskih provincija: najpre Trebonijan Gal koji je 251. godine upravqao
Dowom Mezijom, a zatim, u leto 253. godine, Emilije Emilijan, namesnik Gorwe i Dowe Mezije.
Obojica su, pretpostavqa se, izvesno vreme provela u Viminacijumu. Tamo{wa kovnica emitovala je novac sa wihovim predstavama.63
U leto 253. godine za cara je u Noriku ili
Reciji progla{en Publije Licinije Valerijan,
a ubrzo je titulu avgusta dobio i wegov sin Galijen. Wihova vladavina nije donela smirivawe
prilika u provincijama na sredwem i dowem
toku Dunava. Na vesti o zarobqavawu Valerijana
u pohodu protiv Persije, za cara je 260. godine
progla{en Ingenuus, koji je po svoj prilici kao
namesnik upravqao obema Panonijama i obema
Mezijama. Verovalo se da }e organizovati odbranu dunavskog limesa koju je Galijen potpuno zapostavio. Uzurpatorovo sedi{te nalazilo se u
Sirmijumu. Galijen je ubrzo protiv wega poslao

odrede britanskih i rajnskih legija. U Sremskoj

Mitrovici je prona|en natpis koji je Jupiteru
posvetio Vitalijan, wihov zapovednik, za spas
Galijena i wihovih vojnika.64 Ingenuusove snage
poraène su kod Murse, a on je ubijen dok je beào sa bojnog poqa. To, me|utim, nije bio i kraj
pobune u Panoniji i Meziji. Trupe su u Sirmijumu za cara izvikale Regalijana. On se odlu~no
borio protiv Sarmata, a po~eo je da kuje i novac
koji je bio u opticaju u severoisto~noj Panoniji. Na kraju su ga ubili wegovi vojnici, strahuju}i od Galijenove odmazde. Veksilacije rajnskih
i britanskih legija ostale su u Sirmijumu jo{
izvesno vreme. Wihovo prisustvo obeshrabrivalo je mogu}e uzurpatore carske vlasti.65
Gorwa Mezija je, za razliku od Panonije, Dakije, Dowe Mezije i Trakije, do Galijenove vladavine bila po{te|ena ozbiqnijih varvarskih
napada. Prilike su se izmenile 268. godine, kada su Goti udarili na Balkanske provincije s juga, do{av{i pomorskim putem kroz Bosfor i
Helespont i preko Egejskog mora. Oni su prodrli u Gorwu Meziju i stigli sve do Naisa, gde ih
je 269. godine zaustavio Klaudije II. Pobeda nad
varvarima donela mu je titulu Gotski (Gothicus),
posvedo~enu u epigrafskim izvorima.66 Klaudije II je verovatno bio ro|en u Gorwoj Meziji, a
za cara je progla{en u jesen 268. godine, posle
Galijenovog ubistva. U pohod protiv Gota po{ao
je iz Sirmijuma. Tamo se vratio posle pobede i
umro od kuge, septembra 270. godine.67
Senat je u Rimu za cara proglasio Klaudijevog
brata Kvintila. U isto vreme je u Sirmijumu za
cara izvikan Aurelijan, vrhovni zapovednik ko-
60
Epit. de Caes. 29; Eutr. IX 4.
61
ILS 2044.
62
It. Ant. 268, 1.
Cf. Mirkovi} 1968: 70 sq; eadem 2006: 62 sq; Mcsy 1974:

202 sqq; Thomasson 1984: 129, 145. Za hronologiju carskih
progla{ewa cf. Kienast 2004: 201 sqq.
63
64
CIL III 3228.
65
Cf. Mcsy 1974: 206; Mirkovi} 2006: 63 sq.
66
ILS 571.
67
Cf. Mirkovi} 1971: 35; eadem 2006: 64; Mcsy 1974: 210.
25
wice pod Klaudijem. On je, prema izve{tajima
anti~kih pisaca, bio ro|en u pomenutom gradu
ili u provinciji Priobalnoj Dakiji.68 Wegova
vladavina donela je provincijama na sredwem i
dowem toku Dunava dugo o~ekivani predah od
varvarskih napada. Aurelijan je oko 271. godine
napustio Dakiju, da bi sa~uvao balkanske provincije i Panoniju. Posledica ovog smelog, ali
neophodnog poteza, bilo je slabqewe gotskog
pritiska na dunavski limes. Oni su po~eli da
ratuju protiv Gepida oko napu{tene teritorije.
Napu{tawe Dakije dovelo je i do reorganizacije provincija na sredwem i dowem toku Dunava.
Na desnoj obali reke osnovana je nova provincija Priobalna Dakija (Dacia Ripensis), ~iju je teritoriju ~inio severoisto~ni ugao Gorwe Mezije
i severozapadni ugao Dowe Mezije. Da~ke legije
preba~ene su na desnu obalu Dunava: XIII Gemina
u Racijariju, a V Macedonica u Eskus.69
Za istoriju rimskih provincija na tlu Srbije zna~ajna je i vladavina Marka Aurelija
Proba, koga su za cara izvikale trupe u Siriji,
u leto 276. godine. On je, prema podacima anti~kih pisaca, bio sin jednog ba{tovana iz Sirmijuma.70 Wegova vladavina zna~ajna je za ekonomski ìvot Dowe Panonije i Gorwe Mezije.
U okolini Sirmijuma preduzete su mere za isu{ivawe mo~varnog zemqi{ta, kako bi se dobile
obradive povr{ine. Na kopawu kanala kod lokaliteta Fossae, koji je suvi{nu vodu odvodio u
Savu, radili su vojnici panonskih trupa. Prob
je nastojao da unapredi i poqoprivrednu proizvodwu u svom zavi~aju i susednoj Gorwoj Meziji.
Anti~ki pisci prenose da je naredio da se na
Fru{koj gori kod Sirmijuma i kod grada Aureus
Mons na gorwomezijskom limesu zasade vinogradi.71 Nezadovoqni uvo|ewem o{tre discipline

i te{kim radom, vojnici su se pobunili protiv

Proba. On je poku{ao da pobegne iz Sirmijuma,
ali je ubijen u osmatra~nici zvanoj Gvozdena
kula.72 Potom je u jesen 282. godine u Sirmijumu za cara progla{en Marko Aurelije Kar, Probov prefekt pretorijanske garde, ro|en u Narbonskoj Galiji. Nasledila su ga 283. godine dva
sina Marko Aurelije Numerije Numerijan i
Marko Aurelije Karin. Wihovom vladavinom
zavr{eno je doba vojni~kih careva.73
Rimske provincije koje su obuhvatale teritoriju dana{we Srbije osnovane su pod Avgustom ili po~etkom Tiberijeve vladavine. Brzo
su dobile vojnu posadu, sastavqenu od legija i
pomo}nih odreda, jer je bilo neophodno za{tititi ih od varvara, pre svega Da~ana. Da~ani su
tokom ~itavog I veka preduzimali pqa~ka{ke pohode na Meziju i oblasti ju`no od sredweg i doweg toka Dunava. Naro~ito su oja~ali krajem stole}a, pod vla{}u kraqa Decebala. Da~ku opasnost
otklonio je Trajan, koji je u dva navrata ratovao
protiv Decebala (101102. godine i 105106. godine). Osnivawe provincije Dakije, severno od
doweg toka Dunava, donelo je dugo o~ekivani mir.
Nastupilo je doba prosperiteta koje su obeleìli procesi urbanizacije i romanizacije, razvoj
privrede, pre svega rudarstva, a zatim i trgovine. Ekonomski napredak ubrzan je zahvaquju}i
razgranatoj mreì puteva koja je pokrivala ~itavu Gorwu Meziju i susedne provincije. Doba
prosperiteta zavr{eno je vladavinom dinastije Severa. Kriza koja je u III veku zahvatila ~itavo
Rimsko carstvo na{la je odraza i u provincijama na sredwem i dowem toku Dunava. Na wihovoj
teritoriji su progla{avani carevi i vo|ene su
borbe izme|u zakonitih vladara i uzurpatora.
Granice su ponovo ugroàvali varvari.
68
HA Aurel. 3, 1; Eutr. IX 13.
69
Cf. Mcsy 1974: 211 sq.; Mirkovi} 1971: 35.
70
HA Prob. 3, 2; Epit. de Caes. 37, 1.
71
Epit. de Caes. 37, 3; Eutr. IX 17.
72
Cf. Mirkovi} 1971: 35; eadem 2006: 64; Mcsy 1974: 266 sq.
73
Za hronologiju progla{ewa cf. Kienast 2004: 258 sqq.
26

NA TLU SRBIJE U DOBA TETRARHIJE I
DRUGIH FLAVIJEVACA (284363. GODINE)

NA TLU SRBIJE
U DOBA TETRARHIJE I DRUGIH
FLAVIJEVACA (284363. GODINE)
Sneàna FERJANÎ]
RIMSKE PROVINCIJE na tlu dana{we Srbije

osnovane su na samom po~etku principata. Doba
wihovog procvata i prosperiteta poklapa se
najve}im delom sa vladavinom dinastije Antonina. Posle propasti dinastije Severa zahvatila ih je, kao i ~itavo Rimsko carstvo, kriza koja je okon~ana tek krajem III veka, zahvaquju}i
merama i reformama cara Dioklecijana.
Gaj Aurelije Valerije Dioklecijan ro|en je u
Dalmaciji, verovatno u blizini Salone, oko
245. godine. Bio je ~ovek skromnog porekla: prema nekim izvorima oslobo|enik senatora Anulina,1 prema drugima sin pisara.2 Sluìo je u
rimskoj vojsci pod Aurelijanom i Probom.
Pretpostavqa se da je u toku vojni~ke karijere
zapovedao i trupama u Meziji. Vojska ga je za cara izvikala 20. novembra 284. godine u Nikomediji, u Bitiniji. Tada je bio zapovednik Numerijanove garde (protectores domestici) u ratu protiv
Persije. Teritorija Gorwe Mezije je posle Dioklecijanovog progla{ewa za cara, ponovo postala popri{te borbe za vlast suparnika na tronu.
Anti~ki pisci beleè da se odlu~uju}a bitka
izme|u Dioklecijanovih i Karinovih trupa odigrala kod grada Marguma, na u{}u Margusa (da-
Epit. de Caes. 39, 1.
Eutr. IX 19, 2.
27
na{wa Velika Morava) u Dunav, krajem leta 285.
godine.3
Dioklecijan je uspostavio tetrarhiju novi
sistem u kojem je vlast pripadala ~etvorici
vladara: dvojici avgusta i dvojici cezara. Za savladara, sa titulom avgusta (Augustus), proglasio
je 286. godine Marka Aurelija Valerija Maksimijana. Wih dvojica su 293. godine imenovala
cezare (Caesares). Dioklecijan je u Nikomediji
uzdigao Gaja Galerija Valerija Maksimijana, a
Maksimijan Flavija Valerija Konstancija, verovatno u Mediolanumu. Dvojica Dioklecijanovih savladara potekla su, nema sumwe, iz provincija na tlu dana{we Srbije. Maksimijan je
bio ro|en na teritoriji Dowe Panonije, u blizini Sirmijuma. U anonimnom spisu o ìvotima i obi~ajima careva, nastalom skra}ivawem
dela Aurelija Viktora, stoji da je u okolini grada, na mestu gde su wegovi roditeqi zakupqivali zemqu, sagradio palatu.4 Ova vest, me|utim,
nije potvr|ena arheolo{kim nalazima. Ostaci
pomenute gra|evine u okolini Sirmijuma nisu
do sada otkriveni.5
Dioklecijanov cezar Galerije bio je iz Priobalne Dakije. Mesto wegovog ro|ewa nazvano je
Romulijana, po wegovoj majci Romuli. Galerije je,
kao i Dioklecijan, bio skromnog porekla. Roditeqi su mu bili seqaci, a on sam pastir.6 Fragment arhivolte sa natpisom Felix | Romuli|ana,
na|en 1984. godine u Gamzigradu, otkrio je da Romulijanu treba identifikovati sa pomenutim
lokalitetom.7 Galerije je bio sna`no vezan za zavi~aj, pa je stoga na mestu svog ro|ewa sagradio
veliku rezidenciju opasanu zidinama, koju moderni istraìva~i porede sa Dioklecijanovom
palatom u Splitu. Na obli`wem brdu Magura
podignuta su i dva mauzoleja sa konsekrativnim
spomenicima. U jednom je po~ivala Galerijeva
majka Romula, a u drugom sam car koji je umro 311.
godine. Sistematska arheolo{ka istraìvawa u
Gamzigradu pokazala su da je izgradwa kompleksa po~ela krajem III veka, verovatno 298. godine,
posle Galerijeve pobede nad Persijancima. Radovi su nastavqeni 303/304. godine i 306. godine, kada je kompleks dobio kona~ni izgled.8
O poreklu Maksimijanovog cezara Flavija
Valerija Konstancija nisu sa~uvani precizni

podaci. Prema pisawu Aurelija Viktora, bio je,

kao i wegovi savladari, ro|en u Iliriku.9 Neki
istraìva~i pretpostavili su da je potekao iz
Dardanije, mo`da iz Naisa, iako za to nema direktnih potvrda u anti~kim izvorima.10 Nema
sumwe, me|utim, da je u Naisu, oko 272/273. godine, ro|en wegov sin i naslednik Flavije Valerije Konstantin.11
Dioklecijan je tokom svoje vladavine sproveo
niz reformi sa ciqem da oja~a poquqano Rimsko carstvo. Me|u najzna~ajnije se ubraja nova
administrativna podela na dvanaest dijeceza
koje su se delile na mawi ili ve}i broj provincija. Reforma je podrazumevala i pove}awe broja provincija, kao i razdvajawe civilne i vojne
vlasti. Na taj na~in znatno je umawena mogu}nost
pobune nekog provincijskog namesnika ili zapovednika vojske. Glavni izvor za reorganizaciju i podelu predstavqa spisak provincija iz
Verone (Laterculus Veronensis), sa~uvan u jednom
rukopisu iz VII veka. Ovaj dokument nastao je,
prema mi{qewu ve}ine modernih istraìva~a,
izme|u 305. i 314. godine.12
Novom administrativnom podelom bile su
obuhva}ene i provincije na tlu dana{we Srbije (sl. 2). Dowa Panonija je podeqena na Valeriju
(Valeria) i Drugu Panoniju (Pannonia Secunda), sa
granicom severno od Drave (teritorija Murse
pripadala je ju`nijoj provinciji). Dana{wi
Srem pripao je Drugoj Panoniji, dok je Sirmijum
Eutr. IX 20, 2. HA Carin. 18, 2. Cf. Jones, Martindale and

Morris 1971: 254, s. v. C. Aur. Val. Diocletianus 2; Kienast 2004:
266; Mcsy 1974: 267.
3
Mirkovi} 2006: 66.
Srejovi} 1985: 51 sqq.
Petrovi} 1995: 55. Cf. Srejovi} 1993 a: 31 sqq; Srejovi} 1993 b:

31 sqq; Srejovi} 1983: 24 sqq; Srejovi} 1995: 297 sqq.
9
10
Aur. Vict. Caes. 39, 26.

Mcsy 1974: 267; Petrovi} 1999: 38.
Exc. Val. 2, 2; Steph. Byz. s. v. Naissus. Za datum Konstantinovog ro|ewa cf. Jones, Martindale and Morris 1971: 223, s. v. Fl.
Val. Constantinus 4; Kienast 2004: 298.
11
12
Wilkes 2005: 706 sq.
28

sl. 2. Teritorija
dana{we Srbije
u doba Poznog carstva
(Mirkovi} 2007: 90)
postao sedi{te wenog namesnika. Teritorija

Gorwe Mezije tako|e je podeqena. Severoisto~ni deo, koji je obuhvatao teritoriju Racijarije i
oblast oko Akva (dana{we Prahovo) ulazio je u
sastav Priobalne Dakije (Dacia Ripensis), osnovane po napu{tawu Dakije pod Aurelijanom,
oko 271. godine. Jugoisto~ni deo Gorwe Mezije,
tj. teritorija Naisa i oblast Remezijane, bio je
deo Sredozemne Dakije (Dacia Mediterranea), ~iji je glavni grad bila Serdika. Ostatak Gorwe
Mezije podeqen je izme|u dve provincije. Na severu se nalazila Gorwa Mezija ili, kako se jo{
nazivala, Prva Mezija (Moesia Prima) ili Moesia
Margensis. Obuhvatala je Singidunum i Viminacijum, gde je bilo i sedi{te namesnika, kosmajske rudnike i rudnike u dolini Pinkuma, kao i
municipijum Horreum Margi (dana{wa ]uprija).
Wena granica je na Dunav izlazila kod kastela
Talijata (dana{wi Dowi Milanovac). Od centralnih i ju`nih oblasti Gorwe Mezije osnovana
je provincija Dardanija (Dardania). Obuhvatala
je Skupe, kao sedi{te namesnika, Ulpijanu, Municipium Dardanorum, kao i najzna~ajnije rudni~ke distrikte na jugu. Zapadni deo dana{we
Srbije i daqe je bio u granicama Dalmacije. Panonske provincije i Dalmacija su, zajedno sa pro-
29
vincijama na teritoriji Norika, ~inile Panonsku dijecezu. Provincije na teritoriji nekada{we Gorwe Mezije bile su deo Mezijske dijeceze,
uz Makedoniju i provincije na tlu nekada{we
Ahaje. Ona je pod Konstantinom podeqena na
Da~ku i Makedonsku dijecezu. Kao terminus post
quem treba uzeti 314. godinu, gorwi datum za nastanak Spiska iz Verone. Terminus ante quem je 27.
februar 327. godine, kada je Konstantin uputio
carsku konstituciju Akaciju, komesu Makedonske dijeceze. Provincije na tlu nekada{we Gorwe Mezije u{le su u sastav Da~ke dijeceze.13
Vojne reforme, koje je zapo~eo Dioklecijan,
a nastavio Konstantin, na{le su odraza i u provincijama na tlu dana{we Srbije. Uspostavqeno je novo ustrojstvo i novi raspored jedinica
koji }e se, sa mawim ili ve}im izmenama, odràti tokom ~itave pozne antike. Dragocene podatke o novom razme{taju trupa i vojnoj organizaciji pruà spis Notitia dignitatum, podeqen na
dva dela, posve}ena isto~noj, odnosno zapadnoj
polovini carstva: Notitia dignitatum orientis i
Notitia dignitatum occidentis. Moderna istoriografija posledwu redakciju spisa datuje u prvu polovinu V veka, ali se u wemu otkrivaju i slojevi iz
ranijeg perioda.14 Podatke Noticije dopuwavaju i potvr|uju malobrojni epigrafski spomenici.
Dioklecijanove i Konstantinove reforme
podrazumevale su razdvajawe civilne i vojne vlasti na svim nivoima. Vrhovni zapovednik vojske u jednoj provinciji vi{e nije bio namesnik,
ve} vojskovo|a sa titulom duksa (dux). Epigrafski izvori sa~uvali su imena dvojice zapovednika vojske u Prvoj Meziji. Re~ je o opekama sa
pe~atima duksa Konkordija,15 odnosno Senekiona.16 Konkordije je ovu du`nost po svoj prilici
vr{io na samom po~etku IV veka, u vreme velikih Dioklecijanovih gra|evinskih radova na
dunavskom limesu. Moderni istraìva~i ga
identifikuju sa Valerijem Konkordijem, koji je
bio namesnik Numidije (290293. godine) i duks
Prve Germanije (oko 290305. godine). Ukoliko
je bio dux Prve Mezije, Aurelije Senekion je ovu
du`nost vr{io verovatno 316. godine.17
Raspored vojnih jedinica u Prvoj Meziji u
spisu Notitia dignitatum odgovara vremenu Konstantinove vladavine.18 Pod komandom duksa bi-

le su brojne pomo}ne jedinice raspore|ene u

utvr|ewima du` Dunava i, kao i dve legije, kojima zapovedaju prefekti.19 Legija IV Flavia i daqe
se nalazila u Singidunumu.20 Ime jednog wenog
prefekta, Aurelija Maksimijana, uklesano je na
`rtveniku posve}enom Geniju jedinice i careva
Dioklecijana i Maksimijana, uzidanom u smederevsku tvr|avu.21 Pomenuti prefekt se identifikuje sa istoimenim namesnikom provincije
Numidije (290/293. godine). Legijom IV Flavia je
komandovao izme|u 286. i 293. godine.22 Legija VII
Claudia je, sude}i prema podacima iz spisa Notitia
dignitatum, bila podeqena na dva dela. Jedan se i
daqe nalazio u Viminacijumu, dok je drugi bio
stacioniran nizvodno, u kastelu Kupe (dana{wi
Golubac).23 U Viminacijumu i Margumu nalazili su se i odredi re~ne flote.24 O pomo}nim odredima stacioniranim u Prvoj Meziji svedo~i
i jedan epitaf iz Ravne, datovan na kraj III ili
po~etak IV veka.25 Aurelije Jovin, sahrawen u nasequ kod utvr|ewa Timacum Minus, sluìo je u
jedinici equitum promotorum, u kastelu Flavijana ili u Viminacijumu.26 Nova organizacija limesa u Prvoj Meziji podrazumevala je i podelu
granice na dva sektora, radi lak{e odbrane. Gorwi deo, izme|u Singidunuma i u{}a Margusa u
Dunav, kontrolisala je legija IV Flavia, a dowi,
shodno tome, legija VII Claudia.27
13 Mcsy 1970: 41 sqq; idem 1974: 273 sqq; Wilkes 2005: 708 sq.
Za datum podele Mezijske dijeceze cf. Jones 1954: 21.
14
DNP VIII 1011, s. v. Notitia dignitatum.
15
Premerstein und Vuli} 1903: 55, n 78.
16
Premerstein und Vuli} 1903: 56, n 86.
17
Mirkovi} 1986: 39 sq.
18
Mirkovi} 1986: 39.
19
Not. dign. or. XLI.
20
Not. dign. or. XLI 30.
21
IMS II 9.
22
Mirkovi} 1986: 65 ad n 9.
23
24
25
IMS III/2 53.
26
Not. dign. or. XLI 13; 16.
27
Mirkovi} 2007: 91.
30
Provincije na dowem toku Dunava bile su
po{te|ene ozbiqnijih varvarskih napada pod
Dioklecijanom. Pritisak na limes je posle napu{tawa Dakije (oko 271. godine) pomeren na
zapad, a me|u najugroènijim provincijama bila je Panonija. Ozbiqna opasnost pretila je od
Sarmata, koje su sa severa pritiskali Vandali, a
sa istoka Goti i Gepidi. Zbog wih su Dioklecijan i wegov cezar Galerije ~esto boravili u
Sirmijumu. Sude}i prema ediktima izdatim u
pomenutom gradu, Dioklecijan je tu bio u vi{e
navrata izme|u 289/290. i 294. godine. Potom je
odbrana Ilirika i limesa na sredwem i dowem
toku Dunava poverena iskusnom vojskovo|i Galeriju. On i Dioklecijan primili su konzulat
za 294. godinu u Sirmijumu. Wihove pripreme za
pohod protiv Sarmata i odbranu granice podrazumevale su podizawe fortifikacija u barbarikumu. U spisu Consularia Constantinopolitana stoji
da su 294. godine podignuta utvr|ewa u Sarmatiji, prekoputa Akvinkuma, odnosno Bononije
(dana{wi Bano{tor).28 U drugom kastelu, koji
se zvao Onagrinum, u doba pozne antike bili su
stacionirani pomo}ni odredi auxilia Augustensia.29 Pohod protiv Sarmata, koji je verovatno
vo|en iz Sirmijuma, bio je uspe{an. O tome svedo~i titula Sarmaticus Maximus koju su 294. godine poneli Dioklecijan i wegovi savladari.30
Sa ratovima protiv Sarmata, mo`da ba{ sa pomenutim pohodom, treba povezati i natpis uzidan u sredwovekovnu crkvu u Mikebudi u Ma|arskoj. Jupiteru su ga posvetili Dioklecijan i
Maksimijan zbog pobede nad Sarmatima (ob devictos virtute sua Sarmatas).31
Dioklecijan i Maksimijan su abdicirali 1.
maja 305. godine u Nikomediji, odnosno u Mediolanumu. Istog dana su za avguste progla{eni
wihovi dotada{wi cezari Galerije i Konstancije. Prvi je trebalo da vlada podunavskim i isto~nim provincijama, a drugi zapadnim delom
Carstva. Kriza tetrarhije, koja je zapo~ela Dioklecijanovim i Maksimijanovim povla~ewem s
vlasti, ostavila je traga u provincijama na sredwem toku Dunava tek u posledwim godinama. O
ovim oblastima i daqe se starao Galerije, koji
je sada nosio titulu Augustus. U drugoj polovini
305. godine preduzeo je jo{ jedan uspe{an pohod

protiv Sarmata. Sude}i prema pomenu mo~vara

u izvorima, borbe su morale biti vo|ene u blizini Dunava.32 Precizniji podaci o popri{tu
i toku ratnih operacija nisu sa~uvani.
Na sastanku u Karnuntumu, novembra 308. godine, panonske i mezijske provincije poverene
su Valeriju Licinijanu Liciniju, koji je tom
prilikom progla{en za avgusta. On je bio Galerijev prijateq i verovatno zemqak. Pretpostavqa se da je ro|en u Priobalnoj Dakiji koju je
posle napu{tawa Trajanove Dakije osnovao Aurelijan.33 Licinijeva du`nost bila je da se stara o
za{titi provincija na sredwem i dowem toku
Dunava. Aurelije Viktor beleì da mu je Galerije
prepustio odbranu Ilirika i Trakije.34 Licinije je zbog toga, od 308. godine, boravio u Iliriku. Izvori ukazuju da je wegovo sedi{te verovatno bilo u Sirmijumu. U tom gradu je, kako
svedo~i jedan Heraklov `rtvenik na|en u kamenolomu Plate na ostvu Bra~u, izgradio javno kupatilo. U natpisu se spomiwu kapiteli stubova
za Licinijeve terme u Sirmijumu (capitella columnarum ad thermas Licinianas quas (!) fiunt Sirmi).35
Izgradwa termi ukazuje na carev duì boravak u
pomenutom gradu, pa se stoga pretpostavqa da je
Sirmijum bio wegovo sedi{te i baza dok je bio
u Iliriku.
Licinije je u Sirmijumu, sa izvesnim prekidima, boravio sve do 316. godine. Po~etkom
313. godine nalazio se u Mediolanumu, gde se sastao sa Konstantinom. U prole}e i leto iste godine boravio je u isto~nim provincijama. Pobedio je Maksimina Daju, koji je posle Galerijeve
smrti 311. godine poku{ao da ovlada isto~nim
delom carstva, i potom se izvesno vreme zadrào u Nikomediji. Ubrzo se, me|utim, vratio u
28
Chron. Min. I p. 230.
29
Not. dign. occ. XXXII 41.
30
Mcsy 1974: 268 sqq; Mirkovi} 2006: 64 sq.
31
Kovcs 2005: n 212.
32
Exc. Val. 3. Cf. Mcsy 1974: 276.
33
RE XIII/1: 222, s. v. Licinius, n 31a.
34
Aur. Vict. Caes. 40, 89.
35
CIL III 10107. Cf. Sanader 1994: 103, n 29.
31
Sirmijum, gde se nalazio i kada je izbio sukob
sa Konstantinom. Vojske dvojice savladara sudarile su se 8. oktobra 316. godine kod Cibala (dana{wi Vinkovci) u Panoniji. Nesiguran u pobedu, Licinije je pod okriqem no}i pobegao sa
bojnog poqa u Sirmijum. Tamo je pokupio svoje
blago, ènu i sina pa nastavio ka Dakiji.36 Re~
je o Priobalnoj Dakiji, provinciji iz koje je
car i potekao. Podatak da je 316. godine Licinijeva porodica bila u Sirmijumu, te da se tamo
nalazila i wegova riznica, potkrepquje pretpostavku o Sirmijumu kao wegovom sedi{tu izme|u 308. i 316. godine.37
Izgleda da je Licinije posle poraza kod Cibala jo{ neko vreme drào provincije na tlu
nekada{we Gorwe Mezije. Na to ukazuje ve} pomenuti podatak da je pobegao u Priobalnu Dakiju.
Pored toga, u Naisu su u jesen 316. godine izra|ivane srebrne posude u ~ast predstoje}e proslave
desetogodi{wice wegove vladavine (decennalia).
One nose natpis propagandnog karaktera: Licini
Auguste semper vincas.38 Pozivawe na pobedu povezuje se sa ratnim okolnostima i sukobom sa Konstantinom.39 Izrada ovakvih posuda ne bi bila
mogu}a da se Nais nalazio pod Konstantinovom
vla{}u.
Kada je po~etkom 317. godine sklopqen mir
izme|u Licinija i Konstantina,40 Licinije je
izgubio sve posede na Balkanskom poluostrvu,
izuzev Tra~ke dijeceze.41 Provincije na tlu dana{we Srbije na{le su se pod kontrolom Konstantina. On je u slede}im godinama ~esto boravio u Sirmijumu i Naisu. Dobar deo vremena
izme|u 317. i 324. godine proveo je u Sirmijumu.
Wegov boravak u ovom gradu treba povezati sa
u~vr{}ivawem vlasti u oblastima koje su donedavno pripadale Liciniju, ali i sa spoqnopoliti~kim okolnostima i odbranom limesa. Konstantin je u Sirmijumu otvorio carsku kovnicu
320. godine. U modernoj istoriografiji se pretpostavqalo da je nameravao da tu osnuje novu
prestonicu Carstva. Na zlatnom novcu kovanom
u Sirmijumu predstavqena je gradska bogiwa,
sli~no kao i na kasnijem novcu iz Konstantinopoqa. Ova ideja, me|utim, nije ostvarena, a nova
prestonica osnovana je na mestu nekada{weg gr~kog grada Vizanta, na obali Bosfora.42

Konstantin se u Sirmijumu nalazio i 322.

godine kada su Sarmati, pod vo|stvom poglavara
Rausimoda, provalili u provinciju Valeriju i
opseli Kamponu, utvr|ewe pomo}nih odreda ne{to ju`nije od Akvinkuma. Pohitav{i na limes, car je pobedio Sarmate u blizini Kampone.
Potom je preduzeo pohod preko Dunava. Pro{ao
je preko sarmatske zemqe i na teritoriju Carstva u{ao kod Marguma. U tom gradu na u{}u
Margusa u Dunav zadrào se kratko vreme tokom
leta 322. godine. Konstantin se potom vratio u
Drugu Panoniju. Bogat plen iz sarmatskog pohoda, ukqu~uju}i i zarobqenike, podeqen je u utvr|ewu Bononiji (dana{wi Bano{tor), nedaleko
od Sirmijuma.43
Konstantin je tokom svoje vladavine posebnu
pa`wu poklawao svom rodnom gradu. U godinama posle prve, a zatim i kona~ne pobede nad Licinijem (324. godine), nekoliko puta je boravio
u wemu. O tome svedo~e edikti izdati u Naisu
319, 329. i 334. godine.44 Literarni izvori ukazuju na Konstantinovu gra|evinsku delatnost u
rodnom gradu. U spisu Excerpta Valesiana stoji da ga
je car veli~anstveno ukrasio.45 Istori~ar Prisk
i Stefan Vizantinac navode da je Konstantin
osnovao Nais.46 S obzirom na to da je grad dobro
posvedo~en ve} u doba principata, ovi podaci
moraju se odnositi na carevu gra|evinsku delatnost. Arheolo{ka istraìvawa otkrila su na
centralnom platou ni{ke tvr|ave ostatke gra|evinskog kompleksa koji je datovan u prve decenije IV veka, u vreme kada je Konstantin boravio u
36
Exc. Val. 5, 1617.
37
Cf. Mcsy 1974: 277. Mirkovi} 2006: 66 sq.
38
IMS IV 129.
Cf. Petrovi} 1979: 134 ad n 129; Petrovi} 1993 a: 60;

Petrovi} 1993 b: 60; Mirkovi} 1997: 145 sqq.
39
40
Za datovawe cf. Mirkovi} 1997: 154 sq.
41
Cf. Mirkovi} 1989: 38.
42
Mirkovi} 2006: 67.
43
Mcsy 1974: 277 sq; Mirkovi} 1986: 208; Wilkes 2005 a: 232.
44
Seeck 1919: 168, 179, 182 sq.
45
Exc. Val. 2, 2.
46
FHG V/1, 24, Priscus, frg. 2; Steph. Byz. s. v. Naissos.
32
Naisu.47 Za posledwe godine careve vladavine, izme|u 330. i 334. godine, vezuje se i druga faza izgradwe kompleksa u Medijani, predgra|u Naisa.48
Konstantinovi sinovi su se posle careve
smrti sastali u Viminacijumu, prestonici Prve Mezije, u jesen 337. godine. Dogovorili su se
oko podele carstva: najstarijem Konstantinu
pripale su Galija, Hispanija i Britanija, sredwi, Konstancije, zadrào je isto~ne provincije,
dok su najmla|em Konstansu poverene Italija,
Afrika i Ilirik. Tako su se pod wegovom vla{}u na{le i provincije na tlu dana{we Srbije. Ubrzo je, me|utim, do{lo do sukoba izme|u
Konstantina II i Konstansa. Konstantin II je nastojao da Italiju i Afriku stavi pod svoju kontrolu. Wegova vojska se po~etkom 340. godine
preko Alpa spustila u severnu Italiju. Konstansove snage pobedile su je u blizini Akvileje. Konstantin II je ubijen, a wegov najmla|i brat je
ostao jedini gospodar zapadnog dela Rimskog
carstva.49 Provincije na tlu dana{we Srbije
nisu igrale neku zna~ajniju ulogu u pomenutim
doga|ajima, a izgleda da su u ovom periodu bile
po{te|ene i ozbiqnijih varvarskih napada.
Ove okolnosti izmenile su se po~etkom 350.
godine, kada je na Zapadu za avgusta progla{en
Magnus Magnencije. On je brzo zavladao Italijom
i zapadnim provincijama, posle Konstansovog
ubistva. Slede}i korak bilo bi {irewe vlasti
na Istok, na podunavske i balkanske provincije.
Ove oblasti su ponovo postale popri{te zna~ajnih doga|aja i borbe za vlast. Vojska na sredwem
toku Dunava je 1. marta 350. godine u Sirmijumu
za cara izvikala Vetraniona, Konstansovog zapovednika pe{adije u Iliriku (magister peditum).
Ovaj iskusni oficir bio je ro|en u Gorwoj Meziji.50 Veruje se da je ideja, da se Vetranion ~ovek u godinama i bez velikih ambicija proglasi
za cara, potekla od Konstancijeve sestre Konstancije. Wen brat je tada ratovao protiv Persije i nije mogao da spre~i Magnencijev prodor
ka istoku. To je trebalo da uradi Vetranion, koga je Konstancije priznao za cara. Time je otklonio mogu}nost da trupe u Iliriku pri|u
Magnenciju. Iako je pregovarao i sa Magnencijem, Vetranion se na kraju priklonio Konstanciju, ne usudiv{i se da se okrene protiv Kon-

stantinovog zakonitog naslednika. Po{ao mu je

u susret i sa wim se sastao u Naisu. Tu je 25. decembra 350. godine pred vojnicima vratio insignije carske vlasti. Konstancije mu je dopustio da se povu~e i preostale godine ìvota
provede u bitinijskom gradu Prusi.51
Konstancije je zimu 350/351. godine proveo u
oblasti Naisa, verovatno u Medijani. Potom je
po{ao u susret Magnenciju. U Sirmijumu je 15.
marta 351. godine za cezara proglasio svog ro|aka Konstancija Gala. Wegov otac Julije Konstancije bio je polubrat cara Konstantina. Gal
je upu}en u Antiohiju, da osigura carsku vlast u
isto~nim provincijama. Magnencijeva vojska je
u me|uvremenu napredovala kroz Panoniju. Najpre je zauzela Sisciju, a zatim se uputila ka
Sirmijumu. Istori~ar Zosim beleì da su grad
zajedni~kim snagama odbranili vojnici i naoruàni gra|ani.52 Magnencijeva vojska se posle
toga povukla do Murse, gde su je 28. septembra
351. godine potukle Konstancijeve snage. Magnencije se povukao na zapad i na vlasti zadrào
jo{ dve godine. Ubio se u leto 353. godine u Lugdunumu u Galiji.53
Uni{tewe dobrog dela rimske vojske u boju
kod Murse imalo je ozbiqenih posledica na
spoqnopoliti~kom planu, jer je obnovqen pritisak varvara na podunavski limes. Kvadi, koji
su dugo bili mirni, napali su 356. godine provinciju Valeriju, dok su Drugu Panoniju i Prvu
Meziju ugroàvali Sarmati. Konstancije se zbog
ovih napada ponovo obreo u Panoniji, a za bazu
je, kao i mnogi carevi pre wega, odabrao Sirmijum. Odatle je dva puta, s prole}a 358. i 359. godine preduzimao pohode protiv Sarmata i Kvada.
U prvom je jedan deo vojske, kojim je zapovedao
47
Petrovi} 1993: 66 sq.
48
Vasi}, 2004 a: 104.
49
Hunt 2006a: 4 sq.
50
Aurel. Vict. Caes. 41, 26.
Zos. II 4344; Epit. de Caes. 41, 25; Eutr. X 10, 211, 1; Hieron.
Chron. p. 194; Chron. min. I, p. 237. Cf. Petrovi} 1999: 39;
Mirkovi} 2006: 69.
51
52
Zos. II 49, 23.
53
Cf. Mcsy 1974: 286; Hunt 2006 a: 19 sq.; Mirkovi} 2006: 69.
33
sam car, pre{ao Dunav preko pontonskog mosta
od brodova, verovatno kod utvr|ewa Bononija
(dana{wi Bano{tor). Odatle je napredovao ka
severoistoku, pqa~kaju}i sarmatsku zemqu. Drugi deo rimskih snaga je iz provincije Valerije
napao teritoriju Kvada. Konstancije je drugi
pohod 359. godine poveo jer su Sarmati, pritisnuti gla|u i drugim neda}ama, ponovo krenuli
ka rimskoj granici. Posle nekoliko zna~ajnih
pobeda, vratio se u Sirmijum, gde je, kao i 358.
godine, proslavio trijumf. Ova dva uspe{na
Konstancijeva pohoda doprinela su obnovi mira na sredwem toku Dunava. Provincije na tlu
Srbije bile su po{te|ene varvarskih napada sve
do sredine sedme decenije IV veka.54
Iako vi{e nisu bile izloène pritisku
varvara, provincije na tlu Srbije bile su zahva}ene burnim doga|ajima koji su doveli do Konstancijevog pada. Po~etkom 360. godine u Galiji
je za avgusta progla{en cezar Julijan, polubrat
Konstancija Gala. Ubrzo je postalo jasno da je sukob sa Konstancijem neizbeàn. Znaju}i da je
dobar deo Konstancijevih snaga bio angaòvan
u ratu protiv Persije, Julijan se zaputio u Panoniju. Plove}i Dunavom stigao je do Bononije,
gde se iskrcao i po{ao ka Sirmijumu. Ovaj grad
posluìo bi mu kao upori{te za daqe napredovawe ka istoku. U Sirmijumu su se, na inicijativu Lucilijana, komesa (comes) i vrhovnog zapovednika kowice u Iliriku (magister equitum),
okupili malobrojni vojni odredi odani Konstanciju. Julijan je uspeo da zarobi Lucilijana
i potom je u{ao u Sirmijum. Do~ekalo ga je mno{tvo vojnika i civila, pozdravqaju}i ga kao avgusta. Prelazak Sirmijuma na Julijanovu stranu
bio je izuzetno zna~ajan za wegovo daqe napredovawe. Panonske provincije bile su pod wegovom kontrolom, a put na istok potpuno otvoren.
Pored toga, mladi avgust se nadao da }e i drugi
gradovi Ilirika slediti primer Sirmijuma.
Julijan se u Sirmijumu zadrào nekoliko dana. Amijan Marcelin beleì da je, u znak zahvalnosti, stanovni{tvu priredio trke ~etvoroprega na hipodromu.55 Pre nego {to je nastavio
pohod na istok, deo panonske vojske koji je ostao
veran Konstanciju (verovatno legije VI Herculia
i V Iovia) poslao je u Galiju, da se ne bi pobuni-

le posle wegovog odlaska. Napreduju}i ka istoku, Julijan je u drugoj polovini 361. godine izvesno vreme proveo u Naisu. Izgleda da je ~ekao
svog vojskovo|u Jovijana koji je suzbijao pobunu
vojske u severnoj Italiji. Naime, panonske jedinice verne Konstanciju pobunile su se u Akvileji, na putu ka Galiji. Tokom svog boravka u Naisu, Julijan se posvetio nastojawu da svojoj vlasti
obezbedi legitimitet. @eleo je da pokaè da su
ga sami bogovi pozvali da preuzme carsku vlast
koja mu pripada po nasledstvu. U pismima gr~kim
gradovima i senatorima u Rimu nastojao je da
opravda i obrazloì svoje pona{awe i delawe.56
Do sukoba izme|u Konstancija i Julijana na
kraju nije ni do{lo. Mladi avgust je u Naisu dobio vest o Konstancijevoj smrti. Konstantinov
sredwi sin odustao je 361. godine od pohoda
protiv Persije i po{ao je da se obra~una sa svojim ro|akom. Umro je 3. novembra 361. godine u
blizini Tarsa u Kilikiji.57 Vlast u carstvu ponovo se na{la u rukama jednog ~oveka. Julijan je
bio posledwi vladar loze Konstantina Velikog.
Posle wegove smrti u Persiji, za cara je u leto
363. godine progla{en wegov oficir Jovijan,
koji je bio ro|en u Singidunumu.58
Rimske provincije na tlu Srbije su u doba
Dioklecijanove tetrarhije i vladavine drugih
Flavijevaca bile popri{te zna~ajnih spoqnopoliti~kih doga|aja i borbi za vlast me|u carevima i uzurpatorima. Pored toga, igrale su va`nu
ulogu i u istoriji hri{}anstva i hri{}anske
crkve. Hri{}anstvo se na prostoru nekada{we
Gorwe Mezije {irilo postepeno. Izgleda da su
stanovnici tamo{wih provincija dugo ostali
verni paganskim kultovima. Tra~ko pleme Besa,
koje je ìvelo u oblasti Remezijane, po~etkom V
veka jo{ uvek nije prihvatilo novu veru. O postepenom {irewu hri{}anstva na tlu nekada{we
54
Cf. Mcsy 1974: 286 sqq; Mirkovi} 2006: 70.
55
Amm. Marc. XXI 10, 2.
Cf. Petrovi} 1999: 40; Hunt 2006 b: 56 sqq; Mirkovi} 2006:

70 sq.
56
57
Hunt 2006 b: 60.
58
Epit. de Caes. 44, 1. Cf. Kienast 2004: 326.
34
Gorwe Mezije svedo~i i relativno mali broj epigrafskih spomenika.59 Slika u panonskim provincijama ne{to je druga~ija. Tamo su ve} u drugoj
polovini III veka, u vreme Valerijana i Galijena, postojale dobro organizovane hri{}anske
zajednice. Jedna od wih razvijala se u Sirmijumu, gradu koji je veoma zna~ajan za istoriju ranog hri{}anstva.60
Hri{}anske zajednice u provincijama na
tlu dana{we Srbije bile su pogo|ene progonima s kraja III i po~etka IV veka. Me|u `rtvama
progona u prole}e 303. godine bili su episkop
Irinej, |akoni i sve{tenici (Dimitrije, Fortunat, Montan koji je sa ènom pobegao iz Singidunuma i drugi). U Galerijevim progonima,
svakako pre 307. godine, stradao je u Sirmijumu
i ba{tovan Sinerot.61 Epigrafski izvori pruàju dragocene podatke o kultovima pojedinih
sirmijumskih mu~enika. Dva epitafa svedo~e da
se oko kapele Sv. Sinerota razvila hri{}anska
nekropola. Na woj su po~ivali pripadnik carske garde Flavije Sankto i wegova }erka Ursicina,62 kao i èna po imenu Artemidora, koja je
grobnicu podigla za ìvota.63 Me|u ranohri{}anskim epigrafskim spomenicima naro~ito je
zna~ajna nadgrobna plo~a koja spomiwe baziliku
Sv. Irineja. Ona je potvrdila da je crkva, otkrivena 1976. godine na severoisto~noj nekropoli,
bila posve}ena ovom sirmijumskom episkopu.64
Progoni s po~etka IV veka pogodili su i hri{}anske zajednice u gorwomezijskim provincijama. Izme|u 307. i 311. godine u Singidunumu
je stradao |akon Hermil, koji je u hri{}anstvo
preobratio svog tamni~ara Stratonika. Obojica su ba~ena u Dunav. Za Ulpijanu su vezani mu~enici Flor i Laurus. Oni su, zajedno sa drugim
vernicima, u jednom hramu izgra|enom po Licinijevom nare|ewu, uni{tili predstave paganskih bogova. Car je naredio da se bace u bunar.65
Hri{}anstvo se u provincijama na tlu Srbije nesmetano {irilo posle dono{ewa Milanskog
edikta. Sredinom IV veka, kao episkopska sedi{ta posvedo~eni su, pored Sirmijuma i Singidunuma, Margum, Viminacijum, Horreum Margi,
Nais i Remezijana. U sukobima pravoverja i arijanstva, koji su se razbuktali posle Konstantinove smrti, naro~ito zna~ajno mesto pripadalo

je Sirmijumu. Ovaj grad je za Konstancijeve vlade postao jedan od najve}ih centara arijanstva u
balkanskim provincijama. Ja~awu arijanstva u
Panoniji i Sirmijumu naro~ito su doprineli
Valens, episkop Murse, i Urzacije, episkop Singidunuma. Delaju}i zajedno, wih dvojica su iz
Sirmijuma prognala pravovernog episkopa Domna i na wegovo mesto postavila jeretika Euterija.
Ostali episkopi Panonije, a i poglavari crkvenih sedi{ta Mezije, ostali su verni nikejskoj
dogmi. Zbog toga su se Valens i Urzacije na saboru u Serdiki 343. godine vratili pravoverju.
Odnos snaga dramati~no se promenio za vreme
Konstancijeve samostalne vlade. Cara je za jereti~ko u~ewe pridobio Valens iz Murse, prorekav{i mu pobedu pred bitku sa Magnenecijevim
snagama (351. godine). Konstancijeva podr{ka
znatno je oja~ala pozicije arijanaca. U me|uvremenu se u Sirmijumu razvilo novo jereti~ko
u~ewe ~iji je tvorac bio tamo{wi episkop Fotin. On je potpuno poricao Hristovu boànsku
prirodu, tvrde}i da je on bio obi~an ~ovek koji
je zahvaquju}i svojim uzvi{enim vrlinama zasluìo povezanost sa Bogom.66 Fotinovo u~ewe
osu|eno je na nekoliko sabora odrànih sredinom IV veka u Mediolanumu i Sirmijumu. Posledwem, u Sirmijumu, u zimu 351/352. godine,
predsedavao je sam car Konstancije.
Pojava Fotinove jeresi uticala je, izgleda,
na povratak Valensa iz Murse i Urzacija iz Singidunuma arijanstvu. Sirmijum je u tom periodu
postao glavno sredi{te pomenute jeresi. Na sinodu iz 357. godine odba~ena je nikejska dogma i
prihva}eno je neokrweno Arijevo u~ewe. Wegova
snaga, me|utim, po~ela je brzo da slabi. U Sir-
59
Mirkovi} 2007: 99.
60
Mcsy 1974: 325 sq.
Zeiller 1918: 79 sqq; Mcsy 1974: 326 sq; Mirkovi} 2006: 115
sqq.
61
62
CIL III 10232.
63
CIL III 10233.
64
Mirkovi} 2006: 117.
65
Zeiller 1918: 103, 106 sq; Mirkovi} 2007: 100.
66
Zeiller 1918: 261.
35
mijumu je 22. maja 359. godine pripremqen dokument poznat pod nazivom êtvrta sirmijumska
formula. Ovaj tekst predstavqao je kompromis
izme|u pravovernih i arijanaca. Hristos je progla{en sli~nim ocu, kao {to u~i Sveto pismo.
Episkopi zapadnog dela carstva usvojili su ovu
formulu u Ariminumu u Italiji. Poglavari isto~nih crkava, okupqeni u Seleukiji u Kilikiji,
su je odbacili, pod uticajem Vasilija iz Ankire. êtvrta sirmijumska formula kona~no je
usvojena na saboru u Konstantinopoqu, odrànom po~etkom 360. godine. To je ukazivalo na
slabqewe arijanstva i povratak pravoverju i
nikejskoj dogmi. Jeres se u Sirmijumu odràla
jo{ neko vreme, sve dok na episkopsku stolicu

nije doveden Anemije, ~ovek odan ortodoksiji.

Arijanstvo je kona~no osu|eno i odba~eno na sinodu odrànom 378. godine.67
Rimske provincije i gradovi na tlu Srbije
igrali su zna~ajnu ulogu u zbivawima iz vremena Dioklecijanove tetrarhije i drugih Flavijevaca. Ove oblasti bile su popri{te unutra{wih
borbi za vlast izme|u careva i uzurpatora, po~ev{i od bitke kod Marguma (285. godine). Pritisak varvara na limes i pqa~ka{ki pohodi na
rimsku teritoriju ~esto su dovodili careve u
pojedine gradove, pre svega Sirmijum. Ovaj grad
je, kao sredi{te arijanske jeresi pod Konstancijem, bio izuzetno zna~ajan i za istoriju hri{}anstva i hri{}anske crkve.
67 Cf. Mcsy 1974: 329 sqq; Mirkovi} 2006: 120 sqq; Hunt 2006 a:
32 sqq.
36
MEZIJSKI KASNORIMSKI
LIMES NA DUNAVU.
REGIJA GVOZDENA VRATA / \ERDAP
LIMES NA DUNAVU
Jelena (RANKOV) KONDI]
U ANALIZI1 strukture kasnorimskog odbrambenog pograni~nog sistema na Dunavu, strate{ki najzna~ajnije komunikacione plovne rute
Evrope, treba imati na umu da je i u prethodnim
vekovima ovaj sektor rimskog mezijskog limesa
predstavqao samo mawi segment najduèg plovnog vojnog koridora Rimske imperije.
PRIRODNI USLOVI, KOMUNIKACIJE,

RASPORED UTVR\EWA
Obale Dunava (sl. 3) su, kao i stotinama godina ranije, u kasnom Rimskom carstvu (period
IIIIV do sredine V veka), bile ure|ene kao stalno nadziran re~ni put, obezbe|en serijom osnaènih, obnovqenih ili novih vojnih poloàja
i postrojewa, pozicioniranih izme|u najve}ih
~vornih fortifikacionih kompleksa ili re~nih baza, da budno motre na op{tu sigurnost gra-
Prezentovawe mezijskog limesa Dunava, s akcentom na

wegove vojne strukture, sa selektivnom interpretacijom
pojedinih geografskih sektora i celina, kao i sistematizacija wegovih hronolo{kih komponenti s izraènim
funkcionalnim i/ili konstruktivnim karakteristikama epohe, data u veoma saètoj formi, imaju za ciq da, bez
nepotrebnih diskusija i naga|awa, predstave zna~aj i razmere ovoga fenomena, ve} i na ovom nivou istraènosti.
37
LIMES NA DUNAVU.
sl. 3. Klisure Dunava, \erdap
nice, kretawe vojnih konvoja, da presre}u i kontroli{u kretawe varavara i za{tite limes od
eventualnih upada na teritoriju Rimske dràve.
Iako je struktura limesa ve} bila dobro poznata gotovo 300 godina,2 najve}i broj kasnorimskih fortifikacija i vojnih instalacija,
bedema, kapija i kula, aglomeracija i nekropola
ove epohe, ugledalo je svetlo dana nakon velikih,
sistematskih arheolo{kih istraìvawa i iskopavawa kojima je, pre nekoliko decenija, obuhva}ena i istraèna desna obala Dunava u Regiji Gvozdena vrata/\erdap (Gradi{te Kladovo
Prahovo).3
Prikupqena arheolo{ka evidencija sa rimskih kasnorimskih ili ranovizantijskih obala ove reke, iako prostorno obimna, hronolo{ki je homogena, i danas predstavqa relevantan
osnov za prezentaciju, periodizaciju, odnosno
Prve skice i opise lokaliteta, predela i struktura koje

je video na obali Dunava krajem XVII veka, prezentovao je u
vidu itinerara L. F. Marsigli, u svom ~uvenom delu Danubius
Pannonico Mysicus, 1726; zapise o prirodnim karakteristikama, dragocenim geografskim opisima obale i limesa
koji vi{e ne vidimo, dopuwene skicama fortifikacija,
kartama, sa svojih istraìvawa tokom XIX veka publikovao je F. Kanic, cf. Kanitz: 1892; up. i Kanic: 1985.
3
Desna, srpska obala Dunava, u ovome sektoru istraèna je

u okviru velikih, za{titnih, sistematskih arheolo{kih
iskopavawa i istraìvawa, kao i interdisciplinarnih,
interinstitucionalnih mera za{tite sprovedenih u okviru jedinstvenog, nau~no-istraìva~kog programa Projekta
\erdap: 19641971/19781990 (dr L. Trifunovi}/dr V. Kondi}, direktori Projekta \erdap, u navedenim intervalima). O rezultatima istraìvawa ove deonice Regije Gvozdena Vrata/\erdap, strukturama limesa koje se kroz tekst
navode na potezu U{}e Peka/Pincum ostrvo Sapaja/Translederata(?) Tekija/Transdierna U{}e Kosovice (Veliko
Gradi{te Stari Sip do HE \erdap I), cf. do sada najpotpunije izve{taje sa istraènih lokaliteta, za period
38
hronolo{ku interpretaciju gotovo svih istorijskih epizoda unutar ovoga razdobqa dugog
oko 150 godina.4
Kasnorimski stratum, u arheolo{kom kontekstu, po pravilu se nalazio na vrhu depozita
koji se formirao tokom 200300 godina pre IV
veka, obuhvataju}i vremenska razdobqa unazad,
sve do dolaska Rimqana na ove prostore, kada je
na Dunavu postavqena granica Rimske imperije,
i konstituisana rimska Mezija/Moesia, jedna od
najve}ih dunavskih provincija. Kao posledica
duge istorije, najmla|i slojevi kasnorimske epohe zatrpani su jo{ debqim slojem koji se kontinuirano taloìo iznad, sve do kraja 600. godine,
do kona~nog napu{tawa dunavskog limesa, ~esto
izme{an sa slojevima sredwovekovnih razdobqa,
i/ili modernog doba. Danas, svakako, moèmo
prihvatiti da se wegov op{ti izgled formirao
tokom jednog veka, u dva kqu~na vremenska perioda: od kraja III do sredine IV i od druge polovine IV do po~etka V veka, s nekoliko hronolo{kih
sekvenci unutar jednog perioda. Dva dramati~na
doga|aja, s katastrofalnim ishodom izme|u ovih
po~etnih i krajwih datuma (378. i 443. godina),
neminovno zaustavqaju zapo~ete obnoviteqske
projekte, fiksiraju ih sa gorwe strane, {to je
zajedni~ko za limes u celini.
I premda su, po snazi i obimu, ovo bile i
najve}e destrukcije koje su ikada pre pogodile
Imperiju i rimski limes Dunava, posledice
ovih prolaznih, cikli~nih istorijskih neminovnosti i kra}i zastoj u funkcionisawu demontiranih komponenti limes sistema uredno
su otklowene, a wegova primarna uloga ponovo
je sna`no reaktivirana sve do kona~nog napu{tawa granice.
Mogu}e su i neke druge kombinacije, ali u
ovom sektoru limes beleì {estovekovni kontinuitet i doìvqava ~ak istinsku renesansu s
carem Justinijanom I (527565), {to potvr|uju
literarni izvori5 i rezultati arheolo{kih iskopavawa na kojima se zasniva ovo istraìvawe.6
Istorijske ~iwenice potkrepquju zakqu~ke
da su nemiri u pograni~nim oblastima du` Dunava, izazvani sna`nim pritiscima i upadima
Gota, Sarmata, Karpa, u periodu od 238. (Gordijan III, 238244) do 253, odnosno 268. (Galijen)
LIMES NA DUNAVU.
funkcionalno uzdrmali ovu granicu, prvi put

ozbiqnije sredinom III veka, i tako|e, na razne
na~ine, bili signal rimskom imperatoru Aurelijanu da 271272. godine povu~e stalne rimske
predstraè iz dubina provincije Dakije (konstituisane pre 170 godina, u vreme Trajana). Ovi
krupni istorijski doga|aji u~inili su transparetnim i ve}inu nagomilanih, vi{edecenijskih
problema na limesu Imperije (period izme|u
dinastije Severa do Aurelijana) i ukazali na
potrebu wihovog hitnog re{avawa, {to je i u~iweno ve} krajem III, a finalizovano po~etkom
IV veka, putem svestranih, efikasno sprovedenih reformi u ~itavoj Rimskoj dràvi.
Ve} od Dioklecijana do Konstantina I, tokom rane kasnorimske faze, masivnim radovima
intervenisano je na reparaciji starijih vojnih
instalacija, kao i na podizawu novih, mawih
a fundamentis, kojima su efektno popuwene i pokrivene stalno nadzirane obalske ta~ke koridora, a izvr{ena je i wegova prva rekonfiguracija, naj{irih razmera ikada (sl. 4). Rim je
ponovo vratio, povukao i istakao svoju granicu
...
19641971 (Projekat \erdap I), koji su objavqeni u ~asopisu Starinar 3334 (1984), a uz koje je data i bibliografija, a u celini je posve}en ovim radovima. Glavni rezultati
arheolo{kih iskopavawa vojnih poloàja od Katarakti/
Diana, od Kladova nizvodno, do Kusjaka i Prahova/Aquae (do
HE \erdap II Projekat \erdap II) sumirani su u tekstovima koji su publikovani u ~etiri toma ~asopisa \erdapske
sveske, 1986 (Cahiers des Portes de Fer): I/1980, II/1982, III/1984,
IV/, dvojezi~nim publikacijama, s rezimeima na srpskom,
odnosno na francuskom jeziku (urednik, dr V. Kondi}).
4
U proteklom periodu, do danas, objavqen je zaista veliki

broj izuzetno zna~ajnih publikacija i radova vezanih za
ukupne rezultate prou~avawa dunavskog limesa u ovoj regiji, cf. sintezne preglede u radovima: Vasi} and Kondi} 1986:
542558 (550 sqq); za limes VI veka cf. Kondi} 1984: 135 sqq;
Petrovi} and Vasi} 1996: 1526.
5 Za istoriju gorwomezijskog limesa na Dunavu, na osnovu

pregleda anti~kih izvora cf. Mirkovi} 1968; cf. i Mirkovi}
2007, sa pregledom osnovnih rezultata dosada{wih istraìvawa. Za analizu vizantijskih izvora, cf. Bari{i} i dr.
1955.
Procop. De aedif. IV, 5, 6. O identifikovawu i ubikaciji

utvr|ewa sa Prokopijeve liste, raspravqa Kondi} 1971:
54 sqq; cf. tako|e Kondi} 1994.
39
LIMES NA DUNAVU.
sl. 4. Po~asni natpis Dioklecijana (Dowe Butorke), podignut 299. godine povodom graditeqskih
delatnosti u predelu \erdapa, Narodni muzej, Beograd Arheolo{ki muzej \erdapa, Kladovo
na Dunavu, a nastupaju}i doga|aji opravdali su

koncepciju postavqawa jedne nove, reformisane strate{ke linije, sa serijom renoviranih
i/ili novih tvr|ava razli~ite veli~ine, oblika ili namene.
Dunavske provincije Gorwa Mezija (Moesia
Superior) i Dowa Mezija (Moesia Inferior) reorganizovane su. Na teritoriji od interesa za na{a
prou~avawa, formirane su, u prvi mah, dve provincije: Prva Mezija (Moesia Prima) i Priobalna Dakija (Dacia Ripensis), a wihova me|usobna
granica je postavqena na Pore~koj reci.7
Zahvaquju}i zamislima i realizovanim po~etnim potezima, sistem obuhva}en izgradwom
najvi{eg stepena transformisan je i vi{estruko poja~an, dubinski osnaèn, {to obeleàva
gotovo celu kasnorimsku epohu, a prenosi se i
na kasniji obnoviteqski period u kontinuitetu. Generalno uzev{i, konsolidacija struktura
odbrambenog sistema, kao repernih ta~aka plovnog koridora, kojim }e ova plovna ruta sa stanicama i re~nim bazama zadràti svoju esencijalnu
ulogu u transferu vojnih deta{mana, po~ivala
je i sada na wegovim strate{kim, prirodnim
prednostima, ali, uz upadqivo ispoqen i reaktiviran prvobitni aspekt limesa (Dunava) koji,
uz novu politiku kasne Imperije, postaje najisturenija isto~noevropska granica.

U ovo vreme limes (limes) ili ripu (ripa) Dunava u ovoj Regiji defini{u wegove fiksne stanice i re~ne baze, najve}e fortifikacije i/ili
aglomeracije poja~ane obnovqenim i/ili novim prate}im, vojno-tehni~kim instalacijama,
mawim kastelima i pojedina~nim kulama podignutim du` obala, bilo kraj starih pristani{ta ili na re~no-kopnenim, tranzitnim raskrsnicama, koje su projektovane u odnosu na reku
Dunav, wegov kontinuirani obalski put, reqef
i zale|e (Trajanov put Via Traiana).8
Desna pritoka Dunava izme|u dva sektora Klisure: Gorwe

i Dowe, u centru velike okuke Dunava, sa sloènim fortifikacionim kompleksom, kod stanice Taliata/Dowi Milanovac: ve}i kastrum, mawe tvr|ave, dugi masivni zidovi,
brojne pojedina~ne kule, velika aglomeracija, nekropole.
Reversne predstave na anti~kkom novcu, koji ilustruje

vi{e od 1000 gra|evina transferovanih u dvodimenzionalnu formu, do~aravaju wihov izgled i ~esto su jedina evidencija za superstrukturu, ili za gra|evine koje su nestale
bez traga, cf. Price and Trell 1977. Kako je izgledala obala u
vreme imperatora Trajana (98117), koji je postavio temeq
dunavskog limesa, cf. Rossi 1971.
40
LIMES NA DUNAVU.
sl. 5. Rimske i kasnoanti~ke opeke sa pe~atima radionica: DIANA, DRVBETA
Nove kule i fortifikacioni elementi kao

{to su dugi zidovi/claustra, kojima su blokirane
sve relevantne ulazne ta~ke od reke ka unutra{wosti provincije, i glavni prolazi ka zale|u
stavqeni pod punu kontrolu, uz aktivirawe
strate{kih potencijala leve obale iz osnova
mewaju i unapre|uju vojno-bezbednosnu matricu
granice, koja }e funkcionisati i u narednih
200 godina.
Najzna~ajnije u ovome sektoru,9 Lederata
Cuppae Novae Taliata Diana Pontes Egeta
Aquae (sl. 10)10 i nizvodno (ili uzvodno), do
u{}a Timoka i u{}a Dunava, osnaène su do
krajwih mogu}nosti, s dovoqnim kapacitetima
rezidencijalnog karaktera. Uz ove najve}e vojne
poloàje, vremenom su se razvile zna~ajne aglomeracije i urbana naseqa, koje su zabeleìli
rimski itinerari i/ili izvori,11 ~ija nam imena otkrivaju i brojne kasnorimske opeke (sl. 5),
koje su proizvodile i liferovale pod svojim
imenom PINCO, CUPPIS, TALIATIS, u Moesia
Prima, ili (DAR/DRP) DIERNA, DIANA, TRANSDRVBETA, DRVBETA, (DRP) AQUIS, ili AQUIS,
u Dacia Ripensis. One su bile deo jedinstvenog strate{kog sistema kojim su integrisane sve glavne
stanica i ~vorne ta~ke ovog plovnog koridora,
wegovi prolazi, ostrvski prelazi, pristani{ta,

od stanice Lederate/Lederata,12 (sl. 6) sa ostrvom
Sapajom/Translederata (?), kao i stanicom Golubac/
Cuppae, ispred zapadnog ulaza u klisure Dunava,
nizvodno, do izlaza kod stanice Diana/Transdiana, na dunavskim Kataraktama/Gvozdenim vratima, isto~ne kapije klisura Dunava (isto~ni ulaz
i prolaz Trajanovim kanalom,13 iz uzvodnog sme-
U granicama koje su obuhva}ene istraìvawima ove regije na Dunavu, u Srbiji.

Tabula Peutingeriana seg. VII: Od Viminacio X Lederata
XIII Punicum XI Vico Cuppe XII Ad Novas X Ad
Scrofulas XV Taliatis; od Taliatis XV Tierna XI Ad
Media etc. (na desnoj obali Dunava) i VIII Gerulatis VI
Unam VI Egeta, od Egeta XXI Drubetis (uzvodno), i nizvodno, do VIII Clevora VIII Ad Aquas etc. (Dorotico, Ad
Malum, Ratiaria, u delu provincije, u dana{woj Bugarskoj).
10
11
Mirkovi} 1968.
12
Jedan od najve}ih kastruma u ovome sektoru koji nije obuhva}en arheolo{kim istraìvawima. Prema itinerarima (Tabula Peutingeriana VII), udaqena je 10 miqa od Viminacijuma isto~no, cf. Mirkovi}, 1968: 98101; o problemima
lokalizovawa stanice Lederata/Lederata raspravqa Jovanovi} 1996: 6972, fig. 2, 4 (kasnorimska Lederata).
13
Petrovi} 1972: 3138.
41
LIMES NA DUNAVU.
sl. 6. Lederata (Lederata), orto-foto snimak lokaliteta
ra), i nizvodno, od fortifikacionog kompleksa Trajanov Most/Pontes,14 sve do velike re~ne

luke kod mesta Aquae, dunavskog pristani{ta,15
sa kapacitetima za pristajawe re~no-morskih
la|a, s nizom fortifikacionih ta~aka uzvodno, du` obalskog puta naspram kanala Ostrovul
Mare do stanice Egeta,16 fortifikacionog kompleksa i saobra}ajne velike raskrsnice, na strate{ki najpovoqnijem prirodnom poloàju, od
koje su vodili kopneni putevi preko planinskih
zale|a, koji su povezivali i znatno udaqene jugoisto~ne i severozapadne obale Dunava (Egeta
Taliata Pore~ka reka).
U najve}u grupu novih spadaju mawe tvr|ave i
pojedina~ne kule, ili wihove varijante, poznate pod nazivima quadriburgum, burgus, praesidum.
Naj~e{}e ~etvorougaone, kvadratne osnove, sa ~etvorougaonim (~etvorostranim) vi{e ili mawe isturenim kulama na uglovima, ova kastela/
castella su, ve} tokom ranog perioda, ali i kasnije, renovirana i modifikovana na razli~ite na~ine, nadìvela kasnorimsku epohu, ba{ kao i
veliki vojni logori (sl. 7).
Na odre|enim sekvencama obale, mawe instalacije kombinuju se s linijom dugih zidova/
clausura, claustra, koji predstavqaju jo{ jedan od
14
Gara{anin, Vasi} and Marjanovi}-Vujovi} 19801987.
Trajanovo pristani{te kod mesta Aquae otkriveno je

tokom kampawe \erdap II (1987/88. godine). Po{to su vode
Dunava bile skrenute, zbog izgradwe HE \erdap II, na ovome mestu, u isu{enom koritu reke pojavili su se konstruktivni delovi dokova i keja, wegovi masivni kameni blokovi, ogromni stubovi i kocke, plo~e Pristani{te je bilo
u funkciji do po~etka IV veka, cf. Petrovi}, 1991: 295298.
15
Za rezultate arheolo{kih istraìvawa, cf. Petrovi},

1984: 153159; idem, 1986: 369372.
16
42
LIMES NA DUNAVU.
sl. 7. Kasnorimski limes, linearna skica plana istraènih tipova vojnih poloàja: kastruma,
kastela, kula i kvadriburgijuma: 1) Boqetin; 2) Bosman; 3) êzava; 4) Dowe Butorke;
5) Hajdu~ka Vodenica; 6) Lederata; 7) Mihajlovac; 8) Milutinovac; 9) Mora Vagei;
10) Pontes; 11) Ravna; 12) Saldum; 13) Sapaja; 14) U{}e Slatinske reke; 15) Veliki Gradac
43
meritornih aspekata koji nam ilustruju osnovnu zamisao koja upravqa projekcijom odbrambenog sistema na granici kasne Imperije, na ovome segmentu, na Dunavu.
Ovako kreirana fortifikaciona linija,
koju zatvaraju dugi zidovi claustra, clausura oja~ani kulama i nizom mawih, novih tvr|ava, ili
utvr|enim aneksima uz velike kastrume/annex
castellum, konstatovana na nekoliko geostrate{kih ta~aka limesa, od u{}a Brwice i Koìce/
Cantabaza nizvodno, kod u{}a Pore~ke reke i
u{}a Kosovice17 Trajanovog kanala, predstavqala je istinski bedem sastavqen od zidova i
vojnih poloàja, od Novae do Taliata, i nizvodno,
sve do izlaza iz Katarakti, i stanice Diana.
Od ostrva Sapaja/Translederata (Ram Banatska Palanka) i u{}a Peka/Pincum nizvodno, ta~nije od Cuppa, registrovani su brojni mawi vojni
poloàji: Livadica, Zidinac, Cantabaza/u{}e
Koìce, Bosman, Ad Scrofulas/u{}e Pesa~e, Velike Livadice, Smorna/u{}e Boqetinske reke,
Campsa/Ravna (naspram ostrva Pore~), ili jo{
mawe vojne instalacije, kod Gospo|inog Vira,
Padine, Manastira, Malih Livadica, Lepenskog
Vira Vidqivih tragova struktura bilo je kod
u{}a gotovo svakog potoka, od Brwice do Dobre,
i nizvodno, do Doweg Milanovca i fortifikacionog kompleksa na u{}u Pore~ke reke, isto~ne granice provincije Prve Mezije/Moesia Prima.
Od u{}a Pore~ke reke u Dunav, zapadne granice provincije Priobalne Dakije/Dacia Ripensis i ulaska u Dowu Klisuru, do Trajanovog kanala
i Katarakti evidentirano je i/ili identifikovano nekoliko mawih kasnorimskih kastela i
kula, kod Velikog i Malog Golubiwa, ispod litica Velikog i Malog [trpca/Pecka bara, kod
Hajdu~ke Vodenice (sa Trajanovom tablom/Tabula
Traiana), kod Tekije/Transdierna (Dierna), na ostrvima Adakale/Ducis Pratum ostrvu Banului/
Transdiana,18 i tri tvr|ave kod \evrinskog potoka, u{}a Ka{ajne i u{}a Kosovice (Trajanov kanal), sa obalskim dugim zidovima/claustra.
Sli~na grupa kastela, i kastela kombinovanih sa sredi{nom kulom, pojavqujuje se nizvodno. Od tvr|ave Diana, to su Butorke, kompleks
fortifikacija i vojno-tehni~kih kapaciteta i
instalacija na kratkom rastojawu naspram ostr-
LIMES NA DUNAVU.
va Simian, od Trajanovog Mosta (Pontes) do Male

Vrbice (Livade, Konopi{te, Kurvingrad) i nizvodno, Glamija/Rtkovo, Zbradila Obala/Korbovo, Korbovo Obala Vajuga, Obala/Milutinovac, Biqevina/Velesnica, Glamija/Qubi~evac,
Brzi Prun/Grabovica, Egeta (Brza Palanka), u{}e
Slatinske reke, Obala/Mihajlovac, u{}e Kameni~kog potoka Mora Vagei/Clevora, Ruènka,
Bor|ej, Kusjak/Aquae (Prahovo), do u{}a Timoka
(Timacum) i nizvodno, do isto~ne granice provincije Dacia Ripensis, na Dunavu (Ratiaria/Ar~ar,
dana{wa Bugarska).
Svi evidentirani, istraèni i otkriveni
vojni poloàji pozicionirani su na samoj ivici obale i u vekovima pre kasnorimske epohe.
Predstavqaju primer strate{kih novina na limesu u periodu od Dioklecijana do Konstantina, s kontinuitetom od dinastije Konstantina
do Valentinijana I (375). Wima je, u punom smislu, popuwen prostor Lederata/Translederata
Cuppae Novae Taliata Diana Pontes Egeta
Aquae (Doroticum Bononia Ratiaria), mapiran
rimskim itinerarima.19
HRONOLO[KA SKALA
Na ovoj sekvenci limesa, posle Dioklecijana, u vreme prve tetrarhije, ostali su upadqivo
vidqivi tragovi. Jedan iz serije od {est ekskluzivnih carskih tetrarhijskih natpisa, urezan na mermernu plo~u ve}ih dimenzija, koji je
prona|en na tvr|avi Butorke, prema postavqenoj hronolo{koj skali, najpreciznije afirmi{e
momenat finalizacije tetrarhijske obnove ovoga dela limesa/ripae (sl. 4). Otkri}e jo{ pet, od
17
Milo{evi} 1984 b: 363364.
18
Cf. Kondi}1994.
Od Viminacium-a nizvodno, izme|u Cuppae i Aquae (u{}a

Timoka/Timacum), u duìni oko 200 km, otkriveno je 9 velikih kastruma-stanica, preko 40 mawih tvr|ava i/ili
kula ili vojno-tehni~kih instalacija od najmawe 100 evidentiranih, u kontinuiranom nizu. Rastojawa izme|u najve}ih su od 20/30 km do 11/14 km, odnosno od 5/6 km do 12
(3) km, izme|u mawih i/ili najmawih instalacija (kula).
19
44
ukupno {est (sa Butorkama), gotovo identi~nih,
komemorativnih, po~asnih carskih natpisa, postavqenih du` plovnog koridora Dunava, od izlaza iz Dijaninih katarakti Butorke, u provincijama Dacia Ripensis, i nizvodno Moesia Secunda,
Scythia, uzima se kao dovoqno pouzdan argument
da je u ovo vreme pokrenut novi, reformisan
graditeqski program, kojim je {ire obuhva}ena
desna obala dunavskog limesa.
Na osnovu ovih tekstova proizilazi da su tada{wi vladari zaslu`ni za uspostavqawe prezidija (praesidia constituerunt) (sl. 4).20 Upotrebom prakti~no identi~nog propagandnog
teksta, demonstrirano je jedinstvo wihove vladavine i zajedni~ka vizija (za budu}nost) koju su
potvrdila i arheolo{ka iskopavawa desne obale Dunava (u Srbiji i Bugarskoj).
S pravom se smatra da je ovim postavqen
koncept i odre|ena dowa hronolo{ka granica
kasnoanti~kog fortifikacionog sistema, iza
koje dolazi i najuspe{nije razdobqe perioda
koji je obeleìla samostalna vladavina Konstantina Velikog, wegovih naslednika (sinova
naslednika prestola), i Valentinijana I,21 koji zatvara ovo cvetno razdobqe, dugo gotovo jedan vek.
Iako finalno poglavqe na limesu kasne
Imperije zapo~iwe novom krizom, ratnim sukobima, ~ak porazom 378. godine, revitalizovana granica i vojni koridor Dunava funkcioni{u jo{ nekoliko narednih decenija. Wegove
ru{evine zatrpane pepelom, gari, i spaqenim
gra|evinskim materijalom, {utom od kamena,
maltera, opeke, mermera, s me{avinom novca i
glinenih posuda, nakita ili dragocenosti, zajedno sa gomilom odli~no o~uvanog alata i
skrivene gvo`|urije, svakako su manifestacija
ovog dramati~nog doga|aja, no, isto tako i ilustracija razdobqa, koje mu je neposredno prethodilo. Bezmalo ~itav jedan uzbudqiv i dinami~an vek prosperiteta.22
Ve} s Valentinijanovim neposrednim naslednicima usledila je obnova, skop~ana s doterivawima, kojima su {iroko obuhva}eni perimetri poru{enih kamenih fortifikacionih
struktura, kao i unutra{wi objekti, instalacije
i komponente od zna~aja za ìvot vojne granice.
LIMES NA DUNAVU.
Bez izuzetka, mnogi raniji kapaciteti, bedemi

i kule, i gra|evine renovirane su i reutilizovane pregra|ivawima ili nadzi|ivawima, od Teodosija I, do Teodosija II (402451). Neke kapije,
koje su ve} bile zatvorene, sada dobijaju jo{ pregradnih zidova, neke su blokirane kulama koje
su sve monumentalnije, vi{e, potpuno izba~ene
kada su na uglovima, ili du` bedema. Uporedo su
zabeleèni i kratki intervali s arheolo{kom
evidencijom vezanom za germansku populaciju
(sloj sa privremeno gra|enim objektima).
Ovaj period, dug nekoliko decenija. ozna~ava zavr{nu, kasnorimsku etapu. O wegovom neslavnom kraju svedo~i posledwa, finalna sekvenca koju je sa~uvao wegov posledwi sloj, sloj
jo{ è{}eg katastrofalnog razarawa i ru{ewa,
iz 443. godine.23
pro / futurum in aeternum reipublicae / praesidium constituernutOvako zavr{ava Kladovski tekst (Butorke), urezan na mermernoj plo~i dimenzija 1.84 h 0.91 h 0.28 m. Gotovo istog sadràja, ili dimenzija, ovim istim povodom
je postavqeno jo{ pet carskih tetrarhijskih natpisa nizvodno, na desnoj obali Dunava, u provincijama Moesia Secunda, Scythia, u Sexaginta Prista, Transmarisca, Durostorum,
Seimeni, Halmyris, cf. Zahariade 1999: 553561, Fig. 1, Tab. I.
20
U dogovoru sa Tautomedom, duksom/dux provincije Dacia

Ripensis, izdata su naro~ita uputstva za popravke na svim
tvr|avama u provinciji (Cod.Th., 15, 1, 13), {to je dobro
poznat podatak. U vezi sa ovim carem, na ovome mestu podse}amo na poznat podatak da je prilikom rekognoscirawa
obale Dunava, 1966. godine, koje je radila ekipa Arheolo{kog instituta (Beograd), na putu izme|u Rama (Lederata)
i Velikog Gradi{ta (Pincum) u selu Zatowe/Blacka, slu~ajno prona|en do tada nepoznat zlatni medaqon Valentinijana I (na mestu gde su ina~e registrovani temeqi gra|evine i gra|evinski {ut sa rimskom keramikom i novcem).
Ovaj unikatni komad koga je tada otkupio Narodni muzej (u
Beogradu), iskovan je u Konstantinopoqu, 367. godine. Medaqon je publikovao Kondi} 1967: 45 sqq.
21
22 Arheolo{ki depozit sastavqen od pepela i gari pod

kojim su zatrpane preìvele ru{evine vojne i/ili rasko{ne gra|evine, pokazuju da su se, kao nikada pre na{le u
plamenu, ba{ kako obave{tavaju literarni izvori, opisuju}i prili~no zastra{uju}u sliku na limesu u vreme Gotskog
rata 378. kada su sve zemqe izme|u Dunava, Crnog Mora, Rodopa i Bospora bile u plamenu (Amm. Marc.)
23
Ovaj precizan datum postavqen je na osnovu nalaza 5

zlatnih solida na tvr|avi Pontes/Pontes kod Trajanovog
Mosta, cf. Vasi} 1983: 99 sqq.
45
LIMES NA DUNAVU.
sl. 8. Diana (Statio Cataractarum Diana), orto-foto snimak lokaliteta:

1) principijum; 2) kapije; 3) kripta; 4) hram
STRUKTURALNA ANALIZA24
I arheolo{ka evidencija iz kasnorimskih
gra|evina prili~no je saglasna sa hronolo{kom
periodizacijom gra|evinskih aktivnosti kasne
Imperije, iniciranih razli~itim povodima,
ve} od sredine III do sredine V veka, od Dioklecijana Konstantina I (sa sinovima) do Valentinijana I i Teodosija I, odnosno Teodosija II, sa
najmawe isto toliko gra|evinskih faza koje su
im prehodile, a kojima su vi{e ili mawe obuhva}ene strukture (podrazumevaju se i razna doterivawa, pre ili kasnije).
Mnogi kasnorimski kasteli su izgled, u kakvom su ga otkrili arheolozi, dobili zahvaquju}i ovim stalnim, kontinuiranim pode{avawima svojih struktura, renovirawima preduzetim
od vrha o~uvanih ru{evina, na osnovama zate~e-
nog stawa, raspoloìvog gra|evinskog materijala i procene op{te situacije u odnosu na predeo, kao i duì sektor reke, obale ili zale|e.
U najranijoj fazi, na prostorni raspored
struktura sigurno da je uticalo zate~eno stawe
na limesu sredinom III veka, sa severijanskom
gra|evinskom fazom, koja joj prethodi, zatim, i
geostrate{ka pozicija lokacije, u sklopu op{te
matrice, u skladu s hronolo{kim kontekstom.
Na konkretne poteze uti~e i aktuelna situacija
na samom terenu, ne mawe i destrukcije koje su
izazvane dejstvom prirodnih sila, naj~e{}e
24
Strukturalna analiza limes sistema u tekstu izvedena je

na osnovu publikovanih planova i skica, selekcijom najzna~ajnijih detaqa i komponeti fortifikacija, u obimu
koji dozvoqava prostor.
46
arheolo{ki nevidqivih. Ovim sadejstvom nepovoqnih klimatskih promena, poplava i silovitih, kontinuiranih udara re~nih talasa Dunava i/ili wegovih pritoka, zbrisane su sa tla,
raznete ili potpuno zatrpane mnoge strukture
(neki lokaliteti nizvodno od Kladova otkriveni su ispod 1.50 m re~nog nanosa). Ostavqaju ~ak
teè posledice (kako vidimo trajne i gotovo
nepopravqive), od neprijateqskih, povremenih
~arki i devastacija (posle kojih strukture ostaju na prvobitnoj lokaciji).
Ipak, ne samo povoqan geografski poloàj,
ve} i strate{ke karakteristike regije, va`nost
odre|enih ta~aka na koridoru, obezbedili su ve}ini prvobitno pozicioniranih lokacija pun
kontinuitet, dugove~nost, uz stalnu obnovu i
redovno odràvawe limesa Dunava, koji je
funkcionalno ostao jedinstven i narednih 200
godina, sve dok nije kona~no napu{ten, po~etkom VII veka.
Izvesno je da je u ovom periodu, od kraja III
do prvih decenija IV veka, najve}i broj tvr|ava
bio ve} redizajniran i prepravqen prema kasnorimskom modelu, za{ti}en novim, ja~im bedemima i spoqnim, potpuno isturenim, kulama.
Neke tvr|ave dobijaju spoqne anekse (anex castellum), tako da im je povr{ina od tada gotovo
udvostru~ena (Novae, Hajdu~ka Vodenica), a linije novih bedema izlomqene, kao kod najve}ih
tvr|ava (Diana, Aquae), usled ~ega gube raniji
oblik i imaju poligonalne osnove. Tvr|ava Diana sa aneksom (od IV veka) imala je povr{inu od
preko tri hektara i bila je jedna od najve}ih na
Dunavu (sl. 8).25
Izgradwa novih zidova perimetra (obi~no
ne svih), u ovo vreme, i{la je zajedno s podizawem potpuno novih, izba~enih kula (U, potkovi~astih, lepezastih, ~etvorougaonih, kru`nih),
{to je tako|e uticalo na razna prilago|avawa,
pra}ena devijacijama osnova i kod mawih vojnih
poloàja, kao i na pojavu trapezoidnih, ~etvorougaonih ili trougaonih (Canatabaza, Smorna,
Transdierna, u{}e Kosovice). Blokada kapija (ili
gradwa samo jedne, na novom bedemu) i ukidawe
nekih ranijih, glavnih saobra}ajnica tako|e su
imale za posledicu ve}a ili mawa lokalna
uskla|ivawa perimetra, unutra{we adaptacije
LIMES NA DUNAVU.
struktura ve} od prve konstrukcijske faze

(Smorna) (sl. 9).
Neke (nove) mawe fortifikacije, kao {to su:
Pincum, Sapaja/Translederata, Cantabaza, Ad Scrofulas, Smorna, Campsa, Golubiwe, Hajdu~ka Vodenica, Transdierna, Clevora/Mora Vagei, nastale su
sigurno redukovawem ranijih struktura i/ili
repozicionirawem, bilo u jednom delu, ili oko
neke od struktura starijeg kastruma ili u wegovoj neposrednoj blizini mo`da i sa idejom da
budu privremeno re{ewe. Prilikom redukcije
i (pre)ure|ewa velikih kastruma u mawe, primetno je da se kod ve}ine usvaja trasa ili delovi bedema primarnih kamenih fortifikacija,
oni se nadogra|uju (ako su o~uvani) ili se potpuno obnavqaju (nisko o~uvani zidovi uo~eni su u
temeqima mnogih mawih fortifikacija (kao na
primer Translederata, Canatabaza, Smorna), unutra{wi rasteri se nadaqe po{tuju ili ne,
ukqu~uju}i pozicije kapija, ili kula. Ovo potvr|uju ne samo wihove nepravilne forme nakon izvr{enih adaptacija, i/ili tipi~no kasnorimske tehni~ke karakteristike zidova i
materijala, ve} i vidqive, devastirane (i napu{tene) starije strukture, registrovane prilikom arheolo{kih iskopavawa u temeqima bedema tvr|ava Sapaja, Cantabaza, Smorna, Campsa,
Butorke ili Clevora/Mora Vagei. Arheolo{ka
evidencija, ukqu~uju}i novac ili keramiku (in
situ), kao i mno{tvo starijeg, recikliranog materijala od kamena/spolia, upotrebqenih tada za
gradwu novih zidova, svakako najboqe ilustruju
prethodnu konstataciju.
Sli~no je i sa fortifikacijama sa izba~enim ugaonim kru`nim kulama, s karakteristi~nim levkastim ulazima konkavno re{enim
pretprostorom, s platformom ispred ulaza u
kulu, koje su ovaj kona~an izgled dobile obnovom
u VI veku.26 Evidentirane su na lokalitetima:
Bosman, Golubiwe, Hajdu~ka Vodenica, Butorke/
Kladovo, Glameja/Rtkovo, Milutinovac, Glameja/
25
Za op{ti pregled dosada{wih rezultata istraìvawa,

sa bibliografijom, cf. Rankov-Kondi}, 2009: 367401.
26
Za limes VI veka, tipove kula, cf. Kondi} 1984 b: 135 sqq.
47
Qubi~evac, u{}e Slatinske reke, naj~e{}e s jednim ulazom u sklopu parcijalnih pro{irewa
jedne od strana bedema, obi~no sa {etnom stazom
i stepeni{tem. Ve}ina wih ima izrazito bogate
starije slojeve (nalaze), ali bez o~uvane arhitekture (delom inkorporirana u mla|e strukture?).
Jedan broj ovih tvr|ava (Hajdu~ka Vodenica, Butorke/Kladovo, Glamija/Rtkovo, Glamija/Qubi~evac), u unutra{wosti imaju izdvojenu, kvadratnu strukturalnu celinu, sa ~etiri stuba u
centru, koji pripadaju dobro poznatoj, kasno-
LIMES NA DUNAVU.
rimskoj grupi malih vojnih instalacija, poznatih pod nazivom burgus/burgus.

Ovi karakteristi~ni mawi kasnorimski
kvadratni kasteli kule, o{trih uglova, bez kula, okruèni dvojnim rovom, u svome sredi{tu
imali su centralnu gra|evinu od koje su, naj~e{}e, ostale samo baze ~etiri monumentalna, simetri~no raspore|ena stuba/tetrapylon. Jedan broj
ovih kula nalazio se unutar maweg, ~etvorougaonog kastela, sa kru`nim ugaonim spoqnim kulama. Otkrivene su na izlazu iz Katarakti, od
sl. 9. Smorna (Smorna), utvr|ewe na u{}u Boqetinske reke
48
stanice Diana, sve do mesta Aquae na lokalitetu
Dowe Butorke, Glamija/Rtkovo, Glamija/Qubi~evac, i nizvodno, na u{}u Slatinske reke, kod
Mihajlovca/Obala, Mora Vagei u{}e Kameni~kog potoka/Clevora, Bor|ej, sve ~etiri pozicionirane na ivici obale, naspram velikog ostrva,
Ostrovul Mare. Podignute su na me|usobno vidqivom rastojawu (od 56 km, najvi{e) koje im
omogu}ava stalnu uzajamnu komunikaciju, danono}no patrolirawe i osmatrawe plovnog kanala izme|u Ostrovul Mare i obale, i alarmirawe
dimnim ili vatrenim/svetlosnim signalima,
{to im je i glavni zadatak.
Sli~ne, po funkciji, ali znatno mawe su grupe ranorimskih kvadratnih kula podignutih u I
veku du` obala Gorwe klisure. Obnovqene, koriste se tokom kasne antike (i u VI veku),27 kao
va`ne karike limes-sistema i kontrole wegovog
plovnog puta/ripae, evidentirane od Zidinca (dimenzija 17.5 h 17.5 m) nizvodno, kod Gospo|inog
Vira (dimenzija 10.90 h 4.95 m),28 Manastira,29
Padine, Pesa~e,30 Lepenskog Vira,31 ili Hajdu~ke Vodenice (12.5 h 11.8 m/9.1 h 8.7 m, u sredi{tu
tvr|ave). Od Bosmana nizvodno, do u{}a Pesa~e/
Ad Scrofulas, sve do u{}a Boqetinske reke/Smorna, kule, jo{ mawih dimenzija, postavqene su na
udaqenosti, od svega 10002000 m, pokrivaju}i
ovde obalu, kraj veoma rizi~nog plovnog puta
(Gospo|in Vir).32
Tvr|avama, kulama i dugim spoqnim zidovima/claustra koji se pruàju desetinama ili stotinama metara izme|u wih, teritorijalno je opkoqen i za{ti}en predeo obale, sa komunikacijama
i fortifikaciono-strate{kim kapacitetima.
I dolina u{}a Pore~ke reke, brawena je serijom fortifikacija veoma razli~itog karaktera,
i dugim zidovima, kao najzna~ajnija stanica u
sredi{tu rute. Predstavqa ilustrativni primer
preure|ewa granice kasnorimskih provincija.33
Na Tabuli34 (sl. 10) ovde je ozna~en prelaz na levu obalu Dunava, pomo}u alternativne sekvence
puta levom obalom Dunava (Rumunija), kojom se
zaobilaze neprohodni Kawoni Dowe Klisure,
na putu nizvodno, za Diernu/Dierna (Orsova), do
u{}a reke Cerna (Rumunija), velike pritoke Dunava, zna~ajne raskrsnice puteva koji su povezivali stanice na obali, s planinskim zale|em
LIMES NA DUNAVU.
Rimske Dakije, svakako i fortifikacijama, i

stanicama nasuprot, oko tvr|ave Transdierna/Tekija, i nizvodno.
Uop{teno, ve}i ili mawi novi kasnoanti~ki gra|evinski vojni kompleksi, po pravilu
opkoqeni {irokim jarkom, utvr|eni su tada
masivnijim perimetralnim zidovima, o{trih
uglova, s visokim kulama, potpuno izba~enim na
spoqnu stranu. Ve}ina svoje vojno-strate{ke
kapacitete kompenzuje tada i razmerama novih,
monumentalnih spoqnih kula, podignutih na
sva ~etiri ugla tvr|ave, du` wenih bedema ili
kapijama.
Datume wihove obnove i/ili izgradwe treba
staviti pre doga|aja 378. godine, u period od
Konstancija II do Valentinijana I. Izvori za
ovo razdobqe govore o opse`nim radovima koji
27
Vidqive ostatke rimskog obalskog puta i wegovo kontinuirano kori{}ewe potvr|uju ovde arheolo{ka evidencija od II/II do IV i VI veka. Uz wegovu trasu je otkrivena
ostava folisa i polufolisa Anastasija i Justinijana I, cf.
Mini} 1984 b: 154.
28
Arheolo{ka evidencija i novac potvr|uju weno dugo

kori{}ewe, od IIV, odnosno VI veka (sem keramike, novac
Vespazijana, Trajana, Konstancija II). Na wenim kamenim
zidovima vidqivi su debqi slojevi malterisawa, cf. Mini} 1984 a: 147149.
29
U mawoj kuli na lokalitetu Manastir prona|en je novac Aurelijana i Konstantina Velikog, i opeka sa pe~atom
Hermogenes. U nekropoli, u jednom grobu, prona|ena je bronzana aplikacija sa pozlatom, s Hristovim monogramom,
koja se datuje u IV vek (na osnovu arheolo{kog konteksta),
cf. Mini} 1984 b: 154157, sl. 1.
Kvadratna kula, dimenzija 7. 50 h 7.50 m (i 36.40 h 34 m),

s novcem od Aleksandra Severa, Aurelijana, Dioklecijana
do Valensa; u sklopu sredwovekovne nekropole pojavquju se
kasnorimske opeke sa urezanim krstom, cf. Mini} 1984 c:
172 sqq., sl.1.
30
Mawa kvadratna kula dimenzija 5.10 h 4.90 m, siroma{na nalazima koji se datuju u IIIIV vek, cf. Srejovi} 1984:
197199, sl. 1.
31
32
Na ovoj strmoj steni, iznad dubokih i opasnih virova,

postavqeni su ~uveni imperijalni natpisi u vezi sa radovima na izgradwi i obnovi rimskog obalskog puta, Tiberijev (33/34), Klaudijev (46) i Domicijanov (9293), cf.
Mirkovi} 1996 b: 2740.
33
Petrovi} 1984: 285291, sl. 1.
34
Tab. Peut. VII.
49
LIMES NA DUNAVU.
sl. 10. Pojtingerova karta,VII segment
su preduzimani na ja~awu odbrambenih struktura limesa, posebno u vreme Valentinijana I.35 I

arheolo{ka evidencija potvr|uje navode iz izvora. Ako sledimo obalu, vidimo da su ranije (i velike i male) fortifikacije obnovqene36 i u ovo
vreme dovedene u prvobitno stawe (restaurirane?) prema nameni, nesumwivo i uz podizawe
novih kula (i burgusa). Pojava novca ovoga vladara, u visokom procentu, to tako|e potvr|uje.37
TIPOVI KULA
turene, monumentalnije vi{espratne kule, o ~emu

svedo~e i wihovi duboki temeqi. Pojavquju se
35 Godine 365. Tautomedes, dux Daciae Ripensis dobija instrukcije o gradwi fortifikacija du` limesa i da, pored
kula koje je potrebno obnoviti, izgradi nove kule na odgovaraju}im lokacijama (Cod. Th., 15, 1, 13). Izvori beleè
ovu Valentinijanovu li~nu inicijativu u vezi sa poja~avawem granice uzimaju}i u obzir opasnost od snage varvarskih/ Gotskih upada (Amm. Marc. 29, 6, 2), zatim i aktivnosti brata Valensa, na Dowem Dunavu, u Dowoj Meziji
i Maloj Skitiji, cf. Vasi} 1995: 324332.
Izvori beleè da se kastel Gratiana, koji nosi ime po

carevom savladaru (Not. Dign. Or. XLI, 26), nalazio na {irokom potezu, izme|u mesta Cuppae i Taliata (s velikim
brojem zna~ajnih stanica kandidata za identifikaciju!)
kao sedi{te auxilium Gratianense.
36
Sa Dioklecijanom i Konstantinom i kasnoanti~kim razdobqem op{tu sliku plana tvr|ava upadqivo mewaju wihove kule. Du` bedema ili
na uglovima kasnorimskih fortifikacionih
poloàja, prvi put se grade spoqne, potpuno is-
37
Obnovom {irih razmera u ovo vreme zahva}en je i limes

provincije Panonije, cf. Visy 2003.
50
novi tipovi i wihove varijante, ukqu~uju}i konvencionalne forme. Sem ~etvorougaonih, kvadratnih ili pravougaonih, pojavquju se kule novih oblika, od varijanti U, polukru`nih, i
potkovi~astih, do okruglih i lepezastih.
Lepezaste kule, specifi~nog oblika, sastavqene od zidova pod tupim ili pravim uglom u
odnosu na dva susedna bedema, sklopqene su kombinacijom konveksno-konkavnih i/ili ravnih
zidova i uvek se podiù sa spoqne strane uglova tvr|ava. Mogle su da budu zamena za varijante
spoqnih kvadratnih ili kru`nih ({to naj~e{}e jesu i delom ih inkorporiraju). Lepezaste
spoqne kule pridodate su na neke od o{trih
uglova o~igledno potpuno novih kasnorimskih
bedema, najverovatnije i na tvr|avi na ostrvu
Sapaja/Translederata,38 i sigurno na tvr|avi na
u{}u Boqetinske reke/Smorna (dimenzije tvr|ave, 60 h 50 m). Wene dve lepezaste kule koje su
zamenile varijantu ranijih ~etvorouganih, pojavquju se na o{trim uglovima ove fortifikacije. Pripisuju se Konstantinu i wegovim neposrednim naslednicima.39
Kule U oblika, u ovo vreme potpuno izba~ene izvan bedema, pojavquju se tokom ~itavog
perioda, u nekoliko varijacija. Predstavqaju
karakteristi~nu, veoma ~estu kasnorimsku varijantu, nastalu kombinovawem i zaobqavawem
vrha ve} isturenih ~etvrtastih ili pravougaonih kula, dogradwom pli}ih konveksnih zidova
(ako su zapaèni, ovi detaqi su va`ni kod datovawa). Izduène i monumentalnije U kule, koje
su rekonstruisane iz temeqa, pripisuju se kasnim prepravkama kula istog perioda (Konstancije II Valentinijan I).40 Varijantama kula U
oblika i/ili polukru`nim41 zamewuju se prvobitno ~etvorougaone spoqne ugaone kule kasnorimske tvr|ave Campsa (dimenzije tvr|ave 49 h
49 m).
Velike ~etvorougaone, kvadratne ili pravougaone kule su veoma rasprostrawene i pojavquju se i du` bedema i na uglovima (starije faze).
Nalaze se na kapijama nekih kastruma, ili sa
spoqne strane bedema, sa pro{irewima za {etnu
stazu i kod mawih kastela (Smorna, Campsa, U{}e
Pore~ke reke, Hajdu~ka Vodenica, Diana, Pontes,
Milutinovac, U{}e Slatinske Reke), na uglovi-
LIMES NA DUNAVU.
ma (Diana). Opeke sa pe~atima DRP DIERNA i

DARDIANA,42 koje su prona|ene u zidovima kula
Transdierna daju dowu hronolo{ku granicu podizawa ~etvorougaonog kastela, sa ~etvorostranim, kvadratnim kulama isturenim sa spoqne
strane sva ~etiri ugla tvr|ave (kraj III/IV vek
obnavqane do VI veka). êtvorougaone ugaone kule se razlikuju u detaqima, ali i po tome {to je
jedna grupa delom svoje povr{ine isturena izvan i unutar uglova tvr|ave (Campsa,43 Pore~ka
reka), a druga potpuno (Sapaja, Transdierna).44
Kule-kapele (Saldum/Cantabaza, Ravna/Campsa,
i/ili Butorke) predstavqaju varijante pravougaonih U kula zavr{enih konveksnim frontalnim zidom, na ~eonoj isto~noj strani (dimenzija oko 5.50 h 3.20 m, npr. tvr|ava Butorke).
Dimenzija 93 h 92 (unutra{wih 88 h 89 m), sa spoqnim,

isturenim kvadratnim kulama (dimenzija 4.20 h 4.20 m),
koje su mogle biti zamewene kulama ovoga oblika, prilikom kasnije obnove, cf. Dimitrijevi} 1984: 2939, sl. 1, 3;
T. IVVI, sl. 12.
38
39
U svakom slu~aju, na limesu Dunava, na mnogim tvr|avama

ovaj tip kula gotovo redovno na uglovima zamewuje starije polukru`ne, kru`ne ili ~etvorougaone kule, i ne pojavquje se pre epohe Konstantina I. Ima zaista mnogo analogija, npr. u Novim Banovcima/Burganae lepezaste kule se
povezuju sa garnizonom equites Dalmatae, i cuneus equitum
Constantianorum, o tome cf. Jovanovi}, 2003: 8386.
O dve izdvojene konstruktivne faze IV veka, sa kulama

U oblika u ranijoj fazi u vreme Konstantina Velikog i
kasnije sa kru`nim kulama, koje flankiraju zidove, iz vremena Valentinijana I ili sa kru`nim kulama iz perioda
vladavine Konstantina I, a U-oblika iz perioda tetrarhije,
cf. Heinrich-Tamaska and Straub 2009: 42 sqq.
40
Spoqne polukru`ne U kule tvr|ave Pilismart/Castra

ad Herculem se datuju u vreme Dioklecijana, i povezuju sa
garnizonom equites Dalmatae i auxilia Herculensia (Not. dign.
occ. XXXIII, 33. 46).
41
Opeke su proizvod radionica Dijane, oko 12 km nizvodno, posle formirawa provincije Dacia Ripensis; o rezultatima istraìvawa Transdierne/Transdierna, cf. Kuzmanovi}-Cermanovi} and Jovanovi}: 2004.
42
43
44
Kondi} 1984 a: 233249, sl. 2, T. IVI.
Ovakav tip spoqnih kula podignutih na uglovima i du`

bedema pojavquje se na rimskoj tvr|avi Timacum Minus
(dolina Timoka), s kasnorimskom obnovom, i to od temeqa,
koja je izvedena uglavnom od sekundarno kori{}enih nadgrobnih kamenih plo~a sa natpisima, najdaqe ve} od kraja III
po~etka IV veka, cf. Petrovi} 1997: 122123, sl. 2.
51
Kru`ne isturene kule, i wihove brojne varijante izgra|ene su i na kapijama, i na uglovima,
ili du` bedema. Starija varijanta ovih kula pojavquju se na jednoj kapiji i du` bedema tvr|ave
Novae koja je tokom IV veka, u nekoliko etapa obnovqena iz temeqa, iznad ranijeg kastruma (uve}anih dimenzija od 120 h 140 m na 143 h 122 m).45
Na wenim uglovima, i kapijama su podizane
spoqne, kru`ne kule, istovremeno s novim sna`nim kamenim bedemima gra|enim sa liba`nim
slojevima od tri-~etiri reda opeka, sa dve kapije (jedna ostaje u prvobitnom obliku, sa unutra{wim U kulama).46 Kasnije, sve kule su zamewene kru`nim kulama (obnovqene u ovome obliku,
u VI veku).47
Kao dominantna forma, nakon obnove u VI
veku, pojavquju se neznatno modifikovane, isturene okrugle kule, sa uskim ulazima, sa levkastim unutra{wim prilazima platformama na
svim spoqnim uglovima, na ve}ini mawih kasnorimskih tvr|ava koje su, na osnovu arheolo{ke, odnosno numizmati~ke evidencije funkcionisale i tokom ~itavog IV veka, i potom
temeqno prezidane, kao {to je npr. Saldum/
Cantabaza (pre~nik 3.70/4.10 m, na tri ugla tvr|ave dimenzija 45.50 h 31.20 m),48 Bosman (tri
ugaone, pre~nik 4.50 m, trougaona tvr|ava, dimenzija jedne strane 45.50 m), Golubiwe (na sva
~etiri ugla, nisu date dimenzije), Hajdu~ka Vodenica (pre~nik 3.30/4 8/9.50 m, na sva ~etiri
ugla tvr|ave dimenzija 58/52 h 46/54 m), Butorke
(pre~nik 3.20/6.30 m, na sva ~etiri ugla tvr|ave
unutra{wih dimenzija 46 h 45 m), Glamija/Rtkovo (na sva ~etiri ugla tvr|ave dimenzija 68 h
62 m),49 Milutinovac (pre~nik 3.10/4 m, na sva
~etiri ugla tvr|ave dimenzija 52/53.50 h 58 m),
Glamija/Qubi~evac (pre~nik, 4 m, na sva ~etiri ugla tvr|ave dimenzija 60 h 60 m), U{}e Slatinske reke (pre~nik 3.30 m, na sva ~etiri ugla
tvr|ave 61 h 78 m).50
Potkovi~aste kule su veoma popularne du`
linije bedema kasnorimskog limesa, na Dunavu.
Pojavquju se i u ovome sektoru obale, na spoqnoj
strani zaobqenih uglova rane tvr|ave Smorna,51
ali jedino na tvr|avi Diana (sl. 11, 12) je kulama ovog oblika flankirana kapija.52 Potkovi~aste kule obezbe|ivale su glavnu ju`nu kapi-
LIMES NA DUNAVU.
ju kasnorimske tvr|ave, koja ostaje glavni ulaz

sve do VI veka (od temeqa obnovqena, sa pet redova opeke).53
Rekonstrukcijama koje su zapo~ele krajem III
veka i trajale bez prekida tokom nekoliko dekada
IV veka (od Dioklecijana/Konstantina I i naslednika, zavr{no sa Valentinijanom I), uglovi starije tvr|ave Taliata 54 dobijaju prve spoqne kule,
45
Arheolo{ka evidencija ukazuje da su kru`ne kule kori{}ene tokom prve polovine IV veka, izme|u 330340. godine, cf. Vasi} 1984: 172 sqq, sl. 8.
46 Ovaj tip kula datuje se u period od Antonina/Marka Aurelija do Severa/Karakale. Vojna diploma koja je prona|ena
u sklopu ove tvr|ave okvirno se datuje oko 140, cf. Mirkovi}
and Vasi}: 1982, 1. Halbb., 217. A blizu porta praetoria, u sekundarnoj upotrebi bio je deo natpisa koji se datuje u 99.
godinu i moè da se pripi{e imperatoru Trajanu, cf. Mirkovi}, 1975: 220 i d.
Tvr|ava Tokod ima sli~no pozicionirane varijante

kula U-oblika, od polukru`nih do potkovi~astih (vreme
Konstantina Velikog), i kasnijih kru`nih koje flankiraju zidove podignute u vreme Valentinijana I; za razli~ita hronolo{ka opredeqewa ovih kula, period vladavine
Konstantina I period tetrarhije, cf. Heinrich-Tamaska
and Straub 2009: 42 sqq.
47
Jeremi} 2009; za rezultate arheolo{kih iskopavawa tvr|ave, cf. Petrovi} 1984: 129134, sl. 2.
48
49
Za ove lokalitete, cf. Starinar 3334 (19821983), 1984.
Za ove lokalitete, cf. \erdapske sveske 14 (1980, 1982,

1984, 1986).
50
51
Ugaone spoqne kule potkovi~astog oblika podignute su

uz zaobqene uglove bedema starije tvr|ave, i to u periodu
koji je sigurno prethodio kasnijoj obnovi (Konstantin I
ili wegovi sinovi) sa podizawem lepezastih kula sa spoqne strane bedema tvr|ave pravih uglova, cf. Zotovi} 1984:
211225, sl. 2, T. I.
52
Cf. Rankov 1987: 710.
Eskus/Oescus (Bugarska), legijski logor legije V Macedonica (od 271), koji se na{ao i u centru poznatih graditeqskih aktivnosti Konstantina I, na Dowem Dunavu, ima jednu kapiju s potkovi~astim kulama, iz toga vremena, cf.
Ivanov 1980: 189, sl. 214. Tegule s pe~atom legije V Macedonica, dodu{e ne u velikom broju, registrovane su i na
tvr|avama Diana i Pontes.
53
Taliatis (Ptol. Geogr. III 9, 4; Geogr. Rav., 190, 14; Tabula Peutingeriana VII); Talia (Itin. Anton. 218); Taliata, Taliatae (Not.
Dign. or. XLI 27, 35); Tanata (Procp. De aedif. IV 6, 5), cf. Mirkovi} 1968, 108109; o rezultatima arheolo{kih istraìvawa, cf. Popovi} 1984: 265280, sl. 1, T. IVIII.
54
52
LIMES NA DUNAVU.
sl. 11. Dijana (Statio Cataractarum Diana) ju`na kapija

sl. 12. Dijana (Statio Cataractarum Diana), isto~na kapija unutra{we kule
i to varijante polukru`nih, i/ili potkovi~astih, odnosno kula U oblika.55

Kada se nekoliko razli~itih tipova kula
pojavquju na istoj tvr|avi (U, potkovi~aste, lepezaste, ~etvorougaone, kru`ne ili polukru`ne),
onda je to naj~e{}e posledica sukcesivnih obnova tokom perioda.
Spoqne kule se ~esto obnavqaju od temeqa,
te su u upotrebi sve do napu{tawa limesa, po~etkom VII veka, sa nekoliko gra|evinskih faza
izme|u (npr. Diana, Ju`na kapija sa potkovi~astim kulama).
I najve}i broj novih mawih kasnorimskih
poloàja, instalacija, prati modu vremena.
Naj~e{}e ~etvorougaone skoro kvadratne,
o{trih uglova, ili ~etvorougaone, nepravilne
(trapezoidne) o{trih uglova, prvobitno sa ~etvorostranim kulama izba~enim na uglovima,
opkoqene jarkom (nije uvek registrovan), uvek
sa jednom kapijom (kasnije zamewene U ili kru`nim, sa levkasto nagla{enim ulazima). Sli~nosti u gra|evinskim re{ewima koja se pojavquju i koja zapaàmo na planu ovih mawih
tvr|ava, kao na primer kod Ravne/Campsa, Tekije/Transdierna, Sip/U{}e Kosovice,56 sasvim sigurno ih hronolo{ki povezuje s epohom.57
Ove mawe tvr|ave, ili kule tvr|ave predstavqaju specifi~nost limesa kasne Imperije.
Na liniji Cuppae Novae Taliata Pore~ka reka, duìnu od oko 60 km pokriva najmawe 20
ovih instalacija/mawih tvr|ava (istraènih),

ne ra~unaju}i ostrva i suprotnu obalu (po pravilu su u parovima). Wihova gustina je izrazita
i izme|u velikih kastruma Transdierna Diana
Pontes Egeta Aquae, s najve}im brojem nizvodno od Rtkova, registrovanih arheolo{kim iskopavawima.
Osim ovih poznatih, konvencionalnih formi, pojavquju se novi tipovi tvr|ava, i serija
pojedina~nih, samostalnih kula, ~ije varijacije
pratimo tokom narednih perioda. Podignute na
ivici obale, funkcionisale su kao osmatra~nice i/ili straàre, kod Butorki Kladovska
rimska tvr|ava, a nizvodno su Glamija/Rtkovo,
Glamija/ Qubi~evac, U{}e Slatinske reke, Kula/
Tvr|ava Taliata, po dimenzijama i po op{tim konstruktivnim karakteristikama, tipovima kula (potkovi~aste,

na uglovima, a du` bedema varijanta U-polukru`nih), poloàju i tipu horeuma, podse}a na tvr|avu Tokod/Gardellaca
(provincija Pannonia na Tabuli (Tab. Peut.); Cardabiaca u Noticiji) koja se, na osnovu cirkulacije novca, datuje u doba
pre 378. godine (Valentinijana I), cf. Visy 2003: 3742; 8485.
55
56
57
Milo{evi} 1984 a: 357361.
Ostava novca na utvr|ewu Ravna/Campsa datuje objekat/

objekte unutar tvr|ave (podignute ranije od tog datuma), i
postavqa dowu hronolo{ku granicu obnova koje su usledile, kojima je obnavqan poloàj, wegovi perimetri, ali
tokom nekoliko hronolo{kih sekvenci, do kraja III i tokom IV veka. Cf. Kondi} 1983: 5155.
53
LIMES NA DUNAVU.
sl. 13. Dijana (Statio Cataractarum Diana), pogled na lokalitet
Blato, Mora Vagei U{}e Kameni~kog potoka,

Bor|ej/Mihajlovac (i kod Hajdu~ke Vodenice).
Po obliku osnove to su kvadratne konstrukcije, skoro istovetnih dimenzija (18.5/19.5 h 19 m
19.5 h 19.5 m), o{trih uglova, s jednim ulazom
i visokom kulom koju su nosila ~etiri masivna,
jednaka, simetri~no postavqena slobodno stoje}a
pilona, fundirana na kamenim bazama L ili ~etvorougaonog oblika, s prolazima na svakoj strani, izme|u dva susedna stuba/tetrapylon (Mora Vagei/Clevora). Bile su pod krovom, o ~emu svedo~e
brojne tegule/tegulae i imbreksi/imbrices.58
U wihovim temeqima uglavnom su kori{}eni kameni tesanici ve}ih dimenzija,59 sa opekom iznad (i kao jezgro). U ovom prostoru, kako
je ve} istaknuto, buldoèrom je slu~ajno iskopan
(pomenuti) carski tetrarhijski natpis, koji se
datuje u 299. godinu (sl. 4).60
Raspore|ene su du` ove rute, u ciqu nadzora,
kontrole i odràvawa odre|enih deonica puta.
U prizemqu i spratnim odeqewima obezbe|ivale su dovoqno prostora za vojni kontingent, svu
prate}u opremu, i zalihe. Wihovim postavqawem na odre|ene ta~ke puta, uz liniju dugih zidova, kompletiran je pograni~ni sistem na nekoliko sektora.
Strukture evidentiranih kasnorimskih

gra|evina prvi put su demolirane i najvi{e pogo|ene prilikom ve} pomenutog gotskog upada,
378. i stoga ih je teè (hronolo{ki) autorizovati, s obzirom na obnovu koja je ubrzo usledila
(378443. Teodosije I Teodosije II) i novu degradaciju granice, veliku katastrofu koja je pogodila limes, 443. zbog ekspanzije Huna.
Brojne strukture, arheolo{ka evidencija, pre
svega novac, ilustruju pun kontinuitet kasnorimske epohe, sve do ovoga datuma. Datumi (re)konstrukcija i popravki su, za ovu hronolo{ku
Za izve{taje o rezultatima istraìvawa, cf. \erdapske

Sveske, IIIII.
58
59
U uglu osnove jednog od stubova unutra{we tvr|ave je

prona|en monumentalni mermerni blok sa natpisom koji
se datuje u vreme od Hadrijana, a koji je ovde sekundarno iskori{}en, kao gra|evinski materijal.
60
Ovaj ~uveni natpis i ostalih pet (nizvodno od Kladova)

omogu}ava nam da sagledamo obim reformskih aktivnosti,
wihove razmere u vreme Dioklecijana i savladara, kojima je
{iroko obuhva}en pojas Imperije i wene granice na Dunavu (desna obala), koje su finalizovane izme|u dve i pet
godina, koliki je vremenski razmak izme|u prvog posledweg natpisa (299/300301/2305)
54
sekvencu, diskutabilni, i kre}u se izme|u postvalentinijanske ili jo{ kasnije faze, obuhvataju kraj IV i nekoliko slede}ih decenija V veka
(posledwa kasnoanti~ka faza).
Podse}amo da je gra|evinska delatnost u vreme Teodosija II bila na Balkanu izuzetno plodna,
izme|u 410425. godine i to u vezi sa politi~kim doga|ajima i naletom Huna, koji ve} udaraju na obale Doweg Dunava. Jedan wegov edikt upu}en 412. vojnom komandantu Trakije, u kojem se
govori o poja~anoj aktivnosti patrolnih ~amaca na Dunavu, re~ito nagla{ava ugroènost limesa (Scythicus limes Mysicus, Cod. Th., 7.17, 1 (De
lusoriis Danuvii).
Ina~e, kada je ve} re~ o graditeqskim aktivnostima u wegovo vreme, nemogu}e je zaobi}i
edikt iz 412. godine, upu}en prefektu Ilirika
Herkuliju u kome se izri~ito nalaè da sva
lica nezavisno od wihovih privilegija moraju
u~estvovati u izgradwi bedema, i ovaj zakon se
odnosio na ceo Ilirik (Cod. Th., 15, 1, 49).
Ekskluzivni nalaz od pet zlatnih solida Teodosija II (Trajanov Most/Pontes) ~iji se posledwi primerak datuje u 443. godinu, fiksirao je
datum formirawa mo}nog sloja crvenoizgorelog
gra|evinskog i krovnog {uta, gari, i pepela kojim su prekrivene kako velike, tako i male tvr|ave, koji je ujedno ozna~io kraj posledwe, kasnorimske epizode limesa Dunava, do ~ega je do{lo
nakon katastrofalne ekspanzije Atilinih Huna,
na ovaj deo granice velike Imperije.
Kasnorimske ru{evine ponovo su obnovqene, a limes je posledwi put iz temeqa podigao
Justinijan I (527565), {to potvr|uju arheolo{ka
iskopavawa i izvori (Procop. De aedif. IV), s izvesnim reflekcijama tokom VI veka, najdaqe sa
596. godinom (vreme cara Mavrikija).61
TRANSFORMACIJE STRUKTURA
OP[TI OSVRT (378443)
Konstantin Veliki je sledio svoje slavne
prethodnike u gradwi i obnovi arhitekture (razli~ite namene), zapravo, u inovacijama je poku{ao da ih nadma{i. Mada je unutra{wi plan
re{avan razli~ito, zapaà se da u po~etku nema
LIMES NA DUNAVU.
preteranih odstupawa u dispoziciji gra|evina,

koje su u ovome periodu gra|ene (~itavom visinom) u kamenu ili opeci, ili kombinovano.
Spoqa{nost, tipi~no za kasnoanti~ku arhitekturu, jednostavna je, s crvenom ciglom, nasuprot unutra{wem bogato opremqenom ambijentu, s mermernim oblogama i stucco dekoracijom,
~iji su nam komadi}i ostali in situ. Na prvom
mestu, velike, prostrane gra|evine nose odlike
stila Konstantinovog vremena, primewuju}i
aksijalnu simetriju u jednakoj podeli prostora,
du` podu`nih osa.
Raspoloìva povr{ina je naj~e{}e modifikovana gradwom otvorenih tremova (ostrvo Sapaja), kolonada stubova, portika (Diana), i/ili
kombinovawem mawih gra|evina, sa velikim zatvorenim prostornim kompleksima izdeqenih
stubovima (horrea, Taliata, Pontes). Na tvr|avi
Diana (sl. 13) otkrivene su dve velike, izduène
gra|evine s prostranim porticima, prva, uz
ulicu jug sever, sa apsidom, odli~no o~uvanim
sistemom centralnog grejawa (sl. 14) i druga,
monumentalnija, u jugoisto~nom delu tvr|ave, sa
simetri~no postavqenim bazenima/piscinae, po
dva na bo~nim krilima gra|evine, sa sa~uvanim
instalacijama, sa dve prizidane apside na zapadnom fasadnom zidu.
Reciklaà, reutilizacija starijeg materijala, kamenih spolia i reqefa koje se, u najstarijoj
fazi sli~no ili isto koriste u arhitekturi, ili
dekoraciji {to jeste i glavna karakteristika
kasnorimskih stuktura, glavna crta novog
eklekti~kog stila, koji vidimo i na strukturalnom planu u vezi sa ure|ewem i ove granice.
Veliki blokovi kamena, stubovi i veliki
kapiteli ponovo su upotrebqeni sa starijih
struktura (Diana, Butorke, Glamija/Rtkovo, Mora Vagei/Clevora, Bor|ej). Me|u reutilizovanim
materijalom nalaze se i monumentalni rimski
korintski kapiteli sa stilizovanim akantusovim listovima (sl. 15), brojni delovi stabla kamenih stubova, baza, se~eni obra|eni kameni
61
Ovaj datum je postavqen na osnovu posledweg primerka

u ostavi novca, sa Bosmana. Cf. Popovi} 1975: 483 sqq.
62
Za interpretaciju arhitekture i tehnika, cf. Harris 1983.
55
blokovi, koji su u primarnoj gra|evini spajani
gvozdenim sponama i zavarivani olovom, jo{
uvek vidqivim.
U vremenu o kojem je re~, svi elementi perimetra ranije fortifikacije etapno su obnavqani
nadzi|ivawem, prezi|ivawem od vrha wihovih
o~uvanih zidina, tehni~ki gotovo na identi~an
na~in, sli~nih op{tih karakteristika: stariji
ranorimski bedemi, konstruisani uglavnom od
neobra|enog, ve}eg kamena sa malterom (opus caementicium), zaobqenih uglova gube ranije zemqane nasipe/agger, koje zamewuju razne strukture
prizidane uz bedeme (tremovi, barake, staje, pe}i, radionice, tremovi), parcijalno sa kamenom {etnom stazom/straàrskom platformom
sa stepeni{tem i/ili pilastrima, stubovima,
ni{ama i arkadama, sa tremovima, sa unutra{we
strane perimetra (naj~e{}e oko ulaza).
LIMES NA DUNAVU.
Kasnorimske strukture formiraju naizmeni~ni slojevi lokalnog okruglastog maweg kamena (sredwe granulacije) prese~enog slojem od najvi{e 34 horizontalna reda opeke (opus incertum,
opus listatum), ili naj~e{}e od recikliranih velikih, pravilno se~enih ~etvorostranih kamenih blokova (Butorke, Mora Vagei), razli~ite
visine i {irine (opus pseudoisodomum)62, uz kori{}ewe epigrafskih plo~a ili baza s natpisima, sa ubacivawem dekorativnih komponenti,
ili ranorimskih skulptura, obilno zalivenih
malterom koji moè da sadrì primese {qunka,
ili granula opeke. Zidovi velikih, spratnih gra|evina su poja~ani pilastrima, iz estetskih kao
i strukturalnih razloga, zbog lateralnih/bo~nih
optere}ewa. Primetna je i veoma {iroko primewena uporeba opeka u gradwi nadzemnih delova
ili uglova zidova, stubova ili pilastra (Diana,
sl. 14. Dijana (Statio Cataractarum Diana), gra|evina sa podnim grejawem
56
LIMES NA DUNAVU.
sl. 15. Dijana (Statio Cataractarum

Diana), korintski kompozitni
kapitel sa qudskim likovima.
Arheolo{ki muzej \erdapa, Kladovo
Clevora/Mora Vagei). U konstrukciji zidova,

kao i podova, u kre~ni malter velike ~vrstine se
dodaju granule opeke. Unutra{we i spoqno lice
zidova od kamena ili opeke ~esto je zamaskirano slojem finog malternog premaza.
U kasnijem periodu potpuno se zanemaruje i
gubi rimska forma. Sti~e se utisak da je prostor
izukr{tan zidovima, koji se ne uklapaju uvek u
ortogonalnu shemu. Tome su svakako doprinela
razarawa i devastacija unutra{wih struktura,
ali i potreba za brzo izgra|enim kapacitetima
za sme{taj pograni~ne vojske (privremeno), koja je nametala primenu najjednostavnije, tradicionalne tehnike gradwe, uz upotrebu sekundarne i prirodne gra|e koje je bilo svuda uokolo
(ru{evine kamena i opeke, glina, drvo).
Podizawe monta`nih, privremenih, ali
ipak stabilnih objekata, sa zidovima od naboja
i drveta, podignutih iznad jednostavnih, uskih
i plitkih temeqa od jednog do dva reda kamena,
fragmentovanih opeka ili tegula, pokupqenih
sa ru{evina, bilo je funkcionalno, prakti~no
re{ewe i zbog surove klime. Wihovim uo~avawem unutar ve}ine kasnorimskih fortifikacija i trajno dokumentovane arheolo{kom metodom, sa izdvojenom arheolo{kom evidencijom
registrovana je jedna ne mawe zna~ajna gra|evin-
ska faza unutar izuzetno dinami~nog razdobqa,

ispresecanog burnim doga|ajima.
Reformisana vojska IV veka, posle 378. godine ima veliki broj varvara u svojim trupama, limitanei63 i comitatenses. U finalnoj fazi, po~etkom
V veka, ovi varvari su foederati stacionirani
du` obale Dunava u svim istraènim tvr|avama
i kulama. U tvr|avama na limesu (380443) pojavquju se brojna arheolo{ka artefakta, koja ilustruju prisustvo vojno angaòvanih Germana (no-
63 Termin limitanei prvi put se pojavquje u Teodosijevom kodeksu (Cod. Th. XII I, 56). U kasnoj Imperiji nisu farmeri,
oni su jednostavne jedinice pod komandom dux limitis
Pojavquju se u vreme pojave mobilne (teritorijalne) vojske a da bi se razlikovali od wih (u nazivu) imali su razne
zadatke, kao bezbednost i odràvawe puteva (potvr|eno
ostavama alata), ali mogu biti stacionirani (izme{teni) i bilo gde, kontrolisali su kretawe dràvnom/imperijalnom granicom (vrsta policije). Tek 443. godine oni se
pojavquju kao radnici/obra|iva~i na sopstvenoj zemqi
[to zna~i i da limitaneus treba da zna~i sa limesa, ili
koji pripada granici/limes. U principu, limitaneus se moè koristiti na tri razli~ita na~ina: kao pridev, bez
tehni~kog zna~ewa, ili u neformalnom kontekstu; limitaneus (miles), ({ire zna~ewe), vojnik stacioniran na limes-u,
koji sluì pod komandom dux limitis; (specijalno zna~ewe)
farmer koji sluì u teritorijalnoj miliciji (od A. Severa), cf. Isaac 1988: 140 sqq.
57
vac, glinene posude, gle|osana keramika, gla~ana
keramika, strelice i noèvi, fibule i prate}a
artefakta), u debelom sloju depozita iz 443. koji zatvara kasnorimsku epohu.
I arheolo{ki slojevi unutar tvr|ava i nekropole daju evidenciju koja pokazuje kohabitaciju izme|u Rimqana i Germana, u statusu federata, u postvalentijanskom periodu, od kraja IV
i prvim decenijama V veka (Gracijan Teodosije I Teodosije II).64
Posle bitke kod Hadrijanopoqa, Goti i Alani dobijaju od cara status federata (foederati),
zajedno s prethodnicama Huna. Uop{teno se baziraju na fedusu (foedus), a od 380. Goti/Vizigoti
delom su integrisani u vojne garnizone du` dunavskog limesa.65
U kasnoanti~kim slojevima paqevine, koji
su dobro datovani, u mnogim kastelima na limesu su evidentirani tragovi pojave wihove materijalne kulture, na primer Ravna/Campsa66 i Saldum/Cantabaza.67 U ovom drugom na|eno je preko
600 komada bronzanog novca od kojih su posledwi kovani 378. i 383. godine.68 Na ostrvu Sapaja/Translederata(?)69 i u nekropoli kod susednog
Rama/Lederata, tako|e. Posebno su zna~ajna dva
nalaza iz nekropola Priobalne Dakije. U prvom
slu~aju radi se o delimi~no istraènoj (federatskoj) nekropoli na lokalitetu Karaula/Vajuga
koju je presekao ranovizantijski bedem tvr|ave,
koje se datuju izme|u 400. i 450. godine.70
Oba sloja na lokalitetu Pontes i onaj iz 443.
godine (datovan solidima), i onaj koji mu je prethodio, sadrè elemente isto~nogermanske kulture Sintana de Mure{-êrwahov71 me|u kojima
nalazimo kerami~ke posude sa gla~anim ornamentima i jedan trodelni ko{tani ~e{aq sa
polukru`nom profilisanom dr{kom. Nalazimo ih i na mawe poznatim, kao {to je veliki
preistorijski, bronzanodopski lokalitet Staro selo, u Korbovu.72
ê{qevi sa trouglastom dr{kom dekorisani protomima kowa, naj~e{}e ukra{avani koncentri~nim krugovima u razli~itim kombinacijama, primarno su imali karakter insignia, kao
simbol ranga, i deo opreme pograni~ne vojske
od 380. godine sastavqene od stranaca u statusu
federata (raznih grupa Gota, Alana ili Huna),
LIMES NA DUNAVU.
posle bitke kod Hadrijanopoqa (378). Pronalaèni su u mnogim kastelima du` limesa, kao i
trodelni sa dva reda zubaca, razli~ito profilisanih uìh strana koji prate rajnsko-dunavsku granicu, od zapada, i poklapaju se s pojavom
pojasnih garnitura na ovoj granici, sa ~e{qevima s polukru`nom ili zvonastom dr{kom, kao
deo vojni~kog seta/opreme me|u Germanima s kraja IV po~etka V veka.
Vojni~ke pojasne garniture veoma su brojne u
rajnsko-podunavskim oblastima, i proizvodile
su se za zapadnorimsku, federatsku vojsku/augzilijarne jedinice limitanei riparienses, bez obzira
na poreklo. Datuju se u posledwu tre}inu IV i
prvu polovinu V veka.73
64
Iako civilna naseqa i nekropole nisu {ire obuhva}ene istraìvawima, na mnogim lokacijam du` Dunava evidentirane su grobne konstrukcije i grobovi, s prilozima
(bronzane fibule i/ili luksuzne fibule sa pozlatom, staklo, nakit, keramika) koji su hronolo{ki potpuno saglasni
sa epohom (Konstantin I Valentinijan I Teodosije II).
Popovi}, 1987. Rad obuhvata period od naseqavawa Gota
na carskoj teritoriji u posledwoj ~etvrtini IV veka pa
sve do kraja velikih Hunskih provala na Balkanu, sredinom V veka, zavr{no sa vladavinom Teodosija II, unuka Teodosija I Velikog.
65
66
Kondi} 1984 a: 247248 i 251.
67
Cf. Petrovi} 1984: 132
Jeremi} 2009: fig. 5, 6; za rezultate arheolo{kih iskopavawa, cf. Petrovi} 1984: 133.
68
69
Dimitrijevi} 1984: 2939.
70
Gotski grob je bogat prilozima, izme|u ostalog i srebrnim fibulama sa pozlatom (Bgelfibeln), koje se datuju izme|u 400. i 450. godine, cf. Popovi} 1994: 69 sqq, kat. 308.
71
U etni~kom pogledu je, u su{tini gotska, sa jakim tajfalskim, sarmatskim i karpo-da~kim primesama, cf. Diaconu
1970: 159163; cf. Ionita 1966: 189277.
72 Krsti} 1980: sl. 82, 15: mali pehar od fine gline, sa tri
dr{ke, 1 sa trolisnim otvorom, 1/3 ~e{aq sa polukru`nom
dr{kom, i duga kle{ta.
73 Vojni~ke pojasne garniture prona|ene su i na lokalitetu Boqetin (Smorna), cf. Zotovi} 1969: 104, T. 35, i Ravna
(Campsa), i na kasnoanti~koj nekropoli zapadno od tvr|ave,
sa orijentacijom grobova zapad istok; jedan grob bogat
prilozima: stakleni pehar s tamnoplavim tufnama, ~etvorodelna vojni~ka pojasna kop~a, petugaona pojasna kop~a,
reqefno dekorisane.
58
U najkra}em, posmatraju}i kartu ovoga sektora iz strategijskog ugla proizilazi da je upravo
desna obala Dunava u ovo vreme bila osnaèna i
ponovo utvr|ena kao primarni plovni koridor, i uzvodno i nizvodno od klisura (Lederata/
Translederata Cuppae74 Novae75 Cantabaza
Smorna76 Canpsa Taliata Transdierna77 Diana
Pontes Egeta Clevora Aquae), ukqu~uju}i zone
ostrva i kopnenih puteva ka zale|u (s naspramnim ta~kama na levoj), sa usidrenom jedinicom
flote/classis, koja se pomiwe u stanici Egeta,78 sa
deta{manima stalnih legija,79 legijama VII Claudia, IIII Flavia i od sredine III veka, XIII Gemina, V Macedonica (opeke sa tvr|ave Diana, Pontes, u
Dacia Ripensis), sa jedinicama kowice.
Kao posada obalskog dela provincije Moesia
Prima i dela provincije Dacia Ripensis, sem VII
Claudia, IIII Flavia, V Macedonica, XIII Gemina, javqaju se i ale i cohortes,80 kao i razni mawi vojni odredi i formacije, stvorene u poznocarsko
doba, zatim delovi legija sa samostalnom komandom, stacionirani u velikim ili mawim
kastelima du` (kasnorimskog) limesa, potvr|ene i natpisima i pe~atima na opekama.81
U IV veku na mnogobrojnim opekama u Moesia
Prima pojavquje se pe~at praepositus Hermogenes
koji je bio praepositus ripae i komadant veksilacija IIII Flavia, VII Claudia, od Novae, Cantabaza,
Smorna,82 Campsa, Taliata(Aquae).83
U Imperiji je ~esta pojava bila stvarawe novih jedinica. Do pove}awa wihovog konstantnog broja dolazilo je u posebnim okolnostima,
ukqu~uju}i varvare/federate koji su za vojno
angaòvawe sticali pravo da se nastane. A prema Noticiji, promene u strukturi i broju pomo}nih vojnih odreda na limesu, nastale su u
vreme Dioklecijana i Konstantina.
Limes, kao formalno-administrativni koncept, ozna~en je kao grani~ni distrikt kojim je
administrirao vojni komandant duks (dux).
Posada u utvr|ewima Prve Mezije i Priobalne
Dakije bile su pod vojnom komandom dux Moesiae
Primae ili dux Daciae Ripensis.84
Iako je hronologija razvoja limesa potkrepqena izvorima, kao i relevantnom epigrafskom,
numizmati~kom i arheolo{kom evidencijom, jo{
uvek ostaje nejasna organizacija same granice.
LIMES NA DUNAVU.
Pod komandom dux Moesiae Primae, u Noticiji se pomiwe cuneus equitum Dalmatarum, u nekoliko stanica, jedan i
u Pincumu, a jedan u Cuppae (Not. dign. Or. XLI 15. 18. 19). Noticija pomiwe Cuppae kao sedi{te prefekta legije VII
Claudia (Not. dign. Or. XIX 32).
74
75
U sklopu struktura podignutih posle 378. godine u kastrumu Novae su auxiliares Novenses i milites exploratenses
(Not. dign. Or. XLI 23 i 34).
Opeke iz gra|evina Boqetin/Smorna nose pe~ate legio VII

Claudia, IIII Flavia felix Cvppae, legio IIII Flavia felix CUPPIS; jedna tegula je sa pe~atom Legio IIII Flavia u tabula ansata, i opeka
sa pe~atom praepositus Hermogenes (Hermogeni) prae posito ripi/
Claudiae partis ceterioris. Najmawe 19 fragmenata opeka, sa pe~atom praepositus Hermogenes prona|eno je u slojevima koji se
datuju u period Dioklecijan Konstantin, u tvr|avi Smorna, cf. Zotovi}: 2006: 549557, fig. 14. Du{ani} 1976: 275283.
76
77
Tekija/Transdierna: Weno anti~ko ime navodi se jedino u

Noticiji, i to u vezi sa sedi{tem jednog milites exploratores
(Not. dign. Or. XLII, 29). Ovaj tip kastela vezuje se za vreme
od prve tetrarhije i Dioklecijana, sa kontinuitetom do
Konstantina sa obnovom u doba Justinijana I.
78
Dunavska mezijska flota, deo u re~nim pristani{tima

Viminacium i Raciaria (nosi naziv classis Flavia (moesica) bila
je oduvek nose}a vojna snaga na ovom odse~ku limesa Imperije, va`nom re~no-morskom koridoru kakav je Dunav, od
osnivawa provincije (i pripajawa oblasti). U Noticiji
su potvr|ena pristai{ta u Egeti/Egeta (classis Aegetensium
sive secunda Pannonica), ~ija se komanda u IV veku nalazila u
Siscia/Sisak i u Ratiaria (praefectus classis Ratiarensis).
79 Dve stalne legije, ovde preme{tene jo{ krajem I veka

ostaju do kraja kasne antike, u istim, primarnim logorima, VII Claudia/Viminacium i IIII Flavia/Singidunum. Wihova odeqewa/veksilacije razme{tene su du` tvr|ava na limesu ovih provincija. Natpisi sa ìgova kasnorimskih
opeka potvrdili su prisustvo deta{mana legija IIII Flavia
i VII Claudia, zatim i legio XIII Gemina, V Macedonica, kao i
neke pomo}ne trupe toga vremena. Za vojne garnizone na limesu IV veka, up. Mirkovi} 1998: 117125.
Prema Teodosijevom kodeksu (Cod. Th VII, 20, 4 ) postoje

razli~ite kategorije trupa, comitatenses, ripenses, protectores
(u favorizovanom statusu), alares et cohortales, a pomiwe se
i riparienses milites (Cod. Th VII, 4, 14 (AD 365). Noticija
(Notitia Dignitaum Or. XXXIX i XL) pomiwe legiones riparienses na Dunavu.
80
81
Opeke sa istim pe~atima, ovih (i drugih) vojnih jedinica, nalazimo u mnogim ve}im ili mawim utvr|ewima, na
obalama Dunava. Na osnovu ìga sa imenom vojne jedinice
zakqu~uje se da je u~estvovala u wegovoj gradwi, odnosno,
da je nadzirala proizvodwu i/ili distribuciju. Cf. Vasi}
1997: 99112.
Najmawe 19 fragmenata opeka, sa pe~atom praepositus

Hermogenes prona|eno je u slojevima koji se datuju u period
Dioklecijan Konstantin, u tvr|avi Smorna, cf. Zotovi}
2006: 549557, fig. 14.
82
59
LIMES NA DUNAVU.
...
83
Du{ani} 1976: 275283.
Not. dign. XLI 13. 21. 33. 36; XLII 16. 24. 37, cf. Mirkovi}
1968: 10.
84
60
PREGLED RIMSKE VOJSKE U SRBIJI

TOKOM KASNE ANTIKE
PREGLED RIMSKE VOJSKE

U SRBIJI
TOKOM KASNE ANTIKE
Stefan POP-LAZI]
PROSTOR PODUNAVQA u periodu kasne antike, odnosno od kraja III i tokom IV veka, predstavqao je popri{te zna~ajnih politi~kih i vojnih de{avawa. Na teritoriji dana{we Srbije
nalazi se niz lokaliteta koji svedo~e o ovom periodu, tokom kojeg je Rimsko carstvo doìvelo
preobraàj iz dràve kojom vlada car prvi me|u jednakima, u dràvu kojom vlada car gospodar. S jedne strane, granica na Dunavu je predstavqala stalno popri{te sukoba izme|u Rimske
dràve i plemena koja su naseqavala prostor severno od Dunava. S druge strane, kqu~na kopnena komunikacija, koja je povezivala zapad i istok Rimskog carstva, prolazila je jednim delom
i kroz teritoriju dana{we Srbije. U odre|enim trenucima, na ovom prostoru boravili su i
pojedini carevi, koji su rukovodili vojskom
tokom ratnih pohoda. êtvrta i, mo`da, jedna od
najzna~ajnijih komponenti prisustva rimske
vojske u Podunavqu je obezbe|ewe stabilne i
kontinuirane eksploatacije prirodnih resursa
metala iz balkanskih rudnika. Sve ~etiri
komponente bile su u nadle`nosti vojske: za{tita granice, komunikacija, cara i carskih domena. Geografski poloàj rimskih provincija,
koje su postojale na teritoriji dana{we Srbije,
odredio je i zna~ajno prisustvo rimske vojske
na na{im prostorima od samog po~etka rimske
vlasti (sl. 1). Tokom kasne antike teritorija
61
dana{we Srbije je bila podeqena u vi{e administrativnih celina. Isto~ni Srem je pripadao provinciji Panoniji II, a prostor ju`no i
jugozapadno od Dunava provincijama Meziji I,
Dakiji Ripensis, Dakiji Mediteranei i Dardaniji (sl. 2). Prisustvo razli~itih vojnih jedinica zabeleèno je u prvom redu u istorijskim
izvorima, zatim na mnogobrojnim natpisima na
opekama, ali i u velikom broju vojnih logora i
utvr|enih naseqa, kroz likovne predstave, a ponajvi{e kroz predmete koje su vojnici svakodnevno koristili.
U periodu od I do po~etka II veka Rimska dràva osvojila je teritoriju Balkana, pobedila
Da~ku kraqevinu na Dunavu i osvojene oblasti
podelila u provincije Dowu Panoniju, Meziju
Superior i Dakiju. Pored mawih jedinica vojnu
posadu ovih provincija su ~inile legije, ~ija su
sedi{ta na teritoriji dana{we Srbije bila u
Singidunumu (legija IV Flavija) i u Viminacijumu (legija VII Klaudija). U tom periodu je samo
teritorija Ba~ke predstavqala stranu teritoriju barbaricum. Tokom ratova sa Da~anima podignut je niz utvr|ewa na Dunavu,1 koja su delimi~no napu{tena u periodu posle osnivawa
Dakije (sl. 12).
Sredinom i tokom druge polovine III veka,
Rimska dràva se susretala s ozbiqnim politi~kim, ekonomskim i vojnim problemima, koji su
rezultirali uzurpacijama vlasti, inflacijom i
upadima neprijateqa na teritoriju Carstva.2
Poku{aji careva Galijena i Aurelijana da re{e
vi{estruke probleme, koje su imali za vreme
svoje vladavine, nisu doneli stabilnost, ali su
utrli put poznijim politi~kim, ekonomskim i
vojnim reformama.3 Kriza rimske dràve u III
veku dove{}e do zna~ajne promene u dràvnoj i
vojnoj upravi i organizaciji u periodu kasne
antike, krajem III i tokom IV veka. Carevi Dioklecijan i Konstantin su, kqu~nim potezima
reforme upravnog, nov~anog i vojnog sistema,
omogu}ili Rimskom carstvu da potraje jo{ ceo
jedan vek. Napu{tawe Dakije i formirawe centralizovane vlasti stvorili su nove uslove, pod
kojima je Rimska dràva ponovo mogla da se prilagodi na postoje}e stawe i da aktivno odgovori na probleme u okviru svojih granica, kao i

TOKOM KASNE ANTIKE
na neprijateqstva na granici. Velikim delom

su ove promene obuhvatile i rimsku vojsku, kao
jednu od kqu~nih poluga vlasti i upravqawa dràvom. Stoga se promene u odnosu na period
principata uo~avaju u razli~itim segmentima
vojne organizacije. Sabirawe vlasti u rukama
vladara i kontrola carstva, kojim su vladala
dva avgusta i dva cezara, ostvarena je preko nove
podele ranijih provincija na prefekture (4 velika podru~ja kojima su upravqali pretorski
prefekti), dijeceze (kojima su upravqali vikari, odgovorni pretorskim prefektima) i provincije (na ~ijem su ~elu bili upravnici, odgovorni vikarima).
VOJNA ORGANIZACIJA
Vojna reforma, odgovaraju}i administrativnim promenama, dovela je do formirawa novih
legija. Re{avawe problema, koji su se odnosili
na organizaciju glavnog korpusa vojnika u okviru legija, zapo~eo je car Dioklecijan, uvo|ewem
novih jedinica, koje su raspore|ene na kqu~nim
strate{kim poloàjima na granici. S obzirom
na to da su od postoje}ih provincija formirane
nove, mawe provincije, pojavila se potreba za popuwavawem novih provincija novom vojskom,4
tako da na teritoriji Srbije, u Sremu, nastaju
sedi{ta novoformiranih legija V Jovije i VI
Herkulije5 (sl. 16). Legije IV i VII zadràvaju svoje pozicije u Meziji I, u logorima iz prethodnog
Petrovi} i Vasi} 1996: 20, 21; Gudea 2001: 2526;
Postoji mi{qewe da je vojska imala znatan uticaj na krizu III veka, cf. Blois 2007: 503507.
3
Southern 2001: 8183; Watson 2003: 203206.
Postojala je uobi~ajena praksa da se u jednoj provinciji

nalaze dve legije kao stalna posada, cf. Parker 1933: 178179,
182. O ovome jasno svedo~i formirawe legija V Jovije i VI
Herkulije, koje je imalo za ciq da obezbedi posadu u novonastaloj provinciji Panoniji II. Legije I i II Adiutrix su,
od trenutka podele Dowe Panonije preba~ene u provinciju
Valeriju, cf. Du{ani} 1968: 90.
O garnizonima ovih legija zabeleènim u Noticiji, cf.
Du{ani} 1968: 9091.
5
62

TOKOM KASNE ANTIKE
sl. 16. Pe~ati na opekama legija VII Klaudije, VI Herkulije i IV Flavije
perioda (Singidunum i Viminacijum), dok u

oblasti nove provincije Dakije Ripensis sedi{ta imaju legije povu~ene iz Dakije, V Makedonika (Eskus) i XIII Gemina (Racijarija). Legije su
stajale pod komandoma zapovednika (dux), koji je
pod sobom mogao imati vojsku iz jedne ili dve
provincije.6 Vojne jedinice su pratile cara i u
prethodnim periodima,7 a za na{ prostor su posebno interesantna dva teksta koja beleè prisustvo deta{mana legija IV i VII u Egiptu8 i Arabiji,9 ~ime je posvedo~eno povla~ewe elitnih
jedinica s limesa u vojni pohod sa carem. Daqa
reforma sastojala se u razdvajawu trupa koje se u
zakonu iz 325. godine pomiwu kao comitatenses,
ripenses i alares et cohortales. Smatralo se da su comitatenses jedinice najvi{eg ranga i bile su podeqene na kowicu, kojom upravqa magister equitum,
i pe{adiju, kojom upravqa magister peditum. Kao
mobilne jedinice one su pratile cara u pohodima.10 Iz grani~nih armija (limitanei) poti~u nova~ene jedinice pseudo-comitatenses, koje su imale
znatno niì rang od comitatenses. Terminom ripenses ozna~ene su jedinice kowice i pe{adije na
granici, koje su, usled razli~ite veli~ine, imale razli~ite takti~ke namene u armiji: legiones,
equites, cunei equitum, auxillia. Jedinice najnièg
ranga i najmaweg sastava bile su kohorte (pe{adija) i ale (kowica). O veli~ini trupa, kojom je
raspolagala rimska vojska u periodu kraja III i
tokom IV veka, ìvo se raspravqa i daqe, ali bez
jasno odre|enih brojki za pojedine formacije.
Danas je jo{ uvek broj vojnika kojim je raspolagala rimska vojska tokom kasne antike, u sferi
spekulacija, izme|u ostalog i zato {to se ne moè sa sigurno{}i re}i koliko je vojnika ~inilo sastav jedne legije, odnosno kohorte. Kako su
mi{qewa podeqena i kada su raniji periodi u
pitawu,11 a pozniji izvori jo{ oskudniji, moè
se samo kao pretpostavka prihvatiti op{te mi-
Elton 2007: 273.
Parker 1933: 182183; Tomlin 2000: 166169; Southern 2006:

249250;
Na papirusu (P. Oxy, I 0043) je zabeleèno izdavawe provijanta razli~itim vojnim jedinicama 16. februara 295.
godine, cf. Grenfell and Hunt 1898: 89, 93, 94. U Col. V, 1314,
pomiwe se Iulian praepositus legije IIII Flavije, dok se Aurelios Vales, optio legije VII Klaudije pomiwe u redovima 23,
25, 26.
8
U natpisu iz mesta Azraq, pored IIII i VII, pomiwu se i

legije XI Claudia, I Italica, I Illyricorum i III Cyrenaica. S obzirom na to da je zabeleèno prisustvo ovih legija tokom
Dioklecijanovog pohoda 295. godine u Egiptu, Speidel
pretpostavqa da je razre{ewe po~etka dela teksta koji nedostaje sa D. n. Diocletiano. Tako|e pretpostavqa da su
pomenute legije u~estvovale u izgradwi puta, s obzirom na
pomenuta rastojawa izme|u Bostre i Dumate, cf. Speidel 1987:
215217. Zajedni~ka delatnost legija IIII i VII u izgradwi
puteva u stenovitim predelima poznata je na osnovu natpisa sa \erdapa cf. Petrovi} 1986: 49.
9
10
Southern and Dixon 2000: 1819, 36; Southern 2006: 250.
Roth 1994: 352361. O Vegeciju kao nepouzdanom izvoru za

veli~inu legije, cf. Baatz 2000: 156157.
11
63
{qewe da je broj vojnika u okviru jedne legije iz
kasne antike bio znatno mawi od 5000.12
Izvesno je da je, pored samog vojevawa, gra|evinska delatnost bila jedna od zna~ajnijih vojnih aktivnosti.13 O tome svedo~e i sami vojni
logori utvr|ewa, u ~ijoj izgradwi su u~estvovale vojne jedinice stacionirane u wima. S obzirom na ~esta neprijateqstva koja su susedna plemena ispoqavala prema Rimskoj dràvi i
narodu, za{tita granice bila je zadatak jednog
dela rimske vojske, sme{tene u nizu vojnih logora i utvr|ewa, podignutih na strate{ki va`nim pozicijama. Sme{taj vojnih posada zabeleèn je i u unutra{wosti provincija, najpre
na mestima koja su zahtevala nadzor puteva i
rudni~kih oblasti.14 O tome svedo~e utvr|ewa
Szolnok,15 Timacum Minus,16 ali i brojna, delimi~no ili u potpunosti neistraèna nalazi{ta
u unutra{wosti Srbije.17 Tri carske rezidencije mogu se, delimi~no ili u potpunosti, dovesti u vezu s kasnoanti~kom vojskom. Nalazima
opeka legije V makedonske u fortifikaciji Romulijane potvr|eno je da je ova legija u~estvovala u izgradwi utvr|ewa palate u Gamzigradu,18 a
rezultati novih istraìvawa na ovom lokalitetu beleè i natpise Flavijeve IV legije.19 Mnogo mawe je pouzdano prisustvo rimske vojske na
Medijani, mada neki nalazi upu}uju na tu pretpostavku. U prvom redu, to su otkriveni ostaci jugoisto~nog bedema i kule iz IV veka,20 kao i mogu}e
vojni~ke barake, namewene sme{taju carske pratwe.21 Iako se u Sirmijumu nalaze brojne opeke s
pe~atima razli~itih vojnih jedinica iz perioda
kasne antike,22 a s obzirom na povremeno prisustvo careva moè se ra~unati i na prisustvo
stacioniranih trupa,23 za sada otkrivena arhitektura nije pouzdano interpretirana kao vojna. Boravak careva u Naisu bi, iz istih razloga,
pretpostavqao makar privremeno prisustvo
vojske. Ovde, me|utim, nedostaju natpisi koji
bi upu}ivali na ovu pretpostavku.24

TOKOM KASNE ANTIKE
prethodnom periodu principata (sl. 17). Uobi~ajeno su se vojne postaje nalazile na uzvi{ewima pored reka, koje se ulivaju u Dunav, na mestima gde su formirane ade, najpogodnija mesta za
prelaz neprijateqa s teritorije na levoj obali
reke. Op{tu karakteristiku novih utvr|ewa
predstavqaju izmene u izgradwi samih bedema,
kao i u poziciji i oblicima kula. Bedemi su
gra|eni u zidnoj masi, u punoj {irini, uglavnom vi{e od dva metra. Ova {irina upu}uje na
pretpostavku da su i visine bedema bile pove}ane, tako da je sasvim mogu}e da su unutra{wost
logora okruìvali zidovi visoki preko 6 metara. Promene u poziciji kula u odnosu na bedem
proisti~u iz promena u vojnoj taktici. Naime,
isturene kule u odnosu na bedem podrazumevaju i
pomerawe pozicije odbrambenog rova daqe prema bojnom poqu, {to oteàva protivniku koji
nadire da dobaci do bedema, a istovremeno ga
izlaè projektilima sa kula. Ukoliko protivnik pre|e liniju odbrambenog rova, zalazi u
prostor izme|u dve kule i bedema gde je izloèn
12
Tomlin 2000: 169; Coello 1996: 60.
13 Utvr|ewima na Dunavu posve}eno je nekoliko preglednih radova u posledwih 15 godina: Petrovi} i Vasi} 1996; Gudea 2001; Vasi} 2003 b; Ivani{evi} i Bugarski 2012 b.
14
Du{ani} 2000: 347, 363.
15
Popovi} 1996 b: 140141.
16
Petrovi} 1995 b: 34, 4042.
Popovi} i Biki} 2009: 125126; Petrovi} 1995 c: 201; Petkovi}

2009: 189195. M. Milinkovi} (Milinkovi} 2008: 538545)
daje pregled evidentiranih kasnoanti~kih-ranovizantijskih utvr|ewa (Abb. 1) i visinskih nalazi{ta (Hhenanlagen) u Srbiji (Abb. 2), isti~u}i da pojedina samo sporadi~no imaju nalaze III veka, dok istovremena arhitektura
nedostaje.
17
18
Mirkovi} 1997 b: 429430; Christodoulou 2002: 275.
Blow 2009: 133; Pored pomenutih, otkrivene su jo{ dve

opeke legije IV Flavijeve prilikom radova na sanaciji
mla|e fortifikacije 2012. godine.
19
20
Petrovi} 1994: 5354.
21
Vasi} 2007: 101102;
22
Milo{evi} 1972: 96103.
23
Mirkovi} 1971: 44. Za period IIII veka, cf. Mirkovi} 1990.
24
Petrovi} 1976: 51, 52; Petrovi} 1979: 32.
FORTIFIKACIJE
Vojna utvr|ewa na Dunavu su u najve}oj meri
predstavqala obnovqene logore sagra|ene u
64

TOKOM KASNE ANTIKE
sl. 17. Rimske fortifikacije na mezijskom delu Dunava
frontalnoj vatri sa bedema i bo~noj sa kula.

Ova promena u izgledu odbrambene arhitekture
o~igledno je posledica promena takti~kog koncepta, po kojem je ve}a pa`wa posve}ena odbrani utvr|ewa usled direktnog napada.25 Osnova
utvr|ewa sa zaobqenim uglovima zadràna je iz
prethodnih perioda, iako zaobqeni uglovi gube
primarnu funkciju. Naime, osnovu rimskih vojnih logora iz perioda principata karakteri{e
zaobqeni spoj dva bedema, orijentisana pod pravim uglom. Kod ovih logora, ugaone kule se nalaze sa unutra{we strane, postavqene pod uglom
od 45 u odnosu na susedne bedeme, tako da je wihov ~eoni zid istovremeno i zaobqeni ugao utvr|ewa. Pored ovih novina, na na{im prostorima postoji jo{ jedna novina u izgledu utvr|ewa.
To je izgradwa bedema koji brane prostor izme|u bedema okrenutog prema reci (Dijana, Singidunum) i obale (sl. 18, 136). Moè se pretpostaviti da je braweni prostor predstavqao luku, u
kojoj je vr{eno iskrcavawe vojske i tereta prilikom komunikacije izme|u broda i porta pretorije (porta praetoria). Oblici kula na utvr|ewima
proistekli su iz razli~itih konstruktivno-stati~kih razloga,26 kao i zbog op{te pojave da su
kule isturene u odnosu na bedeme. Tako su na teritoriji Panonije, pored pravougaonih, zabeleène i kule lepezastog oblika, dok se na \erdapu, pored ovih, pojavquju i polukru`ne kule.
25
26
Baatz 1983: 136140.
Treba uzeti u obzir da se, prilikom izgradwe ili obnove jednog dela, ili celog, utvr|ewa sa svim fortifikacionim elementima, rimski vojni arhitekta stalno susretao
s problemom postojawa konstrukcija i slojeva razli~ite
strukture ispod nivoa tla (ostaci bedema, {ut, rovovi, jame
i slojevi). Moè se pretpostaviti da se i projekat izgradwe prilago|avao ovim pojedina~nim karakteristikama.
Verovatno je i ovo odlu~ivalo u izboru oblika konstrukcije koja }e biti primewena.
65
sl. 18. Osnova

utvr|ewa Singidunum

TOKOM KASNE ANTIKE
66
UNUTRA[WOST UTVR\EWA
Veli~ina vojne jedinice odre|uje veli~inu
logora, a raspored gra|evina odre|uje pozicija
principije prema kojoj se postavqaju glavne komunikacije u logoru (zgrade za sme{taj komandanta i oficira), barake za sme{taj svakog pojedina~nog vojnika (leàjevi unutar spavaonice
i prostor potreban wihovoj opremi u ostavi). U
periodu principata ovaj sistem re{en je na slede}i na~in: vojnici u okviru jedne ~ete centurije sme{teni su unutar jedne barake, koja je podeqena na spavaonice, a u svakoj baraci je bio
predvi|en prostor za osam vojnika. Unutar jedne spavaonice sme{teni su kreveti za vojnike,
dok se u prostoriji ispred spavaonice nalazi
oprema. Tako logor za sme{taj vojnika jedne kohorte treba da ima najmawe {est baraka, za svaku centuriju po jednu. U{teda prostora unutar
logora je postignuta tako {to su po dve barake
le|ima okrenute jedna prema drugoj, dok je komunikacija obezbe|ena izgradwom trema okrenutog
prema ulici. Prostorije zapovednika centurije nalazile su se u produètku barake. Glavne
ulice unutar logora povezuju ~etiri glavne kapije. Wihova pozicija, kao i pozicija svih gra|evina unutar logora, odre|ena je pozicijom {taba principije (principia), koja se uvek nalazi u
sredi{tu logora, povezana ulicom Via pretorija
(Via praetoria) sa glavnom kapijom, porta pretorijom (Porta praetoria), i, ulicom Via principalis (Via principalis), s levom i desnom kapijom.
Zgrada u kojoj boravi komandant, kao i oficirski stanovi uobi~ajeno su se nalazili u neposrednoj blizini principije, povezane ovim
dvema ulicama sa tri glavne kapije. Sve ostale
zgrade (skladi{ta horrea, za sme{taj namirnica, radionice, ostave, ekonomske zgrade, kowu{nice), koje su neophodne za funkcionisawe
vojnih jedinica, bile su razli~ito pozicionirane unutar bedema. Odraz ovakve organizacije
ìvotnog prostora rimskih vojnika uo~ava se i
tokom pozne antike, ali sa odre|enim izmenama.
Jedno od kqu~nih pitawa u vezi sa organizacijom kasnoanti~kih vojnih formacija jeste brojnost legije, odnosno kohorte i centurije. Iako se
na osnovu epigrafskih izvora moè zakqu~iti

TOKOM KASNE ANTIKE
da u Podunavqu kontinuirano prisustvuju iste

legije, uz dve novoformirane od Dioklecijanove
vladavine, wihov broj~ani sastav je najverovatnije izmewen, odnosno smawen. Shodno tome, izmewena je i potreba za wihovim sme{tajem, tako
da bi trebalo ra~unati s mawim brojem vojni~kih
baraka za sme{taj legionara unutar logora. Oteàvaju}u okolnost, za ovakvo definisawe odnosa
broja vojnika i veli~ine prostora za wihov sme{taj, predstavqa mogu}nost da su pojedini, najpre stariji vojnici, bili sme{teni zajedno sa
svojim porodicama u logoru. Do sada istraèni
logori na teritoriji Srbije, pruàju male mogu}nosti za odgovore na ova va`na pitawa, s obzirom na veoma slabu istraènost unutra{wosti
logora i nepoznavawe karakteristika pojedina~nih gra|evina. U Singidunumu se uo~avaju izmene
u organizaciji unutra{wosti baraka,27 uvo|ewem sistema grejawa i instalacijom prefurnijuma u prostor koji je u prethodnom periodu ~inio
deo spavaonice (contubernium). Kako su ranije
barake iskqu~ivo bile podeqene na spavaonice
i ostave, uvo|ewe prostorije sa novom namenom,
za sme{taj loì{ta za sistem grejawa, upu}uje
na pretpostavku da je u barakama ìveo mawi
broj vojnika centurije. Naàlost, barake u kojima je uo~ena ova izmena nisu istraène u celini, te stoga ne poznajemo namenu ostalih prostorija. Da uvo|ewe sistema grejawa krajem III
veka nije karakteristika samo baraka, ukazuje i
situacija na êzavi, gde je prostorija sa hipokaustom podignuta unutar principije.28 Ista po-
27
Kqu~ne gra|evinske faze unutra{wosti logora mogle

bi da se svedu na jednu krajem III v. kada se vr{i adaptacija postoje}e arhitekture i podiè nivo kori{}ewa (ulice, podovi) za oko jedan metar i na drugu fazu iz sredine
IV veka kada su neke komunikacije izme|u baraka negirane
podizawem novih gra|evina nad wima. Istraìvawa sprovedena u periodu izme|u 2004. i 2009. godine ispred Porta
decumana (Rimska dvorana biblioteke grada Beograda) i
unutar jugoisto~nog dela retenture logora, otkrila su postojawe dve kasnoant~ke komunikacije ispred logora, i
Via dekumane koja potvr|uje interpretaciju ostataka u Rimskoj dvorani kao jugoisto~ne kapije. Tako|e je konstatovano
postojawe kasnoanti~kih pe}i nad tre}im rovom ispred
jugoisto~nog bedema logora.
28
Vasi} 1984: 100.
67
java uo~ava se i u utvr|ewima u Boqetinu i u
Ravnoj.29 Ovaj proces, adaptacije i izgradwe novih stambenih objekata unutar utvr|ewa, mo`da
najboqe ilustruju dve gra|evine podignute u kasnoanti~kom periodu u Dijani. Dok gra|evina s
apsidom predstavqa duga~ak objekat s oja~awima na spoqnoj strani podu`nih zidova,30 druga
gra|evina se sastoji iz vi{e prostorija organizovanih oko centralnog dvori{ta.31 Obe karakteri{e zagrevawe prostora, koji je o~igledno
imao stambeni karakter. Kako se ove dve gra|evine nalaze u neposrednoj blizini, mogu}e je da
predstavqaju deo jedne celine nekog ve}eg luksuznog kompleksa, mo`da vile/palate nekog visokog oficira, zapovednika. U Singidunumu je
otkriven jugoisto~ni deo gra|evine s apsidom,
orijentisane pravcem severozapad jugoistok,
~ija se namena ne moè jasno razlu~iti, s obzirom na to da je istraèna samo u jugoisto~nom
delu i znatno uni{tena poznijim ukopavawima.
Na osnovu rastojawa izme|u severoisto~nog zida i jugozapadnog bedema,32 na koji je oslowena,
moè se izra~unati wena {irina od 9.5 m, dok
je pre~nik apside iznosio 5.7 m. Kako je ukopavawem ove gra|evine negirano postojawe starijeg kanala i ostataka Via sagularis (Via sagularis),
kao i zbog toga {to je paralelna sa ostacima kasnoanti~kog bedema, moè se pretpostaviti da
je podignuta u vreme kada i ovaj bedem, verovatno sredinom IV veka.33
Pored vojnih stambenih objekata, unutar
utvr|ewa kasne antike uo~qive su zgrade ~ija je
namena bila skladi{tewe namirnica horrea.
Organizacija ishrane vojnika bila je jedna od
najzna~ajnijih delatnosti i obavqana je na nivou vojnih jedinica. Uz pretpostavku da je deo
namirnica pribavqan u neposrednoj blizini
vojnih logora/utvr|ewa iz okoline, od stanovni{tva koje je ìvelo od trgovine s vojskom,
deo namirnica pribavqan je iz udaqenih oblasti vodenim putem, o ~emu svedo~e nalazi amfora otkrivenih u utvr|ewima.34 Dva mawa kasnoanti~ka horeuma su otkrivena u Pontesu i
Talijati,35 dok je u Singidunumu otkriven veliki horeum duga~ak 36 m i {irok 18 m, namewen
skladi{tewu namirnica ve}e vojne posade. Kako
gra|evina nije bila paralelna sa Via Principalis i

TOKOM KASNE ANTIKE
sa severoisto~nim bedemom, moè se pretpostaviti da ona pripada tre}oj gra|evinskoj fazi

kastruma u Singidunumu, odnosno periodu posle sredine IV veka.36
VOJNA OPREMA
Naoruàwe i oprema rimskog vojnika u kasnoj antici formirani su na tradicijama i vekovnim iskustvima u ratovawu najve}e anti~ke
vojne sile. Stoga je, u tom pogledu, te{ko izdvojiti kraj III i IV vek kao poseban period u odnosu na prethodne periode. Rimska vojska sticala
je svoje iskustvo u borbama s razli~ito opremqenim neprijateqima, a ne tako retko i ratovala
29
Zotovi} 1984: 215216; Kondi} 1984: 244.
30
Rankov 1980: 5659; Rankov-Kondi} 2009: 381.
Rankov-Kondi} 2009: 382, 386 (plan, kvadrati D, E, F,

1013).
31
32
Jugozapadni bedem logora u Singidunumu istraèn je u

duìni od 3 metra. Istraìvan 1984. jednom nevelikom
sondom na Savskom {etali{tu. On nije paralelan sa severoisto~nim bedemom, ve} je orijentisan pravcem koji ima
mawe odstupawe severozapadnog dela ka severu (20 stepeni)
(Bojovi} 1996: Fig. 1). Pozicija i orijentacija dela jugozapadnog bedema ukazuju na, za sada neodre|eni, period u kojem je ovaj deo kastruma doìveo suèwe, s obzirom na to da
ne odgovara konstatovanoj organizaciji scamna (blokova)
legionarskih baraka u retenturi kastruma. Deo bedema na
severozapadnoj strani otkriven je u duìni od 1 metar i
on je na isti na~in suprotan organizaciji ostalih bedema
i unutra{wih zidova u kastrumu, odnosno orijentisan je
pravcem ~ije je odstupawe severozapadnog dela ka zapadu
ve}e za 4 stepena cf. Bajalovi}-Haxi-Pe{i} 1991: 3841, sl.
89. Za sada jedina gra|evina koja ima pribli`no paralelnu odnosno upravnu orijentaciju u odnosu na ovaj pravac je
horeum kod Sahat kapije, podignut posle sredine IV veka.
33 U jami koja je ukopana u ovu gra|evinu otkriveni su pored novca i fragmenti kerami~kih posuda koji se datuju u
kraj IV i prvu polovinu V veka.
34
Bjelajac 1996: 110, 113.
35
Petrovi} i Vasi} 1996: 25.
O ovome svedo~i i nalaz novca cara Konstancija II. Predloèno datovawe u ranovizantijski period ostaje mogu}e
s obzirom na to da nema rezultata istraìvawa koji bi ukazivali na bliì terminus post quem non za podizawe horeuma, cf. Biki} i Ivani{evi} 1996: 260261.
36

TOKOM KASNE ANTIKE
68
me|u sobom. Iz tog ogromnog ratnog iskustva proisti~u i naj~e{}e zabeleène forme naoruàwa
rimskog vojnika. Najve}i uticaj je, svakako, imao
koncept po kojem rimska vojska name}e ofanzivu u disciplinovanom bojnom poretku. Iz ovog
koncepta proisti~e ~iwenica da je rimska utvrda, u stvari, vojni logor, gde vojnici borave i iz
kojeg organizovano izlaze da bi borbu nametnuli na bojnom poqu. Pokazateqi ovog postulata
su i vojna arhitektura i vojna oprema.
Vojna oprema kasnoanti~kog vojnika u osnovi se malo razlikovala u odnosu na opremu vojnika iz prethodnog perioda principata. Glavne
promene, kao i kod odbrambene arhitekture, proisti~u iz promena u taktici. Zna~ajnija upotreba
kowice proizvodi potrebu za duìm ofanzivnim oru`jem, dvoseklim ma~em. Tako|e se uo~ava i promena mesta na kojem se ma~ opasuje, tako
da je za kasnu antiku karakteristi~no da je ma~
opasan s leve strane. Nekoliko nalaza falera s
kasnoanti~kih nalazi{ta na Dunavu svedo~i o
novom na~inu no{ewa ma~a tokom pozne antike.37 Naime, od III veka ma~ je vezivan s leve strane na poseban kai{ balteus, koji je prebacivan
preko desnog ramena i grudi. Posebnim remenom ukr{tenim kroz u{ice kanije su vezivane
za balteus. Veoma ~esto je na teritoriji Carstva
zastupqen tip u{ica od kosti koje imaju ve}i
otvor za remen i dva mawa otvora za provla~ewe
vrpci, kojima je ona ~vrsto fiksirana za kanije. Kroz ve}i otvor je remen, ukr{ten i obmotan
oko tela kanije, tako da kanije nemaju slobodan
hod koji bi smetao prilikom no{ewa.38 U{ica
ovog tipa, na~iwena od slonove kosti, otkrivena je u kasnoanti~kom horizontu u logoru legije
IV Flavijeve u Singidunumu.39 Od kosti su naj~e{}e na~iwene i dr{ke rukohvata, oblikovane
tako da anatomski budu prilago|ene dràwu u
ruci (sl. 19). S na{ih prostora poti~e jedan od
najdetaqnijih prikaza kasnoanti~kog vojnika.
Na sarkofagu iz [ida (sl. 20), na frontalnoj
strani predstavqena je stoje}a figura oficira
s kopqem u desnoj ruci.40 Uo~qivi su detaqi
ukrasa na pojasu, okovi, kop~a i jezi~ak. Sude}i
prema odnosu duìne ma~a, opasanog s leve strane, prikazana je semispata,41ma~ sredwe duìne
~ije se kanije zavr{avaju jednim pro{irewem
sl. 19. Delovi ma~a, Singidunum:

a) u{ica; b) dr{ka
(Ortband) koje je o{te}eno, tako da nije mogu}e

jasno odrediti kojeg oblika je bilo. Dr{ka ma~a
oblika pqosnate i pro{irene jabuke (Knauf) i zaobqene i {iroke nakrsnice (Parierstueck) podse}a na dr{ke tipa Nydam.42 Klesar je, kao i druge
delove opreme, detaqno prikazao na~in vezivawa kanije za pojas. Uo~qivo je da koso prikazani remen prolazi kroz kanije, dok se na samim
kanijama nalazi kru`ni ukras. Ovakvi kru`ni
ukrasi su predstavqeni na nizu nadgrobnih stela
37
Vujovi} 2003: 212.
38 Tip Khisfine varijanta B {iroko datovan od kraja II do

IV veka, cf. Miks 2007: 309310.
39
Vujovi} 1998: 241248.
40
Pop-Lazi} 2008: 168169.
41
Ukoliko uzmemo u obzir da se po~etak se~iva nalazi u

predelu kuka (mesto gde je prikazana nakrsnica), a zavr{ava se ispod kolena (deo gde je o{te}ena predstava zavr{etka kanija), duìna bi iznosila izme|u 55 i 60 cm {to bi
prikazani ma~ svrstavalo u semispate, cf. Miks 2007: 2223.
42
Miks 2007: 188.
69

TOKOM KASNE ANTIKE
sl. 20. Sarkofag, [id, Galerija Save [umanovi}a

sl. 21. Gamzigrad (Romulijana), grob spaqenog pokojnika, delovi pojasne garniture,
iz III veka.43 Me|utim, na wima je prikazano no{ewe ma~a uz pomo} balteusa, a ne na pojasu. Vezivawe za pojas prikazano je na nizu predstava
koje prikazuju doga|aje iz 260. godine, kada je
car Valerijan dopao persijskog ropstva. Umetnik jasno razdvaja na~in no{ewa ma~a kod Rimqana (uz pomo} balteusa) i kod Persijanaca
(oka~enih na pojas). Ne{to poznija predstava
vezivawa ma~a za pojas je s kraja III i po~etkom
IV veka, na steli Aurelija Sudecentija (Aurelius
Sudecentius), vojnika legije XI Klaudije iz Akvileje. Na prikazu je uo~qivo da je remen vezan za
pojas na dva mesta, sli~no predstavama na sasanidskim reqefima [apura I, kameji koja prikazuje pad u ropstvo cara Valerijana ili veoma
pozan prikaz no{ewa ma~a oka~enog na opasa~u
koji je na Stilihonovom diptihu.44 Mogu}e je da
kru`na predstava na kanijama ma~a iz [ida

prikazuje ukras u{ice, kao {to je zabeleèno na
spati iz Durostoruma.45
Bilo da je u pitawu pojas ili remen, ovi delovi vojne opreme bogato su ukra{avani, a najluksuznije varijante imale su kop~e, jezi~ke,
okove i falere na~iwene od zlata, srebra ili
pozla}ene, ukra{ene ponekad poludragim kamewem ili ukrasima od stakla. Bogato dekorisani
43
Miks 2007: T. 332CD, GH, T. 333AC
44
Miks 2007: T. 336339.
45
Srebrnu u{icu kanije, bogato dekorisanu kru`nim i

pravouganim poludragim kamewem poseduje ma~ otkriven
u grobnici s po~etka IV veka u Durostorumu, cf. Dumanov
2005: 310.
70
pojasevi svedo~e o luksuznoj opremi koju su posedovali visoko rangirani velikodostojnici,
kako je prikazano na statui iz grobnice u Brestoviku46 (sl. 96). Me|u kasnoanti~kim pojasnim garniturama, isti~e se nalaz iz ju`ne nekropole Romulijane, koji je do nas, naàlost,
dospeo samo u fragmentima. Bogato dekorisani
srebrni okov i aplika otkriveni su zajedno s
naoruàwem u grobu spaqenog pokojnika47 (sl.
21). Sli~ni nalazi pojasnih garnitura iz Durostoruma, Akvinkuma i Sakraua datovani su nalazima novca u posledwu tre}inu III veka.48 Kod
wih je karakteristi~na pravougaona dvojna kop~a kroz koju se provla~e oba kraja remena, i na
pole|ini pri~vr{}uju sigurnosnim nitnama.
Ovaj na~in vezivawa karakteristi~an je za vojni~ke pojaseve III veka.49 Bogata dekoracija nielom, sli~nim geometrijskim i vegetabilnim
ornamentima, uo~ava se i na okruglim zavr{ecima kanija ma~a. Sve ovo ide u prilog pretpostavci da su krajem III veka postojale radionice
koje su izra|ivale razli~ite luksuzne predmete
za potrebe vojske.50 Pored retkih ekskluzivnih
primeraka delova pojasnih garnitura, mnogo su
brojnije jednostavne bronzane kop~e, okovi, i
jezi~ci koji poti~u iz horizonata IV veka.51 Od
posledwe tre}ine IV veka pojavquju se u utvr|ewima sredweg Podunavqa bronzani delovi masivnih pojaseva, ukra{eni tehnikom rova{ewa
(Boqetin, Pontes, Ravna i Singidunum),52 {to
je, ina~e, u ovom periodu karakteristi~no za
prostore Britanije, Galije, severa Italije i
oblasti Rajne i Podunavqa53 (sl. 22).
Na lokalitetima uz Dunav i na pojedinim
lokalitetima u unutra{wosti, otkriven je ve}i
broj vrhova kopaqa i projektila koji bi se mogli
opredeliti u kasnoanti~ki period. O o~iglednoj raznovrsnosti ovog oru`ja svedo~i i Vegecije koji, pored piluma, spomiwe i spikulume,
verutume, plumbate.54 Ova raznovrsnost proisti~e iz namene ovog oru`ja u borbama. Dalekometno oru`je je kori{}eno i prilikom napada
u otvorenoj borbi na bojnom poqu i prilikom
opsade ili prilikom odbrane sa za{ti}enog
poloàja, najpre bedema utvr|ewa. Posebna vrsta kopqa, duga~kog tela i malog piramidalnog
vrha pilum (u kasnoj antici spikulum), pred-

TOKOM KASNE ANTIKE
stavqala je jo{ od vremena Republike vaàn deo

opreme legionara. Funkcija mu je bila da u bojnom poretku dosegne neprijateqa. Ba~en i zaboden u neprijateqski {tit, svojom teìnom je
onemogu}avao neprijateqa da ga i daqe koristi
u borbi, tako da je nadaqe ostajao izloèn napadu druge vrste kopaqa ili ma~a. Hasta probojno kopqe ve}ih dimenzija imalo je za ciq da
probije neprijateqski oklop, dok je lancea mawe i lak{e kopqe bacano iz daqine. Kako su Rimqani nastupali u bojnom poretku u vi{e redova po dubini, tokom borbe iz zadwih redova
bacani su projektili, dok je predwi deo ve} bio
u kontaktu s neprijateqem.55
Pored ofanzivnog naoruàwa, rimski vojnici bili su opremqeni i opremom za odbranu.
Oklopi sastavqeni od plo~ica ili karika karakteristi~ni su za period kasne antike. Me|utim, iako se pojavquju na pojedinim predstavama,
sami nalazi su retki. Do sada je jedini deo kari~astog oklopa otkriven u konsekrativnom spomeniku na brdu Magura kod Gamzigrada.56 [tit
je na otvorenom poqu sluìo kao odbrana od
projektila, a u direktnom sukobu kao odbrana od
kopqa, ma~a, sekire ili bodeà. U periodu pozne
antike naj~e{}i je okrugli oblik, koji su, za razliku od polucilindri~nog legionarskog {tita,
46
Tomovi} 1997: 417, 421; Milo{evi} 2009: 741751.
47
Popovi} 2009 d: 322325.
Grempler 1888: 11; Fischer 1988, 181; Popovi} 2009 d: 324;

Dumanov 2010: 369.
48
49
Radman Livaja 2005: 96.
Fischer 1988: 188189; Miks 2007: 157, 362; Popovi} 2009 d:

326; Dumanov 2010: 371372.
50
Vujovi} 1998 b: 177179, 184186, 192193; [pehar 2007:

282.
51
52
Kondi} 1978: 79, kat. 220, 222; Popovi} 2003: 225227, T.

6/1, 2; T. 7/14.
Sommer 1984: 3032; Bhme 1986: 471473; Popovi} 2003:
228229.
53
54
Veg., Epit. II 15; III 24.
Coulston and Bishop 2006: 130, 151, 200202; Southern and

Dixon 2000: 112115.
55
56
Srejovi} and Vasi} 1994: 105.
71

TOKOM KASNE ANTIKE
sl. 22. Delovi pojasnih garnitura, kraj IV po~etak V veka:

a) Boqetin (Smorna); b) Kostol (Pontes); c) Ravna (Campsa); d) Beograd (Singidunum)
Rimqani preuzeli od Germana.57 [titovi na~iweni od drvenih dasaka spojenih metalnim rubom imali su u sredi{tu ispup~eni umbo, a sa
unutra{we strane metalnu horizontalno postavqenu dr{ku. Neki od boqe o~uvanih primeraka
imaju na sebi ostatke koè, kojom je bila prevu~ena povr{ina. Iz Egipta i Sirije poti~u o~uvani
ostaci koji svedo~e da su {titovi bili bojeni i
da su ~esto na sebi nosili razli~ite predstave
i simbole vojnih jedinica.58 U Noticiji Dignitatum prikazani su simboli {titova pojedinih
vojnih jedinica, me|utim pojedini poku{aji da
se identifikuju vojne jedinice i prikazani
simboli nisu urodili plodom.59 Iz istorijskih
izvora poznat je detaq da je Konstantin pred bitku na Milvijskom mostu naredio vojnicima da
oboje {titove hri{}anskim simbolima.60
Pored {tita i oklopa {lem je bio kqu~ni
deo odbrambenog dela vojne opreme rimskog vojnika. Na prelazu iz III u IV vek dolazi do prome-
ne u konstrukciji i, samim tim, u izgledu {lema. S teritorije carstva poti~e niz primeraka
koji su izra|eni iz dva ili vi{e segmenata gvozdene kalote. Uobi~ajeno se smatra da ovaj novi
na~in izrade poti~e sa istoka, gde je u~estvuju}i u brojnim ratovima rimska vojska upoznala
jednostavniji i prakti~niji na~in izrade {lema.61 Spajawe delova {lema vr{eno je s jednom
podu`nom gvozdenom trakom pri~vr{}enom zakivcima, koja je na samom vrhu kalote formirala
krestu. Na jednoj varijanti ovih {lemova kresta
se isti~e svojom visinom, a pojedini primerci
57
Nabbefeld 2008: 24.
58
Gilliver 2007: 6.
59
Feugre 2002: 190.
60
Lact., Mort. Pers., XLIV, 5.
61
Frenz i Miks 2008, 5; Negin 2010: 240.
72

TOKOM KASNE ANTIKE
sl. 23. Paradni {lemovi, Berkasovo, Muzej Vojvodine, Novi Sad
imaju posrebrene embleme s Hristovim monogramom, odnosno sa simbolom . S teritorije

Srbije poti~u tri embleme, na kojima je predstavqena hristogram (kat. 55). Isti simbol
prikazan je i na krestama {lemova na nekim varijantama novca cara Konstantina. Na nekim
primercima iz Podunavqa, s leve i desne strane slova chi-rho predstavqeni su zvezda i mesec.
Predstava istog ukrasa nalazi se i na kresti
{lema, prikazanoj na Konstantinovom novcu
kovanom u Sisciji.62
Me|u vojnom opremom iz perioda pozne antike, na teritoriji Srbije, posebno se isti~u
nalazi luksuzno izra|enih {lemova opla}enih
zlatnim i pozla}enim folijama, od kojih je jedan ukra{en umecima od staklene paste (kat.
53). [lemovi ovog tipa sastoje se od vi{e delova spojenih u jednu polukalotu, povezanu sredi-
{wom trakom krestom, kao i sa dodatnim

{titnicima za obraze, nos i vrat. Ve}i broj
ovakvih {lemova, otkrivenih na prostoru carstva, datovan je u period izme|u 320. godine i
po~etka V veka. Uslovi nalaza dva {lema iz Berkasova (sl. 23), kao i {lema iz Jarka (kat. 54),
upu}uju na doga|aje koji su se odvijali na prostoru Panonije tokom druge ~etvrtine IV veka.
S ozbirom na dekoraciju i kvalitet izrade, oni
su, svakako, ~inili deo opreme osobe visokog
ranga tokom prve polovine IV veka.63
Kao posebna vrsta dalekometnog oru`ja, koje
se pojavquje u kasnoj antici, karakteristi~ne su
62
Vujovi} 2012: 35.
63
Bugarski 2005: 144, Vujovi} 2011: 2023, 96103.
73
plumbate ili matiobarbuli, projektili sa
olovnim zadebqawem (tegom) pri dnu, koje je doprinosilo preciznijoj i dalekometnijoj trajektoriji, kao i ve}oj probojnosti kada je izbacivano iz ruke. Vegecije navodi da su posebno
ve{ti u kori{}ewu ovog oru`ja bili vojnici
legija V i VI u Iliriku.64 Brojni nalazi strelica upu}uju na to da su ~esto kori{}eni luk i
strela, a iako su vrhovi strela brojni, ostaci
ko{tanih oplata luka, re|e se javqaju i to u horizontima s kraja IV i po~etkom V veka. Iako se
smatra da su vojnici morali da pro|u op{tu obuku u rukovawu lukom i strelom, precizan pogodak zahteva zavisnu ve{tinu, stoga se moè pretpostaviti da su samo pojedine specijalizovane
jedinice koristile ovo oru`je.65
Pouzdano identifikovani ostaci samih artiqerijskih oru|a nisu do sada otkriveni na teritoriji Srbije.66 Do sada su otkrivena kamena

TOKOM KASNE ANTIKE
|ulad u kastrumu Singidunuma,67 na Viminacijumu,68 na \erdapu i u Ravni.69 Sva pripadaju grupi kamenih projektila maweg pre~nika za koje
postoji sumwa da su kori{}eni uz pomo} katapulta, a pretpostavqa se da su izbacivana iz ruke.
Ovaj kratak pregled rimske vojske u kasnoj
antici na teritoriji Srbije sagledao je samo
neke segemente, u prvom redu one koji se ~ine nazna~ajnijim i do sada poznatim. Prou~avawu ove
teme tek predstoje novi rezultati naro~ito kada
je u pitawu brojna epigrafska gra|a koja moè
jo{ vi{e doprineti saznawima o rasporedu vojnih jedinica, a samim tim i unaprediti na{a
posmatrawe strategije Rimske dràve na granici.
Izuzetno bogato kasnoanti~ko nasle|e na teritoriji Srbije tek o~ekuje da bude istraèno i sagledano s razli~itih aspekata, najpre onih koji odraàvaju odnose civilnog stanovni{tva i vojske,
ali i svakodnevni ìvot rimskih vojnika.
64
Vujovi} 2009: 204 i daqe.
Coulston and Bishop: 165168; Southern and Dixon 2000:

116117.
65
66 U Singidunumu, u dowem gradu, u podno`ju kastruma legije IIII Flavijeve, otkriven je predmet koji se sastoji od
tri na`qebqena gvozdena kotura, kroz koje je provu~ena
gvozdena osovina. Sli~an predmet od bronze, ne{to ve}ih
dimenzija, otkriven je u Hatri i interpretiran je kao deo
katapulta, cf. Baatz 1978: 6, Fig. 6.
67
Pored nalaza iz legionarske barake u jugozapadnom delu

kastruma, kamene kugle su otkrivene i ispred kastruma na
lokalitetu u Raji}evoj ulici.
68
Bogdanovi}: u {tampi.
69
Vujovi} 1998 b: 224.
PAGANI I HRI[]ANI:
GRADOVI, PALATE
I NEKROPOLE
U DOBA KASNE ANTIKE
76
GRADOVI I CARSKE VILE

U RIMSKIM PROVINCIJAMA
NA TERITORIJI DANA[WE SRBIJE

Miloje R. VASI]
RIMSKI GRADOVI na Centralnom Balkanu

nisu tako brojni i razvijeni kao u primorskom
delu provincije Dalmacije ili u provincijama
Dowoj Meziji i Trakiji u dana{woj Bugarskoj, u
isto~nom delu Poluostrva. Teritorija dana{we
Srbije obuhvata delove tri rimske provincije:
Dowu Panoniju, Dalmaciju i Gorwu Meziju.1 Na
teritoriji dela Dalmacije (generalno dana{wa
Zapadna Srbija) nisu konstatovani gradovi. U
delu Dowe Panonije va`ni su gradovi: Sirmium
(Sremska Mitrovica) i Bassianae (Dowi Petrovci), a u delu Gorwe Mezije poznati su gradovi:
Singidunum (Beograd), Margum (Dubravica), Viminacium (Kostolac), Horreum Margi (]uprija) i
Naissus (Ni{). Ovaj deo rimskog carstva u Dalmaciji i Gorwoj Meziji verovatno nije namerno
urbanizovan u ve}oj meri, zbog znatnih rudnih
revira koji su bili u vlasni{tvu cara. Osim u
slu~aju Naisa, teritorije ostalih gradova nisu
prostrane i konfrontiraju se s vojnim teritorijama i fiskalnim domenima. Svi pomenuti gradovi spadaju u aglomeracije sredwe veli~ine.
Karakteristi~no je da kod ve}ine ovih gradova postoji kontinuitet s praistorijskim stani{tima: neolit (Singidunum), neolit i bron-
Na ovom mestu nisu pomenute promene dijeceza i provincija u kasnoj antici.
77
zano doba (Margum), neolit i starije gvozdeno
doba (Horeum Margi) ili latenski period
(Sirmijum, Viminacijum), {to jo{ boqe obja{wava pogodnosti ovakvog topografskog rasporeda. Taj kontinuitet ogleda se i u dana{we
vreme, jer su (osim Marguma i Viminacijuma),
nad rimskim gradovima izgra|eni novi gradovi. Takvo stawe u mnogome oteàva na{e poznavawe izgleda gradova u rimsko vreme, po{to je
skoro nemogu}e vr{iti ve}a sistematska arheolo{ka iskopavawa u urbanom jezgru. To je jedan
od razloga {to rezultati poznavawa rimskog
urbanizma u gradovima Dowe Panonije i Gorwe
Mezije nisu spektakularni. No, ni na onim lokalitetima gde su istraìvawa mogu}a, nije se
sistematski radilo, tako da su i tu rezultati
vrlo slabi.
I pored ovih te{ko}a, iskopavawima se moglo utvrditi da se naseqa (canabae), iz kojih vremenom nastaju gradovi, formiraju u drugoj polovini I veka, u vreme dinastije Flavijevaca,
oko vojnih logora na limesu i u unutra{wosti.2
Za kastrume su birane najpovoqnije strate{ke
ta~ke, na obalama reka: Sirmijum (Sava i mo~vare), Nais (Ni{ava), ili na u{}ima dveju reka: Basijane (Jar~ine i Re~ica), Singidunum
(Dunav, Sava), Margum (Dunav, Velika Morava),
Viminacijum (Dunav, Mlava), Horeum Margi
(Velika Morava, Ravanica). Ovakvi poloàji
{titili su utvr|ewa i kasnije civilna naseqa
od iznenadnih napada. Ve}ina reka bila je plovna {to je dodatno omogu}avalo dobro snabdevawe vojske i gra|ana, pored suvozemnih puteva
kojima su svi pomenuti gradovi bili povezani.
U civilnim naseqima koja su se razvila uz
kastrume najslabije su poznati horizonti III
veka. Uglavnom su otkriveni ostaci bondru~nih konstrukcija ku}a (Sirmijum, Singidunum,
Margum, Viminacijum) i delovi zemqanih bedema (Singidunum). Ova naseqa municipalno pravo dobijaju u II veku, a neka od wih postaju kolonije u III veku posle Hrista. Municipijumi i
kolonije odre|uju status naseqa kao grada. Od
druge polovine II veka gra|eni su bedemi kastruma i civilnih naseqa od ~vrstog materijala
(kamen i opeka), kao i javni i stambeni objekti
u wima. Na osnovi materijalnih tragova moè

se pretpostaviti da su gradovi bili projektovani po ustaqenom anti~kom sistemu: dve glavne

ulice (cardo i decumanus) koje se seku pod pravim uglom, pored foruma s bazilikom, hramom
i trgova~kim centrom. Daqi blokovi ku}a bili
su odre|eni ulicama paralelnim kardu i dekumanusu. Tragovi foruma s pripadaju}im zgradama konstatovani su u Sirmijumu i vrlo verovatno u Naisu. Mogu}i tragovi foruma mogu se
uo~iti na planu Basijana. Posredno, u Singidunumu se zna za postojawe foruma na osnovu na|enih spomenika. Ostale gra|evine ovog vremena,
~iji su ostaci do{li do nas, u ovom trenutku te{ko je identifikovati. Najvi{e podataka imamo iz kasne antike, s kraja III i IV veka. Iz tog
vremena jasnije se sagledavaju urbanisti~ki sistemi. Verovatno da dobrim delom rasteri zadràvaju ranije rasporede ulica i blokova ku}a,
ali novi kasnoanti~ki objekti delimi~no mewaju izgled grada. Nesumwivo je da je u Sirmijumu znatno izmeweno gradsko jezgro izgradwom
velikih javnih termi, ìtnice, a posebno hipodroma uz koji je dodata carska palata. Mogu}e je
da se sli~no de{ava i u Naisu, s izgradwom pretpostavqene palate u severozapadnoj ~etvrti.
Singidunum se smawuje, ali izvan gradskih bedema nastavqaju da se razvijaju podgra|a.
Osim javnom arhitekturom, gradovi su bili
ukra{eni i javnim spomenicima (po~asnim
natpisima i skulpturama). U privatnim ku}ama
zidovi su ukra{avani fresko-slikarstvom i
{tukaturom, podovi mozaicima, a nalazi iz
Sirmijuma pokazuju da su i u privatnim ku}ama
bile postavqane skulpture.3 O rimskom na~inu
ìvota najboqe svedo~e kupatila terme i balnea, prona|ena u svim pomenutim gradovima na
tlu Srbije. Pojedine terme bile su javne, {to se
2 U Sirmijumu i Naisu jo{ uvek nisu potvr|eni rani logori, mada su poznate vojne jedinice iz I veka. Margum, u
kome jedno vreme stacionira êtvrta legija Flavijeva, trpi velike {tete od poplava Morave.
Freske Sirmijuma: Popovi} 2008 c; Rogi} et al. 2011. Freske iz Singidunuma: Vujovi} 1997. Mozaici Sirmijuma:
Mano-Zisi 1959; Mano-Zisi 1965: 290292; Kolarik 1994: 173.
Skulpture u Sirmijumu: Popovi} 2012 b. Skulpture Gorwe
Mezije: Tomovi} 1992.
78
ogleda u wihovoj veli~ini (Sirmijum, Margum,
Viminacijum, Nais). Otkrivena su i mawa, verovatno privatna balnea, vezana za bogatije vlasnike ku}a u gradovima (Singidunum, Margum,
Horeum Margi). Gradovi su snabdevani sveòm
vodom koja je od izvori{ta sprovo|ena podzemnim vodovodima (Sirmijum, Basijane, Singidunum, Margum, Viminacijum, Nais).4 Osim toga,
u ovim gradovima postojala je kanalizacija za
otpadne vode.
Oko svih pomenutih gradova formiraju se
zanatski centri, poqoprivredna imawa, ali i
velike nekropole. U Singidunumu, Margumu i
Viminacijumu otkriveni su centri za izradu
kerami~kih posuda; verovatno je takvih centara
bilo i u drugim gradovima, ali za sada nisu na|eni.5 U Sirmijumu i Viminacijumu izra|ivani su kultni predmeti od olova.6 Postojale su i
radionice za izradu nakita,7 predmeta od bronze,8 stakla9 i kosti,10 kao i klesarski ateqei.
Dobar deo tih proizvoda prodavan je u arealu
gradova, ali i u unutra{wosti provincije. Jedan deo robe {iroke potro{we, naro~ito pre
nego {to su zanatlije u panonskim i mezijskim
gradovima otpo~ele s ozbiqnom proizvodwom,
nabavqan je {irom carstva (na primer galska
luksuzna keramika terra sigilata). U po~etku je i
ve}ina zanatlija dolazila iz raznih, naro~ito
isto~nih, provincija. Tako se u gradovima na na{oj teritoriji me{aju kulturni uticaji Istoka
i Zapada. Ne treba zaboraviti da su u Sirmijumu, Basijanama, Horeum Margi i Naisu u IV veku
otvorene carske fabrike za izradu ode}e, oru`ja i druge opreme. Osim ovih stalnih fabrika, u
gradovima su povremeno otvarane dvorske radionice (takozvane comitatenses), koje su sa ~itavom
dvorskom svitom pratile imperatora na putu. U
wima su izra|ivani predmeti od plemenitih
metala (srebrno posu|e, zlatne i srebrne fibule
itd.), pa je ~ak kovan i novac u tim oficinama. U
Sirmijumu je u IV veku otvorena kovnica novca,
u kojoj je povremeno, osim bronzanog, kovan i
zlatni i srebrni novac. Kovnica kolonijalnog
bronzanog novca otvorena je sredinom III veka u
Viminacijumu, a u okviru we kovan je povremeno i carski srebrni novac. Nesumwivo je, pored
trgovine i zanata, na teritorijama gradova (mu-

nicipija i kolonija) poqoprivreda igrala primarnu ulogu, pa je ~ak dobar deo wih i osnovan
kao baza agrarne proizvodwe. Isto tako, nesumwivo je da su veterani bili najve}i zemqoposednici. Agrarna proizvodwa je i u kasnoj antici,
kada je opala radna snaga kod seoskog stanovni{tva, bila dovoqna i za stanovnike balkanskih
provincija i za izvoz, kako saznajemo iz spisa
Expositio totius mundi, iz sredine IV veka.
Sve navedene karakteristike govore o unificiranom na~inu ìvota koji se odvijao u gradovima Dowe Panonije i Gorwe Mezije, s ~vrstim
sistemom rimske gradske uprave (ordo decurionum). Gradovi su bili i kulturna àri{ta. Takav civilizovani na~in ìvota zadrào se u
~itavom carstvu do kraja rimske vladavine, bez
obzira da li se radi o gradovima na tlu Italije
ili u drugim provincijama.
Od vremena Konstantina Velikog, sudsku
vlast u gradovima vr{e episkopi, koji potom u
wima preuzimaju vrhovnu vlast. Iz svih pomenutih gradova, osim iz Horeum Margi, poznati
su episkopi IVV veka. Dosada{wim iskopavawima, me|utim, nisu konstatovane zgrade episkopija, niti (sem u Sirmijumu) gradske crkve.
Iz Medijane su poznate dve seoske crkve, a mogu}e je da je i jedna crkva u Romulijani iz vremena
kraja IVV veka. Na nekropolama se grade martirijumi, otkriveni u Sirmijumu, Viminacijumu
i Naisu.
U posledwe dve decenije IV i prve ~etiri decenije V veka izgled gradova u Panoniji i Meziji znatno se mewa. U okviru starijih gra|evina
ili na wihovim ru{evinama nastaju kvartovi
4 Detaqno o vodovodima gradova u Dowoj Panoniji i Gorwoj Meziji vid. Mr|i} 2007, 1739.
Keramika Sirmijuma i Dowe Panonije: Brukner 1981. Keramika Singidunuma: Nikoli}-\or|evi} 2000; Nikoli}-\or|evi} 2002. Lampe ì{ci iz Singidunuma: Kruni} 2005.
5
Pop-Lazi} 2012.
Popovi} 1992 a; Popovi} 1993/94; Popovi} 1996 a; Popovi} 2001 b sa starijom literaturom.
Kruni} 1997. sa starijom literaturom.
Ruì} 1994. sa starijom literaturom.
10
Petkovi} 1995. sa starijom literaturom.
79
ku}a sagra|eni od spolija, gra|evinskog materijala iskori{}enog sa starijih gra|evina i takvi
zidovi vezani su blatom (Sirmijum, Viminacijum, Horeum Margi). U pojedinim slu~ajevima
kori{}ene su bondru~ne konstrukcije, kao u III
veku. To je svakako posledica izmene stanovni{tva zbog velikih potresa na Centralnom Balkanu, naro~ito posle poraza imperatora Valensa u bitki kod Hadrijanopoqa 378. godine, kada
su u Drugu Panoniju i dijecezu Dakiju u ve}em
broju primqena razna varvarska plemena. I u
materijalnoj kulturi dolazi do zna~ajnih promena, naro~ito vidqivih u proizvodwi kerami~kih posuda. Ovakava naseqa, seoskog tipa,
formiraju se i u Romulijani i Medijani.
Gradovi Dowe Panonije i Gorwe Mezije pretrpeli su najve}a razarawa u vreme provale Huna pod Atilom. Neprijateqstva su zapo~eta 441.
godine silovitim naletom Huna na celom podru~ju Save i Dunava u delu kroz Srbiju. Tada padaju i tvr|ave na dunavskoj granici limesu.
Huni su stigli i do Ni{a i razorili ga. U ovom
delu carstva Huni divqaju do 443, ali su razdirali Dowu Meziju i Trakiju do 447. godine. U
gradove se ìvot vratio posle hunske provale i
oni su delimi~no obnovqeni u VI veku pod Justinijanom, ali nisu vi{e nikada imali onaj
sjaj i gradski ìvot kao pre hunskih upada.
Posebnu karakteristiku kasne antike na teritoriji dana{we Srbije predstavqaju carski
rezidencijalni kompleksi: Romulijana (Gamzigrad), [arkamen i Medijana. Romulijana i [arkamen, pored rezidencijalne, imaju i memorijalnu funkciju, s mauzolejima i tumulima cara
Galerija, wegove majke Romule u Romulijani, a u
[arkamenu verovatno majke i drugih ~lanova porodice cara Maksimina Daje. Medijana, u predgra|u Naisa, ima druga~iju ulogu. Ona je tipi~na
vila predvi|ena za uìvawe, ali i za dràvne
poslove i ekonomiju, razu|enih zgrada s posebnim funkcijama, izgra|ena po naredbi Konstantina Velikog, za wega i wegovu porodicu. Zajedni~ko ovim carskim vilama je da su izgra|ene
na carskim patrimonijalnim imawima, iznad
starije arhitekture. Za Romulijanu i Medijanu
karakteristi~no je i da su imawa bila iznad praistorijskih naseqa, sli~no pojedinim gradovi-

ma, kako je ve} re~eno. Tako i ovde moè da se prati kontinuitet naseqavawa najpogodnijih prirodnih stani{ta. Romulijana i Medijana bile
su, kao i gradovi, snabdevane sveòm vodom podzemnim vodovodima iz izvori{ta. U Medijani
je na|ena i vodena kula za pre~i{}avawe i distribuciju vode. Osim toga, u obe vile je konstatovan sistem kanala za otpadne vode. I Romulijana i Medijana pretrpele su razarawa prvo
posle 378, a potom 441443. godine.
GRADOVI
DOWA PANONIJA
Sirmijum (Sirmium) (sl. 39)11
Osnivawem provincije Panonije 9. godine
posle Hrista, podru~je dana{weg Srema zahvatalo je jugoisto~ni, mawi deo wene teritorije.
Sirmijum je nikao na raskr{}u vi{e saobra}ajnica. Prva, i svakako najbitnija, saobra}ajnica
je ona koja je vodila iz Italije prema Singidunumu, a odatle daqe prema isto~nim provincijama. Druga je povezivala dunavsku granicu sa
Sirmijumom i zabeleèna je u istorijskim izvorima. Druge dve pruàle su se prema desnoj
obali Save: jedna vode}i prema Dalmaciji na jug
i Singidunumu na istok, a druga ka zapadu, prema
u{}u reke Bosne (stanica Ad Basante). Sirmijumski mostovi pomiwu se u dva navrata. Jedan, koji je vodio prema istoku, o{tetio je Licinije
beè}i pred Konstantinom. Drugi most vodio je
prema u{}u reke Bosne, poznat kao pons Basentis,
na kojem je mu~eniku Irineju odrubqena glava.
Odnos gradskog areala Sirmijuma prema autohtonom nasequ, ~ije je postojawe potvr|eno u
uèm gradskom podru~ju prou~avawem arheolo{kog materijala iz najstarijih slojeva, nije sasvim jasan. Isto tako, pitawe vojnog logora iz ranog perioda osnivawa Sirmijuma ostaje za sada
11
Za Sirmijum su va`ne dve monografije: Popovi} 2003.

i Milo{evi} 2001. U obe monografije data je obimna literatura o ovom gradu. U daqem tekstu bi}e pomenuti specifi~ni radovi o Sirmijumu.
80
otvoreno. Oslawaju}i se na nalaze grobnog inventara iz spaqenih grobova na ciglani Sremske Mitrovice, moè se pretpostaviti da je ova
nekropola vezana za osnivawe vojnog logora i
wegovo egzistirawe u toku I veka. Na osnovi {uta u civilnom nasequ, pretpostavqa se da su
zgrade gra|ene od drvene konstrukcije sa zidovima od naboja, oslikanim freskama i sa krovom od opeka. One mogu da se datuju u vreme Flavijevaca (Vespazijan Domicijan).
U vreme Trajana ili Hadrijana izgra|en je
bedem od kamenih blokova. Tom horizontu pripadao bi i forum u centralnom delu grada, kao
i hram ili civilna bazilika, uz koju se pruào
poplo~ani prostor, mo`da deo prvobitnog foruma.12 Ju`no od ove gra|evine nalazila se ìtnica. Najverovatnije u drugoj polovini III veka
grad je pro{iren u pravcu jugoistoka. Tako se na
prostoru nekada{we nekropole iz II veka formira gra|evinsko jezgro na ~ijim }e temeqima
kasnije biti podignuta luksuzna vila.
Slede}i gra|evinski horizont pripada periodu kasnog carstva, odnosno vremenu najve}eg
uspona Sirmijuma u IV veku. Iako forum kasnog
carstva jo{ nije sa sigurno{}u utvr|en, ve}i
broj indicija ukazuje da je lociran na istom mestu gde se pretpostavqa postojawe starijeg foruma. Na temeqima pretpostavqene stare civilne
bazilike sagra|ene su monumentalne terme, a u
blizini je izgra|ena i velika ìtnica. U ju`nom delu grada podignuta je, u prvim decenijama IV veka, prostrana carska palata s hipodromom, na temeqima starijih gra|evina. U ju`noj
gradskoj ~etvrti izgra|ene su i luksuzne privatne rezidencije.13 Svakako da je prisustvo i boravak careva u Sirmijumu privla~io znatan broj
visokih dostojanstvenika i aristokrata koji su
gradili takve rezidencije.14 Izvan grada, severno i severoisto~no, formiraju se nekropole
paganske i hri{}anske, na kojima su sahrawivani i hri{}anski mu~enici, stradali u velikom
progonu hri{}ana tokom tetrarhijske vladavine po~etkom IV veka. Wima su na nekropolama
podizane crkve martirijumi.
Na ovom delu Panonije Sirmijum je jedino
naseqe nastalo postepenom kolonizacijom rimskih gra|ana Italika. Rano doseqavawe trgo-

vaca i ostalih rimskih gra|ana do{lo je kao

posledica uspe{nih Oktavijanovih i Tiberijevih ratova. U drugom i tre}em veku, osim vojnika,
koji su posvedo~eni na epigrafskim spomenicima, bilo je svakako trgovaca, kako u naseqima
na Dunavu, tako i u Sirmijumu. Oni su kao i zanatlije, ~esto poticali sa Istoka. Gradom je
upravqalo gradsko ve}e dekuriona.15 Ve}ina stanovi{tva bavila se poqoprivredom i sto~arstvom. Poznato je da je imperator Prob podsticao poqoprivredu, isu{uju}i mo~vare, odnosno
navodwavaju}i gde je to potrebno i da je, ~ak, organizovao sa|ewe vinove loze na Fru{koj gori.
Isto tako je sigurno da su radili kamenolomi i
kamenoreza~ke radionice na Fru{koj gori. Period kasne antike, posle Dioklecijanove i Konstantinove reforme, predstavqa vreme velikih
promena u Sremu, sada u novoosnovanoj provinciji Drugoj Panoniji (Pannonia Secunda).
Godine 320. otvorena je kovnica novca u Sirmijumu i radila je do 325/6. godine.16 Kovnica je
ponovo otvorena 351, verovatno iz takti~kih potreba Konstancija II u ratu s Magnencijem i bila
je aktivna do 364/7. godine. Konstancije II je povukao jednu oficinu iz Siscije u Sirmijum pre
nego {to je Magnencije zauzeo Sisciju.17 Kovnica
je ponovo otvorena 378/9. godine tokom boravka
Gracijana u Sirmijumu, posle pogibije Valensa
kod Hadrijanopoqa (Jedrene) i u woj je kovan zlatan novac i mawa koli~ina srebrnog,18 ali ubrzo je zatvorena. U Sirmijumu se nalazila carska
fabrika za izradu tkanina i ode}e (gynaeceum)19
i carska fabrika za izradu {titova, a{a za se-
12
O lokaciji foruma Jeremi} 2005: 93 sq.
O zidnom slikarstvu Sirmijuma: Popovi} 2008 c. O skulpturama: Popovi} 2012 b.

13
14
O tome, osim arhitektonskih ostataka, govori i skupni

nalaz zlatnih multipli i solida: Vasi} and Popovi} 1975;
Vasi} 1993.
15
Decurio coloniae Sirmiensium: Du{ani} 1995: I 6.
16
RIC VII, 46277.
17
RIC VIII, 382383.
18
RIC IX, 159160.
19
Not. dign., Occ. XI.
81
dla i oru`ja (Sirmiensis scutorum, scordiscorum et
armorum).20
Nekoliko careva je povremeno boravilo u
Sirmijumu zbog opasnosti od varvara i ratova s
wima. Ovde je umro Marko Aurelije koji je imao,
kako pi{e Filostrat, palatu u gradu. Posle Marka Aurelija, Sirmijum se kao carska rezidencija
prvi put pomiwe za vreme Maksimina Tra~anina, koji je ratuju}i protiv Sarmata, u gradu proveo najve}i deo vremena. Sirmijum je bio i sedi{te uzurpatora Ingenuusa i Regalijana (259260).
Iako je Dioklecijan u wemu boravio vi{e puta,
nema tragova neke gra|evinske aktivnosti iz
tog perioda.21 U pisanim izvorima pomenuto je
da je Maksimijan Herkulije u blizini Sirmijuma sagradio vilu, po svoj prilici, na svom rodnom imawu, u koju bi se verovatno povukao posle
abdikacije. Licinije je ovde boravio vi{e godina, a potom }e i Konstantin Veliki provesti
nekoliko godina u Sirmijumu, kao i wegov sin
Konstancije II. Julijan Apostata se ovde zadrào nekoliko dana 361. godine, u pohodu protiv
Konstancija II, a Valentinijan I i Valens su se u
wemu rastali, podeliv{i carstvo. Imperator
Gracijan je 19. januara 379. u Sirmijumu krunisao Teodosija I, u~iniv{i ga savladarem.
Posle podele Carstva na dva dela 395. godine,
Sirmijum je pripao Zapadnom Iliriku. Prva
velika katastrofa, koja je pogodila centralni
deo grada u jednom od varvarskih napada, desila
se krajem IV ili po~etkom V veka. Poru{ene zgrade kasnije nisu obnavqane. Na starijim zidovima, 426. godine, otpo~ela je gradwa Bazilike Sv.
Dimitrija u centru Sirmijuma, u ~ijim okvirima i okolini je nastala nekropola.22 Ovaj kompleks nastao je svakako pre nego {to je Sirmijum
441/2. godine pao u ruke Huna.
Basijane (Bassianae) (sl. 24)
Gradina izme|u Dowih Petrovaca i Putinaca, municipalno pravo dobija u vreme Hadrijana,23 a kolonijalno u vreme Karakale.24 Severna
i isto~na granica wihove teritorije je na Dunavu, a zapadna prati liniju izme|u Hopova i
Kru{edola.25 Ostaje otvoreno pitawe ju`ne granice teritorije Basijana i ona je mo`da na Savi.26 Romanizacija ove teritorije, koja je pripa-

dala Skordiscima (civitas peregrina Scordiscorum),

po~iwe s Flavijevcima. Povu~ene u poza|e prvog
pojasa limesa, Basijane postaju gravitacioni
centar teritorije izme|u Save i Dunava. One
imaju uslove za sre|eniji urbani razvoj, a ne samo za vojni logor. Postepeno postaju kulturno i
privredno sredi{te regiona.
Gradina ima izgled nepravilnog petougla koji je izduèn od juga prema severu. Na jugu se grani~i sa selom Petrovcima. Izme|u Gradine i
sela proti~e kanal Jar~ine koji poti~e jo{ iz
rimskog vremena. Na zapadnoj strani nalazi se
potok Re~ica, koji se na jugozapadnom uglu Gradine uliva u Jar~inu, koja produàva prema Savi. Na isto~noj i severnoj strani bili su opkopi. Nad rimskom nekropolom izgra|eno je selo
Dowi Petrovci.27 Iskopavawa vo|ena 1882. godine,28 bila su bez ve}eg uspeha jer se nai{lo na
delove na kojima je gra|evinski materijal bio
potpuno pova|en. Istorijsko dru{tvo u Novom
Sadu vr{ilo je 1935. godine avionsko snimawe i
iskopavawe. Avionski snimak je dao izvanredne
rezultate i na osnovi wega mogao je da se izradi
crte` generalnog plana Basijana.29 Na toj rekonstrukciji ubeleèni su: gradski zidovi s kulama;
glavna popre~na ulica od istoka ka zapadu s kapijama na krajevima; mo`da forum u sredini; kolonade i tremovi bliè zapadnoj kapiji; severno
20
Not. dign., Occ. IX
Du{ani} 2003: 10 i 12 izneo je mi{qewe da je Dioklecijan ve} 293/4. godine, tokom boravka u Sirmijumu, zapo~eo
wegovu obnovu i pregradwu, èle}i da od Sirmijuma, kao
i od Nikomedije, napravi novi Rim.
21
22
Popovi} 2012 b, s ranijom literaturom.
23
Du{ani} 2010: 832.
Ibid.: 836. O dekurionima Basijana: Du{ani} 1995: br. I 20;

V 6; V 15; V 16; V 17.
24
25
Du{ani} 2010: 833/34.
26
Ibid.: 834.
27
Topografiju Basijana dao je Grbi} 1936: 2224.
Ibid.: 24 i d. Iskopavawa je vr{io [ime Qubi} iz Zagreba.

28
Ibid.: avionski snimak str. 27, sl. 1; situacioni plan

29, sl. 2.
29
82

sl. 24. Basijane plan

na osnovu avionskog snimka
(prema Grbi} 1936: sl. 2)
od zapadne kapije jedna kvadratna zgrada; ju`no

od zapadne kapije i najve}e gra|evine nekoliko
mawih zgrada s apsidama; uzdu`na ulica od juga
ka severu, s kapijama na krajevima; trobrodna
bazlika.30 Iskopavawa malog obima u jugoisto~nom uglu potvrdila su da je iz Basijana obilno
izvla~en gra|evinski materijal.31 U iskopu su
konstatovani fragmenti zidova i hipokausta
tri privatne stambene zgrade. Bile su pore|ane
uz ulicu koja od raskr{}a vodi na ju`nu kapiju.
Najju`nija zgrada32 imala je jednu prostoriju s
hipokaustom, a u drugoj je otkriven mozaik s geometrijskim motivima na podu.33 U zgradi C na|eni su delovi vodovoda.34 U severoisto~nom delu
grada delimi~no je iskopavana trobrodna bazilika, orijentisana na istok zapad, s apsidom na
sredwem brodu.35
Otvoreno je pitawe, koje se ne moè razre{iti iz izve{taja, kako se datuju otkrivene gra|evine i kom horizontu pripadaju? Logi~no bi
bilo da avionski snimak prikazuje posledwe stawe grada pred definitivno napu{tawe, koje je
moglo biti i u V i u VI veku. Na osnovi otkri-
30
Ibid.: 31.
31
O iskopavawima i rezultatima videti Grbi} 1937.
32
Gra|evina A na planu kod Grbi}a 1937: 2, sl. 1.
33
Koliko moè da se vidi na dosta nejasnoj fotografiji

kod Grbi} 1937: 4, sl. 3a, mozaik je sli~an sirmijumskim
mozaicima IV veka.
34
Grbi} 1937: 7 i sl. 5.
35
Ibid.: sl. 6.
83
venih natpisa koji pomaù da se rekonstrui{e
istorija Basijana, morali su da postoje i horizonti stariji od IV veka, ali to iskopavawima
nije pokazano. Nema podataka da li je iskopavan
samo najmla|i sloj gra|evina, ili je kopano do
zdravce. Ipak, avionski snimak za sada najboqe
pokazuje sistem urbanizma jednog grada u Dowoj
Panoniji i Gorwoj Meziji i to je najve}a korist
istraìvawa u 1935. godini.
U Basijanama se nalazila carska fabrika za
izradu tkanina i ode}e (gynaeceum), koja je preme{tena u Solin.36
GORWA MEZIJA
Na severnoj granici Gorwe Mezije, od u{}a
Save do u{}a Timoka u Dunav, na teritoriji Trikorwana i Pikenza osnovani su Singidunum,
Margum i Viminacijum. U centralnom delu provincije nastali su Horeum Margi i Naisus.37
Singidunum (Singidunum) (sl. 25)
Singidunum je poznat kao logor legionis IV
Flaviae.38 Municipijum u drugoj polovini II veka, kolonija sredinom III veka,39 ali jo{ uvek ne
moè sa sigurno{}u da se odvoji municipijum
od teritorije canabae legionis. Teritorija Singidunuma se na zapadu poklapala s panonsko-mezijskom granicom. U gradsku teritoriju ulazila
je stanica Confluentes, epigrafski potvr|ena
kao carinska postaja.40 Kod we je (oko 340. godine) na geografskoj karti Tabula Peutingeriana,
ozna~en prelaz preko Save. Stanica Konfluentes je od Singidunuma bila udaqena jednu rimsku miqu. Te{ko je odrediti municipalnu granicu prema istoku gde se nailazi na utvr|ewe
Aureus Mons (Seona) koje je obuhvatalo prostor
izme|u Brestovika i Seone. U vojnom smislu
Aureus Mons je mogao biti vezan za garnizon i
komandu Singidunuma.41 Iako je Aureus Mons
ozna~en kao civitas42 to ne zna~i da je on bio i kolonija sredinom III veka.43 Isto tako treba ra~unati i s Ritopekom (Tricornium) koji je, po svoj
prilici, centar regije koja je obuhvatala fiskalne rudnike.44 Isti je problem i sa prostirawem municipalne teritorije Singidunuma

prema jugu. Ipak, blià okolina grada ozna~ena

je kod Aurelija Viktora kao ager Singidunensis.45
Raster dana{weg Beograda ne dozvoqava sistematska iskopavawa. Zbog toga mnoga pitawa
istorije i razvoja Singidunuma nisu razre{ena. Jedno od tih pitawa je i postojawe i lokalizacija kastruma iz I veka, pre izgradwe kamenog
utvr|ewa u II veku posle Hrista. Dosada{wi nalazi u okviru ove fortifikacije ne pruàju dovoqno elemenata za iznesenu pretpostavku da
tragove starijeg legijskog logora treba traìti
na mestu poznijeg kastruma s bedemima ozidanim kamenim kvaderima. Druga~ije re{ewe mo`da treba traìti u novim rezultatima iskopavawa. U Knez Mihailovoj ulici 30 otkriveni su
ostaci dvojnog {picastog rova s tragom zemqanog bedema,46 koji bi predstavqao deo zapadnog
bedema. Prostor zemqano-palisadne fortifikacije mogao je obuhvatati 200 h 400 m, jer su izvan tog prostora ju`no i isto~no na|eni grobovi u obliku bunara koji pripadaju I veku. Ovom
utvr|ewu odgovarao bi najstariji anti~ki horizont s ostacima ku}a od pletera, datovan u
III vek.47 Slojevi izgorele zemqe s tragovima
pletera na|eni su i u pomenutom rovu.
36
Not. dign., Occ. XI.
37
O municipijima na teritoriji Gorwe Mezije i daqe je

koristan ~lanak: Mcsy 1967.
38
Tako obeleèn i kod Ptolomeja, cf. Ptol. Geogr. III, 9, 3.
Mirkovi} and Du{ani} 1976: 32. Cf. Du{ani} 1977 b: 188. O

dekurionima Mirkovi} and Du{ani} 1976: nos. 16; 20; 44; 45;
47.
39
CIL III, 13355. Poku{aj da se ova stanica lokalizuje kod

dana{weg @eleznika i da se dokaè da je bila civitas, tj. da
je imala gradski status, ne nalazi potvrde u izvorima.
40
Opeka s pe~atom Ripa Sing(idunensis) govori u tom smislu.

U Smederevu (Vinceia) nalaène su, pak, opeke sa ìgovima
leg. VII Cl. i jedna Ripa Vim(inacensis).
41
42
Itinerarium Burdigalense, 567, 5.
43
Cf. Mirkovi} and Du{ani} 1976: 38 sq.
44
Du{ani} 1977a: 171 i dr.
45
Aur. Vict. Caes., 44.
46
Popovi} 1997: 15. Ivani{evi} i \or|evi} 1997, passim.
Popovi} 1997: 16. O bogatijem sloju gra|ana Singidunuma

s kraja 1. i po~etka 2. veka govori ostava aureusa: Vasi} 1968.
47
84
Prema raspoloìvim podacima, izgradwa
kamenog logora u Singidunumu, na mestu tvr|ave
i parka Kalemegdan ne bi se mogla datovati pre
druge polovine II ili samog po~etka III veka.48
Civilno naseqe prvi put je potvr|eno na nat-

pisima iz prve polovine II veka. U to vreme ono

je ve} imalo municipalni status. Svi dosada{wi nalazi arheolo{kog materijala nedovoqni su za rekonstrukciju izgleda rimskog grada i
wegova topografija ostaje samo delimi~no po-
sl. 25. Singidunum u III i IV veku: 1) legijski logor; 2) civilno naseqe; 3) nekropole
(prema Popovi} 1997: sl. 2)
85
znata. Najstariji sloj ku}a od tvrdog materijala
verovatno pripada IIIII veku. Prvi rimski gra|ani na u{}u Save bili su naseqeni bliè vojnom logoru. Zajedno sa isluènim vojnicima
oni su ìveli u kanabama, od kojih su otkriveni tragovi ku}a u podno`ju padine Doweg grada
Kalemegdanske tvr|ave.49 Tragovi naseqa otkriveni su i na dunavskoj padini.50 Ostaci hramova, foruma i javnih zgrada u nasequ nastalom na
gredi od Kalemegdana do Trga Republike do sada
nisu otkriveni, ali su u literaturi zabeleèni
nalazi arhitektonskih delova u raznim delovima grada. Na osnovu nalaza nekih votivnih spomenika moè se pretpostaviti da se u dana{wim
ulicama Kraqa Petra, Usko~koj, zatim oko stare zgrade Narodne banke, Saborne crkve i Patrijar{ije nalazio verski i upravni centar
rimskog grada.51 Tragovi ku}a otkriveni su u
ulicama: Bra}e Jugovi}a i Siminoj, na Studentskom trgu,52 a balneum u Studentskom parku.53
Treba pomenuti kompleks ve}e anti~ke gra|evine ~iji su delovi iskopani ispod temeqa nekada{we zgrade Narodne biblioteke na Kosan~i}evom vencu. Fragmenti mozaika i fresaka
govore o bogatoj unutra{woj dekoraciji. Zgrada
bi pripadala kraju II ili III veku.54 Na nekoliko
lokaliteta zabeleèni su tragovi zanatske delatnosti.55 Uà teritorija tokom vremena je mewala svoj obim. U vreme najve}eg procvata, u
IIIII veku ona nije daqe dopirala od dana{we
Kosovske ulice. Na ovom mestu je ve} po~iwala
nekropola, koja se prostirala daqe prema Bulevaru kraqa Aleksandra. U doba Poznog carstva
civilno naseqe se ponovo povuklo bliè legijskom logoru, o ~emu svedo~e grobovi i grobnice
s kraja III i po~etka IV veka.56
Premda je u Singidunumu bilo lica raznog
porekla i etni~ke pripadnosti, ve}ina imena
na natpisima su rimska. Gradski upravnici u
municipijumu nose iskqu~ivo rimska imena. Bez
obzira na kasniju pojavu nekih doma}ih imena,
grad je i daqe predstavqao romanizovanu sredinu. Gr~ki jezik, me|utim, nije bio nepoznat i sa~uvano je nekoliko natpisa na teritoriji Singidunuma, pisanih gr~kim jezikom.57
Posle osvajawa Dakije na mezijskom delu limesa nastupio je period relativnog mira, osim

mo`da upada Jaziga tokom Markomanskih ratova

u vreme Marka Aurelija.58 Jedini doga|aji u
istoriji Singidunuma IIIIV veka koje beleè
izvori, su povremene posete careva. Oni su se u
Singidunumu zadràvali prilikom prolaska iz
Rima prema isto~nim provincijama ili povratku s Istoka u Rim. Godine 202. Septimije Sever
je pored ostalih panonskih i mezijskih logora
posetio i Singidunum.59 Singidunum je 294. godine posetio Dioklecijan,60 a 349. godine Konstancije II.61 Singidunum se spomiwe i kao mesto ro|ewa cara Jovijana.62 Godine 441. zajedno s
ostalim mezijskim gradovima, Singidunum je
osvojen od Huna.
Margum (Margum)
Ora{je kod Dubravice na desnoj obali Velike Morave, u rimsko vreme municipium Aurelium
Augustum Margum;63 ne moè se ta~no utvrditi
kada je postao municipijum. U vreme Hadrijana
48
Popovi} 1997: 7.
49
Ibid.
50
Nikoli} i Pop-Lazi} 2005: 7 i d.
Mirkovi} 1968: 42; Mirkovi} and Du{ani} 1976: 3235; Popovi} 1997: 8 sq.
51
Biki}, Nikoli}-\or|evi} i Simi} 2002. Va`na je i velika ostava denara i antoninijana, na|ena u ulici Cara Uro{a 30,
1963. godine: Kondi} 1969.
52
53
Popovi} 1997: 80 s ranijom literaturom.
54
Ibid.: 9 sa odgovaraju}om literaturom.
Popovi} 1997: 11; Cvjeti}anin 2000; Nikoli} i Pop-Lazi} 2005:

11.
55
56 Mirkovi} 1968: 42. Posebno o nekropolama Singidunuma:

Pop-Lazi} 2002; Pop-Lazi} 2005.
57
Mirkovi} 1968: 42.
58
Ibid.: 46.
59
Herodian, 3. 10, 1.
60
Cod. Iust., 4. 19. 21.
61
Cod. Th., 11. 30.28.
62
Aur. Vict. Caes., 44. 12.
CIL III 8141. Itinerarium Burdigalense, 564, 7: civitas Margo.

Petrovi} 1979: no. 38, na koje se pomiwe dekurion municipija. Isto tako, natpis na kojem se pomiwe dekurion Marguma, cf. Mirkovi} 1986: no. 315.
63
86
bio je conventus civium Romanorum.64 Isto tako,
nemogu}e je ta~no utvrditi teritoriju municipijuma, jer se su~eqava na istoku sa Viminacijumom, a na zapadu sa Singidunumom. Kod Marguma se nalazio prelaz preko Morave s carinskom
stanicom.65
Velika erozivna aktivnost na u{}u Velike
Morave doprinela je znatnoj degradaciji grada
Marguma. Kori{}ewem dve neinvazivne metode,
geomagnetske66 i LiDAR tehnologije,67 konstatovano je da se ostaci grada nalaze na jednoj trapezastoj terasi, sme{tenoj izme|u rukavaca Morave,
povr{ine oko 7 do 8 hektara. Geomagnetska snimawa pokazala su, uz zapadnu ivicu terase, postojawe ku}a od tvrdog materijala (kamen), pribli`ne orijentacije sever jug.68 U severnom uglu
konstatovan je bedem.69
Iskopavawa 1949. godine pokazala su da prvi rimski sloj poti~e iz druge polovine II veka
posle Hrista. Zgrade su bile gra|ene od trpanca
vezanog malterom, a stradale su u poàru. Na|ene su i pe}i za pe~ewe keramike. Mali obim iskopavawa ne dopu{ta da se donese zakqu~ak da
li ovi ostaci pripadaju vojnom logoru ili civilnom nasequ.70 Verovatno u vreme Trajana, izgra|eno je novo naseqe u Margumu. Iskopana je
ku}a koja je imala dva poda jedan iznad drugog.
Na starijem podu otkriven je veoma izlizan novac Vespazijana, a na mla|em gorwem, dobro
o~uvan novac Trajana iz 104/110. godine.71 U iskopavawima 1947. godine konstatovane su tzv.
Velike terme napu{tene verovatno u IV veku.72
Na isto~noj strani, isto~no od obaloutvrde,
podignute 1989/90. godine, otkrivene su tzv.
Male terme.73 To bi za sada bili jedini rezultati istraìvawa rimskog Marguma. Nova iskopavawa i primena savremene tehnologije svakako }e doprineti upotpuwavawu na{ih znawa
o ovom gradu.
U okolini Marguma ubijen je imperator Karin, 284. godine, {to je omogu}ilo Dioklecijanu da do|e na vlast.74 U vreme provale Huna u Podunavqe, Margum se spomiwe kao mesto na kojem
se sastalo poslanstvo Isto~nog dvora sa Carskim Skitima tj. Hunima 434. godine.75 Oko 15
godina kasnije, 441. godine Margum su osvojili
i razorili Huni.76

Viminacijum (Viminacium) (sl. 26, 26 a)

Glavni grad provincije Gorwe Mezije. U kastrumu je do kraja rimske vladavine boravila legio
VII Claudia. Municipijum od vremena Hadrijana, kolonija u vreme Gordijana III, 239. godine.77
Jo{ u vreme kada je Viminacijum bio municipijum, wegova teritorija se prostirala na ve}i
deo ravnice u dowem toku Mlave, koja se danas
naziva Stig. [ira gradska teritorija se na jednom poznijem natpisu naziva regio Viminacensis.78
Granice wenog prostirawa nisu poznate. Kod Viminacijuma se javqa isti problem kao kod Singidunuma; naime jo{ uvek ne moè da se odvoji
teritorija legije od teritorije municipijuma.
Na jugu, Viminacijumu je pripadala oblast do
stanice Municipium (Kali{te), koja je od grada
bila udaqena 18 miqa. Ne zna se dokle se ona {irila prema istoku i zapadu. Na zapadu, gradska
teritorija Viminacijuma nije mogla dopirati
daleko, jer se tu su~eqava s teritorijom Marguma (rastojawe izme|u Viminacijma i Marguma
iznosi 10 rimskih miqa). Na istoku je Vimina-
64
Mirkovi} 1986: 209; vid. natpis no. 319.
65
Ibid.: 214: no. 317.
66
Rummel et al. 2012.
67
Ivani{evi} i Bugarski 2012 a.
68
Rummel et al. 2012: 235, fig. 6.
69
Ivani{evi} i Bugarski 2012 a: 250 i sl. 8.
70
Mari} 1951: 119 i dr.
71
Ibid.: 122.
72
Mano-Zisi, Mari} i Gara{anin 1950.
Ivani{evi} i Bugarski 2012 a: 242 sa starijom literaturom.

73
Mirkovi} 1968: 54 i napom. 40 u kojoj su citirani rimski izvori o tom doga|aju.
74
75
Prisci fr. 1
Ibid., fr. 2. Episkop Marguma pre{ao je na levu obalu Dunava i opqa~kao riznicu hunskog cara. Huni su zatraìli
da im se episkop preda i po{to pregovori nisu uspeli,
oni zarate na Romeje i zauzmu neke gradove na desnoj obali,
me|u kojima i Viminacijum.
76
Pomen dekuriona na natpisima Mirkovi} 1986: nos. 3; 22;

26; 56; 7277; 83; 294.
77
78
Natpis CIL III 195 iz Kirusa u Siriji.
87

sl. 26. Viminacijuma plan: I lokalitet Mali ~air (Grad): legijski logor; II lokalitet Veliki
~air: civilno naseqe; III lokalitet Todi}a crkva: utvr|ewe iz VI veka; IV lokalitet Svetiwa:
3) ranovizantijski bedem i naseqe, 4) ostaci rimske arhitekture IIIV veka, 5) sredwovekovno
naseqe i nekropola; V lokalitet Kameniti most: rimski most (?); VI lokalitet Rudine:
6) sredwovekovno naseqe XIXII vek, 7) ostaci rimske arhitekture (terme, vila rustika, ekonomske
zgrade, IIIIV vek); VII lokalitet Pe}ine: 8) nekropole IIII veka, 9) kasnoanti~ke nekropole
IIIV veka, 10) porodi~ne grobnice (mauzoleji), 11) grob s freskama i Hristovim monogramom,
12) paganska grobnica s freskama, 13) de~ji grob s Hristovim monogramom na opeci, 14) zanatski
centar, 14a) ekonomske zgrade; VIII lokalitet Vi{e grobaqa: 15) nekropole IIII veka, 16) ekonomske
zgrade, 17) gepidska nekropola iz sredine VI veka; IX lokalitet Kod grobqa: 18) vila rustika,
kraj III po~etak IV veka, 19) trikonhalna grobnica; X lokalitet Velika kapija: 21) nekropole,
22) ekonomske zgrade; XI lokalitet Kod bresta: 23) nekropole, 24) ekonomske zgrade;
XII lokalitet Burdeq: 25) vila rustika, III vek, 26) nekropole sredine III sredine IV veka,
27) gra|evina (bazilika?), sredina IV veka, 28) ostrogotska nekropola, kraj V veka;
XIII savremeno grobqe (prema Milo{evi} 2002: fig. 4)
cijumu ili teritoriji legije koja je u wemu bila

stacionirana, verovatno pripadala Lederati.
Pincum (Veliko Gradi{te) ve} je ulazilo u rudni~ku oblast Pikenza79.
Rimski vojni logor i naseqe nastali su na
nenaseqenoj teritoriji, po{tuju}i okolne teritorije koje su bile naseqavane od kasnog I veka pre Hrista (kasni La Tne). U iskopavawima
civilnog naseqa u Viminacijumu 1902. i 1973/4.
godine otkriveni su ostaci ku}a od pletera, a u

sloju je na|en ranocarski materijal. Najranija
tera sigilata pripada vremenu Vespazijana Domicijana.80 Ovaj horizont je uni{ten u poàru.
Iskopavawa 1973. godine potvrdila su da ispod
79
Za teritoriju Viminacijuma vid. Mirkovi} 1986: 5457.
80
Bjelajac 1990 b: 12 sq.
88

sl. 26a. Viminacijum aero snimak lokaliteta
severnog bedema civilnog naseqa, koji pripada

mla|em horizontu, postoje tragovi ku}a I veka.81
Tokom II veka, generalno u vreme Trajana ili
Hadrijana, izgra|en je kastrum od kamena, kao i
ku}e od kamena u civilnom nasequ.82 Veli~ina
ovog kastruma je 430 h 337 m.83 Identifikovane
su sve ~etiri kapije i definisani su pravci
glavnih ulica. Porta praetoria nalazila se na severnom bedemu, a od we je prema jugu, i{la ulica
Via praetoria, konstatovana sonda`nim iskopavawem. Druga glavna komunikacija Via principalis, nalazila se u severnoj tre}ini kastruma.
Na preseku ove dve ulice otkriveno je poplo~ano dvori{te s kolonadom, a pripadalo je glavnom {tabu principia. Civilno naseqe, okruèno bedemima pribli`nih dimenzija 850 h 600 m
nalazilo se neposredno uz zapadni bedem kastruma.84 Otkrivena je ulica paralelna s kardom, te
je zakqu~eno da je grad bio organizovan po Hipodamovom ortogonalnom sistemu (sl. 26; 26 a).85
Isto tako, otkrivene su velike javne terme u severoisto~nom delu grada. Ovaj horizont ìvi i
kroz ceo III vek, verovatno s nekim prepravkama
starijih zdawa. Iskopavawa civilnog naseqa i
u 1902. i u 1973/4. godini pokazala su da postoji
gra|evinska faza koja bi pripadala IV veku. Na
podu jedne ku}e na|en je novac Valentinijana I i
kasnorimska keramika.86 To govori da je ìvot
Ku}e od pletera: Vasi} 1903: 206. Horizonti: Zotovi}

1973 b: 4850; Kondi} i Zotovi} 1974: 9497.
81
82
Vasi} 1903.
83
Ove mere, koje se razlikuju od dosada{wih koje su izneli Valtrovi} i Vasi}, dobijene su analizom aerosnimaka,
metodom geoelektrike i georadarom: Kora} i dr. 2006: 24.
84
Vasi} 1903: 209 i d; Vasi} 1904: 249251; Vassits 1905.
85
Vassits 1905: 103 i sl. 2.
86
Kondi} i Zotovi} 1974.
89
u gradu aktivan i u vreme Valentinijana, ali
ostaje otvoreno pitawe da li je Viminacijum
pretrpeo neku obnovu u vreme tetrarhijsko
konstantinijanskog perioda, {to bi mogao biti slu~aj, s obzirom na ~este posete careva u to
vreme. Posledwa gra|evinska faza u Viminacijumu vezana je za period od Teodosija I do sredine V veka, kada se nailazi na zgrade gra|ene od
lomqenog kamena i opeka vezanih blatom, ili
~ak u suvozidu. Ovaj tip zgrada nalazi se i u kastrumu i u civilnom nasequ,87 a ova faza je zavr{ena hunskim upadima i pusto{ewem izme|u
441. i 443. godine.88
Glavni put (Via publica) dolazio je u Viminacijum s wegove zapadne strane. Oko wega i reke
Mlave konstatovani su ostaci termi, vil rustik, drugih ekonomskih struktura, kao i ostaci luksuzne ku}e koja je egzistirala izme|u kraja II po~etka III veka i IV veka.89 Prilikom
za{titnih iskopavawa u krugu TE Kostolac V
otkriven je veliki grn~arsko-opekarski kompleks. U okviru ovog Zanatskog centra otkriveno je 10 lon~arskih pe}i i tri za pe~ewe opeka, a u neposrednoj blizini nalazio se bunar s
pokrivenim tremom za izradu i su{ewe proizvoda.90 U neposrednoj blizini Zanatskog centra, otkrivene su jo{ tri pe}i za pe~ewe opeke
i ~etiri za pe~ewe keramike, dve crkve i farma
(villa rustica).91 Kerami~ki materijal iz pe}i i
otpadnih jama datuje se u period od sredine II i
kroz ceo III vek. Prestanak rada pe}i bio je u IV
veku. Prostor ju`no od logora i civilnog naseqa bio je izuzetno pogodan za seoska naseqa, ali
su se na tom prostoru formirale i nekropole.92
U nekropolama su bili sahraweni i spaqeni i
nespaqeni pokojnici.93 Mla|a nekropola, pravca istok zapad konstatovana je na lokalitetu
Pe}ine, negiraju}i ranije grobove, a iz prelaza
IV u V vek grobovi su sve siroma{niji, {to je
svakako delom posledica hri{}anstva, iako je
na|eno malo grobova za koje bi se moglo nedvosmisleno re}i da su u wima pokopani hri{}ani.94 Ipak, sli~no kao i u Sirmijumu, pojedine
gra|evine na nekropolama mogu se identifikovati kao hri{}anski martirijumi.
U Viminacijumu je boravio car Marko Aurelije 175. godine. Septimije Sever je vi{e puta

boravio u viminacijumskom kastrumu, a tu je i

proklamovao svog sina Basijana (Karakalu) 196.
godine za cezara. Prema supskripcijama carskih
edikata moè se zakqu~iti da je Dioklecijan u
Viminacijumu boravio 293. i 294. godine. Prisustvo Konstantina zabeleèno je prvi put 25.
maja 321, a drugi put 4. avgusta 334. godine. Smatra se da su wegova tri sina ovde podelila carstvo posle wegove smrti 337. godine, a Konstantin II potvr|en je 12. juna 338. godine, kada se
susreo sa Sv. Atanasijem. Imperator Gracijan je
isto tako izdao dva edikta u Viminacijumu 381.
ili 382. godine.95
Od vremena Gordijana III u Viminacijumu
radila je kovnica bronzanog kolonijalnog novca. Otvorena je 239. godine, a zatvorena u 256. u
vreme Valerijana I i Galijena. Osim kolonijalnog, u Viminacijumu je povremeno kovan i srebrni carski novac.96
Horeum Margi (Horreum Margi) (sl. 27)
Poznat je kao municipijum na jednom natpisu iz Rima97 iz 224. godine. Ta~an datum kada je
postao municipij nije izvestan.98 Natpisi, ovde iskopani, pokazuju da je u ovom gradu bilo
87
Vasi} 1903: 207. U okviru ove faze na|ene su dve velikeostave novca koje se zavr{avaju komadima Teodosija II oko
441. godine: Vasi} 1903: 222223; Vasi} 1980.
O topografiji i fazama Viminacijuma videti i Milo{evi} 2002, s ranijom literaturom. O daqinskoj prospekciji i rezultatima dobijenim tom tehnikom vid. Kora} i
dr. 2006, posebno str. 2326.
88
89
Milo{evi} 2002: 152.
90
Jordovi} 1995; Rai~kovi} 2005: 4 i d.
91
Rai~kovi} i Redì} 2006.
92
Ibid.
93
Zotovi} i Jordovi} 1990.
O pitawu hri{}anskih nekropola vid. kod Milo{evi}

2002: 153, s ranijom literaturom.
94
Za boravke careva u Viminacijumu vid. Mirkovi} 1986:

2324.
95
96
Vasi} 2012.
CIL III 759 1: domo Horrei Margensis m(unicipii) Moesiae

Superioris.
97
98
Marko Aurelije? Septimije Sever? Cf. A. Mcsy 1967: 157.
90

sl. 27. Horeum Margi aero snimak lokaliteta: 1) ostaci rimskog mosta; 2) severozapadna kula;
3) severoisto~na kula; 4) vidqivi ostaci ju`nog bedema; 5) ostaci gra|evina anti~kog grada;
6) pretpostavqeni pravac starijeg zapadnog bedema; 7) pretpostavqeni pravac zapadnog bedema;
8) pretpostavqeni pravac glavnog ulaza u grad; 9) stariji zapadni bedem
odeqewe legije Sedme Klaudijeve,99 ali je mo`da

u vreme Gordijana III ovde stacioniralo i odeqewe legije êtvrte Flavijeve.100 Nije poznato koliku je teritoriju zahvatao municipijum. Pojedina nalazi{ta su mo`da pratila put koji je
isto~no od Horeum Margi vezivao dolinu Morave sa dolinom Timoka, prate}i dana{wi put
Para}in Zaje~ar. Mawi broj lokaliteta na levoj obali Morave (Ostrikovac, Dragovo, Ba~ina,
Maskare) mogli su pripadati teritoriji municipijuma Horeum Margi.101 Wegovoj teritoriji
svakako pripada Supska gde su na|eni tragovi
gra|evina i ostava novca. Mogu}e je da je teritorija municipijuma dolazila do Bagrdana kao pri-
rodne granice prema severu. Prema opisu puta

hodo~asnika od Bordoa do Jerusalima, iz 333. godine, kod Horeum Margi se nalazila granica izme|u provincija Mezije (Prve) i Dakije (Sredozemne).102 Nesumwivo je da je na teritoriji
99
100
Petrovi} 1979: nos. 8287.

Vasi} 1992: 384.
Petrovi} 1979: 6061. Prirodni uslovi na terenu idu

mo`da u prilog ovakvoj lokalizaciji, kao i ostaci mosta
preko Morave.
101
102 Itinerarium Burdigalenese, 565. 6: mansio Oromago. Finis

Mysiae et Daciae.
91
municipijuma cvetala poqoprivreda, ali i gajewe kowa i druge stoke.
Iskopavawa ovog grada mogla su da se vr{e
samo sonda`no, po{to je iznad wegovih ostataka
izgra|ena jo{ u XIX veku vojna kasarna, a ve}im
delom na severnom bedemu izgra|ene su ku}e.
Ipak, i ovako malim iskopavawima konstatovane su severoisto~na i severozapadna ugaona kula
i deo severnog bedema, deo isto~nog i deo ju`nog
bedema, a u unutra{wosti grada stariji bedem i
delovi arhitekture koji bi pripadali kraju III
i IVV veku (deo termi, delovi velikih ekonomskih zgrada, barake). Kada se rezimira stratigrafija,103 proizilazilo bi da su Rimqani osnovali Horreum Margi po~etkom II a da je grad opasan
bedemima po~etkom III veka. Starija fortifikacija je negirana verovatno po~etkom IV veka,
a novom je utvr|ewe pro{ireno prema zapadu.
Ju`no i isto~no od grada formiraju se nekropole. Novo ru{ewe i nivelacija, po materijalu
datovani u sredinu IV veka, mo`da bi mogli da
budu i ne{to i mla|i i da se veù za upade Gota
posle bitke kod Hadrijanopoqa 378. godine, kada je opusto{ena dijeceza Dakija s provincijom
Prvom Mezijom u kojoj se nalazio Horreum Margi.
Slede}e ru{ewe i nivelacija mogu da se datuju u
po~etak V veka i to se desilo, po svoj prilici,
tokom provale Huna koja je po~ela 441. godine,104
a kona~no ru{ewe rimskog grada Horreum Margi
bilo bi u vreme hunske invazije 443. godine.
U Horeum Margi nalazila se, u kasnoj antici,
carska fabrika za izradu {titova (Scutariorum
Horreomargensi).105
Nais (Naissus) (sl. 28)
Nais je tre}i grad u Dardaniji koji pomiwe
Ptolomej (III, 9. 4). Pred kraj I veka cohors I Cilicum
imala je ovde svoj logor sve do 134. godine. Boravak jednog isluènog vojnika cohors I Cretum posredno govori da je ve} od posledwe decenije I
veka Nais morao imati formirano urbano jezgro,
pored vojnog logora, koje je moglo pruàti pogodnosti za organizovawe ìvota doseqenika.106 U
drugoj polovini II veka u wemu je formirana i
sme{tena kohorta I Aurelia Dardanorum. Nije izvesno kada je Nais postao municipijum.107 Teritorija rimskog Naisa zahvatala je centralne

oblasti provincije Gorwe Mezije. S vi{e ili

mawe verovatno}e moè da se pretpostavi da je
na severu dosezala do doline Timoka.108 Na zapadu, granicu bi mogla da odredi stanica Ad Fines
kod Kur{umlije. Na istoku se grani~ila sa cra
Remesianis/a, po svoj prilici, kod Si}eva~ke
klisure. Na jugu nema nikakvih podataka kojima
bi mogla da se utvrdi granica teritorije, a samo
geografski poloàj Grdeli~ke klisure kao prirodne granice daje indicije da se teritorija Naisa ovde zavr{avala.109 Prema Petru Petrovi}u,110 osnovno zanimawe stanovnika Naisa bila
je poqoprivreda. Prostrana i plodna ni{ka kotlina, ispresecana dolinama dveju ve}ih reka,
Ju`ne Morave i Ni{ave, pruàla je pogodnosti
za razvoj svih vidova poqoprivredne proizvodwe. Sprovedena istraìvawa ukazuju na postojawe ve}ih poqoprivrednih dobara u neposrednoj
blizini Naisa jo{ u po~etnom periodu razvoja
rimskog grada (IIII vek). Villae rusticae na Viniku
i Gorici vrlo su prostrane i zahvataju {irok
prostor na padinama istoimenih bregova. Naseqavawe veterana u Naisu, koje zapo~iwe jo{ pred
kraj I veka, s ja~im intenzitetom od sredine II
veka, verovatno je doprinelo unapre|ewu poqoprivredne proizvodwe. O postojawu veteranskih
latifundija izvesne indicije nalaze se u Prokopijevom spisku kastela od kojih neka imena sa
zavr{etkom iana (Timiana, Urbiana, Bederiana)
ozna~avaju vile i majure.111
103 Vasi} i dr. 1989; Vasi} i dr. 2009: 134136; Vasi} i Petkovi} 2010.
104 O tome najboqe govore dve ostave novca: Vasi} 1988: 63
i d.; Vasi} 1990.
105
Not. dign., Or. XI.
106
Petrovi} 1976: 31.
107
O dekurionima Naisa: Petrovi} 1979: nos. 10; 18; 27.
Dedikacija Herculi Naissati (CIL III 8260) iz @ukovaca kod

Kwaèvca ne mora da zna~i da se severna granica teritorije protezala dotle.
108
109
Za problem granica teritorije cf. Petrovi} 1979: p. 51.
110
Petrovi} 1976: 124.
Mirkovi} 1996 a: 61 sq. O bogatstvu vlasnika vila na Viniku govori i velika ostava denara: Mihailovi} 2008.
111
92

sl. 28. Rimski Nias pretpostavqena osnova: 12) ulice cardo i decumanus i mesto foruma;
3) ulica pravca sever jug; 45) rezidencijalni deo grada; 68) arheolo{ki potvr|eni delovi
gradskog bedema, IVVI vek; 9) gradske terme extra muros (prema Milo{evi} 2005: sl. 7)
Ostaci ranocarskog Naisa jo{ uvek nisu

konstatovani i svakako se nalaze ispod kasnijih gra|evina. Kasnoanti~ki grad, sude}i po dosada{wim slu~ajnim nalazima i arheolo{kim
istraìvawima, uglavnom se {irio na desnoj
obali Ni{ave, pribli`no u granicama poznije
turske tvr|ave. Sa severne i isto~ne strane bio
je oivi~en prostranim nekropolama. Grobqanske crkve i zidane grobnice otkrivene su ve}
kod Jagodinmalskog mosta. S ju`ne strane, uè
podru~je grada bilo je ome|eno rekom Ni{avom,
dok je prema zapadu grad izlazio do linije koju
obeleàva glasija turske tvr|ave. Isto~ni bedem, masivan zid od lomqenog kamena, uklopqen
je u turski bedem.112 Ju`ni bedem grada mogao se

nalaziti na pravcu zida otkrivenog severno od
termi kod Beogradske kapije.113 Severni bedem
nije konstatovan, ali moè da se pretpostavi da
ga treba traìti na delu Gradskog poqa.114 Na
mestu gde bi se o~ekivao forum, delimi~no su
112
Milo{evi} 2005, 56, s ranijom literaturom.
113
Ibid.
Ibid.: 157. G. Milo{evi} smatra da se poloàj bedema

moè posredno odrediti prema mestu nalaza gra|evine s
oktogonom (lok. Gradsko poqe), kao i prema rasporedu grobova, du` puta via romana.
114
93
iskopani temeqi gra|evine, koja bi mogla biti
hram, kao i delovi trobrodne bazilike uz glavnu gradsku arteriju (Via decumana ?).115 Otkriveni delovi kasnoanti~kih gra|evina u okviru
turske tvr|ave su isuvi{e mali, da bi na osnovu
iskopanih delova one mogle, sa sigurno{}u, da se
identifikuju. Ostaci ve}eg objekta otkriveni
su izme|u turske tvr|ave i kompleksa tehni~kih
fakulteta, na lokalitetu Gradsko poqe.116 Od
objekta je u wegovom severnom delu otkriveno
pet prostorija, od kojih je centralna osmougaona. Osim mozaicima, gra|evina je bila ukra{ena
mermernom arhitektonskom plastikom i freskama. Nije dovoqno istraèn ju`ni deo ove
gra|evine. Ovo je verovatno deo carske palate u
Naisu iz konstantinijanskog perioda. U neposrednoj blizini gra|evine s oktogonom, 100-ak
metara isto~no, uz spoqnu ivicu turskog bedema
otkriveni su tragovi ve}ih termi.117
Naseqe se u IV veku {irilo i izvan bedema,
tako da se s ju`ne, zapadne i jugozapadne strane
fortifikacije obrazovalo podgra|e na prostoru danas poznatom kao Glasija.118 Izvan ju`nog
bedema istraène su velike javne terme119 koje su
bile u upotrebi i u prvoj polovini V veka, sude}i prema brojnim nalazima novca. U kasnoanti~kom spisu Notitia dignitatum pomiwe se fabrica
naissatensis,120 ali se ne precizira {ta se u woj
proizvodilo. Po{to se u tom delu spisa govori
o fabrikama za izradu oru`ja i vojne opreme,
verovatno je ovo proizvo|eno i u ni{koj fabrici. Poznate su i oficine za izradu posu|a
od srebra, koje su mo`da pripadale dvorskim
radionicama comitatensis.
U Naisu je boravio Licinije, a potom u vi{e
mahova Konstantin Veliki, wegovi sinovi,
Konstans i Konstancije II, zatim Julijan i Valentinijan i Valens.121

nom severnom delu, na|eni su ostaci naseqa iz

bronzanog i gvozdenog doba, a tragovi praistorijskih naseqa konstatovani su i u {iroj okolini Gamzigrada. Na brdu Magura, ispod konsekrativnih tumula Romule i Galerija, otkriveni
su grobovi s urnama iz starijeg gvozdenog doba.
Zbog toga nije iskqu~eno da je tradicija jednog
svetog brda stigla i do Galerija i da je on izabrao ba{ ovo mesto za nadgrobne spomenike (svoj
i svoje majke).
1. Rimsko naseqe123
Arheolo{ka istraìvawa potvrdila su postojawe rimskog naseqa pre izgradwe Galerijeve
palate. Tragovi starijih gra|evina konstatovani su na prostoru utvr|ene carske rezidencije:
gra|evina 1 na sektoru velikog hrama i gra|evina 2, iznad koje je podignuta oktogonalana kula
isto~ne kapije starijeg utvr|ewa. Na osnovi pokretnih nalaza, pre svega novca, ove gra|evine
mogu se datovati u II vek do sredine III veka. Severno od utv|ene carske palate, 2007. godine otkriveno je geofizi~kom prospekcijom i sonda`nim iskopavawima starije rimsko naseqe.
Me|u gra|evinama ovog naseqa isti~e se kru`ni objekat sakralnog ili imperijalnog karaktera, pre~nika 34 m sa 16 stubova. I ovaj deo starijeg naseqa moè se datovati u IIIII vek.
115
Petrovi} 1995 a: 234. Milo{evi} 2005: 152.
116
Gra|evina je iskopavana 1987/88. godine. Ona se nalazila u okviru bedema rimskog grada. Celoviti rezultati nisu publikovani. Opis gra|evine: Petrovi} 1993 a: 68; Petrovi} 1993 b: 69; Petrovi} 1995 a: 234; Gu{i} 1993 a: 167;
Gu{i} 1993 b: 167; Milo{evi} 2005: 153 i d; Jeremi} 2007:
88 i dr.
117
Milo{evi} 2005: 155.
118
Ibid.: 157 i d.
Ibid.: 158 i d. Zapadno i jugozapadno od termi konstatovani su brojni delovi rimskih zgrada, a izme|u ostalog i
pitos sa oko 100 kg novca, druge polovine III veka.
119
CARSKE VILE
Romulijana (Romuliana Gamzigrad)
(sl. 2933)122
Romulijana je izgra|ena u sredi{tu prirodnog amfiteatra, koji je bio naseqen od praistorijskih vremena. Pri iskopavawu palate, u we-
120
Not. dign., Or. XI.
121
Vasi} 2008 a.
122
O Romulijani detaqno videti u monografiji Popovi}

2010 a.
123
Petkovi} 2011.
94
2. Carski dvorac (sl. 30)
Za posledwih pedeset godina u okviru gamzigradskih bedema istraèno je, u celini ili
delimi~no, nekoliko velikih gra|evina: 1. Isto~na i zapadna kapija i bedemi prvobitnog
utvr|ewa (sl. 30/A); 2. Isto~na i zapadna kapija i
bedemi mla|eg utvr|ewa (sl. 30/B); 3. Mali hram
u severnom delu (sl. 30/C); 4. Palata u severozapadnoj ~etvrti (sl. 30/D1 i 32); 5. Palata i gra|evina s koridorom u severoisto~noj ~etvrti
(sl. 30/D3, 4, 5); 6. Gra|evina sa krstoobraznom

osnovom mala palata u jugoisto~noj ~etvrti

(sl. 30/E); 7. Petobrodna gra|evina (horreum ?)
(sl. 30/F); 8. Jednobrodna gra|evina u jugoisto~noj ~etvrti (sl. 30/G); 9. Terme u jugoisto~noj
~etvrti (sl. 30/H); 10. Veliki hram u ju`nom delu (sl. 30/I).
Nalaz arhivolte s natpisom FELIX ROMULIANA jasno je pokazao da se radi o dvorcu koji je
podigao imperator Galerije (sl. 100). Time je dobijen siguran hronolo{ki okvir u kojem je mogla biti sagra|ena Romulijana. To bi bilo vre-
sl. 29. Romulijana i Magura plan lokaliteta
95

sl. 30. Romulijana objekti u utvr|enoj palati
me od izbora Galerija na mesto cezara 1. marta

293. godine, do wegove smrti, verovatno po~etkom maja 311. godine. Sasvim je mogu}e da je Galerije posle 20. novembra 303, prihvataju}i Dioklecijanovu odluku da se avgusti povla~e sa
prestola posle navr{enih 20 godina vladavine,
odlu~io da od Romulijane na~ini svoj rezidencijalno-memorijalni kompleks u koji bi se povukao posle silaska s prestola. Tada, po svoj
prilici, mewa ~itavu koncepciju Romulijane i
odlu~uje da sagradi novo utvr|ewe s kompleksom
zgrada u unutra{wosti. Do tog vremena bili su
izgra|eni bedemi i kule starijeg utvr|ewa i postavqen je ukras na prvu galeriju iznad kapija. U
unutra{wosti, me|utim, jo{ nije po~ela izgradwa gra|evina koje bi bile u funkciji palate. Tokom 304. godine mogli su biti poru{eni
stariji bedemi i portici i pripreman materijal za gradwu novog utvr|ewa. Gradwa novog
utvr|ewa bi tako mogla po~eti 305. godine. Verovatno je da su neke gra|evine ostale nedovr{ene, pa ~ak i delovi fortifikacije, jer pri
iskopavawu kule 19 (ju`ne kule zapadne kapije)
na podu (koji je ostao neobra|en) nisu na|eni
ostaci krovne konstrukcije. Na pojedinim delovima arhitektonskog ukrasa jasno se vidi da
klesawe nije dovr{eno. Jedina aktivnost koja se

odvijala posle Galerijeve smrti je izgradwa komemorativnog spomenika 2 na Maguri.
U ru{evinama fasade isto~ne kapije otkriveno je mno{tvo arhitektonskih elemenata s reqefnim predstavama. Na celovito o~uvanom pilastru, u medaqonima vojni~kog stega (signum),
prikazani su svi vladari tetrarsi, ~lanovi
Jupiterove i Herkulove porodice (kat. 25). Osim
ovog na|en je i drugi, identi~an pilastar, ali
su na wemu predstave u medaqonima otu~ene,
osim u prvom.
U sektoru termi, u {utu, na|ena su dva izuzetno vredna nalaza: 1. porfirna glava Galerija
(kat. 24)124 i 2. reqef s predstavom Arijadne u snu
na ostrvu Naksos (sl. 101).125 Prvobitno mesto
reqefa nije mogu}e odrediti, ali je mogao stajati u nekoj ni{i na {ta upu}uje nemarno obra|ena
zadwa strana reqefne plo~e. Predstava Arijadne
u dekoraciji Romulijane povezana je s mitom o
Dionisu, koji zauzima jedno od centralnih mesta
124
Srejovi} 1994 a; Id. 1994 b: 143152.
125
Lalovi} 2001.
96

sl. 31. Romulijana op{ti izgled
u ikonografiji u ovoj rezidenciji. Nije mogu}e,

za sada, ni da se odredi prostor u kojem je stajala porfirna statua kojoj je pripadala prona|ena glava.
Na rastojawu od oko 1000 m isto~no od isto~ne kapije, nalazi se brdo Magura gde su, na
najvi{oj ta~ki, otkrivena dva mauzoleja i dva
tumula koja im pripadaju:126
A. Konsekrativni spomenik u vidu xinovskog tumula, lociran je pored ju`ne strane mauzoleja 1. U zgari{tu loma~e otkriveno je samo ono
{to vatra nije uni{tila ili {to nije opqa~kano: amorfni komadi}i istopqenih srebrnih
predmeta (vi{e od 3 kg), traka od zlatnog lima,
fragmenti od sedam srebrnih posuda i 15 komada zlatnog novca Proba, Dioklecijana i Maksimijana Herkulija.127 Konsekrativni spomenik 1
obeleàva mesto na kojem je obavqena apoteoza
Galerijeve majke Romule.
B. Na udaqenosti 15 m ju`no od konsekrativnog spomenika 1, podignut je spomenik koji
obeleàva mesto na kojem je obavqena konsekracija li~nosti sahrawene u mauzoleju 2 (sl. 33).
Tumul je bio pqa~kan i jedino su uz severoisto~-
ni i jugoisto~ni ugao loma~e ostale netaknute

povr{ine na kojima je na|en ve}i broj gvozdenih i bronzanih predmeta: klinovi, alke raznih
dimenzija, drà~i za stegove i delovi vojne opreme (fragamenti pancira i {lema). Konsekrativni spomenik 2 obeleàvao je mesto na kojem je
imperator Galerije uvr{}en me|u bogove.
Pojedini reqefi i mozaici aludiraju na
Galerijevu besmrtnost, budu}u apoteozu i ukazuju na Laktancijevu pri~u128 po kojoj je Galerije,
posle pobede nad Narzesom, javno govorio da ga
je majka Romula rodila posle wene veze s Marsom i smatrao je da je on drugi Romul. Iz podataka kod Laktancija moglo bi da se shvati da je
ova ideolo{ka matrica do{la do izraàja posle Dioklecijanove abdikacije. Deo umetni~ke
dekoracije moè da se veè za konsekraciju, ali
i za ìvo boànstvo Galerija, te je za taj kon-
126
Srejovi} and Vasi} 1994.
127
Bori}-Bre{kovi} 1994 a; Bori}-Bre{kovi} 2003.
128
Lact., Mort. pers., 9, 910
97

sl. 32. Romulijana ulazna sala u palatu s mozai~nim podom

sl. 33. Magura mauzolej 2 i tumul 2
cept bilo najprikladnije prikazivawe mita o

Dionisu. Na to posebno ukazuju emblema u mozaiku s predstavom Dionisa, na ulazu u veliki
triklinijum, kao i emblema s lavirintom u ~ijim uglovima su dva dionizijska kantarosa i dva
{tita u obliku pelte karakteristi~na za Amazonke koje su pratile Dionisa u Indiju. Reqef
Arijadne u snu svakako je deo neke ve}e kompozicije na kojoj je morao biti prikazan i Dionis,
kao na jednom broju sarkofaga iz II veka iz Rima129. Predstave Puta koji beru gro`|e ili samo
vinova loza sa grozdovima, kao i kantarosi iz
kojih izlazi vinova loza, prikazani na pilastrima koji su ukra{avali fasade kapija, kao i
jedna arhitravna greda na kojoj je najverovatnije
prikazana glava Dionisa flankirana sa dva para pantera koji piju iz kratera, isto tako ukazuju na kult Dionisa130.
Jedan deo umetni~kog ukrasa izraàva oficijelnu politi~ku propagandu. To su na prvom
mestu pilastri na kojima su prikazani tetrarsi, kao i fragmentovani pilastar s predstavom
Viktorije. Oni su stajali kao dekoracija glavne,
isto~ne kapije, tako da je program tetrarhije bio
vidqiv onome ko stupa u Romulijanu. S druge
strane, svakako da je veliki hram (10) bio pre
svega posve}en Jupiteru, ali skulpture Herkula,
Atine i Eskulapa, na|ene oko hrama, pokazuju da
su i daqe prisutni olimpijski bogovi i heroji,
po{tovani tokom tetrarhije i od toga nije odstupio ni Galerije.
Time Romulijana dobija dvostruku ideolo{ku matricu. S jedne strane u woj se slavi Galerijev kult, kult smrtnika koji je svojim misti~nim ro|ewem i juna~kim podvizima uzdignut
me|u bogove, kao Dionis ili Romul. Ovo se mo`da odraàva u malom hramu (3) u okviru palate. S druge strane Galerije se i daqe stavqa pod
za{titu olimpijskih bogova u velikom hramu
(10) u delu koji je u Romulijani imao javni karakter, a isto tako slavi tetrarhijski sistem.
Ovakva ideolo{ka matrica nije neobi~na za
ovo vreme, jer i u palati u Splitu moè da se nasluti sli~na dvojnost: slavqewe kulta Dioklecijana i olimpijskih bogova, na {ta upu}uju i
tzv. mauzolej131 i Jupiterov hram u Splitu, a i
vrlo bliska ikonografija arhitektonskog ukrasa Splita i Romulijane.
129
Turcan 1966: 511 f., pl. 27 a; 28 a, c.
130
Treba, ipak, ukazati da se na portalu Jupiterovog hrama u Dioklecijanovoj palati u Splitu nalazi vinova loza,
ali i Puti koji beru gro`|e: Buli} i Karaman 1929: Abb. 56,
57; McNally 1996: 48, III.D.8.b, fig. 76. Isto tako na spoqwem
frizu ovog hrama nalazi se prikaz grifona koji flankiraju kantaros i piju iz wega. Desno od pantera je maskaron s
licem od li{}a: Belamari} 1998: 25; McNally 1996: 48, Fig. 73.
131
Pitawe je da li je u oktogonalnom hramu bio sahrawen

Dioklecijan, kako se to smatra. Mauzoleji i tumuli u Romulijani pokazuju da je i u to vreme po{tovana zabrana sahrawivawa intra muros. Mo`da je tzv. mauzolej bio neka
vrsta Panteona. Contra: McNally 1996: 30 ff.; 54 ff.
98

sl. 34. [arkamen, aero snimak: A) utvr|ewe; B) mauzolej; C) tumul; D) platforma ispred mauzoleja;
E) gra|evina, kraj IV po~etak V veka; F) radionica; G) postament statue;
H) ekonomska zgrada (?); I) terme (?); J) horeum vile rustike koja prethodi fortifikaciji
(prema planu: Vasi} and Tomovi} 2005: fig. 2)
Romulijana tek u vreme careva Valentinijana

I i Valensa, posle 364. godine, biva ponovo naseqena, ali se arhitektonski sklop potpuno mewa.
U okvirima stare palacijalne arhitekture grade se nove zgrade gra|ene od kamena i opeka vezanih blatom ili sa drvenim delovima. U Romulijani postoji vojna posada o ~emu govore nalazi
krstoobraznih fibula u grobovima, ali i ostava zlatnog novca na|ena na Maguri.132 Ovo naseqe je pretrpelo razarawa u provalama Huna po~etkom i sredinom V veka, kao i ostali gradovi
u dijecezi Dakiji (ranijoj provinciji Gorwoj
Meziji).
[arkamen (sl. 34)
U unutra{wosti kasnoanti~ke provincije
Priobalne Dakije (Dacia ripensis), osim Romulijane, tetrarhijskom periodu pripada kompleks u
[arkamenu.133 Iskopavawa vo|ena od 1996. godine pokazala su da je [arkamen blizanac Romu-
lijane u arhitektonskom smislu. Bedemi u [arkamenu, me|utim, nisu nikada izgra|eni do kraja,
~ak je severni bedem ostao samo u temeqnoj zoni,
dok je u unutra{wosti konstatovan samo temeq
jednog zida. Ne postoji nikakva kulturna stratigrafija u okviru fortifikacije i to pokazuje da ovaj prostor nikada nije bio kori{}en.
Ipak, i tako nedovr{ena, fortifikacija pokazuje iste karakteristike kao i mla|e utvr|ewe
Romulijane, tako da se dobija utisak da su ih radili isti majstori. Osim fortifikacije, istraèn je mauzolej u kojem je na|en izvanredan
132
Prilikom nivelacije prostora oko grobnice 1, pri

~i{}ewu temeqne stope pored jugozapadnog ugla otkrivena je ostava od 99 solida iz vremena Gracijana, Valentinijana II, Teodosija I i Arkadija: Jovanovi} i Lalovi}, 1993;
Jovanovi} and Lalovi} 1994.
133
Popovi} 2005 c; Vasi} and Tomovi} 2005: 257307.
99
set zlatnog nakita,134 zatim tumul u kojem je konstatovano {est grobova, koji su u tumul preneti
istovremeno sa neke starije nekropole. Sam ~in
sahrawivawa pod tumulom, kao i prate}i materijal, iako sa svim karakteristikama rimske
produkcije, pokazuju izuzetno jake predrimske,
autohtone tradicije. U blizini tumula otkopana
je mala ~etvrtasta gra|evina, veoma debelih zidova, na kojoj je, po svoj prilici, bila postavqena
porfirna sede}a statua imperatora, naknadno
razbijena i od we je na|eno dosta fragmenata na
osnovi kojih moè da se izvr{i delimi~na rekonstrukcija (sl. 95). Izvan fortifikacije,
konstatovane su gra|evine koje su bile u funkciji izgradwe ~itavog memorijalnog komleksa i
fortifikacije (radionice, magacini i sl). Kompleks u [arkamenu moè najverovatnije da se
veè za Maksimina Daju, Galerijevog ne}aka, koji je na ovom mestu èleo da izgradi rezidencijalni i sakralni kompleks isti kao i u Romulijani. U mauzoleju je, o~igledno, bila sahrawena
Dajina majka, dok su u tumulu najverovatnije bili sahraweni ~lanovi najuè porodice. Istorijske okolnosti nisu i{le na ruku Maksiminu
Daji i sasvim je logi~no da ovaj kompleks nije
mogao biti izgra|en do kraja.
Medijana (Mediana) (sl. 5155)
Kod sela Brzi Brod isto~no od Ni{a, na levoj obali Ni{ave, a na trasi starog puta Ni{
Pirot, otkriveni su jo{ u XIX veku zna~ajni
ostaci rimske arhitekture.135 Ovi ostaci nalaze se na oko 4,5 km (tri rimske miqe) od ni{ke
tvr|ave, na trasi rimske Via publica koja je prolazila kroz dijecezu Dakiju. Rimski istori~ar
Amijan Marcelin (XXVI, 5, 1) pomiwe Medijanu
upravo na tri miqe od Naisa.
Iskopavawa od 2000. godine i daqe pokazala su
da su u Medijani postojala tri horizonta gradwe:
Horizont 1 kraj III po~etak IV veka; 136
Horizont 2 cca. 320378. godina;
Horizont 3 cca. 383441. godine.
Najva`niji je horizont 2, u okviru kojeg je
dovr{eno gra|ewe velike vile suburbane (villa
suburbana), kojoj pripada ve}i kompleks zgrada.
U tom skupu svaka pojedina gra|evina ima odre|enu namenu. Razne funkcije koje su kod mnogih

luksuznih vila spojene u jedno, u Medijani su

dobile posebne gra|evine velikih dimenzija, od
kojih su neke ekonomske, druge stambene za brojnu poslugu, a tre}e, najva`nije, luksuzne stambene ili poslovne zgrade.137 Istraìvawa su pokazala da je kompleks gra|en etapno i u horizontu
1 i u horizontu 2 a pretrpeo je neke izmene u zavisnosti od potreba vlasnika. Vlasnik svih
ovih zgrada i ~itavog medijanskog kompleksa je
jedna li~nost i ovaj horizont mora se posmatrati kao jedinstvena celina, bez obzira na faze
gradwe.138 Vila je izgra|ena ve} u prvim godinama prisustva Konstantina Velikog na Balkanu i
sluìla je wemu i wegovim naslednicima kao
mesto za odmor, ali i vo|ewe poslova carstva.
Na ovom imawu su mo`da gajeni i trenirani kowi za carsku gardu, a ima ozbiqnih indicija da
je proizvo|eno vino u znatnim koli~inama, ~uvano u velikim dolijima (dolium), kerami~kim
ba~vama, u zgradi koja bi mogla da se identifikuje kao vinski podrum.
Nekoliko zgrada ovog velikog kompleksa sistematski su iskopavane, ali do sada nijedna nije do kraja istraèna, pre svega zbog dimenzija i
potrebe konzervacije arhitekture.139 U tom pogledu najcelovitije je istraèna takozvana vila s peristilom140 povezana s balneumom. Iskopavawa su nedvosmisleno pokazala da je i ova
gra|evina imala vi{e etapa gradwe. U posledwoj
etapi vila s peristilom ukra{ena je mozaicima, freskama i skulpturama bogova i polubogova.
134
Popovi} and Tomovi} 1998: 113135; Popovi} 2005 b: 5982.
135
Petrovi} 1994.
136
Ovaj horizont je delom leào na praistorijskom nasequ iz poznog bronzanog i po~etka starijeg gvozdenog doba,
koje je postalo eponimno za jednu kulturnu grupu ovog doba (grupa Medijana).
137
Detaqnije o arhitekturi, urbanizmu i etapama gradwe

Medijane videti u radu G. Milo{evi} u ovoj publikaciji.
138
Vasi} 2005.
139
Petrovi} 1994: 2355 (engleski tekst: 79101); Petrovi} 1996: 295300.
140
Iako ova zgrada verovatno ima druga~iju funkciju, nastavi}emo da je zovemo vila s peristilom zbog lak{eg
snalaèwa.
100

sl. 35. Medijana, mozaik u auli s predstavom Meduze
Tada vila s peristilom dobija sve~ani, ceremonijalni karakter u punom zna~ewu.

U jednoj od zapadnih prostorija vile s peristilom na|en je skupni nalaz mermernih i
dve porfirne skulpture, koje su na tom mestu bile sklowene nakon ru{ewa vile.141 Isto tako, na
sloju ru{ewa u drugoj prostoriji otkrivena je
glava koja je verovatno pripadala skulpturi Venere.142 Delovi skulptura nalaèni su i u prostoru oko vile. Skulpture nemaju kultno i religijsko zna~ewe, ve} su sluìle samo kao ukras. Pre
Drugog svetskog rata u iskopavawima ju`nog dela
vile, u prostoriji na ulazu, otkrivena je skulptura protuma~ena kao boànstvo domovine (dea
patriae), Dea Dardanica (kat. 74).143 Statua, verovatno, nije predstavqala samo ukrasno umetni~ko delo, ve} je imala znatno dubqi simboli~nodinasti~ki karakter i na tom mestu mogla je biti
postavqena iz ceremonijalnih razloga, kako bi
se imperator odmah suo~io s bogiwom koja predstavqa za{titnicu rodnog kraja konstantinijan-
ske dinastije. Vrlo je verovatno da je u vreme

imperatora Julijana u velikoj auli vile s peristilom bilo organizovano svetili{te Eskulapa i Higije, sude}i po statuetama i fragmentima ovih boànstava na|enih i u skupnom nalazu
i oko vile (kat. 6465). U to svetili{te doneta
je i bronzana ograda s hermama (~etiri kancela
i dve herme s poprsjima Asklepija i Lune).144
Podovi stibadija A i B ukra{eni su mozaicima s bogatim prikazom geometrijskih i vegetabilnih motiva.145 Osim toga, u stibadiju B na
podu iznad mozaika, na|en je sloj staklenih tesera, od kojih su na nekima sa~uvani zlatni li-
141
Jovanovi} 1975: 5665.
142
Vasi} and Gavrilovi} 2012: 137149.
143
Popovi} 2008 d: 3143.
144
Vasi} 2004 a.
145
Kolarik 1994; Kolarik 2006; Trovabene 2006.
101
sti}i, {to pokazuje da su i zidovi i kupola bili
ukra{eni mozaikom. Podovi tremova peristila isto tako su ukra{eni mozaicima. Oni su ne{to slabijeg kvaliteta od onih u stibadijima,
{to je posledica funkcije jednog i drugog prostora. Preovla|uju geometrijski motivi oktogona, rombova i kvadrata u koje su umetnuti vegetabilni motivi.146 Iz ove dekorativne grupe
izdvajaju se dva mozaika s figuralnim predstavama. Na podijumu ulaza u aulu nalazi se emblema sa scenom na kojoj je prikazan mit o Ledi i
labudu.147 U sredi{wem delu aule nalazi se druga
sa~uvana emblema s predstavom glave Meduze148
(sl. 35). Mozaici iz stibadija A i B pokazuju ja~e uticaje Tesalonike s jedne i Akvileje, preko
Sirmijuma, s druge strane. Mozaici u tremovima izra|eni su pod uticajem severnoafri~kih,
pa i galskih, odnosno akvitanskih radionica.
Embleme u auli imaju vi{e isto~nomediteranski karakter. Ovo nije nemogu}e, po{to je imperator mogao lako dovesti majstore s raznih strana carstva, a posao je morao brzo da se zavr{i na
velikoj povr{ini.
Potvr|eno je da je horizont 1 jednim delom
namerno poru{en da bi bio sagra|en ceo kom-

pleks u Medijani, kome pripada i vila s peristilom kao deo skupa gra|evina. Kraj horizonta
2 u vili okarakterisan je jakim poàrom i prvobitnim ru{ewem, koji mogu da se poveù s navalom gotskih plemena posle bitke kod Hadrijanopoqa 378. godine. Posle prvog velikog poàra i
ru{ewa rezidencijalnog kompleksa u Medijani,
na tim ostacima formira se potpuno nov tip
naseqa. U horizontu 3 sagra|ene su nove zgrade
oko vile, a neki delovi same vile pretrpeli su
izmene. Uz isto~nu fasadu isto~nog trakta baraka sagra|ene su u okviru horizonta 3 i dve crkve.
U jednoj od wih, na mestu amvona nalazi se mozai~no poqe s hristogramom. Koliko moè da se
utvrdi na ovom nivou istraènosti, ovo naseqe
ima karakteristike seoske zajednice. Nesumwivo da su ovde dovedeni gotski federati posle dozvole imperatora Teodosija I. U Medijani ovo je
potvr|eno nekolikim grobovima s germanskim
materijalom, otkrivenim izme|u zapadnog ogradnog zida vile s peristilom i isto~nog krila baraka. Naseqe je uni{teno u provali Huna, verovatno odmah tokom 441. godine, kada je osvojen i
Nais,149 a o tome govore i numizmati~ki nalazi
u Medijani.150
146
Kolarik 1994; Kolarik 2006; Trovabene 2006.
147
Trovabene 2005.
148
Jeremi} 2006: 145158.
Prisci fr. 1 b. O hunskim upadima pomenutim kod Priska

cf. Petrovi} 1979: 41.
149
150
Jankovi}-Mihaldì} 2008 a; Ead. 2008 b.
102
SIRMIJUM CARSKA REZIDENCIJA,

PANONSKA METROPOLA I
HRI[]ANSKA GLAVA ILIRIKA

Ivana POPOVI]
SIRMIJUM, administrativni, trgova~ki i kulturni centar Panonije, za vreme Konstantina

Velikog postao je jedna od ~etiri zvani~ne rezidencije Rimskog carstva. Prvi hri{}anski
car za svoju prestolnicu odabrao je grad ~ija je
svaka stopa natopqena krvqu stradalnika za
Hristovu veru.
OTKRIVAWE ZABORAVQENOG
ANTI^KOG GRADA: PUTOPISCI,
QUBITEQI STARINA, ARHEOLOZI
Ostaci anti~kog Sirmijuma, rimske kolonije i panonske metropole, grada u kome su se
rodili, boravili ili umrli brojni rimski carevi, nalaze se ispod dana{we Sremske Mitrovice, ravni~arskog gradi}a na levoj obali reke
Save, oko 70 km zapadno od Beograda. Istorija
Sirmijuma duga je punih {est vekova, od rimskog
osvajawa Panonije u drugoj polovini I veka pre
n. e., do avarskog razarawa na kraju VI veka n. e.
Iako su razli~ite doga|aje iz burne pro{losti
ovoga grada opisali mnogobrojni rimski hroni~ari, vremenom je grad obavio gusti veo zaborava.
Sirmijum je ostao da ìvi u svesti samo malobrojnih u~enih qudi kojima su bila pristupa~na dela anti~kih pisaca i tekstovi o stradawima lokalnih hri{}anskih mu~enika. Trebalo je
103
da pro|e vi{e od deset vekova od uni{tewa nekada{we rimske panonske metropole da wene ru{evine zaokupe pa`wu u~enih qudi i qubiteqa
starina. Naime, iako je nekoliko sredwovekovnih putopisaca zabeleìlo vidqive spomenike, tek po dolasku grofa Ferdinanda Marsilija
u Sremsku Mitrovicu, na samom kraju XVII veka,
Sirmijum }e povratiti svoj izgubqeni identitet. Znatièqni grof, austrijski diplomata i
obave{tajac, tehni~ki dobro obu~en i ve{estruko obrazovan ~ovek, snimio je na terenu sve vidqive ostatke rimske arhitekture i na~inio prepise niza epigrafskih spomenika iz ove epohe.
Mada je wegovo delo, propra}eno izvanrednim
crteìma zate~enih starina i odu{evqenim komentarima o veli~ini anti~kog grada, ugledalo
svetlost dana u Hagu, tridesetih godina XVIII
veka,1 tek }e na kraju slede}eg stole}a u Sirmijum
sti}i prvi {kolovani arheolozi, Adolf Hitrek, [ime Qubi} i Josip Brun{mid, koji }e
sprovesti mawa iskopavawa na prostoru gradskih nekropola i ostataka javnog kupatila, severno od ju`nog gradskog bedema. U isto vreme,
krajem XIX i po~etkom XX veka, snaàn trag u
istraìvawima Sirmijuma ostavio je i lokalni u~iteq Igwat Jung, poverenik Narodnog muzeja u Zagrebu, koji je u stotinama svojih pisama
ostavio dragocene zabele{ke o topografiji grada, propra}ene savesno ura|enim skicama, planovima i crteìma.2 Na taj na~in spomenici
rimskog Sirmijuma polako po~iwu da dopiru u
zbirke muzeja u Be~u, Budimpe{ti, Zagrebu i, najzad, u Sremskoj Mitrovici, mada je od prvih ideja o formirawu lokalnog muzeja, posledwih decenija XIX veka, do wegovog kona~nog osnivawa,
1948. godine, pro{lo vi{e od polovine stole}a.
Sistematska istraìvawa Sirmijuma zapo~eta su 1957. godine i odvijaju se, u ve}em ili
mawem obimu, sve do danas. Do po~etka 1962. godine radove je vodio Pokrajinski zavod za za{titu spomenika kulture u Novom Sadu, a od tada je nau~no rukovodstvo projekta istraìvawa
preuzeo Arheolo{ki institut u Beogradu. Dolaskom na ~elo istraìva~kog tima, 1968. godine,
dr Vladislava Popovi}a, velikog erudite {kolovanog u Parizu, istraìvawa Sirmijuma su dobila me|unarodni karakter, {to je doprinelo

afirmaciji postignutih rezultata i ukqu~ivawu

vode}ih stru~waka u rad na raznorodnim problemima istorije grada. Naime, posle sklapawa
ugovora sa Smitsonian Institutom iz Va{ingtona, u program istraìvawa Sirmijuma ukqu~eni su stru~waci sa Denison Univerziteta iz
Ohaja i Gradskog Univerziteta iz Wujorka. Saradwa sa ameri~kim partnerima trajala je do
1972. godine, da bi se ve} 1973. godine uspostavio
projekat zajedni~kih istraìvawa Sirmijuma
sa Francuskom {kolom u Rimu i Univerzitetom Pariz IVSorbona. Jugoslovensko-francuska iskopavawa trajala su do 1977. godine, a rad
na publikovawu zajedni~kih publikacija je jo{
uvek u toku.
Posle smrti V. Popovi}a 1999. godine, rukovo|ewe projektom istraìvawa Sirmijuma preuzeli su dr Ivana Popovi} i dr Miroslav Jeremi} iz Arheolo{kog instituta u Beogradu, a od
2011. godine, posle odlaska M. Jeremi}a u penziju, istraìvawima rukovodi I. Popovi}. Iskopavawa su skoncentrisana na prostor carske palate, a mawi tematski projekti organizuju se u
saradwi sa partnerima iz odgovaraju}ih evropskih nau~nih institucija.
Naravno, usled postojawa savremenog grada
iznad anti~kog, sistematska istraìvawa Sirmijuma izvode se metodama urbane arheologije,
{to zna~i da se iskopavawa moraju ograni~iti
na slobodne povr{ine i prostore predvi|ene za
ru{ewe starih i gradwu novih objekata. Mawa
za{titna iskopavawa preduzima Zavod za za{titu spomenika u Sremskoj Mitrovici.
METAMORFOZE URBANE
I DEMOGRAFSKE SLIKE GRADA
Vi{edecenijska sistematska i sonda`na iskopavawa pokazala su da pod Sirmijumom ne
treba podrazumevati jedan, ve} vi{e sukcesivno
naraslih gradova, koji defini{u tri osnovna
horizonta ìvota. Posle wih slede faze destruk-
Marsilius 1726.
Milo{evi} 1971: 311.
104
cije javnih objekata i ruralizacije grada. Zajedni~ka komponenta svih ovih horizonata je wihov topografski poloàj, uslovqen sme{tajem
grada na okuci Save, na prostoru sa depresijama
terena i mo~varnim povr{inama, {to je ograni~avalo mogu}nost {irewa gradske teritorije.
Takav poloàj uslovqavao je kontinuitet urbane strukture, ~ije su granice bile strogo ocrtane
ve} po nastanku grada. Uprkos tim ograni~ewima, Rimqani su osnovali Sirmijum kao vaàn
strate{ki i ekonomski centar, pre svega zato
{to se nalazio na raskr{}u vi{e saobra}ajnica. Najva`nija je ona koja je vodila od Italije ka
Singidunumu i odatle prema isto~nim provincijama. Na trasi ovog puta, prema prvoj stanici
isto~no od Sirmijuma, otkrivena su dva miqokaza, od kojih je jedan postavqen prilikom posete
Marka Aurelija, a drugi Septimija Severa.3
Od presudnog zna~aja za daqi razvoj ove rimske aglomeracije bilo je weno pretvarawe u flavijevsku koloniju, najverovatnije 94. godine,
posle Domicijanovih ratova sa varvarima na
Dunavu. Tim ~inom znatno su dobili na zamahu
procesi romanizacije i ja~awa svih vidova dru{tveno-privrednih odnosa. Me|utim, kako to
pokazuju rezultati arheolo{kih iskopavawa,
urbani razvoj nije ravnomerno zahvatio celu
gradsku povr{inu. On je okarakterisan sve ve}om upotrebom ~vrstog materijala, kamena i
opeke, u izgradwi objekata, mada drvena gradwa
nije sasvim napu{tena. Najverovatnije po~etkom II veka, u doba Trajana ili, najkasnije, Hadrijana, stari drveno-zemqani odbrambeni zidovi zameweni su mo}nim kamenim bedemima.
Kako pokazuju nalazi masivnih korintskih kapitela iz Trajanovog vremena, u isto vreme formiran je i prostor gradskog foruma. Istodobna
je i ve}a javna gra|evina, hram ili civilna bazilika, i ìtnica ju`no od we. Ve} u prvo vreme po osnivawu kolonije trasirane su sve glavne komunikacije, koje }e svoje trase zadràti do
kraja antike. Prilikom arheolo{kih istraìvawa 2000. godine otkrivena je osnova ugaonog
stupca, odnosno ukrsna ta~ka glavnih gradskih
ulica, cardo maximus i decumanus maximus (sl. 39).
Konstatovano je da je ulica koja se pruàla u prevcu sever jug (cardo) tokom IV veka pro{irena ne-

girawem zidova portika iz IIIII veka.4 Postojawe ove komunikacije tokom posledwe ~etvrtine
II veka potvr|eno je i izuzetnim nalazom iz
1988. godine, kada je otkrivena stanica beneficijara nedaleko od pretpostavqene zapadne kapije, van gradskih bedema. Na tom mestu konstatovani su ostaci svetili{ta pod vedrim nebom,
u kome se nalazilo 85 votivnih oltara koje su
ovi vojni slu`benici za nadzor protoka robe i
saobra}aja posvetili Jupiteru.5
Period kraja III i prve polovine IV veka
predstavqa doba najve}eg uspona Sirmijuma i,
ujedno, najboqe arheolo{ki dokumentovan gra|evinski horizont rimskog grada. Istovremeno,
to je doba o kome nam rimski hroni~ari ostavqaju najvi{e podataka. Saznajemo da je car Decije
Trajan (249251), rodom iz okoline Sirmijuma,
jedan deo ìvota proveo u ovom gradu, kao i Klaudije II (268270) koji je ovde umro od kuge. I u
narednim godinama carevi }e biti sudbinski
vezani za ovaj grad. Aurelijan (270275), ro|en
je u Sirmijumu u porodici niskog porekla, a
wegov naslednik Prob (276282), zapam}en po
sadwi vinove loze na obli`woj Fru{koj Gori,
u Sirmijumu je ro|en, ali i ubijen, u takozvanoj
gvozdenoj kuli, koja se verovatno nalazila na
strani gradskog bedema. Slede}i car ro|en u
okolini Sirmijuma je Dioklecijanov savladar
Maksimijan Herkulije (285305), koji je, na zemqi, nedaleko od grada, gde su wegovi roditeqi
radili kao nadni~ari, podigao palatu.6 Me|utim, mesto gde se to zdawe nalazilo jo{ uvek je
arheolo{ka enigma.
GRAD STRADALNIKA
ZA HRISTOVU VERU
Mada je Dioklecijan u Sirmijumu boravio
nekoliko puta, u vreme kada je on, zajedno sa svojim savladarima bio na vlasti, tokom postojawa
Popovi} 1971: 119148.
Jeremi} i Popovi} 2004, 381288; Jeremi} 2005: 9096.
Mirkovi} 1994: 345504.
Mirkovi} 1971: 594.
105

sl. 36. Ranohri{}anski kultni objekti Sirmijuma: a) bazilika svetog Sinerota;

b, d) trikonhalni martirijum i kapela; c) bazilika svetog Irineja; e) martirijum (svetog Irineja?);
f) gradska crkva (svetog Dimitrija?); g) crkva otkrivena i uni{tena u XIX veku (sv. Anastasije?);
1) bedem; 2) naseqe; 3) nekropole; 4) mo~vare; 5) ulice; 6) pretpostavqena trasa unutra{weg bedema
(prema Jeremi} 2006: Fig. 1, sa dodatkom crkve g)
prve tetrarhije (293305), u Sirmijumu nije zabeleèna zna~ajnija gra|evinska delatnost. Me|utim, vladavina Dioklecijana na mestu avgusta
i Galerija kao cezara obeleèna je, izme|u ostalog, i èstokim progonima hri{}ana, naro~ito intenzivnim tokom 303304. godine. Tada je
Dioklecijan izdao svoj IV dekret protiv hri{}ana, nalaze}i se, po nekim mi{qewima u Panoniji, pa se, stoga progoni vernika u ovoj provinciji bili najè{}i.7
Po broju mu~enika, stradalih za Hristovu veru, Sirmijum zauzima izuzetno mesto. Svaka wegova stopa bila je zalivena krvqu vernika koji,
ni pod najsvirepijom torturom, nisu hteli da se
odreknu svog U~iteqa. Hri{}ani su obi~no do-
lazili pod udar zakona zbog nepo{tovawa ustaqenih normi pona{awa. Visoki dràvni slu`benici sprovodili su istragu i su|ewe, a tok
pravnog postupka bio je bri`qivo registrovan.
Jedan od verodostojnih sudskih zapisa iz te epohe
je onaj koji se odnosio na proces protiv Irineja, prvog istorijski potvr|enog episkopa Sirmijuma. On je stradao tako {tu mu je na Uskrs, 6.
aprila 304. godine, odrubqena glava na mostu poznatom kao pons Basentis. Uvr{}en je u univerzalni kalendar mu~enika (Martyrologium Hieronymianum), sastavqen pred kraj antike na osnovu
Brato` 2003: 4243, 7185; Jarak 2011: 56.
106

sl. 37. Sinopti~ki prikaz kultnih gra|evina Sirmijuma: a) bazilika sv. Sinerota;
b) trikonhos na isto~noj nekropoli; s) bazilika sv. Irineja; d) jednobrodna kapela na isto~noj
nekropoli; e) martirijum u Ma~vanskoj Mitrovici; f) bazilika sv. Dimitrija
(prema Jeremi} 2006: Fig. 4)
lokalnih izvora.8 Tri dana posle mu~eni~ke

Irinejeve smrti, 9. aprila iste godine, stradao
je i wegov |akon Dimitrije, za koga se, bez ve}eg
osnova, ponekad smatra da je prenesen u Solun,
postaju}i, tako, za~etnik kulta gr~kog velikomu~enika Dimitrija.
Osim Irineja i Dimitrija, u Sirmijumu su
pogubqeni i drugi mu~enici. U aprilu 304. godine stradao je i bra~ni par, Montanus i Maksima, kao i Donatova grupa mu~enika, u avgustu
te godine pogubqena je mu~enica Basila, a 25. decembra, kao posledwa u nizu stradalnika iz 304.
godine, mu~enica Anastasija. U februaru slede}e, 305. godine, pogubqen je ba{tovan Sinerot,
posle ~ega su progoni hri{}ana po~eli da jewavaju.9 Imena mu~enika, poznata iz sudskih akata,
pokazuju da su hri{}ansko jezgro u Sirmijumu

sa~iwavali Grci.10
Mu~eni~ka smrt ovih Hristovih sledbenika
ostavila je dubokog traga u lokalnoj tradiciji.
Me|utim, postoje i materijalna svedo~anstva o
wihovoj delatnosti u Sirmijumu. Jo{ krajem XIX
veka, na severnoj gradskoj nekropoli Adolf Hitrek je otkrio ostatke ranohri{}anskih objekata
(sl. 37 a) i dva fragmentovana spomenika sa natpisima ad dominum Synerotem, odnosno ad beatu
AA SS Nov., 40.
Zeiller 1918: 68104; Mirkovi} 2006: 115118; Brato` 2003:

2998; Jarak 2011: 5668.
9
10
Popovi} 1993: 2526.
107
Syneroti,11 dakle pomenima sahrana u bazilici gospodina, odnosno blaènog Sinerota. Istovremeno, na isto~noj nekropoli Sirmijuma, Hitrek
je locirao dva kultna objekta (sl. 37 b, d), ~ije je
dimenzije, ne{to kasnije, zabeleìo Josip Brun{mid. Zatim je, prilikom istraìvawa isto~ne nekropole grada, 1976. godine, prona|en jedan
mawi i veoma o{te}en kultni objekat. U jednobrodnoj gra|evini, sa apsidom na isto~noj strani (sl. 37 c), otkriveno je vi{e raka, zidanih
grobnica i sarkofaga, a u neposrednoj blizini
oltarskog prostora na|ena je kamena plo~a sa natpisom (kat. 79) koji po~iwe re~ima in basilica
domini nostri Erenei, pokazuju}i da je re~ o sahranama u bazilici gospodina na{eg Irineja.12 Izgledalo je da kultni objekat ozna~ava
mesto groba blaènog Irineja. Me|utim, nekoliko godina kasnije, na desnoj obali Save, u dana{woj Ma~vanskoj Mitrovici, delimi~no je
istraèn ranohri{}anski objekat iz prve polovine IV veka (sl. 37 e), iznad koga su podignute tri sredwovekovne crkve posve}ene svetom
Irineju. Ostaje otvoreno pitawe da li starohri{}anski objekat, podignut nedaleko od mosta na kome je Irinej pogubqen, predstavqa drugo kultno mesto svetog Irineja u Sirmijumu ili
su crkve iz kasnijih perioda posve}ene ovom
svecu na osnovu liturgijskih tradicija tog vremena.13 Pored bazilike sv. Sinerota i jedne ili
dve bazilike sv. Irineja, u Sirmijumu je epigrafski posvedo~eno i postojawe bazilike mu~enice
Anastasije. Nije poznato ta~no mesto nalaza spomenika sa natpisom in domo (?) beatissimae
dominae Anastasiae, (sl. 38) ali, kako su mo{ti
sv. Anastasije po~etkom druge polovine V veka,
kada su Sirmijum dràli Goti, prenesene u Carigrad, do{li smo do zakqu~ka da su oni pro{irili kult sirmijumske mu~enice na istok,
ali i na zapad, u Ravenu, gde je u VI veku postojala crkva sv. Anastasije gotskog obreda. To upu}uje na zakqu~ak da je sirmijumska mu~enica tokom boravka Gota u Panoniji postala wihov
patron, pa je mogu}e da nalazi ostrogotskog novca uz severni bedem Sirmijuma ukazuju na ubikaciju bazilike sv. Anastasije (sl. 36), koju mo`da
treba identifikovati sa kultnim objektom otkrivenim i uni{tenim krajem XIX veka, a ~iji

sl. 38. Mermerna plo~a sa pomenom bazilike

sv. Anastasije, Muzej Srema, Sremska Mitrovica
je plan skicirao Igwat Jung.14 Naàlost, dok su

ìtija sv. Irineja i sv. Sinerota relativno verodostojna, pasija sv. Anastasije obiluje neverovatnim doga|ajima, te poput istorijskog romana ne pruà pouzdane podatke o detaqima iz
ìvota i stradawa mu~enice. Ali, sude}i po podatku iz pasije sv. Dimitrija,15 u vreme gradwe
crkve posve}ene ovom mu~eniku (sl. 37 f), najverovatnije 426. godine, u Sirmijumu je ve} postojala bazilika sv. Anastasije. Podignuta je, najverovatnije, tokom IV veka, pribli`no u isto vreme
11
CIL III, 10233, 10232.
12
Popovi} 2003: 259263.
13
Popovi} 1980: IVII.
14
Popovi} and Ferjan~i}, u {tampi.
15
AA SS, Oct. IV, 9095 = PG 116, 11731184.
108
kada i bazilike sv. Irineja i sv. Sinerota, o ~emu svedo~e veoma sli~ne formule kojima se ove
bazilike i wihovi patroni ozna~avaju na svim
do sada otkrivenim natpisima.
CARSKA REZIDENCIJA
Najsna`nija graditeqska delatnost u Sirmijumu poklapa se sa prvim decenijama IV veka,
{to se ogleda u realizaciji gra|evinskog projekta {irokih razmera. Ipak, grad je u svojoj severnoj zoni sa~uvao okvire i strukturu naseqa
iz III veka. Velike promene desile su se u ju`nom
gradskom sektoru, u zoni palate, pogotovo izgradwom hipodroma sa wene severne strane. Time je ju`na granica grada u pojedinim delovima
pomerena ka Savi, {to je arheolo{ki potvr|eno ostacima kasnoanti~kog bedema u nizu probnih sondi. Pretpostavqa se da je isto~ni i jugoisto~ni krak bedema sada ome|avao ne{to ve}u
teritoriju, koja je iznosila oko 74 ha,16 mada je
do pro{irewa grada u isto~noj zoni moglo do}i
i u prethodnom periodu. Uo~qiv je, ipak, kontinuitet u strukturi centralne gradske zone
(sl. 39), gde ukrsna ta~ka glavnih gradskih komunikacija, poloàj foruma i javnih objekata u
wegovoj blizini ostaju nepromeweni. Pojedini
objekti, kao {to je velika ìtnica, podiù se na
mestu starijih objekata iste namene, dok su druge povr{ine bile prilago|ene novim uslovima.
Tako je na temeqima stare civilne bazilike niklo veliko javno kupatilo, ~ija se izgradwa, na
osnovu jednog natpisa sa ostrva Bra~a,17 dovodi
u vezu sa carem Licinijem.
Svakako su najobimnije promene zahvatile ju`ni deo grada.18 Na temeqima starijih gra|evina neodre|ene namene u prvim decenijama IV veka
podignuta je carska palata sa hipodromom, gra|evine o ~ijem se postojawu u Sirmijumu prvobitno znalo samo na osnovu podataka iz pisanih
izvora. Me|utim, iako se ve} posle prvih bogatih
arhitektonskih nalaza iz 1957. godine pretpostavilo da se na tada iskopavanom lokalitetu 1/a
nalaze ostaci carske palate, nedoumice o karakteru tog nalazi{ta ostale su u nau~nim krugovima dugi niz godina.19 Tek su jugoslovensko-ame-

ri~ka iskopavawa iz 1970. godine dala kona~nu

potvrdu da se na prostoru ranije iskopavanih
lokaliteta nalazi carska palata. Naime, tada su
otkriveni ostaci hipodroma koji je, kao {to je
bilo poznato na osnovu nalaza iz Rima, Milana,
Trijera, Antiohije, Soluna i Carigrada, sa carskom palatom ~inio jedinstvenu arhitektonsku
celinu.20 Kompleks carske palate sa hipodromom,
kao i okolne javne i privatne gra|evine ìtnice,21 kupatila i luksuzne vile,22 predstavqaju
najva`nije gra|evinske celine Sirmijuma, novoizgra|ene ili temeqno rekonstruisane tokom
prvih decenija IV veka, koje obeleàvaju karakter
i izgled nove carske rezidencije. Ipak, najzna~ajniji objekat je carska palata koja je, sa prate}im zdawima, omogu}ila da u Sirmijumu carevi
borave i obavqaju sve svoje funkcije.
Iako su jo{ od kraja I veka rimski carevi
koristili Sirmijum kao vojnu bazu za pohode
protiv varvara, tek od po~etka IV veka ovde su
odsedali duè vremena i u periodima mira. Me|utim, mada je poznato da je Dioklecijan boravio u Sirmijumu 289/90 i u zimu 293. godine,23 te
da su u ovom gradu Dioklecijan i Galerije primili konzulat 294. godine,24 u pisanim i epigrafskim izvorima nema podataka da su ovi vladari,
pre svega Galerije koji je odavde vodio bitke sa
Sarmatima, imali u Sirmijumu zvani~no sedi{te. Ali, za slede}e godine situacija je ne{to
jasnija. Posle sastanka u Karnuntumu 308. godine i progla{ewa za avgusta, Licinije je najve}i
deo vremena provodio u Sirmijumu, odakle je,
posle poraza od Konstantina u bici kod Cibala
316. godine, pobegao zajedno sa porodicom, po-
16
Jeremi} 2004: 6.
17
CIL III 10107.
18
Popovi} 1993: 2024.
19
Duval 1973: 153154; Duval 1979: 5390.
Popovi} i Ochsenschlager 1975 (1976): 5770; Popovi} and

Ochsenschlager 1976: 156181; Jeremi} 2004: 115.
20
21
Duval, Popovi} V. 1977; Popovi} 2011 c, 335372.
22
Parovi}-Pe{ikan 1971: 1549; Parovi}-Pe{ikan 1973: 3144.
23
Cod. Iust. IV, 9, 1; 34, 8.
24
Mirkovi} 1971: 36.
109

sl. 39. Sirmijum u IV veku:

a) gradski bedem;
b) pretpostavqena trasa
bedema; cd) glavne ulice
i putevi; ef) nekropole;
g) mo~vare i bare; h) moderne
ulice; i) forum (A prvobitni
forum, B pretpostavqeni
poloàj drugog foruma);
j) palatijalni kompleks:
1/a, 37, 85) palata; 31) horeum;
1) vila; 28) zanatska ~etvrt;
29) terme; 30) horeum;
59) gradska bazilika;
47) paganski hram (?);
4, 35) villa urbana;
79) ta~ka ukr{tawa glavnih
komunikacija cardo i decumanus
nev{i carski trezor i ru{e}i most na Savi.25

Korigovawem datovawa supskripcija Teodosijevog kodeksa na osnovu emisija carskog novca,
do{lo se do zakqu~ka da je Konstantin u Sirmijumu prvi put odseo u martu 319, ostav{i u gradu do kraja te godine. Tokom slede}ih godina,
Konstantin je u Sirmijumu boravio u aprilu, junu i septembru 321, maju, junu i julu 322, maju 323,
januaru 324, aprilu, maju i decembru 326. i martu
329. godine. Wegov dvor imao je svoju rezidenciju u ovom gradu od po~etka 320. do po~etka 324.
godine.26 Dakle, Licinije i Konstantin su tokom
21 godine duè ili kra}e vreme boravili u Sirmijumu, {to upu}uje na zakqu~ak da su u gradu
morali imati rezidencijalni objekat. Postojawe carske palate u Sirmijumu potvr|uju i izvodi iz dela anti~kih pisaca Amijana Marcelina
i Zosima. Govore}i o Julijanu, Amijan Marcelin,

wegov savremenik i prijateq dvora, slikovito
je opisao carev sve~ani ulazak u Sirmijum 361.
godine, kada je on, pra}en odu{evqenim mno{tvom qudi, do{ao do palate (regia). Sutradan, da
bi zadovoqio masu, priredio je trke dvokolica
(curuli certamine).27 Prikazuju}i, zatim, vladavinu Valentinijana, Valensa i Gracijana, isti autor
u predznake Valentinijanove smrti 375. godine
ubraja udar groma u Sirmijumu i poàr u kome
su izgoreli palata, forum i deo kurije (palatii
25
Exc. Val. V, 17; Zos. II, 19.
26
Bruun 1961, 2646, 102104.
27
Amm. Marc., XXI, 10, 12.
110

sl. 40. Sirmijum istraèni deo carske palate na lokalitetu 1/a: gra|evinske faze
(prema Jeremi} 2003 a: sl. 3)
et curiae partem incendit et fori).28 Isti doga|aj pomiwe i Zosim, mada se po wemu poàr u palati
(basileia) desio posle Valentinijanove smrti.29
Posle slu~ajnog otkri}a ostataka luksuznog
arhitektonskog objekta 1956.godine, za kojeg se
pretpostavilo da predstavqa carsku palatu, ve}
slede}e godine su zapo~ela sistematska istraìvawa tog lokaliteta (1/a). U periodu od 1957. do
1960. godine istraèn je mawi deo centralnog
dela palate (sl. 40). Konstatovano je da je horizontu IIIIV veka prethodio stariji objekat sa
zidovima od naboja i fresko dekoracijom. U drugoj polovini III veka do{lo je do gra|evinskih
zahvata ve}ih razmera, kada su u strukturu novoizgra|enog objekta ugra|eni delovi ju`nog bedema iz IIIII veka. Sve prostorije novoizgra|ene
palate na istraènom delu kompleksa imale su
instalacije za vazdu{no grejawe, a podovi su im
bili prekriveni mozai~kim tepisima (sl. 41).
U jednoj prostoriji zabeleèna su ~ak tri mozai~ka poda, postavqena jedan iznad drugog, u razli~itim fazama prepravki i dogradwi objekta.
Na unutra{wim i fasadnim povr{inama soklo-
vi, stubovi i dekorativna plastika izra|ivani

su od skupocenog raznobojnog kamena, dok su zidovi bili obloèni mozaicima i oslikani freskama. Na kraju III veka, tokom I gra|evinske faze palate, u ju`nom delu istraènog kompleksa
izgra|en je i monumentalni objekat kvadratne
osnove, za koji se smatralo da predstavqa kapiju tetrapilon. Me|utim, novije arhetektonske
analize pokazale su da je re~ o kultnom objektu,
malom hramu ili fanumu, koji je bio u upotrebi
najkasnije do tre}e ~etvrtine IV veka, kada je,
prilikom dogradwi palate, demontiran.30 Tada
je podignuto zapadno krilo palate, odvojeno mo}nim zidom sa otvorima za vazdu{no grejawa (sl.
42). Ispod tog zida otkrivena je mermerna plo~a
sa ugraviranim hristogramom i apokalipti~nim slovima a i w (kat. 77). Plo~a je verovatno
28
Amm. Marc., XXX, 5, 16.
29
Zos., IV, 18, 1.
30
Jeremi} 2003: 137145; Jeremi} 2009: 471499.
111

sl. 41. Sirmijum mozaik u prostoriji 14 palate (lokalitet 1/a)

sl. 42. Sirmijum prostorije oko unutra{weg dvori{ta carske palate (lokalitet 1/a)
sl. 43. Sirmijum istraìvani lokaliteti u sklopu palatijalnog kompleksa (plan B. Popovi})
bila deo zidne oplate, mada su prostorije u ovom

delu palate, posle izgradwe brojnih prefurnija
u dvori{tu, izgubile svoj reprezentativni karakter.31 Me|utim, kako je jedna arhivolta od
kre~waka sa reqefnom predstavom hristograma
u lovorovom vencu32 na|ena u neposrednoj blizini palate (kat. 78), moè se zakqu~iti da je
carsku palatu za vreme Konstantina i wegovih
naslednika, pored ostalih dekorativnih elemenata, krasila i arhitektonski plastika sa hri{}anskom simbolikom.
31
Popovi} 2013.
32
Jeremi} 1993 a: 196, kat. 34; Jeremi} 1993 b: cat. 34.
112

sl. 44, 45. Mermerne glave Venere i bogiwe sa lunulastom dijademom na glavi,
Sirmijum, carska palata, lokalitet 85, Muzej Srema, Sremska Mitrovica
sl. 45. Sirmijum ju`ni aneks kasnoanti~kog objekta na lokalitetu 85
113

sl. 47. Sirmijum

palatijalni kompleks:
a) drugi forum;
b) ju`na ulica;
c) zona ekonomskih
i termalnih objekata;
d) rezidencijalni deo;
ef) rekreativna zona
vrtovi i stadion;
g) hipodrom;
h) pretpostavqeni poloàj
tetrapilona;
i) pretpostavqeni poloàj
ju`ne gradske kapije
Iskopavawa palatijalnog kompleksa nastavqena su 1968/69. godine ne{to severnije, na lokalitetu 37, gde su ispod sredwovekovnog sloja,
konstatovani ostaci kasnoanti~kih zidova. Iako
su jugoslovensko-ameri~ka iskopavawa iz 1970.
godine, otkri}em hipodroma, dala kona~nu potvrdu da se na prostoru ranije iskopavanih lokaliteta nalaze ostaci carske palate, trebalo je
da pro|e vi{e od trideset godina da se nastave
radovi na wenom otkrivawu. Posle probnih radova 2002, od 2003. godine zapo~et je program sistematskih iskopavawa kompleksa na delu gde
bi se mogao o~ekivati spoj palate i hipodroma.
Radovi se odvijaju na lokalitetu 85, zapadno od
ranije istraènog lokaliteta 37 (sl. 43). Otkrivena je katedralna crkva sredwovekovne Dmitrovice i, oko we, velika nekropola, u kojoj se
sahrawivawe odvijalo vi{e vekova. Ispod ovog
sakralno-sepulkralnog kompleksa konstatovani ostaci velike kasnoanti~ke gra|evine, koja
je, sude}i po mo}nim zidovima sa pilastrima,
imala funkciju ìtnice. U peristilnom dvori{tu se nalazila mermerna fontana, koju je krasi-
la sekundarno upotrebqena figura Venere, ~ija

je glava, izuzetne lepote (sl. 44), nastala krajem
I veka, otkrivena za vreme arheolo{kih iskopavawa 2003. godine.33 Tokom IV veka objektu su dodata dva aneksa (sl. 45), bogato ukra{ena mermernom dekorativnom plastikom i sa podovima
prekriveni mozaicima sa geometrijskim ornamentima. Sa ovog prostora najverovatnije poti~e i mermerna glava bogiwe sa lunulastom dijademom na glavi (sl. 46), otkrivena 2012. godine
u sekundarnom poloàju, kao spolija u sredwovekovnom zidu. Isto~no od severnog aneksa kasnoanti~kog objekta na|eno je vi{e fragmenata
statue od porfira, od kojih jedan, na|en 2012.
godine, predstavqa deo glave, s obzirom da se jasno uo~ava plasti~no modelovano uho. Ovi nalazi nedvosmisleno pokazuju da lokalitet ~ije
Popovi} 2008 a: 153159; Popovi} 2009 c: 707709; Popovi}

2012 b: 1921, 7882, kat. 9.
33
34
Jeremi} 2009: 470491, Fig. 9, 28.
114
je istraìvawe jo{ uvek u toku predstavqa deo
kompleksa carske palate.
Dakle, od otkrivawa monumentalne gra|evine na lokalitetu 1/a i po~etka sistematskih iskopavawa Sirmijuma do danas, u mawoj ili ve}oj
meri istraèno je nekoliko objekata koji su
ulazili u sastav palatijalnog kompleksa Sirmijuma, koji se u jugoisto~nom uglu gradske fortifikacije prostirao na povr{ini od oko 20 ha.
Dosad prikupqeni arheolo{ki podaci pruàju
mogu}nost sagledavawa fizi~ke strukture ovog
kompleksa i namene pojedinih objekata, imaju}i
u vidu da su u sklopu palate morali postojati
prostori za dvorsku administraciju, vojnu za{titu, odràvawe kultnih manifestacija, ali
i za uobi~ajene ìvotne potrebe, kao {to su prehrana i higijena. Iako kompleks palate u Sirmijumu nije u potpunosti istraèn, mogu}e je definisati poloàj wegovih funkcionalnih zona
(sl. 47). U zapadnom delu kompleksa bili su skoncentrisani objekti ekonomskog karaktera (gra|evine A, B i, verovatno, nedavno istraìvani
objekat na lokalitetu 85) i termalni objekti (C,
D, E), dok se stambena, rezidencijalna zona, nalazila u sredi{wem delu (lokalitet 1/a, gra|evina F). Na istoku, na stambenu zonu nadovezivala
se zona rekreacije, sa stadionom i vrtovima.34
Kao u svojevrsni grad u gradu, u kompleks se
ulazilo sa zapada, najverovatnije kroz monumentalnu kapiju, koju je, mogu}e je, krasila figura
gradske bogiwe, Tihe Sirmijuma, ~ija je mermerna glava (sl. 48) otkrivena u sekundarnom poloàju, tokom iskopavawa 2005. godine, nedaleko od
pretpostavqenog ulaza u palatijalni kompleks.35
Budu}i da su Sirmijum carevi pose}ivali
sve do posledwe ~etvrtine IV veka, palata je do
ovog vremena zadràla svoju funkciju. Konstantinov sin, Konstancije II, u gradu je sa svojom
vojskom proveo duè vreme, pripremaju}i se za
rat sa Kvadima, a posle pobede nad varvarima
359. godine, trijumf je proslavio u Sirmijumu.
Konstancijeva vlast nije nai{la na odobravawe
gradskog stanovni{tva koje se pobunilo i stalo
na stranu Julijana, nazvanog Apostata (Otpadnik), cara koji je poku{ao da povrati paganske
obi~aje. Pobediv{i Konstancija, on je, 361. godine, priredio sve~anosti u carskoj palati, a

sl. 48. Mermerna glava Tihe Sirmijuma,

Sirmijum, carska palata, lokalitet 85,
na hipodromu trke. Ubrzo je napustio grad, zaputiv{i se ka Konstantinopoqu.

U Sirmijumu su, zatim, boravila bra}a Valentinijan I i Valens, dogovaraju}i se o novoj
podeli Carstva, a Valensu je grad 371. godine posluìo kao vojna baza u ratu protiv Sarmata. U
januaru 379. godine u Sirmijumu je krunisan Teodosije I, koji se, slede}e godine, ovde sastao sa
Gracijanom. Dva cara su, kao i wihovi prethodnici, vodili pregovore o podeli vlasti u dràvi.36 Carske proslave i dogovori savladara po
svoj prilici su se odvijali na prostoru palate,
Popovi} 2008 a: 159162; Popovi} 2009 c: 7097109; Popovi}

2012 b: 1819, 110112, kat. 36.
35
36
Mirkovi} 1971: 3940.
115
~ija se posledwa obnova, sude}i po nalazima novca ispod podloge najmla|eg mozaika, odigrala za
vreme ili neposredno posle vladavine Valentinijana I (364375).37
GLAVA ILIRIKA U SVESTI

CELOG HRI[]ANSKOG SVETA
Uprkos brojnim doga|ajima, va`nim za istoriju Carstva, kojima je Sirmijum bio popri{te,
taj grad }e od vremena Konstantina i wegovog
edikta o toleranciji iz 313. godine pa do kraja
antike ostati upam}en kao zna~ajno crkveno sedi{te. Zapaèno je aktivno u~e{}e sirmijumskog episkopa Domnusa na Prvom vaseqenskom
saboru, odrànom u Nikeji 325. godine, na kome
je odba~ena arijanska jeres. Me|utim, kako je
Konstancije, koji je duè vremena boravio u
Sirmijumu, bio poklonik arijanstva, neki od
sirmijumskih episkopa su, tako|e, bili ovog
opredeqewa, pa su sredinom IV veka u ovom gradu odràna ~etiri crkvena koncila. Sirmijum
je izme|u 351. i 358. godine bio u centru zbivawa
u hri{}anskom svetu. Tu je, za vreme Konstancijeve vladavine, ostvarana i, dodu{e kratkotrajna,
pobeda arijanstva nad Nikejskom dogmom. Izuzetno teolo{ki obrazovan, sirmijumski episkop Fotin uspeo je da se, uz pomo} gradskog stanovni{tva, odrì na svom mestu, uprkos osude
na ~etiri sinoda. Posle careve smrti do{lo je
do promene snaga u crkvenom sporu, koje su posebno do{le do izraàja posle Valentinijanove
smrti 375. godine, budu}i da se wegov sin i naslednik Gracijan stavio na stranu pristalica
Nikejske dogme. Milanski episkop Ambrozije,
kqu~na li~nost u procesu odbacivawa arijanske
jeresi, smenio je sirmijumskog episkopa Germanija, koji se kolebao izme|u nikenuma i arijanstva, postavio Anemija, odanog ortodoksnom u~ewu, i, zatim, li~no do{ao u Sirmijum. Ovde je,
uprkos protestima svetine, uspeo da izdejstvuje
da se na koncilu iz 378. godine donese Peta sirmijumska formula, kojom se proklamovala pravovernost Nikejskog u~ewa.38
Sna`na crkvena aktivnost, ali i tradicija
o stradawima mu~enika tokom progona, uvek

prisutna u svesti vernika, u~inile su da Sirmijum u o~ima hri{}anskog sveta postane glava Ilirika (caput Illyrici), kako je to zabeleèno u aktima Akvilejskog koncila iz 381.
godine.39 Me|utim, osim crkvi svetog Irineja i
svetog Sinerota, trikonhalnog martirijuma sa
kapelom na isto~noj nekropoli i, mo`da, uni{tene crkve svete Anastasije uz severni gradski
bedem, podignutih u IV veku, u Sirmijumu je konstatovan samo jo{ jedan kasnoanti~ki kultni
objekat, gradska crkva, najverovatnije posve}ena svetom Dimitriju (sl. 36 f; 37 f ). Naime, tokom arheolo{kih istraìvawa 1978. godine, u
najuèm centru grada otkrivena je trobodna bazilika sa transeptom, podignuta nad zaravqenim ostacima starije gra|evine (sl. 49). Iako
malobrojni, arhitektonski elementi dozvolili
su idealnu rekonstrukciju gorwih delova bazilike (sl. 50). U crkvi i wenoj neposrednoj okolini na|eno je 25 malih grobova od opeka i dva
minijaturna sarkofaga, a ostaci pokojnika u
pojedinim grobovima ukazivali su da je re~ o
ekshumiranim telima, prenesenim, pred prodorima Huna, iz nekropole van bedema u ogra|eni
gradski prostor.40 Bazilika i nekropola su bile ukopane u mo}an sloj, datovan novcem u po~etak V veka.
Na osnovu uporedne analize istorijskih doga|aja, arheolo{ko-numizmati~kih nalaza i podataka iz @itija svetog Dimitrija Solunskog
(Passio Sancti Demetrii Thessalonicensis), do{lo se
do dobro utemeqenog zakqu~ka da je crkvu podigao prefekt pretorije Ilirika, Leontije. Pre
nego {to je u Sirmijumu podigao crkvu posve}enu svetom Dimitriju, nedaleko od ve} postoje}e
crkve sv. Anastasije, Leontije je, po @itiju, izgradio hram ovog sveca u Solunu.41 Ovi podaci
opovrgavaju neka mi{qewa, prisutna u nauci i
lokalnim tradicijama, da je crkva u Sirmijumu
37
Brukner 1983: 21.
38
Milin 2000: 253259; Mirkovi} 2006: 120124.
39
PG, 16, col. 913.
40
Popovi} 2012 c: 113135.
41
AA SS, Oct. IV, 9095 = PG 116, 11731184.
116

sl. 49. Sirmijum bazilika sv. Dimitrija, izgled tokom iskopavawa
sl. 50. Idealna rekonstrukcija

bazilike sv. Dimitrija
(rekonstrukcija M. Jeremi}a,
u: Popovi} 1998: sl. 4)
117
bila posve}ena pogubqenom Irinejevom |akonu
Dimitriju i da su wegove mo{ti prenete u Solun,
{to bi zna~ilo da je i kult svetog Dimitrija
prenet iz Sirmijuma u Solun. Podaci dobijeni
arheolo{kim iskopavawima potvrdili su verodostojnost podataka iz @itija, po kojima je
posve}ewu crkve svetog Dimitrija u Sirmijumu
prethodio isti ~in odràn u Solunu. Gradwa
gradske crkve u Sirmijumu mogla je da otpo~ne
tek posle 426/27. godine, kada je grad pripao Isto~nom carstvu. Me|utim, crkva nije bila dugog
veka. Nastradala je u poàru kada su Huni, 441/42.
godine, razorili grad.42
UPADI VARVARA:
DEZINTEGRACIJA, RURALIZACIJA
I KONAÂN PAD GRADA
Kratak pregled najva`nijih istorijskih doga|aja re~ito svedo~i o burnoj istoriji Sirmijuma tokom V i VI veka, kao i o zna~aju koji su
ovom gradu poklawali kako varvari, tako i Romeji. O tom periodu nemamo mnogo arheolo{kih
podataka. Iskopavawa su pokazala da je Sirmijum
postao utvr|eni grad izme|u Imperije i varavara, u kome se ìvot tokom VVI veka koncentrisao u ju`nim delovima, bliè Savi. Nekada{wa

carska zdawa, kao {to je palata sa hipodromom,

vile i drugi objekti, izgubila su svoju prvobitnu namenu, a gra|evinska delatnost svela se na
popravke dotrajalih zidova ili na gradwu siroma{nih konstrukcija od kamena i fragmentovanih opeka, vezanih blatom, podignutih u napu{tenim prostorijama ili na slobodnim
povr{inama peristilnih dvori{ta i arene hipodroma. Nekropole vi{e nisu bile vezane za
vanbedemski prostor, pa se ukopani grobovi nalaze u najuèm centru grada, unutar, u dvori{tu
i u neposrednoj blizini monumentalne bazilike
svetog Dimitrija. Prilozi u grobovima i pojava
keramike sa gla~anim i pe~atnim ornamentima
svedo~e o ubrzanoj vararizaciji stanovni{tva.
Oko 410. godine prakti~no je prestao redovni
promet rimskog novca. Nekada{wa rimska prestonica postala je neugledno naseqe sve vi{e
varvarizovanog stanovni{tva.43
Posle kratkotrajnih vladavina Gota, Gepida
i Isto~nog Carstva, Sirmijum su po~etkom leta 582. godine osvojili Avari, a prepla{eno
stanovni{tvo je, kako beleè izvori, posmatralo nadirawe avarske kowice sa vrha javnog kupatila, po svoj prilici Licinijevih termi.
Avarskim osvajawem zavr{ava se ìvot anti~kog Sirmijuma, koji je, godinu dana posle osvajawa, stradao u velikom poàru.
Popovi} 1982: 545556; Popovi} 1987: 95139; Popovi}

1998: 4356.
42
43
Popovi} 1982: 545554; Popovi} 1987: 124.
118
ARHITEKTURA REZIDENCIJALNOG
KOMPLEKSA NA MEDIJANI
ARHITEKTURA
REZIDENCIJALNOG KOMPLEKSA
NA MEDIJANI
Gordana MILO[EVI]
ARHEOLO[KO NALAZI[TE Medijana predstavqa jedinstven kompleks nastao krajem III ili
po~etkom IV veka. Od Kanicovih istraìvawa
daleke 1864. godine do danas, na arheolo{kom
lokalitetu Medijana, utvr|eno je postojawe vi{e desetina gra|evina razli~itog karaktera i
konstrukcije1 (sl. 51). Na osnovu dosada{wih
rezultata arheolo{kih, arhitektonskih i geofizi~kih ispitivawa, uo~avaju se neke osnovne
odlike ovog osobenog naseqa, koje je sme{teno
na povr{ini od oko 80 ha.
Arhitektonski i arheolo{ki ostaci ukazuju
na naseqe izduène osnove, uz zna~ajnu anti~ku
komunikaciju (via publica), koja je prolazila kroz
sredi{te centralnog Balkana i povezivala udaqene zapadne i isto~ne provincije i gradove
Rimskog carstva. U savremenim topografskim
planovima uo~ava se ve}a izgra|enost, i to mnogo
vi{e na wegovom centralnom i isto~nom delu.
Centralno mesto zauzima ogra|eni kompleks, koji ~ini vila s peristilom, terme, monumentalna
kapija s prilaznom komunikacijom i veliki dvori{ni prostor podeqen na nekoliko celina.2
Severno od ovog kompleksa delimi~no je ispitan drugi kompleks gra|evina organizovan oko
Kanitz 1892: 7778.
Milo{evi} 2011: 170.
119
sl. 51. Medijana aero snimak
vile sa oktogonom razu|ene osnove, u ~ijem je sastavu bilo i veliko dvori{te na istoku (mawe`
za kowe).3 Zapadno i isto~no od vile sa peristilom potvr|eno je postojawe dva monumentalna
dvori{na prostora sli~ne organizacije.4 U sredi{wem delu oba dvori{ta nalazi se skladi{te
(horreum), oivi~eno sa tri strane gra|evinama
podu`ne osnove.5 Skladi{ta sa radionicama i
vojnim barakama ~ini ekonomsko i privredno
sredi{te medijanskog naseqa. Isto~nom kompleksu vojnih baraka verovatno pripadaju i otkriveni ostaci ve}ih termi, javnog karaktera,
namewene velikom broju stacionirane vojske i
ostalih lica koja su bila u slu`bi Medijane. Na
krajwem isto~nom delu nalazi{ta, detektovani
su tragovi pravilno ogra|enog dvori{ta duìne
160 m, unutar kojeg se nalazi vi{e zgrada sli~nih
dimenzija i razli~ite orijentacije.6
Na zapadnoj periferiji naseqa, prema Naisu, otkriveni su objekti razli~itog plana, veli~ine i konstrukcije, za koje se pretpostavqa
da predstavqaju usamqene, izdvojene mawe vile
i ekonomske zgrade, koje pripadaju mawem nasequ (vicus).7
Nasequ Medijana pripadaju i objekti i nekropole otkrivene na padinama Vla{kog brda i
u me|uprostoru prema kompleksu vile sa peri-
Jeremi} 2006: 153.
Milo{evi}, Peters and Wendling 2011: 275284.
Petrovi} 1994: 4146; idem 1996: 298300; Dr~a 2006:

2829, 3234;
5
Milo{evi}, Peters and Wendling 2011: 275284.
Petrovi} 1996: 296.
120
sl. 52. Medijana situacioni plan: 1) rezidencijalni kompleks; 1a) anti~ka kapija; 1b) terme;
2) horeum 1; 3) zapadne vojni~ke barake; 44a) vila sa oktogonom i dvori{te (mawe` za kowe?);
5) horeum 2 (prema geofizi~kim istraìvawima); 6) isto~ne barake (prema geofizi~kim
istraìvawima); 7) ostali objekti (prema geofizi~kim istraìvawima); 8) ogradni zid
(prema geofizi~kim istraìvawima); 9) ranohri{}anske crkve; 10) nekropola (prema G. Milo{evi})
stilom.8 Vodotoraw (Castellum aquae) se nalazio

na platou oko 500 m jugozapadno od vile, izduènog plana je, orijentisan u smeru sever jug.9
Utvr|ewe ili utvr|ena vila (?), poznato jo{ iz
beleàka F. Kanica i A. Or{i} Slaveti}a, vidqivo je samo kao deo severnog bedema, oja~anog
pilastrima u duìni od oko 80 m, i jednom kulom kvadratne osnove.10 Ispod trase savremenog
puta otkriveno je nekoliko seoskih vila i skladi{ta i dve mawe nekropole. Tre}a nekropola
delom je otkrivena na obroncima brda, isto~no
od vodotorwa. Od graditeqskog opusa treba pomenuti i dve mawe ranohri{}anske crkve izgra|ene u me|uprostoru zapadnog ogradnog zida vile sa
peristilom i vojnih baraka na zapadu11 (sl. 52).
Iako maweg obima, istraìvawa F. Kanica
u drugoj polovini XIX veka, A. Or{i} Slaveti}a
u 1933. godini, a zatim u vi{e navrata ispitivawa R. Bratini}a, 1934. i 1936. godine ukazala
su na visoke estetske i graditeqske vrednosti

objekata na Medijani.12 Sonda`na i sistematska
iskopavawa u periodu od 1959. do 1989. godine,
potvrdila su pretpostavke ranijih istraìva~a
da se nalazi{te moè dovesto u vezu sa anti~kim
predgra|em (suburbium), pomenutog kod rimskog
istori~ara Amijana Marcelina.13 Za{titna iskopavawa 19941996. i posebno 20002007. godine, usmerila su istraìva~e na redefinisawe i
Maksimovi} 2002: 3165.
Jeremi} 1988: 6184.
10
Petrovi} 1994: 5354. Dr~a 2006: 30, sl. 12.
11
Vasi} 2007: 106107.
Kanitz 1892: 7778; Or{i} Slaveti} 1934: 303310; Bratani} 1938: 199204.
12
13
Petrovi} 1994: 16; Amm. Marc., XXVI 5.1.
121
tuma~ewe nalazi{ta Medijana.14 U organizaciji naseqa jasno se izdvaja stambeni i ekonomski
deo,15 ali je uo~ena i podela prostora na stambeni, stambeno-rezidencijalni i ekonomski deo.16
Posledwi radovi nedvosmisleno su potvrdili
visoke vrednosti i zna~aj kompleksa, u kojima
se pored stambenog i ekonomskog zna~aja ukazuje
i na ceremonijalni i administrativni zna~aj.17
Izvesno je da se Medijana moè sagledati kroz
stambenu, rezidencijalnu, administrativnu, ekonomsku i sakralnu funkciju reprezentativnog
karaktera. Stambena komponenta prepoznaje se u
nalazima mawih ekonomija (villa rusticae), u ~ijem
se sredi{tu nalaze vile ukra{ene freskama i
mozaicima. Rezidencijalni deo ~ine objekti sa
bogato dekorisanim arhitektonskim ukrasima,
mozaicima, freskama i skulpturama. Administrativni deo potvr|en je ve}im brojem kancelarija dràvnih slu`benika i epigrafskom
gra|om i ~ini sastavni deo velike ekonomije
(carski domen patromonium), sa znatnim brojem
radionica i magacina za ~uvawe robe. Osnovna
namena Medijane bila je organizacija zanatske i
poqoprivredne proizvodwe, pod nadzorom dràve, odnosno visokih dràvnika, kao i predstavnika carskog dvora i samih careva.18
Stepen istraènosti objekata, me|utim, ne
pruà odgovore na brojna pitawa koja se odnose
na vreme izgradwe, funkcije pojedinih objekata
ili poreklo wihovih graditeqa. Pa ipak, rezultati sistematskih arheolo{kih istraìvawa
vile sa peristilom i geofizi~kih istraìvawa
ve}eg obima na centralnom i isto~nom delu nalazi{ta, tokom 2010. i 2011. godine, omogu}ili
su kompleksniju analizu i korekcije u definisawu namene prostora i wihovog kori{}ewa.
VILA SA PERISTILOM
I REZIDENCIJALNI KOMPLEKS
obimno dvori{te na severu (155 x 215 m) i dva

mawa bo~na dvori{ta na jugu (30 x 90 m), ukupne
povr{ine 4,7 ha. Na wihovoj granici nalazi se
monumentalna anti~ka kapija, sa~uvana u temeqnoj zoni (29 x 2,20 m). Sastavni deo kapije
~ine i prostorije izgra|ene na wenom zapadnom
i isto~nom kraju, na me|usobnom rastojawu od
30 m. Prema konstrukcionom sklopu, organizaciji prostora i dimenzijama sli~ne su vojni~kim barakama. U me|uprostoru, u sredi{wem
delu, formiran je monumentalni sve~ani prilaz. Substrukcija prilaznog puta otkrivena je, u
duìni od oko 80 m, ju`no i severno od anti~ke kapije.19
Vila s peristilom je prostrana gra|evina
izduène osnove (94,00 x 62,5 m), orijentisana u
pravcu sever jug, sa mawom devijacijom severnog dela ka istoku. Sredi{wi deo vile ~ini prostrano dvori{te (1630 m), sa ve}im bazenom
(impluvium), okruèno stubovima koji obrazuju
trem (perystilum). Iz trema se ulazilo u vi{e
prostorija, pribli`no iste veli~ine, pore|anih u dva reda na isto~noj i zapadnoj strani
dvori{ta (sl. 53).
Ju`ni deo vile ~ini duboki, spoqni trem
(61,00 x 6,00 m) koji se naslawa na niz sli~nih
prostorija. Na zapadnom i isto~nom kraju trema nalaze se ulazi u dve mawe kvadratne prostorije. U ostale prostorije ulazi se iz peristila.
Sredi{wi deo trema, {irine 12 m, predstavqa
{iroki prilaz koji vodi ka dvori{tu vile. Ulaz
u dvori{te nazna~en je sa dva masivna pilona,
koji su deo polukru`ne konstrukcije. Ju`no od
trema, u osi ulaza, na udaqenosti od 2,00 m nalazi se ~etvorostrana prostorija vestibul, unutra{wih dimenzija 8,20 x 8,20 m.
Petrovi} 1995 a: 232243; Vasi} 2005: 167176; idem 2006:

6975.
14
15
Sredi{wi deo na Medijani ~ini jedinstvena celina u kojoj se nalazi nekoliko arheolo{ki potvr|enih gra|evina (vila sa peristilom,
terme i anti~ka kapija) (sl. 52). Kompleks vile
sa peristilom izdvojen je od ostalog dela naseqa
ogradnim zidom koji formira jedno veliko
Milo{evi} 1996: 59.
Petrovi} 1995 a: 232243; Vasi} 2005: 167176; Vasi} 2006:

6975.
16
17
Vasi} 2003 a: 3132; Milo{evi} 2011: 174.
18
Petrovi} 1995 a: passim.
19
Milo{evi} 2011: 173.
122
sl. 53. Medijana vila sa peristilom:

1) vestibul; 2) ju`ni trem; 3) sve~ani ulaz;
4) peristil; 5) impluvium; 6) aula
(sala za audijenciju); 77a) banket sala
(stibadium); 8) terme; 9) zapadni trem;
10) administracija (officium); 11) isto~ni trem
(prema G. Milo{evi})
Nasuprot ulazu, u osovini peristila, na severnoj strani, sme{tena je velika sala (aula), sa
polukru`nim apsidalnim zavr{etkom, oja~anim pilastrima. U aulu se ulazilo preko podijuma (podium), izdignutog za tri stepeni{ne visine. Isto~no i zapadno od aule pore|ano je 14
prostorija nejednake veli~ine i oblika.
Severozapadno i severoisto~no od aule, van
osnovnog gabarita vile, nalaze se dve nezavisne
mawe gra|evine, centralnog rasporeda, povezane uskim hodnikom sa ostalim prostorima na
severu. Isto~na gra|evina je razu|enog plana sa
sredi{wim delom oblika {estougaonika, na koji su prislowena tri slobodno postavqena mawa
aneksa.20 Severni aneks ima apsidalni zavr{etak, a dve bo~ne su kvadratnog plana. Izgradwom
muzejske zgrade pokrivena je ili uni{tena veza
izme|u severnog dela vile i ove gra|evine. Zapadna gra|evina je kru`ne osnove sa dvema bo~nim aneksama, na istoku i zapadu.21 Na severnoj
strani, nasuprot ulazu, otkriveno je loì{te
(praefurnium) i tragovi hipokausta.
Na severozapadnom kraju vila je bila povezana sa termama privatnog karaktera. Gra|evina je
centralnog rasporeda sa toplim kadama na ju`noj
i frigidarijum na severnoj strani. Centralni
prostor ~ini ve}a prostorija sa funkcijom palestre (?). Pretpostavqa se da je prvobitni ulaz
u terme bio na isto~noj strani. U jednoj od pregradwi kompleksa terme su sa vilom bile povezane hodnikom, izgra|enim na severozapadnom
kraju vile. Za nove potrebe otvoren je ulaz na ju`nom zidu jugoisto~ne prostorije termi.22
Brojni elementi arhitektonske plastike (kapiteli, mermerne plo~e sa reqefima, mermerne
trake i dr.) na|eni su na prostoru vile i u wenoj neposrednoj blizini. Preovladavaju rimske
baze, jednostavne profilacije i kapiteli jonskog reda. Brojni komadi mermernih ravnih i
reqefnih plo~a i mermernih traka ukazuju na
rasko{nu dekoraciju pojedinih prostorija. Na
osnovu sa~uvanih fresko-oslikanih parapetnih
plo~a i velikog broja na|enih komada, moè se
pretpostaviti da su zidovi i tavanice severnih
prostorija vile, ali i zidovi peristila bili
rasko{no dekorisani.
Obrada podnih povr{ina bila je razli~ita:
od mozai~kih podova, podova od opeke i maltera
do podova od nabijene zemqe. Mozaikom je bila
pokriveno oko 1000 m povr{ine trema u peristilu, aula, dve mawe prostorije na severu i hodnik prema termama, kao i pojedini prostori u
termama. Preovladavaju geometrijski motivi
oktogona, rombova i kvadrata u koje su umetnuti
vegetabilni motivi. Iz ove dekorativne grupe
20
Bratani} 1938: 199202.
21
Arheolo{ka istraìvawa 20102011. godine
22
Or{i} Slaveti} 1935: 305, sl. 7; Petrovi} 1994: 3435.
123
izdvajaju se dva mozaika sa figuralnim predstavama. Na podijumu ulaza u aulu na mozaiku se nalazi emblema sa scenom mitolo{kog sadràja:
prikazano je re~no boànstvo, barske ptice i
dowi delovi figure ~ija identifikacija nije
poznata, jer je najve}im delom o{te}ena. U sredi{wem delu aule na mozaiku je sa~uvana emeblema sa predstavom glave Meduze (sl. 35), tipa
Hipnos-Somnus.23
U jednoj od zapadnih prostorija vile, ispod
nivelete poda, na|en je skupni nalaz mermernih
i dve porfirne skulpture, koje su na tom mestu
bile sklowene nakon ru{ewa vile. Skulpture su
mawih dimenzija i pripadaju grupi ijatri~kosoterolo{kog karaktera (Asklepije, Higija, Telesfor).24 Od zna~aja su i nalazi ènske skulpture protuma~ene kao boànstvo domovine (dea
patriae), Dea Dardanica (kat. 74),25 najnoviji nalaz
glave Dijane26 i deo bronzane ograde (~etiri kancela i dve herme s poprsjima Asklepija i Lune).27
Novi rezultati arheolo{kih iskopavawa
pruàju odre|enije odgovore i u vezi sa gradwom
vile sa peristilom i wenog odnosa prema ostalim
gra|evinama. U arhitekturi vile uo~avaju se tri
osnovne graditeqske faze, koje se na osnovu numizmati~kih i arheolo{kih nalaza opredequju
od kraja III do polovine V veka i to kao horizont
1 (kraj III po~etak IV veka); horizont 2 (oko 330
do gotskih upada 378. godine) i horizont 3 (posle 383 do provale Huna 441443. godine).28
Prvoj fazi gradwe pripadala bi gra|evina
jednostavne forme izduène osnove, aksijalno
simetri~ne, sa velikim dvori{tem (1700 m) u
sredini. U arhitekturi gra|evine jasno se izdvajaju krovne konstrukcione celine, proistekle iz organizacije osnove. Ju`ni deo gra|evine
~ini prostrani trem i niz prostorija. Bo~ne
prostorije, pore|ane u dva reda, formiraju dva
krila: isto~no i zapadno. Severni deo sastoji se
od desetak prostorija, pravca istok zapad, u ~ijem se sredi{tu nalazi ve}a apsidalno zavr{ena
aula pravca sever jug. Trem peristila, sa podom
od maltera, pretpostavqene {irine 2,002,50 m
bio je pokriven krovnom konstrukcijom, oslowenom na drvene stubove. Na sli~an na~in mogla je biti re{ena i konstrukcija trema na ju`noj
strani. U severnim prostorijama na|eno je se-
dam loì{ta (praefurnium) i hipokaustni sistem za grejawe {to ukazuje na duì boravak i
kori{}ewe severnog krila objekta.
Grupisawe prostorija oko dvori{ta otvara
pitawa koja se odnose na wihovu funkciju. Prostorije u bo~nim krilima, istih dimenzija i
organizacije verovatno da bi bile namewene administraciji (officium), ali nije iskqu~eno da
su neke od wih mogle imati i neku drugu namenu.
Skupina prostorija oko sale sa apsidom, me|usobno istih dimenzija, imala je hipokaustni sistem zagrevawa, {to nedvosmisleno ukazuje na
kori{}ewe ovih prostora tokom ~itave godine,
pa se moè pretpostaviti da su bile stambenog
ili javno-stambenog karaktera. Poseban problem
u odre|ivawu namene predstavqa velika sala.
Wen poloàj, oblik i veli~ina (374 m) imaju
sli~nosti sa prostorima sakralnog karaktera
(aedes) u vojnim komandnim zgradama (principia)
i ku}ama visokih vojnih zapovednika, ali i sa
bazilikama u palacijalnim kompleksima.29
Gra|evina s peristilom moè se povezati sa
izgradwom isto~nih vojni~kih baraka i horeuma i, mogu}e je, sa gradwom isto~nog dela zapadnih baraka, kada je ovaj deo Medijane pretrpeo
radikalne promene za potrebe stacionirawa velikog broja vojske. Na planu geofizi~kih istraìvawa, jasno se uo~ava planimetrija, i donekle
zakonomernost razmeravawa kompleksa isto~nih
vojnih baraka i radionica (?) i prostora isto~no i zapadno wega.30
Drugoj graditeqskoj fazi pripadaju velike
rekonstrukcije koje su arheolo{ki potvr|ene na
23
Jeremi} 2006: 145158.
24
Jovanovi} 1975: 5665.
25
Popovi} 2008 d: 3143.
26
Vasi} and Gavrilovi} 2012: 137149.
27
Vasi} 2004 a: 79109.
28
Vasi} 2005: 169; Milo{evi} 2011: 170.
Johnoson 1983: 120131; Lavin 1962: 127; Lavan 1999:

135164; Wulf-Rheidt 2011: 114; Wilson 2011: 6872.
29
30
Uporedi sli~nu organizaciju prostora otkrivenih geofizi~kim istraìvawima van bedema palate u Romulijani
(Gamzigrad), cf. Blow 2011: 161163, Abb. 8.
124
sl. 54. Medijana rezidencijalni kompleks:

1) sve~ani prilaz; 2) anti~ka kapija;
33a) vestibul, ju`ni trem i ulaz sa pilonima;
4) peristil; 5) podijum; 6) sala za audijenciju
(consistorium); 77a) banket sala (stibadium);
8) officium; 9) terme (prema G. Milo{evi})
ve}em delu gra|evine. Na ju`nom delu izvr{ena

je velika rekonstrukcija trema, pro{iren ulazni deo i u dvori{nom delu dodat polukru`ni
prostor poduhva}en, u dowim zonama, masivnim
pilonima. Sa spoqne strane trema izgra|ena je
mawa kvadratna prostorija (vestibulum). Na severnom delu izvr{ena je rekonstrukcija podelom prostorija na vi{e mawih, a van gabarita
izgra|ene su dve prostorije centralnog rasporeda, razu|ene osnove, sa funkcijama trpezarija
(triclinium). Trem peristila je pro{iren, a drveni stubovi zameweni mermernim. Na severozapadnom uglu je izgra|en trem koji povezuje vilu i
terme. Izvr{ene su i velike prepravke u dekorisawu podova postavqawem mozaika (aula, trem
peristila, hodnik trema prema termama i dva
stibadijuma), oslikani su zidovi, tavanice, i

postavqene skulpture. Izgra|en je ili prera|en
bazen (impluvium) u peristilu i sistem kanala
za dovod i odvod vode. Uo~ava se i promena u
primeni konstrukcionih sistema upotrebom
kalote u oba triklinijuma i polukalote na ulazu sa pilonima. Izvr{ena je i reorganizacija
sistema za grejawe zatvarawem loì{ta i zatrpavawem hipokaustnog sistema. Formirani su
letwi i zimski privatni prostori oko isto~nog i zapadnog triklinijuma.
Intenzivna graditeqska delatnost arheolo{ki je potvr|ena i podizawem ogradnog zida
oko prostora kompleksa vile, prema vojnim barakama i skladi{tima, kao i izgrawom monumentalne kapije u izgledu slavoluka.31
Promene u izgledu gra|evine sa peristilom
u reprezentativni rezidencijalni objekat mogu
se sa sigurno{}u vezati za graditeqsku delatnost Konstantina I, u ciqu stvarawe dinasti~ke ideologije u umetnosti i arhitekturi rodnog
Naisa i Medijane. 32 Do gotskih upada 378. godine nastavqeni su radovi na izgradwi objekata
razli~ite namene i van prostora kompleksa vile sa peristilom (vila sa oktogonom, vojne barke i horeum na zapadu i dr.), {to potvr|uje pove}awe prostora i zna~aj carskog domena i u
vreme wegovih naslednika. Tokom ove duge graditeqske faze vr{ene su izvesne intervencije na
izgra|enim gra|evinama koje se mogu vezati za
posete i zadràvawa Konstantinovih naslednika
Konstansa (337350), Konastancija II (337361)
i Julijana Apostate 361. Posebno je zabeleèna
poseta Valentinijana i Valensa 364. godine, i
podela vojske u predgra|u Medijana 3 rimske miqe od Naisa.33
Mnogobrojni nalazi skulptura, bronzane
ograde, dekoracija podova i zidova ukazuje da je
tokom druge graditeqske faze ovaj objekat imao
31
Milo{evi} 2011: 170175.
32
O graditeqskoj delatnosti Konstantina u Ni{u svedo~i

i zapis anonimnog Konstantinovog biografa (Anonymus
Valesianus), cf. Petrovi} 1994: 14.
33 Petrovi} 1993 a: 6062; Petrovi} 1993 b: 6062; Vasi} 2003:
3132.
125
sl. 55. Medijana idealna rekonstrukcija dela vile sa peristilom

(G. Jerinki} prema G. Milo{evi})
rezidencijalni karakter. U novoj organizaciji

vile (sl. 54) jasno je nazna~en pravac kretawa
prilaznim sve~anim putem (1) kroz monumentalnu anti~ku kapiju (2) do ju`nog dela vila (3). Za
potrebe predstavqawa (salutatorium) i ~ekawa
kori{}eni su ~etvorostrana prostorija ispred
vile i portik na jugu (3a). Ceremonijalni prilaz vodio je kroz peristil do sale za audijenciju
(consitorium) i za banket (trichorum) (6). Dva pripadaju}a, mawa triklinijuma, zimski (zapadni)
i letwi (isto~ni), kao i pojedine prostorije na
severnom delu i wihova povezanost sa termama,
nagla{avaju privatnost i reprezentativnost
ovog dela objekta (77a). Nasuprot wima, prostorije u bo~nim krilima (8) i daqe zadràvaju
skromniji izgled i ure|ewe i po karakteru i arhitekturi bile su sekundarnog zna~aja i kori{}ene su za administrativne poslove carske
kancelarije officium (sl. 55).34
I pored velikih intervencija na preoblikovawu izgleda, vila sa peristilom na Medijani zadràva izvesne elemente koji joj daju strogi
administrativni, ili ~ak i vojni, karakter. I
pored ovih nedostataka, promena koncepta u ur-
banizmu i arhitekturi kroz odvajawe prostora

vile od ostalog ekonomskog dela naseqa i izgradwu monumentalnog prilaza i slavoluka, monumentalni ulaz sa prostorima za najavqivawe
i ~ekawe, podijum i aula za audijenciju i banket,
nedvosmisleno pokazuju dinasti~ki koncept prikazivawa mo}i, prepoznate ve} i u drugim palatama i vilama rimskih imperatora i dràvnika (Dioklecijanova palata u Splitu, Galerijava
palata u Gamzigradu i Solunu, Licinijeva / Konstantinova palata u Sirmijumu, Konstantinova
palata u Konstantinopoqu i dr).
Krajem IV veka na Medijani se mewa karakter
u organizaciji vile i prate}ih objekata. Uo~avaju se pregra|ivawa unutar kompleksa vile sa peristilom i vojni~kih baraka, kao i intenzivna
hristijanizacija prostora izgradwom dve mawe
crkve i jedne kapele(?). Posle provale Huna
441443. godine na Medijani zamire ìvot. Ponovo je u obnovqen, ali u mnogo mawem obimu
tokom XXI veka.
34
Milo{evi} 2011: 174.
126
SAHRAWIVAWE U KASNOJ ANTICI

U NAISU PRIMER NEKROPOLE
U JAGODIN MALI
SAHRAWIVAWE
U KASNOJ ANTICI U NAISU
PRIMER NEKROPOLE
U JAGODIN MALI
Gordana JEREMI]
ANTI^KI NAIS, kome savremeni grad duguje

ime, razvijao se u isto~nom delu plodne doline
reke Ni{ave. Rimski utvr|eni grad formiran
je na lesnom platou na desnoj obali reke na mestu dana{weg Gradskog Poqa,1 dok se civilno
naseqe razvijalo u okolini logora, sa zapadne,
severne i severoisti~ne strane, na okolnim
breùqcima, kao i na levoj obali reke. Grad je
od kraja III i naro~ito kroz ~itav IV vek doìvqavao procvat, zahvaquju}i ~iwenici da su u
wemu ro|eni imperatori Konstantin I
(306337) i Konstancije III (421)2, da su se u wemu duè ili kra}e zadràvali Licinije, Konstantin I, Konstantin II, Konstans, Konstancije II, Julijan Otpadnik, Valens, Valentinijan i
Teodosije I.3 U Naisu je posvedo~ena oficina za
izradu predmeta od plemenitih metala,4 a spis
Notitia dignitatum ga navodi kao jedno od mesta
gde se proizvodi oru`je za rimsku vojsku.5 Kasnonati~ki grad je postao i zna~ajan hri{}anski centar, a iz izvora su poznata imena {esto-
Petrovi} 1976: 25.
Jovanovi} 2006: 249277, 389391.
Petrovi} 1976: 3541; Vasi} 2008 b: 923.
Popovi} 1997: 134138.
Not. dig. or. X, 37.
127

U JAGODIN MALI
sl. 56. Jagodin Mala, nekropola situacioni plan
rice episkopa iz 343414. i 516553. godine. Zabeleèno je da je u gradu tokom Uskrsa 344. boravio Atanasije Aleksandrijski, {to ukazuje na
postojawe zna~ajne zajednice hri{}ana.6
Arheolo{kim istraìvawima na prostoru
grada otkriven je samo mawi deo Naisa, a najve}i broj gra|evina pripada kasnoanti~kom periodu.7 Nekropole anti~kog Naisa formirale
su se uglavnom du` magistralnih puteva,8 koji
su spajali grad sa ostalim delovima carstva. Sahrawivawe je posvedo~eno i na gradskim nekropolama, ali i na nekropolama nastalim u okruèwu mawih ili ve}ih poqskih dobara vila
rustika. Kasnoanti~kom periodu pripadaju nekropole formirane du` puta za Racijariju, na
prostoru dana{we Jagodin male i du` puta za
Viminacijum na mestu dana{weg Gradskog poqa.
Na levoj obali Ni{ave uglavnom su registrovani pojedina~ni grobovi i grobnice iz kasnoanti~kog doba: kod Doma sidikata, sa zadwe strane
hotela Ambasador, u ulici Stanka Paunovi}a
(danas ulici Generala Milojka Le{janina), u
Igmanskoj ulici na padini Apelovca.9 Na mestu dana{we èlezni~ke stanice ]ele kula re-
gistrovana je mawa nekropola IV veka, koja je verovatno pripadala stanovnicima Medijane.10

Najve}a gradska nekropola u periodu kasne
antike formirana je na lesnom platou na desnoj
obali Ni{ave, isto~no od tvr|ave, du` puta za
Racijariju (sl. 56). Nekropola se nalazi na mestu dana{we gradske ~etvrti Jagodin Mala, po
kojoj je postala poznata u literaturi. Od perioda kasne antike ovaj prostor je intenzivno kori{}en za sahrawivawe, od IV do kraja VI ili
Petrovi} 1979: 4243 et note 31.
Delovi gradskog bedema, forum sa dekumanusom, civilna bazilika, v. Petrovi} 1993: 6369; gra|evina sa oktogonom i mozai~kim podovima, v. Jeremi} 2007: 8797; terme
extra muros, v. Vlaisavqevi} 2011: 19; tabernae na zapadu
utvr|ewa, v. Zotovi} 1975: 7377; na severu, na lokalitetu
Kowi~ko grobqe na Viniku (potez Ribnik), ostaci kasnoanti~ke luksuzne vile, v. Gu{i} 1977: 9196.
Putevi su vodili za Viminacijum prema severu, za Racijariju na severoistok, Serdiku i Konstantinopoq na istok, Solun na jug i Lisus na jugozapad. Cf. Petrovi} 1979: 18.
9
10
Ajdi} 1974: 3345.

Jacanovi} 1981: 9798.
128
po~etka VII veka.11 Nekropola u Jagodin Mali sistematski se, sa prekidima, istraùje ve} osam decenija. O wenom postojawu znalo se jo{ od kraja XIX veka, kada je registrovana poluobli~asto
zasvedena grobnica sa fresko-slikarstvom (sl.
57), na terenu isto~no od grada.12 Istraìvawa
nekropole, u mawem obimu sprovodio je uo~i Prvog svetskog rata arheolog amater J. Nenadovi},
koji je na{ao grobnice sa bogatim prilozima,
ali se tim predmetima izgubio svaki trag.13
Prva arheolo{ka istraìvawa na nekropoli
zapo~eo je 19321933. godine A. Or{i} Slaveti}, tada{wi ~inovnik Banske uprave.14 Tokom
ovih iskopavawa otkrivene su ~etiri crkve, martirijum, sedamnaest poluobli~asto zasvedenih
grobnica i ve}i broj grobova slobodno ukopanih pokojnika. Ve}inu grobnica i grobova Or{i} Slaveti} je datovao na osnovu nalaza novca, u rasponu od Proba do Justina II.15 Ni{ki
muzej je nastavio iskopavawa na prostoru nekropole u kontinuitetu 19341940. godine, svake godine u isto vreme, od maja do septembra.15
Istraìvawa nisu publikovana, ali se u dokumentaciji pomiwe otkri}e ve}eg broja gra|evina (verovatno crkava) i velikog broja grobova i
grobnica, sa bogatim prilozima: nakitom, staklenim i kerami~kim posudama, epigrafskim
spomenicima, prenetim u Ni{ki muzej.17 Rezultati ovih istraìvawa nisu nikada publikovani. U muzeju se, u inventaru Vizantijske zbirke, sa
ovih iskopavawa ~uva oko 40 predmeta od bronze,
gvo`|a, kosti, stakla i keramike.
Obnavqawe istraìva~kih radova u Jagodin
Mali, sproveli su, kao saradnici Arheolo{kog
instituta u Beogradu, \. Mano-Zisi i D. Jovanovi} 1952. godine.18 Wihova istraìvawa bila su
usmerena na ispitivawe bazilike sa martirijumom, koja je tek deceniju kasnije otkrivena u ve}em obimu. Opse`nija arheolo{ka istraìvawa
na ve}em prostoru nekropole zapo~iwu 1956. godine pod rukovodstvom M. Grbi}a, a kasnije Q.
Zotovi}. Istraìvawa su sprovedena u osam kampawa,19 uglavnom u jugozapadnom i severoisto~nom delu nekropole (sl. 56). Ukupan broj tada
istraènih grobnih celina iznosio je preko
dve stotine pedeset, od ~ega je 40-ak bilo grobnica i zidanih grobova.

U JAGODIN MALI
Sahrawivawe na nekropoli trajalo je otprilike puna tri veka,20 a nekropola se {irila i

pomerala u pravcu istoka i severa. Pretpostavqena duìna nekropole u pravcu istok zapad
iznosi oko 2 km, dok je u pravcu sever jug bila
{irine oko 600 m. Wene granice su utvr|ene na
istoku, na oko 100 m isto~no od fabrike Beneton (nekada{wa Partizanka, kasnije Niteks)
u Kwaèva~koj ulici (nekada{wa ulica Ratka
Pavlovi}a); na zapadu prema Gradskom Poqu i
tehni~kim fakultetima; na jugu je {irewe bilo
ograni~eno desnom obalom Ni{ave, koja je od kasne antike do danas neznatno izmenila svoj tok
pomeraju}i se prema jugu; severna granica potvr|ena je na oko 200 m ju`no od Crkve Svetog Pantelejmona. Prema ovim rezultatima, sredi{wi
deo nekropole nalazio se izme|u êgarske ulice
i fabrike Beneton (biv{i Niteks), gde su
konstatovani gusti i pravilini redovi grobova.
Prilikom radova na infrastrukturi ili
izgradwi objekata, registrovano je vi{e grobnih celina, od kojih su samo neke tehni~ki dokumentovane i/ili arheolo{ki istraène. Najpoznatiji je primer poluobli~asto zasvedene
grobnice oslikane unutra{wosti, na ~ijem svodu se u vencu nalazi predstava Hristovog monograma (sl. 77).21 Zahvaquju}i radovima na izgrad-
Zotovi}, Petrovi} 1968: 2; Popovi} 1975: 494; Crnoglavac 2005: kat. 156, 157.
11
12
Valtrovi} 1888: 118.
13 Or{i} Slaveti} 1934: 304. Sudbina otkrivenih predmeta nije poznata.

14
Or{i} Slaveti} 1934: 303310.
15
Or{i} Slaveti} 1934: 305.
Letopis Narodnog muzeja u Ni{u, I, sastavio A. Nenadovi}, 12.
16
17
Ibid.
18
Mano-Zisi, \. i Jovanovi}, D. 1952: 365367.
19 Izve{taji sa iskopavawa objavqeni su u vi{e publikacija: Zotovi} i Petrovi} 1960: 130133; Zotovi} 1961: 171175;
Zotovi} 1962: 230233; Zotovi}, Petrovi} i Petrovi} 1967:
115116; Zotovi} i Petrovi}-Spremo 1968; Zotovi} 1975:
7377; [ljivar 1975: 111113.
20
Zotovi} i Spremo-Petrovi} 1968: 2.
21
êr{kov i Aleksi} 2008: 102104.
129

U JAGODIN MALI
sl. 57. Jagodin Mala, nekropola

zidani grob na trasi
Bulevara vojvode Mi{i}a
grobnica na trasi Bulevara vojvode Mi{i}a,
istraìvawa 2010. godine
lokacija Beneton, zasvo|ene grobnice,
istraìvawa 2012. godine
wi Bulevara vojvode Mi{i}a (u delu kod Pantelejske ulice), tokom 20092010. godine vr{ena
su obimnija za{titno-sistematska ispitivawa
jugoisto~nog dela ove nekropole.22 Istraène su
dve poluobli~asto zasvedene grobnice, vi{e zidanih grobova, grobovi sa konstrukcijom od
opeka ili tegula i slobodno ukopanih pokojnika (sl. 5758). Najnovijim arheolo{kim radovima 2012. godine, u istom delu nekropole, na
mestu novoprojektovane hale u kompleksu Benetona, istraèno je ili registrovano 75 grobnih celina, od ~ega 16 pripada grobnicama i 21
zidanim grobovima (sl. 59).
Me|u najzna~ajnije nalaze na nekropoli,
{to se arhitektonskih ostataka ti~e, spadaju temeqni ostaci pet crkvenih gra|evina, otkrivenih jo{ prilikom prvih istraìvawa A. Or{i}
Slaveti}a.23 Gra|evine su uglavnom ispitane delimi~no, sem jednobrodne crkve u êgarskoj ulici, ~ije su dimenzije iznosile 24,3 x 10,4 m.24
Ulaz u gra|evinu nalazio se na zapadnoj strani,
ukra{en sa dva mermerna stuba, od kojih je jedna

baza na|ena in situ. Zidovi gra|evine su bili debqine 0,65 m, sem kod apside, koja je bila debqine 1,00 m. Pod je bio poplo~an kamenom. Pokretni nalazi, koji bi pomogli u blièm odre|ivawu
vremena kori{}ewa crkve, istraìvawima nisu konstatovani.25
Na relativno malim odstojawima u pravcu
istok zapad prostirale su se, prema Or{i}
Slaveti}evoj skici, tri crkve, izme|u Engleskog
doma26 i fabrike Beneton. Crkva ozna~ena
brojem 20 nalazila se u dana{woj Kwaèva~koj
22
êr{kov i Jeremi} 2011: 5354.
23
Or{i} Slaveti} 1934: sl. 1, brojevi 3 (zapadni kraj

martrijuma), 8, 20, 42 i 45.
24
Or{i} Slaveti} 1934: sl. 2.
25
26
Poznat i kao Dom sredwo{kolske omladine.
130
ulici.27 Nije u celini ispitana. Verovatno predstavqa trobrodnu gra|evinu, na ~ijoj se ju`noj
strani nalazila ozidana grobnica sa dva grobna
mesta, sa posebno zidanim polukru`nim uzglavqima za pokojnike. Pokretni nalazi nisu na|eni. Isto~no od ove crkve, na prostoru izme|u
ulica @ivorada Kosti}a Moravca i Kwaèva~ke, otkriven je zapadni kraj crkve duìne 22 m,
sa polukru`nom apsidom uz zapadni zid, debqine 0,8 m. Gra|evina je imala {tuko-dekoraciju,
a prema nalazu novca Konstantina I datovana je
u IV vek.28 Isto~no od ove crkve, delimi~no je
ispitan isto~ni deo sa polukru`nom apsidom
crkve, okvirno datovane u IV vek.29
Me|u najzna~ajnije gra|evine jagodinmalske
nekropole spada bazilika sa kriptom martirijumom u zapadnom delu nekropole, u blizini
dana{weg Mosta mladosti. Re~ je o kompleksu
delimi~no otkrivenom 1933. godine, kada je istraèn zapadni deo martirijuma, za koji je utvr|eno, na osnovu nalaza novca, da pripada periodu
Konstantina I.30 Godine 1947. nad martirijumom
je podignuta za{titna konstrukcija,31 dok je bazilika sistematski istraìvana od 1952. do
1967. godine.32
Bazilika je trobrodna gra|evina sa polukru`nom apsidom na isto~nom i narteksom na zapadnom kraju.33 Otkrivene spoqne dimenzije
gra|evine, koje nisu kona~ne, iznose 23,2 x 17 m,
unutra{wost je dimenzija 21,6 x 15,5 m.34 Spoqna i unutra{wa lica zidova bila su ra{~lawena pilastrima, povezanih lucima, ~ime su obrazovane slepe arkade. Centralni brod, {iri od
bo~nih, bio je odvojen zidanim stupcima. Pod je
bio od kamenih plo~a i mozai~kog tepiha (opus
tessellatum), u {utu gra|evine na|en je ve}i broj
krupnijih kamenih i mermernih mozai~kih
kockica. Zidovi unutra{wosti bili su fresko-oslikani.35
U unutra{wosti bazilike, ispod nivoa poda, registrovano je pet grobova od kamenih plo~a, sa po jednim pokojnikom, a na|ena je i jedna
komora sa tri arkosolije u kojima su sahrawena
tri pokojnika.36 Otkriveni grobovi dali su zanimqive nalaze: jedan grob je imao zidano uzglavqe za pokojnika, u dva groba su na|eni ostaci
kose i svilene tunike sa rubovima, dok su u ar-

U JAGODIN MALI
kosolijama opekama bila ozidana tri grobna

mesta (dva de~ja i jedan odrasle osobe), u obliku
sarkofaga sa dvoslivnim pokriva~em od opeka.
U jednoj arkosoliji na|en je olovni sarkofag sa
carskim bistama (sl. 79),37 sa ostacima deteta
odevenog u svilenu tuniku. Kod skeleta odrasle
individue u zidanom grobu ostali su o~uvani
ostaci tunike, obu}a i fragmenti svitka koji je
pokojnik/pokojnica imao u ruci.38
Funkciju narteksa bazilike vr{io je prostor {irine 3,40 m izme|u bazilike i kripte,
sa ozidanim stepeni{tem {irine 1,20 m. Sedam
stepenika vodilo je do ulaza u kriptu, a odatle se
preko jo{ tri stepenika silazilo do grobne komore. Unutra{we dimenzije kripte su 7,5 x 6 m.
Spoqa{wi i unutra{wi zidovi kripte bili su
razu|eni ni{ama i pilastrima. Na zapadnom
zidu nalazila se plitka ni{a, a na ju`noj i severnoj po dva arkosolija. Nad osnovom je sagra|en poluobli~asti svod, a iznad wega je najverovatnije bio nadzemni deo gra|evine. Kripta je
verovatno podignuta nad ostacima jedne starije
gra|evine iste orijentacije, ali je kasnije uklopqena u arhitekturu bazilike. Grobovi unutar
bazilike i oko we, na osnovu rezultata arheolo{kih istraìvawa, dele se u tri faze: oni koji
su stariji, istovremeni i mla|i sa periodom
27
Or{i} Slaveti} 1934: sl. 3.
28
29
30
Or{i} Slaveti} 1934: 304, sl. 5.
31
Zotovi} 1962: 232.
32
Mano-Zisi i Jovanovi} 1952: 367.
33
Spremo-Petrovi} 1971: 2829, T. X.
34
Milo{evi} 2004: 124.
35
Rekonstrukcija motiva nije ura|ena, jer su fragmenti u

trenutku otkri}a bez odre|enog reda postavqeni u gipsane
podloge. Re~ je o fragmentima prete`no veli~ine 510 cm,
ra|enim na dvema razli~itim podlogama, pa pretpostavqamo da poti~u sa dve razli~ite zidne povr{ine. Materijal
se nalazi u Narodnom muzeju u Ni{u, inventar 394/16/V.
36
37
Dr~a 2004: kat. br. 184, sa starijom literaturom.
38
131

U JAGODIN MALI
sl. 60. Jagodin Mala, nekropola grobnica sa freskama kod Mosta mladosti, zapadni zid,
crte` (prema Or{i} Slaveti} 1934: sl. 6)
sl. 61. Jagodin Mala, nekropola grobnica sa freskama kod Mosta mladosti,
istraìvawa 1886. godine (prema Valtrovi} 1888: 118)
izgradwe i kori{}ewa bazilike i kripte.39 Bazilika je okvirno datovana u V vek, na osnovu

svog izgleda i grobova koji su otkriveni u woj i
oko we.40
Posebno mesto me|u otkrivenim grobnicama
u Jagodin mali imaju one koje su fresko-oslikane. Do sada je registrovano pet, od kojih su dve
konzervirane i pristupa~ne javnosti. Prvu i
najjednostavnije oslikanu grobnicu tehni~ki je
snimio M. Valtrovi} 1886. godine. Poloàj
grobnice nije ta~no utvr|en. Re~ je o poluobli~asto zasvedenoj grobnici sa zidanim ulazom na
isto~noj strani, unutra{wih dimenzija 3 x 2,3 x
1,73 m.41 Na bo~nim stanama grobnice i du`
svodnog luka na malternoj podlozi nalazile su
se horizontalne trake, dok je na zapadnom zidu
bio nacrtan krst dimenzija 0,63 x 0,33 m, tipa
crux gemata (sl. 61), po ugledu na uzore ra|ene od
metala sa dodatkom umetaka od stakla ili poludragog kamewa.
Druga otkrivena grobnica nalazila se u blizini bazilike sa martirijumom, jugoisto~no od
we, u blizini Mosta mladosti (sl. 60). Istraèna je 1933. godine, ali je u posleratno doba, prilikom izgradwe puta, uni{tena. Or{i} Slaveti} je grobnicu, na osnovu nalaza novca, datovao
u vreme Anastasija I (491518)42. Grobnica je najverovatnije bila poluobli~asto zasvedena, omal-
terisana i fresko-oslikane unutra{wosti. Na

zapadnom zidu, freska je bila podeqena u dve zone: dowu, sa vegetabilnim motivima drve}em i
vinovom lozom sa bogatim plodovima u obliku
rojeva ta~aka, sa predstavom lu~nog ulaza i crveno-belog romba. Ova scena mogla bi da se protuma~i kao simbol raja, gde su prikazani drve}e
i gro`|e arbores vitae.43 U gorwoj zoni prikazano je {est svodova, koji simboli~no predstavqaju nebo. U dva svoda nalaze se ucrtani krstovi,
dok preostala ~etiri svoda imaju simboli~ne
predstave zvezda i planeta.
O tre}oj fresko-oslikanoj grobnici u Jagodin mali postoje samo {turi podaci iz literature,44 da se nalazila u krugu fabrike Niteks
(dana{wi Beneton), u fabri~koj kotlarnici
koja je u me|uvremenu sru{ena. Re~ je o poluobli-
Zotovi} 1962: 233; Zotovi} i Petrovi} 1968; Petrovi}

1976: 86.
39
40
Zotovi} i Petrovi} 1968.
41
Valtrovi} 1888: 119. Ne{to druga~ije dimenzije donosi

Kanic, kao i opis unutra{wosti grobnice. Up. Kanic 1985:
167168.
42
43
Sto~eva 1998: 79.
44
Petrovi} 1976: 79.
132

U JAGODIN MALI

grobnica sa predstavama
Sv. Petra i Pavla,
isto~ni zid

Sv. Petra i Pavla,
zapadni zid

Sv. Petra i Pavla,
predstava raja
~asto zasvedenoj grobnici dekorisanoj freskama sa vegetabilnim motivima, izvedenim crvenom, zelenom i braon bojom.
Jedno od najzna~ajnijih otkri}a u okviru jagodinmalske nekropole predstavqa grobnica sa
figuralnim predstavama, u ulici Kosovke devojke br. 6, u dvori{tu Doma sredwo{kolske omladine (sl. 6264). Grobnica je slu~ajno otkrivena
1953. godine.45 Iste godine je istraèna i kon-
zervirana, danas dostupna javnosti.46 Grobnica je

dimenzija 2,63 x 2,33 x 1,78 m, gra|ena od opeka,
poluobli~asto zasvedena, sa ulazom na isto~noj
strani, pokrivenim velikom kamenom plo~om i
45
46
Mirkovi} 1956 b: 5354.
Nenadovi} i Pani}-Surep 1956: 142146; Petrovi} 1959:

167172.
133
ni{om na zapadnom zidu.47 U unutra{wosti su
ozidana tri grobna mesta, za tri ili vi{e pokojnika.48 Svi zidovi unutra{wosti, svod, kao
i pregradni zidovi grobnih mesta bili su oslikani freskama.
Na isto~nom zidu, iznad ulaza nalazio se Hristov monogram sa apokalipti~nim slovima alfa
i omega u vencu od palmovog li{}a, sa dve palmine grane koje se lepezasto {ire prema spoqa. Sa
obe strane ulaza prikazane su dve mu{ke figure
odevene u toge sa palijumima. Figura ju`no od
vrata je bradata i sa gustom kosom, u ruci drì
otvorenu kwigu. Drugi mu{karac, {iqate brade,
desnom, ne{to nagla{enom rukom, blagosiqa sa
dva prsta, dok u levoj ruci drì savijen svitak
Sveto pismo. Prihva}ena je teza L. Mirkovi}a
da su ovde prikazani apostoli Sv. Petar (ju`no
od vrata) i Sv. Pavle (severno od vrata).49
Na zapadnom zidu se donekle ponavqa kompoziciona shema: u gorwoj zoni blizu vrha svoda
predstavqen je hristogram sa apokalipti~nim
simbolima, u palminom vencu i nimbu koji ih
okruùje. Bo~no od ni{e prikazane su dve bradate mu{ke figure u togama sa palijumima, kao
na isto~nom zidu. Figura ju`no od monograma
ima podignute ruke u stavu molitve, dok mu{karac na severnoj strani desnom rukom blagosiqa
sa dva prsta. Oko figura prikazano je bogato rastiwe. Na osnovu predstave toga, svitaka, ~ina
blagosiqawa i drugih elemenata, pretpostavqa
se da bi figure mogle da predstavqaju apostole,
jevan|eliste, lica iz Biblije, mu~enike, episkope, svete ili da su prikazani pokojnici sahraweni u woj, {to nije retka pojava u grobnicama
na Balkanu.50
Na severnom i ju`nom zidu predstavqen je
Rajski vrt oivi~en ogradom sa hermama (transena
memoriae), iza koje se pojavquju rastiwe, palmine grane, loze sa gro`|em i ptice, koje stoje ili
jedu plodove. Predstave Raja dosta su ~est motiv
u funerarnoj umetnosti balkanskih provincija,51 a ograda sa hermama upravo predstavqa rajsku ogradu koja deli dva sveta.52
Najnovije otkri}e fresaka u Jagodin Mali je
grobnica sa Hristovim monogramom (sl. 76). Re~
je o poluobli~asto zasvedenoj grobnici, otkrivenoj u ulici Ratka Pavlovi}a 55, tokom zemqa-

U JAGODIN MALI
nih radova 2006. godine.53 Grobnica je arheolo{ki istraèna i danas dostupna. U trenutku otkri}a bila je dosta o{te}ena na zapadnom kraju.
Kvadratne je osnove, unutra{wih dimenzija 2,3
x 2,3 x 2,05 m, sa ulazom na isto~noj i ni{om na
zapadnoj strani. Bo~ni zidovi i svod grobnice
bili su fresko-oslikani. Po sredi{wem delu
zidova grobnice nalazila se tamnocrvena traka
{irine 0,14 m, iznad koje su se na severnom, ju`nom i isto~nom zidu nalazile predstave vinove
loze. Na zapadnom zidu, ispod bordure, nalazila
su se dva oslikana panela ju`ni sa imitacijom
mermernih plo~a sa ìlama, izvedenim u nijansama plave boje, i severni sa predstavom razli~itih oblutaka na crvenoj podlozi. Na svodu
grobnice, u kru`nom medaqonu pre~nika 1,15 m
prikazan je hristogram zlatnobraon boje na plavoj podlozi, sa apokalipti~kim simbolima alfe
i omege, oko kojeg je venac od lovorovog li{}a.54
U grobnici su na|eni skeletni ostaci tri individue, a od inventara dve staklene boce, ostaci
svilene ode}e sa zlatovezom i nov~i} Teodosija I,
kovanog 393. godine, koji pribli`no datuje jednu od navedenih sahrana u kraj IV veka.55
Osim poluobli~asto zasvedenih grobnica sa
fresko-dekoracijom, na nekropoli u Jagodin mali zabeleèni su ostaci luksuznih porodi~nih
mauzoleja hipogeja, konstruktivno razli~itih
od pomenutih grobnica. Dosada{wim istraìvawima i slu~ajnim otkri}ima registrovano je
47
Nenadovi} i Pani}-Surep 1956: 142.
Mirkovi} 1956 a: 85; Mirkovi} 1956 b: 55; Mirkovi} 1967:

219221; Bo{kovi} 1959: 144147; Petrovi} 1993: 79; Gu{i}
1993 a: 177, br. 28; Gu{i} 1993 b: 177, no 28.
48
Mirkovi} 1956b: 58; Nikolajevi} 1980: 311, Anm. 42; Pillinger 2011: 30.
49
50
Mirkovi} 1956 b: 59; Nikolajevi} 1980: 310.
51
Mitev 1925: 5567, obr. 2023 (grobnica br. 7); Dimitrov i î~ikova 1986: passim; Kora} 1995: 172.
Mirkovi} 1956 a: 9395; Mirkovi} 1956 b: 6163; Idem
1959: 215.
52
53
êr{kov i Aleksi} 2008: 102104.
54
êr{kov i Aleksi} 2008: sl. 4.
55
êr{kov i Aleksi} 2008: 104.
134

U JAGODIN MALI
sl. 65. Jagodin Mala, nekropola lokacija Beneton,

grobnica sa kalotom G70, istraìvawa 2012. godine
sl. 66. Jagodin Mala, nekropola lokacija Beneton,
nakit iz grobnice G34, istraìvawa 2012. godine
{est grobnica ~iji je pokriva~ bio u obliku

jedne ili dve kupole. Uglavnom se grupi{u u isto~nom delu nekropole, u okolini Engleskog doma i fabrike Niteks. U dvori{tu Doma otkrivena je jedna grobnica sa jednom kupolom i
jedna sa dve kupole.56 Sahrawivawe u ovim grobnicama vr{eno je u zasvo|enim arkosolijama,
pregradama odvojenim od sredi{we odaje. U slu~aju grobnice sa dve kupole ulaz se nalazio na zapadnoj strani, sa ozidanim stepeni{tem. Osnovu ove grobnice ~ine dva kvadratna prostora, sa
ukupno pet arkosolija, obloènih mermernom
oplatom. Ni{e su nakon sahrane zazidane. Kupole se konstruktivno razlikuju jedna od druge
zapadna je izvedena koncentri~nim slojevima
opeke sa pandantifima na ugaonim delovima,
dok isto~na kalota ima ~etiri dijagonalna kri{kasta dela koji se spajaju u jednoj ta~ki, bez
oslawawa na pandantife. Sli~na grobnica otkrivena je u Ni{koj Bawi 1972. godine kod dana{weg hotela Radon.57
Tre}a grobnica sa jednom kupolom otkrivena je 1975. godine u blizini pomenutih grobnica.58 Ulaz se nalazio na isto~noj strani, grobnica je bila kvadratne osnove, zidana od opeka,
malterisana, sa tri arkosolija sa sahrane pokojnika. U severnom arkosoliju prona|en je mermer-
ni kapitel sa volutama i reqefno izvedenim

li{}em. Istraìvawima je utvr|eno da se ispod nivelete poda nalazio centralni grob. Na
osnovu malobrojnih nalaza, grobnica je datovana u VVI vek.
Najnovijim arheolo{kim istraìvawima
2012. godine na prostoru Benetona ispitane
su dve grobnice sa jednom kalotom, podignute u
nizu (sl. 65). Obe grobnice su zidane od opeke i
kamena, imale su po jednu kupolu, koja se oslawala na svodove triju arkosolija. Jedna od grobnica, severna u nizu,59 imala je dodatno poluobli~asto zasvedeni prilazni deo na isto~noj strani,
koji je tako|e kori{}en za sahrawivawe. Zbog ranijeg pqa~kawa ovih grobnica i malobrojnih
nalaza, grobnice se {ire opredequju u IVVI vek.
Jo{ jedna grobnica je verovatno imala kupolu,
registrovana je u profilu iskopa, u neposrednoj
blizini severne grobnice, ali nije mogla da bude ispitana arheolo{ki.
56
Zotovi} i Petrovi} 1960: 131; Zotovi} i Petrovi} 1968.
57
Nikolajevi} 1980: 312, Abb. 11.
58
[ljivar 1975: 112.
59
Grobnica G70/2012.
135
Kasnoanti~ka nekropola u Jagodin Mali poznata je istraìva~ima od druge polovine XIX
veka. Sistematskim istraìvawima vr{enim na
ovom podru~ju sa prekidima oko 80 godina, registrovano je pet crkvenih gra|evina, martirijum,
preko 65 zidanih grobnica, ve}i broj zidanih
grobova i oko 300 grobova slobodno ukopanih
pokojnika. Izme|u grobnica i na slobodnim povr{inama sahrawuju se pokojnici u jednostav-

U JAGODIN MALI
nim grobnim rakama ili u drvenim sanducima.

Na ovom prostoru sagledavaju se razli~iti tipovi grobnih konstrukcija, na~ini gradwe, materijali kori{}eni u wihovom zidawu, kao i
razli~ite pogrebne prakse stanovnika kasnoanti~kog Naisa u periodu ranog hri{}anstva. Bogatstvo grobnih priloga i inventara (sl. 66)
ukazuje da je stanovni{tvo ìvelo u socijalno i
ekonomski prosperitetnom dobu.
RELIGIJA:
PROMENA KONCEPTA
I MODIFIKACIJA
IKONOGRAFIJE
138
IN HOC SIGNO VINCES
IN HOC SIGNO VINCES
Ivana POPOVI]
U OVOM ZNAKU POBEDI]E[ (In hoc signo

vinces), re~i su koje je, prema Eusebiju,1 Konstantin Veliki ugledao na nebu, uz svetlosni znak
krsta, uo~i bitke sa Maksencijem (kod Milvijskog mosta na reci Tibar u Rimu, 28. oktobra 312).
Te re~i simboli~ki ozna~avaju nastupaju}i
primat nove religije i nagove{tavaju dono{ewe akta, poznatog kao Milanski edikt, kojim }e
slede}e 313. godine, hri{}anima biti omogu}eno slobodno ispovedawe vere. Me|utim, ovim
doga|ajima prethodio je dugi niz dru{tvenih,
ideolo{kih i verskih kolebawa u rimskom dru{tvu, {to predstavqa put ka kona~noj pobedi
hri{}anstva.
RIMSKA RELIGIJA
IZME\U KLASI^NIH OBRAZACA,
VERSKOG SINKRETIZMA
I SOLARNOG MONOTEIZMA
U Rimskom carstvu religija je bila neraskidivo povezana sa dràvom, odnosno s vrhovnom
vla{}u, s obzirom na to da je car kao vrhovni
sve{tenik (pontifex maximus), imao obavezu da se
stara o narodnoj i dràvnoj religiji. Po~etkom
Eus., Vita Const., 2832.
139
carskog perioda, rimska religija prolazila je
kroz proces kona~nog definisawa, prihvataju}i
mnoge obrasce iz religijskog koncepta anti~ke
Gr~ke. Pa ipak, mehanizam transformisawa gr~kih kultova u rimski kulturni kontekst nije bio
jednostavan proces izjedna~avawa boànstava
rimskog panteona sa gr~kim bogovima, jer su u
formirawu rimske religije sna`nu ulogu odigrale i autohtone, helenisti~ke, tra~ke i orijentalne tradicije.2 Kako je Oktavijan Avgust sebe
predstavqao kao sina Apolona i wegovog predstavnika na zemqi, uloga ovog boànstva postala
je dominantna, naro~ito posle podizawa Apolonovog hrama na Palatinu 28. godine. Apolon je
zadrào glavnu ulogu u rimskom panteonu sve do
Flavijevske epohe, kada je Jupiter postao glavno
boànstvo i kada je uspostavqena Boànska
trijada koju su ~inili Jupiter, Junona i Minerva.3 Ovakav religijski koncept nametnut je i
pokorenim narodima, koji su ga, uz druge vidove
romanizacije, prihvatali, prilago|avaju}i lokalna verovawa zvani~noj religiji. Kult rimskih bogova brzo je stekao svoje pristalice me|u
gradskim stanovni{tvom, dok je u ruralnim i
planinskim oblastima lokalna populacija rimskim boànstvima, kroz proces inerpretatio Romana, dodelila funkcije svojih starih bogova.
Sude}i po nalazima bronzanih i kamenih
figura bogova4 i spomenika s posvetama boànstvima,5 u rimskim provincijama, stvorenim
posle pokoravawa balkanskih zemaqa, odvijao se
postupan proces prihvatawa rimskih kultova,
pre svega u gradskim centrima (Sirmium, Singidinum, Viminacium, Naissus), okolnim poqskim imawima, naseqenim veteranima i stanovni{tvom
sa italskog tla, kao i u vojnim logorima. Pored
kultova klasi~nih rimskih boànstava: Jupitera, Minerve, Venere, Dijane, Apolona, Baha,
Herkula i Merkura, ~ije su figuralne predstave
najbrojnije, ve} od II veka popularnost sti~u i
orijentalna boànstva, ~ije su kultove preneli
vojnici i doseqenici iz isto~nih provincija.
Svetili{te Jupitera Dolihena, u kojem su na|ene votivne plo~ice (kat. 69) i figure ovog boga
i Junone Dolihene na bikovima,6 nalazilo se u
Brzoj Palanci (Egeta), na dunavskom limesu, pa
se wegovo podizawe, krajem II ili po~etkom III
IN HOC SIGNO VINCES
veka, moè povezati s prisustvom vojske. Svetili{te ovog boànstva posvedo~eno je i na Karata{u (Diana) (kat. 70). S druge strane, spomenici vezani za kultove Sabazija, Mena ili Kibele,
~iji je hram epigrafski posvedo~en u Sirmijumu,7 svedo~e o doseqavawu orijentalaca, trgovaca
i zanatlija u gradske centre, dok kalupi za izradu obrednih kola~a s predstavom bogiwe zemqe
Telure (Tellus) iz Guberevca8 ukazuju na populaciju iz isto~nih oblasti Carstva, doseqenu tokom IIIII veka zbog potrebe slu`be u rudarskoj
regiji na Kosmaju. Predstave mladi}a u orijentalnoj no{wi, s frigijskom kapom na glavi, naro~ito brojne na nadgrobnim spomenicima u
isto~nim delovima provincije Dalmacije, naj~e{}e su protuma~ene kao prikazi Atisa.9 S obzirom na sporadi~nu zastupqenost Kibelinog
kulta u ovim delovima Balkana, mogu}e je da je
re~ o interpretatio orientalis nekog lokalnog boànstva prirode.
Naime, u istim delovima provincije Dalmacije, na nekim spomenicima uo~eno je postojawe sinkretizma Dionis Atis i Dionis Mitra,10 dok su u Sirmijumu `rtvenici posve}eni
Kibeli, Mitri i Silvanu prona|eni na me|usobno veoma maloj razdaqini, {to upu}uje na zakqu~ak da su hramovi posve}eni ovim boànstvima bili u neposrednoj blizini,11 odnosno da
Beard, North and Price 2004.
Roscher 1884/90: 443, 448.
Veli~kovi} 1972: kat. 189; Petrovi} 1997: 2540; Srejovi} i Cermanovi}-Kuzmanovi} 1987: kat. 136, 4244, 4855;
Tomovi} 1992: kat. 6592, 117138, 147160; Popovi} 2012 b;
kat. 135.
5 Mirkovi} 1971: nos. 124; Mirkovi} and Du{ani} 1976: nos.
915, 80, 90, 102, 103; Petrovi} 1979: nos. 25, 68, 102, 126, 127;
Mirkovi} 1986: nos. 5, 1015, 1725, 28, 38, 61, 293, 297299,
315, 316; Petrovi} 1995 b: nos. 4, 5, 723, 24, 25, 62, 63, 65, 101,
102, 108, 111, 117.
6
Srejovi} i Cermanovi}-Kuzmanovi} 1987:, kat. 3741.
Mirkovi} 1999: 9397.
Glumac 2009: 221232.
Vasi} 1975: 367.
10
Zotovi} 1994: 180181.
11
Popovi} 2009 a: 129130, Fig. 13.
140
su wihovi kultovi bili na neki na~in povezani. Ukazuju}i na ove pojave sinkretizma, neophodno je istaknuti da su, pored sporadi~no prisutnih maloazijskih kultova (ve} od po~etka III
veka) u rimske provincije na tlu dana{we Srbije pristigli i isto~wa~ki kultovi solarnog karaktera, koji su se, posredstvom vojske, masovno
pro{irili. To su, pre svega, kult persijskog boga
svetlosti Mitre i kult Podunavskih kowanika.
Oba su misti~nog karaktera i zasnivaju se na dualisti~koj teoriji o stalnoj borbi dobra i zla.
Obredi posve}ewa podrazumevali su `rtvovawe
bika, odnosno ovna, a od krvi ovih ìvotiwa
spravqao se napitak besmrtnosti. Mitraizaim
je obe}avao lep{i ìvot posle smrti, ponovo
ra|awe i vaskrsewe, pa je logi~no {to je stekao
veliku popularnost. Spomenici ovog kulta, votivne plo~e i mermerne ikone s reqefnim predstavama, otkriveni su na lokalitetima dunavskog
limesa (Rittium, Singidunum, Viminacium, Transdierna, Egeta), u kosmajskoj rudarskoj oblasti, u
jugoisto~noj Srbiji, a sporadi~no i na Kosovu,
jugozapadnoj i zapadnoj Srbiji.12 Postojawe hrama posve}enog Mitri u Sirmijumu epigrafski
je posvedo~eno `rtvenicima, koji pomiwu obnovu ovog kultnog mesta tokom IIIII veka.13 Me|utim, sude}i po broju na|enih spomenika, mermernih i olovnih ikona, u gradskim centrima
na limesu i wihovoj okolini, kult Podunavskih
kowanika imao je vi{e po{tovalaca. Najve}i
broj olovnih ikona ovog kulta otkriven je u
Sirmijumu i Viminacijumu, gde su, sude}i po
nalazima tih votivnih predmeta, izra|enih u
istom kalupu, postojali centri wihove proizvodwe.14 U prvoj zoni ovih ikona prikazan je
Sol u ~etvoropregu i, pored wega, biste Sola i
Lune (kat. 71). Ova kompozicija svedo~i o solarnom karakteru kulta Podunavskih kowanika, koji, po nekim mi{qewima, predstavqa kult ~ija
je centralna li~nost bogiwa Luna, ènski pandan bogu Mitri.15 Kru`na olovna ikona ovog
kulta iz jednog groba u selu Kuzmin kod Sirmijuma, datovanog novcem Gordijana III (242243),
pokazuje da se spomenici ovog tipa pojavquju ve}
krajem prve polovine III veka, pomeraju}i, tako,
wihovo ranije predloèno datovawe u drugu polovinu III po~etak IV veka.16
IN HOC SIGNO VINCES
Kultovi boga Mitre i Podunavskih kowanika obe}avali su vernicima pobedu svetla nad tamom, dobra nad zlom i vaskrsewe, {to je, svakako,
uticalo na sticawe velikog broja pristalica
kako me|u vojnicima, tako i u drugim slojevima
dru{tva. S obzirom na to da su centralne zone
rasprostirawa kulta Podunavskih kowanika
obuhvatale sredwe i dowe Podunavqe, dok se
Mitrin kult ra{irio po celom Carstvu, wegova uloga u budu}im verskim previrawima zna~ajnija je. Budu}i da je, po svom karakteru, mitraizam bio solarna religija, mogao je da se
pridruì carskom kultu kroz identifikaciju
Mitre s rimskim bogom sunca Solom. Ovaj
proces doìveo je kulminaciju za vreme vladavine cara Aurelijana (270275), koji je bio sin
sve{tenice Solovog kulta. Teè}i da povrati
jedinstvo Carstva, uspostavio je imperijalni
kult Sola, kome je podigao hram u podno`ju Kvirinala.17 Tako je kult Nepobedivog Sunca (Sol
Invictus) postao zvani~na religija u Carstvu, a
Solov atribut zrakasta kruna na glavi (corona
radiata), insignija s kojom su se carevi predstavqali na novcu.
Sa dolaskom Dioklecijana na vlast i uspostavqawem tetrarhije do{lo je do krupnih verskih
i ideolo{kih promena u rimskom dru{tvu. Vladari poput: Dioklecijana, Maksimijana Herkulija, Galerija i Konstancija Hlora, postali su
~lanovi porodice Jupitera i Herkula (Iovii et
Herculii), smatraju}i se izaslanicima bogova ~ije ime i prirodu nose, jer su ro|eni od bogova pa
su posednici mo}i da i sami stvaraju nove.18
Prirodu ovog religijskog sistema veoma dobro
odraàva Galerijeva portretna glava od porfira, otkrivena u Gamzigradu (kat. 24). Car je pri-
12
Zotovi} 1973 a: 1577.
13
Mirkovi} 1999, 94, note 5.
14
Popovi} 1986: 113122.
15
Zotovi} 1999: 7475; Zotovi} 2001: 176177.
16
Popovi} 1991: 235243.
17
Hist. Aug. Aur., XXVI, 39.
18
Seston 1946: 214215.
141
kazan kako na glavi nosi venac, koji svojim izgledom nosi simboliku dve razli~ite insignije.
Naime, na lovorovom vencu prikazani su medaqoni nameweni draguqima, {to je odlika venca
dodeqivanog povodom carskog trijumfa (corona
triumphalis). Izme|u medaqona nalaze se biste ~etiri tetrarha (sl. 93), pa se tako Galerijeva insignija moè posmatrati i kao kruna carskog
sve{tenika, koju, sude}i po poznatim nalazima,
uvek krase biste bogova. Kako biste na vencu prikazuju tetrarhi~ke careve, ali ujedno i bogove
~iji su oni zemaqski predstavnici, car je ove
predstave mogao da nosi na svom vencu, na kojem
je bilo mesta samo za likove bogova. Kao vrhovni sve{tenik, on je bio u slu`bi svoje boànske
familije, ali istovremeno i svojih zemaqskih
savladara. Posmatran na ovaj na~in, venac na
Galerijevoj glavi postaje insignija kulta Iovii et
Herculii, odnosno insignija samog tetrarhi~kog
sistema.19 Ovaj ideolo{ki koncept ostavio je
dubokog traga u dekorativnim re{ewima Galerijeve palate na Gamzigradu. Na obli`wem brdu
Magura otkriveni su ostaci dva konsekrativna
spomenika i dva mauzoleja, za koje se smatra da
predstavqaju mesta apoteoze i sahrane Galerijeve majke Romule, a zatim i samog Galerija. Car i
wegova majka uzdignuti su me|u bogove po tradicionalnom rimskom obi~aju.20 Sa brzim raspadom sistema tetrarhije kao vladaju}eg modela, posledice versko-ideolo{kog programa ove epohe
nisu bile dalekose`ne.
S druge strane, period prve tetrarhije, pre
svega vladavinu Dioklecijana i Galerija, obeleìli su èstoki progoni hri{}ana. Optuèni
za unutra{we i spoqne neda}e u Carstvu, hri{}ani su se ve} tokom druge polovine III veka
na{li pod represivnim merama Trajana Decija
(249251) i Valerijana (253260). No, po{to su
Valerijana na poniàvaju}i na~in zarobili Persijanci, pomislilo se da hri{}anski Bog na taj
na~in ka`wava progoniteqa, pa je car Galijen
(253268) doneo edikt o toleranciji prema hri{}anima koji je ostao na snazi vi{e od jedne generacije.21 Iako na po~etku svoje vladavine Dioklecijan nije preduzimao represivne mere
protiv hri{}ana (mada se èstoko obra~unao s
pristalicama Manijeve doktrine Manihejci-
IN HOC SIGNO VINCES
ma), pod uticajem savladara Galerija koji je mrzeo

hri{}ane, 302. godine zapo~eo je wihov progon.
Prvo je optuìo hri{}ane za neuspeh wegovog
edikta o cenama, da bi zatim (303) doneo edikt kojim je hri{}ane li{io gra|anskih prava i naredio uni{tewe crkava i svetih hri{}anskih
kwiga.22 Progoni koji su usledili, kulminaciju
su doìveli posle ~etvrtog edikta protiv hri{}ana, koji je Dioklecijan doneo 304, najverovatnije tokom svog boravka u Panoniji.23 Represivne mere u ovoj provinciji bile su najè{}e,
a najvi{e postradalih bilo je u provincijskoj
metropoli Sirmijumu. Progoni hri{}ana su od
305. po~eli da jewavaju, ali je rastao wihov broj
u vojsci i dràvnim slu`bama. Galerije, koji je
posle sastanka u Karnuntumu (308) postao avgust,
zajedno s Maksencijem, u prole}e 311. godine nalazio se u Serdiki (Serdica), dana{woj Sofiji,
te{ko oboleo, pate}i od jakih bolova, dok mu je,
prema hri{}anskom piscu Laktanciju, telo
trulilo.24 Nekoliko dana pred smrt, 28. aprila
311. godine, Galerije je doneo edikt kojim se
hri{}anima u celom Carstvu garantovala sloboda ispovedawa vere. Po hri{}anskoj tradiciji, to je u~inio veruju}i da su wegovi neizdrìvi bolovi osveta hri{}anskog Boga.25 Iako
ovaj pravni akt, usled Galerijeve smrti i nestabilne situacije u Carstvu, nije imao zna~ajnije
direktne posledice, on svakako ozna~ava vaàn
korak ka ostvarewu prava hri{}ana na svoju veru,
predstavqaju}i drugu stepenicu u nizu propisa,
zapo~etih Galijenovim ediktom, a zavr{enim
313. godine, kona~nom legalizacijom hri{}anstva kroz edikt koji su u Milanu doneli Konstantin i Licinije.
19
Popovi} 2008 b: 105119.
20
Srejovi} and Vasi} 1994: 143156; Srejovi} 1995: 297310.
21
Stein 1968: 12.
22
Stein 1968: 91.
23
Brato` 2003: 4243; 7185; Jarak 2011: 56.
24
Lact., Mort. Persc. XXXIII, 7.
25
Stein 1968: 88.
142
MILANSKI EDIKT I
KONSTANTINOVA VERSKA POLITIKA
Milanski edikt akt kojim je proklamovan
princip jednakosti prava za pripadnike svih
religija, ukqu~uju}i i hri{}ane, na osnovu koga je nare|eno da se Crkvi vrate sva kultna mesta
i dobra koja su im konfiskovana,26 pod tim imenom nikada nije objavqen. U su{tini to i nije
bio edictum u tehni~kom smislu te re~i, ve} cirkularni mandatum, koji su Konstantin i Licinije poslali u vidu dva pisma, koja su severnoafri~kim episkopima stigla po~etkom aprila
313. godine.27 U svakom slu~aju, ova dva cara su se,
februara te godine, susrela u Milanu i tom prilikom je Licinije uzeo za ènu Konstantinovu
sestru Konstanciju. Dogovor o verskoj toleranciji i zadovoqewu svih zahteva hri{}ana za povra}ajem imovine, postignut tom prilikom, zajedni~ka je odluka Konstantina i Licinija.28
Kasnija hri{}anska tradicija Konstantinu je
dala primarnu ulogu u ovim doga|ajima.
Iako je o Konstantinovoj verskoj politici
za posledwa dva veka napisano vi{e stotina radova ili ~itava jedna biblioteka,29 i danas je
ostala nedoumica da li je ovaj car (koji je 313,
zajedno sa svojim savladarom, hri{}anima omogu}io da slobodno ispovedaju svoju veru) i sam
bio odan hri{}anstvu ili je pomenuti akt doneo
iz pragmati~nih razloga. Ne ulaze}i na ovom
mestu u sloèna pitawa interpretacije pojedinih Konstantinovih postupaka, poku{a}emo da,
na osnovu predstava na novcu ovog cara, dakle,
na dokumentima oficijelne politike, sagledamo osobine Konstantinovih verskih uverewa i
wihovu evoluciju tokom wegove vladavine. Analiza ove teme bazirana je na dve premise:
A. Promene u verskoj politici Rimskog
carstva posle Milanskog edikta iz februara
313. godine ne bi bile mogu}e da u rimskoj religiji nije do{lo do promena, koje su ve} opisane,
odnosno da ve} od kraja III veka (pogotovo od
vremena cara Aurelijana), nije postojalo izvesno ideolo{ko suglasje izme|u pagana i hri{}ana, manifestovano u solarnom monoteizmu.
Tada je po prvi put do{lo do izvesnog pribliàvawa Crkve i Dràve, imaju}u u vidu da su pri-
IN HOC SIGNO VINCES
likom jednog internog sukoba unutar crkve u Antiohiji obe strane u sporu pozvale cara Aurelijana da presudi.30
B. Na versku orijentaciju Kostantina Velikog, uprkos wegovom pragmati~nom pristupu
politici, bitno su uticala dva misti~na doìvqaja, odnosno dve vizije koje je imao na po~etku svog vladawa. Prvi doìvqaj desio se oko
310, kada je u mestu Gran u Galiji posetio Apolonovo svetili{te, gde je imao viziju da mu se javio Apolon Granski (Apollo Grannus), obe}avaju}i mu svoju potporu i pomo}.31 Ovo boànstvo,
po{tovano u mnogim delovima Carstva, moè se
izjedna~iti sa Mitrom, ali i sa Solom.32 Posle
doìvqaja u Apolonovom svetili{tu, Konstantin je oberu~ke prihvatio tekovine solarnog
monoteizma, koji mu je obezbe|ivao atribute boga i vladara koji je boga predstavqao na zemqi.
Tada se odrekao svog pripadawa fiktivnoj dinastiji Herkulija, po~ev{i da se predstavqa
kao naslednik cara Klaudija Gotskog a izabrao
je boga Sunca Sol Invictus za za{titnika sebe i
svoje porodice.33 Drugi doga|aj koji }e obeleìti Konstantinovu versku politiku zbio se uo~i
bitke izme|u wegove i Maksencijeve vojske kod
Milvijskog mosta na reci Tibar u Rimu (28. oktobra 312), kada mu se na nebu ukazao svtlosni
znak krsta i re~i In hoc signo vinces. Odmah je naredio da se znak koji je video, Hristov monogram ili hristogram, sastavqen od krsta i po~etnih slova Hristovog imena ch-rh zlatom
i draguqima izveze na vojni~koj zastavi i takav
labarum postao je insignija wegove vojske, a sam
Konstantin je kasnije isti znak nosio urezan na
26
Lact., Mort. Pers. 48, 2; Euseb. Hist. eccl. X, 5, 4.
27
Stein 1968: 92, note 143.
28
Euseb. Hist. eccl. IX, 9, 12.
Alfldi 1948; Pignanol 1932; Cammeron, Hall 1999: Bibliography.

29
30
Stein 1968: 13.
31
Pan. Lat. VI (7), 21. 37.
32
Henig 2006 a: 85.
33
Stein 1968: 87.
143
sl. 67. Mozaik iz mauzoleja \ulija,

Vatikanska nekropola, Rim, III vek
(prema Henig 2006 a: 85, fig. 34)
{lemu.34 Pobeda nad suparnikom u~vrstila ga je

u ideji da je, uz spasonosni znak, primio pomo}
od Boga.35
Bazirawe Konstantinove budu}e verske orijentacije na ova dva (na prvi pogled me|usobno
suprostavqena) misti~na doìvqaja, moè da
izgleda nelogi~no. Me|utim, u kolektivnoj svesti stanovnika Rimskog carstva ve} od druge
polovine III veka bila je gotovo op{teprihva}ena ideja da uzvi{ena bi}a poput bogova isijavaju sun~anu svetlost. Vrhovno boànstvo u
formi Nepobedivog Sunca Sol Invictus, zami{qano je i prikazivano s krunom u obliku sun~anih zraka na glavi. Sun~eva svetlost kojom zra~i boànstvo predstavqana je i u obliku oreola
nimba. Na mozaiku iz III veka, na|enom u mauzoleju \ulija, na Vatikanskoj nekropoli ispod
Bazilike Sv. Petra u Rimu (sl. 67), Sol je prikazan na kvadrigi, glave okruène nimbom, od koga polazi kruna ~iji zraci su postavqeni tako
da podse}aju na prikaz hristograma.36 U takvoj
verskoj klimi Konstantinu je bilo lako da po-
IN HOC SIGNO VINCES
dràva i podsti~e ideju o izjedna~avawu Hrista

s Nepobedivim Suncem. Svojim ediktom iz 321.
godine on je odredio da nedeqa, dan posve}en
Solu,37 postane javni praznik, {to }e se u izmewenoj formi odràti do danas.
Proìmawe paganske i hri{}anske ideologije i wihovo objediwavawe kroz razli~ita tuma~ewa istih pojava najboqe se vidi na predstavama na novcu s po~etka Konstantinove vladavine.
To su dokumenti zvani~ne dràvne politike odre|enog vremena koji, hronolo{ki predstavqeni,
mogu da ukaù na pravac u kojem treba razmi{qati kada je re~ o Konstantinovoj verskoj politici. Stoga promene u ikonografiji na novcu
treba posmatrati kao primarne za sagledavawe
ovog problema i pratiti ih od 313, presudne godine za definisawe nove uloge hri{}anstva u religijskom ìvotu stanovnika Carstva. Do tada
su Konstantinove predstave na novcu bile uobi~ajene, naj~e{}e sa glavom oven~anom lovorovim
vencem. Ali, ve} od 313. Konstantinov novac postaje svojevrsno svedo~anstvo o ambivalentnosti
wegovih verskih ube|ewa, te }emo radi pra}ewa
evolucije tog procesa, karakteristi~ne primerke predstaviti hronolo{kim sledom.
Ubrzo posle Konstantinove pobede nad Maksencijem kod Milvijskog mosta u jesen 312. i izdavawa Milanskog edikta februara 313. godine,
ve} tokom 313. u kovnici Ticinum (Pavija) iskovana je zlatna multipla (sl. 123) koja, sude}i po
reversnoj predstavi, aludira na susret Konstantina i Licinija u Milanu, februara iste godine. Tokom susreta je donet pomenuti edikt o verskoj toleranciji. Aversna legenda INVICTVS
CONSTANTNVS MAX AVG i predstava dve paralelne biste, Konstantinove i Solove, iza we,
kao i prikaz Sola, Zemqe, Okeana, zvezde i polumeseca na Konstantinovom {titu,38 ukazuju da se
34
35
36
Henig 2006 a: 85, fig. 34.
37
Cod. Th. 2.8.1.
38
RIC VI: No. 111.
144
car izjedna~ava sa Solom, odnosno da je, poput
svog za{titnika boga Sunca, vladar na nebu, zemqi i moru. On je, dakle, drug i pratilac boànstva Sol Invictus, {to je ideja koja je bez ve}ih
problema postepeno mogla evoluirati, tako da
se u Solu prepozna Hristos Helije.39 Aversna
predstava ove multiple bi}e inspiracija za veoma sli~nu scenu na aversima solida, kovanih u
istoj kovnici povodom ~etvrtog Konstantinovog konzulata na po~etku 315. godine, proslave
wegovih decenalija 25. jula iste godine i tokom
slede}e, 316. godine.40 U toj sceni Konstantin,
imitiraju}i Solov gest, uzdinutom rukom pozdravqa, a aversna legenda ovih kovawa, COMIS
CONSTANT-INI AVG, nagove{tava da je Sol wegov za{titnik. Ideja o Konstantinu kao Solu jasno se uo~ava i na solidima kovanim 316. i 317.
godine, u kovnicama Ticinum i Siscia (Sisak), na
kojima je careva glava prikazana en face, okruèna nimbom (sl. 125). Iako na prvi pogled ova
predstava podse}a na hri{}ansku ikonografiju
pri predstavqawu Hrista i svetaca, to je, ipak,
samo jo{ jedan vid prikazivawa Sola, kome je
kruna sa~iwena od sun~evih zraka zamewena svetlosnim oreolom. Naime, simbolika obe insignije je ista: zraci koji izbijaju iz glave, isto
kao i svetlosni nimb koji iz we isijava, jasno
pokazuju boànsku mo}. Paganski bogovi predstavqani su s nimbom ve} od II veka,41 a kako saznajemo iz Maksimijanovog panegirika, nimb oko
glave imali su vladari koji su posedovali boànsku prirodu.42 Prva predstava cara oko ~ije
glave je nimb poti~e s reversa multiple Konstantinog oca, Konstancija Hlora, kovane 305.
godine.43 Na freskama iz rane Konstantinovske
epohe, sa svoda palate u Triru, nimb je oslikavan
oko glava èna iz wegove porodice ili personifikacija,44 kako neki smatraju. Dakle, Konstantinovi portreti s nimbom oko glave na novcu iz
315. i 316. godine ne predstavqaju izuzetnu pojavu
u ideologiji i umetnosti te epohe, a oni su imali za ciq da prenesu poruku o boànskoj prirodi cara ~ija je mo} ravna Solovoj.
Me|utim, u isto vreme kada su iz kovnice Ticinum proistekle emisije novca na kojem je Konstantin upore|ivan sa Solom 315. godine, iskovane su i srebrne multiple kojima se slavi pobeda
IN HOC SIGNO VINCES
kod Milvijskog mosta.45 Na wima je car predstavqen u poluprofilu, u vojnoj opremi, drè}i kowa u jednoj, a {tit i ma~ u drugoj ruci (sl.
126). Za ovu temu najinteresantnija je predstava
kalotastog {lema, koji car nosi na glavi. Ispod
vrha wegove kreste, dakle, na centralnom mestu
{lema, prikazana je kru`na aplikacija sa urezanim hristogramom. To je prvi poznati prikaz
hristograma, znaka koji je Konstantin video na
nebu uo~i bitke sa Maksencijem i koji je, kako
saznajemo od Eusebija,46 smatrao spasonosnim i
od Boga datim te ga je stavio na vojnu zastavu, labarum, i kasnije imao obi~aj da ga nosi na {lemu.
Prikaz Konstantina sa {lemom na kojem je hristogram, posle predstava na srebrnim multiplama iz 315. sre{}emo tek na ponekim folisima
kovanom u kovnici Siscia 319. godine,47 i to na
bo~noj aplikaciji {lema. Nezavisno od Konstantinovih li~nih verskih ube|ewa, hristogram je
prvo bio prihva}en kao pobedonosni simbol
cara, da bi tek kroz dugi proces razvoja zadobio
striktno hri{}ansko zna~ewe. Taj proces je podrazumevao transformaciju ideje o verskoj toleranciji (garantovane Milanskim ediktom), u
ideju o pobedi hri{}anstva, koja je povezana s
Konstantinom i wegovom pobedom kod Milvijskog mosta. Na srebrnoj multipli iz 315. hristogram na vrhu Konstantinovog {lema predstavqa
znak mo}i, inkorporiran u carski portret.48
Oficijalnost u karakteru hristograma, o~ita na predstavama na srebrnim multiplama, mawe je izraèna na Konstantinovim portretima
na folisima iz kovnice Siscia, budu}i de je znak
39
Henig 2006 b: 69.
40
RIC VII: No. 32.
41
Henig 2006 b: 65.
42
Pan. Lat. X (2). 3.2.
43
RIC VII: 43, note 2.
44
Henig 2006 b: 65.
45
RIC VII: No. 36.
46
47
RIC VII: No. 61.
48
RIC VII: 61.
145
predstavqen na bo~noj strani {lema, i to samo
na nekoliko primeraka (tri od pet serija kovanih te godine). Na ostalim primercima na tom
mestu je ornament koji se ne moè povezati sa
ovim znakom.49 Jo{ vi{e je podloàn sumwi
zvani~ni karakter hristograma, uz oznake emisija ili ranga kovnice, na folisima kovanim
319/20. godine u kovnici Ticinum, a zatim istovremeno 320. u kovnicama Aquileia (Akvileja),
Siscia i Thessalonica (Solun). Mnogo kasnije, 336.
i 337. godine, sli~ne oznake }e se pojaviti i na
bronzanom novcu kovnice Arelatae (Arl).50 Me|utim, na svim ovim primercima hristogram je
predstavqen u podre|enom poloàju, uz oznaku
kovnice. Ove oznake prihvatali su ~inovnici
nièg ranga, u zvawu procurator monetae ili rationalis summarum. Odluka o oznakama kovnica na
novcu donosila se van zvani~ne kancelarije, na
~ijem je ~elu bio comes sacrarum largitionum, a svakako daleko od dvora i cara, te je diskutabilno
da je hristogram uz kovni~ke oznake imao ulogu
zvani~nog hri{}anskog simbola.51 Sasvim je
drugo zna~ewe hristograma na vrhu vojni~ke zastave, na reversnoj predstavi na folisu kovanom 327. godine u kovnici Constantinopolis (Konstantinopoq).52 To je prvi prikaz na novcu
Konstantinove zastave s hristogramom na vrhu
(labarum) (sl. 128), koju je on, posle vizije uo~i
boja, nosio u bici kod Milvijskog mosta. Zastava probada zmiju, {to simboli~no predstavqa
Konstantinovog neprijateqa, a aversna legenda
CONSTANTINVS MAX AVG slavi carsku pobedu. Za ovu temu mawe je va`no da li tri diska na
zastavi predstavqaju Konstantina i wegove sinove, Konstantina II i Konstancija, kako to beleì Eusebije, ili je re~ o draguqima koje isti
pisac pomiwe, opisuju}i zastavu.53 Bitno je da je
labarum prikazan na jednom zvani~nom dokumentu. Ostaje otvoreno pitawe da li ima zna~ewe hri{}anskog simbola ili zastave pod kojom
je izvojevana pobeda. Eusebijevo tuma~ewe da je
labarum na~iwen da bi se Konstantin mogao moliti tokom odlu~ne bitke s Licinijem (324) i
poput Mojsija razgovarati sa Bogom,54 u kontekstu je tuma~ewa pobedonosnog zna~ewa zastave s
hristogramom, a va`no je i zbog ~iwenice da se
ona na novcu pojavquje tek posle bitke (na emi-
IN HOC SIGNO VINCES
sijama iz 327), mada je wen prototip formiran

jo{ 326/27. godine. S druge strane, Eusebijeva
interpretacija je u skladu s tendencijama (kojima je proèto celo wegovo delo) da se Konstantinovi postupci objasne wegovom prohri{}anskom politikom.55
Prikaz vojni~ke zastave s hristogramom na
vrhu dogodio se u vreme kada je ve} bila oformqena nova ikonografija Konstantinove aversne
predstave, koja je podrazumevala dijademu na
glavi. Naime, ve} od 324. na novcu kovanom pred
wegove vicennalia u kovnicama Thessalonica i Nicomedia,56 kao i na onom emitovanom u kovnici
Nicomedia 324/25, 325. i 325/26. godine, car se
prikazuje s neukra{enom vrpcom oko glave.
Ista predstava je i na solunskom kovawu za Novu 326. godinu.57 Dijadema podeqena na romboidna poqa pojavquje se na multipli kovanoj u kovnici Thessalonica 326. godine,58 a na emisijama
iz 326/27. kovanim za proslavu wegovih vicennalia u kovnicama Siscia, Sirmium, Nicomedia,59 ona
je ukra{ena fasunzima za draguqe. Od 327. godine dijadema je postala sloènija, sastavqena od
naizmeni~no postavqenih rozeta ili kvadratnih plo~ica i vertikalno nanizanih perli, s
ve}im centralnim medaqonom, {to }e, uz mawe
varijacije, ostati dominantan oblik carske insignije koju je nosio Konstantin, ali i wegovi
naslednici. Na novcu kovanom izme|u 324/25. i
325/27. godine Konstantin je prikazan sa glavom
49
Alfldi 1963: 141.
50
RIC VII: Nos. 118121, 125126, 129, 5862, 138139, 883.
51
RIC VII: 6162.
52
RIC VII: No. 19.
53
54
Eus., Vita Const., II, 4.23, 6.
55
Cameron 2006: 96.
RIC VII: No. 151 (Thessalonica); Vasi}Popovi} 1975: nr. 24

(Nicomedia).
56
57
RIC VII: No. 70, 103, 108.
58
RIC VII: No. 145.
RIC VII: No. 206, 207 (Siscia); Bruun 1961: PL. VII, 96 (Sirmium), 97 (Nicomedia).
59
146
zaba~enom unazad, pogleda uprtog u visinu, po
uzoru na predstave Aleksandra Velikog, dakle na
na~in kojim pokazuje svoju vladarsku i boànsku mo} (kat. 9091). Tih godina Konstantin je
proslavio 20 godina vlasti, kona~nu pobedu nad
Licinijem koja mu je omogu}ila vlast u isto~nim provincijama i uspeh u plasirawu svojih
ideja na crkvenom saboru u Nikeji, {to, svakao,
predstavqa elemente pod kojim je formirao
ideju o svojoj suverenoj zemaqskoj i boànskoj
vlasti.60 Me|utim, vid Konstantinove ikonografije koji podrazumeva pogled uperen u visine tuma~en je ponekad kao carevo obra}awe Bogu,
odnosno ~in molitve koji obavqa hri{}anski
orans. Ovo stanovi{te inspirisano je Eusebijevim re~ima da je Konstantin bio zagledan u visine inspirisan Bogom,61 mada ga, s druge strane,
isti pisac, opisuju}i wegovu smrt, poredi sa
Aleksandrom Velikim.62 U svakom slu~aju, dijadema, poloàj glave i pogled uprt u visine, jasno upu}uju na ikonografiju Aleksandra Velikog, koji je u svesti Rimqana zauzimao mitsko,
poluboànsko mesto i ~iju je misiju Konstantin
èleo da nastavi.
Sloèna ikonografija, koja daje mogu}nost
razli~itog tuma~ewa, pojavquje se i na Konstantinovom konsekrativnom novcu (sl. 134), kovanom u zlatu u kovnici Constantinopolis izme|u 337.
i 340. godine,63 a u vi{e drugih kovnica u bronzi. Na aversu ovog novca car je prikazan tradicionalno, s velom na glavi, poput prethodnih
pokojnih rimskih careva. Legenda DIVVS CONSTANTINVS AVG PATER AVGG(VSTORVM) svedo~i o wegovoj divinizaciji u paganskom smislu.
Iako Eusebije govori o wegovom primawu hri{}anstva na samrtnoj posteqi,64 postavqa se
pitawe da li se od cara o~ekivalo da poput svojih prethodnika bude sahrawen u Rimu na tradicionalan na~in? Dodeqen mu je epitet divus,
{to upu}uje na ~in paganske konsekracije. Na
reversu ovog novca Konstantin, tako|e pokriven velom, stoji u Solovoj ko~iji, ~etvoropregu,
~iji kowi galopiraju u visinu. Ka carevoj ipruènoj ruci spu{ta se iz visina boànska ruka
(manus dei) Jupitera ili hri{}anskog Boga? Ruka
Viktorije, koja se spu{ta iz oblaka i oven~ava
Konstantina, predstavqena je na medaqonu kova-
IN HOC SIGNO VINCES
nom u wegovo ime, a za wegovog sina Konstancija 330. godine.65 Dakle, motiv upotrebqen u tradicionalnoj ikonografiji nije bio nepoznat na
ranijim Konstantinovim emisijama, a reversna
scena i aversna legenda na wegovom posthumnom
novcu ne daju mnogo osnova za tuma~ewa hri{}anskog sadràja prikazanih motiva.
Hronolo{ki prikaz predstava na Konstantinovom novcu, kovanom posle 313. ukazuje na
neke elemente careve verske orijentacije. Odmah
posle izdavawa edikta o verskoj toleranciji,
Konstantin je na novcu prikazan u pratwi boga
Sunca, kao wegov drug i pratilac. Taj motiv bi}e ponovqen i na novcu iz 315, i 316. godine, a
ideja o Konstantinu kao Solu razvijena je i na
kovawima iz 316. i 317. Me|utim, u isto ovo
vreme (315), iskovana je i srebrna multipla, na
kojoj Konstantin nosi {lem na kome je oznaka
hristograma. Sli~an {lem car nosi i na jednom
folisu iz 319, a prva predstava zastave sa ovim
simbolom (labarum), pojavquje se tek 327. godine.
Ali, da li je hristogram imao ulogu pobedonosnog znaka ili je to simbol koji pokazuje Konstantinovo hri{}ansko opredeqewe? Hronologija pojave predstava na novcu, najpre {lema sa
hristogramom, na emisiji iz 315. godine (dakle
posle bitke sa Maksencijem kod Milvijskog mosta), a zatim zastave sa hristogramom na vrhu (labarum) na novcu iz 327. godine (posle pobede nad
Licinijem kod Hrisopoqa), ide u prilog prvoj
pretpostavci. Tokom vremena hristogram je od
pobedonosnog postao striktno hri{}anski simbol, ali ~ini se da wegove predstave na novcu,
kovanom posle odlu~uju}ih bitaka, pokazuju wegov prvobitni karakter pobedonosnog znaka.
Sli~na evolucija moè se pratiti i u zna~ewu predstave Konstantina kao pratioca Sola na
po~etku wegove vladavine. Posledwi novac na
60
Popovi} 2005 a: 104.
61
Eus., Vita Const., IV, 15.
62
Eus., Vita Const., IV, 61.2; 64.
63
RIC VIII: No. 1.
64
Eus., Vita Const., IV, 60.
65
RIC VII 576: No. 42.
147
kojem je car oven~an zrakastom krunom iskovan
je 324/26. godine u kovnicama Antiochia (Antiohija) i Nicomedia,66 da bi se u narednim godinama postepeno formirala ideja o izjedna~avawu
Sunca Helija s Hristom. Naime, na novcu iz
313, 315. i 316. godine biste Konstantina i Sola upu}uju na paralelizam i savr{enu uskla|enost vlasti Boga Sunca i cara, {to je ideja koja
}e na vizantijskom novcu biti formulisana kroz
biste cara na aversu i Hrista na reversu. S druge
strane, na novcu kovanom posle Konstantinove
smrti, car je ozna~en paganskim epitetom divus,
prikazan na tradicionalan na~in, uzdiù}i se
u visine na Solovoj ko~iji i pruàju}i prst na
uzdignutoj ruci ka prstu neodre|enog boga. Sagledavaju}i sve ove fenomene, moèmo zakqu~iti da
Konstantinov novac ne donosi ni jednu eksplicitnu informaciju o wegovoj verskoj orijentaciji, ve} samo o idejama koje su dovele do kristalisawa wegovog religijskog koncepta.67
NOVO ZNAÊWE STARIH SIMBOLA:

ODGOVOR UMETNOSTI NA PROMENE
RELIGIJSKOG KONCEPTA
Najstarije podatke o nastanku i razvoju hri{}anske ikonografije pruàju freske iz rimskih katakombi III i IV veka. Po svom likovnom
sadràju one se bitno ne razlikuju od fresaka iz
paganskih grobnica, ali biqni i ìvotiwski
motivi na wima naslikani nose novu simboliku. Najjasniju aluziju na Hrista predstavqala je
riba, s obzirom na to da wen naziv na gr~kom
ICQUS predstavqa ideogram misti~nog akronima ISOUS CRISTOS QEOU UIOS SWTHR (Isus
Hrist Sin Boìji Spasiteq). Pored ovog motiva, na freskama se ~esto oslikava sidro kao simbol spasa, palma kao simbol mu~eni{tva ili
golub kao simbol Svetog Duha. Prikazi pastira
sa stadom poreklom su, svakako, iz paganskih bukoli~kih tema, a najranije scene tog tipa u kojima se moè prepoznati hri{}anska simbolika,
odnosno biblijske parabole, poti~u sa sarkofaga
i fresaka, kao {to su one iz katakombi Priscile u Rimu, datovane u III vek.68 Naime, sledstveno
porukama iz Jevan|eqa, ovca ili jagwe ozna~ava-
IN HOC SIGNO VINCES
li su samog Isusa, koga Jovan naziva jagwe Boìje (Agnus Dei),69 pa se predstava Dobrog Pastira, flankiranog doma}im ìvotiwama, tuma~i kao Isusova metafora. Ovaj motiv se,
veoma ~esto, ponavqa na freskama, sarkofazima
i razli~itim predmetima primewene umetnosti. Na wima pastir moè da bude prikazan sa
ovcom ili bez we na ramenima, {to je izazvalo
brojne i dugotrajne nau~ne diskusije o paganskom ili hri{}anskom zna~ewu pastoralnih
scena, jer se, zavisno od konteksta, one mogu vezati za oba miqea.70 Pored bukoli~kih tema, na
ranim freskama iz katakombi, pojavquju se i
drugi figuralni motivi. êsto su to figure ~ije su ruke savijene u laktu i uzdignute, a dlanovi
ra{ireni. Stav osobe u poloàju exspansis manibus u rimskoj paganskoj umetnosti bio je karakteristi~an za predstave personifikacije Pietas,
dok u ranohri{}anskoj eposi taj poloàj ozna~ava orans, osobu koja se moli za spasewe. Prikazi orantes naro~ito su brojni tokom III i IV veka
i na freskama u katakombama, ali i na sarkofazima. Naj~e{}e su to pokojnice, ali i sveci i
mu~enici, svi u o~ekivawu statusa blaènog
ulaska u Raj. Na ovaj na~in ponekad su predstavqeni i starozavetni likovi, kao Noje u barci
i Danilo sa lavovima, kako bi ozna~ili predstoje}e spasewe.71
Ovi motivi su, me|utim, veoma retko predstavqeni na freskama iz ranohri{}anskih
grobnica, otkrivenih na tlu dana{we Srbije.
Izuzetak predstavqaju scene iz starozavetne
pri~e o Joni, prikazane na bo~nim zidovima
grobnice, otkrivene u ulici Mike Anti}a u
Sremskoj Mitrovici. Na ju`nom zidu ove sirmijumske grobnice nalaze se prikazi Joninog
~amca i morske nemani (sl. 68 a), dok su na severnom (sl. 68 b) oslikane tikve, pod kojima se
66
RIC VII: 42.
67
Popovi} 2010 s: 147162.
68
Bisconti 2000: 364365, fig. 4.
69
Io., 1, 36.
70
Grabar 1968, 8, 11, 36; Schumacher 1977.
71
Bisconti 2000, 368372.
148
Jona odmarao.72 Iz Sirmijuma, sa prostora oko
gradskog foruma, poti~e i fragmentovana mermerna menza sigma tipa, za koju se ne moè
utvrditi da li je pripadala nekom sakralnom
ili funerarnom objektu, a na kojoj je predstavqen Jona koga guta morska neman (kat. 69).73 Drugi fragment ove menze, sa scenom Joninog odmora ispod tikve (sl. 69), otkriven je jo{ 1852.
godine u Sremskoj Mitrovici i danas se ~uva u
Umetni~ko-istorijskom muzeju u Be~u.74 Scena
iz Joninog ciklusa, u koju je inkorporirana
predstava Dobrog pastira (sl. 70), pojavquje se i
na jednom sarkofagu od kre~waka iz Beograda
(Singidunum),75 izra|enom, sude}i po degenerisanom motivu nori~ko-panonske volute na bo~nim rubovima scene pod uticajima panonskih
klesarskih radionica, verovatno one iz Akvinkuma. Ovi spomenici, nastali sredinom ili
posle sredine IV veka, ukazuju na popularnost
pri~e o Joni kao teme za dekoraciju razli~itih
spomenika u velikim gradskim centrima u dowem toku Save. Srodni motivi sporadi~no se
pojavquju na nekim umetni~ki obra|enim metalnim predmetima. Pored bronzane figure
Dobrog Pastira iz okoline Smedereva (kat. 86),
IN HOC SIGNO VINCES
sl. 68. Scene iz Joninog ciklusa, grobnica

u ulici Mike Anti}a, Sremska Mitrovica:
a) ju`ni zid; b) severni zid
sl. 69. Scene iz Joninog ciklusa, fragmenti mermerne menze iz Muzeja Srema, Sremska Mitrovica
i iz Umetni~ko-istorijskog muzeja, Be~ (foto: Umetni~ko-istorijski muzej, Be~)
149
IN HOC SIGNO VINCES
sl. 70. Scena sa predwe strane Joninog sarkofaga, Beograd, Narodni muzej u Beogradu
interesantne su starozavetne scene, poznate kao

@rtva Avramova i Umnoàvawe hlebova i riba,
izvedene na bronzanoj oplati jedne drvene
{kriwe (kat. 82), pohrawene u grobnici I u selu
âlma kod Sirmijuma.76 U grobnici je otkriven
i bronzani novac, od kojeg je najmla|i Konstansov, kovan u Solunu izme|u 337. i 341. godine,77
odre|uju}i terminus post quem za obavqawe ove
sahrane. Drugi predmet s mitolo{kim scenama
je srebrni prsten iz Bele Palanke (Remesiana),
sl. 71. Srebrni prsten iz Bele Palanke:

a) izgled; b) razvijeni ornament
koji se nalazi u jednoj privatnoj kolekciji. Na

wemu se nalaze duboko urezane scene iz Jevan|eqa
(sl. 71). Slika na kru`noj glavi prstena dobijena je kompilacijom motiva Isusovog kr{tewa
na reci Jordan, odnosno silaska Svetog Duha u
vidu goluba, s motivima oransa i Dobrog Pastira. Predstave na alki prstena date su u metopama, od kojih prve tri prikazuju silazak Svetog
Duha u formi goluba, zatim su, u slede}e tri,
prikazi tri mu{ka bradata lika, koji se mogu
tuma~iti kao poku{aj vizuelizacije Svetog
Trojstva, da bi u slede}im metopama golub bio
prikazan kako uzle}e, a u posledwem poqu urezan je klas ìta, kao simboli~ni prikaz Isusa,
koji ozna~ava wegovo vaskrsewe u telesnom obliku. Telo je predstavqeno ìtom od kojeg se dobija hleb, u skladu s re~ima koje je sam Isus uputio svojim u~enicima, daju}i im hleb: Jedite;
72
Popovi} 2011 a, 231234, Fig. 1315.
73
Jeremi} 2004: 7172, sl. 23.
74
Kitzinger 1960: 22.
75
Klauser 1966: 163, no. 2; Caillet, Loose 1990: 22, Fig. 13.
76
Nikolajevi} 1980: 305.
77
Milo{evi} 1973: 92.
150
ovo je tjelo moje.78 Prsten se datuje u kraj IV
po~etak V veka, dakle u vreme kada je u Remezijani
stolovao plemeniti episkop Niketa (336414),
koji je bio veoma aktivan u pokr{tavawu okolnih varvarskih plemena.79
Pored predmeta na kojima su biblijske scene date u razvijenoj formi, na tlu dana{we Srbije otkriveno je i nekoliko spomenika koji na
IN HOC SIGNO VINCES
interesantan na~ina pokazuju transformaciju

paganskih motiva u hri{}anske simbole. Naime, na freskama u nekoliko grobnica oslikana
je ograda raja, koja ozna~ava granicu izme|u dva
sveta, ovozemaqskog i rajskog. Raj je predstavqen
cve}em, lozicama, gro`|em, palminim granama,
pticama, fontanama i drugim motivima koji
asociraju na nebesku ba{tu. Sude}i po ikono-
sl. 72. Prikaz ograde raja na bo~nim zidovima grobnice I u âlmi, Muzej Srema,
Sremska Mitrovica (crte` korigovan prema: Milo{evi} 1973: tabla u koloru)
sl. 73. Prikaz ograde raja na bo~nim zidovima grobnice u Jagodin Mali u Ni{u
(kopija freske, Narodni muzej, Ni{)
151
IN HOC SIGNO VINCES
sl. 74. Prikaz ograde raja na zapadnom zidu grobnice u ulici Mike Anti}a
u Sremskoj Mitrovici
grafskim re{ewima, freske s ovom tematikom,

nastale tokom IV veka, oslawaju se na tradicije
slikarstva I veka, odnosno na prikaze carskih
vrtova, ogra|enih mermernim ogradama, kao {to
je slika Livijinog vrta iz wene vile u Prima
Porta kod Rima.80 Parkovi, prikazani na ovim
freskama, predstavqeni su kao mesta puna drve}a i biqaka s plodovima, u kojima su fontane i
po kojima se kre}u paunovi, dok ptice koje lete
sle}u na ogradu. Ova ikonografska re{ewa pokazuju da su parkovi ugodna mesta (loci amoeni),
koja }e na freskama iz IV veka zadobiti simboli~no zna~ewe raja, a ograde vrtova posta}e granice izme|u realnog sveta i rajskog predela.81
Primer transformacije paganskog motiva ograde carske ba{te u ogradu raja pruàju freske
iz grobnica u âlmi kod Sremske Mitrovice
(Sirmium) (kat. 81) i iz Jagodin Male kod Ni{a

(Naissus). Bo~ni zidovi u pomenutoj grobnici I
iz âlme (sl. 72), iako krajwe linearno oslikani, prikazuju ogradu ~iji su segmenti razdvojeni
hermama, dok se iza we vidi rasuto cve}e, koje
simbolizuje raj. Na zapadnom, apsidalnom zidu,
plavi cetovi, oznaka raja, nalaze se iza ograde tipa balustrade, tipi~ne za ome|ivawe parkova i
vrtova.82 Sude}i po nalazu novca iz ove grobnice,
78
Mat. 26, 26.
79
Popovi} 2011 b: 29.
80
Baldassarre et al. 2002, 151, sl. na str. 152153.
81
Popovi} 2012 a: 7175.
82
Popovi} 2011 a: 241243.
152
freske su nastale oko sredine IV veka. Ne{to su
mla|e freske iz grobnice u Jagodin Mali, datovane u kraj IV veka. Ograda raja na wima je realisti~no predstavqna (sl. 73), s jasno prikazanim kancelima i hermama, dok ptice i lozice
simbolizuju rajski vrt.83 Re{etkaste ograde, sastavqene od panela razdvojenih hermama, prvobitno su bile namewene za odvajawe javnih i
sve~anih prostora, carskih loà ili govornica. To nam pokazuju wihove predstava na umetni~kim predmetima,84 a nalaz bronzane ograde s
hermama iz Medijane kod Ni{a ukazuje da su
ograde ovog tipa kori{}ene i u paganskim hramovima.85 Dakle, taj u osnovi paganski model
ograde po~eo se primewivati i u hri{}anskom
kontekstu kao slika ograde raja. Uostalom, i
sam rajski vrt, ome|en ovakvim ogradama, moè
se posmatrati kao neka vrsta ekskluzivnog prostora, namewenog odabranima, odnosno onima
koji su neporo~no ìveli.86 Me|utim, kako pokazuje freska iz grobnice u ulici Mike Anti}a
u Sremskoj Mitrovici, u ranohri{}anskoj umetnosti ograda raja se, osim u vidu kancela sa
hermama, prikazivala i na drugi na~in. Zapadni zid ove grobnice (sl. 74) oslikan je motivom
krqu{ti bele i oker boje. Unutar poqa oblika
ribqe krqu{ti naslikani su biqni motivi,
br{qanov list i drvo ìvota, kojima je predstavqen rajski predeo.87 U zidnom slikarstvu
motivom krqu{ti naj~e{}e se ozna~avaju arhitektonski elementi, kao {to je sokl u jednoj
profanoj kasnoanti~koj zgradi iz dana{we Sofije (Serdica)88 ili parapetne plo~e na freskama iz nekih grobnica u Solunu.89 Vegetabilni
motivi unutar poqa krqu{ti i scene iz Joninog ciklusa na bo~nim zidovima grobnice iz
ulice Mike Anti}a, jasno pokazuju da je u ovom
slu~aju re~ o prikazu ograde raja. Dakle, sva
opisana likovna re{ewa predstave ograde raja
preuzeta su iz repertoara paganske umetnosti, u
kojoj taj motiv ima druga~ija zna~ewa, {to svedo~i o fenomenu inerpretatio christiana od ranije
poznatih simbola, motiva i tema.
Osim motiva poznatih iz paganske umetnosti, koji u hri{}anskom kontekstu zadobijaju
novu simboliku, na razli~itim spomenicima
pojavquje se i dekor koji nije bio u upotrebi na
IN HOC SIGNO VINCES
umetni~kim predmetima, nastalim u paganskom

miqeu. Hristov monogram ili hristogram, kombinovana slika krsta i po~etnih slova re~i
CRISTOS, po prvi put je prikazan na srebrnoj
Konstantinovoj multipli, iskovanoj 315. godine.90 Ubrzo zatim, ovaj simbol pojavquje se i na
drugim predmetima. Na nadgrobnim spomenicima iz Trira, od kojih mnogi pripadaju slu`benicima Konstantinovog dvora, hristogram se
po prvi put javqa odmah posle 320. godine, dok
najstariji prikazi hristograma na nadgrobnim
spomenicima u Rimu poti~u iz 323. godine.91 Na
jednoj mermernoj plo~i, na|enoj u carskoj palati u Sirmijumu (kat. 77), urezan je hristogram,
izme|u ~ijih krakova se nalaze gr~ka slova a
(alfa) i w (omega). Ova apokalipti~ka slova simbolizuju Hrista kao po~etak i kraj, u skladu sa
re~ima koje, po Kwizi Otkrovewa (1:8; 21:6;
22:13), Hristos u nekoliko varijanti izgovara:
Ja sam Alfa i Omega, po~etak i kraj, prvi i posledwi. Ova plo~a, najverovatnije deo zidne
oplate, otkrivena je ispod zida koji odvaja zapadno krilo palate, podignuto tokom Konstantinove vladavine, a mogla je da bude postavqena
tokom vlade ovog cara ili wegovih naslednika.92 Arhivolta od kre~waka s predstavom hristograma u vencu (kat. 78), otkrivena u neposrednoj blizini sirmijumske carske palate,
predstavqa arhitektonski element verovatno
83
Popovi} 2012 a: 65, Fig. 1, 18, 19.
84
Popovi} 2012 a: 676775, Figs. 317.
85
Vasi} 2004 a: 8590.
86
Popovi} 2012 a: 75.
87
Popovi} 2011a: 228234, Figs. 813.
Pillinger, Popova and Zimmermann 1999: 80, No 65, Abb.

173, 174.
88
89
Mrkhj 2006: 135, 186, Scd. 141142, Pin. 24.
90
RIC VII: No. 36.
91
Schwinden 2006, 151, Cat. 103.
92
Popovi}, u {tampi.
93
Popovi}, u {tampi.
94
Kora} 1995: 172174, Fig. 3.
95
Mirkovi} 1956: 5561, sl. 6, 7.
153
iz perioda oko sredine IV veka, koji zajedno sa
prethodnim pokazuje da je dekor carske rezidencije u ovom gradu, podrazumevao i hri{}anske
simbole.93
Tokom sredine i druge polovine IV veka prikazi hristograma po~iwu da se pojavquju kako
na freskama u grobnicima, tako i na predmetima iz domena primewene umetnosti, koji su
imali utilitarnu ili ukrasnu namenu. Medaqon s hristogramom u dvostrukom vencu oslikan je na zapadnom zidu jedne grobnice (G 5517)
iz Viminacijuma, datovane u kraj druge ili po~etak tre}e dekade IV veka,94 dok se prikaz hristograma u vencu (sl. 75), izme|u figura apostola Petra i Pavla, iz grobnice u Jagodin Mali u
Ni{u95 moè okvirno datovati u posledwe decenije IV ili sam po~etak V veka. Pribli`no u
isti period moè se datovati i slikarstvo
grobnice sa sidrom iz Ni{a (sl. 76), u kojoj je
IN HOC SIGNO VINCES
sl. 75. Hristogram u vencu

iz grobnice u Jagodin Mali, Ni{
(kopija freske, Narodni muzej, Ni{)
sl. 76. Rekonstrukcija zidnog slikarstva grobnice sa sidrom

(J. Rakocija, M. Dimani}, prema: Rakocija 2011: Abb. 24)
154
IN HOC SIGNO VINCES
sl. 77. Hristogram u vencu i deo sidra, grobnica sa sidrom, Ni{

(prema: Rakocija 2011: Abb. 25, 26)
sl. 78. Hristogram na drà~u igle pozla}ene fibule iz Sremske Mitrovice,
hristogramom u vencu oslikan svod (sl. 77), dok

se na gorwoj povr{ini zapadnog zida, usred slobodno raspore|enog rastiwa koje simbolizuje
raj, nalazi medaqon s kombinovanom predstavom
hristograma i sidra (sl. 77), simbola spasewa
du{e koja se ukotvila u rajskom vrtu.96 Pored
predstava na zlatnom prstewu97 (kat. 126), hristogram se ~esto koristi i za ukra{avawe bronzanih pozla}enih lukovi~astih fibula (kat.
111), ~ija se proizvodwa, na osnovu prate}eg numizmati~kog materijala, datuje u period od 370.
do 400. godine. Zapaèna je velika koncentraci-
ja nalaza ovih fibula u regionu sredweg i doweg

Podunavqa, gde su se nalazili i wihovi proizvodni centri. Na primerku, na|enom u Sirmijumu (sl. 78), na savijenom drà~u igle fibule
prikazan je hristogram izme|u ~ijih krakova su
gr~ka slova a i w, dok su na stopi fibule ureza-
êr{kov i Aleksi} 2008: 102104, sl. 4; Rakocija 2009:

87105; Rakocija 2011: 4244, Abb. 2426; Pillinger 2012:
225230, Fig. 1, 2.
96
97
Popovi} 2001 b: 2930, 178, kat. 18, 19.
155
IN HOC SIGNO VINCES
ne lozice. Motivi spiralno uvijenih lozica,

koje jasno asociraju na raj, i krsta oven~anog
vencem, simbolom pobede, prenose poruku o krstu koji pobe|uje, sinonimu za krst na Golgoti,
odnosno za drvo ìvota koje donosi ve~ni ìvot, za razliku od drveta poznavawa dobra i zla
iz rajskog vrta, koje je donelo smrtnost ~ove~anstvu. Me|utim, ta nagla{ena hri{}anska simbolika na sirmijumskoj fibuli ne uo~ava se jasno, budu}i da je dekorativno okruèwe u kojem
sl. 79. Olovni sarkofag, Ni{, Jagodin Mala,

Narodni muzej, Ni{
sl. 80. Olovni sarkofag, Ni{, Jagodin Mala:
a) motiv krsta na poklopcu;
b) zami{qeni krst s bistama na krajevima kraka
156
se Hristov monogram pojavquje zajedni~ko za
brojne umetni~ke predmete nastale u drugoj polovini IV veka u hri{}anskoj, ali i u paganskoj
sredini. Naime, zapaèno je da se na istom tipu
pozla}enih fibula pojavquju i medaqoni s predstavama bista mladi}a (kat. 112), koje su nekad
tuma~ene kao slike Konstantinovih sinova ili
apostola, mada je prihvatqivija wihova identifikacija s predstavama niìh boànstava,
personifikacijama prirodnih pojava i alegorijama, motivima klasicisti~kog ornamentalnog koncepta, koji je primewivan na nakitu,
staklu i mozaicima.98
Uporedo s hristogramom, mada re|e od wega,
kao hri{}anski simbol pojavquje se i krst, i na
upotrebnim, i na sepulkralnim predmetima. Tako je na pole|ini glave jednog zlatnog prstena s
nepoznatog lokaliteta u Srbiji99 urezan gr~ki
krst sa lepezasto pro{irenim kracima, dok se
na gorwoj povr{ini glave tog prstena ornament
sastoji od urezanih lu~nih linija, vegetabilnog
motiva i slova IHS, koja ozna~avaju drugi hri{}anski simbol ribu (ichthys). Dakle, ornamenti na obe povr{ine glave ovog zlatnog prstena
jasno pokazuju da je taj nakit pripadao osobi
hri{}anske vere (kat. 125). Krst se ponekad pojavquje i kao ornament na poklopcima olovnih
sarkofaga. Posebno je zanimqiva kompozicija
na poklopcu olovnog de~ijeg sarkofaga, na|enog
1962. godine u sredi{wem delu narteksa grobqanske bazilike u Jagodin Mali u Ni{u.100 Naime, na krajevima vertikalnog kraka reqefno
izvedenog krsta i na bo~nim stranama sanduka
sarkofaga nalaze se po tri mu{ke biste, dok je
na krajevima horizontalnog kraka krsta po jedna figura u dugom hitonu (sl. 79). Sude}i po na~inu prikazivawa i stilskim odlikama, ove biste dobru analogiju nalaze u predstavi s pe~ata
na zlatnoj polugi, na|enoj u mestu Feldioara u
Rumuniji. Na jednom od pe~ata sa ovog ingota
nalazi se predstava gradske bogiwe sa oznakom
NAISI, dok su na drugom tri biste, protuma~ane
kao predstave Gracijana (367383), Valentinijana II (375392) i Teodosija I (375395). Pretpostavqa se da je zlatna poluga sa ovim ìgovima
pe~a}ena u carskoj radionici na dvoru Teodosija I, koji je prolazio kroz Nais tokom svog puta
IN HOC SIGNO VINCES
od Sirmijuma do Soluna, u periodu izme|u februara 379. i novembra 380. godine.101 Mada u nau~noj literaturi postoji vi{e poku{aja identifikacije prikazanih likova i inerpretacije
ove kompozicije,102 mi{qewa smo da da su carske biste, kao motiv koji je ve} upotrebqavan u
ni{koj radionici za pe~a}ewe zlatnih ingota,
na olovnom sarkofagu zadobile novo zna~ewe.
Nalaze}i se na krajevima kraka krsta i formiraju}i zami{qeni krst povezivawem predstava
na bo~nim stranama sarkofaga (sl. 80 a, b), one
predstavqaju poku{aj vizuelizacije Svetog Trojstva, izveden kroz upotrebu motiva bista tri
cara koji ravnopravno vladaju na zemqi i, svojim simboli~kim zna~ewem, treba da aludiraju
na jedinstvo prirode Boga Oca, Boga Sina i
Svetog Duha, u skladu s Nikejskim u~ewem koje je
odnelo kona~nu prevagu nad arijanizmom. Sli~an poku{aj vizuelizacije Svetog Trojstva kroz
tri mu{ka lika sre}e se i na alki ve} pomenutog
srebrnog prstena iz Remezijane (sl. 71), izra|enog u pribli`no istim hronolo{ko i teolo{ko-dogmatskim okvirima, ali i na mermernom
sarkofagu iz Rima, nazvanom dogmati~ki, nastalom ne{to ranije, oko 340. godine, ali u sli~nim okolnostima verskih rasprava, posle odbacivawa arijanske dogme na saboru u Nikeji 325.
godine.103 Ukoliko se prihvati predloèno tuma~ewe reqefne kompozicije na olovnom sarkofagu iz Jagodin Male, to bi bio jo{ jedan primer
upotrebe jednog poznatog profanog motiva, carskih bista, u promewenom zna~ewu, uporedo s
krstom, novim, jasno hri{}anskim simbolom.
Analiza arheolo{kog materijala pokazala je
da je umetnost kasnoanti~kog perioda poku{avala da pruì odgovore na aktuelna turbulentna
de{avawa na dru{tvenom, ideolo{kom i religijskom planu. Naj~e{}e se posezalo za poznatim
98
Popovi} 2009 b: 101112.
99
Popovi} 2001 b: kat. 21.
100
Milo{evi} 2004: 134137, sl. 11.
101
Baratte 1978: 106107.
102
Nikolajevi} 1989: 24462447; Buschhausen 1991: 4559.
103
Utro 2012: 126, fig. 6.
157
likovnim re{ewima, kojima je udahnuta simbolika u skladu sa novim vremenom. Stoga se, sude}i i po materijalu iz rimskih provincija na
tlu Srbije, ranohri{}anska umetnost ne moè
posmatrati kao zaseban segment, ve} kao integralni deo umetnosti kasne antike.
HRI[]ANSTVO
KAO SVETSKA RELIGIJA
Konstantinova verska politika imala je
ogroman zna~aj za ukupnu svetsku istoriju, ne samo zbog Milanskog edikta kojim je hri{}anima
omogu}eno slobodno ispovedawe vere, ve}, pre
svega, zbog dono{ewa korpusa zakona kojima je
hri{}anska crkva inkorporirana u dràvni
organizam, dobiv{i veliku mo}, pa i prava koja su ograni~avala suverenitet same Dràve.
Konstantin je upravqao Dràvom koja je, upravo
zbog prava koja je dala Crkvi, imala vitalni interes da je kontroli{e i nadgleda red u wenoj
organizaciji. Crkva, me|utim, nije lako prihvatala da bude instrument u rukama Dràve,
koja se, sa svoje strane, svim snagama trudila da
sa wom uspostavi mir.104 Konstantin je zakonskim merama favorizovao ubrzani porast kompetencija crkve. Ve} 321. godine doneo je zakon
kojim je Crkvi dozvoqeno da dobija nasle|e svojih umrlih vernika,105 {to je enormno oja~alo
wenu ekonomsku mo} i uticaj, budu}i da su joj
donacije omogu}ile osnivawe dobrotvornih
ustanova, bolnica i sirotili{ta. Ubrzo zatim,
Dràva se odrekla svojih nadle`nosti u crkvenoj administraciji, a odluke crkvenih sudova
pravno su izjedna~ene s propisima dràvnih.106
Pravo davawa azila, koje su od ranije imali paganski hramovi, Konstantin je dao i hri{}anskim svetili{tima, ~ime je omogu}en legalni
upliv Crkve u poslove sprovo|ewa krivi~nog
zakona.107
Odnosi Crkve i Dràve, uspostavqeni na
ovakav na~in, obavezivali su Dràvu da suzbija
interne sukobe u pojedinim crkvenim sedi{tima i da insistira da odluke crkvenih institucija budu op{teprihva}ene. Dràva vi{e nije
mogla da se drì po strani tokom nemira koji
IN HOC SIGNO VINCES
su izbijali prilikom izbora lokalnih episkopa, tako da je ve} 313. godine morala da se ume{a
u sukobe oko izbora novog episkopa crkve u Kartagini, {to je dovelo do formirawa pobuwene
frakcije u redovima te crkve i nastanka donatizma kao jeresi. Me|utim, za budu}e odnose u
Crkvi i Dràvi daleko je zna~ajniji sukob u
Aleksandrijskoj crkvi, u kojoj je nastala jereti~ka zajednica na ~elu sa uglednim sve{tenikom Arijem, koji je propovedao u~ewe po kojem
Hrist po svojoj su{tini nije jednak sa Bogom
Ocem, ve} je wegova tvorevina. Ovo u~ewe, koje
je zadobilo veliki broj pristalica, dovelo je do
podela u Crkvi, pa je Konstantin odlu~io da
okupi predstavnike svih hri{}anskih zajednica. Prvi Vaseqenski sabor odràn je u Nikeji,
20. maja 325, a predsedavao mu je Konstantin kao
spoqni episkop, kako se nazivao, zbog svojih
pravnih odnosa sa Crkvom. Na Saboru je odba~ena Arijeva jeres i proklamovano je jedinstvo
Isusove qudske i boànske prirode. Ovo u~ewe,
poznato kao Nikejska dogma, posle brojnih teolo{kih rasprava, tokom kojih su u isto~nom delu Carstva dominirale arijanske teze o podre|enosti Isusove prirode, ipak je izvojevalo
kona~nu pobedu na Vaseqenskom saboru, odrànom, na inicijativu Teodosija I (378395), u Carigradu 381. godine.108
Pored sukoba unutar same Crkve i pojave
arijanstva i drugih jeresi, na op{tu situaciju u
Carstvu uticaj je imala i kratkotrajna vladavina Julijana (361363), nazvanog Apostata, odnosno Otpadnik, koji je nastojao da vrati pagansku religiju i klasi~ne rimske verske
obrasce. Iako, zbog smrti ovog cara nedugo po{to je do{ao na vlast, politi~ke odluke nisu
bile temeqno sprovedene, ipak su dovele do ja~awa antihri{}anski nastrojenih gra|ana, pre
svega intelektualne elite i senatorskog staleà.
104
Stein 1968: 9697.
105
Cod. Th. XVI, 2. 4.
106
Cod. Th. I, 27. 1.
107
Stein 1968: 99.
108
Stein 1968: 173177; 184185, 198200.
158
sl. 81. Bronzani relikvijar

sa ìvotiwskim kostima, Sremska Mitrovica
Ove grupacije u mnogome su doprinele slabqewu

mo}i i padu cara Gracijana (367383), koji je
prethodno doneo niz naredbi i akata protiv paganskih kolegija, kojima je konfiskovao imovinu.109 No, paganski kultovi zadràli su svoje
sledbenike, o ~emu svedo~e i arheolo{ki nalazi.
Pored figura klasi~nih rimskih boànstava,
postavqenih u javne i privatne objekte i obnavqawa inventara doma}ih lararija,110 praktikovali su se i solarni kultovi, veoma popularni u
prethodnom periodu. Tako je u jednoj kolibi iz
prve polovine V veka, izgra|enoj od pru}a i
blata na ru{evinama nekada{weg carskog hipodroma u Sirmijumu, otkrivena ikona kulta Podunavskih kowanika.111 U istom gradu na|en je i
cilindri~ni relikvijar od bronze, u kojem su
bile pohrawene ìvotiwske kosti (sl. 81),112 po
IN HOC SIGNO VINCES
re~ima paleozoologa, ovce, koze ili srne. Postoji mogu}nost da su te kosti stavqene u bronzanu
kutiju da bi se ona pri nekoj transakciji predstavila kao relikvijar s mo{tima svetaca, ali
je, isto tako mogu}e i da one ukazuju na praktikovawe magijskih obreda ili nekog kulta koji je
ukqu~ivao `rtvovawe ìvotiwa. U tom slu~aju
bi ~uvawe ìvotiwskih kostiju u kutiji poput
onih u kojima su se ~uvale mo{ti hri{}anskih
mu~enika, bilo svedo~anstvo o istovremenom
egzistirawu dva religijska principa, ali i o
wihovim mogu}im dodirnim ta~kama.
Ja~awe uticaja paganskih krugova u svim delovima Carstva navelo je cara Teodosija da preduzme krajwe represivne mere protiv pagana i
wihovih institucija. Februara 391. godine zabranio je slavqewe paganskih kultova u svim
hramovima grada Rima, a juna iste godine doneo
je odluku o zabrani paganskih kultova u Egiptu.113 Slede}e, 392. godine, car je izdao zakon po
kojem je zabraweno i slavqewe kultova Genija,
Lara i Penata.114 Me|utim, zakonska legislativa nije zna~ila i potpuni nestanak paganskih
kultova i wihovih po{tovalaca. O pokr{tavawu varvarskih plemena koja su naseqavala Carstvo, a koje se obavqalo tek krajem IV i po~etkom
V veka, svedo~e i pisani izvori. Tako saznajemo
da je episkop Remezijane (Bela Palanka), Niketa
(336414), bio veoma aktivan u pokr{tavawu
tra~kog plemena Besi, ali i Skita i Gota, naseqenih oko Dunava.115 Taj proces hristijanizacije severoisto~nog Balkana prekinu}e pri kraju
prve polovine V veka upadi Huna i drugih plemena u wihovoj pratwi. Vlast Gota u Panoniji,
109
Stein 1968: 200202.
110
Popovi} 2004 b: 379384.
111
Popovi} 1986: 117, br. 4.
112
Relikvijar je otkriven 1960. godine u centru Sremske

Mitrovice, pored zida jednog rimskog objekta, na dubini
od 2 m (podaci iz terenske dokumentacije). Ukraden je sa
stalne postavke Muzeja Srema.
113
Cod Th. XVI, 10. 11.
114
Cod Th. XVI, 10. 12.
115
Paul. de Nola, Carm. XVII, v. 206217; 249253.
159
posle propasti Hunske dràve, reafirmisa}e
uticaj Arijeve jeresi, u koju je ovaj narod bio pokr{ten i kojoj je ostao veran. S wihovim slabqewem nestaje i ova dogma, a Isto~no Carstvo }e,
uprkos privremenim gubicima politi~ke prevlasti, nastojati da me|u stanovni{tvom {iri
uticaj zvani~ne verske politike, oli~ene u postulatu iz Jevan|eqa da na Zemqi postoji samo
IN HOC SIGNO VINCES
jedna Hristova crkva, iz ~ega je izveden zakqu~ak da na zemqi moè postojati samo jedan car.
Time je zaokruèna Konstantinova ideja o jedinstvu Crkve i Dràve, nastala, verovatno, iz
pragmati~nih razloga i suverenove èqe za jedinstvenom vla{}u u politi~ki uzdrmanom
Carstvu, ideja koja je omogu}ila da hri{}anstvo
postane svetska religija.
KASNOANTI^KO DOBA:
JAVNO I PRIVATNO,
LUKSUZ I SVAKODNEVNO
162
SIRMIUM I NAISSUS KAO CENTRI IZRADE,

TEZAURISAWA I DISTRIBUCIJE
PREDMETA OD PLEMENITIH METALA
SIRMIUM I NAISSUS KAO CENTRI

IZRADE, TEZAURISAWA
I DISTRIBUCIJE PREDMETA
OD PLEMENITIH METALA
Ivana POPOVI]
IAKO JE LOKALNA PROIZVODWA srebrnog

nakita na prostoru dana{we Srbije bila intenzivna jo{ u predrimskom periodu, nastavqaju}i da se na tim tradicijama razvija i u prvim
vekovima rimske dominacije, istorijski je najzna~ajnija produkcija srebrnih poluga i posuda
tokom IV veka, kada su u ovim oblastima delovala dva zna~ajna centra: u Sremskoj Mitrovici
(Sirmium) i Ni{u (Naissus). Kako su kroz ove gradove u to doba ~esto prolazili i duè ili kra}e
vreme boravili brojni carevi, u wima je, prate}i dvor, delovala i carska radionica predmeta
od plemenitih metala. Neki proizvodi radionica u Sirmijumu i Naisu, posude i poluge (ingoti,
slici), ozna~eni su pe~atima ili natpisima,
koji im daju karakter oficijelnih proizvoda,
namewenih za carska darivawa (donativa), {to,
sa svoje strane, omogu}ava precizno utvr|ivawe
vremena wihove izrade. Pored posuda, u carske
donacije spadao je i nakit od zlata, srebra i pozla}ene bronze, pre svega fibule i prstewe, ~iji
su nalazi, tako|e, registrovani u okolini Sirmijuma i Naisa. Me|utim, nedaleko od proizvodnih centara u ovim gradovima otkriven je i
znatan broj srebrnih predmeta koje pripadaju
kategoriji privatnog posu|a, ~ija izrada se, sa
velikom verovatno}om, moè povezati sa delatno{}u lokalnih radionica, {to je na nekim posudama potvr|eno i ìgom majstora i radioni-
163

sl. 82. Slici, srebro,

316/317. god., Svirkovo (Enieri),
Regionalni istorijski muzej,
Haskovo
ce. Ovi podaci upu}uju na zakqu~ak da su lokalni majstori, koji su izra|ivali predmete namewene privatnoj upotrebi, po potrebi bili angaòvani za izradu oficijelnih proizvoda, koje
je carski dvor koristio u propagandne svrhe.1 S
druge strane, za neke predmete izra|ene od plemenitih metala, namewene carskoj propagandi, a
otkrivene u okolini Sirmijuma i Naisa, mesto
izrade se ne moè odrediti, mada su, po svoj prilici, darivani zaslu`nim licima tokom zvani~nih sve~anosti u ovim gradovima. Stoga }emo
skrenuti pa`wu na sve predmete od plemenitih
metala koji se mogu dovesti u vezu sa delatno{}u
oficina (officinae) u Sirmijumu i Naisu, ali i na
one kojima su u ovim gradovima darivana vojna
i civilna lica.
Me|utim, nalaz iz okoline [apca sadrì jo{

pet slitaka sa punciranim natpisima, od kojih
jedan, VASALEDVR, mo`da ozna~ava ime zlatara,
Vas(cularius) Ale(xander) DVR,4 dok natpisi na
druga dva pomiwu istu osobu, po imenu Flavius
Nicanus, ali u dva razli~ita statusa kao zlatara,
vascularius, i kao dràvnog ~inovnika m(agister)
b(isselarius) n(ummulariorum) (kat. 43).5 Ime iste
li~nosti i sa istom funkcijom pojavquje se i na
Licinijevim tawirima iz êrven Brjaga u severozapadnoj Bugarskoj (sl. 83).6 Me|utim, natpisi na kojima se Flavius Nicanus pomiwe kao monetarni slu`benik ni po ~emu se ne razlikuju od
natpisa na kojima se pomiwu privatni zlatari
Maximus i Adimus, koji, po svoj prilici, nemaju
oficijelan karakter. Nalazi srebrnih slitaka
iz okoline [apca i Svirkova i srebrnih tawira
SIRMIUM
Pomen radionice u Sirmijumu nalazi se na
punciranim natpisima sa srebrnih poluga (slitaka) iz mesta Enieri (Svirkovo) u jugoisto~noj
Bugarskoj (sl. 82) i, najverovatnije, na izgubqenom delu srebrnog slitka iz okoline [apca. Natpisi sa slitaka iz Svirkova glase: Of(ficinator)
Maximus f(aber) a Sir(mis) vas(cularis) i Of(ficina)
Maximi f(abri) a Sirmis,2 dok je na poluzi iz okoline [apca napisano Adimus F (ili P) Sirm.3
Baratte 1976: 3839; Delmaire 1988: 114117; Popovi} 1996:

284285.
1
Ivanov 1972: 225230, obr. 3.
CIL III: 6331 c; Vasi} 1978: 111, nr. 6.
Za mogu}u interpretaciju natpisa, cf. Vasi} 1978: 111.
CIL III: 6331 a, b, d; Vasi} 1978: 110111, nr. 1, 2, 4, pl. XXIII,

1, 2; XXIV, 1; Bori}-Bre{kovi} 1994 b: kat. 264; Bori}-Bre{kovi} 2005 a: cat. 174.
Ognenova 1955: 234243, obr. 29.
164

sl. 83. Jubilarni Licinijev tawir,

srebro, 316/317. god., ârven Brjag,
Anti~ka zbirka Nacionalnog Arheolo{kog
instituta sa Muzejem, Sofija
sl. 84. Jubilarni Licinijevi tawiri,
srebro, 316/317. god., Svirkovo (Enieri),
Regionalni istorijski muzej, Haskovo
iz êrven Brjaga otvaraju niz pitawa vezanih za

ubikaciju radionice u kojoj su ti predmeti izra|eni, ali i za povezanost proizvo|a~a srebrnih slitaka i srebrnih posuda. Naime, slici iz
okoline Svirkova na|eni su zajedno sa {est tawira namewenih Licinijevim decenalijama
(decennalia) (sl. 84), pa se smatra da ih je izradio
isti majstor, Maximus, koji je radio u Sirmijumu,
mada je mogu}e da jedan nalaz sadrì i proizvode vi{e radionica.7 S druge strane, na tawirima
izra|enim istim povodom, a na|enim u ârven
Brjagu, pomiwe se Flavius Nicanus, ~ija radionica
nije ubicirana, mada se, budu}i da je ta li~nost
pomenuta i na dva slitka iz okoline [apca, pretpostavqa da je on slu`bovao i imao radionicu u
Sirmijumu,8 s obzirom na to da se [abac nalazio
na {iroj teritoriji panonske metropole.9
Mada jo{ uvek nije mogu}e formirati kona~ne zakqu~ke o centrima proizvodwe pomenutih
srebrnih slitaka i tawira, neka re{ewa u vezi
sa razlogom i mestom wihovog pohrawivawa ~ine nam se jasnija. Naime, nakon {to ga je Konstantin porazio u bici kod Cibala (Cibalae, dana{wi
Vinkovci) 8. oktobra 316. godine, Licinije je,
povla~e}i se, u{ao u Sirmijum iz koga je pobegao zajedno sa ènom, sinom i dragocenostima.10
Kako se ovo, verovatno, de{avala sredinom oktobra, logi~no je pretpostaviti da je car sa sobom
poneo predmete za darivawa povodom proslave
wegovih decenalija 11. novembra. Car je sa svojom vojskom pobegao u Trakiju, pa se prisustvo
komemorativnih Licinijevih tawira u nalazima iz êrven Brjaga i Svirkova moè objasniti
ovim doga|ajima. Me|utim, nalaz srebrnih slitaka iz, kako se u literaturi navodi, okoline
[apca, naveo nas je da obratimo pa`wu na tri
srebrna tawira koja se ~uvaju u Narodnom muzeju u Budimpe{ti, kao predmeti iz okoline [apca,11 a za koje smo utvrdili da su kupqeni u [apcu, ali da su na|eni na lokalitetu U{}e na Savi,
Baratte 1976: 39.
Baratte 1976: 90; Baratte 1978: 102103.
Popovi} 1996 a: 286; Popovi} 1997: 140.
10
Exc. Val. I, 5. 1518.
11
Lenkei 1955: 92; Thomas 1988: 138.
165
oko 30 km nizvodno od Sirmijuma.12 Na ovom lokalitetu, kod sela Beqin i u{}a potoka Vukodra` u Savu, nalazi se kastel iz kasnoanti~koranovizantijskog perioda koji je, s obzirom na
to da se nalazio na samoj granici provincija
Druge Panonije i Prve Mezije, imao izuzetno
vaàn strate{ki poloàj. Zakqu~ujemo, dakle,
da su u ovom kastelu, kroz koji je prolazio put
Sirmijum Singidunum, tokom Licinijevog povla~ewa sakriveni srebrni tawiri i srebrni
slici, a na osnovu stilskih sli~nosti u izradi
motiva rozete na centru jednog tawira iz ovog
nalaza i na centru jedne posude iz ârven Brjaga, pretpostavqamo, dodu{e s rezervom, da je i
tawir iz U{}a na Savi izradio Flavius Nicanus,
osoba koja se pomiwe na srebrnim slicima, verujemo, iz istog nalaza, kao i na srebrnim tawirima iz ârven Brjaga.13 Me|utim, kako nam ta~ni razlozi izrade ovih predmeta nisu poznati, a
kako je na lokalitetu U{}e na Savi otkrivena i
jedna mala ostava solida, ~iji je posledwi komad
kovan u Sisciji posle marta 317. godine,14 moè
se pretpostaviti je taj novac, zajedno sa srebrnim tawirima, pohrawen za vreme nekog varvarskog upada tokom Konstantinovog boravka u Panoniji, odnosno da je Flavius Nicanus nastavio sa
svojom delatno{}u i posle 316. godine, rade}i
za Konstantina.
Ovu mogu}nost treba posmatrati i u svetlu
~iwenice da je, pored predmeta namewenih Licinijevim decenalijama, a pohrawenim posle
poraza ovog cara u bici kod Cibala 316. godine,
u Sirmijumu i wegovoj okolini na|eno i zlatno
prstewe kojim je Konstantin darivao one koji su
se istakli u ovoj bici i omogu}ili mu pobedu
nad suparnikom. Ovo prstewe je imalo ugraviranu aklamaciju FIDEM CONSTANTINO i predstavqalo je neku vrstu ordena za posebne zasluge
prvenstveno vojnog karaktera. Sam natpis na
ovom nakitu nagla{ava odanost caru. S druge
strane, odanost caru, kako vojske tako i administrativnih organa, bila je u Carstvu prirodna i
podrazumevaju}a, a nagla{avawe odanosti posebnim poklonima zna~ilo bi da je ona do{la do
izraàja u specifi~nim politi~kim uslovima.
Najve}i broj ovog prstewa otkriven je u Galiji
i na Rajnskom limesu, kao Konstantinov dar is-

sl. 85. Prsten odanosti Konstantinu,

prve decenije IV veka, zlato, Sirmijum,
Narodni muzej, Budimpe{ta
taknutim vojskovo|ama u borbama s Germanima i

pripremama za kona~ni obra~un sa Licinijem.
Ova prva serija prstewa odanosti izra|ivana
je u carskoj radionici u Triru, dok je druga, identi~na, panonska serija, najverovatnije ra|ena u
Sirmijumu. Wu ~ine primerci iz Sirmijuma
(sl. 85) i iz sela Lug kod Osijeka, danas u Narodnom muzeju u Budimpe{ti, kao i jedan prsten iz
Umetni~ko-istorijskog muzeja u Be~u, koji se
vodi kao nalaz iz Ma|arske. Budu}i da je Konstantinov dvor odsedao u Sirmijumu od po~etka
320. do po~etka 324. godine, a sam car je u to vreme vi{e meseci boravio u ovom gradu,15 prstewe
odanosti za zasluge u bici kod Cibala verovatno je u tom periodu ovde dodeqivano.16
Za iskazane zasluge u vojnoj slu`bi pojedinci su naj~e{}e dobijali fibule od zlata, srebra
ili pozla}ene bronze. Tokom druge polovine IV
veka ulogu carskog poklona zadobile su lukovi~aste fibule specifi~ne izrade i dekoracije,
na~iwene od pozla}ene bronze, ali po uzoru na
zlatne primerke. One su ~esto ukra{avane medaqonima sa bistama mladi}a ili ugraviranim
hristogramom. Tokom arheolo{kih iskopavawa
severnog dela palatijalnog kompleksa u Sirmi-
12
Popovi} 1996 b: 137, note 1.
13
Popovi} 1996 a: 286287.
14
Kondi} 1968: 207210.
15
Bruun 1961: 2646, 102104.
16
Popovi} 2001 a: 187192.
166

sl. 86. Trijumfalni tawir

Konstancija II, srebro, 358. god.,
severozapadna Bugarska,
Numizmati~ka zbirka
Nacionalnog Arheolo{kog
sl. 87, 88. Slitak, srebro,

358. god., severozapadna Bugarska,
Numizmati~ka zbirka
Nacionalnog Arheolo{kog
jumu, 2005. godine, otkrivena je stopa jedne takve

pozla}ene fibule (sl. 78), ukra{ena urezivawem
i nielom. Na wenom povijenom delu bio je ugraviran hristogram, iznad ~ijeg bo~nog kraka su postavqena apokalipti~na slova a i w, koja predstavqaju direktnu aluziju na Hrista kao po~etak
i kraj, u skladu s wegovim re~ima iz Kwige Otkrovewa (1:8; 21:6; 22:13). Ovu luksuznu fibulu
mogao je da dobije tokom posledwih decenija IV
veka neko iz carskog okruèwa, mo`da 371. godine, tokom sastanka izme|u careva i bra}e, Valentinijana i Valensa, ili 379. godine, za vreme
boravka cara Gracijana u Sirmijumu povodom
krunisawa Teodosija I.17
Ovi doga|aji pokazuju da je Sirmijum sve do
posledwe ~etvrtine IV veka zadrào mesto va`nog upravnog i administrativnog centra Carstva, koji su pose}ivali carevi i u kojem su izra|ivani ili u trezor deponovani oficijelni
predmeti od plemenitih metala. O tome svedo~i
i nalaz zlatnih poluga na lokalitetu Krasna kod
Bra{ova (Brasov) u Rumuniji,18 koji ukazuje na postojawe carske radionice i trezora u ovom gra-
du. Naime, ove poluge su bile pe~a}ene sa ~etiri

ili pet pe~ata, od kojih jedan predstavqa biste
tri cara, najverovatnije Gracijana (367383), Valentinijana II (375392) i Teodosija (375395).
Na dve poluge iz ovog nalaza nalazi se i pe~at sa
predstavom gradske bogiwe, Tihe Sirmijuma, i
sa natpisom SIRM. Slede}i pe~ati na ove dve
poluge nose imena bilo majstora koji ih je izlio, bilo slu`benika carskog trezora, koji ih je
deponovao u trezor.19 Poluge su izlivene za vreme zajedni~ke vladavine tri predstavqena cara,
najverovatnije tokom Gracijanovog boravka u
Sirmijumu 378. godine i priprema za bitku sa
Gotima kod Hadrijanapoqa,20 u kojoj je car Valens izgubio ìvot, a rimska vojska doìvela
teàk poraz. Dakle, Sirmijum je skoro kroz ceo
17
Popovi} 2009 b: 101103, 108109.
18
Baratte 1978: 105106; Popovi} 1994 c: 779, nr. 12.
19
Baratte 1978: 105109.
20
Baratte 1978: 107.
167
IV vek bio jedan od centara proizvodwe i distribucije predmeta od plemenitih metala, namewenih za privatnu upotrebu, dràvne potrebe i carsku propagandu.
NAISSUS
Oficijelna delatnost ni{ke radionice
(officina Naissus) predmeta od plemenitih metala
moè se pratiti u hronolo{kom rasponu od gotovo pola veka, mada je i daqe najvi{e poznata
po ~uvenim Licinijevim tawirima, izra|enim
za decenalije (decennalia) ovog cara 316/17. godine. Me|utim, u ovoj oficini, kasnije, povodom
decenalija Krispa i Konstantina II 321/322. godine, na~iweni su i zdela sa pe~atom NAIS, koja
se ~uva u Bavarskoj hipotekarnoj banci u Minhenu,21 kao i tawir (sl. 86) i dva slitka (sl. 8788),
na|eni u sverozapadnoj Bugarskoj. Na jednom od
ovih slitaka punciran je natpis Poliger Nais(s)i
p(ondo) (uno), kao oznaka majstora, radionice i
teìne (sl. 87). Tawiri i slici izra|eni su povodom pobede Konstancija II nad Sarmatima u
Sirmijumu 358. godine.22 S druge strane, nova
otkri}a, kao i upotpuweno sagledavawe i interpretirawe postoje}ih nalaza, omogu}uju nam da
aktivnost ovog zna~ajnog toreutskog centra sagledamo u novom svetlu, pogotovo kada je re~ o
wegovim sloènim i dugotrajnim vezama sa sli~nim ateqeima na Zapadu. Ti podaci pruàju indicije da je oficijelna delatnost ove radionice
zapo~ela ve} u periodu izme|u 309. i 313. godine,
za potrebe dvora Maksimina Daje, ali i svedo~anstva o repertoaru proizvoda namewenih Konstantinovoj carskoj propagandi, pogotovo u periodu od 315. do 319. godine.
Srebrni tawiri ra|eni povodom Licinijevih decenalija su, u stvari, kalotaste zdele sa
natpisom LICINI AVGVSTE SEMPER VINCAS,
kru`nim pe~atom sa oznakom NA / ISS(us) i lovorovim vencem, unutar kojeg je, u centru, urezana aklamacija SIC X / SIC XX (kat. 4445). Pet
ili {est ovih tawira na|eno je 1900. godine u
Viniku kod Ni{a, a danas se dva primerka ~uvaju
u Narodnom muzeju u Beogradu, a po jedan u Umetni~ko-istorijskom muzeju u Be~u, Britanskom

muzeju u Londonu i Muzeju lepih umetnosti u Bostonu.23 U ni{koj tvr|avi otkriveno je nekoliko {amotnih kalupa, od kojih su neki mogli da
sluè za livewe upravo ovih posuda (kat. 46),
{to upu}uje na mogu}u ubikaciju radionice. S
obzirom na to da ja Licinije svoje decenalije
najverovatnije slavio 11. novembra 316. godine,
car je u Naisu mogao da daruje srebrne tawire,
namewene proslavi ovog jubileja, tokom zime
316/317. godine, imaju}i u vidu da je u to vreme
ovaj grad jo{ uvek bio u wegovim rukama, jer je
sporazum izme|u Licinija i Konstantina, po
kojem prvi gubi sve balkanske provincije osim
Trakije, potpisan izme|u 20. januara i 5. februara 317. godine.24
S druge strane, u mestu Estergom (Esztergom),
nedaleko od kastela Brigecio (Brigetio) u Ma|arskoj, 1901. godine otkrivena je srebrna zdela sa
natpisom i aklamacijom identi~nim onima sa
ni{kih posuda, ali sa krajwe stilizovanim dekorom, bez pe~ata radionice, sa punciranim
oznakom ERMES VAS(cularius).25 Ne zna se u kojoj
je radionici taj majstor radio, ali kao uzor za
izradu posude koja slavi Licinijev jubilej posluìle su mu zdele proizvedene u Naisu.
Nalazi srebrnog posu|a pokazuju da je radionica u Naisu, koja je izra|ivala predmete za Licinijev dvor, nastavila da radi i za potrebe Konstantina. Sude}i po nekim primercima zlatnog
nakita, pre svega prstewa odanosti, to se desilo neposredno po Konstantinovom osvajawu grada. Naime, u Beloj Palanci (Remesiana) na|ena
su dva zlatna prstena, koja na pravougaonoj glavi nose natpis FIDEM CONSTANTINO. Ovaj nakit pripada maloj grupi srodnih oficijelnih
ukrasa koje je Konstantin po~eo da dodequje zaslu`nim licima 315. godine, povodom proslave
svojih decenalija i priprema za obra~un sa Licinijem. Primerci, otkriveni u Beloj Palanci,
21
Overbeck 1973: 29, nr. 4.
22
Jurukova 1973: 5057.
23
Baratte 1976: 34.
24
Mirkovi} 1997 a: 149.
25
Kdr 1960: 135, Taf. 28. 1.
168
identi~nog su oblika kao prstewe na|eno u Galiji, Germaniji i Panoniji, ali lo{ijeg kvaliteta izrade, i pripadaju tre}oj seriji ovog nakita, nastaloj, verovatno u ni{koj radionici.
Prstewem su darivani pojedinci koji su se istakli tokom neke od borbi na Konstantinovom
pobedonosnom putu od Naisa do Serdike, mo`da
ve} 319. godine, kada je ovaj car prvi put boravio
u Naisu.26 Otvoreno je pitawe da li su i tokom
vojnog pohoda cara pratili dvorski majstori
ili su, {to je verovatnije, lokalne zanatlije, po
poruxbini i na osnovu dostavqenog uzora, nastalog u Triru, izradile prstewe sa natpisom
odanosti Konstantinu. Naime, radionica u Naisu je dosta dug vremenski period proizvodila
oficijelne predmete, svakako pod strogom kontrolom slu`be koju je vodio rationalis summae rei,
kasnije comes sacrarum largitionum,27 pa bi se neodgovaraju}i kvalitet zlata i mawa teìna prstena
iz Remezijane eventualno mogli objasniti okolnostima pod kojima je on izra|en, neposredno
posle Konstantinovog osvajawa Naisa, odnosno
pobede nad Licinijem na Campus Ardiensis, kada
reìm kontrole predmeta od dragocenih metala
jo{ uvek nije mogao adekvatno da funkcioni{e.
Ukoliko je ova pretpostavka ta~na, to bi zna~ilo da je Konstantin ovo prstewe dodelio ve} pri
svom povratku iz Trakije, kada je, na putu za Sisciju, gde se sa svojim dvorom nalazio po~etkom
317. godine,28 prolazio kroz Remezijanu i Nais.
Druga mogu}nost je da je prstewe odanosti Konstantin dodelio prilikom neke kasnije posete,
a prvi wegov boravak u Naisu sigurno je potvr|en tek 25. jula 319. godine.29 Napomiwemo da je
Konstantin poklawao i bronzano prstewe ovog
tipa30 i da je, imitiraju}i svog oca, ovakvo zlatno prstewe, ali sa natpisom FIDES CONSTANTI,
izra|ivao Konstantinov sin Konstans,31 a kako
pokazuje jedan nedavno publikovani nalaz, i
uzurpator Magnencije,32 o~igledno sa istim ambicijama. Mi{qewa smo da je i prsten, emitovan povodom Nove Godine u ~ast Konstansa, a na|en u Viminacijumu, tako|e izra|en u Naisu, s
obzirom na to da je, prema ispravkama tuma~ewa
supskripcija Teodosijevog kodeksa,33 Konstans
zimu 339/340. godine proveo u Naisu, gde je do~ekao i Novu Godinu.34

Budu}i da je prva serija prstewa odanosti

izra|ivana u carskoj radionici u Triru, moè
se pretpostaviti da su neki od tamo{wih zlatara ostvarili kontakte sa majstorima iz Naisa.
Kontakti ni{ke radionice sa centrom u Triru,
nagove{teni kroz nalaze prstewa odanosti Konstantinu, posvedo~eni su otkri}em jedne zlatne
fibule specifi~nog oblika, u Blacu kod Prokupqa (kat. 116). Re~ je o ranoj varijanti lukovi~aste fibule, sa kru`nom plo~icom na glavi,
lukom obra|enim u vidu hridi i ukrasima od niza krupnih granula. Wenu najbliù analogiju
predstavqaju pozla}ena fibula sa nekropole St.
Paulin u Triru i srebrni primerak iz Kelna.
Ove fibule su prvobitno darivane povodom Konstantinovih decenalija 25. jula 315. godine, a za
zasluge u borbama protiv Germana na Rajni u prole}e 313. godine, da bi, zatim, bile dodeqivane
zaslu`nim pojedincima tokom Konstantinovih
sukoba sa Licinijem 316. godine. Prva serija
ovih fibula je, verovatno, proizvedena u Triru,
a druga, u Naisu.35 Toj grupi fibula pridruùje
se i nedavno publikovani srebrni primerak iz
Ivo{evaca (Burnum) kod Knina u Hrvatskoj,36
fibula ~iji je luk re{en kao kod prethodnih
primeraka, ali joj na glavi nedostaje kru`na plo~ica. Kako je Burnum posle odlaska legije IV Flavia u Gorwu Meziju, 86. godine, prestao da bude
vojni logor, ve} je od Hadrijanovog vremena postao napredni municipijum koga su, pored osta-
26
Popovi} 2001a: 191198.
27
Za organizaciju proizvodwe, kontrole i distribucije

predmeta od plemenitih metala u kasnoj antici, v.: Delmaire
1989.
28
Brunn 1968: 55, 102.
29
Cod. Th. II, 15, 1; 16, 2.
Schwinden 1995: 3945, Abb. 1; Schwinden 2005: 5057,

Abb. 13.
30
31
Martin 2002: 253265.
32
Brandt 2007: 9192, 1.10. 22.
33
Cod. Th. XII, 1, 29; X, 10, 5.
34
Popoiv} 2001a: 195.
35
Popovi} 2004 a: 20; Popovi} 2006/07: 195196, fig. 7.
36
[eparovi} i Uroda 2009: 69, kat. 151.
169

lih, naseqavali i veterani,37 moè se pretpostaviti da je fibula bila vlasni{tvo nekog zaslu`nog isluènog vojnika, poput zlatnog primerka
iz Blaca, lokaliteta kod Prokupqa (Hammeum)
i va`ne stanice na putu Ulpiana-Lissus.
Officina Naissus je svoju delatnost nastavila i
za vreme Konstantinovih naslednika. Pored zdele, izra|ene povodom decenalija Konstantina II
i Krispa, ovde se proizvodilo i srebrno posu|e
koje nije bilo oficijelnog karaktera, ve} je nameweno bogatim pojedincima. U ovoj radionici nastao je i veliki plitki tawir, deo ostave
srebrnog posu|a, otkrivene u logoru Kajzeraugst
u [vajcarskoj. Taj tawir (sl. 89), sa centralnim
medaqonom ukra{enim ukr{tenim kvadratima
i floralnim motivima, nosi punciranu oznaku
majstora, radionice i teìne: EVTICIVS NAISI
PV.38 Iako ìg potvr|uje da je ovaj tawir izra|en u Naisu, to ne zna~i da je bio namewen carskim darivawima, ve} je, kao privatno vlasni{tvo, predstavqao deo blaga sakupqanog izme|u
337. i 350. godine, a sakrivenog u trenutku opasnosti, tokom borbi sa uzurpatorom Magnencijem 351/52. godine. Obod ovog tawira ukra{en je
urezanim naspramno postavqenim lukovicama,
{to je relativno netipi~an motiv, poznat samo
sa oboda tawira iz nalaza na lokalitetu Trapain
Law u [kotskoj i sa Arijadninog tawira iz Kaj-
sl. 89. Eutihijev tawir, srebro,

sredina IV veka, Kajzeraugst:
a) izgled; b) pe~at majstora i radionice,
Rimski muzej, Augst
zeraugsta.39 Ova zapaàwa upu}uju na zakqu~ak da

je Eutichius, majstor iz ni{ke radionice, imao
neposredne kontakte, ili, verovatnije, posredne
veze sa majstorima iz zapadnih toreutskih radionica, realizovane, pre svega, kroz razmenu predloàka sa uzorcima za dekorativne motive. Osim
tawira proizvedenog u oficini Naissus, nalaz
iz Kajzeraugsta sadrì i posude na~iwene u radionicama Thesssalonica, Nicomedia i Serdica, ali i
one iz zapadnih proizvodnih centara, {to pokazuje wegovu heterogenost, kao posledicu burnih
istorijskih doga|aja i mobilnosti careva i wihovog okruèwa.40 Pored dekorativne sheme Eutihijevog tawira, na postojawe uticaja ili direktnih veza izme|u galskih toreutskih radionica i
ateqea u Naisu tokom ~etvrte i pete decenije IV
veka, svedo~i i nalaz srebrnog tawira, otkrivenog u Ni{u, a ukra{enog urezanom {estokrakom zvezdom u centralnom medaqonu (kat. 104).
Imaju}i u vidu kori{}ene dekorativne motive,
urezani ukrasi na ovoj posudi najboqe analogije
37
Zaninovi} 1968: 119129.
38
Cahn and Kaufmann-Heiniman 1984: Nr. 41, 52.
39
Popovi} 1997: 134135, Fig. 1719.
40
Gugginsberg 2003: 285291.
170

sl. 90. Kompozitna ogrlica, zlato i staklena pasta, po~etak IV veka, [arkamen
(rekonstrukcija izgleda prema Popovi} 2005 b: Fig. 49, Pl. IV)
nalaze u ornamentici srebrnog tawira, otkrivenog u ju`noj kuli utvr|ewa Augst.41 Pored ovih, u
Ni{u su otkrivene i druge srebrne posude: kr~ag
(kat. 103), tri zdele (kat. 105107) i stopa pehara.42 Ti recipijenti, privatnog karaktera, verovatno su izra|eni u lokalnoj radionici. Proizveli su ih po svoj prilici, isti oni majstori
koji su, u slu~aju potrebe, bili angaòvani za
rad na izradi oficijenih predmeta od plemenitih metala, pa se, stoga, officina Naissus ne moè
definisati kao iskqu~ivo carska radionica,
ve} kao ateqe ~iji su majstori povremeno bili
angaòvani da rade za potrebe dvora.43
Radionica za izradu srebrnih posuda i trezor za deponovawe dragocenosti bili su aktivni u Naisu do posledwih decenija IV veka. O tome svedo~i nalaz zlatne poluge, otkrivene u
mestu Feldioara, nedaleko od lokaliteta Krasna, a kod Bra{ova u Rumuniji. Kao i na ve} pomenutoj poluzi sa lokaliteta Krasna, na poluzi
iz Feldioare utisnuta su ~etiri pe~ata, od ko-
jih jedan prikazuje biste careva Gracijana, Valentinijana II i Teodosija I, dok je na krajwem
ìgu predstava gradske bogiwe Naisa i natpis
NAISI.44 Poluga sa pe~atom koji prikazuje personifikaciju Naisa izlivena je, najverovatnije, izme|u februara 379. i novembra 380. godine,
tokom putovawa Teodosija I od Sirmijuma do
Naisa i carevog boravka u ovom gradu.45
Srebrne posude i slici, nakit i poluge od
zlata, dragocenosti su koje pokazuju da su se u
Naisu predmeti od plemenitih metala proizvo-
41
Martin 1981: 54, fig. 42.
Kondi} 1994: kat. 271, 272274, 316; Popovi} 1997: 134,

fig. 510; Kondi} 2005: cat. 115.
42
Baratte 1976: 3839; Delmaire 1988: 114117; Popovi}

1996: 284285.
43
44
Baratte 1978: 105109; Popovi} 1992 b: 701702.
45
Baratte 1978: 107.
171
sl. 91. Freska, prve decenije IV veka,

Trir, svod sve~ane sale palate
(prema Henig 2006 b: 66, Fig. 27)
dili, tezaurisali i distribuisali tokom skoro

celog IV veka. Proizvodwa posuda namewenih
carskom jubiju u ovom centru zabeleèna je ve} od
316. godine, a vezana je za izradu tawira kojima
se slave Licinijeve decenalije. Ali da li su se u
Naisu i pre toga izra|ivale dragocenosti namewene carskom okruèwu? S obzirom na dugu tradiciju izrade metalnih predmeta u radionici
Naissus i ~iwenicu da je prstewe odanosti, otkriveno u Remezijani, na~iweno po ugledu na ono
poteklo iz radionice u Triru, moè se pretpostaviti da su majstori iz ovog centra odràvali kontakte se zanatlijama iz drugih carskih
radionica, izra|uju}i predmete, dekorisane u
skladu sa postoje}im potrebama, ali i sa modom,
negovanom u drugim carskim rezidencijama.
Otkri}e zlatnog nakita koji je mo`da pripadao majci cara Maksimina Daje, na|enog 1996.
godine u kripti mauzoleja na [arkamenu (kat.
2736), pruìlo nam je neke, dodu{e indirektne dokaze o prvim kontaktima ni{ke radionice sa onom u Triru. Najluksuzniji primerak u
ovom setu nakita, kompozitna ogrlica (sl. 90),
svoju najboqu analogiju nalazi u ukrasu koji na
vratu nosi mlada èna, predstavqena na fresci
na svodu sve~ane sale palate u Triru (sl. 91).46

Sude}i po postoje}im nalazima, prototip luksuzne kompozitne ogrlice mogao je da nastane u

nekom balkanskom zlatarskom centru.47 Ta okolnost bi mogla da uputi na zakqu~ak da je {arkamenski nakit izra|en u geografski bliskoj ni{koj radionici, ~iji su majstori poznavali
savremene stilske tendencije toreutskog rada i
po potrebi izra|ivali i dragocenosti za osobe
iz carskog okruèwa. Mada ne postoje drugi podaci o delatnosti radionice u Naisu za dvor
Maksimina Daje, oficijelna aktivnost ovog
centra bi}e veoma zna~ajna samo koju godinu kasnije, tokom priprema proslave Licinijevih
jubileja,48 pa se ne moè iskqu~iti pretpostavka da su se ovde ve} na po~etku IV veka izra|ivale dragocenosti za bogate pojedince, pa i ~lanove carske porodice.
***
Kratak pregled delatnosti radionica za izradu predmeta od plemenitih metala u Sirmijumu i Naisu pokazuje da one nisu bile osnovane
kao carski ateqei, ve} da su lokalni majstori
po potrebi izra|ivali i predmete namewene
carskoj propagandi. Naravno, wihova delatnost
je bila pod strogom kontrolom slu`be na ~ijem
je ~elu bio rationalis summae rei, a kasnije comes
sacrarum largitionum, vode}i ra~una o kvalitetu
metala i teìni, koja je, ponekad, ozna~ena na
srebrnim tawirima i slicima. Natpisi koji
pomiwu radionice i majstore, po svom sadràju i na~inu izvo|ewa, me|u sobom su vrlo sli~ni (sl. 92). Nema razlike u natpisima u kojima je
Flavius Nicanus predstavqen kao majstor koji pravi metalne posude, od onih u kojima je ozna~en
kao monetarni slu`benik (sl. 92 ac), dok je koncepcija natpisa u kojima se pomiwu majstori
ni{ke radionice, Poliger i Eutichius (sl. 92 gh),
identi~na, mada je prvi izra|ivao oficijelne,
46
Lavin 1967: 99100, Fig. 46; Henig 2006 b: 66, Fig. 27.
47
Popovi} 2005 b: 6368.
Popovi} 2006 a: 113115, Fig. 13; Popovi} 2006/07: 191194,

Fig. 13.
48
172

a
f
b
c
g
d
h
sl. 92. Natpisi i pe~ati na srebrnim tawirima i slicima sa pomenom majstora i radionica
u Sirmijumu i Naisu: ab) slici, [abac; c) tawir, ârven Brjag; de) slici, Enieri (Svirkovo);
f) Licinijev tawir, Ni{; g) slitak, severozapadna Bugarska; h) tawir, Kajzeraust
a drugi predmete za privatnu upotrebu. Zapaà

se, isto tako, da je tokom suparni{tva i, zatim,
sukoba izme|u Konstantina i Licinija carska
propaganda postala veoma intenzivna,49 odnosno
da je u to vreme i tokom vlade Konstantinovih
sinova nastao najve}i broj predmeta namewenih
proslavama carskih jubileja i trijumfa. Tada je
najintenzivnija i produkcija ne samo srebrnih
posuda, ve} i oficijelnog zlatnog nakita, carskih fibula50 i prstewa odanosti,51 predmeta ~ija je funkcija, tako|e, propagandna. Uostalom, odlu~uju}i sukobi izme|u suprotstavqenih
careva, Licinija i Konstantina, kao i ratovi
sa varvarima koji su, prelaze}i Dunav, upadali
na teritoriju Carstva, odigrali su, upravo, u
balkanskim oblastima.
49
Mirkovi} 1989: 3744.
Noll 1974: 221241; Noll 1976: 179181; Alfldi 1976:

183200; Kellner 1979: 209211.
50
Noll 1974: 241244; Popovi} 2001a: 187199; Martin 2002:

253265.
51
174
UMETNI^KA DELA KLESANA U KAMENU

U SLU@BI CARSKE PROPAGANDE
I HRI[]ANSKIH PORUKA
UMETNI^KA DELA
KLESANA U KAMENU U SLU@BI
CARSKE PROPAGANDE
Ivana POPOVI]
JAVNI I PRIVATNI OBJEKTI sakralnog i

profanog karaktera tokom celog Rimskog perioda ukra{avani su skulpturama i dekorativnom
plastikom, izra|ivanim od mermera i drugih
vrsta kamena. Ta umetni~ka dela, pored estetskog
utiska koji su ostavqala, prenosila su i poruke
o karakteru zdawa u kojem su postavqena. U periodu Kasne antike kameni spomenici, iako lo{ijeg umetni~kog kvaliteta od onih iz ranijih
perioda, postali su vaàn segment u okviru carske, a zatim, i hri{}anske propagande, pa samim
tim i nezaobilazni ~inilac za razumevawe socijalnih, ideolo{kih i verskih pojava koje su
formirale op{tu dru{tvenu klimu te epohe.
CARSKI I PRIVATNI PORTRETI

Portreti careva i privatnih lica, nastali
tokom posledwih decenija III veka, na veoma dobar
na~in oslikavaju promene koje su se u prethodnom
periodu kratkotrajnih vladavina vojni~kih careva dogodile u rimskom dru{tvu, nagove{tavaju}i, istovremeno, uobli~avawe novog stila u
portretisawu, koji je posledica nastupaju}e nove epohe u istoriji Carstva. Portrete ovog vremena karakteri{e stilska nedoslednost i stalno
kolebawe izme|u tradicionalnog verizma ili
impresionizma, sa novim te`wama da se izraz
175
lica koncentri{e na pojedine detaqe, pogotovo
o~i i ~elo. Kao dobar primer sukobqavawa tradicionalnih stilskih re{ewa sa elementima
novog umetni~kog pravca mogu da posluè portreti na|eni na tlu Srbije, a nastali neposredno pred stvarawe tetrarhijskog sistema vlasti.
Mermernu glavu iz Dubravice (Margum), koja je,
sude}i po dimenzijama, pripadala statui visine
ve}e od prirodne, karakteri{e tradicionalan
realisti~an pristup u modelovawu lica, ali sa
grafi~ki prikazanim o~ima, obrvama i borama
na ~elu (kat. 21). Sude}i po predstavama careva
na novcu, to bi mogao da bude portret cara Kara
(282283), koji je obavqao zna~ajne funkcije pod
Probom i kome su i pre nego {to je postao car
podizane po~asne statue.1 Portreti sa nepoznatog nalazi{ta u Srbiji (kat. 22) i iz ]irikovca, lokaliteta na teritoriji Viminacijuma (kat.
20), fizionomski i stilski su me|usobno veoma
sli~ni, pa je mogu}e da predstavqaju istu li~nost.2 Prikazuju zrelog mu{karca, smirenog izraza lica, sa naniè oborenim krajevima usana,
ali ~ije osnovno raspoloèwe oli~ava ekspresija koncentrisana na {irom otvorene o~i sa
krupnim duìcama i zenicama. Mogu}e je da ove
mermerne glave prikazuju Dioklecijana iz vremena wegove jednogodi{we samostalne vlasti,
od prole}a 285. do aprila 286. godine, odnosno
iz vremena posle bitke sa Karinom na obalama
Morave kod Viminacijuma i uzurpatorovog ubistva, neposredno posle toga,3 a pre uspostavqawa diarhije, imenovawem Maksimijana za drugog
avgusta. Podatak da je jedna od ovih glava na|ena
na teritoriji Viminacijuma i{ao bi u prilog
ovoj identifikaciji, mada je mogu}e i da je re~
o portretu neke li~nosti iz carevog okruèwa,
nastalom tokom devete decenije III veka.
Uspostavqawe tetrarhijskog sistema vlasti
293. godine, upotpuwenog ideolo{kim programom o boànskoj prirodi i boànskom poreklu
mo}i tetrarha, {to je formulisano kroz ideju
Iovii-Herculii porodice,4 do{lo je do temeqnih
promena u stilskim re{ewima carskih portreta. Oni se uglavnom izra|uju od crvenog porfira, poreklom iz kamenoloma u Egiptu, s namerom
da istaknu potpunu sli~nost (similitudo) i slogu
(concordia) avgusta i cezara, ~lanova boànske

porodice. To je rezultiralo bezli~no{}u ovih

portreta, odnosno nemogu}no{}u da se prikazani likovi precizno identifikuju. Relativno
brojna grupa carskih portreta od porfira, na|enih na teritoriji isto~ne Srbije, ukazuje na
zna~aj ovih oblasti za politi~ku istoriju Carstva, ali, istovremeno, pruà i neke elemente za
stilsku analizu samih portreta.
Za period prve tetrarhije, i tzv. tvrdi stil
u umetnosti, kome pripada fragment porfirne
glave iz Tekije (kat. 23), mogu}e Galerijev ili Licinijev portret,5 karakteristi~no je da prikazani likovi imaju nagla{eno naborano ~elo i
{irom otvorene o~i, modelovane tako da hipnoti{u gledaoca. Me|utim, ubrzo dolazi do ublaàvawa ovog stila, mada upro{}eno modelovawe,
isticawe o~iju i bora na ~elu, i daqe sugeri{u
simetriju i ~vrstinu, kao izraz tetrarhijske ideologije. Fragmentovana porfirna glava iz Naisa
(kat. 26) pripada ovoj grupi skulptura, a stilski
je povezana sa tzv. Venecijanskom grupom, mada
je oko wene identifikacije vo|ena duga polemika u nau~nim krugovima.6 Po nedavno iznesenom mi{qewu, ova glava pripada dvojnoj hermi
sa predstavama Konstantina i Licinija, izra|enoj u vreme diarhije ovih careva, izme|u 311.
i 316. godine, a postavqenoj u Naisu 315. godine,
povodom proslave desetogodi{wice Konstantinove vlade.7
Sasvim drugoj stilskoj grupi porfirnih carskih portreta pripada glava cara Galerija, otkrivena 1993. godine u Gamzigradu.8 Iako su na
woj o~i i daqe nagla{ene, a horizontalne bore
na ~elu tako|e postoje, crte lica su umek{ane, a
Srejovi} i Cermanovi}-Kuzmanovi} 1987: kat. 12.
Popovi} 1987: kat. 202, 203.
Stein 1968: 65.
Seston 1946: 211230.
Srejovi} 1959 a:, 253263; Kiss 1984: 96; Srejovi} 1987: 98,
kat. 221; Srejovi} i Cermanovi}-Kuzmanovi} 1987: kat. 14.
5
Srejovi} 1959: 253262; Kiss 1984: 100; Srejovi} i Cermanovi}-Kuzmanovi} 1987: kat. 13; Tomovi} 1994, 57, cat. 34.
6
Vasi} 2001 b: 245251.
Srejovi} 1994 a: 4147; Srejovi} 1994 b: 143152.
176

sl. 93. Insignija na Galerijevoj glavi, izgled u razvijenoj formi (prema Popovi} 2008 b: sl. 14)
izraz lica je donekle personalizovan (kat. 24).

Specifi~nost ovog portreta nagla{ava insignija na carevoj glavi, kombinacija trijumfalne
krune (corona triumphalis) i krune carskih sve{tenika. Na woj se medaqoni nameweni draguqima, simboli trijumfalne krune, smewuju sa
bistama tetrarha, odnosno bogova ~iji su oni zemaqski predstavnici (sl. 93). Krunu sa bistama
bogova mogao je da nosi samo carski sve{tenik,
te ova insignija odre|uje Galerija kao vrhovnog
sve{tenika u slu`bi svoje boànske familije.
Kako ova insignija ima i trijumfalni karakter, a ako, pritom, carevu glavu posmatramo zajedno sa porfirnom {akom leve ruke u kojoj je
zemaqska kugla (sl. 94), na|ena na istom lokalitetu 1972. godine, to bi zna~ilo da ovi porfirni skulpturalni spomenici predstavqaju delove kolosalne statue koja predstavqa Galerija kao
kosmokratora. Ovakvo ikonografsko re{ewe
rezultat je Galerijevog trijumfa nad Persijancima 297. godine i wegove impresioniranosti
rasko{ima isto~wa~kih dvorova i obi~aja, pa
je mogu}e da je statua u Gamzigradu postavqena
ve} slede}e, 298. godine,9 mada je povod za taj ~in
mogla da bude i proslava trijumfa tetrarha u
Rimu 303. godine.10
Portretima tetrarhi~kih careva pripada,
uslovno govore}i, i kolosalna figura tipa car
na prestolu, ~iji su delovi otkriveni na [arkamenu, ali ~ija glava, naàlost, nije na|ena. Zahvaquju}i nalazima preko 300 fragmenata porfira,
a na osnovu analogne skulpture iz Aleksandrije,
izgled ove kompozicije, za koju se pretpostavqa
da predstavqa Maksimina Daju na prestolu, mogao se rekonstruisati (sl. 95).11 Fragmenti porfirne statue, najverovatnije jednog od careva iz
doba tetrarhije, na|eni su i na prostoru severozapadnog dela palatijalnog kompleksa u Sirmi-
sl. 94. [aka leve ruke sa globom, IIIIV vek,

porfir, Gamzigrad, Narodni muzej, Zaje~ar
jumu (lokalitet 85). Budu}i da je od glave ove

skulpture sa~uvan samo deo sa reqefno modelovanom u{nom {koqkom, nije mogu}e utvrditi
kojem tipu ova figura pripada.
Pojava ovako velikog broja portreta careva
iz doba tetrarhije na relativno maloj teritoriji posledica je smi{qene propagande, koja je
predstavqala deo politi~kog programa afirmisawa tetrarhije. Skulpture su bile izra|ene od
porfira, kamena koji je po svojoj tvrdo}i, ali i
po purpurnoj boji, simbolizovao carsku mo}.
îwenica da su Galerije, Maksimin Daja i Konstantin ro|eni u ovim krajevima, kojima su kasnije i vladali, tako|e je od zna~aja za razumevawe ovog fenomena.
Popovi} 2008 b: 105119.
10
Srejovi} 1994 a: 47; Srejovi} 1994 b: 152.
11
Tomovi} 1992: 5758, fig. 11. 4; Tomovi} 2005: 5156, Fig. 40.
177

sl. 95. Mogu}a rekonstrukcija porfirne statue Maksimina Daje (?), [arkamen
(prema Tomovi} 2005: Fig. 40)
Za razliku od relativno brojnih carskih

portreta, na teritoriji Srbije nedostaju privatni portreti koji se mogu datovati u doba tetrarhije. U ranijem periodu rimske istorije
privatni portreti su u svemu podraàvali carske, ali u vreme tetrarhije to nije bilo mogu}e,
budu}i da su carevi prikazivani kao numinozni
likovi, bez dodirnih ta~aka sa obi~nim smrtnicima. Me|utim, razvoj osamostaqenog privatnog
portreta te{ko je pratiti, budu}i da i u narednom periodu taj materijal nedostaje ili je netipi~an za bliè hronolo{ko opredeqewe. Broj do
sada na|enih carskih portreta iz posttetrarhijskog vremena je, tako|e, drasti~no smawen, preciznije re~eno, o wemu moèmo suditi samo na
osnovu Konstantinove glave iz Naisa, ra|ene u
bronzi (kat. 47). Ona pokazuje definitivno napu{tawe stila negovanog u umetnosti tokom perioda tetrarhije, prikazuju}i vladara uzvi{ene
prirode, dostojanstvenog gospodara celog Carstva, cara koji je, poput Aleksandra Velikog, na
glavi poneo dijademu.
SKULPTURA
Skulpture od mermera ili drugih vrsta kamena postavqane su u okviru javnih gra|evina
profanog ili sakralnog karaktera, privatnih
objekta ili razli~itih konstrukcija namewenih pogrebnom ritualu. Sa~uvane su, uglavnom, u
fragmentovanom stawu, a najve}i broj pripada
178
figurama boànstava rimskog panteona. Po svojoj koncepciji, figure bogova nastale krajem III
i po~etkom IV veka nastavqaju raniju tradiciju
kopirawa dela klasi~ne gr~ke i helenisti~ke
umetnosti. To je ra|eno sa vi{e ili mawe uspeha,
a figuralna kompozicija Herkula sa Telefom iz
sl. 96. Statua, oko 300. godine, mermer,

Brestovik, Narodni muzej u Beogradu

Viminacijuma (kat. 67) pokazuje da, uprkos stilizovanom prikazu muskulature, ova skulptura
predstavqa dobru repliku Lizipovog dela.13 Drugoj grupi spomenika pripadaju figure genija
prole}a i zime (kat. 7576), koje pripadaju nadgrobnim skulpturama i prikazuju puna~ke krilate de~ake koji nose razli~ito napuwene kotarice. Obe figure su eklekti~ki modelovane,
kombinuju}i obrasce klasi~ne gr~ke umetnosti
i baroknog stila helenisti~ke epohe sa impresionizmom III veka. Ta stilska kolebqivost wihovu izradu datuje u kraj ovog ili na sam po~etak
slede}eg stole}a.13
O stilskim previrawima u figuralnoj umetnosti krajem III i po~etkom IV veka, ali i o ulozi
te umetnosti u politi~koj propagandi te epohe,
dobro svedo~anstvo predstavqa nalaz jedne mermerne skulpture (sl. 96) za koju se, iako joj glava
nije sa~uvana, relativno pouzdano moè utvrditi da je predstavqala veoma visoku li~nost u
carskoj hijerarhiji tetrarhijskog perioda, po
nekim mi{qewima nekog od samih tetrarha.14
Nedavno je ustanovqeno da je ona bila deo inventara grobnice sa freskama, otkrivene u selu
Brestovik kod Beograda.15 Na visok rang prikazanog lika upu}uju delovi wegove no{we i insignije dostojanstva koje je nosio, krstasta fibula na desnom ramenu koja pridràva ogrta~
(paludamentum), preba~en preko levog ramena, i
pojas ukra{en poludragim kamewem (cingulum
segmentatum). Analogni pojasevi i fibule karakteristi~ni su za predstave vladara prve i
druge tetrarhije,16 ali s obzirom na to da je statua na|ena unutar jedne grobnice, locirane na
strate{ki va`nom mestu, najverovatnije je da
predstavqa nekog uticajnog vojnog ili civilnog slu`benika s kraja III ili iz prvih decenija IV veka. Zajedno sa grupom carskih portreta,
izra|enih u porfiru i delovima kolosalnih
12
Srejovi} i Cermanovi}-Kuzmanovi} 1987: kat. 49.
13
Srejovi} i Cermanovi}-Kuzmanovi} 1987: kat. 74, 75.
14
Tomovi} 1997: 420421.
15
Milo{evi} 2009: 741751.
16
Tomovi} 1997: 419422.
179

sl. 97. Jupiter, IIIIV vek, mermer, Gamzigrad, Narodni muzej, Zaje~ar
sl. 98. Herkul, IIIIV vek, mermer, Gamzigrad, Narodni muzej, Zaje~ar
mermernih torza imperatora u oklopu,17 ova statua predstavqa dokument o snazi politi~ke propagande u vreme tetrarhije, perioda koji je trajao
mawe od dve decenije, ali koji je na tlu Srbije
ostavio vi{e skulptorskih ostvarewa kojima se
podràva ideolo{ki koncept te epohe.
Poruku, ~ija je osnovna ideja afirmisawe
tetrarhijskog sistema, prenose i skulpture bogova, ~iji su delovi na|eni u Galerijevoj palati u
Gamzigradu. Najimpresivnija je kolosalna mermerna glava Jupitera (sl. 97), pored koje je otkrivena {aka desne ruke sa orlom ra{irenih
krila. Delovi statue ovog boga, na~iwene po
uzoru na figuru Zevsa iz Milase,18 postavqene
su u palati Felix Romuliana u ~ast rodona~elnika
Jupiterove boànske familije, kojoj su pripadali Dioklecijan i Galerije. Od impresivne
statue Herkula, sa~uvana je samo glava od belog
mermera (sl. 98), veoma dobar rad umetnika koji
je figuru boànstva uradio po uzoru na ~uvenu
statuu Herkula Farneze iz Napuqskog muzeja.19
Skulptura je slavila Herkula kao rodona~elnika boànske porodice Herkulija, kojoj su pripadali Maksimijan Herkulije i Konstancije
Hlor. Sa~uvani su i delovi drugih skulptura

koje predstavqaju ovo boànstvo mermerni postament sa lavqom koòm i {aka sa jabukama iz
vrta Hesperida.20 I ostale mermerne skulpture
iz Romulijane postavqane su u ~ast bogova, va`nih za religijsko-ideolo{ki sistem tetrarhije ili za Galerija li~no, kao {to je to slu~aj
sa Dionisom, boànstvom s kojim se ovaj car
poistove}ivao, smatraju}i da su obojica sinovi
boga i smrtnice, a ~iji su torzo21 i de~a~ka glava,22 ovde otkriveni.
17
@ivi} 2010: 126, sl. 87, 88; @ivi} 2011: 125126, fig. 87, 88.
18
Srejovi} i Cermanovi}-Kuzmanovi} 1987: kat. 50; Lalovi} 1993 a: kat. 76; Lalovi} 1993 b: cat. 76; @ivi} 2010: 113,
sl. 69; @ivi} 2011: 113, fig. 69.
19
Srejovi} 1983: kat. 5; Srejovi} i Cermanovi}-Kuzmanovi} 1987: kat. 51; Lalovi} 1993 a: kat. 77; Lalovi} 1993 b: cat.
77; @ivi} 2010: 116, sl. 72; @ivi} 2011: 116, fig. 72.
20
@ivi} 2010: 125, sl. 84 a, b; @ivi} 2011: 125, fig. 84 a, b.
21
Srejovi} 1983: kat. 8; Srejovi} i Cermanovi}-Kuzmanovi} 1987: kat. 53.

22
@ivi} 2010: 125, sl. 85; @ivi} 2011: 125, fig. 85.
180
sl. 99. Venera, IIIIV vek, mermer, Medijana,

Narodni muzej, Ni{
Za razliku od skulptura iz Galerijeve palate

u Gamzigradu, koje na direktan na~in slave tetrarhijski poredak, repertoar kamene plastike
iz Konstantinove rezidencijalne vile u Medijani mawe je obojen propagandnim porukama ili
su, bar, plasirane ne suptilniji na~in. Mermerne skulpture Afrodite Sosandre, Venere ili Dijane (kat. 61), Herkula ili Mekura23 i drugih boànstava predstavqaju dobre rimske kopije dela
~uvenih gr~kih skulptora iz klasi~nog i helenisti~kog perioda. Ve}ina wih pripadala je velikoj ostavi skulptura, otkrivenoj 1972. godine
u jednoj od prostorija zapadnog trema peristila
vile.24 U toj ostavi najinteresantnije su porfirne i mermerne statue Eskulapa i Higije (kat.
6465), po svoj prilici deo inventara Eskulapovog svetili{ta. Ove skulpture su, mo`da, zajedno sa bronzanom ogradom sa hermama Eskulapa i
Lune, otkrivenom 2000. godine, donete na Medijanu po èqi cara Julijana, koji je u Naisu proveo nekoliko meseci tokom 361. godine. Skulptu-

re su mogle biti postavqene iza bronzane ograde, na ulazu u mawe svetili{te, nastalo adaptacijom apside velikog triklinijuma vile.25 Ovo
tuma~ewe svoje logi~no obja{wewe nalazi u ~iwenici da je Julijan Apostata, veoma obrazovani
car koji je èleo da u Rimsko carstvo vrati pagansku religiju, istovremeno bio i veliki po{tovalac Helija-Sola i Eskulapa,26 koga je izabrao
za paganski ekvivalent Hristu.27 Kao zastupnik
neoplatonisti~kih ideja, Julijan je svoja verska
opredeqewa podràvao kwièvnim delima koje
je sastavio, ali i prakti~nim poduhvatima. Ukoliko se prihvati wegova uloga u podizawu svetili{ta u Medijani, to bi zna~ilo da porfirne
i mermerne skulpture za{titnika lekarske ve{tine, Eskulapa i Higije, zajedno sa bronzanom
ogradom sa hermama, predstavqaju instrumente
kojima je Julijan propagirao svoja verska ube|ewa, formirana pod uticajima neoplatonizma i
orijentalnih kultova Mitre i Kibele.28
Analiziraju}i skulpture iz rezidencijalne
vile u Medijani, zapazili smo i neke fenomene
koji svoje analogije nalaze u pojavama, registrovanim u carskoj palati u Sirmijumu. Kao prvo, na
oba lokaliteta otkrivene su predstave bogiwa
za{titnica provincije, odnosno grada. Statua
bogiwe Dardanije (Dea Dardanica), definisana
na osnovu specifi~nih atributa (kat. 74), bila
je postavqena u ju`ni deo portika, uz glavni
ulaz u vilu u Medijani,29 dok je mermerna glava
gradske bogiwe, Tihe Sirmijuma (sl. 48), identifikovana na osnovu gradske krune na glavi,
otkrivena u sekundarnom poloàju, nedaleko od
pretpostavqenog ulaza u rezidencijalni kompleks u Sirmijumu.30 Oba boànstva modelovana
23
Jovanovi} 1975: 59, sl. 11; Srejovi} i Cermanovi}-Kuzmanovi} 1987: kat. 65; Dr~a 2004: kat. 80.
24
Jovanovi} 1975: 57.
25
Vasi} 2004 a: 105106.
26
Vasi} 2004 a: 104105.
27
Popovi} 2006: 8588.
28
Popovi} 2006: 84.
29
Milo{evi} 2011: 174, Fig. 6.
30
Popovi} 2012 b: 19, kat. 36.
181

sl. 100. Arhivolta sa natpisom

FELIX ROMULIANA,
IIIIV vek, Gamzigrad,
Narodni muzej, Zaje~ar
su u duhu kasnoanti~ke umetnosti. Iz ovoga zakqu~ujemo da su na ulazu u rezidencijalne komplekse kako u Sirmijumu, tako i u Medijani,
stajale figure bogiwe za{titnice, ènskog boànstva koje je moglo da objedini vi{e funkcija i personifikuje carsko zdawe kao sedi{te
vladarske mo}i. Drugi fenomen koji smo zapazili u inventaru skulptorskih ostvarewa iz
oba kompleksa je sekundarna upotreba umetni~kih dela iz ranijih perioda, odnosno mermernih figura bogiwa, najverovatnije Venera, nastalih tokom III i IIIIV veka, kao veoma dobre
kopije skulptura helenisti~kih vajara. Jedna
glava iz Sirmijuma, izuzetne lepote (sl. 44), otkrivena 2003. godine, pripadala je figuri koja
je, verovatno, bila deo dekorativnog ansambla
fontane u severozapadnom delu palatijalnog
kompleksa,31 dok je druga glava, otkrivena 2012.
godine (sl. 46),32 bila naknadno ugra|ena u sredwovekovni zid. Statua ~ija je glava na|ena 2011.
godine u zapadnoj prostoriji peristila vile u
Medijani (sl. 99), nastala je, najverovatnije, na
kraju III ili tokom prvih decenija IV veka, po
uzoru na neku od replika kasnohelenisti~kih

ostvarewa, mogu}e figuru tipa Kapitolinske
Venere sa delfinom, ukoliko ovoj kompoziciji
pripada i baza sa figurom delfina, otkrivena
2002. godine.33 Razlog za reupotrebu ili ponovnu izradu ovih skulptura u vreme Konstantina i
wegovih naslednika treba potraìti u ~iwenici da vladavinu ovih careva karakteri{e izraèna te`wa za retrospektivom, {to moè biti
odraz nostalgi~nog odnosa prema pro{losti, ali
i svedo~anstvo o kulturnom kontinuitetu koji je
omogu}ilo nastanak koncepta sadrànog u pojmu Roma Aeterna.34 Figure bogiwe Venere, od koje su, preko Eneja, potekli Julije Cezar i, potom,
cela dinastija Julijevaca, bile su posebno va`ne
za potvr|ivawe legitimiteta vlasti Konstantinove dinastije.
31
Popovi} 2012 b: 1921, kat. 9.
32
Nepublikovano.
33
Vasi} and Gavrilovi} 2012: 137149, fig. 310.
34
Popovi} 2012 b: 2021.
182
DEKORATIVNA PLASTIKA
Arhitektonski elementi, ukra{eni reqefno
modelovanim ili urezanim ornamentima, bili
su veoma dobra podloga za saop{tavawe propagandnih poruka ideolo{ke prirode, kako zbog
svojih dimenzija, tako i usled smi{qeno uo~qivog poloàja na fasadama rezidencijalnih objekata ili unutar wihovih prostorija. Galerijeva
palata u Gamzigradu, koja obiluje skulptorskim
ostvarewima te prirode, jasno pokazuje ulogu arhitektonske plastike pri plasirawu èqenih
poruka. Sude}i po tehnikama i stilu izrade, svi
ovi dekorativni elementi, bilo da su izra|eni
od lokalnog, bilo od uvoznog kamena, delo su majstora iz jedne, najverovatnije solunske klesarske
radionice,35 {to pokazuje da su delovi dobro
osmi{qenog i dosledno sprovedenog propagandnog koncepta. Prema svom likovnom sadràju,

dekorativna plastika sa ovog lokaliteta moè se,

uop{teno govore}i, svrstati u tri grupe. U prvu
spadaju oni arhitektonski elementi (pilastri
(kat. 25), arhivolte, parapetne plo~e) na kojima
su prikazani motivi koji afirmi{u tetrarhijski poredak,36 drugoj kategoriji pripadaju delovi arhitektonskih ukrasa (arhivolta sa natpisom
(sl. 100), kapitel) koji slave Galerijevu majku
Romulu,37 dok tre}a grupa (pilastri, kapiteli,
zidne oplate (sl. 101)) obuhvata one spomenike na
kojima su prikazani motivi iz kulta DionisaBaha, boànstva sa kojim se Galerije poistove}ivao.38 Naravno, budu}i da je na nekim spomenicima predstavqeno vi{e motiva, ova podela
se mora uslovno shvatiti, ali, u svakom slu~aju,
svedo~i o razli~itim aspektima carske propagande na ovom lokalitetu i brojnosti arhitektonskih elemenata iskori{}enih u propagandne svrhe.
sl. 101. Usnula Arijadna, zidna oplata, IIIIV vek,

tufope{~ar, Gamzigrad, Narodni muzej, Zaje~ar
183

sl. 102. Zidna oplata, kraj IV veka, mermer, Sirmijum, villa urbana
(rekonstrukcija friza prema Jeremi} 2008: sl. 15)
Posle raspada tetrarhijskog sistema i Konstantinovog dolaska na vlast, carska propaganda je zadobila nove forme, {to je za posledicu
imalo promenu motiva na arhitektonskim ukrasima, koji se vra}aju klasi~nim formama. Dekorativni elementi iz carske palate u Sirmijumu, urezani hristogram na mermernoj zidnoj
oplati (kat. 77) i reqefno izvedeni hristogram
u vencu na kre~wa~koj arhivolti (kat. 78) mogu
se posmatrati kao instrumenti carske propagande, ali i kao prenosioci hri{}anskih ideja,
obeleèvaju}i, na taj na~in, vi{eslojnost carske vlasti, oficijelnost carske rezidencije i
transformaciju zna~ewa hristograma od Konstantinovog pobedonosnog znaka do simbola pobede hri{}anstva.
Hri{}anska simbolika, eksplicitno izraèna ili tek nagove{tena, moè se prepoznati
na sa~uvanim delovima mermerne oplate koji su
pripadali frizu portika tzv. gradske vile (villa
urbana) u Sirmijumu. Na wima su prikazani stubovi koji nose arkade, unutar kojih se nalaze ptice, okruène vinovom lozom, gro`|em i plodovima nara (sl. 102). Motivi su izvedeni u plitkom
reqefu, u tehnici poznatoj pod imenom champlev, ~esto kori{}enoj u ranohri{}anskoj
umetnosti. Arkade, ptice i vegetabilni motivi
simboli~no predstavqaju rajsku sobu, {to bi
upu}ivalo na hri{}anski karakter friza, mada
nema podataka da je neki deo gradske vile u Sirmijumu na kraju IV veka, kada je ovaj friz nastao,
bio pretvoren u hri{}anski kultni objekat.39
Dekorativna kamena plastika, nastala u periodu od kraja III do kraja IV veka, posmatrana
zajedno sa istovremenim skulpturama, pokazuje
da su umetni~ka dela klesana u kamenu verno prenosila duh vremena u kojem su na~iwena, afirmi{u}i razli~ite versko-ideolo{ke programe,
od tetrarhijskog poretka, preko povratka klasi~nim rimskim dru{tvenim obrascima, do
nagove{taja, a zatim i ja~awa hri{}anskog pogleda na svet, kojem su se u jednom trenutku suprotstavile ideje neoplatonizma. Umetnost ove
epohe nije bila stilski koherentna, kao {to se
ni promene u tada{wem dru{tvu nisu kretale
pravolinijski.
35
@ivi} 2010: 109; @ivi} 2011: 109.
Lalovi} 1993 a: kat. 50, 51, 53; Lalovi} 1993 b: cat. 50, 51,
53; @ivi} 2010: 110, 112, 115, sl. 64, 67, 70, 71; @ivi} 2011:
110, 112, 115, fig. 64, 67, 70, 71.
36
Lalovi} 1993 a: kat. 48, 59; Lalovi} 1993 b: cat. 48, 59; @ivi}
2010: 111, sl. 65, 66; @ivi} 2011: 111, fig. 65, 66.
37
Lalovi} 1993 a: kat. 52; Lalovi} 1993 b: cat. 53; @ivi} 2010:
109, 111, 117, sl. 63, 65, 74; @ivi} 2011: 109, 111, 117, fig. 63,
65, 74.
38
39
Jeremi} 2008: 138147, sl. 35.
184
ARHITEKTONSKA PLASTIKA
MEDIJANA I NAIS
MEDIJANA I NAIS
Gordana MILO[EVI]
ARHITEKTONSKA PLASTIKA otkrivena na

Medijani je razli~itog karaktera, stilske obrade i kvaliteta. Broj na|enih komada je veliki,
poti~e iz vi{e objekata s ranijih iskopavawa,
ali u ve}em broju primeraka nije poznato poreklo nalaza. Prema dosada{wim nalazima, moè
se zakqu~iti da je arhitektonska plastika
skromnijeg izgleda u odnosu na komade koji su
prona|eni u Sirmijumu i Gamzigradu. Uop{teno govore}i, ona se moè sagledati kroz elemente koji imaju dekorativni karakter i elemente
arhitekture koji su, osim dekorativne, imali i
konstrukcionu funkciju. To se najpre odnosi
na stubove i arhitravne grede. Za wihovu izradu
kori{}eni su mermer i pe{~ar. Stablo stuba,
ravno ili kanelovano, uvek je izvedeno od mermera. Baze stubova razlikuju se kao jednostavni
rimski oblik sa dva torusa i jednom skotijom na
kvadratnoj plinti, ali i kao jednostavni oblici s plintom i svedenom bazom. Kapiteli su
jonskog i korintskog reda. Jedan u celosti sa~uvan kapitel, jonskog reda, bio je deo kolonade u
peristilu. Kapitel je sa dvostrukom spiralom i
ehinusom s jajastim li{}em, a jastuk volute dekorisan je gran~icama. Datovan je u IV vek (sl.
103).1 Visokog kvaliteta je i kapitel pilastra
Gu{i} 1993 a: kat. 62; Gu{i} 1993 b: kat. 62.
185
MEDIJANA I NAIS
sl. 103. Kapitel, Medijana, Narodni muzej, Ni{
sl. 104. Kapitel pilastra, Medijana, Narodni muzej, Ni{

sl. 105. Impost kapitel, Nais, bazilika, Narodni muzej, Ni{
kompozitnog stila (sl. 104).2 Arhitravne grede

svedene su, bilo da su izra|ene od meremera ili
od pe{~ara. U nekim elementima sli~ne su nalazima iz Gamzigrada.3
Ostali na|eni komadi pripadaju razli~itim dekorativnim elementima koji su ~inili
sastavni deo ukupne dekoracije objekata na Medijani, a to su mermerne parapetne plo~e i plo~e za oblagawe zidova (bez ukrasa, reqefne i sa
urezanim ornamentom) s reqefom i mermerne
trake. Sli~ni elementi bili su promeweni i u
arhitektonskoj dekoraciji koja poti~e s prostora anti~kog Ni{a.
Od sredine IV veka hri{}anska zajednica u

Naisu svoje opredeqewe iskazuje i kroz arhitektonski program i dekoraciju. Impost kapitel
od belog mermera, iz druge polovine V veka, dovodi se u vezu sa gradwom grobqanske bazilike,
izgra|ene na isto~noj strani kripte (martirium).4
Gu{i} 1993 a: kat. 63; Gu{i} 1993 b: kat. 63.
ânak-Medi} 1978: 201, sl. 182.
Nikolajevi} 1952: 170, 172174, fig. 12; Milo{evi} 2006:

176183.
4
186
sl. 106. Keramoplasti~ni krovni ornament,

Nais, bazilika, Narodni muzej, Ni{
Na jednoj strani, u sredini, prikazan je golub u

letu sa gran~icom u kqunu, izme|u dva simetri~no postavqena konstantinovska monograma
XP. Na suprotnoj strani prikazan je reqef u
obliku oven~anog latinskog krsta crux coronata
(sl. 105). Dowi deo kapitela ~ine dve sna`ne
volute.5
Klasi~ni elementi jonskog i kompozitnog
stila, s trodimenzionalnim volutama i nagla{e-
MEDIJANA I NAIS
nim reqefom akantusovog lista, imali su dugu

tradiciju u arhitekturi IV veka. Ovi stilski
elementi primeweni su i u tehnici izrade keramoplasti~nih ukrasa. Zbog toga nije neobi~no
da su kerami~ke akroterije i konzole krasile
krovni venac hri{}anske memorije, martirijuma u Naisu (sl. 106). Parapetne plo~e s motivom
ukr{tenih plasti~nih traka predstavqaju, tako|e, ~est motiv na pregradama u sakralnoj, memorijalnoj, profanoj arhitekturi, kao i na spomenicima trijumfa i propagande. Nalaz kamene
reqefne plo~e iz ni{ke tvr|ave tako|e je primer dugog trajawa anti~kih tradicije, koji je,
verovatno, bio iskori{}en kao motiv u gradwi
ranohri{}anske bazilike u anti~kom gradu.6
Arhitektonska plastika je, prema dosada{wim nalazima, na Medijani i u Naisu skromnijeg izgleda u odnosu na primerke koji su prona|eni u Sirmijumu i Gamzigradu. Prikazivawe
ideologije Konstantinove dinastije prisutno
je vi{e u monumentalnoj arhitekturi, skulpturalnoj i mozai~noj dekoraciji, i u upotrebi
kvalitetenog mermera za izradu stubova, posebno
kapitela, i dekorativnih elemenata. Tradicija
rimskih stilskih redova dugo je bila primewivana u gradwi kasnoanti~ke arhitekture na prostoru anti~kog Ni{a. Krajem V i po~etkom VI
veka hri{}anska ideologija postepeno }e nametnuti novi stil u oblikovawu i ukra{avawu kapitela, parapetnih plo~a i drugih dekorativnih
arhitektonskih elemenata.
Nikolajevi} 1952: 170, 172174, fig. 12.
Rakocija 2006: 95, 108109.
188
NAKIT KAO INSIGNIJA VLASTI,

CARSKA DONACIJA
I PRIVATNI UKRAS

CARSKA DONACIJA
I PRIVATNI UKRAS
Ivana POPOVI]
NAKIT PREDSTAVQA specifi~an oblik duhovne i materijalne kulture svakog naroda ili
etni~ke grupe, budu}i da su wegova svojstva utilitarne, religijske ili estetske prirode. On se
moè posmatrati kao deo ode}e koji moè imati
prakti~nu namenu, ali koji u isto vreme odraàva poloàj wegovog vlasnika u staleù, porodici, vojsci ili kultu. S druge strane, pak, pojedine forme ukrasa ~esto su no{ene iz posebnih
razloga kao predmeti apotropejskog karaktera,
tako da celokupni stil ki}ewa i ukra{avawa
nakitom predstavqa odraz duhovne kulture pojedinog etnosa. Kroz nakit svaki pojedinac ispoqava svoju potrebu za lepim, a bogatstvo formi
i rasko{ tehnika ukra{avawa pouzdano svedo~e
o op{tem stilu u umetnosti odre|ene epohe. Stoga nam nakit koji je bio u upotrebi tokom kasne
antike moè pruìti dragocene podatke o razli~itim dru{tvenim procesima, karakteristi~nim za ovu epohu. Svedo~anstvo je o uticajima
hri{}anstva na upotrebu dekorativnih motiva
u primewenoj umetnosti, ali i o zna~aju carske
propagande za organizaciju vlasti.
Naàlost, me|u predmetima iz rimskog perioda, na|enim na tlu dana{we Srbije, nijedan se
ne moè opredeliti kao insignija vlasti. Me|utim, o izgledu jednog od znamewa carske vlasti dijademe, indirektne podatke pruàju nam
dva portreta, od kojih je jedan izra|en od crvenog
189

CARSKA DONACIJA
I PRIVATNI UKRAS
sl. 107. Dijadema na glavi Galerija, Gamzigrad (kat. 24)

sl. 108. Dijadema na glavi Konstantina Velikog, Ni{ (kat. 47)
porfira, a drugi od bronze. Na porfirnoj glavi cara Galerija, otkrivenoj u Gamzigradu (kat.
24), predstavqena je kompozitna dijadema, sastavqena od tri elipsoidna leì{ta za poludragi
kamen i ~etiri poprsja tetrarha. Dijadema (sl.
93; 107) predstavqa kombinaciju trijumfalne
krune (corona triumphalis) i krune carskih sve{tenika, a statua Galerija kosmokratora, kojoj je
porfirna glava pripadala, podignuta je u Gamzigradu ili neposredno posle wegove pobede nad
Persijancima 297. ili povodom proslave trijumfa tetrarha u Rimu 303. godine. Ova kruna simbolizuje ideolo{ki koncept tetrarhijskog sistema vlasti, a insignije ovog tipa do sada nisu
otkrivene, niti su poznate analogne predstave u
umetnosti.1 S druge strane, dijadema predstavqena na bronzanoj glavi cara Konstantina, na|enoj u Ni{u (kat. 47), predstavqa insigniju koja
se ~esto pojavquje na portretima ovog cara na
novcu. Dijadema kojom je Konstantin na ni{koj
glavi oven~an, sastavqena je od naizmeni~no postavqenih kvadratnih plo~ica i po dve krupne,
vertikalno nanizane perle, dok se na sredi{wem delu nalazi kru`ni medaqon (sl. 108). Ovaj
tip carske insignije predstavqa varijantu dijademe sa rozetama, kod koje se, izme|u vertikalno nanizanih perli, nalaze kru`ne plo~ice. Obe
varijante pojavquju se na novcu iz 327. i ostaju u
upotrebi do 335, odnosno po~etka 336. godine. Te
godine formiraju hronolo{ki okvir za izradu
i postavqawe Konstantinove statue u Ni{u, a
bronzana glava je bila wen deo.2
Dok su nam carske insignije poznate samo sa
predstava na umetni~kim delima i novcu, nalazi
predmeta na~iwenih od dragocenih materijala s

namerom da afirmi{u carsku vlast, relativno
su brojni. U oblasti Podunavqa ~esto su pronalaène kameje od dvoslojnog, plavobelog opala,
na kojima je prikazan ènski lik sumarno obra|enih crta lica, ali sa detaqno prikazanom frizurom. Budu}i da su modu ~e{qawa kose diktirale carice, ovi likovi su identifikovani kao
wihove predstave. Najve}i broj ovih kameja proizvodio se tokom vladavine dinastija kasnih
Antonina i Severa, a motiv za masovnu proizvodwe ovih ukrasa u Gorwoj i Dowoj Meziji i
Trakiji mogao bi se potraìti u ~iwenici da
su prvo Marko Aurelije, a zatim i Septimije
Sever, koji su ovde vodili vojne operacije, prekr{ili ranije uspostavqeno pravilo da carevi
kroz princip adopcije imenuju naslednike, a ne
iz redova svojih potomaka. Ova dva cara su, imenuju}i svoje sinove za naslednike, poku{ali da
uspostave svoje dinastije, bazirane na krvnom
srodstvu. Stoga su ène, majke budu}ih careva,
dobile posebnu ulogu. Prikazi na kamejama verovatno predstavqaju prototipove ovih carica,
kojima je karakteristi~no obele`je bila specifi~na frizura. Kako su crte lica prikazanih
Detaqnije o dijademi cf. Popovi} 2008 b i tekstove u

ovoj kwizi I. Popovi}, Umetni~ka dela klesana u kamenu u slu`bi carske propagande i preno{ewa hri{}anskih
poruka i I. Popovi}, In hoc signo vinces.
1
Detaqnije o ideolo{kim i istorijskim uslovima za pojavu Konstantinovih portreta sa dijademom, kao i za etape
u razvoju izgleda ove insignije, cf. Popovi} 2005 a.
190
sl. 109. Mogu}a rekonstrukcija veli~ine

i oblika Beogradske kameje (kat. 48)
(prema Popovi} 2005 d: Fig. 2)
èna uglavnom li{ene induvidualnih karakteristika, verujemo da su one ra|ene po predlo{cima kartonima s predstavom carica, koji su
bili u opticaju u radionicama du` dunavskorajnskog limesa. Tokom druge polovine III veka
produkcija ovih kameja jewava, a kvalitet opada.
Me|utim, kameja sa predstavom Dioklecijanove
ène Galerije Valerije (kat. 38), otkrivena u ]upriji (Horreum Margi), lep je primerak glipti~ke umetnosti. Motiv ènske biste na kamejama
svoju renesansu doìveo je u periodu Konstantinove vlasti, o ~emu svedo~e kameje u zlatnim
ramovima (kat. 5051), otkrivene u jednoj grob-

CARSKA DONACIJA
I PRIVATNI UKRAS
nici u Beloj Palanci (Remesiana). Na wima je

prikazana Konstantinova èna Fausta, koja je
oko 320. godine nosila frizuru nalik onoj koju
je nosila Faustina Mla|a, èna Marka Aurelija. Smatraju}i ga za dobrog cara, Konstantin
je èleo da se predstavi kao wegov legitimni
naslednik, pa je inicirao produkciju kameja na
kojima je wegova èna prikazana nalik èni wegovog prethodnika. Ovim se jo{ jednom potvr|uje teza da su kameje sa ènskim bistama imale va`nu ulogu u propagandnoj politici.3
Posebnu grupu kameja ~ine one ve}ih dimenzija s reqefnom kompozijom kojom se afirmi{u
car, wegova dela i wegova porodica. To su tzv.
dràvne kameje, ~iji je jedan od najreprezentativnijih primeraka Beogradska kameja (kat. 48),
otkrivena u selu Kusadak kod Mladenovca, nedaleko od Beograda.
Od veli~anstvene kameje od troslojnog oniksa (sardoniksa), odnosno opala sa zonarnim pojavama kalcedona,4 sa~uvan je deo u obliku kru`nog
ise~ka. U visokom reqefu prikazan je kowanik
ratnik kako u trijumfu ja{e iznad pobijenih
ili zarobqenih varvara. Sa~uvani deo ove kameje, koji se ve} sam po sebi isti~e veli~inom, ali
i zaokruènim ikonografskim prikazom, omogu}ava da se relativno precizno odredi wen oblik i realna veli~ina. Naime, budu}i da je centralna predstava kowanika u trijumfu, scene
levo i desno od wega simetri~no su postavqene,
a ~ine ih po dve figure rimski vojnik i zarobqeni varvarin. Na osnovu te pravilnosti i
oblika sa~uvanog fragmenta, moè sa zakqu~iti da je kameja bila elipsoidnog oblika, dimenzija oko 250 x 200 mm (sl. 109), te da predstavqa
najboqi primer obnove tradicije izrade monumentalnih kameja, nastale u doba kasnog helenizma i negovane tokom I veka n.e.
Popovi} 2010 d: 203224, Pl. IXXIII (sa citiranom literaturom).
U starijoj literaturi navodi se da je kameja izra|ena od

oniksa ili sardoniksa. Rezultati pektografske analize,
koju je uradio prof. Danilo Babi}, pokazuju da je osnova
kameje od opala sa pojavama kripto-kristalnog kvarca
kalcedona. Zone opala i kalcedona se ritmi~ki (zonarno)
smewuju.
191
U Konstantinovo doba ta moda doìvqava neku vrstu renesanse. Iz tog vremena verovatno poti~e tzv. Licinijeva kameja iz Kabineta medaqa
(Cabinet des Mdailles) u Parizu,5 koja, po na{em
mi{qewu, pre moè da predstavqa Konstantinov, a ne Licinijev trijumf. Kako pokazuje velika Ada kameja iz Trira, u periodu Konstantinove vlasti radi se i na remodelovawu primeraka
iz I veka zlatnog doba rimske gliptike. Predstava Konstantina i wegove porodice, modelovana na woj,6 nosi sna`nu dinasti~ku poruku.
Ideja o porodi~noj dinastiji predstavqena je
kroz poznatu ikonografsku shemu, popularnu
naro~ito u prikazima Septimija Severa, Julije
Domne, Karakale i Gete. Izra|ena, svakako, u propagandne svrhe, Ada kameja, iako svedo~i o Konstantinovim èqama za stvarawem vlastite vladarske ku}e, ipak ostaje verna tradicionalnom
umetni~kom izrazu. Nasuprot tome, Beogradska
kameja, iako ponavqa ve} poznate ikonografske
motive, svedo~i i o novim tendencijama u umetnosti koje veoma dobro odslikavaju promene u
dru{tvu i duh Konstantinove epohe. Na woj je
dominantna scena prikaz kowanika u trijumfu koji svojim patosom, baziranim na ekspresionizmu helenisti~ke epohe, jasno asocira na
predstavu herojskog kraqa Aleksandra Velikog
na velikom mozaiku iz Ku}e fauna u Pompejima.
Glava malo zaba~ena u nazad, {irom otvorene o~i
i pogled uperen u visine, ikonografske su odlike Aleksandrovih portreta, reprodukovanih i u
rimskoj umetnosti kao otelotvorewe mawe ili
vi{e prikrivenog ideala svih rimskih careva,
pre svega onih koji su vodili osvaja~ke pohode na
Istoku. Konstantinova imitatio Alexandri sa Beogradske kameje na ikonografskom planu predstavqa kori{}ewe stare formule po kojoj je Sol,
odnosno Helije, prikazan, poput idealizovane
slike Amonovog sina herojskog kraqa Aleksandra, kao mladi} savr{ene lepote, kome kosa u talasastim pramenovima pada na ~elo, pa je i lice
cara kowanika obrubqeno kovrxama. Konstantin je, poput Aleksandra, stvorio svetsko carstvo, budu}i da je od tada Rimskom imperijom,
posle skoro ~etrdeset godina, vladao samo jedan
car. Naravno, u skladu s idejom o caru kao braniocu zemqe od neprijateqa, na kameji nisu prika-

CARSKA DONACIJA
I PRIVATNI UKRAS
zane scene iz gra|anskog rata s Licinijem 324,

ve} one iz borbi s varvarima, verovatno Gotima
i Sarmatima, koje je Konstantin trijumfalno vodio 322. i 323. godine. Ti presudni doga|aji za
budu}nost Carstva, kao i Nikejski sabor, odràn 325. godine, kojim je odre|ena politika Crkve, zbili su se neposredno pred Konstantinove
vicennalia 326. godine. To je bio povod za sve~ana
darivawa zaslu`nim pojedincima. Veli~anstvena kameja mogla je da posluì za carska donativa, mo`da prokuratoru velikih rudnika
olova i srebra na Kosmaju, situiranih nedaleko
od sela Kusadak.7
Pored kameja i srebrnih posuda, a povodom
proslave svojih jubileja i trijumfa, carevi su
zaslu`nim civilnim i vojnim licima poklawali zlatne, srebrne ili pozla}ene lukovi~aste
fibule. Na teritoriji dana{we Srbije nisu na|ene carske fibule, odnosno fibule s natpisima koji pomiwu te proslave. S druge strane,
nije zanemarqiv broj bronzanih pozla}enih fibula, dekorisanih nielom, koje ponekad mogu da
budu ukra{ene medaqonima sa predstavom hristograma (kat. 111) ili biste mladi}a (kat. 112).
Koncentracija ovih nalaza u Podunavqu svedo~i
da su se u ovoj regiji nalazili i centri wihove
proizvodwe, a monetarni nalazi koji ih prate
ukazuju da je ova produkcija bila najintenzivnija u drugoj polovini IV veka.8 Specifi~nu vrstu
carskih donacija predstavqa prstewe odanosti (sl. 85), koje su Konstantin, wegov sin Konstans, ali i uzurpator Magnencije, dodeqivali
pojedincima za specijalne zasluge. Za Konstantinove potrebe ovo prstewe odlikovawe izra|ivalo se najpre u Triru, zatim u Sirmijumu i,
najzad, u Naisu.9
Demandt and Engemann 2007: Kat. 1.7.6 (sa citiranom literaturom).
Demandt and Engemann 2007: Kat. 1.9.5 (1.9.1) (sa citiranom literaturom).
Popovi} 2005 d: 435446 (sa citiranom literaturom).
Popovi} 2009 b: 101112 (sa citiranom literaturom).
Detaqnije o prstewu odanosti cf. u ovoj kwizi tekst I.

Popovi}, Sirmium i Naissus kao centri izrade, tezaurisawa i distribucije predmeta od plemenitih metala.
9
192

CARSKA DONACIJA
I PRIVATNI UKRAS
sl. 110. Set zlatnog nakita iz kripte mauzoleja na [arkamenu (kat. 2736)
Iako je uloga nakita kao oficijelnog proizvoda veoma va`na, nije zanemarqiva ni wegova
namena da zadovoqi estetske potrebe, odnosno
èqu, pre svega èna, za ki}ewem. O tom ènskom
porivu svedo~e i re~i Sv. Pavla, napisane u poslanici Timoteju: Molim, dakle, da ène u pristojnom odijelu, sa stidom i po{tewem ukra{uju sebe, ne pletenicama, ni zlatom ili biserom
ili haqinama skupocjenim, nego dobrijem djelima, kao {to se pristoji ènama koje se obe}avaju
pobo`nosti.10 Ali, kao ni rimski moralisti,
tako ni rani hri{}anski propovedenici nisu
uspeli da odvrate ène, pre svega one iz ve}ih
gradskih centara, da u kosi, na u{ima, oko vrata
ili na prstima nose skupoceni nakit, koji im
se oduvek dopadao i koji je, nasuprot preporukama teologa, upravo tokom ranohri{}anske epohe postajao sve rasko{niji, s vi{e dragocenog
kamewa i bisera, nego {to je bio onaj koji su nosile rimske matrone. Naime, suprotno op{toj
umetni~koj dekadenciji na kraju antike, izrada
nakita je u periodu izme|u III i VII veka pro{la
kroz plodnu fazu i obuhvatala vi{e stilova, ko-
ji su utrli put sredwovekovnoj primewenoj umetnosti, ali koji su, istovremeno, sa~uvali neke od
najbitnijih vrednosti antike. Polihromni stil
u izradi nakita, koji se ve} IIIII veka iz isto~nih, pre svega sirijskih centara, ra{irio po
celom Carstvu, u IV veku dobio je nove impulse.
Tradicije zlatarskih radionica sa obala Crnog
mora i iz ju`ne Rusije, preko Gota i wihovih
adaptacija tradicionalnih i isto~wa~kih formi, prodiru na zapad. Stoga je zlatarstvo, za razliku od drugih umetni~kih disciplina, na kraju antike doìvelo novi zamah, a religija ranih
hri{}ana nije mogla, a u stvari ni èlela, da nametne skromnost koja bi spre~avala razvoj umetni~kih tendencija u izradi nakita.
Prema svojim oblicima i primewenim dekorativnim motivima, primerci nakita, na|eni na tlu dana{we Srbije, pokazuju da kasnoanti~ko zlatarstvo nastavqa tradicije na kojima
se ova zanatska delatnost razvijala tokom pret-
10
I Timotej, 2, 910.
193
hodnog perioda. Upotreba raznobojnog kamewa
ili staklene paste, koja imitira kamen, tokom
IV veka je sve intenzivnija, a fine zlatarske tehnike, filigran i granulacija, zamewuju se wihovim imitacijama, lo{ijeg kvaliteta i grubqe
izrade. Ovaj stil u izradi nakita, negovan u lokalnim radionicama u gradskim centrima unutra{wosti Balkana, primewen je i na ukrasima
koji su, najverovatnije, bili u vlasni{tvu carske porodice, odnosno majke cara Maksimina
Daje. Naime, u kripti mauzoleja na [arkamenu,
otkriven je set zlatnog nakita (sl. 110) koji su
~inile dve min|u{e, tri ogrlice, tri prstena,
dva prstena za pletenicu i jedan privezak, najverovatnije sa ogrlice (kat. 2736). Re~ je o nakitu
~ije su stilske karakteristike tesno povezane sa
svim onim tendencijama koje se u rimskom zlatarstvu pojavquju ve} u drugoj polovini III veka.
Tu pre svega mislimo na izraènu polihromiju
{to je, kao i upotreba filigrana i granulacije,
odraz èqe za rasko{nim izgledom nakita. Me|utim, iako postiè èqeni vizuelni efekat,
{arkamenski nakit ne sadrì najreprezentativnije primerke ukrasa ovog stila. Naime, na ogrlici sa medaqonima (kat. 27), kao i na prstewu
(kat. 3133), koloristi~ki efekat nije postignut upotrebom poludragog kamena, dvoslojnog
opala, ve} plave paste koja ga imitira. I{lo se,
dakle, na relativno jeftin materijal i jednostavan postupak, mada je upotreba i obrada poludragog kamewa u ovom regionu imala dugu tradiciju. Isti zakqu~ak moè se primeniti i na
min|u{u, ~ija je pravougaona kaseta popuwena
zelenkastom pastom, imitacijom smaragda, kao
i na medaqon sa lanca (kat.29), ispuwen vi{ebojnom pastom koja podraàva troslojni kalcedon, ~esto kori{}en prilikom izrade gema. Na
dva prstena i na lunulastom privesku primewene su tehnike krupne granulacije i pseudofiligrana, budu}i da astragalno obra|ena zlatna ìca samo imitira onu filigransku. Upro{}ena
i relativno gruba primena ovih zlatarskih tehnika karakteristi~na je, ina~e, za period posle
sredine III veka, a odraz je èqe za kopirawem
luksuznog helenisti~kog nakita. Isecawe metala,
prolamawe, tako|e je tehnika koja se na lokalnom
nakitu primewuje u celom III veku, a pogotovo u

CARSKA DONACIJA
I PRIVATNI UKRAS
wegovoj drugoj polovini. Na {arkamenskom nakitu prolamawem su ukra{eni okviri medaqona sa ogrlice i jedan prsten. Me|utim, ti otvoreni ornamenti su, kao i na nakitu
izra|ivanom u lokalnim centrima neku deceniju ranije, svedeni na ograni~ene povr{ine i
standardne motive trouglova i stilizovanih
pelti. Obe dekorativne sheme, koje sre}emo na
okvirima medaqona, ve} su bile primewivane
prilikom izrade fasunga za geme, kameje, ili
ukrasne glave min|u{a. U balkanskom regionu
nije postojala ja~a tradicija finog, ~ipkastog
isecawa metala u sloènim floralnim i geometrijskim motivima, {to je karakteristi~no za
tehniku opus interrasile, primewivanu tokom III veka u zlatarskim centrima zapadnih provincija.
[arkamenski nakit ni po svojim oblicima ne
donosi bitne novine u odnosu na ukrase proizvo|ene u doma}im centrima tokom druge polovine III veka. Jedino se ogrlica sastavqena od devet krupnih medaqona i osam sa~uvanih
segmenata od zlatnog lima (sl. 90) po svom stilu
i koncepciji izrade ne oslawa na postoje}e tradicije, ve} nagove{tava one tendencije koje }e
do punog izraàja do}i u Konstantinovo doba.
Po svom izgledu ona je najsli~nija nakitu koji
oko vrata nosi èna, predstavqena na fresci sa
svoda sve~ane sale palate u Triru (sl. 91). Svod
trirske palate oslikan je freskama oko 320. godine, odnosno u periodu izme|u 316. i 326, kada je
palata uni{tena. Ukoliko se prihvati pretpostavka da je vlasnik {arkamenskog nakita bila
majka Maksimina Daje, to bi zna~ilo da je on izra|en ne{to ranije nego freska na kojoj je prikazana ogrlica analogna {arkamenskoj. To bi, sa
svoje strane, pokazivalo da su ène iz carskog
okruèwa posedovale nakit tipizarne izrade,
koji su radili majstori, u jednom ili vi{e zlatarskih centara. Radionica u kojoj je na~iwen
nakit otkriven na [arkamenu mogla se nalaziti u Naisu, gradu koji je imao dugu tradiciju izrade predmeta od metala.11
Popovi} and Tomovi} 1998: 287312; Popovi} 20005 b: 5982;

Popovi} 2006 a: 113126; Popovi} 2006/2007: 191200; Popovi} 2007: 8890.
11
194

CARSKA DONACIJA
I PRIVATNI UKRAS
sl. 111. Vereni~ko prstewe od zlata (kat. 41, 52, 129, 130)
sl. 112. Prstewe od zlata s natpisima i motivima hri{}anskog sadràja (kat. 124126, 128)
Dok nakit iz [arkamena najverovatnije pripada carici majci Maksimina Daje, ostali ukrasi od zlata, otkriveni na tlu dana{we Srbije,
bili su vlasni{tvo bogatih pojedinaca. Pored
funkcije da zadovoqe estetske potrebe vlasnika,
oni su ~esto imali i simboli~ku namenu ili vi{e me|usobno isprepletenih uloga. Tako se kao
vereni~ko prstewe (sl. 111) koristilo ono sa
predstavom ukr{tenih ruku (kat. 129130), s prikazom mu{ke i ènske figure (kat. 41) ili biste
(kat. 52). Na kvadratnoj plo~ici na kojoj je predstavqena bista, ~esto sa nalazio natpis hri{}anske orijentacije VIVAS IN DEO (da ìvi{
u Bogu). O profilakti~koj ulozi nakita veoma
dobro svedo~anstvo pruà i natpis sa osmougaonog zlatnog prstena (kat. 128), na|enog po~etkom
XX veka u Beogradu (Singidunum). Natpis QEOS
KAILEUW MH FUIN KOLWPONON (Boè, molim Te da me ne zaboli stomak) pokazuje da je prsten trebalo da za{titi svog obolelog vlasnika
od bolova u stomaku, ali uz pomo} Boga.12 Pored
natpisa hri{}anskog sadràja, na nakitu, naj~e{}e na prstewu, pojavquju se prvo u prikrivenoj,
a od Konstantinovog vremena u eksplicitnoj formi, i razli~iti hri{}anski simboli (sl. 112).
sl. 113. Min|u{e, grob sa nekropole

u Jagodin Mali, Ni{
195
Tako se na glavi jednog zlatnog prstena (kat. 125)
nalazi natpis IHS, {to je skra}enica za re~
ichthys, latinsku verziju gr~ke re~i za ribu
ICQUS, ina~e ideograma misti~nog akronima,
izvedenog od po~etnih slova re~i u frazi ISOUS
CRISTOS QEOU UIOS SWTHR (Isus Hristos,
sin Boìji, Spasiteq).13 Iznad natpisa na ovom
prstenu riba je prikazana krajwe shematizovano
pomo}u dve lu~ne linije, dok je na dowoj strani
glave prstena reqefno izveden krst. Kako to pokazuje prsten iz Svrqiga (kat. 126), ve} od prve
polovine sredine IV veka na nakitu se pojavquje motiv Hristovog monograma, kojim se jasno
ozna~ava hri{}ansko opredeqewe vlasnika tog

CARSKA DONACIJA
I PRIVATNI UKRAS
ukrasa. To istovremeno, zna~i da se u zlatarstvu,

kao i u drugim granama primewene umetnosti,
repertoar dekorativnih motiva pro{iruje hri{}anskim simbolima. Kako pokazuju nalazi nakita iz grobova sa nekropole u Jagodin Mali u
Ni{u (sl. 66), datovanih monetarnim nalazima
u drugu polovinu IV veka, ukrasi od zlata ne izlaze iz mode, za dekorisawe se i daqe koristi obojena pasta, u ovom slu~aju naj~e{}e staklo zelene
boje koje imitira smaragd (sl. 113), a oblici nakita su tradicionalni, mada veliki broj zlatnih
perli u obliku ve}ih ili mawih minijaturnih
vaza ukazuje da su se izra|ivale i ogrlice koje
oìvqavaju tradicije helenisti~kog zlatarstva.
Popovi} 2001 b: 31, kat. 29; Popovi} and Popovi} 2002:

157161; Popovi} i Radi} 2004: 489492.
12
13
Cf. tekst u ovoj kwizi I. Popovi}, In hoc signo vinces.
196
ZANATSKI PROIZVODI KAO

POKAZATEQI PROCESA PROMENA:
OD SVAKODNEVNOG DO LUKSUZNOG

OD SVAKODNEVNOG
DO LUKSUZNOG
Deana RATKOVI]
PERIOD PRVE i druge tetrarhije (293324) i

samostalne vladavine Konstantina I (324337)
obeleìle su pojave koje su korenito izmenile
Carstvo u sferi politike, ekonomije i ideologije. Rimsko dru{tvo u ovom periodu je, i pored
te{kih borbi suvladara za vlast, vodilo politiku reformizma koju su sprovodili Dioklecijan
i Konstantin, u svim oblastima dru{tvenog ìvota, sve do, kona~no, i najve}e promene: Konstantinovog priznawa hri{}anske vere, 313. godine,
i wenog progla{avawa za dràvnu religiju, 395.
godine, za vreme Teodosija I.
Promene u vojsci, dràvnoj upravi, ekonomiji i privredi donele su i nov sistem zanatske
proizvodwe, u kojoj dominira dràva kao kontrolor. Zanatska proizvodwa prati nove tokove, dobija novi sjaj, nove izraze i simbole. U
rimskim provincijama na teritoriji dana{we
Srbije materijalna kultura doìvqava promene
koje su izazvali istorijski procesi. Gradovi i
novonastali carski rezidencijalni kompleksi
u provincijama Pannonia II, Moesia Prima, Dacia
Ripensis i Dacia Mediterranea dobijaju na zna~aju i
zbog ~iwenice da su neki vladari prve i druge
tetrarhije, kao i sam Konstantin, ro|eni na ovoj
teritoriji. Stalne posete i boravci careva na
ovoj teritoriji, kao i novo ustrojstvo, donelo je
vrhunska dela toreutike. Li~na propaganda careva i oficijelni pokloni, donativa, dobijaju
197
novu dimenziju, a postepena varvarizacija tako|e je uticala da do|e do promena u materijalnoj
kulturi.
ZANATSKI PROIZVODI
NA DUNAVSKOJ GRANICI:
PROMENE / VARVARIZACIJA
Kao razlog za reforme, koje su se desile krajem III i u IV veku, navodi se kriza u carstvu tokom
III veka koju su izazvali pritisci varvarskih
plemena (Gota, Karpa i Sarmata) na granicu na
Dunavu, ali je kqu~no bilo povla~ewe rimske
vojske iz Dakije za vreme Aurelijana 274. godine. Desna obala Dunava tada, posle vi{e od 150
godina, postaje vaàn faktor u odbrani carstva. Dioklecijan je nastavio ranije zapo~ete
procese careva II i III veka i stvorio novi sistem na osnovu svog iskustva. Konstantin I svojim reformama zavr{ava taj proces i stvara sistem koji je trajao u celom IV i V veku.
Reforme u vojsci su, pored ostalih organizacionih i administrativnih promena, donele
i preraspodelu trupa. Po Zosimovim navodima,
Konstantin ru{i odbrambeni sistem tako {to
povla~i trupe sa granice u unutra{wost i gradove.1 Da li je formalana podela izme|u grani~nih trupa limitanei i elitnih regionalnih oblasnih trupa comitatenses bila kreirana direktno
od Diklecijana i Konstantina ili su te podele
stvorene i ranije, otvoreno je pitawe za neke druge rasprave, ali granicu su tada {titili mawi
odredi koji su tu ìveli sa porodicama, imali
svoja imawa i obra|ivali zemqu, dok su u unutra{wosti provincija i u gradovima sluìle
elitne regionalne oblasne trupe.2 U 4. veku u
vojnim jedinicama na granici sluè i federati.
Termin federati foederatae poistove}uje se sa
pripadnicima varvarskih plemena koji su u IV
i V veku pristupili vojsci, ili sa Gotima koji
su sklopili savez foedus sa Teodosijem 382. godine.3 Oni su se inkorporirali u rimsku vojsku na
granici i sa sobom doneli nove proizvode.
Arheolo{ki materijal iz utvr|ewa na granici daje podatke o ìvotu obi~nih vojnika koji su branili granicu limitanei. Pored svakako

najbrojnijih nalaza u vidu kerami~kih posuda

naj~e{}i nalazi iz utvr|ewa su predmeti koji
pripadaju li~noj opremi vojnika. Dokazi o svakodnevnoj ode}i vojnika oskudni su jer se vojnici na kamenim spomenicima uglavnom prikazuju u najboqim uniformama za parade. Uniforme
kasne antike reflektuju i proces varvarizacije,
nose se i pantalone bracae, ali i ogrta~i sagati.4
Pantalone kao vrsta ode}e u{le su u upotrebu
jo{ mnogo ranije. Vojnik je prilikom promene
ranga mewao i ode}u. Da li je u kasnoj antici do{lo do formirawa novog stila varvarizacijom
vojske ili su varvarizovani elemenati bili ograni~eni u etni~kom smislu? To su pitawa na koje nije lako dati odgovore.
Najkarakteristi~niji predmeti koji pripadaju li~noj opremi vojnika su fibule kop~e
koji su pored funkcije kop~awa ogrta~a imale i
druga zna~ewa. U produkciji ove vrste predmeta
na limesu krajem III veka vidqivo je stapawe stilskih i tehni~kih elemenata iz prethodnih perioda sa novim. Dolazi do pojave novih stilova
kao {to su fibule sa podvijenom stopom, ~iji se
prvi oblici pripisuju rimskoj produkciji (kasniji oblici pripadaju êrwahov-Sinatana de
Mure{ kulturi). Oblik koji je obeleìo naredno
vreme su tzv. krstoobrazne fibule (kat. 113115)
~iji op{ti oblik latinskog krsta na krajevima
ukra{avaju dugmetasti zavr{eci, a tokom vremena dobijaju razli~ite stilske ukrasne motive. U po~etku fibule ovog oblika su skromnijeg
izgleda, a u kasnijim periodima wihovog razvoja u IV i V veku postaju sve rasko{nije izrade.
Kao vaàn deo, mu{ke vojne no{we su, na neki
na~in, obeleìle period tetrarhije i Konstantinovog doba. Imale su posebno zna~ewe i delile
su se vojnicima kao poklon (donatium) u specijalnim prilikama. Fibule od plemenitih metala posedovali su samo visoki oficiri, a o zna~aju zlatnih fibule svedo~i ~iwenica da je i
Strobel 2007: 268.
Ibid.: 268.
Graff 1998: 1721; Stickler 2007: 495497.
Thorne 2007: 227.
198
zakonom bilo ograni~eno davawe fibula od zlata, jer su one bile namewene samo visokom rangu
vojnih i dràvnih slu`benika.5
Fibule kop~e, kao delovi no{we, bile su
deo institucionalnog jedinstva i kolektivnog
identiteta koji je vladao u rimskoj vojsci. ^lanovi vojne zajednice jedinice nosili su specifi~ne tipove opreme, sa odre|enim simbolima,
{to je odràvalo zajedni~ki identitet pomo}u
kojeg je armija funkcionisala.6 Ta uniformnost
odnosi se i na iste tipove ma~eva i druge delove vojne opreme. Neki tipovi iz ranijih perioda II i III veka nastavqaju da se proizvode sve do
kraja III veka, ali polako izlaze iz upotrebe. Jedan primer su tzv. fibule sa grebenastim zadebqawem, koje su bile iskqu~ivo lokalni proizvod, specifi~an za oblast jugoisto~nog dela
mezijskog limesa na Dunavu, i wihova proizvodwa bila je u radionicama na limesu.7 Ovaj oblik
je primer lokalnog identiteta u no{wi vojnika u utvr|ewima.
Kao karakteristi~ne proizvode kasnoanti~kog zanatstva izdvojili bismo i narukvice od
bronze sa otvorenim krajevima ukra{enim razli~itim varijacijama stilizovanih zmijskih
glava. Narukvice armillae ovog oblika bile su
vojna odlikovawa donna militaria i imale su simboliku vojnog slu`benog nakita. Delili su ih
za ~ast i vrline (honos i virtus) u bitkama.8 Bile
su proizvod lokalnih radionica Podunavqa.
Kod ovih narukvica najboqe se moè pratiti
promena u re{ewu stila sa nepromewenom idejom tokom dugog perioda od I do kraja V veka. Nastale su u helenizmu, a u kasnoj antici postaju
omiqene i dobijaju razli~ite forme u vidu stilizovanih obele`ja zmije.
Razli~iti oblici narukvica sa zmijskim karakteristikama (kat. 137138) ~esti su na nalazi{tima Podunavqa, posebno \erdapa (ve}i broj
je prona|en na Dijani, ali nalaze se i u drugim
utvr|ewima, Saldum, Sapaja) i Dardanije (Jagodin Mala u Ni{u, Beloj Palanci, So~anici
Municipium DD), gde se u grobovima nalaze zajedno s krstatstim fibulama od bronze.9 Nakit sa
zmijskim karakteristikama nije bio samo karakteristi~an za ovaj region, ve} se javqa i u drugim delovima carstva u razli~itim hronolo-

{kim periodima. U Britaniji je tako|e na|eno

vi{e ostava s nakitom koji ima zmijske karakteristikama iz hronolo{ki razli~itih perioda,
a izra|ene su od zlata i srebra.10 Zmija kao simbol u kasnoanti~koj paganskoj tardiciji veoma
je prisutna, a po Plinijevim navodima zmijski
otrov bio je sredstvo boànskih mo}i.11
Motiv zmije na narukvicama moè se povezati sa apotropejskim karakterom zmije kao
atributom boga isceqewa Asklepija. U periodu
kasne antike i ranog hri{}anstva neki paganski kultovi nastavqaju da ìve, pa tako i kult
Asklepija, boga medicine i isceliteqstva. Veza
izme|u Asklepija i Hrista nalazi se u Hristovoj sposobnosti iscelewa, odnosno Hrista kao
~udotvorca, veza u kojoj treba traìti omiqenost narukvica ovog oblika u IV veku.12 S tim u
vezi treba pomenuti i ~itav niz votivnih statua Asklepija od porfira i mermera iz Medijane, datovanih u 320. godinu.13
Za ovaj period karakteristi~ni proizvodi
su i predmeti koji su bili deo ko`nog opasa~a
vojnika, pojasni okovi u obliku propelera ili
jezi~ci srcolikog oblika. Svi ovi predmeti
imaju odlike koje pripadaju lokalnoj produkciji kasne antike.
Jedan proizvod kasne antike, koji se javqa
samo na odre|enim lokalitetima, su fibule
specifi~nog oblika, sa potpornom plo~om u
obliku Neptunovog trozupca (kat. 106). One su
bile supstrat nekoliko oblika fibula sa kraja
III i po~etka IV veka, tzv. T fibula i krstoobraznih fibula. Registrovane su u gradovima i
tvr|avama sa pristani{tima; najseverniji na-
Vasi} 2001 a: 175201.
Haynes 1999: 13.
Ratkovi} 2001: Fig. 3/16.
Petrovi} 1993 b: 6369.
Iovanovi} 1978: 2425; Jeremi} 2009: 197, cat. no. 650; Dimitrijevi} 1984: 49.
10
Cool 2000: 2940.
11
Nat. Hist., 8. 21.
12
Jefferson 2008: 14, 259.
13
Dr~a 2004: 53.
199
laz je iz Osijeka (Mursa), a otkrivene su i u Kostolcu (Viminacium), Sapaji, Karata{u (Diana),
Prahovu (Aquae), Matasaru, Sofronijevu.14 U
Viminacijumu je identifikovano svetili{te
posve}eno Neptunu, boànstvu mora i pomorstva, pa se na osnovu toga pretpostavqa da su se
mo`da proizvodile u tom gradu.15 Najverovatnije su ove fibule bile deo oznaka ~lanova flote, kao deo identiteta jedinice krajem III i po~etkom IV veka.
Na ostrvu Sapaja gde je izgra|eno utvr|ewe,
verovatno za vreme Konstantina I, u kasnoanti~kim slojevima prona|en je visoki procenat
sarmatskog materijala u najstarijem kulturnom
sloju koji upravo govori o prisustvu Sarmata u
utvr|ewu. Ova ~iwenica se povezuje sa istorijskim doga|ajem kada je Konstantin pruìo pomo} Sarmatima protiv Gota 332. godine, koje je
posle wihovog me|uplemenskog sukoba naselio
na teritoriju Carstva kao federate.16
Velika razarawa na |erdapskom delu limesa
izme|u 375. i 378. godine, nastala usled ekspanzije Gota, uo~avaju se na utvr|ewima na \erdapu
(Saldum, Campsa, Taliata, Diana, Pontes). Stari sistem je bio potpuno uni{ten, a upliv varvarskog
supstrata manifestovao se promenama u vojsci
i socijalnoj strukturi u gradovima. Veliki broj
auksilijarnih tvr|ava du` gorweg i sredweg Dunava izgubilo je funkciju na kraju IV veka.
Upravo u slojevima kraja IV i prve plovine
V veka, u arheolo{kom materijalu na utvr|ewima
|erdapskog limesa u provincijama Moesia Prima
i Dacia Ripensis, sre}emo materijal koji pripada
kulturi êrwahov-Sintana de Mure{, koja predstavqa me{avinu varvarskih kultura gotske, sarmatske i da~ke kulture.17 Predmeti koji karakteri{u ovu kulturu su ogrlice sa vi{ebojnim
perlama poliedarskog oblika, pojasne kop~e, zatim karakteristi~na siva keramika sa ugla~anim ornamentom, sa linearnim ornamentom u
obliku mreìce, kao i razli~iti predmeti od
kosti: ~e{qevi, amuleti, narukvice (deo su inventara ove kulture koje sre}emo na utvr|ewima
ovog dela limesa).18 Upravo u vezi sa nalazima
ove kulture trebalo bi ista}i i nalaz kr~aga
ugla~ene sive boje sa Pontesa, koji je dekorisan
solarnim i lunarnim simbolima, a prona|en je

u ranijim slojevima III i prve polovine IV veka

na tom lokalitetu.19
U rimskom utvr|ewu Kostolu kod Kladova
(Pontes), otkrivene su ku}e pripadnika tada{we
posade logora, sa~iwene od grani~ara (limitanei)
i dobrim delom od federata (germanskih plemena), koji su slobodnom voqom pod ugovorom sluìli u vojsci.20 Dobijali su platu, {to se potvr|uje nalazima solida Teodosija II iz 443. godine u
vreme kada su limes potpuno opusto{ili Huni,
a novac je bio carev donativum vojsci, jer je te
godine slavio 42 godine od dolaska na presto. U
ku}ama je prona|en materijal sa elementima êrwahov-Sintana de Mure{ kulture (ko{tani ~e{aq, opalta i i fibula sa podvijenom stopom).
U kasnoanti~kim slojevima utvr|ewa, na limesu se javqaju elementi gotskog i sarmatskog
etnosa, ali i daqe dominiraju zanatski proizvodi i materijalna kultura rimske provinijencije {to govori o zajedni~kom suìvotu Rimqana i Gota koji su sluìli u rimskoj vojsci kao
federati. Rimqani i Goti sluè zajedno u vojnim jedinicama, ali ìve odvojeno kao etni~ki i
religiozni entiteti {to se vidi na odvojenom
nekropolama u blizini rimskih utvr|ewa. Takav slu~aj je u Viminacijumu na nekropoli koja
pripada ranom talasu naseqavawa isto~nih Germana, kao i Singidunumu.21 U Vajugi kod Kladova na nekropoli, u blizini maweg odbrambenog
objekta ili osmatra~nice (presidium, burgus), koja pripada isto~nim Germanima otkriven je grob
devoj~ice starosti izme|u 12 i 14 godina.22 Grobne priloge devoj~ice ~inile su dve identi~ne
srebrne fibule postavqene na ramena pokojnice
14
Jovanovi} 1994: 162; Ratkovi} 2001: 61.
15
Ibid.: 1994: 162.
16
Dimitrijevi} 1984: 4751.
17
Mirkovi~ 1996: 121.
18
Petkovi} 1995: 117125.
19
Petkovi} 1993: 97106.
20
Gara{anin i Vasi} 1987: 7678, 105, 108, sl. 18, 19.
Zotovi} 1994: 183190; Ivani{evi} and Kazanski 2002: 101159;

Mirkovi} 1998: 117124;
21
22
Popovi} 1994: 6970.
200
(kat. 123), nau{nica sa petqom od bronze, ogrlica od staklenih perli (koje su najve}im delom
u obliku poliedra), dva probu{ena nov~i}a (od
kojih je mla|i kovan u Solunu 367375 godine),
trostruko uvijen prsten od bronze namewen za
pletenicu, dve obi~ne bronzane karike i crveno
gle|osana posuda sa leve strane lobawe. Ovaj tip
srebrnih fibula pripada gotskom kulturnom
krugu i datuje se izme|u 400. i 450. godine.
U sklopu ovde izdvojenih pojava, koje su bazirane na delovima no{we obi~nih vojnika, na dunavskom limesu primetno je odsustvo hri{}anskih simbola ili natpisa u IV veku, koji se tek u
V veku sporadi~no javqaju. Re~ je o predmetima
izra|enim od materijala koji se mogu tretirati
kao jeftini. Samo je krstasta fibula sa hristogramom iz Prahova (Aquae) bila na~iwena od pozla}ene bronze. Ina~e, nalazi pozla}enih fibula sa hristogramom na teritoriji dana{we
Srbije poznati su i iz Gamzigrada (Romuliana),
Ni{a (Naissus) i Sremske Mitrovice (Sirmium).
Prstewe od zlata sa hristogramom, iz Svrqiga
kod Ni{a, i sa drugim hri{}anskim simbolima
ili natpisima (Bela Palanka Remesiana) moè
se povezati sa delatno{}u radionice za obradu
metala u Ni{u (Naissus).23 Ipak, treba ista}i da
je luksuzni nakit pripadao najvi{im slojevima
dru{tva, koji su prihvatali hri{}anstvo brè
zbog wihovih veza sa dvorom.
Na nakitu od bronze nalazimo urezan krst
na fibuli sa podvijenom stopom, iz V veka, u
utvr|ewu Dijana (Diana) kod Kladova. Motiv
zmije je omiqen i moè se tuma~iti na vi{e na~ina. Jedna od veza je povezanost Hrista sa
Asklepijem u sferi isceliteqskih sposobnosti
Asklepija i Hrista. S obzirom na dugu tradiciju ove vrste nakita, nismo skloni da direktno
dovedemo u vezu ovaj tip narukvica sa hri{}anskom simbolikom iako se moè primetiti da su
u kasnoj antici dobile svoje puno zna~ewe. Na
osnovu istorijskih izvora, i arheolo{kih nalaza, promene u vojsci u pravcu prihvatawa hri{}anstva i{le su postepeno i sporo, te se u IV
veku jo{ uvek sre}u stare tradicionalne religije. Tek posle Teodosijevog proglasa hri{}anstva za dràvnu religiju, paganstvo je iskqu~eno iz vojne slu`be.24

VOJNA PARADNA OPREMA

Pored li~ne no{we vojnika i za{titna
oprema vojnika krajem III i u IV veku mewa se
uporedo sa promenama u organizaciji i prilago|ava novom ceremonijalu, uticaju istoka i
varvarizaciji u vojsci. Vojnici su opremqeni u
skladu sa svojim rangom, odgovaraju}im oru`jem
i za{titnom opremom, {titovima i {lemovima. [titovi postaju polihromni /obojeni, a dominiralo je zlato i crvena boja, pa zatim, plava,
zelena.25 Vojnici elitnih jedinica nosili su,
pored vojne opreme ({lemova, oru`ja, {titova),
jo{ i torkvese, pandative, prstewe, narukvice
(~esto sa ugraviranim carevim likom ili natpisima). Helenizacija i sjaj dvora doveo je do
kolorizacije u na~inu odevawa auro colorumque
micantia claritudine. 26
Na jednoj dobro organizovanoj granici, potrebe rimske vojske za snabdevawem razli~itim
vrstama robe bile su velike, ~ak i one koje su se
odnosile na predmete izra|ene od metala. Oprema vojnika i wihova nabavka u to vreme nije bila centralizovana, ve} se nabavqala slobodno: u
radionicama, utvr|ewima, ~ak i civilnim radionicama. Kod Vegetijusa (Vegetius), pisca iz
IV veka koji je koristio starije izvore, stoji da
su legije bile samostalne i da je wihova produktivnost bila dovoqna za proizvodwu osnovnih
potreba.27 Veliki broj radionica (fabricae), koje
su proizvodile za potrebe vojske, nalazio se u
utvr|ewima. Ve}inom su to bile me{ovite radionice sa tzv. radnim mestima za majstore razli~itih delatnosti.28 Proizvodili su se predmeti od keramike, stakla, kosti pa i metala. Kao
mogu}e radionice za izradu predmeta od bronze
u Gorwoj Meziji navode se Singidunum, Viminaci-
Popovi} 2001; Popovi} 2007: 101112; Popovi} 2010:

113126.
23
24
Stoll 2007: 470473.
25
Muc Mullen 1964: 445.
26
Ibid.: 445.
27
Giumlia-Mair 2000: 108.
28
Bishop 1985: 142.
201
um, Lederata i Pontes.29 Sude}i po brojnim nalazima predmeta koji potvr|uju postojawe radionice (polufabrikata, ingota, liva~kih posuda
i dr.), neka vrsta vojne radionice delovala je i
u utvr|ewu Dijana.30 U susednoj Dakiji dokumentovani su objekti radionica u mnogim vojnim
utvr|ewima ili naseqima vicus pored utvr|ewa.31 U periodu III i IV veka, u zale|u |erdapskog
limesa na obroncima Homoqskih planina, postojao je rudarsko topioni~arski centar Kraku
lu Jordan. Ovaj topioni~arski centar (bakar,
gvo`|e, zlato) imao je nesumwivo veliki zna~aj
za region utvr|ene granice na Dunavu.32 Poseban zna~aj za te vrste aktivnosti imala je mreà
puteva, koja je povezivala rudonosne oblasti u
zale|u Dunava, Gradi{ta (Pincum) i Doweg Milanovca (Taliata), dolinama Sa{ke reke i Pore~ke reke.33
Me|utim, od vremena Dioklecijana dràva
proizvodi i kontroli{e proizvodwu oru`ja,
{to do tada nije bio slu~aj. Za proizvodwu je
bio odgovoran pretorijanski perfekt, za vreme
Dioklecijana, ili upravnik carske kanelarije,
magister officiorum, za vreme Konstantina. Za imperijalne snage radile su radionice oru`ja i
{titova (fabricae armorum). Dobro je poznata
lista od 15 radionica, u isto~nom delu, i 20 radionica, u zapadnom delu Carstva. Te podatke
imamo zahvaquju}i spisu ~ije anti~ko ime nije
poznato, a koji je kasnije nazvan Notitia Dignitatum. Me|u isto~nim radionicama, pored Antiohije, Odese, Nikomedije, Soluna, Racijarije, pomiwu se i radionice za izradu oru`ja i {titova.
iz gradova u Dakiji Ripensis Naissus (Ni{) i
Horreum Margi (]uprija). Radnici u tim radionicama bili su rangirani kao vojnici i primali su i platu (annonae) kao vojnici, a imali su
radnu obavezu da mese~no izrade 6 bronzanih
{lemova.34 Potpuna promena za vreme Dioklecijana desila se i u snabdevawu vojske, carskog
dvora i gradova.
Sa teritorije Srbije poti~e nekoliko primeraka vrhunskih toreutskih proizvoda koji
pripadaju li~noj za{tinoj opremi vojnika: pektoral iz Ritopeka, iz druge polovine III veka, i
{lemovi sa po~etka IV veka, na|eni na teritoriji Srema (provincija Panonnia). Ovi predme-

ti su sasvim sigurno proizvodi doma}ih radionica; pektoral je, verovatno, izra|en u nekoj radionici u Viminacijumu, a {lemovi su proizvod sirmijumske radionice.
Rimski paradni oklop / pektoral iz Ritopeka Castra Tricornia35 (kat. 6), utvr|ewa i naseqa
sa gradske teritorije rimskog Beograda (Singidunum), polihromno je ukra{en. Izra|en je od
mesinga i jedini je primerak te vrste oklopa sa
teritorije Srbije, odnosno provincije Gorwe
Mezije. Od tri primerka tog tipa, iz Akvinkuma, Karnuntuma i Gerle u Rumuniji, pektoral iz
Ritopeka najboqe je o~uvan. Bogato je dekorisan
predstavama u reqefu i polihromnim efektima,
dobijenim prevla~ewem mesinga zlataste boje
legurom bakra i cinka, {to daje efekat posrebrewa. Pokretna dugmad kojima je okop pri~vr{}ivan za koù emajlirana su u crvenoj, zelenoj
i plavoj boji. Na osnovu predstava na wemu, vojnih boànstva (dii militares) i simbola legije VII
Claudia, mogu}a je interpretacija da je ikonografija aludira na doga|aje, izazvane nezadovoqstvom vojske i gra|ana Panonije zbog zapostavqawa odbrane te provincije od upada Kvada
i Jaziga za vreme vladavine Galijena, {to je dovelo do pobune i uzurpacije prestola od strane
upravnika Panonije Ingenuusa (Ingenuus).36 Galijen je savladao Ingenuusa u bici kod Murse,
pod vo|stvom generala Aureola, koji je predvodio kowicu. Galijen je bio veoma obrazovan vladar, Rimqanin dobrog porekla, ali sa vojni~kim
kvalitetima koji nisu bili na nivou wegove erudicije. Nastojao je da umetnost, koja je u to vreme bila u opadawu, vrati klasi~nim tokovima.
Na pektoralu sa likovima prikazanim u reqefu
29
Jovanovi} 1978: 111.
Rankov-Kondi} 2009: 367401; Ratkovi}, Stojanovi}, Anti}

and ûpi} 2009: 987992.
30
31
Benea 2002: 3153
32
Bartel, Kondi} and Werner 1979: 129149.
33
Petrovi} 1997: 129133.
34
Jones 1973: 834835.
35
Popovi} 1993.
36
Mirkovi} 2003: 164.
202
i emajliranim povr{inama prikazani su likovi u duhu klasicizma, ali istovremno sa nagove{tajima novog stila koji se potpuno iskristalisao u IV veku u vreme Konstantina I. Po~etak
tog novog stila, vidi se na figurama boànstava a najboqe na figurama Marsa i Ganimeda kroz
predstave jednostavnih formi, frontalno predstavqenih {irokih ploha lica, karakteristi~nih bademastih o~iju i nagla{enih brada stil
koji prepoznajemo na kasnijim portretima Konstantina i wegovih sinova. Pektoral prona|en
na limesu pripadao je Aureliju Herkulanu vojniku VII Klaudijeve legije, sude}i po natpisu
Aur(elius) Herculanus, (Le)g(io) VII C(laudia)/(Le)g
(atus) Augustis. Potpis majstora Martinijana
(Martinianus) ozna~ava proizvo|a~a ovog paradnog oklopa iz neke lokalne radionice na gorwomezijskom limesu u vreme kada proizvodwa
oru`ja i vojne opreme nije bila centralizovana
i pod kontrolom vlasti.
Reorganizacija vojske, pored novina u centralizovanoj proizvodwi, donosi i opremu sasvim druga~ije konstrukcije. Oprema kowani~kog zapovednika sa {lemom, {titom, koji su
bili ukra{eni zlatom i sjajnim kamewem (~ak i
kow je bio ukra{en). Zna~ajan nalaz paradnih
kowani~kih {lemova iz Srema, dva iz Berkasova kod [ida i jedan iz Jarka, sela 17 km od
Sremske Mitrovice, potpuno su druga~ije konstrukcije. Jednodelne konstrukcije {lemova zamewuju {lemovi komplikovanije i luksuznije
izrade u koje spadaju i tri pomenuta {lema.37 Na
osnovu natpisa VICIT i (vexillatio) LicINIANA,
na ~eonom obru~u {lema drugog tipa, pozla}enog srebrnog lima, ostava {lemova iz Berkasova moè se dovesti u vezu sa sukobom izme|u Licinija i Konstantina 316. godine kod Cibala
Cibalae (Vinkovci), gde je Licinije poraèn.
Licinije se povukao ka Sirmijumu s mawom
pratwom i sru{io most na Savi za sobom. Konstantin je zauzeo oba mesta. Opis ove bitke dao
je Zosim.38
[lem iz Berkasova tzv. prvog tipa (kat. 53)
ve}ih dimenzija ovalan je i ima kalotu sa krestom, ura|en od kovanog gvo`|a, prevu~en je pozla}enim srebrnim limom i ukra{en umetnutom
staklenom pastom i ugraviranim ornamentima.

Sa strane ima dve paragnatide za za{titu lica.

Na wemu se nalazi punktirani natpis na gr~kom
jeziku sa imenom vlasnika ilirskog porekla koji kaè: Dizone nosi u zdravqu, ovo je delo
Avitovo. Na limesu od Dunava do Rajne poznato
je 14 takvih {lemova. Kako smo ve} naveli, u Srbiji je prona|en i tre}i {lem (kat. 54) ove vrste u selu Jarak kod Sremske Mitrovice, na putu
Sirmium Bassianae Taurunum. Sirmijum i wegova okolina imaju neosporan zna~aj od sredine
III veka do kraja IV veka, prvo kao rodno mesto
nekolicine imperatora, a zatim i najva`nije
zbog ~iwenice da je jedna od prestonica tetrarhije, od kraja III i tokom prve polovine IV veka.
Vojni zna~aj Sirmijum je imao tokom zajedni~ke
vladavine Licinija i Konstantina (308314),
kada ga je Licinije postavio za glavni {tab odbrane Ilirika od varvara. [lemovi iz Berkasova i Jarka najverovatnije su proizvedeni u dràvnoj radionici obli`weg Sirmijuma (Sirmium).
Poznato je da {lem ovog tipa iz Budimpe{te, koji se datuje u kasniji period, nosi natpis oficine iz Sirmijuma.39
PREDMETI
CEREMONIJALNOG KARAKTERA
Period tetrahije doneo je i promene u dvorskom ìvotu. Elitna vojska nalazila se u gradovima i unutra{wosti provincija. Cara prate
jedinice pratioci comitatenses, a dvor sacrum
palati se nalazio tamo gde i car. Period tetrarhije i rane Konstantinove vladavine bio je period kada ceremonijal na dvoru poprima isto~wa~ke karakteristike, uvodi se proskineza, a
carev ulazak adventus obja{wavao je wegovu boànsku prirodu. Ovaj pojam sve~anog ulaska sadrì brojna zna~ewa vezana za sve~ane ulaske u
gradove, posle izvojevanih bitaka (Konstantinov
sve~ani ulazak u Rim 312. godine posle pobede
37
Dautova-Ru{evljan i Vujovi} 2011: 22.
38
Mirkovi} 2003: 188.
39
Dautova-Ru{evljan i Vujovi} 2011: 2122.
203
sl. 114. Rimske orguqe, rekonstrukcija

(prema Ratkovi} 2011: Fig. 116)
nad Maksencijem kod Milvijskog mosta), ali i

za stalne ceremonijale audijencije koje su zahtevale sjaj na dvoru ili mestu gde je car boravio.
Cara su stalno pratile imperijalna pratwa i
tzv. regionalna oblasna vojska koja je postojala u
ranijim periodima kad god bi imperator i{ao
u rat. Me|utim, od perioda tetrarhije avguste i
cezare uvek prati regionalna oblasna vojska.40
Holovi i dvori{ta imperijalnih palata bili
su arhitektonski prilago|eni dramati~nim
ulascima imperatora.41
Na osnovu teksta istori~ara Amijana Marcelina, saznajemo da su u ceremoniji prilikom
carevog sve~anog ulaska u neki grad (adventus)
u~estvovali truba~i koji su ga pratili na putu
po provincijama, kako bi taj ~in u~inili prijatnijim.42 Prema wegovim navodima, pored muzi~ara truba~a tu su bili i svira~i na orguqama
koji su bili popularni i u teatru i prilikom

adventusa parada u amfitatrima i vojnim zabavama. Na osnovu pisawa vizantijskog cara Konstantina Porfirogeneta, saznajemo da su zlatne
i srebrne orguqe bile u upotrebi u palatama vizantijskih careva.43
I raniji izvori beleè i interesovawa nekih rimskih careva za muziku koja se svirala na
orguqama kao i wihov zna~aj u okviru dvorskih
ceremonijala. Mnogi rimski carevi bili su
po{tovaoci zvuka orguqa (pored Nerona, i nekoliko careva iz III veka je sviralo na wima: Heliogabal, Aleksandar Sever i Galijen).44 U kompilacijskom delu Historija Avgusta, posve}enom
istoriji careva II i III veka, navodi se da su orguqe bile sastavni deo ceremonija na dvoru cara
Galijena, uz napomenu da car caepe ad tibi cinem
processit, ad organum se recepit, cum processui et recessui cani iuberet.45
Jedini do sada poznati primerci rimskih
srebrnih orguqa (sl. 114) su o~uvanih 13 fragmenata cevi od slonove kosti, prevu~enih bronzanim pa zatim i srebrnim limom (kat. 7), a
prona|eni su na dunavskom limesu u mestu Usje,
zapadno od dana{weg Golubca, a rimskog naseqa
Kupe (Cuppae).46 Naseqe u Kupama je u administrativnom smislu verovatno bilo deo grada Viminacijuma (Viminacium) i na 24 miqe od wega.47
Taj podatak se slaè sa Kanicovim, koji je odre|eniji, i pomiwe ga uz podatak da su na terenu
kastruma u Golupcu prona|eni zanimqivi anti~ki srebrni predmeti koji su stigli u Beogradski muzej, srebrne cevi duìne 1530 cm i
23 cm pre~nika i kojih je, po wegovim navodima, bilo mnogo vi{e.48
40
Strobel 2007: 269271.
41
Muc Mullen 1964: 437.
42
Mac Mullen 1964: 438445.
43
Castella and Pury-Gysel 2010: 325.
44
HA Heliog., II 1
45
HA Gall., III 17, 53.
46
Vasi} 1909: 124; Ratkovi} 2011: 313326.
47
Mirkovi} 1968: 104.
48
Kanic 1985: 200.
204
Danas su nam poznati nalazi orguqa ili wihovih delova od bronze jo{ samo iz Akvinkuma
(Aquincum) i Aventikuma (Aventicum). Ovaj veoma redak, ili sasvim jedinstven nalaz muzi~kog
instrumenta, ~iji detaqan opis daje Vitruvije u
svom delu O arhitekturi (De architectura libri
decem 10/VIII), smatraju}i da su orguqe organum
hidraulicum instrument ne samo instrument ve}
ma{ina i najsloènije tehni~ko dostignu}e u
antici.49 Kupe (Cupae) su bile stanica ka Nikomediji, mestu gde su carevi rado boravili, kao
{to je slu~aj sa Heliogabalom.50 Nikomediju je
~esto pose}ivao i Dioklecijan.51 Jedini podatak o carskoj poseti u ovom mestu je Dioklecijanov boravak 299. godine u Kupama prilikom wegovog povratka sa istoka u Rim.52 Pri prolasku
iz Nikomedije, Dioklecijan je boravio i vi{e
puta u Viminacijumu, pa se tako na osnovu carskog ukaza navodi da je u tom gradu boravio 293.
i 294. godine.53
I pored podataka koje imamo za kraj III i IV
veka, o radionicama za izradu srebra, postoje
podaci i na epigrafskim spomenicima kao dokazi delovawa radionica u Meziji na epigrafskom spomeniku iz Smedereva, gde se navodi da
je oslobo|enik oficira IV Flavia, Refidija Rufa,
Refidius Eutychus faber ar(gentarius).54 Na jednoj cevi srebrnih orguqa nalazi se punktirawem signirano ime majstora /FORTVNADV. AGATEMERI.
FECTI / FORTVNATVS AGATEMERI. FECIT/. Na
osnovu formulacije natpisa, potpis imena bez
navo|ewa skra}enice /f./ filius/ pretpostavqa gr~ko poreklo Fortunata, ~iji je otac Agatemer, sude}i po natpisima iz III veka, poreklom iz Salone, Dalmacije, na kojima se to ime spomiwe, bio
verovatno iz te rimske provincije.55 Da li je
ovaj instrument iz utvr|ewa u Golupcu bio deo
dvorskog ceremonijala i u vezi sa carskim posetama, mo`da i samog Dioklecijana, to svakako
ne moèmo znati. Me|utim, orguqe od slonove
kosti opto~ene srebrom, bile su deo vanserijskog instrumenta i kao takve su morale da pripadaju nekoj va`noj i zna~ajnoj osobi, koja se na{la u nasequ ili kastrumu Kupa.
Dva predmeta od srebra sa limesa pripadaju
predmetima ceremonijalnog karaktera koji nam
ukazuju na imperatorsko prisustvo, ili na we-

govo posredno duhovno prisustvo kroz nosioce

civilne, vojne uprave ili komande, vojskovo|e
ili konzula. Granica na Dunavu bila je uvek zna~ajna za imperiju, prometna i ìva sa ~estim posetama careva pa su predmeti vrhunskog zanatstva, kao {to su orguqe iz Golubca ili skiptri
iz Dubravice Margum (kat. 4) i Kostolca Viminacium (10 kat. 5),56 pojava koja jo{ jednom
treba da skrene pa`wu i na taj aspekt ovog dela
rimske granice na Dunavu.
Posebno zna~ajan je skiptar iz Dubravice sa
lokaliteta Ora{je, sa u{}a Morave u Dunav, zbog
o~uvanog dela palice od maslinovog drveta, i
zbog predstava minuciozne izrade, izvedenim u
reqefu.57 Skiptar nije kompletan. Prsten od
srebra i zlata je sa reqefno frizom koji prikazuje vojna boànstva (dii militaris), Minervu sa
Solom, Kapitolinskog Jupitera izme|u dva orla
i Marsa Ultora kome Viktorija prinosi venac
na glavu. Pobedni~ki duh ovog skiptra kruni{e
figura koja sedi, i predstavqa imperatora ili
personifikaciju Rome (Dea Roma). Retki su primerci predmeta ove vrste, a s obzirom na minucioznost izrade (srebrni prsten sa reqefnim
predstavama je pre~nika 2,8 cm), verovatno je
izra|en u nekoj radionici Rima. Da li je re~ o
Karakalinom vremenu, kako upu}uju neke stilske karakteristike na predmetu, ili bi predstava boga sunca Sola (Sol Invictus), boànstva sa
kojim se identifikuju carevi i III i IV veka,
mogla da navede na wegovu pripadnost ovom periodu?58 Drugo va`no pitawe jeste kako je ovaj
skiptar, sa nesumwivim vojno istorijskim i
49
Vitruvije 2009: 253254.
50
Mirkovi} 2003: 166.
51
Jones 1973: 53.
52
Mirkovi} 1968: 104.
53
Ibid.: 72.
54
Idem.: 140.
55
Vasi} 1909: 124125.
56
Popovi} 1994: 287, kat. 198199.
57
Mano-Zisi 1958: 5161.
58
Mano-Zisi 1982: 118.
205
umetni~ko zanatskim zna~ajem, dospeo u Ora{je,
odnosno municipium Margum.59 Jedini zna~ajan
istorijski doga|aj koji je dokumentovan o tom mestu je sa kraja III veka. Re~ je o bici na u{}u Morave kod Marguma 285. godine, kada je Dioklecijan odneo pobedu nad Karinom, naslednikom cara

Kara (Imperator Caesar M. Aurelius Carus Augustus,

282283) po{to je pre toga 284. godine bio izabran za cara u Nikomediji. Posle te bitke Dioklecijan postaje jedini vladar Rimske dràve.60
Sa ovim doga|ajem Rimsko carstvo ulazi u prekretnicu koja }e ga potpuno izmeniti.
59
Ibid.: 57.
60
Mirkovi} 2003: 172.
206
PRIVATNA POBO@NOST.
PREDMETI HRI[]ANSKOG KULTA
U SVAKODNEVNOM @IVOTU
PRIVATNA POBO@NOST.
Tatjana CVJETI]ANIN
VELIKE ADMINISTRATIVNE i socijalne

promene s kraja III i po~etkom IV veka, kojima je
trebalo da se re{i kriza Rimskog carstva, kao i
religijska sloboda i tolerancija proklamovana
Milanskim ediktom 313. godine (koja je omogu}ila progla{ewe hri{}anstva za dràvnu religiju u vreme Teodosija 380), uticale su u svim
aspektima na Rimsku imperiju, wenu strukturu,
ideologiju, kulturu. Ove promene vidqive su i
na prostoru dana{we Srbije, tada prostoru novoosnovnanih rimskih provinicija dioceze
Dakije i delom dioceze Panonije, u ~itavom
korpusu materijalnih ostataka kasnoanti~kog
doba (IVV vek).
Umetnost ovog perioda monumentalna je
tranzicija od klasicisti~kog idealizovanog
realizma ka stilizovanoj umetnosti sredwovekovnog doba, u kojoj zna~ajan uticaj imaju i promene u religioznoj klimi Carstva.1 Uprkos kontinuiranoj upotrebi starih formi i motiva iz
gr~ko-rimskog kulturnog kruga, ono {to zbiqa
vidimo jeste ra|awe nove umetnosti. Dinami~an
period kretawa prema novoj estetici, koju nazivamo vizantijskom, trajao je vi{e od veka, a
na wenom po~etku je Milanski edikt, koji je postavio svet na novi put.
Hening 2006 b: 6576;
207
U gotovo svim umetni~kim izrazima, pa i u
primewenoj umetnosti, vra}aju se ideje klasicisti~kog perioda rimske umetnosti a napu{ta se
veristi~ka tradicija III veka. Individualnost
zamewuju tipovi, bilo da je re~ o boànskim ili
carskim predstavama. Isti~e se simbolika, a ne
realnost, koju zamewuju jednostavnost, naznake
duhovne realnosti subjekata predstave, i sve svedeniji i istovremeno apstraktniji izgled. Od
namerno tajnovitih i dvosmislenih prikaza, koji koriste predstave iz paganske kulture (mada
sa posebnim zna~awem), hri{}anska simbolika
postaje sastavni deo sadràja, bilo da se radi o
onom dekorativnom, ornamentalnom ili tekstualnom natpisima.
Nova estetika i uticaji hri{}anstva naro~ito su vidqivi u javnoj sferi: u novim monumentalnim arhitektonskim zdawima Konstantinovog doba, osobito u crkvenoj arhitekturi,
na impresivno oslikanim ranohri{}aniskim
grobnicama, umetni~kim delima klesanim u kamenu (u slu`bi carske propagande), visoko oficijelnim predmetima komemorativnog karaktera,2 kao i ikonografskim izmenama i promeni
lika vladara, nepobedivog ali i spasiteqa, koje
su najvidiqivije na novcu kovanom od vremena
Konstantina.3 Me|utim, i u privatnoj sferi u
svakodnevnom ìvotu stanovni{tva i na brojnim upotrebnim predmetima, pojavquju se elementi i svedo~anstva novih okolnosti, promewenih vrednosti i uticaja dubokih reformi,
pre svega socijalnih, ali i religioznih.4
Primewenu umetnost i zanatsku proizvodwu
kasnoanti~kog doba i daqe masovnu, ali ne tako ~esto i luksuznu odlikuju jednostavnost i
svedenost forme, kao i kompleksni dekorativni
obrasci, upotreba bogatih kolora i tekstura, posebno u nakitu, slikarstvu, mozaicima. U obiqu
kasnoanti~kog materijala, koji poti~e iz rimskih provincija s teritorije dana{we Srbije, u
kulturi svakodnevnog ìvota, uz ra|awe nove
estetike, beleè se i otvorene hri{}anske poruke, odnosno paralelno s paganskim primerima javqaju se i hri{}anski objekti. Simboli
hri{}anske vere javqaju se i na svakodnevnim,
upotrebnim objektima na metalnim posudama
(posebno srebrnim), lampama, grn~ariji, instru-
PRIVATNA POBO@NOST.
mentima, nakitu. Poput lepih umetnosti, ukazuju na vreme promenqivih kulturnih vrednosti i
na va`nu transformaciju koju donosi hri{}anstvo od vere do odnosa prema svetu. Ovi relativno malobrojni hri{}anski objekti, koji su
verovatno deo crkvenog mobilijara i kanonizovane vere, a veoma retko privatne pobo`nosti,
pokazuju postepeno prevladavawe hri{}anske
umetnosti i hri{}anstva, od IV veka i na podru~ju provinicija Druge Panonije, Prve Mezije, Priobalne i Sredwe Dakije i Dardanije.
TRPEZNO SREBRNO POSU\E

Nalazi srebrnog posu|a na teritoriji Gorwe
Mezije, u vremenu od I do III veka, svedo~ili su o
prihvatawu rimskog kompleksnog identiteta,
ukusa i navika, kao i o razvoju lokalnih radionica i razvoju toreutike u Meziji. Uporedo sa
uvozom srebrnih posuda, najpre iz kampanskih
radionica s kraja I veka, potom iz radionica u
Galiji, u Gorwoj Meziji zapo~ela je produkcija
lokalnih centara, koja se povezuje s velikom aktivno{}u rudnika srebra, pre svega argentarija
na Kosmaju i Rudniku.5
Rasko{ne srebrne servise za jelo i pi}e u
kasnoanti~kom periodu zamewuju predmeti komemorativnog karaktera, jednostavne posude s
natpisom, ali i one sa rasko{nim reqefnim
predstavama, visoko oficijalnog karaktera.
Izra|ivane su u propagandne svrhe, u ateqeima
Naisa,6 povodom pobeda ili trijumfa aktuelnih vladara. Bile su izraz carskog dostojanstva,
naj~e{}e wegov poklon istaknutim ili visoko
postavqenim licima, vojnim komandantima,
kao i stranim vladarima, povodom sklapawa saveza ili kao izraz carskog pokroviteqstva.
Donati, Gentili 2005; Hartley et al. 2006; Demandt, Engemann

2007: 210301, 344415.
2
Bardill 2012.
Sena Chiesa 2005: 188201.
Popovi} 1994 b: 4554; Popovi} 1996 d: 145161.
Kondi} 1994: 5565.
208
PRIVATNA POBO@NOST.
sl. 115. Srebrna zdela sa scenom lova, Magura, po~etak IV veka, Narodni muzej, Zaje~ar
Osim jednostavnih simbola, u kasnoanti~koj umetnosti javqaju se i figuralne scene koje

su refleksija ìvota bogatih, ali nose i mogu}a
hri{}anska zna~ewa. Centralni aspekti ìvota naru~ilaca rimske aristokratije i bogata{a prisutni su na razli~itim medijima: od
sarkofaga, zidnih slika, mozaika, preko srebrnog posu|a do grn~arije. Omiqene su scene lova,7 koje se javqaju i me|u sa~uvanim prikazima
u Srbiji.8 Primer su i srebrne posude na|ene u
tumulu na Maguri (sl. 115), na ~ijim sa~uvanim
fragmentima su vidqive ìvotiwske predstave,
odnosno scene lova.9 Lov je cewen ne samo kao
zabava, ve} i kao aktivnost kroz koju se razvijaju posebne vrline cewene u rimskoj kulturi. S
druge strane, predstave lova imaju i potencijalnu simboliku pobede dobra nad zlim.
ma, kojoj je pridavano novo zna~ewe. Niti jedan

hri{}anski simbol, ukqu~uju}i i najtipi~niji
krst, nije bio kreacija hri{}anskih umetni~ko-simboli~nih koncepcija. Alegorije, simboli i metafore osnova su dekorativnog sadràja
hri{}anski simboli su skriveni, ne samo u
ranom periodu pojave hri{}anstva, ve} i u kasnoanti~ko doba, u vreme kada hri{}anstvo po~iwe da postoji kao zvani~na religija.
Plitak tawir sa dve horizontalne dr{ke, liven od olova, ukra{en reqefom, na kojem je najistaknutiji ukras predstava ribe na dnu posude,
jedan je od mogu}ih primera sinkretizma i sim-
Hening 2006 b: 7172.
OLOVNE POSUDE
Sinkretizam i kompilatorska priroda odlikuju ranohri{}anski materijal: preuzimaju se i
koriste simboli poznati u rimskom kulturnom
krugu i zadràva se poznata ikonografska {e-
Scene lova prikazane su i na mozaicima u Meziji, u Romulijani Gamzigradu (Jeremi} 2011: 291304), kao i na
freskama u Viminacijumu (Kora} 2007: 5762). U Gamzigradu je na|ena i opeka sa lai~ki ura|enom scenom lova, na
kojoj se prepoznaju jeleni i mreà (Christodoulou 2006:
7778, Fig. 1). Sve predstave vezane su za po~etak IV veka,
najkasnije do sredine IV veka.
Popovi} 1994 a: kat. 252; Popovi} 2006 b: 5557; Popovi}
2010 b: 146149, sl. 114.
209
bolike ranog hri{}anstva (kat. 149). Izra|en je
u obliku karakteristi~nom za luksuzne servise za
ru~avawe (srebrne i bronzane) ranocarskog doba,
primere kakve imamo i me|u nalazima u Srbiji.10 Opredequjemo ga u period kraja III i po~etka
IV veka.11 Tawir bi mogao biti lokalni proizvod, ako imamo u vidu da se ova forma i u drugim materijalima proizvodila u Meziji tokom
ranijih perioda.12
GRNÂRIJA
Keramika IV i V veka kasnoanti~ka keramika u diocezi Dakiji, kao i u Drugoj Panoniji,
uglavnom skromna trpezna, peskovita kuhiwska
keramika i amfore, reflektuje promene koje su
se desile na op{tem nivou u kasnoanti~kom
Carstvu, promene uobli~ene velikim vojnim,
ekonomskim i administrativnim reformama s
kraja III i po~etkom IV veka, a za teritoriju nekada{we Gorwe Mezije, i novom populacijom, ratovima, odnosno novom pograni~nom politikom.
Produkcija u kasnoanti~ko doba uprkos potvr|enom padu stanovni{tva ne smawuje se; i
daqe je velika, veoma standardizovana, posebno
u prvoj fazi koja neposredno prati reforme, i
u formama i tehnikama koje ve}im delom mogu
biti identifikovane kao rimske, ukazuju}i na
kontinuitet proizvodwe. Keramika je ve}inom
jednostavna, prakti~na i jeftina, ali je slika
wene pojavnosti, u~estalosti i rasprostrawenosti i daqe kompleksna, kako na limesu13 tako
i u unutra{wosti provincije.14
Gruba sivo pe~ena kuhiwska keramika, a od V
veka (posebno druge ~etvrtine) i crvenkastobraon gruba kuhiwska grn~arija ~ine glavni sadràj kasnoanti~kih celina, uobi~ajene i brojne
nalaze.15 Forme su funkcionalne i jednostavne,
ali wihov varijetet je velik. Najbrojniji su: lonci, zdele, poklopci i, iznena|uju}e, mortarija
traonice. Vidqivo je da se razvoj oblika i morfolo{kih atributa grn~arije moè pratiti od
formi razu|ene konture do onih jednostavnog
profila, a kontinuitet koji se prepoznaje od
ranocarske produkcije od I do III veka odre|en je
upotrebqivo{}u i funkcionalno{}u. Novi ob-
PRIVATNA POBO@NOST.
lici su derivati prethodnih formi, kreirani

wihovom redukcijom i pojednostavqewem.
Uo~ava se standardizacija produkcije, ali
wene karakteristike nisu one visokorazvijenih
manufaktura s masovnom produkcijom koja snabdeva velike teritorije, ve} su vi{e rezultat prepoznavawa potreba i mogu}nosti bliskih korisnika. Kuhiwska i skladi{na grn~arija, iako
pokazuje generalnu sli~nost, proizvodila se u
malim, individulanim radionicama, s izuzetkom Viminacijuma, koji je i u IV veku verovatno
bio organizovan kao veliki kerami~ki centar.
Kasnoanti~ka gle|osana keramika izdvaja se
kao poseban fenomen karakteristi~an za mezijske provincije. Veoma je brojna i {iroko rasprostrawena u celoj diocezi Dakiji (sl. 116).16
U periodu od druge polovine III veka, kada je
konstatovana wena pojava u Gorwoj Meziji, do
VI veka, kada se jo{ uvek sporadi~no javqa na
ovoj teritoriji, registrovana je na brojnim lokalitetima. Predstavqa luksuznu keramiku kasnoanti~kog doba, poput pehara iz Marguma, kr~aga i zdela iz Singidunuma ili utvr|ewa na
Dunavu (kat. 142143, 145),17 povremeno i u formama karakteristi~nim za srebrno posu|e izra|ivano i u radionici u Naisu (kat. 144, 146).18
10
Veli~kovi} 1994: kat. 143151, ostava iz Jabu~ja.
Vujovi} 2006: 311319, lokalna produkcija II i prve polovine III veka.

11
12
Cvjeti}anin 1996 a: 175181.
Jankovi} 1981; Vasi} 19821983: 91122; Gara{anin, Vasi}

i Marjanovi}-Vujovi} 1984: 5584; Tomovi} 1986: 401431;
Jevremovi} 1987: 4970; Cvjeti}anin 1996 b: 9799; Nikoli}-\or|evi} 2000: 198204; Cermanovi}-Kuzmanovi} and Jovanovi}
2004; Cvjeti}anin 2005: 9598; Jeremi} 2009: 126127.
13
Cvjeti}anin 1988 a: 103119; Cvjeti}anin 1988 b: 121130; Bjelajac 1990 a: 161190; Popovi} 1999: 73138; Vasi} i Milo{evi}
2000; Milinkovi} 2002: 71133; Popovi} i Biki} 2009: 3595.
14
15
Nikoli}-\or|evi} 2000: 202203; Cvjeti}anin 2010 a: 19.
16
Cvjeti}anin 2006 a.
Spasi}-Djuri} 2003: 19; Nikoli}-\or|evi} 2000: zdela I/24,

2728, kraj III i IV vek; Biki} 2010: 25; Cvjeti}anin 2010 a:
kat. 86 i 87.
17
Cvjeti}anin 2006 a: KAG 27, 69, 80 i 83; Popovi} 2010 b:

sl. 164.
18
210
PRIVATNA POBO@NOST.
sl. 116. Kasnoanti~ka gle|osana keramika sa nalazi{ta na limesu,

Narodni muzej u Beogradu Arheolo{ki muzej \erdapa, Kladovo
Drugu karakteristi~nu pojavu, mada ne toliko

~estu kao {to je gle|osana keramika, predstavqa
gla~ana siva keramika, registrovana ve}inom
du` severne granice provincija.19 Za razumevawe wene pojave u drugoj polovini IV i prvoj polovini V veka, kao i za wene osobenosti, kqu~ni su foederati i keramika varvarskih plemena u
pograni~nim zonama Carstva.20 Primeri iz
Singidunuma ili êzave (sl. 117)21 ilustruju
uticaj koji je donela Seoba naroda u kerami~koj
produkciji (kat. 147).
Import luksuzne stone keramike veoma je redak, posebno na limesu. Po~etkom kasnoanti~kog doba registrovani su malobrojni primerci
keramike iz Trira s polihromnom dekoracijom,22 crno metalizirani pehari sa belim ukrasima i s posvetama ili zdravicama, kakav je pehar za vino iz Marguma,23 iz posledwe ~etvrtine
III veka (kat. 141). U evidenciji velikih lokaliteta, poput Singidunuma, fragmenti keramike
iz Trira javqaju se u slojevima druge polovine
III i sve do sredine IV veka.24
Iako u susednim provincijama postoje radionice ~iji bi se proizvodi mogli o~ekivati
me|u kerami~kim nalazima, kao {to su makedon-
19
Ivani{evi} and Kazanski 2002: 101157; Ivani{evi}, Kazanski

and Mastykova 2006.
20
21
Biki} 2010: 26; Cvjeti}anin 2010 a: sl. 17, kat. 91.
22
Symonds 1992: 4669; Goethert 2007: 396403.
Bjelajac 1993 a: kat. 137 (sa navedenim poreklom Viminacijum); Spasi}-Djuri} 2003: 23.
23
24
Nikoli}-\or|evi} 2000: IX/18.
211
sl. 117. Kasnoanti~ka gla~ana keramika,

êzava, Narodni muzej u Beogradu
Arheolo{ki muzej \erdapa, Kladovo
ski proizvodi,25 a iako su osvedo~eni26stalni

trgova~ki kontakti s centrima na Mediteranu,
od importovane keramike iz isto~nih provincija i sa podru~ja Mediterana, potvr|eni su samo
malobrojni nalazi afri~ke tera sigilate. Ova
keramika je u kasnoanti~ko doba posebno zna~ajna kao nosilac ideja hri{}anstva.
Reqefno i pe~atno dekorisanu mediteransku keramiku, posebno afri~ku tera sigilatu, u
kasnoanti~kom periodu karakteri{u predstave
kori{}ene i u paganskoj kulturi, ali sada s novim zna~ewem: tajnoviti i dvosmisleni prikazi,
u kojima hri{}anska simbolika postaje sastavni deo sadràja. Raznolikost motiva je velika:
jagwe boìje, paun, ovan, lav svi simboli samoga Hrista, kao za{titnika, wegove snage i mo}i
ili kraqevskog dostojanstva, ili golubica
simbol mira i ~isto}e, ali i znak pomirewa i
znak Svetoga duha, javqaju se na predmetima razli~ite upotrebe. Dobri Pastir, golobradi mladi} koji nosi jagwe, pojavquje se tako|e u repertoaru hri{}anskih simbola, a pas alegorija
vernika katkada je predstavqen uz noge Dobrog
Pastira. Petao i orao glasnici su budu}eg ìvota, novog sveta i nove nade u ìvot posle smr-
PRIVATNA POBO@NOST.
ti, odnosno uskrsnu}a, a zec i simbol qubavi koja }e pobediti smrt. Pobedu i uspon, obnavqawe
i besmrtnost, ozna~ava i prikaz palme. Svetu
tajnu simbolizuje i kantaros, kao euharistijski
kale`, naj~e{}e deo scene s parom golubica ili
parom jelena, ina~e znakom obnove. Riba je i
predstava samog Hrista. Naj~e{}i i najtipi~niji ranohri{}anski motiv je Hristov monogram
(Chi-Ro), uz krst simbol raspe}a.27
Afri~ka sigilata rasprostrawena je, tokom
IV i V veka, po celom Mediteranu, ali i daqe, u
mnogim delovima zapadnog Rimskog carstva.28
Ova trpezna keramika, s rasko{no pe~atno dekorisanim otvorenim formama, reqefno dekorisanim zatvorenim formama, kao i u oblicima
poznatim u repertoaru luksuzne stone keramike
rimskog perioda, vrhunac je mediteranske kerami~ke tradicije. Uz neukra{ene oblike, najkarakteristi~nije primerke predstavqaju tawiri, ~esto u formama poznatim u zapadnoj tera
sigilata produkciji,29 sada s rasko{nom dekoracijom uz otvoren ili impliciran hri{}anski sadràj, opredeqen u kraj III i u prvoj deceniji IV veka.30 Osobene su i posude vezane za
radionicu Navigija i wen proizvodni krug, bikoni~ni kr~azi s vratom oblikovanim kao glava, posude u obliku glave, te posebno reqefne ojnofore reqefno dekorisani kr~azi sa dve
dr{ke,31 sa predstavama koje se lako povezuju s
25
On~evska-Todorovska 2004: 4552.
26
Kako pokazuje i primer isto~nomediteranskih i afri~kih amfora, Bjelajac 1996: 4144, 4852, 8593.
27
Hayes 1972: 211281.
Hayes 1972: 414424; Bonifay 2004: 445462; Sena Chiesa

2005: 199.
28
29 U pitawu je forma Drag. 39, ~ija produkcija je zapo~ela

u centralnogalskim radionicama krajem I veka, a koje je
posebno ~esta, u raznim materijalima, u zapadnim provincijama Carstva tokom II veka. Wihova produkcija nastavqa se i kasnije, u afri~koj sigilati (Hayes 1972: form
5455), kao veliki tawiri pravougaone forme (Hayes 1972:
form 56; Garbsch 1980: 743).
30
Garbsch 1981: 197198.
Hausmann 1955: 125137; Hausmann 1958: 266275; Garbsch

1981: 191198.
31
212
kultom Dionisa ili Baha.32 Dionis nije jedini
paganski bog koji se u kasnoanti~ko vreme javqa
na afri~koj sigilati. êste su i scene sa nereidama i morskim ìvotiwama, predstave Okeana,
kao i Orfeja.33
Podraàvawe svakodnevnog ìvota aristokratije u umetnosti kasnoanti~kog doba, koja je
vidqiva i u dekoraciji afri~ke sigilate, uz ve}
navedene scene lova, ukqu~uje i predstave gozbe
slavqa kao jo{ jednu od ~estih tema.34 Predstave gladijatorskih borbi, koje su organizovane
u IV i sve do po~etka V veka,35 kao i predstave
cirkuskih igara, gde osim ~etvoroprega, skriveno zna~ewe moè da ima pobedni~ka kvadriga,
figura pobednika ispod palmine grane, tako|e
je u repertoaru severnoafri~kih radionica.
Afri~ke posude nalaène su u ve}em broju u
Sirmijumu36 kao i u zale|u Dunava, u unutra{wost provincije, u Dardaniji, od druge polovine IV veka.37 Veoma retko su nalazi koji vode poreklo iz mediteranskih radionica osvedo~eni
u utvr|ewima na limesu,38 ili velikim gradovima na severu mezijskog dela provincije, poput
Singidunuma. Suprotno svedo~anstvima iz drugih provinicija, gde se u luksuznoj stonoj grn~ariji javqaju afri~ki proizvodi s hri{}anskom
simbolikom,39 na teritoriji Srbije registrovani su naj~e{}e neukra{eni primerci.40
Osim nalaza iz Sirmijuma, s predstavom krsta u krugu i palmine grane, lonac sa dve dr{ke
na|en u Singidunumu, s motivima izvedenim pe~a}ewem, s predstavom riba i grozdova (kat. 148),
jedan je od retkih nalaza sa mogu}om hri{}anskom simbolikom. Izra|en je u formi koja se javqa od II do sredine IV veka,41 opredeqen po tehnici izrade i motivima u drugu polovinu III i
po~etak IV veka,42. Iako su uticaji isto~ne produkcije vidqivi,43 ovaj lonac iz Singidunuma
pripada lokalnoj proizvodwi.
U kerami~koj evidenciji izdvaja se minijaturna boca s predstavom mu{kih figura,44 koja
pripada grupi takozvanih hodo~asni~kih ampula (kat. 151). Ove boce, s razli~itim reqefnim
predstavama, ~esto s pe~a}enim imenom sveca i
wegovom slikom, za svetu vodu ili uqe, za eulogiju, po poreklu mogu biti egipatske, a naj~e{}e
su sa predstavom Svetog Mena, ~udotvorca i sve-
PRIVATNA POBO@NOST.
ca ~iji je hram podignut pored Aleksandrije,45 a

koji je posebno popularan od V veka. Drugi centar proizvodwe je sirijsko-palestinski krug, gde
se ove ampule, u razli~itim materijalima, izra|uju od V do VII veka. Smatramo da ampula iz Singidunuma, i prema paralelama, pripada produkciji kasnoanti~kog doba.46
Simboli ili predstave koji nose hri{}ansko zna~ewe u svakodnevnoj kuhiwskoj ili skladi{noj keramici IV i V veka nisu zabeleèni.
Krstoliki pe~ati na obodu retkih pitosa, uglavom {iroko vremenski opredeqenih u period
od IV do VI veka, pre mogu da se tuma~e kao radioni~ka oznaka, a ne hri{}anski simbol.47
Kontinuitet proizvodwe i veze s ranocarskim periodom, u kasnoanti~koj grn~ariji, vidqive su u oblicima i u pojedinim tehnologijama, ili kontinuitetu radioni~kih punktova, ali
Gabler and Mrton 2008: 4950. Primer imamo i iz Stoba,

pehar sa glavom satira koji se ~uva u Kasnoanti~koj zbirci
Narodnog muzeja u Beogradu (Cvjeti}anin 2011: 327334).
32
33
Sena Chiesa 2005: 199, Fig. 12.
34
Hening 2006 b: 7273.
U IV i V veku u arheolo{kom materijalu nema predstava

gladijatorskih borbi, koje su na podru~ju Srbije retkost u
ranijim vremenima (Vujovi} 2011: 243276).
35
36
Brukner 1981: 31, T. 53/3841.
37
Popovi} 1999: 107; Popovi} i Biki} 2009: 7273
38
39
Navodimo samo neke primere iz susednih oblasti: On~evska-Todorovska 2010: 9299; Opris 2003: 147149, Pl.
LILIII; Bttger 1982; T. 35.196.
40
Nikoli}-\or|evi} 2000: 199.
41
Nikoli}-\or|evi} 2000: lonac tip II/52, 8586.
42 Bojovi} 1977: 88, kat. 315; Nikoli}-\or|evi} 2000: 184, ostale posude kat. 2.
43
Analogije nalazimo i u makedonskoj sivoj grn~ariji, razvijenoj pod uticajem mediteranske proizvodwe: On~evskaTodorovska 2010: kat. 200, T. 24/56, kasni IV vek.
44
Bojovi} 1977: 75, kat. 154; Jankovi} 2000: kat. 57, IV vek.
Opris 2003: 157161, kat. 389392. Ampula iz Singidunuma

po formi je sli~na kat. 389, opredeqenom u VI vek.
45
46
Martiniani-Reber 2011: Cat. 39, VVI vek.
47
On~evska-Todorovska 2010: 81, T. VII/3, 6.
213
se jasno uo~avaju i razlike u keramici ovog i
prethodnog perioda. Promene koje donosi novo
stanovni{tvo, odnosno promene u potrebama i
kupovnoj mo}i korisnika, uti~u posebno na razlike u svakodnevnoj grn~ariji. Nova estetika i
preobraàj u religioznoj klimi, je u grn~ariji
veoma malo vidqiva, ali je mogu}e u veoma bogatoj kerami~koj evidenciji uo~iti i primere
hri{}anskog kulturnog kruga.
STAKLENE POSUDE
Najva`nija tehni~ka inovacija u produkciji
staklenih posuda otkri}e tehnike duvawa stakla dramati~no je promenila industriju stakla
u rimsko vreme, kao i skalu i intenzitet upotrebe stakla. Od izuzetno vrednih, visokostatusnih
proizvoda, od sredine I veka, staklene posude
postaju {iroko pristupa~na roba, s raznolikom
upotrebom u svakodnevnom ìvotu Rimqana.
Staklene posude javqaju se u razu|enom repertoaru, u kojem su ~este morfolo{ke paralele s keramikom i metalnim posudama, a promene u oblicima i dekoraciji tokom vremena rezultat su
ukusa i mode. Vrhunac produkcije beleì se od
II veka, kada po~iwe i proizvodwa brojnih lokalnih radionica, naj~e{}e jednostavnih formi, {iroko rasprostrawenih u Carstvu.
Ovaj razvoj i promene, kao i intenzitet produkcije i pojavnosti pokazuju i nalazi staklenih
posuda na podru~ju Srbije. Brojnost i u~estalost nalaza staklenih posuda na podru~ju Srbije, od druge polovne III veka i u prvoj polovini
IV veka intenzivnija je nego u prethodnom, ranocarskom dobu.48 Mogu}e da je ova promena rezultat stepena istraènosti i o~uvanosti nalaza,
ali je verovatnije da je promena u produkciji, te
pojava lokalnih radionica doprinela {iroj
upotrebi stakla. I u drugoj polovini IV pa sve
do sredine V veka, upotreba staklenih posuda i
daqe je velika, naro~ito proizvoda koje vezujemo za delatnost lokalnih, odnosno sredwepodunavskih i dowepodunavskih provincija.49
Jednostavnost i svedenost formi, sli~no kerami~koj industriji, ~iji su oblici uz metalne
proizvode uticali i na repertoar staklenih po-
PRIVATNA POBO@NOST.
suda, obeleàva i produkciju kasnoanti~kog stakla. I daqe su u upotrebi tehnike karakteristi~ne za I vek, poput duvawa u kalupu, ali veoma sporadi~no. Uglavnom su retke zdele, boce i kr~azi,
te brojne toaletne bo~ice i pehari izvedeni u
jeftinoj tehnici slobodnog duvawa, o ~emu svedo~e brojni, ali mahom fragmentovani nalazi s
podru~ja Srbije. Uz proizvode lokalnih radionica javqa se i importovano staklo, uglavnom iz
zapadnih provinicija Carstva, ve}inom rajnske
oblasti, odnosno kelnskih radionica.50
Promene su vidqive u boji i teksturi stakla:
uz uobi~ajeno bezbojno staklo51 sve vi{e se javqa
i bojeno staklo, poput nalaza sa~uvanih na nekorpolama u Svilo{u52 ili Be{koj,53 i u Ni{u.
Dekoracija koja se javqa uglavnom je geometrijska izvedena urezivawem, retko bru{ewem, kakav je primer posude iz Kur{umlije, iz druge
polovine IV veka (kat. 154),54 ili aplicirawem
staklenih niti. Jedna od posuda iz Gamzigrada je
sa bademastim fasetama (kat. 153).55 Osobenost
produkcije IV i V veka u ornamentici ~ine aplicirane plave bobice, katkada grupisane u oblik
nalik grozdu,56 poput pehara iz nekropole perioda migracije iz Singidunuma (kat. 152).57
Za razliku od metalnih, posebno srebrnih, te
kerami~kih posuda, staklene posude na|ene na
podru~ju Srbije, veoma retko imaju sa~uvane hri{}anske motive. Izuzetan primer po izradi i
po jedinstvenosti u Srbiji predstavqa dno,
48
Ruì} 1994: 6061.
49
Ruì} 1994: 6162.
Ruì} 1994: 60. Zanimqivo je da me|u staklenim posudama

nema mediteranskog importa.
50
51
Dr~a 2004: kat. 165, IV vek.
52
[aranovi}-Svetek 1986: 6162; Dautova-Ru{evqan 1993 a:

kat. 134b.
53
Marijanski-Manojlovi} 1987: T. 43/8384.
54
Kondi} 1992: 412413; Kondi} 1993 a: kat 133.
55
Petkovi} 2010: sl. 165.
Ruì} 1994: u okviru pehara levkastog oboda VII/10b, T.

XXXIII/49.
56
Ivani{evi} and Kazanski 2008: 117139, Fig. 5.19; Ivani{evi} 2009: 3637, kat. 7.
57
214
najverovatnije tawira, koje poti~e iz Prahova,
ra|eno u tehnici fondi doro (kat. 155).58 Na dnu
su, na zlatnoj foliji, urezane biste mu{karaca,
ène i deteta portret porodice, a iznad wih
je natpis VIVAS IN DEO. Ova tehnika nije neobi~na pojava u rimskoj umetnosti, posebno od
kraja III i po~etkom IV veka, a jedan od zna~ajnih
centara produkcije ovih posuda bio je Keln.59
Hri{}anska aklamacija siguran je dokaz privatne pobo`nosti.
I drugi natpisi sre}u se na staklenim posudama. U IV veku ~est je PIE ZESES, najpre na gr~kom, pa na latinskom jeziku. Zdravica ACCIPE
CALICE(m) PIE ZES je na peharu iz Svilo{a,
opredeqenom u drugu polovinu IV veka, a poti~e
iz kelnskih staklarskih radionica.60
OSVETQEWE KERAMI^KE
I BRONZANE SVETIQKE
U sa~uvanom korpusu kasnoanti~kih svetiqki s podru~ja Srbije mogu}e je, jednako kao i me|u
drugim utilitarnim proizvodima IV i V veka,
pratiti promene u na~inu produkcije, tehnikama ukra{avawa, formama, upotrebqenim dekorativnim motivima i simbolima, koje sve oslikavaju ukupne promene u Rimskom carstvu. Masovna
upotreba i visoko organizovana i standardizovana proizvodwa svetiqki, koja je tipi~na za
rimski kulturni kompleks od ranog razdobqa
Carstva, nastavqa se. Uz najbrojnije kerami~ke
lampe, retke metalne lampe, sve se vi{e upotrebqavaju i staklene svetiqke (kat. 156).61
Najbrojnije su, svakako, kerami~ke svetiqke,
razli~itih oblika. Za razliku od prethodnog perioda, u kojem svetiqke ra|ene u kalupu, bogato
dekorisanog diska dominiraju, koje imaju pe~at
majstora na dnu, vrhunske izrade i dobrim delom
importovane iz mnogobrojnih udaqenih radionica Carstva, kasnoanti~ki period karakteri{u jednostavne nedekorisane forme svetiqki
ra|enih na vitlu, izra|ene u brojnim individualnim lokalnim radionicama. Nalazi iz velikih gradskih centara ili utvr|ewa na limesu,
ukqu~uju u najve}em broju, ove lokalno proizvedene svetiqke, dok su importovane lampe retke.
PRIVATNA POBO@NOST.
Grube peskovite svetiqke ra|ene na vitlu,

poneke gle|osane povr{ine u nijansama zelene
i maslinastozelene, predstavqaju davno ustanovqeni osnovni tip, {iroko rasprostrawen i
brojan, karakteristi~an za {iru oblast sredwepodunavskih i dowepodunavskih provincija u
kasnoanti~ko doba.62 Izabrani primerak (kat.
157) reprezentuje lokalne proizvode, tipi~ne
za ceo IV i po~etak V veka.63
Lampe i daqe imaju zna~ajnu ulogu, ne samo u
svakodnevnom ìvotu, za osvetqewe, ve} i u religioznim obredima, u ku}nim kultovima i liturgijama u hramovima i procesijama, u kojima
je svetlost bila neophodna. Religiozno opredeqewe, u ovom slu~aju èqene hri{}anske poruke,
prenosi naj~e{}e druga tipi~na grupa kasnoanti~kog doba, koju predstavqaju severnoafri~ke
svetiqke, ra|ene u kalupu, pe~atno ornamentisanog ramena i diska.64 Kao i kod kerami~kih
trpeznih posuda, dekoraciju ~esto ~ine prikazi
kori{}eni i u paganskoj kulturi, koji sada dobijaju novo zna~ewe, dvosmislene predstave u
kojima hri{}anska simbolika postaje sastavni
deo sadràja. Raznolikost motiva je velika, kao
i kod afri~ke sigilate. Naj~e{}i simbol je
Hristov monogram simbol vere i carske pobede, a bogat jezik simbola vidqiv na grn~ariji
dopuwavaju i slova alfa i omega, te dvostruki
~vor Solomonov krst, palmina grana ili drvo
Rankov 1983: 8589; Kondi} 1993: kat. 131; Kondi} 2005:

Cat. 109.
58
59
Sena Chiesa 2005: 197198.
[aranovi}-Svetek 1986: 58; Dautova-Ru{evqan 1993 a: kat.

134 a.
60
61
Ruì} 1994: tip XII; Kruni} 2011: 353.
Ivanyi 1935: tip XXII; Rubright 1973: Pl. XVXIX, XXIV,

XXV; Jovanovi} 1976: 7477; Kuzmanov 1992: 4445, tip
XXXIX, kat. 326336, posledwa ~etvrtina III po~etak V
veka; Alicu 1994: 136, Fig. 8; Kruni} 2005: 45104; Cvjeti}anin 2006 b: 104105; Kruni} 2011: tip XXIX, kat. 447473.
62
63
Glumac 2001: 220222, kat. 27, sl. 21 i kat. 34. sl. 22.
Hayes 1972: 310314; Mackensen 1980: 5170; Bonifay 2004:

312340. U podunavskim provincijama javqaju se od IV veka
(Ivanyi 1935: tip XII; Kuzmanov 1992: tip XXXVI; Migotti
1997: 8086).
64
215
PRIVATNA POBO@NOST.
sl. 118. Lampa sa Hristovim monogramom

na disku, Ni{, Narodni muzej, Ni{
kao simbol pobede nad grehom i smr}u, kao i

predstave kantarosa, samog ili s paunovima ili
golubicama, reprezentuju}i rajski vrt.
Analogno nalazima mediteranske produkcije me|u kerami~kim posudama, svetiqke severnoafri~ke proizvodwe tako|e nisu brojne na podru~ju Srbije. Me|u wima veoma su retke one koje
ukazuju na hri{}anske korisnike i privatnu pobo`nost.65 Jedan takav primer je lampa iz Ni{a
s Hristovim monogramom na disku, iz V veka (sl.
118).66 Istom afri~kom proizvodnom krugu pripada i svetiqka s prikazom petla, koja se ~uva u
Narodnom muzeju u Beogradu, nepoznatog mesta
nalaza, tako|e opredeqena u V vek (kat. 159).67
Hri{}anske ideje u ovom ranom periodu egzistiraju paralelno s paganskim shvatawem sveta. Izdvajamo svetiqku sa predstavom Julijana
Apostate,68 cara koji je tokom svoje kratke osamnaestomese~ne vladavine (361363) poku{ao da
vrati religiju predaka i obnovi zna~aj paganske
vere, na osnovu ideja neoplatonizma. Da su u
Singidunumu postojale i wegove pristalice,
ukazuje nalaz ove lampe visokog kvaliteta izrade, severnoafri~ke proizvodwe, opredeqene u
drugu polovinu IV veka (kat. 161).
@eqene hri{}anske poruke prenose svetiqke izra|ene u lokalnim radionicama. Me|u najstarijim primerima je lampa u obliku ribe,69 na|ena u Obrenovcu, opredeqena u IIIIV vek (kat.
158). Svetiqke u obliku ribe u upotrebi su od
prvih vekova hri{}anstva, posebno u kasnoanti~kom dobu.70 Iz istog perioda je i lampa s figuralnim prikazom dve ribe na disku,71 gde je
doma}i majstor preuzeo sve elemente anti~kih

svetiqki, ali grubost izrade ukazuje na tehni~ki neve{tu radionicu. Ova lokalna produkcija
svetiqki s hri{}anskom simbolikom, potvr|uje postojawe stanovni{tva hri{}anskog religioznog opredeqewa, od IV veka. Od V veka beleè se
svetiqke sa dr{kom u obliku krsta, nastale pod
uticajem sirijsko-palestinskog kruga.72 Iako ih
pojedini autori opredequju iskqu~ivo u VI vek,
primerak iz Prahova (kat. 160),73 mogao bi da
65
Primer Singidunuma upravo je takav. Iako veliki gradski centar, me|u sa~uvanim svetiqkama IV i V veka sa wegovog podru~ja, nema lampi sa hri{}anskim simbolima, sem
ukoliko pojedine predstave zeca ne tretiramo kao da pripadaju ranohri{}anskom krugu (Kruni} 2005: 45104; Kruni} 2011: 380) ili veoma stilizovanu palminu granu, na
jednom primerku (Kruni} 2011: kat 475).
66
Jovanovi} 1976: 70, kat. 13, sl. 13, 5.
67
Glumac 2001: kat. 10, sl. 5. Potvrdu za datovawe nalazimo i u susednim oblastima: Bubi} 2011: kat. 104, 105, kraj
IVV vek.
Kruni} 2005: 81, sl. 57; Kruni} 2011: 313315, tip XXX,
kat. 474.
68
69
Kruni} 2011: 280, kat. 421, IIIIV vek.
ûkman Nikoli} 1999: 2022, vise}e svetiqke u obliku

ribe, V vek.
70
71
Jovanovi} 1976: 6667, kat. 7, sl. 7, koja podraàva anti~ke uzore.

Menzel 1954: 100102; Kuzmanov 1992: 40, tip XXXII, kat.
291295 {iroko rasprostrawene od kraja IV i u V veku.
72
73
Jankovi} 1981: 163, T. XI/2; [pehar 2010: kat. 353, T. XV.
216
predstavqa i proizvod V veka, imaju}i u vidu
vreme najve}e distribucije originalnog tipa.
Lampe sa dr{kom u obliku krsta, lokalne izrade, javqaju se u drugim podru~jima i ranije, u IV
veku,74 u dowepodunavskoj zoni uobi~ajeno u
VVI veku.75
Bronzane svetiqke predstavqaju izuzetno
retke nalaze kasnoanti~kog doba na podru~ju
Srbije, ali i u ovom nevelikom broju prepoznaju se nova estetika i hri{}anske poruke. Iz bogatog simboli~kog zna~ewa morskih ìvotiwa i
ribe u hri{}anskom svetu, proisti~u i brojni
prikazi o kojima svedo~e, od kraja III veka, svetiqke u obliku {koqke (kat. 162)76 ili stilizovanog delfina,77 koje pripadaju produkciji V
veka. Svetiqke s poklopcem u obliku {koqke,
poput nalaza iz Pavlovca (kat. 163), opredeqenog
u period od IV veka,78 tako|e imaju hri{}ansku
simboliku, kako pokazuju i pojedini primeri iz
evidencije susednih provinicija s krstom na dr{ci,79 ili svetiqka iz Singidunuma (kat. 164).
Izdvaja se bronzana svetiqka u obliku grifona, s kuglom (jabukom?) u ustima, golubom i krstom, s Hristovim monogramom, koja je na|ena u
Pawevcu kod Manasije (kat. 165). Ovaj veli~anstven primerak toreutike kasnoanti~kog doba,
opredeqen u kraj IV po~etak V veka,80 mogu}e je
da nije primer privatne pobo`nosti, ve} deo
mobilijara nekog hri{}anskog svetili{ta, kao
{to je verovatno i svetiqka u obliku broda iz
Mezula, kod Smedereva (kat. 166).
RANOHRI[]ANSKI PREDMETI U
KULTURI SVAKODNEVNOG @IVOTA
HRI[]ANSKI MOTIVI NA
TRPEZNIM POSUDAMA
I SVETIQKAMA
PRIVATNA POBO@NOST.
cijelne religije, ostalo je vi{e od puke veze s paganskom pro{lo{}u. Ova me|usobna povezanost
paganstva i hri{}anstva prisutna je kroz ceo IV
vek, i nije iznena|uju}e {to odre|ene scene samo dobijaju hri{}ansko obja{wewe. Od konteksta nalaza, uglavnom nepoznatog za deo objekata,
~esto zavisi da li je predstavqena tema s hri{}anskim sadràjem da li su u pitawu simboli,
alegorije i metafore ranohri{}anskog doba.
Glavni protagonisti prihvatawa hri{}anskih ideja, oni koji imaju mo}, ali i mogu}nosti
da ih propagiraju, su car i dvorska aristokratija bogati naru~ioci koji mogu svoju posve}enost novoj veri da propagiraju kroz monumentalna zdawa, impresivna umetni~ka dela ili
luksuzne predmete. Wima treba pridruìti i
vojsku, kao vaàn ~inilac prihvatawa i {irewa razli~itih ideja i stvarawa kompleksnog
rimskog identiteta.
Va`no je naglasiti da karakter i tip arheolo{kih lokaliteta i nalaza, istorija, socijalni i ekonomski razvoj Gorwe Mezije, delom i
Panonije, i provincija koje krajem III veka i po~etkom IV nastaju na wihovoj teritoriji, velikim delom odre|ene su wihovim mestom pograni~nih provincija. Ovo je jednako va`no i u
kasnoanti~ko doba, kada je kompletna severna
granica, nakon napu{tawa Dakije, ponovo prva
odbrambena linija Carstva. Trupe na limesu su
sada stalne, i neke ukqu~uju nerimsko stanovni{tvo, varvare kao pla}enike, sa dozvolom da se
stalno nasele na rimskoj teritoriji.81 U nekim
gradovima, poput Singidunuma, naseqeni su prvo
kao federati, da bi postali vremenom vladaju}i
74
Bubi} 2011: kat. 4850.
75
U rimskim provincijama koje su postojale na

podru~ju dana{we Srbije, u kulturi svakodnevnog ìvota, me|u trpeznim posudama i svetiqkama, hri{}anske teme nisu mnogobrojne. Predstave i prikazi ~esto imaju dvosmislena zna~ewa, a
hri{}anske poruke ve}inom su i daqe skrivene.
U politeisti~kom i poliglotskom svetu kasnog
Carstva, u kojem se hri{}anstvo razvija do ofi-
Kuzmanov 1992: netipi~ne kasnoanti~ke forme kat. 323

i 325, VVI vek.
76
Kondi} 1993 a: kat. 144.
77
Jeli~i} 1959: 80, T. V/14
78
Jeli~i} 1959: 79, T. IV/12
79
Kuzmanov 1992: kat. 443, V vek.
80
Jeli~i} 1959: 8081, T. V/15; Kondi} 1993 a: kat. 145.
81
Mirkovi} 2007: 9195.
217
element. U distribuciji dobara, va`nu ulogu u
ovom podru~ju ima snabdevawe vojske, wena kupovna mo}, ali i sastav. S jedne strane, ekonomski potencijal stanovni{tva nije velik, te u
okviru kulture svakodnevnog ìvota, nisu u~estali rasko{ni utilitarni predmeti, poput
luksuznog trpeznog posu|a, ili importovanih
svetiqki. S druge strane, federati, kao i stalni
dodiri varvarskog i rimskog sveta, preko vojnih upori{ta na granici, uti~u na prihvatawe
novih hri{}anskih ideja.
PRIVATNA POBO@NOST.
Ipak, iako se ~ini da je privatna pobo`nost

ve}inom i daqe vezana za religiju predaka i dotada{wu rimsku tradiciju, mogu}e je prepoznati
me|u svedo~anstvima o svakodnevici i objekte
koji imaju jasnu ili skrivenu hri{}ansku poruku. Najva`nijim nam se ~ine oni predmeti izra|eni u lokalnim radionicama, od kerami~kih
posuda do kerami~kih svetiqki, koji potvr|uju
da su me|u stanovni{tvom postojali naru~ioci
hri{}anskog religioznog opredeqewa, koji su
sada slobodno sledili svoju veru.
218
IKONOGRAFIJA NA NOVCU
KONSTANTINA VELIKOG
KONSTANTINA VELIKOG
Mirjana VOJVODA
VREME OD DOLASKA Dioklecijana na vlast

284. do smrti Konstantina Velikog 337. godine
obeleèno je nizom temeqnih reformi u svim
oblastima dru{tvenog ìvota, kojima su osnovni pe~at dala upravo ova dva imperatora. Sistemom tetrarhije, koji je Dioklecijan ustanovio
293, uspostavqen je i novi ideolo{ko-religijski koncept vrhovne vlasti, koji je promovisao
pojam svemogu}eg vladara1 zasnovan na mitu o domus divina i vladarima boànskog porekla, ~ija
su titularna boànstva bili Jupiter i Herkul.
Novi program, koji je podrazumevao potpunu
jednakost tetrarha, wihovu slogu (concordia) i
idealnu sli~nost (similitudo) radikalno je izmenio portretnu umetnost ovog razdobqa. Avgusti
i cezari prikazivani su u istom ìvotnom dobu, istoobraznih crta i uniformnog izraza koncentrisanog u pojedinim detaqima lica. O~i,
{irom otvorene, ispod nagla{enih obrva i linearno naboranog ~ela reflektovale su upravqa~ku ozbiqnost, strogost i odlu~nost. Osnovne
odlike nove ikonografije dobro se prate na novcu kao tradicionalno mo}nom propagandnom
mediju, koji kombinacijom carskog portreta,
natpisa i predstava prenosi poruku o harizma-
Walden 1990: 221222.
Strong 1980: 264.
219
ti~nom vladaru.2 Ideja o idealnom vladaru i
wegovoj boànskoj prirodi jasno je kroz kolegijum slo`nih i odanih ~lanova iskazana portretima ~etvorice tetrarha na zlatnoj multipli od
10 aureusa iz ~uvenog nalaza u Boren Arasu (Beaurains Arras) u Galiji, iskovanoj u Triru 294.
povodom ustanovqewa Prve tetrarhije.3 Sli~ne
poruke prenose aureusi i multiple iste kovnice: COMITATVS AVGG sa prikazom dva cara na
kowima, svaki sa podignutom desnom rukom, zatim FELICITAS TEMPORVM i predstavom dva
cara u togama, koji izlivaju `rtvu na oltar, a
iza je Felicitas ili TEMPORVM FELICITAS
kada dva cara, svaki sa nimbom oko glave, ispred
tetrastilnog hrama izlivaju `rtvu, a pored oltara je predwi deo `rtvenog bika.4 Svaki od tetrarha, bilo avgust ili cezar, pored novca koji
je kovao u svoje ime, kovao je i novac sa imenom i
likom savladara, a glavne teme su predstave carskih za{titnika, Jupitera i Herkula, koji su
portrete tetrarha povezivali sa wihovim boànskim patronima.5 Javqaju se i predstave Genija rimskog naroda i drugi konvencionalni
tipovi, ograni~eni na nekoliko standardnih
personifikacija (vojni~ka Sloga, vojni~ka Vrlina i sl.) koje se, me|utim, retko odnose na
stvarne istorijske doga|aje.
Tetrarhija, ipak, nije bila dugog veka, a smrt
Konstancija Hlora 25. jula 306, ozna~ila je po~etak te{kih unutra{wih sukoba i borbi koje
}e dovesti do wenog raspada 313. i koje }e se nastaviti do 324. godine, kada je Konstantin Veliki postao jedini vladar u carstvu. To doba Konstantinovog uspona i kona~ne pobede ogleda se na
novcu i medaqonima kao instrumentima oficijelne politike, u ~ijoj se ikonografiji razaznaje nekoliko razvojnih faza saglasno istorijskim okolnostima koje su ih oblikovale. Prva
po~iwe Konstantinovim avgustatom aklamacijom vojnika u britanskom Jorku posle Hlorove
smrti (306) i traje do sastanka u Karnuntumu
(308), kada mu je obnovom tetrarhije ponovo priznata cezarska du`nost, druga seè do kraha tetrarhije (313), nakon ~ega sledi diarhija Konstantina i Licinija I, koja traje do pobede nad
Licinijem (324), dok posledwa faza obuhvata razdobqe wegove samostalne vladavine (324337).
KONSTANTINA VELIKOG
Od Konstantinovog progla{ewa za avgusta

u Jorku do sastanka u Karnuntumu
(25. juli 306 novembar 308)
Zapaàju se mawe razlike pre i posle poznog
leta ili jeseni 307. godine, kada je Maksimijan
(u Triru?) dodelio Konstantinu rang avgusta, a
ova titula bila prihva}ena u delovima carstva
pod upravom ove dvojice vladara. Kovawe je bilo
intenzivnije pre leta/jeseni 307, jer je re~ o po~etku Konstantinove vladavine, a tokom celog
perioda na nali~ju novca dominiraju predstave
Marsa, Genija rimskog naroda, porodi~ni i vota
tipovi, potom predstave Rome, cara u vojni~kom
izdawu i razli~itih personifikacija. Malobrojni su motivi Herkula i Jupitera, iako je re~
o, u to doba, jo{ uvek oficijelnim tetrarhijskim kultovima me|u kojima neznatno predwa~e
predstave Herkula. Prikazi cara u civilnom
izdawu, Sola i Virtus, koji ulaze u upotrebu posle leta/jeseni 307, tako|e su malobrojni.
Od obnove do kraha tetrarhije
(novembar 308 maj 313)
Tokom godina od obnove do kraha tetrarhije
jasnije se izdvajaju dve faze: pre priznawa Konstantina za avgusta u celom carstvu i posle priznawa, odnosno pre 1. maja (?) 310. i posle tog datuma, ali sa znatnijom produkcijom u kasnijoj
fazi. Naglo se uve}ava broj predstava sa motivom Genija rimskog naroda, Sola, Marsa i Jupitera, naro~ito od maja 310. Isti~u se porodi~ni
tipovi i vojni~ke predstave cara, koje i daqe
predwa~e u odnosu na civilne. Iako je Virtus
omiqena personifikacija, a predstave Herkula
ponovo malobrojne, krajem ovog razdobqa obe
predstave nestaju sa novca.
Avers: biste Dioklecijana i Galerija, revers: biste Maksimijana Herkulija i Konstancija Hlora, cf. RIC VI: 163,
no. 2; Bastien, Metzger 1977: 88, no. 197.
RIC VI: 164, nos. 68 (aureusi); 166, no. 27 (multipla); 168,
no. 35 (aureus).
4
RIC VI: 165, nos. 1523 Jupiter je za{titnik Dioklecijana (IOVI CONSERVATORI, IOVI FVLGERATORI, IOVI TVTAT
AVGG); 164, nos. 914 Herkul je za{titnik Maksimijana
(HERCVLI DEBELLAT, HERRCVLI VICTORI).
5
220
Diarhija Konstantina I i Licinija I
(maj 313 septembar 324)
U vreme diarhije Konstantina i Licinija
bitno se mewaju odnosi u repertoaru reversnih
predstava. Najmnogobrojniji su vota tipovi, potom prikazi samog cara, s ve}im naglaskom na
wegovoj vojni~koj nego civilnoj pojavi. Naro~ito privla~na boànstva su Sol i Jupiter, zatim
i Mars, bez obzira {to se ne pojavquje izme|u
318. i 321. Krajem ovog razdobqa sva tri boànstva potpuno nestaju sa novca Sol posle 319,
Jupiter posle 324. i Mars posle 323. Genije rimskog naroda prisutan je neprekidno do 317, iako
mawe u~estalo nego ranije.
Konstantinova samostalna vladavina
(septembar 324 maj 337)
Zaokret u propagandnoj politici, koji odlikuje Konstantinovu samostalnu vladavinu, prati i druga~ija reversna ikonografija. Na prvom
mestu su predstave Gloria exercitus, koje ulaze u
upotrebu 327. godine; gradska vrata sa kulama
prikazuju se kratkotrajno u intervalu od 324. do
330, slede Viktorija i vota tipovi, kao i motivi
sa carem u vojnom i civilnom izdawu, ali s nagla{enijom vojni~kom tematikom. Pored usamqene pojave Genija rimskog naroda iz 326, u nekoliko mahova se javqaju motivi dva krilata
Genija koji drè girlandu.6 Roma i personifikacije gradova prisutni su u mawoj meri, dok
broj porodi~nih tipova osetno opada.
U carskoj aversnoj ikonografiji razaznaju
se sli~ne razvojne faze. Prikaz biste s lovorovim vencem osnovnim vladarskim obele`jem
rimskih imperatora, drapirane ili u oklopu,
uobi~ajen je od 306. do 324, potom sporadi~an do
335. Promene su uo~qive od 310, zatim od 313. i
kona~no od 324. godine, {to odgovara vremenu
Konstantinovog progla{ewa za avgusta u celom
carstvu maja 310. i uklawawu Maksimijana Herkulija jula (?) iste godine, zatim pobedi nad
Maksencijem kod Milvijskog mosta 28. oktobra
312. i okon~awu diarhije pobedom nad Licinijem u jesen 324.7 Portreti koji se javqaju izme|u
306. i 309. izvedeni su u tetrarhijskom maniru
saglasno Konstantinovoj nameri da se ukqu~i u
ovaj sistem, zbog okolnosti dolaska na presto i
KONSTANTINA VELIKOG
svojevrsne uzurpacije vlasti. Od 310. do po~etka

313. naj~e{}e je prikazivan sa {lemom, u oklopu, sa kopqem preko ramena i sa {titom u ruci,
isti~u}i vojni~ki karakter svoje vladavine.
Iako mawe uo~qiva, ista obele`ja prisutna su i
posle pobede nad Maksencijem. Osnovna ikonografska promena nastupila je 324. godine kada, u
skladu sa novim programskim te`wama, car po~iwe da se prikazuje po uzoru na helenisti~ke
monarhe, glave oven~ane dijademom i zaba~ene
unatrag, pogleda uprtog u visine.
***
Promene u Konstantinovoj monetarnoj ikonografiji neposredan su odraz wegove vladarske politike i poimawa vlasti. Stupawem na
politi~ku scenu nakon Hlorove smrti, narednih
18 godina proveo je u sukobima sa razli~itim
rivalima da bi nizom komplikovanih i spretnih politi~kih poteza i vojnih kampawa postigao apsolutnu kontrolu nad dràvom. Sve do maja 310. i progla{ewa za avgusta u celom carstvu
na wegovom novcu preovla|uju predstave Marsa8
blisko povezane sa tetrarhijskom ideologijom
kako bi istakao legitimnost vlasti. Mars je, me|utim, u tetrarhijskom sistemu bio rezervisan
za cezara dinastije Jovija. Galerije je kao Dioklecijanov cezar stupio u ovaj boànski rod,
postav{i Jupiterov sin, drugi Mars,9 a Konstancije Hlor je kao Maksimijanov cezar izjedna~en sa Solom.10 Stoga bi se o~ekivalo da je
Sol umesto Marsa bio Konstantinov za{titnik
Kienast 2010: 299300.
Mars kao reversni motiv na Konstantinovom novcu javqa

se neprekidno od 306. do 317, a u kasnijem periodu 322/323.
na novcu kovnice Sirmijum. Predstave ovog boànstva
prate legende: VIRTVS AVGG ET CAESS NN, MARS VICTOR,
MARTI PACIF, MARTI PATRI CONSERVATORI/PROPVGNATORI, PERPETVA VIRTVS, MARTI PATR SEMP VICTORI, cf.
RIC VI. Za ikonografiju Marsa na novcu IV veka, cf. Vasi}
2003 c: 151176.
9
10

221
od samog po~etka. Sol se kao reversni motiv pojavquje tek od leta/jeseni (?) 307, ali sve do maja
310. znatno mawe nego Mars,11 koji }e u odre|enoj
meri opstati i u vreme Solove dominacije.
Pojava Marsa je, po svemu sude}i, u neposrednoj vezi sa na~inom Konstantinovog stupawa na
politi~ku scenu. Izbor za avgusta vojni~kom
aklamacijom remetio je tetrarhijsko ustrojstvo
i bio je suprotan Galerijevim shvatawima, koji
je Konstantina prihvatio samo kao cezara pot~iwenog Flaviju Severu, novom avgustu zapada.12
Konstantin je boga Marsa ukqu~io u svoju propagandnu politiku da bi umirio Galerija i nastoje}i da zadobije wegovo poverewe predstavqao se
kao ~lan Galerijevog boànskog roda i ~uvar postoje}eg upravqa~kog sistema. Ovaj ideolo{ki
koncept oslikavaju VIRTVS AVGG ET CAESS NN
emisije kovnice Ticinum, kovane od jeseni 306.
do januara 307, na kojima je osim Marsa sa {lemom
na glavi, kopqem i trofejom u rukama prikazana
scena sa Konstantinom na kowu, koji drì {tit,
a kopqem probada palog neprijateqa, dok je drugi
ispod kowa.13 Ovaj motiv cara na kowu, koji se
uporedo sa istom legendom pojavquje na novcu
Flavija Severa, Konstantinovog neposredno nadre|enog avgusta, jo{ jedan je primer kojim je Konstantin iskazivao pot~iwenost poretku.14
U isto vreme javqaju se malobrojne predstave
Herkula sa legendom koja ga odre|uje kao pratioca vladaju}ih avgusta i cezara: HERCVLI COMITI
AVGG ET CAESS NN.15 Tokom 306308. pojavu Herkula prate jo{ dve legende16 da bi potom nastupio
prekid od nekoliko godina koji se poklapa sa
vremenom sukoba sa Maksimijanom, u ~iju je dinastiju Herkulija Konstantin stupio ènidbom
sa Faustom, i wegovom smr}u jula (?) 310.
Konstantin je na po~etku, makar formalno,
morao da prihvati tetrarhijska na~ela i wegov
se lik na novcu rimske kovnice iz 306307. ne
razlikuje od portreta ostalih tetrarha glava je
kvadratna, vrat snaàn i mi{i}av, brada o{tra
i kratka, kosa kratko se~ena, ~elo naborano (sl.
119).17 Iskra te`we ka individualizaciji i napu{tawe tvrdog tetrarhijskog stila ogleda se
ve} tada u portretima iz Trira (Treveri), kovnice
koja je bila pod wegovom neposrednom kontrolom. Ovde je kovao redak zlatni novac de~a~kog,
KONSTANTINA VELIKOG
sl. 119. Konstantin cezar, AV multipla od 2

aureusa, Roma, 307, avers (http://www.wildwinds.
com/coins/ric/constantine/_rome_RIC_VI_0142.jpg)
sl. 120. Konstantin cezar, AV aureus, Treveri,
306, avers (Wright 1987: fig. 7)
~esto golobradog lika, kratko se~ene kose, bez bora na ~elu (sl. 120), izvedenog po uzoru na portrete mladih cezara III veka,18 kao i retke argenteuse
vi{e heroiziranog izraza zasnovanog na Avgustovom tipu portreta.19 Posle Maksimijanovog
11
Sol se pojavquje na novcu Konstantina od jeseni 307. do

319. Do 310. godine Solove predstave su malobrojnije da bi
potom, sve do 319. bile najdominantniji reversni motiv,
cf. RIC VI.
Barnes 1981: 2829; Odahl 2004: 7980; Rees 2004: 160; Lenski 2006: 62.
12
13
RIC VI: 291, nos. 70b, 71, 72; 292, nos. 7579.
RIC VI: 293, nos. 81. Flavije Sever je za svog za{titnika

tako|e izabrao Marsa.
14
RIC VI: 368, no. 139 Konstantinov aureus rimske kovnice. Tokom Maksencijeve uzurpacije i wegovog sukoba sa
Severom i Galerijem Konstantin nije preduzimao nikakve
vojne aktivnosti koje bi bile na {tetu Galerija. Osim pragmati~nog savezni{tva sa Maksimijanom i ènidbom sa
Faustom, ostao je neutralan u ovom sporu. Tek nakon smrti
Galerija maja 311. odlu~io se za obra~un sa politi~kim protivnicima.
15
Pored legende HERCVLI COMITI AVGG ET CAESS NN pojavquju se i legende: HERCVLI CONSERVAT CAES, VIRTVS
PERPETVA AVG (306308), RIC VI: 275, 277, 289n., 293 no. 87;
295 no. 99 (Ticinum).
16
RIC VI: 368, no. 141, Pl. 6, 141 (Rome), aureus 306307.
godina; ibid., no. 142, Pl. WildWinds.com., multipla od 2 aureusa 307. godina
17
RIC VI: 204, no. 627 (Trier), aureus; Wright 1987: 494496,
figs. 67.
18
19 RIC VI: 205, no. 636 (Trier), argenteus; Wright 1987: 495496,
505, fig. 8.
222
poraza iz 310. i reorganizovawem ideolo{ke
osnove ovaj portret dobija definitivan oblik
i Konstantin se prikazuje mladala~kog lica, lepih crta, bez brade, i s naznakama nove frizure,
duè kose s lu~nim resama na ~eonom delu (sl.
121).20 Orlovski povijen nos od po~etka je prepoznatqiva karakteristika Konstantinovog
lika ~ime je izlazio iz okvira tetrarhijskih
normi. Ovaj izrazito o{tar profil, upe~atqivo obele`je Konstancija Hlora, wegovog oca i
osniva~a dinastije Drugih Flavijevaca, koji je
postao simbol Konstantinove vladarske ku}e,
tuma~i se kao jedan je od ranih pokazateqa wegovih dinasti~kih ambicija.21
Dogovorom u Karnuntumu iz novembra 308.
kada je Konstantinu opro{teno odmetawe iz
prethodne godine22 i kada je kao Licinijev cezar ponovo primqen me|u tetrarhe23 u~iwen je
posledwi poku{aj obnove ve} istro{ene tetrarhijske ideje. Usudni udarac zadat joj je progla{ewem Maksimina Daje za avgusta 1. maja (?) 310, a
odmah potom i Konstantinovim progla{ewem,24
koji je po~eo da traì novi ideolo{ki oslonac.
Od 310. usvojio je legitimno poreklo od Klaudija Gotskog25 i okrenuo se kultu Nepobedivog Sola. Novi propagandni program obeleìla je i
careva vizija kojom mu je Apolon Granski (Apollo
Granus) prorekao da }e postati vladar ~itavog
sveta.26 Ovaj preokret i prihvatawe Sola Apolona za dinasti~kog patrona predstavqao je povratak Aurelijanovom modelu odnosa izme|u cara i boànstva,27 manifestuju}i Konstantinovu
pragmati~nu nameru da na bilo koji na~in, uz
pomo} Apolona ili Sola, ostvari politi~ke i
vojne ambicije. Poruka izraèna simbolikom na
novcu bila je u osnovi povezana sa ideologijom
apsolutne pobede a najve}i broj predstava, tada i
tokom wegove sveukupne vladavine, bio je u istom
znaku. Preovla|uju Sol, Mars, Virtus i Roma,
zatim Viktorija i car u vojni~kom izdawu. Od
311. godine Konstantin ukqu~uje Jupitera (do
324), zatim i Herkula, koji je posle prekida od
nekoliko godina, u novom i posledwem pojavqivawu 312313. posvetom HERCVLI VICTORI bio
neposredno povezan sa pobedom.28
Na nali~ju novca pojavquje se Sol Invictus
Nepobedivi Sol kao Konstantinov pratilac i
KONSTANTINA VELIKOG
sl. 121. Konstantin I, AV solid, Treveri,

310313, Narodni muzej u Beogradu
RIC VI: 222, no. 816 (Trier) = Vasi} 2008 a: 147, Cat. 6; RIC
VII: 166, no. 30, Pl. 3, 30 (Trier); Za studiju Konstantinovog
portreta, cf. Wright 1987: 493507.
20
21
Wright 1987: 495; Bardill 2012: 11, notes 13, 78.
22
Konstantin je zahvaquju}i Maksimijanu, na ~iju je stranu stao u sukobu s Galerijem, kao i ènidbi s wegovom k}eri Faustom proizveden u pozno leto (?) 307. u najvi{i vladarski rang, cf. Lenski 2006: 6263.
23
Barnes 1981: 32, notes 3133.
24 Kienast 2010: 299. Avgustatom Daje i Konstantina definitivno je uru{en Dioklecijanov model sukcesije u nasle|ivawu prestola, cf. Barnes 1981: 33.
25
U vreme kada su se ~etiri pretendenta borila za vlast,

otkri}e davno izgubqenog carskog prethodnika, potpomognuto carskom propagandom, bez obzira na to {to je nauka
ovu vezu opovrgla, trebalo je da oja~a Konstantinovu poziciju, cf. Barnes 1981: 35, notes 61, 62; Lenski 2006: 66.
Lenski 2006: 6667, note 41; CAH XII: 560; Popovi} 2010
c: 147; Olariu 2010: 167.
26
27
Aurelijan je 274. u podno`ju Kvirinala podigao hram

Nepobedivom bogu Solu Deus Sol Invictus (Hist. Aug. Aur.,
XXVI, 39) i institucionalizovawem Sol Invictus kulta u~inio je prvi poku{aj da ustanovi novu carsku religiju monoteisti~ke orijentacije (Halsberghe 1972: 148162; CAH
XII: 171). Na novcu je predstavqen kao bog (deus) na zemqi
i apsolutni gospodar (dominus); on je potomak boga Sunca
po ro|ewu (natus) i ovaj program je pra}en predstavama
Sola s legendama: PACATOR ORBIS, SOLI INVICTO, SOL
DOMINVS IMPERI ROMANI (RIC V.1: 265, no. 6; Gnecchi II:
113, no. 2; Gnecchi III: 64, nos. 58) i posebno istaknut emisijama Serdike sa aversnim legendama: IMP C L DOM
AVRELIANVS P F AVG, IMP C AVRELIANVS INVICTVS P
AVG, IMP DEO ET DOMINO AVRELIANO AVG (RIC V.1: 296,
no. 280; 299, nos. 300303, 305306). Solov atribut, zrakasta
kruna na glavi (corona radiata) postao je insignija sa kojom
su se carevi prikazivali na novcu.
28
Cyzicus (312), Roma, Ostia (pozna 312 maj 313).
223
KONSTANTINA VELIKOG
sl. 122. Konstantin I Sol stoji s podignutom desnom rukom i globom u levoj, pored kle~i varvarin,
AV solid, Tesalonika, 317, Narodni muzej u Beogradu
sl. 123. Konstantin I i Sol FELIX ADVENTVS, AV medaqon od 9 solida, Ticinum, 313
(Donati, Gentili 2005: cat. 54)
za{titnik, predstavqan ve}inom s bi~em ili

globom i opisan legendom SOLI INVICTO COMITI, a isti motiv pratila je legenda COMITI
AVGG NN.29 Na istoku se Sol, uz legendu SOLI
INVICTO, prikazuje sa Serapisovom glavom u
ruci,30 dok Ticinum emituje primerke SOLI INVICTO AETERNO AVG sa Solom u kvadrigi, kojeg prati Viktorija.31 Od maja 313. u gotovo svim
kovnicama izdaje se SOLI INVICTO COMITI tip
na kojem je Sol sa jednom podignutom rukom i
globom u drugoj.32 Istu predstavu 317. i 318. prati legenda CLARITAS REIPVBLICAE, dok se u emisijama Tesalonike, uz ovaj natpis, ispred Sola
pojavquje figura kle~e}eg varvarina (sl. 122),33
a u 319. sa VIRT EXERC natpisom prikazuje se
plan rimskog logora sa Solom koji drì glob u
sredini.34
Dono{ewem Milanskog edikta o verskoj toleranciji februara 313,35 prohri{}anske ideje su,
na svom putu da postanu dràvna religija, odnele
prvu zvani~nu pobedu. Nemaju}i, me|utim, sopstvenu umetni~ku tradiciju oslawale su se na
stare na~ine kako bi izrazile novu ideologiju.
Odnos prema Nepobedivom Solu sa kojim se
Konstantin izjedna~io jasno ilustruju natpis i
predstava na predwoj strani zlatne multiple
iskovane 313. u kovnici Ticinum povodom carevog susreta sa Licinijem u Milanu, ~iji je ishod bio ozvani~ewe nove ideolo{ke matrice. U
prvom planu je bista Konstantina, a iza we bista
Sola sa zrakastom krunom. Car je u oklopu i paludamentu, sa {titom i kopqem preko ramena. Na
{titu su dati Sol u kvadrigi, personifikacije

Zemqe i Okeana, zvezde i polumesec. Carev pratilac je Nepobedivo Sunce s kojim se Konstantin izjedna~ava o ~emu pored legende INVICTVS
CONSTANTINVS MAX AVG svedo~i sveukupna
kompozicija koja ga prikazuje kao vladara neba,
zemqe i mora. Na nali~ju je natpis FELIX ADVENTVS AVGG NN koji aludira na susret u Milanu i scena s Konstantinom na kowu, kojeg predvodi Viktorija, a prati Virtus (?) (sl. 123).36
Solidi COMIS CONSTANTINI AVG iste
kovnice, emitovani povodom ~etvrtog Konstantinovog konzulata i proslave decenalija 315. i
tokom 316. godine, slede isti ideolo{ki koncept. Bliskost sa Solom i ideja o caru kao Solu
RIC VI: 132, nos. 113115 (Londinium); daqe vidi: Ticinum,

Aquileia, Roma, Ostia; RIC VI: 131, nos. 101102, etc. (Londinium).
29
RIC VI: 566, no. 73c (Nicomedia), daqe vidi: Antioch,

Cyzicus.
30
31
RIC VI: 297, no. 113.
RIC VII: 361, nos. 13, etc. (Ticinum), daqe vidi: Londinium,
Arelate, Roma, Siscia, Trier, Aquilea, Thessalonica, Lugdunum,
Serdica.
32
RIC VII: 103, no. 101 (Londinium), daqe vidi: Roma, Siscia;
500, no. 8 (Thessalonica) = Vasi} 2008 a: 227, Cat. 240.
33
34
RIC VII: 507, no. 66.
35
Lenski 2006: 72; CAH XII: 92.
RIC VI: 277278, 296, no. 111; Gnecchi I: 16, no. 16; Toynbee
1944: 108109, Pl. XVII.11; Popovi} 2010 c: 149150.
36
224
KONSTANTINA VELIKOG
sl. 124. Konstantina I i Sol, AV solid, Ticinum, 315, Narodni muzej u Beogradu
sl. 125. Konstantin I s nimbom oko glave ~etiri mala de~aka personifikuju ~etiri godi{wa doba,
AV solid, Ticinum, 316 (Hartley et al. 2006: Cat. 90)
predstavqena je natpisom koji Sola defini{e

kao carevog druga i pratioca, kao i bistama
Konstantina u prvom i Sola sa zrakastom krunom u drugom planu. Scena je slikovito dopuwena Konstantinovim gestom uzdignute ruke, karakteristi~nim za Sola, a car u drugoj ruci
drì glob (sl. 124).37
Ideja o Konstantinu kao Solu i wegovoj boànskoj prirodi iskazana je nimbom na aversima multipli i solida kovanim izme|u 315. i 317.
povodom carevog decenalijskog jubileja u kovnicama Ticinum i Siscija.38 Prikazana je Konstantinova bista spreda, a wegovu glavu okruùje nimb, svetlosni oreol jednak Solovoj kruni
od sun~evih zraka, koji }e kasnije postati uobi~ajeni deo ikonografije Hrista i svetiteqa (sl.
125).39 Reversne legende i teme na ovom novcu
odnose se na carske pobede,40 blagodeti koje iz
tih pobeda proisti~u,41 ili na samog Sola, nepobedivog carevog za{titnika.42 Poruka koju
upu}uju jasno iskazuje da je car, ~ija je boànska
priroda jednaka Solovoj, izvojevao pobede koje
donose poredak i blagostawe rimskom narodu, a
nimbus purus, koji okruùje glavu vladara jedan je
od pojavnih oblika Solove sun~ane zra~ne krune
i nosi simboliku mo}i.43 Nimb koji se kao aversni simbol pojavio u vreme Konstantinovih decenalija nije nepoznat u rimskoj ikonografiji.
Paganski bogovi prikazivani su sa nimbom od
II veka,44 prisutan je i na reversu zlatne multiple cezara Konstancija Hlora, kovane 295305. u
Triru na kojoj se vide dva cara u sceni `rtvovawa, oba sa nimbom,45 dok prva predstava cara oko
RIC VII: 363, no. 32 = Vasi} 2008: 176, Cat. 90 na reversu

je legenda RESTITVTORI LIBERTATIS i figuralna predstava
cara u vojni~kom odelu, koji drì kratak skiptar u jednoj
ruci, dok drugom rukom prima glob od Rome koja sedi na
prestolu; RIC VII: 368, no. 53 na reversu je legenda LIBERALITAS XI IMP IIII COS P P P i motiv Liberalitas s rogom
izobiqa i abakom.
37
38 Za jubilarni karakter multipli i solida povezan s proslavom decenalija, cf. RIC VII: 369, note 59.
39
Bista cara sa nimbom se javqa u tri oblika: drapirana

i u oklopu; drapirana, u oklopu, podignute desne ruke i sa
globom u levoj ruci; drapirana, u oklopu, u desnoj ruci je
Viktorija na globu, a mapa u levoj, cf. RIC VII: 8891.
GAVDIVM ROMANORVM, u ise~ku FRANC ET ALAM,

trofej i zarobqenici; VICTORIOSO SEMPER, car u tunici stoji naspram ènske figure koja na glavi nosi krunu
od gradskih bedema i predaje mu venac, a iza je Viktorija
koja kruni{e cara, cf. RIC VII: 365, no. 37 solid iz 315;
ibid., 369, no. 59 solid iz 316 (Ticinum); za turreted women, cf. ibid., 363, note 29.
40
FELICIA, u ise~ku TEMPORA, ~etiri deteta kao personifikacije ~etiri godi{wa doba; P M TRIB P COS IIII P P
PROCOS, car u togi, sa globom i skiptrom u rukama, sedi
na kurulnoj stolici, cf. RIC VII: 366, no. 41 solid iz 316;
ibid., 365, no. 38 solid iz 315 (Ticinum).
41
42 SOLI INVICTO COMITI, Sol stoji, drì glob i bi~,

kraj nogu zarobqenik, cf. RIC VII: 427, no. 25 multipla iz
317.
43
Popovi} 2010 c: 150151, notes 1316.
44
Henig 2006 b: 65.
45 RIC VI: 168, no. 35 (Treveri), cf. supra, note 4. Car ili ~lanovi wegove porodice s nimbom oko glave pojavqivali su
se ponovo samo na reversima (RIC VII: 43), poput zlatnih
multipli sa likom Fauste iz kovnice u Triru (RIC VII:
203, nos. 443445) ili multiple od 9 solida kovane u Nikomediji s likom Konstantina (RIC VII: 631, no. 173).
225
sl. 126. Konstantin I sa {lemom

na kojem je hristogram, AR medaqon, Ticinum,
315 (www.constantinethegreatcoins.com)
~ije glave je nimb poti~e s reversa sestercija

Antonina Pija, datovanog u 145161.46
Uporedo sa predstavama koje izjedna~avaju
boànsku prirodu Konstantina i Sola, na decenalijskim SALVS REI PVBLICAE srebrnim medaqonoma (sl. 126) kovanim u Ticinumu 315., daqe
je razvijena ideja o Konstantinu kao Solu, kojom
se u liku samog cara objediwuje Solova i hri{}anska simbolika.47 Na aversu je Konstantinov
tro~etvrtinski profil, s poprsjem u oklopu,
koji poput Sola desnom rukom drì dizgine kowa, a levom {tit na kojem je prikazana vu~ica
koja doji Romula i Rema. Atribut koji car nosi
preko levog ramena prvobitno protuma~en kao
skiptar u vidu krsta sa globom na vrhu, kasnije
postaje kopqe, a u globu kojim se zavr{ava prepoznat je jabu~asti zavr{etak dr{ke kopqa.48 Na
glavi cara je kalotasti {lem ukra{en rozetama
i na wemu visoka perjanica. U korenu perjanice,
na predwoj strani, postavqen je hristogram kao
aluzija na carevu viziju uo~i bitke kod Milvijskog mosta. Rozete na {lemu ukazuju na Veneru,
ispod ~ijeg hrama je na Golgoti Helena iskopala
âsni krst, a od prona|enih klinova, svedoka
Hristovih muka, na~inila {lem sinu Konstantinu.49 Konstantin je usvojio hristogram kao
znak izvojevane pobede50 i, prema Eusebiju, Hristov monogram sastavqen od slova hi i ro (C i R),
prva dva slova gr~kog pisma u re~i Hrist, uobi~ajio da nosi na {lemu.51 Na nali~ju medaqona
prikazan je Konstantin na platformi, u vojni~koj opremi, podignute desne ruke i sa trofejom preko levog ramena. Iza je Viktorija, koja ga
KONSTANTINA VELIKOG
kruni{e, a oko platforme je devet vojnika, od kojih ~etiri drè kowe, ostali {titove, a dva na
vrhu drè i zastave. Legendom SALVS REI PVBLICAE jasno je nagla{ena uloga cara kao spasiteqa
dràve, koji je do tog ciqa do{ao pobedom nad
neprijateqem, o ~emu svedo~e trofej i Viktorija,
koja ga u prisustvu vojnika oven~ava pobedni~kim vencem. Gest podignute ruke, vode}e ruke
svetske dominacije ima analogiju u ve}ini Solovih predstava na novcu.
Svojevrsni sinkretizam solarnih i hri{}anskih simbola na ovom medaqonu pokazuje da
je posle pobede nad Maksencijem u jesen 312. i
izdavawa Milanskog edikta februara 313. Konstantin prihvatio hristogram kao novi pobedonosni znak, ali da je i daqe iskazivao odanost
solarnom monoteizmu kroz bliskost s bogom
Sunca Nepobedivim Solom.52
Misti~no iskustvo, koje je prethodilo Konstantinovoj pobedi, Eusebije je pripisao za{titi hri{}anskog Boga i misti~noj viziji
svetlosnog krsta s natpisom ovim znakom }e{
pobediti, nakon ~ega je car dao da se od zlata i
dragog kamewa napravi labarum, s vencem na vrhu
u kojem je bio hristogram.53 Iako ne{to druga~ije svedo~ewe, razli~ito u detaqima, prenosi
hri{}anski apologet Laktancije, prema kojem
je druga vizija podstakla cara da na {titove
svojih vojnika postavi hristogram monogram
Hrista,54 oba izvora su saglasna da je hristogram
46
RIC III: 124, no. 765.
47
RIC VII: 364, no. 36, Pl. IX, 36 (Ticinum); Gnecchi I: 59, no. 18.
48
Toynbee 1944: 211; RIC VII, Introduction: 63, notes 45.
49 Jovanovi} 2006: 279; Socrates Schol. Eccl. Hist. I.17; Theod.

Eccl. Hist. XVII.
Za zna~ewe monograma, cf. RIC VII, Introduction: 6263;

Bruun 1962: 1018.
50
51
Euseb. Vita Const. I.31.3.
52
Iako nespornog oficijelnog karaktera, wegova ograni~ena namena za donativa oficirima bila je limitiraju}i
faktor u {irewu ove propagandne poruke, cf. RIC VII: 364,
note 36.
53
Euseb. Vita Const. I.2831; Hist. Eccl. IX.910.
54
Lact. De mort. pers.: XLIV.56.
226
bio spasonosni znak koji je Konstantinu 312.
godine doneo pobedu pred kapijama Rima.55
Hristogram urezan ispod vrha kreste, na
centralnom mestu {lema, koji Konstantin nosi
na glavi na srebrnim medaqonima iz 315. predstavqa prvi poznati prikaz ovog znaka, a prvi
prikaz hristograma na wegovoj zastavi (labarum)
javqa se u periodu posle kona~ne pobede nad Licinijem i, kao {to }emo kasnije videti, na retkim SPES PVBLIC numusima, kovanim 327. i
327/328. Hristogram je, me|utim, na Konstantinovom novcu ostao usamqena pojava, ograni~ena
na nekoliko retkih emisija. Pojavquje se kao
aplikacija na bo~noj strani {lema na, tako|e
retkim, numusima kovnice Siscija iz 319,56 ali
i uz kovni~ke oznake nekih kovnica, iako je u tom
kontekstu wegova uloga zvani~nog hri{}anskog
simbola dovedena u sumwu.57 Mada je u trenutku
nastanka wegovo zna~ewe bilo nejasno ili bar
dvosmisleno, hristogram je kao mo}an nebeski
znak, nezavisno od Konstantinovih li~nih verskih uverewa, {irio pobedni~ku simboliku, a
strogo hri{}anski karakter dobio je kasnije,
kroz dugi razvojni proces.58
Nije neuobi~ajeno da su rimski carevi uo~i
presudne bitke traìli pomo} vi{ih sila, ali
je kod Konstantina ta sila sadràla prohri{}anske ideje. Su{tina Konstantinove propagande u borbi protiv Maksencija, kao i kasnije protiv Licinija, bila je da ih predstavi kao tirane
od kojih je trebalo spasiti narod i dràvu.59
Sli~nu vrstu propagande, zasnovane na verskom
sukobu, borbi dobra i zla, iskazivao je i Licinije, drugi potpisnik Milanskog edikta pred pohod na izrazitog antihri{}anina Maksimina
Daju. Iako se kasnije i sam pokazao antihri{}aninom, pragmati~no je iskoristio viziju uo~i
bitke kada mu se javio an|eo Gospodwi sa savetom
da se moli najvi{em Bogu i da }e tako pobediti.60 Kovao je novac sa simbolikom sli~nom Konstantinovoj, zabeleènoj na retkim aureusima
kovnice Siscija.61 Podjednako redak SECVRITAS
AVGG aureus iz iste kovnice sa Licinijem u
kvadrigi i gran~icom u podignutoj ruci, pored
toga {to manifestuje dobre odnose izme|u wega
i Konstatnina, obojicu identifikuje kao aktuelne za{titnike carstva.62
KONSTANTINA VELIKOG
Likovna re{ewa i natpisi na novcu, kao dokumentu zvani~ne dràvne politike, jasno pokazuju da je car, da li iz ambivalentnih verskih
ube|ewa ili pragmati~nih politi~kih razloga,
ostao i daqe odan paganskim bogovima i solarnom monoteizmu, izbegavaju}i konflikt sa starim obi~ajima i tradicionalnim rimskim religioznim ustrojstvom. Ujedno, ideja o svemogu}em
bogu Sunca morala je biti bliska i hri{}anima, utiru}i put za vizuelizaciju wihovog Spasiteqa, a predstava Hrista kao Sol-a Iustitiae mogla
se ve} u Konstantinovo doba videti na porodi~noj grobnici Julija u Rimu.63 Promovisawe Sola
kao vrhovnog boànstva imalo je presudnu ulogu
55
Lenski 2006: 71; CAH XII: 92.
RIC VII: 433, no. 61, note 61; u istoj off. B pojavquje se na
istom mestu zvezda, cf. ibid., note 61.
56
Kovnice: Ticinum (319/320), Aquileia, Siscia, Thessalonica

(320) i Arelate (336337), cf. RIC VII: 62; Popovi} 2010 c:
152153.
57
RIC VII: 6164; Za suprotno mi{qewe, cf. Grigg 1977:

1422, sa navedenom literaturom.
58
59
Eusebije navodi da je nakon pobede nad Maksencijem u

Rimu podignuta statua cara sa spasonosnim znakom, krstom
u ruci i natpisom koji svedo~i o wegovom pobedni~kom
zna~ewu zahvaquju}i kojem je sa~uvao i oslobodio grad od
tiranskog jarma i uspostavio slobodu Rimskom Senatu i
narodu, povrativ{i im raniji ugled i sjaj, cf. Euseb. Hist.
Eccl. IX.1011; Vita Const. I.40. Boànska pomo} iskazana je i
na Konstantinovom slavoluku natpisom instinctu divinitatis,
mentis magnitudine (ILS: 156157, no. 694), a ambivalentno{}u u izboru re~i izraèna je zahvalnost neimenovanoj
natprirodnoj intervenciji bilo da je re~ o hri{}anskom
Bogu ili paganskim boànstavima (Anastos 1967: 40).
Lact. De mort. pers. XLVIXLVII; Barnes 1981: 63. Re~ je samo o propagandi za koju je u to vreme bilo korisno da obuhvati i Licinija kao borca protiv izrazitog antihri{}anina Daje. Da Licinije nije bio pravi poklonik nove vere
svedo~i Eusebije koji govore}i o potpisivawu Milanskog
edikta beleì: I nakon toga, obojica, Konstantin i sa
wim Licinije, koga jo{ uvek nije zagrabilo ludilo u koje
}e kasnije upasti, (Euseb. Hist. Eccl. IX.12).
60
PROFECTIO AVGG sa Licinijem na kowu, koji drì kopqe, ORIENS AVGVSTORVM sa prikazom Sola podignute
jedne ruke, i globom i bi~em u drugoj, cf. RIC VI: 453, 482,
nos. 217, 218.
61
62
RIC VI: 453, 482, no. 218A.
63
Straub 1967: 43, notes 3133.
227
sl. 127. Konstantin I car drì veksilum

ukra{en znakom sli~nim hristogramu i kopqe,
AV multipla od 2 solida, Siscija, 326327,
revers, Narodni muzej u Beogradu
sl. 128. Konstantin I hristogram na vrhu
labaruma, AE numus, Konstantinopoq, 327, revers
(http://en.wikipedia.org/wiki/File:As-ConstantineXR_RIC_vII_019.jpg)
da pagane pribliì henoti~nom stavu prema

hri{}anstvu, a zahvaquju}i Solovoj prilagodqivosti nova religija nije nametana kao religija dràve i naroda.64 S druge strane, hri{}anski sud o demonskoj prirodi paganskih
boànstava nije mogao da se promeni, ukqu~uju}i i Nepobedivog Sola, koji prestaje da bude
oficijelni propagandni simbol. Wegov nestanak sa novca od 319,65 me|utim, nije morao da
zna~i i su{tinsko odbacivawe koncepta solarnog monoteizma, nego je pre predstavqao neku
vrstu izbegavawa vizuelne i verbalne naklonosti prema ovom boànstvu.66 Stoga je indikativan podatak da je Konstantin, posle pobede nad
Licinijem (324), u nameri da pokaè da je nepobedivi car savladao posledweg protivnika u
zvani~nu titulaturu uveo religiozno neutralni
epitet victor umesto invictus blisko povezanog sa
solarnim boànstvom. Da bi ovu ideju osnaìo
prihvatio je, posle uspeha na granicama carstva,
naslov victor et triumphator, koji }e ostati sastavni deo titulature potowih careva.67 Tada sa novca nestaju i ostala paganska boànstva, iako je
car sve do smrti u svojoj titulaturi zadrào naslov pontifex maximus.68 Zamewuju ih religiozno
neutralne teme poput Gloria exercitus, kapije vojnog logora, Viktorija, vota tipovi, trofeji.
Povodom kona~ne pobede nad Licinijem, koju je Konstantin proslavio u Nikomediji, isto-
KONSTANTINA VELIKOG
vremeno proglasiv{i Konstancija za cezara,

majku Helenu i ènu Faustu za avguste,69 iskovao
je 326327. u Sisciji zlatnu GLORIA SECVLI
(sic!) multiplu od dva solida, na kojoj je na reversu prikazan u vojni~koj opremi sa kopqem i veksilumom u rukama. Znak na veksilumu tuma~en je
kao venac, zvezda ili hristogram (sl. 127).70 Kovnice u Rimu i Triru emitovale su mnogo kasnije
(336337) srebrwake sli~ne ikonografije s aversnim natpisom CONSTANTINVS MAX AVG i reversnom legedom CONSTANTINVS AVG, tako|e
nejasnog znaka na zastavi.71
Hristogram se, nesumwivo, pojavquje na vrhu
Konstantinove zastave (labarum) koja probada
zmiju (ili zmaja), simboli~ni prikaz carevog
neprijateqa, Licinija,72 na izvanredno retkim
SPES PVBLIC numusima, kovanim 327. i 327/328.
u novoj prestonici Konstantinopoqu (sl. 128).73
Ima zna~ewe li~nog pobedni~kog znaka pre nego hri{}anskog simbola, a isto zna~ewe imaju i
ostali Konstantinovi pobedonosni znaci
64
Lee 2006: 174; CAH XII: 560.
65
Sol nestaje sa novca u svim Konstantinovim kovnicama

319. Brun neta~no datuje posledwe emisije Arla sa predstavom Sola do 322 (Bruun 1958: 3437), iako je mogu}e da
su one u jednom sasvim kratkom periodu bile kovane i posle 319 (RIC VII: 48, note 5).
66 Bardil se ne slaè sa Alfeldijevom postavkom da je car
degradirao Sola i da se distancirao od wega (Bardill 2012:
331).
67
Lenski 2006: 18.
68
Barnes 1981: 245.
69
RIC VII: 69; CAH XII: 94; Kienast 2010: 304305, 314.
RIC VII: 56, note 6, 451, no. 207 i note 207 s komentarom
da je na zastavi verovatno prikazana zvezda ili venac, a ne
hristogram; Vasi} 2008 a: 210, Cat. 188 (labarum).
70
RIC VII: 56, notes 78. Primerci s legendom CONSTANTINVS AVG emitovani su u kovnicama Roma (RIC VII: 345,
no. 399) i Treveri (RIC VII: 222, no. 579, note 579). Za mogu}i prikaz hristograma na veksilumu na o{te}enom primerku publikovanom kod Wekija, cf. Gnecchi I, 57, no. 1;
71
72
RIC VII: 64, 567, note 2; Bruun 1962: 2123.
RIC VII: 572, no. 19; 573, no. 26, a tri diska na zastavi
mo`da predstavqaju Konstantina i wegove sinove, Konstantina II i Konstancija.
73
228
sl. 129. Konstantin I kao Aleksandar Veliki

ili orans, AV multipla od 1,5 solida, Siscija,
326327, avers, Narodni muzej u Beogradu
sl. 130. Konstancije II zagledan u visine,
AR silikva, Konstantinopoq, 336, avers,
KONSTANTINA VELIKOG
simboliku vladara ispuwenog boànskim mo}ima,79 ne iskazuju}i, me|utim, jasno prirodu

vrhovnog boànstva ka kome car podiè pogled.
Bilo da je re~ o paganskom ili hri{}anskom bogu, pogled upravqen u visinu trebalo je da simbolizuje idealnog vladara koji ispuwen boànskim
zanosom teì ka boànskom savr{enstvu.80 Iako
je Eusebijeva tvrdwa da je Konstantin prikazan
kao orans, u stavu molitve i obra}awa Bogu81 za ve}inu istraìva~a neprihvatqiva, dok je za hri{}ane izraz wegovog nadahnu}a hri{}anskim
Bogom,82 uvo|ewe novog vida Konstantinovog lika mo`da predstavqa promi{qeni potez uslov-
RIC VII: 6164. Prikaz vojni~ke zastave sa hristogramom, ~e{}i u vreme posle Konstantinove smrti, isto tako je u vezi s carskom pobedom o ~emu posebno govore HOC
SIGNO VICTOR ERIS serije Konstantina II iz 350. One legendom i predstavom cara sa labarumom, kojeg oven~ava
Viktorija neposredno asociraju na Konstantinovu viziju
iz 312. uo~i bitke kod Milvijskog mosta (RIC VIII: 369:
nos. 272, 275, 278279, 282283, 286288, 291292).
74
{lem na kojem je hristogram i aura oko careve

glave, koji }e tek kroz duì razvojni proces biti shva}eni i prihva}eni kao strogo hri{}anski simboli.74
Prvi prikaz hristograma na zastavi odgovara vremenu u kojem je Konstantin pobedom nad
Licinijem ustanovio novi ideolo{ki program,
na novcu i medaqonima iskazan novom aversnom
ikonografijom. Uvo|ewem dijademe kao trajne
carske insignije i statusnog znamewa,75 slikovito je predstavio kraj tetrarhijskog ustrojstva
i sebe kao novog i nespornog vladara carstva.
Me|utim, dijadema je morala imati dubqi smisao
od samog prekida sa tetrarhijskom pro{lo{}u,
jer nije bila uobi~ajeni atribut Konstantinovih prethodnika. Aleksandar Veliki je prihvatio dijademu po uzoru na persijskog kraqa, a
traka oko glave tradicionalno je pripadala i
uspe{nim atletama, {to je mo`da putokaz kojim je usvojena kao simbol pobede.76 Zajedno sa
dijademom, koja je od po~etne jednostavne neukra{ene trake (taenia) tokom godina dobijala
sve sloènije i rasko{nije forme, udaqavaju}i
se od helenisti~kih uzora,77 Konstantin je preuzeo i tradicionalnu pozu sa portreta Aleksandra Velikog. Predstavqao se oven~an dijademom
i glave zaba~ene unatrag, isturene brade i pogleda upravqenog u visinu.78 Novi stilski izraz, pored simbolike kraqevske vlasti zasnovane na li~noj harizmi i pobedi, nosio je dodatnu
RIC VII: 43, note 11. Aversni portreti reflektovali su

status i nivo carskog dostojanstva, cf. RIC VII: 4445; Bardill 2012: 1213, note 10. Dijadema dominira na aversnim
portretima Konstantina tokom wegove samostalne vladavine, {to nije slu~aj sa portretima sinova, kod kojih je
izgleda bila rezervisana samo za posebne prilike. Sli~na
razlika ogleda se i kod portreta Helene i Fauste, koje su u
to vreme dobile rang avguste. Helena je prikazivana sa dijademom, koja se razvija od jednostavnih do sloènijih
formi, dok je Fausta redovno gologlava sa izuzetkom jednog bronzanog medaqona iz rimske kovnice (RIC VII: 323,
no. 251).
75
76
Bardill 2012: 1518.
77
Popovi} 2005 a: 103110 sa literaturom.
78
Toynbee 1947: 148.
79
Portreti koji sugeri{u ekstati~nu inspiraciju boànske mo}i usvojeni su u kasnoj antici, cf. Bardill 2012:
1923, fig. 1014.
80
Bardill 2012: 24.
Eus. Vita Const. IV.15. Od novijih autora koji se zalaù

za hri{}ansku interpretaciju, cf. Odahl 2004 sa navedenom literaturom, posebno p. 323, note 14, zakqu~uju}i da
nije postojao nijedan paganin u carstvu do 330. godine koji nije znao kojem se bogu car moli.
81
LOrange 1947: 94; za starija tuma~ewa koja ukqu~uju ~ak

i interpretaciju Sol/Konstantin pogleda uprtog u visine prema bogiwi Luni, cf. ibid., 34.
82
229
KONSTANTINA VELIKOG
sl. 131. Konstancije II Boànska ruka oven~ava Konstantina Velikog koji stoji izme|u
Konstantina II i Konstansa, AV medaqon od 30 solida, Konstantinopoq, 330 (Gnecchi I, Tav. 12. 1)
qen tokovima wegove politi~ke karijere.83 Reflektuju}i ideju o suverenoj zemaqskoj i boànskoj
vlasti, kao i duhovnoj vezi cara i boànskih
sila84 (sl. 129) imao bi osnov u postavci da je
re~ o modifikaciji ve} uspostavqenog, kako bi
se iskoristile prednosti asocijativnih aspekata op{te prepoznatqive ikonografije. Ovaj
ikonografski obrazac, koji se povremeno, u ograni~enim serijama, javqa i na novcu Konstantinovih sinova (sl. 130),85 dominantan je na novcu
i medaqonima izme|u 324327, upravo u godinama kada je Konstantin kona~no pobedio Licinija (324), ozvani~io svoje prohri{}anske ideje na
Nikejskom saboru (325) i pripremao proslavu
vicenalija u Nikomediji (325) i Rimu (326).86
U isto vreme (od s. 326) javqa se i jedan novi
tip portreta, koji }e postati osnov carskih
portreta u nekoliko narednih vekova. Konstantin se vra}a Avgustovom modelu, ali zadràva
dijademu i gradi lik koji isti~e wegovu carsku
veli~inu. Novo usmerewe, preovla|uju}e od 330.
godine, ogleda se u ikonografiji Konstantina i
wegovih sinova kojom se proslavqa osnivawe
Konstantinopoqa, nove prestonice osve}ene
11. maja 330. Na nali~ju se veli~aju car i wegovi
naslednici, izraàva radost zbog ostvarene pobede i spasewa koje je pobeda donela. Primer aktuelne propagande je veliki GAVDIVM ROMANORVM medaqon od 30 solida Konstancija II sa
prikazom na nali~ju Konstantina, izme|u Kon-
stantina II i Konstansa, koji nagla{enom pobedni~kom ikonografijom u~esnika isti~e, u

isti mah, dinasti~ki legitimitet. Konstantina oven~ava boànska ruka, Viktorija oven~ava
Konstantina II, a Virtus stavqa venac na glavu
malog Konstansa. Na predwoj strani je poprsje
Konstancija II sa lovorovim vencem, pod oklopom i ogrta~em, koji drì kopqe i {tit na kojem je car na kowu u galopu, predvodi ga Viktorija i prati vojnik. Pod wihovim nogama je
mno{tvo palih neprijateqa (sl. 131).87 Zlatne
multiple SALVS ET SPES REIPVBLICAE od ~etiri
i devet solida, s prikazom na aversu Konstantinove biste u oklopu, sa dijademom ili dijademom
83
Wright 1987: 506.
84
RIC VII: 33; Popovi} 2010 c: 154.
RIC VII: 587, no. 127; Add. 719 (add. 588, no. 135); Vasi}
2008 a: 246247, Cat. 287, 288, 290; RIC VIII: 448, no. 19; 485,
no. 2; 514, no. 36, etc.; Vasi} 2008 a: 248, Cat. 293; 306, Cat. 443;
310311, Cat. 457458. Wegovo povla~ewe iz upotrebe jedan
je od ~inilaca u prilog tvrdwi da je najpre re~ o li~nim
razlozima i uverewima cara, zbog kojih je i nastao.
85
Popovi} 2010 c: 154; Vicenalije je proslavio u Nikomediji 25. jula 325, a potom i slede}e godine, 25. jula 326. u
Rimu (Kienast 2010: 300), a crkveni sabor odràn je u Nikeji od 20. maja do 19. juna 325. godine (Kienast 2010: 300).
86
RIC VII: 54, 576, no. 42; Gnecchi I: 30, no. 10, T. 12, 1; Toynbee
1944: 198.
87
230
KONSTANTINA VELIKOG
sl. 132. Konstantin I Konstantin s nimbom oko glave sedi na prestolu sa visokim naslonom
izme|u dva cezara, AV multipla od 9 solida, Konstantinopoq, 330 (RIC VII, Pl. 18.44)
sl. 133. Konstantin I Tihe Konstantinopoqa sedi na prestolu, AR multipla od 5 silikvi,
Konstantinopoq, 330 (RIC VII, Pl. 18.53)
od rozeta na glavi, sa Viktorijom ili bez we na

globu u ruci reflektuju sli~nu poruku. Na reversu jednog je Konstantin na tronu, u vojni~kom
odelu, oven~ava ga Viktorija i prima Viktoriju
na globu od grada Bizantiona,88 a na drugom je car
u liturgijskoj ode}i, s nimbom oko glave, skiptrom i mapom u rukama, koji poput boànstva
sedi na tronu izme|u dva cezara (sl. 132).89 Srebrni Konstantinov D N CONSTANTINVS MAX
TRIVMF AVG medaqon, datovan u 330. godinu, donosi lik cara oven~anog dijademom od rozeta na
aversu, dok je na nali~ju motiv Tihe Konstantinopoqa na prestolu sa rogom izobiqa u ruci i
nogom poloènom na pramac broda (sl. 133).90
Posebnim serijama novca, kovanim od 330.
godine u gotovo svim kovnicama, car je slavio
novu i reafirmisao staru prestonicu. Uobi~ajeni CONSTANTINOPOLIS tip prikazuje personifikaciju Konstantinopoqa sa lovorovim vencem i {lemom na glavi, kopqem u ruci, sa uvek
istom reversnom predstavom Viktorije na pramcu broda, koja temom nauti~ke pobede podse}a na
osvajawe Bizantiona. Pandan ima u VRBS ROMA
serijama sa personifikacijom Rima na aversu i
vu~icom na reversu, modelovanom prema ~uvenoj
Lupa Capitolina.91
Reversna ikonografija nakon 324. u celini
je odraz novog usmerewa, uglavnom sa religiozno
neutralnim temama i naglaskom na pobedni~kim motivima. Od boànstava pojavquje se Roma
koja je legendama GLORIA ROMANORVM i VICTORIA GOTHICA povezana s idejom pobede,92 od
personifikacija Sekuritas u zna~ewu SECVRI-
TAS REIPVBLICE,93 i Tihe Konstantinopoqa kao

personifikacija grada.94 Dominiraju prikazi
cara, VOTA tipovi, motivi Viktorije, a po~ev
od 327. predstave vojnika sa legendama GLORIA
EXERCITVS i VIRTVS EXERCITVS.
Dvosmisao, ~esto prisutan na Konstantinovom novcu, nastavqa se i u posthumnim serijama,95 na kojima je car tradicionalno prikazivan
pokriven velom i ozna~en paganskim epitetima
DIVO ili DIVVS.96 Kao prate}i reversni motivi
pojavquju se car u vojni~koj opremi sa globom i
88 RIC VII: 55, 576, no. 43; Gnecchi I: 19, no. 47; Toynbee 1944:
187.
89 RIC VII: 55, 577, no. 44, Pl. 18, 44; Gnecchi I: 19, no. 46;
Tojnbi posledwa tri pirmerka datuje ne{to ranije (326) i
vezuje ih za proslavu vicenalija, cf. Toynbee 1944: 198; RIC
VII: 564, note 1.
RIC VII: 55, 578, no. 53, Pl. 18, 53 5 silikvi; Gnecchi I:
58, no. 1113, T. 28, 1113; Toynbee 1944: 168.
90
E.g. Lugdunum, RIC VII: 138, no. 241 (tip Constantinopolis);

no. 242 (tip Urbs Roma), etc.
91
92 E.g. RIC VII: 616, no. 101 (Nicomedia); RIC VII: 333, no. 306
(Rome).
93
E.g. RIC VII: 554, no. 95 (Heraclea).
94
E.g. RIC VII: 340, no. 357 (Rome).
Bruun 1954: 1931; Koep 1958: 94104; Ktzsche-Breitenbruch

1982: 215224; Wallraf 1999: 256269.
95
96
Na konsekrativnom novcu pojavquju se slede}e legende:

DIVO CONSTANTINO P, DIVO CONSTANTINO AVG, DIV
CONSTANTINVS PT AVGG, DIVVS CONSTANTINVS AVG
PATER AVGG.
231
KONSTANTINA VELIKOG
te, jasno pokazuje osobine ranijih carskih sahrana, a i sam crkveni istori~ar Eusebije otkriva
sl. 134. Divus Constantinus pod velom

Boànska ruka prihvata Konstantina u kvadrigi,
AE numus, Antiohija, 337340 (http://archive.
worldhistoria.com/ancient-coins_topic12867.html)
kopqem,97 car pod velom,98 Ekvitas sa terazijama

i skiptrom99 ili samo sa terazijama.100 Najdelikatnija je Konstantinova pojava glave obavijene
velom, koji se u Solovoj kvadrigi uzdiè u visine, dok se iz oblaka spu{ta boànska ruka (manus
dei) da prihvati carevu ispruènu desnu ruku na
DIVVS CONSTANTINVS AVG PATER AVGG(ustorum) solidima, kovanim u Konstantinopoqu izme|u 337. i 340, kao i na bronzanom novcu ove i
vi{e drugih kovnica (sl. 134).101 Ova polemi~ka kompozicija je kod ìteqa carstva mogla da
bude primqena na dva na~ina, bilo da su u woj
videli hri{}ansku bilo solarnu simboliku.102
Iz perspektive hri{}anskog posmatra~a solarno metafori~ka veza sa hri{}anskim Bogom i
Hristom bila je ve} ~vrsto uspostavqena, a solarna ko~ija i gest uzdignute ruke mogli su biti znak
careve bliskosti sa wihovim Bogom.103 Ipak,
uspiwawe kvadrige, tradicionalno u ikonografiji konsekracije, ne bi imalo hri{}ansku konotaciju za paganskog posmatra~a.104 Pravo zna~ewe Konstantinovog uspewa ostalo je nedore~eno
i u wemu se, uz podatak da je re~ o posthumnom
novcu, ne prepoznaje odnos cara i neimenovanog
boànstva ~ija ga ruka prima.105
Ambivalentnim odnosom obeleèna je i sama Konstantinova smrt, kao i pripreme koje je
obavqao za ìvota poput èqe da bude kr{ten u
reci Jordanu106 ili zamisli o izgradwi crkve sv.
Apostola kao porodi~nog mauzoleja sa carskim
sarkofagom izme|u 12 svetih sarkofaga koji
simbolizuju apostole,107 ~ime bi se izjedna~io sa
Hristom.108 Ipak, wegova sahrana, uz nove elemen-
97
E.g. RIC VIII: 143, no. 37 (Trier) legenda AETERNA PIETAS.
98
E.g. RIC VIII: 541, no. 32 (Alexandria) legenda VN MR.
99 E.g. RIC VIII: 540, no. 28 (Alexandria) legenda IVST VENER

MEMOR.
E.g. RIC VIII: 474, no. 45 (Nicomedia) legenda IVS VEN

MEM.
100
RIC VIII: 446, no. 1 (Constantinopolis) solid, 337340,

ali i na bilonima i bronzi, cf. RIC VIII: 143, no. 44 (Trier),
178, nos. 12, 17 (Lyons), 206, no. 42 (Arles), 431, no. 14 (Heraclea), 449, nos. 37, 39, 52 (Constantinopolis), 471, nos. 4, 18
(Nicomedia), 490491, nos. 4, 19, 25, 30 (Cizycus), 515, nos.
37, 39 (Antioch), 539, nos. 4, 12, 22 (Alexandria).
101
102 Sli~no na velikom zlatnom GAVDIVM ROMANORVM

medaqonu Konstancija II boànska ruka oven~ava Konstantina (cf. supra, note 87).
Tokom V veka ruka boìja manus dei nije neuobi~ajena

na aversnim portretima èna iz carskih porodica, na ~ije glave spu{ta venac ili dijademu (RIC X: 64; E.g. Eudoksija RIC X: 241, nos. 1014; Placidija RIC X: 257, nos.
230231, etc.), koja pokazuje da su one od Boga izabrane (cf.
RIC X: 52, 64), a panel na drvenim vratima crkve sv. Sabine u Rimu, datovan u 430432. prikazuje ko~iju sa sv. Ilijom koja se uzdiè na nebo, a an|eo iz oblaka pruà ruku da
pomogne pri uspewu (Bardill 2012: 378).
103
104
Mogu se navesti i raniji, paganski uzori poput nadgrobnog spomenika iz sela Igel u blizini Trira (200250),
zatim scena Herkulove apoteoze, koja prikazuje Herkula u
kvadrigi, dok Atena izlazi iz oblaka i pruà ruku da ga
uzdigne na nebo (Toynbee 1996: 164165, Pl. 57; Bardill 2012:
379380), reqefi sa prikazom apoteoze Sabine ili Antonina Pija i Faustine (Bardill 2012: 380) ili panegirik Konstantinovom ocu, koji navodi da je Konstancije Hlor deifikovan Iove ipso dexteram porrigente (Wallraff 2001: 264).
105
Bardill 2012: 380, notes 315, 316.
106
Nakon Uskrsa 337. èleo je da bude kr{ten u reci Jordan, ali je zbog lo{eg zdravstvenog stawa primio hri{}anstvo pred smrt u Ankironi kod Nikomedije (Anchyrona),
cf. Euseb. Vita Const. IV.62.
Euseb. Vita Const. IV.60; Wallraff 2001: 264, ref. 38; Arce
2000: 122, note 22; Johnson 2006: 295.
107
108
Ova opasnost suprotna hri{}anskom shvatawu otklowena je kasnije, verovatno Konstancijevim preme{tawem
carskog sarkofaga i promenom arhitektonskog plana crkve.
Konstantin vi{e nije bio jednak Hristu, ali su postavqene
osnove da bude po{tovan kao svetac, cf. Mango 1990: 5162;
Wallraff 2001: 264, note 39; Elsner 2006: 268, note 64; CAH XII:
101; Bardill 2012: 380382, 400.
232
paganske obrede u pogrebnoj ceremoniji.109 Konstantinova smrt nije zna~ila samo odlazak pobedni~kog vladara i reformatora, u isti mah
prvog hri{}anskog cara110 nego i odlazak vladara
koji je kao Victor Constantinus, Maximus Augustus111
u obnovqenom ìvotu posle smrti trebalo da
kontroli{e univerzalnu vlast obezbe|uju}i suverenitet rimskom svetu.112 Ideja o vladavini
posle smrti predstavqala je novinu u rimskoj
carskoj ideologiji i imala je utemeqewe u politi~koj situaciji nakon maja 337. zbog problema
u vezi sa nasle|em prestola i interregnuma do
po~etka septembra, kada su Konstantinovi sinovi progla{eni za avguste.113
Doba tetrarhije i potom Konstantinove vladavine vreme je korenitih promena u rimskom
carstvu tokom kojih je postalo o~ito da Dioklecijanov projekat, iako je doneo trenutno olak{awe i stabilnost, nije mogao biti dugog veka.
Konstantin je nizom uspe{nih politi~kih odluka, koje su pratile pobede na vojnom poqu,
uspeo da obezbedi sebi mesto jedinog vladara u
carstvu. Vladavina ovog velikog reformatora,
graditeqa i osniva~a nove prestonice, ali i
sledbenika dvosmislenih znakova i zbuwuju}ih
znamewa, ispuwena mnogim preokretima, ogleda
se na isti na~in na wegovom novcu, mediju oficijelnog politi~kog iskaza, koji otkriva mnoge
pojedinosti o politi~kim, dinasti~kim i vojnim doga|ajima, i Konstantinovoj carskoj propagandi. Ikonografske teme, ponekad zagonetnih
i dvosmislenih poruka, mogu se objasniti politi~ki motivisanim odlukama, neke su, verovatno, odraz li~nih verskih uverewa, dok su druge i
daqe zaklowene enigmom. Mogu}e je da Konstantin nije video kontradikcije tamo gde ih mi vidimo danas, da se smatrao hri{}aninom ali je
hri{}anstvo shvatao druga~ije i od savremenih
teologa, koji nisu znali da objasne posebnu individualnu formu hri{}anstva koju je za sebe
izabrao.114 Wegov ideolo{ki program reflektuje religijski kompromis kroz bliskost sa
oficijelnom religijom i dinasti~kim kultovima tetrarhije Herkulom, Jupiterom, Marsom
i Solom a ujedno i naklonost prema hri{}anstvu. Ikonografija i simbolika, koje izazivaju
posebnu pa`wu, odnose se na aversne portrete u
KONSTANTINA VELIKOG
tetrarhijskom slogu od 306. godine i istovremene portrete kovane u Triru de~a~kog izgleda,
izvedene po uzoru na portrete mladih cezara III
veka, zatim one mladi}kog lika kojima se u politi~kom kontekstu pobede nad Maksencijem
(310) i proslave kvinkvenalija (311) oìvqava
Avgustova arhetipska predstava. Istovremeno,
polaze}i od nove ideolo{ke potke i prihvatawa dinasti~kog kulta Sola Apolona, Konstantin promovi{e Nepobedivog Sola, koji postaje
carev pratilac i za{titnik od 310. godine i sa
kojim se, potom, izjedna~uje. Isto kao {to ni
aura koja okruùje carevu glavu na solidima kovanim izme|u 315. i 317. nema eksplicitno hri{}ansku simboliku tako je nemaju ni Konstantinovi pobedonosni znaci hristogram na {lemu
na srebrnom medaqonu iz 315. i numusu iz 319,
kao i prva zastava sa ovim simbolom (labarum)
na novcu iz 327. Oni }e tek kroz duì razvojni
proces biti shva}eni i prihva}eni kao strogo
hri{}anski simboli.
Novo ideolo{ko usmerewe obeleèno je nestankom Sola (ve} od 319), a potom i ostalih paganskih boànstava. U skladu sa novom tendencijom, naro~ito vidqivom posle 324. i pobede
nad Licinijem izvedeni su portreti, naju~estaliji izme|u 324. i 327, na kojima se car prikazuje po uzoru na Aleksandra Velikog. Sa dijademom
na glavi i zagledan u nebo pokazivao je svoju su-
109
Eusebijev opis sahrane jasno pravi razliku izme|u paganskih i hri{}anskih elemenata ceremonije u crkvi sv.
Apostola, cf. Euseb. Vita Const. IV.71; Arce 2000: 122.
110
Euseb. Vita Const. IV.64.
Titulu maximus augustus uzeo je 312. posle pobede nad

Maksencijem (Kienast 2010: 299), a victor posle pobede nad
Licinijem 324. godine i trijumfalnog ulaska u Nikomediju 325 (Lenski 2006: 18; cf. supra, note 67).
111
Euseb. Vita Const. IV.71.2; Arce 2000: 123124; Bardill 2012:

400.
112
113
Za avguste su progla{eni 9. septembra 337: Konstantin

II kao vladar Zapada, sa kontrolom nad Konstansom (?);
Konstans Italije, Afrike, Ilirika, Makedonije i Ahaje,
a Konstancije Orijenta i Egipta, ukqu~uju}i i Trakiju, cf.
Kienast 2010: 310, 312, 314.
114
Wallraff 2001: 267268.
233
verenu zemaqsku i boànsku mo}, ne iskazuju}i
pritom prirodu vrhovnog boànstva ka kome podiè pogled da bi se uporedo (od 326), a naro~ito od 330. pa nadaqe ponovo vratio ne{to izmewenom Avgustovom modelu, zadràvaju}i i daqe
dijademu. Iz posthumnih poruka Konstantinovog konsekrativnog novca kovanog izme|u 337. i
340. godine, izvire paganska tradicija apoteoze,
ostavqaju}i ideolo{ki nedore~enim pravo zna-
KONSTANTINA VELIKOG
~ewe uspewa. Konstantin je u tragawu za novim,

ali i autoritativnim kosmopolitizmom, nalazio osonac u religijsko-ideolo{kim uverewima,
kako bi opravdao svoje postupke i namere. Takvo
razmi{qawe odraz je op{teg shvatawa toga doba da je boànska podr{ka bila od presudnog
zna~aja za spas i prosperitet dràve, a da je car
bio odgovoran za uspeh i o~uvawe wenog poretka i blagostawa.
NASLE\E PRVOG
HRI[]ANSKOG CARA
236
TVR\AVE NA LIMESU
MESTA MUÊNIKA I CRKVE
TVR\AVE NA LIMESU
Gordana MILO[EVI]
NEOSPORNO JE, da je ediktom Konstantina i

Licinija iz 313. godine, promewen odnos rimske zajednice prema pristalicama hri{}anske
religije. Osim slobodnog propovedawa, crkvenoj hri{}anskoj organizaciji vra}ena su materijalna dobra i dopu{tena izgradwa hramova.
Hri{}ani postaju zna~ajna politi~ka snaga u
dràvnoj organizaciji, {to je krunisano i zvani~nom pobedom nad paganskim kultovima i zabranom mnogobo{tva u vreme vladavine Teodosija I. U periodu od IV do VI veka na tlu centralnog
Balkana postojale su hri{}anske zajednice i wihovo prisustvo je arheolo{ki potvr|eno na vi{e
lokaliteta. U arhitekturi, pristalice novo priznate religije najpre iskazuju svoju pripadnost
kroz umetni~ke odraze na zidovima slikanih
grobova. Vrlo brzo se u hri{}anskim sredinama
javqa i pojava institucije martira i neophodnost za ustanovqewe mesta i na~ina wihovih sahrana, kao i izgradwa grobqanskih bazilika i
pojava sahrawivawa ad sanctos. Graditeqska delatnosti hri{}ana boqe je arheolo{ki dokumentovana u ve}im gradskim centrima, kao {to su
Milo{evi} 2007: 321328.
Milo{evi} 2004 b: 261274.
Ibid.: 267.
237
Nais, Sirmijum, Ulpijana i dr. Prisustvo hri{}ana, me|utim, duboko se ukorenilo i u rimskoj
vojsci o ~emu svedo~e i nalazi ranohri{}anskih crkva u pojedinim utvr|ewima na |erdapskom limesu, kao {to su Novae (êzava), Smorna
(Boqetin) i Taliata (Dowi Milanovac).1 Ovoj grupi objekata prethodi i jedan, posebno zna~ajan,
nalaz gra|evine sa kriptom u neposrednoj blizini utvr|ewa Diana na Karata{u.2
Kripta na Karata{u je jedan od retkih ranohri{}anskih spomenika koji se gotovo pouzdano
TVR\AVE NA LIMESU
moè datovati u IV vek, u vreme Konstantinovih

naslednika, prvenstveno Konstansa (337350) i
Konstancija II (337361), i koji se posredno dovodi u vezu sa prisustvom vojske na \erdapskom
limesu.3
Rimsko utvr|ewe Diana (Karata{) nalazi se
oko 4 km od Sipa, prema selu Davidovac, op{tina Kladovo. Lokalitet je ve}im delom ispitan,
utvr|en je datum izgradwe, izdvojene su graditeqske faze i vreme kori{}ewa.4 Gra|evina sa kriptom je otkrivena na severnoj dunavskoj padini,
sl. 135. Diana (Karata{), izgled kripte
238
TVR\AVE NA LIMESU
sl. 136. Diana (Karata{), situacioni plan utvr|ewa: a) gra|evina sa kriptom (martirium)
sl. 137. Diana (Karata{), osnova i presek gra|evine sa kriptom
van bedemskog zida (sl. 135). Ulaz u kriptu nalazio se u osovini puta, koji je vodio od kapije
utvr|ewa ka pristani{tu na Dunavu. Svojim poloàjem i izgledom dominirala je na ovom delu
dunavske padine (sl. 136).5
Gra|evina je pravougaonog oblika (8,20 x
6,70 m) orijentisana u pravcu severozapadjugoistok, sa ulazom na jugoisto~noj strani. Sastoji
se od ukopanog i nadzemnog dela. Ukopani deo je
kripta, sa po dva arkosolijuma, na severu i jugu.
Nad sredi{wim prostorima kripte, po svoj
prilici da je bio plitak krstasti svod. Zidani
stepeni{ni ulaz, nalazi se na isto~noj strani i
prislowen je na isto~ni zid gra|evine (sl. 137).
Prizemni deo gra|evine je istog gabarita kao
i kripta. Prizemni deo kripte bio je podeqen
na predvorje (isto~na prostorija) i prostorija
namewenu kultu (zapadna). U {utu u sredi{wem
delu prizemqa (prostorija 2), uz pregradni zid,
na|ena je ornamentisana reqefna plo~a od belog
mermera (1,35 x 0,93 x 0,18 m). Reqef predstav-
qaju horizontalno, vertikalno i dijagonalno

postavqene plasti~ne trake koje u prese~nici
imaju izvedena dva koncentri~na kruga. Na|en
je i mawi deo stuba pre~nika 0,40 m. Dislocirane kosti ukazuju na sahranu jednog ili vi{e pokojnika. Od pokretnih nalaza izdvaja se jedna
krstasta fibula, kao i delovi nakita i keramike. U izba~enoj zemqi na|en je bronzani novac sa
likom Konstansa, na aversu, i predstavom Viktorije na reversu.6
Sva dekoracija gra|evine bila je usmerena
ka konstrukciji i ure|ewu pregradnog zida od
parapetnih plo~a, u ~ijem se sredi{tu nalazio
ulaz {irine oko 1,50 m (sl. 138). Na krajevima
pregradnog zida mogao je biti po jedan stub u pu-
Kondi} 2009: 367400.
Milo{evi} 2004 b: 261.
Ibid.: 263.
239
TVR\AVE NA LIMESU
sl. 138. Diana (Karata{), pretpostavqena delimi~na rekonstrukcija pregradnog zida

u prizemqu gra|evine sa kriptom
noj visini pregrade, kao glavni oslonci arhitravne grede, ili lu~ne konstrukcije, sli~no rekonstrukciji oltarne pregrade u Saloni na lokalitetu Marusinac.7 Reqefne plo~e sa istim
motivom ukr{tenih plasti~nih traka ~est su
motiv u arhitekturi hri{}anskih spomenika
od IV do VI veka; kao {to su plo~e iz Salone (IV
vek), ili kao motiv na predstavi ograde na Konstantnovom slavoluku u Rimu i na mermernoj bazi obeliska Teodisija I u Konstantinopoqu, ili
na slikanoj ogradi ranohri{}anske grobnice u
Ni{u.8 Najblià analogija je svakako plo~a iz
Sirmijuma.9 Prema I. Nikolajevi} parapetne
plo~e iz kripte na Dijani i iz Sirmijuma, verovatno poti~u iz istog klesarskog ateqea.10
Kripta, prema veli~ini i obliku osnove ima
sli~nosti sa kriptom martirijuma u Naisu, iz
druge polovine IV veka.11 Iako se u hagiografskoj
gra|i ne pomiwe ime martira koji bi se mogao
dovesti u vezu sa ovim objektom,12 moglo bi se
pretpostviti da je u pitawu hri{}anska kapela
sa kriptom u kojoj su ~uvane mo{ti ili deo mo{tiju nekog od mu~enika, koji su postradali na
nekom drugom mestu. Nalaz krstaste fibule, iz
IV veka, potvr|uje vreme kori{}ewa, ali i da je
u kripti bio sahrawen pokojnik sa visokim vojni~kim ~inom. Mo`da je neki oficir rimske
vojske ili re~ne flote iskoristio svoj ~in i
vojni poloàj i bio sahrawen pored mo{tiju
martira u ovoj grobnici. Privilegija sahrawi-
vawa u neposrednoj blizini martira, nije usamqena pojava i istorijski i arheolo{ki je potvr|ena na brojnim nalazi{tima, a najbliì je
nalaz u Naisu.13
U blizini gra|evine sa kriptom ispitan je
i jedan poluobli~asto zasvo|en zidani grob sa
ostacima 19 dislociranih inhumiranih pokojnika. Od priloga su na|eni bronzana krstasta
fibula koja se datuje u puni IV vek, kao i drugi
delovi nakita. Pokojnici su bili poloèni u
drvene sanduke. Antropolo{ka analiza pokazuje
genetske sli~nosti i eventualnu pripadnost pokojnika istoj porodici.14
Nalaz fibule i u ovom grobu ukazuje na visok
~in u vojsci i moè se dovesti u vezu sa privilgijom sahrawivawa ad sanctos, i koji je bio dozvoqen i naslednicima ove porodice. Odsustvo
formirawa nekropole moglo bi se tuma~iti da
Duval and Marin 1994: 236237, pl. LXXII, X.a.1.
Milo{evi} 2004 b: 265; Mirkovi} 1956 b: 5372.
Milo{evi} 2004 b: 265.
10
Nikolajevi} 1978: 685.
11
Milo{evi} 2004 a: 121140; Milo{evi} 2006, 176183.
12
Delehaye 1912: 257; idem 1933: 246; Zeiler 1918: 108.
13
Milo{evi} 2006: 176183.
14
Milo{evi} 2004 b: 263364.
240
je gra|evina sa kriptom stradala u Hunskoj najezdi sredinom V veka i da nije obnovqena krajem
V ili po~etkom VI veka kako je to arheolo{ki
potvr|eno na martirijumu u Naisu.15
Nalaz gra|evine sa kriptom otvara mnoga pitawa u vezi sa hri{}anskom religijom na prostoru Podunavqa i jedan je od retkih ranohri{}anskih spomenika koji se gotovo pouzdano moè
datovati u IV vek, kada na prostorima centralnog Balkana po~iwe intenzivnija gradwa ranohri{}anskih crkava.
Crkvena graditeqska delatnost u utvr|ewima na dunavskom delu limesa od Singidunuma do
Pontesa svoj puni zamah doìvela tek od vremena
Anastasija (491518), a posebno u vreme Justina I
(518527) i Justinijana I (527565) o ~emu svedo~e
pomenute crkve na lokalitetima Novae (êzava),
Smorna (Boqetin), Taliata (Dowi Milanovac).16
Ranohri{}anska crkva na lokalitetu êzava (rimsko utvr|ewe Novae), nalazila se u severozapadnom delu utvr|ewa u blizini isto~nog zida.
Gra|evina je jednobrodna sa apsidom na istoku i
dva aneksa na zapadnoj strani (6.0 x 18.00 m). Datovana je u VI vek i vezuje se za aktivnosti Justinijana I, u gradwi i obnovi utvr|ewa na Dunavu.17 Temeqi crkve leè na ostacima starije
crkve, druga~ije orijentacije, od koje su sa~uvani ostaci apside oja~ane kontraforama.18
Ostaci druge ranohri{}anske crkve otkriveni su u sredwem delu lokaliteta Boqetin (Smorna). Jednobrodna crkva, orijentisana je u pravcu
istok zapad. Sastoji se iz pravougaonog naosa sa
polukru`nom apsidom na istoku, i maweg narteksa. Sa ju`ne strane naosa, na wegovoj sredini
prizidan je pravougaoni paraklis. U apsidi su
sa~uvana prislowena sedi{ta (subselium). U jugoisto~nom delu naosa dozidana je krstionica
od opeke. Temeqi crkve ukopani su u stariji
sloj. Datovana je u VI vek.19
Nizvodno od Boqetina u severozapadnom delu utvr|ewa Taliata na|eni su ostaci jednobrodne crkve. Sastoji se iz naosa, narteksa i prizidanog jugoisto~nog dela. Prislowena je na jednu
od zapadnih kula, koja je u trenutku gradwe crkve
zatvorena i iskori{}ena za krstionicu. Crkva
je podignuta u vreme Justinijana I i kori{}ena
do kraja VI veka kada je poru{ena.20
TVR\AVE NA LIMESU
Iako je mali broj istraènih crkava, mogu se

uo~iti neke specifi~nosti gradwe.21 Za gradwu
se traìo pogodan i verovatno slobodan prostor
u utvr|ewu, kao {to je to na lokalitetima Novae
i Taliata, i gde je bilo mogu}e uskladiti orijentaciju bedema i crkve. Obe crkve zauzimaju mawe od 10 procenta u odnosu na ukupnu povr{inu
utvr|ewa.22 Crkva u utvr|ewu Smorna odstupa
prema dispoziciji i veli~ini od pomenutih
primera. Orijentacija utvr|ewa nije bila povoqna za trasirawe ranohri{}anske bazilke,
{to je uslovilo potpunu neuskla|enost sa bedemima i objektima. Tako|e se zapaà da u ovom
primeru, crkva ~ini oko 20 procenata ukupne
povr{ine utvr|ewa.23
Istraène crkve su jednobrodne, sa apsidom
na istoku. Crkve u utvr|ewima Smorna i Taliata
imaju sa ju`ne strane, uz jugoisto~ni ugao, prizidane pravougaoni aneks sli~nih dimenzija, dok
crkva u utvr|ewu Novae ima na zapadnoj strani
dva paraklisa, od kojih se ju`ni zavr{ava apsidalno na istoku. Aneks u utvr|ewu Smorna ima dva
ulaza, na isto~noj strani i prema naosu crkve. U
neposrednoj blizini ulaza uz ju`ni zid naosa
nalazi se krstionica (baptisterium), u obliku krsta, zidana opekom i malterisana. Krstionica u
Talijati se nalazi van gabarita crkve, u prostoru tvr|avske kule, na koju je i prislowen narteks. Piscina je kru`ne osnove u ~etvrougaonoj
zidanoj konstrukciji, koja mo`da, predstavqa
postoqe za baldahin.24
15
Milo{evi} 2004 a: 137138; Milo{evi} 2006: 182.
16
Milo{evi} 2007: 321328
Nalazi primeraka novca Justinijana I iz 543/4., i iz vremena Mavrikija 593/4. godine, ukazuju na mogu}nost postojawa dva graditeqska perioda na crkvi, cf. Vasi} 1984: 102.
17
18
Ibid.: 102, sl. 9.
19
Zotovi} 1984: 223224, sl. 2
20
Popovi} 1984: 276.
21
Milo{evi} 2007: 323328.
22
Ibid.: 326327.
23
Ibid.: 326327.
24
Ili} 2006: 226227.
241
Milanskim ediktom o slobodnom ispovedawu
hri{}anske vere intenzivirana je gradwa crkvenih objekata, posebno u gradskim centrima, gde
su vrlo brzo uspostavqane i episkopije. Na drugoj strani otpor pristalica paganskih verovawa
jo{ uvek je bio izraèn, te je hristijanizacija u
pojedinim naseqima bila usporena. Pokr{tavawe stanovni{ta u utvr|ewima na Dunavu i we-
TVR\AVE NA LIMESU
govoj neposrednoj okolini bio je dugotrajan proces koji je zapo~et u vreme Konstancija I i koji je
trajao i tokom V i VI veka. Na ovom delu limesa,
me|utim nisu potvr|ena episkopska sedi{ta.
Opisane gra|evine prvenstveno su bile u funkciji posade utvr|ewa, ali je izvesno da se u wima obavqala slu`ba i kr{tewe i za stanovni{tvo koje je ìvelo u neposrednom okruèwu.
BIBLIOGRAFIJA
244
BIBLIOGRAFIJA
IZVORI
Amm. Marc: Ammianus Marcellinus

in Three Volumes, with an English
translation by J.C. Rolfe, Vol. IIII,
London and Cambridge,
Mass. 19631964.
Euseb. Vita Const.: Eusebius,

De vita Constantini, ed. I.A. Heikel,
Griechischen christlichen
Schriftsteller VII, Leipzig:
J.C. Hinrichs, 1902.
App. Ill.: Illyrica, Appians Roman

History, with an English
translation by H. White, Vol. IIV,
Cambridge, Mass. and London
19681972.
Euseb. Hist. eccl.: Eusebii

Caesariensis opera: Historiae
ecclesiasticae libri IX, Vol. IV,
recognovit G. Dindorfius,
Lipsiae 1890.
Aur. Vict. Caes.: Sexti Aurellii

Victoris Liber de Caesaribus,
praecedunt Origo gentis Romanae et
Liber de viris illustribus urbis Romae,
subsequitur Epitome de Caesaribus,
recensuit F. Pichlmayr, Lipsiae 1911.
Eutr.: Eutrope, Abrg dhistoire

romaine, texte tabli et traduit
par J. Hellegouarch,
Paris: Belles Lettres, 1999.
Veg. Epit.: P. Flavius Vegetius

Renatius, Epitoma rei militaris =
Saètak vojne vje{tine, prevod
T. Shek-Brnardi}, Zagreb:
Golden marketing, 2002.
Dio: Dios Roman History,
with an English translation by
E. Cary, Vol. IIX, Cambridge,
Mass. and London 19681970.
Epit. de Caes.: cf. Aur. Vict. Caes.
Expositio totius mundi: Sources

chrtiennes 124, ed. J. Roug,
Paris: ditions du Cerf, 1966.
Exc. Val.: Excerpta Valesiana,
in: Ammianus Marcellinus in
Three Volumes, with an English
translation by J. C. Rolfe,
London and Cambridge,
Mass. 1964, 506509.
Zos.: Zosime, Histoire nouvelle,
Tome I, texte tabli et traduit
par F. Paschoud, Paris 1971.
It. Ant.: Itineraria Romana,

volumen prius: Itineraria Antonini
Augusti et Burdigalense,
ed. O. Cuntz, Lipsiae 1929.
Itinerarium Burdigalense:
Itineraria Romana: Anonymi
itinerarium a Burdigala Hierusalem
usque, ed. K. Miller,
Stuttgart 1916.
Lact. Mort. Pers.: Lactantius,
De mortibus persecutorum,
ed. and translated by J.L. Creed,
Oxford 1984.
Nat. Hist.: C. Plini Secundi
Naturalis Historiae Libri XXXVII,
Vol. IVI, eds. L. Ian
et C. Mayhoff, Stutgardiae
19671970.
Not. dign. occ. or.:
Notitia dignitatum: pars Occidentis;
pars Orientis; accedunt Notitia
urbis Constantinopolitanae et
Laterculi provinciarum,
ed. Otto Seeck, Berlin 1876.
Pan. Lat.: XII Panegyrici Latini,
text by R. Minors, Oxford 1961.
245
Paul. de Nola, Carm.: Paulinus de
Nola, Carmen XVII: Ad Nicetam
reduentem in Daciam, d. J.P. Migne,
Patrologia Latina XLI, Paris
18441864.
Tac. Hist.: Tacitus in Five Volumes,

IIIII: The Histories,
with an English translation
by C. H. Moore, Cambridge,
Mass. and London 19681969.
Prisci fr.: Prisci fragmenta,

ed. L. Dindorf, Lipsiae 1870.
Theod. Eccl. Hist.: Theodoret,

The Ecclesiastical History:
Dialogues and Letters of Theodoret,
eds. P. Schaff, H. Wace, Nicene
and Post-Nicene Fathers, Series II,
Vol. III, Peabody, Mass. 1999.
Procop. De aedif.: Procopii De

aedificiis, ed. J. Haury, Lipsiae 1913.
Ptol. Geogr.: Claudii Ptolemaei
Geographia, voluminis primi pars
prima, ed. C. Mllerus, Parisiis:
A. Firmin-Didot, 1883.
FHG: Fragmenta historicorum

Graecorum V/1, ed. C. Mller,
Parisiis 1883.
Socrates Schol. Eccl. Hist.: Socrates

Scholasticus, Ecclesiastical History:
Church History from A.D. 305438,
eds. P. Schaff, H. Wace, Nicene and
Post-Nicene Fathers, Series II, Vol.
II, Peabody, Mass. 1999.
HA Aurel.: The Scriptores

Historiae Augustae in 3 Vol.:
Divus Aurelianus, with an English
translation by D. Magie, Cambridge,
Mass.: Harvard University Press,
London: W. Heinemann, 19531954.
Steph. Byz.: Stephanus Byzantinus,

Ethnik: Stephanii Byzantii
Ethnicorum quae supersunt,
ex recensione Augusti Meinekii,
Graz: Akademische Druck und
Verlagsanstalt, 1958.
Tabula Peutingeriana: Itineraria
Romana, ed. K. Miller, Stuttgart 1916.
Tac. Ann.: Tacitus in Five Volumes,
IIIV: The Annals, with an English
translation by J. Jackson, Vol. IIII,
Cambridge, Mass. and London
19691970.
HA Gall.: The Scriptores

Gallieni duo, with an English
translation by D. Magie,
Cambridge, Mass.: Harvard
University Press, London:
W. Heinemann, 19531954.
HA Marcus: The Scriptores
Marcus Antoninus Philosophus,
D. Magie, Cambridge, Mass.:
Harvard University Press, London:
BIBLIOGRAFIJA
HA Prob.: The Scriptores

Historiae Augustae in 3 Vol.: Probus,
HA Heliog.: The Scriptores
Antoninus Heliogabalus,
HA Carin.: The Scriptores
Carus, Carinus et Numerianus, with
an English translation by D. Magie,
Cambridge, Mass.: Harvard
University Press, London:
Herodian: Herodian in Two
Volumes, with an English translation
by C. R. Whittaker, London and
Cambrigde, Mass. 19691970.
Hieron. Chron.: Eusebi chronicorum
canonum quae supersunt:
Eusebi chronicorum libri duo,
ed. A. Schoene, Berolini 1866.
Chron. min. I: Monumenta
Germaniae historica. Auctorum
antiquissimorum tomus IX.
Chronicorum minorum saec.
IV. V. VI. VII, Vol I,
ed. T. Mommsen, Berolini 1882.
246
BIBLIOGRAFIJA
SKRA]ENICE
AA SS: Acta Sanctorum

AE: LAnne pigraphique, Paris
Gnecchi I: F. Gnecchi,
I Medaglioni Romani, Vol. I:
Oro ed argento, Milano 1912.
Gnecchi II: F. Gnecchi,
I Medaglioni Romani, Vol. II:
Bronzo, Parte I, Milano 1912.
Gnecchi III: F. Gnecchi,
I Medaglioni Romani, Vol. II:
Bronzo, Parte II e III, Milano 1912.
DNP: Der Neue Pauly:
Enzyklopdie der Antike,
eds. H. Cancik und H. Schneider,
Stuttgart: Metzler, 19962003.
ILJug: A. [a{el, J. [a{el,
Inscriptiones Latinae quae in
Iugoslavia inter annos MCMXL
et MCMLX repertae et editae sunt,
Situla 5, Ljubljana:
Narodni muzej, 1963.
ILJug: A. [a{el, J. [a{el, Inscriptiones
Latinae quae in Iugoslavia inter
annos MCMLX et MCMLXX
repertae et editae sunt,

Situla 19, Ljubljana:
ILJug: A. [a{el, J. [a{el, Inscriptiones
Latinae quae in Iugoslavia inter
annos MCMII et MCMXL
repertae et editae sunt, Situla 25,
Ljubljana: Narodni muzej, 1986.
ILS: H. Dessau, Inscriptiones Latinae
selectae IIII, Berlin 18921916.
IMS I: M. Mirkovi}, S. Du{ani},
Inscriptions de la Msie Suprieure:
Singidunum et le Nord-Ouest
de la Province, Beograd:
Centre dtudes pigraphiques
et numismatiques, 1976.
IMS II: M. Mirkovi}, Inscriptions
de la Msie Suprieure:
Viminacium et Margum, Beograd:
Centre dtudes pigraphiques et
numismatiques, 1986.
IMS III/2: P. Petrovi}, Inscriptions de
la Msie Suprieure: Timacum Minus
et la Valle du Timok, Beograd:
et numismatiques, 1995.
IMS IV: P. Petrovi}, Inscriptions

de la Msie Suprieure: Naissus
Remesiana Horreum Margi,
Beograd: Centre dtudes
pigraphiques et numismatiques,
1979.
IMS VI: B. Dragojevi}-Josifovska,
Inscriptions de la Msie Suprieure:
Scupi et la Rgion de Kumanovo,
Beograd: Centre dtudes
pigraphiques et numismatiques,
1982.
LIMC: Lexicon iconographicum
mythologiae clasicae, Vol. IVIII,
Zrich and Mnchen: Artemis,
19811997.
PG: Patrologia Graeca,
d. J.P. Migne, Paris 1960.
RE: Paulys Realencyclopdie der
classischen Altertumswissenschaft,
XIII/1, eds. A. Pauly, G. Wissowa,
Stuttgart: Metzler, 1926
RIC III: H. Mattingly, E. A. Sydenham,
The Roman Imperial Coinage;
Vol:III: Antoninus Pius to Commodus,
London: Spink and Son, 1968.
247
RIC V.1: P. H. Weeb,
The Roman Imperial Coinage,
Vol. V, Part 1: Valerian to Florian,
eds. H. Mattingly, E. A. Sydenham,
RIC VIII: J.P.C. Kent,

Vol. VIII: The Family of Constantine
I A.D. 337364, eds. C.H.V.
Sutherland, R.A.G. Carson,
RIC VI: C.H.V. Sutherland,

Vol. VI: From Diocletians Reform
(A.D. 294) to the Death of
Maximinus (A.D. 313),
eds. C.H.V. Sutherland, R.A.G.
Carson, London: Spink and Son,
1967.
RIC X: J. P. C. Kent,
Vol. X: The Divided Empire
and the Fall of the Western Parts A.D.
395496, eds. R. A. G. Carson,
J. P. C. Kent, A. M. Burnett,
RIC VII: P. M. Bruun,

Vol. VII: Constantine and Licinius
A.D. 313337, eds. C.H.V.
Sutherland, D. Litt, R.A.G. Carson,
CAH XII: The Cambridge Ancient

History, Vol. XII: The Crisis of
Empire, A.D. 193337, Second
Edition, eds. A. K. Bowman,
P. Garnsey, A. Cameron,
Cambridge 2008.
BIBLIOGRAFIJA
CIL: Corpus Inscriptionum

Latinarum, Berlin: de Gruyter,
18622005.
Cod. Iust.: Corpus Iuris Civilis,
3 Vol. (I Institutiones, Digesta;
II Codex Iustinianus; III Novellae),
eds. P. Kruger, T. Mommsen,
T. Schoell, G. Kroll, Berlin 1954.
Cod. Th.: Theodosiani Libri XVI
cum Constitutionibus Simonidianis 2:
Leges, eds. T. Mommsen,
P. M. Meyer, P. Krueger, Berlin:
Weidemann, 1962.
(engleski prevod: C. Pharr,
Princeton 1952)
248
BIBLIOGRAFIJA
LITERATURA
Ajdi}, R. 1974
Anti~ke nekropole u Ni{u,
Ni{ki zbornik 1: 3345.
Alicu, D. 1994
Opaitele romane Ulpia Traiana
Sarmizegetusa, Bucuresti: Museion.
Alfldy, G. 1965
Bevlkerung und Gesellschaft
der rmischen Provinz Dalmatien,
Budapest: Akadmiai Kiad.
Alfldi, M. R. 1963
Die constantinische Goldprgung:
Untersuchungen zu ihrer Bedeutung
fr Kaiserpolitik und Hofkunst,
Mainz: Philipp von Zabern.
Alfldi, M. R., 1976
Die Niederemmeler Kaiserfibel:
zum Datum des estern Krieges
zwischen Konstantin und Licinius,
Bonner Jahrbcher 176:183200.
Anastos M. V. 1967
The Edict of Milan (313):
A Defence of Its Traditional
Authorship and Designation,
Revue des tudes byzantines 25:
1341.
Arce J. 2000
Imperial Funerals in the Later
Roman Empire: Change and
Continuity, in: Rituals of Power:
From Late Antiquity to the Early
Middle Ages, eds. F. Theuws,
J. L. Nelson, Laiden, Boston
and Cologne: Brill, 115130.
Baatz, D. 1978
Recent Finds of Ancient Artillery,
Britannia 9: 117.
Baatz, D. 1983
Town Walls and Defensive Weapons,
in: Roman Urban Defenses in the
West, eds. J. Maloney and B. Hobley,
London: Council for British
Archaeology, 136140.
Baatz, D. 2000
Vegetius Legion and Arhaeological
Facts, in: Roman Fortresses and their
Legions, ed. R. J. Brewer, London:
Society of Antiquaries, Cardiff:
National Museums & Galleries
of Wales, 149158.
Bajalovi} Haxi-Pe{i}, M. 1991
Unutra{we utvr|ewe
Beogradskog grada, I: kastrum
Singidunuma (Summary: The

Inside Fortification of the Belgrade
Fortress I), Godi{wak grada
Beograda 38: 3553.
Baldassarre, I., Pontrandolfo, A.,
Rouveret, A. and Salvadori, M. 2002
Rmische Malerei: vom Hellenismus
bis zur Sptantike, Kln: Dumont.
Baratte, F. 1976
propos de largenterie romaine
des provinces danubiennes,
Starinar (n. s.) 26 (1975): 3341.
Baratte, F. 1978
Lingots dor et dargent en rapport
avec latelier de Sirmium, in:
Sirmium 8, eds. N. Duval, V.
Popovi}, Rome: cole franaise de
Rome, Belgrade: Institut
archologique de Belgrade, 99109.
Bardill, J. 2012
Constantine, Divine Emperor of the
Christian Golden Age, New York:
Cambridge University Press.
Bari{i}, F., Rajkovi}, M.,
Kreki}, B. i Tomi}, L. 1955
Vizantiski izvori za istoriju
249
naroda Jugoslavije, Tom 1, Beograd:
Nau~na kwiga.
Barnes, T. D. 1981
Constantine and Eusebius,
Cambridge, Mass., London:
Harvard University Press.
Barnes, T. D. 2010
Constantine: Dynasty, Religion and
Power in the Later Roman Empire,
Oxford: Wiley-Blackwell.
Bastien, P. and Metzger, C. 1977
Le trsor de Beaurains (dit dArras),
Wetteren: ditions Numismatique
Romaine.
Beard, M., North, J. and Price, S. 2004
Religions of Rome, Vol. 12,
Cambridge: Cambridge University
Press.
Belamari}, J. 1998
Split od carske pala~e do grada:
vodi~, Split.
Benea, D. 2002
Rmische Werksttten in Dakien (I):
mit Bezugnahme auf die Herstellung
von Schmuckstcken und
militrische Ausrstunggegenstande
aus Bronze, in: Zwischen Rom
und dem Barbaricum, Festschrift
fr T. Kolnik zum 70. Geburstag,
eds. K. Kuzmanova, K. Pieta,
J. Rajtar, Nitra: Archologisches
Institut, 3153.
Biki}, V., Nikoli}-\or|evi}, S.

i Simi}, Z. 2002
Istraìvanja na lokalitetu
Studentski trg br. 9
(Summary: Excavations on
the Locality 9 Students square),
Singidunum 3: 183220.
Bishop, M. C. 1985
The Military Fabrica and the
Production of Arms in the Early
Principate, in: The Production
and Distribution of Roman Military
Equipment: Proceedings of the Second
Roman Military Equipment Research
Seminar, ed. M.C. Bishop, British
Archaeological Reports 275,
Oxford: BAR, 142.
Bisconti, F. 2000
Il gesto dellorante tra
atteggiamento e personificazione,
in: Aurea Roma: dalla citt pagana
alla citt cristiana, eds. S. Ensoli,
E. La Rocca, Roma: LErma
di Bretschneider, 368372.
Bjelajac, Lj. 1990 a
La cramique et les lampes, la
quartier sud-ouest de la ville haute,
in: Cari~in Grad 2, eds. B. Bavant,
V. Kondi}, J. M. Spieser, Collection
de lEcole franaise de Rome 75,
Rome: cole franaise de Rome,
Belgrade: Institut archologique
de Belgrade, 161190.
Biki}, V. 2010
Kerami~ko posu|e kroz vekove
Beograda = Ceramic Pots Through
the Centuries in Belgrade, Beograd:
JP Beogradska tvr|ava.
Bjelajac, Lj. 1990 b

Terra sigilata u Gornjoj Meziji
(Summary: Terra Sigilata
in Upper Moesia. Import and
ViminaciumMargum Workshops),
Posebna izdanja = Monographies
23, Beograd: Arheolo{ki institut.
Biki}, V. i Ivani{evi}, V. 1996

Prostor oko ju`ne kapije Gorweg
grada Beogradske tvr|ave
(Summary: South Gate Area in the
Upper Town of Belgrade Fortress),
Starinar (n. s.) 47: 253271.
Bjelajac, Q. 1993 a
Katalog br. 137, 138, u: Rimski
carski gradovi i palate u Srbiji,
prir. D. Srejovi}, Beograd:
Srpska akademija nauka
i umetnosti, 331.
BIBLIOGRAFIJA
Bjelajac, Lj. 1993 b

Catalogue nr. 137, 138, in:
Roman Imperial Towns and Palaces
in Serbia, ed. D. Srejovi}, Belgrade:
Serbian Academy of Sciences
and Arts, 331.
Bjelajac, Lj. 1996
Amfore gornjomezijskog Podunavlja
(Summary: Amphorae of the
Danubian Basin in Upper Moesia),
Posebna izdanja = Monographies 30,
Beograd: Arheolo{ki institut.
Blois, L. de 2007
The Military Factor in the
Onset of Crises in the Roman
Empire in the Third Century AD,
in: The Impact of the Roman Army
(200 BCAD 476): Economic,
Social, Political, Religious and
Cultural Aspects: Proceedings of the
Sixth Workshop of the International
Network Impact of Empire (Roman
Empire, 200 B.C. A. D. 476),
Capri, March 29 April 2, 2005,
eds. L. de Blois and E. Lo Cascio,
Leiden, Boston: Brill, 497508.
Bogdanovi}, I. (in press)
Roman Stone and Clay Shot
from Viminacium Amphitheatre,
in: Proceedings of the Seventeenth
Roman Military Equipment
Conference (Zagreb 2010).
Bojovi}, D. 1977
Rimska kermika Singidunuma
(Zusammenfassung: Die rmische
Keramik von Singidunum),
Zbirke i legati Muzeja grada
Beograda, katalog 8, Beograd:
Muzej grada.
Bojovi}, D. 1996
Le camp de la legion IV Flavia
Singidunum, in: Roman Limes
on the Middle and Lower Danube,
ed. P. Petrovi}, Belgrade:
Archaeological Institute,
5368.
250
Bonifay, M. 2004
Etudes sur la cramique romaine
tardive dAfrique, British
Archaeological Reports Inter. Ser.
1301, Oxford: BAR.
Bori}-Bre{kovi}, B. 1994 a
Gold Coins from the Consecration
Memorial I, in: Imperial Mausolea
and Consecration Memorias in Felix
Romuliana (Gamzigrad, East Serbia),
D. Srejovi} and ^. Vasi}, Belgrade:
Centre for Archaeological Research,
Faculty of Philosophy, 160179.
Bori}-Bre{kovi}, B. 1994 b
Katalog br. 264, u: Anti~ko
srebro u Srbiji = Antique Silver
from Serbia, ur. I. Popovi},
Beograd: Narodni muzej, 322.
Bori}-Bre{kovi}, B. 2003
Nalaz zlatnog novca iz
konsekrativnog spomenika 1 u
Romulijani: metrolo{ka analiza
(Summary: The Find of Gold Coins
from Consecration Tumulus 1 at
Romuliana: Metrological Analysis),
u: Rad Dragoslava Srejovi}a
na istraìvawu anti~ke
arheologije, Kragujevac, 31.
oktobar 2. novembar 2002,
Memorijal Dragoslava Srejovi}a:
zbornik radova 2, Kragujevac:
Centar za nau~na istraìvawa
Srpske akademije nauka i
umetnosti i Univerziteta u
Kragujevcu, 177190.
Bori}-Bre{kovi}, B. 2005 a
Catalogo nr. 17, 53, 165, 174,
in: Costantino il Grande: la civilt
al bivio tra Occidente e Oriente,
ed. A. Donati, G. Gentili, Milano:
Silvana Editoriale, 311312.
Bori}-Bre{kovi}, B. 2005 b
Golden Votive Plaques Impressed
with the Obverse of Roman
Tetrarchic Aurei, in: [arkamen
(Eastern Serbia): a Tetrarchic
BIBLIOGRAFIJA
Imperial Palace: the Memorial

Complex, ed I. Popovi}, Monographs
45, Belgrade: Archaeological Institute,
8293, 157159, cat. 2831.
Pokrajinski zavod za za{titu

spomenika kulture SAP Vojvodine,
Savez arheolo{kih dru{tava
Jugoslavije.
Bttger, B. 1982
Die Gefkeramik aus dem Kastell
Iatrus, in: IatrusKrivina: sptantike
Befestigung und frhmittelalterliche
Siedlung an der unteren Donau,
Schriften zur Geschichte und Kultur
der Antike 17, Berlin: Akademie der
Wissenschaften der DDR, 33148.
Brukner, O. 1983
Prilog prou~avawu urbanog
razvoja Sirmijuma: prostorija
16 carske palate u Sremskoj
Mitrovici (Summary: A Study
of the Urban Development of
Sirmium: Room 16 of the Imperial
Palace in Sremska Mitrovica),
Gra|a za prou~avawa spomenika
kulture Vojvodine 1112
(19821983): 543.
Bhme, H. W. 1986
Das Ende der Rmerherrschaft in
Britannien und die Angelschsische
Besiedlung Englands im 5.
Jahrhundert, Jahrbuch des
RmischGermanischen
Zentralmuseums Mainz 33: 469574.
Brandt, H. 2007
Die konstantinische Dynastie
337363, in: Imperator Caesar
Flavius Constantinus: Konstantin
der Grosse, eds. A. Demandt,
J. Engemann, Mainz:
Philipp von Zabernn, 9095.
Bratani}, R. O. 1938
Arheolo{ka istraìvawa u
Brzom Brodu, Starinar (t. s), 13:
199204.
Brato`, R. 2003
Dioklecijanovo preganjanje
kristijanov v provincah srednjega
Podunavja in zahodnega Balkana,
in: Mednarodni znanstveni simpozij ob
1700-letnici smrti Viktora Ptujskega,
ur. S. Kranjc, Ptuj: Minoritski
samostan Sv. Viktorina, 2998.
Brukner, O. 1981
Rimska keramika u jugoslovenskom
delu provincije Donje Panonije
(Summary: Roman Ceramic Ware in
the Yugoslav Part of the Province of
Lower Pannonia), Dissertationes et
Monographiae 24, Beograd:
Bruns, G. 1948
Staatskameen des 4. Jahrhunderts
nach Christi Geburt, Berlin: Walter
de Gruyter.
Bruun P. M. 1954
The Consecration Coins of
Constantine the Great,
Arctos (n.s.) 1: 1931.
Bruun P. M. 1958
The Disappearance of Sol from
the Coins of Constantine,
Arctos (n.s.) 2: 1537.
Bruun, P. M.1961
Studies in Constantinian
Chronology, Numismatic Notes
and Monographs 146, New York:
The American Numismatic Society.
Bruun, P. M. 1962
The Christian Signs on the Coins of
Constantine, Arctos (n.s.) 3: 535.
Bubi}, V. 2011
Kasnoanti~ke svetiljke s
ranokr{}anskim prikazima iz
Arheolo{kog muzeja u Splitu
(Summary: Late Antique Oil-Lamps
with Early Christian Images from
the Arcaeological Museum in Split),
Vjesnik za arheologiju i povijest
dalmatinsku 104: 229308.
251
Buli}, F. and Karaman, Lj. 1929
Kaiser Diokletians Palast in Split,
Zagreb: Matica Hrvatska.
Vasi}, M. M. 1909
Ko{tane, srebrom okovane cevi,
Starinar (n. p.) 4/2: 121125.
Buschhausen, H. and
Buschhausen, H. B. 1991
Die Imperiale Bleisarkophag aus
dem Martyrium zu Ni{, Rmisches
sterreich 1718 (19891990): 4559.
Vasi}, M. R. 1968
Ostava rimskih aureusa iz
Beograda (Rsum: Le dpt des
pices dor romain de Belgrade),
Godi{wak grada Beograda 15:
237246.
Blow, G. von 2009

Das deutsch-serbische
Gemeinschaftsprojekt
RomulianaGamzigrad: Bericht
ber die Arbeitskampagnen 2004
bis 2007, Germania 87: 105171.
Blow, G. von 2011
Romuliana Gamzigrad Ort
der Erinnerung oder Herrschaftsort?,
in: Bruckneudorf und Gamzigrad:
sptantike Palste und Grossvillen i
m DonauBalkanRaum,
eds. G. v. Blow, H. Zabehlicky,
Bonn: Habelt, 153165.
Valtrovi}, M. 1886
Staro-hri{}anski sarkofag
na|en u Beogradu, Starinar 3:
7071.
Valtrovi}, M. 1888
Bele{ke s puta, Starinar 5/4:
109122, T. X.
Vasi}, M. R. 1975
Nadgrobni spomenici (stele
i cipusi) u rimskoj provinciji
Dalmaciji od I do IV veka n.e.,
Doktorska diseracija,
Filozofski fakultet,
Univerzitet u Beogradu.
Vasi}, M. R. 1978
Les lingots dargent conservs
au Muse national de Belgrade,
in: Sirmium 8, eds. N. Duval,
V. Popovi}, Rome: cole franaise
de Rome, Belgrade: Institut
archologique, 110111.
Vasi}, M. R. 1981
Ostava rimskog bronzanog novca
IV i V veka iz Viminacijuma,
Starinar (n. s.) 31 (1980):
123161.
Valtrovi}, M. 1891
Staro-hri{}anski mrtva~ki
kov~eg na|en u Beogradu,
Starinar 8: 130142.
Vasi}, M. R. 1983
Nalaz solida Teodosija II
u kastrumu Pontes (Summary:
A Finding of Theodosius II Solids
in the Fort Pontes),
Numizmati~ar 6: 99112.
Vasi}, M. M. 1903
Izve{taj Srpskoj Kraq. Akademiji
Nauka o iskopavawima u Kostolcu
u 1902, Godi{wak Srpske
kraqevske akademije 16: 201228.
Vasi}, M. R. 1984
êzava Castrum Novae
(Rsum: êzava Castrum
Novae), Starinar (n. s.) 3334
(19821983): 91122.
Vasi}, M. M. 1904
Izve{taj o iskopavawu u
Kostolcu u 1903 godini,
Godi{wak Srpske kraqevske
akademije 17: 248259.
Vasi}, M. R. 1992
Nov Mitrin reqef iz Horreum
Margi (]uprija) (Sumary:
The New Mytra Relief from
Horreum Margi, ]uprija), Zbornik
BIBLIOGRAFIJA
Narodnog muzeja (Beograd) 14/1:

379385.
Vasi}, M. R. 1993
Ostava zlatnog novca iz
Sirmijuma, Sun~ani sat 3: 3955.
Vasi}, M. R. 1995
Moesia Prima and Dacia Ripensis
in the Time of Valentinian I and
Valens (364378 AD), in: The Age
of Tetrarchs, ed. D. Srejovi},
Belgrade: The Serbian Academy
od Sciences and Arts, 324332.
Vasi}, M. R. 1997
Late Roman Bricks with Stamps
from the Fort Transdrobeta, in:
Mlanges d histoire et dpigraphie
offerts Fanoula Papazoglu,
Beograd: Filozofski fakultet,
149177.
Vasi}, M. R. 2001 a
Osvrt na nalaz IV veka iz
Star~eva (Summary: Review of
the 4th Century Find from
Star~evo), Zbornik Narodnog muzeja
(Beograd) 17/1: 175200.
Vasi}, M. R. 2001 b
On the Porphyry Head from Ni{
Once More (Rezime: Jo{ jedanput
o carskoj porfirnoj glavi iz
Ni{a), Starinar (n. s.) 50
(2000): 245251.
Vasi}, M. R. 2003 a
I Soggiorni di Costantino I a Ni{, in:
Atti dellAccademia internazionale
Il culto di San Costantino
imperatore tra Oriente et Occidente,
Ni{, 15 dicembre 2001, Ni{: Punta,
2732.
Vasi}, M. R. 2003 b
The Ripa Pannonica in Serbia,
in: The Roman Army in Pannonia:
an Archaeological Guide of the Ripa
Pannonica, ed. Z. Visy, Budapest:
Teleki Lszlo Foundation, 143150.
252
Vasi} M. R. 2003 s
Ikonografija Marsa i Virtus
na novcu IV veka (Summary:
Iconography of Mars and Virtus
on Fourth-Century Coins),
u: Rad Dragoslava Srejovi}a
na istraìvawu anti~ke
arheologije, Kragujevac, 31.
oktobar 2. novembar 2002,
SANU i Univerziteta u
Kragujevcu, 151176.
Vasi}, M. R. 2004 a
Bronze Railing from Mediana,
Starinar (n. s.) 5354
(20032004): 79109.
Vasi}, M. R. 2004 b
Hronika iskopavawa Medijane
20002002. godine, Starinar
(n. s.) 5354 (20032004): 288294.
Vasi}, M. R. 2005
Mediana domaine imprial
ou bien priv ?, in: Rmische Stdte
und Festungen an der Donau:
Akten der regionalen Konferenz,
Beograd, 1619 Oktober 2003,
ed. M. Mirkovi}, Beograd:
Filozofski fakultet, 167176.
Vasi}, M. R. 2006
Stibadium in Romuliana and
Mediana, in: Felix Romuliana:
50 Years of Archaeological
Excavations: Papers from the
International Conference, Zaje~ar,
27th29th October 2003, ed. M. Vasi},
Belgrade: Institute of Archaeology,
Commitee on Archaeology of
SASA, Zaje~ar: National museum,
6975.
Vasi}, M. R. 2007
Mediana die kaiserliche Villa
bei Ni{, in: Roms Erbe auf dem
Balkan: sptantike Kaiservillen
und Stadtanlagen in Serbien,
eds. U. Brandl, M. Vasi}, Mainz am

Rhein: Philipp von Zabern, 96107.
Vasi}, M. R. 2008 a
Gold and Silver Coins of Late
Antiquity (284450 AD) in
the Collection of National Museum
in Belgrade, Numismatics 3,
Belgrade: National Museum.
Vasi}, M. R. 2008 b
Prolasci i boravci rimskih
imeperatora u Ni{u krajem III
i u IV veku (Summary: Roman
Emperors Passing Trough or
Staying in Ni{ in Late 3rd and 4th
Centuries), Naissus 1: 923.
Vasi}, M. R. 2008 c
Jo{ jednom o datovawu bronzane
glave Konstantina Velikog iz
Ni{a (Summary: On the Dating of
Constantine the Greats Head from
Ni{ Once More), Glasnik Srpskog
arheolo{kog dru{tva 24: 109120.
Vasi}, M. R. 2012
Imperial and Colonial Mint in
Viminacium During the Reighn
of Trajan Decius: 249251 AD,
Archaeological Monographies 20,
Vasi}, M. R. and Gavrilovi}, N. 2012
Venus or Diana from Mediana
(Rezime: Venera ili Dijana iz
Medijane), Starinar (n. s.) 62:
137149.
Vasi}, M. R., Kavajin-Mundri}, J.
i Popovi}, S. 1989
Horreum Margi Ravno ]uprija
(Summary), Vesnik Vojnog muzeja
33: 736.
Vasi}, M. R. and Kondi}, V. 1986
Le Limes romain et palobyzantin
des Portes de Fer, in: Studien
zu den Militrgrenzen Roms 3: 13.
Internationalen Limeskongress (Alen,
1983), Stuttgart: Theiss, 542558.
BIBLIOGRAFIJA
Vasi}, M. R. i Milo{evi}, G. 2000

Mansio Idimum: rimska po{tanska i
putna stanica kod Medve|e = Mansio
Idimum: Roman Post Station near
Medve|a, Beograd: Arheolo{ki
institut, Narodni muzej.
Vasi}, M. R. i Petkovi}, S. 2010
Rezultati istraìvawa
vi{eslojnog nalazi{ta Horreum
Margi Ravno ]uprija u 1990.
godini (Summary: The Results
of the Archaeological Researches
into the Multilayer Site Horreum
Margi Ravno ]uprija in 1990),
Vesnik Vojnog muzeja 37: 925.
Vasi}, M. R., Petkovi}, S.,
Manojlovi}-Nikoli}, V.
i Kriànec, M. 2009
Rezultati istraìvawa
vi{eslojnog nalazi{ta Horreum
Margi Ravno ]uprija u 1989.
godini (Summary: The Results
of the Archaeological Researches
into the Multilayer Site Horreum
Margi Ravno ]uprija in 1989),
Vasi}, M. R. and Popovi}, V. 1975
Un trsor des monnaies dor de
Sirmium, Mlanges dEcole franaise
de Rome: Antiquit 87/1: 425440.
Vasi}, M. R. and Tomovi}, M. 2005
[arkamen (East Serbia): an Imperial
Residence and Memorial Complex
of the Tetrarchic Period,
Germania 83/2: 257307.
Vassits, M. M. 1905
Funde in Serbien, Jahrbuch des
Kaiserlich deutschen archologischen
Instituts 20, Archologischer Anzeiger:
102109.
Veli~kovi}, M. 1969
Katalog br. 85, 105, u: Anti~ka
bronza u Jugoslaviji = Greek,
Roman and Early-Christian Bronzes
in Yugoslavia, Lj. B. Popovi},
253
BIBLIOGRAFIJA
\. Mano-Zisi, M. Veli~kovi},
B. Jeli~i}, Beograd: Narodni muzej.
Srpskog arheolo{kog dru{tva 14:

241248.
sa dunavskog limesa u Srbiji),

Veli~kovi}, M. 1972
Rimska sitna bronzana plastika
u Narodnom muzeju = Petits bronzes
figurs romains au Muse national,
Antika = Antiquit 4, Beograd:
Narodni muzej.
Vujovi}, M. 1998 b
Naoruànje i vojna oprema
rimskog vojnika u Gornjoj Meziji
i jugoisto~nom delu Panonije,
Doktorska disertacija, Filozofski
fakultet, Univerzitet u Beogradu.
Vuli}, N. 1909
Anti~ki spomenici u Srbiji,
Spomenik Srpske kraqevske
akademije 47: 109191.
Veli~kovi}, M. 1994
Katalog = Catalogue nr. 143151,
u: Anti~ko srebro u Srbiji =
Antique Silver in Serbia,
ur. I. Popovi}, Beograd:
Vujovi}, M. 2000
On the Parade Armour from
Ritopek: Praise of Devotion or
Carmen Salire, Singidunum 2:
255264.
Velkov, V. 1980
Ratiaria: eine rmische Stadt
in Bulgarien, in: Roman Cities
in Bulgaria: Collected Studies,
Amsterdam: Adolf M. Hakkert,
6183.
Visy, Z. (ed.) 2003
The Roman Army in Pannonia:
an Archaeological Guide of the Ripa
Pannonica, Budapest: Teleki Lszlo
Foundation.
Vitruvije 2009
O arhitekturi, prev. Z. Boji},
Beograd: Dosije studio.
Vlaisavqevi}, M. 2011
Kroz Tvr|avu = Through the
Fortress, Ni{: Narodni muzej.
Vujovi}, M. 1997
Prilog prou~avanju anti~kog
zidnog slikarstva i {tuko dekoracije
na tlu Singidunuma (Summary:
Contribution to the Study of
Roman Wall Painting and
Stuccowork in Singidunum),
Vujovi}, M. 1998 a
O jednom izuzetnom nalazu iz
Singidunuma (Summary: Scabbard
Slide from Singidunum), Glasnik
Vujovi}, M. 2003
Kasnorimske pojasne falere na
tlu Srbije (Summary: Late Roman
Belt Phalerae from the Territory
of Serbia), u: Rad Dragoslava
Srejovi}a na istraìvawu
anti~ke arheologije, Kragujevac,
31. oktobar 2. novembar 2002,
Kragujevcu, 211223.
Vujovi}, M. 2006
Olovna posuda sa predstavom
ribe iz Singidunuma (Summary:
Lead Vessel with Relief Fish
Representation from Singidunum),
Glasnik Srpskog arheolo{kog
dru{tva 22: 311319.
Vujovi}, M. 2011
Predstave gladijatora sa rimskih
nalazi{ta u Srbiji (Summary:
Representations of Gladiators from
the Roman Sites in Serbia), Zbornik
243276.
Vujovi}, M. 2012
Few contributions on the Late
Roman Helmets from Iron Gate,
(Saètak: Nekoliko priloga
o kasnoanti~kim {lemovima
Vu~kovi}-Todorovi}, D. 1966
Svetili{te Jupitera Dolihena
u Brzoj Palanci (Rsum:
Le sanctuaire de Jupiter Dolichenus
Brza Palanka), Starinar (n. s.)
1516 (19641965): 173182.
Gabler, D. and Mrton, A. 2008
Head-Pots in the Antiquities
Collection, Bulletin du Muse
Hongrois des Beaux-Arts 108109:
4364.
Gabri~evi}, M. 1972
Straenbau in der Donja klisura
des Eisernen Tores im Licht der
neuentdeckten Inschrift, Arheolo{ki
vestnik 23: 408416.
Gara{anin, M. i Vasi}, M. R. 1980
Trajanov most kastel Pontes:
prethodni izve{taj 1979.
= Le pont de Trajan et le castellum
Pontes: rapport prliminaire
pour lanne 1979, \erdapske
sveske = Cahiers des Portes de Fer 1:
741.
Gara{anin, M. i Vasi}, M. R. 1987
Castrum Ponets: izve{taj
o iskopavawima u 1981. i
1982. godini = Castrum Pontes:
compte-rendu des fouilles en
198182, \erdapske sveske =
Cahiers des Portes de Fer 4:
71116
Gara{anin, M., Vasi}, M. R.
i Marjanovi}-Vujovi} G. 1984
Trajanov most castrum Pontes
= Trajan Pont castrum Pontes,
\erdapske sveske = Cahiers
des Portes de Fer 2: 5584.
254
Garbsch, J. 1980
Sptantike Sigillata-Tabletts, in: J.
Garbsch, M. Mackensen, Zur
sptantiken Keramik aus Nordafrika,
Rei Cretaria Romanae Fautores
Acta, Supplementa Vol. 5, Augst,
Kaiseraugst: RCRF, 743.
Garbsch, J. 1981
Zwei Navigius-Kannen in der
Prhistorischen Staatssammlung,
Bayerische Vorgeschihtbltter 46:
191198, Taf. 1922.
Gilliver, K. 2007
Display in Roman Warfare: the
Appearance of Armies and
Individuals on the Battlefield, in:
War in History 14/1, Oxford: SAGE
Publications, 121.
Giumlia-Mair, A., 2000
Workshops, Alloys, Techniques
and Open Question, in: Ancient
Metallurgy Between Oriental
Alps and Pannonian Plain,
ed. A. Giumlia-Mair, Trieste:
Associazione nazionale per Aquileia,
107120.
Glumac, M. 2001
Glinene svetiqke iz
Kasnoanti~ke zbirke Narodnog
muzeja u Beogradu (Summary:
Ceramic Lamps from the Late
Roman Collection of the National
Museum in Belgrade), Zbornik
213227.
Glumac, M. 2009
Kalupi sa nekropole
GuberevacGomilice
(Summary: Molds from the
Necropolis GuberevacGomilice),
Zbornik Narodnog muzeja (Beograd)
19/1: 221232.
Goethert, K. 2007
Keramikproduktion in Trier,
in: Imperator Caesar Flavius
Constantinus: Konstantin der Grosse,

eds. A. Demandt, J. Engemann,
Mainz am Rhein: Philipp von
Zabern, 396403.
Grabar, A. 1968
Christian Iconography: a Study
of its Origins, Princeton:
University Press.
Graf, D. F. 1998
Foederati on the Northern and
Eastern Frontiers: a Comparative
Analysis, in: The Roman Frontier at
the Lower Danube 4th6th Centuries:
the Second International Symposium
(Muruighiol/Halmyris, 1824 August
1996), ed. Mihail Zahariade,
Studia Danubiana, Pars Romaniae,
Series Symposia 1, Bucharest:
Edinf, 1732.
Grbi}, M. 1936
Arhitektura u Basijani (Sremski
Petrovci) I, Glasnik istoriskog
dru{tva u Novom Sadu 9/1: 1931.
Grbi}, M. 1937
Arhitektura u Basijani (Sremski
Petrovci) II, Glasnik istoriskog
dru{tva u Novom Sadu 10/1: 17.
Grbi}, M. 1958
Odabrana gr~ka i rimska
plastika u Narodnom muzeju u
Beogradu, Posebna izdawa 4,
Grenfell, B. P. and Hunt, A. S. 1898
The Oxyrhynchus Papyri,
Part I, London: Kegan Paul,
Trench & Tbner.
Grigg, R. 1977
Constantine the Great and the Cult
Without Images, Viator 8: 132.
Guggisberg, M. (ed.) 2003
Der sptrmische Silberschatz von
Kaiseraugst: die neuen Funde, Augst:
Rmerstadt Augusta Raurica.
BIBLIOGRAFIJA
Gudea, N. 2001
Die Nordgrenze der rmischen
Provinz Obermoesien: Materialien
zu ihrer Geschichte (86275 n. Chr.),
Jahrbuch des RmischGermanischen
Gu{i}, S. 1977
Objekat sa mozaicima na Viniku,
Gu{i}, S. 1993 a
Naissus; Grobnica sa freskama;
Katalog br. 62, 63, u: Rimski
Srpska akademija nauka i
umetnosti, 167168, 177, 217218.
Gu{i}, S. 1993 b
Naissus; Tomb with Frescoes;
Catalogue nr. 62, 63, in: Roman
Imperial Towns and Palaces in
Serbia, ed. D. Srejovi}, Belgrade:
Serbian Academy of Sciences and
Arts, 167168, 177, 217218.
Dautova-Ru{evqan, V. 1993 a
Katalog br. 134, u: Rimski
umetnosti, 328329.
Dautova-Ru{evljan, V. 1993 b
Catalogue nr. 134, in: Roman
and Arts, 328329.
Dautova-Ru{evljan, V. 2007
Katalog I.13.33, in: Imperator
Caesar Flavius Constantinus:
Konstantin der Grosse, eds. A.
Demandt, J. Engemann, Mainz
am Rhein: Philipp von Zabern.
Dautova-Ru{evljan, V.
i Vujovi}, M. 2011
Kasnoanti~ki {lem iz Jarka = Late
255
Roman Helmet From Jarak,
Novi Sad: Muzej Vojvodine.
Delbrck, R. 1912
Antike Portrts, Bonn: A. Marcus
und E. Weber.
Delehaye, H. 1912
Saints de Thrace et de Msie,
Analecta Bollandiana 31: 161300.
Delehaye, H. 1933
Les Origines du culte des Martyrs,
Bruxelles: Socit des Bollandistes.
Delmaire, R. 1988
Les largesses impriales et lmission
dargenterie du IVe au VIe sicle,
in: Argenterie romaine et byzantine,
ed. F. Baratte, Paris: De Boccard,
113122.
Delmaire, R. 1989
Largesses sacres et res privata:
laerariom imprial et son
administration du IVe au VIe sicle,
Rome: Ecole Franaise de Rome.
Demandt, A. and Engemann, J.
(eds.) 2007
Imperator Caesar Flavius Constantinus:
Konstantin der Grosse, Mainz am
Rhein: Philipp von Zabern.
Diaconu, Gh. 1970
La civilisation de Sntanaêrniakhov de Roumanie, in: I
Miedzynarodowy kongres archeologii
slowianskiej, Warszawa 1418 IX
1965, III sekcja, Wroclav: Zaklad
narodowy im. Ossolinskich,
159163.
Palanke (Rsum: Sapaja,

Fortification romaine et mdievele
dans lile prs de Stara Palanka),
(19821983), Beograd: 2965.
Donati, A. and Gentili, G. (eds.) 2005
Costantino il Grande: la civilt antica
Milano: Silvana Editoriale.
Dragojevi}-Josifovska, B. 1982
Scupi et la rgion de Kumanovo,
Inscriptions de la Msie Suprieure
VI, Beograd: Centre dtudes
pigraphiques et numismatiques
de la Facult de Philosophie de
lUniversit.
Dr~a, S. 1993
Katalog br. 80, 81, 99, 117, 152,
u: Rimski carski gradovi i
palate u Srbiji, prir. D.
Srejovi}, Beograd: Srpska
akademija nauka i umetnosti,
247, 248, 289, 315, 341.
Dr~a, S. 2004
Naissus, u: Arheolo{ko blago
Ni{a: od neolita do sredweg veka
= Archaeological Tresaure of Ni{:
from the Neolithic to the Middle
Ages, Beograd: Srpska akademija
nauka i umetnosti, 4958, 8998,
155161, 172, 179, 184, kat. br. 73,
74, 100, 116,127.
Dr~a, S. 2005
Catalogo nr. 42, in: Costantino
il Grande: la civilt al bivio tra
Occidente e Oriente, ed. A. Donati,
G. Gentili, Milano: Silvana
Editoriale, 228.
Dimitrov, D. i î~ikova, M. 1986

Ksnoani~naa grobnica ri
Silisra, Sofi: Blgarski
hudo`nik.
Dr~a, S. 2006
Medijana = Mediana, Ni{:
Narodni muzej.
Dimitrijevi}, D. 1984
Sapaja, rimsko i sredwekovno
utvr|ewe na ostrvu kod Stare
Dr~a, S. 2007
Katalog Nr. I.4.7, in: Imperator
BIBLIOGRAFIJA
Konstantin der Grosse, eds. A.

Dr~a, S., Milo{evi}, P.
i Popovi}, P. 1983
Naisus Sirmijum: obrada
metala (Summary: Naissus
Sirmium: Metal Processing),
Ni{: Narodni muzej.
Duval, N. 1973
Les palais impriaux de Milan
et dAquile: ralit et mythe,
Antichit Altoadriatiche 4:
151158
Duval, N. 1979
Sirmium Ville impriale ou
Capitale?, in: 26. Corso di cultura
sullarte ravennate e bizantina,
Ravena: Girasole, 5390.
Duval, N. and Marin, E. 1994
Salona I: sculpture architecturale,
Collection de lcole franaise
de Rome 194, Rome: cole
franaise de Rome, Split: Muse
archologique de Split.
Duval, N. and Popovi}, V. 1977
Horrea et thermes auprs du
rempart Sud, Sirmium 7, Rome:
cole franaise de Rome, Belgrade:
Institut archologique de Belgrade.
Dumanov, B. 2005
The Encrusted Spatha from
Durostorum, Studia Archaeologica
Universitatis Serdicensis 4
(Stephanos archaeologicos in
honorem professoris Ludmili
Getov): 309321.
Dumanov, B. 2010
Vtorit me~ ot grobnata
nahodka ot Durostorum,
Studia Archaeologica Universitatis
Serdicensis 5 (Stephanos
archaeologicos in honorem
Stefkae Angelova): 361374.
256
Du{ani}, M. 1976
Praepositus ripae legionis u
natpisima opeka Prve Mezije,
Arheolo{ki vestnik 25: 273275.
Du{ani}, M. 1995
Stanovni{tvo fru{kogorske
oblasti, prema epigrafskim
izvorima (Summary: The
Population of Fru{ka Gora based
on Epigraphic Sources), u: Fru{ka
gora u anti~ko doba: prilozi za
staru istoriju i arheologiju,
ur. N. Tasi}, Novi Sad: Matica
srpska, Beograd: Arheolo{ki
institut.
Du{ani}, S. 1968
Rimska vojska u isto~nom Sremu
(Summary: Roman Army in the
Eeastern Srem), Zbornik Filozofskog
fakulteta 9/1: 87108.
Du{ani}, S. 1977 a
Iz istorije rimskog rudarstva u Gornjoj
Meziji (Summary: Two Notes on
Roman Mining in Moesia Superior),
Du{ani}, S. 1977 b
Epigrafske bele{ke (Summary:
Two Epigraphical Notes),
@iva antika 27: 179190.
Du{ani}, S. 1977 c
Mounted Cohorts in Moesia
Superior, in: Akten des XI
Internationalen Limeskongresses,
Szkesfehrvr, Budapest: Akadmiai
Kiad, 237246.
BIBLIOGRAFIJA
[umadija), Starinar (n. s.) 4041

(19891990): 217224.
Cambridge: Cambridge University

Press, 270309.
Du{ani}, S. 1996
The Frontier and the Hinterland:
The Role of Scupi in Domitians
Wars on the Danube, in: Roman
Limes on the Middle and Lower
Danube, ed. P. Petrovi}, Cahiers
des Portes de Fer, Monographies 2,
Belgrade: Archaeological Institute,
4151.
@ivi}, M. 2003
Felix Romuliana 50 godina
odgonetawa = Felix Romuliana
50 Years of Solving, Zaje~ar:
Narodni muzej.
Du{ani}, S. 2000
Army and Mining in Moesia Superior,
in: Kaiser, Heer und Gesellschaft
in der Rmischen Kaiserzeit:
Gedenkschrift fr Eric Birley, eds.
G. Alfldy, B. Dobson, and W. Eck,
Stuttgart: F. Steiner, 343363.
Du{ani}, S. 2003
Diocletians Visits to Quarries
and Mines in the Danubian
Provinces, in: Die Archologie
und Geschichte der Region des
Eisernen Tores zwischen 275602 n.
Chr.: Kolloquium in DrobetaTurnu
Severin (2.5. November 2001),
Bucuresti: Rumnischjugoslawische
Kommission fr die Erforschung der
Region des Eisernen Tores, 915.
Du{ani}, S. 2010
Bassianae and its territory,
in: Selected Essays in Roman
History and Epigraphy, Beograd:
Zavod za izdavanje ud`benika,
818859.
Du{ani}, S. 1980
Organizacija rimskog rudarstva
u Noriku, Panoniji, Dalmaciji i
Gorwoj Meziji, Istorijski
glasnik 12: 755.
Elsner, J. 2006
Perspectives in Art,
in: The Cambridge Companion
to the Age of Constantine, ed.
N. Lenski, Cambridge: Cambridge
University Press, 25577.
Du{ani}, S. 1991
Iz istorije kasnoanti~kog
rudarstva u [umadiji (Summary:
Notes on Late Roman Mining in
Elton, H. 2007
Military Forces in the Later Roman
Empire, in: The Cambridge History
of Greek and Roman Warfare 2,
@ivi}, M. 2007
Katalog Nr. I.4.12, I.5.12,
eds. A. Demandt, J. Engemann, Mainz
@ivi}, M. 2010
Umetni~ka ostvarewa u carskoj
palati, u: Felix Romuliana
Gamzigrad, ur. I. Popovi},
Posebna izdawa 47, Beograd:
Arheolo{ki institut, 107140.
@ivi}, M. 2011
Artistic Achievements in the Imperial
Palace, in: Felix Romuliana
Gamzigrad, ed. I. Popovi}, Belgrade:
Institute of Archaeology, Institute
for Theological Research, 107139.
Zaninovi}, M. 1968
Burnum: castellum-municipium,
Diadora 4: 119129.
Zahariade, M. 1999
The Tetrarchic Building Inscriptions
and the Lower Danubian Limes,
in: Atti XI Congresso Internazionale
di Epigrafia Greca e Latina,
Roma, 1824. Settembre 1997,
Roma: Quasar, 553561.
Zeiller, J. 1918
Les origines chretiennes des provinces
danubiennes de lEmpire romain,
Paris: De Boccard.
Zotovi}, Lj. 1961
Izve{taj sa iskopavanja kasnoanti~ke
nekropole u Ni{u, u: Limes u
Jugoslaviji 1, Beograd: Savez
257
arheolo{kih dru{tava Jugoslavije,
171175.
Zotovi}, Lj. 1962
Jagodin mala, Ni{: kasnoanti~ka
nekropola, Arheolo{ki pregled 4:
230233.
Zotovi}, Q. 1968
Nekropole spaqenih pokojnika
na teritoriji Gorwe Mezije,
Leskova~ki zbornik 8: 1930.
Zotovi}, Q. 1969
Boqetin Gradac na Lepeni =
Boljetin Gradac sur la rivire
Lepena, u: Stare Kulture u
\erdapu = Anciennes cultures du
Djerdap, Beograd: Srpska akademija
nauka i umetnosti, 104113.
Zotovi}, Q. 1973 a
Mitraizam na tlu Jugoslavije
(Rsum: Le Mithrasme sur le
territoire de la Yougoslavie),
Zotovi}, Lj. 1973 b
Viminacium, Arheolo{ki pregled 15:
4750.
Zotovi}, Lj. 1975
Ni{ lokacija autobuske stanice,
Arheolo{ki pregled 17: 7377.
Zotovi}, Q. 1984
Boqetin (Smorna), rimski i
ranovizantijski logor (Rsum:
Boljetin (Smorna), camp romain
et paleobyzantin), Starinar (n. s.)
3334 (19821983): 211225.
Zotovi}, Lj. 1994
Die gepidische Nekropole bei
Viminacium, Starinar (n. s.)
4344 (19921993): 183190.
Zotovi}, Lj. 1999
The Cult of Lunar Godess or
the Cult of Danubian Horseman,
Starinar (n. s.) 49 (1998): 6375.
Zotovi}, Q. 2001
Olovne ikone sa teritorije
Viminacijuma (Summary:
Lead Icons from Viminacium),
u: Vestigatio Vetustatis:
Aleksandrini Cermanovi}Kuzmanovi} od prijateqa,
saradnika i u~enika, Centar za
arheolo{ka istraìvawa, kw. 20,
Beograd: Filozofski fakultet
Univerziteta u Beogradu, Centar
za arheolo{ka istraìvawa,
167179.
Zotovi}, Q. i Jordovi}, ^. 1990
Viminacium 1: nekropola Vi{e
grobaqa, Beograd: Arheolo{ki
institut.
Zotovi}, Lj. i Petrovi}, N. 1960
Ni{ kasnoanti~ka nekropola,
Zotovi}, Q. i
Petrovi}-Spremo, N. 1968
Nekropola: vodi~, Ni{:
Narodni muzej.
Zotovi}, Lj., Petrovi}, N.
i Petrovi}, P. 1967
Ni{, Jagodin mala: kasnoanti~ka
nekropola, Arheolo{ki pregled 9:
115116.
Zotovi}, R. 1994
A Relief of Silvan and Some
Aspects of His Cult, Starinar
(n. s.) 4344 (19921993):
177181.
BIBLIOGRAFIJA
Ivani{evi}, V.
i Bugarski, I. 2012 a
Primena LiDAR tehnologije
u analizi topografije
Marguma/Morave i Kuli~a
(Summary: Application of LiDAR
Technology in Analyses of the
Topography of Margum/Morava
and Kuli~), Starinar (n. s) 62:
239255.
Ivani{evi}, V.
i Bugarski, I. 2012 b
Pograni~e Rimsko imperii
i varvarov: sistema oboron
Imperii ot Kuci do Lederat,
u: Lesna i lesosena zon
voso~no Evro v ohi
rimskih vlini i velikogo
ereseleni narodov, Konferenci
3, Tula: Gos. voenno-istori~eski
i prirodn muze-zapovednik
Kulikovo pole, 482511.
Ivani{evi}, V. and Kazanski, M. 2002
Le necropole de lpoque des
grandes migrations Singidunum,
Ivani{evi}, V. and Kazanski, M. 2009
Nouvele ncropole des Grandes
migrations de Singidunum
(Rezime: Nova nekropola seobe
naroda iz Singidunuma),
Starinar (n. s.) 57 (2007): 117139.
Zotovi}, R. 2006
Late Roman Bricks with Inscriptions
from Boljetin (Smorna), Serbia,
Archologisches Korrespondenzblatt
36: 549557.
Ivani{evi}, V., Kazanski, M.

and Mastykova A. 2006
Les ncropolis de Viminacium
lpoque des Grandes Migrations,
Centre de recherche dhistoire
et civilisation de Byzance,
Monographies 22, Paris: Association
des amis du Centre dhistoire et
civilisation de Byzance.
Ivani{evi}, V. 2009
Nekropole iz epohe Seobe naroda u
Singidunumu = Necropolises from the
Migration Period in Singidunum,
Beograd: JP Beogradska tvr|ava.
Ivani{evi}, V. i
Nikoli}-\or|evi}, S. 1997
Novi tragovi anti~kih fortifikacija
u Singidunumu: lokalitet Knez
Mihailova 30 (Summary: New
258
Traces of Roman Fortification in
Singidunum: 30 Knez Mihailova
Street), Singidunum 1: 65150.
Ivanov, T. 1972
Trgovski vrzki iz Sirmium s
Traki po vreme decenalita na
imperator Licinii, Izvesi
na Blgarski arheologi~eski
insiu 23: 225230.
Ivanov, T. 1980
Abrius: rimski kasel i
ranovizaniski grad v Dolna
Mizi, Sofi: Izdelstvo na
Blgarskata akademi na naukite.
Ivanyi, D. 1935
Die pannonischen Lampen: ein
typologisch-chronologische bersicht,
Dissertationes Pannonicae 2/2,
Budapest: Ex Instituto Numismatico
et Archaeologico Universitaties de
Petro Pzmny.
Ili}, O. 2006
Early Christian Baptisteries in
Northern Illyricum (Rezime:
Ranohri{}anske krstionice
u Severnom Iliriku),
Starinar (n. s.) 56: 223244.
Ioni, I. 1966
Contribution la connaissaince de
la civilisation de Sntana-de MuresTschernakhov sur le territoire de la
Roumanie, Arheologia Moldovei 4:
189277.
Isaac, B. 1988
The Meaning of the Terms Limes
and Limitanei, Journal of Roman
Studies 78: 125147.
Jankovi}, \. 1981
Podunavski deo oblasti Akvisa
u VI i po~etkom VII veka
(Rsum: La partie danubienne
da le rgion dAquis au VIe et
au dbut du VIIe siecle), Gra|a 5,
Jankovi}, M. 1997
Katalog br. 578, u: Anti~ka
bronza Singidunuma = Antique
Bronze from Singidunum, prir.
S. Kruni}, Katalog izlo`be 49,
Beograd: Muzej grada.
Jankovi}, M. (prir.) 2000
Krst nad u{}em: dve hiqade
godina hri{}anstva u Beogradu,
Beograd: Muzej grada Beograda.
Jankovi}-Mihaldì}, D. 2008 a
Pojedina~ni nalazi rimskog novca
na Medijani (Summary: Single
Finds of Roman Coins from
Mediana), Naissus 1: 2573.
Jankovi}-Mihaldì}, D. 2008 b
Skupni nalaz rimskog bronzanog
novca iz Medijane (Summary:
Group Find of Roman Coins from
Mediana), Naissus 1: 7595.
Jarak, M. 2011
Ranohri{}anski mu~enici Panonije
(Summary: Early Christian Martyrs
of Pannonia), u: 1700 godina
svetih Srijemskih mu~enika: zbornik
radova s me|unarodnog simpozija o
1700. obljetnici Sirmijsko-panonskih
mu~enika (3042004),
prir. D. Damjanovi}, \akovo:
Katoli~ki bogoslovni fakultet
u \akovu, 5170.
Jacanovi}, D. 1981
Medijana, èlezni~ka stanica
]ele kula: kasnoanti~ka nekropola,
Arheolo{ki pregled 23 (1980): 9798.
Jevremovi}, N. 1987
Keramika ju`nog i zapadnog
bedema lokaliteta Diana
Karata{, \erdapske sveske =
Cahiers des Portes de Fer 4: 4970.
Jeli~i}, B. 1959
Bronzani ì{ci u Narodnom
muzeju (Rsum: Lumignons de
bronze au Muse National de
BIBLIOGRAFIJA
Beograd), Zbornik radova

Narodnog muzeja (Beograd) 2:
7382.
Jeli~i}, B. 1969
Katalog br. 150, 151, u: Anti~ka
bronza u Jugoslaviji = Greek,
Roman and Early-Christian Bronzes
in Yugoslavia, Lj. B. Popovi}, \.
Mano-Zisi, M. Veli~kovi}, B. Jeli~i},
Beograd: Narodni muzej.
Jeremi}, G. 2006
Mozaici Medijane: neka
razmatrawa (Summary: Mosaics
of Mediana: a Study), u: Ni{ i
Vizantija: zbornik radova 4,
ur. M. Rakocija, Ni{: Grad Ni{,
IGP Prosveta, 145158.
Jeremi}, G. 2007
Mozaici gra|evine sa oktogonom
iz anti~kog Naisa (Summary:
Mosaics of the Structure with
Octagon, from the Ancient Naissus),
u: Ni{ i Vizantija: zbornik
radova 5, ur. M. Rakocija, Ni{:
Grad Ni{, IGP Prosveta,
8797.
Jeremi}, G. 2009
Saldum: Roman and Early
Byzantine Fortification, Cahier de
Port de Fer, Monographies 6,
Belgrade: Institute of Archaeology.
Jeremi}, G. 2011
Predstave lova~kih pasa
(canes venatici) na mozaicima
Gamzigrada Romuliana)
(Summary: Representations of
Hunting Dogs (canes venatici)
in Mosaics of Gamzigrad
Romuliana), Zbornik Narodnog
muzeja (Beograd) 20/1: 291304.
Jeremi}, M. 1988
Castellum aquae anti~ke
Medijane (Rsum: Castellum
aquae de Mediana antique),
Starinar (n. s.) 39: 6184.
259
Jeremi}, M. 1993 a
Katalog br. 34, u: Rimski carski
gradovi i palate u Srbiji, prir.
D. Srejovi}, Beograd: Srpska
akademija nauka i umetnosti, 196.
Jeremi}, M. 1993 b
and Arts, 196.
Jeremi}, M. 2003
Sirmijumski tetrapilon
(Summary: The Tetrapylon
of Sirmium), u: Rad Dragoslava
Srejovi}a na istraìvawu
anti~ke arheologije, Kragujevac
31. oktobar 2. novembar 2002,
umetnosti i Univerziteta
u Kragujevcu, 137145.
Jeremi}, M. 2004
Lhippodrome de Sirmium la
lumire de nouvelles recherches,
in: Studiola in honorem Nol Duval,
eds. C. Balmelle, P. Chevalier and
G. Ripoll, Mlanges dAntiquit
Tardive 5, Turnhout: LAssociation
pour Antiquit Tardive, 1115.
Jeremi}, M. 2005
Main Urban Comunication in
Sirmium, in: Rmische Stdte und
Festungen an der Donau: Akten der
regionalen konferenz, Beograd 1619
Oktober 2003, ed. M. Mirkovi},
Beograd: Filozofski fakultet, 9096.
Jeremi}, M. 2006
Adolf Hytrek et les premires
fouilles archologiques Sirmium
(Rezime: Adolf Hitrek i
prva arheolo{ka iskopavawa
Sirmijuma), Starinar (n. s.) 55
(2005): 115132.
Jeremi}, M. 2008
Tehnika champlev na klesanom
arhitektonskom dekoru
Sirmijuma IV veka (Summary:
The Chamlev Technique on the
Sirmium Stone Architectual
Decoration), u: Dragoslav Srejovi}
i umetnost, ur. V. Jovi},
umetnosti i Univerziteta u
Kragujevcu, 135149.
Jeremi}, M. 2009
The Sirmium Imperial Palace
Complex, in Light of the Recent
Archaeological Investigations,
in: Diocletian, Tetrarchy and
Diocletians Palace on the
1700th Anniversary of Existence:
International Conference, Split,
September 2005, eds. N. Cambi,
J. Belamari} and T. Marasovi},
Split: Knjièvni krug, 471499.
Jeremi}, M. i Popovi}, I. 2004
Arheolo{ka istraìvawa
Sirmijuma u Sremskoj Mitrovici
na lokalitetima 79 i 85
(u periodu od 2000. do 2003.
godine), Starinar (n. s.) 5354
(20032004): 281288.
Jefferson, L. M. 2008
The Image of Christ:
the Miracle Worker in Early
Christian Art, Dissertation, Final
Version.pdf.http://etd.library.vander
bilt.edu/ETD-db/available/etd09052008-145010/unrestricted/03
Jovanovi}, A. 1975
Neki aspekti problema skupnog
nalaza skulptura sa Medijane
kod Ni{a (Rsum: Certain
aspects du problme de la trouvaille
collective de sculptures Mediana
prs de Naissus), Starinar (n. s.)
2425 (19731974): 5665.
BIBLIOGRAFIJA
Jovanovi}, A. 1976
Zemqane svetiqke iz anti~ke
zbirke Narodnog muzeja u Ni{u,
Jovanovi}, A. 1978
Nakit u rimskoj Dardaniji
(Summary: Jewelry in the Roman
Dardania), Beograd: Savez
arheolo{kih dru{tava Jugoslavije.
Jovanovi}, A. 1980
Prilog prou~avawu skulptura
sa Medijane (Zusammenfassung:
Ein Beitrag zur Erforschung des
Problems der in Mediana bei Ni{
entdeckten Skulpturen), Ni{ki
zbornik 9: 5360.
Jovanovi}, A. 1994
A contribution to studies of the
Late Roman Culture in Serbia,
in: The Age of Tetrachs,
ed. D. Srejovi}, Belgrade:
Arts, 159165.
Jovanovi}, A. 1996
The problems of the location
of Lederata, in: Roman Limes
ed. P. Petrovi}, Cahiers des Portes
de Fer, Monographies 2,
Belgrade: Arhaeological Institute,
6972.
Jovanovi}, A. 2003
Archaeological Notes of the
Fortifications from Pannonia
Secunda, in: Rmische Stdte und
Festungen an der Donau: Akten
der regionalen Konferenz,
Beograd 1619 Oktober 2003,
ed. M. Mirkovi}, Beograd:
Filozofski fakultet, 8386.
Jovanovi}, A. 2006
Tlo Srbije zavi~aj rimskih
careva = Serbia: Homeland
of the Roman Emperors, Beograd:
Princip Bonart Pres.
260
Jovanovi}, A. i Lalovi}, A. 1993
Ostava solida iz Gamzigrada
(Romuliana) (Summary: A Hoard
of Coins from Gamzigrad
Romuliana), Numizmati~ar 16:
6178.
Jovanovi}, A. and Lalovi}, A. 1994
Hoard of Gold Coins Discovered
Next to the Foundation of
Mausoleum I, in: Imperial Mausolea
and Consecration Memorials in Felix
Romuliana (Gamzigrad, East Serbia),
D. Srejovi} and ^. Vasi}, Belgrade:
Faculty of Philosophy, 182186.
Jones, A. H. M. 1954.
The Date and Value of the Verona
List, Journal of Roman Studies 44:
2129.
Jones, A. H. M. 1973
The Later Roman Empire
284602: a Social, Economic and
Administrative Survey, Vol. II,
Oxford: Basil Blackwell.
Jones, A. H. M., Martindale J. R.
and Morris, J. 1971
The Prosopography of the Later
Roman Empire, Vol. I: A.D. 260395,
Cambridge: University Press.
Jordovi}, ^. 1995
Grn~arski i ciglarski centar
u Viminacijumu (Rsum:
Centre astisanal de fabrication
de la poterie et des briques),
Saop{tewa 26 (1994): 95106.
Constance II), Arheologi 16/4:

5057.
Kdr, Z. 1960
Data Illustrating the Problems
of the Late Roman Silver Vessels
in the Danube Region, Folia
Archaeologica 12: 133143.
Kanitz, F. 1892
Rmische Studien in Serbien:
der Donau-Grenzwall, das
Strassennetz, die Stdte, Castelle,
Denkmale, Thermen und Bergwerke
zur Rmerzeit im Knigreiche
Serbien, Denkschriften der Kaiserl.
Akad. Wiss., Phil.-hist. Classe 41, 2,
Wien: E. Tempsky.
Kanic, F. 1987
Srbija, zemqa i stanovni{tvo:
od rimskog doba do kraja XIX veka,
kw. 1, Beograd: Srpska kwièvna
zadruga.
Kellner, H. J. 1979
Eine Kaiserfibel des Maxentius,
Archologisches Korrespondenzblatt
9: 209211.
Kienast, D. 2004
Rmische Kaisertabelle: Grundzge
einer rmischen Kaiserchronologie,
Darmstadt: Wissenschaftliche
Buchgesellschaft.
Kienast D. 2010
Rmische Kaisertabelle: Grundzge
einer rmischen Kaiserchronologie,
4. Auflage, Darmstadt:
Wissenschaftliche Buchgesellschaft.
Johnoson, A. 1983
Roman Forts of the 1st and 2nd
Centuries AD in Britain and the
German Provinces, New York:
St Martins Press.
Kiss, Zs. 1984

tudes sur le portrait imprial
romain en Egipte, Warszawa:
Editions scientifiques de Pologne.
Jurukova, J. 1973
Srebrni slitci sa sd od
Konstanci II (Rsum: Lingots
en argent et une phiale en argent de
Kitzinger, E. 1960
A Marble Relief of the Theodosian
Period, Dumbarton Oaks Papers 14:
1942.
BIBLIOGRAFIJA
Klauser, Th. 1966

Studien zur Entstchungsgeschichte
der christlichen Kunst VIII, Jahrbuch
fr Antike und Christentum 89
(19651966): 126170.
Kovcs, P. 2005
Tituli Romani in Hungaria
Reperti. Supplementum, Budapest:
Enciklopdia Kiad, Bonn: Habelt.
Koep, L. 1958
Die Konsekrations Mnzen
Kaiser Konstantins und ihre
religionspolitische Bedeutung,
Jahrbuch fr Antike und
Christentum 1: 94105.
Kolarik, R. 1994
Tetrarchic Mosaics of the Balkans,
in: La mosaques grco-romaine,
4: Trves, 84 aot 1984, d. par
J.-P. Darmon et A. Rebourg, Paris:
Association internationale pour
ltude de la mosaque antique,
171183.
Kolarik, R. 2006
Late Antique Floor Mosaics in
the Balkans, u: Ni{ i Vizantija:
zbornik radova 4, ur. M. Rakocija,
Ni{: Grad Ni{, IGP Prosveta,
159178.
Kondi}, V. 1967
Nepoznati zlatni medaqon
Valentinijana I (Rsum:
Un mdaillon indit en or de
Valentinien Ier), Starinar (n. s.)
17 (1966): 4552.
Kondi}, V. 1968
Nalaz rimskih zlatnika kod
U{}a blizu Obrenovca (Rsum:
Une trouvaille de monnaies en or
romaines U{}e prs dObrenovac),
Starinar (n. s.) 18 (1967): 207212.
Kondi}, V. 1969
Beogradski nalaz denara i
antoninijana: Septimije Sever
261
Valerijan, Posebno izdanje, Beograd:
Muzej grada.
Kondi}, V. 1971
Cantabaza, Smorna, Campsa
(Rsum), Starinar (n. s.) 22:
5358.
Kondi}, V. 1972
Bronze Portrait of the Emperor
Macrinus, Found at Bole~ Near
Belgrade, Archaeologia Iugoslavica
13: 5159.
Kondi}, V. (ur.) 1978
Arheolo{ko blago \erdapa =
The Iron Gate Archaeological
Treasure, Beograd: Narodni muzej.
Kondi}, V. 1983
Nalaz denara iz utvr|ewa Ravna
(Summary: A Finding of Denarii
at the Fortress of Ravna),
Numizmati~ar 6: 5176.
Kondi}, V. 1984 a
Ravna (Campsa), rimsko i
ranovizantijsko utvr|ewe
(Rsum: Ravna (Campsa),
fortification romaine et
palobyzantine), Starinar (n. s.)
3334 (19821983): 233253.
Kondi}, V. 1984 b
Les formes des fortifications
protobyzantines dans la rgion
des Portes de Fer, in: Villes et
Peuplement dans lIllyricum
protobyzantin: Actes de colloque
organis par lcole franaise de
Rome, Rome: cole franaise de
Rome, 131161.
Kondi}, V. 1994
Transdiana, Starinar (n. s.)
4344 (19921993): 4952.
Kondi}, V. i Zotovi}, Lj. 1974
Viminacium rezultati arheolo{kih
istraìvanja u 1974. god.,
Kondi}, V. i Popovi}, V. 1977

Cari~in Grad: utvr|eno naseqe
u vizantijskom Iliriku
(Rsum: Cari~in Grad: site
fortifi dans lIllyricum Byzantin),
Beograd: Srpska akademija nauka
i umetnosti.
Kondi}, J. 1992
Kasnonati~ko staklo iz
nekropole kod crkve Sv. Nikole,
Kur{umlija (Summary: Late
Antic Glass from the Necropolis by
the Church St. Nikola, Kur{umlija),
Zbornik Narodnog muzeja
(Beograd) 14/1: 401415.
Kondi}, J. 1993 a
Katalog br. 107, 131133, 144, 145,
u: Rimski carski gradovi i palate
u Srbiji, prir. D. Srejovi},
i umetnosti, 326, 327, 335, 337.
Kondi}, J. 1993 b
Catalogue nr. 107, 131133, 144,
145, in: Roman Imperial Towns
and Palaces in Serbia, ed. D. Srejovi},
Belgrade: Serbian Academy of
Sciences and Arts, 326, 327, 335, 337.
Kondi}, J. 1994
Kasnoanti~ko srebro = Late
Roman Silver; Katalog br. 265276,
284, 293, 295, 316, 319321, 322,
324, u: Anti~ko srebro u Srbiji
= Antique Silver from Serbia,
Narodni muzej, 5567, 117128,
318, 324329, 334, 337, 347351.
BIBLIOGRAFIJA

Constantin der Grosse, eds. A.
Kora}, M. 1995
The Paintings in the Late Classical
Tombs in Viminacium, in:
The Age of Tetrarchs, ed. D. Srejovi},
Belgrade: Serbian Academy of
Sciences and Arts, 169183.
Kora}, M. 2007
Slikarstvo Viminacijuma
= Die Malkunst Viminaciums =
The Paintings of Viminacium,
Beograd: Centar za nove
tehnologije Viminacium.
Kora}, M., Pavlovi}, R. i
Mr|i}, N. 2006
Viminacijum: daljinska detekcija
i GIS (Summary: Viminacium:
Remote Sensing and GIS),
Arheologija i prirodne nauke 1: 2136.
Ktzsche-Breitenbruch, L. 1982
Zur Darstellung der Himmelfahrt
Constantins des Grossen, in:
Jenseitsvorstellungen in Antike und
Christentum: Gedenkschrift fr Alfred
Stuiber, Mnster: Aschendorff,
215224.
Krsti}, D. 1980
ObalaKorbovo: izve{taj o
sonda`nim iskopavawima u 1980.
godini = Obala Korbovo: fouilles
de sondage de 1980, \erdapske
101107.
Kondi}, J. 2005
Catalogo nr. 41, 115, 175, in:
Costantino il Grande: la civilt al
bivio tra Occidente e Oriente,
eds. A. Donati, G. Gentili, Milano:
Silvana Editoriale, 228, 277, 312.
Kruni}, S. (prir.) 1997

Anti~ka bronza Singidunuma =
Antique Bronze from Singidunum,
Katalog izlo`be 49, Beograd:
Muzej grada Beograda.
Kondi}, J. 2007
Katalog Nr. I.7.16, I.7.33, I.8.3,
I.11.20, I.11.33, II.4.64, in: Imperator
Kruni}, S. 2005
Pregled anti~kih svetiljki
Singidunuma (Summary: Roman
262
Lamps from Singidunum),
Kruni}, S. 2011
Anti~ke svetiqke iz Muzeja grada
Beograda i na~ini iluminacije
u Singidunumu od I do po~etka
V veka (Summary: Chronological
and Final Discussion about the
Finds from Singidunum), Beograd:
Muzej grada Beograda.
Kuzmanov, G. 1992
Ani~ni lami: kolekci na
Nacionalni arheologi~eski
muze (Zusammmenfassung: Antike
Lampen: Sammlung des Nationalen
archologischen Museums), Sofi:
Blgarska akademi na naukite.
Lavan, L. 1999
The Residences of Late Antique
Governors: a Gazetteer,
Antiquit Tardive 7: 135164.
Lavin, I. 1962
The House of the Lord: Aspects
of the Role of Palace Triclinia
in the Architecture of Late Antiquity
and the Early Middle Age,
The Art Bulletin 44: 127.
Lavin, I. 1967
The Ceiling Frescoes in Trier
and Illusionism in Constantinian
Painting, Dumbarton Oaks Papers
21: 99113.
Lalovi}, A. 1993 a
Katalog br. 48, 5053, u:
Rimski carski gradovi i palate,
umetnosti, 204208.
Lalovi}, A. 1993 b
Catalogue nr. 48, 5053, in:
Roman Imperial Towns and Palaces
in Serbia, ed. D. Srejovi}, Belgrade:
Arts, 204208.
Lalovi}, A. 2001
Skulptura Arijadne iz
Romuliane (Summary: A Sculpture
of Ariadne from Romuliana),
Vestigatio vetustatis: Aleksandrini
Cermanovi}-Kuzmanovi} od
prijateqa, saradnika i u~enika,
Centar za arheolo{ka
istraìvawa, kw. 20, Beograd:
Filozofski fakultet
Univerziteta u Beogradu,
239243.
Lee, A. D. 2006
Traditional Religions,
to The Age of Constantine,
ed. N. Lenski, Cambridge:
Lenkei, M. 1955
Hrom ksrmai un. moesiai
ezsttl a Nemzeti Mzeumban
(Summary: Three Silver Dishes
from Moesia in the Hungarian
National Museum), Folia
Archaeologica 7: 97109, 238239.
Lenski, N. 2006
The Reign of Constantine,
to The Age of Constantine,
ed. N. Lenski, Cambridge:
LOrange, H. P. 1933
Studien zur Geschichte des
sptantiken Portrts, Oslo:
H. Aschehoug.
LOrange, H. P. 1947
Apotheosis in Ancient Portraiture,
Instituttet for Sammenlignende
Kulturforskning Serie B, 44,
Oslo: Aschehoug.
Maksimovi}, M. 2002
Nekropola na Medijani
(Summary: Necropolises of
Mediana), Zbornik Narodnog
muzeja (Ni{) 11: 3165.
BIBLIOGRAFIJA
Mango, C. 1990
Constantines Mausoleum and the
Translation of Relics, Byzantinische
Zeitschrift 83: 5162.
Mano-Zisi, \. 1958
Rimski skiptar iz Marguma,
(Rsum: Un sceptre romain
de Margum), Zbornik radova
Narodnog muzeja (Beograd) 1:
5161.
Mano-Zisi, \. 1959
Prolegomena uz probleme
kasnoanti~kog mozaika u
Ilirikumu (Rsum: Mosaques
de lpoque du Bas-Empire en
Illyricum), Zbornik radova
Narodnog muzeja (Beograd) 2
(19581959): 83103.
Mano-Zissi, Dj. 1965
La question des diffrentes
coles de mosaque grco romain
de Yougoslavie et essai d une
esquisse de leur volution,
in: La mosaques grco-romaine:
Colloque international, 29 Aot
3 Septembre 1963, Paris: Centre
national de la rechrche scientifique,
287295.
Mano-Zisi, \. 1982
Antika, Umetnost na tlu Jugoslavije,
Beograd: Jugoslavija, Zagreb:
Spektar, Mostar: Prva knjièvna
komuna.
Mano-Zisi, \.
i Jovanovi}, D. 1952
Arheolo{ko ispitivawe Ni{ke
tvr|ave i Jagodin Male u Ni{u,
Glasnik Srpske akademije nauka
4/2: 365367.
Mano-Zisi, \., Mari}, R.
i Gara{anin, M. 1950
Iskopavawa na Ora{ju:
prethodni izve{taj o radovima
u 1947 godini, Starinar (n. s.) 1:
143167.
263
Marijanski-Manojlovi}, M. 1987
Rimska nekropola kod Be{ke u Sremu
(Summary: Roman Necropolis at
Be{ka in Srem), Posebna izdanja 8,
Novi Sad: Vojvo|anski muzej.
Mari}, R. 1951
Iskopavawa na Ora{ju
prethodni izve{taj o radovima
u 1948. i 1949, Starinar (n. s.) 2:
113132.
Marjanovi}-Vujovi}, G. 1987
Pontes Trajanov most,
sredwovekovna ostava B =
Pontes Pont de Trajan, le dept
medieval B, \erdapske sveske =
Markj, E. 2006
H nekrpolh thj Qessalon/khj
stouj Usterorwmaikoj kai
Palaiocristianikoj crnouj,
Aqna: Upourgeio politijmou,
Tameio arcaiologikwn porwn kai
apallotriwsewn.
Marsilius, A. F. 1726
Danubius Pannonico-Mysicus,
observationibus geographicis,
astronomicis, hydrographicis,
historicis, physicis perlustratu,
Hague: Comitum, apud P. Gosse,
R. C. Alberts, P. de Hondt.
Martin, M. 1981
Rmermusem und Rmerhaus Augst,
Augst: Rmermuseum Augst.
Martin, M. 2002
CONSTANTINO FIDEM und
CONSTANT (I) FIDES: Goldene
Treueringe fr Constantinus I und
seinen Vater Constantius Chlorus,
in: Neue Forschungen zur rmischen
Besiedlung zwischen Oberrhein und
Enns, eds. L. Wamser, B. Steidl,
Schriftenreihe der Archologischen
Staatssammlung 3, Remshalden,
Grunbach: Bernhard Albert Greiner,
253265.
Martiniani-Reber, M. (ed.) 2011

Antiquits palochrtienns et
byzantine: collections du Muse
dart et dhistoire Genve, Genve:
Muse dart et dhistoire, Milan: 5
Continents.
Mackensen, M. 1980
Sptantike nordafrikanische
Lampenmodel und Lampen,
in: Zur sptantiken Keramik aus
Nordafrika, Rei Cretaria Romanae
Fautores Acta, Supplementa 5,
August Kaiseraugust: RCRF, 5170.
Mac Mullen, R. 1964
Some Pictures in Ammianus
Marcellinus, The Art Bulletin 46,
New York: 435455.
Menzel, H. 1954
Antike Lampen in Rmischgermanischen Zentralmuseum zu
Mainz, Mainz: Philipp von Zabern.
Migotti, B. 1997
Evidence for Christianity in
Roman Southern Pannonia
(Northern Croatia): a Catalogue
of Finds and Sites, British
Archaeological Report International
Series 684, Oxford: Arhaeopress.
Miks, C. 2007
Studien zur rmischen
Schwertbewaffnung in der Kaiserzeit,
12, Rahden/Westf.: Leidorf.
Miks, C. 2008
Vom Prunkstck zum Altmetall: ein
Depot sptrmischer Helmteile aus
Koblenz: Begleitbuch zur Ausstellung
im Rmisch-Germanischen
Zentralmuseum, Mainz: RmischGermanisches Zentralmuseum.
Milin, M. 2000
Prilozi prou~avawu
hri{}anstva u Sirmijumu
(Summary: Contributions to
Knowledgs of Christianity in
BIBLIOGRAFIJA
Sirmium), Starinar (n. s.) 50:

253259.
Milinkovi}, M. 2002
Die byzantinische Hhenanlage
auf der Jelica in Serbien: ein Beispiel
aus dem nrdlichen Illyricum des
6. Jh., Starinar (n. s.) 51 (2001):
71133.
Milinkovi}, M. 2008
Die sptantik-frhbyzantinischen
befestigten Hhenanlagen in
Serbien, in: Hhensiedlungen
zwischen Antike und Mittelalter von
den Ardennen bis zur Adria,
eds. H. Steuer, V. Bierbrauer,
Ergnzungsbnde zum Reallexicon
der germanischen Altertumskunde,
Band 58, Berlin: De Gruyter,
533557.
Milo{evi}, A. 1971
Roman Brick Stamps from
Sirmium (Rezime: Rimski pe~ati
na opekama iz Sirmijuma),
in: Sirmium 1, ed. V. Popovi},
Beograd: The Archaeological
Institute, 95118.
Milo{evi}, G. 1996.
Archaeological park Mediana
by Ni{ (Naissus), in: XIII Congress
International Union of Prehistoric
and Protohistoric Sciences, Colloquium
XXXVI Archaelogical Parks, eds.
G. B. Montanati and S. Narayan,
Forl: A.B.A.C.O., 5968.
Milo{evi}, G. 2002
New data on the topography of
Viminacium, in: The Roman and
Late Roman City: the International
Conference, Veliko Turnovo, 2630
July 2000, Sofia: Bulgarian Academy
of Science, Archaeological Institute
with Museum: 151158.
Milo{evi}, G. 2004 a
Martirijum i grobqanska
bazilika u Jagodin mali u Ni{u,
264
121140.
Milo{evi}, G. 2004 b
Structure with Crypt and Masonry
Tomb at Karata{ near Kladovo,
in: Studia Historica et Archaeologica
in Honorem magistrate Doina
Benea, eds. M. Cringuas, S. RegepVlascici, A. Stefanesu, Temisoara:
Universutatea de Vest din
Temisoara, Centrul de Stidii de
istorie si Arheologie Constantin
Daicoviciu, 261274.
Milo{evi}, G. 2005
Italijanski plan Ni{a
iz 1719. godine kao povod
za rekonstrukciju izgleda
anti~kog i sredwovekovnog
grada (Summary: The Italian Plan
of Ni{ from 1719 as the Motive
for Reconstructing the Outlook
of the Medieval and Ancient Town),
149162.
Milo{evi}, G. 2006
Late Roman Martyrium and Basilica
at the Necropolis in Ni{ (Naissus),
in: Rnnohrisinski m~enici
i relikvii i hnoo o~iane
na Izok i Zaad = Early Christian
Martyrs and Relics and their
Veneration in East and West, red.
A. Min~ev, V. otov, Acta Musei
Varnaensis 4, Varna: Regionalen
istori~eski Muze, 176183.
Milo{evi}, G. 2007
Typology of Early Christians
Churches on the Lower Danube
Between Singidunum and
Durustorum, in: The Lower Danube
in antiquity (VI C BC VI C AD):
International Archaeological
Conference Bulgaria Tutrakan
67.10. 2005, ed. L. F. Vagalinski,

Sofia: Bulgarian Academy of
Sciences, National Institute
of Archaeology and Museum,
Tutrakan: History Museum,
321328.
Milo{evi}, G. 2009
Funerary Sculpture from the
Brestovik Tomb, in: Les ateliers
de sculpture rginoaux: techniques,
styles et iconographie: Actes du
Xe Colloque international sur
lart provincial romain,
eds. V. Gaggadis-Robin, A. Hermary,
M. Redd, C. Sintes, Arles: Muse
dpartemental Arles Antiques,
Aix-en-Provence: Centre Camille
Julian, 741751.
Milo{evi} G. 2011
A Residential Complex at Mediana:
the Architectural Perspective,
in: Bruckneudorf und Gamzigrad:
sptantike Palste und Grossville
im Donau-Balkan-Raum,
Bonn: Habelt, 167176.
Milo{evi}, G., Peters, D. and
Wendling, H. 2011
Geophysical Survey at Late Roman
Mediana, Starinar (n. s.) 61:
275284.
Milo{evi}, P. 1973
Fourth Century Tombs from
âlma near Sremska Mitrovica
(Rezime: Grobnice IV veka iz
âlme kod Sremske Mitrovice),
in: Sirmium 3, eds. V. Popovi},
E. Ochenschlager, Beograd:
The Archaeological Institute,
New York: Denison University,
The City University, 8596.
Milo{evi}, P. 1984 a
Sip, kasnoanti~ko utvr|ewe
(Rsum: Sip, fortification antique
tardive), Starinar (n. s.) 3334
(19821983): 357362.
BIBLIOGRAFIJA
Milo{evi}, P. 1984 b
Kosovica kod Sipa, rimski most
(Rsum: Kosovica prs de Sip,
pont romain), Starinar (n. s.)
3334 (19821983): 363364.
Milo{evi}, P. 2001
Arheologija i istorija Sirmijuma
(Summary: Archaeology and
History of Sirmium), Novi Sad:
Matica srpska.
Mini}, D. 1984 a
Manastir, Gospo|in Vir,
anti~ko i sredwovekovno
nalazi{te (Rsum: Gospodjin
Vir, site antique et mdieval),
(19821983): 147149.
Mini}, D. 1984 b
Manastir praistorijsko,
anti~ko i sredwovekovno
nalazi{te (Rsum: Manastir,
site prhistorique, antique et
mdival), Starinar (n. s.)
3334 (19821983): 154157.
Mini}, D. 1984 c
Pesa~a, anti~ko utvr|ewe
i sredwovekovna nekropola
(Rsum: Pesa~a, fortification
antique et ncropole mdivale),
(19821983): 171175.
Mirkovi}, L. 1956 a
La ncropole palochrtienne de Ni{,
Archaeologia Iugoslavica 2: 85100.
Mirkovi}, L. 1956 b
Starohri{}anska grobnica
u Ni{u (Rsum: Le spulcre
vieux-chrtien de Ni{), Starinar
(n. s.) 56 (19541955): 5372.
Mirkovi}, L. 1959
Ograda na slikama raja
u katakombama Rima i
ranohri{}anskim grobnicama u
Pe~uju i Ni{u (Zusammenfassung:
265
Der Paradieszaun in den rmischen
Katakomben und den frhchristlichen
Grften von Pe~uj und Ni{),
(19581959): 215216.
Mirkovi}, L. 1967
Da li na freskama u ni{koj
grobnici (kraj IV veka) imamo
portrete sahrawenih u woj?
(Rsum: Les fresques du caveau
de Ni{ (fin du IVe sicle)
reprsentent-elles les portraits
des dfunts qui y sont inhums ?),
(Beograd) 5: 217236.
Mirkovi}, M. 1968
Rimski gradovi na Dunavu u Gornjoj
Meziji, Dissertationes 6, Beograd:
Arheolo{ko dru{tvo Jugoslavije.
Mirkovi}, M. 1971
Sirmium: its History from the
I Century A.D. to 582 A.D.:
the Inscriptions from Sirmium
and its Territory, in: Sirmium 1,
ed. V. Popovi}, Beograd:
Archaeological Institute, 594.
Mirkovi}, M. 1975
Cohors I Montanorum u Gornjoj
Meziji, Arheolo{ki vestnik 26: 220.
Mirkovi}, M. 1986
Viminacium et Margum,
Inscriptions de la Msie Suprieure
II, Beograd: Centre dtudes
pigraphiques et numismatiques
de la Facult de Philosophie de
lUniversit.
Mirkovi}, M. 1989
Natpisi na carskim fialama
i fibulama i Licinijeva
propaganda 316322. godine
(Summary: Inscriptions on Imperial
Bowls and Buckles and Licinius
Propaganda 316324 A.D.),
Zbornik Filozofskog fakulteta
16: 3744.
Mirkovi}, M. 1990
Sirmium et larme romaine
(Saètak: Sirmijum i rimska vojska),
Mirkovi}, M. 1994
Beneficiarii consularis in Sirmium,
Chiron 24: 345404.
Mirkovi}, M. 1996 a
Villas et domaines dans l Illyricum
central (IVeVIe sicle),
Zbornik radova Vizantolo{kog
instituta 35: 5875.
Mirkovi}, M. 1996 b
The Iron Gates (\erdap) Roman
Policy on the Moesian Limes
AD 33117, in: Roman Limes
ed. P. Petrovi}, Cahiers des
Portes de Fer, Monographies 2,
2740.
Mirkovi}, M. 1997 a
Decenalia des Licinius und die
Schlacht bei Cibalae (Summary:
Licinijeve decenalije i bitka kod
Cibala), @iva antika 47/12:
145159.
BIBLIOGRAFIJA
Danubiana, Pars Romaniae, Series

Symposia 1, Bucharest: Edinf,
117130.
Mirkovi}, M. 1999
The Staff of Imperial
Administration in Sirmium in the
First Half of the Fourth Century,
Starinar (n. s.) 49 (1998):
93101.
Mirkovi}, M. 2003
Rimska dràva u doba principata
i dominata (27. pre Hr. 337. n. e.)
od Avgusta do Konstantina,
Beograd: Dosije.
Mirkovi}, M. 2006
Sirmium: istorija rimskog grada od I
do kraja VI veka, Sremska Mitrovica:
Blago Sirmijuma, Beograd:
Filozofski fakultet.
Mirkovi}, M. 2007
Moesia Superior: eine Provinz
an der mittleren Donau, Orbis
provinciarum, Zaberns Bildbnde
zur Archologie, Sonderbnde der
antiken Welt, Mainz am Rhein:
Philipp von Zabern.
Mirkovi}, M. 1997 b
Romuliana: the Roman Army
and Soldiers (Rezime: Romulijana,
rimska vojska i vojnici), u:
Uzdarje Dragoslavu Srejovi}u,
povodom {ezdesetpet godina
ìvota od prijateqa, saradnika
i u~enika, ur. M. Lazi}, Beograd:
Filozofski fakultet, Centar
za arheolo{ka istraìvawa,
429435.
Mirkovi}, M. and Vasi}, M. R. 1982

Ein neues Militrdiplom aus
Obermsien, Germania 60/1: 217.
Mirkovi}, M. 1998
The Legionary Camps at
Singidunum and Viminacium,
in: The Roman Frontier at the Lower
Danube 4th6th centuries: the
Second International Symposium
(Murughol/Halmyris, 1824 August
1996), ed. Mihail Zahariade, Studia
Mihailovi}, V. 2008
The Ni{ Hoard of Roman Silver
Coins, Naissus 1: 127143.
Mirkovi}, M. and Du{ani}, S. 1976

Singidunum et Nord-ouest
de la province, Inscriptions de la
Msie Suprieure I, Beograd:
Centre dtudes pigraphiques et
numismatiques de la Facult de
Philosophie de lUniversit.
Mitev, K. 1925
Dekoraivnaa ìvois
na sofiski nekrool,
Sofi: Narodni muze.
266
Mcsy, A. 1967
Municipale Gemeiden und ihre
Territorien in Moesia Superior,
Godi{njak Centra za balkanolo{ka
ispitivanja 5 (3): 151166.
Mcsy, A. 1970
Gesellschaft und Romanisation in der
rmischen Provinz Moesia Superior,
Budapest: Akadmiai Kiad.
Mcsy, A. 1974
Pannonia and Upper Moesia:
a History of the Middle Danube
Provinces of the Roman Empire,
London and Boston: Routledge
and Kegan Paul.
Mr|i}, N. 2007
Snabdevnje vodom u antici
na prostoru Gornje Mezije i
jugoisto~nog dela Donje Panonije.
www.viminacium.org.rs:
E-biblioteka.
McNally, Sh. 1996
The Architectural Ornament of
Diocletians Palace at Split, British
Archaeological Report International
Series 639, Oxford: Tempus
Reparatum.
Nabbefeld, A. 2008.
Rmische Schilde : Studien
zu Funden und bildlichhen
berlieferungen vom Ende der
Republik bis in die spte Kaiserzeit
(Summary: Roman Shields:
studies on archaeological finds
and iconographic evidence from the
end of Republic to the late Empire),
Klner Studien zur Archologie
der rmischen Provinzen 10,
Rahden/Westf.: Leidorf.
Negin, A. E. 2010
K voprosu o vremeni povleni
v pozdnerimsko armii {lemov
s prodolnm grebnem, Vesnik
Niègorodskogo gosudarsvennogo
univesiea 3: 239244.
Nenadovi}, S. M. 1950
O nekim spomenicima iz
Cari~inog Grada i okoline,
Muzeji 5: 140166.
Nenadovi}, S. M.
i Pani}-Surep, M. 1956
Za{tita ranohri{}anske
grobnice sa freskama u Ni{u,
Saop{tewa 1: 142146.
Nikolajevi}, I. 1978
Sahranjivanje u ranohrio{}anskim
crkvama na podru~ju Srbije
(Rsum: Les ensevelissements dans
les glises palochrtienns sur le
territorie de la Serbie), Arheolo{ki
vestnik 29: 678693.
Grabanlagen und Begrbniskulte in
Moesien aus frhchristlicher Zeit,
Jahrbuch der sterreichischen
Byzantinistik 29: 303314.
Recherches nouvelles sur les
monuments chrtiens de Serbie
et du Montnegro, in: Actes du XIe
Congrs intrnational darchologie
chretienne 3, Vaticano: Pontificio
istituto di archeologia cristiana,
Rome: cole franaise de Rome,
24412462.
Nikoli}, Lj. 2007
Katalog Nr II.4.63, in: Imperator
Flavius Constantinus: Konstantin
der Grosse, ed. A. Demandt,
J. Engemann, Mainz am Rhein:
Philipp von Zabern.
Anti~ka keramika Singidunuma:
oblici posuda (Summary: Antique
Pottery from Singidunum: Form
of Vessels), Singidunum 2: 11244.
Nalazi anti~ke keramike sa
prostora konaka knjeginje Ljubice
BIBLIOGRAFIJA
(Summary: Finds of Roman Pottery

from the Residence of Princess
Ljubica), Singidunum 3: 221237.
Nikoli}, S. i Pop-Lazi}, S. 2005
Ostaci anti~ke urbane zone na
dunavskoj padini (Summary:
Remains of Antique Urban Zone on
the Danube Slope), Singidunum 4:
743.
Noll, R. 1974
Eine goldene Kaiserfibel aus
Niederemmel vom Jahre 316,
Bonner Jahrbcher 174: 221244.
Noll, R. 1976
Zur goldenen Kaiserfibel
aus Arezzo (ehemals in Florenz),
Bonner Jahrbcher 176: 179181.
Overbeck, B. 1973
Argentum Romanum:
ein Schatzfund von sptrmischen
Prunkgeschirr, Mnchen:
Bayerische Hypotheken-und
Wechsel-Bank.
Ognenova, L. 1955
Srebrni sdove ot denalita
na imperator Licinii,
Izvesi na Blgarski
arheologi~eski insiu 19:
234243.
Odahl, C. M. 2004
Constantine and the Christian
Empire, New York: Routledge.
Olariu, C. 2010
The Constantinian Ideology,
Grad Ni{, Univerzitet,
Kulturni centar, 163173.
On~evska-Todorovska, M. 2004
Docnoanti~ka grn~arija od
Skupi: vtora polovina na
IVVI vek (Summary), Skopje:
Muzej na grad Skopje.
267
On~evska-Todorovska, M. 2010
Docnoanti~ka grn~arija
vo Republika Makedonija:
docen 3-ti /6-ti vek (Summary),
Skopje: Muzej na grad Skopje.
Opris, I. C. 2003
Ceramica romana tarzie si
paleobizantina de la Capidava
in contexttul descoperirilor
de la Dunarea de Jos: sec. IVVI
p. Chr. (Summary), Bucuresti:
Editura Enciclopedica.
Or{i} Slaveti}, A. 1934
Arheolo{ka istraìvawa u
Ni{u i okolini, Starinar
(t. s.) 89 (19331934): 305310.
Pavlovi}, L. 1969
Rimska bronzana lucerna oblika
broda iz Mezula kod Smedereva
(Rsum: Une lampe romaine
de bronze en forme de navire
de guerre), Posebno izdawe 7,
Smederevo: Narodni muzej.
Papazoglu, F. 2007
Srednjobalkanska plemena u
predrimsko doba: Tribali, Autarijati,
Dardanci, Skordisci i Mezi, Beograd:
Equilibrium.
Institute, Denison: University, New

York: The City University, 3144.
Patsch, C. 1937
Der Kampf um den Donauraum
unter Domitian und Trajan: Beitrge
zur Vlkerkunde von Sdosteuropa
V/2, Akademie der Wissenschaften
in Wien, Philosophisch-historische
Klasse, Sitzungsberichte, 217,
Bd. 1, Wien und Leipzig:
HlderPichlerTempsky.
Petkovi}, S. 1993
A Jug from Pontes Deocorated with
Solar and Lunar Symbols, Starinar
(n. s.) 42 (1991): 97106.
Petkovi}, S. 1995
Rimski predmeti od kosti i roga sa
teritorije Gornje Mezije (Summary:
The Roman Items of Bone and
Antler from the Territory of Upper
Moesia), Posebna izdanja 28,
Petkovi}, S. 2009
The Traces of Roman Metallurgy
in Eastern Serbia, Journal of Mining
and Metallurgy B: Metallurgy 45/2:
187196.
Parker, H. M. D. 1933
The Legions of Diocletian and
Constantine, The Journal of Roman
Studies 23: 175189.
Petkovi}, S. 2010
Romulijana u vreme posle
carske palate, u: Felix Romuliana
Parovi}-Pe{ikan, M. 1971
Excavations of Late Roman Villa
at Sirmium (Part I), in: Sirmium 2,
eds. V. Popovi}, E. Ochenschlager,
Institute, Denison: University, New
York: The City University, 1549.
Petkovi}, S. 2011
The Roman Settlement on
Gamzigrad Prior to the Imperial
Palace Felix Romuliana,
Starinar (n. s.) 61: 171190.
Parovi}-Pe{ikan, M. 1973
Excavations of Late Roman Villa
at Sirmium (Part II), in: Sirmium 3,
eds. V. Popovi}, E. Ochenschlager,
Petrovi}, B. 1997
Rimska boànstva = The Roman
Deities, u: Anti~ka bronza
Singidunuma = Antique Bronze
from Singidunum, prir. S. Kruni},
Beograd: Muzej grada, 2540.
BIBLIOGRAFIJA
Petrovi}, N. 1959
Za{tita nekih ranohri{}anskih
grobnica u Ni{u, Zbornik
za{tite spomenika kulture 10:
167172.
Petrovi}, P. 1972
Nova Trajanova tabla u \erdapu
(Rsum: Nouvelle table de Trajan
dans le Djerdap), Starinar (n. s.)
21 (1970): 3140.
Petrovi}, P. 1976
Ni{ u rimsko doba, Ni{:
Prosveta.
Petrovi}, P. 1979
Naissus Remesiana Horreum
Margi, Inscriptions de la Msie
Suprieure IV, Beograd: Centre
dtudes pigraphiques et
numismatiques de la Facult de
Philosophie de lUniversit.
Petrovi}, P. 1984 a
Pore~ka Reka, sabirni centar
za snabdevawe rimskih trupa u
\erdapu (Rsum: Rivire Pore~ka,
centre dapprovisionnement des
troupes romaines), Starinar
(n. s.) 3334 (19821983):
285291.
Petrovi}, P. 1984 b
Brza PalankaEgeta = Brza
PlankaEgeta, \erdapske sveske =
Petrovi}, P. 1986
Rimski put u \erdapu (Rsum:
La voie romaine dans les portes de
fer), Starinar (n. s.) 37: 4152.
Petrovi}, P. 1991
Ein Donauhafen von Trajan bei
dem Kastell Aquae, in: Roman
Frontier Studies: Proceedings of the
15th International Congress of Roman
Frontier Studies, Centerbery, 210
September 1989, Exeter: University
of Exeter Press, 295298.
268
Petrovi}, P. 1993 a
Naissus, zadu`bina cara
Kontantina, u: Rimski carski
gradovi i palate u Srbiji,
umetnosti, 5781.
Petrovi}, P. 1993 b
Naissus, a Foundation of Emperor
Constantine, in: Roman Imperial
Towns and Palaces in Serbia,
ed. D. Srejovi}, Belgrade:
The Serbian Academy of Sciences
and Arts, 5781.
Petrovi}, P. 1993 c
Dona Militaria, Starinar (n. s.) 42
(1991):6369.
Petrovi}, P. 1993 d
Katalog br. 146, u: Rimski
umetnosti.
Petrovi}, P. 1993 e
and Arts, 338.
Petrovi}, P. 1994
Medijana rezidencija rimskih
careva = Mediana Residence
of Roman Emperors, Beograd:
SANU, Arheolo{ki institut,
Ni{: Narodni muzej.
Petrovi}, P. 1995 a
Villa and domus tribuni at
Mediana, in: The Age of Tetrarchs,
ed. D. Srejovi}, Beograd: The
Arts, 231243.
Petrovi}, P. 1995 b
Timacum Minus et la valle du
Timok, Inscriptions de la Msie
BIBLIOGRAFIJA
Suprieure III/2. Beograd:

et numismatiques de la Facult
de Philosophie de lUniversit.
Plemi}, B. (u {tampi)
Glava mermernestatuete iz
Medijane (iskopavawa 2001.
godine), Starinar (n. s.) 63.
Petrovi}, P. 1995 c
Der Rmische Bergbau in Ravna:
einige archaeologische Notizen,
in: Ancient Mining and Metallurgy
in Southeast Europe, eds. P. Petrovi}
and S. \ur|ekanovi}, Belgrade:
Archaeological Institute, Bor:
Museum of Mining and Metallurgy,
195202.
Pop-Lazi}, P. 1981
A Votive Plate of Jupiter Dolichenus,
Brza Palanka Egeta, Archaeologia
Iugoslavica 18 (1977): 4144.
Petrovi}, P. 1996
Medijana anti~ko naseqe sa
vilama: hronika iskopavawa,
Starinar (n. s.) 47: 295300.
Petrovi}, P. 1997
Romans in the Timok Valley,
u: Arheologija isto~ne Srbije,
ur. M. Lazi}, Centar za
arheolo{ka istraìvawa 18,
Beograd: Filozofski fakultet,
Centar za arheolo{ka
istraìvawa, 129131.
Pignanol, A. 1932
Lempereur Constantin, Paris:
De Boccard.
Pillinger, R. 2012
Early Christian Grave Paintings
in Ni{ between East and West
(Rezime: Ranohri{}ansko
grobno slikarstvo u Ni{u
izme|u istoka i zapada),
radova 10, ur. M. Rakocija,
Ni{: Grad Ni{, Univerzitet,
Pravoslavna Eparhija ni{ka,
Pillinger, R., Popova, V.
and Zimmermann, B. 1999
Corpus der sptantiken und
frhchristlichen Wandermalereien
Bulgariens, Wien: sterreichische
Akademie der Wissenschaften.
Pop-Lazi}, P. 1993 a
Katalog br. 100, u: Rimski carski
gradovi i palate u Srbiji, prir.
D. Srejovi}, Beograd: Srpska
akademija nauka i umetnosti.
Pop-Lazi}, P. 1993 b
Imperial Towns and Palaces in Serbia,
ed. D. Srejovi}, Belgrade: Serbian
Academi of Sciences and Arts.
Pop-Lazi}, S. 2002
Nekropole rimskog Singidunuma
(Summary: Necropolises of Roman
Singidunum), Singidunum 3: 796.
Pop-Lazi}, S. 2005
Novi nalazi anti~kih grobova u
Singidunumu (Summary: New Finds
of Roman Graves in Singidunum),
Pop-Lazi}, S. 2009
Late Roman Necropolis Beljna~a
in [id (Rezime: Kasnoanti~ka
nekropola Beqwa~a u [idu),
Starinar (n. s.) 58 (2008):
163173.
Pop-Lazi}, S. 2012
Some Observations on Lead
Figurines of the Goddess Venus
in the Area between Sirmium and
Viminacium, Starinar (n. s.) 62:
151164.
Popovi}, A. 2006
Deities on Bronze Railing from
Mediana in the Light of Theology
of Julian the Apostate (Rezime:
269
Boànstva na bronzanoj ogradi
sa Medijane u svetlu teologije
Julijana Apostate), u: Ni{ i
Vizantija: zbornik radova 4,
IGP Prosveta, 8193.
Popovi}, A. i Radi}, R. 2004
Pisma Dragutina Anastasijevi}a
Karlu Krumbaheru (19071909)
(Rsum: Les lettres de Dragutin
Anastasijevi} Karl Krumbaher,
19071909), Zbornik radova
Vizantolo{kog instituta 41:
485505.
Popovi}, V. 1971
A Survey of the Urban Organization
and Topography of Sirmium
in the Late Empire, in: Sirmium 1,
ed. V. Popovi}, Beograd:
Popovi}, V. 1975
Les tmoins archologiques
des invasions avaro-slaves dans
lIllyricum byzantin, Mlanges
dEcole franaise de Rome:
Antiquit 87/1: 445504.
Popovi}, V. 1980
Continuit culturelle et tradition
littraire dans lglise mdivale
de Sirmium, in: Sirmium 12,
ed. V. Popovi}, Beograd: Institut
archologique, IVII.
Popovi}, V. 1982
Desingration und Ruralisation der
Stadt im Ost-Illyricum vom 5. bis. 7.
Jahrhunderts n. Chr., in: Palast und
Htte: Beitrge zum Bauen und
Wohnen im Altertum, eds. D.
Papenfuss, V.M. Strocka, Mainz:
Philipp von Zabern, 545566.
Popovi}, V. 1984
Dowi Milanovac Veliki Gradac
(Taliata), rimsko i ranovizantijsko
utvr|ewe (Rsum: Donji Milanovac
Veliki Gradac (Taliata), forteresse
romano-byzantine), Starinar (n. s.)

3334 (19821983): 265282.
Popovi}, V. 1987
Die sddanubischen Provinzen in
der Sptantike vom Ende des 4. bis
zur Mitte des 5. Jahrhunderts, in:
Die Vlker Sdosteuropas im 6.
bis 8. Jahrhundert, ed. B. Hnsel,
Sdosteuropa Jahrbuch 17, Mnchen:
Sdosteuropa-Gesellschaft, Berlin:
Seminar fr Ur-und Frhgeschichte
der Frein Universitt, 95139.
Popovi}, V. 1993
Sirmium: grad careva i mu~enika,
u: Rimski carski gradovi i palate
u Srbiji, prir. D. Srejovi},
i umetnosti, 1527.
Popovi}, V. 1994
Ukrasni delovi no{we i nakit
od srebra u periodu seobe naroda
= Decorative Parts of the Costume
and the Silver Jewelry During the
Great Invasions, u: Anti~ko srebro
u Srbiji = Antique Silver in Serbia,
Popovi}, V. 1998
Kult svetog Dimitrija Solunskog
u Sirmijumu i u Raveni (Rsum:
Le culte de saint Dmtrius de
Thessalonique Sirmium et
Ravenne), Glas Srpske akademije
nauka i umetnosti 384, Odeqewe
istorijskih nauka 10: 4356.
Popovi}, V. 2003
Sirmium grad careva i mu~enika
(sabrani radovi o arheologiji i
istoriji Sirmijuma), Sremska
Mitrovica: Blago Sirmijuma,
Popovi}, V.
i Ochsenschlager, E. 1976
Kasnocarski hipodrom u Sirmijumu,
Starinar (n. s.) 26 (1975): 5770.
BIBLIOGRAFIJA
Popovi}, V. and
Ochsenschlager, E. 1976
Der sptkaiserzeitliche Hippodrom
in Sirmium, Germania 54/1:
156181.
Popovi}, I. 1983
Spomenici kulta podunavskih
kowanika iz Narodnog muzeja
u Beogradu, (Rsum: Les
monuments du culte des cavaliers
danubiens au Muse National de
Belgrade) Zbornik Narodnog muzeja
(Beograd) 11/1: 5368.
Popovi}, I. 1986
Jedan dowopanonski centar
za izradu olovnih ikona
podunavskih kowanika (Rsum:
Un centre de production des icnes
en plomb des cavaliers danubien en
Basse Pannonie), Zbornik Narodnog
Popovi}, I. 1987
Katalog br. 200, 202, 203, 205,
u: Anti~ki portret u Jugoslaviji =
Classical Portraits in Yugoslavia,
Popovi}, I. 1989
Rimske kameje u Narodnom muzeju
u Beogradu = Les cames romains
au Muse National de Beograd;
Antika = Antiquit 5, Beograd:
Nrodni muzej.
Popovi}, I. 1991
Une image date des cavaliers
danubiens, in: Religion, mythologie,
iconographie, eds. L. Kahil, P. Linant
de Bellefonds, Rome: cole franaise
de Rome, 225245.
Popovi}, I. 1992 a
Rimski nakit u Narodnom muzeju
u Beogradu 1: prstewe = Les bijoux
romains du Muse national de
Beograd 1: les bagues, Antika
= Antiquit 6/1, Beograd:
Narodni muzej.
270
Popovi}, I. 1992 b
Naissus, in: LIMC VI, Zrich und
Mnchen: Artemis, 701702.
Popovi}, I. 1993
Rimski paradni oklop iz
Ritopeka = La cuirasse romaine
dappart de Ritopek, Beograd:
Narodni muzej.
Popovi}, I. 1993/94 (1994)
Zlatno rimsko prstewe
iz Muzeja grada Beograda
(Rsum: Les bagues romaines dor
au Muse de la ville de Belgrade),
Godi{wak grada Beograda 4041
(19931994): 512.
Popovi}, I. (ur.) 1994 a
Anti~ko srebro u Srbiji =
Antique Silver in Serbia, Beograd:
Narodni muzej, 287, 288, 290294,
330332, kat. br. 198, 199, 203,
205212, 277281.
Popovi}, I. 1994 b
Produkcija srebra u periodu
ranog Carstva: lokalni
proizvodi i import = Silver
Production in the Early Empire
Period: Local Products and Imports,
u: Anti~ko srebro u Srbiji =
Antique Silver in Serbia, ur. I.
Popovi}, Beograd: Narodni
muzej, 4554, 107115.
Popovi}, I. 1994 c
Sirmium, in: LIMC VII, Zrich
und Mnchen: Artemis, 779.
Seconde et la Msie Premire,

in: Roman Limes on the Middle
and Lower Danube, ed. P. Petrovi},
Cahiers des Portes de Fer,
Monographies 2, Belgrade:
Popovi}, I. 1996 c
Rimski nakit u Narodnom muzeju
u Beogradu 2: zlatni nakit =
Les bijoux romains du Muse
national de Beograd 2: les bijoux
dor, Antika = Antiquit 6/2,
Popovi}, I. 1996 d
Po~eci lokalne proizvodwe
srebrnog posu|a u Gorwoj
Meziji (Summary: Beginnings
of Local Production of Silver
Vessels in Upper Moesia),
u: Radionice i kovnice srebra,
ur. I. Popovi}, T. Cvjeti}anin,
B. Bori}-Bre{kovi},
Monografije 9, Beograd:
Popovi}, I. 1997
Les productions officielles et privs
des ateliers dorfvrerie de Naissus
et de Sirmium, Antiquit Tardive 5:
133144.
Popovi}, I. 2001 a
Fidelity Rings to the Emperors
of the Constantinian House,
Starinar (n. s.) 50 (2000):
187199.
Popovi}, I. 1996 a
Delovawe i status radionice
srebra u Sirmijumu
(Rsum: Lactivit et ltat des
ateliers dargenterie Sirmium),
(Beograd) 16/1: 283290.
Popovi}, I. 2001 b
Kasnoanti~ki i ranovizantijski
nakit od zlata u Narodnom muzeju
u Beogradu = Late Roman and Early
Byzantine Gold Jewelry in National
Museum in Belgrade, Antika =
Antiquit 8, Beograd: Narodni
muzej.
Popovi}, I. 1996 b
Notes topographiques sur la rgion
limitrophe entre la Pannonie
Popovi}, I. 2001 c
Zlatna ~lankovita ogrlica
iz Narodnog muzeja u Beogradu
BIBLIOGRAFIJA
(Summary: Golden Composite

Necklace from the Nationam
Museum in Belgrade), Zbornik
135146.
Popovi}, I. 2004 a
Specific Variants of Gold
and Silver Early Zwiebelknopf
Fibulae from Eastern Serbia
(Rezime: Specifi~ne varijante
zlatnih i srebrnih ranih
lukovi~astih fibula u nalazima
iz isto~ne Srbije), Starinar
(n. s.) 5354 (20032004): 225239.
Popovi}, I. 2004 b
La statuette du Lar de Sirmium,
in: The Antique Bronzes: Typology,
Chronology, Autenticity: the Acta
of the 16th International Congress of
Antique Bronzes, ed. C. Museteanu,
Bucharest: Cetatea de Scaun,
379384.
Popovi}, I. 2005 a
Dijadema na Konstantinovom
portretu iz Ni{a: nastanak
i razvoj nove carske insignije
(Summary: Diadem on
Constantines Portrait from
Naissus: Origin and Evolution
of New Imperial Insignia), Ni{
i Vizantija: zbornik radova 3,
DIGP Prosveta, 103117.
Popovi}, I. 2005 b
The Find of the Crypt of the
Mausoleum: Golden Jewellery
and Votive Plaques, in: [arkamen
Complex, ed. I. Popovi}, Belgrade:
Popovi}, I. (ed.) 2005 c
[arkamen (Eastern Serbia): a
Tetrarchic Imperial Palace: the
Memorial Complex, Monographs 45,
Belgrade: Archaeological Institute.
271
Popovi}, I. 2005 d
Cameo from Kusadak in the Light of
Constantines Ideology and Political
Propaganda, in: Corona Laurea: studii
n onoarea Luciei Teposu Marinescu,
Bucuresti: Muzeul national de
istorie a Romniei, 435446.
Popovi}, I. 2006 a
The Activity of the Naissus
Workshop in the Fourth Century
and the Finds of the Valuble Objects
from the Western Provinces of
the Empire, u: Ni{ i Vizantija:
Ni{: Grad Ni{, UGP Prosveta,
113126.
Popovi}, I. 2006 b
Trpied at vaissellle en argent
provenant du monument
conscrateur n1 Magura,
in: Felix Romuliana: 50 Years
of Archaeological Excavations,
ed. M. Vasi}, Belgrade: Institut
of Archaeology, Committee
on Archaeology of Serbian Academy
of Sciences and Arts, Zaje~ar:
National Museum, 5568.
Popovi}, I. 2006/07 (2007)
Naissus (Ni{) Augusta Trevirorum
(Trier) and the Reciprocal
Relationships betwen the Antique
Workshops, Trierer Zeitschrift
6970 (20062007): 191200.
Popovi}, I. 2007
[arkamen eine Rezidenz-und
Begrbnissttte aus der Zeit des
Maximinus Daia, in: Roms Erbe
auf dem Balkan: sptantike
Kaiservillen und Stadtanlagen in
Serbia, eds. U. Brandl, M. Vasi},
Mainz: Philipp von Zabern, 8095.
Popovi}, I. 2008 a
Marble Sculptures from the
Imperial Palace in Sirmium
(Rezime: Mermerne skulpture
iz carske palate u Sirmijumu),
BIBLIOGRAFIJA
Starinar (n. s.) 56 (2006):

153166.
Viminacijuma), Starinar (n. s.)

58 (2008): 119134.
Popovi}, I. 2008 b
Galerijev portret iz Romulijane
u svetlu predstava carskih i
sve{teni~kih insignija u
rimskoj umetnosti (Summary:
Galerius Portrait from Romuliana
in the Light of the Representations
of the Emperors and Priests in
Roman Art), u: Dragoslav Srejovi}
i umetnost, ur. V. Jovi},
Kragujevcu, 105119.
Popovi}, I. 2009 b
Gilt Fibula with Christogram
from Imperial Palace in Sirmium
(Rezime: Pozla}ena fibula sa
hristogramom iz carske palate u
Sirmijumu), Starinar (n. s.) 57
(2007): 101112.
Popovi}, I. 2008 c
Figuralno zidno slikarstvo Sirmijuma:
nastavak pompejanskog ili nastanak
panonskog stila fresko dekoracije =
Figural Wall Painting in Sirmium:
Continuation of Pompeian or Genesis
of Pannonian Style of Fresco Decoration,
Popovi}, I. 2008 d
Dea Dardanica iz Medijane i
srodni spomenici iz Balkanskih
provincija Carstva (Summary:
Dea Dardanica from Mediana
and Related Monuments from the
Balkan Provinces of the Empire),
u: Ni{ i Vizantija: zbornik radova
6, ur. M. Rakocija, Ni{: Grad
Ni{, IGP Prosveta, 3143.
Popovi}, I. 2008 e
Solid with Filigreed Suspension
Loops from Udovice in Serbia,
Fornvnnen 103: 7380.
Popovi}, I. 2009 a
Relief Decorated Handles of
Ceramic Paterae from Sirmium,
Singidunum and Viminacium
(Rezime: Reqefno dekorisane
dr{ke kerami~kih patera iz
Sirmijuma, Singidunuma i
Popovi}, I. 2009 c
Les sculptures du palais imprial
de Sirmium (fouilles 20032005),
in: Les ateliers de sculpture rginoaux:
techniques, styles et iconographie:
actes du Xe Colloque international
sur lart provincial romain, eds.
V. Gaggadis-Robin, A. Hermary,
M. Redd, C. Sintes, Arles: Muse
dpartamental Arles Antiques,
Aix-en-Provence: Centre Camille
Julian, 707712.
Popovi}, I. 2009 d
Silver Belt Garniture from
the Tomb outside Romuliana Walls,
Antiquit Tardive 19: 317326.
Popovi}, I. ( ur.) 2010 a
Felix Romuliana Gamzigrad,
Arheolo{ki institut.
Popovi}, I. 2010 b
Sakralno-funerarni kompleks
na Maguri, u: Felix Romuliana
Popovi}, I. 2010 c
Verska politika Konstantina
Velikog i wegovi oficijelni
portreti na novcu (Summary:
Religious Policy of Constantine
the Great and his Official Portraits
on Coins), u: Ni{ i Vizantija:
272
Popovi}, I. 2010 d
Roman Cameos with Female Busts
from Middle and Lower Danube,
in: Glyptique romaine, Pallas: revue
dtudes antiques 83, Toulouse:
Presses universitaires du Miral,
203224, Pl. IXXIII.
Popovi}, I. 2011 a
Wall Painting of the Late Antique
Tombs in Sirmium and its Vicinity
(Rezime: Zidno slikarstvo
kasnoanti~kih grobnica u
Sirmijumu i wegovoj okolini),
Starinar (n. s.) 60: 223349.
Popovi}, I. 2011 b
Silver Ring with Biblical Motifs
from Bela Palanka (Remesiana), in:
Proceedings of the 22nd International
Congress of Byzantine Studies,
Sofia, 2227 August 2011, Vol. 3:
Abstracts of Free Comunications,
Sofia: Bulgarian Historical Heritage
Foundation, 29.
Popovi}, I. 2011 c
Nalazi iz ekonomskog objekta A
(lokalitet 31) u sklopu
palatijalnog kompleksa
Sirmijuma (Summary: Finds from
Econpmic Structure A (Locality 31)
within Palatial Complex in
Sirmium), Zbornik Narodnog muzeja
(Beograd) 19/1: 335372.
Popovi}, I. (ed.) 2011 d
Felix Romuliana Gamzigrad,
Belgrade: Institute of Archaeology,
Institute for Theological Research.
Popovi}, I. 2012 a
Motif of Railing of Paradise on
Frescoes from Tombs in Jagodin Mala
(Naissus) and âlma (Sirmium)
(Rezime: Motiv ograde raja na
freskama iz grobnica u Jagodin
Mali (Naissus) i âlmi (Sirmium),
Grad Ni{, Univerzitet,
BIBLIOGRAFIJA
Pravoslavna eparhija ni{ka,

Serbia), Antiquit Tardive 6:

287312.
Popovi}, I. 2012 b
Sirmium: mermerne skulpture =
Sirmium: Marble Sculptures, Beograd:
Arheolo{ki institut, Sremska
Mitrovica: Blago Sirmijuma.
Popovi}, I. and Ferjan~i}, S.

(in press)
A New Inscription from Sirmium
and the Basilica of St. Anastasia
(Rezime: Novi natpis iz
Sirmijuma i bazilika sv.
Anastasije), Starinar (n. s.) 63.
Popovi}, I. 2012 c
La ncropole de la basilique urbaine
Sirmium (Rezime: Nekropola
gradske bazilike Sirmijuma),
Starinar (n. s.) 62: 113135.
Popovi}, I. 2012 d
Porodi~ni nadgrobni spomenik
sa Kosmaja i Simplicije,
prokurator rudnika na Avali,
Kosmaju i Rudniku (Summary:
Family Tombstone from Kosmaj and
Simplicius, Procuretor of Mines on
Avala, Kosmaj and Rudnik),
Glasnik Srpskog arheolo{kog
dru{tva 28: 3145.
Popovi}, I. (in press)
The Motif of Christogram on the
Architectural Elements of the
Imperial Palace in Sirmium, in: The
Edict of Serdica (AD 311): Concepts
and Realizations of the Idea of
Religius Toleration, Sofia.
Popovi}, I. i
Bori}-Bre{kovi}, B. 1994
Ostava iz Bele Reke = The Bela
Reka Hoard, Monografije 7,
Popovi}, I. and Popovi}, A. 2003
Greek Inscription on Golden Finger
Ring from National Museum in
Belgrade (Rezime: Gr~ki natpis sa
zlatnog prstena iz Narodnog
muzeja u Beogradu), Starinar (n.
s.) 52 (2002): 157161.
Popovi}, I. and Tomovi}, M. 1998
Golden Jewellery from the Imperial
Mausoleum at [arkamen (Eastern
Popovi}, Q. B. 1994
Katalog br. 308, u: Anti~ko
srebro u Srbiji = Antique Silver
from Serbia, ur. I. Popovi},
Popovi}, M. 1997
Anti~ki Singidunum: dosada{nja
otkri}a i mogu}nost daljih
istraìvanja (Summary: Ancient
Singidunum: Discoveries and
Possibilities of Further Research),
Singidunum 1: 120.
Popovi}, M. 1999
Tvr|ava Ras (Summary:
The Fortress of Ras),
Monografije 34, Beograd:
Popovi}, M. i Biki}, V. 2009
Vrsenice: kasnoanti~ko i srpsko
ranosrednjovekovno utvr|enje =
Late Roman and Serbian Early
Medieval Fortress, Beograd,
Premerstein, A. von
and Vuli}, N. 1903
Antike Denkmler in Serbia
und Makedonien, Jahreshefte
des sterreichischen archologischen
Instituts in Wien 6: 160.
Price, M. J. and Trell, B. L. 1977
Coins and Their Cities: Architecture
on the Ancient Coins of Greece,
Rome and Palestine, London:
V. C. Vecchi and Sons, Detroit:
Wayne State University Press.
273
Radman Livaja, I. 2005
Militaria Sisciensia: nalazi rimske
vojne opreme iz Siska u fundusu
Arheolo{kog muzeja u Zagrebu,
Katalozi i monografije 1, Zagreb:
Arheolo{ki muzej.
Rai~kovi}, A. 2005
Kerami~ke posude Zanatskog centra
iz Viminacijuma, Magistarska teza.
www.viminacium.org.rs: E-biblioteka.
Rai~kovi}, A. 2009
Kerami~ke posude Zanatskog centra
iz Viminacijuma, Beograd: Centar
za nove tehnologije Viminacium,
Rai~kovi}, A. i Redì}, S. 2006
Kerami~ke i opekarske pe}i
Viminacijuma lokacije Pe}ine
i Livade kod }uprije, (Summary:
Pottery and Brick Kilns from
Viminacium Sites Pe}ine and
Livade near }uprija), Arheologija i
prirodne nauke 1: 81106.
Rakocija, M. 2006
O parapetnoj plo~i iz Ni{a,
poreklu i tipologiji
paleovizantijskih pregrada
(Summary: On the Parapet Slab
from Ni{ and on the Origin and
Tipology of Early-Byzantine
Partitions), u: Ni{ i Vizantija:
95111.
Rakocija, M. 2009
Painting in the Crypt with an
Anchor in Ni{ (Rezime:
Slikarstvo grobnice sa sidrom u
Ni{u), u: Ni{ i Vizantija:
Rakocija, M. 2011
Das frhe Christentum in
Naissus/Ni{ (Serbien) (Summary:
Early Christian Naissus),

Mitteilungen zur christlichen
Archologie 17: 950.
BIBLIOGRAFIJA
Kommission fr die Erforschung

der Region des Eisernen Tores,
Archologische Abteilung 4,
Bucuresti: Vavila, 5975.
Rankov, J. 1980
Iskopavawa na Karata{u: prvi
prethodni izve{taj 1978/79 =
Les Fouilles de Karata{: Ier rapport
preliminaire 1978/79, \erdapske
5169.
Ratkovi}, D. 2005
Catalogo nr. 101, in: Costantino
il Grande: la civilit antica
eds. A. Donati, G. Gentili, Milano:
Silvana Editoriale, 269270.
Rankov, J. 1983
Kasnoanti~ko stakleno dno
ra|eno u tehnici fondi doro
(Summary: Late Roman Glass
Bottom in the fondi doro
Technique), Zbornik Narodnog
Ratkovi}, D. 2007
Katalog Nr. I.4.6, I.5.14e-g,
Zabern.
Rankov, J. 1987
Karata{ Statio Cataractarum
Diana: izve{taj o arheolo{kim
istraìvawima u 1982. godini =
Statio Caractarum Diana: rapport
des fouilles de 1982, \erdapske
536.
Ratkovi}, D. 2008
Wagon and Harness Bronzes from the
Roman Collection of the National
Museum in Belgrade, in: Thiasos:
Festschrift frErwin Pochmarski
zum 65. Geburstag, eds. C. Franek,
S. Lamm, T. Neuhauser, B. Porod,
K. Zhrer, Wien: Phoibos, 793817.
Rankov-Kondi}, J. 2009
Stanica Diana na dunavskim
kartaraktama: projekat Diana
Zanes 1978/92008/9: 30 godina
projekta \erdap II (Summary:
Statio Diana on the Danube
Cataracts Statio Cataractarum
Diana Polichnion Zanes: Diana
Project 1978/92008/9: 30 Years
of Djerdap II Project), Zbornik
367402.
Ratkovi}, D. 2011
Pipes of the Organ from Cuppae
(Golubac), Zbornik Narodnog
Ratkovi}, D. 2001
Bronze Fibulae of the 2nd and
3rd Centuries from Diana, in:
Die Archologie und Geschichte der
Region des Eisernen Tores zwischen
106275 n. Chr.: Kolloquium in
DrobetaTurnu Severin, 14 Oktober
2000, eds. M. Gara{anin, P. Roman,
N. Tasi}, RumnischJugoslawische
Rees, R. 2004
Diocletian and the Tetrarchy,
Edinburgh: Edinburgh University
Press.
Ratkovi}, D., Stojanovi}, M.,

Anti}, V. and ]upi}, S. 2008
Alloys Analysis of Bronze Jewellery
from the Roman Limes in Djerdap
Iron Gate, Materials and
Manufacturing Processes 24/9:
987992.
Rogi}, D., Nikoli}, E.

and Jesreti}, M. 2011
Astragal und Eifrmuge Motive
auf Stuckdekor der Wandmalerei
274
Sirmiums, Starinar (n. s.) 61:
205221.
Rodenwaldt, G. 1922
Der Belgrader Kamea, Jahrbuch
des Deutschen archologischen
Instituts 37: 1922.
Rossi, L. 1971
Trajans Column and the Dacian Wars,
London: Thames and Hudston.
Rostovtzeff, M. 1926
The Social and Economic History of the
Roman Empire, Oxford: Clarendon.
Roscher, W. H. 18841890
Ausfhriches Lexikon der griechischen
und rmischen Mytologie I/1, 2,
Lepzig: G. B. Tebner.
Roth, J. 1994
The Size and Organization of the
Roman Imperial Legion, Historia:
Zeitschrift fr alte Geschichte 43/3:
346362.
Seeck, O. 1919
Regesten der Kaiser und Ppste
fr die Jahre 311 bis 476 n. Chr.,
Stuttgart: J. B. Metzlersche
Verlagsbuchhandlung.
Sena Chiesa, G. 2005
Le arti suntuarie, in: Costantino il
Grande: la civilt antica al bivio tra
Occidente e Oriente, eds. A. Donati,
G. Gentili, Milano: Silvana
Editoriale, 188201.
Seston, W. 1946
Diocltien et la Ttrarchie,
Paris: De Boccard.
Seure, G. 1923
Votivni reqefi u Beogradskom
muzeju, Starinar (t. s.) 1 (1922):
237291.
Southern, P. 2001
The Roman Empire from Severus to
Constantine, London and New York:
Routledge.
Rubright, J. 1973
Lamps from Sirmium in the
Museum of Sremska Mitrovica,
in: Sirmium 3, eds. V. Popovi}
and E. Ochsenschalger, Beograd:
The Archaeological Institute,
Denison: University, New York:
City University, 4580.
Southern, P. 2006
The Roman Army: a Social and
Institutional History, Santa Barbara,
CA: ABC Clio.
Ruì}, M. 1994
Rimsko staklo u Srbiji (Summary:
Roman Glass in Serbia), Centar
za arheolo{ka istraìvanja, knj. 13,
Beograd: Filozofski fakultet.
Spasi}-Djuri}, D. 2003
Die rmische Stdt Margum = Rimski
grad Margum, in: Margum, Poàrevac:
Nationalmuseum, 1124, 3338.
Southern, P. and Dixon, K. R. 2000

The Late Roman Army, Cambridge:
Routledge.
Rummel, Ch., Peters, D.

and Schaferer, G. 2012
Report on the Geomagnetic Survey
at Margum in October 2011,
Starinar (n. s.) 62: 229238.
Speidel, M. P. 1987
The Roman Road to Dumata
(Jawf in Saudi Arabia) and the
Frontier Strategy of Praetensione
Colligare, Historia: Zeitschrift fr
alte Geschichte 36/2: 213221.
Sanader, M. 1994
O kultu Herkula u Hrvatskoj,
Opuscula Archaeologica 18: 87114.
Spremo-Petrovi}, N. 1971
Proporcijski odnosi u bazilikama
Ilirske prefekture, Posebna
BIBLIOGRAFIJA
izdawa, kw. 7, Beograd:

Srejovi}, D. 1959 a
Dva kasnoanti~ka portreta
iz Srbije (Summary: Two Late
Antique Portraits from Serbia),
@iva antika 9/1, 2: 253264.
Srejovi}, D. 1959 b
Bronzana statueta iz Tamni~a
(Rsum: La statuette en bronze
de Tamni~), Starinar (n. s.) 910
(19581959): 4352.
Srejovi}, D. 1983
Carski dvorac, u: Gamzigrad:
kasnoanti~ki carski dvorac
(Summary: Gamzigrad: an Imperial
Palace of the Late Classical Times),
i umetnosti, 2495, 194199.
Srejovi}, D. 1984
Lepenski Vir, rimska kula
(Rsum: Lepenski Vir, tour
romaine), Starinar (n. s.) 3334
(19821983): 197199.
Srejovi}, D. 1985
Felix Romuliana, Galerijeva palata u
Gamzigradu (Rsum: Romuliana,
le palais de Galerie Gamzigrad),
Starinar (n. s.) 36: 5167.
Srejovi}, D. 1991
Die Darstellung der Tettrarchen am
Osttor der Jngeren Fortifikation
von Romuliana (Rezime: Predstave
tetrarha na isto~noj kapiji
mla|eg utvr|ewa Romulijane),
Zbornik Filozofskog fakulteta
17: 179186.
Srejovi}, D. 1993 a
Felix Romuliana, Galerijev
ideolo{ki testament, u: Rimski
umetnosti, 3153.
275
Srejovi}, D. 1993 b
Felix Romuliana, the Ideological
Testament of Emperor Galerius,
in: Roman Imperial Towns and
Palaces, ed. D. Srejovi}, Belgrade:
and Arts, 3153.
Srejovi}, D. 1994 a
A Porphyry Head of Tetrarch from
Romuliana (Gamzigrad), Starinar
(n. s.) 4344 (19921993): 4147.
Srejovi}, D. 1994 b
The Representation of Tetrarchs
in Romuliana, Antiquit Tardive 2:
143152.
Srejovi}, D. 1995
Diva Romula, Divus Galerius, in:
The Age of Tetrarchs, ed. D. Srejovi},
Belgrade: The Serbian Academy
of Sciences and Arts, 297310.
Srejovi}, D. and Vasi}, ^. 1994
Imperial Mausolea and Consecration
Memorials in Felix Romuliana
(Gamzigrad, East Serbia), Belgrade:
Faculty of Philosophy.
Srejovi}, D. i Cermanovi}Kuzmanovi}, A. 1987
Rimska skulptura u Srbiji
(Summary: Roman Sculpture in
Serbia). Beograd: Srpska
akademija nauka i umetnosti.
Stein, E. 1968
Histoire du Bas-Empire 1,
Amsterdam: A. M. Hakkert.
Stickler, T. 2007
The Foederati, in: A Companion to
the Roman Army, ed. P. Erdkamp,
Oxford: Blackwell Publishing,
495514.
Stojkovi}-Nikolajevi}, I. 1952
Jonski impost-kapiteli iz
Makedonije i Srbije, Zbornik
radova Vizantolo{kog
instituta 1: 169179.
Sto~eva, S. 1998
Predstavata za otvdni
ìvot v dekoracita na edna
nesestvuvaa ve~e grobnica
ot Ni{ (VI v.), Minalo 5/3: 514.
Stoll, O. 2007
The Religions of the Armies, in:
A Companion to the Roman Army,
ed. P. Erdkamp, Oxford: Blackwell
Publishing, 451476.
Straub, J. A. 1967
Constantine as KOINOS
EPISKOPOS: Tradition and
Innovation in the Representation
of the First Christian Emperors
Majesty, Dumbarton Oaks Papers 21:
3755.
Strobel, K. 1984
Untersuchungen zu den Dakerkriegen
Trajans: Studien zur Geschichte des
mittleren und unteren Donauraumes
in der Hohen Kaiserzeit, Antiquitas,
Reihe 1, Abhandlungen zur alten
Geschichte, Bd. 33, Bonn: Habelt.
Strobel, K. 1989
Die Donaukriege Domitians,
Antiquitas, Reihe 1, Abhandlungen
zur alten Geschichte, Bd. 38, Bonn:
Habelt.
Strobel, K. 2007
Strategy and Army Structure between
Septimius Severus and Constantine
the Great, in: A Companion to the
Roman Army, ed. P. Erdkamp, Oxford:
Blackwell Publishing, 267285.
Strong, D. 1980
Roman Art, Harmondsworth
and New York: Penguin Books.
Schumacher, W. N. 1977
Hirt und Guter Hirt, Freiburg:
Herder.
BIBLIOGRAFIJA
Schwinden, L. 1995
Kaisertreue: ein weiterer Fingerring
mit Inschrift Fidem Constantino,
Funde und Ausgrabungen im Bezirk
Trier 27: 3945.
Schwinden, L. 2005
Kaisertreue II: Ein dritter
Fingerring aus Trier mit Inschrift
Fidem Constantino, Funde und
Ausgrabungen im Bezirk Trier 37:
5057.
Schwinden, L. 2006
A Christogram Funerary
Inscription, for the Palace Official
Probatius, Catalogue Nr. 103,
in: Constantine the Great: Yorks
Roman Emperor, eds. E. Hartley,
J. Hawkes, M. Hening, F. Mee,
York: York Museums and Gallery
Trust, 151152.
Symonds, R. P. 1992
Rhenish Wares: Fine Dark Coloured
Pottery from Gaul and Germany,
Monograph No. 23, Oxford:
Oxford University Committee for
Archaeology.
Tati}-\uri}, M. 1967
Srebrno posu|e iz Kostolca
(Rsum: La vaisselle en argent
de Kostolac), Zbornik Narodnog
muzeja (Beograd) 5: 237246.
Tomlin, R. S. O. 2000
The Legions of the Late Empire,
in: Roman Fortresses and Their
Legions: Papers in Honour of
George C Boon, ed. R. J. Brewer,
London: Society of Antiquaries
of London, Cardiff: National
Museums & Galleries of Wales,
159182.
Tomovi}, M. 1986
Mihajlovac Blato : une forteresse
de la basse antiquite, \erdapske
401431.
276
Tomovi}, M. 1992
Roman Sculpture in Upper Moesia,
Beograd: Archaeological Institute.
Tomovi}, M. 1997
O jednoj gorwomwzijskoj
skulptorskoj predstavi
tetrarhijskog cara (?)
(Summary: An Upper Moesian
Sculptural Representation of the
Tetrarchial Emperor (?)), u: Uzdarje
Dragoslavu Srejovi}u, povodom
{ezdeset pet godina ìvota od
prijateqa, saradnika i u~enika,
ur. M. Lazi}, Beograd: Filozofski
fakultet Centar za arheolo{ka
istraìvawa, 419426.
Tomovi}, M. 2005
The Memorial Complex, in: [arkamen
Toynbee, J. M. C. 1944
Roman Medallions, New York:
The American Numismatic Society.
Ruler Apotheosis in Ancient Rome,
Numismatic Chronicle 67:
126149, Pl. 6.
Death and Burial in the Roman
World, Baltimore and London:
The Johns Hopkins University Press.
BIBLIOGRAFIJA

127144.
(Summary: Recruitment of the

Legions of Moesia Superior),
Zbornik radova Narodnog muzeja
(â~ak) 38: 6382.
Turcan, R. 1966
Les sarcophages romains a
reprsentation dionysiaques,
Paris: De Boccard.
Fischer, Th. 1988

Zur rmischen Offiziersausrstung
im 3. Jahrhundert n. Chr.,
Bayerische Vorgeschichtsbltter 53:
167190.
Thomas, E. B. 1988
Sptantike und frhbyzantinische
Silbergegenstnde im mittleren
Donaugebiet, innerhalb und
ausserhalb der Grenzen des
Rmerreiches, in: Argenterie
romaine et byzantine,
d. F. Baratte, Paris: De Boccard,
135145.
Thomasson, B. E. 1984
Laterculi praesidum, Vol. 1,
Gteborg: Radius.
Thorne, J. 2007
Battle, Tactics, and the Limites
in the West, in: A Companion
to the Roman Army, ed. P. Erdkamp,
Oxford: Blackwell Publishing,
218234.
Utro, U. 2012
Iconografie bibliche sui sarcofagi
del secolo di Costantino nella
raccolta dei Musei Vaticani, in:
Costantino 313 d. C.: lEdito di
Milano e il tempo della tolleranza,
ed. P. Biscottini, G. Sena Chiesa,
Milano: Mondadori Electa, 122128.
Trovabene, G. 2005
Divinit e personificazioni fluviali
nei pavimenti musivi tardo antichi:
aspetti iconografici e variazionni
semantiche, u: Ni{ i Vizantija:
119130.
Ferjan~i}, S. 2002
Naseqavawe legijskih veterana
u balkanskim provincijama:
IIII vek n.e. (Sumary:
Settlement of Legionary Veterans
in Balkan Provinces), Beograd:
Balkanolo{ki institut SANU.
Trovabene, G. 2006
Mosaici pavimentali della villa di
Medijana (Ni{): analisi e confronti,
Ferjan~i}, S. 2008
Regrutacija gorwomezijskih
legija IV Flavia i VII Claudia
Furtwngler, A. 1900
Die antiken Gemmen: Geschichte
der Steinschneidekunst im klassischen
Altertum, Leipzig: Gicsecke und
Devrient.
Halsberghe, G. H. 1972
The Cult of Sol Invictus, Leiden:
Brill.
Harris, C. M. 1983
Illustrated Dictionary of Historic
Architecture, New York: Dover.
Hartley, E., Hawkes, J., Hening, M.
and Mee, F. (eds.) 2006
Constantine the Great: Yorks Roman
Emperor, York: York Museums and
Gallery Trust.
Hausmann, U. 1955
Oihoforoi, Mitteilungen des
Deutschen archologischen Instituts:
Athenische Abteilung 6970
(19541955): 125137.
Hausmann, U. 1958
Eine Sptrmische Reliefkanne
im RGZM Mainz, Jahrbuch
des RmischGermanischen
Hayes, J. W. 1972
Late Roman Pottery, London:
The British School at Rome.
Haynes, I. 1999
The Roman Army as a Community,
Journal of Roman Archeology,
Supplementary Series 34: 712.
277
Heinrich-Tamaska, O.
and Straub, P. (eds.) 2009
Keszthely-Fenkpuszta im Spiegel
der Jahrtausende, Leipzig: Universtt,
Zalaegerszeg: Balatoni Mzeum.
Henig, M. 2006 a
Religious Diversity in Constantines
Empire, in: Constantine the Great:
Yorks Roman Emperor, eds.
E. Hartley, J. Hawkes, M. Hening,
F. Mee, York: York Museums
and Gallery Trust, 8595.
Henig, M. 2006 b
Art in the Age of Constantine, in:
Constantine the Great: Yorks Roman
Emperor, eds. E. Hartley, J. Hawkes,
M. Hening, F. Mee, York: York
Museums and Gallery Trust, 6576.
Hunt, D. 2006 a
The Successors of Constantine,
in: Cambridge Ancient History XIII:
The Late Empire, A.D. 337425,
Cambridge: University Press, 143.
Hunt, D. 2006 b
Julian, in: Cambridge Ancient
History XIII: The Late Empire,
A.D. 337425, Cambridge:
Caillet, J. P. and Loose, H. N. 1990
La vie dternit: la sculpture
funraire dans lAntiquit chrtienne,
Paris: Cerf, Genve: Tricorne.
Cameron, A. 2006
Constantine and Christianity,
in: Constantine the Great: Yorks
Roman Emperor, eds. E. Hartley,
J. Hawkes, M. Hening, F. Mee,
York: York Museums and
Gallery Trust, 96103.
Cameron, A. and Hall, S. G. 1999
Eusebius, Life of Constantine:
Translation, Introduction
and Commentary, Oxford:
Clarendon Press.
Castella, D. and Pury-Gysel, A. de

(eds.) 2010
Le palais de Derrire la Tour
Avenches 2: etudes des lments de
constructions de dcor et du mobilier,
Cahier dArchologie Romande 118,
Aventicum 17, Lausanne:
Association pro Aventico.
Cahn, H. A. and
Kaufmann-Heiniman, A. 1984
Der Sptrmische Silberschatz von
Kaiseraugst, Derndingen: Habegger.
Cvetkovi}, S. 2009
Anti~ka plastika Smederevske
tvr|ave: pregled dosada{wih
istraìvawa, Smederevski
zbornik 2: 2944.
Cvjeti}anin, T. 1988 a
Rimska keramika iz â~ka i
okoline (Summary: Roman Pottery
from â~ak and Vicinity), Zbornik
radova Narodnog muzeja (â~ak) 18:
103119.
Cvjeti}anin, T. 1988 b
Kasnoanti~ka i ranovizantijska
keramika sa gradina iz okoline
â~ka (Summary: Late Roman
and Early Byzantine Pottery from
Vicinity of â~ak summary),
Zbornik radova Narodnog muzeja
(â~ak) 18: 121130.
Cvjeti}anin, T. 1995
Morfolo{ki odnosi
rimskih srebrnih i luksuznih
kerami~kih posuda (Summary:
Morphological Relations Between
Roman Silver and Luxurious
Pottery), u: Radionice i kovnice
srebra, ur. I. Popovi},
T. Cvjeti}anin, B. Bori}Bre{kovi}, Monografije 9,
Some Observations about
Upper Moesain Production of Terra
BIBLIOGRAFIJA
Sigillata Vessels Drag. 39 (Rezime:

Neke opaske o gorwomezijskoj
proizvodwi terra sigillata posuda
Drag. 39), Zbornik Narodnog muzeja
(Beograd) 16/1: 175181.
Some Observations about Pottery
Evidence from Diana, in: Roman
Limes on the Middle and Lower
Danube, ed. P. Petrovi}, Cahiers
Belgrade: Archaeological Institute,
9399.
Grn~arska radionica u
Singidunumu (lokalitet Narodno
pozori{te) (Summary: A Pottery
Workshop at Singidunum),
An Interpretation of the Finds
from the Tumulus, in: [arkamen
Kasnoanti~ka gle|osana
keramika: gle|osana keramika
Prve Mezije, Priobalne Dakije,
Sredozemne Dakije i Dardanije,
Arheolo{ke monografije 19,
Late Roman Glazed Pottery: Glazed
Pottery from Moesia Prima, Dacia
Ripensis, Dacia Mediteranea
and Dardania, Archaeological
Monographies 19, Belgrade:
National Museum.
Katalog Nr. I.5.14.a-d, in:
Imperator Caesar Flavius
278
Zabern.
Keramika u rimskoj provinciji
Gorwoj Meziji, Beograd:
Narodni muzej.
Roman Pottery from Moesia Superior,
Pehar u obliku glave silena iz
Kasnoanti~ke zbirke Narodnog
muzeja (Summary: Silenus Head Cup
from the Late Roman Collection of the
National Museum), Zbornik Narodnog
Cermanovi}-Kuzmanovi}, A.
and Jovanovi}, A. 2004
Tekija, Cahiers des Portes de
Fer, Monographies 4, Belgrade:
Archologisches Institut,
National Museum, Zentrum fr
archologische Untersuchungen.
Coello, T. 1996
Unit Sizes in the Late Roman Army,
British Archaeological Reports 645,
Oxford: Archaeopress.
Cool, H. E. M. 2000
The Significance of Snake Jewellery
Hoards, Britannia 31: 2940.
Coulston, J. C. N.
and Bishop, M. C. 2006
Roman Military Equipment: From
the Punic Wars to the Fall of Rome,
Oxford: Oxbow.
Crnoglavac, V. 2005
Vizantijski novac (4911078)
iz zbirke Narodnog muzeja u
Ni{u (Summary: Byzantine Coins
(4911078) from the Collection
of the National Museum in Ni{),
Zbornik Narodnog muzeja (Ni{)
1314: 61119.
Christodoulou, D. N. 2002
Galerius, Gamzigrad, and the Fifth
Macedonian Legion, Journal of
Roman Archaeology 15: 275281.
Christodoulou, D. N. 2006
Two Bricks from Felix Romuliana
(Gamzigrad) Decorated with Incised
Images, in: Felix Romuliana: 50 Years
of Archaeological Excavations, ed. M.
Vasi}, Belgrade: Institute of
Archaeology, Commitee on
Archaeology of Serbian Academy of
Sciences and Arts, Zaje~ar: National
Museum, 7781.
ânak-Medi}, M. 1978
Gamzigrad, kasnoanti~ka palata:
arhitektura i prostorni sklop
(Rsum: Gamzigrad, palais Basantique: architecture et sa
structuration), Saop{tewa 11:
1258.
êr{kov, T. i Aleksi}, A. 2008
Za{titna arheolo{ka
istraìvawa ranohri{}anske
grobnice u Ulici Ratka
Pavlovi}a 55, SO Pantelej, grad
Ni{ (Rescue Archaeological
Excavations of Early Christian Tomb
in Ratko Pavlovi} Street 55, SO
Pantelej, Ni{), Arheolo{ki pregled
(n. s.) 4 (2006): 102104.
êr{kov, T. i Jeremi}, G. 2011
Za{titna arheolo{ka
istraìvawa jugoisto~nog dela
ranohri{}anske nekropole u
Jagodin mali u Ni{u na trasi
Bulevara Vojvode Mi{i}a, u:
Srpsko arheolo{ko dru{tvo, 34.
godi{wi skup: program, izve{taji
i apstrakti, Kraqevo, 2628. maj
2011. godine, Beograd: Srpsko
arheolo{ko dru{tvo, 5354.
ûkman-Nikoli}, I. 1999
Rimske i ranokr{}anske glinene
svetiljke iz Muzeja Mimara = Roman
and Early Christian Terra-Cotta
BIBLIOGRAFIJA
Lamps from the Mimara Museum,

Studije Muzeja Mimara 13,
Zagreb: Muzej Mimara.
[aranovi}-Svetek, V. 1986
Anti~ko staklo u jugoslovenskom
delu provincije Donje Panonije
(Summary: Roman Glass in
Yugoslav Part of the Province
Lower Pannonia), Posebna izdanja
7, Novi Sad: Vojvo|anski muzej.
[a{el Kos, M. 2005
Appian and Illyricum, Situla 43,
Ljubljana: Narodni muzej
Slovenije.
[eparovi}, T. i Uroda, N. 2009
Anti~ka zbirka Muzeja hrvatskih
arheolo{kih spomenika (izbor)
= Ancient Roman Collection of the
Museum of Croatian Archaeological
Monuments (a Sellection), Split:
Muzej hrvatskih arheolo{kih
spomenika.
[ljivar, D. 1975
Jagodin Mala, Ni{: za{titni radovi
na kasnoanti~koj nekropoli,
[pehar, P. 2007
Nalazi metalnih delova
vojnog pojasa sa teritorije
Viminacijuma (Summary:
Finds of Metal Military Belt
Fragments from the Area of
Viminacium), u: Ni{ i Vizantija:
Ni{: Grad Ni{, Kulturni
centar, 269289.
[pehar, P. 2010
Materijalna kultura iz
ranovizantijskih utvr|enja u
\erdapu (Summary: Material
Culture from Early Byzantine
Fortress in Djerdap), Cahiers
Beograd: Arheolo{ki institut,
Narodni muzej.
279
Walden, C. 1990
The Tetrarchic Image, Oxford
Journal of Archaeology 9/2:
221235.
Wallraff, M. 2001
Constantines Devotion to the
Sun after 324, in: Papers presented
at the 13th International Conference
on Patristic Studies Held in Oxford
1999, eds. M. F. Wiles, E. J. Yarnold,
Studia Patristica 34, Leuven:
Peeters, 256269.
Watson, A. 2003
Aurelian and the Third Century,
New York: Taylor & Francis.
Weitzmann, K. (ed.) 1979
Age of Spirituality: Late Antique
and Early Christian Art, Third
to Seventh Century, New York:
The Metropolitan Museum
of Art.
Wilkes, J. J. 1969
Dalmatia, London: Routledge
and Kegan Paul.
Wilkes, J. J. 2005 a
Provinces and Frontiers,
in: The Cambridge Ancient
History XII: The Crisis of Empire,
A.D. 193337, eds. A. K. Bowman,
P. Garnsey, A. Cameron, Cambridge:
Wilkes, J. J. 2005 b
Changes in Roman Provincial
Organization, A.D. 193337,
in: The Cambridge Ancient
History XII: The Crisis of Empire,
A.D. 193337, eds. A. K. Bowman,
P. Garnsey, A. Cameron, Cambridge:
Wilson, R. J. A. 2011
The fourth-century Villa at Piazza
Armerina (Sicily) in Its Wider
BIBLIOGRAFIJA
Imperial Context: a Review

of Some Aspeccts of Recent
Research, in: Bruckneudorf und
Gamzigrad: sptantike Palste im
DonauBalkanRaum, eds. G. v.
Blow, H. Zabehlicky, Bonn:
Habelt, 5587.
Wright, D. 1987
The True Face of Constantine
the Great, Dumbarton Oaks Papers
41: 493507.
Wulf-Rheidt, U. 2011
Die Entwicklung der Residenz
der rmischen Kaiser auf dem
Palatin vom aristokratishen
Wohnhaus zum Palast, in:
Bruckneudorf und Gamzigrad:
sptantike Palste im
DonauBalkanRaum,
Bonn: Habelt, 118.
KATALOG
282
KATALOG
MUZEJI
U KOJIMA SE PREDMETI
ÛVAJU
IMS
MV
MGB
MKN
MS
MSM
NMB
NMBAM\
NMZ
NMN
NMP
Istorijski muzej Srbije, Beograd

Muzej Vojvodine, Novi Sad
Muzej Krajine, Negotin
Muzej u Smederevu
Narodni muzej u Beogradu Arheolo{ki muzej \erdapa, Kladovo
Narodni muzej, Zaje~ar
Narodni muzej Ni{
Narodni muzej, Poàrevac
DIMENZIJE
V.
D.
Dim.
P.
Pd.
Po.
T.
[.
visina
duìna
dimenzije
pre~nik
pre~nik dna
pre~nik oboda
teìna
{irina
283
1. Pehar
kraj IIIII vek
srebro; livewe, urezivawe;
V. 5,9 cm
Bela Reka, NMB 827/II
Pehar koni~nog oblika sa
nagla{enim ramenom i koso
postavqenim obodom. Na ramenu
elipti~an ukras izveden
utiskivawem. Posuda je na celoj
povr{ini trbuha ukra{ena
urezanim motivima listova,
postavqenih u nizovima nalik
ribqoj krqu{ti.
LITERATURA: Popovi} i Bori}Bre{kovi} 1994: 1314; Popovi}
1994 a: kat. 191.
D. R.
2. Ogrlica
kraj IIIII vek
srebro, stalena pasta; livewe,
iskucavawe, inkrustracija,
filigran; D. 112 cm
Bela Reka, NMB 830/II
KATALOG
3. Ogrlica
III vek
zlato; livewe, iskucavawe;
D. 40 cm; T. 18,98 g
Crqenci, NMB 1016/I
Kompozitna ogrlica formirana

je od lanca upletenog od ~etiri
niti srebrne ìce koji je umetnut
izme|u petnaest i ~etrnaest
naspramno postavqenih perli
elipsoidnog oblika, sa {est
uporednih segmenata izme|u
kojih su elementi granulacije.
Perle se spajaju alkama u vidu
osmica. Na gorwem delu ogrlice
je masivna kop~a sa sistemom
kop~awa pomo}u kuke u obliku
stilizovane pti~ije glave na
jednom i kru`ne alke na drugom
kraju. Kop~a je ukra{ena
inkrustracijom i granulacijom,
kao i umetnutom crnom
staklenom pastom.
Ogrlica se sastoji od 59 ovalnih

zlatnih segmenata, na ~ijim
se gorwim, konveksnim
povr{inama nalazi ornament
teku}e spirale. Na dowim,
zaravqenim stranama segmenata
zalemqen je zlatan lanac.
Kop~u ogrlice formiraju
poluelipsoidne plo~ice
sa reqefno izvedenim
ornamentom palmete.
LITERATURA: Popovi} 2001 s:
135146 (sa citiranom literaturom).
I. P.
LITERATURA: Popovi} i Bori}Bre{kovi} 1994: 1619; Popovi}

1994 a: kat. 84.
D. R.
kat. 1
kat. 2
kat. 3
284
4. Skiptar
III vek
srebro, pozlata, drvo; livewe,
urezivawe, uskucavawe;
P. 2,8 cm; D. 24 cm
Dubravica (Margum),
NMB 3980/III
O~uvan je deo palice skiptra
(sceptrum) od maslinovog drveta i
srebrni pozla}eni cilindri~ni
okovprsten na vrhu palice. Na
cilindri~nom prstenu u reqefu
predstavqene su figure u frizu.
Predstavqena su boànstva vojske
(dii militares) Minerva i Sol,
kapitolinski Jupiter izme|u
dva orla, Mars Ultor kome u letu
prilazi Viktorija na globusu
prinose}i mu venac na glavu.

Iza Viktorije nalazi se trofej
(tropeum) kao i figura koja
sedi na tronu, a na glavi nosi
{lem sa kristom (crista).
Re~ je o predstavi imperatora
ili bogiwe Rome.
LITERATURA: Mano-Zisi 1958:
5161; Popovi} 1994 a: kat. 199.
D. R.
5. Skiptar
III vek
zlato, srebro, drvo; livewe;
V. 33 cm
Kostolac (Viminacium),
NMB 3975/III
KATALOG
O~uvan je deo skiptra (sceptrum)

u obliku cilindri~nog prstena.
Oko prstena u vidu friza
niù se predstave u dubokom
reqefu minijaturnih statueta
boànstava: Mars u oklopu
desnom rukom drì kopqe,
a levom {tit, i nalazi se
izme|u Dioskura Kastora
i Poluksa. Dioskuri drè
kowe. Herkul drì batinu u
desnoj ruci, a preko leve mu je
preba~ena lavqa koà. Merkur
je predstavqen sa kaducejom
i kesom, a Apolon sa paterom
u desnoj ruci.
LITERATURA: Veli~kovi} 1983:
kat. 66; Popovi} 1994 a: kat. 199.
D. R.
kat. 6
kat. 4
kat. 5
285
KATALOG
kat. 7
6. Pektoral
kraj III veka
mesing, emajl; iskucavawe;
Dim. 23,6 x 22,4 x 16,5 cm
Ritopek (Castra Tricornia),
NMB 4180/III
Grudni deo paradnog oklopa
trapezoidnog je oblika sa
polukru`nim vratnim izrezom.
Bogato je dekorisan predstavama
u reqefu kao i polihromnim
efektom izvedenim
posrebrwivawem. [est
pokretnih dugmeta, po tri
sa svake vertikalne strane,
dekorisani su emajlom u crvenoj,
zelenoj i plavoj boji. Reqefne
figure predstavqene u tri
zone odvojene su okvirima
dekorisanim kratkim urezima,
kao i na bo~nim ivicama.
Predstavqeni su motivi bista
boànstava vojske (dii militares)
{to je i naj~e{}a dekoracija
pektorala ovog tipa. U
centralnom delu izme|u tri zone
predstavqena je bista mladog
Marsa (Mars Ultor) koji nosi
{lem sa perjanicom na glavi,

kao i ma~ na levoj, a {tit na
desnoj strani. Ispod Marsa je
scena bitke dva vojnika u punoj
ratnoj opremi. Jedan od vojnika
je verovatno Mars. Sa wegove
leve starne je bik, simbol legije
VII Claudia. Marsu u borbi sa
vojnikom pomaè boànska ruka
odnosno vrhovni bog Jupiter.
Biste boànstava u reqefu su
Virtus, genije legije (kod vratnog
dela), Sol, Jupiter (sa leve i
desne strane centralne biste
Marsa) i Saturn i Pietas na
dowem delu kod scene bitke.
Izme|u dve gorwe biste nalaze
se obele`ja legija dva signuma
(signum) i jedan veksilum
(vexillum) izme|u wih.
U dowem desnom uglu
nalazi se punktirawem izveden
natpis vlasnika pektorala
Aur(elius) Herculanus, zatim u
centralnom poqu Leg(io) VII
C(laudia)/Leg(atus) AugustiS
i na gorwoj ivici sa unutra{we
starne ime majstora Martinianus
F(ecit) XX.
LITERATURA: Popovi} 1993: 727;

Vujovi} 2000, 255262; Ratkovi} 2005:
cat. 101.
D. R.
7. Cevi od orguqa
III vek
srebro, bronza, kost, livewe,
urezivawe; D. 615 cm
Golubac (Cuppae), NMB 979988,
1018/II
Delovi cevi od orguqa od kojih
su ~etiri fragmenti zavr{nih
cevi sa obodom bez preloma, a
devet je ukra{eno profilisanim
i urezanim koncentri~nim
krugovima. Na jednoj cevi se
nalazi punktiran natpis majstora
FORTVNADV. AGATEMERI. FECTI
/ FORTVNATVS AGATEMERI.
FECIT/. Jedan frament ima na
strugu izveden navoj koji je
sluìo za umetawe i fiksirawe.
LITERATURA: Vasi} 1909: 124, sl. 1;
Popovi} 1994 a: kat. 238240;
Ratkovi} 2011: 320326, Fig. 113.
D. R.
286
KATALOG
kat. 8
kat. 10
kat. 9
kat. 11
8. Tawir
III vek
srebro, nielo; livewe,
iskucavawe; Po. 42,6 cm;
Pd. 28,4 cm; V. 3,5 cm; T. 2569,5 g
Rudnik; NMB 841/II
Masivan tawir zaobqenih
zidova i obodom povijenim ka
unutra{wosti gde su urezivawem
formirani koncentri~ni
krugovi. U sredini posude u
kru`nom poqu natpis SIMPLICI.
LITERATURA: Vassits 1903: Fig. 8;
Popovi} 1994 a: kat. 205.
D. R.
9. Tawir
III vek
srebro, zlato; livewe,
iskucavawe, tau{irawe;
Po. 45,6 cm; Pd. 16,5 cm; T. 2323 g
Rudnik, NMB 842/II
Masivan tawir kru`nog
oblika sa prstenastom stopom.
U kru`nom poqu natpis
tau{iran u zlatu SIMPLICI.
D. R.
obodom. U sredi{wem poqu

natpis tau{iran u zlatu SIMPLICI.
D. R.
11. Tawir
III vek
iskucavawe, urezivawe;
Dim. 26,6 h 15,8 cm; T. 501 g
Rudnik, NMB 844/II
10. Tawir
III vek
urezivawe; Po. 45 cm; T. 2545,5 g
Rudnik, NMB 843/II
Tawir elipsoidnog oblika sa

profilisanim obodom. U
sredi{wem delu recipijenta
natpis SIM izveden nielom.
Masivan tawir sa prstenastom

stopom i koso postavqenim

D. R.
287
12. Ka{ika
III vek
srebro; livewe, urezivawe;
D. 18,2 cm
Rudnik, NMB 851/II
Ka{ika sa elipsoidnim
recipijentom i dr{kom
pravougaonog preseka. Dr{ka
se na delu kod recipijenta
zavr{ava volutom, a na
gorwem delu vi{estrukom
profilacijom.
D. R.
13. Ka{ika
III vek
srebro; livewe, urezivawe,
nielo; D. 17,2 cm
Rudnik, NMB 852/II
Oblik recipijenta i dr{ke kao
i prethodni primerak kat. 12.
Dr{ka ~etvorougaonog preseka
dekorisana je urezanim x
ornamentom sa umetnutom
nielo pastom.
14. Ka{ika
III vek
srebro; livewe; D. 17,2 cm
Rudnik, NMB 853/II
vi{estrani~nog preseka
za{iqenom na kraju.
D. R.
15. Ka{ika
III vek
srebro; livewe; D. 16,7 cm
Rudnik, NMB 854/II
vi{estrani~nog preseka
za{iqenom na kraju.
D. R.
KATALOG
16. Patera
III vek
srebro; livewe, iskucavawe,
urezivawe; D. 18,5; P. 11,4 cm
Rudnik, NMB 839/II
Patera koni~nog recipijenta sa
ravnim obodom. Horizontalno
postavqena dr{ka spojena je sa
obodom polukru`nim okovom u
obliku stilizovanih pti~ijih
glava. Plo~asta dr{ka zavr{ava
se polukrugom koga nagla{avaju
glave dve barske ptice. U
centralnom delu prikazana je
bista ène sa gradskom krunom
na glavi, gran~icom u desnoj
ruci, i minijaturnim kowem u
levoj, povijenoj ruci. U dowem
delu kompozicije prikazani su
jarac, dvojna sekira i `rtvenik.
Sve predstave su izvedene
urezivawem.
D. R.
kat. 12

D. R.
kat. 14
kat. 13
kat. 15
kat. 16
288
17. Nadgrobni spomenik
u obliku {koqke
kraj III veka
mermer; klesawe; V. 80; P. 69 cm
Kosmaj, NMB 2987/III
U unutra{wem delu nadgrobnog
spomenika u obliku {koqke u
visokom reqefu predstavqena je
tro~lana porodica: majka i otac
(u gorwem redu) i sin (u dowem
redu). @ena nosi min|u{e i
ogrlicu, a mu{karci fibule,
nakit ~ije su forme uobi~ajene
u III veku. Spomenik predstavqa
izvanredan primerak
provincijskog rada. Verovatno
je re~ o porodici prokuratora
rudni~kih kompleksa na
planinama Avali, Rudniku i
Kosmaju, Simplicija (Simplicius),
~ije se ime pomiwe na srebrnim
tawirima sa Rudnika (kat. 811).
18. Glava Makrina

217. g.
bronza; livewe; V. 41 cm; [. 22 cm
Bole~ (Aureus Mons), MGB AA 2636
Portret zrelog mu{karca
koji, {irom otvorenih o~iju,
usmerava pogled u napred.
Relativno kratka kosa ~ini
celinu sa bujnom bradom,
sastavqenom od uvojaka,
i spojenom sa brkovima.
Glava je identifikovana kao
portret Makrina (217218)
na osnovu novca ovog cara,
kovanog u Antiohiji 217. godine.
KATALOG
19. Glava mu{karca

sredina druga polovina III veka
mermer; klesawe; V. 22 cm; [. 18 cm
nepoznato nalazi{te,
NMB 2999/III
O{te}ena glava mla|eg
mu{karca kojem su kratka
kosa, brada i brkovi
predstavqeni urezima.
Portret impresionisti~kog
stila je osredweg kvaliteta
izrade.
LITERATURA: Popovi} 1987: 223,
kat. 200.
I. P.
LITERATURA: Kondi} 1972: 5259,

Fig. 110.
I. P.
LITERATURA: Vuli} 1931: 9,

sl. na str. 9; Popovi} 1987: kat. 205;
Popovi} 2012 d: 3146.
D. R.
kat. 18
kat. 19
kat. 17
289
KATALOG
20. Glava mu{karca

kraj III veka
]irikovac (uà teritorija
Viminacijuma), NMP 02_2070
21. Glava Kara (?)

kraj III veka
mermer; klesawe;
V. 32,5 cm; [. 23,5 cm
Dubravica (Margum), NMP 2245
22. Glava mu{karca

kraj III veka
NMB 3000/III
Glava starijeg ~oveka, pogleda

uprtog u daqinu, stisnutih
usana i rezigniranog izraza
lica. Portret pripada epohi
zrelog impresionizma, sa
uo~qivim elementima
stilizacije.
Glava sna`nog i odlu~nog

~oveka sredwih godina, koji
{irom otvorenih o~iju gleda
u daqinu. Kratka kosa, brada
i brkovi predstavqeni su u
impresionisti~kom stilu,
sitnijim i krupnijim urezima,
mada grafi~ki modelovane
o~i i horizontalne bore na
~elu nagove{tavaju stil koji
}e se negovati u doba tetrarhije.
Dimenzije ve}e od prirodnih
pokazuju da glava prikazuje va`nu
li~nost, sude}i po analogijama
sa numizmati~kog materijala,
najverovatnije cara Kara
(282283).
Glava starijeg mu{karca koji,

{irom otvorenih o~iju,
gleda u daqinu. Kratka kosa
pretstavqena je u vidu
nepravilnih pramenova,
a brada i brkovi modelovani
su ubodima. Usta su stisnuta,
{to izrazu lica daje odlu~nost.
Sude}i po crtama lica i
stilskim karakteristikama,
portret je veoma blizak
onom iz ]irikovca (kat. 20),
a najverovatnije je nastao u doba
Dioklecijana (284305).

kat. 202.
I. P.

kat. 203.
I. P.

kat. 198; Srejovi} i Cermanovi}Kuzmanovi} 1987: 4041, kat. 12.
I. P.
kat. 20
kat. 21
kat. 22
290
23. Glava tetrarha
po~etak IV veka
porfir; klesawe, polirawe;
V. 13 cm; [. 17 cm
Tekija (Transdierna);
privatna kolekcija
kat. 23
Od glave zrelog mu{karca

sa~uvane su samo krupne, {irom
otvorene o~i i ~elo sa dubokim,
horizontalnim borama. Portret,
kojem je fragment pripadao,
modelovan je u tvrdom stilu,
karakteristi~nom za umetnost
Prve tetrarhije (293305),
a predstavqa Licinija,
Maksimina Daju ili Galerija.
LITERATURA: Srejovi} i
Cermanovi}-Kuzmanovi} 1987:
4445, kat. 14; Ratkovi} 2007: Kat. I.4.6
(sa citiranom literaturom).
I. P.
KATALOG
24. Portret Galerija

298. ili 303. g.
V. 34 cm
Gamzigrad (Romuliana); NMZ 1447
Glava imperatora, modelovana
u umek{anom stilu umetnosti
Prve tetrarhije, sa donekle
individualizovanim crtama
lica. Na glavi se nalazi
insignija koja predstavqa
spoj trijumfalne krune
sa medaqonima za draguqe
(corona triumphalis) i krune
carskih sve{tenika, na kojoj
su predstavqene biste
boànstava u ovom slu~alu
tetrarha, zemaqskih zastupnika
Jupitera i Herkula.
LITERATURA: Srejovi} 1994 a: 47;
Srejovi} 1994 b: 152; Popovi} 2008 b:
105119; @ivi} 2007: Kat. I.5.12
I. P.
kat. 24
291
25. Pilastar sa tetrarsima
prva decenija IV veka
kre~wak; klesawe;
V. 2,16 m; [. 0,40 m
Gamzigrad (Romuliana),
fasada isto~ne kapije mla|eg
utvr|ewa; NMZ 1451
Na predwoj strani pilastra,

u pravougaonom poqu ~iji je
okvir ukra{en br{qanovom
lozom, predstavqen je vojni~ki
steg (signum) sa pet medaqona.
U prvom, tre}em i petom
medaqonu prikazana su poprsja
tetrarha u parovima, postavqena
hijerarhijski: u prvom,
u osnovi stega, Dioklecijan
(levo) i Maksimijan Herkulije
(desno), slede avgusti i cezari
druge tetrarhije: Galerije (levo)
i Maksimin Daja (desno),
Konstancije Hlor (levo)
i Sever II (desno). Crte lica,
frizure i brade tetrarha
su istovetne. U ~etvrtom
medaqonu je lovorov venac.
Bo~ne strane pilastra
ukra{ene su vinovom lozom sa
grozdovima.
kat. 25
KATALOG
LITERATURA: Srejovi} 1991: 182, T. III,

sl. 14; Lalovi} 1993 a: 208, kat. 50;
@ivi} 2007: Kat. I.4.12; @ivi} 2010:
113115, sl. 70.
V. N.
26. Portret diarha

druga decenija IV veka
V. 17 cm
Ni{ (Naissus), NMN 180/R
Glava mu{karca kojoj nedostaju
dowe partije lica. Ispod
niske cilindri~ne kape
(pileus pannonicus) su kratka,
pravolinijski modelovana
kosa, i {irom otvorene o~i,
nagla{enih zenica. Sude}i po
modelaciji potiqa~nog dela
glave i stilskim osobinama
prikazanog lika, glava pripada
hermi sa predstavama Licinija
i Konstantina, nastaloj u vreme
wihove zajedni~ke vladavine,
najverovatnije 315. godine.
LITERATURA: Vasi} 2001 b: 245251;
Dr~a 2007: Kat. I.4.7 (sa citiranom
literaturom).
I. P.
kat. 26
292
KATALOG
kat. 28
kat. 27
27. Ogrlica sa devet medaqona

po~etak IV veka
zlato, pasta; livewe, iskucavawe,
prolamawe, urezivawe; P.1 3,59 cm;
T.1 11,2 g; P. 29 2,552,72 cm;
T. 29 3,194,47g
[arkamen Vrelo, kripta
mauzoleja, iskopavawa 1996.
godine, MKN 1030/9
Kompozitna ogrlica, sastavqena
od devet medaqona izvedenih
umetawem svetloplave paste u
kru`na leì{ta; krajevi paste
su tamnije boje, imitiraju}i
dvoslojni opal. Najve}i medaqon,
kao i druga dva mawa, imaju
ornament u vidu palmete na
krajevima leì{ta, izme|u kojih
su jednokraki trouglovi, izvedeni
u tehnici prolamawa. [est mawih
medaqona imaju stilizovani
vegetabilni ornament izveden
urezivawem i prolamawem,
u formi dva koncentri~na reda
savijenih latica. Na zadwoj
strani svih medaqona, na
ivici leì{ta, nalaze se tri
prstenaste alke, raspore|ene na
mestima temena jednakokrakog

trouga. Deo su sistema za ka~ewe,
odnosno povezivawe medaqona.
Rekonstrukcija ogrlice
pokazuje da ovih devet medaqona
gotovo sigurno predstavqa wen
originalan broj, kao i da ogrlici
mogu da pripadaju i elipsoidne
plo~ice od zlatnog lima (kat. 28).
Duìna ovako rekonstruisane
ogrlice, bez kop~e, je oko 32 cm.
LITERATURA: Popovi}, Tomovi} 1998:
298304, Fig. 16, 1819. Popovi} 2005 b:
6368, Cat. 4, 614, 1521, Fig. 4649,
Pl. IV; Cvjeti}anin 2007: Kat. I.5.14a.
T. C.
28. Segmenti ogrlice

elipsoidne plo~ice sa S
spiralom i listoliki privezak
po~etak IV veka
zlato; iskucavawe; plo~ice 17
V. 1,92,3 cm; [. 0,80,98 cm;
T. 0,350,9 g; deformisana
V. 1,3 cm; [. 0,9 cm; T. 0,96 g;
Listoliki privezak V. 2,3 cm;
[. 1,3 cm; T. 0,9 g

godine, MKN 1030/8
Osam konkavnih plo~ica od
zlatnog lima, elipsoidnog
oblika, dekorisanih iskucanim S
spiralama. Sedam je dobro
o~uvano, dok je jedna plo~ica
deformisana. Plo~ice imaju na
sva ~etiri ugla mawe otvore, koji
pokazuju da su ih dva lanca,
gorwi i dowi, povezivali u
ogrlicu. Smatra se da su deo
ogrlice sa devet medaqona (kat.
27) i da su se nalazili izme|u
medaqona, ~ine}i sloènu i po
izgledu najatraktivniju ogrlicu
u {arkamenskom nalazu.
Delovima ogrlice pripada i
privezak u obliku lista, od zlatnog
lima, sa kukicom za ka~ewe na
izduènom vrhu. Prvobitno je
bio tretiran kao deo dijademe.
304305, Fig. 20; Popovi} 2005 b: 68,
Cat. 22, Fig. 50, Pl. V; Cvjeti}anin 2007:
Kat. I.5.14a.
T. C.
293
29. Ogrlica sa
priveskommedaqonom
po~etak IV veka
zlato, pasta; livewe, preplitawe;
D. 27 cm; T. 14,55 g; privezak
1,7 x 1,9 cm, leì{te 1,2 x 1,5 cm
godine, MKN 1030/3
Ogrlica sa lancem izvedenim u
tehnici petqa u petqi. Alke su
izduène i savijene u obliku
broja osam i svaka prolazi kroz
dve susedne savijene, u vidu
labavog, slobodnog prepleta.
Preplitawe je na jednom delu
nepravilno, verovatno zbog
kasnijih popravki lanca. Krajevi
se zavr{avaju kukicom i petqom,
formiraju}i jednostavnu kop~u.
Petqe su dekorisane spiralno
savijenom ìcom koja stvara
ornament lire. Privezak, koji je
u formi medaqona, zaka~en je za
kat. 29
lanac {irokim rebrastim

prstenom. Medaqon ~ini
leì{te od zlatne folije,
sa zlatnom prepletenom ìcom
fiksiranom na obodu. Braon-bela
pasta, koja imitira vi{ebojni
kalcedon, u obliku zarubqene
kupe, postavqena je u leì{te.
LITERATURA: Popovi}, Tomovi}
1998: 298, Fig. 14; Popovi} 2005 b: 6263,
Cat. 5, Fig. 45, Pl. III; Cvjeti}anin 2007:
Kat. I.5.14b.
T. C.
30. Ogrlica sa priveskom

u obliku lunule
po~etak IV veka
zlato, livewe, preplitawe,
granulacija; D. lanca 28 cm;
T. 22,52 g; privezak V. 2 cm;
P. 1,51,8 cm; T. 5,07 g
godine, MKN 1030/4
kat. 30
KATALOG
Masivna oglica sa lancem

izvedenim u tehnici petqa u
petqi, sa svakom dvostrukom
petqom provu~enom kroz dve
susedne, kompaktnog prepleta.
Krajevi lanca su zaka~eni za
zlatne tubuluse, koji se
zavr{avaju ìcom savijenom
u kukicu na jednom kraju i
jednostavnom petqom na
drugom, ~ine}i jednostavnu
kop~u. Privezak je u obliku
lunule, zaka~en za lanac
{irokim rebrastim prstenom.
Krajevi priveska su povezani,
tako da ~ine pun krug.
Polumesec je izveden dvostrukim
redom granula, a krajevi su
obeleèni ve}om zlatnom
granulom.
297298, Fig. 1113; Popovi} 2005 b:
6062, Cat. 3, Fig. 44, Pl. II; Cvjeti}anin
2007: Kat. I.5.14c.
T. C.
294
KATALOG
kat. 31
kat. 32
kat. 33
31. Prsten
po~etak IV veka
tordirawe; V. 2,1 cm; P. 2,5 cm
mauzoleja, iskopavawa 1996. god.,
MKN 1030/5
32. Prsten
po~etak IV veka
prolamawe; V. 2,4 cm; P. 2 cm
MKN 1030/6
33. Prsten
po~etak IV veka
zlato, staklena pasta; livewe,
iskucavawe; V. 2 cm; P. 2,15 cm
MKN 1030/7
Prsten formira trakasta alka,

obrubqena tordiranom ìcom,
koja se postepeno {iri ka glavi
prstena na kojoj je kru`no
leì{te. Leì{te, delimi~no
popuweno plavom pastom koja
imitira opal, uokviruje tordirana
zlatna ìca. Na ramenu prstena
fiksirana je spiralno umotana
zlatna ìca, u vidu petqastih
kalemova, u dva reda.
Prsten formira trakasta alka

koja se postepeno {iri ka glavi
prstena na kojoj je kru`no
leì{te popuweno svetloplavom
pastom sa krajevima tamnije
nijanse, imitiraju}i dvoslojni
opal. Na ramenu je izveden
stilizovani floralni ornament,
nagla{en ukrasom u vidu pelte
izvedenim prolamawem.
Prsten sa uskom alkom i glavom

koju ~ini plitko kru`no
leì{te sa delimi~no
sa~uvanim ispuwewem od sivoplave paste. Leì{te je
oivi~eno zlatnom ìcom
oblikovanom u vidu motiva
astragala. Na spoju glave i
karike, sa obe strane, fiksiran
je ornament od namotane zlatne
ìce.

305306, Fig. 23a, 23d; Popovi} 2005 b: 69,
Kat. I.5.14d.
T. C.

305306, Fig. 23b, 23e; Popovi} 2005 b:
6970, Cat. 24, Fig. 51, Pl. V; Cvjeti}anin
2007: Kat. I.5.14d.
T. C.

305306, Fig. 23c, 23f; Popovi} 2005 b: 70,
Kat. I.5.14d.
T. C.
295
KATALOG
kat. 34
kat. 35
kat. 36
34. Viti~arke (par)

po~etak IV veka
zlato; livewe; P.1. 3,63,8 cm;
T. 140, 47 g; P.2. 4,24,3 cm;
T. 38,69 g
MKN 1030/12
35. Nau{nica
po~etak IV veka
urezivawe; Dim. 1,5 x 1,7 cm;
T. 3,44 g
MKN 1030/2
36. Nau{nica
po~etak IV veka
zlato; livewe, savijawe;
Dim. 2,0 x 1,2 cm; T. 0,85 g
MKN 1030/1
Dva ukrasa za kosu spiralno

namotana prstena od masivne
zlatne ìce, otvorenih krajeva.
Nau{nica sa ì~anom kukom

savijenom u S oblik, sa
kvadratnim leì{tem
popuwenim sivo-zelenom pastom.
Leì{te je obrubqeno zlatnim
limom dekorisanim pe~atnim
i urezanim stilizovanim
palmetama. Na dowem kraju
okvira su tri deformisane
petqe, za koje su bili vezani
privesci koji danas nedostaju.

306307, Fig. 24; Popovi} 2005 b: 7071,
Cat. 2627, Fig. 52, Pl. V; Ratkovi} 2007:
Kat. I.5.14e.
T. C.

295, Fig. 8c, 8d; Popovi} 2005 b: 60, Cat. 2,
Fig. 43, Pl. V; Ratkovi} 2007: Kat. I.5.14f.
T. C.
Jednostavna nau{nica u obliku

prstena od zlatne ìce, sa jednim
krajem savijenim u petqu, a
drugim oblikovanim u kukicu.
295, Fig. 8a, 8b; Popovi} 2005 b: 59, Cat. 1,
Fig. 43, Pl. V; Ratkovi} 2007: Kat. I.5.14g.
T. C.
296
kat. 37
37. Votivna plo~ica sa otiskom

aversa tetrarhijskog novca
po~etak IV veka
zlatni lim, iskucavawe,
otiskivawe; D. 4,4 cm; [. 2,5 cm;
T. 1,00 g; P. otiska aversa novca:
1,8 cm
mauzoleja, iskopavawa 1996. god. ,
MKN 1030/11a
Votivna plo~ica od tankog
zlatnog lima ima oblik
izduènog ravnokrakog trougla
zaobqenog vrha. Povr{ina je
ukra{ena ornamentom u vidu
zrakastih, iskucanih nervatura.
U sredi{wem delu otisnuta je
aversna strana rimskog aureusa
koja sadrì o{te}enu legendu
NVS P F AVG i u celini sa~uvanu
nagu polubistu vladara
(Dioklecijan) u profilu na
desno, oven~anu lovorovim
vencem. îtqivi deo legende
obuhvata posledwi slog imena
KATALOG
kat. 38
cara (NVS) i wegovu titulaturu

(P F AVG). Lik je modelovan u
tvrdom stilu rane tetrarhije.
Glava kvadratne forme prikazuje
mu{karca zrele dobi sa sna`nim
mi{i}avim vratom i kratkom
~vrstom bradom i brkovima.
Usta su relativno mala i tanka,
odlu~no stisnuta, nos kratak
i prav. Oko je krupno i {iroko
otvoreno, sa te{kim kapcima
i linearno nagla{enom obrvom
na istaknutoj ~eonoj kosti.
Koso ~elo, koje sa nosom obrazuje
jednu ravan, srazmerno je nisko
i naborano. U{na {koqka je
velika. Kosa koja se spu{ta u
ta~kastom nizu ravno je se~ena
u pravcu ~ela, a sa strane
formira duge zaliske koji
prelaze u bradu, uokviruju}i
potpuno lice.
LITERATURA: Bori}-Bre{kovi} 2005 a:
Cat. nr. 165; Bori}-Bre{kovi} 2005 b:
8393, Fig. 1, 157158: Cat. 28.
B. B. B.
38. Kameja sa predstavom

carice Galerije Valerije
po~etak IV veka
zlato, dvoslojni ahat i opal;
[. 3,2 cm; P. 2 cm
]uprija (Horreum Margi),
NMB 3976/III
Kameja elipsoidnog oblika
od dvoslojnog belog i plavog
kamena. U belom sloju reqefno
je prikazana bista ène u desnom
profilu. Na licu dominira
krupno oko sa masivnim kapcima.
Kosa je predstavqena pravim
urezanim linijama; u liniji brade
ona je povijena na gore, a pletenica
je podignuta od potiqka ka temenu
glave. Karakteristi~na frizura,
stil modelovawa i analogne
predstave na novcu ukazuju na
portretne karakteristike Galerije
Valerije, ène cara Galerija.
LITERATURA: Popovi} 1989: kat. 49;
Popovi} 2010 d: No 38, Pl. XIII, 38.
D. R.
297
39. Prsten
IIIIV vek
Dim. 1,7 h 1,4 cm; T. 4,70 g
Ni{ (Naissus), NMB 701/IV
Obru~ jednostavnog prstena, sa
tro~lanom, elipsasto bru{enom
plo~astom alkom, u gorwem delu
dobija lepezastu novu formu.
LITERATURA: Popovi} 2001 b: kat. 2.
J. R. K.
40. Prsten
IIIIV vek
Dim. 2,5 x 1,7 cm; T. 5,41 g
41. Prsten
prva polovina IV veka
zlato, lim; iskucavawe,
pseudogranulacija;
Dim. glave 2,0 h 1,5 cm; T. 6,12 g
Obru~ masivnijeg prstena je
trakasto istawen, pro{iren
prema vrhu, sa {irokom,
~etvrtastom, ravnom glavom,
na kojoj je reqefna figuralna
predstava ène i mu{karca,
u stavu rukovawa, uokvirana
vencem od krupnijih
pseudogranula. Ubraja se u
vereni~ko prstewe (anuli pronubi).
LITERATURA: Popovi} 2001 b: kat 6,
sl. 2.
J. R. K.
KATALOG
42. Prsten
IIIIV vek
zlato, dvoslojni,
belomrkocrveni opal;
urezivawe, bru{ewe;
Dim. 1,9 h 2,2 cm; T. 6,53 g
NMB 1556/IV
Obru~ prstena trakast,
pro{iren ka ramenima,
dekorisana stilizovanim,
plitko urezanim volutama,
sa ovalnom kasetom na vrhu,
u kojoj je gema sa perfektno
urezanom {korpijom.
LITERATURA: Popovi} 2001 b: 107,
kat. 4.
J. R. K.
Izrazito uglasta, upadqivo

bikoni~na alka prstena, ima
sasvim diskretno nagla{en,
kru`no profilisan i jedva
vidqiv ukras na vrhu, bez
dodatnih ornamenata.
J. R. K.
kat. 39
kat. 40
kat. 41
kat. 42
298
KATALOG
kat. 43a
kat. 43b
43 ab. Slici sa natpisom

s. 316. godina
srebro; livewe, urezivawe
radionica Sirmijum
[abac, okolina, NMB O 1135/12
a. Natpis: O FLV IICNI VSC
D. 8,5 cm; [. 7 i 6,5 cm na
krajevima, 5,4 cm u sredini;
Debqina: 0,6 cm; T. 628,4 g
Slitak u obliku dvojne sekire
nosi po sredini punciran
natpis O FLV IICNI VSC,
koji se razre{ava kao o(fficina)
Flav(ii) Nic(ani) vasc(ularii).
Natpis ozna~ava radionicu,
majstora (Flavius Nicanus)
i wegovu du`nost zlatara
(vascularius). Deo je nalaza
od pet celih i jednog
fragmentovanog slitka
otkrivenih u [apcu, oko 25 km.
ju`no od dana{we Sremske
Mitrovice. Izra|eni su
oko 316. godine u radionici
u Sirmijumu i vezuju se za
proslavu Licinijevih decenalija
(11. novembar 317). Kako su

slitci proizvedeni u oblasti
koju je Licinije izgubio posle
bitke kod Cibala (dana{wi
Vinkovci), oktobra 316,
pretpostavqa se da je Licinije
zapo~eo pripreme za proslavu
desetogodi{wice (decennalia)
svoje vladavine pre po~etka
Bellum Cibalense. Sa ovom
proslavom povezana je
produkcija srebrnog posu|a
sa ugraviranim vota natpisima
otkrivenim u Naisu i drugim
mestima na Balkanu (êrven
Brjag na Dowem Dunavu
i Svirkovo u Trakiji).
LITERATURA: CIL III: 6331a;
Vasi} 1978: 110, no. 1, pl. XXIII;
Bori}-Bre{kovi} 2005 a: Cat. nr. 174;
Demandt and Engemann (eds.) 2007:
Kat. I.7.20.
B. B. B.
b. Natpis: OF FLAV NICANI MBN

D. 8,2 cm; [. 8,5 cm na
krajevima, 6,3 cm u sredini;
Debqina: 0,5 cm; T. 626,17 g
Slitak u obliku dvojne sekire iz

nalaza od {est srebrnih slitaka
otkrivenih u [apcu, u blizini
Sirmijuma, nosi po sredini
punciran natpis: O FLV NICNI
MBN. Ista oznaka prisutna je na
spoqa{woj strani jedne srebrne
posude sa likom Licinija, koja
poti~e sa prostora dana{we
Bugarske (êrven Brjag na Dowem
Dunavu). Natpis se, prema jednom
~itawu, razre{ava kao o(fficina)
Flav(ii) Nicani m(agistri) b(isellarii
n(ummulariorum). Skra}enica
MBN pokazuje da je majstor
Flavije Nikan (Flavius Nicanus)
predstavqen u novom statusa:
na prethodnom slitku (a) ozna~en
je kao zlatar (vascularius), dok je
na ovom prikazan kao dràvni
monetarni ~inovnik (magister
bisellarius nummulariorum).
LITERATURA: CIL III: 6331b;
Vasi} 1978: 110, no. 2, pl. XXIII, 2;
Bori}-Bre{kovi} 2005 a: Cat. nr. 174;
Kat. I.7.20
B. B. B.
299
44. Jubilarna zdela
cara Licinija
s. 316. godina
srebro; livewe, kovawe,
punicirawe, urezivawe,
pe~a}ewe; P. 16,8 cm; V. 3,4 cm;
T. 289 g
Srebrna kalotasta jubilarna
zdela (phialla), izra|ena povodom
obeleàvawa desetogodi{we
vladavine cara Licinija I
(307324). Sa unutra{we strane
utisnut je natpis LICINI
AVGUSTE SEMPER VINCAS i
kru`no uokviren pe~at
radionice NA / ISS (VS), u punci,
u dva reda. Sredi{wi deo dna ove
plitke zdele je ukra{en vencem
od dve lovorove gran~ice vezane
lepr{avom trakom ~iji krajevi
slobodno padaju, spiralno
izvijeni. U sredini je vota

natpis, u dva reda SIC X / SIC XX.
LITERATURA: Kondi} 1994:
kat. 268, 269; Kondi} 2007: Kat. I.7.16
J. R. K.
45. Jubilarna zdela

cara Licinija
s. 316. godina
srebro; livewe, kovawe,
punicirawe, urezivawe,
pe~a}ewe; P. 16,9 cm;
V. 4,3 cm, T. 309 g
Ni{/Naissus (slu~ajan nalaz),
NMB 147/IV
Druga jubilarna zdela
kalotaste forme, analogna
prethodnom primerku,
neznatno teà.
KATALOG
LITERATURA: Kondi} 1993: 107;

Kondi} 1994: kat. 268, 269.
J. R. K.
46. Kalup za metalno posu|e

IV vek
{amot; V. 6 cm; Po. 23 cm; Pd. 8 cm
Ni{ (Naissus), tvr|ava;
NMN 1051/R
Dowi deo kalupa za livewe
plitkih zdela sa koso
razgrnutim i prstenasto
profilisanim obodom i dnom.
Profilisani `qeb za izlivawe
metala nalazi se na obodu.
Na kalupu su primetni tragovi
gorewa.
LITERATURA: Dr~a 1983: 17, br. 8,
sl. 8; Dr~a 1993: 315, kat. 117;
Dr~a 2004: 179, kat. 116.
V. N.
kat. 44
kat. 45
kat. 46
300
47. Glava Konstantina Velikog
325330. godina
bronza, pozlata; livewe;
V. 24 cm (glave); 36 cm (ukupna)
Ovaj ~uveni portret je deo
monumentalne pozla}ene statue
cara Konstantina I Velikog,
prvog hri{}anskog vladara. Na
ovome Konstantinovom portretu
ispoqene su neke od
fizionomskih karakteristika:
~etvrtasta uglasta vilica, dug
povijen nos, lu~ne obrve iznad
krupnih, bademastih o~iju
nagla{enih kapaka, kosa kratka, u
obliku kape, jo{ uvek sa mekim
kat. 47
uvojcima uokviruje lice vladara,

bez ikakvog pokreta.
Carska dijadema (corona
gemata) pojavquje se na novcu
324/325. godine, kada je, najranije,
mogao nastati i ovaj portret.
Stil potvr|uje ovaj datum, a
razlike koje se uo~avaju me|u
carskim portretima su svakako
uslovqene razli~itom
provenijencijom. Na portretu iz
Naisa se izvanredno uo~ava spoj
tradicionalno-klasicisti~kog
sadràja sa novim tragawima
umetnika da preko umetni~kog
dela kao {to je portret na|e
adekvatan izraz za carsku
harizmu i carsku uzvi{enost
KATALOG
kasnorimskog doba. Samo lice,

bez osobenih crta, moglo je
najboqe da izrazi novu ideju
vladavine, kroz carsku
veli~anstvenost i dostojanstvo
cara, kao boìjeg izaslanika.
Ovaj portret Konstantina
Velikog (306337), pored jo{
nekoliko prona|enih na
teritoriji Srbije, ubraja se u
svetska remek dela.
LITERATURA: Grbi} 1958: 7172,
T. LXILXII, kat. 30; Delbrck 1912, 121;
LOrange 1933: 64; Weitzman 1979: 1618,
cat. 10; Kondi} 2007: Kat. I. 8.3
(sa citiranom literaturom);
Vasi} 2008 s: 109120.
J. R. K.
301
KATALOG
kat. 48
48. Beogradska kameja

tre}a decenija IV veka
sardoniks; rezawe, bru{ewe,
urezivawe, polirawe;
Dim. 15,0 h 19,0 h 2,5 cm
Kusadak, okolina Mladenovca,
NMB 116/IV
Od veli~anstvene velike kameje
sa~uvan je mawi dowi deo koji
prikazuje ratnika, jaha~a sa
dijademom u kosi, koji u
trijumfu ja{e iznad pobijenih
ili zarobqenih varvara.
Izvrsno rezan i poliran

vi{eslojni i vi{ebojni dragi
kamen, efektnom upotrebom
razli~itih boja majstorski
do~arava ideju umetnika za
razvijawem figuralne predstave
u tamnijim tonovima kamena, u
kontrastu prema mle~noplavoj
podlozi. Sve figure su date u
istoj ravni i, kao jedinstven sloj
su aplicirane na osnovu.
Centralno mesto pripada jaha~u,
pobedniku, koji trijumfalno
ja{e na luksuzno osedlanom kowu
iznad palih neprijateqa. U levoj

ruci drì uzde, desnom baca
kopqe. Obu~en je u tuniku i
pancir, a na ramenu mu lepr{a
ogrta~, na nogama ima ~izme. U
kosi, koja u krupnim kovrxama
uokviruje ~elo je dijadema.
LITERATURA: Furtwngler 1900:
453558, sl. 234236; Rodenwaldt 1922:
1922; Bruns 1948: 20; Grbi} 1958:
9899, T. LXVII; Weitzman 1979: 83, 71;
Popovi} 2005 d: 435446; Kondi} 2007:
Kat. I.7.33 (sa citiranom literaturom)
J. R. K.
302
49. Medaqon sa kamejom
zlato, dvoslojni beloplavi opal;
rezawe; Dim. 2,2 x 1,4 cm
NMB 3792/III
Kameja umetnuta u kasetu od
zlatnog lima elipsoidnog
oblika. Okvir kasete je ukra{en
u tehnici prolamawa motivom
stilizovanih palmeta. Na kameji
u belom sloju dvoslojnog opala
prikazana je bista mu{karca u
desnom profilu, sa {lemom na
glavi. [lem ima {titnicike za
u{i perjanicu (crista). Mu{karac
je obu~en u naboranu tuniku koja
ostavqa slobodno desno rame.
Ova predstava biste sa mu{kim
likom ima osobenosti portretne
umetnosti, a po karakteristikama
stila i ikonografije pripada
periodu tetrarhije, mada se moè
dovesti uvezu i sa portretima
Konstantina I i wegovih
naslednika, a naro~ito wegovog
sina Krispa (Flavius Iulius Crispus).
LITERATURA: Popovi} 1989: kat. 56;
Popovi} 1996 s: kat. 144;
Ratkovi} 2007: Kat. I 13. 33
D. R.
kat. 51

zlatan lim, dvoslojni dragi kamen
(ahat, opal); livewe, iskucavawe,
bu{ewe, urezivawe, polirawe;
Dim. 1,9 x 1,4 cm; T. 3,03 g
Bela Palanka (Remesiana), lok. Dol,
zidana grobnica, NMB 655/IV
Privezak u obliku ovalnog,
reqefno dekorisanog, na dva
mesta perforiranog okvira sa
udvojenim rupicama, sa kasetom
od zlatnog lima sa rubom
ukra{enim klasi~nim,
strelastim reqefnim motivom,
sa ufasovanom dvobojnom
kamejom (lanac nedostaje). Na
kameji, u svetloplavom tonu
kamena je modelovana bista
elegantne mlade ène u profilu
na d., plemenitih crta, sa blago
zatalasanom kosom prikupqenom
na zatiqku, u urednu nisku pun|u,
obavijenu {irom trakom.
Ova frizura je karakteristi~na
za caricu Faustu (Flavia Maxima
Fausta), ènu Konstantina
Velikog, u periodu oko
320. godine.
LITERATURA: Popovi} 2001 b:
145146, kat. 80 (sa citiranom
literaturom).
J. R. K.
kat. 49
KATALOG

na zlatnom lancu
zlatan lim, ìca, dvoslojni
kamen (ahat, opal); livewe,
iskucavawe, bu{ewe, urezivawe,
polirawe; Dim. medaqona 2,7 x
1,8 cm; D. lanca 15,5 cm, T. 13,47 g
Privezak u obliku ovalne
reqefno uokvirene kasete
(medaqona) od zlatnog lima,
sa rubom ukra{enim klasi~nim,
strelastim reqefnim motivom,
sa ufasovanom kamejom, gotovo
identi~na kat. 50. Pri~vr{}en
je za zlatan, kratak lanac,
sastavqen od pqosnatih om~ica,
koji se zavr{ava duòm kukicom
od zlatne ìce. U mle~noplavom
kamenu je predstavqena bista
elegantne mlade ène, u profilu
na d., plemenitih crta, sa blago
zatalasanom kosom savijenom u
urednu malu pun|u, nisko, na
zatiqku, obavijenu trakom. Ova
frizura je karakteristi~na za
caricu Faustu (Flavia Maxima
Fausta), ènu Konstantina Velikog.
kat. 71 (sa citiranom literaturom).
J. R. K.
kat. 50
kat. 52
303
52. Prsten
IV vek
zlato; livewe, urezivawe;
Dim. 2,4 x 2,6 cm; Dim. glave 1,0 x
1,0 cm; T. 16,80 g
Masivan, sa obru~em segmentnog
preseka, koji se na vrhu
zavr{ava sa ~etvrtastom,
plo~asto profilisanom
glavom, na kojoj je urezana bista
mu{karca u profilu na levo,
uokvirena tekstom VIVAS
IN DEO (@ivi u Bogu).
Ova aklamacija je veoma
omiqena i stavqa se i na
upotrebne predmete, iz
svakodnevog ìvota.
Nalazimo je i na vereni~kom
prstewu.
LITERATURA: Jovanovi} 1978: 20,
kat 24; IMS, IV, 139, no. 140;
Popovi} 2001 b: 117, kat. 20.
J. R. K.
53. Paradni {lem

druga decenija IV veka
gvo`|e, srebro, pozlata,
staklena pasta; V. 26 cm; [. 18 cm
Berkasovo, MV AA 153
[lem tipa Berkasovo/1 sastavqen
je iz vi{e konstruktivnih
delova: kalote, kreste, ~eonog
obru~a, bo~nih ukrasnih traka,
{titnika za obraze
(paragnatida) i nazalnog dela.
Na osnovi od gvo`|a aplicirana
je oplata od pozla}enog srebra.
Oplata je ukra{ena iskucavawem
u vidu geometrijskih motiva.
[lem je dodatno ukra{en
medaqonima od staklene paste
razli~itih oblika (kru`ne,
~etvorougaone, romboidne)
u bojama (zelena, plava, siva)
koji su imitirali geme. Na
{lemu se nalaze i zakivci od
srebra sa glavama oblika kalote.
LITERATURA: Dautova-Ru{evljan
2007: Kat. I. 13. 33 (sa citiranom
literaturom); Dautova Ru{evljan i
Vujovi} 2011: 7119.
D. R.
kat. 53
kat. 55
KATALOG
54. [lem
po~etak IV veka
bronza, pozlata;
Obim kalote 63 cm; V. 28 cm;
V. paragnatida 12 cm
Jarak, MV N 1521
[lem tipa Berkasovo/2,
sastoji se iz vi{e delova;
kalote, kreste, ~eonog dela,
ukrasnih traka, {titnika za
obraze (paragnatida),
vratobrana i nazalnog dela.
Du` kreste i ~eonog dela
zakivci sa kalotastim glavama.
Ukras izveden urezivawem,
utiskivawem i granulacijom.
Vidqiv je ukras u vidu kapi
na ukrasnim trakama iznad
{titnika za obraze. [lem je
rekonstruisan od vi{e delova
oplata. Na oplati desne
paragnatide urezan i iskucan je
natpis /A L LAT/ ili / LL LAT/.
LITERATURA: Dautova Ru{evljan
i Vujovi} 2011: 7119.
D. R.
kat. 54
304
55. Deo ukrasne aplikacije
{lema sa hristogramom
IV vek
bronzani lim, pozlata;
kovawe; D. 2,3 cm (ukupna)
Manastir, Gorwa Klisura
Dunava\erdap, NMBAM\ 1288
Na maloj kru`noj plo~ici
utisnuti su slova Chi-Ro
(Hristov monogram).
Aplikacija je kori{}ena za
(profilakti~ku) dekoraciju
(visoke kreste) kasnorimskih
{lemova. Pojavquje se i
na novcu, emitovanom 315.
godine, na {lemu koji nosi
Konstantin Veliki.
LITERATURA: Vujovi} 2012: 32, 34,
fig. 3, 5, 6;
J. R. K.
56. Jupiter
I prva polovina II veka
bronza; livewe; V. 12,5 cm
Tabanovi}i, okolina [apca,
NMB 2770/III
KATALOG
57. Viktorija
IIIII vek
bronza, livewe; V. 9,4 cm; D. 5,3 cm
Beograd (Singidunum), NMB 2725/III
Stoje}a naga figura Jupitera,

sa ogrta~em preba~enim preko
ple}a i desnog ramena, visoko
podignute, u laktu savijene desne
ruke, sa muwom u {aci leve ruke.
Lice Jupitera, pogleda
upravqenog u daqinu, uokviruje
bujna kovrxava kosa i brada. Na
glavi je lovorov venac. Jupiter je
portretisan kao zreli mu{karac,
snaàn i plemenit u isto vreme,
inspirisan gr~kom skulpturom
IV veka pre na{e ere.
Bogiwa Viktorija, odevena u

dugu i kratku tuniku,
predstavqena je sa {iroko
ra{irenim krilima i diskom
koji, u visoko izdignutim
rukama, drì iznad glave.
Na disku urezan je natpis u tri
reda: CAIS, SACE, RD. Detaqi na
licu, krilima i ode}i prikazani
su sumarno urezivawem i
utiskivawem ta~aka. Figura
bogiwe predstavqa apliku koja je
bila u funkciji rimskih kola
kao ukrasni deo.
LITERATURA: Veli~kovi} 1969: 85,

kat. 72; Veli~kovi} 1972: 13, kat. 1.
T. C.

kat.116; Ratkovi} 2008: 793811, Fig. 10.
D. R.
kat. 56
kat. 57
305
58. Viktorija
IIIII vek
bronza; V. 9,3 cm
Dubravica (Margum); NMB 2726/III
Viktorija stoji na
~etvorougaonom postoqu
ukra{enom urezanim cik cak
linijama i utisnutim ta~kama.
Na zadwoj strani nalazi se
prstenasta alka i gvozdeni klin.
Stati~no predstavqena statueta
Viktorije odevena je u hiton
preko koga se nalazi himation.
Na grudima je egida. Lice je
sumarno ura|eno, na glavi nosi
dijademu. U rukama drì
girlandu, a na le|ima se nalaze
krila sa nazna~enim perjem.
Figura bogiwe predstavqa
apliku koja je bila u funkciji
rimskih kola kao ukrasni deo.
59. Venera
III vek
bronza, livewe, gravirawe;
V. 14,4 cm
Beograd (Singidunum)
NMB 3986/ III
Naga Venera, nagla{eno
izduènog tela, oslawa se na
desnu nogu, dok je leva noga blago
povu~ena u nazad. Desnom rukom
zaklawa grudi, a levom pubi~nu
kost. Kosa, skupqena pozadi,
odvaja se na potiqku u dva
pramena koji padaju preko
ramena. Na vrhu glave nosi cvet.
Telo i ekstremiteti prikazani
su neproporcionalno.
KATALOG
60. Venera
III vek
bronza, livewe; V. 8,7 cm
Podunavqe Srbija, NMB 3260/III
Naga Venera se oslawa se na
levu nogu, a koleno desne noge
je istureno napred. U rukama
drì predmete za toaletu.
Pored leve noge je amfora.
Na glavi nosi dijademu, dok
kosa razdeqena po sredini pada
preko ramena. Cela figura
deluje stati~ki i predstavqa
provincijski rad.
kat. 64.
D. R.

kat. 57.
D. R.

kat. 89, ab.
D. R.
kat. 58
kat. 59
kat. 60
306
KATALOG
kat. 61
61. Venera ili Dijana

druga polovina III po~etak
IV veka
mermer; gla~awe, polirawe;
V. 8 cm
Brzi Brod (Mediana); NMN 1102/R
Glava statuete bogiwe Venere
ili Dijane, nagnuta na desnu
stranu. Lice je mladala~ko,
pravilnih crta, sa bademastim
o~ima. Uvojci kose podignuti su
na temenu u krobilos (krobylos),
pun|u nalik na ~vorma{nu.
Kosa je na potiqku prikupqena
u nisku pun|u. Iza levog uveta
je vidqiv deo ornamenta,
sa udubqewem u sredini.
LITERATURA: Plemi} 2013,
u {tampi.
(V. N.)
kat. 62
kat. 63
62. Izis Fortuna

III vek
bronza; livewe; V. 6,8 cm
Guberevac, NMB 2778/ III
63. Serapis
kraj IIIII vek
Dubravica (Margum),
NMB 4004/III
Izis Fortuna u stoje}em

poloàju, odevena u hiton i
ogrta~ koji pada preko ramena.
U desnoj ruci drì kormilo
(gubernaculum), a u levoj rog
izobiqa (cornucopia). Na glavi je
Izidina dijadema.
kat. 92.
D. R.
Poprsje Serapisa nalazi se na

koni~nom postoqu, ukra{enom
urezanim horizontalnim
paralelnim linijama. Serapis
je obu~en u tuniku i na glavi,
prekrivenoj gustom kovrxavom
kosom, nosi modijus (modius).
Figura predstavqa apliku,
u funkciji drà~a uzdi na
rimskim kolima
kat. 117; Ratkovi} 2008: 793811, Fig. 6.
D. R.
307
64. Asklepije
kraj III po~etak IV veka
porfir; gla~awe, polirawe;
V. 43 cm
Brzi Brod (Mediana), zapadni
trem vile sa peristilom;
NMN 985/R
65. Higija
porfir; gla~awe, polirawe;
V. 49 cm
Brzi Brod (Mediana), zapadni
trem vile sa peristilom;
NMN 986/R
Votivna statueta Asklepija na

pravougaonoj bazi. Nedostaju
glava, deo desne i {aka leve ruke.
Preko levog ramena preba~en je
ogrta~ koji u naborima pada
preko podlaktice leve ruke. Deo
ogrta~a obavija dowi deo tela.
Na stopalima su sandale. Gr~ki
natpis u ~etiri reda, posve}en
Asklepiju, uklesan je na bazi:
Swtri 'Asklhpi Roimhtlkhj
ka< smbioj Fil/ppa
exmenoi nqhkan.
Votivna statueta Higije

na pravougaonoj bazi. Glava
nedostaje. Bogiwa je obu~ena
u hiton, koji pokriva stopala,
preko kojeg je preba~en himation.
U levoj ruci drì pateru i
pruà je zmiji, obmotanoj
oko desne ruke. Na bazi je gr~ki
natpis u ~etiri reda posve}en
Higiji: Ugie/v Roimhtlkhj
@ diash(mtatoj) ka< smbioj
Fil/ppa exmenoi nqhkan.
LITERATURA: Jovanovi} 1975: 57,

T. II, sl. 2; IMS IV: 9596, No. 59;
Tomovi} 1992: 98, no. 112, Fig. 36, 12;
Dr~a 1993: 247, kat. 80; Petrovi} 1994:
38, sl. 27; Dr~a 2004: 155, kat. 73.
V. N.
kat. 64
LITERATURA: Jovanovi} 1975:

5758, T. III, sl. 3; IMS IV: 97, No. 61;
Tomovi} 1992: 98, no. 111, Fig. 27, 12;
Dr~a 1993: 248, kat. 81; Petrovi} 1994:
39, sl. 28; Dr~a 2004: 156, kat. 74.
V. N.
kat. 65
KATALOG
66. Herkul sa Telefom

III vek
mermer, klesawe; V. 83,5 cm
Beograd (Singidunum);
NMB 3020/III
Grupa Herkula sa Telefom
na pravougaonom postoqu.
Sa leve strane nalazi se stub,
prekriven lavqom koòm,
na kome sedi Telef. Ispod
predstave su ostatci neke
ìvotiwe, verovatno srne.
Telo Herkula, sa sna`no
nagla{enom muskulaturom,
osloweno je na levu nogu.
Glava Herkula predstavqena
je sa bujnom kosom i bradom.
LITERATURA: Grbi} 1958: kat. 37;
Tomovi} 1992: 119.
D. R.
kat. 66
308
67. Herkul sa Telefom

IIIIV vek
mermer, klesawe; V. cca. 83,5 cm
Kostolac (Viminacium);
NMB 3009/ III
68. Herkul
prva polovina III veka
bronza; livewe; V. 17 cm
Tamni~, okolina Negotina;
NMB 2775/III
Grupa Herkula sa Telefom na

~etvorougaonom postoqu. Herkul
je oslawen na stub preko koga je
preba~ena lavqa koà. Kod
Herkulove leve noge de~ak grli
srnu. Skulptura je modelovana
po ugledu na gr~ke skulpture
Lizipa. Skulpturi Herkula
nedostaje glava.
Sede}a figura mladog Herkula

na steni, ogrnutog lavqom
koòm, u leèrnom stavu odmora,
sa levom rukom naslowenom
na stenu, a desnom ispruènom.
Glava ovalnog oblika,
u odnosu na telo relativno
mala, je na masivnom vratu;
o{trih je kontura, kovrxave
kose jasno izdvojene od glatkog
~ela, detaqno obra|enih o~iju
sa borama, punih usana.
Realisti~no je obra|ene
muskulature, sa dràwem u kojem
se opaà sawala~ko i
LITERATURA: Grbi} 1958: kat. 37;

Tomovi} 1992: 120.
D. R.
kat. 67
KATALOG
vizionarsko, ali i
autoritativno. Vezuje se za stil
i koncepciju Lisipove {kole
i smatra se da je jedna od retkih
sa~uvanih replika Herakla
Epitrapeziosa, dela koje je
Lisip uradio za Aleksandra
Makedonskog. Odjek lika i
no{we Aleksandra, donekle
kruta obrada izvanredno
modelovanog atletskog tela,
sinteti~ka obrada lika,
ukazuje da je statua kori{}ena
za predstavu apoteoze nekog
rimskog vladara. Detaqne
analize ukazuju na Aleksandra
Severa (222235), apoteozu
sa po~etka wegove vladavine.
LITERATURA: Srejovi} 1959 b: 4352;
Veli~kovi} 1972: 5051, kat. 71.
T. C.
kat. 68
309
kat. 69
69. Kultna emblema boga

Jupitera Dolihena
IIIII vek
bronza, pozlata; iskucavawe,
presovawe; Dim. 38 h 24 cm
Brza Palanka (Egeta), IMS 379/a
Koni~no profilisana tanka
folija na kojoj su predstavqene
scene kanonizovanog sadràja
Dolihenovog kulta. U centru ovog
reqefa je figura boga Jupitera
kako stoji na le|ima bika
(odlomqen deo), predstavqenog
kao imperatora, ogrnutog dugim
paludamentumom, sa ma~em na
desnom bedru, snopom muwa u
levoj, i labrisom u desnoj ruci.
U dru{tvu boga su Sol, Luna,
`rtvenik i orao. Ova trougaona
insignija bila je postavqena na
dr{ku, na kojoj je sa~uvana i
zavetna posveta dedikanta
KATALOG
kat. 70
Aurelija Gaja (Aurelius Caius),

centuriona prve kritske kohorte.
LITERATURA: Vu~kovi}-Todorovi}
1966: 177, sl. 8, 13; Pop-Lazi} 1981:
4144; Pop-Lazi} 1993 a: kat. 100;
Pop-Lazi} 1993 b: 93, cat. 100.
J. R. K.
70. Glava boga Jupitera

Dolihena
kraj II prve decenije III veka
mermer; klesawe, bu{ewe,
bru{ewe, polirawe;
V. 23 cm; [. 15 cm
Dijana (Diana), naseqe, hram na
obali Dunava, NMBAM\/967
Glava boga Jupitera Dolihena,
sa bujnom bradom i kosom ispod
{iqate frigijske kape, na kojoj
je predstavqen vladarski venac
od listova lovora sa kru`nim

medaqonom iznad ~ela (corona
gemata). Bog je predstavqen kao
zreo mu{karac, en face, tanko
nazna~enih obrva iznad krupnih
bademastih o~iju bez zenica,
nagla{enih kapaka, sa {irokim
licem uokvirenim bujnom bradom
koja se stapa sa kosom koja, u
gustim kovrxama i uvojcima,
pada do ramena. Koren nosa je
kratak, a vrh nedostaje. Glava je deo
ve}e skulpture, ili skulpturalne
kompozicije. Po svojim stilskim
osobenostima nosi portretne
odlike reprezentativnih,
carskih skulptura koje se
pojavquju krajem II i u prvim
decenijama III veka, u doba
vladavine dinastije Severa.
Nepublikovano.
J. R. K
310
kat. 71
71. Ikona podunavskog

kowanika
III vek
olovo; livewe; V. 9,5 cm; [. 7,8 cm
Naku~ani kod [apca,
NMB 3803/ III
Pravougaona plo~a sa predstavom
edikule sa dva tordirana stuba.
U zoni edikule raspore|ene
su scene u ~etiri zone: u prvoj
zoni Sol u kvadrigi, u drugoj
je centralna figura ène
sa kowanicima i mu{kim
figurama, sa wene leve
i desne strane. U tre}oj zoni
predstavqene su tri figure oko
stola kako obeduju. U ~etvrtoj
zoni u sredini je kantaros,
a sa leve strane su sto i riba
KATALOG
kat. 72
na wemu, zatim lav. Sa desne

strane kanstarosa su zmija
i petao.
LITERATURA: Popovi} 1983: kat. 8
D. R.
72. Ikona podunavskog

kowanika
III vek
mermer; klesawe;
V. 18,7 cm; [. 13,4 cm
NMB 2980/III
Na plo~i pravougaonog oblika
koja se zavr{ava polukrugom, u
centralnoj kompoziciji je
kowanik koji ja{e u desno.
Kopita kowa su neznatno

podignuta na gore, kao u galopu.
Kowanik je obu~en u tuniku i
nosi frigijsku kapu. U desnoj
podignutoj ruci drì dvojnu
sekiru, u levoj ma~. U pravcu
kowanikove glave su tri krsta.
Ispod kopita kowa je ~ovek
koga napada lav. Oko kowanika
su tri qudske figure, sa leve
i desne strane. U uglovima plo~e
su biste Sola i Lune. Ispod
centralne kompozicije u frizu
predstavqeni su: krater,
tronoàc sa ribom, orao, zmija,
glava ovna i jedan mali stub.
LITERATURA: Seure 1922: 287, sl. 20;
Popovi} 1983: kat. 13
D. R.
311
KATALOG
73. Reqef boga Mitre

III vek
mermer; klesawe;
[. 67,5 cm; V. 61 cm
Smederevo (Vinceia), NMB 2946/III
Na sredini ~etvorougaone plo~e
predstavqen je Mitra kako ubija
bika. Ispod bika su zmija i
{korpion. Levo i desno od
Mitre predstavqeni su dadofori
sa bakqama u rukama, jedan sa
uspravnom, drugi sa okrenutom
na dole. U gorwem delu nalaze se
dve kowske glave koje simboli{u
Solovu zapregu. U dowem delu
nalazi se natpis: D/DEC.AEDIL/
COL.VIM.EXVOTOIMP.
LITERATURA: Cvetkovi} 2009: sl. 33.
D. R.
kat. 73
312
74. Dea Dardanica
oko 320. godine
mermer; klesawe; V. 134 cm
Brzi Brod (Mediana), NMN 229/R
Figura ène, kojoj nedostaje
glava, obu~ena je u dugi,
naborani hiton sa preba~enim
himationom. U savijenoj desnoj
ruci, postavqenoj na grudi, ona
drì gove~e, a u opu{tenoj, levoj
je kesa (marsupium). Uz stopalo
leve noge prikazana je glava
vepra, a iznad we, dvojna sekira
(labrys). Figura predstavqa
boànstvvo domovine (dea patriae)
Dardanaca, identifikovano kao
Dea Dardanica.
LITERATURA: Jovanovi} 1980:
5360; Srejovi} i Cermanovi}Kuzmanovi} 1987: 138139, kat. 58;
Popovi} 2008: 3143.
I. P.
KATALOG
75. Skulptura genija prole}a

kraj III veka
bru{ewe, polirawe; V. 56 cm
Beograd (Singidunum), NMB 672/IV
76. Skulptura genija zime

kraj III veka
bru{ewe, polirawe; V. 38 cm
Skulptura nagog krilatog

de~aka genija (genius), od
beli~astog mermera, buckastog,
vedrog lika, sa vencem na dugoj
loknastoj kosi koji, u levoj
savijenoj ruci, drì pletenu,
mreàstu, koni~nu kotaricu
sa vencima, prepunu plodova.
Predstavqa personifikaciju
prole}a. Delom fragmentovan,
dobro je o~uvan do kolena.
Skulptura nagog krilatog

de~aka genija (genius) od
sivkasto-beli~astog mermera,
buckastog lika, sa pletenom
kapuqa~om za glavu i rameni deo,
koja otkriva samo lice. Na kapi
je traka, u vidu venca u obliku
latini~nog slova V (listovi
trske). U desnoj, savijenoj ruci
drì pletenu kotaricu od pru}a,
identi~ne forme kao kat. 75,
iz koje vire divqe patke i trska.
O~uvan je samo gorwi deo trupa.
Predstavqa personifikaciju
zime.
Cermanovi}-Kuzmanovi} 1987: kat. 74.
J. R. K.
Cermanovi}-Kuzmanovi} 1987: kat. 75.
J. R. K.
kat. 76
kat. 74
kat. 75
313
KATALOG
kat. 77
77. Zidna oplata

sa urezanim histogramom
mermer; klesawe, urezivawe;
V. 27 cm; [. 19 cm
Sremska Mitrovica (Sirmium),
carska palata, MS S 284/60
78. Arhivolta
sa hristogramom u vencu
sredina druga polovina IV veka
kre~wak; klesawe;
V. 45 cm; [. 75 cm
carska palata, okolina, MS b.b.
Fragment zidne oplate na kojem

su urezani hristogram i gr~ka
slova a (alfa) i w (omega).
Deo oplate na kojem se nalazilo
slovo a nedostaje.
U trouglastom poqu arhivolte

reqefno je modelovan lovorov
venac, uvezan vijugavim trakama.
U unutra{wosti venca, na kojoj
su vidqivi tragovi crvene boje,
nalazi se hristogram. Ispod
predstave je reqefna bordura u
vidu astragala i pojasa sa
jajastom kimom.
LITERATURA: Popovi}, u {tampi:

sl. 8.
I. P.
LITERATURA: Jeremi} 1993 a: 196,

kat. 34: Jeremi} 1993 b: 196, cat. 34;
Popovi}, u {tampi: fig. 9.
I. P.
kat. 78
314
79. Nadgrobna plo~a sa pomenom
bazilike sv. Irineja
IV vek
mermer; klesawe, urezivawe;
V. 37 cm; [. 57 cm
bazilika sv. Irineja, MS A 4723
Sa~uvan je deo nadgrobne plo~e
sa uklesanim tekstom, ispod
koga je Hristov monogram
u krugu, ime|u srcolikog lista
i palmove gran~ice. Tekst glasi:
IN BASILICA DOMINI N/OSTRI
ERENEI AC MEM/ORIAM POSVIT
MACED/ONIVS UNA CUM
M/ATRONAM SVAM AMMETES
EVENATI (u bazilici gospodina
na{eg Irineja, Makedonije,
zajedno sa svojom ènom Ames
(ili Mamet), }erkom Zevenata,
dao je da se podigne grobnica).
80. Menza sa predstavom Jone

IV vek
lok. 30 (civilna bazilika?),
MS A 1000
Fragment oltarske ili
funerarne menze (mensa)
sigma tipa, na kojem je
reqefna predstava Jone
LITERATURA: Duval 1979: 83, fig. 6;

Milo{evi} 2001: 172.
I. P.
kat. 80
kat. 79
KATALOG
kojeg guta morsko ~udovi{te,

na|en je kod apsidalnog zida
gra|evine javnog karaktera
u centru Sirmijuma.
LITERATURA: Milo{evi} 2001:
133134, sl. na str. 133.
I. P.
315
81. Freske
posle 337341. godine
malter, boja;
Dim. grobnice 177,5 x 60 cm
âlma, grobnica (okolina
Sremske Mitrovice), MS A 1385
Pravougaona grobnica,
orijentisana IZ, zavr{ena je
apsidom na zapadnoj strani.

Unutra{wi zidovi ukra{eni
su freskama linearne
ornamentike, izvedene crvenom,
plavom i zelenom bojom.
Na ju`nom (a) i svernom zidu (b)
je stilizovan prikaz ograde sa
poprsjem mladi}a izme|u
kancela, cve}em i girlandama u
KATALOG
pozadini (ograda raja), na

isto~nom zidu (c) predstavqena
je pokojnica u dugoj haqini,
dok se na zapadnom zidu (d)
nalazi prikaz balustrade
iza koje su cvetovi (rajski vrt).
LITERATURA: Milo{evi} 1973: 8587;
Popovi} 2011 a: 241243.
I. P.
kat. 81a
kat. 81c
kat. 81b
kat. 81d
316
KATALOG
82. Oplate sa biblijskim

scenama
posle 337341. godine
bronza; livewe; V. 5,5 cm;
[. 4,3 cm i V. 4,6 cm; [. 4,2 cm
âlma, grobnica (okolina
Sremske Mitrovice), MS A 1385
kat. 82a
Spoqne povr{ine kutije

od jelovog drveta (a) opto~ene
su bronzanim trakama sa
medaqonima, delimi~no
sa~uvanim. Na jednom medaqonu
(b) je prikaz qudske figure
izme|u dve grupe posuda
(Umnoàvawe hlebova i riba),
a na drugom (c) su predstavqeni
ovca, stoje}a i pognuta qudska
figura (@rtva Avramova).
LITERATURA: Milo{evi} 1973: 87;
Nikolajevi} 1980: 305;
Popovi} 2011 a: 243.
I. P.
kat. 82b
kat. 82c
317
83. Jonin sarkofag
IV vek
kre~wak; klesawe; sanduk:
D. 2,18 m; [. 0,98 m; V. 0,74 m;
poklopac: D. 2,29 m; [. 1,16 m;
V. 0,28 m
Beograd (Singidunum),
NMB 1564/IV
Sarkofag sa poklopcem
u obliku dvoslivnog krova
sa akroterijama. Na predwoj
strani sanduka je pravougaono
poqe, sa bo~nim ivicama
ukra{enim nori~ko-panonskim
volutama. U pravougaonom poqu
kat. 83
KATALOG
predstavqene su scene
iz ciklusa o stradawu
starozavetnog proroka Jone:
desno na brodu dve figure
veslaju i jedna baca Jonu u ~equst
morskog ~udovi{ta; u sredini
drvo, morsko ~udovi{te
izbacuje Jonu iz ~equsti i
figura na delfinu, levo
dominantna stoje}a figura
Dobrog pastira koji drì jagwe
oko vrata.
LITERATURA: Valtrovi} 1886: 7071;
Valtrovi} 1891: 130142, Tab. XIXII;
Pop-Lazi} 2002: 2122, G116, sl. 9.
V. N.
318
kat. 84
KATALOG
319
84. Podni mozaik
IV vek
kamen, staklena pasta;
raznobojne kockice (tesserae);
Dim. 250 h 162 cm (panel mozaika
3); D. strane sa glavnim natpisom
130 cm; V. slova 5,07,0 cm;
Dim. (ukupne) gra|evine cc.
16,43 h 14,64 m (unutra{we, bez
rotonde); P. rotonde c. 16,50 m
Ctojnik, NMB 893/IV896/IV;
NMB 898/IV902/IV
Ornametalni motiv podnog
mozaika sredi{weg dela
gra|evine, sa natpisima, koji se
ritmi~ki ponavqaju oko
najve}eg, kvadratnog poqa sa
glavnim natpisom u sredi{tu
gra|evine, ~ine karakteristi~na
geometrijska poqa, koja su
dobijena kombinovawem ili
{est jednakih, ili osam krugova
razli~itog pre~nika, koji se
me|usobno seku, i obrazuju
heksagonalne ili oktogonalne
medaqone jednakih, ili
naspramnih konkavnih strana,
uokvirenih vi{estrukom trakom
koja potencira oblik medaqona.
Me|uprostori su zatvoreni
listolikim elipsama, dobijenim
u preseku krugova, i krugovima
maweg pre~nika, sa ornamentom u
centru.
Sredi{we poqe mozai~kog
poda koje sadrì pet od sedam
kat. 85
KATALOG
natpisa sli~nog sadràja (dva sa

desne strane), u osmougaonim
medaqonima. Vidqivo je pet
redova natpisa, na levoj strani
poqa. Iako je znatno o{te}en,
wegova dva, posledwa reda FEC - - / TORA - - - predstavqaju kqu~
za odgonetawe wihove namene.
Natpis svedo~i da je
najzaslu`niji me|u darodavcima,
koji se pomiwu u ostalim
medaqonima, bio upravnik
kosmajskih rudnika, ~iji je rang
ozna~en formulom (vir per) / FEC
(tissimus), koji je sluìo kao
(procura)TOR A (ugusti), carski
prokurator. Iako je nemogu}e
zbog o{te}ewa teksta predloìti
prihvatqivu rekonstrukciju,
koja bi bila ta~na u svim
pojedinostima, tekst se verovatno
zavr{avao sa fec(it) ped(es), kao
i kod ostalih natpisa.
Urna za relikvije u obliku

kutije, nalik sarkofagu sa
poklopcem u obliku dvoslivnog
krova. U urni se nalazio pepeo
pokojnika. Relikvijar je
otkriven u oltarskom prostoru
jedne crkve.
LITERATURA: Mano-Zisi 1959:

73101; IMS I: 151153, No. 151159;
Du{ani} 1991: 217219.
J. R. K.

kat. 103.
D. R.
LITERATURA: Zotovi} 1968: 24;

Dr~a 1993: 341, kat. 152; Kondi} 1994:
334, kat. 284; Dr~a 2004: 184, kat. 127.
V. N.
86. Dobri pastir

IV vek
okolina Smedereva, NMB 1214/IV
Statueta dobrog pastira sa
jagwetom na ramenima. Detaqi
lica i odela prikazani su
sumarno. Grub provincijski rad.
85. Relikvijar
IV vek
srebrni lim; iskucavawe;
D. 10,2 cm; [. 4,5 cm;
V. 5,4 cm; T. 94,43 g
Taskovi}i kod Gaxinog Hana,
NMN 419/R
kat. 86
320
kat. 87
KATALOG
kat. 88
kat. 89
87. Aureus Licinija I

kovnica Nikomedija, 317. godina
zlato; T. 5,25 g; P. 22 mm; Osa N
nepoznato nalazi{te, NMB K/916
Avers: LICINIVS AVG OB D V
FILII SVI.
Poprsje spreda, u oklopu, ogrnuto
paludamentom. Glava gologlava.
Revers: IOVI CONS LICINI
AVG. U odse~ku, SMN.
Jupiter, polunag, sedi spreda
na prestolu s visokim naslonom
koji je postavqen na platformi
na kojoj pi{e SIC X / SIC XX.
Jupiter u desnoj ruci drì glob
na kojem stoji Viktoriola koja
mu desnom rukom pruà venac,
a u levoj drì palminu granu.
Levom rukom Jupiter drì
duga~ak skiptar. Levo, kod nogu,
orao stoji nalevo, glava nadesno,
s vencem u kqunu.
LITERATURA: RIC VII: 606, no. 41
(Oficina: ); Vasi} 2008 a: Cat. 418.
B. B. B.
88. Multipla od 2 solida

Konstantina I
kovnica Antiohija,
pozna 324. godina
zlato; T. 8,85 g; P. 24,60 mm;
Osa N
Bor~a, NMB RCW 168/27
Avers: D N CONSTANTINVS
MAX AVG.
Poprsje u oklopu, ogrnuto
paludamentom, nalevo.
Na glavi zrakasta kruna.
Imperator podiè desnu ruku,
u levoj drì glob.
Revers: CRISPVS ET
CONSTANTINVS NOBB CAESS
COSS II. U odse~ku, SMAN.
Poprsja Krispa i Konstantina II,
u carskim odorama, s lovorovim
vencima na glavama, licima
okrenutim jedan prema drugom.
Svaki drì skiptar s orlom
na vrhu i glob.
LITERATURA: RIC VII: 682, no. 37;
Kat. I.9.10; Vasi} 2008 a: Cat. 454 .
B. B. B.
89. Multipla od 4,5 solida

Konstantina I
kovnica Roma, 326. godina
zlato; T. 20,12 g; P. 35,90 mm;
Osa N
Avers: CONSTANTINVS AVG.
Glava nadesno, pogled uprt
navi{e. Na glavi trakasta
biserna dijadema ispuwena
geometrijskim ukrasom.
Revers: SENATVS. U odse~ku, SMR.
Imperator u togi, stoji spreda,
glava nalevo. Na glavi lovorov
venac. U desnoj ruci drì glob,
u levoj kratak skiptar.
Kat. I.9.35; Vasi} 2008 a: Cat. 129.
B. B. B.
321
kat. 90
KATALOG
kat. 91
kat. 92

Konstantina I
kovnica Siscija, 326327. godina
zlato; T. 6,35 g; P. 25 mm; Osa NW

Konstantina I
kovnica Siscija, 326327. godina
zlato; T. 8,89 g; P. 27,25 mm;
Osa S
92. Solid Helene, majke

Konstantina I (Avgusta, 324329)
kovnica Tesalonika, 324. godina
zlato; T. 4,51 g; P. 19,20 mm; Osa S
NMB RCW 146/38
Avers: Bez legende.

dijadema.
Revers: GLORIA CON
STANTINI AVG. U odse~ku, SIS.
Imperator u vojni~kom odelu,
sa {lemom na glavi, ide nadesno.
Desnom rukom vu~e zarobqenika
za kosu, levom drì trofej
na ramenu. Levom nogom gura
zarobqenika koji sedi na zemqi.
Avers: CONSTANTINVS AVG.

biserna dijadema ispuwena
geometrijskim ukrasom.
Revers: GLORIA SECVLI (sic!).
U odse~ku, SIS.
stoji nalevo. Desnom rukom
drì veksilum ili labarum,
u levoj poloèno kopqe.
Avers: FL HELENA AVGVSTA.

Poprsje carice, drapirano,
nadesno. Oko vrata dvoredna
biserna ogrlica.
Na glavi trakasta dijadema.
Revers: SECVRITAS REIPVBLICE
(sic!). U odse~ku, SMTS.
Oficina, G.
Carica (Securitas) stoji spreda,
glava nalevo. U desnoj ruci drì
gran~icu, levom pridràva skut
haqine.

Kat. I.9.36; Vasi} 2008 a: Cat. 187.
B. B. B.

(vexillum); Bori}-Bre{kovi} 2005 a: Cat.
nr. 53; Vasi} 2008 a: Cat. 188 (labarum).
B. B. B.

(oficina G); Bori}-Bre{kovi} 2005 a:
Cat. nr. 17; Vasi} 2008 a: Cat. 242.
B. B. B.
322
KATALOG
kat. 93
kat. 94
kat. 95
kat. 96

cezara Konstantina II
kovnica Tesalonika, 325. godina
zlato; T. 20,11 g; P. 35,10 mm;
Osa NW
nepoznato nalazi{te, NMB RCW
174/9
Avers: CONSTANTINVS IVN
NOB C.
Poprsje spreda u oklopu koji na
grudima ima Meduzinu glavu i
paludamentom preba~enim preko
ramena. Glava nalevo, na glavi
lovorov venac. Imperator u
desnoj ruci drì glob na kojem
stoji Viktoriola koja mu pruà
desnom rukom venac, a u levoj
drì palminu granu.
Revers: PRINCIPI IVVENTVTIS.
U odse~ku, THES.
Imperator stoji spreda, u
vojni~kom odelu, glava nalevo.
Desnom rukom drì vojni znak, u
levoj koso poloèn duga~ak
skiptar. Iza wega vojni~ki znak.
Kat. I.9.18; Vasi} 2008 a: Cat. 243.
B. B. B.
94. Solid Vetraniona

kovnica Siscija,
350. godina
zlato; T. 4,53 g; P. 22 mm; Osa S
NMB RCW 203/33
Avers: DN VETRANIO P F AVG.
paludamentom, nadesno.
Na glavi dijadema od lovora.
Revers: SALVATOR
REIPVBLICAE. U odse~ku, SIS.
stoji spreda, glava nalevo. U
desnoj ruci drì labarum,
u levoj kopqe. U poqu desno
stoji Viktorija nalevo, stavqa
venac imperatoru na glavu, u
levoj ruci drì palminu granu.
LITERATURA: RIC VIII: 367, no. 260;
Kat. I.10.29; Vasi} 2008 a: Cat. 194.
B. B. B.

cezara Konstancija Gala
kovnica Antiohija,
351354. godina
zlato; T. 8,98 g; P. 28,60 mm;
Osa SE
aerodrom kod Batajnice,
NMB II/881
Avers: DN CONSTANTIVS
NOB CAES.
Poprsje u oklopu ogrnuto
paludamentom, nalevo.
Glava gologlava.
Revers: GLORIA ROMANORVM.
U odse~ku, SMANT.
Roma levo spreda i
Konstantinopoq desno, okrenut
nalevo, sede na prestolima.
Svaki drì u desnoj ruci glob
na kojem stoji Viktoriola koja
drì venac i palminu granu;
u levoj ruci drè skiptre.
Konstantinopoq levu nogu
stavqa na pramac broda.
LITERATURA: RIC VII: 517, no.73;
Vasi} 2008 a: Cat. 465.
B. B. B.
323
96. Solid Julijana
kovnica Sirmijum, 361363.
godina
zlato; T. 4,60 g; P. 21 mm; Osa N
Udovice, lokalitet Jugovo, NMB
II/1030
Avers: FL CL IVLIANVS P P AVG.
Na glavi dijadema.
Revers: VIRTVS EXERCITVS
ROMANORVM. U odse~ku,
*SIRM(venac).
sa {lemom na glavi, kora~a
nadesno, okrenuv{i glavu nalevo.
Desnom rukom vu~e zarobqenika
koji kle~i iza wega, u levoj drì
trofej.
97. Solid Jovijana

kovnica Sirmijum, 363364.
godina
zlato; T. 4,45 g; P. 21 mm; Osa SE
Avers: DN IOVIANVS P F AVG.
Na glavi biserna dijadema.
Revers: SECVRITAS REI
PVBLICE. U odse~ku, *SIRM.
Jovijan stoji nalevo, u vojni~kom
odelu. U levoj ruci drì glob,
desnom labarum s hristogramom.
Levo dole, kle~i zarobqenik.
Vasi} 2008 a: Cat. 227.
B. B. B.

Vasi} 2008 a: Cat. 222.
B. B. B.
kat. 97
KATALOG
98. Multipla Valentinijana I

kovnica Konstantinopoq, 364.
godina
Zatowe kod Velikog Gradi{ta,
NMB II/1135
Avers: DN VALENTINIANVS
P F AVG.
paludamentom koji je na
desnom ramenu zakop~an bogato
ukra{enom kop~om, nadesno.
Na glavi dvostruka biserna
dijadema.
Revers: VIRTVS DD NN
AVGVSTORVM. U odse~ku, CS.
telom i glavom okrenut spreda,
s levom nogom izba~enom
nadesno. Carev paludament
preba~en je preko levog ramena,
zakop~an fibulom na desnom
ramenu. Na nogama ima visoke
~izme. O pojasu mu visi ma~.
U levoj ruci drì labarum
preba~en preko levog ramena,
a desnu ruku je poloìo na
glavu zarobqenog neprijateqa
ruku vezanih na le|ima.
Zarobqenik je u bogato izvezenoj
ko{uqi i pantalonama. U poqu
desno, iza careve glave, lebdi
Viktorija s vencem i palminom
granom u rukama, a ispred cara
kle~i ènska figura, obu~ena
u tuniku s frigijskom kapom na
glavi, telom okrenuta nadesno,
a licem nalevo. U odse~ku je
prikazano razno oru`je.
LITERATURA: Vasi} 2008 a: Cat. 308
(sa literaturom).
B. B. B.
kat. 98
324
KATALOG
kat. 99
kat. 100
kat. 101
kat. 102
99. Solid Valentinijana I

kovnica Sirmijum, 364. godina
zlato; T. 4,50 g; P. 21 mm; Osa SW
NMB II/1202
P F AVG.
Revers: RESTITVTOR REI
PVBLICAE. U odse~ku, *SIRM.
stoji spreda, glava nadesno. U
desnoj ruci drì labarum, u levoj
glob na kojem stoji Viktoriola
nalevo i pruà venac prema caru.
LITERATURA: RIC IX: 158, no. 1a;
Vasi} 2008 a: Cat. 228.
B. B. B.
100. Solid Valensa

kovnica Tesalonika, 364367
zlato; T. 4,48 g; P. 22 mm;
Osa NW
nepoznato nalazi{te, NMB RCW
214/12
Avers: DN VALENS P F AVG.
Poprsje spreda, u carskom
ogrta~u. Glava nalevo,
na glavi biserna dijadema.
U desnoj ruci drì mapu,
u levoj kratak skiptar.
Revers: SALVS REIP. U odse~ku,
SMTES. U poqu desno, zvezda.
Imperator stoji spreda, glava
nadesno. U desnoj ruci drì
labarum, u levoj glob na kojem
stoji Viktoriola nalevo i pruà
mu venac. Imperator desnom
nogom pritiska zarobqenika
koji kle~i nalevo.
LITERATURA: RIC IX: 174, no. 3 b,
Vasi} 2008 a: Cat. 258.
B. B. B.
101. Solid Valentinijana II

P F AVG.
Revers: VICTORIA AVGG.
U odse~ku, SIROB.
Dva imperatora, s nimbovima
na glavama, sede na prestolu,
spreda, izme|u sebe drè glob.
Iznad i izme|u wih Viktorija
spreda, s ra{irenim krilima.
Desna figura imperatora je
mawa. Dole, u sredini, palmina
grana.
LITERATURA: RIC IX:159, no. 9 a;
Vasi} 2008 a: Cat. 229.
B. B. B.
325
102. Solid Teodosija I
zlato; T. 4,42 g; P. 21 mm; Osa SE
NMB O/956
Avers: DN THEODOSIVS P F AVG.
Revers: VICTORIA AVGG.
U odse~ku, SIROB.
Dva imperatora, s nimbovima na
glavama, sede na prestolu spreda
i izme|u sebe drè glob. Iznad
i izme|u wih Viktorija spreda,
s ra{irenim krilima. Desna
figura imperatora je mawa.
Dole, u sredini, palmina grana.
LITERATURA: RIC IX: 160, no. 9 c;
Vasi} 2008 a: Cat. 230.
B. B. B.
103. Kr~ag
IV vek
srebro, pozlata; livewe,
iskucavawe, tau{irawe?;
V. 25,0 cm; T. 642 g
Kr~ag elegantne, kru{kolike
forme, uskog izduènog vrata
i ravnog, blago nagla{enog
dna, sa visokom, horizontalno
postavqenom, uglastom dr{kom
koja obuhvata deo oboda.
Ukra{ena je rasko{no tehnikom
aùrirawa, na dowem kraju
za{iqena i savijena ka spoqa,
aplicirana za trbuh suda
listoliko profilisanom
ata{om. Kr~ag je ukra{en
prstenasto zadebqanim
kanelurama, ispod oboda,
na vratu. Na prelazu vrata u
trbuh je udubqena {ira traka,
sa pozlatom. Kr~ag je o{te}en,
stopa ulubqena, a deo vrata
nedostaje.
LITERATURA: Petrovi} 1976: 53;
Kondi} 1994: kat. 271.
J. R. K.
kat. 103
kat. 104
KATALOG
104. Tawir
IV vek
srebro; iskucavawe;
P. 37,8 cm; T. 1290 g
Veliki tawir sa horizontalnim,
ravnim obodom, oivi~enim
granulama. U sredini tawira,
unutar ozna~enog kru`nog
poqa je geometrijski ornament,
u obliku {estokrake zvezde
kreirane pomo}u dva
isprepletana, jednakostrani~na
trougla. U centru prepleta je
stilizovana rozeta sa srcolikim
laticama, iza koje se pojavquju
vrhovi strelastih listi}a.
îtavu kompoziciju uokviruje
stilizovana viweta od
srcolikih listova br{qena.
Na dowoj strani recipijenta
se vide grafiti (gr~ka slova).
LITERATURA: Kondi} 1994: kat. 270.
J. R. K.
326
105. Zdela
IV vek
srebro; iskucavawe; Po. 25,8 cm;
Pd. 23,5 cm; V. 3,5 cm; T. 171,87 g
KATALOG
106. Zdela
IV vek
srebro; iskucavawe;
Po. 27,3 cm; Pd. 25,5 cm;
V. 3,0 cm; T. 171,60 g
107. Zdela
IV vek
srebro; iskucavawe;
P. 20,3/25,0 cm; V. 3,9 cm;
T. 172,08 g
Ve}a, plitka kru`na zdela,

ravnog dna i zidova recipijenta.
Sa spoqne i unutra{we strane
se uo~avaju plitke, koncentri~ne
linije. Sa dowe strane dna
su urezana gr~ka slova.
Okrugla plitka posuda,

vertikalnih, ravnih zidova
recipijenta. Na vi{e mesta
se uo~avaju urezi koji podse}aju
na slova (grafiti).
Ve}a, plitka kru`na zdela

sa ravnim dnom, vertikalnih
ravnih zidova recipijenta.

J. R. K.

J. R. K.

J. R. K.
kat. 105
kat. 106
kat. 107
327
108. Zdela sa hristogramom

IV vek
srebro; livewe, iskucavawe;
P. 13,6 cm; V. 4,6 cm; T. 169 g
Kostolac (Viminacium), NMB
118/IV
109. Zdela
III vek
srebrni lim; kovawe, urezivawe;
P. 18,9 cm; V. 5,0 cm; T. 143,16 g
Karata{ (Diana), kastrum,
NMBAM\/1282
Mawa zdela od srebra na

vertikalnoj stopi, dubqeg
polusferi~nog recipijenta
sa {irokim horizontalnim
obodom ukra{enim plitko
urezanim paralelnim
kanelurama. Na samom rubu je
oivi~en nizom granula. Sa dowe
strane oboda je urezan Hristov
monogram, koji ukazuje na
religijsku pripadnost vlasnika.
Na dnu su koncentri~ni krugovi.
Plitka kalotasta zdela, neznatno

o{te}ena. Na dnu, u sredi{tu,
je urezana rozeta sa 16 latica,
naizmeni~no ukra{enih
ta~kastim ubodima
(punicirawem).
KATALOG

J. R. K.

J. R. K.
kat. 108
kat. 109
328
110. Fibule tipa Neptun (3)
kraj III IV vek
bronza, livewe, urezivawe;
D1. 7,5 cm, D2. 7 cm, D3. 4,2 cm
Karata{ (Diana), NMBAM\
1285, 186, 1287
Lu~ne fibule sa
karakteristi~nom trokrakom
zaglavnom plo~om sa dugmetastim
pro{irewima na krakovima.
Luk fibula je trougaonog i
polukru`nog preseka Na prelazu
stope ka luku je pregib sa dva
zadebqawa u vidu trna. Stopa
je trapezastog oblika, a olu~ast
drà~ igle je kra}i od stope.
Ukrasi izvedeni urezivawem
nalaze se na trokrakoj zaglavnoj
plo~i i stopi.
LITERATURA: Ratkovi} 2001: Fig. 7.
D. R.
KATALOG
111. Fibula
bronzani lim, pozlata, nielo;
livewe, urezivawe, utiskivawe;
D. ukupna 8,.7 cm; D. stope 4,7 cm;
D. grede 6,6 cm; T. 37,5 g
Prahovo (Aquae), NMB 1519/IV
112. Fibula
livewe, aùrirawe;
D. ukupna 7,8 cm; D. stope 3,8 cm,
T. 42,48 g
nepoznato nalazi{te, NMB 156/IV
Masivna krstoobrazna fibula

od tankog bakarnog lima,
sa vidqivim tragom pozlate,
trapezoidnog luka, sa izrazito
profilisanim, krupnim
lukovicama, bogato dekorisana
na {irokom luku i stopi
urezanim ornamentima,
ispuwenih nielom.
Pravougaona stopa fibule je po
rubovima ukra{ena reqefnim,
stilizovanim pelta motivom.
Sredina luka i stope ispuwena
je koso urezanim crticama,
istaknutih nielom, a pri samome
kraju je Chi-Rho monogram,
dat u kru`nom medaqonu
sa ~etvrtastim okvirom,
u kombinacijijama sa pastom
bele boje. Igla nedostaje.
Masivna krstoobrazna
bronzana fibula sa tragovima
pozlate, sa krupnim, izrazito
profilisanim {upqim
lukovicama (jedna o~uvana cela)
na {estougaonoj fasetiranoj
{upqoj gredi za koju je
fiksirana ukrasna talasasta
traka. Sredi{wi deo vrha
kratkog, {irokog, trapezastog
luka je ukra{en sitnim
urezima, ispuwenih nielom,
raspore|enim u ~etiri
odvojene, uske trake. Po sredini
stope fibule su neizmeni~no
postavqeni kru`ni medaqoni
sa dva portreta, {ematizovano
nazna~ena. Po samom rubu ivice
stope su reqefno izvedeni pelta
motivi.

kat. 89, sl. 15 (sa citiranom
literaturom).
J. R. K.

kat. 88 (sa citiranom literaturom)
J. R. K.
kat. 111
kat. 112
kat. 110
329
113. Fibula
livewe, urezivawe, utiskivawe;
D. ukupna 8,0 cm; [. grede ukupna
5,5 cm; D. stope 3,8 cm
Karata{ (Diana), nekropola,
NMBAM\/865
Masivna krstoobrazna bronzana
fibula sa krupnim, {upqim
lukovicama na krajevima
dekorisane popre~ne, {upqe
grede. [irok luk, trapezoidnog
preseka ukra{en plitkim,
gusto zbijenim kratkim urezima,
kao i stopa, u okviru od uskih
traka, istaknutih nielom.
Tragovi pozlate nisu sa~uvani.
Fibula je na|ena u grobu zajedno
sa novcem Konstancija II.
Nepublikovano.
J. R. K.
114115. Fibule
IV vek, prva polovina
bronzani lim, pozlata
(izbrisana); livewe, urezivawe,
aùrirae; D1. ukupna 7,7 cm;
D1. grede 3,4 cm (sa jednom
o~uvanom bo~nom lukovicom);
D2. ukupna 7,0 cm; D2. grede 3,5 cm
(sa jednom o~uvanom bo~nom
lukovicom);
Karata{ (Diana), kastrum,
arheolo{ka iskopavawa, tvr|ava,
nekropola, NMBAM\/866, 867
Luksuzne krstoobrazne
gotovo identi~ne fibule,
sa fasetiranim lukovicama
(jedna o~uvana), sa izrazito
izdiferenciranim reqefno
istaknutim peltama po samom
rubu uske stope. Fibule su bile
pozla}ene i pripadaju nakitu
oficijelnog karaktera, a datuju
se u vreme od 340380. godine.
KATALOG
116. Fibula
IIIIV vek
zlato; livewe, granulacija;
D. ukupna 5,1 cm; D. stope 2,2 cm;
T. 42,30 g
Blace, okolina Prokupqa,
NMB 1030/IV
Krstoobrazna zlatna fibula
sa {estostrano fasetiranom
popre~nom {upqom gredom,
sa slabo izdiferenciranim
dugmetastim krajevima.
Luk je vi{estruko prelomqen,
ras~lawen i na vrhu grebena
svakog zgloba je dekorisan
nizom od zbijenih granula,
sa namotajima filigranskih
niti, na prelazu u usku i kratku,
popre~no `qebqenu stopu.
Igla nedostaje.
kat. 83; Popovi} 2006/07: 195196, Fig. 7.
J. R. K.
Nepublikovano.
J. R. K.
kat. 113
kat. 114
kat. 115
kat. 116
330
117. Fibula
po~etak IV veka
zlato, zlatan lim, nielo;
D. (ukupna) 7,2 cm; Dim. stope
2,6 x 0,7 cm; D. popre~ne grede
5,7 cm, T. 50,60 g
118. Fibula
po~etak IV veka
bronza, pozlata; livewe;
D. ukupna 8,7 cm; D. stope 4,5;
D. grede 5,3 cm; T. 53,32 g
NMB 163/IV
Fibula krstoobraznog tipa sa

karakteristi~nim dugmetasto
profilisanim ukrasima na
glavi i na krajevima popre~ne,
{estostrane fasetirane grede,
sa prstenastom dekoracijom od
sitnih granulica, sa navojima
od filigranskih zlatnih niti,
na dnu luka. Kratka stopa i
izvijen luk trapezoidnog preseka
su, po sredini, dekorisani
kontinuiranom trakom od
niza zbijenih, stilizovanih
trougaonih poqa ispuwenih
nielom. Igla nedostaje.
Krstoobrazna cela fibula,

svedene, jednostavne izrade,
karakteristi~nih detaqa, kao
{to su izrazito profilisane
{upqe lukovice na krajevima
ukra{ene grede, i na glavi,
dodatno dekorisane diskretno
umetnutim prstenom od
pseudogranula, sa po dva para
stilizovanih, reqefnih pelti,
apliciranih na po~etku
i na kraju vitke, duge stope
trapezoidnog preseka.

kat. 84, sl. 15.
J. R. K.

kat. 85.
J. R. K.
KATALOG
119. Fibula
IV vek
bronza, livewe, aùrirawe;
D. 8,9 cm
Krstasta fibula sa popre~nom
gredom ukra{enom aùrirawem
ima velike izdvojene lukovice.
Luk trapezastog preseka. Stopa
~etvorougaona ukra{ena po
ivicama sa S ornamentom.
Nepublikovano.
D. R.
120. Fibula
IV vek
bronza; livewe; D. 5,5 cm
Fragment luka i popre~ne grede
krstaste fibule. Popre~na greda
ukra{ena aùrirawem, lukovice
velike, razvijene.
Nepublikovano.
D. R.
kat. 117
kat. 118
kat. 119
kat. 120
331
KATALOG
121. Fibula
IV vek
bronza; srebro; livewe;
D. 8,1 cm; [. 6,0 cm
NMB 1524/IV
122. Fibula
IV vek
srebro, gvo`|e; livewe, nielo;
D. 4,9 cm; [. 4,4 cm
nepoznato nalazi{te;
NMB 847/IV
123. Fibule (par)

V vek
srebro, pozlata; livewe,
puncirawe; D1. 8,4 cm; D2. 8,2 cm
VajugaKaraula (grobni nalaz),
NMBAM\ 1283, 1284
Krstasta fibula sa ukra{enom

popre~nom gredom i izdvojenim
lukovicama. Luk trapezastog
preseka, stopa pravougaona,
pro{irena prema kraju i
ukra{ena koncentri~nim
kruì}ima. Du` luka i stope
traka sa urezanim mreàstim
ornamentom. Ispod lukovica i
na zavr{etku luka po jedna
srebrna alka.
Fibula T tipa sa popre~nom

gredom poligonalnog preseka,
centralnim i dva dugmetasta
zavr{etka bikoni~ne izduène
forme. Luk je trapezastog preseka
facetiran po sredini. Stopa je
facetirana i ukra{ena nielo
ornamentima. Ispod popre~ne
grede i na kraju luka nalaze se
ukrasi od navoja srebrne ìce
sa alkom.
Lu~ne fibule sa trougaonom

zaglavnom plo~om i romboidnom
stopom. Luk kru`nog preseka.
Na plo~i i stopi dugmetasti
izdanci. Ukra{ene su
urezivawem. Na zaglavnoj plo~i
punciran je bademasti ukras sa
zvezdastim kracima.

D. R.

D. R.

Taf. 5. 23.
D. R.
kat. 121
kat. 122
kat. 123
332
124. Prsten sa gemom
III IV vek
zlato, karneol; livewe,
urezivawe; Dim. 2,7 h 1,9 cm;
T. 11,33 g
nepoznato nalazi{te, NMB
111/IV
Masivan prsten kosih,
pro{irenih, trouglasto
profilisanih ramena ukra{enih
dubokim, o{trim kanelurama,
sa kasetom elipsoidnog, skoro
kru`nog oblika na glavi, u kojoj
je umetnuta gema, delom o{te}ena,
kao i reqefno istaknut tekst
belom bojom, na gr~kom jeziku u
dva reda (deo slova izbrisan),
sa stilizovanim znakom
ravnokrakog krsta stavqenog
ispred po~etnog slova, iste
visine: +TO / I C D.
125. Prsten sa hri{}anskim

simbolima
IV vek
zlato; livewe, urezivawe;
Dim. 2,2 h 2,4 cm; Dim. glave 1,4 h
1,0 cm, T. 13,4 g
nepoznato nalazi{te, NMB
744/IV
Elegantan prsten od zlata,
jednostavne forme, sa
hri{}anskim simbolima
ugraviranim na kru`noj,
plo~astoj glavi, ukra{enoj
viwetama oko slova IHS (ichthys
riba), urezanih u sredini
gorwe, i reqfno izvedenim
krstom sa dowe, unutra{we
strane glave prstena.
kat. 21.
J. R. K.

J. R. K.
KATALOG
126. Prsten sa hri{}anskim

simbolom
IV vek
zlato; Dim. 1,7 h 2 cm; T. 3,07 g
Svrqig, NMB 115/IV
Prsten jednostavne forme, sa
kru`nom, dugmetastom glavom
ukra{enom dubqe utisnutim
hristogramom. Glava prstena je
pri~vr{}ena na kru`ni obru~
od tawe, zlatne ìce, ukra{ene
uskim, popre~nim prstenasim,
`qebovima.
LITERATURA: Popovi} 2001 b: kat.
18; Kondi} 2007: Kat. I.11.20.
J. R. K.
127. Prsten
IV vek
zlato; probijawe, aùrirawe;
Dim. 1,7 h 0,5 cm; T. 2,5 g
Kostolac (Viminacium), NMB
112/IV
Trakast obru~ sa gr~kim tekstom.
Alka je, tehnikom probijawa
izdeqena na petnaest kvadratnih
me|u sobom jednakih poqa, sa
gr~kim slovima koja se niù iza
poqa sa srcolikim listi}em. U
tekstu stoji: BACILEIA ZHN
MOU (Neka mi ìvi carica).
kat. 124

kat. 24, sl. 22.
J. R. K.
kat. 129
kat. 125
kat. 126
kat. 127
kat. 128
333
128. Prsten
VI vek
zlato; dim. 2,4 x 2,2 cm; T. 9,05 g
Na metopama oktogonalnog
prstena urezan je natpis QEO/S
KA/ILEU/W MH / FUIN /
KOL/WPO/NON (Boè, molim
Te da me ne zaboli stomak).
kat. 29; Popovi} and Popovi} 2002:
157161.
I. P.
129. Prsten
zlato; Dim. 2,5 h 1,4 cm;
Dim. glave 2,4 h 1,6 cm; T. 24,63 g
Vin~a (Beograd Veliko Selo),
NMB 1017/IV
Na {irokoj ovalnoj plo~i glave
prstena, nagla{enih ramena su,
reqefno, predstavqene dve
qudske {ake u gestu rukovawa
(dextrarum iunctio), u reqefnom
vencu od pseudogranula (oblik
astragala).
J. R. K.
kat. 130
130. Prsten
IV vek
zlato; livewe, probijawe,
aùrirawe; Dim. 2,6 h 2,2 cm;
Dim. glave 1,5 h 1,2 cm; T. 11,26 g
Nepoznato nalazi{te, NMB 745/IV
Masivan prsten od zlata sa
reqefno predstavqenim {akama
u gestu rukovawa (dextrarum
iunctio) na ovalnoj, plo~astoj
glavi, sa okvirom izvedenim
reqefnim pseudo-granulama,
sa ramenim lukom u vidu
udvojenih, stilizovanih
S voluta kombinovanih izme|u
obru~a od zlane ìce, ukra{enih
sitnim, pseudogranulama.
J. R. K.
131. Prsten sa natpisom

po~etak IV veka
zlato, koralno crveno-bela
pasta; livewe, probijawe,
aùrirawe (opus interrasile);
KATALOG
Dim. prstena 1,9 cm;

Dim. glave 0,8 h 0,6 cm
Kostol (Pontes) Mala Vrbica
(Karaula, slu~ajan grobni nalaz),
NMBAM\/233
Mawi zlatan prsten
sa ~etvrtastom kasetom,
sa granulicom na svakom uglu
okvira u koji je umetnut kamen,
na kome je reqefno istaknut
tekst, u dva reda, kojim se
otpozdravqa: SURU(S) / HAVE
(Suruse, dobar dan).
Trakasta, {iroka karika ovog
malog prstena je rasko{no
ornamentisana stilizovanim
pelta motivom, sa savijenim
krajevima, ka unutra.
Prsten je na|en u grobu,
zajedno sa zlatnim lancem,
min|u{om, prstenom
sa umetnutom pastom i
posrebrenim ogledalom.
LITERATURA: Popovi} 2001 b: kat. 8,
sl 19 (sa citiranom literaturom).
J. R. K.
kat. 131
334
132. Min|u{e sa
mrkim kamenom (par)
IIIIV vek
zlato, poludragi kamen;
V1. 2,7 cm; V2. 2,4 cm; T1. 2,45 g;
T2. 2,14 g
NMB 105/IV
Min|u{e sa duìm gorwim
delom kukice izvijene u obliku
slova S, sa dvokrakim krajem
provu~enim kroz fasetiranu,
{estostranu perlu od kamena
mrke boje.
kat. 47.
J. R. K.
133. Min|u{a sa
smaragdom i biserima
IV vek
zlato, smaragd, biser;
V. 2,5 cm; T. 2,97 g
NMB 107/IV
KATALOG
134. Min|u{e (par)

IIIIV vek
zlato, granulacija, filigran;
D. 1,9 h 2,1 cm; T1. 2,68 g; T2. 2,60 g
NMB 1073/IV
135. Min|u{e (par)

III vek
zlato; V1. 2,4 cm; V2. priveska
2,1 cm; T.1. 1,62 g; T. 1,17 g
NMB 1074/IV
Min|u{e (par) od zlata u formi

stilizovanog Herkulovog ~vora
sa diskoidnim krajevima izme|u
kojih je suèwe, sa koni~no
profilisanim ukrasima na
krajevima, i/ili u sredini.
Min|u{e su rasko{no
ukra{ene po celoj spoqnoj
povr{ini sitnim granulicama,
u kombinaciji sa namotajima
od tankih filigranskih, zlatnih
niti koje prate wihov osnovni
oblik (motiv Herkulovog
~vora). Zatvoraju se savijenom
alkomkukicom od tanke,
zlatne ìce.
Min|u{e (par) sa {upqim,

cevastim privescima od
zlatnog lima (oblik izduène
Herkulove batine). Dekorisani
su simetri~nim, prstenastim,
popre~nim kanelurama, i
oka~eni na kukicu od savijene
zlatne ìce, preko trakaste,
`qebqene male petqice.
Jedna min|u{a je o~uvana
sa kukicom S tipa, za ka~ewe.
kat. 43, sl. 22.
J. R. K.

kat. 40, sl. 22.
J. R. K.
Za kukicu od tanke zlatne

ìce fiksiran je elipsast ram
na~iwen od pseudogranulica
za smaragdnu perlu pri~vr{}enu
tankom, popre~nom zlatnom
ìcom. Na vrhu okvira su tri
bisera.
kat. 48, sl. 22.
J. R. K.
kat. 133
kat. 132
kat. 135
kat. 134
335
136. Narukvice (par)
kraj IV veka
srebro; livewe; P. 8 cm
Dubravica, NMB 1091/IV
Narukvica otvorenog tipa sa
pro{irenim ravnim krajevima.
(krajevi trougaonog,
~etvorougaonog oblika).
Detaqi su nazna~eni urezima.
Jedan primerak zavr{ava se
sa ravnim krajevima.
Narukvice otvorenog tipa sa

krajevima u vidu stilizovanih
zmijskih glava u ~etiri varijante
139. Narukvice (set)

IV vek
staklena pasta; [. 6,87,3 8 cm;
Dim. obru~a 0,67 1,7 cm
Karata{ (Diana), nekropola,
NMBAM\ 957963
Nepublikovano.
D. R.

D. R.
137. Narukvice (4)

sa otvorenim krajevima
u obliku zmijskih glava
IV vek
bronza; livewe, urezivawe;
[1. 6 cm; [2. 5,5 cm; [3. 5,5 cm
Vla{ki Do, NMB 709/IV, 747/IV,
748/IV, 1513/IV
KATALOG
138. Tordirane narukvice (3)

IV vek
bronza, pozlata: kovawe;
[.1 5,8 h 5,5 cm; [2. i 3. 5,5 cm
Karta{ (Diana) nekropola,
AM\NMB 915, 916, 917
Tordirane narukvice zatvorenog
tipa od dvostruko upletene ìce.
Jedan kraj se zavr{ava alkom,
a drugi kukicom za zatvarawe.
Nepublikovano.
D. R.
kat. 136
kat. 137
kat. 138
kat. 139
Set od sedam narukvica su

inventar jednog kasnorimskog
groba. [est narukvica,
u vidu obru~a pribli`no
jednakih dimenzija, kru`nog
ili segmentnog preseka,
je od tamne, crne staklene paste.
Najve}a, od paste iste boje,
je dekorisana apliciranim
belim i crvenim tankim
nitima.
Nepublikovano.
J. R. K.
336
KATALOG
kat. 140
kat. 141
kat. 142
140. Merica
IV vek
V. 9 cm; Po. 10,4 cm; Pd. 11,1 cm
Ni{ (Naissus), NMN 1063/P
141. Pehar
glina; vitlo, bojewe, slikawe;
V. 10 cm; Po. 5 cm
142. Pehar
glina; vitlo, gle|osawe,
barbotin; V. 17,5 cm; Po. 9 cm
Posuda cilindri~nog
oblika ukra{ena urezivawem
sa tri reda paralelnih linija.
Na sredi{wem delu nalazi se
natpis SEXTA I EXAC CIVIT NA /
ISSAT / URAN// Sexta(rius) (unus)
exac(tor) civit(atis) Na / issat(um) /
Uran(ius). U okviru dela natpisa
gde se ~ita ime Uranijus urezan
je i Hristov monogram. U dowem
delu posuda je o{te}ena.
Pehar sferi~ne forme,

koni~nog dugog vrata.
Na mrkocrnoj metaliziranoj
povr{ini belom bojom izveden
stilizovani vegetabilni
ornament i natpis AMA/NOS.
Pehar je za vino, poreklom
iz radionica u Triru.
Pehar ovalne forme,

ùto-mrko gle|osan, dekorisan
apliciranim polumese~astim
ili potkovi~astim ornamentom
u verzikalnim nizovima.
Lokalni je proizvod razvijen
po uzoru na tera sigilata posude
III veka.
LITERATURA: Bjelajac 1993 a: kat. 137.

T. C.
LITERATURA: Bjelajac 1993 a: kat. 138;

Spasi}-\uri} 2003: 19; Cvjeti}anin
2006 a: 82, KAG 130.
T. C.
LITERATURA: Petrovi} 1979: 134135,

no. 132; Dr~a 2004: kat. 100.
D. R.
337
143. Kr~ag
druga polovina IV prva polovina
V veka
glina; vitlo, gle|osawe;
V. 22 cm; Po. 4 cm; Pd. 7 cm
Brestovik, G I/81, NMB 1100/IV
144. Kr~ag
IV vek
V. 32,5 cm; Po. 9,7 cm; Pd. 7,9 cm
Ritopek, Plavina~ki potok
u sarkofagu, MGB AA/880
Kr~ag cilindiri~ne forme,

sa dve trakaste dr{ke koje
polaze iz ~etvrtasto
profilisanog oboda, ravnog
dna, maslinastozeleno gle|osane
povr{ine. Lokalni je proizvod.
Kr~ag ovalne forme, ~etvrtasto

profilisanog oboda, sa
trakastom dr{kom koja polazi
ispod oboda, prstenastog dna.
Maslinastozeleno je gle|osan.
Pripada {iroko
rasprostrawenom tipu
gle|osanih kr~aga kasnoanti~kog
doba, sa bliskim morfolo{kim
paralelama i me|u srebrnim
primercima iz ni{ke
radionice.
LITERATURA: Cvjeti}anin 2010 a:

kat. 87.
T. C.
KATALOG
LITERATURA: Bojovi} 1977: kat. 289;

Cvjeti}anin 2006 a: 5760, KAG 80.
T. C.
kat. 143
kat. 144
338
145. Zdela
IV vek
V. 5 cm; Po. 16,8 cm; Pd. 5,5 cm
Obrenovac, U{}e, iskopavawa
1966. godine, MGB AA/1936
Zdela poluelipsoidne forme,
elipsoidnog otvora,
horizontalno razgrnutog i
talasasto modelovanog oboda.
Maslinastozeleno gle|osane
unutra{we povr{ine.
Lokalni je proizvod.
Cvjeti}anin 2006 a: 42, KAG 39.
T. C.
KATALOG
146. Zdela
druga polovina IV veka
V. 5 cm; Po. 14,5 cm
Saldum, NMBAM\ 312/68
Zdela kalotaste forme,
horizontalno razgrnutog
`qebqenog oboda, ravnog dna.
Mrko pe~ena, mrkozeleno
gle}osana; gle| je o{te}ena
gorewem. Lokalni je proizvod,
nastao pojednostavqewem oblika
karakteristi~nih za srebrne
zdele izra|ivane i u ni{koj
radionici.
LITERATURA: Cvjeti}anin 2006 a:
3439, KAG 27; Jeremi} 2009: 86, Cat. 198.
T. C.
kat. 145
kat. 146
339
147. Kr~ag
V vek
glina; vitlo, gla~awe;
V. 12,8 cm; Po. 4 cm; Pd. 5 cm
Beograd (Singidunum), nekropola
u ulici Tadeu{a Ko{}u{ka, grob
106, MGB AS/2471
Kr~ag ovalne forme, koni~nog
vrata, koni~no postavqenog
dugog oboda prstenasto
oblikovanog, ravnog dna, sa
jednom dr{kom koja polazi iz
oboda. Sivo pe~en, gla~ane
povr{ine.
LITERATURA: Ivani{evi}-Kazanski
2002: 139, 157/106.
T. C.
KATALOG
148. Lonac sa dve dr{ke

druga polovina III po~etak
IV veka
glina; vitlo, pe~a}ewe;
V. 14,3 cm; [. 22,1 cm
Beograd (Singidunum), Beogradska
tvr|ava zapadno podgra|e,
istraìvawa 1970. godine, MGB
AA/3101
Fragment horizontalno
razgrnutog oboda i koni~nog
vrata lonca sa dve dr{ke.
Mrko je bojene povr{ine,
dekorisan pe~a}ewem, sa ukrasom
od naizmeni~no postavqenih
motiva grozdova i riba.
LITERATURA: Bojovi} 1977: 88,
kat. 315; Nikoli} \or|evi} 2000: 184,
ostale posude kat. 2
T. C.
kat. 148
kat. 147
340
KATALOG
kat. 149
kat. 150
149. Tawir
IV vek
olovo; livewe; D. 7,2 cm; V. 0,9 cm
Beograd (Singidunum),
jugoisto~na nekropola kod
Batali xamije, NMB 122/IV
Plitak tawir ovalne forme,
sa plo~astim horizontalnim
dr{kama. Na dnu, u plitkom
reqefu, predstavqena je riba.
LITERATURA: Vujovi} 2006:
311319.
T. C.
150. Ampula sa predstavom lava

V vek
glina; kalup; V. 7,7 cm; [. 6,3 cm;
Po. 1,7 cm
Mala Mitrovica, NMB 154/IV
Ampula kru`nog recipijenta,
cilindri~ne forme, sa kratkim
cilindri~nim vratom,
~etvrtasto profilisanog
oboda. Na jednoj strani ampule,
uokvirena sa dva koncentri~na
kruga, predstava je lava u
pripremi za skok, na steni.
Tip predstave odgovara
prikazima na severnoafri~kim
posudama V veka.
Nepublikovano.
T. C.
kat. 151
151. Ampula
V vek
glina; kalup; V. 7 cm; D. 4,5 cm;
[. 2,6 cm
MGB AA/1484
Ampula ovalnog recipijenta,
pqosnata, sa dve prstenaste
dr{ke. Na obe strane su reqefne
predstave mu{kih figura, jedna
ispred ulaza u hram (?), na kojem
je ne~itak natpis. Ova fina,
svetlocrveno pe~ena amforiska,
nalik na ~uturicu, pripada
grupi tzv. hodo~asni~kih ampula.
Jankovi} M. 2000: kat. 57, 4. vek
T. C.
341
kat. 152
152. Pehar
druga ~etvrtina V veka
staklo; duvawe;
V. 6,7 cm; Po. 7,1 cm; Pd. 2,3 cm
Beograd (Singidunum), nekropola
Singidunum IV, grob 02/2006,
MGB
Pehar poluelipsoidne forme
od zelenkastog stakla dekorisan
apliciranim plavim ta~kastim
ornametom.
LITERATURA: Ivani{evi} 2009:
3637, kat. 7.
T. C.
kat. 153
153. Pehar
IV vek
staklo; duvawe; V. 11 cm
Gamzigrad (Romuliana), NMZ 464
Pehar izduène poluelipsoidne
forme, razgrnutog oboda,
zaobqenog dna, dekorisan
elipsodinim (bademastim)
ornamentom. Lokalni je
proizvod.
LITERATURA: @ivi} 2003: 100,
kat. 101.
T. C.
KATALOG
kat. 154
154. Amfora
staklo; duvawe, bru{ewe;
V. 28,5 cm; Po. 2,2 cm
Kur{umlija (Ad Fines), crkva Sv.
Nikole, grob 1/1975, NMB 1563/IV
Amfora poluelipsoidne
forme, od svetlozelenog stakla,
sa plavim trakastim dr{kama.
Telo je dekorisano bru{enim
geometrijskim ornamentom,
organizovanim u tri poqa:
sredwe poqe, sa ornamentom
nalik na sa}e, uokvireno je
poqima sa suprotno
postavqenim kosim urezima.
LITERATURA: Kondi} 1992: 412, sl. 4;
Kondi} 1993 a: kat. 133.
T. C.
342
155. Dno sa portretom
bra~nog para
sredina IV veka
staklo; umetawe zlatne folije
(fondi doro), urezivawe; Pd. 7 cm
Prahovo (Aquae), NMB 1511 /IV
Dno posude, plitke zdele ili
tawira sa prstenastom stopom,
na kojem su, u medaqonu, na
zlatnoj foliji, predstavqeni
portreti mu{karca, ène i
deteta bra~nog para sa detetom.
Iznad wih je natpis VIVAS IN
DEO, izrazito hri{}anskog
sadràja.
KATALOG
156. Svetiqka
staklo; duvawe;
V. 11,6 cm; Po. 6,2 cm
Kur{umlija (Ad Fines),
crkva Sv. Nikole, grob 1/1975,
NMB 1562/IV
Svetiqka koni~ne forme,
prstenasto zadebqanog oboda,
zaobqenog dna. Ra|ena je od
prozirnog stakla.
LITERATURA: Kondi} 1992: 413, sl. 5;
Kondi} 1993 a: kat. 132.
T. C.
LITERATURA: Rankov 1983: 8589;

Kondi} 1993 a: kat. 131; Kondi} 2005:
kat. 109; Kondi} 2007: Kat. I.11.33.
T. C.
kat. 155
kat. 156
343
157. Svetiqka
IV vek
D. 9,3 cm; [. 8,3 cm; V. 5,3 cm
NMB 149/IV
Svetiqka bikoni~nog
recipijenta, udubqenog diska, sa
vertikalno postavqenom
plo~astom dr{kom. Mrkoùto
gle|osana svetiqka, sa gorwim
konusuom dekorisanim
kanelurama.
LITERATURA: Glumac 2001: kat. 34,
sl. 22.
T. C.
KATALOG
158. Svetiqka
IIIIV vek
glina; kalup, bojewe;
D. 7,6 cm; [. 2,5 cm; V. 2,4 cm
Obrenovac, MGB AA/5077
Lampa u obliku ribe, ravnog dna,
sa otvorom za uqe bliè repnom
delu, a otvorom za fitiq bliè
glavi ribe. Detaqi su ura|eni
plasti~no: o~i su u vidu
kruì}a, krqu{t je formirana
utisnutim poluloptastim
ukrasom, a rep pomo}u urezanih
linija. Crveno je pe~ena i crno
bojena.
LITERATURA: Kruni} 2011: kat. 421.
T. C.
kat. 157
kat. 158
344
KATALOG
159. Svetiqka
V vek
glina; kalup; D. 11,6 cm;
[. 8,7 cm; V. 4,5 cm
160. Svetiqka
V vek
glina; kalup, D. 7,5 cm; [. 6,9 cm;
V. 4,9 cm
Prahovo (Aquae), MKN 207
161. Svetiqka
glina; kalup, bojewe; D. 12,8 cm;
[. 7,8 cm; V. 4,4 cm
Beograd (Singidunum), MGB AA/2930
Svetiqka ovalnog tela,

izduènog kquna, ramena
dekorisana pe~atnim
ornamentom u vidu
koncentri~nih krugova i
kvadrata. Na disku reqefna
predstava petla. Crveno pe~ena,
crveno bojena, poreklom iz
severnoafri~ke radionica.
Svetiqka svetlomrko pe~ena,

bikoni~nog recepijenta,
sa dr{kom u obliku krsta.
Rame ukra{eno crticama,
a na disku je zvezdoliki ukras.
Lokalni je proizvod nastao pod
uticajem sirijskopalestinskih
radionica.
Svetqka ovalne forme, sa

vertikalnom plo~astom dr{kom.
Na ramenu pe~atni ornament
u vidu koncentri~ni krugova
i trouglova, a na disku, izme|u
dva otvora, reqefno je
predstavqena glava bradatog
mu{karca, sa lovorovim vencem,
identifikovana kao prikaz
Julijana Apostate. Fina crveno
pe~ena i crveno bojena lampa
proizvod je severnoafri~kih
radionica.
LITERATURA: Glumac 2001: kat. 10,

sl. 5.
T. C.
LITERATURA: Jankovi} 1981: 163,

T. IX/2; [pehar 2010: kat. 353, T. 15/353
T. C.
LITERATURA: Kruni} 2011: kat. 474.

T. C.
kat. 159
kat. 160
kat. 161
345
KATALOG
162. Svetiqka
druga polovina III veka
D. 9 cm; D. lanca 26,5 cm
Karata{ (Diana), NMBAM\ 228
163. Svetiqka
IVV vek
D. 11 cm; [. 6,2 cm; V. 5,5 cm
Pavlovac, NMB 290/IV
164. Svetiqka
VVI vek
bronza; livewe;
D. 14,6 cm; [. 5,2 cm; V. 7,6 cm
Beograd (Singidunum), MGB AS 578
Lampa u obliku {koqke,

sa funkcionalnim delovima
ve{to uklopqenim u spiralno
modelovananu qu{turu. [iroki
otvor {koqke iskori{}en je
kao disk lampe. Pored otvora
za uqe sa kru`nim poklopcem,
nalazi se vertikalni drà~
masivnog lanca, sa otvorom
srcolikog oblika. Lanac sa
izduènim petqama u obliku
osmice, zav{ava se velikom
alkom i kukom za fiksirawe.
Dodatni oslonac svetiqki daju
i tri mawe prstenasto `qebqene
noge.
Lampa elipsoidnog recipijenta,

izduènog kquna, sa kru`nim
otvorom za uqe, koji ima
poklopac na {arnir u obliku
{koqke. Iznad poklopca se
nalazi o{te}en vertikalano
postavqen ukras (krstolik?)
dekorisan koncentri~nim
krugovima.
Svetiqka elipsoidnog
recipijenta, izduènog kquna,
sa kru`nim otvorom za uqe,
koji ima poklopac na {arnir
u obliku {koqke. Zajedno
livena prstenasta dr{ka nosi
krstoliki ornament. Na dnu
je ~etvrtasto profilisano
leì{te za stalak lampe,
koji danas nedostaje.
LITERATURA: Jeli~i} 1959: 79,

T. IV/12; Jeli~i} 1969: 151, kat. 316.
T. C.
LITERATURA: Jankovi} 1997: 334,

kat. 578.
T. C.
LITERATURA: Kondi} 1993 a: kat. 144.

T. C.
kat. 162
kat. 164
kat. 163
346
165. Svetiqka
kraj IV po~etak V veka
bronza; livewe; D. 21 cm
Pawevac, kod ]uprije, NMB 130/IV
Svetiqka u obliku grifona,
sa Hristovim monogramom u
reqefu na bo~nim stranama
i plasti~no modelovanim
monogramom na glavi grifona.
Na vrhu monograma je golub.
U ustima grifona je kuglica koja
podse}a na jabuku. Kqun svetiqke
je u obliku stilizovanog cveta
sa devet latica.
LITERATURA: Jeli~i} 1959: 8081,
T. V/15; Jeli~i} 1969: 150, kat. 316;
Kondi} 1993 a: kat. 145; Kondi} 2007:
Kat. II.4.64.
T. C.
166. Svetiqka u obliku broda

IV vek
B. 17 cm; D. 41,5 cm; [. 22,8 cm;
T. 4,875 kg
Mezul kod Smedereva, MSM A 145
Masivna svetiqka u obliku
broda, sa deset otvora za plamen
po pet sa svake strane kobilice
broda. Na pram~anoj strani u
reqefu je izvedena glava zmaja,
iz ~ije ~equsti izviruje qudska
figura do ramena, koja se tuma~i
i kao predstava izlaska Jone
iz ~equsti kita. Strane
broda ukra{ene su morskim
ìvotiwama (delfini, ribe,
hobotnice), u plitkom reqefu.
Na pramcu i na krmi urezan je
KATALOG
natpis DEI IN DOMU i

TERMOGENES VOTUM FECIT.
Termogenes, koji u ku}i
(hramu) boìjem u~ini zavet,
nepoznat je u Meziji.
Verovatno je u pitawu
Hermogenes, zapovednik
ovostranih oblaskih utvrda
legije VII Klaudije, iz
Konstantinove epohe.
LITERATURA: Pavlovi} 1969;
Mirkovi}, Du{ani} 1976: 8990, Nr. 83;
Petrovi} 1993 d: kat. 146; Nikoli}
2007: Kat. II.4.63.
T. C.
kat. 166
kat. 165
347
KATALOG
kat. 167
167. Relikvijar
VVI vek
srebrni lim; iskucavawe,
urezivawe; D. 8,8 cm; [. 5,3 cm;
V. 4,4 cm; T. 98,90 g
Gamzigrad (Romuliana), naseqe;
NMZ 1538
Urna za relikvije u obliku
kutije, nalik sarkofagu.
Poklopac nije sa~uvan.
U romboidnom poqu, na
predwoj strani, urezan je krst.
Deo mehanizma za zatvarawe
sa~uvan je na gorwoj ivici.
Bo~ne strane relikvijara
ukra{ene su urezanim mreàstim
ornamentom.
LITERATURA: @ivi} 2003: 71, 173,
kat. 389, sl. 32, sl. 389.
V. N.
168. Ruka koja blagosiqa

VI vek
slonova~a; rezawe, polirawe;
D. 8,5 cm
Cari~in Grad (Iustiniana Prima),
episkopska palata, NMB 120/IV
Dowi deo ruke sa bogato
naboranom tkanininom, sa
ispruènom {akom sa dugim
prstima u gestu kojim se
blagosiqa. Ovaj perfektan
unikatni komad je ura|en od sjajne
slonova~e. Na suprotnom kraju,
na kome je nazna~en rukav, ruka je
u sredini kru`no perforirana,
u skladu sa wenom namenom.
LITERATURA: Nenadovi} 1950: 142,
sl. 4; Kondi} i Popovi} 1977: kat. 2,
T II.
J. R. K.
kat. 168
348
169. Deo ogrlice sa solidima
zlato; livewe, kovawe; D. 4,8 cm;
P. cev~ice 2,2 cm; T. 25,18 g
Udovice, NMB 556/IV
Luksuzni komad jedinstvenog
monetarnog nakita sa zlatnim
solidima careva Valentinijana
III (425455) i Severa III
(461465), koji su pri~vr{}eni
za cilindri~ni, cevast tubulus,
sa tri prstenasta popre~na
i simetri~no postavqena
podebqawa, dekorisanim
stilizovano izvedenim pelta
ukrasom. Za dva bo~na podebqawa
zaka~eni su zlatnici.
Svi elementi ovog nakitnog
komada, dela monetarne
ogrlice, su rasko{no i pa`qivo
dekorisani, uz umetawe traka
i multipliciranih navoja,
prepleta od vi{e filigranskih
niti, ve{to kombinovanih sa
sitnim, jedva vidqivim
granulicama.
170. Ogrlica
VVI vek
zlato; livewe, probijawe,
iskucavawe; D. lanca 34 cm;
P1. kru`nog priveska 2,3 cm;
P2. rozete na lancu 1,2 cm;
T. 32,10 g
Vi{wica (Ad Octavum),
NMB 1115/IV
KATALOG
kru`ni privesak. Oba medaqona

su uokvirena pseudogranulama sa
ukrasom od zlatne ìce savijene
u vidu stilizovanih pelti,
simetri~no centriranih.
Ova rasko{na ogrlica je
dopuwena priveskom u obliku
ve}eg krsta, prika~enog za kukice
nasuprot, kojima zavr{avaju
krajevi lanca ogrlice.
Ogrlica od zlata sa lancem od

kru`nih om~ica za koji je, preko
rozete, oka~en sli~an, ve}i
LITERATURA: Popovi} 2001 b: kat. 61,

sl. 27 (sa citiranom literaturom).
J. R. K.
LITERATURA: Popovi} 2001: kat.

67, sl. 11, 13; Popovi} 2008 e: 7380.
J. R. K.
kat. 170
kat. 169
349
171. Ka{ike
V vek
srebro; livewe, ìgosawe;
D1. 24,1 cm; T1. 32,46 g; D2. 24,3 cm;
T2. 39,0 g; D3. 21,2 cm; T3. 38,98 g
NMB 1051/IV
Tri identi~ne ka{ike (ligulae)
sa dr{kama oktogonalnog
preseka, istawenim prema
krajevima sa o{trim vrhom.
Wihovi recipijenti su ovoidni,
sa profilisanim, i neznatno
podignutim uglastim prelazom
ka dr{ci, na kojima je utisnut
monogram AENEVS (radionice).
LITERATURA: Tati}-\uri} 1967,
237245, sl. 4; Kondi} 1994: kat. 321,
322, 324.
J. R. K.
KATALOG
172173. Pehari na stopi

sa poklopcem
V vek
srebro; V. 11,0 cm; Po. 15,5 cm
NMB 845/II, 846/II
Dve gotovo identi~ne posude,
na elegantnoj zvonolikoj stopi,
karakteristi~noj za pehare
VVI veka. Obe imaju recipijent
u obliku mawe, hemisferi~ne
dubqe zdele, sa `lebom za
poklopac. Poklopci su ravni,
sa dr{kom u obliku obru~a,
tako da su mogli sluìti,
kada se okrenu, kao plitki,
ravni tawiri.
LITERATURA: Popovi} 1994 a: kat.
277278.
J. R. K.
kat. 171
kat. 172
kat. 173
350
174176. Pehari na stopi
V vek
srebro; livewe; V. 11,0 cm;
Po. 15,5 cm; T. 796 g
NMB 847/II, 848/II, 849/II
Tri pehara na zvonolikoj nozi
sa recipijentom u obliku mawe,
hemisferi~ne zdele. Pehari su
bez poklopca.
LITERATURA: Popovi}:1994a: kat.
279281.
J. R. K.
KATALOG
177178. Zdele
sredina V veka
srebro; livewe, ìgosawe;
P1. 22,5 cm; V1. 5,5 cm; T1. 145,48 g;
P2. 23,7 cm; V2. 5,5 cm; T2. 146,38 g
NMB 1110/IV, 1111/IV
Dve gotovo identi~ne
plitke zdele na {iroj, blago
pro{irenoj stopi u vidu obru~a,
sa dva ista ìga sa dowe strane.
Zdela NMB 1111/IV (2) je
o{te}ena. Najverovatnije su se
koristile pri hri{}anskim
obredima.
LITERATURA: Kondi} 1994: kat. 319,
320.
J. R. K.
kat. 175
kat. 174
kat. 176
351
KATALOG
kat. 177
kat. 178
352
179. Zdela
sredina V veka
srebro; P. 20,3/19,3 cm; P. stope
9,5 cm; V. 9,5/6,5 cm; T. 169 g
Dubqa kalotasta zdela,
prstenastog oboda na koso
profilisanoj, {upqoj stopi.
Sa dowe strane dna je monogram
sastavqen od gr~kih slova
urezanih na krajevima
ravnokrakog krsta (Zosa).
J. R. K.
180. Bokal
VIVII vek
bronza; livewe, urezivawe,
puncirawe; V. 20,5 cm;
Po. 6,5 cm; Pd. 9,5 cm
Kostol (Pontes), NMBAM\
Bokal sa jednom dr{kom,
koni~nim vratom, zaobqenim
trbuhom i prstenastom stopom.
Dr{ka je s obodom posude spojena
razjapqenim ~equstima pantera,
a s trbuhom suda kopqastim
{titom na kome je glava ovna.
Na gorwem delu dr{ke
KATALOG
modelovana je ptica. Povr{ina

posude ukra{ena je urezanim
i punciranim ornamentima.
Na vratu je urezan natpis na
gr~kom jeziku FONH KUREIOU
EPEI TON UDATON
(glas Gospodwi nad vodama
vaskrsnu}e), {to je deo 3. stava
29. Psalma Davidovog.
LITERATURA: Marjanovi}-Vujovi}
1987: 136, sl. 1, 4.
I. P.
kat. 179
kat. 180
354
SERIJA
ARHEOLO[KE MONOGRAFIJE NARODNOG
MUZEJA U BEOGRADU
0 B. Stalio, R. Galovi}, Napreqe: neolitsko naseqe kod Novog Pazara =

B. Stalio, R. Galovi}, Naprelje: station nolithique prs de Novi Pazar, 1956.
1. \. Mano-Zisi, Lj. Popovi}, Novi Pazar: ilirsko-gr~ki nalaz = Novi Pazar:
the Illyrian-Greek Find, 1969.
2. B. Stalio, Gradac: praistorijsko naseqe = B. Stalio, Gradac:
eine vorgeschichtliche Ansiedlung, 1972.
3. D. Gara{anin, M. Gara{anin, SupskaStublina: praistorijsko
naseqe Vin~anske grupe = D. Gara{anin, M. Gara{anin, SupskaStublina:
vorgeschichtliche Ansiedlung der Vin~aGruppe, 1979.
4. G. Marjanovi}-Vujovi}, Trwane: srpska nekropola
(kraj XI po~etak XIII veka) = G. Marjanovi}-Vujovi}, Trnjane:
Serbian Necropolis (11th13th century), 1984.
5. I. Popovi}, Anti~ko oru|e od gvo`|a u Srbiji
(Rsum: I. Popovi}, Les outils antiques en fer de Serbie), 1988.
6. I. Popovi}, Rimski paradni oklop iz Ritopeka =
I. Popovi}, La cuirasse romaine dapparat de Ritopek, 1993.
7. I. Popovi}, B. Bori}-Bre{kovi}, Ostava iz Bele Reke =
I. Popovi}, B. Bori}-Bre{kovi}, The Bela Reka Hoard, 1994.
8. I. Popovi}, B. Bori}-Bre{kovi}, Ostava iz Bara =
I. Popovi}, B. Bori}-Bre{kovi}, The Bare Hoard,1994.
9. I. Popovi}, T. Cvjeti}anin, B. Bori}-Bre{kovi} (prir.),
Radionice i kovnice srebra: akta nau~nog skupa odrànog
od 15. do 18. novembra 1994. godine u Narodnom muzeju u Beogradu
(I. Popovi}, T. Cvjeti}anin, B. Bori}-Bre{kovi} (eds.) Silver Workshops and
Mints: Symposium Acta, November 1518, 1994, National Museum
Belgrade Summaries), 1995.
355
10. I. Popovi}, Zlatni avarski pojas iz okoline Sirmijuma =

I. Popovi}, Golden Avarian Belt from the Vicinity of Sirmium, 1997.
11. M. Vasi}, G. Milo{evi}, Mansio Idimum: rimska po{tanska i putna stanica
kod Medve|e (Summary: Mansio Idimum: Roman Post Station Near
Medve|a), 2000.
12. T. Cvjeti}anin, Gle|osana keramika Gorwe Mezije = T. Cvjeti}anin,
Glazed Pottery from Upper Moesia, 2001.
13. B. Dr~a, Ostava rimskog novca iz Viminacijuma IV i V veka:
analiza sastava posrebrenog i bronzanog novca = B. Dr~a, A Hoard
of IV and V Century Roman Coins from Viminacium: an Analysis of the
Composition of Surface Silvered and Bronze Coins, 2001.
14. I. Popovi}, Nakit sa Juhora: ostava ili sakralni tezaurus =
I. Popovi}, Jewelry from Juhor: Hoard or Sacred Treasure, 2002.
15. D. Krsti}, Glamija: nekropola bronzanog doba u Korbovu
(Summary: D. Krsti}, Glamija: Bronze Age Necropolis in Korbovo), 2003.
16. B. Dr~a, Dioklecijanov i Konstantinov nov~ani sistem:
ili za{to je 50.000=1, 2004.
B. Dr~a, Diocletian and Constantines Monetary System: or Whay
50.000=1, 2004.
17. Q. Babovi}, Svetili{ta Lepenskog Vira: mesto, poloàj i
funkcija = Lj. Babovi}, Sanctuaries of Lepenski Vir: Location, Position
and Function, 2006.
18. A. Palavestra, V. Krsti}, Magija }ilibara, 2006.
A. Palavestra, V. Krsti}, The Magic of Amber, 2006.
19. T. Cvjeti}anin, Kasnoanti~ka gle|osana keramika: gle|osana
keramika Prve Mezije, Priobalne Dakije, Sredozemne Dakije i
Dardanije, 2006.
T. Cvjeti}anin, Late Roman Glazed Pottery: Glazed Pottery from Moesia
Prima, Dacia Ripensis, Dacia Mediterranea and Dardania, 2006.
20. M. Vasi}, Imperijalna i kolonijalna kovnica u Viminacijumu
u vreme vladavine Trajana Decija (249251. godine), 2012.
M. Vasi}, Imperial and Colonial Mint in Viminacium during the Reign
of Trajan Decius (249251), 2012.
21. T. Cvjeti}anin (ur.), Pokloni Sofije i Milojka Dunji}a (Summary:
Gift of Sofija and Milojko Dunji}: Contents, Chronology, Importance)
+ Elektronski katalog, 2013.
Posebnu zahvalnost upu}ujemo kompaniji

Philip Morris Operations a.d. Ni{ uz ~iju podr{ku
je omogu}eno predstavqawe izlo`be
Konstantin Veliki i Milanski edikt
u Ni{u tokom jeseni 2013. godine.
CIP Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
94(398)"00/04"(082)
904(497.11)"00/04"(082)
27-9(398)"00/04"(082)
321.18:929 Konstantin I Veliki(082)
KONSTANTIN Veliki i Milanski edikt 313. : ra|awe hri{}anstva u rimskim
provincijama na tlu Srbije / urednici Ivana Popovi}, Bojana Bori}-Bre{kovi} ;
prire|iva~i bibliografije Svetlana Milenkovi}, Ivana Popovi}. Beograd :
Narodni muzej, 2013 (Beograd : Publikum). 355 str. : ilustr. ; 28 cm. (Arheolo{ke
monografije / Narodni muzej, Beograd ; 22)
Pri{tampano: Katalog / autori katalo{kih jedinica Bojana Bori}-Bre{kovi} i dr. ;
autori koncepta izlo`be Ivana Popovi}, Bojana Bori}-Bre{kovi}, Deana Ratkovi}.
"Ova publikacija pored kataloga izloènih predmeta, sadrì i 17 uvodnih tekstova"
> Re~ urednika. Re~ urednika: str. 1213. Tekst {tampan dvostuba~no. Tira` 1.500.
Napomene i bibliografske reference uz tekst. Bibliografija: str. 243279.
ISBN 978-86-7269-145-0
a) Konstantin I Veliki, rimski car (oko 280337) Zbornici b) Arheolo{ki nalazi,
rimski Srbija 1v5v Zbornici c) Hri{}anstvo Istorija Jugoisto~na Evropa
1v5v Zbornici d) Ilirik 1v5v Zbornici
COBISS.SR-ID 198249484

Narodni-muzej-Konstantin - Tekst Snežane Ferjančić

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Narodni-muzej-Konstantin - Tekst Snežane Ferjančić

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

koNStaNTIN

NARODNI MUZEJ U BEOGRADU

Narodni muzej u Beogradu

Zavod za za{titu spomenika

NARODNI MUZEJ U BEOGRADU

TETRARHIJA I KONSTANTINOVO DOBA

Jelena (RANKOV) KONDI]

PAGANI I HRI[]ANI: GRADOVI, PALATE

RELIGIJA: PROMENA KONCEPTA I

Bojana BORI]-BRE[KOVI], Mirjana VOJVODA

NASLE\E PRVOG HRI[]ANSKOG CARA

NARODNI MUZEJ U BEOGRADU

Istorijski muzej Srbije, Beograd

Narodni muzej u Beogradu

Sva prava zadr`ana.

Izlo`ba i katalog realizovani su zahvaquju}i

GOVOR PREDSEDNIKA REPUBLIKE

Ni{, 17. januar 2013. godine

VA[A SVETOSTI, po{tovani predstavnici verskih zajednica, ~lanovi

BESEDA WEGOVE SVETOSTI

Ni{, 17. januar 2013. godine

PRO[LO JE 1700 GODINA od dono{ewa Milanskog edikta, kojim je Sveti Car

ISTORIJA RIMSKIH PROVINCIJA

ISTORIJA RIMSKIH PROVINCIJA

Papazoglu 2007: 137 sqq.

Papazoglu 2007: 264. O Tiberijevom pohodu cf. Wilkes 1969:

ISTORIJA RIMSKIH PROVINCIJA

Samo {to je uspostavqena, rimska vlast u

Wilkes 1969: 70; Mcsy 1974: Mirkovi} 2006: 25.

Mcsy 1974: 34; Papazoglu 2007: 263.

Alfldy 1965: 26; Mcsy 1974: 39.

ISTORIJA RIMSKIH PROVINCIJA

Mirkovi} 1968: 22.

Dio LIV 36, 2.

Mirkovi} 1968: 23 sq.; Dragojevi}-Josifovska 1982: 23 sq.

Mirkovi} i Du{ani} 1976: 28; Velkov 1980: 62.

Mirkovi} 1986: 24; eadem 2007: 22 sqq.

Tac. Hist. III 46.

Mcsy 1974: 42, 80 sq.

ISTORIJA RIMSKIH PROVINCIJA

osniva~a Skupa. Stariji istra`iva~i opredeqivali su se za Vespazijana,20 dok se u novije vreme

Mirkovi} 2006: 29 sqq.

IMS VI 15, 31, 42.

Vuli} 1909: 146; Patsch 1937: 183.

Mcsy 1974: 116; Mirkovi} 2007: 45 sq.

IMS VI 53, 54, 56.

Cf. Mcsy 1974: 115 sqq.; Dragojevi}-Josifovska 1982: 25 sqq.;

ISTORIJA RIMSKIH PROVINCIJA

CIL III 1699=8267.

Cf. Petrovi} 1986: 48 sqq.

Gabri~evi} 1972: 411.

Petrovi} 1970: 32. O kanalu kod Sipa cf. ibid.: 33 sqq.

CIL XVI 46.

Dio LXVIII 13, 15.

Mirkovi} 1986: 36; Ferjan~i} 2002: 57 sq.

CIL III 14217, 14499.

ISTORIJA RIMSKIH PROVINCIJA

Jaweva i Novog Brda, sa centrom u Ulpijani

IMS II 55. Cf. Mirkovi} 1971: 31 sq.; eadem 1986: 46 sqq.

Mcsy 1970: 33.

Petrovi} 1979: 50.

Petrovi} 1979: 58; Mcsy 1970: 35.

O rudnicima Gorwe Mezije i wihovoj organizaciji cf.