Bela Knjiga1

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI
Albanski terorizam na Kosovu i Metohiji (KiM), kao i u

op{tinama Pre{evo, Bujanovac i Medve|a, povezan sa
raznovrsnim oblicima organizovanog kriminala, predstavqa
stalnu opasnost za bezbednost gra|ana i politi~ku stabilnost
ne samo na{e zemqe, ve} i drugih dràva u regionu.1 Nosioci
takvog delovawa imaju za ciq da obezbede legalizaciju svojih
kriminalnih aktivnosti i ste~enog bogatstva, da izdejstvuju
stvarawe Velike Albanije ili Velikog Kosova kako bi
zaokruìli teritoriju koju smatraju albanskim etni~kim
prostorom i pro{irili svoje unutra{we trì{te, te da,
recipro~no svojoj ekonomskoj snazi, ostvare politi~ki uticaj i
u~e{}e u najvi{im organima vlasti na ovoj teritoriji.
Podsticawe nasiqa i stalno proizvo|ewe nestabilnosti na
Balkanu, omogu}ava da se navedeni scenario {to efikasnije
realizuje.
Uspostaviv{i spregu sa kriminalnim strukturama, nosioci
teroristi~kog delovawa osnaìli su svoju politi~ku poziciju,
koju koriste za pritiske na celokupno albansko stanovni{tvo,
kao i na autohtone albanske politi~ke subjekte, prisiqavaju}i
ih na saradwu i ustupke. Tako se u javnosti sti~e utisak o
potpunoj homogenosti albanskog nacionalnog korpusa i wegovom
jedinstvenom zalagawu za isti ciq. Me|utim, iza politi~koideolo{kih i nacionalnih motiva za stvarawe jedinstvene
1
Iako u op{tini Medve|a albansko stanovni{tvo nije ve}insko, albanski ekstremisti ga

tretiraju kao deo jedinstvenog etni~kog prostora.
albanske dràve, nezavisno od toga da li se ona naziva Velika

Albanija ili Veliko Kosovo, prikrivaju se interesi odre|enih
kriminalnih struktura, koje teè da se ukqu~e u postoje}e
procese politi~ke i ekonomske tranzicije, odnosno
transformacije regiona u celini, te da legalizuju svoje
kriminalne poslove.
Albanci, posebno sa Kosova i Metohije, razvili su ose}aj
kolektivnog identiteta, koji je neophodan preduslov za bavqewe
organizovanim kriminalom. Upravo je ovaj element, zasnovan na
pripadnosti odre|enoj grupi, povezao albanski organizovani
kriminal sa panalbanskim idealima, politikom, vojnim
aktivnostima i terorizmom.
Relativno univerzalni model funkcionisawa terorizma u svetu,
koji se, po pravilu, ve}im delom finansira iz kriminalnih
izvora, prihodima od {verca droge, oru`ja, qudi i akcizne robe,
primenilo je, svojevremeno, rukovodstvo Oslobodila~ke vojske
Kosova (OVK), a sada to ~ine i lideri Albanske nacionalne
armije (ANA).2 Na taj na~in, ostvaren je nesmetan i stalan
priliv sredstava za teroristi~ke aktivnosti, a vode}e li~nosti
OVK i ANA, kao i najglasnije albanske patriote, za kratko
vreme, do{le su do enormnog li~nog bogatstva, u uslovima
duboke i dugotrajne socijalno-ekonomske krize u regionu. To je
dodatni podsticaj {irewu kriminalnih aktivnosti koje, i daqe,
predstavqaju nepresu{no vrelo tzv. prqavog novca, kao osnove
za obezbe|ivawe kontinuiteta teroristi~kih aktivnosti i
permanentno regrutovawe novih boraca.
Specifi~nost zajedni~kog modela unutra{weg organizovawa
albanskih teroristi~kih i kriminalnih struktura je
po{tovawe principa teritorijalne podele, uz uvaàvawe
interesnih sfera i zona uticaja odre|enih porodica. Shodno
tome, u svakoj od navedenih grupacija, bazi~no ~lanstvo pripada
fisu, odnosno {iroj porodici, koja je dominantno zastupqena na
odre|enoj teritoriji.3
Teroristi~ka organizacija formirana krajem 1999. godine, koja je intenzivirala

oruàne aktivnosti u Makedoniji, na KiM i jugu Srbije, tokom 2002. godine.
Tako, na primer, u Drenici dominiraju porodice Gecaj, Kodra, Ja{ari, Selimi, pa je

ve}ina pripadnika OVK sa tog podru~ja potekla upravo iz ovih porodica.
Precizna teritorijalna i klanovska podela najve}eg dela

albanskog dru{tva doprinosi o~uvawu tradicionalnog
hijerarhijskog ustrojstva, wegove zatvorenosti i stroge
unutra{we discipline pripadnika, koja se i danas sprovodi
primenom obi~ajnog zakona Leke Duka|inija, ili po klanskom
kodeksu ~asti. Pretwa obaveznog izvr{ewa krvne osvete, u
slu~aju izdaje ili prekr{enog dogovora, obezbe|uje potpunu
za{titu izvr{iocima teroristi~kih i kriminalnih akata i,
istovremeno, predstavqa naj~e{}i motiv ubistava me|u
pripadnicima albanske populacije.
U periodu formirawa OVK, tokom prve polovine 1993. godine,
na ovom podru~ju organizovani kriminal nije bio izraèn. U
ciqu, pre svega, naoruàvawa novoformiranih grupa,
pripadnici OVK sa podru~ja Drenice i Metohije, povezuju}i se
sa svojim ro|acima na privremenom radu u [vajcarskoj,
Nema~koj, Belgiji, [vedskoj i drugim zemqama, koji su bili
ukqu~eni i u nedozvoqene aktivnosti, uspostavili su vi{e
kanala za preno{ewe oru`ja i opreme, kao i finansijskih
sredstava, za potrebe terorista na KiM.
Na osnovu toga, postignuta je ~vrsta me|usobna povezanost
kqu~nih
li~nosti
albanskog
terorizma
i
nosilaca
organizovanog kriminala na na{em podru~ju sa, u velikoj meri,
kriminalizovanom i delom ispolitizovanom albanskom
dijasporom, koja predstavqa veoma zna~ajan faktor u
funkcionisawu sprege albanskog terorizma i kriminala.
Istovremeno, sankcije koje je me|unarodna zajednica
primewivala prema Saveznoj Republici Jugoslaviji, te
trgovinska blokada Republike Makedonije od strane Gr~ke,
doprineli su da se ranije uspostavqeni putevi {verca droge, iz
Turske prema zapadnoevropskom trì{tu, preusmere na
teritoriju Albanije i KiM. Deo prihoda koji su ostvarivali u
ovim nezakonitim poslovima, nosioci tih aktivnosti
upla}ivali su u, navodno, humanitarne fondove, iz kojih su
finansirane aktivnosti pripadnika OVK.
Od gotovo 900 miliona DEM koji su stigli na Kosovo i Metohiju
izme|u 1996. i 1999. godine, polovinu ~ini novac ste~en
trgovinom narkoticima, {to je stru~wake Interpola, u
decembru 2000. godine, uputilo na zakqu~ak da su aktivnosti
9
prikupqawa sredstava za Kosmet i OVK kori{}ene za prawe

nelegalno zara|enog novca.
Kanale za ilegalno transportovawe droge, OVK nije koristila
samo kao na~in da se heroin prebaci u Evropu, radi sticawa
ogromnog profita, ve} i za ubacivawe oru`ja na Balkan. Droga
je direktno razmewivana za oru`je, ili je ono kupovano novcem
zara|enim od trgovine narkoticima u Albaniji, BiH, Hrvatskoj,
na Kipru, Italiji, Crnoj Gori, [vajcarskoj i u Turskoj.
List "Washingon times" je, 1999. godine, objavio tvrdwu ameri~kih
agenata za borbu protiv droge da je OVK povezana sa
pro{irenom mreòm organizovanog kriminala, ~iji je centar u
Albaniji. Dokumenti koje oni poseduju, ukazuju da se radi o
jednoj od najmo}nijih organizacija za krijum~arewe heroina na
svetu, a da se ve}i deo profita ostvarenog ovom nelegalnom
delatno{}u, usmerava na kupovinu oru`ja za OVK.
Dolaskom me|unarodnih snaga na KiM, izvr{ena je
dezintegracija i formalna demilitarizacija OVK, ali ova
organizacija ni do danas nije prekinula svoje delovawe. Deo
sastava preusmerio je aktivnosti na politi~ki plan, kroz
stranke Demokratska partija Kosova (DPK)4 i Alijansa za
budu}nost Kosova (ABK)5, a oko 10.000 pripadnika obuhva}eno je
transformacijom OVK u Kosovski za{titni korpus (KZK) i
Kosovsku policijsku slu`bu (KPS). S obzirom da
revitalizacija privrednih aktivnosti, kao jedinog legalnog
izvora zarade za stanovni{tvo, nije adekvatno sprovedena,
zna~ajan broj terorista nastavio je da proizvodi nasiqe, bave}i
se kriminalom.
Formirawe ANA, kao teroristi~ke organizacije, bilo je
utoliko lak{e {to su weno organizaciono i operativno jezgro
~inili vode}i pripadnici biv{e OVK, opredeqeni da
finalizuju ranije zacrtane ciqeve i zavr{e etni~ko ~i{}ewe
Kosova i Metohije, kao i drugih, navodno, albanskih teritorija.
4
Stranka, uglavnom, okupqa biv{e pripadnike i pristalice OVK, a na wenom ~elu, od

osnivawa, nalazi se Ha{im Ta}i. Osnovana je 14. oktobra 1999. godine, pod nazivom
Partija demokratskog progresa Kosova, da bi sada{we ime dobila 20. maja 2000. godine,
pred lokalne izbore na KiM.
Osnovana je 2. maja 2000. godine, sa ciqem da zadovoqi politi~ke ambicije Ramu{a

Haradinaja, jednog od glavnih komandanata OVK.
10
Pri tome, ANA je organizovana po istom modelu kao OVK,

koristi identi~ne metode delovawa, kanale za dopremawe
oru`ja, pa ~ak i iste bankovne ra~une i, navodno, humanitarne
fondove u inostranstvu, preko kojih obezbe|uje zna~ajna
sredstva za svoje aktivnosti.
Name}e se zakqu~ak da se organizovani kriminal na KiM,
preuzimaju}i strukturu i infrastrukturu OVK, razvijao i
granao uporedo sa albanskim terorizmom, te da sada predstavqa
stabilnu, ali i ekspanzivnu materijalno-finansijsku bazu
albanskog teroristi~ko-separatisti~kog pokreta u celini.
Juna 2003. godine, Beri Fle~er, portparol UNMIK policije na
KiM, u izjavi za medije, rekao je da je jedna od najve}ih prepreka
sa kojom se snage UN suo~avaju, duboko ukorewena albanska
mafija, koja koristi nacionalisti~ke parole kosmetskih
Albanaca onda kada to odgovara wenim potrebama.6
1. Kontinuitet teroristi~kog organizovawa

albanskih ekstremista
Pretenzije tzv. Vlade Republike Kosovo, na ~ijem ~elu je bio

Bujar Buko{i, azilant u Nema~koj, u vezi konstituisawa
paralelnog sistema albanske vlasti na KiM, rezultirale su
osnivawem Oruànih snaga Republike Kosovo (FARK).7 U ovoj
formaciji okupili su se separatisti~ki opredeqeni biv{i
oficiri nekada{we JNA albanske narodnosti, sa namerom da
obrazuju profesionalno jezgro vojske Kosova. Inicijativa nije
zaìvela, a lider ove grupacije Ahmet Krasni}i ubijen je, 1997.
godine, u Tirani.8
"Svaki put kada uhapsimo nekog gangsterskog lidera, on se umota u albansku zastavu, a
ulice postanu preplavqene demonstrantima. Ovo nije dru{tvo pogo|eno organizovanim
kriminalom, ve} dru{tvo zasnovano na organizovanom kriminalu", izjavio je Fle~er.
Ova paravojna formacija osnovana je s namerom da predstavqa nukleus samostalnih

oruànih snaga nezavisnog Kosova.
Podaci ukazuju da je organizator ubistva Yavit Haqiti, aktuelni potpredsednik Vlade

Kosova, ina~e jedan od osniva~a OVK i kqu~na li~nost u stvarawu wene logistike.
Pristalice Ibrahima Rugove i DSK Haqitiju pripisuju i ubistvo Tahira Zemaja, drugog
komandanta FARK, koji je likvidiran po~etkom januara 2003. godine.
11
S obzirom da je inicijativu za formirawe FARK pokrenuo

DSK, zbog rivaliteta me|u albanskim partijama, pripadnici
ovih snaga, iako profesionalno potpuno obu~eni, nisu
ostvarili zna~ajnije pozicije i uticaj u okviru OVK kojoj se
potom, sastav FARK prikqu~io, me|utim sukobi izme|u
pripadnika ove dve organizacije postoji i daqe.
Organizaciju OVK osnovali su najekstremniji ~lanovi
Nacionalnog pokreta Kosova (NPK) i Narodnog pokreta za
oslobo|ewe Kosova (NPOK), tada ilegalnih grupacija, koje su
predvodili levi~arski ekstremisti, pripadnici takozvane
marksisti~ko-lewinisti~ke struje.9
Prve oruàne grupe OVK na podru~ju Drenice predvodio je
Adem Ja{ari, iz Doweg Prekaza, a ~lanovi su bili wegovi
bliì i daqi ro|aci, uglavnom lica sklona nasilni~kom
pona{awu i vr{ewu sitnih kriminalnih radwi. Kasnije su im se
pridruìli biv{i oficiri JNA i pripadnici MUP-a Srbije
albanske narodnosti, koji su odbili lojalnost dràvi i wenim
organima, kao i u~esnici oruànih sukoba na podru~ju Hrvatske
i Bosne i Hercegovine, sa ste~enim ratnim iskustvom.
Uprkos tome {to inicijalni sastav ove organizacije nije imao
reputaciju kojom bi privukao nove ~lanove, OVK je, za
relativno kratko vreme, uspela da postigne zna~ajnu masovnost.
Razlog tome je, prvenstveno, opredeqenost vode}ih li~nosti
albanske zajednice za otcepqewe KiM od Republike Srbije,
koji, s obzirom na nagla{ene patrijarhalne odnose, imaju
odlu~uju}i uticaj na svoje sunarodnike. Gotovo identi~ne efekte
imao je i teror, sproveden od strane lokalnih teroristi~kih
{tabova nad "indiferentnim" delom albanske populacije.
Organizuju}i tzv. trojke, ekstremisti su pose}ivale predvodnike
fisova i pretile likvidacijom pojedinih ~lanova onih
9
U odnosu na sve ostale politi~ke stranke na KiM, NPK jedina ima tzv. politi~ki
kontinuitet, s obzirom da je proiza{la iz ranijih levi~arski opredeqenih ilegalnih
organizacija, kao {to su Crveni narodni front i Narodni pokret za Republiku Kosovo,
nastali sedamdesetih i osamdesetih godina.
[to se NPOK ti~e, osnovan je 1993. godine, kao ilegalna organizacija sa programskim
zadatkom "borbe protiv srpskog okupatora".
Sada su NPK i NPOK legalne partije, koje imaju predstavnike u Skup{tini Kosova,
iako se nisu odrekle svog politi~kog radikalizma, odnosno zagovarawa stvarawa Velike
Albanije, kori{}ewem svih raspoloìvih sredstava i metoda.
12
porodica koje ne budu dale svoje predstavnike za jedinice OVK.10

Ja~awu OVK zna~ajno je doprineo i novac od kriminala, kao i
pomo} albanske dijaspore.
Nema~ka policija je, u martu 1999. godine, ustanovila da je
porast trgovine heroinom, kojom se na trì{tu Nema~ke,
[vajcarske i skandinavskih zemaqa, bave Albanci, koincidirao
sa naglim ja~awem OVK. Konstatovano je da se, od lako
naoruàne seqa~ke vojske, kakva je bila nekoliko godina ranije,
OVK razvila do sile od vi{e desetina hiqada qudi,
opremqenih raketnim baca~ima, protivtenkovskim naoruàwem
i pu{kama AK-47.11
Najve}u brojnost OVK je imala tokom NATO bombardovawa,
kada je pod oru`jem okupila preko 20.000 pripadnika. Formirane
su brigade koje su, bez zna~ajnije me|usobne koordinacije,
dejstvovale u sedam operativnih zona - Drenica, Pa{trik,
Duka|in, [aqa, Lab, Nerodimqe i Karadak (mape br. 1, 2 i 3).
Centralna komanda uspostavqena je dolaskom Agima êkua na
~elo Glavnog {taba, a izvr{eno je i teritorijalno
prekomponovawe formacija, {to je dovelo do ukidawa zone
Nerodimqe.
Transformacijom OVK, oko 5.000 wenih ~lanova ostalo je u
vojnim strukturama, pod nadzorom me|unarodnih snaga, uglavnom
u redovima KZK.12 S obzirom da je KZK preuzeo Glavni {tab
OVK, na ~elu sa Agimom êkuom, ali i gotovo kompletan
komandni sastav OVK, name}e se zakqu~ak da je formacija
zadràla i sa~uvala organizaciono i operativno jezgro OVK
(mapa br. 4).13 Angaòvawem tih lica, biv{ih terorista koji su,
10
Postojala je i mogu}nost da se u~e{}e u jedinicama OVK "otkupi", ispla}ivawem od 2 do

5 hiqada DEM lokalnom komandantu OVK, navodno za potrebe organizacije, iako je
zna~ajan deo tih sredstava zavr{avao u privatnim yepovima.
11
"The Times", 24. mart 1999. godine, tekst pod nazivom "Novac od droge povezan je sa
kosovskim pobuwenicima", autori su dopisnici iz Bona Royer Bojs i Eske Rajt.
12
Ova formacija je osnovana od strane misije UN na KiM, kao "uslu`na agencija za hitne
intervencije". Za popuwavawe prvobitno planiranih 3.052 mesta, u okviru aktivnog, i
2.000 pripadnika, takozvanog pasivnog sastava KZK, konkurisalo je 17.348 biv{ih
~lanova OVK i 2.923 civilna lica.
13
Tada{we albansko rukovodstvo poku{alo je da prejudicira ulogu KZK, unose}i u wegov

naziv pridev mbrojtje, koji ima dvojako zna~ewe - za{titni i odbrambeni, zbog ~ega
me|unarodni predstavnici insistiraju na upotrebi naziva na engleskom jeziku (Kosovo
Protection Corps), koji ne postavqa takvu nedoumicu.
13
u okviru legalne institucije, nastavili da se obu~avaju i

stru~no usavr{avaju, sastavu KZK je data mogu}nost da, kroz
obuku i instruktaù, kao i neposrednim u~e{}em u akcijama,
pruà kadrovsku i logisti~ku pomo} kasnije nastalim
albanskim teroristi~kim i ve} postoje}im kriminalnim
organizacijama.
Ubrzo nakon formirawa KZK, u izve{taju OEBS, novembra
1999. godine, navedeno je da postoje podaci prema kojima su
pojedine zlo~ine i zlostavqawa stanovni{tva po~inili
pripadnici KZK, {to su, 2003. godine, potvrdili i predstavnici
UN na KiM, navode}i da su upoznati sa ~iwenicom direktne
ume{anosti pojedinih pripadnika KZK u teroristi~ke akte
po~iwene u ovom regionu.14
Pored politi~kih motiva, na formirawe Oslobodila~ke vojske
Pre{eva, Medve|e i Bujanovca (OVPMB) i Oslobodila~ke
nacionalne armije (ONA), koje su bile zaduène za pokretawe
oruànih akcija na teritoriji juga Srbije i zapadne Makedonije,
krajem 1999. godine, uticala je i potreba albanskih
teroristi~kih lidera da, na taj na~in, kanali{u aktivnost
velikog broja nezaposlenih pripadnika OVK. U navedenim
organizacijama, komandu su preuzele li~nosti iz lokalnog
miqea, koje su kroz OVK pro{le vojnu obuku i stekle potrebno
iskustvo.
Sredinom 2003. godine, pripadnici UN policije na KiM
konstatovali su da je, od novembra 2000. godine, po~elo {irewe
aktivnosti albanskih ekstremisti~kih grupa na jug Srbije i
sever Makedonije, pri ~emu se teritorija KiM koristi kao
uto~i{te i baza iz koje se sprovode ove destabilizuju}e
operacije.
Primewivan je istovetan, u osnovi kriminalan na~in vrbovawa
pripadnika na terenu, u nastojawu da se javnost uveri da brojnost
~lanstva odgovara koli~ini wihovog nacional-patriotizma.
Kriminalno pona{awe pripadnici ovih organizacija ispoqavali
su i prilikom nasilnog oduzimawa imovine od gra|ana, naro~ito
14
"The Halifax Herald Limited", od 2. juna 2003. godine, autor teksta Skot Tejlor.
14
transportnih vozila i luksuznih automobila, navodno za potrebe

"oslobodila~ke borbe".15
Tokom 2001. godine, intenzivirani su oruàni sukobi albanskih
terorista sa snagama bezbednosti na jugu Srbije, planirani i
logisti~ki podràni od strane pojedinih ~lanova komande KZK,
sa sedi{tem u Gwilanu.16 Tako|e, me|u teroristima u OVPMB
identifikovano je i vi{e pripadnika KZK, koji su bili
angaòvani na izvo|ewu konkretnih teroristi~kih akcija.
Komandant OVPMB bio je [efket Musliji, do tada lokalni
kriminalac, sa {tabom u Dobrosinu, dok su regionalni {tabovi
bili locirani u mestu âr, gde je komandant bio Muhamet
Yemaiqi, zvani "Robeqi", te u Breznici, pod komandom Ridvana
]azimija, zvanog "Le{i". Zna~ajnije koncentracije terorista
postojale su i u Muhovcu, Kon~uqu i oblasti Velikog i Malog
Trnovca.
Za aktivnosti OVPMB, kao i ONA, regionalna komanda i
operativni sastav KZK obezbe|ivali su celokupnu logistiku,
tako {to su pripadnici KZK na teritoriji KiM vr{ili
regrutaciju novih ~lanova tih organizacija, zatim wihovu obuku
i tajno prebacivawe na krizna podru~ja.
Iako su imali obavezu da snagama KFOR predaju svo
raspoloìvo naoruàwe, pripadnici KZK su sa~uvali zna~ajan
deo tog arsenala i ustupili ga na kori{}ewe teroristima iz
OVPMB i ONA. Ovo oru`je na{lo se i na ilegalnom trì{tu
na KiM, {to je dodatno doprinelo intenzivirawu svih oblika
kriminalnih aktivnosti u regionu.
Aktivnosti OVPMB finansirane su, ve}im delom, nelegalnom
trgovinom cigaretama i drogom, na relaciji izme|u Gr~ke,
Makedonije, KiM i Crne Gore, posredstvom vi{e legalno
15
Krajem januara 2001. godine, OUP Bujanovac je podneo krivi~nu prijavu za krivi~no delo
razbojni{tvo i razbojni~ka kra|a, protiv Qirima Jakupija, zvanog Nacist, ~lana
{taba OVPMB za Bujanovac, zbog nasilni~kog pona{awa, otima~ina i ucena bogatijih
sunarodnika.
16
Me|u wima je bio i [a}ir [a}iri, poreklom iz Oraovice, kod Pre{eva, tada{wi
zamenik komandanta 6. regionalne teritorijalne grupe KZK, dok je Junuz Musliji, iz
Bujanovca, bio oficir logistike pomenute zone. Aktivnosti ONA u zapadnoj
Makedoniji organizovao je Daut Haradinaj, koji je, tokom 2001. godine, obavqao du`nost
komandanta 3. regionalne teritorijalne grupe KZK.
15
registrovanih firmi sa ovog podru~ja.17 Deo zarade usmeravan je

za finansirawe nekoliko kampova na KiM, u kojima su
obu~avani teroristi, za kupovinu savremenog oru`ja, kao i za
honorare profesionalnih vojnih instruktora iz pojedinih
zapadnih zemaqa.
Oru`je i vojna oprema za OVPMB obezbe|ivani su tako {to su
~lanovi organizacije {vercovali oru`je u ciqu sopstvene
zarade, a deo su stavqali na raspolagawe organizaciji.
Pomenuta roba dopremana je ilegalnim kanalima, ali i preko
grani~nih prelaza sa Albanijom i Makedonijom, kao {to su
\eneral Jankovi}, Jazince, ]afa Pru{it, Morina i Tropoja.
Pripadnici OVPMB oru`je su kupovali i preko pojedinih
pripadnika KZK, koji su, sa biv{im ~lanovima OVK,
formirali sopstvene kanale za ilegalnu trgovinu, preko
teritorije KiM.18 Nakon demilitarizovawa OVPMB, pojedini
weni komandanti organizovali su ilegalno prebacivawe dela
naoruàwa na teritoriju Makedonije, za potrebe pripadnika
ONA, na ~emu su neki od wih ostvarili znatnu li~nu korist.19
Neposredno posle demilitarizovawa OVPMB, od strane
pripadnika te organizacije, koji kao fiktivne izbeglice sa juga
Srbije borave na teritoriji KiM, nastoje}i da izbegnu
eventualnu krivi~nu odgovornost zbog u~e{}a u teroristi~kim
napadima, na podru~ju Gwilana je formirana Oslobodila~ka
vojska isto~nog Kosova (OVIK).20 O~ekivawa da }e ova
formacija nastaviti borbu za pripajawe Pre{eva, Bujanovca i
Medve|e nezavisnom Kosovu, koju je zapo~ela OVPMB, nisu se
17
Me|u u~esnicima u ovom lancu nalaze se i pojedini funkcioneri Demokratske partije

Albanaca, iz Makedonije.
18
U jeku oruànih sukoba na podru~ju Bujanovca, od februara do maja 2001. godine, Qirim
Jakupi je, za ovu organizaciju, od Nuredina Qu{takua, komandanta 114. brigade, u okviru
2. regionalne teritorijalne grupe KZK, nabavqao savremeno oru`je (automatske pu{ke,
pu{komitraqeze, "zoqe", tzv. nitroglicerinske topove i drugo).
19
Preno{ewe oru`ja preko teritorije KiM u Republiku Makedoniju organizovao je

Mustafa [a}iri, zvani "komandant [petim", ina~e zamenik komandanta Glavnog {taba
OVPMB.
20
U wenom rukovode}em sastavu nalaze se isti nosioci teroristi~ke delatnosti kao u

OVPMB.
16
ostvarila, s obzirom da ova grupacija, do sada, nije obezbedila

ve}u masovnost ~lanstva.21
Posle zvani~nog progla{ewa raspu{tawa OVK, oktobra 1999.
godine, u razli~itim intervalima, na teritoriji KiM su
registrovane aktivnosti oko 40 oruànih grupa Albanaca, sa po
10 do 300 aktivnih ~lanova, uglavnom iz redova biv{e OVK i
lica sklonih vr{ewu kriminalnih radwi. Ve}i broj ovih grupa
formiran je na inicijativu ili neposrednim angaòvawem
Rustema Mustafe, zvanog "komandant Remi", Fatmira Humolija
i pojedinih oficira KZK, a deluju pod patronatom Ha{ima
Ta}ija, Ramu{a Haradinaja, ili tzv. albanskih tajnih slu`bi
formiranih na KiM.22
Prioritetne aktivnosti pripadnika ovih grupa u funkciji su
zastra{ivawa srpskog stanovni{tva i etni~kog ~i{}ewa
teritorije KiM, likvidacije potencijalnih svedoka za eventualne
ha{ke optu`nice protiv albanskih terorista i eliminacije
politi~kih protivnika i wihovih saradnika.
Posebno su zapaène aktivnosti grupa koje se nazivaju
"Ideaqi", "Skifteri", "BIA", "Ka{tjela", "Veliki orlovi",
"Crna ruka", "Orlovo oko", "Crni orlovi", "Crni tigrovi",
"Crne maske", "Zjari", "Akatana", "Sigurija Vendit",
"Bezbednost otaybine", "Nacionalna zastava" i druge.
2. Karakteristike delovawa ANA
Nastoje}i da se nametne kao tzv. krovna organizacija svih

albanskih teroristi~kih i separatisti~kih grupa u regionu,
ANA je, tokom 2003. godine, intenzivirala oruàne aktivnosti,
koje prati sna`na medijska propaganda.
Ova organizacija je osnovana krajem 1999. godine, ali se
zna~ajnije eksponirala u drugoj polovini 2001. godine.
21
Po istom scenariju i sa sli~nim efektima, nakon demilitarizacije ONA, u Makedoniji

je osnovana Oslobodila~ka vojska Ilirida.
22
U me|uvremenu, Rustem Mustafa je uhap{en od strane KFOR i, odlukom Me|unarodnog

sudskog ve}a Okru`nog suda u Pri{tini, osu|en na kaznu zatvora u trajawu od 17 godina,
zbog ratnih zlo~ina po~iwenih na podru~ju Pri{tine i Podujeva.
17
Tokom razoruàvawa pripadnika ONA u Makedoniji, u ~ijem

sastavu su bili i biv{i ~lanovi OVK i OVPMB, taj proces je,
od samog po~etka, dezavuisan masovnim prelaskom pripadnika
ove organizacije u redove novoformirane ANA, i to bez ikakve
procedure, ve} samo promenom amblema na uniformi. Na taj
na~in, albanski teroristi su nastavili svoje aktivnosti, bez
bojazni da }e snositi sankcije me|unarodne zajednice, koja je
proglasila ONA za teroristi~ku organizaciju, {to tada nije
bio slu~aj sa ANA.
Teroristi ANA vr{e opservirawe i pra}ewe kretawa i
aktivnosti pripadnika policije i vojske, formiraju {tabove,
dopremaju oru`je za svoje akcije i skladi{te ga u posebne baze,
mobili{u i obu~avaju ~lanove, te obezbe|uju wihovo prebacivawe
do mesta izvr{ewa akcija, kao i povla~ewe na bezbednu teritoriju.
U organizacionom pogledu, ANA je vojno krilo {ire politi~ke
grupacije Front za nacionalno ujediwewe Albanaca (FNUA), u
okviru koje deluju jo{ i informativna slu`ba pod nazivom
Albanska nacionalna bezbednost (ANB), te Albanski
nacionalni fond (ANF), kao centralno finansijsko telo.23
Osniva~ FNUA je Revolucionarna partija Albanaca iz Tirane,
~ija je sestrinska stranka na KiM veoma ekstremna Partija
nacionalnog ujediwewa (UNIKOMB). Predsednik FNUA je
Gafur Adiqi, koji koristi pseudonim Vaqdet Vardari,
poreklom iz Ki~eva, u Makedoniji, dok je Hidajet Be}iri, zvani
Aqban Vjosa, politi~ki sekretar FNUA, iz Albanije, bio ~lan
Centralnog komiteta Partije rada, svojevremeno jedine stranke
u komunisti~koj Albaniji. U rukovode}em sastavu FNUA je,
ina~e, vi{e lica iz Albanije, me|u kojima su pojedini
akademici i javne li~nosti.
ANA je organizovana po teritorijalnom principu, u "divizije"
sa {tabovima. Za KiM i jug Srbije, u oblasti koja se naziva
Dardanija, nadle`na je tzv. divizija "Adem Ja{ari", sa sedi{tem
u Gwilanu. U zapadnoj Makedoniji, odnosno Iliridi, dejstvuje
divizija "Skenderbeg", sa {tabovima u Debru i Tetovu, ~iji se
23
FNUA se, u vreme svog osnivawa, septembra 2001. godine, zvao Nacionalni komitet za
oslobo|ewe okupiranih teritorija (NKOOT), a naziv je promewen sredinom jula 2002.
godine. ANB i ANF su osnovani po~etkom 2003. godine.
18
komandant predstavqa pseudonimom Idriz Iqaku. Divizija

"Malesija" pokriva istoimeno podru~je u Crnoj Gori, sa {tabom
u Ulciwu, i direktno je vezana za {tab u Skadru, dok je divizija
"]amerija" zaduèna za sprovo|ewe aktivnosti u ju`noj
Albaniji i severnoj Gr~koj. (mapa br. 5)
Komandant ANA je general Vigan Gradica, a na~elnik glavnog
{taba Ekrem Aslani. Lideri ANA, me|u kojima je vi{e
reaktiviranih komandanata OVK, OVPMB i ONA, kriju se iza
pseudonima Iqir Vardari, Korab Hoya i Vaqon Fqamuri. U
glavnom {tabu ANA, angaòvani su pojedini penzionisani ili
biv{i oficiri albanske armije.24
U strate{kom i takti~kom pogledu, ANA je opredeqena za
gerilsku borbu, sa brzim udarima po vojnim i policijskim
formacijama na podru~ju Pre{eva, Bujanovca i Medve|e, kao i
Republike Makedonije, posle ~ega se izvr{ioci povla~e na
Kosovo i Metohiju, gde im je logisti~ka baza koja funkcioni{e
uz u~e{}e dela sastava KZK.
Na teritoriji KiM, ANA organizuje provokacije i napade u
ciqu podsticawa iseqavawa Srba i obeshrabrivawa wihovog
organizovanog povratka. U dogledno vreme, po ve} primewenom
scenariju na jugu Srbije i u Makedoniji, ova organizacija
planira {irewe oruànih sukoba i na teritoriju Crne Gore,
ali i severne Gr~ke, sa krajwim ciqem zaokruìvawa
teritorija, za koje smatraju da im istorijski pripadaju.
Operativni sastav ANA na KiM i jugu Srbije broji oko 650
terorista, od kojih je ve}ina locirana na podru~ju Kosovske
Kamenice i Gwilana, gde se nalaze i stalni kampovi za obuku.25
Pripadnici ANA opremqeni su lakim pe{adijskim naoruàwem,
ru~nim raketnim baca~ima, lakim prenosnim sistemima PVO i
obu~eni za rukovawe minsko-eksplozivnim sredstvima i
elektronskom opremom.
Delovi ove teroristi~ke organizacije rasprostraweni su po
celoj Evropi, budu}i da u mnogim zemqama ANA ima svoje
24
U rukovodstvu ANA su i Isuf Suqaj, Hekuran Aslani, Idriz Smotaha, te Spiro Butka i
Genc Sefa, koji su imali visoke funkcije i u sastavu OVK.
25
Procene brojnosti pripadnika ANA, od strane analiti~ara, kre}u se od vi{e desetina

do 2-3 hiqade naoruànih terorista.
19
ogranke, ~iji je osnovni zadatak prikupqawe novca za

finansirawe, preko ANF sa sedi{tem u Cirihu. Transakcije se
odvijaju na relaciji Tirana-Debar-Pri{tina. Iz dijaspore se
novac sliva na ra~une Dauta Zurija, u Be~u, i firme "Karavan",
u Tirani, vlasni{tvo saudijskog biznismena Ja{ina Kadija.
Sredstva iz Saudijske Arabije za firmu "Karavan" peru se
preko gra|evinskih firmi "Mak Albanija" i "Cement
Albanija", ~iji je vlasnik Abdul Latif Sala. Novac se zatim, u
Tirani, upla}uje banci "Dardanija", vlasni{tvo Bujara
Buko{ija. Preno{ewe novca na KiM obavqao je Ismet Krueziu,
koga su pripadnici me|unarodnih snaga uhapsili avgusta 2002.
godine, a wegove aktivnosti su bile povezane sa islamskom
nevladinom organizacijom "Jeta", koju finansira Islamska
banka za razvoj, u Tirani.
Snabdevawe naoruàwem i opremom pripadnika ANA vr{i se
preko KZK, dok se nabavke realizuju preko pojedinih firmi
registrovanih u Evropi. Glavni koordinator ovih aktivnosti,
do wegovog hap{ewa, bio je Daut Haradinaj, tada{wi komandant
regionalne teritorijalne grupe "Duka|in".
Akcija postavqawa eksploziva na èlezni~ki most kod Zve~ana,
izvedena aprila 2003. godine, pokazala je da je u redovima ANA
angaòvan odre|eni broj pripadnika KZK.26 Posle ove akcije,
ANA je od strane {efa UNMIK Mihaela [tajnera progla{ena
za teroristi~ku organizaciju, sa zabranom delovawa na teritoriji
KiM.
Pojavqivawe pripadnika ANA u seoskim sredinama podse}a na
istupawa ~lanova OVK, tokom 1996. i 1997. godine, kada su,
metodama zastra{ivawa, a kasnije i likvidacijama, prisiqavali
albansko stanovni{tvo da im se masovnije prikqu~i. Tako su,
marta 2003. godine, pripadnici ANA izvr{ili tipi~nu
kriminalnu egzekuciju, kada su ubili Adema Ahmetija iz sela
Prekaze, op{tina Srbica, a zatim izvr{ili napad na porodicu
Ramiza Fejzaja, iz sela Radovac, op{tina Pe}, koji je te{ko
rawen. Ovoj akciji predhodilo je pismeno upozorewe Fejzaju da
mora da bude lojalan "nacionalnoj stvari" i prekine sve
kontakte sa Srbima.
26
Prema nekim procenama, u redove ANA ukqu~en je gotovo celokupan rezervni sastav
KZK, od oko 2.000 pripadnika.
20
ANA javno proklamuje svoje veze sa organizovanim kriminalom,

na {ta ukazuje podatak da je, nakon bomba{kog napada na zgradu
suda u Strugi, po~etkom prole}a 2003. godine, ova teroristi~ka
organizacija preuzela odgovornost, navode}i da se radi o reakciji
na hap{ewe dvojice {efova albanske mafije u Makedoniji.
3. Podaci o `rtvama nasiqa na KiM
Nasiqe na KiM sprovodi se iz etni~kih, politi~kih i

ekonomskih motiva. Najbrojniji i, po na~inu izvr{ewa,
najokrutniji su napadi Albanaca na Srbe i Crnogorce,
izvr{eni zbog nacionalne mr`we, u ciqu etni~kog ~i{}ewa.
Uo~qivo je da je veliki broj ovih zlo~ina planski izvr{en, a da
su rezultati istrage ~esto ukazivali na ume{anost OVK,
odnosno sada ANA, ali je mali broj izvr{ilaca otkriven, {to
su, u svojim izve{tajima, potvrdili i predstavnici OEBS u
Pri{tini.27
U periodu od dolaska me|unarodnih snaga na KiM, do 23. avgusta
2003. godine, albanski teroristi su, na teritoriji Pokrajine i
op{tina Pre{evo, Bujanovac i Medve|a, izvr{ili ukupno 6.571
napad, od ~ega 5.962 na Srbe i Crnogorce, 207 na Albance, a 335
na lica drugih narodnosti. U istom periodu, na pripadnike
policije izvr{eno je 57, a na predstavnike Vojske SCG ukupno 10
napada. Tom prilikom, ubijeno je 1.206 lica, a raweno 1.319
gra|ana i 15 policajaca. Sudbina 846 osoba, od ukupno 1.146
otetih lica, za sada nije poznata.
Tokom 2003. godine, albanski teroristi izvr{ili su 338
teoristi~kih napada (299 na Srbe i Crnogorce, 34 na Albance i
5 na pripadnike ostalih nacionalnosti), ubili su 14 lica (8 Srba
i Crnogoraca i 6 Albanaca), a povredili 57 osoba (od toga 37 Srba
i Crnogoraca), otet je jedan Srbin (koji je ubijen) i dva Albanca
(jedan je uspeo da pobegne, a o drugom licu se ni{ta ne zna).
27
Sredinom 2003. godine, zapadni mediji su konstatovali da su, od juna 1999. godine, najve}i
broj teroristi~kih napada po~inili albanski ekstremisti nad Srbima i pripadnicima
drugih etni~kih mawina. Rezultat je proterivawe gotovo 240.000 nealbanaca sa KiM,
dok su pripadnici mawina koji su ostali u Pokrajini, grupisani u izolovanim enklavama.
21
Posebno zabriwava tendencija porasta broja ubistava Albanaca

koji su na listi svedoka ili su svedo~ili protiv optuènih
pripadnika OVK. @rtve ovog oblika mafija{kog postupawa su
Azem Musaj i Sadri Reyaj, a napadi su izvedeni i na Iqira
Beri{u, iz Jaweva, Reyepa Keqmendija, iz Pe}i, Sejdija
Maqokua, iz Obili}a, i druga lica.
U periodu od 20. do 26. jula 2003. godine, kao reakcija na presude
jednom broju pripadnika teroristi~kih grupa, podmetnute su ili
ba~ene eksplozivne naprave na vi{e lokacija u Pri{tini,
Podujevu, ju`nom delu Kosovske Mitrovice, Lipqanu, Kosovu
Poqu i drugim mestima. Mete ovih napada, pored ostalog, bile
su ku}e Ibrahima Rugove i Neyata Dacija, vode}ih li~nosti
DSK, ~iji su istaknuti ~lanovi i ranije bili `rtve obra~una sa
politi~kom pozadinom.
Rivalitet koji postoji izme|u FARK, kao formacije
profesionalnih vojnika i heterogene, kriminalizovane
grupacije OVK, odnosno sada ANA, razlog je zna~ajnog broja tzv.
politi~kih ubistava. Pri tome, najve}i broj `rtava ovih napada
su istaknuti ~lanovi DSK.28
28
OVK je raspolagala iznosom od 1,2 miliona DEM, namewenih likvidaciji aktivista

DSK, ~lanova Vlade RK i komandanata FARK. Za ove akcije bila je zaduèna grupa
"Orlovi", koja je bila u direktnoj vezi sa [IK. Pored Ahmeta Isufija i Tahira Zemaja,
koji su bili na ~elu FARK, ubijeni su i Enver Maqoku, {ef Informativnog centra
DSK u Pri{tini, Fehmi Agani, potpredsednik DSK, Yemaiq Mustafa, savetnik
Ibrahima Rugove za informisawe, Besim Dujaku, ~lan Rugovinog obezbe|ewa, Sali
êkaj, predsednik ogranka DSK za Nema~ku, kao i ve}i broj uglednih ~lanova u mawim
mestima.
22
Komandanti operativnih zona OVK

(1999. godina)
Rahman Rama
[aqa
Sami Qu{taku
Rustem Mustafa
Lab
Drenica
Duka|in
Karadak
Ahmet Isufi
Pa{trik
Nerodimqe
Ramu{ Haradinaj
Tahir Sinani
[ukri Buja
Mapa 1.
Raspored organizovanih kriminalnih klanova
Ta}i
Geci
Veseqi
Luka
Qu{taku
Haqiti
Mustafa
Ja{ari
Ahmeti
[abani
Beri{a
[aqa
Krueziu
Haradinaj
Buja
Babaqija
Hazroli
Krueziu
Ga{i
Sinani
Ba{a
Saramati
Mapa 2.
Suma
KOSOVO
I
METOHIJA
Mapa 3.
Kosovski za{titni korpus - regionalni komandanti

(2000. godina)
4
4. Rahman Rama
1. Sami Qu{taku
1
5
5. Rustem Mustafa
3. Gzim Ostremi
6. [ukri Buja
2. Ramu{ Haradinaj
KOSOVO
I
METOHIJA
Mapa 4.
Teritorijalna organizovanost ANA

po divizijama
divizija
"Malesija"
divizija
"Adem Ja{ari"
divizija
"Skenderbeg"
divizija
"]amerija"
Legenda:
- [tab divizije "Skenderbeg" za oblast
Makedonija) nalazi se u Debru i Tetovu;
-
Ilirida
(zapadna
[tab divizije "Adem Ja{ari" za oblast Dardanija (jug Srbije)

nalazi se u Gwilanu i Kosovskoj Kamenici, a za KiM u Prizrenu i
Pri{tini;
[tab divizije "Malesija" za oblast Malesija (Crna Gora) nalazi se
u Ulciwu, a direktno je povezan sa {tabom u Skadru;
[tab divizije "]amerija" za oblast ]amerija (ju`na Albanija).
Mapa 5.
4. Oganizovani kriminal
- Kriminalne aktivnosti na KiM
Ekspanzija organizovanog kriminala na KiM je neposredna
posledica teroristi~kih aktivnosti OVK, ~iji su pojedini lideri
iskoristili autoritet u ovoj organizaciji da bi uspostavili
kontrolu nad ilegalnom trgovinom u zoni svoje (para)vojne
nadle`nosti.29 Pored {verca narkotika, organizovane kriminalne
grupe sa KiM bave se i ilegalnom trgovinom oru`jem,
cigaretama i drugom akciznom robom, ukradenim vozilima, te
krijum~arewem belog robqa i preprodajom qudskih organa.
Veoma zastupqeni oblici organizovanog kriminalnog delovawa
Albanaca su i reketirawe, ucene i nasilni{tvo nad pripadnicima
albanske nacionalne zajednice na KiM, kao i nad Albancima
koji su na privremenom radu u inostranstvu, od kojih se ubiraju
tzv. porezi za finansirawe teroristi~kih grupacija na ovom
podru~ju.30 Zastra{ivawe i proterivawe Srba i drugog nealbanskog
stanovni{tva sa prostora KiM, tako|e, predstavqa lak izvor
zarade, s obzirom da prodajom napu{tenih stanova i drugih
nekretnina, pojedine porodice sti~u ogromne prihode. Delom
novca dobijenog na ovaj na~in, biv{i lideri OVK ispla}uju
dugove snabdeva~ima oru`jem i svojim finansijerima, kao i
zarade "zaslu`nim" vojnicima i wihovim porodicama.
Potvr|uju}i da su albanski kriminalci imali kqu~nu ulogu u
organizovanom kriminalu i u mnogim zemqama Evrope, naro~ito
u vezi sa trgovinom narkoticima, predstavnici Saveta Evrope
su, u svom izve{taju iz 2000. godine, konstatovali da je organizovani
kriminal na KiM povezan sa biv{im pripadnicima OVK i
kriminalcima iz severne Albanije. Prema nalazima evropskih
zvani~nika, pored opisanih kriminalnih aktivnosti, na KiM su
zastupqeni i trgovina qudima, iznude, pritisci na predstavnike
policijskih i pravosudnih organa, kao i nasiqe na nacionalnoj
29
âsopis "International Police Review" je, 2000. godine, objavio ~lanak o povezanosti
organizovanog kriminala i OVK, u kojem je izneta tvrdwa da pripadnici OVK ne
krijum~are drogu, ali finansijski zavise od onih koji to ~ine, {to kriminalcima "daje
mogu}nost da uti~u na armiju od 30.000 naoruànih qudi koji vladaju posleratnim
Kosovom".
30
Finansirawe teroristi~ke delatnosti vr{i se i iz Fonda Kosova (do 1999. godine,

poznat pod nazivom Fond Vlade Republike Kosovo), lociranog u Nema~koj. Sredstva za
ovaj fond ubiraju se redovnim, ~esto i prisilnim porezom od 3% zarade Albanaca
zaposlenih u zapadnoevropskim zemqama, kao i prikupqawem dobrovoqnih priloga.
23
osnovi, pri ~emu je etni~ko ~i{}ewe shva}eno kao unosan

biznis. Od 28 ubistava, po~iwenih u januaru 2000. godine, 25% je
u vezi sa organizovanim kriminalom, a veoma zabriwava ~iwenica
da je me|u izvr{iocima kriminalnih radwi, ukqu~uju}i i prestupe
na etni~koj osnovi, sve ve}i broj maloletnih lica.31
Kao veliki problem koji postoji na KiM, predstavnici Saveta
Evrope apostrofirali su i korupciju i wenu ~vrstu vezu sa
organizovanim kriminalnom, prawem novca, ekonomskim
kriminalom
i
problemom
neefikasnosti
finansijskih
institucija i poreske politike. Pored toga, sudovi su
neopremqeni, broj sudija i tuìlaca je i daqe mali, plate
nedovoqne da obezbede wihovu nezavisnost, a ni bezbednost im
ne moè biti garantovana, zbog ~ega su pod velikim pritiskom,
tako da efikasno mogu da rade samo u slu~ajevima koji nemaju
veze sa etni~kim ili politi~kim pitawima.
Tokom 2000. godine, zapadni mediji su KiM opisivali kao
"gangsterski raj", odnosno kao teritoriju koju evropski lideri
sve ~e{}e vide kao bazu organizovanog kriminala, naro~ito
trgovine drogom.32
Ve}ina kriminalnih delatnosti na Kosovu i Metohiji, vr{i se
unutar porodi~nih klanova (fisova) koji kontroli{u odre|ene
delove teritorije. Klanovi su povezani i ostvaruju ~vrstu
saradwu sa sli~nim kriminalnim grupama iz drugih evropskih
dràva, pre svega iz Turske, Albanije i Bugarske, s obzirom da
teritorije ovih zemaqa predstavqaju glavne pravce preko kojih
se odvija krijum~arewe.
Odnose u okviru porodice odlikuje stroga unutra{wa disciplina,
koja se postiè sistemom ka`wavawa za svako odstupawe od
internih pravila, tako da strah garantuje bespogovornu lojalnost
klanu, pri ~emu se pozitivni zakonski propisi tretiraju kao
sekundarni, odnosno nebitni i neobavezuju}i. S obzirom da se
klanovi zasnivaju na krvnoj povezanosti, {to je faktor koji
31
Navedeni podaci dati su u izve{taju Saveta Evrope o situaciji na KiM, za period od

januara do aprila 2000. godine. Iste tvrdwe izneo je i Maks Edelbaher, {ef be~kog
Biroa za bezbednost, nakon posete teritoriji KiM, aprila 2000. godine.
32
[kotski list "Sunday Herald" je, 30. aprila 2000. godine, u tekstu pod naslovom "Kosovo gde policija ne vlada", pozvao se na izjavu neimenovanog pripadnika vojne obave{tajne
slu`be u bazi "Bondstil", po kojoj je "stopa kriminala na Kosovu gotovo ista kao u Los
An|elesu". Autor teksta konstatuje da je ova ~iwenica zapawuju}a, s obzirom da je, kako
se navodi, dvomilionska populacija na KiM rasuta po teritoriji upola mawoj od
[kotske.
24
ograni~ava broj ~lanova, veze me|u wima su veoma ~vrste, a

pristup i infiltrirawe drugih lica gotovo nemogu}i.
Pripadnici drugih nacionalnih zajednica prihvataju se jedino
kao izvr{ioci odre|enih jednokratnih ili sporednih zadataka.
Osim toga, albanske mafija{ke porodice su organizovane u 3-4 i
vi{e nivoa, {to omogu}ava da se sa~uva sposobnost delovawa
organizacije i u slu~aju otkrivawa nekog wenog ~lana ili grupe.
Ve}ina pripadnika kriminalnih grupacija na KiM bila je
aktivna u redovima OVK i drugih albanskih teroristi~kih
organizacija, gde su obu~eni za oruàno delovawe. Pored toga,
karakteri{e ih izrazita fleksibilnost pri sklapawu sporazuma
sa drugim sli~nim organizacijama iz zemqe i inostranstva, ~vrste
veze sa lokalnim politi~kim predstavnicima i pripadnicima
pojedinih dràvnih organa (carinska slu`ba, KZK i KPS), te
spremnost i sposobnost za izvo|ewe kompleksnih operacija koje
prevazilaze nacionalne okvire, s obzirom da imaju sna`nu pomo}
albanske emigracije, okupqene oko razli~itih organizacija i
udruèwa u Evropi i SAD.33
Teritorija Kosova i Metohije, {to se organizovanog kriminala
ti~e, podeqena je na tri glavne interesne zone: oblast Drenice,
Duka|ina i Laba, u kojima kriminalnu delatnost kontroli{u
pojedini lideri biv{e OVK, sada rukovodioci u politi~kim
strukturama, kao i raniji, bliski saradnici OVK, koji su
finansirali wen rad.34 (mape br. 6, 7 i 8)
Podru~je Drenice, du` strate{kih puteva koji povezuju teritoriju
Crne Gore sa Makedonijom, kroz Prizren, Klinu, Istok, prema
Kosovskoj Mitrovici, u oblasti [aqa, predstavqa zonu koju
kontroli{e tzv. Dreni~ka grupa, lojalna Ha{imu Ta}iju. Ova
grupa se bavi ilegalnom trgovinom oru`jem, kradenim vozilima,
qudima, akciznom robom, pre svega cigaretama i gorivom.
Posredstvom porodi~nih veza koje ima na ovom podru~ju, Ta}i
direktno vr{i kontrolu nad lokalnim institucijama obezbe|uju}i,
na taj na~in, nesmetano obavqawe navedene kriminalne delatnosti.
Porodica Ta}i povezana je sa albanskom, makedonskom, bugarskom
i ~e{kom mafijom.
33
U svom izve{taju iz 2000. godine, predstavnici Saveta Evrope izrazili su zabrinutost

zbog povezanosti biv{e OVK i pripadnika KPS, odnosno zbog ~iwenice da se u KPS
angaùju i biv{i policajci albanske narodnosti za koje postoji {iroko uverewe da su
korumpirani.
34
Pojedini klanovi du`ni su da pla}aju teroristi~koj organizaciji ANA mese~ne iznose u

visini i do 100.000 evra, kako bi uìvali wenu "za{titu".
25
Na teritoriji op{tina Pe}, De~ani i \akovica, koje se nalaze u

oblasti Duka|in, deluje tzv. Metohijska grupa, koju predvodi
Ramu{ Haradinaj. Porodica Haradinaj usmerena je na ilegalnu
trgovinu oru`jem, drogom, akciznom robom, kradenim vozilima,
kao i reketirawe albanskog stanovni{tva na KiM. Krijum~arena
roba se distribuira u Makedoniju, jug Srbije, Ra{ku oblast, te u
Crnu Goru, kori{}ewem putnog pravca Pe}-Kula-Roàje. S
ozbirom na bliske veze Ramu{a Haradinaja sa borcima biv{e
OVK, koji su, nakon wene demilitarizacije, pre{li u redove
KZK i KPS, u mogu}nosti je da indirektno ostvaruje kontrolu
nad granicom prema navedenim podru~jima, kao i kriminalnim i
teroristi~kim aktivnostima na ovom terenu.
Na podru~ju Laba, obuhvataju}i op{tine Gwilane, Vitina i
Ka~anik, deluje grupa lojalna Rustemu Mustafi, zvanom "Remi",
jednom od najuticajnijih komandanata OVK i KZK.35 Ovaj klan je
usmeren na aktivnosti vezane za krijum~arewe droge i u bliskoj
je vezi sa porodicom Haradinaj.
Na prostoru KiM deluju i druge porodice, ~ije su aktivnosti
usmerene na ilegalnu trgovinu i krijum~arewe, a navedenu
delatnost sprovode u saradwi i pod okriqem nekog od navedenih
rukovodilaca - Ta}ija, Haradinaja ili Mustafe.
Porodica Luka povezana je sa albanskom mafijom i bavi se
{vercom oru`ja, droge i akcizne robe (cigarete, benzin). Deluje
pod okriqem Ha{ima Ta}ija i Ramu{a Haradinaja, kao i
albanske mafije.
Porodica Selimi, zajedno sa porodicom Luka, kontroli{e
{verc oru`ja, droge i vozila, u oblasti Duka|in. Tako|e, bave se
i nelegalnim oporezivawem Albanaca, kao i zastra{ivawem
politi~kih protivnika iz DSK. Povezani su sa Ha{imom Ta}ijem.
Porodica Keqmendi je u bliskoj vezi sa Ramu{om Haradinajem i
kontroli{e {verc droge i nafte, trgovinu qudima, kao i prawe
novca na podru~ju Pe}i.
Porodica Eq{ani bavi se {vercom oru`ja i benzina. Kontroli{e
oblast Vitomirice i povezana je sa Ekremom Lukom i Yavitom
Haqitijem.
35
Uhap{en je od strane me|unarodnih snaga i nedavno osu|en na vi{egodi{wu kaznu

zatvora, {to je izazvalo talas protesta biv{ih pripadnika OVK.
26
Porodica Kitaj je vode}a kriminalna grupa koja kontroli{e

oblast izme|u Kline i Istoka. Ume{ana je u {verc kradenih
vozila i prodaju eksploziva na KiM.
Kriminalni klan Suma deluje na podru~ju Ka~anika. Pored
reketirawa i ucena, bavi se {vercom oru`ja i droge iz
Makedonije na KiM i obrnuto. ^lanovi klana Suma u vezi su sa
grupom koju predvodi Rustem Mustafa, zvani "Remi", iz Podujeva.
Klan Suqa koordinira lancem organizovanog kriminala koji
deluje na teritoriji KiM i Makedonije, na planu ilegalnog
uvoza oru`ja, municije i druge opreme.
^lanovi porodice Agu{i deluju na podru~ju Kline. Bave se
iznu|ivawem novca od Albanaca koji su prisiqeni da otkupquju
prethodno oteta srpska imawa i imovinu na navedenoj op{tini,
kao i ucewivawem potencijalnih kupaca.
Klan Geci je aktivan na podru~ju op{tina Pe}, Kosovska
Mitrovica, Srbica i Pri{tina. Bavi se krijum~arewem benzina i
sara|uje sa Yavitom Haqitijem i porodicom Selimi.
Klan Babaqija, deluje na podru~ju \akovice. U saradwi je sa
Ramu{om Haradinajem i bavi se krijum~arewem benzina iz
Albanije, te ilegalnom trgovinom narkoticima. (mapa br. 2)
Uprkos ~iwenici da je izme|u klanova izvr{ena precizna
podela teritorije, u kojoj svaka porodica kontroli{e odre|enu
oblast i kriminalnu delatnost na tom podru~ju, me|u pojedinim
klanovima postoji rivalitet, koji je posledica politi~kih
neslagawa ili nastojawa grupa da ostvare {to ve}u vlast na
odre|enom prostoru. Ponekad su ti sukobi toliko sna`ni da
poprimaju oblike krvne osvete, koja se prenosi na sve ~lanove
suprotstavqenih porodica, kao {to je, na primer, slu~aj sa
klanovima Musaj i Haradinaj. Ovaj sukob, nastao usled razli~ite
politi~ke opredeqenosti, kao i poku{aja klana Musaj da od
klana Haradinaj preuzme kontrolu nad trgovinom oru`jem i
drogom, rezultirao je ubistvom Sinana Musaja, a ubrzo zatim,
rawavawem Ramu{a Haradinaja.36 Brutalnost u obra~unima
suprotstavqenih mafija{kih klanova potvr|uje i nedavna
likvidacija ~lanova porodice Keqmendi, u Pe}i, od strane
pripadnika klana Luka. Tom prilikom je ubijena i jedna èna,
36
^lanovi porodice Musaj iz Streoca, op{tina De~ani, bili su pripadnici FARK.
27
{to do sada nije bila uobi~ajena pojava u sukobima me|u

albanskim grupama, ukqu~uju}i i krvnu osvetu.
Ilegalna trgovina drogom koja se odvija kroz podru~je KiM,
pove}ala se kao deo sveukupnog porasta {verca narkotika na
Balkanu. Tome je doprinelo odsustvo sna`nih dràvnih institucija
(policije i pravosu|a) koje bi spre~ile prodor i presekle puteve
droge, zatim pravni vakuum nastao u periodu od dolaska
me|unarodnih snaga do uspostavqawa nove zakonske regulative
od strane UNMIK administracije, kao i poroznost granica,
nepristupa~ni tereni i siroma{na ekonomija, {to sveukupno
teritoriju KiM ~ini idealnom obla{}u za trgovinu drogom..
Jedan od kanala, kojim se droga iz Turske prebacuje u Italiju, a
zatim u zapadnu Evropu, ide preko Tropoje i luka Dra~ i Valona,
u Albaniji.37 Izvesne koli~ine heroina i kokaina se prera|uju u
albanskim laboratorijama, a odatle transportuju u selo Luàne,
zatim u Muhovac i Veliki Trnovac na jugu Srbije, i u Crnu Goru,
u Tuzi i Ulciw, odakle se distribuiraju prema Evropi. Droga
koja neprera|ena dolazi iz Albanije, zavr{ava u okolini
Gwilana i Prizrena, gde postoje dve velike laboratorije za
proizvodwu tzv. te{kih narkotika. (mapa br. 9)
Prenos droge i oru`ja obavqa se i na zvani~nim grani~nim
prelazima kao {to su \eneral Jankovi}, Jazince, ]afa Pru{it,
Morina i Tropoja, zahvaquju}i saradwi kriminalnih grupa sa
carinskim slu`benicima, te pripadnicima KZK i KPS. Oru`je
koje dolazi iz Albanije, naj~e{}e se prodaje na crnom trì{tu
u Juniku i \akovici.38
Usled teritorijalne povezanosti kosovsko-mitrova~kog i
pe}kog regiona sa Srbijom i Crnom Gorom, ovo podru~je
predstavqa glavni tranzitni pravac za ilegalnu trgovinu
cigaretama. Jedna od ustaqenih ruta za ovu delatnost je relacija
severni deo Kosovske Mitrovice - selo Brwak, op{tina Zubin
Potok - jezero Tabalije - selo Stare~evi} - Ribari}i - Novi
Pazar - Kraqevo - Kragujevac - Trstenik.39
37
Centri za trgovinu drogom u Makedoniji su Gostivar, Kumanovo i Skopqe, gde je

tamo{wa narko-mafija, za svoje sedi{te, zakupila ~itav jedan sprat u hotelu "Grand".
38
Po mi{qewu predstavnika obave{tajnih struktura UN u Pri{tini, trgovina oru`jem

je jednako velika pretwa evropskoj bezbednosti kao i trgovina heroinom.
39
Pored navedenih kriminalnih aktivnosti, na teritoriji KiM je razvijena i ilegalna

trgovina naftnim derivatima. Prema pisawu pri{tinskog lista na albanskom jeziku
"Koha Ditore", svake nedeqe se na KiM prokrijum~ari 100 tona benzina sa teritorije
Crne Gore.
28
Kriminalni klan HARADINAJ
HARADINAJ
(s. Glo|ane)
Eq{ani
grupa "Crni orao"
Aqi Haskaj
Arton Toqaj
Qata
Vok{i
Babaqija
Musaj
Keqmendi
Luka
Mapa 6.
Kriminalni klan
M" "Dreni~ka dolina"
TA]I
(s. Bro}na)
Geci
Qu{taku
Ja{ari
Ladrovci
Haqiti
Seqimi
Suqa
Agu{i
Mapa 7.
Kriminalne grupe i pojedinci u Pri{tini
En|el [abanaj
Rustem Mustafa
"Remi"
grupa
Geci-Seqimi
Ramadani
[abanaj
Yavit Haqiti
"Zeka"
Ekrem Luka
"Vuka"
Keqmendi
Maqoku
Maraj
Mapa 8.
Putevi droge preko Kosova i Metohije
Legenda:
heroin
marihuana
kokain
Mapa 9.
- Aktivnosti albanske mafije u svetu

Do po~etka oruànih sukoba na teritoriji biv{e Jugoslavije,
najve}i deo evropskog trì{ta i, mawim delom, trì{ta SAD
snabdevan je narkoticima krijum~arenim tzv. Balkanskom rutom.
Iz zemaqa porekla (Pakistan, Iran, Avganistan) i Turske, gde
je sirovina za narkotike prera|ivana, ova ruta je vodila preko
Gr~ke, Bugarske, republika biv{e Jugoslavije (Srbija,
Hrvatska, Slovenija), Rumunije, Ma|arske, ê{ke, Slova~ke, do
Austrije,
Nema~ke,
Italije,
[vajcarske
i
drugih
zapadnoevropskih zemaqa. (mapa br. 10)
Izbijawem sukoba na ovom podru~ju, albanska mafija je probila
nove puteve droge ka zapadnoj Evropi, zaobilaze}i ratom
zahva}ene zone. Na taj na~in, stvorene su dve nove, alternativne
rute, od kojih ju`na ide od Turske, preko Bugarske, Makedonije,
KiM i Albanije, do Italije i drugih zapadnoevropskih zemaqa.40
Druga, severna ruta ide od Turske, preko Bugarske, Rumunije i
Ma|arske, do ê{ke, Slova~ke i zapadnoevropskih zemaqa.41
(mapa br. 11)
Sa zavr{etkom oruànih sukoba u Jugoslaviji, ponovo je
uspostavqena stara Balkanska ruta, ali novi pravci preno{ewa
narkotika nisu nestali, tako da je sada mreà krijum~arewa
znatno pro{irena.
Sve ameri~ke slu`be nadle`ne za borbu protiv droge procewuju
da su, uz turske, kriminalne grupe kosmetskih Albanaca
najzna~ajniji krijum~ari droge u Evropi.42 Ove grupe su od
strane stru~waka opisane kao izuzetno nasilne i ume{ane u
me|unarodnu trgovinu oru`jem, uz sve ja~e dokaze o wihovom
u~e{}u u kriminalnim aktivnostima i na teritoriji SAD.
40
Putovawe droge ovom rutom, od zemqe porekla do krajwih korisnika, traje 7 do 10 dana.
41
Prema podacima Interpola, du` severne i ju`ne balkanske rute, svake godine biva
zapleweno vi{e od jedne tone heroina i vi{e od 10 tona ha{i{a.
42
U Nema~koj su, na primer, Albanci potpuno potisnuli narko-dilere turskog i kurdskog

porekla. U Slova~koj i Ma|arskoj oni kontroli{u 90% trgovine drogom, u [vajcarskoj
70%, u Danskoj 50%, a u Francuskoj 40% prometa. U porastu su isporuke narkotika
albanskih kriminalaca na podru~ju Gr~ke, koje su, prema podacima gr~ke policije, {est
puta ve}e nego pre pet godina.
29
O snazi albanske mafije u SAD svedo~i i podatak da su, jo{

sredinom 80-tih godina, pripadnici kriminalnih grupa bili
dobro
organizovani
i
upu}ivali
ozbiqne
pretwe
predstavnicima pravosudnih organa, koji su protiv wih
pokretali krivi~ni postupak. U to vreme, ameri~ka policija je
konstatovala da su pripadnici albanske mafije ume{ani u sve
vrste kriminalnih aktivnosti (iznude, pqa~ke, trgovina
oru`jem, oruàni obra~uni, rukovo|ewe kockarnicama u
pojedinim delovima Wujorka i drugo).
Kriminalna delatnost kojom su se Albanci u SAD prevashodno
bavili bila je trgovina narkoticima, a ameri~ki stru~waci za
borbu protiv ove vrste kriminala jo{ tada su upozoravali da bi,
za samo nekoliko godina, ove kriminalne grupe mogle da preuzmu
25 do 40% ameri~kog heroinskog trì{ta.
Od sredine 90-tih godina, albanski kriminalci iz SAD po~eli
su da pomaù aktivnosti OVK na KiM, prikupqawem nov~anih
sredstava kojima je pla}ano oru`je za potrebe ove teroristi~ke
organizacije. Prikupqawe sredstava je, u po~etku, vr{eno tajno,
a kasnije je i u SAD otvorena filijala fonda "Domovina zove",
koji je, preko bankarskih ra~una u SAD, Kanadi i vi{e
zapadnoevropskih zemaqa, upu}ivao finansijska sredstva
pripadnicima OVK. Pored toga, novac je preno{en i direktno,
preko emigranata - kurira, koji su dolazili na podru~je KiM.
Pored prikupqawa novca, albanski emigranti u SAD
organizovali su i isporuke humanitarne pomo}i i oru`ja, kao i
upu}ivawe dobrovoqaca, koji su se prikqu~ivali jedinicama
OVK na KiM.43
Ameri~ki obave{tajni izvori upozoravali su na mogu}nost da se
u regionu Balkana ispoqi "kolumbijski sindrom", odnosno da
albanska mafija postane dovoqno mo}na i preuzme kontrolu nad
jednom ili vi{e oblasti u kojima preovla|uje albansko
stanovni{tvo. U to vreme je konstatovano da je, na politi~kom
planu, takav efekat ve} postignut, usmeravawem profita
ste~enog narko-terorizmom u lokalne vlade i politi~ke
partije. Tada vladaju}a Demokratska partija Albanije (DPA)
osumwi~ena je da toleri{e i direktno profitira od trgovine
narkoticima, te da finansira secesionisti~ke politi~ke
43
Od dobrovoqaca iz SAD, u okviru OVK, formirana je brigada "Atlantik".
30
partije i druge grupacije na KiM i u Makedoniji. Za ume{anost

u kori{}ewe "opranog" novca ste~enog kroz bavqewe narkoterorizmom, bile su osumwi~ene i makedonska Partija
demokratskog prosperiteta (PDP) i druge albanske partije u toj
dràvi, poput ultranacionalisti~ke Nacionalne demokratske
partije (NDP), ali i albanske partije na KiM. U sva tri
slu~aja, novac ste~en na kriminalan na~in ~esto je prikrivan
kroz emigrantske donacije, uz procenu da je profit od narkoterorizma, upu}en na jug Balkana u 1993. godini, iznosio oko
milijardu dolara. Isti izvori su tvrdili da se, osim za
kupovinu mafija{ke "za{tite", ovaj novac koristi i za sticawe
popularnosti u narodu, kroz navodni patriotizam, ali i za druge
kriminalne aktivnosti, pre svega za kupovinu oru`ja.
Na evropskom kontinentu, Albanci sa KiM drè preko 80%
trgovine heroinom, wihovi dileri nalaze se u najmawe polovini
evropskih zemaqa, mese~no prokrijum~are 4 do 6 tona heroina, a
vrednost ove droge na godi{wem nivou iznosi dve milijarde
dolara. Prema podacima Interpola, 1999. godine, albanska
mafija je na {vercu droge zaradila 38 miliona dolara, 2001.
godine 50 miliona, a 2002. godine 70 miliona USD. U statistici
Interpola stoji da su, od ukupnog broja uhap{enih krijum~ara
heroina, tokom 1997. godine, Albanci ~inili 14%, kao i da je
prose~na koli~ina droge prona|ene kod ostalih krijum~ara
iznosila 2 grama, dok su Albanci posedovali, u proseku, 120
grama droge.44
Profiti albanskih narko-grupa dostiù jednu milijardu
ameri~kih dolara, pri ~emu promet na KiM donosi od 125 do 150
miliona dolara, od ~ega se 25 miliona prosle|uje KZK. Ha{im
Ta}i, kao svoj deo, dobija 5 miliona USD.
Od ukupne koli~ine droge koja stiè na svetsko trì{te, ~ak
65% prelazi preko teritorije KiM, dok se na evropskom
trì{tu 90% heroina prokrijum~ari preko ovog podru~ja.
Ameri~ka agencija za borbu protiv droge (DEA) ozna~ila je
Albance sa KiM kao druge po va`nosti krijum~are narkotika na
svetskom trì{tu.
44
Podaci su objavqeni u listu "National Post", 13. aprila 2000. godine, pri ~emu se autor
pozvao na izve{taj Interpola.
31
Francuska Geopoliti~ka opservatorija za drogu, u svom

izve{taju, objavila je podatak da su albanski narko-dileri bili
kqu~ni igra~i u {iroko rasprostrawenom poslu "droga za
oru`je", a vi{e albanskih dilera uhap{enih u zapadnoj Evropi
priznalo je da su oru`je kupovali za potrebe OVK na KiM.45
Ovakvu vrstu trgovine konstatovala je i Evropska unija, na
sednici odrànoj 1994. godine u Briselu.
Nema~ki agenti za borbu protiv droge nagla{avaju da su
Albanci osnovali jednu od najve}ih organizacija za
krijum~arewe droge u Evropi, a da se profit dobijen ilegalnom
trgovinom "pere" kroz 200 privatnih banaka i mewa~nica.
Predstavnici italijanske policije navode da je albanska mafija
u toj zemqi, zbog svoje nasilnosti i brojnosti, uspela da potisne
turske trgovce drogom i da postane partner nekoliko italijanskih
mafija{kih organizacija, me|u kojima su sicilijanska Cosa
Nostra, napuqska Camora, kalabrijska Ndrangheta i Sacra Corona
Unita, iz oblasti Puqa. Osim toga, albanski trgovci drogom su,
za kratko vreme, od kurira, postali organizatori krijum~arskih
mreà, koji sada, kao kurire, angaùju kriminalce drugih
nacionalnosti.
Sedi{te aktivnosti albanskih mafija{a u Italiji je u
Kalabriji, a Milano im je najva`niji "poslovni" centar.
Najistaknutiji predstavnici ovih orgnizacija investirali su
svoj nelegalno ste~eni kapital u lance parfimerija i salona
lepote, ne samo u Italiji, ve} i u Velikoj Britaniji i drugim
zapadnoevropskim zemqama.
Pored trgovine drogom, albanski kriminalci u Italiji bave se
prostitucijom,
reketirawem,
{iroko
rasprostrawenom
trgovinom oru`jem, kao i organizovawem prosja~ewa i
yeparewa, u kojem su, uz stalno zlostavqawe i maltretirawe,
angaòvana deca kupqena od roditeqa u Albaniji, po ceni od
1.000 dolara po detetu.
U kantonu Ti}ino, na granici Italije i [vajcarske, Albanci u
potpunosti kontroli{u {verc droge i krijum~arewe qudi.
45
Tvrdwa da Albanci sa KiM razmewuju drogu za oru`je potvr|ena je u vi{e afera, 1999.
godine. Italijanski sud u Brindiziju osudio je albanskog trgovca heroinom, koji je
priznao da je, za drogu, od mafije nabavqao oru`je nameweno OVK. Pored toga, jedan
Albanac je u ê{koj naru~io lako pe{adijsko naoruàwe i raketne sisteme. Prema
izvorima iz ~e{ke policije, oru`je je bilo nameweno OVK.
32
U {vajcarskim zatvorima se, 1995. godine, nalazilo oko 2.000

Albanaca optuènih za trgovinu drogom. Prema navodima
{vajcarske policije, novac ste~en na ovaj na~in, koristili su za
kupovinu "kala{wikova" i "uzija" u Bernu i Bazelu.
Predstavnik obave{tajne slu`be pri {vedskoj policiji, u martu
1992. godine, potvrdio je da ova slu`ba pretpostavqa da postoji
povezanost izme|u trgovine drogom i OVK. Na osnovu analize
koju su obavili zvani~nici slu`be bezbednosti [vedske i
Norve{ke, 1998. godine, a koja se odnosila na zapleweni heroin
tokom prethodne dve godine, ustanovqeno je da u ovim zemqama
Albanci {vercuju 80% droge, a ostvarenim profitom kupuju
oru`je za OVK.
U Bratislavi i Budimpe{ti, policija je, 1999. godine, otkrila
skladi{ta koja mogu da prime vi{e hiqada kilograma heroina.
Osim toga, na ovom trì{tu zaplewena je i ve}a koli~ina
~istog kokaina, koji su {vercovali albanski trgovci.
Juna 1998. godine, u [paniji je uhap{eno vi{e od 50 Albanaca sa
KiM, koji su bili ume{ani u gotovo 1.000 provala i pqa~ki, kao
i u "prawe" novca ste~enog prilikom pqa~ki izvr{enih na
teritoriji Nema~ke. Nekoliko dana kasnije, uhap{ena je i grupa
od 70 Albanaca osumwi~enih za krijum~arewe droge, "prawe"
novca, pqa~ke i posedovawe la`nih dokumenata.
Gr~ki predstavnik u Interpolu podneo je, 1998. godine, izve{taj
u kojem je navedeno da Albanci sa KiM predstavqaju glavni
izvor snabdevawa kokainom i heroinom na ilegalnom trì{tu
ove zemqe. Osim toga, Interpol je, tokom 2000. godine,
raspolagao podatkom po kojem se u Makedoniji, uz granicu sa
Gr~kom, proizvode sinteti~ke droge, dok se u Albaniji
proizvodi kanabis, uglavnom namewen gr~kom trì{tu, pri
~emu, u ciqu transporta ove droge u Gr~ku, albanske kriminalne
grupe sara|uju sa gr~kim kriminalcima.
U zajedni~koj akciji italijanske i makedonske policije,
sprovedenoj 1993. i 1994. godine, otkrivena je grupa krijum~ara
droge u Skopqu i zapleweno 42 kg ~istog heroina. Pri tome,
nazna~eno je da je ova koli~ina neznatna, u odnosu na ukupnu
33
koli~inu heroina koju albanski krijum~ari prenose preko

Makedonije.
Predstavnici ~e{kih organa bezbednosti izjavili su, tokom
2002. godine, da je albanski organizovani kriminal po~eo svoje
aktivnosti u toj zemqi ranih 90-tih godina, bave}i se
krijum~arewem narkotika i trgovinom qudima. Po wihovim
navodima, kosmetski Albanci su ubrzo uspostavili kontakte sa
lokalnim politi~arima, slu`benicima javnih ustanova i
policije, koji su, zbog relativno niskih plata, ~esto prihvatali
mito, a za uzvrat obezbe|ivali radne dozvole i dozvole za trajni
boravak. Osim toga, Albanci su po~eli da kupuju nekretnine du`
granice sa Austrijom i Nema~kom, te da otvaraju ugostiteqske
objekte, koje su ~esto pretvarali u javne ku}e, a za vreme sukoba
na KiM, koristili ih kao tranzitne punktove u transportu
oru`ja namewenog OVK.
Predstavnici policije u Pragu, 1995. godine, izjavili su da su
Albanci uspeli ê{ku da pretvore u jednu od ciqnih
destinacija za trgovinu heroinom, kao i da preplave ovu zemqu
drogom. Marta 1999. godine, ~e{ka policija je uhapsila velikog
narko-dilera, Princa Dobro{ija, za koga se ispostavilo da je
prisustvovao proslavi koja je u Pragu organizovana povodom
dodeqivawa jedne ugledne nagrade Ibrahimu Rugovi. Prilikom
pretresa Dobro{ijevog stana, prona|eni su dokumenti koji ga
povezuju sa kupovinom oru`ja za potrebe OVK.
U poslovima krijum~arewa qudi, Albanci u potpunosti
kontroli{u trensfer preko Balkana prema Gr~koj, koriste}i
mar{rute kojima {vercuju drogu u pomenutu zemqu. Albanska
mafija je uspostavila ~vrste veze sa turskim, afri~kim i
italijanskim kriminalcima za poslove sa ilegalnim migrantima,
koje povremeno koriste kao kurire za preno{ewe droge. Osim
dràvqana Albanije i Albanaca sa KiM, krijum~are se i migranti
iz Turske, Pakistana, [ri Lanke, Kine i drugih zemaqa.46
Albanske grupe su uglavnom odgovorne za prevoèwe ilegalnih
migranata preko Jadranskog mora, od albanske obale do Italije.
Polasci su uglavnom iz Vqore, a neki iz Dursa ili ~ak iz Ulciwa,
46
Kriminalni bosovi iz redova Albanaca sa KiM snabdevali su pojedine dràvqane

Republike Albanije la`nim jugoslovenskim paso{ima, kako bi im omogu}ili da se
imigracionim vlastima u pojedinim zapadnoevropskim zemqama prijave kao politi~ki
progowena lica.
34
na jugu Crne Gore. Godine 1999., oko 10.000 qudi mese~no

krijum~areno je u zemqe EU preko Albanije. Za albanske
kriminalne grupe, ilegalne migracije, ~ak iako ne mogu da se
uporede sa narko-biznisom, predstavqaju zna~ajan izvor
sredstava, s obzirom da je proceweno da su im, 1999. godine,
donele zaradu od 50 miliona dolara.47
U svakom trenutku, oko 4 miliona ilegalnih migranata nalazi se
u pokretu. U svetskim okvirima, zarada pojedinaca i mreà za
wihovo krijum~arewe, u 1999. godini, bila je procewena izme|u 3
i 10 milijardi dolara. Interpol ima jasne indicije o
ume{anosti organizovanih kriminalnih grupa u svaki segment
putovawa ilegalnih migranata.
U novije vreme, Albanci su reaktivirali trgovinu ukradenim
automobilima, obnavqaju}i mreè za wihov transfer iz
Italije, [vajcarske, Nema~ke, ê{ke i Poqske na KiM, odakle
se izvesna koli~ina isporu~uje daqe.
Prema izve{taju Interpola, trgovina ènama i nasilna
prostitucija postali su zna~ajni albanskoj mafiji 1999. godine,
kada su hiqade èna sa Kosova i Metohije izbegle u Albaniju,
zbog oruànih sukoba u regionu. U albanskim mreàma
prostitucije nalazi se sve ve}i broj èna koje nisu Albanke, ve}
dolaze iz Rumunije, Moldavije, Rusije, Bosne i Hercegovine i
drugih zemaqa. Makroi se ~esto predstavqaju da su sa KiM, kako
bi dobili status politi~kih izbeglica, iako mnogi od wih,
zapravo, dolaze iz Albanije. Pojedini Albanci ovaj posao
kontroli{u iz inostranstva, pri ~emu je Belgija sedi{te
nekoliko glavnih nosilaca ovakve aktivnosti. (mapa br. 12)
Predstavnici Saveta Evrope smatraju da je do pove}awa stepena
prostitucije na KiM do{lo, pored ostalog, i zbog velikog
prisustva stranih vojnika i civila na tom podru~ju, a prema
izve{tajima Me|unarodne organizacije za migracije (IOM),
hiqade devojaka i èna iz isto~ne Evrope nasilno stiù na
KiM, gde su seksualno eksploatisane i prisiqene na
prostituciju. Pored toga, ènama se trguje i unutar, kao i sa
teritorije KiM.
47
Migracije nisu samo izvor prihoda, ve} imaju veliki zna~aj i u formirawu mreà u
stranim zemqama, odnosno stvarawa mostova sa albanskom mafijom u inostranstvu.
35
- Uticaj kriminogenog faktora iz Republike Albanije

Albanija je najve}i centar za prawe novca i trgovinu drogom na
Balkanu. Novac ste~en trgovinom drogom kanalisan je kroz
piramidalne {eme {tedwe, ~iji je krah, 1997. godine, doveo do
drasti~nih politi~kih nemira u toj zemqi. Anarhi~na situacija
u zemqi, u to vreme, omogu}ila je albanskoj narko-mafiji da svoj
posao razvije do neverovatnih razmera.
Sprega terorizma i organizovanog kriminala na KiM
uspostavqena je pod sna`nim uticajem odre|enih politi~kih
faktora u Republici Albaniji, osumwi~enih za korupciju i vezu
sa kriminalnim strukturama. Zna~ajan je podatak da se ekspanzija
OVK dogodila u periodu vlasti Salija Beri{e, kome se pripisuje
"tolerancija" prema {vercu narkotika, tim pre {to lider DPA, i
sada, odràva ~vrste veze sa Ha{imom Ta}ijem.
Grupe koje se bave organizovanim kriminalom u Republici
Albaniji, u zna~ajnoj meri uti~u na odluke vlade i politi~kih
partija. U gradu Skadru i wegovoj okolini paravojne organizacije
albanskih trgovaca drogom i oru`jem poseduju moderniju opremu
nego albanska armija. Mafija ~esto pomaè pojedincima da
dobiju poloàj i vlast, a kada do|u na poziciju mo}i, koristi ih
da bi kontrolisala rad dràvnih organa, pre svega policije, i
ostvarila privilegije.
Pored najja~eg i najopasnijeg mafija{kog klana Kula, koji
kontroli{e deo prometa narkotika iz Turske, {vercuje oru`je i
ilegalne izbeglice u Italiju, porodica Abazi se bavi {vercom
droge i oru`ja, dok fis Borici sara|uje sa italijanskim
kriminalnim bandama ukqu~enim u nelegalni promet droge i
prostituciju. Zanimqiv je sastav grupe Brokaj, koja se bavi
krijum~arewem droge, oru`ja i prostitucijom, a ~ine je biv{i
politi~ari i pripadnici nekada{we tajne slu`be Sigurimi.
Tako|e, na ovom podru~ju organizovano deluju i grupe Hakqaj,
Kerkiku, Cau{i, [ehu, Kakami i Hasani.
Iako su i ranije, tada{we komunisti~ke vlasti u Republici
Albaniji otvoreno ispoqavale teritorijalne pretenzije, pre
svega, prema podru~ju KiM, oruàne aktivnosti OVK otvoreno
je podràla vlada u Tirani.
36
U tom periodu, Albanija je bila logisti~ka baza za teroriste sa

Kosmeta, kao i frekventno tranzitno podru~je za {verc oru`ja,
droge i akcizne robe.
Za vreme gra|anskih nereda u Albaniji, 1997. godine, velika
koli~ina oru`ja i municije izneta je iz skladi{ta albanske
vojske i preneta, u zna~ajnoj meri, u Makedoniju i na KiM.48
Oru`je iz Albanije naj~e{}e je, po veoma niskim cenama,
prodavano na crnom trì{tu u Juniku i \akovici. Zbog lake
dostupnosti ovog oru`ja gra|anima, stvoreni su dodatni
povoqni uslovi, kako za eskalaciju terorizma na ovom podru~ju,
tako i za razvoj svih oblika kriminala, ukqu~uju}i i formu
wegovog organizovanog delovawa.49
Po okon~awu oruànih sukoba na KiM, prema navodima
zvani~nika MUP-a Albanije, najtraèniji kriminalci iz ove
zemqe pre{li su na teritoriju KiM, kako bi izbegli hap{ewa.
Iz tog razloga, veliki broj krivi~nih dela na teritoriji KiM
moè se pripisati dràvqanima Republike Albanije, koji se,
~esto, obra~unavaju i sa kriminalnim grupama Albanaca sa KiM.
Sukob na Kosovu i Metohiji, kao i problem izbeglica u
Albaniji, rezultirao je velikim prilivom finansijske pomo}i
sa Zapada. Albanski organizovani kriminal, sa svojim vezama u
dràvnim vlastima Albanije, imao je velike koristi od ovih
sredstava, koja su procewena na oko 163 miliona dolara.
48
Prema podacima kojima raspolaè Interpol, radi se o 38.000 pi{toqa, 226.000

kala{wikova, 25.000 automatskih pu{aka, 2.400 protivtenkovskih raketnih baca~a,
3.500.000 ru~nih granata, 3.600 tona eksploziva. Iako grupe organizovanog kriminala
verovatno nisu bile u mogu}nosti da "kontroli{u" situaciju, ocena je stru~waka iz
Interpola da su one profitirale iz ovog haosa, tako {to su pribavile velike koli~ine
oru`ja. Po wihovom mi{qewu, pre sloma finansijskih piramida, oko 500-800 miliona
dolara bilo je transferisano na ra~une italijanskih kriminalnih organizacija i
wihovih albanskih partnera, da bi taj novac, potom, bio reinvestiran u zapadnim
zemqama.
49
Ukazuju}i na zna~aj borbe protiv organizovanog kriminala u Albaniji, Yozef

Limpreht, ameri~ki ambasador u Tirani, u izjavi za Radio Slobodna Evropa, juna 2002.
godine, istakao je neophodnost presecawa kanala za trgovinu drogom, oru`jem, ènama i
decom, jer oni mogu biti kori{}eni i od strane terorista.
37
5. Uloga albanske emigracije
Albanska emigracija u [vajcarskoj, Nema~koj, Belgiji,

Holandiji, kao i SAD, delovala je preko vi{e ilegalnih
ekstremnih organizacija, koje su regrutovale Albance i
upu}ivale ih na KiM, radi pristupawa OVK, dok su pojedine
organizovale, na teritoriji navedenih zemaqa i u Albaniji,
centre za vojnu i teroristi~ku obuku ve} regrutovanih lica.
Albanska emigracija u [vajcarskoj, posebno vode}i pripadnici
biv{e OVK i NPK, finansira i novije aktivnosti terorista na
jugu Srbije i u Makedoniji.
Delovawe albanske emigracije ogleda se u prikupqawu zna~ajnih
finansijskih sredstava, neophodnih za snabdevawe teroristi~kih
grupa naoruàwem i opremom. Novac se prikupqa organizovano,
davawem priloga direktno za ove namene, ili uplatama za,
navodno, humanitarne potrebe albanskog stanovni{tva.50
Upla}ena sredstava se, preko pojedinih banaka ili ilegalnim
kanalima, prebacuju u Albaniju i na KiM, a u nekim slu~ajevima
novac prenose "kuriri", {to se legendira posetom porodici.
U navedenim zemqama, pripadnici albanske emigracije su
izloèni torturi ~lanova albanske mafije, sa kojima su
prisiqeni da sara|uju i, na taj na~in, pomaù terorizam na
KiM, jugu Srbije i u Makedoniji.
Izve{taji Interpola ukazuju da je jedan broj lica koja su
primqena u zapadnu Evropu ili severnu Ameriku kao izbeglice
tokom sukoba na KiM, pa`qivo izabran od strane albanske
mafije da ostane u zemqi doma}inu i deluje kao budu}a veza za
kriminalne aktivnosti.
Mo} albanske mafije je bazirana na poslu{nosti fisova,
odnosno bratstava. Skup fisova, ~esto i do 20, ~ini mafija{ku
lozu, ~iji je predvodnik, istovremeno, i politi~ki lider.
50
U jednom periodu, sva sredstva prikupqana u albanskoj dijaspori za Univerzitet u

Tetovu, preusmeravana su za potrebe izvo|ewa oruànih akcija terorista iz ONA.
Prema oceni francuskih analiti~ara, ova sredstva poti~u od trgovine drogom.
38
Albanska mafija nije piramida sa jednim "kumom" na vrhu, ve}

niz piramida, sa ve}im brojem "kumova".
Preko navedenih humanitarnih fondova, uticajni i finansijski
veoma sna`ni albanski mafija{ki klanovi "peru" novac
prikupqen trgovinom narkoticima i drugim metodama i
poslovima mafije (ucene, reketirawe, iznu|ivawe). Prema
saznawima Interpola, OVK i druge albanske grupe koriste
sofisticiranu mreù ra~una i kompanija, kako bi prosle|ivale
sredstva. Godine 1998., Nema~ka je zamrzla dva bankarska ra~una
koji su pripadali organizaciji "Ujediweno Kosovo", po{to je
otkriveno da je jedan Albanac sa KiM, osu|en za trgovinu
drogom, na wega deponovao nekoliko stotina hiqada dolara.
Najpoznatija institucija za organizovano prikupqawe novca
namewenog nabavci oru`ja i opreme za teroriste na KiM je
fond "Domovina zove", osnovan decembra 1993. godine.
Registrovan je u Nema~koj, u okviru Albanske demokratske
zajednice. Me|u osniva~ima fonda bili su mahom ~elnici NPK,
a kasnije vo|e OVK. Fond ima ekspoziture u 12 zemaqa Evrope i
SAD, a prikupqeni novac ranije je kori{}en za obuku, opremu,
naoruàwe i strane pla}enike angaòvane u OVK, a delom za
propagandu i potkupqivawe lobista i uticajnih grupa u
vladaju}im krugovima Zapada.51
Evidentna povezanost rada ovog fonda sa {vercom oru`ja na
KiM navela je vlade pojedinih zapadnih zemaqa da, tokom 1998.
godine, donesu odluku o privremenoj zabrani wegovog rada.
Prema proceni analiti~ara, Albanci u dijaspori, putem ovog
fonda, kroz dobrovoqne priloge, nelegalni porez na dohodak i
zaradu od prodate droge, prebace godi{we na KiM od 150 do 400
miliona ameri~kih dolara.
U nastojawu da prikupi {to vi{e finansijskih sredstava od
albanske dijaspore, FNUA je, u ve}em broju zapadnoevropskih
gradova, osnovala filijale Albanskog nacionalnog fonda, {to
ukazuje i na ambiciju da se formira albanska banka
internacionalnog statusa, koja bi omogu}ila da se kapital
albanske mafije uvede u legalne tokove.
51
Deo sredstava iz ovog fonda kori{}en je i za finansirawe paralelne albanske

prosvetne i zdravstvene slu`be, koje su organizovane u ciqu sprovo|ewa potpunog
bojkota rada dràvnih organa na KiM.
39
Uloga albanskog lobija u svetu je od ogromnog zna~aja za

albanske teroriste, s obzirom na ~iwenicu da emigraciju ~ini
blizu 1,8 miliona Albanaca {irom sveta.52
Bogati i ugledni Albanci u zemqama zapadne Evrope i SAD,
pored finansijske podr{ke, nastojali su da OVK prikaù kao
nacionalni pokret, a wene teroristi~ke akcije oslobodila~kom
borbom albanskog naroda na KiM, {to su, u zna~ajnoj meri, i
uspeli. Na ovom planu, stvorili su upori{te kod jednog dela
zapadnih politi~ara i diplomata.
6. Panislamski faktor
Prisustvo radikalnog islamskog faktora na teritoriji KiM
potvr|eno je kroz aktivno u~e{}e muyahedina u oruànim
sukobima na Kosovu i Metohiji, u okviru formacija OVK, kao i
kroz delovawe raznih islamskih humanitarnih organizacija.
Na 18. islamskoj konferenciji, odrànoj u Pakistanu, oktobra
1998. godine, albanski separatizam na KiM okarakterisan je kao
yihad, ~ime je ~itav muslimanski svet pozvan da pomogne, svim
raspoloìvim sredstvima, borbu "za slobodu na okupiranim
muslimanskim teritorijama". Pozivaju}i se na yihad,
teroristi~ka organizacija Osame Bin Ladena najavila je
teroristi~ke napade protiv "nevernika", odnosno Velike
Britanije, SAD, Francuske, Izraela, Rusije, Indije i Srbije.
O prisustvu radikalnog islama na KiM govori podatak da je,
tokom 1995. godine, Osama Bin Laden boravio u Albaniji, kao
gost tada{weg predsednika Salija Beri{e, kada su formirane
baze za logisti~ku i finansijsku podr{ku organizaciji Al
Kaida i uspostavqene wene }elije na podru~ju KiM. Pored Bin
Ladena, navedenom sastanku su prisustvovali Ba{kim Gazideda,
biv{i {ef tajne policije Albanije, Ha{im Ta}i i Ramu{
Haradinaj. Tom prilikom, Ba{kim Gazideda je izabran za jednog
od rukovodilaca Al Kaide za podru~je Balkana.53
52
Procewuje se da je, 2000. godine, brojnost albanske dijaspore izgledala ovako: SAD i Kanada
500.000, Gr~ka 500.000, Nema~ka 400.000, [vajcarska 200.000, Turska 65.000, [vedska 40.000,
Velika Britanija 30.000, Belgija 25.000, Francuska 20.000.
53
Pozivaju}i se na najvi{e predstavnike makedonskih bezbednosnih snaga, list "Washington Times" je,
22. juna 2001. godine, u tekstu pod naslovom "Bin Ladenovi novi specijalni izaslanici", objavio da
je Osama Bin Laden jedan od najzna~ajnijih finansijera ONA, te da je, do navedenog perioda, za
potrebe ove organizacije, dao 6 do 7 miliona dolara.
40
Senator Pat Roberts, predsednik Komisije za bezbednost

Senata, izjavio je da SAD poseduju dokaze o povezanosti OVK sa
Osamom Bin Ladenom, kao i o ukqu~enosti pripadnika OVK u
ilegalnu trgovinu drogom.
Obave{tajni krugovi u Albaniji potvr|uju sna`no prisustvo
Bin Ladenove mreè u ovoj zemqi, kao i postojawe wihovih
planova za napade na ameri~ke dràvqane i objekte. Isti
izvori su potvrdili i prisustvo ~etiri grupe "ratnika yihada"
(iz Egipta, Saudijske Arabije, Alìra, Tunisa i Sudana) na
severu Albanije i wihovo u~e{}e u sukobima na KiM, u
redovima OVK.54
Fanati~ni islamski borci iz Avganistana, Alìra, Egipta,
ê~enije, Irana i drugih zemaqa bili su ukqu~eni u komandne
sastave {tabova OVK na KiM. U odre|enim slu~ajevima, ova
radikalno orijentisana i visoko profesionalno obu~ena lica,
formirala su samostalne jedinice angaòvane na specijalnim
borbenim i takti~kim zadacima. Neposredno su u~estvovali u
osvajawu i ~i{}ewu terena, kidnapovawu gra|ana i pripadnika
policije, surovim mu~ewima i likvidacijama. Tako|e su bili
angaòvani i kao instruktori specijalisti~ke obuke nekih
formacija OVK.
Godine 1998., Stejt department je OVK stavio na listu
teroristi~kih organizacija, konstatuju}i da se wene operacije
finansiraju novcem iz me|unarodne trgovine heroinom i
pozajmica islamskih zemaqa i pojedinaca, me|u kojima je,
navodno, bio i Osama bin Laden. Prema navodima stru~waka iz
Interpola, druga veza sa Bin Ladenom je ~iwenica da je Muhamed
al Zavahiri, brat dr Ajmana al Zavahirija, lidera organizacije
Egipatski yihad i ideologa Al Kaide, predvodio elitnu
jedinicu OVK za vreme sukoba na KiM.55
Na podru~ju Drenice, u sastavu OVK, od maja do kraja jula 1998.
godine, delovala je kombinovana muyahedinska jedinica "Abu
54
55
"Sunday Times", 29. novembar 1998. godine.

Izlagawe pred Kongresom SAD Ralfa Mu~kea, pomo}nika direktora Kriminalisti~koobave{tajne uprave Interpola, 13. decembra 2000. godine, na temu "Opasnost od {irewa
organizovanog kriminala, trgovine narkoticima i terorizma".
41
Bekir Sidik", kojom je komandovao Ekrem Avdija, iz Kosovske

Mitrovice.
Aktivnosti jedinice "Abu Bekir Sidik", nabavku i ilegalno
dopremawe oru`ja, finansirale su organizacije iz Zenice
(BiH), "Islamski balkanski centar" i Aktivna islamska
omladina (AIO).56
U sastavu pomenute jedinice bilo je 115 muyahedina, me|u wima
oko 40 stranih dràvqana (10 iz Saudijske Arabije, 2 iz Egipta,
4 iz Albanije, 2 iz Engleske i po jedan iz Irske i [kotske, a
ostali su bili dràvqani Makedonije i BiH).57
Ve}i broj pripadnika jedinice "Abu Bekir Sidik", albanske
narodnosti, nakon odluke da se jedinica rasformira, vratio se u
svoja mesta prebivali{ta na teritoriji KiM, dok je druga grupa
poku{ala da pre|e na teritoriju Albanije. Tom prilikom,
avgusta 1998. godine, od strane organa bezbednosti Republike
Srbije, uhap{eni su Ekrem Avdija, [pend Kopriva i Neymedin
Lau{a, a potom i ostali pripadnici muyahedinske jedinice.
Zbog teroristi~kog delovawa, osu|eni su na vi{egodi{we
zatvorske kazne, ali je, 2001. godine, cela grupa amnestirana pod
pritiskom me|unarodne zajednice.
Ubrzo po izlasku iz zatvora, Ekrem Avdija je nastavio da vodi
organizaciju "Kosovski islamski biro", koja je, vremenom,
pro{irila opseg svog rada, osnivawem brojnih ispostava u svim
ve}im gradovima Kosova i Metohije, da bi, ubrzo, reaktivirao
grupu muyahedina pod istim nazivom - "Abu Bekir Sidik", sa
sedi{tem u ju`nom delu Kosovske Mitrovice.
56
Abdulah Duhajman, iz Saudijske Arabije, osniva~ je i rukovodilac "Islamskog

balkanskog centra" u Zenici. Pomenuti Centar osnovan je po ugledu na nevladinu
organizaciju "Svetski biro za islamski poziv", sa sedi{tem u Rijadu, a koja se
finansira putem donacija bogatih poslovnih qudi iz Saudijske Arabije. Aktivnosti
"Svetskog biroa za islamski poziv", organizacije koju je, tako|e, osnovao Abdulah
Duhajman, usmerene su na propagirawe i pozivawe muslimana na yihad. Tokom oruànih
sukoba u BiH, Duhajman je, u sastavu jedinice "El-muyahid" aktivno u~estvovao u
borbama. U kontaktu je sa islamskom teroristi~kom organizacijom "Muslimanska
bra}a", a postoje indicije da sara|uje i sa Osamom Bin Ladenom (izvesna, neproverena
saznawa ukazuju da bi iza imena Abdulaha Duhajmana mogao da se krije li~no Osama Bin
Laden).
57
Jedinica "Abu Bekir Sidik" raspolagala je automatskim pu{kama jugoslovenske,

kineske i ruske proizvodwe, oru`jem sa snajperskim ni{anom, kao i baca~ima granata
kalibra 40 mm, ru~nim baca~ima, zoqama, lakim i te{kim mitraqezima, ru~nim
bombama i drugim naoruàwem.
42
Pored toga, u aktivnostima ONA u Makedoniji u~estvovalo je

oko 150 muyahedina iz Saudijske Arabije, Avganistana, Bosne i
Hercegovine i Turske, kao i iz Albanije, Makedonije i sa KiM,
koji su ranije ìveli u arapskim zemqama, gde su i obu~avani.
Podaci o tome potvr|eni su prilikom hap{ewa Sedule
Muratija, pripadnika jedinice "Ismet Ja{ari", koja je
dejstvovala na podru~ju Kumanova i Lipkova. Prebacivawe
muyahedina sa KiM na teritoriju Makedonije organizovao je,
pored ostalih, Daut Haradinaj. 58
Pod legendom humanitarnog rada, organizacija "Al-Haramain", sa
sedi{tem u Prizrenu, ilegalno transportuje oru`je, u~estvuje u
obu~avawu i finansirawu terorista i pruàwu logisti~ke
podr{ke ekstremno orijentisanim Albancima na KiM i u
Makedoniji. Najve}i deo nov~anih sredstava za finansirawe ove
organizacije dolazi iz Saudijske Arabije.
"Saudijska zdruèna pomo} za Kosovo" je organizacija koja
obezbe|uje naoruàwe za pripadnike ANA. Jedanaest ~lanova
ove organizacije uhap{eno je od strane KFOR zbog povezanosti
sa me|unarodnom teroristi~kom organizacijom Al Kaida.
"Svetski fond pomo}i" je nevladina organizacija, sa fondom od
milion ameri~kih dolara godi{we, a finansiraju je islamske
zemqe. Rukovodilac kancelarije ove organizacije na KiM i jo{
dvojica aktivista uhap{eni su od strane KFOR, zbog sumwe da se
bave teroristi~kom aktivno{}u.59
58
Britanski "Sundy Times" je, pozivaju}i se na albanske obave{tajne izvore, naveo da je

Bin Ladenova mreà organizovana u Albaniji, sa namerom da odatle izvodi akcije u
Evropi. Pomenuta slu`ba procewuje da se jedan broj terorista ve} infiltrirao u
pojedine evropske zemqe, preko kanala za ilegalne migracije.
Analiti~ari navode da je ovaj region strate{ki vaàn Bin Ladenu i wegovim
sledbenicima, zbog mogu}nosti ostvarivawa kontrole nad naftovodom koji bi trebalo
da spoji Bugarsku sa lukama u Albaniji. Na taj na~in, Bin Laden bi imao mogu}nost da
kontroli{e wenu distribuciju u SAD.
59
Me|unarodna nevladina organizacija "Amnesty International", po~etkom 2001. godine,

objavila je da su u jednoj od akcija KFOR uhap{eni ira~ki dràvqani, predstavnici
humanitarne organizacije "Global Relief Foundation", Ahmad Said i Abdul Ragiz, zbog
sumwe da su povezani sa me|unarodnom teroristi~kom mreòm Al Kaida. S tim u vezi,
Yory Robertson, generalni sekretar NATO, izjavio je da se "infiltracija islamskog
terorizma, naj~e{}e, vr{i preko islamskih humanitarnih organizacija".
43
Pojedini predstavnici humanitarne organizacije "El Yila"

predstavqaju glavnu vezu izme|u islamskih zemaqa i terorista
na jugu Srbije, KiM i u Makedoniji, bave}i se regrutovawem i
prebacivawem terorista na KiM i jug Srbije.
Ispostavama humanitarne organizacije "Igasa", u Skopqu i
Zagrebu, rukovode alìrski dràvqani Abu Muhamed i Yamel
Lamrani, zvani "Abu Musab", koji je, za vreme oruànih sukoba
na Kosovu i Metohiji, bio jedan od instruktora jedinice "Abu
Bekir Sidik". Obojica su, svojevremeno, studirali u Beogradu,
gde su, po~etkom devedesetih, uhap{eni kao pripadnici verskoteroristi~ke
organizacije
"Front
islamskog
spasa".
Organizacija je, zajedno sa islamskim pokretom otpora "Hamas",
odnosno radikalnim krilom organizacije "Muslimanska bra}a",
okupqala studente iz Sudana, Alìra, Palestine i Egipta.
Poslove koje je, u ranijem periodu, obavqala humanitarna
organizacija "Islamic Relief", preuzele su dve islamske
organizacije "Humanitarian Islamic Fundation", iz Saudijske
Arabije i "Cvetovi Bin Ladena".60 "Islamic Relief" je, u duèm
periodu, regrutovala decu bez roditeqa albanske narodnosti sa
podru~ja KiM, kako bi od wih stvorila grupe za vr{ewe
samoubila~kih teroristi~kih akcija. Regrutacija dece vr{ena je
u hotelu "Lion" u Uro{evcu, koji se nalazi u neposrednoj
blizini prostorija ove organizacije. Nakon napada SAD na
Irak, do{lo je do naglog smawewa broja radnika u
organizaciji.61
60
Re~ je o novoformiranoj i nelegalnoj organizaciji, kojoj i sam naziv daje teroristi~ki

predznak.
61
U martu 2000. godine, BBC je izvestio da je KFOR izvr{io pretres kancelarija

organizacije "Islamic Relief", jer je od ameri~kih zvani~nika dobio informaciju da je
ona, mo`da, povezana sa Bin Ladenom. Pomenuta organizacija je odlu~no odbacila takve
optu`be.
44
SAD
SAD
SAD
Trgovina drogom - stara "Balkanska ruta"
Mapa 10.
Pakistan
Avganistan
Mapa 11.
Pakistan
Avganistan
Severna ruta
Ju`na ruta (koristi se za trgovinu ukradenim automobilima, u obrnutom smeru iz zapadne Evrope na Kosovo i Metohiju i daqe
na Bliski istok)
Legenda:
SAD
SAD
"Alternativne rute" trgovine drogom
Trgovina qudima
Legenda:
iz Rusije
iz Moldavije
iz Ukrajine
iz Bugarske
iz Rumunije
finalne rute
Mapa 12.

Bela Knjiga1

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Bela Knjiga1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Albanski terorizam na Kosovu i Metohiji (KiM), kao i u

Iako u op{tini Medve|a albansko stanovni{tvo nije ve}insko, albanski ekstremisti ga

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

albanske dr`ave, nezavisno od toga da li se ona naziva Velika

Teroristi~ka organizacija formirana krajem 1999. godine, koja je intenzivirala

Tako, na primer, u Drenici dominiraju porodice Gecaj, Kodra, Ja{ari, Selimi, pa je

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Precizna teritorijalna i klanovska podela najve}eg dela

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

prikupqawa sredstava za Kosmet i OVK kori{}ene za prawe

Stranka, uglavnom, okupqa biv{e pripadnike i pristalice OVK, a na wenom ~elu, od

Osnovana je 2. maja 2000. godine, sa ciqem da zadovoqi politi~ke ambicije Ramu{a

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Pri tome, ANA je organizovana po istom modelu kao OVK,

1. Kontinuitet teroristi~kog organizovawa

Pretenzije tzv. Vlade Republike Kosovo, na ~ijem ~elu je bio

Ova paravojna formacija osnovana je s namerom da predstavqa nukleus samostalnih

Podaci ukazuju da je organizator ubistva Yavit Haqiti, aktuelni potpredsednik Vlade

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

S obzirom da je inicijativu za formirawe FARK pokrenuo

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

porodica koje ne budu dale svoje predstavnike za jedinice OVK.10

Postojala je i mogu}nost da se u~e{}e u jedinicama OVK "otkupi", ispla}ivawem od 2 do

Tada{we albansko rukovodstvo poku{alo je da prejudicira ulogu KZK, unose}i u wegov

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

u okviru legalne institucije, nastavili da se obu~avaju i

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

transportnih vozila i luksuznih automobila, navodno za potrebe

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

registrovanih firmi sa ovog podru~ja.17 Deo zarade usmeravan je

Me|u u~esnicima u ovom lancu nalaze se i pojedini funkcioneri Demokratske partije

Preno{ewe oru`ja preko teritorije KiM u Republiku Makedoniju organizovao je

U wenom rukovode}em sastavu nalaze se isti nosioci teroristi~ke delatnosti kao u

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

ostvarila, s obzirom da ova grupacija, do sada, nije obezbedila

2. Karakteristike delovawa ANA

Nastoje}i da se nametne kao tzv. krovna organizacija svih

Po istom scenariju i sa sli~nim efektima, nakon demilitarizacije ONA, u Makedoniji

U me|uvremenu, Rustem Mustafa je uhap{en od strane KFOR i, odlukom Me|unarodnog

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Tokom razoru`avawa pripadnika ONA u Makedoniji, u ~ijem

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

komandant predstavqa pseudonimom Idriz Iqaku. Divizija

Procene brojnosti pripadnika ANA, od strane analiti~ara, kre}u se od vi{e desetina

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

ogranke, ~iji je osnovni zadatak prikupqawe novca za

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

ANA javno proklamuje svoje veze sa organizovanim kriminalom,

3. Podaci o `rtvama nasiqa na KiM

Nasiqe na KiM sprovodi se iz etni~kih, politi~kih i

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Posebno zabriwava tendencija porasta broja ubistava Albanaca

OVK je raspolagala iznosom od 1,2 miliona DEM, namewenih likvidaciji aktivista

Komandanti operativnih zona OVK

Raspored organizovanih kriminalnih klanova

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Kosovski za{titni korpus - regionalni komandanti

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Teritorijalna organizovanost ANA

[tab divizije "Adem Ja{ari" za oblast Dardanija (jug Srbije)

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Finansirawe teroristi~ke delatnosti vr{i se i iz Fonda Kosova (do 1999. godine,