KOLOIDI

DISPERZNI SISTEMI

Disperzni sistemi – sistemi u kojima je jedna ili više supstancija u
većoj ili manjoj meri usitnjena i ravnomerno raspoređena u
okružujućoj sredini.
Heterogeni sistemi – između čestica disperzne faze i
disperzionog sredstva postoji granična površina sa određenom
slobodnom površinskom energijom.

DISPERZNI SISTEMI

stanje disperznog stanje disperzne
sredstva
sredine

naziv disperzije

primeri

gas

tečnost

pena

pena na pivu, sneg
od belanca, pena
za gašenje

gas

čvrsto

čvrsta pena

šećerna pena,
sunđer

tečnost

gas

aerosol

magla, oblaci

tečnost

tečnost

emulzija

mleko, majonez

tečnost

čvrsto

čvrsta emulzija

buter, sir

čvrsto

gas

dim

smog, prašina u
vazduhu

čvrsto

tečnost

sol

boja, deterdženti

čvrsto

čvrsto

čvrst sol

legure, opal, rubin

DISPERZNI SISTEMI

Podela na osnovu veličine čestica:
• mikroheterogeni ili grubo disperzni sistemi (suspenzije): 10-7
m (100 nm)
• ultramikroheterogeni ili koloidni sistemi: 10-9-10-7m
(1-100 nm)
• pravi rastvori ili molekulsko ili jonsko disperzni sistemi

POREĐENJE RASTVORA KOLOIDA I
SUSPENZIJA
 100 nm

< 1 nm

rastvori

• atomi

koloidi

• agregati atoma,
molekula ili jona

• mali molekuli
• atomski joni

• poliatomski joni

• makromolekuli
(proteini)

suspenzije

• grupe čestica
• zrnca minerala
(pesak)

POREĐENJE RASTVORA KOLOIDA I
SUSPENZIJA
 100 nm

< 1 nm

rastvori

• transparentni
(bistri)
• molekulsko
kretanje

koloidi

• transparentni sa
Tyndall-ovim
efektom
• Braunovo kretanje

• koagulacija

suspenzije

• poluprovidno
(maglovito)
• kreću se pod
dejstvom
gravitacije

POREĐENJE RASTVORA KOLOIDA I
SUSPENZIJA
 100 nm

< 1 nm

rastvori

• elektroliti (soli)
• gasovi
• glukoza
rastvorena
u vodi

koloidi

• plazma
(proteini,
albumini,
globulini,
fibrinogen)

suspenzije

• ćelije
(crvena krvna
zrnca, bela krvna
zrnca, krvne
pločice)

KOLOIDI
Pojave na granici faza (graničnoj površini između disperzne faze
i disperznog sredstva) određuju osobine i ponašanje koloidnog
sistema.

veliki stepen disperznosti

nezasićeno polje sila
(velika slobodna površinska energija)

adsorpcija na površini koloidnih čestica

OPTIČKE OSOBINE KOLOIDA
Tyndall-ov efekat
Svetlost može biti apsorbovana, rasejana, polarizovana ili reflektovana
dispergovanom fazom koloida.
rastvor
zrak
svetlosti

zrak
svetlosti

koloid

razrez

izvor
svetlosti

rasejana
svetlost

BRAU
BR
AUNOVO
NOVO KRETANJE

DIFUZIJA KOLOIDA
Važe Fikovi zakoni:

c
J  D
x

c
 2C
D 2
t
x

x 2
RT
D

2
N A 6r

4r 3 N A
M
3vsp

DIJALIZA I CEĐENJE
Koloidne čestice i makromolekuli ne prolaze kroz ćelijske membrane,
pergament ili celofan, usled čega se mogu odvojiti od čestica
molekulskih dimenzija. Ovaj postupak se naziva dijaliza.

ELEKTROFOREZA I ELEKTROOSMOZA

Elektroforeza:
kretanje naelektrisanih
koloidnih čestica
(disperzne faze) u odnosu
na nepokrednu disperznu
sredinu pod dejstvom
električnog polja.

ELEKTROFOREZA I ELEKTROOSMOZA
Elektroosmoza: kretanje disperzne sredine u odnosu na disperznu fazu
(molekuli rastvarača se kreću kroz pore pregrade).

PODELA KOLOID
KOLOIDA
A

Liofobni:

Liofilni:

• sličan površinski napon
kao disperzna sredina

• manji površinski napon
od disperzne sredine

• slična viskoznost

• manja viskoznost

• vide se u ultramikroskopu

• ne vide se u ultramikroskopu

• u električnom polju se
kreću u određenom smeru

• u električnom polju se ili ne
kreću, ili se kreću u oba smera

• zagrevanjem prelaze u gelove

• manja težnja ka taloženju

PODELA KOLOID
KOLOIDA
A

• liofobni koloidi
• liofilni koloidi

RANA FAZA RASTA KRISTALA
NaI + AgNO3  AgI  + Na+ + NO3-

višak

RAST KRISTALA
NaI + AgNO3  AgI  + Na+ + NO3-

višak

ŠIRENJE KRISTALNE REŠETKE
NaI + AgNO3  AgI  + Na+ + NO3-

višak

RAST KRISTALA
NaI + AgNO3  AgI  + Na+ + NO3-

višak

negativno
naelektrisana
koloidna
čestica

STRUKTURA LIOFOBNIH ČESTICA
NaI + AgNO3  AgI  + Na+ + NO3-

ELEKTROKINETIČKI POTENCIJAL
Razlika električnog potencijala na površinama micele i granule čini
elektrokinetički ili zeta () potencijal.

Izoelektrično stanje: pri nestajanju difuznog sloja, dimenzije micele i
granule su identične i  - potencijal je jednak nuli.

ELEKTROKINETIČKI POTENCIJAL

Koloidne čestice – termodinamički nestabilne, ali kinetički stabilne.

Da bi do flokulacije došlo, potrebno je kod liofobnih čestica smanjiti
vrednost  - potencijala do kritične vrednosti (krit  0,03 V) razaranjem
dvojnog električnog sloja, što se postiže dodavanjem jona suprotnog
naelektrisanja od koloidnih čestica.

ELEKTRIČNO ODBIJANJE

KOAGULACIJA
Privlačne sile nadvladavaju odbojne sile.

PODELA KOLOID
KOLOIDA
A

• liofobni koloidi
• liofilni koloidi

LIOFILNI KOLOIDI

Stabilnost potiče od:
• solvatnog omotača koji se vezuje za česticu preko njenih liofilnih
grupa (dominantno)
• prisustva dvojnog električnog sloja (u manjoj meri)

Do koagulacije dolazi:
• kada se ukloni solvatni omotač (organska jedinjenja kao alkohol ili
aceton uklanjaju molekula vode iz hidratnog omotača)
• kada se doda elektrolit

KOLOIDII I BRAUNOVO KRETANJE
KOLOID

BRAUNOVO KRETANJE I NA
Posmatrajmo sloj gasa
debljine dh i mase dm.

dp  

g
dm
A

pdV  p Adh  

dm
RT
M

pMA
dm 
dh
RT
dp
Mg

dh 
p
RT

F  pA

F  gdm   p  dp A
mehanička ravnoteža
pA  gdm   p  dp A

ln

p

h

dp
Mg
p p   RT h dh
0
0

p0 Mgh 3Mgh


p
RT
2 Ek

barometarska formula: p = f(h)

BRAUNOVO KRETANJE I NA
Peren:
barometarska formula pokazuje i raspodelu mikroskopskih čestica
dispergovanih u tečnosti, ako se uzme u obzir sila potiska na čestice.

N 0 N A mgh    
1  
ln

N
RT 

N0
3RT
NA 
ln
3
4 r gh    N
eksperimentalno

BRAUNOVO KRETANJE I NA
gustina čestica:

m  mp mp


1


staklasta čvrsta masa = rastvor KBr
m

radijus čestica:

• sedimentaciona ravnoteža
4
6 ru   r 3    g
3

BRAUNOVO KRETANJE I NA

Odnos brojčanih gustina čestica na dva različita nivoa iz 200 očitavanja
broja granula u ograničenom vidnom polju mikroskopa u dve žižne
ravni mikroskopa.
Na ovaj način određena je vrednost Avogadrovog broja, koji je iznosio
između 6,82  1023 čestica.

BRAUNOVO KRETANJE I NA
Stoks-Ajnštajnova jednačina:

RT
NA 
6 rD

Ajnštajnova relacija:

x 2  2D

RT
NA 
3 rx 2

1
2
x

l
 2
2

AVOGADROVA KONSTANTA

Peren:
vertikalna raspodela: NA = 6,82  1023 mol-1
merenje koef. difuzije: NA = 6,9  1023 mol-1

Iz merenja talasne dužine X-zraka:
NA = 6,0221367  1023 mol-1