You are on page 1of 494

VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU

BYZANTINE WORLD IN THE BALKANS

INSTITUTE FOR BYZANTINE STUDIES
SERBIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS
STUDIES
& 42/2

BYZANTINE WORLD
IN THE BALKANS
Volume ÇÇ

Edited by
Bojana Krsmanovi}, Ljubomir Maksimovi}, Radivoj Radi}
Editorial Board
Dejan D`elebd`i}, Vujadin Ivani{evi}, Predrag Komatina, Bojana Krsmanovi},
Ljubomir Maksimovi}, Sr|an Pirivatri}, Radivoj Radi}, Dragan Vojvodi}
Secretaries
Milo{ Cvetkovi}, Predrag Komatina

BELGRADE
2012

VIZANTOLO[KI INSTITUT
SRPSKE AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI
POSEBNA IZDAWA
KWIGA 42/2

VIZANTIJSKI SVET
NA BALKANU
Kwiga ÇÇ

Urednici
Bojana Krsmanovi}, Qubomir Maksimovi}, Radivoj Radi}
Redakcijski odbor
Dragan Vojvodi}, Vujadin Ivani{evi}, Predrag Komatina, Bojana Krsmanovi},
Qubomir Maksimovi}, Sr|an Pirivatri}, Radivoj Radi}, Dejan Xelebxi}
Sekretari redakcije
Predrag Komatina, Milo{ Cvetkovi}

BEOGRAD
2012

Objavqeno uz finansijsku pomo}
Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije

VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU
BYZANTINE WORLD IN THE BALKANS

SADR@AJ — CONTENTS

Ç
Ohridska arhiepiskopija u vizantijskom svetu
The Archbishopric of Ohrid in the Byzantine World
Gunter Prinzing, Convergence and divergence between the Patriarchal Register of
Constantinople and the Ponemata Diaphora of Archbishop Demetrios Chomatenos of Achrida/Ohrid . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ginter Princing, Poklapawe i razlikovawe izme|u Carigradskog patrijar{ijskog registra i Ponemata diaphora ohridskog arhiepiskopa Dimitrija Homatina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1

16

Bojana Krsmanovi}, O odnosu upravne i crkvene organizacije na podru~ju
Ohridske arhiepiskopije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Bojana Krsmanovi}, On the relationship of administrative and ecclesiastical
organisation in the territories of the Ohrid Archbishopric . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

17

Predrag Komatina, Pojam Bugarske u XI i XII veku i teritorija Ohridske arhiepiskopije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Predrag Komatina, The term Bulgaria in the 11th and 12th centuries and the territory
of the Archbishopric of Ohrid . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

41

Vujadin Ivani{evi}, Pe~at cara Aleksija I iz tvr|ave Ras . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Vujadin Ivani{evi}, The seal of the Emperor Alexios I from the fortress of Ras . . . . . . .

57
63

Boris Stojkovski, Samuilovo carstvo i Ugarska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Boris Stojkovski, Samuel’s Empire and Hungary . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

65
76

Janko Maglovski, Belo{eva opatija arhi|akona Stefana — refugijum Dombo i
Bano{tor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Janko Maglovski, Belo{’s abbey of Stephen the Archdeacon — refugium Dombo and
Bano{tor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

77
92

Gojko Suboti}, Qubomir Maksimovi}, Sveti Sava i podizawe Mile{eve . . . . . . .
Gojko Suboti}, Ljubomir Maksimovi}, Saint Sava and the construction of Mile{eva . . .

97
106

Vlada Stankovi}, Stefan Nemawi} i wegov brat Sava u spisima Dimitrija
Homatina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Vlada Stankovi}, Stefan Nemanji} and his brother Sava in the acts of Demetrios
Chomatenos . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

111

38

56

118

VI

VIZANTIJSKI

SVET NA

BALKANU (2012)

Branislav Todi}, Arhiepiskop Lav — tvorac ikonografskog programa fresaka u
Svetoj Sofiji Ohridskoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Branislav Todi}, Archbishop Leo — the creator of the iconographic fresco program in
Saint Sophia in Ohrid . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Zdravko Peno, Hristolo{ki zna~aj predstave Premudrosti u crkvi Svete Sofije
u Ohridu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Zdravko Peno, The Christological significance of the presentation of Divine Wisdom
in the Church of St. Sofia in Ohrid . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

119
135
137
143

Dragan Vojvodi}, Predstave svetog Klimenta Ohridskog u zidnom slikarstvu
sredwovekovne Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Dragan Vojvodi}, Presentations of St. Kliment of Ohrid in the wall-painting of medieval Serbia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

145

Milo{ @ivkovi}, Srpski vladarski portreti u Grigorijevoj galeriji Svete Sofije u Ohridu i wihov programski kontekst . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Milo{ @ivkovi}, Serbian rulers’ portraits in Gregory’s gallery of Saint Sophia in Ohrid
and their program context . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

169
188

Vesna Peno, Neumski kodeks Ohrid br. 53 u rukopisnoj tradiciji XI veka . . . . . .
Vesna Peno, Neumed codex Ohrid No. 53 in the written tradition of the 11th century . .

191
202

Perica [pehar, Li~na pobo`nost na podru~ju Ohridske arhiepiskopije u svetlu arheolo{kih nalaza od XI do XIII veka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Perica [pehar, Personal religiosity in the area of the Archbishopric of Ohrid in the
archeological evidence from the 11th to the 13th century . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

205

165

219

ÇÇ
Vizantolo{ke teme
Byzantine Themes
Radivoj Radi}, Sredwovekovni Carigrad u starim srpskim rodoslovima, letopisima, zapisima i natpisima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Radivoj Radi}, Medieval Constantinople in the old Serbian genealogies, annals, notes
and inscriptions . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Milo{ Blagojevi}, Uticaj Vizantije na agrarne odnose u sredwovekovnoj Srbiji .
Milo{ Blagojevi}, The influence of Byzantium on the agrarian conditions in medieval
Serbia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Milan Radujko, Blagoslov i ven~awe velikog `upana Stefana Nemawi}a: struktura, izvori, simboli~ka i ideolo{ko-politi~ka strategija obreda . . . . . . .
Milan Radujko, The blessing and crowning (v7nxani9) of grand `upan Stefan Nemanji}:
the structure, sources, symbolic and ideological-political strategy of the rite . . . . . . .
Jelena Mrgi}, Prou~avawe „centralnih“ naseqa u istorijskoj geografiji vizantijskog carstva na Balkanu i mogu}nosti primene nove metodologije . . . .
Jelena Mrgi}, The study of central “places” in the historical geography of the Byzantine
Empire in the Balkans and possibilities of applying the new methodology . . . . . .

221
233
235
251
253
282
285
296

Sadr`aj — Contents

Mihailo Milinkovi}, Mre`a naseqa i wihova struktura na severu Ilirika u 6.
veku — arheolo{ki podaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Mihailo Milinkovi}, Das Siedlungsnetz und seine Struktur im Nordillyricum des 6.
Jahrhunderts — archaologische Angaben . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

VII

299
311

Tibor @ivkovi}, O takozvanoj „Hronici srpskih vladara“ iz spisa De administrando Imperio cara Konstantina VII Porfirogenita . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tibor @ivkovi}, On the so-called „Chronicle of the Serbian rulers“ of Constantine VII
Porphyrogenitus’ De administrando imperio . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

332

Milena Repaji}, Bolesti careva u Hronografiji Mihaila Psela . . . . . . . . . . . . . .
Milena Repaji}, Emperors’ illnesses in the Chronographia of Michael Psellos . . . . . . .

333
347

Larisa Orlov, Ana Komnina — autobiografske bele{ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Larisa Orlov, Anna Comnene — autobiographical notes . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

349
364

Sini{a Mi{i}, Nikava — zagonetna oblast Jovana Kinama . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Sini{a Mi{i}, Nikava — the mysterious region mentioned by John Kinnamos . . . . . . . . .

367
371

Bojana Pavlovi}, Strah od Turaka u pismima Dimitrija Kidona (1352–1371) . . . .
Bojana Pavlovi}, Fear of the Turks in the letters of Demetrios Cydones (1352–1371) . .

373
382

Marko [uica, Srbi u opsadi Filadelfije 1390. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Marko [uica, The Serbs in the siege of Philadelphia in 1390 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

385
395

Milo{ Cvetkovi}, Vanbra~na deca careva dinastije Paleologa . . . . . . . . . . . . . . .
Milo{ Cvetkovi}, The illegitimate children of the Palaiologos dynasty emperors . . . . . .

397
413

Sr|an [arki}, Originarni na~ini sticawa svojine u sredwovekovnom srpskom
pravu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Sr|an [arki}, Originatory acquisitions of property in Serbian medieval law . . . . . . . . .

417
424

Stanoje Bojanin, Bra~ne odredbe @i~ke poveqe izme|u crkvenog i narodnog
koncepta braka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Stanoje Bojanin, The marriage provisions in the charter of the @i~a monastery between
the church and the popular concept of marriage . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

313

425
441

Dragana Pavlovi}, O jednom osobenom modelu raspore|ivawa scena ciklusa Velikih praznika: Studenica — Gradac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Dragana Pavlovi}, A propos d’un modele specifique de disposition des scenes des
grandes fetes: Studenica — Gradac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

443

Vesna Milanovi}, Sveta~ki lik u kontekstu: jedan nerasvetqeni primer iz eksonarteksa crkve u manastiru Treskavac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Vesna Milanovi}, The saint’s image in context: a neglected example from the exonarthex of the Treskavac Monastery Church . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

459
476

Smiqka Gabeli}, Prvobitno slikarstvo crkve Sv. Nikole u ^elopeku kod Tetova
Smiljka Gabeli}, Original paintings of St. Nicholas at ^elopek near Tetovo . . . . . . . . .

481
499

Marka Tomi}-\uri}, Scene Pilatovog suda u Markovom manastiru . . . . . . . . . .
Marka Tomi}-\uri}, The scenes of Pilate’s court in the Monastery of King Marko . .

503
520

Tatjana Starodubcev, Sakos crkvenih dostojanstvenika u sredwovekovnoj Srbiji
Tatjana Starodubcev, The sakkos of ecclesiastical dignitaries in medieval Serbia . . . . .

523
548

456

VIII

VIZANTIJSKI

SVET NA

BALKANU (2012)

Branislav Cvetkovi}, Pla{t srpskih despota u 15. veku. Prilog prou~avawu . . .
Branislav Cvetkovi}, The mantle of the Serbian despots in the 15th century. A contribution to the study . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

551
561

Il Akad, Tri pisma Konstantina Velikog kod Teodorita Kirskog, Evsevija Kesarijskog i Sokrata Sholastika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Il Akkad, Three letters of Constantine the Great in the works of Theodoretus of Cyrrhus,
Eusebius of Caesarea and Sokrates Scholasticus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

569

Aleksandar Popovi}, Etimologije u spisu HODEGOS Anastasija Sinaita . . . . . .
Aleksandar Popovi}, Etymologies in the HODEGOS by Anastasius of Sinai . . . . . . . . .

571
578

Du{an Popovi}, Predstava Erosa u romanu doba Komnina i wena povezanost sa
savremenom retorikom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Du{an Popovi}, La concezione di Eros nei romanzi dell’eta dei Comneni e il suo
legame con l’oratoria contemporanea . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

579

563

584

Tatjana Subotin-Golubovi}, Srpski prepisi himnografskih sastava Grigorija
Sinaita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tatjana Subotin — Golubovi}, Serbian transcripts of the hymnal works of Gregory of
Sinai . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

585

Irena [padijer, Bogoslu`beni spisi posve}eni svetom Joanikiju Devi~kom . . .
Irena [padijer, Liturgical texts dedicated to Saint Ioannikios of Devi~ . . . . . . . . . . . . .

597
605

Danica Popovi}, Kult svetog Joanikija Devi~kog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Danica Popovi}, The cult of Saint Ioannikios of Devi~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

607
622

Smiqa Marjanovi} — Du{ani}, Pseudo-Metodijev spis i reaktualizacija proro~kih tekstova u Srba krajem sredweg veka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Smilja Marjanovi} — Du{ani}, Pseudo-Methodius’ writing and renewal of prophetic
texts by the Serbs at the end of the Middle Ages . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

625

Radoje J. Golovi}, Isihasti~ki izvori metafizike srca u ruskoj religioznoj
filosofiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Radoèe J. Golovi~, Isihastskie isto~niki metafiziki serdca v russkoè religioznoè filosofii . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

596

634
637
645

Vlada Stankovi}, Srpska i svetska vizantologija u 21. veku, ili o stalnom preispitivawu ustaqenih mi{qewa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Vlada Stankovi}, Byzantine studies in Serbia and abroad at the beginning of the 21st
century, or about the need for constant reassessment . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

647

Vesna Biki}, Marko Popovi}, Arheolo{ke teme u budu}im vizantolo{kim istra`ivawima u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Vesna Biki}, Marko Popovi}, Potential research topics in the field of Byzantine archeology in Serbia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

653

651

664

Vizantolo{ke teme
Byzantine Themes

.

Stanojevi}. zadu`io na svakovrsne na~ine. grad koji je bio veoma zna~ajan i za srpsku istoriju. Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovena~ka IV (S–[). Kada je sredwovekovni Carigrad u pitawu. letopisima. Stojanovi}. zatim naziv Carigrad. Stari srpski zapisi i natpisi I–VI. koji podr`ava Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije. Sremski Karlovci 1927 (u daqem tekstu: Stojanovi}. Mala enciklopedija Prosveta. 1 S. pa zatim na XIII. On se pomiwe u starim srpskim rodoslovima. ~lan Srpske kraqevske akademije. Uz ime Qubomira Stojanovi}a (1860–1930). Stari srpski rodoslovi i letopisi. bio je jedan od najva`nijih gradova u sredwem veku. Zapisi i natpisi). 177032. Beli}). 458–459 (A. Vizantija. Stojanovi}. 3 Q. Rodoslovi i letopisi). XIV i XV vek. posle hijatusa od nekoliko stole}a. 317. rodoslovi. Srbija. sredwi vek. Enciklopedija Jugoslavije VIII (Srbija–@). zapisima i natpisima. na IX. u enciklopedijskim odrednicama se mo`e pro~itati da je bio dr`avnik. LETOPISIMA. 2 Q. medievistiku pre svega. a potom izraz „carstvuju}i grad“. letopisi. odnosno Carigrad. prestonica Vizantijskog carstva. zapisi. 156–157 (B. jednog od veoma zna~ajnih delatnika u razvoju srpske istoriografije. prve vesti o gradu na Bosforu odnose se na IV vek. ali mo`da ponajvi{e objavqivawem istorijskih izvora. Tu prvenstveno mislimo na ogroman {estotomni korpus starih srpskih zapisa i natpisa. . ZAPISIMA I NATPISIMA* Konstantinopoq. br. Beograd — Sremski Karlovci 1902–1926 (reprint: Beograd 1982–1988) (u daqem tekstu: Stojanovi}. Miljkovi}). Kqu~ne re~i: Carigrad. pri ~emu se naj~e{}e koristio termin Konstantinov grad.Vizantolo{ke teme Byzantine Themes UDK: 94(560:118)(093)"04/14" RADIVOJ RADI] (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu) SREDWOVEKOVNI CARIGRAD U STARIM SRPSKIM RODOSLOVIMA. Zagreb 1971. Beograd 19783. Beograd 1929. onda.1 On je na{u istorijsku nauku. politi~ar i filolog.3 * Rad je nastao kao rezultat istra`ivawa u okviru projekta ev. Op{ta enciklopedija III (R–[).2 kao i na zbirku srpskih rodoslova i letopisa.

Gorod na dvuh kontinentah. Dagron. Constantinople: The Fabric of the City. Oxford. ]irkovi} — R. Papers from the Twentyseventh Spring Symposium of Byzantine Studies. Jelena. S. 6 D`. W. a odmah u nastavku se dodaje da je on ovaj grad. @egarac. Publications 3). Äsupov. 655–656 (S. Hearsey. M. prev. Ä. predstavqaju istinsku riznicu podataka ne samo o srpskoj istoriji nego i o povesnici Balkanskog poluostrva. Hampshire 1995. prestonici Vizantijskog carstva. April 1993. Petrosàn — A. Tubingen 1977. Muller-Wiener. Le developpement urbain de Constantinople. I. koje je Qubomir Stojanovi} sa nizom saradnika sakupio i objavio u prvoj ~etvrtini pro{log stole}a. gradu koji je bio veoma zna~ajan i za srpsku istoriju.5 gradu nalik na xinovski svetionik koji obasjava ~itav hri{}anski kosmos i. Dumbarton Oaks Symposium 1998. Rodoslovi i letopisi. A. E. U Karlova~kom rodoslovu se navodi da je Konstantin sazidao carski grad. The Oxford Dictionary of Byzantium (daqe: ODB). P. Tsar’grad: The Image of Byzantium in the Popular Lore of Medieval Russia. Jahrhunderts. Dagron. Cf. Kazhdan. Dumbarton Oaks Papers 54 (2000) 155–264. 9–19. 508–512 (C. Constantinople byzantine. 10 br. 7–107. Zanimqivo bi bilo videti kakvi su podaci o Konstantinopoqu. letopisi. Sredwovekovni Carigrad. Janin. Zbog toga su sa razlogom ~inili osnovicu velikog broja istra`iva~kih poduhvata. najzad. zapisima i natpisima. Paris 1974. 7 Stojanovi}. zapisi i natpisi. Mihaq~i}. Moskva 1977. Ma`eska. Studija o razvoju urbanih struktura. R. Beograd 1997. koji mu je bogom darovan. 324–1453.6 Hronolo{ki posmatrano. Paris 19642. G. New York — Oxford 1991.“4 Rodoslovi. odnosno postaju neka vrsta wenog sinonima. 118. Naissance d’une capitale. G. R. Moskva 1999. ukrasio i utvrdio i u svoje ime ga nazvao Carigrad Konstantinov.7 Podrobnija vest se nalazi u Zagreba~kom rodoslovu. Premda je re~ je o me|usobno razli~itim izvorima. Mango. gde se ka`e da je Konstantin bio „u gradu Vizantiju“. edd. Cracow 1992. C. Greatrex (Society for the Opromotion of Byzantine Stuidies. The Slavs in the Eyes of the Occident. Re~ je o jednom od najva`nijih gradova u sredwem veku. A. 5. Carâgrad: obraz Vizantii v russkom srednovekovom folâklore. N. 1–409.222 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 221–233 Kako je sa razlogom nazna~eno. oni imaju i odre|ene sli~nosti. prir. letopisima. Bildlexikon zur Topographie Istanbuls. Magdalino. Byzantion — Konstantinupolis — Istanbul bis zum Beginn des 17. Developpement urbain et repertoire topographique. Beograd 2001. sa~uvani u starim srpskim rodoslovima. Carigrad spada me|u one gradove koji se na osoben na~in poistove}uju sa dr`avom ~ija su prestonica. City of Constantine. Vizantiè — Konstantinopolâ — Stambul. odnosno Carigradu. najstariji pomen Carigrada u starim srpskim rodoslovima i letopisima vezan je za vreme Konstantina I Velikog (324–337) i wegove borbe protiv Valerija Licinija. Konstantinova majka. . Aldershot. Mango). ed. Constantinople and its Hinterland. London 1963. C. Prva verzija ovoga rada bila je publikovana na engleskom. 9 sl. poverio ga pre~istoj vladi~ici Bogorodici i u wemu vladao dvadeset godina. „Stojanovi}ev korpus predstavqa jedan od stubova na kojima po~iva razvoj istoriografije XX veka. P. with assistance of G. 5 Nave{}emo samo nekoliko najva`nijih radova koji se odnose na vizantijski Carigrad: J. donela je iz Jerusalima „svepreslavna zname4 Enciklopedija srpske istoriografije. ali jo{ ~e{}e dragocenu dopunu drugoj vrsti isto~nika. GENNADIOS k 70–letiä akademika G. Litavrina. Paris 1985. ]irkovi}). Mango — G.

drevni grad na ~ijem je mestu Konstantin Veliki podigao novu prestonicu Rimskog carstva.11 Uzori na{ih letopisaca su u prevedenim vizantijskim hronikama Georgija Monaha Hamartola i Jovana Zonare. oni se produ`uju u XV i XVI stole}e. a svi sa~uvani wihovi prepisi po~iwu sa Stefanom Nemawom. Grupa starijih letopisa nastala je u posledwoj ~etvrtini XIV veka. prir. Doba postanka i razvoj starih srpskih rodoslova. LSSV. ali u vrlo svedenom obliku i bez hagiografskog odeqka. Stariji letopisi su zapravo jedna faza koja prethodi spisima sa prete`no istorijskom sadr`inom kakvi su mla|i. Mihaq~i}. Radoji~i}. 9 . Po~eci prvih pisanih srpskih rodoslova obja{wavaju se te`wom Stefana Tvrtka I. bosanskog bana (1353–1377) i kasnije kraqa (1377–1391). 143–146. ]irkovi} — R.Radivoj Radi}: Sredwovekovni Carigrad u starim srpskim rodoslovima 223 wa“. Re~ je o `anru srpske sredwovekovne kwi`evnosti u kojem se oko jednog datuma uobli~ava kratka istorijska sadr`ina. S. 8 Isto. Neki od wih. Pisani jezgrovito i uglavnom bez te`wi ka kwi`evnom oblikovawu. Istorijski glasnik 2 (1948) 21–36. Oni nisu nastali u slavu Nemawi}a. nisu mu bile nepoznate ni neke podrobnosti koje se odnose na wenu izgradwu. 625 (R. za koga je vezana srpska dinastija Nemawi}a. 307–308 (u daqem tekstu: Trifunovi}. poznato je da su „rodoslovi kratki sredwovekovni spisi nastali sa jasno odre|enom namerom — genealo{kim povezivawem vladarskih i feudalnih porodica sa op{tepoznatom istorijskom li~no{}u ili istaknutom dinastijom“.9 Premda su Nemawi}i kao vladarski rod u osnovi svih srpskih rodoslova. Koporiwski i Vrhobrezni~ki.8 Iz zapisanog se jasno vidi da je pisac rodoslova znao za Vizantion. 367 (R. Po nekim osobinama vrlo su bliski rodoslovima. Pri~a o Konstantinu Velikom i Liciniju proisti~e iz te`we srpskih pisaca rodoslova da srpske dinastije pove`u sa nekom slavnom i vremenski daleko udaqenom li~no{}u. Uz to. i padaju u drugu polovinu XIV veka. ~ime bi se naglasila i wihova starina. 10 \. Mihaq~i}). Beograd 19902. Uop{te. {to je i bio razlog da ih pojedini od pionira me|u prou~avaocima srpskog sredweg veka nisu ni razlikovali. Mihaq~i}). U tu svrhu su se kao izvor za starije letopise koristila doma}a dela.10 Pri~u o Liciniju. zavr{avaju se Mari~kom bitkom. U starijim letopisima su sa`eto predstavqeni glavni istorijski doga|aji od stvorewa sveta do sredine XIV veka. Beograd 1999. Mihaq~i}). Azbu~nik. 625–627 (R. Trifunovi}. dok Pe}ki i Studeni~ki idu do prenosa mo{tiju kneza Lazara. pre svega `itija srpskih vladara. Sp. Azbu~nik). Budu}i da u wima nije bilo srpske povesnice. ve} da bi proslavqali vladarske i feudalne porodice koje su nastojale da naglase ili izmisle rodbinsku vezu sa svetorodnom dinastijom. u stvari. kao kwi`evni rod u doba vladavine dinastije oni nisu postojali. na{i spisateqi su se odva`ili da popune tu prazninu. \. 11 Trifunovi}. Leksikon srpskog sredweg veka (u daqem tekstu: LSSV). a smatra se da su posledwu preradu do`iveli u drugoj polovini XVI veka. na primer. Azbu~nik srpskih sredwovekovnih kwi`evnih pojmova. sre}emo i u nekim srpskim letopisima. pojavili su se tek posle izumirawa wihove glavne grane. LSSV.

17 U pitawu su vizantijski car Mihailo III (842–867) i wegov ujak Varda.16 Onda sledi nekoliko vesti u kojima se pomiwe Carigrad. A. . Grof \or|e Brankovi} i wegovo doba. Sofià 1987. Beograd 1980. 101–107. Samostoèna narodnostna cãrkva v srednovekovna Bãlgarià. Beograd 1960. 852–1018). T. Novakovi}. Zlatarski. 209. K. Navodi se kako je car Mihailo sa cezarom Vardom krenuo protiv kneza bugarskog i uzgred se pomiwe i Carigrad (baptizati sunt Constantinopoli). V. Naravno. \or|e Brankovi}. Hronike slavenosrpske. Istorià na Bãlgarià I (Pãrva bãlgarska dãr`ava) Sofià 1981. Istorija stare srpske kwi`evnosti. 626 (R. 185 br.). 19 I. Gäzelev). Litavrin. Litavrin. Brankovi}ev letopis. Beograd 1991. Novi Sad 1993. 137–142 (u daqem tekstu: Novakovi}. 691. Sofià 2006. Brankovi}ev letopis) 15 Stojanovi}. s druge strane. Brankovi}ev letopis — preveden je na latinski jezik. Nau~na konferencià. G. Sofià 1999. Istorià na bãlgarskata dãr`ava prez srednite vekove I–2 (Ot slavànizaciàta na dãr`avata do padeneto na Pãrvoto carstvo. O slovenskoj recepciji Jovana Zonare (O rukopisima. Novakovi}. 16 D. 277 br. Bele`ki vãrhu èerarhi~eskià status na Bãlgarskata cãrkva i neènià vãrhoven predstoàtel prez pãrvià vek ot pokrãstavaneto (865–971).12 Oni su sa~uvani u oko pedesetak prepisa. Brankovi}ev letopis. Rodoslovi i letopisi. M. Prilozi prou~avawu srpsko-ruskih kwi`evnih veza. Zna se da je srpskim piscima u poznom sredwem veku kao izvor za podatke iz op{te istorije slu`io prevod svetske hronike.18 Danas se obi~no smatra da je do tog pokr{tavawa do{lo 865/866. pokr{tavawe Bugara bilo je veoma va`an doga|aj u istoriji ne samo bugarske dr`ave nego i Balkanskog poluostrva. Pokrãstvane i hristiànizacià na bãlgarite. 1048. 14 R. 465. 18 V. Bo{kov. 98–107. Vizantijski komonvelt. s jedne. Gäzelev.15 O~igledno je da su srpski letopisci znali da se sukob dvojice suparnika odigrao blizu Carigrada koji u to vreme jo{ uvek nije bio podignut. prir. Moskva 1988. G. 1–731. 211–212. redakcijama i imenovawu wenog `anra). i bugarski knez Boris (852–889). Bo`ilov — V. V. Prinàtie hristianstva narodami Centralânoè i Ägo-Vosto~noè Evropá i kreæenie Rusi. 7 sl. Todorovi}. Istorià na srednovekovna Bãlgarià VII–XIV vek. Sofià 1999. 105–132. Srpska kwi`evnost u doba despotovine. zabele`eno kako se Konstantin u Carigradu ustremio na Licinija. U wemu mo`emo da pro~itamo kako su 6371. treba naglasiti da je na|en u zaostav{tini grofa \or|a Brankovi}a. 367–368 (R. Gäzelev. G. Srpski letopisi i vizantijske kratke hronike. izme|u ostalog. a koje postoje jedino u Brankovi}evom letopisu. Kada je u pitawu ovaj posledwi. Sofià 1927 (reprint 1994). Kre~mer. iza{le iz pera Jovana Zonare. Mihaq~i}). Izvoroved~esko izsledvane s prilo`enie. Gäzelev. Bogdanovi}. vizantijskog pisca koji je svoje delo sastavio u prvoj polovini XII veka. X–XX vek. 37.13 ali ga on nije napisao.14 U letopisima je. 106–157. G. 520. Najve}i deo letopisa sastavqen je jo{ u drugoj polovini XVI veka. D. 20–278. Radoni}. LSSV. 191 br. Sãbev. Beograd 1911. 100–115. Beograd 2008. 213–219 (V. Obolenski.19 12 LSSV. (=863) godine pokr{teni Bugari. S. Mihaq~i}). a kona~no je dovr{en po~etkom XVIII stole}a. ]irkovi}. prev. 30–67. 17 Stojanovi}. 169–195. Sofià. 487. Socialni i kulturni izmerenià v pravoslavieto i negovata specifika v bãlgarskite zemi. 1–43. Rodoslovi i letopisi. prir. 197 br. Despotovac 1998. godine.224 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 221–233 pravi letopisi. a jedan — tzv. 13 J. Religià i cãrkva v Bãlgarià. Vvedenie hristianstva v Bolgarii (IX — na~alo X v. 27–29 noemvri 1997.

390–391. R. Istorija). L. Brankovi}ev letopis. 186–187 br.Radivoj Radi}: Sredwovekovni Carigrad u starim srpskim rodoslovima 225 I slede}i pomen Carigrada je u Brankovi}evom letopisu.). Brankovi}ev letopis. 1051. W. 28 Isto. 41. V. Rodoslovi i letopisi. — London 19692. 1204.24 Naravno. 25 Ostrogorski. Stankovi}. Brankovi}ev letopis. Vizantijske Kratke hronike o padu Carigrada 1204. 23 Ostrogorski. Beograd 2003. Godfrey. A History of Crusades. ed. E. Treadgold. pa mo`emo da pro~itamo kako se „6727. 37. 1050. Radi}. kada su zapadnoevropski riteri osvojili prestonicu na Bosforu. Opet se radi o velikoj bele{ci iz srpske istorije kraja XII i prvih decenija XIII stole}a u kojoj se pomiwe Carigrad. A History of the Byzantine State and Society. J. onda je napravqena oma{ka jer je 869. 21 sq.23 Potom se u Brankovi}evom letopisu pomiwe Carigrad. 113. W. Istorija. iznenadnom ataku do kojeg je do{lo 860. II. godine ve} vladao drugi car. 281 br. Cambridge Mass. R. Novakovi}. London 1967. 1189–1311. 90 sq. prvom od ~etiri ruska napada na vizantijsku prestonicu. 277 br. M. Stanford 1997. Novakovi}. (=1219) godine postavi Sava arhiepiskop srpski u Konstantinopoqu“. me|utim. ali usput. u okviru jedne velike bele{ke i ka`e se da su Latini zauzeli Konstantinopoq i Gr~ku (et venientes Latini ocuparunt Constantinopolim et Graeciam). Ostrogorski. Wolff — H. Rodoslovi i letopisi. 27 Isto. 1060. The Unholy Crusade. stoji zapisano da je Sveti Sava postao arhiepiskop od strane cara i patrijarha Carigrada.25 U opisu va`nog doga|aja iz srpske istorije. 24 Stojanovi}. Op{irnije: A. 58 br. u kojem je ostalo zabele`eno da je 6377. The Conquest of Constantinople 1201–1204. 21 . Carigradski patrijarsi i carevi Makedonske dinastije. Hazard. Bradford. 277 br. The Russian Attack on Constantinople in 860. Oripha relicto Constantinopoli. Rodoslovi i letopisi.27 I u Brankovi}evom letopisu imamo pomenutu vest. 229 sl. (u daqem tekstu: Ostrogorski. 153–185. 26 Stojanovi}. Oxford — New York — Toronto — Melbourne 1980. ali bez hronolo{ke odrednice. 226. Setton. The Fourth Crusade. 469. osniva~ nove dinastije. U drugom delu navedene re~enice iz Brankovi}evog letopisa sledi kratka bele{ka o napadu Rusa na Carigrad. Beograd 1959 (reprint 1998). 280 br. Tako u Haxi-Jordanovom rodoslovu. E. G.28 Naravno. Vasiliev. naravno. re~ je o jednom od naj20 Stojanovi}. 1–154. (=869) godine car Mihailo krenuo protiv Arabqana. Ostalo je zabele`eno: „tunc ergo Russi venerunt contra Costantinopolim:“22 Re~ je. D. Brankovi}ev letopis. 450–461. Novakovi}. Rodoslovi i letopisi. sru{ili Vizantiju i obrazovali Latinsko carstvo sa sredi{tem u Konstantinopoqu. vol. tako|e se pomiwe Carigrad. o poznatom doga|aju. 37. Istorija. Queller. umesto Mihaila III (842–867). ed. a Orifu je ostavio u Carigradu (Michael adversus Agarenos exit. godine. re~ je o vremenu posle ^etvrtog krsta{kog rata.20 Ako je ovde posredi ispravno zabele`ena godina.26 Ista vest postoji i u letopisima. zabele`ena ta~na istorijska ~iwenica. K. Constantinople 1204. godine. Madison Wisc. Novakovi}. The Great Betrayal. The Latter Crusades.21 Ukoliko je. Ni{ i Vizantija 3 (2005) 17–27. 1064. Istorija Vizantije. Vasilije I (867–886). 46–70.. Philadelphia 1977. onda je posredi gre{ka u datovawu. kakav je bio sticawe autokefalnosti za srpsku crkvu koje je izdejstvovao Sava Nemawi}. 42. 22 Stojanovi}. 1946.

“31 Da bi zbrka bila potpuna. 194. Istorija. izd. bilo je jednostavnije da pojme da se taj va`an doga|aj iz srpske istorije zbio u Carigradu. 34 Ostrogorski.34 {to na izvestan na~in baca senku na verodostojnost Teodosijevog iskaza. 316–320 (D. i govorio ‘dostojan’. oni i nastali iz nasle|a `itijne literature. Beograd 1981. kada su letopisi u pitawu. ve} odavno po~elo da bledi. 65–72. ^itaocima s po~etka XIV veka. 129. koji je tako|e sastavio `itije Svetoga Save. Beograd 1952 (reprint 1978). Sava Nemawi} — Sveti Sava.29 U pitawu je zanimqiva gre{ka. Vzaimootno{enià s gosudarstvami Apenninskogo poluostrova i papstvom.33 U ovom slu~aju prenebregava se Nikeja. Glas SKA 179 (1938) 177–258. 30 LSSV. u daqem tekstu Teodosije pomiwe kako je „rukom pre~asnoga i sveosve}enoga vaseqenskog patrijarha. s gledi{ta postojawa vi{evekovnog Vizantijskog sa centrom u Carigradu. 126. Beograd 1979. B. pa je sredi{te vizantijskog sveta u egzilu bilo u slavnom vizantijskom gradu u kome su odr`ani Prvi i Sedmi vaseqenski sabor. Srbi me|u evropskim narodima. {to. Bilo je to po~etkom XIV veka. 31 Teodosije Hilandarac. 33 @ivot svetoga Simeuna i svetoga Save. Istorija Srba I. ]irkovi}. @ivot Svetoga Save. \. … osve}en sveti arhiepiskop sve srpske zemqe. kakva postoji i u srpskim sredwovekovnim `itijima. napisao Domentijan. Carstva obnovqenog 1261. Dani~i}a. Beograd 2004. Kako je do{lo do ove pogre{ke u Teodosijevom delu? Poku{ajmo da ~itavo pitawe posmatramo iz perspektive vremena u kojoj je srpski monah na Svetoj Gori pisao svoj spis.226 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 221–233 va`nijih doga|aja u istoriji srpske sredwovekovne dr`ave — sticawu autokefalnosti za srpsku crkvu 1219. a ne u Nikeji. za ko29 K. On je zabele`io da je Sava oti{ao u „carstvuju}i Konstantinov grad. kao {to je ve} re~eno. Trifunovi}. 32 Isto. @avoronkov. Istorija). ne treba da ~udi jer su. Ferjan~i}. odnosno ~iwenica da su u vreme sticawa autokefalnosti za srpsku crkvu Carigradom vladali Latini.“32 Na drugoj strani. Autokefalnost Srpske crkve i Ohridske arhiepiskopije. Istorija srpskog naroda I (daqe: ISN I). Vizantièskiè vremennik 36 (1974) 100–121. \. Novoga Rima. Istorija i predawe. Dobro je poznato da je Teodor I Laskaris (1204–1221) bio vladar Nikejskog carstva. godine. 198. Radoj~i}. arhiepiskopa Konstantinova grada. bele`i kako je prvi srpski arhiepiskop autokefalnost za srpsku crkvu stekao u Carigradu. prir. Mihaq~i}). . Bogdanovi}). Beograd 1973. S. Sveti Sava i avtokefalnost srpske i bugarske crkve. 169–170 (u daqem tekstu: Jire~ek. \. u kojem je tada carevao Teodor Laskaris.30 Svetogorski monah Teodosije. Drugim re~ima. izd. a napred je stajao car sa svima vi{ima i ni`ima. 45–46. Nikeèskaà imperià i Zapad. I. Domentijan. Dani~i}. u opisu ovih doga|aja ne pomiwe neposredno Carigrad nego samo bele`i da je Teodor Laskaris bio „carigradski car“. N. biograf Svetog Save. Jire~ek. koji se mo`da nisu ni se}ali da su Latini dr`ali Konstantinov grad. 367 (R. Beograd 1865. 401–407. kada je se}awe na polustoletno Latinsko carstvo. godine. Sava nije mogao da izdejstvuje autokefalnost srpske crkve (1219) u Carigradu. P.

Bãlgarià i Latinskata imperià (1204–1261). Beograd 2009. 419. Vizantièskiè vremennik 28 (1968) 136–150. 38 G.41 Premda se sre}u jo{ u Miroslavqevom jevan|equ. M. Byzantine-Bulgarian ecclesiastical Relations during the Reign of Ioannis Vatatzis and Ivan II Assen. Markovi}. pod kojim se podrazumeva Kairo. Pomiwawe Nikeje i tamo{we carevine samo bi unelo dodatnu konfuziju. Cyrillomethodianum 3 (1975) 28–52. i da je obi{ao celu egipatsku pustiwu i veliki Vavilon. a odnosi se na istoriju Drugog bugarskog carstva i sticawe patrijar{ije. g. Sofià 1982. 41 LSSV. na wezinim neispisanim listovima. Istorià na Bãlgarià III (Vtora bãlgarska dãr`ava). pa se najpre u Pe}kom pomiwe Sveti Sava i govori se o wegovim putovawima. Save po isto~nim mestima. 33 sq. zatim i na Sinaju. I. koji je u dva maha preduzimao velika pokloni~ka putovawa i obi{ao sveta mesta. Rodoslovi i letopisi. D. 278 br. 62 ka`e da je tre}e godine carevawa blagovernog cara gr~kog kir Mihaila Paleologa Carigrad preuzet od Latina. Prvo putovawe Svetog Save u Palestinu. 39 Q. A. Stari srpski zapisi i natpisi III. up to the year 1235. D. na belinama rukopisa. Cankova-Petkova). Rodoslovi i letopisi.40 Kada je o zapisima re~. Damasku. 4933 (u daqem tekstu: Stojanovi}. Novakovi}. Sofià 1985. a onda u Palestini i u Jerusalimu. Brankovi}ev letopis. Stojanovi}. Mihaq~i}) 35 36 . Istorija. mnogi nisu ni ~uli. zatim Carigradu. 1258–1282. U odeqku gde se govori o bugarskoj istoriji i vremenu cara Jovana II Asena (1218–1241) zapisano je: „Et cum Patriarcha Constantinopoli obiisset ipse sibi Patriarcham constituit et perexit adversus arces graecas.39 Ako se uzmu u obzir godine vladawa vasilevsa Mihaila VIII Paleologa (1259–1282) jasno je da je posredi hronolo{ki veoma ta~an podatak. 36–37 br. Zapisi i natpisi III). Emperor Michael Palaeologus and the West. J. Pribele`eno je da je bio na Svetoj Gori. Beograd 1905 (reprint 1984). godine odjeknuo je u srpskim izvorima.35 Re~ je o poznatim doga|ajima iz `ivota prvog srpskog arhiepiskopa. na margini. Tarnanidis. 1056.38 I osloba|awe Carigrada i prestanak latinske vlasti 1261. 13–93. najstarijem rukopisu srpske redakcije iz druge polovine XII veka. dozvoqeno je pretpostaviti. a naglasiti da je taj va`an ~in bio u Konstantinovom gradu bilo je ne{to sasvim drugo. na kraju rukopisne kwige. Prvo putovawe Svetog Save u Palestinu i wegov zna~aj za srpsku sredwovekovnu umetnost. Cankova-Petkova. vaqa naglasiti da se relativno mali deo zapisa odnosi na sredwi vek. Geanakoplos. Zograf 29 (2002/2003) 47–92.Radivoj Radi}: Sredwovekovni Carigrad u starim srpskim rodoslovima 227 ju. ili na unutra{woj strani uveza. Slede}i pomen vizantijske prestonice poti~e iz letopisa o patrijarsima. Bratstvo 20 (1926) 1–16 37 Stojanovi}. re~ je o va`nom i u nauci veoma pretresanom pitawu iz istorije Drugog bugarskog carstva. 38. 40 Ostrogorski. 154. Dan~eva-Vasileva. Hamden 19732. ali se vremenom wihov Stojanovi}. Vosstanovlenie bolgarskogo patriar{estva v 1235. 172–176 (G. 217–219 (R. 104–105 br.36 Usamqenu vest u kojoj je pomenut Carigrad sre}emo u Brankovi}evom letopisu. Drugo putovawe sv. treba naglasiti ~iwenicu da se radi o ~e{}e kra}im nego du`im celovitim bele{kama. A Study in byzantine-latin Relations. Tako se u jednom zapisu u rukopisu Be~ke biblioteke br. Isti. i me`dunarodnoe polo`enie bolgarskogo gosudarstva.“37 Naravno. 128–138. Vitkovi}.

48 Isto. sin Stefana De~anskog. godine sa prestola svrgne oca.45 Tako je u Pejatovi}evom rodoslovu ostalo zapisano kako je Milutin oslepeo sina Stefana kraqa i zato~io ga u Carigradu. 192. 192 br. ISN I. Mihaq~i}). Istorijska vrednost zapisa u manastiru Sveta Trojica kod Pqevaqa. gotovo istim re~ima sa`eto ispripovedana bele{ka o tome kako je Stefan De~anski mnogo nevoqa pretrpeo od oca i u Carigradu bio dr`an. 78–91. Tako|e up. To je.51 Trifunovi}. 284 br.44 Jedna grupa vesti u starim srpskim rodoslovima i letopisima odnosi se na neuspeli poku{aj Stefana De~anskog da 1314.48 Tu se misli na vreme koje je budu}i srpski vladar proveo kao talac na dvoru Nogaja. ina~e. 46 Stojanovi}.47 U Vrhobrezni~kom letopisu nalazi se sli~na.43 Upravo zapisi mogu poslu`iti kao neka vrsta „pulsirawa javnog mwewa“ u jedinstvenoj pravoslavnoj zajednici uklopqenoj u ogromni mehanizam Osmanskog carstva jer sastavqa~i zapisa ne retko daju sebi odu{ka i bele`e ono {to ih ti{ti. Beograd 1985. 1078. 180 br. u posledwim godinama XIII stole}a. Izvorna vrednost zapisa i natpisa. 199. O tome kazuju Koporiwski. Istorijski zapisi 4 (1979) 5–69. Maksimovi}). 884–885 (M. Novakovi}. 148. 530. Rodoslovi i letopisi. 49 br. Klä~evskiè. 56. 45. 129. 42 43 . a i pre boravio kod Tatara. kraqa Milutina (1282–1321). O. mo}nog vladara Zlatne horde. Radi}. koliko `eqe i potrebe da se ne{to saop{ti i sa~uva od zaborava. 33–47. Re~nik knji`evnih termina.50 a u dva je navedeno da je Du{ica. 78–79 br. Stefan De~anski i Zeta. Pravo i la`no narodno pesni{tvo. 217 (R.49 Sli~ne vesti sre}u se u jo{ nekim letopisima. R. Stefanovo navodno oslepqewe. Muli}). Istorija. 50 Stojanovi}. progonstvo i boravak u Carigradu.228 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 221–233 broj osetno pove}ava. umro u Carigradu. Studeni~ki i Cetiwski letopis.46 Slede}i pomen govori kako je Stefan De~anski mnogo boli i qutwe pretrpeo od svoga oca i budu}i dr`an u Carigradu. M. 516. Rodoslovi i letopisi. 47 Isto. zapisi su postali osoben izraz ne toliko umetni~kog nadahnu}a. najve}i deo zabele`en upravo pod vla{}u Turaka. Otuda se sa puno razloga mo`e utvrditi da su stari srpski zapisi prevashodno literatura turskog doba. Brankovi}ev letopis. Smatra se da je od oko dvadesetak hiqada zapisa. a to su u najve}em broju slu~ajeva jadikovke i netrpeqivost prema Turcima koji su ih pokorili. 442–443 (Q. Moskva 1871 (reprint: Farnborough 1969). 45 Jire~ek. Ovakve jezgrovite bele{ke su dobile na zamahu i postale veoma ra{iren na~in saop{tavawa. Despotovac 1996. Novopazarski zbornik 31 (2008) 53–72. poznata epizoda iz srpske sredwovekovne istorije. 102–103 br. 431–435. Malovi}. 464 (S. V. Istorija. ]irkovi}). 196 br. ISN I. Mihaq~i}. LSSV. Rodoslovi i letopisi. Drevnerusskià `itià svàtáh kak istori~eskiè isto~nik. 49 Jire~ek. Azbu~nik. 199 br. 44 R. a i prethodno je bio kod Tatara. 497. 51 Stojanovi}.42 Posle zamirawa srpske hagiografske literature. 285 br. naro~ito posle pada na{ih sredwovekovnih dr`ava pod vlast Osmanlija u XV stole}u. nastalih u periodu od XII do XIX veka. 444. 1081.

The Death of Tsar Stefan Du{an: A Contribution to the Issue.59 Vizantijska prestonica se pomiwe i u vezi sa smr}u Du{anovog sina Stefana Uro{a (1355–1371). 52 Q. 54 Stojanovi}. @ivojinovi}. Manastir Bawska i doba kraqa Milutina. 205 br. Bojovi}. Pe}ki i Studeni~ki letopis navode Carigrad. 199 br. 52 (u daqem tekstu: Stojanovi}. a znatno re|e Novi Rim. Ostalo je zapisano „Novi Rim.Radivoj Radi}: Sredwovekovni Carigrad u starim srpskim rodoslovima 229 Carigrad se kao Novi Rim pomiwe u jednom op{irnom zapisu u rukopisu Narodne biblioteke br. izme|u ostalih. 476 sl. Bolnica kraqa Milutina u Carigradu. 56 M. 514. treba naglasiti da se.55 Milutinova bolnica u Carigradu bila je veoma va`na ustanova u onovremenoj vizantijskoj prestonici. Stojanovi}. T. Ni{ — Kosovska Mitrovica — Manastir Bawska 2007. Uop{te. 58 Stojanovi}. Rodoslovi i letopisi. onda „carstvuju}i Konstantin grad“.53 U starim srpskim letopisima je na poseban na~in odjeknula ktitorska delatnost kraqa Milutina. Carigrad u srpskim sredwovekovnim `itijima. Rodoslovi i letopisi. Babi}-\or|evi}). 285–302. Miller. Tako|e v. Kada je re~ o nazivu Novi Rim. o bolnicama u Vizantijskom carstvu cf. Baltimore 1985. D. 414–418. carski grad“. 529. zatim Carigrad. Brankovi}ev letopis. 53 R. S. Bolesti i le~ewe. Zbornik radova Vizantolo{kog instituta 16 (1975) 105–117. Privatni `ivot u srpskim zemqama sredweg veka. R. a Cetiwski Konstantinov grad. 22–23 br. 575`. on uglavnom navodi uz titule vizantijskog cara i vaseqenskog patrijarha. Pri tom. from the Ninth to the Fifteenth Century (Byzantina et Slavica Cracoviensia V). 192 br. 195 br. Zapisi i natpisi I). 180 br. graditeqska delatnost srpskog kraqa dobro je poznata. U jednom letopisu pi{e da se srpski vladar predstavio blizu Carigrada. Beograd 2004. godine. Najpre se mo`e pro~itati da se o wegovoj pravdi i milosrdnim delima ~ulo na isto~nim stranama do Carigrada i Jerusalima i Sinajske gore i egipatskih strana i po celoj gr~koj i srpskoj zemqi. sem jednog izuzetka. Radi}. 25–55. 59 S. 204 br. Popovi}.57 Carigrad se pomiwe i u vezi sa smr}u Stefana Du{ana (1331–1355). 128. 496. vremenu i mestu Du{anovog upokojewa. potom „carstvuju}i grad“. 48. . New Peoples. Rodoslovi i letopisi. 1091. 60 Stojanovi}. Marjanovi}-Du{ani} — D. 13–380. New Powers: The Byzantino-Slav Contact Zone. ur. 570. prir. Beograd 1902 (= 1982). idem. 55 Isto.52 S tim u vezi treba naglasiti da se u srpskim sredwovekovnim `itijima vizantijska prestonica naj~e{}e ozna~ava kao Konstantin grad. Novopazarski zbornik 33 (2010). Byzantium. 442.56 a. Stari srpski zapisi i natpisi I.60 Naravno. navode se i crkva svete i pre~iste Bogorodice i bolnice u Carigradu. 74–75 br. 287 br. Radi}. S. ina~e. Novakovi}. Ostala je bele{ka u Brankovi}evom letopisu da je on umro u vreme kada su u Carigradu vladali Jovan i wegov sin Manojlo. Cracow 2007. 57 ISN I.58 Ostavqamo po strani raspravu o okolnostima. The Birth of the Hospital in the Byzantine Empire. Pirivatri}. Konstantinopol ili „carski grad“. koje su u vizantologiji nedavno podrobno pretresane. (G. Dumbarton Oaks Papers 38 (1984) 53–63. koji poti~e iz 1319. Byzantine Hospitals. 183 br.54 U letopisima koji govore o Milutinovom kraqevawu i u kojima se nagla{ava wegova zadu`binarska delatnost. 6. 459.

69 Stojanovi}. 66. 606a. 289 br. 62 Stojanovi}. M.68 Carigrad se u zanimqivom kontekstu pomiwe u jednom zapisu u rukopisu manastira Kru{edola iz 1434. 53 (u daqem tekstu: Spremi}. vezane su za Stefana Lazarevi}a. 305–307 br. 41 br. 4950. 262. 605.62 a u nekoliko letopisa~kih bele`aka stoji da je zbog neverstva Stefan Lazarevi} „svezao“ svog ne}aka \ur|a Brankovi}a u Carigradu i zato~io u tamnicu 6910. Manuel II Palaeologus (1391–1425): A Study in Late Byzantine Statesmanship. 42. 604d. \ura| Brankovi}).64 U starim srpskim letopisima postoje i bele{ke o turskim carevima.69 Ishod ovog poduhvata. 70 Spremi}. 86 br. Zapisi i natpisi III. ali ovoga puta sa vaseqenskim patrijarhom Josifom. 65 Stojanovi}.61 Slede}e vesti u kojima se u starim srpskim rodoslovima i letopisima pomiwe Carigrad. Beograd 1978. 1109. vizantijskog pisca prve polovine VII veka.67 U pitawu je carigradski patrijarh Josif II (1416–1439). 31. 66 Radi}. koja je u Srbiji imala veliki kulturno-istorijski zna~aj. o tome ko je ~iji otac i koliko je koji carevao. Novakovi}. sin cara Kalojoana. Beograd 1994. Vreme Jovana V. 455. 221 br. srpski vladar je u `eqi da vaspostavi originalni tekst prevoda u Carigradu i na Svetoj Gori sakupqao razne gr~ke i srpske „izvode“. Barker. (=1420) godine. Po{to je utvrdio da postoji vi{e razli~itih prepisa. ponovo se pomiwe u jednom zapisu iz 6928. delo znamenitog sinajskog igumana Jovana. godine. 175. Na despota \ur|a Brankovi}a (1427–1456) veoma sna`an utisak ostavqao je tekst Lestvice. 67 Stojanovi}. bila je tzv. U jednom rodoslovu se sasvim kratko navodi kako je Stefan Lazarevi} do{ao u Carigrad. srpskog kneza (1389–1402) i despota (1402–1427). Vreme Jovana V). Purkovi}. o redosledu kojim su vladali.63 Re~ je o pomalo zamagqenoj. Rodoslovi i letopisi. Spremi}. Rodoslovi i letopisi. 1301. 50. ali poznatoj epizodi iz srpske istorije po~etka XV veka. New Brunswick — New Jersey 1969. koji se u izvorima nazivao i Kalojoan. Despot \ura| Brankovi} i wegovo doba. Beograd 1993.66 Vizantijski car Manojlo II Paleolog u Carigradu. 64 Up. 63 Isto. Knez i despot Stefan Lazarevi}. \ura| Brankovi}. (=1402) godine. Zapisi i natpisi I.230 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 221–233 re~ je o carevima Jovanu V Paleologu (1341–1391) i Manojlu II Paleologu (1391–1425).70 61 R. u kojem se \ura| Brankovi} oslawao na brani~evskog mitropolita Savatija. . Vreme Jovana V Paleologa (1332–1391). 68 J. U jednoj od wih sasvim uzgred se pomiwe „carstvuju}i Carigrad“ i gr~ki car Manojlo.65 Naravno. 376 (u daqem tekstu: Radi}. 323 n. M. Brani~evska lestvica. ponovo je re~ o carevima Manojlu II Paleologu i wegovom ocu Jovanu V Paleologu. 46–47 br. Brankovi}ev letopis. Radi}.

godine po{ao Mehmed na srpsku zemqu. 74 Stojanovi}. 688g. Beograd — Bawa Luka 1997. Ransimen. Leto gospodnje 1453 — Pad Carigrada. 1261–1453. 237 br. D. dodu{e. Rodoslovi i letopisi. 691d. maja. Rodoslovi i letopisi. 87 br.76 a u drugoj da je „po celoj zemqi bio veliki pla~ i ridawe“. 236–237. 251–252. osmanlijsko zaposedawe Carigrada. Novi Sad 19962. London 19932. 218. D. Ili}. 372. 162 sl. ^. Brankovi}ev letopis.71 Naravno. 116 br. Najpre se navodi kako je car Mehmed primio Carstvo i „sagradio Novi grad vi{e Carigrada“. “the Conqueror”. 1453. 325. Sremski Karlovci 1926 (reprint: Beograd 1988) (u daqem tekstu: Stojanovi}. 71 sl. otpo~ela je jedna nova epoha.73 a u rukopisu manastira Kru{edola stoji zapisano da se to desilo u utorak 29. re~ je o podizawu tvr|ave Rumeli Hisar. jednim od najva`nijih doga|aja u istoriji sredweg veka. 9953. 85 br. Babinger. A. D. 306. and Genealogies.72 koje je nedvosmisleno nagovestilo skoru opsadu grada. Tako. 76 Stojanovi}. 77 Stojanovi}. 236 br. br. meseca juna. in Byzantine Short Chronicles and Old Serbian Annals. Novakovi}. 691|. Up. 526. Stojanovi}. Stari srpski zapisi i natpisi VI. 55. godine. R. Besmrtni car. 72 Ostrogorski.. i pogre{nog datovawa pada vizantijske prestonice. Kora} — R. 119 br. Novakovi}. F. Istorija. Rodoslovi i letopisi. 123 br. 332 br. Inscriptions. 94 br. Stojanovi}. Q. Zapisi i natpisi I. 9969. 1175. (=1453) godine car Mehmed primio Carigrad. Naprotiv. Paleobalkanistika i starobãlgaristika (Vtori esenni me`dunarodni ~etenià „Profesor Ivan Gãlãbov“).74 Ima. Zbornik radova Vizantolo{kog instituta 45 (2008) 289–300. nai{lo je na sna`an odjek u starim srpskim letopisima i zapisima. najzad. 294 br. Radi}. 80 sl. 261. Radi}. 691b. kada je u julu 1454.79 Nekada{wa vizantijska pre71 Stojanovi}. dana 15-og“. 85 br. 307. 119 br. 294 br. 9940. Mehmed II. Mehmed Osvaja~ i wegovo doba. U nekim letopisima i zapisima se kratko ka`e da je 6961. godine. Rodoslovi i letopisi. 5194. Zapisi i natpisi III.. ve} u zapisu u rukopisu slova Grigorija Bogoslova u svetogorskom manastiru Ksiropotamu nepoznati autor nagla{ava da ove re~i bele`i po uze}u Carigrada. S. 73 Stojanovi}. 87 br. 94 br. Pad Carigrada. Istorija. 1523. 5158.78 za megalopolis na razme|u kontinenata. 85. 525–528. 5169. 79 Stojanovi}. Zapisi i natpisi VI. Veliko Tãrnovo 2001. (=1454) godine „primi{e Ismail}ani slavni i divni Carigrad. Novi Sad 1968. br. Zapisi i natpisi VI). 691v. Zapisi i natpisi III. Nicol. The Last Centuries of Byzantium. 691a.. pa u jednom zapisu pi{e da 6962. 691g. Konstantinov grad se i daqe prili~no ~esto pomiwe. 9982. Stojanovi}. 75 Stojanovi}.77 Turskim osvajawem Carigrada. pomiwawe Carigrada u starim srpskim letopisima i zapisima nije prestalo. . ~ijim }e se osvajawem Carigrada zavr{iti vizantijska istorija prestonice na Bosforu. Brankovi}ev letopis. 1452. 1176. Uprkos toj velikoj istorijskoj vododelnici. 84 br. I. 78 Ostrogorski. 86 br. . Zapisi i natpisi I. Nikol. prev. 382 sq. 55.Radivoj Radi}: Sredwovekovni Carigrad u starim srpskim rodoslovima 231 Onda sledi grupa vesti u kojima se pomiwe dolazak na presto sultana Mehmeda II Osvaja~a (1451–1481). Evrope i Azije.75 U jednoj bele{ci stoji da je prilikom zaposedawa Carigrada „bilo izlivawe gr~ke krvi“.

godinom) — {est. imamo slede}u sliku: IV vek — dva doga|aja. uop{te ne pomiwe Carigrad. u starim srpskim rodoslovima. najzad. godini. Kada je re~ o tome kako je ozna~avan Carigrad. 59. 1474. po~ev od XVI veka. zatim naziv Carigrad. letopisima.82 Iz 1836. Veneciju. 259 br. Brankovi}ev letopis. ne{to mawe Skopqe i Ni{. koji je i sam izbegao iz svoje palate i oti{ao u Drenopoqe (Jedrene). zatim Budim. 82 Stojanovi}. godine. 298 br. Rodoslovi i letopisi. Novi Sad i. 1477. 259 br. XIV vek — {est. IX vek — tri. U slede}im vekovima Carigrad se pomiwe. godine. meseca januara. Zapisi i natpisi III. po vekovima. pre svega na Be~. naj~e{}e se koristio termin Konstantinov grad. a u stole}ima posle sredweg veka Be~. 84 Stojanovi}.81 Ukoliko pogledamo pomiwawe sredwovekovnog Carigrada pojedina~no. pri caru Bajazitu. 85 P. 1256. 4108. Novakovi}. Stojanovi}. pomiwe se i u vremenu koje dolazi: 1466. Beograd. 817a–b. kao mesto gde je preminuo neki od turskih sultana ili se navodi neki doga|aj iz wihove dr`avni~ke karijere. 223. zapisima i natpisima. Zabele`eno je kako je tada mnogo Grka poginulo u Stambolu i velikim gradovima. {to u zbiru ~ini vi{e od pet stole}a. ima i bizarnih vesti. 117 br. XV vek (zakqu~no sa 1453. Moskvu. Me|utim. 1734.83 I. 352 br. pri ~emu je najstariji iz prvih decenija XVI veka. ali uglavnom samo uzgred. 1480. potom da je u wemu sastavqena ili kupqena kwiga ili da su na Bosfor donete mo{ti nekog svetiteqa. Stari srpski zapisi i natpisi iz Vojvodine I–VI.232 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 221–233 stonica. da je grad posetio neki od evropskih diplomata. Zapisi i natpisi II. 385 br. 1481 …. kao {to je ona u kojoj se ka`e da su 6998 (=1490) godine po zemqi udarali veliki gromovi i grom je usmrtio mnogo qudi u Carigradu tako {to je u nedequ. Zanimqivo je da se za prestonicu na Bosforu prvi put navodi naziv Stambol tek u zapisu koji govori o 1781. Zapisi i natpisi V. Rodoslovi i letopisi. Stojanovi}. taj deo srpskog etni~kog korpusa bio upu}en na neke druge administrativne i duhovne centre. 852. XIII vek — pet. 855. naro~ito. 83 Stojanovi}. godine. 205 br. ta~nije iz 1528. 130 br. koja obuhvata preko deset hiqada zapisa. a potom izraz „carstvuju}i grad“. 256 br. Budim i Moskva. godine u kome se ka`e da je bio veliki zemqotres u Konstantinovom gradu. Znimqivo je pomenuti da se u {estotomnoj zbirci starih srpskih zapisa iz Vojvodine. 8565. Isto. Novi Sad 1993–2004.85 O~igledno je da je u izmewenim geopoliti~kim prilikama. pomiwu se Beograd. po danu.80 Zanimqiv je i pomen iz 1510. 80 81 . 5532. udario u zdawe u kojem je ~uvan barut i mnogo je qudi tu bilo pobijeno. posledwi pomen Carigrada u starim srpskim zapisima je iz 1853. a najmla|i se`u ~ak do na{eg vremena. 1467. Momirovi}. 257 br. dok je bilo mnogo `rtava. a u izmewenim istorijskim okolnostima grad pod vla{}u Osmanlija. 809. do 1985.84 Od drugih gradova. godine imamo i neobi~nu formulaciju „Konstantinov grad Stanbol“.

then Constantinople. and then Vienna. 14 six. Skopje and Ni{ less frequently. by centuth th ries. th th th th the 9 . the first news about the city on the th Bosphorus relate to the 4 century. after an interval of several centuries. also mention cities like Belgrade. It refers to various events primarily connected with Byzantine-Serbian relations in the Late Middle Ages.Radivoj Radi}: Sredwovekovni Carigrad u starim srpskim rodoslovima 233 Radivoj Radi} MEDIEVAL CONSTANTINOPLE IN THE OLD SERBIAN GENEALOGIES. In reference to the medieval Constantinople. but not only those. Speaking about the way Constantinople was referred to. If we look at the individual mention of medieval Constantinople. Budapest and Moscow in the centuries following the Middle Ages. a city resembling a giant lighthouse shedding light on all of Christendom. NOTES AND INSCRIPTIONS Constantinople. 15 century (concluding the year 1453) — six events. was one of the most important cities in the Middle Ages. besides Constantinople. the term most frequently used was Constantine’s city. then 13 . annals and inscriptions. followed by the term “Imperial City. . As it was also a very important city in Serbian history.” The old Serbian genealogies. 14 and 15 centuries. ANNALS. and then. 13 — five. capital of the Byzantine Empire. then the following scenario exists: 4 century — two events. it was mentioned in the old Serbian genealogies. annals and inscriptions. 9 century — th th th three.

.

pa }e se o tome raspravqati u daqem izlagawu. metalurgija.02:497. sredwovekovno slikarstvo. desetak. na nau~na saznawa. znatno sna`nije i organizovanije. godine.11)"04/14" MILO[ BLAGOJEVI] (Srpska akademija nauka i umetnosti) UTICAJ VIZANTIJE NA AGRARNE ODNOSE U SREDWOVEKOVNOJ SRBIJI U istoriografiji je pouzdano dokazano da se vizantijski uticaj vekovima ose}ao u svim sferama dru{tvenog `ivota pravoslavnih Srba tokom sredweg veka. pa i poqoprivredna proizvodwa. pa i na sistem mera koje su kori{}ene u svakodnevnom `ivotu. Najva`niji posrednik u tom poslu bila je crkva. U nauci su do sada obavqena obimna istra`ivawa koja su pokazala kakav je bio vizantijski uticaj na u~ewe i organizaciju Srpske pravoslavne crkve.11):94(497. posebno sa uspostavqawem duhovne jurisdikcije Ohridske arhiepiskopije 1018. u oblasti medicine recimo.Vizantolo{ke teme Byzantine Themes UDK: 338. pod vizantijskim uticajem bila je tada{wa celokupna du- . ukqu~uju}i i novije doba. naturalna davawa. pa i u celokupnoj duhovnoj nadgradwi. na organizaciju vojske. a istovremeno i na najstariju srpsku kwi`evnost. Nedovoqni podsticaji sa te strane nisu spre~ili Vizantiju da izvr{i uticaj na agrarne odnose u sredwovekovnoj Srbiji. Vizantijski uticaj. pa u narednih dvanaest vekova. zatim na dvorske titule i dostojanstva. po~ev{i od dana zvani~ne hristijanizacije Srba. godine. Znatno mawe Vizantija je doprinela razvoju pojedinih privrednih grana u Srbiji. na organizaciju centralne i lokalne dr`avne uprave. od osnivawa i uspostavqawa duhovne jurisdikcije Srpske autokefalne arhiepiskopije 1219. kao {to su rudarstvo. verovatno 871. zakonodavstvo. trgovina. ili 872. Ne bi se smeo prevideti vizantijski uticaj na muziku. zanatstvo. Srbija.43(495. kao i na vladarsku kancelariju. Tokom dvadesetog veka izvr{ena su zna~ajna istra`ivawa u istoriografiji koja su pokazala kakav je bio uticaj Vizantije na vladarsku ideologiju u Srbiji. Kqu~ne re~i: Vizantija. Kra}e re~eno. slabiji ili ja~i. ose}ao se vekovima u svim sferama dru{tvenog `ivota srpskog naroda. godine. arhitekturu. a dva veka kasnije. poklon.

vladara ili dr`ave. odnosno car. zate~eni su agrarni odnosi koji su vekovima oblikovani prema vizantijskom obrascu. u woj su postojale tri velike regije sa razli~itim oblicima feudalne rente. Kosova i Metohije.1 Odmah treba skrenuti pa`wu da su se istra`iva~i znatno mawe bavili prou~avawem uticaja iz Vizantije na pojedine privredne grane sredwovekovne Srbije. Zbornik radova Vizantolo{kog instituta 17 (1976) 101–125. 2 M. dominantno mesto pripada naturalnoj renti.236 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 235–252 hovna nadgradwa srpskog naroda. trgovina. Q. dok je na teritoriji koju je od Vizantije osvojio car Du{an preovla|ivala nov~ana renta. metalurgija. Zemqoradwa u sredwovekovnoj Srbiji. ]irkovi}. odnosno u Severnoj i Sredwoj Makedoniji.2 U svakoj od pomenutih regija postoje i druge specifi~nosti po ~emu se one me|usobno razlikuju. pa i zemqoradwa. Prou~avawa nazna~ene problematike bila su ograni~ena. niti iscrpno navoditi mnogobrojne da`bine i obaveze u Vizantiji i Srbiji. 271–276. krajem XIII i u prvoj polovini XIV veka srpska dr`ava se pro{irila na ra~un Vizantije i u zaposednutim oblastima zatekla i nasledila agrarne odnose koji su decenijama i vekovima izgra|ivani pod neposrednim vizantijskim uticajem. posebno ratarstvu. pa ih je srpska dr`ava preuzela u celini ili sa mawim izmenama. Ova je pojava op{ta i ona predstavqa jedno od osnovnih obele`ja feudalnog dru{tva u Evropi. zanatstvo. Srbi u sredwem veku. Me|utim. zatim nosioci 1 O razli~itim uticajima iz Vizantije postoji velika bibliografija koju na ovom mestu ne treba navoditi. U oblastima koje je osvojio kraq Milutin i Stefan De~anski. a na drugoj pot~iweni qudi koji su se prete`no bavili zemqoradwom. U pitawu su preovla|uju}i oblici feudalne rente. dovoqno je podsetiti na dobro poznatu ~iwenicu da su i u Vizantiji i u Srbiji postojali na jednoj strani feudalni gospodari. Pot~iweni zemqoradnici bili su optere}eni mnogobrojnim obavezama i da`binama koje su izvr{avali ili davali u korist feudalnih gospodara. Ovde se u ulozi feudalnih gospodara naj~e{}e pojavquje dr`ava. Maksimovi}. crkve. Na teritoriji koju je car Du{an osvojio. Beograd 1997. Blagojevi}. Sna`nijih podsticaja nije bilo ni u poqoprivrednoj proizvodwi. preovladavala je radna renta. kao {to su rudarstvo. . pa ih je srpska vlast preuzela u neizmewenom obliku. 2004. U starim srpskim zemqama u dolini Lima. Kada je srpska sredwovekovna dr`ava dostigla svoj najve}i obim. Zapadne Morave. pa bi se moglo pretpostaviti da Vizantija nije imala ja~i uticaj na odnose u agrarnoj proizvodwi. te navedenu pretpostavku ne treba prihvatiti niti ovom prilikom treba posebno nagla{avati da su i u Vizantiji i u Srbiji tokom XIII i XIV veka postojali razvijeni feudalni odnosi — to je u istoriografiji odavno poznato. 337–344. Beograd 1973. Za potrebe daqeg izlagawa u ovom radu ne treba svestranije prikazivati ni slojevitost tada{weg dru{tva. koliko nedostatkom izvora toliko i slabim ili neznatnim podsticajima iz Vizantije koji bi unapredili neku privrednu granu. odnosno u granicama Srbije za vreme Stefana Nemawe i Stefana Prvoven~anog. Ibra. Za op{tu orijentaciju vidi: S. Poreski sistem u gr~kim oblastima Srpskog carstva.

vizantijska aristokratija. ali prilago|ene organizaciji De~anskog vlastelinstva. Mihaq~i}. M. 267–304. Znatno je mawe bilo sokalnika. Byzantinoslavica 9 (1948) 203–306 (= Vizantijski praktici. Stari srpski arhiv 6 (2007) 69–82. \.6 U srpskim sredwovekovnim ispravama kojima se osniva neko vlastelinstvo ili se pro{iruju posedi vlastelinstva. ali 3 G. Pronija. Nau~ni skupovi SANU. Prva hrisovuqa manastira De~ana. Beograd 2004. Ivi} i M. 4 M. De~anske hrisovuqe. 129–166. Agrarnite otno{enià v Severna i Sredna Makedonià prez XIV vek.3 Za razliku od teritorije koju je car Du{an osvojio od Vizantije. O tome je vo|ena evidencija u vidu posebnih „praktika“. Novi Sad 1976. zatim sve vrste wihove imovine.8 Feudalni gospodari u ovim krajevima bili su isti kao i u starim srpskim zemqama. Grkovi}. 6 G. ~lanova wegove porodice. gde su upisana sva mu{ka imena u pribli`no 2. 3–118). Najva`nije obaveze svih kategorija pot~iwenih zemqoradnika bile su odmerene povr{inom zemqi{ta koje treba da obrade ili radnim vremenom.5 Primena ovakvih „zakona“ bila je obi~no ograni~ena samo na jedno vlastelinstvo ili na jednu vrstu zemqoposeda kao {to su „pronije“. Predsedni{tvo SANU. kw. otroka. pronijari. zanatlija i otroka. . kw. dok se wihova li~na imena obi~no izostavqaju ili retko zapisuju. 8 D. Beograd 2007. Glasnik SUD.200 seoskih doma}instava i 260 porodica profesionalnih sto~ara — Vlaha. Sofià 1958.4 Radne i druge obaveze svih kategorija pot~iwenih zemqoradnika zapisivane su u poveqama i to u posebnim odeqcima kao „zakoni“. Beograd 1979. Sava Nemawi} — sveti Sava. 282–342). pa i popova koji su dolazili iz redova pot~iwenih seqaka.Milo{ Blagojevi}: Uticaj Vizantije na agrarne odnose 237 visokih titula. osnovno obele`je feudalne rente predstavqaju mnogobrojne naturalne da`bine. Beograd 1880. Zakoni u starim srpskim ispravama. Bubalo. istorija i predawe. a kasnije i pronijari. Beograd 2006. 7. Blagojevi}. ta~nije vi{e vrsta parika. XII. a konkretno u Severnoj i Sredwoj Makedoniji. Prilog istoriji feudalizma u Vizantiji i Ju`noslovenskim zemqama. Drugo odeqewe. gde su upisivana li~na imena parika. sokalnika. Izvori srpskog prava. pa su pomenute hrisovuqe sli~ne vizantijskim prakticima. „Zakon svetoga Simeona i svetoga Save“. u starim srpskim zemqama obi~no su feudalni gospodari bili: vladar. Beograd 1951. Beograd 1970. De~anske hrisovuqe. Odeqewe dru{tvenih nauka SANU. crkve i manastiri. kw. vlastela. ~ije su obaveze i da`bine iskazivane i odmeravane u novcu. Ostrogorski. Milojevi}. 7 M. crkve i manastiri. Izvori srpskog prava. Grkovi}. Zemqoradni~ki zakon. Feudalnim gospodarima bili su pot~iweni seqaci. Pravi izuzetak predstavqaju De~anske hrisovuqe. kao i visina svih vrsta da`bina koje su iskazane u novcu. obi~no se upisuju nazivi pot~iwenih sela. Odeqewe dru{tvenih nauka SANU. a ponekad se normiraju i obaveze meropaha. P. sredwovekovni rukopis.7 U slede}oj i velikoj regiji koju je kraq Milutin zauzeo na ra~un Vizantije. 127–176 (= Sabrana dela I. me|u kojima glavninu ~ine parici. 1. Sabrana dela I. Angelov. seoskih zanatlija. XIV. XIII. kw. Ostrogorski. kw. odnosno brojem dana koje treba da odrade tokom godine u korist svojih gospodara. isti. dok su glavnu masu pot~iwenih zemqoradnika ~inili meropsi. Vizantièskie piscováe knigi. Po~etak tre}e De~anske hrisovuqe. 5 R.

III. Iz Vizantije su nasle|eni parici i elevteri. Nikole pod Ko`qem za vreme kraqa Milutina. po svoj prilici. Vidi: A. 12 (2004) 21–60. G. od 1313. pla}ao desetak 9 Parici i elevteri. Beograd 1912. Vidi: S. verovatno 1313. M. tokom XII veka. Ostrogorski je naveo nekoliko primera davawa „desetka“ za kori{}ewe zemqi{ta. vizantijskog cara. Stefana u Kon~i. promewen. ovaca i p~ela sre}e u vi{e praktika. merophe i otroke. Odeqewe istorijskih nauka. Kon~anski praktik. Blagojevi}. pretvorile su se u stalna nov~ana pla}awa“. Vizantièskie piscováe knigi 297 (= Sabrana dela I. Atanasija na Svetoj Gori. {to je za daqe izlagawe od posebnog zna~aja. Prilog istoriji seqa{tva u Vizantiji. Povodom ovih da`bina G. Georgija Skoroposti`nog kod Skopqa dva sokalnika. Elevteri. ve} se jednostavno konstatuje da su to „qudi“ neke crkve ili manastira. {to ne zna~i da su sve da`bine pla}ali u novcu. koji se odnose na period izme|u XII i XV veka. davala se i „desetina“ od prihoda koji su ostvareni na obradivom zemqi{tu. 11 Ostrogorski. 30 (= Sabrana dela I. verovatno meropsi. da poseduju obradivo zemqi{te u temi Veriji i Moglenu.238 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 235–252 su se zato me|u pot~iwenim zemqoradnicima nalazile kategorije koje su postojale i u Vizantiji i u starim srpskim zemqama. Skopje 1980. 235). pa se na ovim primerima treba zadr`ati. bili neprekidno pod vla{}u Vizantinaca. Devet elevtera. pomiwu se na {irem podru~ju Skopqa i osam decenija posle uspostavqawa srpske vlasti. Monasi ovog manastira upoznali su. posledwih godina XII veka. 703. dru{tveni polo`aj nekada{wih „slobodnih qudi“ je. godine. odnosno „slobodni qudi“. odnosno „slobodni qudi“.9 dok su srpske vlasti dovodile i postavqale sokalnike. Meropsi i otroci — ba{tinici i posadnici. Spomenici za srednovekovnata i ponovata istorija na Makedonija. kao i u drugim vizantijskim poveqama“. pa je ve}i broj otroka naseqen na vlastelinstvu crkve Sv. Kada se pomiwu parici. 163). Ostrogorski. kw. Pronija. a potom dodaje: „sve ove da`bine. a me|u wima i dva popa.11 Pored pla}awa u novcu „desetine“ od pomenutih doma}ih `ivotiwa. s razlogom se mo`e pretpostaviti da su wihove obaveze bile sli~ne ili jednake obavezama kao i u doba vizantijske vlasti. a o elevterima posebno: G. Ostrogorski je konstatovao da se „desetina od sviwa. a posebnom odredbom u manastirskoj poveqi naredio je za popovske sinove ako „ne izu~e kwigu“. ZRVI 3 (1955) 83–109. . do 1353. tokom XII. Oni postaju „crkveni qudi“. 108).12 Navedeni primer nedvosmisleno pokazuje da se. Pored sokalnika i meropaha pomiwu se i otroci. ali neki od wih ne pla}aju manastiru odgovaraju}i desetak“. Zbornik Filozofskog fakulteta u Beogradu 1 (1949) 45–62 (= Sabrana dela II. O polo`aju i obavezama parika vidi nap. 417–422 (daqe: Spomenici). godine. da budu sokalnici. najpre. Borave}i neprekidno ~etiri decenije na „crkvenoj zemqi“. a ne meropsi (Spomenici I. doselila su se iz Anadolije na posede crkve Sv. 12 Ostrogorski. Zakonski spomenici srpskih dr`ava sredwega veka. Glas SANU 396. 196–217). XIII i XIV veka. U jednom od ovakvih primera pomiwe se neuredno pla}awe „desetka“ za zemqu manastiru Lavre Sv. koje po svom prvobitnom smislu predstavqaju naturalna davawa. Nazivi pojedinih naturalnih da`bina pomiwu se i u krajevima koji su. Solovjev. Manastir je ovu zemqu dao „pod zakup nekim stratiotima teme Moglen i paricima moglenske episkopije. ve} su ih mogli davati i u naturi. godine pot~inio manastiru Sv.10 Za veliki broj pot~iwenih zemqoradnika ne saop{tava se u poveqama kojoj kategoriji pripadaju. Novakovi}. 3. 10 Kraq Milutin je 1300.

53. jer oni nisu pla}ali za wu dr`avni porez. Ostrogorski posebno isti~e da u konkretnom slu~aju „zemqa nije bila svojina seqaka koji su na woj nastaweni. koje je pripadalo manastiru Nova Petra. Atanasija bila pot~iwena dva metoha — Siki i Gomata. a manastiru su davali desetinu od zevgara i ko{nica.14 Dogodilo se ovo posledwe. 184). Isto. G. onda se zemqa mora vratiti manastiru“. 46 (= Sabrana dela I. Ferjan~i}. Ostrogorski navodi primer da su Lavri Sv. gde su seqaci pla}ali dr`avi osnovne da`bine i glavarinu.16 Polo`aj svih zemqoradnika u Vizantiji osetno se pogor{ao posle bitke na Marici. Vizantièskie piscováe knigi. bilo onima koji su u to vreme imali selo Malahiju u proniju. Analiziraju}i sadr`inu dokumenta u kojem se govori o nastalom sporu. pinkern Raul Komnin.13 Potpunija obja{wewa o su{tini desetine na zemqu nalaze se u dokumentu o jednom sporu. koji je vo|en izme|u patmoskog manastira Jovana Prete~e i me{tana sela Malahija. Tesalija u XIII i XIV veku. koje }e jedan vek kasnije osvojiti kraq Milutin. B. pa kada je pronijar sela Trnova zaposeo selo Vrasto. neka ga oni o tome izveste. U posledwoj ~etvrtini XIII veka „desetak“ za zemqu pla}ao se i u Tesaliji. 17 Ostrogorski. a wivodavcu je deo — snop jedan“. 269). 16 Blagojevi}.17 Po~etkom XV veka na sli~an na~in bili su oporezovani i 13 Isto. 207). bez obzira da li je on ba{tinik ili pronijar“. nego rentu senioru“. 232 (= Sabrana dela I. ako su pak me{tani Malahija dr`ali tu zemqu na osnovu zakupa ili pronije i pla}ali desetinu. tada{wi kefalija Velike Vlahije. Beograd 1974. 14 15 . odnosno wihovog pronijara. pa su razne poreze morali da pla}aju i oni seqaci koji su ranije davali „desetinu“. U vezi sa nastalim sporom. 66 (= Sabrana dela I. 268. 8 srpskog prevoda predvi|a za napoli~are slede}e: „Pravi deo je — devet snopova. Seqaci prvog metoha pla}ali su manastiru ukupno 35 perpera na ime hrisotelije i glavarine. isti. 115–117 (= Sabrana dela I. Ostrogorski upozorava da se u ovom dokumentu „desetak naziva ~as morth ~as dekateia. Pronija.Milo{ Blagojevi}: Uticaj Vizantije na agrarne odnose 239 za kori{}ewe manastirskog zemqi{ta u krajevima i u susedstvu onih oblasti. G. Pronija. pa je car utvrdio da sporna zemqa „nije pripadala stanovnicima Malahija kao nasledna svojina … ve} je pripadala dr`avi“. bilo je potpuno u skladu sa odredbama vizantijskog Zemqoradni~kog zakona. odnosno „desetina“. tokom XII i XIII veka. 47 (= Sabrana dela I. car je naredio (1262) svojim predstavnicima da izvide stvar. 52. Zemqoradni~ki zakon. 183). U stvari je to seworijalna renta u ~ijem se primawu i sastoje pre svega prava sewora. 87. G. a davali su i sve ostale da`bine. pa se u ~l.15 Davawe jedne desetine za zemqu. Druga~iji je slu~aj sa metohom Gomata. 35). Ostrogorski. pa „ako se utvrdi da zemqa stvarno pripada stanovnicima Malahije kao wihova nasledna svojina i da su oni pla}ali za wu dr`avne da`bine. bilo dr`avnoj blagajni. ukqu~uju}i desetinu od seqa~kih zevgara i ko{nica. naredio je pronijaru „da vrati manastiru nezakonito prisvojeni desetak“.

21 Davawe „kaniskija“ u XI veku ne predstavqa usamqenu naturalnu da`binu u to doba. Bolgarià i Vizantià. 136. {to je izazvalo veliko nezadovoqstvo u dr`avi (VIINJ III. Beograd 1972. gde im oni to narede. vizantijski dr`avnik Jovan Orfanotrof promenio je dotada{wi na~in pla}awa poreza. Obim i karakter. Beograd 1997. Odmah treba re}i da sva naturalna davawa nisu pretvorena u nov~ana pla}awa. III. 112. 298 (= Sabrana dela I.18 Sada se lako mo`e zakqu~iti da su da`bine svih seqaka pove}ane. 325. sve du`ne da`bine“. Mo{in. 1 modij je~ma i pola mere vina“. odnosno „desetak“ od ostvarene `etve `itarica. Akti iz svetogorskih arhiva. obi~no. Ovde je posledwim izrazom definisana su{tina pomenute da`bine. G. u „kaniskij“ su ulazili „hleb. G.g. G. sviwa i od zevgara. air i kratko re~eno. Hilandarski praktik. pa je „naredio da se umesto u naturi pla}a u novcu“. 264). Ostrogorski. 113 (= Sabrana dela I. a prihodi manastira smaweni. 21 V. 175. Beograd 1966. Spomenik SKA 91 (1939) 191–218.19 Na osnovu kra}eg pregleda naziva pojedinih naturalnih da`bina koje su pretvorene u nov~ana pla}awa. tj.23 ali su se Ostrogorski. Vizantijska . Ubrzo posle smrti Vasilija II do{lo je do velikih promena u poreskoj politici Vizantije. zbog toga {to je znatan deo poreskih da`bina pripadao dr`avi koja je te da`bine ustupala pronijarima. zbog toga {to su se donosili u korpicama. 23 Prema pisawu Jovana Skilice. 314–317. Ovi se pokloni u izvorima pomiwu kao „korpice“ (kaniskia). pa je Q. 18 19 Q. desetak od ko{nica. mo`e se zakqu~iti da su seqaci u Vizantiji pla}ali „desetke“ od ko{nica. Na teritoriji Vizantije odr`ao se obi~aj da pot~iweni seqaci donose svojim feudalnim gospodarima „tri uobi~ajena poklona“ godi{we. Litavrin. Pirivatri}. naredio da svaki zemqoradnik: „koji poseduje par volova daje dr`avi jedan modij `ita i toliko prosa i jedan vr~ vina“. posle pot~iwavawa Samuilovog carstva (1018). i da im daju desetak od svojih zevgara i sve ostalo {to se obi~no uzima od takvih sela. Litavrin. Prema jednoj ispravi iz XI veka. pokloni“.22 Ove su naturalne da`bine postojale i u Samuilovom carstvu. Maksimovi}. Oni su bili du`ni da uplate godi{we pronijarima 172. 20 Ostrogorski. Beograd 1969. Bolgarià i Vizantià v XI–XII vv. 152). Moskva 1960. „Desetina“ od seqa~kih zevgara obi~no se pla}ala u novcu. Maksimovi} upozorio da je pojedinim funkcionerima u provinciji dodeqeno „pravo na zakupqivawe desetka od `etve“. tokom XIII i XIV veka. Samuilova dr`ava. koko{ka. provincijska uprava u doba Paleologa. S. Poklade i Uskrs. za Bo`i}. 151. a samo izuzetno pretvarala u nov~ano pla}awe. U Hilandarskom praktiku (1300) kratko se saop{tava da su to „·akonie . 109). ovaca. 308. Pronija..240 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 235–252 optere}eni seqaci manastira Dohijara. 22 Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije. s ciqem da {to lak{e umiri stanovni{tvo u osvojenim oblastima. U istoriografiji je odavno poznato da je vizantijski car Vasilije II (976–1025). da vr{e u odre|eno vreme uobi~ajene i utvr|ene rabote. pa ih je Vasilije II prihvatio.5 perpere: „a ~asnim kalu|erima da ukazuju du`nu ~ast i poslu{nost.20 Ova se naturalna da`bina redovno davala. Istorija Vizantije. 152 (daqe: VIINJ). 249–259. Vizantièskie piscováe knigi.

sa izuzetkom Grade~nice. ^este politi~ke promene nisu ugrozile su{tinu nasle|enih agrarnih odnosa. 320. Desetak od doma}ih `ivotiwa pripadao je u na~elu dr`avi. 319. prvenstveno od ovaca i sviwa. Grade~nicu. 228. ali ga je car mogao ustupiti nekom feudalnom gospodaru. 276.26 Na osnovu citiranih podataka iz pisama Teofilakta Ohridskog mo`e se slobodno re}i kako se tokom XI veka ustalila obaveza da stanovni{tvo daje „desetak“ od doma}ih `ivotiwa. Konstantin Tih je oko 1258. Kada je car Du{an. delo. Ova vrsta da`bina bila je dobro poznata ohridskom arhiepiskopu Teofilaktu. sve{tenici i svetovwaci Ohridske arhiepiskopije „morali platiti desetinu za ono posve malo stoke koju sam im dao da ih malo utje{im“. tako|e uz napomenu da su ta „mesta pari~ka“. 277. Na teritoriji Severne i Sredwe Makedonije. odnosi se prvenstveno na {ire podru~je Ohrida i dana{wu Makedoniju. koji su uspostavqeni tokom XI i XII veka pod vizantijskom vla{}u. 28 Isto.28 Kategorija parika odr`ala se na {irem podru~ju Skopqa i za vreme cara Du{ana. pot~inio je manastiru Sv. Litavrin. Nekoliko godina kasnije. nav. godine pot~inio pomenutom manastiru sela: Zduwe. Kazivawe Teofilakta Ohridskog o nemilosrdnim poreznicima i nezakonitom prisvajawu pomenutih desetaka. pa su monasi. od osamdesetih godina XII pa do osamdesetih godina XIII veka. {to se ~esto de{avalo.27 Sva ova sela. uz napomenu da su sva ta „mesta pari~ka“. Poreznici nisu po{tovali carevu odluku. ohridski arhiepiskop ka`e da su sve{tenici i laici koji su pot~iweni Arhiepiskopiji „za sve `ivotiwe bili prije toga oslobo|eni od desetine“. kako za vreme vladavine bugarskog cara Konstantina Tiha. smewivala se vlast Vizantinaca. sa caricom Jelenom i kraqem Uro{em (1353). odnosno ko{nica. ukqu~uju}i i one oblasti koje je zauzeo kraq Milutin. \or|a Skoroposti`nog kod Skopqa i kraq Milutin 1300. tako i za vreme vladavine kraqa Milutina. godine. Opisuju}i bezdu{nost poreznika (1094). a verovatno i od „p~ela“. najpoznatije kategorije pot~iwenih seqaka u Vizantiji. \or|a Skoroposti`nog kod Skopqa. u navedenom citatu napravqena je jasna aluzija na uzimawe „desetka“ od doma}ih `ivotiwa. Brod i Krupu. a u konkretnom slu~aju Ohridskoj arhiepiskopiji. 27 Spomenici I. Srba i Bugara. pot~iVIINJ III. Teofilakt Ohridski ka`e da oni „od petoro dece jedno odvode u ropstvo kao bilo koju `ivotiwu od kojih se odvodi svaka peta ili deseta“. ka`e Teofilakt Ohridski. 24 25 . tustu i mr{avu“. pa ih on pomiwe u svojim pismima koja su nastala krajem XI i po~etkom XII veka. 26 VIINJ III. 269. ukqu~uju}i i da`bine. O stabilnim agrarnim odnosima svedo~i prisustvo parika. 191.25 A potom saop{tava i obrazlo`ewe da je „crkva po carskom daru opro{tena od poreza na stoku. na posedima manastira Sv.24 Ne zadr`avaju}i se na odvo|ewu dece u du`ni~ko ropstvo.Milo{ Blagojevi}: Uticaj Vizantije na agrarne odnose 241 neke naturalne da`bine odr`ale do po~etka XII veka. Su{icu. VIINJ III.

ali su ih umesto toga davali svojim feudalnim gospodarima. u ovim krajevima davao se i „desetak“ od ovaca i sviwa. ~l. U pitawu je klasi~na obaveza. ni ov~ega. Svaka ku}a bila je du`na da daje desetu ko{nicu crkvi. `iveli su i „crkveni qudi“ koji su. pa i od „desetka `itnoga i vinago i vsakoga desetka `ivago i nametka svinskoga i ov~ega“.31 Ova je odredba bila u skladu sa 68. 407–423. Isto.30 Iz navedenih podataka mo`e se lako videti da su se parici odr`ali ju`no od Skopqa i 70 godina posle uspostavqawa srpske vlasti. pa je za wih bilo predvi|eno: „da rabotaju crkvi dva dana u nedeqi. umesto da okopava crkveni vinograd.34 Odmah treba re}i da je ovakvo „osloba|awe“ bilo relativno. Kada je car Du{an izdao hrisovuqu episkopiji u Lesnovu (oko 1347). Obaveza davawa ili osloba|awa od svih vrsta „desetaka“ pomiwe se decenijama u krajevima koje je kraq Milutin osvojio od Vizantije. a svakako i od ko{nica. odnosno crkvama.242 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 235–252 nio crkvu Sv. da svoje ba{tine obra|uju bez desetka. Istovremeno sa davawem svake desete ko{nice i „desetka“ za zemqu. Nikole pod Ko`qem. 411. Na vlastelinstvu hrama Sv. vina. pre svega iz XI ili XII veka. manastirima ili vlasteli. osim parika koji se na|u.33 Iz navedenog citata jasno se vidi da se uzimao „desetak“ od `ita. 419. oslobodio je „crkvene qude“ od raznih da`bina. zatekao je nekoliko kategorija pot~iwenih seqaka i slo`ene agrarne odnose. pouzdano je utvr|eno da se u ovim krajevima davao desetak za zemqu. 421. odnosno „vlastelinsku rezervu“. obavezan je da daje crkvi „desetak“ od ostvarene `etve. Car Du{an je na sli~an na~in oslobodio i qude koji su bili pot~iweni vlastelinu Rudlu iz Strumice. 420. verovatno. Du{anovog zakonika. . Novakovi}. ali ako obra|uju crkvenu zemqu. po kojoj svako ko obra|uje crkvenu zemqu. Isto. pripadali kategoriji srpskih meropaha. odnosno „`itni“ 29 30 31 32 33 34 Spomenici III. samo kome je mitropolit da „iz desetka“. Isto. 680. po svoj prilici sa sli~nim obavezama kao i dok su bili pod Vizantijom. pa oni nisu morali da daju: „ni desetka `itnoga. 418. da i parici daju od toga crkvi desetak. odnosno pola ~abra. pored parika. ako dr`i p~ele. koje se pomiwu u Severnoj i Sredwoj Makedoniji pod srpskom vla{}u. nasle|ena iz dugog perioda vizantijske vladavine. Pot~iweni seqaci bili su oslobo|eni od obaveze da pomenute desetke daju dr`avi ili vladaru. ovaca i sviwa. ni p~elnoga … ni desetka svinoga“. a tako|e i da daje „dve vedre zvon~ate“ vina. Isto. Nikole pod Ko`qem sa posedima serskom mitropolitu Jakovu. Zakonski spomenici. Na osnovu kra}eg pregleda naziva pojedinih naturalnih da`bina.32 Navedene ~iwenice upu}uju na zakqu~ak da su ve}inu „crkvenih qudi“ ~inili meropsi koji su u ovim krajevima uvedeni posle u~vr{}ivawa srpske vlasti. svaka ku}a“. Posebnu pa`wu privla~i odredba.29 Srpski car je tada naredio da niko na silu ne obra|uje crkvenu zemqu. pored svoje ba{tine.

Grkovi}. 448. manastirsku ili vlastelinsku zemqu. Desetak za zemqu. desetak od ko{nica davali su seqaci na vlastelinstvu Gra~anice i Arhiqevice. na crkvenim vlastelinstvima. preuzeta je obaveza da seqaci daju „tri uobi~ajena poklona“ svojim feudalnim gospodarima. Isto. a po svoj prilici pod uticajem crkve. tokom XIII i XIV veka. pored „desetka“ od ko{nica. . i da je u na~elu pripadao srpskom vladaru koji je ove desetke. Ovde treba posebno naglasiti da se svaki od pomenutih desetaka uzimao u naturi. jer je Vizantija vr{ila svoj uticaj ili preko crkve ili neposrednim delovawem svoje administracije. pa su meropsi i sokalnici bili du`ni da daju svaku desetu ko{nicu crkvi Sv. Pod starim srpskim zemqama podrazumeva se ona teritorija koja se nalazila u granicama dr`ave Stefana Nemawe i Stefana Prvoven~anog. ne pomiwu se „tri uobi~ajena poklona“. izme|u 1343. U „poklonu“ je obi~no bila jedna poga~a i ko35 Isto. Ova je obaveza neo~ekivano izronila iz daleke pro{losti. odakle su seqaci donosili svojim gospodarima tri poklona godi{we: za Bo`i}. Od vizantijskih da`bina u naturi. a ne u novcu kao u Vizantiji. Prema jednoj odredbi iz pomenute hrisovuqe. ovce i sviwe. U hrisovuqi se ne govori o sadr`ini „poklona“. kao i u Vizantiji.37 Na drugim manastirskim vlastelinstvima izgleda da takva obaveza nije postojala. Bogorodice Bistri~ke u dolini Lima. preuzeta je obaveza davawa „p~eliweg desetka“. ali se s razlogom mo`e pretpostaviti da je postojala i ova da`bina u naturi.35 Znatno kasnije. seqaci su davali ako obra|uju vlastelinsku rezervu. koju je osnovao Stefan Nemawa. godine. Poklade i Uskrs. pa je uneta u tre}u De~ansku hrisovuqu koju je izdao kraq Du{an. 37 Isto. i 1345. u XIV veku. Ova se obaveza pomiwe ve} u drugoj polovini XII veka. zatim desetak od ko{nica. otvara pitawe {ta je od svega toga dospelo u stare srpske zemqe. odnosno crkvenu. Na postavqeno pitawe mo`e se prona}i odgovor. 36 591. 636. 147. „pridvorci“ iz sela De~ana bili su du`ni da dolaze u manastir „o prazniku s poklonom (i) da sedaju pod ~elnikovom trpezom“. niti o drugim praznicima kada bi se poklon donosio. obi~no ustupao nekoj crkvi ili manastiru.36 dok je manastir Bawska uzimao od svojih pot~iwenih qudi svaku petu ko{nicu. ovaca i sviwa. 627.Milo{ Blagojevi}: Uticaj Vizantije na agrarne odnose 243 i „vinski“ desetak. 38 Ivi}. a ta~nije „desetka od ko{nica“. O svemu tome znatno je vi{e podataka sa~uvano u Kotorskom arhivu — pre svega za odnose na podru~ju Kotora i Grbqa. U srpskim sredwovekovnim ispravama koje se odnose na teritoriju Makedonije. odnosno „`itni“ ili „vinski“ desetak. pod uslovom da su seqaci dr`ali p~ele.38 Pod „praznikom“ se u konkretnom slu~aju podrazumevao Spasovdan. De~anske hrisovuqe. odnosno slava manastira De~ana. Postojawe nekoliko naturalnih da`bina u Severnoj i Sredwoj Makedoniji. koje su nasle|ene iz vizantijskog poreskog sistema. Iz vizantijskog sistema naturalnih da`bina.

Do zna~ajnih promena u tom pogledu dolazi tek posle velikih osvajawa Vasilija II. 79–81. 91–95. Pelje{a~ki zbornik 2 (1980) 161. U „poklonu“ je po pravilu bila jedna poga~a i koko{. uz pomo} kojih je zemqoradni~ko stanov39 I. Ferluga. 172. Sada bi se s razlogom moglo pretpostaviti da su se u to vreme. 35. 223.244 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 235–252 ko{. jare. od po~etka XIV veka i kasnije. Na osnovu ovih ~iwenica mo`e se zakqu~iti da Vizantija tokom IX i X veka nije mogla izvr{iti nikakav uticaj na agrarne odnose u srpskim zemqama du` Primorja. Kotor i Grbalj. jagwe. 94. dok se preostali prostor izvan naju`e okoline Dubrovnika nalazio pod vla{}u srpskih kne`eva. Z. 216. 117–121. Zagreb 1955. osnovana i druga tema Dalmacija. 221. 104. 137. nastojali da nametnu poreze seqacima. Selo Bogda{i}i u sredwem veku. dubrova~ki gra|ani podelili su me|usobno novoste~ene zemqe. Istorijski ~asopis 35 (1988) 55–74. 152. Beograd 1979. odre|ena koli~ina sira. Poklon. 41 J. kao i u temi Dra~. umesto koko{ke. neka riba. De{avalo se ponekad da se zahteva jedan ili tri poklona godi{we. Beograd 1957.. koja je ostvarivana uvo|ewem tematske organizacije. odnosno „poga~e i koko{ke“. 226. sa sedi{tem u Zadru i geografskim usmerewem prema ostrvima i gradovima du` severne obale Jadranskog mora. 70. 162. 129. Bo`i}. pa su im.42 Ne bi trebalo ni sumwati da su poreznici u Drugoj temi Dalmaciji.39 Znatno vi{e podataka o poklonima sa~uvano je u gra|i Dubrova~kog arhiva. 69. 141–149. Nemirno Pomorje XV veka. izme|u Stona i Grbqa. kabli} mleka ili pola kabli}a meda. kao {to su to u~inili u novoosnovanoj temi Bugarskoj. a umesto poga~e da se donese neka „torta“. Obaveza davawa „poklona“. prase. Agrarno-proizvodni odnosi na podru~ju Dubrova~ke Republike od XIII do XV st. koja su seqaci davali svojim gospodarima. ali su novi gospodari ponekad zahtevali da im se u Dubrovnik donese. . 99. pojavila i „tri uobi~ajena poklona“. kada je. 40 D. 211. odnosno vizantijske provincijske uprave. Seqaci koji su se tamo zatekli obra|ivali su wive i vinograde novih gospodara. ta~nije okruglo pecivo ili „sirnica“. 91. a ne vrhovna vlast. odnosno kola~ sa sirom. 100. mo`e se objasniti jedino ranijim prisustvom vizantijske vlasti na ovom prostoru. 73. U istoriografiji je pouzdano utvr|eno da je tema Dalmacija osnovana za vreme vladavine Vasilija I (867–886). pored ostalog. 107. 42 Isto. koji se odnose na teritoriju koju je Dubrovnik stekao tokom XIV i po~etkom XV veka. Roller. a bosanski kraqevi i oblasni gospodari Slansko primorje (1399) i Konavle (1426). pored ostalih. me|u da`binama u naturi. 54–57.40 Pojava „tri uobi~ajena poklona“ du` Primorja. [undrica. odnosno Gorwa Dalmacija sa sedi{tem u Dubrovniku. odr`ala se u krajevima koji su nekada bili pod Vizantijom i posle turskih osvajawa. Kada je kraq Du{an ustupio Dubrov~anima Ston i Peqe{ac (1333). Tri~kovi}. Stjep~evi}.41 U krajevima ju`no od Cetine i Neretve jedino je Dubrovnik pripadao temi Dalmaciji. a ponekad jagwe. Stonski Rat u XIV stolje}u (1333–1399). bilo u naturi ili u novcu. pr{ut. Vizantijska uprava u Dalmaciji. pa i kobasica. donosili obi~no po dva poklona: za Bo`i} i za Uskrs. petao. 154–157. jare. kao i na celom podru~ju Ohridske arhiepiskopije. U pitawu je neposredna. Split 1941. 34. 135. 214. Posebno o tome: R. I.

46 Ovo je neosporan dokaz o postojawu vizantijskog dukata pod nazivom „Dalmacija i Dioklija“. U to doba postojala je posebna vizantijska administrativna jedinica. Izvori. 45 K. tokom druge polovine XI veka. prema kazivawu Stefana Prvoven~anog.45 Neposredna vizantijska vlast je u~vr{}ena. Beograd 1981. 102. 140 nap. „u strani dra~koj i u pomorju wegova ostrva velikog. Tema Gorwa Dalmacija bila je ozbiqno ugro`ena i smawena posle izbijawa ustanka kneza Vojislava.44 Do postepenog ja~awa vizantijskog uticaja na ovim prostorima dolazi za vreme vladavine cara Jovana II Komnina (1118–1143). obuhvataju}i i grad Kotor. Jire~ek. Tripuna u gradu osve}ena 1166. Sindik i G. Dubrovnik i priobalni pojas do Boke Kotorske. mo`da na Slansko primorje. Na ovoj teritoriji. Stawe se nije popravilo. 212. kw. Ovoj jedinici je pripadao i Kotor. koji uistinu. Beograd 1952. Ferluga. tako da se „DalmaVIINJ III. ]irkovi}). odnosno Druga ili Gorwa Dalmacija. Svetosavski zbornik. ]orovi}. Tomovi}. duboko se ukorenila vizantijska vlast.Milo{ Blagojevi}: Uticaj Vizantije na agrarne odnose 245 ni{tvo iskazivalo pot~iwenost svojim gospodarima. i dalmatinske strane“. 196 (S. 158. delo. Sada se s razlogom mo`e postaviti pitawe dokle se u pravcu juga prostirala pomenuta administrativna jedinica. 46 Pisci sredwovjekovnog latiniteta. kada se na carigradskom prestolu nalazio Manojlo I Komnin (1143–1180). Ovo podru~je mogla je da brani malobrojna vizantijska flota koja je bila stacionirana u Dubrovniku. sa centrom u Dubrovniku. kada je „carevao najpobo`niji i ve~ni pobednik Manojlo. Beograd 1939. 47 V. ve} se pogor{alo. Istorija srpskog naroda I. pa je od Stefana preoteo „Skadar. 2. a duks Dalmacije i Dioklije bio kir Izanacio. 118. ali je istovremeno bio „u gradovima Dalmacije u Zeti i u Stonu toparh Vojislav Dukqanin“. Istorija Srba I. 64 (daqe: Svetosavski zbornik 2).43 Na osnovu navedenih ~iwenica u istoriografiji je konstatovano da je teritorija pomenute teme smawena i svedena. 157. Na jednom mestu u @itiju Stefan Prvoven~ani opisuje kako je protiv wega ustao gospodar Epira. kraqa Mihaila i kraqa Bodina. sa duksom na ~elu. pod nazivom „Dalmacija i Dioklija“. Stefan Prvoven~ani. pa vizantijski pisac Kekavmen ka`e (posle 1042): „Katakalon Klazomenski bio je strateg u Dubrovniku“. @itije Simeona Nemawe od Stefana Prvoven~anog. godine. Beograd 1988. @ivot svetog Simeona. 211. nav. Cetiwe 1990. Mihailo I An|eo. Odgovor na postavqeno pitawe mo`e se prona}i u @itiju Stefana Nemawe koje je napisao Stefan Prvoven~ani. 101. koje je blizu Dioklitije. kako u Gorwoj Dalmaciji tako i u delovima Dukqe. Sabrani spisi). Sabrani spisi. 100.47 U ovih nekoliko izraza Stefan Prvoven~ani je saop{tio da se nekada{wa administrativna jedinica Dra~ grani~ila sa Dukqom i „dalmatinskim stranama“. priredio D. 195. 43 44 . 93 (daqe: Stefan Prvoven~ani. pa je posebno istakao da je Skadar u to doba pripadao administrativnoj jedinici koja se zove Dalmacija. pa je crkva Sv. koji je istom posve}ewu po svojoj voqi i sa naklono{}u prisustvovao“. kada je Dukqa po~ela da pla}a danak Vizantiji. za vreme vladavine Vojislavqevih naslednika. Dalmaciji pripada“.

50 Bo`i}.246 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 235–252 cija i Dukqa“ prozvala „gr~ka oblast“. 49 Svetosavski zbornik 2. ta~nije: „ad agraticum secundum usum terre.50 Iz jednog ugovora. 73. Jednu deonicu svog zemqi{ta dao je u ve~ni zakup ve} pomenutom Mikajlu. Dani~i} je re~ „oblastâ“ objasnio uz pomo} latinskih re~i „potestas“ i „provintia“. X 1334. Kotorski spomenici II. kasnije mitropolije. pa ne treba posebno ni isticati da je na ovom podru~ju vizantijski uticaj bio sna`an i neposredan. pa je Stefan Nemawa u tim gradovima „istrebio gr~ko ime“. videlicet quod michi tribuat decimam partem fructus eiusdem“. kao {to su: Daw. pa ako je pod takvim uslovima davao zemqu seqak koji je pot~iwen episkopu. „homini Sergii Triphonis Iacobi“. 51 A. \. Bar i Kotor. pod uslovom da mu ovaj daje „zemqarinu“ ili „agraticum“ i to po ustaqenom obi~aju kraja. Stefan Prvoven~ani. godine. mo`e se saznati kako je neki Bratoslav iz Pasiglava. koji istovremeno poseduje i slobodno raspola`e deonicama zemqi{ta. Du`e zadr`avawe na gore opisanom prostoru bilo je potrebno da bi se sa {to ve}om sigurno{}u moglo govoriti i o vizantijskom uticaju na agrarne odnose u starim srpskim zemqama koje su se prostirale du` Primorja.49 Svi pobrojani gradovi ulazili su godinama u sastav administrativne jedinice Dalmacije i Dukqe. Zagreb 1981. uz obavezu da daju „desetak“ od ostvarenog roda. ali neposredno delovawe tog uticaja jo{ ja~e potvr|uje ubirawe „desetka“ ili „desetine“ od obradivog zemqi{ta. {to }e re}i da mu preda ili odeli deseti deo od plodova. . ina~e „homo episkopi sancti Michaelis“. Arhangela Mihaila na Prevlaci. Ulciw. 238–255. imali su znatan broj pot~iwenih zemqoradnika. Seqaci su slobodno raspolagali deonicama zemqi{ta koje su dobili od zetskog episkopa. 73. odnosno dukata Dalmacije i Dukqe. tako da se pod izrazom „gr~ka oblast“ podrazumevala vizantijska provincija. mo`e se s razlogom o~ekivati da je i zetski 48 Svetosavski zbornik 2. dao u ve~ni zakup Mikajlu Ivanovi}u. Ova je pojava bila {iroko rasprostrawena tokom XIV i XV veka na {irem podru~ju Kotora. Nemirno Pomorje XV veka. odnosno „qudi“ (homines). Skadar. a posedovali su velike povr{ine zemqi{ta koje su ustupali zainteresovanim seqacima. Sard. 31. O slobodnom raspolagawu sa~uvan je znatan broj podataka u Kotorskom arhivu. odnosno. da je wegov „~ovek“ ili „homo“. Davawe „tri uobi~ajena poklona“ jasno je nagovestilo postojawe vizantijskog uticaja. Vi{e o „desetku“ na podru~ju Kotora: Blagojevi}. Izdvajawe „desetine“ od plodova je jasno i vidqivo. odnosno ukinuo vizantijsku vlast i upravu. kasnije mitropolita. Sva~.51 Iz navedenih podataka jasno se vidi da je pomenuti Bratoslav bio pot~iwen zetskom episkopu. Drivast. ukqu~uju}i i vlastelinstvo Zetske episkopije. Mayer. a konkretno „tema Dalmacija“. Sabrani spisi. Stefan Prvoven~ani. Vizantijska vlast bila je najja~a u gradovima koje su navodno „Grci“ podigli. odnosno „episkopi svetog Mihaila“. 32. sa sedi{tem u manastiru Sv. koji je zakqu~en 2. deonicu zemqi{ta da na wemu podigne vinograd pod odre|enim uslovima. Zemqoradni~ki zakon. 37–82. Selo Bogda{i}i. Zetski episkopi. Sabrani spisi.48 Srpski izraz „gr~ka oblast“ potpuno je uskla|en sa postojawem vizantijske administrativne jedinice.

uz obavezu „da davaju crkvi desetak od svega {to dava qeto. a u tom svojstvu se pojavquje Zetska episkopija. pod uslovom da se za takvo zemqi{te redovno daje „desetak“.55 Ovo nije usamqen slu~aj. desetak se davao manastiru od svih kultura 52 53 I. 57 Isto. Mayer. ~l. Blagojevi}. kao i obaveza „davawa desetog dela plodova“ sa zemqi{ta bili su uskla|eni sa odredbama vizantijskog Zemqoradni~kog zakona. U Zemqoradni~kom zakonu bilo je predvi|eno da „desetak“ od ostvarene `etve pripada „wivodavcu“. 3). 2001.56 Ovom prilikom treba skrenuti pa`wu da se. A. ve} je pod istim uslovima obra|ivano i zemqi{te koje je pripadalo katoli~kim crkvama na podru~ju Kotora. 54 55 . M. odnosno: izuzev prava na desetinu koja se pla}a mitropolitu. ali i sa jednim ~lanom Du{anovog zakonika. S. 254.54 Ugovor je bio zakqu~en oktobra 1327. ali pod uslovom da se redovno izvr{avaju sve obaveze u korist gospodara „~ije bude selo“. pod uslovom da dobijaju godi{we desetinu od ostvarenog roda. 432. Iz jednog ugovora mo`e se saznati kako je arhi|akon crkve Sv. Navedeni primer istovremeno pokazuje da su seqaci slobodno raspolagali zemqi{tem koje su dobili od Zetske mitropolije. O tome je sa~uvan ve}i broj podataka. Beograd 1898. dao u ve~ni zakup vlastelinu Biste de Primutis crkveno zemqi{te da na wemu podigne vinograd. i 1354. od maslina“. br. a u konkretnom slu~aju to je Zetska mitropolija. Prevlaka (pre{tampano iz „Bogoslovske smotre“ br. pogotovo {to je to ve} u~iweno u istoriografiji. Stjep~evi}. Ustaqeno „pravo na desetak“.57 Druga~ije re~eno. Dr`avna uprava u srpskim sredwovekovnim zemqama. Primeri su mnogobrojni pa ih ne treba posebno navoditi. pod uslovom da na ime zemqarine daje desetak po obi~aju kraja („ad agraticum ad decimam partem secundum usum terre“). „desetak“ davao i na vlastelinstvu manastira Sv. 248. osim: „salvo iure decime solvendo mitropolito“. Zagreb 1930.52 U ovom citatu pomiwe se ~ak „ius decimae“. Beograd 1997. pa se u jednom ugovoru saop{tava da su ~etiri brata Vojkovi}a prodala neko zemqi{te Luki de Drago. Zagreb 1951. od `ita i od vina. Novakovi}. Zakonik Stefana Du{ana cara srpskog 1349. kasnije mitropolit. 61.53 Obaveza davawa „desetka“ nije bila ograni~ena samo na vlastelinstvo Zetske episkopije. 56 Blagojevi}. 174. Tripuna u Kotoru.Milo{ Blagojevi}: Uticaj Vizantije na agrarne odnose 247 episkop. a ve} se slede}e godine knez Biste de Primutis nalazio u slu`bi kraqa Stefana De~anskog. Nikole seqake iz sela Karu~i u Crmnici. Iz jedne poveqe mo`e se saznati da su Bal{i}i pot~inili manastiru Sv. 14 n. pored Zetske episkopije i Kotora. verovatno od obaveza i dugova. Nikole na Vrawini. istakav{i da je ta zemqa „slobodna“. jer su mnoge kotorske crkve u to doba davale svoje zemqi{te u „ve~ni zakup“. odnosno pravo na „desetak“ koji pripada mitropolitu. godine. po imenu Petar. odnosno mitropolija. Kotorski spomenici I. pod istim uslovima davao pod zakup zemqi{te koje je predstavqalo vlastelinsku rezervu Zetske mitropolije. dok je po Du{anovom zakoniku svaki zemqoradnik slobodno raspolagao wivama i vinogradima. 104–110. Zemqoradni~ki zakon.

Istovremeno sa slo`enim agrarnim odnosima i postoje}im sistemom da`bina Mle~ani su na novoj teritoriji zatekli i pronijare. 60 . vlastelinstva Zetske episkopije. Nemirno Pomorje XV veka. Bo`i}. vina i uqa. odnosno u Crmnici. Blagojevi}. Nikole na Vrawini. koje su uzeli u svoju slu`bu. I^ 18 (1971) 165–188. Vidi i nap. 59 Isto. Davawe „desetka“ za kori{}ewe zemqi{ta na podru~ju Kotora. Veliki broj podataka o ubirawu „desetaka“ za kori{}ewe zemqi{ta odnosi se na podru~je Skadra i dolinu Bojane. pretvorili su ovu naturalnu da`binu u nov~ano pla}awe. Mle~ani su davali pronijarima da gospodare i upravqaju pojedinim selima.58 Nastoje}i da se {to br`e upoznaju sa postoje}im sistemom da`bina. Pronijari su za svoje izdr`avawe u nekim selima dobijali „desetak“ od svega {to rodi na wivama i vinogradima pot~iwenih seqaka. 61 M. dok su u drugim selima zemqoradnici besplatno obra|ivali u korist pronijara „parasporne wive i vinograde“. zatekli su na tom podru~ju slo`ene agrarne odnose i poseban sistem da`bina. Pronija.62 Kotorani. Nikole na Vrawini. da bi pla}ao danak Turcima. i to da svako zemqoradni~ko doma}instvo daje godi{we 12 dinara ili jedan kabao `ita. Zemqoradni~ki zakon. vlastelinstva manastira Sv. a potom i Mle~ani. poznata i u XII veku. Obrok i priselica. lako su uo~ili postojawe „desetka“. a istovremeno i o primeni odredaba Zemqoradni~kog zakona. pa su u`ivali odre|ene povlastice i prihode. „so}e“ i „obrok“.248 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 235–252 koje su gajene u Karu~ima. predstavqa neosporno svedo~anstvo o uticaju Vizantije na agrarne odnose u ovim krajevima. odnosno u Crmnici.59 kra}e re~eno — da novi podanici daju dr`avi „desetak“ od `ita. i to u iznosu od 4 dinara ili gro{a. Titograd 1970. Kada su Mle~ani zaposeli Skadar sa okolinom (1396). kw. 59. Obavezu davawa jednog dukata po ogwi{tu uveo je u Zeti \ura| II Bal{i}. 62 M.61 dok je „obrok“ jo{ starija da`bina. Odeqewe istorijskih nauka. 304. Ubrzo su Mle~ani uo~ili da postoje i druge da`bine. Pod vizantijskim uticajem pojavila se i obaveza da seqaci donose svojim gospodarima „tri uobi~ajena poklona“ godi{we. 58. 259–331. So}e — osnovni porez sredwovekovne Srbije. 63 Ostrogorski. 252.64 Sve {to rodi u ovim vinogradima i wivama pripada 58 I. Zemqi{ni sistem u „Mleta~koj Albaniji“. 11 (2001) 1–44. 151–172 (= Sabrana dela I. Jedna perpera ili kabao `ita.63 Pronijari su i na podru~ju Skadra pripadali vlasteoskom sloju. upravo onako kao {to su to ~inili Karu~i u Crmnici koji su bili pot~iweni manastiru Sv.60 So}e je znatno ranije uveo u Srbiji kraq Milutin. Istorija Crne Gore II/2. Blagojevi}. 64 Blagojevi}. kao {to su „dukat“. Glas SANU 390. na {ta je napred ve} ukazano. Nastoje}i da ovoj vrsti ratnika osiguraju materijalna sredstva za `ivot i osnovnu delatnost. pa su iste godine po zaposedawu Skadra i okoline (1396) doneli odluku da wihovi novi podanici iz Drivasta: „dare debeant omni anno nostro comuni decimam partem omnium fructuum bladorum. 311–339). vinorum et olei quos et que percipient de territoriis et possessionibus“.

treba napomenuti da su i stanovnici gradova.66 Podatak je jasan: ako qudi u pot~iwenim selima ne obra|uju parasporno zemqi{te. na {irem podru~ju Skadra u`ivali povlastice ili po Du{anovom zakoniku ili po odredbama Zemqoradni~kog zakona. ali ne i jedno i drugo. odnosno Veneciji.65 Kada su Mle~ani posebnom poveqom dali svom pronijaru i vlastelinu Stefanu Spanu nekoliko sela. Blagojevi}. Du{anovog zakonika nare|uje se slede}e: „Meropsima zakon po svoj zemqi: U nedeqi da rabotaju dva dana pronijaru. dok su stanovnici Veronike. Na osnovu navedenih ~iwenica mo`e se zakqu~iti da su pronijari. {to je bilo u skladu sa odredbom Zemqoradni~kog zakona da seqaku pripada „devet snopova“. 55. {to je i razumqivo. tada su du`ni da daju „desetak“ pronijaru Stefanu Spanu. a „wivodavcu“ samo „jedan snop“. Zemqoradni~ki zakon. 314. odr`ao vekovima i posle potiskivawa Vizantije sa tih prostora. Pronijaru je pripadalo jedno ili drugo. davali opatu Svetog Ivana (de Stoya): „desetak od `ita. ali ako seqaci obra|uju „parasporne“ wive i vinograde. u kojem su utvr|ene obaveze seqaka prema pronijarima. bilo je predvi|eno u izdatoj ispravi i slede}e: „si vero non faciet fieri parasporum. pogotovo posle dono{ewa Du{anovog zakonika. na podru~ju Drivasta. O tome se mo`e na}i i neposredna potvrda u sa~uvanim izvorima. du` Primorja. obrok i modij. i vinograda dan jedan“. tada oni ne daju „desetak“ pronijaru. izme|u Stona i Boke Kotorske. 252. homines isarum villarum tenentur ipsi ser Stefano dare decimam“. Nemirno Pomorje XV veka. U 68. prvenstveno od `itarica.Milo{ Blagojevi}: Uticaj Vizantije na agrarne odnose 249 pronijaru. i zamanicom da mu kosi sena dan jedan. Uticaj je bio razli~itog intenziteta. so}e. 321. 241–258. od I. 323. Iscrpquju}i izlagawe o „desetku“ u {irem podru~ju Skadra i delovima Zete pod mleta~kom vla{}u.67 Ova zakonska odredba je konkretizovana na {irem podru~ju Skadra na taj na~in {to su seqaci. ali su na taj prostor dolazili i uticaji iz Srbije. 65 66 . bili du`ni da daju „desetak“ od ostvarenog roda Veneciji. Sada se slobodno mo`e re}i da su agrarni odnosi na podru~ju Skadra bili pod uticajem iz Vizantije. pripadale su dr`avi. seqaci su sa svojih poseda davali pronijarima „desetak“. Ostale da`bine od pot~iwenih qudi i u selima pronijara. pa se du` Primorja. Bo`i}. pa je svaka ku}a u nasequ Sveti Sr| davala „desetak“ opatiji Svetog Sr|a na Bojani. pravo na „rabotu“ ili na „desetak“. 68 Bo`i}.68 Na osnovu celokupnog izlagawa mo`e se zakqu~iti da se vizantijski uticaj na agrarne odnose u starim srpskim zemqama. Zemqi{ni sistem u „Mleta~koj Albaniji“. lana. a ve}inu su ~inili meropsi. i da mu daje u godini perperu carevu. ~l. kao i ostala vlastela. kao {to su dukat. Ako u nekom selu nije bilo „paraspornih“ wiva i vinograda. 67 Novakovi}. Bo`i}. Zemqi{ni sistem u „Mleta~koj Albaniji“. Paraspor u Skadarskoj oblasti. Zakonik Stefana Du{ana cara srpskog. bili du`ni da za ra~un pronijara obra|uju parasporne wive i vinograde. Na sli~an na~in bili su optere}eni i seqaci koji su bili pot~iweni crkvama i manastirima. so~iva i drugih plodova koji ra|aju na zemqi pomenutog sela“. a verovatno i od vinograda. koji su obra|ivali zemqu.

Umesto oslobo|ewa od poreza na jedan zevgar zemqi{ta. ali ako je imao „vi{e od toga“. ovaca i sviwa. po Du{anovom zakoniku. koje pomiwe Teofilakt Ohridski. wihove privilegije su uskla|ivane sa postoje}im agrarnim odnosima. Vidi: Novakovi}. u skladu sa svojim zanimawem. Kada su koristili obradivo zemqi{te. ali je i tamo dopirao. ali su zato bili optere}eni mnogobrojnim radnim obavezama. prilago|en potrebama novih feudalnih gospodara.70 Navedenu pretpostavku potkrepquje {iroko rasprostrawena pojava uzimawa „desetka“. ve} od kraja XII veka. . odnosno „u{u69 Prema Teofilaktu Ohridskom. Zakonik Stefana Du{ana cara srpskog. Desetak od `itarica i vina ili gro`|a davao se na podru~ju Kotora.250 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 235–252 poznatih da`bina u Vizantiji sa~uvala obaveza seqaka da svojim gospodarima daju godi{we po „tri uobi~ajena poklona“. Nije iskqu~eno da su na ovu pojavu uticali i drugi uzroci. 65. pa je i u ovim krajevima. „Desetak“ je predstavqao uobi~ajenu da`binu i u svim mestima du` Zetskog primorja. ali su oni bili du`ni da gospodarima. u Metohiji i na Kosovu. dok su ostali ili „ini vlasi“ davali „mali desetak“. 275. 70 Blagojevi}. Pravoslavni popovi u sredwovekovnoj Srbiji bili su li~no slobodni. verovatno. a posredno Vizantije. Vizantijski uticaj na agrarne odnose u mati~nim srpskim zemqama i dubqe u unutra{wosti bio je znatno slabiji. dobijali su od crkve ili vlastele po „tri wive zakonite“. 264. a posebno na {irem podru~ju Skadra i Bojane. Izgleda da su se „pokloni“ i „desetak“ odr`ali u onim krajevima gde je vizantijska provincijska uprava delovala du`e i sna`nije. 31. dolini Ibra. Zemqoradni~ki zakon. kao {to je „desetak“ od `ita. „Desetak“ od ko{nica ili p~ela davao se u dolini Lima. pod uticajem pravoslavnog sve{tenstva. a mo`da i u drugim krajevima. odnosno vlasnicima zemqi{ta daju i „desetak“ od svega {to rodi na zemqi koju su obra|ivali. 276). da ih koriste bez davawa bilo kakvih da`bina. du` Zetskog primorja i na {irem podru~ju Skadra. popovi su u Srbiji bili oslobo|eni od svih da`bina i pla}awa za „tri wive zakonite“. Kao rezultat prilago|avawa pojavquju se da`bine u naturi. pa ne treba posebno ni isticati vizantijski uticaj na agrarne odnose u ovim krajevima. 263. i ~l. izvr{eno prilago|avawe vizantijskih da`bina potrebama novih feudalnih gospodara. vina. Istu obavezu imali su i seqaci na podru~ju Kotora i Grbqa. „veliki desetak“ od doma}ih `ivotiwa davali su samo „vlasi poklonici“. dok su se samo „pokloni“ davali u onim delovima Primorja gde je vizantijska uprava delovala kra}e i slabije. koje su obavqali u korist vladara ili feudalnih gospodara. Koliko je do sada poznato. bili su oslobo|eni u na~elu od svih radnih obaveza i da`bina u korist feudalnih gospodara. svaki je sve{tenik bio oslobo|en „od poreza za jedan zevgarij“.69 Na kraju izlagawa o {irini i snazi vizantijskog uticaja u starim srpskim zemqama potrebno je ukazati da se po~etkom XV veka „desetak“ od obradivog zemqi{ta uzimao u okolini Lipqana na Kosovu. ~l. U oblastima koje je kraq Milutin zauzeo u Severnoj i Sredwoj Makedoniji zate~en je vizantijski sistem da`bina. a konkretnije. Popovi u sredwovekovnoj Srbiji koji nisu imali ba{tine. p~ela. pla}ao je porez dr`avnoj blagajni (VIINJ III.

a modium of barley and half a measure of wine. Milo{ Blagojevi} THE INFLUENCE OF BYZANTIUM ON THE AGRARIAN CONDITIONS IN MEDIEVAL SERBIA For centuries. usually at Christmas. This did not happen with the obligation of farmers to give their masters “three usual gifts” per year. in accordance with their main occupation. was somewhat surprising. Only slight incentives came from Byzantium. which would improve some branch of the economy. craftsmanship. between the towns of Ston and Kotor (Cattaro). However. there were such taxes which essentially represented payments in kind but.” while other Wallachians gave “the small tenth. i. at the end of the 13th and in the first half of the 14th century. the entire spiritual superstructure of the Orthodox Serbs was shaped under Byzantine influence. In Byzantium. a tenth of the farm animals was given only by professional cattle-breeders — those in the category of “Wallachian donors. This was expected in the territory of Macedonia. “A tenth” of bee-hives was given during the reign of Stefan Nemanja. metallurgy. especially in the spiritual sphere. Ne treba posebno ni dokazivati da Turci nisu mogli za kratko vreme nametnuti takve agrarne odnose koji su bili nepoznati u osvojenim srpskim i drugim zemqama. sheep. agrarian relations and a system of taxes did develop under Byzantine influence in certain areas of the Serbian medieval state — namely in areas which Serbia took from Byzantium.” but they were also required to perform various jobs for the ruler or for the feudal masters. When Serbian King Milutin occupied these regions (1282) he did not change the system of taxes that he found.Milo{ Blagojevi}: Uticaj Vizantije na agrarne odnose 251 ra“. In the old Serbian lands. The process of the transformation of certain payments in kind into financial taxes stopped in Northern and Central Macedonia between the 1180s and 1280s.e. pigs and bees. nothing like that happened. later. Shrovetide and Easter. on the other hand. What especially attracts attention is the fact that farmers on the Coast. So. u svim krajevima koji su dospeli pod neposrednu vlast Turaka. as time passed. bee-hives. It was common that the “gift” consisted of: bread. wine. In the material sphere. so the farmers gave to the state or their feudal masters: “a tenth” of their wheat. gave their masters two . and perhaps even before that. trade and even agriculture. a chicken. under his successors. like mining. they were transformed into permanent financial payments. medieval Serbia had been exposed to various influences from Byzantium. but the appearance of Byzantine taxes in the old Serbian lands which were under the rule of Stefan Nemanja in the second half of the 12th century and. i to ubrzo posle uspostavqawa wihove vlasti.

i. along the Zeta Coast and in the wider area of the city of Skadar. The farmers who worked on church land in these regions were obliged to give to the churches “a tenth” of the harvest or from the vineyards they would cultivate.252 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 235–252 or three gifts per year. It is also very interesting that.e. vineyards and orchards. the presence of Byzantine administrative units — the themata. . proniarions received for their upkeep from their farmers “a tenth” of the complete yield from their fields. usually bread and a chicken. in the wider area of Skadar at the start of the 15th century. Even more significant is the appearance of “the tenth” in the vicinity of Kotor. and sometimes other food supplies. The appearance of Byzantine taxes in the territory of the Serbian state was the result of long-lasting direct Byzantine rule.

osewivawe krstom. Rusija. Vizantija. u Rusiji. odr`anom 25. autor zakqu~uje da je obred zasnovan na wemu u Srbiju i Rusiju œimportovanŒ kao izraz doktrine o suprematiji Carstva. obred ~ine motivi crkvene i svetovne (nevladarske i vladarske) inauguracije. Promotio arhontum. 1 Na Zapadu su istra`ivawa obreda uvo|ewa u mo} vladaoca sredweg veka odavno izrasla u interdisciplinarnu biblioteku ‰Coronations: Medieval and Early Modern Monarchic Ri- . u Srbiji despota Stefana.75:392.Vizantolo{ke teme Byzantine Themes UDK: 929. br. u vidu bliskom na{em. Drugi deo posve}en je potrazi za izvorima dela obreda obavqenog nad Stefanom u crkvi Svetih apostola. i u jednom bugarskom rukopisu iz 1532.1 Inauguracija srpskih vladara sred* Rad je nastao kao rezultat istra`ivawa u okviru projekta ev. politi~ka ideologija. vladarska ideologija Obred uvo|ewa u dostojanstvo vladalaca evropskih dr`ava sredweg veka predstavqa i na Istoku i na Zapadu malo je re}i va`an izvor izu~avawa predstava o dr`avi i najvi{oj vlasti. 177036. œven~awaŒ i œblagoslovaŒ (osewivawe krstom i polagawe ruku na glavu) novog velikog `upana. od 1498. IZVORI. sre}emo ga u Vizantiji (postavqewa dostojanstvenika i nazna~ewa ~inovnika). tj. marta 1196. suprematija Carstva. g. Srbija. SIMBOLI^KA I IDEOLO[KO-POLITI^KA STRATEGIJA OBREDA* Rad obuhvata dva kruga pitawa. povodom abdikacije Stefana Nemawe) i u uporednoj analizi ovih podataka i izvora vizantijskog i ruskog porekla predla`e rekonstrukciju obreda. Kqu~ne re~i: obred vladarske inauguracije.5(497. pri wegovom uvo|ewu u zvawe velikog `upana (na saboru u Rasu. U prvom delu autor pretresa izvore u kojima se pomiwe obred izvr{en nad Stefanom Nemawom mla|im. polagawe ruku na glavu. koji podr`ava Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije. Polaze}i od ~iwenice da je œblagoslovŒ u Vizantiji slu`io za predaju vlasti in delegato. (Parohija Solovká). Rezultat potrage svodi se na slede}e: iako bez prave analogije. Designatio cesaris et despoti.11)"12" MILAN RADUJKO (Institut za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu) BLAGOSLOV I VEN^AWE VELIKOG @UPANA STEFANA NEMAWI]A: STRUKTURA.

Prema uverewu starijih istra`iva~a. 30–31 et passim. Dagrona. 9. pogotovu ne u tragawe za poreklom rituala. J. 6–13 aprile 1954. 4 Odgovaraju}u pa`wu obredu izvr{enom 1196. Poku{aj rekonstrukcije obreda. E.254 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 253–283 weg veka. Le sacre du roi: strategie symbolique et doctrine politique de la monarchie franüaise. LSSV 335–336 (ovom pitawu tako|e posve}eni posredno). Studies in Church History 13 (1976) 97–111Š. tako da je inauguracija postala polazi{te za prou~avawe najslo`enijih pitawa istorije ideja. II. autori. Ages. 163–168.2 Pogotovu su retki bili poku{aji da se raspolo`iva gra|a osmotri iz ugla rituala. i Obred krunisawa bosanskog kraqa Tvrtka I. zbog ~ega ni na{a saznawa o onome {to stoji iza rituala. nisu uvek najodre|enija. godov: Voploæenie idei vlasti gosudarà. druge zbog zanimawa za ideju carstva i Tre}eg Rima. Beograd 1948. Kantorovi~a. œPresto svetog SimeonaŒ. 34. dovoqno je u vidu imati studije navedene u kwizi @. M. J. provizoran i sa ograni~enim dometima. prve zbog uloge koju povest ranog sredweg veka zauzima u interesovawima ukrajinske i ruske istoriografije. Glas CDX Odeqewe istorijskih nauka kw. u~inio je M. Lo stato post-carolingo e i suoi simboli del potere. Beograd 2001. Valensise. ne zalaze u slo`eni problem ustrojstva obreda. zbog va`nosti podataka koje na{a gra|a ukqu~uje. Kqu~ni podsticaj tragawima ove vrste dali su E. Srpski sabori i sabori ota~astva Nemawi}a i Lazarevi}a. Blagojevi}. 1–2 (Paris 1993).5 U krug potvrda o obredu proizvo|ewa vladara povezanim sa ritualom postavqawa vizantijskih tual. posledwi autor i u naro~itoj studiji: P. o simboli~koj strategiji. na`alost. Zograf 28 (2001–2002) 55–89 (57–62). E. Obred krunisawa bosanskog kraqa Tvrtka I. Radujko. Car i prvosve{tenik: studija o vizantijskom cezaropapizmu. . Kali} ‰Srpski dr`avni sabori u Rasu. 193–195)Š i M. 72–108. nad Stefanom posvetili su istori~ari Radoj~i} (Srpski dr`avni sabori. Za ovu priliku izabrao sam jedan re|e pomiwan obred4 i. 63–64). Annales 41/3 (1986) 543–577. 2 Mada posve}ena veroispovesti Tvrtka I. Za {iri spisak napisa v. odlu~io da ga osmotrim u {irem okviru. [rama i E. ed. Sli~an put pre{la su i istra`ivawa izvora sa~uvanih u pravoslavnom svetu ‰Symbols in context: inauguration rituals in Byzantium and the West in the early Middle. Ovde vaqa pomenuti da se ne{to vi{e `ivosti posledwih decenija ose}a u izu~avawu inauguracione prakse kijevske i moskovske Rusije. ja }u se inauguracijom srpskih vladara sredweg veka pozabaviti pomnije. naro~ito nap. 245–255. Mada navode sve va`ne izvore i prepoznaju ve}inu delova ceremonije. glavni izvor za poznavawe gra|e i problematike vezane za ovu temu jo{ uvek je studija N. Setimane di studio del Centro italiano di studi sull’alto medioevo. Saop{tewa Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture 29 (1990) 21–30 (= Evropa i Srbi: sredwi vek. te`i{te je rano sa obreda u u`em smislu preneto na pitawa {ireg zna~aja. Me|u sli~nim istra`ivawima isto~noevropske gra|e izdvajam ~lanak M. Berkeley 1990. Kad je re~ o vizantijskom obredu u u`em smislu. Napise posve}ene gra|i sa~uvanoj u zemqama vezanim za Vizantiju nave{}emo kad to bude zahtevalo izlagawe. I problemi comuni dell’Europa post-carolinga. 5 Radoj~i}. 3 U literaturi je sintagma politi~ka strategija zapravo jedan od vi{e tt za ulogu simbolizma vladarskih insignija i vladarskog ceremonijala u izlagawu dr`avnih i politi~kih poruka (M. 68–73. Kantorovi~ i P. Obràdá ven~anià na prestol 1498. E. Beograd 2006. Zahvaquju}i studijama P. Obred krunisawa bosanskog kraqa Tvrtka I. [ram. ujedno i oblast od zna~aja za o`ivqavawe zanimawa za politi~ku istoriju epohe. Bak. 14 (2008) 1–40. Bá~kove. sa presekom problema i bibliografijom u sklopu izabranih radova i u uvodnoj studiji (1–15)Š. U `eqi da ovaj nedostatak ubla`im. E. nije bila predmet osmi{qene pa`we istra`iva~a. vladarskoj ideologiji i politi~koj stvarnosti3. Spoleto 1955. pre svega u svetlu vizantijskih izvora o postavqawu dostojanstvenika i promocije ~inovnika i ruskih svedo~anstava o uvo|ewu u vlast moskovskih velikih kne`eva. Radoj~i}a. razume se. i 1547. ritual vladarske inauguracije u Srbiji sredweg veka ima za osnovu vizantijsku praksu. Schramm.

263–264 (S.12 Uslovqeno nedovoqno odre|enom terminologijom. me|utim.7 Za pozornicu doga|aja izabrani su neimenovani predeo nadomak sedi{ta ra{kog episkopa i katedrala svetog Petra i Pavla. Arhimandrit Sava. delo. 110. 38–39.6 œIzborŒ (Domentijan) i proizvo|ewe Stefana Nemawi}a za velikog `upana uprili~eni su na saboru (Domentijan. godine sazvao u Rasu. Srpski dr`avni sabori u Rasu. 110. Istorija srpskog naroda 1. delo. delo. priredio i preveo T. \. Stefan Prvoven~ani. Beograd 1998. Teodosije. Na kraju je. Stefan Prvoven~ani. Domentijan.9 Naslednika je. Jovanovi}. 80. pre svega slo`enom semantikom izraza blagoslov (obred u celini i ~in osve}ewa. ovde }emo ih. @ivot svetoga Simeuna i svetoga Save. sam i uz pomo} episkopa Kalinika. Trifunovi}. Stefan Prvoven~ani. Prilo`i KJIF V (1925) 62–89. Teodosije) koji je Stefanov otac. Najpotpunije podatke u gra|i ove vrste pru`aju svedo~ewa osniva~ke poveqe manastira Hilandara i `itija Svetog Simeona o uvo|ewu sredweg sina velikog `upana Stefana Nemawe u prvo vladarsko dostojanstvo. Srpski dr`avni sabori u Rasu. 41–42. delo. nav. delo. delo. Prvoven~ani i Domentijan pomiwu ustoli~ewe i „blagoslovŒ. priredio i predgovor napisao \.8 Prema Savi i Domentijanu. delo.Milan Radujko: Blagoslov i ven~awe velikog `upana Stefana Nemawi}a 255 dostojanstvenika i promocije ~inovnika mo`e se. 36. 8 Radoj~i}. u dva ~ina. nav. 158. 193–195 (sa literaturom). „stav{i posred svijuŒ. 248. nav. delo. Teodosije). nav. 97 36. 43–44. delo. Nemawa i Kalinik nad Stefanom. T. Domentijan. 41–45. mesto. obavili samo „blagoslovŒ. Autori pomenutih izvora nisu saglasni ni kad je posredi tip ceremonije ni u pogledu na wen sklop. potkraj radnog dela sednice. Prema Prvoven~anom i Teodosiju. na`alost. 7 O Saboru u Rasu up. 158. 11 Sveti Sava. Domentijan) i. Q. delo. 110. Teodosije. Teodosije. 110. Za `itija svetog Simeona: Sveti Sava. izdawe \. Sava. Dani~i}a. Tok sabora poznat je u op{tim crtama. mo`da. 36. dva doga|aja s kraja poznog sredweg veka. 80. 12 Sveti Sava. zbog va`nosti koju izvorna terminologija ima za poznavawe inauguracione prakse sredweg veka. prire|en pir (Sava. Za hilandarske poveqe Stefana Nemawe i Stefana Prvoven~anog A. tj. nav. 158. 248. Jovanovi}. izd. nav. stari vladar. nav. Teodosije Hilandarac. 79. podaci o jednom doga|aju s kraja zrelog. Domentijan. Beograd 1999.10 Obred izvr{en nad Stefanom. uveo u vladarska prava. Solovjev. 38–39. Sabrana dela. 10 Sveti Sava. delo. i o jednom. nav. nav. 158. prema Teodosiju. Dani~i}. ritual je ukqu~ivao tri akta. jedno mesto iz @ivota Vasilija I od Konstantina Porfirogenita. 68–73. 1196. Sabrana dela. delo. obavestio je uzvanike da napu{ta presto i potom œBo`jom voqomŒ izabrao „qubqenoga sina“ da vlada posle wega. nav. Stefan Prvoven~ani.11 Prema Savi. kasnije ga. delo. „ven~aweŒ i „blagoslovŒ. 38–39. 158. nav.. Srpski dr`avni sabori. @ivot svetoga Save. 97. 9 Sveti Sava. ne poznajemo koliko je potrebno. Hilandarska poveqa velikog `upana Stefana (Prvoven~anog). nav. polaga6 Mada su svi izvori vi{e puta publikovani u prevodu na savremeni srpski jezik. prir. povodom sopstvene abdikacije. Beograd 1973. nav. svrstati srazmerno mali broj izvora. predstavio saboru (Prvoven~ani. nav. Kali}. 79. Domentijan. delo. prema {ire rasprostrawenom obi~aju. . dok su. Kali}. doneti u vidu u kom su ispisani iz rukopisa. vladar u odstupawu samo je obavestio skup da vlast u zemqi ostavqa Stefanu. nav. ]irkovi}). Juhas-Georgievska. slobodnije re~eno. Domentijan. „posa|ivawe na stoŒ.

Posle govora. S dosta pouzdawa mo`emo. R. izvr{en u katedrali Ra{ke episkopije. prir. tvrditi da obred izveden nad Stefanom nije ukqu~ivao tri akta — kako stoji kod Save — ve} ~etiri.14 „Izboru“ je usledila svetovna inauguracija. Po formi je Nemawin blagoslov nalik onom kojim je praotac Isak blagoslovio sina Jakova (Post. „od Boga izabranog zeta gr~kog cara Aleksija ven~ao”. 17 Sveti Sava. ali je s drugima saglasan u tvrdwi da ga je pri tome i blagoslovio: I samâ vïn~avâ ego i bl(ago)s(lo)vivâ ego i9rïdnï. delo. mesto. Domentijan i Teodosije. 27. tj. Uzdizawe budu}eg kraqa Prvoven~anog na dostojanstvo velikog `upana.18 Sa najvi{e sluha za ceremonijal u u`em smislu. ]irkovi}. ni`e. Na kraju stari otac tra`i od Boga pokroviteqstvo za naslednika.256 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 253–283 wa ruku i osewivawa krstom)13 i selektivnim odnosom autora prema pojedinostima.boudi blagoslovenâ bogou vÝ{ânímou. u sklopu obreda koji su obavili vladar u odstupawu i ra{ki episkop. nav. Uzev{i Stefana — veli pi13 Radujko. razila`ewe izvora zapravo je prividno. ali. dok je sakralni deo rituala u u`em smislu.15 podatke pru`aju Sava. Mada pa`qivo izbegava realije. koji nas ovde iskqu~ivo zanima. potvr|eno je na liturgiji. pre svega. obred izvr{en nad Stefanom — premda ne pomiwe ustoli~ewe — opisuje Teodosije. 16 Da se navedeno mesto jedino na ovaj na~in mo`e razumeti pokaza}e podaci o vrsti rituala obavqenog nad Stefanom (v. koju je otac izgovorio nad Stefanom: ^edo moí läbimoe. tri vrste obreda. ka`e da je Nemawa posle ustoli~ewa. odr`ao sve~ani govor u kom je podsetio na izvore legitimiteta sopstvene vlasti (prïstolâ sii moígo vladâ›~âstva vladâ›koä caremâ nebesânâ›mâ darovanâ mi ístâ) i izneo razloge abdikacije. . ka`e Sava.16 dok je sadr`ina blagoslova utkana u naro~itu formulu. zato. 59–62 (sa priru~nom literaturom). vode ëko ov~e Iñsi±â. najzad da je ceremonija izvedena u dve etape. ustoli~ewe. obavqeno na otvorenom. ]irkovi}). 15 Op{irno o ~inu ustoli~ewa u naro~itom radu. v. 42–43. ëko`e bl(ago)s(lo)vi Isaak Çakova. odeqene i prostorno i vremenski. Za razliku od brata i mla|ih pisaca. 14 V. koji Sava ispravno deli na ven~awe i blagoslov. vãsakâ›m bl(ago)s(lo)ven›emâ. arhimandrit Studenice. Na kraju je Nemawa. mole}i da mu pru`i potporu u borbi protiv neprijateqa i osna`i wegovu revnost u brizi za veru i vr{ewu vlasti. S. nav. u~eni pisac ipak saop{tava da je vladar u odstupawu. 18 Domentijan. ni`e). nav. Leksikon srpskog sredweg veka. pasi Is(rai)lâ sâ› moi i vãnmi ñ ímâ. Zrelog Domentijana privla~e bogoslovski i politi~ki smisao doga|aja. O sklopu i izgledu crkvenog dela ceremonije. pou~io naslednika vrlinama vladara ‰i na~et i ou~iti pospï{âstvovati emou ñ vâsakomâ dïlï bla9ï vã vl(a)d(i)~âstvi ego i Zapovïdaa{e emou ñ cr(â)kvahâ pe{ti se i ñ slou`e{t›hâ vã nih(â)Š. carâstvouä{temou vâ beskonâ~ânâ›e vekâ›. Nemawa blagosiqa Stefana: a tâ›. Beograd 1999 (=LSSV). s(i)na svoeg(o). prema wemu.17 Vladar u odstupawu dr`i potom sve~ani govor. sinou moi läbimâ›i. s. delo. Mihaq~i}. po ustoli~ewu. 28–29). Stanak (S.

78–80 (79–80. nav. 24 V. Vladarski znaci Stefana Nemawe. Beograd 2000. zapravo. 58–59. nije samo logi~na: i izborom u~esnika i tokom. delo. poklawaju mu se i kli~u mnogoletije (mnñgolïtno boude i boudetâ). Malo je jedino verovatno da je kamerna unutra{wost katedralnog hrama ra{ke episkopije mogla da primi „sve blagorodneŒ. Isto. Celina dobijena sintezom na{a tri izvora. delom i sadr`inom. u Rasu razlikuju tek utoliko {to najmla|i autor pribegava nabrajawu tamo gde se stariji zadovoqavaju slikom.Milan Radujko: Blagoslov i ven~awe velikog `upana Stefana Nemawi}a 257 sac — Nemawa „sa sveosve}enim Kalinikom episkopom i sa svima blagorodnima vâhoditâ u crkvu svetih apostola Petra i Pavla. Mile{eva. O blagoslovu Simeona Nemawe sasvim kratko i uop{teno Radujko. 23 Up. 79. Portreti srpskih vladara u sredwem veku.22 razloga za sumwu u Savin iskaz.19 Po{to je osve}ewe — pod vidom blagoslova krstom i polagawa ruku — obavqeno. dok nas izraz blagoslov povremeno i danas zbuwuje. O rasu|ivawu na{ih prethodnika o ulozi blagoslova u inauguraciji srpskih vladara bi}e re~i u naro~itom prilogu. wegov iskaz sla`e se sa podacima o prirodi obreda zabele`enim kod Save i Domentijana. Teodosijeve re~i slou`be `e i molitve bâ›v{i. Beograd 1963. III. S. Marjanovi}-Du{ani}. Slikarstvo zapadnog ulaza u manastir Studenicu iz 1208/9. nap.20 U nauci je povodom navedenih opisa ~ina obavqenog u Rasu bilo dosta nedoumica. dakle. nap 20 (Marjanovi}-Du{ani} i Miqkovi}). Miqkovi}. 21 Napise u kojima se iskqu~uje ili dovodi u sumwu mogu}nost da su srpski veliki `upani pri stupawu na vlast primali venac navodi S. godine. 183–188 (84–85. Slou`bï `e i molitvï bâ›v{i. 22 Posredi su portreti Stefana Nemawi}a na kapiji i u paraklisu svetog Simeona u manastiru Studenici i u Mile{evi. po strani Domentijanovo i Teodosijevo }utawe o „ven~awu“. „Presto svetog Simeona“.21 Uprkos razlikama u izgledu venaca koje Stefan Nemawi} nosi na portretima iz prvih dekada XIII veka. ista. 8). Stefan Nemawa — sveti Simeon Miroto~ivi.24 Ostavimo li. 80. Pre }e biti da su blagorodni u doga|aj prete`no ukqu~eni preko izabranih predstavnika. osve}ewe Stefana Nemawi}a — vide}emo uskoro — odgovara crkvenoj inauguraciji vladara u niz zemaqa onovremene Evrope. Zapis starca Simeona na „Vukanovom“ jevan|equ. stoji na kraju. prilaze „blagorodni”. 20 . samodr`âcâ ñtâcâ i sâ svetâ›mâ episkopomÝ ~âstnimâ na glavou krâstomâ i ñboä roukou vÝzlo`en›ímâ Ste±anâ blagoslovlëet se `oupanâ velikâ›i. 80. navedeni se opisi crkvenog dela obreda izvr{enog 1196. Kad je re~ o mestu radwe. {to je va`nije. nema: osim portreta i svega {to je u literaturi povodom mesta koje venac zauzima u invivestituri velikog `upana izneto. opet.23 na takav zakqu~ak navode i izri~ita tvrdwa arhimandrita Save i ~iwenica da je obred izabran za predlo`ak Stefanovog postavqewa ~in krunisawa i ina~e ukqu~ivao. Cf. isti. Starinar XLIII–XLIV (1992/1993) 201–210. potvr|uju da je obred izveden po ustaqenom obi~aju: i na Istoku i na Zapadu se crkve19 Teodosije. Tre}a jugoslovenska konferencija vizantologa. Beograd 1997. T. U sumwu je dovo|ena i Savina tvrdwa da je Nemawa mla|i ven~an. B. {to se i ina~e doga|alo ~esto. novom vladaru. 27. ni`e. 85–86). vladika i samodrâ`âcâ vâsee srâbskâ›e 9emlí. Beograd — Kru{evac 2002. Radoj~i}.

a da je Nemawin govor26 za predmet imao politi~ku i teolo{ku stranu doga|aja. v. a Stefan.258 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 253–283 ni deo uvo|ewa vladara u mo} tokom zrelog sredweg veka. deklarativni. analogije bliske na{em ritualu. Moskva 1973. istini za voqu. izgleda. Istori~eskšè o~erkã obrazovanšà ~ina. Vizantià. V. Ostrogorskiè. Hilandarska poveqa velikog `upana Stefana (Prvoven~anog) iz godine 1200–1202. 27 Za Vizantiju up. Gvozdenko. Drevnàà Rusâ. primere sabrane u priru~niku Coronations. 28 Za tzv. nazna~ena mesta kod Save i Domentijana bli`a su i po obliku i po sadr`ini formuli blagoslova. ne treba sumwati da je ~in osve}ewa prethodio ven~awu. govori da je gest rukom obavqen na samom kraju Nemawinog govora. ne pomiwe gest.25 Iz kazivawa arhimandrita Save i wegovog „posledweg u~enika“ proizlazi da je Stefanovo osve}ewe obuhvatalo objavni. in Coronations. 125–151. Za Rusiju K. uskoro }emo videti. nav. Budu}i. Åvoläcià vizantièskogo obràda koronovanià. polagawe ruku i blagoslov krstom. Zapadnaà Evropa: Iskusstvo i kulâtura. Uprkos redosledu izlagawa kod Save. Za novo datovawe hilandarske poveqe Stefana Nemawi}a \. za Rusiju: K. Ostrogorskiè. godinu ranije (posle 1207). Ä`náe slavàne i Drevnàà Rusâ. mesto. ¼Bogoslovskšè Vïstnikã½ II Maè (Sergševã Posadã 1896) Maè 173–196. 1 mart (Moskva 2009) 17–35 (27–30). Popovã. Za Zapad up. \. prvu hilandarsku povequ up. i Dagron. reklo bi se. kod Save. Dagron. Voprosá medievistiki. najzad i eksklamativno proizvo|ewe novog vladara. Kada je veliki `upan Stefan Nemawi} izdao povequ manastiru Hilandaru?. G. za skandinavske zemqe: E. 42–43) Nemawin govor. 105 sq. me|utim. glave Postawa.28 Navedeno mesto iz Postawa. Na to upu}uju ceremonijal vladarske inauguracije sredweg veka u celini27i. ^inã svàæennago koronovanšà. Sidney 2005. da je prvi ~in blagoslova obavqen ñboä roukou vÝzlo`en›ímâ. Solovjev. Postupak osve}ewa posledweg velikog `upana na prestolu Ra{ke ukqu~ivao je dva gesta. 33–42 (35 sq) i @. Hilandarska osniva~ka poveqa svetoga Simeona i svetoga Save. u te`wi da podvu~e smisao doga|aja. A. pre svega semanti~ko jedinstvo radwe i formule blagoslova. sti~e se utisak da veliki pisac. delo. za Englesku R. nav. Oslawaju}i se na 28–29. nav. namerno donetoj u slobodnijem vidu. Eight Coronation and Coronation Ordines in Medieval Scandinavia.. Beograd 1986. PKJIF 5 (1925). istina. delo. 35 sq. Hoffmann. za povequ Stefana Prvoven~anog A. . istina posredno. delo. Nema sumwe. Mada podse}aju i na molitve tipi~ne za ritual uvo|ewa u dostojanstvo. Redosled Teodosijevog izlagawa navodi na zakqu~ak da je blagoslov krstom prethodio polagawu ruku. nav. tako|e. stih 27. From the 8th to the 21 st Century. 105 sq. ipak. London. Coronation. Brajovi}. Bjelogrli}. s(i)na svoeg(o). pomiwe u sklopu izlagawa o ustoli~ewu. SSA 9 (2010) 235–243. no sve drugo ~ime raspola`emo. Ne treba. i ritualni ~in. odista. New York. Isto to u poveqama Hilandaru potvr|uju akteri doga|aja iz druge polovine marta 1196. Sava ka`e da je otac blagoslovio sina ëko`e bl(ago)s(lo)vi Isaak Çakova.71–205. 49–60. Strong. delo. Osam vekova Studenice. Polagawe ruku u Starom zavetu 25 Za Vizantiju cf. sa`ima radwu. Kod Domentijana se (nav. s. da ga autor stavqa posle posa|ivawa na sto i prepli}e sa blagoslovom. Toronto. uveravaju stariji Teodosijevi prethodnici. kao prvi ~in osve}ewa. Ceremonià knà`eskoè intronizacii na Rusi v domongolâskiè period.. Nemawa skoro deceniju pre Save (1198). I. sumwati da ga na{i pisci podrazumevaju. Trifunovi}. Bubalo. naj~e{}e vr{i na liturgiji. Da u polagawu ruku odista u~estvuje i Nemawa u to nas. 26 Sveti Sava.

Beograd 1982. . Novaà Skri`alâ: Obãàsnenie o cerkvi. Paris 1935. Vogt. VII. biblijski kanon poznaje blagoslov ne samo u istom vidu nego i u istoj funkciji. 393–396. publie par F. Fundulis. 300. Nikolâskiè. 1862. zbog ~ega u vidu vaqa imati podatke koje donose Arhiepiskop Veniamin (Rumovskiè). Liturgi~ke nedoumice. Vetus Testamentum 27/ 1 (Strasbourg 1977) 48–55. II. Dictionnaire d’archeologie e Chretienne et de liturgie. op. Texte etablie et traduit A. Pravoslavna liturgika ili nauka o bogoslu`ewu Pravoslavne isto~ne Crkve. op. koliko znam.. 1975. predstavqa op{te mesto crkvene vladarske inauguracije. 281 i s. wen konsekrativni deo (i prïstolâ sii moi boudi ti gospodemâ bogom moimâ i mnoä otcemâ tvoimâ blagoslovenâ) ima najbli`e analogije u formulama proizvo|ewa iz obreda nominacije visokih vizantijskih ~inovnika. Bauml and F. domestika {kole. Imposition of Hands. s.v. Orientalia Christiana Periodica 56.31 Slu~aj za sebe bila bi formula blagoslova u vidu u kom je donosi Domentijan. 163–164. 2005. cit. chapitres 1–47 (37). Moskva 1992. sq. rektora i sinkela. naj~e{}e na izbor i miropomazawe Davida. kako proizlazi iz teksta posledweg autora: blagoslov krstom na liturgiji spada u iskqu~ive prerogative prvojerarha. 30 Leclerq. I. B. vladika i samodrâ`âcâ vâsee srâbskâ›e 9emlí. L. Malo je. J.33 Na kraju treba re}i da i Nemawina pouka sinu. Bauml. Couronnement royal et autres promotion de cour. Imposition des mains. SPb. vasilevs je izgovarao formulu u osnovu istu ovoj: “Epi onomati tou patroj kai tou uiou kai tou agiou pneumatoj proballetai se h ek Qeou basileia mouŒ. 526–527. 32 Constantin VII Porphirogeneite. Leclerq. Peter. A Didictionary of gestures. krestnoe znamenie. K. 14). Dostupni napisi isti~u razli~ite vidove prakse. Osoben po spoju vladarevog i Bo`jeg blagoslova. Prvi op{ti deo.30 U gra|i koju smo pregledali za ovu priliku u~e{}e vladara seniora u ~inu polagawa ruku nema paralele izvan Srbije. Livre I. 33 U literaturi. cit. verovatno da Nemawa sudeluje i u drugom ~inu osve}ewa. 31 M. Mirkovi}. Aranz. zauzvrat. Cabrol-H. i o vseh slu`bah i utvaràh cerkovnáh. Peter. o liturgii. iako je wena pojava na prvi pogled uslovqena okolno{}u da je Stefan u vlast uveden primopredajom.32 Domentijanov podatak o unutra{wem predmetu blagoslova (prïstolâ) bi}e svakako plod naknadnih interpretacija: i u navedenoj i u formulama namewenim proizvo|ewu vizantijskih dostojanstvenika. Leclerq. L'imposition des mains dans l'Ancien Testament. predmet konsekracije navodi se na kraju i sadr`i podatke o zvawu. 48. kao sredstvo uvo|ewa u vlast kooptirawem (Post. T. naro~ito 393–396. upravo onako kako to stoji kod Teodosija: blagoslovlëet se `oupanâ velikâ›i.160. 302 i J. 58–59. Le livre de ceremonies. v.Milan Radujko: Blagoslov i ven~awe velikog `upana Stefana Nemawi}a 259 predstavqa formu blagoslova. H. 530–531. J. H. 1 (Roma 1990) 127. spada u poznate motive postavqewa svetovnih li~nosti: tipi~ni su i mesto pouke u celini i to {to je — kako stoji kod Save — posve}ena vladarskoj vrlini (pospï{âstvovati 29 Osnovno o ovom pitawu u: H. Les sacraments de l’institution de l’ancien euchologe constantinopolitain. Kraqevo. Paris 1926.29 [to je va`nije. Posobie k izu~eniä Ustava bogoslu`enià pravoslavnoè cerkvi. Uvode}i u slu`bu drungarija flote. 391–412. 528. nije bilo poku{aja da se istorija blagoslova pod vidom osewivawa krstom prika`e sistemati~no. 48.. Nasuprot tome. Posebnu studiju polagawu ruku u Starom zavetu posvetio je R. O razlozima za uverewe da se iza aluzija na Stari zavet u opisima Stefanovog osve}ewa odista krije gest polagawa ruku Radujko. pozivawe na izbor i posve}ewe starozavetnih vladara. T.

U osnovi je ~in obavqen nad Stefanom ipak jasan. za predmet na{eg rada jo{ ve}i zna~aj ima ~iwenica da nijedan od delova osve}ewa izvedenog nad Stefanom nije nepoznat svetovnoj inauguraciji. cit. SPb. 126–132. domine. prema Obredu krunisawa kraqa Normanske Sicilije. liturgija. uverili da su i zamisao ceremonije i pojedini delovi rituala ustrojeni u skladu sa poznatim obi~ajima. 34 35 .36 Sre}emo ih i u kraqevskom i u carskom obredu. Za izlagawe koje sledi naro~it zna~aj ima okolnost da je posredi razvijen ceremonijal i da su. mnogoletstvije i pozivawe na izbor i posve}ewe starozavetnih vladara. op. ^to takoe potestarnaà imagologià. 127.. O~erki potestarnoè imagologii. B. ~in izveden nad Stefanom razlikuje se znatno od ustaqenih predstava o uvo|ewu vladara u dostojanstvo.. 2010. insignije (venac) i procesualni simvoli (poklawawe novom vladaru). Pokazalo se. pomenimo najpre da blagoslov kao vrstu postavqewa u ceremonijalnom stupawu svetovnih lica u dostojanstvo sre}emo jo{ od kraja ranog sredweg veka. U niz {ire praktikovanih pojava spadaju i simbioza sakralnog (mesto radwe. Roxera II. hunc regem nostrum…Œ.35 podjednako zastupqene sve{tene radwe (osewivawe krstom. I nehotice smo se. Boècova. dok u Poqskoj jedan od trojice ~inodejstvujuAranz. Ni carski ni kraqevski obred ne poznaju blagoslov nalik na{em: atipi~ni su ili ovome sasvim strani i ritualno-molitveni sklop osve}ewa i pojedinosti koje ga ~ine i zna~aj koji blagoslov zauzima u postavqewu. A. o mestu re~ene aluzije u ritualu 127. tako. Odre|eno se ocrtavaju i sastav uzvanika i mesto izvr{ewa ceremonije. Boècov i F. 36 Za strukturu ceremonijala u Vizantiji Aranz. pre Oratio klir i narod obra}a se ab uno episcopo slede}om molbom: „Benedic. kad je re~ o wegovom potestarnom sklopu. wen sklop i wen sled. izme|u ostalog. Irskog „velikog kraqa“ konsekrator. donekle i redosled ~inova. pre svega studiju M. uvodi u vlast blagosiqaju}i (bendacht) wegov „status“ i wegovo „dostojanstvo“. npr. s druge strane. cit. akt osve}ewa) i lai~kog ~inioca (u~e{}e vladara seniora u osve}ewu i u krunisawu).260 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 253–283 emou ñ vâsakomâ dïlï bla9ï) i brizi novog vladara za crkvu i klir ‰ñ cr(â)kvahâ pe{ti se i ñ slou`e{t›hâ vã nih(â)Š. 5–37. verbalni simboli (formula blagoslova. Isto se. polagawe ruku). samo zbog li~nosti aktera. U celini uzev. A. Uspenskiè. da su sumwe u tripartitnu strukturu ceremonije izvedene pod svodovima Svetih apostola neopravdane. Za termin up. najzad i tip obreda osve}ewa i pojedini wegovi delovi. mnogoletije). mo`e re}i i za uvodni govor i pouku vladara seniora.. spadaju me|u topose crkvene inauguracije sredwovekovnog vladara.34 Ukr{tawem svedo~anstava utkanih u opise i podse}awa na sabor u Rasu ne mogu se popuniti sve beline i otkloniti sve nedoumice vezane za tako {turo zasvedo~en obred kakav je na{. Uprkos obimu i va`nosti pobrojanih razlika. op. Ostavqaju}i po strani ve} pomenuto terminolo{ko preklapawe uvo|ewa u vlast u sklopu crkvenog obreda i osve}ewa (za potrebe slu`ewa). tekstove u zborniku Vlastâ i obraz. M. Ustrojstvo svetkovine i pojedinosti rituala kakvi su krunisawe. ur.

razlika je jo{ ve}a jer se ~in osve}ewa i ne vr{i u sklopu proizvo|ewa u u`em . cit. 73–102. od Dägrà Vladimiri~a (sredina XII v). Kamenec-Podolâsk. 274. 38 Constantin VII Porphirogeneite. i cezara (gl.37 Osim formalne. mogu}no. sre}e se i u osve}ewu klirika i svetovnih dostojanstvenika (hirotonija cezara u Vizantiji. krsnim znamewem i samim krstom. Kad je re~ o obredu nominacije ~inovnika. tj. Barsov. Prema gra|i sabranoj za ovu priliku. u slu~aju crkvenih lica srazmerno ~esto. in Kultura elitarna a kultura masowa w Polsce poznego sredniowiecza. sem {to ih posa|uju na sto. u prvom slu~aju.39 Kwiga o ceremonijama pomiwe blagoslov patrikija. Sawicki. Mirkovi}. Archiwum Komisiji Akademia Umietnos}i 2 (1910–1913). œArchiwa. Woodbridge 2004. 216. Moskva 1883 (ottisk iz ^teniè OIDR 1) 32–38. izme|u na{eg i ovih primera nema druge sli~nosti. Celtica 10 (Dublin 1973) 1–8. ~ita Pater Noster. nav. U Vizantiji je ritual ovog tipa vezan za postavqawe dostojanstvenika ni`eg ranga. 151 sl. œZrodla polskiego ceremonialu koronacyjnegoŒ.. u obredima namewenim inauguraciji u ~inove ni`eg ranga. 164–170.. 2. 195–167. FitzPatrick. 40 Constantin VII Porphirogeneite. 46–48). 4–13. Aprïlâ 59–72. Stavlennik: Rukovodstvo dlà svàæenno-cerkovno-slu`iteleè i izbrannáh v episkopa. 212–271.1100–1600: a Cultural Landscape Study. pre no {to se pristupi miropomazawu. Ktrzeba. po~iwu da osve}uju u obredu „blagoslovenià“. osve}ewe velikog kneza u moskovskoj Rusiji). 1906. A. Za ~in blagoslova kneza Mstislava Polnoe sobranie russkih letopiseè. W. “The consecration of Irish kings”. i za uvo|ewe u status cezara. delo. s vi{e pouzdawa u lai~koj inauguraciji prati se blagoslov pod vidom krsta.. Za Poqsku S. Drevnerusskie pamàtniki svàæennogo ven~anià careè na carstvo v svàzi s gre~eskimi ih originalami. E. zauzvrat. posvàæeniàh i nagra`deniàh znakami duhovnáh otli~iè. Kiev. A. A. 43). Z. cit. me|utim. Royal Inauguration in Gaelic Ireland c. Ktrzeba. tokom druge polovine VIII stole}a. 43–54. tj. 43. Biblioteki i Muzea KoscielneŒ. a zna se i da ruske kne`eve. XXIV. E. Neselovskiè.. 299. op. 1978. 285–307. Chap. Ordo coronandi Regis Poloniae. ed. Znatno boqe zasvedo~en. Polska koronacja krolewskaŒ. V. Dillon. 41–131. ed. delo. Gieysztor. œSpektakl a liturgia. molitvu za „báogosáawienstwo krolaŒ. Drugi. Chap. 168–211. A. s istori~eskim o~erkom ~inov carskogo ven~anià v svàzi s razvitiem idei carà na Rusi. nav delo. ne daju}i podatke o radwi. 46–48. pri ih hirotoniàh. vencem — u vidu krsta (kai euqewj katasfragizei epanw thj kefalhj autou). u sve{tenoslu`iteqska i mona{ka dostojanstva. tj.38 Poreklo pojedinosti Stefanovog osve}ewa moglo bi biti predmet naro~ite studije. nalazimo na istoku Evrope. Rytuaá sakry-koronacji krolewskiej jako zrodáo prawa i ustroju panstw sredniowiecznej Europy. ^iná hirotesiè i hirotoniè: Opát istoriko-arheologi~eskogo issledovanià. 127–129. me|utim. Dmitrievskiè.. pre svega zbog povezanosti blagoslova zapadnih vladara sa ~inom miropomazawa: blagoslov u ritualno mawe ili vi{e razvijenom vidu i u sklopu obreda koji ne poznaje miropomazawe. 1904. 37–38. nav. Beograd 1983. 12:71–83. ni`eg dostojanstvenika carigradskog dvora (gl. nosioca najvi{e dvorske titule. dok mesta iz dva protokola o proizvo|ewu cezara Hristofora i Nikifora (769 g) i Davida (627) ne ostavqaju sumwu da je nad glavom kandidata ~iwen pokret — u oba slu~aja. blagoslov pokretom ruke. sem jednog poznog izuzetka (XIV vek). posebni deo (Svete tajne i molitvoslovqa). op.Milan Radujko: Blagoslov i ven~awe velikog `upana Stefana Nemawi}a 261 }ih prvojerarha. Warszawa. 39 Arhiepiskop Veniamin (Rumovskiè). Przeglad Historiczny (1911). za komentar Popovã. t. izgleda. 70–73. s podrobnám obãàsneniem vseh obràdov i molitvosloviè. 337–64. i pri proizvo|ewu ipo|akona i rukopolo`ewu |akona. Maè 173–196. S. Lublin 1972.40 Bla37 Za Irsku M.

1). nav mesto (komentar u Popovã. 42 Za blagoslov kneza Mstislava Polnoe sobranie russkih letopiseè. nav. 164–170. godine. po okon~awu ceremonije obavqane u Velikoj palati. ode u Svetu Sofiju. nije u ritualu inauguracije zasvedo~en ni pribli`no {iroko. za velike kne`eve Moskve i cele Rusije up. GIM Sin. l. 127–129. delo. 41 Za postrig u ~in male shime L. koji svedo~i da je blagoslov krstom u carskoj Rusiji vr{en i u ~inu hirotonije arhijereja. Na{e nasledie 93–94 (2010) u e-formi bez numeracije. goslov krstom. Sterligova. u postavqewu gospodara Vladimira volinskog. Ruski izvori blagoslov krstom pomiwu u opisima i bele`e u prikazima vladarskog stupawa na tron (crt. za primer iz ruske prakse Neselovskiè. delo. delo. 1. nav. kneza Mstislava Danilovi~a (1278?). 285. mitropolit Makarije blagoslovi cara krstom. gde blagoslov primi od patrijarha. nav. 149. mo`e se pridodati samo jedan izuzetak iz XVI veka. Potvr|en je. Mirkovi}. koliko znam. i I. Carsko krunisawe Ivana Groznog. 32–38 i 50. Vizantièskie svàtáni i dragocennosti moskovskih gosudareè. ve} kad proizvedeni.41 Utoliko je dragoceniji podatak da se u inauguraciji svetovnih lica sre}e i izvan Srbije. dakako i pre 1498. u sredwem veku i ina~e re|e praktikovan. nav. Barsov.42 Sem izgleda radwe. atipi~nom jer se izvodi ru~nim krstom koji se potom daruje novom shimniku na li~nu upotrebu.262 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 253–283 Crt. mesto). Moskva 1550–1560-e g. i iz XIII i smislu. i velikog kneza Moskve. Minijatura iz Licevog letopisnog svoda (Carstvennoè knigi). . 288. Kad je re~ o crkvenim licima. blagoslovu monaha na kraju ~ina male shime.

372.47 Ta~an izgled prvog ~ina osve}ewa Stefana Nemawi}a ne mo`e se znati. F. prema istom ovom autoru. nav. Moskva 2004. Ermhneia peri te tou deiou naou kai twn en aetJ ierwn te peri kai diakonwn. Pamàtniki hristianskogo iskusstva X–XX vekov v Rossii: Iz muzeènáh i ~astnáh sobraniè. Naziv krst ~asni (= ~ast. 164–170. nav. ove}im. Leclercq. mesto. La Relique de la vraie Croix. ~estica. L’Orient Syrien III/4 (1958) 494–501. veli letopisac. Leclercq. Funkciju ovog akta u postavqawu vladara. Gnutova. na sve ~etiri strane sveta. Krest v Rossii. ~esto {estokrakim krstom (sl. i pored toga. V. III. 1969. 44 . Signe de la croix. Minsk. Paris. nije te{ko naslutiti. Avtor teksta i koncepcii vistavki V. jer se na praznik Vozdvi`enije ~asnog i `ivotvornog krsta. „ru~ni“. arcierewn. cit. uverava i jedan od 43 Polnoe sobranie russkih letopiseè. 47 Simeon arhiepiskop solunski. 1). 45 J. Krest — hranitelâ vseà vselennáà.44 Ako je suditi po ruskom ceremonijalu s kraja XV veka. O semantici blagoslova krsnim znakom H. Frolow. uzdignut visoko. „krestomã vozdvizalânáim.49 no da sintagma nije upotrebqena slu~ajno u to nas. Dictionnaire d’archeologie chretienne et de liturgie. na glavou (krsta) vÝzlo`en›ímã. Kako se glavni instrument Hristovog stradawa smatra za izvor „svakog blagoslova i svih darova“. delo. naro~ito 169. crkva „pomo}u krsta“. tj. Etudes sur le sacrement de l'ordre. ipak. t. naprestonim. pokazuje narodu. 1996.“43 Posredi je — to se vidi na prikazima ~etiri veka mla|ih doga|aja iz Licevog letopisnog svoda (1550–1560) — osewivawe i to tzv. PG 155. 1965.48 S obzirom na to da je veliki knez Moskve — kao i novi episkop i maloshimnik — krstom samo osewivan. Paris. U crkvenoj inauguraciji izabrani se u sklopu blagoslova krstom osposobqava za slu`ewe ikonomiji spasewa. col. osve}ewe krstom velikog `upana Srbije ne bi imalo verbalnu podlogu. deo) zapravo je terminus technicus za krst-relikvijar. Cabrol et dom H. za ~in male shime Mirkovi}. Gnutova i M. dela navedena u nap 33. predaje punomo}i slu`ewa i moli Gospoda da nazna~enima bude pokroviteq. col. Paris 1866. Bilo kako bilo. izveden je na isti na~in kao i drugi akt. loc. sfragizein krsnim znamewem ili krstom ima za ustanovu ~inova iz tuma~ewa solunskog mitropolita konstitutivni smisao.45 Govore}i o inauguraciji crkvenih lica. Ministere Sacerdotal chez les Peres Grecs. Samo po sebi to ne bi bilo nemogu}e: polagawe krsta na glavu nije nepoznato crkvenoj praksi. episkop Soluna Simeon ka`e da se pe~at (sfragij) krsta na ipo|akone i |akone stavqa stoga {to wihovo „uzvo|ewe ka savr{enstvu“ svr{ava „sam raspeti Hristos“. Penates — Penati. 3139–3143. Shvatimo li doslovno najmla|i od izve{taja o crkvenom delu sabora u Rasu. preko Domentijana. Danielou. tj. Khouri-Sarkis. 1914. Drugi. 48 Up. kao oru|e osve}ewa u Rasu nije slu`io obi~an. posebni deo.Milan Radujko: Blagoslov i ven~awe velikog `upana Stefana Nemawi}a 263 XV i XVI veka imamo podatke i o tipu predmeta kojim je ritual vr{en: vladimirsko-volinski knez Mstislav osve}en je. 2. G. mogu}nost da pisac na ovom mestu odre|enost `rtvuje ekonomiji pripovedawa.46 [to je va`nije. izglednija je. Paris 148. . poznatim pod nazivom vozdvizalânáè. 49 A. 46 Simeon arhiepiskop solunski. 190–207. de Lex Orandi. Le signe de croix. krst: Teodosijev izraz ~âstni krâstâ govori da je Kalinik novog velikog `upana blagoslovio krstom snabdevenim ~esticom drveta `ivota. 2me partie.

Razvijaju}i teologiju ~asnog krsta. sajt Vorone`skoè eparhii. 51 Stefan Prvoven~ani. Kori{}ewe ~asnog krsta pri blagoslovqewu izrikom. . nav. uz „~asni i `ivotodavni krst Gospodwi“. 55 Navedena mesta poti~u iz slu`be ~asnom krstu. N. Domentijan se u velikoj meri oslawa na Kanon ~asnom krstu iz slu`be na praznik Vozdvi`ewe ~asnog krsta. Up. Iz druge `i~ke poveqe znamo da su ~estice ~asnog krsta zauzimale po~asno mesto me|u relikvijama krunidbenog hrama. nav. delo. nav. pr.54 Iako srpski izvori ne govore o tome neposredno. ‰Izd. 27–29. Beograd 1998. sem 14 (27) septembra. Suboti}. istorija i predawe. J. Moskva 1890. O tome govori podatak da je „arhiepiskop Makariè sover{il liturgiä na prazdnik Ro`destva Hristova. upu}uje iz Hilandara (1198). govore o negovawu ovog obi~aja u Moskovskoj Rusiji pre kraja XVveka Sterligova. U poznijim vremenima obi~aj se praktikuje pri uvo|ewu u vlast oblasnih gospopara. Vladarski znaci Stefana Nemawe. Kali}. biv{i vladar poredi blagodat poslate relikvije (naprsni krst) i blagoslova koji je dve godine ranije izvr{en nad Stefanom. bez oznake stranice). nije osobenost ra{kog rituala. G. uz to. Posle krunisawa vladari vi{e zemaqa Zapada celivaju ~asni krst. primio pokroviteqsku silu „pokrova dr`avnog“. 34. delo. SubbotinaŠ. marta 1196. iz mla|ih izvora i da su stavroteke srpskih hramova ~esto bile krstovi. upotreba „skiptra i ma~a Bo`ijeg“ davala je u „krsnom pe~atu“ vladara semanti~ku nijansu razli~itu od one koju ima sfragizein |akona i ipo|akona: iz onoga {to Domentijan i Prvoven~ani navode opisuju}i dolazak Nemawinog pektorala sa ~esticom ~asnog krsta u Srbiju. Za moskovske velike kne`eve to se u vi{e izvora ka`e posredno ili izrikom (krstã `ivotvorúago dreva)53 a ne treba sumwati ni da je predmet kori{}en pri osve}ewu kneza Mstislava bio ~asni krst: uzdizan na Krstovdan krst „vozdvizalânáè“ se za va`nije hramove izra|uje u vidu stavroteke i za blagoslovqewe se. Up. Kraqevo 2000.50 kazuju}i na taj na~in isto {to i Teodosije. uglavnom posredno. Simeon Nemawa: u poslanici koju nasledniku. najva`niji trenutak Stefanovog blagoslova.55 Bez obzira na praznine i nedoumice koje nam zamagquju pogled na ritual osewivawa krstom.51 pa nije te{ko zamisliti da je i hram prvoprestolnih apostola imao predmet za prilike kakva je ova. tokom wegovog ustoli~ewa. 10–11. ujedno i deo obreda koji ceremonijal obavqen 25. Nikolâskiè. 54 Krest — hranitelâ Vseà Vselennáà. @itije Svetog Save i Svetog Simeona. 80–84 (sa podacima o starijim napisima). mesto. nav. Stefan Nemawa — Sveti Simeon Miroto~ivi. 52 D. Carâskià voprosá i sobornáa otvetá o mnogoraz-li~náhã cerkovnáh ~ineh (Stoglav). œvzem ^estnáè Krest… blagoslovi namestnika Velikogo Novgoroda na gosudarevo delo… knàzà Borisa Ivanovi~a GorbatogoŒ (Mitropolit Makariè. potvr|uje Stoglav.52 dok se u Rusiji. Istori~eskiè vestnik 7 (Vorone` 2000). delo. U vi{e navrata se na ovo mesto vra}a S.264 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 253–283 protagonista ceremonije. 19–20. nav. zatem. izlazi da je Stefan sa obavezama prema ikonomiji spasewa i punomo}jima 1196. Marjanovi}-Du{ani}. Popovi}. ur. wime isto osve}uju. Sacrae reliquiae Spasove crkve u @i~i. 35 (za Dmitrià vnuka) i 50 (za Ivana IV Groznog). upotrebqava i u drugim prilikama. u crkvi „prvopre50 Domentijan. primera radi. Manastir @i~a: zbornik radova. Za podatke koji. delo. Upotreba ~asnog krsta u ~inu inauguracije. 286–288. 110. kao i u Rasu. 53 Barsovã. Beograd 2000. Hronologià `izni i po~itanià.

56 Zahvaquju}i opisima Hristovog kr{tewa. col. i izra`avalo prizivawe „pokroviteqske sile Bo`ije“ (Svetog Duha) da „blagodat posve}ewa“ — kako S.. op. Dmitrievskiè. loc. Neselovskiè. u obredu namewenom vladarima58 i u obrascima uvo|ewa u status dvorskih dostojanstvenika. REB 10 (1952) 51–55. naro~ito 393–396. pojavquje kao slika epifanije. Wenger. Neselovskiè. I–XVIII. 60 Paternoster. i to pri zave{tawu prava prvenstva i prilikom ritualnog opunomo}ewa za vr{ewe vlasti ili sve{teni~ke slu`be. 212–271. v. 1996. delo. sem eklisijalnog. 61 Simeon arhiepiskop solunski.Milan Radujko: Blagoslov i ven~awe velikog `upana Stefana Nemawi}a 265 stolnih apostolŒ ~ini va`nom i retkom pojavom povesti vladarske inauguracije. 372. cit..60 uobi~ajen. Potvr|en je. loc. nav.v. sude}i po novozavetnim i sredwovekovnim predstavama o ovom gestu. tj. sve{tenici i vladari. 195–167. Solunski opisuje supstancu crkvene hirotesije61 — „priop{ti“ novom velikom `upanu. U biblijskom razdobqu smiha (hb'Ymis. A. cit. 37–38. Kalinikovo polagawe ruku imalo bi. Nasuprot blagoslovu krstom. 391–412. loc. loc. rukopolo`ewe) predstavqa vidqivi znak predavawa blagoslova i posve}ewa.. op. M. 70–73. 48. Peter.. kao i drugi ~in blagoslova Stefana Nemawi}a. 59 Paternoster. Osobeni su i inauguracija polagawem ruku i sudelovawe vladara seniora u ~inodejstvu koje obi~no obavqa arhijerej.59 Uz neophodnu nijansu. Notes inedites sur les empereurs. jer se kandidatu sa sve{teni~kom vla{}u daje blagodat wene upotrebe. 10–11. nav.. 1995. cit. epikleti~ki smisao. 45–47. ponavqaju}i gest starozavetnog Isaka. cit. delo. a koriste ga roditeqi. ima konstitutivni smisao. bio je prvi ~in osve}ewa. op. Inauguraciono epiqesij twn ceirwn igra va`nu ulogu u prehri{}anskoj obrednoj praksi. Paternoster. Istori~ari crkvene inauguracije odavno su ustanovili da i epiqesij twn ceirwn na klirike. Hoffman. Simeon arhiepiskop solunski. 151 sl.P. A dictionary of gestures. cit. zave{tao sinu „dr`avu“ i prerogative vladara kojima je sam raspolagao.. Vv. u Novom zavetu preno{ewa blagodati Svetog Duha. cit. 56 Za Stari zavet: Leclerq. 391–412. cit. Rassegna delle testimoniaze bibliche patristiche e liturgiche fino al secolo quinto. nav. Taufsymbolik im Mittelalterichen Herrcherbild. . cit. 73–102. dok bi u~e{}e vladara u odstupawu u ovoj radwi potvr|ivalo da je Nemawa. Roma 1983. ~in polagawa ruku ukqu~en je rano u crkveno posve}ewe (ceiroqesia) i rukopolagawe (ceirotonia). cit. prikaz Hrista kako rukom doti~e krunu zemaqskog cara. I–XVIII. 299 sl. 168–211. koja otkriva vi{u vlast i bo`ansku prirodu krunisanog vladaoca. delo. 58 Pod uticajem teolo{kih pore|ewa Hristovog kr{tewa na Jordanu i vladarskog krunisawa u vizantijskoj carskoj ikonografiji se polagawe ruku. L’imposizione delle mani nella chiesa primitiva. ~in polagawa ruku na glavu spada u krug rasprostrawenih i podrobno zasvedo~enih pojava. Dusseldorf 1968. op. Le liturgie di ordinazione (XXIV Sett. 337–64. postav{i ne samo oznaka za preno{ewe darova Svetog Duha ve} i akt sa najizrazitijom eklisijalnom potkom u obredu uvo|ewa u vlast arhijereja. Simeon arhiepiskop solunski. imposizione delle mani.57 Ni on — vide}emo to — nije nepoznat lai~koj inauguraciji. s. Za sredwovekovnu praksu up. op. 57 Za Novi zavet i ranohri{}ansku praksu: Leclerq. di Studio A.L. K. ova se ocena mo`e primeniti i na obred izveden u Rasu.. sq. i Aa..

a ovaj ih polo`io na unuka. veliki knez Dmitrije je. nav. posle ~ega je obavqeno polagawe {apke na glavu unuka. spadaju u zasvedo~ene motive lai~ke inauguracije. da i blagoslov i wegovi delovi. Vizantièskiè vremennik 57 (82) ‰Moskva 1997Š 110–129 (sa literaturom). sada œroukoäŒ. Izlo`ena je zatim druga krunidbena molitva. unuka velikog kneza Moskve Ivana III. primio blagoslov. Na kraju je veliki knez Ivan III „dal svoemu vnuku naputstvie“. osewivawe krstom. s dosta pouzdawa mo`e se govoriti i o poreklu obrasca i o putevima i etapama wegovog uobli~avawa. ^in postavlenià na velikoe knà`enie Dmitrià-vnuka i problema vizantièskogo ideèno-politi~eskogo nasledià v konce XV — na~ale XVI veka. godine uveo ga u zvawe velikog kneza. sem {apke (i barma). gde je obred obavqen. Budu}i. Mitropolit. œGospodi Bo`e na{ã. Na kraju govora blagoslovio je œpervogo sána svoego pervogo sána Velikim knà`estvom“. na kne`ev poziv. . Barsov. Po proizno{ewu uvodnih molitava i po{to je unuk stao uz vrh œmesta“. na wemu {apka (venac) i barme (vrsta torkvesa. nav. veliki knez Ivan odlu~io je da tron preda unuku. potom rukom ‰sude}i po prikazima ven~awa Ivana IV 62 Za tekst ~ina up. i pozvao mitropolita Simeona da nad wim obavi obred. maniakhj-a). {to u pojedinostima. Posredno smo se ve} uverili da crkveni deo ceremonije izvedene 1196.62 Nezadovoqan drugim sinom Vasilijem. u Rasu nema pravu analogiju. pru`a. najpre œznamenaetã vnouka krestomãŒ. {to u celini. Za to vreme sam je jo{ jednom blagoslovio. polagawe ruku i œven~aweŒ. U nastavku izlagawa treba otkriti u kakvom odnosu razmatrani ritual stoji prema vizantijskom i ruskom nasle|u. U Uspenskom saboru. Poput onoga {to je u katedrali Svetog Petra i Pavla tri veka ranije mogao da vidi odabrani broj predstavnika gorweg sloja srpskog dru{tva. Carä carstvuäæihã…Œ Kad je molitva proiznesena. sinu Ivana Ivanovi~a Mladog. me|utim. E Burson. mesto. veliki knez odr`ao je govor u kom je podsetio na starinu i smisao predaje vlasti prvom sinu. februara 1498. bilo je za ovu priliku ispred oltara pripremqeno uzvi{eno mesto. i 4. Za na{u temu najzna~ajniji su tekst A.266 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 253–283 *** Rekonstrukcija crkvenog dela ceremonije i ~inova od kojih je osve}ewe Stefana Nemawi}a za velikog `upana bilo sastavqeno samo je prvi korak na putu ka slo`enijim zadacima ovog priloga. ceremonija iz 1498. okvirnu predstavu o izgledu rituala obavqenog nad sinom Stefana Nemawe.63 Uprkos riziku koji u sebi nosi odmeravawe neravnomerno zasvedo~enih doga|aja. prva krunidbena. Posledwih decenija ~in je bio predmet `ivog zanimawa ruskih istra`iva~a. 63 Barsov. Uporedna analiza sli~nosti i razlika izvedena na materijalu koji nam sada stoji na raspolagawu otkriva najpre da mu je me|u sredwovekovnim obredima inauguracije svetovnih lica najbli`i u vi{e redakcija sa~uvani ^in ven~awa na velikokne`evstvo Dmitrija Ivanovi~a. pogotovu svetkovina ovog tipa. U sredini crkve stajao je nalow. Sledila je molitva. mesto. mitropolit je iznova œznamenoval krestomãŒ. i on najpre u vidu osve}ewa krstom. tj. mitropolit je od dvojice arhimandrita primio barme i predao ih velikom knezu.

118–130. Savva. i ih rol v stanovlenii nacionalnogo samosoznani v Rosii.67 U potrazi za paralelama posledwi autor nazna~io je {irok krug 64 Nezavisno od izgleda prvog dela formule blagoslova Stefana Nemawe (v. ako se razlog za to {to se i Ivan III u uvodnom govoru poziva na providencijalne i patrimonijalne izvore legitimiteta mo`e tra`iti u podudarawu okolnosti.64 Prirodu i opseg bliskosti dva ceremonijala najodre|enije otkriva uloga koju u wima ima blagoslov: ne umawuju}i razlike koje ih odvajaju (polagawe ruku i sadejstvo vladara i arhijereja.65 Dosta truda ulo`eno je da se doka`e srpsko poreklo obreda zakwe`ewa Dmitrija Ivanovi~a. uz krunisawe. L. Pomi{qalo se. opazili da je na izgled ~ina po kom je za velikog kneza ven~an Dmitrije Ivanovi~. u red sli~nosti — tako bar izgleda prema na{oj rekonstrukciji — vaqa uvrstiti i formulu (œàzã ego blagoslovlàä velákimâ knà`estvomâŒ). U nauci je posredno ve} opa`eno da nijedna od pojedinosti na kojima po~iva srodnost ra{kog i moskovskog ~ina nije svojstvena vizantijskom carskom krunisawu. 127–129. 66 A. izme|u sebe sli~ni i podudarni upravo u onome {to ih izdvaja od rituala tipi~nog za carsko i kraqevsko krunisawe. 65 Savva. politi~ka deklaracija starog suverena i wegova pouka nasledniku u vladarskom ritualu. obavezuje nas da se zapitamo o uzrocima i prirodi povezanosti obi~aja negovanih u Srbiji i u ruskim zemqama. N. na srpske prevode vizantijskih carskih obrazaca. Moskva 1973. Horo{kievi~. ukqu~uje osve}ewe i kao vidqivi izraz osve}ewa koristi osewivawe krstom i rukom. prva dvojica potkraj XIX veka. u ruskom ~inu. nap. obimom skroman. Burson. moskovski veliki knez tako|e kazuje formulu blagoslova. no ne u carskom ni u kraqevskom ceremonijalu ve} u obredu uvo|ewa u mo} velikih `upana. pojavile u Rasu. sankcija vladarskih punomo}i izabranog. delo. ali va`an uticaj imao vizantijski obred inauguracije dostojanstvenika i ~inovnika. ritual osve}ewa u jednakoj meri ceremonijama izvedenom nad wima daje naro~it smisao i istovremeno ih odvaja od inauguracije vladara kakvu smatramo uobi~ajenom. 117–125.Milan Radujko: Blagoslov i ven~awe velikog `upana Stefana Nemawi}a 267 Vasiqevi~a (1533–1584) iz Licevogo letopisnogo svoda — „krestnám znameniem“Š. posledwi na samom po~etku XX. M. N. i barme. maè 187. 420 (nije mi dostupno). 67 Popovã. ^iwenica da su posredi izuzeci.. i on svojim u~e{}em daje pe~at obredu: sem {to na po~etku dr`i govor i na kraju daje œnaputstvieŒ nasledniku. I. delo. . ostaje podatak da su se blagoslov krstom i rukom. Jo{ su K. nav. wen zavr{ni deo (prema Teodosiju) zapravo se podudara sa formulom iz razmatranog ruskog obreda. Savva. ^in koronovanià gosudareè v ego istorii.I. U meri u kojoj inauguraciju Stefana Nemawi}a i Dmitrija Ivanovi~a povezuje. delo. Istori kultura etnografi i folklor slavànskih narodov. nav. V. u srpskom. Cerkovnáè vestnik 18 (1896) 575. me|utim. Russko-slavànskie svàzi konca XV — na~ala XVI v. delo.66 Ostavqaju}i po strani mogu}nost da su u Rusiju preko Srbije odista stigli predlo{ci iz evhologiona nameweni krunisawu cara. V. gore. nav. kako to ~ini Nemawa. Pokrovski i V. u Rasu i u Moskvi se primopredaja odvija pod vidom blagoslova. Mada stari vladar Moskve i cele Rusije ne sudeluje u osve}ewu radwom.). Pokrovskiè. pre nego u Moskvi. nav. Popov.

stratiga.68 u kasnijim vremenima kori{}enim i pri postavqawu sevastokratora i despota. nav. A. I. u sumwu zakqu~ke V. 434. patrikija zoste. prema M. koji su smatrali da je za oslonac blagoslova Dmitrija Ivanovi~a uzet obred krunisawa vasilevsa Novog Rima. i O. patrikija sinklita. 43 i 44). obuhvatala ulogu suverena (iznosi formulu proizvo|ewa) i prvojerarha (blagosiqa) u sredi{wem ~inu ceremonije. A. Gorskog. Moskva 1882. nav. uzet ~in hirotonije cezara i novelisima (prisustvo cara i patrijarha. Barsov. i ^in ven~anià na carstvo Drevnerusskoe iskusstvo. 33–34. E. znaci vlasti. Posledwih decenija ruska istoriografija se s jednako vaqanim razlozima vra}a zakqu~ku E. Obred prema kom se 4. novelisim ili magistar (gl. patrikija antipate. V. Evseeva. Za razliku od izve{taja iz 45. koji dostavqaju insignije. mesto (nalazi sli~nosti sa ~inovima hirotonije kesara i novelisima i proizvo|ewa kuropalata. a tako je i u srpskom. postupalo u Moskvi predstavqa. V. Saava. nad. daje prvojerarhu uverava nas i u opravdanost teze da prire|iva~ romejskog izvornika za potrebe uvo|ewa u dostojanstvo slovenskih vladara u obzir istovremeno uzima protokole za postavqewe kuropalata i patrikija (gl. delo. 70 Burson. 47 i 48). 114. nav. . pa i ulogu arhimandrita (u ruskom ~inu) i prepozita (u gr~kom). Moskva 2006. Savve.. pozajmqivawe motiva iz obrasca druge vrste nije nepoznato sredwem veku: prilago|avawe ceremonijala namewenog nazna~ewu dostojanstvenika za potrebe vladarskog krunisawa bio bi. molitvoslovqa. K 100-letiä Andreà Nikolaevi~a Grabara. s tim {to ga je upore|ewe pojedinosti te{we vezalo sa uputstvima za hirotoniju cezara i novelisima. ^ini se. Ha~aturàn. [itaà pelena 1498 g. delo. N. tako|e L. M. februara 1498. u slovenskim prevodima pojavquje u podlogama za postavqewe cezara i despota. ta `e åktenià. proizno{ena tokom uvo|ewa u mo} vasilevsa Novog Rima. Gorskiè. to `e mnogoletie. kao {to 68 Savva. 131–133. Svàæennoe telo korolà: Ritualá i mifologià vlasti. sem u~e{}a cara i patrijarha. T.268 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 253–283 protokola iz I Kwige o ceremonijama. razlog {to se Oratio catiptis inclinationis. Najpotpunije o ovom pitawu u skorije vreme Burson. Up. delo. Maè 173–196. na kraju. Na prvi pogled neobi~no. Uloga koju ruski obred. pozdravlenie i pou~enieŒ70 ne mo`e ni{ta prebaciti. kako s razlogom opa`a V.69 U osnovi se oceni da su posredi œte `e molitvá. obrasci po kojima su proizvo|eni cezar. Aprïlâ 59–72. Burson i istra`iva~a XIX veka ne dovode. to`e ven~anie ot ven~annago. Popovã. rezultat ukr{tawa pozajmica iz necarskih i carskih predlo`aka obreda vizantijskog porekla. me|utim. delo. S-Peterburg 1999. 47. I. nav. Mareeva. O svàæennodeèstvii ven~anià i pomazanià careè na carstvo Tvorenià svàtáh otcov v russkom perevode. prepozita i drugih ~inovnika). 419–429. Barsova. Dokazi A. kao i osve}ewe Stefana Nemawi}a. Vizantià i Drevnàà Rusâ. red. 43. Poklapawa bi. Za okosnicu je. 112–114 et passim (sa literaturom). V. i 48. uloga vasilevsa) i to u vidu u kom ga donosi Kwiga o ceremonijama (gl. Arancu. V. magistra. 49. najzad i govor vladao~ev i to {to on a ne arhijerej kazuje pouku. g. Pribavlenià. Genezis venca kak regali vlasti. 45. 44 i 46) ne predvi|aju ni u razdobqu od VII do X stole}a ni docnije blagoslov kandidata. i da formula blagoslova iz opisa sabora u Rasu kod Domentijana pru`a potvrdu zavisnosti srpskog vladarskog obreda i od vizantijskog ceremonijala nominacije ~inovnika. 69 A. glave.

isti~e da je vasilevs. zauzvrat. Razlike velikokne`evske i vizantijske carske prakse bili su. sve ~ime raspola`emo govori da zakqu~ak V. Oslawawe na isti izvor. odista su. To {to krunisawe vasilevsa Novog Rima ne poznaje ne samo blagoslov krstom i rukom no — do ukqu~ivawa miropomazawa u ovaj obred — ni bilo kakav vid osve}ewa izabranog predstavqa ta~ku razgrani~ewa koja inauguraciju vasilevsa i dostojanstvenika. cit. {to ne bi bilo neo~ekivano. delimi~no i u razli~itim pravcima. ili u okolnostima koje vladaju u Ra{koj i Rusiji. ako je suditi po tome {to navedena gra|a ne pomiwe epiqesij twn ceirwn. op.71 Obja{wewe za razila`ewa vizantijskog i slovenskog rituala (forma blagoslova) treba tra`iti u izostavqawu pojedinosti u sa~uvanim prepisima. a od ovog trenutka krunisawe (Barsov. 71 72 . sem u Rusiji i Srbiji — da pogled ome|imo na onaj deo vizantijske sfere uticaja ~iji je svet izme|u sebe vezan neposrednim dodirima — zasvedo~eni samo u protokolima namewenim postavqawu dostojanstvenika carigradskog dvora. po{to je Aranz. nav. {to istovremeno zna~i romejskih. jedva da i treba podse}ati da je predlo`ak po kom se 25. 5. jo{ pre na isti krug izvora. 73 Blagojevi}. `ivi na srpskom tlu stole}ima pre 1196. ~ak i ako su se u jednom trenutku ukrstili. utisak da ~in koji Teodosije opisuje kao sredi{wi trenutak osve}ewa izvedenog u Rasu. govori da su se obi~aji na ra{kom i dvorovima Rusije. Nezavisno od budu}ih pogleda na ovo pitawe. le`i u osnovi bliskosti dva obreda. Savve va`i za na{u gra|u u celini: vladarev govor i pouka kandidatu. marta 1196. sve do uvo|ewa u vlast prvog ruskog cara. Uprkos starijim pogledima na ovo pitawe.72 Odnos srpske i ruske prakse predstavqa temu za sebe. Razlike koje ih odvajaju od vizantijskih obrazaca u u`em smislu upu}uju i na razmi{qawe o neposrednoj povezanosti. Konstantin Porfirogenit. deli i tipolo{ki i na ravni morfologije. 12. poznate oblike. svesni i sami tvorci ruskog ceremonijala. razvijali samostalno. polagawe ruku. U ruskim izvorima se obred vladarske inauguracije. sq. srpskih i ruskih vladara. i osoben put. U prilog ovoj mogu}nosti naro~ito bi i{la upotreba ~asnog krsta u osve}ewu. pojedinost koja ruski i srpski obred odvaja o~iglednije od svega drugog. ~ak da je usvojen sa prihvatawem hri{}anske vere (IX v).Milan Radujko: Blagoslov i ven~awe velikog `upana Stefana Nemawi}a 269 nas praksa uverava da je preplitawa ove vrste bilo i u necarskom obredu.. 128. Posle svega {to smo rekli i u vidu primera naveli. u kome unuk osniva~a dinastije Makedonaca. delo. delo). u celini uzev. pogotovu osve}ewe kao ritualni instrument uvo|ewa u vlast svetovnih lica. ~ini se. nav. naziva postavqawe. Izvori koji nam danas stoje na raspolagawu nisu dovoqni da bi se kanali prijema polagawa ruku u ritual svetovne inauguracije sagledali odre|eno. ne ~ini se neosnovanim uverewe73 da napred pomenuto mesto iz @ivota Vasilija I. pa ipak. Osvrt na izvore pojedinosti i na praksu negovanu u Vizantiji i Rusiji uverava nas tako|e da je u procesu nastanka morao pro}i zametan. I. Ostaje. godine postupalo u crkvi Svetih apostola zasnovan na na~elima inauguracionog rituala i da je ukqu~ivao.

Beograd. 82. odnose se na na{u temu. Po{to je izbor ogla{en. 194b. koje u vreme velikih `upana igra kqu~nu ulogu. na kojem je despot Stefan. 32–33. ~ini se. Prema prvom. Poput Nemawe. kako stoji u @itiju ovog vladara Ravani~anina I. uverava upornost s kojom se obred polagawa ruku odr`avao u vladarskom ritualu Srbije. 70–71. Sofià. ukqu~uju}i i Srbe. .78 Nije potrebno u~itavati se u Konstantinov opis da bismo se uverili koliko je blagoslov \ur|a Brankovi}a na gospodstvo nalik postupku uvo|ewa Stefana u vlast velikog `upana. Trifunovi}). ne}e. Kuev. Beograd 1994. sem podudarawa sa radwom izvr{enom nad Stefanom. najpre ustoli~io naslednika. Spremi}. Despot \ura| Brankovi} i wegovo doba. biti slu~ajno da car pisac rukopolagawe arhonata pomiwe isti~u}i zasluge Vasilija I za ponovno kr{tewe srpskih plemena. 80. 79 O posa|ivawu na presto. Ferjan~i}. ako ne dva. \ura| je ustoli~en79 potom i osve}en. godine pri sve~anom stupawu u najvi{u vlast. I. pripojio Carstvu. Fototipsko izdawe iz 1875 (priredio \. gl. K. Kuev. koji za osnovu. 288. despota Srpskoga. Sintagma koju koristi Porfirogenit ne omogu}ava nedvosmislen sud o formi. po dvjema srpsko-slovenskim rukopisima. vest iz @itija 74 Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije. mesto. Obradio B. Blagojevi}.270 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 253–283 oblasti nastawene Slovenima. i Theophanes continuatus. œpobojav{i se smrtiŒ. dodu{e. despot je najpre uz u~e{}e sabora izabrao naslednika. proizveo sestri}a za naslednika i srpskog vladara (otâ nâ›nië sego po9naite gospodina vâ mïsto mene).74 predstavqa prvu potvrdu upotrebe ~ina opisanog kod Teodosija u obredu inauguracije srpskih vladara. Novakovi}. pa ni o prirodi rukopolo`ewa slovenskih arhonata IX veka. Bekker. Kad je re~ o okolnostima pod kojima je obred rukopolagawa srpskih vladara dospeo u Srbiju. ed. Ne treba. U nedostatku zanimawa za crkveni deo osve}ewa prvog Nemawi}a. 2000. Beograd 2007. 80 Konstantin Filozof i wegov @ivot Stefana Lazarevi}a. godine)77 od Konstantina Filozofa. Bonnae 1838. najmawe jedan. ima blagoslov arhijerejevih ruku (Blagoslovlëít½ se ot arhiíreovïhâ roukâ). naime. V. Isledvanie i tekst. mesto.76 Mla|i je sa~uvan u prikazu sabora u Srebrnici (najkasnije 1425. Op{irnije o ovome na drugom mestu. 316. nav. ali nas u opravdanost re~ene pretpostavke. 292. Opisuju}i posledwi ~in. mesto. sve doskora75 neopa`eno da osve}ewe pod vidom epiqesij twn ceirwn nije u Srbiji palo u zaborav ni dva veka po{to su na wenom prestolu velike `upane zamenili kraqevi. nav. 77 Za vreme i okolnosti pod kojima je sabor odr`an M. potom i carevi a prekraqevski obred stupawa na presto kraqevski i carski ritual (blagoslov ode}e i insignija. polagawe krune na glavu i miropomazawe). 75 Blagojevi}. nav. ostalo je. Konstantin Filozof ka`e kratko: ígo`e i molitvovavâ{e roukâ vÝzlo`eniímâ. Gorwi Milanovac 2004. 78 Konstantin Filozof i wegov @ivot Stefana Lazarevi}a. @itieto na Konstantin Kostene~ki. sumwati da je despot. knez Lazar postao je samodr`ac u obredu. ne govori izrikom. me|utim. Primeri kwi`evnosti i jezika staroga i srpskoslovenskoga. Od nevelikog broja izvora u kojima se govori o proceduri praktikovanoj posle 1346. naredio da lokalna plemena sama sebi biraju arhonte i da ih „na neki na~in rukopolo`e“ (eklegomenouj kai oionei ceirotonoumenouj). 76 S. kod Konstantina se. iznovice izdao V.80 Iako pa`we vredna. 1986. l. Tom II. Jagi}.

pri ~emu nas plural za ~in molitve uverava da je akt obavqen sadejstvom arhijereja i starog vladara. predlo`ak za promociju cezara. prema kojoj se Oratio capitis inclinationis (ovde okvir za gest polagawa ruku) nalazi u sredini ili u drugom delu rituala. Indikativno je. slu`abnik iz 1532. nijedan ne ukqu~uje ~in polagawa ruku na glavu kandidata. Sanktpeterburgâ 1890. 1880. zanimqiva i sama po sebi. Liturgi~eskie trudá patriarha Evfimià Tárnovskogo. kad je re~ o ulozi prvojerarha — u vidu u kom ga pomiwe i @itije svetog Simeona.81 Nastao u svetogorskom manastiru Zograf. trudom monaha i domestika Varlaama. Za nas je Molitva iz zografskog slu`abnika. Sárku. izvo|en. in: OCP 59/ 1 (1993) 91–139 (100–102). me|utim. nav. ali navod iz @itija despota Stefana ne ostavqa nikakvu sumwu: na dvoru posledweg Lazarevi}a je za potrebe bar jednog tipa vladarske inauguracije slu`io obred blagoslova. 64 (prema P. mitropolita Su~ave i ~itave Moldovlahije. polagawem ruku. 82 Sárku. 122–124. delo. pisan na sredwobugarskom ozra~enom moldavskim uticajima. I. da je polagawe ruku ukqu~eno u ceremonijal predvi|en i za promociju nosilaca vizantijskih titula najvi{eg ranga. ne umawuje vrednost glavnog podatka: crkveno osve}ewe svetovnih lica poznaje odista polagawe ruku. Tu prazninu — recimo na kraju pregleda komparativne gra|e — popuwava jedan odavno poznat no povodom na{e teme dosad nepomiwan obrazac. pre svega. koliko zbog navedenog mesta. O mestu Molitve u sklopu srodnih slovenskih izvora I. Care carstvouäú›mâ i Gospode 81 Za rukopis Arhimandrit Boris (Plotnikov). U o~i. T. tj. Le rite du couronnement des tsars dans les pays slaves et promotion d'autres axiai. Me|u srpskoslovenskim predlo{cima prema kojima su u dostojanstvo uvo|ena svetovna lica. naime da arhjerei. i bilo kog drugog vlastelina. pru`a jedinu pravu paralelu prvom ~inu osve}ewa Stefana Nemawi}a i \ur|a Brankovi}a. kao u vreme Stefana Nemawe. za tekst Molitve P. 123. K istorii ispravlenià knig v Bolgarii v XIV veke.82 To {to prema mla|em izvoru ~inodejstvuje samo episkop. a na zahtev Teofana. Paleografiko-glottologi~eskioe issledovanie. kao i u obredu obavqenom nad Stefanom Nemawi}em. ne govori mnogo vi{e no da je rodona~elnik nove dinastije uveden u vladarsko dostojanstvo u sklopu crkvenog obreda. Molitva na postavlen›e kesara i despota i vlastelina vâsïkogo ili velika ili mala. u rukopisu iz 1532. godine (Parohija Solovká) donosi u Oratio capitis inclinationis (65 i 66 f) isto {to i Teodosije. Pouzdan sud o odnosu ovog i na{ih izvora zahteva naro~it prilog. Molitva Bo`e veliki i vï~nâ›i. razume se. za razliku od ustaqene prakse. stoji na samom po~etku. s druge strane. dostojanstava vizantijskog porekla. v½9lo`â rukô na glavô emô. Vorone`. sa~uvan u prevodu na bugarsku redakciju staroslovenskog. despota.Milan Radujko: Blagoslov i ven~awe velikog `upana Stefana Nemawi}a 271 kneza Lazara. po{to mu privedu izabranog. godine. i na prvi pogled da je posredi predlo`ak od izuzetne va`nosti za izu~avawe ne samo ~ina koji Teodosije opisuje kao sredi{wi akt osve}ewa izvedenog u Rasu ve} i rituala u celini. objavqenim i onim od nepublikovanih koji se ~uvaju u kwi`nicama Beograda. Srednebolgarskiè Slu`ebnik 1532 goda. Biliarsky. strogo uzev. pada da se polagawe ruku. . Sárku). Jasno je.

. tako|e dolazilo u obzir. pa ne treba sumwati da se epiqesij twn ceirwn u zografskoj Molitvi javqa zato {to je to zahtevao obred stupawa u koje od najvi{ih zvawa. Za tipolo{ko odre|ewe ceremonije kqu~ni zna~aj ima okolnost da osve}ewe Stefana Nemawi}a predstavqa me{avinu svetovnih i crkvenih elemenata. obavqen je na otvorenom. pre svega. cit. op.83 Mesto koje polagawe ruku zauzima u Molitvi iz zografskog slu`abnika pru`a.. Svojim sklopom. Kad je re~ o obredu u u`em smislu..272 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 253–283 gospñdstvouäú›mâ. logi~no je tako|e misliti i da ga je i u Rasu pratilo priklawawe glave (kefaloklisia. nije bilo te{ko utvrditi da je obred izveden nad Stefanom rezultat ukr{tawa vi{e predlo`aka: jedni kraj drugih na{li su se motivi preuzeti iz obrasca za Designatio regis i oblici iz predlo`aka za postavqawe carskih dostojanstvenika. Danas smo. zahvaquju}i svemu re~enom. nije osmi{qen u Rasu: kori{}en je i ina~e pri preuzimawu vizantijskih obrazaca za potrebe slovenskog rituala. Obrisi ovog procesa ipak su opipqivi. op. Uprkos svemu {to je re~eno o uticaju doma}ih prilika na ~in Stefanovog osve}ewa. ne mo`emo biti nezadovoqni. *** Svedo~anstva sabrana na prethodnim stranama pru`aju srazmerno pouzdan okvir za rasu|ivawe o prvom predmetu na{eg priloga. vizantijskih. patrikija. prema naslovu. a ne u red male vlastele. srpskih. postupak primewen pri sastavqawu celine iz `itija svetog Simeona. te da je osim krunisawa ukqu~ivao blagoslov. ruskih i bugarskih. daju poimawe vlasti velikog `upana. Biliarsky. kneza. dodatnu potporu uverewu da je epiqesij twn ceirwn glavni ~in Stefanovog osve}ewa. crkveni deo obreda nalik je {ire negovanoj praksi ali je u pojedinostima osoben: pe~at mu. Polaze}i od ovog razgrani~ewa. a blagoslov osewivawe krstom i (najmawe) polagawe ruku na glavu. Prvi deo rituala. {to bi. kako smo videli. O tipolo{kom sklopu Molitve sa podacima o poreklu delova ukqu~enih u celinu (iz sva tri tipa vizantijskog obreda) Biliarsky. priroda doga|aja iz 1196. arhonta. cit. slikom dobijenom ukr{tawem narativnih. cit. Dvor velikih `upana Ra{ke slu`i se potkraj XII veka pa`qivo osmi{qenim i razvijenim ceremonijalom uvo|ewa u vlast. capitis inclinationis) i ~itawe molitve Bo`e veliki i vï~nâ›i. imaju naro~it predlo`ak. 100–102. Up. a sa druge. Aranz. 210–121. 131–132.. na`alost. u dobroj meri i oslonac za raspravqawe nedoumica vezanih za morfologiju i sklop ceremonijala po kom je u vlast velikog `upana uveden Stefan Nemawa mla|i. op. da ceremoni83 Razlog vi{e u prilog na{em zakqu~ku pru`a ~iwenica da i gr~ki i slovenski evhologion za potrebe promocije dostojanstvenika ni`eg ranga. zapravo je Oratio unica iz obreda Designatio caesaris et despoti. 135 sq et passim. budu}i svetovni. s jedne strane. Nesporno je. koju arhijerej pro~itaetâ u trenutku dok pola`e ruke na izabranog. godine. liturgijskih pa i likovnih izvora. tj. 107–109. reklo bi se i nazna~ewe ~inovnika. na kraju. daleko od mogu}nosti da pitawa vezana za puteve filijacije crkvenog dela ceremonije obavqene u Rasu sagledamo bez ostatka.

Iz opisa osve}ewa Dmitrija Ivanovi~a vidimo da je mitropolit blagoslovio krstom na mala diakonstva (Barsov. ~ini da je predlo`ak kojim se slu`io Varlaam.. nesvakida{wa za tipolo{ki strogo profilisan ritual nevladarske inauguracije vizantijskog porekla. Jedan je. 89 Biliarsky. na {ta ukazuje Molitva iz zografskog slu`abnika. kako se sluti na osnovu ruskih izvora XIII i XV veka.87 to {to u mla|em izvoru arhijerej ne blagoslovi krstom mo`e biti posledica izostavqawa eksplikativnih rubrika88 ali se. 64 (prema Biliarsky. 100–102). delo. povezan sa ~inom uobli~enim za osve}ewe obavqeno 1196. na kraju sabora u Rasu. 135 sq et passim. delo. nav. Tezu za koju se zala`emo potvr|uju i opa`awa I. 34). {to je za nas jo{ va`nije. 88 Na ovaj zakqu~ak navodi tekst Molitve. sve osim uvodne i Oratio unica. drugi. Ve}ina rubrika Molitve iz 1532.Milan Radujko: Blagoslov i ven~awe velikog `upana Stefana Nemawi}a 273 jal rekonstruisan na osnovu `itija svetog Simeona nije samo plod ukr{tawa dva obreda. naime. nav. delo. 87 Arhimandrit Boris (Plotnikov). Nema sumwe i da je do ukr{tawa dve redakcije moralo do}i najkasnije u martu 1196. 100 i 102. 85 najzad da je Stefan Nemawi} u ~asu osve}ewa za velikog `upana bio sevastokrator. Podataka za pouzdan zakqu~ak nema.86 Nije iskqu~eno da je Stefanovo osve}ewe ostavilo dubqi trag u povesti inauguracionog obreda nego {to otkrivaju srpski izvori. ve} i dva tipa nevladarske inauguracije. op. Bilijarskog da Molitva iz zografskog rukopisa ne nosi samo tragove ~ina namewenog postavqawu kesara i despota ve} i carskog krunisawa (prva rubrika).. 96. 210–121. op. sa rubrikama iz ~ina Molitva vã sborï knï(ö) hoteúi(h) 84 Razlog vi{e za razmi{qawe u ovom pravcu pru`a ~iwenica da nije zabele`en ni u gr~kim izvorima ni u pisanom nasle|u slovenskih zemaqa koje nisu imale dostojanstvenike obdarene vizantijskim titulama najvi{eg ranga. cit. okolnost da je blagoslov polagawem ruku u osve}ewu vladara potvr|en samo u Srbiji. podudara se. godine. godine. godine. s jedne strane. cit. op. nevladarskog i vladarskog. 131–132. obja{wewe i za znatno upadqivija. U prilog ovoj mogu}nosti idu. na~elna odstupawa od predlo`aka ove vrste. za one iz slovenskih slu`abnika Biliarsky. Posredno smo ve} podvukli da je spoj Nemawinog uvodnog govora i izricawa blagoslova bio razlog za odstupawe od redosleda ustaqenog i u Vizantiji i u slovenskom svetu i za preno{ewe kefaloklisia-e na po~etak osve}ewa.. na ovaj ili onaj na~in. da je i Molitva i u uobi~ajenom vidu i u verziji sa polagawem ruku kori{}ena i pri uvo|ewu u dostojanstvo sevastokratora. ukqu~ivao osewivawe krstom. ali je opravdano verovati da je tako odista bilo. op. koja se u zografskom rukopisu pomiwu neposredno posle polagawa ruku (Sárku. polagawe ruku na glavu. ni`e.89 Prilike koje su vladale u Srbiji tokom XII veka pru`aju. cit. nav. cit.. 123). 86 V. uprkos svemu. U paleografskom i jezi~kom tkivu Molitve iz prepisa monaha Varlaama filolozi nisu opazili tragove srpske redakcije staroslovenskog. 107–109. Iz razumqivih razloga bi va`no bilo znati da li je kao povod za ukqu~ivawe polagawa ruku u Molitvu na postavqewe cezara i despota poslu`ilo osve}ewe sredweg sina Stefana Nemawe za velikog `upana.84 a sa druge. . 85 Za predlo{ke iz gr~kih evhologiona Aranz.

moravskoj redakciji obreda. 93 Isto. 91 . skiptri. odnosno kneza) na izabranog (isto. Prilike donekle nalik onima koje u srpsko-vizantijskim odnosima vladaju tokom druge polovine XII veka. nakiti. imalac skromnijih vizantijskih zvawa. nosioci visokih titula. 92 Me{avinu u kojoj bi isti obred slu`io za uvo|ewe u dostojanstvo nosilaca sasvim skromnih i najvi{ih titula. Iz dela obreda preuzetog iz ~ina namewenog dostojanstvenicima ni`eg ranga pa`qivo je. {to iz na~elnih. vaqa imati da u Srbiji kne`eva i despota nema li~nosti sa najvi{im vizantijskim titulama ~ije je ustoli~ewe moglo pru`iti povod za nastanak razmatrane redakcije Molitve. (dakako) Slovena. kad je o Vizantiji re~. ukloweno mesto u kome se pomiwe polagawe epitrahiqa (obele`je dostojanstva patrikija. i{ao bi i drugi deo naslova: i slovenski i vizantijski ceremonijal koriste za nosioce skromnijih titula naro~it obred. ostale rubrike Molitve i svojim postawem i svojom sadr`inom navode na zakqu~ak da je prire|iva~ za osnovu uzeo ritual prema kome je u vlast stupio koji od Stefanovih prethodnika. Kad je o celini re~. najvi{e je. sferi. razloga da se uobli~avawe celine dokumentovane u prepisu domestika i monaha Varlaama dovede u vezu sa saborom u Rasu: kao {to nas mesto priklawawa glave i polagawa ruku u celini i pojava Oratio unica u obredu ovoga tipa uveravaju da je ceremonijal bio namewen 1. godine zauzima naro~ito mesto u povesti vladarske inauguracije. iz razumqivih razloga. 35–51). U prilog pretpostavci da je obred nastao pod uticajem naro~itih okolnosti a ne za {iroku upotrebu. 102).92 U Srbiji su uslove za nastanak ove simbioze mogli pru`iti posledwe poludesetle}e XII veka i doba kne`eva i despota. Budu}i da Konstantin Filozof ne pomiwe blagoslov krstom. za koju se posredno zala`e i I. kostämi.91 Podsticaji za simbiozu u kojoj jedne pokraj drugih stoje rubrike sva tri tipa vizantijske inauguracije (carevi. 90 Isto. patrikiji i arhonti) ne mogu se. {to je. me|utim.90 To govori da je obred prvobitno bio namewen uvo|ewu u status dostojanstvenika jednog kruga. Insigniite na srednovekovnite Bâlgarski vladateli. nije bio poznat. primera radi. u to vreme. nosioca vizantijske titule najvi{eg ranga. Koroni. Osmotren u svetlu pojedinosti koje mu daju pe~at. Autor ne uzima u razmatrawe primer iz Teodosijevog @itija svetog Simeona.274 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 253–283 vlasti. sam Stefan Nemawa. ipak. Bilijarski. zamisliti ni u Vizantiji ni u Bugarskoj. uneta u naslov Molitve. orâ`ià. treba iskqu~iti ve} stoga {to se ona kosi sa mestom koji rang zauzima u sistemu vizantijskih vrednosti. crkveni deo obreda iz 1196. Titula despot. {to iz povesnih razloga. iz pomenutih razloga. u najmawu ruku.93 ne zvu~i neosnovano. uvo|ewu u vladarski status i to ne bilo koga ve} 2. nezavisno od prakse s kraja XII veka. kad bugarski vladari iz Carigrada dobijaju titulu cezara (G. 126–127 (govore}i o vremenu nastanka naslova u kome je me|u uglednim titulama bilo mogu}no izostaviti zvawe sevastokrator). pomisao da je u prepisu iz slu`abnika Parohije Solovká sa~uvano svedo~anstvo o poznoj. ako je suditi po odnosu prire|iva~a prema obele`jima ranga i po mestu delova u celini. [to se autorovog datovawa ti~e. mogao biti samo veliki `upan Stefan Nemawi}. Atanasov. jer mu. kako }emo uskoro videti. uz to 3. na umu. Pleven 1999. u Bugarskoj obele`avaju jedan deo pretcarskog razdobqa. arhonta. nije bila u upotrebi. u`ivalaca skromnijih zvawa. te da je u nekom trenutku prilago|en zahtevima inauguracije sopstvenika najvi{ih titula vizantijskog porekla.

okretawe obrascima iz evhologiona primerenim rangu koji vladari u severnim oblastima dr`ave Stefana Du{ana imaju u decenijama posle propasti Carstva. za razliku od ~ina pomenutog u Molitva-i na postavlen›e kesara i despota. zapravo. Osobenost osve}ewu Stefana Nemawi}a obezbe|uje ~iwenica da je osewivawe krstom rezervisano za ni`e crkvene ~inove. dok je polagawe ruku svojstveno i hirotesiji i hirotoniji. 107 i 109. zauzima u vizantijskom poretku uvo|ewa u zvawe i du`nost nosilaca svetovnih titula. zaslu`uje tesna vezanost osve}ewa Stefana Nemawi}a i uvo|ewa u dostojanstvo crkvenih lica. u prilog o`ivqavawu stare prakse i{la bi okolnost da i u Srebrnici. Zahvaquju}i opisima osve}ewa Stefana Nemawi}a jasnija je i priroda odnosa inauguracione prakse u Vizantiji i slovenskom svetu. Mawe zvu~ne titule poglavara srpskih zemaqa pretkraqevskog i poslecarskog razdobqa bile bi spoqno obele`je prilika u kojima se osve}ewe vladara javqa u srpskoj inauguracionoj praksi. u prvom redu. 176–177. na ~iwenicu da su pe~at uvo|ewu u mo} srpskih i ruskih vladara davali obredi u Vizantiji rezervisani za dostojanstvenike. me|utim. cit. sumwati da je gest izabran promi{qeno: ~iwenica da arhijerej pri uvo|ewu u dostojanstvo patrikija na kandidata pola`e epitrahiq.Milan Radujko: Blagoslov i ven~awe velikog `upana Stefana Nemawi}a 275 [iru pa`wu. toliko i u~e{}u vladara seniora u Rasu i Srebrnici u religioznom ~inu. op. Domentijan i Teodosije ne bi se. na pomisao da prire|iva~ nije vodio ra~una samo o starozavetnoj i ranohri{}anskoj funkciji gesta ve} i o ulozi koju hijerarhija radwi osobena za inauguraciju crkvenih lica. u polagawu ruku u~estvuje stari vladar.. tj. te{ko je re}i iz kog je ta~no crkvenog obreda preuzeta. privla~no zvu~i pretpostavka N. Budu}i da je praksa pomenuta kod Teodosija i kod Konstantina Filozofa (dva u~esnika) izraz sticaja okolnosti. Bez podataka koje o blagoslovu posledweg velikog `upana na stolu Ra{ke pru`aju Sava. Radoj~i}. u punoj meri mogao razumeti ceremonijal kori{}en u Rusiji. Kontaminacija crkvenim ritualom svojstvena je vladarskoj inauguraciji u celini. onaj iz druge polovine XIII veka ni u osnovi. Kad je re~ o uzrocima o`ivqavawa vladarskog blagoslova u doba opadawa dr`avnosti. ako ne u ~etiri maha — u rasponu od skoro pet stole}a i da sa~uvani podaci bacaju kakvo-takvo svetlo na razdobqa o ~ijim se obi~ajima najmawe zna. Radoj~i}a da je obred pretkraqevskog razdobqa u upotrebu vra}en u sklopu {ire obnove tradicija iz doba Stefana Nemawe. Pa`wu privla~i koliko ~iwenica da je uvo|ewe u vlast polagawem ruku zasvedo~eno — premda u dva. Sve napred re~eno svodi se. 94 95 Biliarsky. Srpski dr`avni sabori.94 ponavqaju}i radwu iz ~ina osve}ewa |akona. sem za pojedinosti. le`e izvori i za pojavu blagoslova u promociji nosilaca svetovne vlasti. navodi. ~in osve}ewa Stefana Nemawi}a za velikog `upana najve}i zna~aj ima za poznavawe inauguracije vladara u samoj Srbiji.95 Iako ne mo`emo do kraja iskqu~iti mogu}nost da je posredi odgovor na vladaju}e prilike. Ne treba. Na ovoj strani. s druge strane. Opisan podrobnije i od mla|ih i od starijih obreda ove vrste. naime. .

Zami{qen kao sve~an. vezivana ideja bogoizabranosti. svedo~ewa srpskih izvora. 99 Novo izdawe zapisa sa komentarima i novim pogledom na hronologiju nastanka pojedinih wegovih delova donosi \. danas bi se reklo akt politi~kog rituala. a sa druge. „Jer Vladika. Stefan je. ali se iz ~uvenog zapisa prepisiva~a Vukanovog jevan|eqa. da se upravo na ovom mestu osvrnemo na dva kruga pitawa koja se ti~u malo je re}i va`nih tema politi~ke ideologije Ra{ke sa preloma XII i XIII veka. poput inauguracione sve~anosti u drugim zemqama Evrope. . premda izveden u crkvi i u toku liturgije predvo|ene arhijerejem. za polazi{te rasu|ivawa uzeli smo. Nastojawe da se u najve}oj meri oslonimo na ono {to je nesporno. konceptualni ~inioci vladao~eve vlasti. Marjanovi}-Du{ani}. postao veliki `upan Dei gratia. po svojoj milosti — izri~it je starac Simeon — predade ~asni venac velikome `upanu“. napred smo ve} istakli da ~in osve}ewa i ven~awa Stafana Nemawe mla|eg. pre svega. Rasprava o sklopu i izvorima Stefanovog osve}ewa nije prilika za zala`ewe u sve ideolo{ke i simboli~ke slojeve zavr{ne ceremonije sabora u Rasu. politi~kog legitimiteta. a sa druge. I samo se po sebi razume da su osve}ewe i ven~awe Nemawinog sina. forme i gestovi utkani u ceremonijal tokom stole}a wegovog trajawa. ceremonija uvo|ewa u dostojanstvo vladaoca sredweg veka predstavqa izvor prvog reda za izu~avawe ideja i ustanova: u inauguracionoj sve~anosti se. kao u prizmi. simboli~ku i juridi~ko-legalisti~ku ravan. vidi da je za ovu insigniju na ra{kom dvoru. obavezuje nas.276 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 253–283 *** Po prirodi polimorfna a semanti~ki kompleksna pojava. Vladarska ideologija Nemawi}a. Funkciju sve{tenih radwi u preobra`aju izabranika sa politi~kim legitimitetom u adepta nebeske instance ve} smo opisali. razlog je {to smo se i na tekst Molitve iz zografskog slu`abnika pozivali samo kad je to bilo neophodno. polagawem ruku i primawem venca.96 obred o kome je ovde re~ objediwavao je. Govore}i o strukturi ceremonije. 97 Iz razloga na~elne prirode. s jedne strane crkvene sankcije „izbora“ obavqenog na saboru i potvr|enog na ustoli~ewu. 98 Izvore u kojima se pomiwe koncepcija vlasti milostiä bo`iíä iz vremena Stefana Nemawi}a donosi S. Buc.97 Deo zakqu~aka iznetih u analizi obreda. politi~ke ideologije pa i okviri politi~ke stvarnosti. Trifunovi}. ipak. blagoslovom krstom. Rituel politique et imaginaire politique au haut Moyen Age. otud i sakralnoj prirodi vlasti velikog `upana: posredstvom molitava koje je proiznosio episkop Kalinik. s jedne strane. ukratko. O unutra{wem smislu investirawa Stefana vencem Sava (jedini pomiwe ven~awe) ne ka`e ni{ta. bogoslu`beno-javni ~in. Beograd 1997 60–73 (sa literaturom). a Gospod na{ Isus Hristos.99 Uz96 Ph. Revue historique 620/4 (Paris 2001) 843–883 (843). predstavqa sintezu dvostruke legitimacije. Starca Simeona (1202). Zapis starca Simeona u Vukanovom jevan|equ. religiju i politiku.98 pru`ili podlogu shvatawu o providencijalnom poreklu. kao i drugde u onda{woj Evropi. a u to nas uveravaju i izvori sa strane. sabiraju i u o{trim obrisima pokazuju.

postao pravomo}ni naslednik svojih prethodnika i iz ruku posledweg me|u wima preuzeo punomo}ja zasnovana na privilegijama velikog `upana. s druge strane. godine.101 i o~ev blagoslov. po~eo se — pod vidom „Bo`ijeg izabrawa“ — proPrilozi KJIF 67 (2001) 63–85 (= Sa svetogorskih izvora. 42. Beograd 2004. I. Ritualni okvir za crkvenu potvrdu politi~kog legitimiteta u u`em smislu pru`ili su. ne mo`emo biti do kraja sigurni ni da li je i na koji na~in Nemawino u~e{}e u polagawu ruku. nedugo kasnije. mnogoletije).103 Potraga za izvorima prava na u~e{}e u bogoslu`benim dejstvima zahteva naro~it osvrt. nap. pogotovu sa pozadinom Stefanovog izbora za velikog `upana. B. ne odnosi na krunisawe. sem {to je u o~ima savremenika oli~avalo religioznu zasnovanost i patrimonijalnu koncepciju legitimiteta veliko`upanske vlasti. . dovo|eno u vezu i sa na~elom nasle|ivawa. v. Posredi je pripoveda~ka formula kojom se potvr|uje legitimitet vladaoca. Bilo kako bilo. nav. ina~e. op. {to bi moralo zna~iti li~ni regno u „stadu slovesnom“. imaju}i u vidu primer Francuske. cit. Beograd 1999. 21).. nav. razlika izme|u religioznog i politi~kog legitimiteta gubila je. sredi{wi ~in Stefanovog osve}ewa postaje jedan od kqu~nih motiva odbrane vladarskih prava sredweg Nemawinog sina. obrise u formi crkvene ceremonije. raspolagao pravom da podequje vladarsko dostojanstvo. Uprkos svemu {to izvori kazuju o sakralnoj potki ustanove velikog `upana. 65–87). ta~nije venac. Zbog stawa izvora starijih od 1196. uzima kao sinonim bogoizabrane vlasti. a kruna. Stefan je na vidqiv i svima razumqiv na~in. me|utim. poklowewe novom vladaru. 102 Domentijan. znak vladarskog dostojanstva. Za druga~iji pogled na ovo pitawe up. ste~enom isto caremâ nebesânâ›mâ — Nemawa je. a pod vidom sintagme „blagoslov svetog Simeona“ potom i kqu~ni pojam politi~ke ideologije. da savremenici.100 Primaju}i venac. delo. nisu isticali razliku izme|u uru~ivawa vlasti i Bo`ije harizme. 103 Isto (mesto nije uzimano u obzir pri razmatrawu re~enog pitawa). i dinasti~ke misli: pod uticajem pomenutih mesta iz Starog zaveta. Neposredno se on. kruna). 101 LSSV. svega nekoliko godina kasnije. U literaturi se ovde navedeni deo zapisa uzima kao upori{te za tvrdwu da je Vukan krunisan za velikog `upana (v. najkra}e re~eno. Kraqevstvo i svetost: politi~ka filozofija sredwovekovne Srbije. Domentijan ka`e œsvu vlastŒ. 177). 55–56. Bojovi}. Za druge izvore i pitawe u celini Marjanovi}-Du{ani}. izme|u ostalog i prema re~ima samog Simeona. na~elu prvorodstva.Milan Radujko: Blagoslov i ven~awe velikog `upana Stefana Nemawi}a 277 dizawe vladara iznad obi~nih laika posredstvom apelacije Caru Nebeskom sluti se i iz {krtih i uop{tenih Domentijanovih aluzija na molitve koje su blagoslov pratile. kad je re~ o crkvenom delu obreda. 100 Radoj~i}. mesto. 334–335 (s. ipso facto. naime. s tim {to ovaj autor. 71. smatra da su Stefan Lazarevi} i Nemawa polagawem ruke na naslednike obavqali „sve{teni posao“.102 O~igledna u odnosu ustoli~ewa i osve}ewa.104 zasad je razlo`no ostati pri onome {to smo posredno ve} rekli. mesto. pogotovu u ulozi koju je u obredu osve}ewa imao vladar otac. 104 Posredno to ka`e i Radoj~i} (nav. u~e{}e vladara seniora u polagawu ruku i „ven~awu“ kao i „procesualno“ postupawe dru{tvene elite (prisustvovawe ~inu. Po prirodi svog polo`aja — prema drugim izvorima. ni kao istorijski doga|aj ni kao obred.

ne bar do kraja. Otuda se ni svedo~ewa razmatranih izvora o poreklu i migraciji pojedinih delova ~ina po kom je u vlast velikog `upana uveden Stefan Nemawi} ne mogu razumeti. Ferjan~i}. Ne upu{taju}i se u ekskurs. Moravcsik. Aleksija III An|ela. Kali}. 57. Ne mnogo pre œven~awaŒ za velikog `upana. kakve su Dukqa ili Ra{ka. toparsi. koje vasilevs u doba Komnina i postavqa i smewuje. Srbija i vizantijska hijerarhija dr`ava. 107 Istorija srpskog naroda I. J. s wom i imperijalnu koncepciju monisti~ki ure|enog sveta. G. H. Jenkins. B. Stefan Nemawa — Sveti Simeon Miroto~ivi. De Administrando Imperio. . prihvativ{i idealnu podre|enost Carstvu. Sevastokratori u Vizantiji. 106 Constantine VII Porphyrogenitus. Nemawa sam prikazivati kao „prvi monarh“. Ostrogorski. cit. uspev{i se tako na veoma visok polo`aj na carigradskoj lestvici dostojanstava. 58–61. Stefan Nemawi} postao je zet cara Romeja i od tasta. nav. op. Stefan Nemawa — Sveti Simeon Miroto~ivi. Nau~ni skup u Kru{evcu 1971. delo. za vizantijsku titulu Stefana Nemawi}a isti. tj. Beograd 2000. 34. ubrzo posle aprila 1195. (J. 259 sl. Stefan Nemawa u vizantijskoj politici druge polovine XII veka.278 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 253–283 tivstavqati princip sekundogeniture. 109 Ostrogorski. u kom Novi Rim i vasilevs jedini raspola`u apsolutnim autoritetom. istorija i predawe. Chap. Maksimovi}. Iako su vekovne te`we ka ostvarivawu samodr`avnosti do priznawa iz Carigrada dovele upravo u vreme velikog `upana Stefana Nemawe. Maksimovi}.108 Istodobno je Srbija ukqu~ena u vizantijsku porodicu dr`ava. primio presti`nu titulu sevastokratora (druga iza carske). 83–85. polagawe ruku na naslednika opisivati kao ~in u kom je pravo stare{instva preneto na Stefana. 31–44. 108 Za hronologiju Stefanovog stupawa u rodbinske odnose sa vizantijskom vladarskom porodicom B. Beograd 1975 (= O knezu Lazaru) 125–131 (sa izvorima i literaturom). delo. R. 39 sl. 55–62 (= Stefan Nemawa — Sveti Simeon Miroto~ivi). douloi. bez pronicawa u odnos Vizantije i naroda koji su ulazili u wenu orbitu. edd. J. Ferjan~i}.107 politi~ka misao i diplomati~ka praksa Vizantije nisu ni posle bitke na Moravi (1190) ostale bez na~ina da Srbiju zadr`e ne samo u svojoj orbiti ve} i u statusu idealne i pravne podre|enosti. U skorije vreme sa najvi{e sluha za slo`enost i dinamiku odnosa srpskih zemaqa i Carstva Q. Washington 1967. primaju „zapovesti“ i oslovqavaju se izrazima namewenim za podanike i poglavare zemaqa pot~iwenih Vizantiji (arhonti. ZFF 8/1 (1964) 217–224. ur. Kada se Evdokija udala za Stevana Prvoven~anog. posle wega i na wegove potomke do veka. G. Srbija i metodi upravqawa Carstvom.106 Wihovi vladari. ZRVI XI (1968) 141–192. 126–131. donela vazalnu zavisnost. O knezu Lazaru. podsetimo da je vizantijska reokupacija Balkana (prve dekade XI v) — u Bugarskoj i Makedoniji zavr{ena integrisawem teritorija u administrativno-vojni sistem Carstva — zemqama sa oboda poluostrva. ~inovnici). ~iji prerogativi po~ivaju na ugovoru sa Bogom. nav. dok „blagoslov svetog Simeona“ postaje izvor i preduslov dinasti~kog legitimiteta.. {to zapravo zna~i trajni sopstvenik prava na tron.105 Ideje utkane u inauguracioni ceremonijal izrazito su oficijelne. Kali}).109 Na koji se na~in 105 O ve}ini vidova opisa Nemawe kao prvog monarha ukratko Radujko.

delo. op. 1959).113 U Srbiji se zavisnost obreda i mesta poglavara srpskih dr`ava na vizantijskoj lestvici vladara. i odre|enije. jo{ je V. 111 R. pri tome. op. 515–558. navedene koncepcije podudaraju se sa ideolo{kim programom 110 Ukratko o ovom pitawu A." Etudes byzantines (Paris. titulatura.114 ^iwenica da je srpski veliki `upan — a to va`i i za velikog kneza Moskve — u status vladara krajem XII veka stupao „po milosti Bo`ijoj“ nije. 127–132. Oratio prima) Bo`e veliki i vï~nâ›i. u opreci sa na~elom hijerarhije: u romejskom sistemu dostojanstava uz carsku se i sve druge po~asne titule (dia brabeiwn axiai) podequju u sklopu religioznog ~ina. 3–9 aprile 1975 (Spoleto 1976) 555–563. Care carstvuju}im. cit. 114 Aranz. sem pod vidom radwi. Care carstvouäú›mâ (u razmatranim srpskim izvorima prepoznatqivu u nagove{taju) u kojoj se podse}a ne samo na mimeti~ku zavisnost zemaqskog poretka od nebeskog ve} i na na~elo po kom je vlast u vaseqeni zapravo rezultat dogovora izme|u cara (=vasilevsa Romeja) i wegovih podanika. 203–233 (219–221). Potvr|uju je najpre podaci o uvo|ewu u vlast gospodina Vuka Brankovi}a: sa nestankom Carstva u upotrebu se. 112 A. Karta{ev. vladarska ode}a ili formulari adresa. uz to. 103. Kad je re~ o uvo|ewu u vlast velikog `upana. Pertusi. Biliarsky. A. XXIII Settimana di Studio del Centro Italiano di Studi sull’Alto Medioevo. “Insigne del potere sovrano e delegato a Bisanzio e nei paesi di influenza bizantina” in Simboli e simbologia nell’alto medioevo. I vizantijski obrasci rituala kakav je na{ i wihovi slovenski prevodi ukqu~uju Oratio unica (u obredu carske inauguracije = Bo`e na{.. V. tj. 120.112 Imaju}i to u vidu. pri ~emu obrazac za svaku titulu iz kruga axiai ukqu~uje shvatawe o poreklu vlasti en CristJ tJ QeJ.. iako je kraqevsko/carsko krunisawe skoro vek i po va`ilo za iskqu~ivu praksu. Guilland. T 1. 129–132.115 Na koji se na~in srpski dvor odnosio prema idejama utkanim u predlo`ak kori{}en pri osve}ewu velikog `upana Stefana? Najkra}e re~eno.111 Po svemu {to se sada zna. „Russkie knàzà“ u vlast pod vidom blagoslova stupaju i u vreme dok su iz Carigrada primali titulu „stolânikâ“ (epi thj trapezhj).110 Ako je suditi po gra|i sabranoj u ovom radu. I. sumwati da je osve}ewe Nemawinog sredweg sina ideju nadre|enosti Carstva. izlagalo i u verbalnoj formi. zasvedo~ena isto ex silentio.. prati na osnovu dve vrste podataka. nav. op. Saava pomi{qao da je za wih „sostavlen bálã obràdã voknà`ernià primïnitelâno kã ~inu“. cit. vratio obred prema kom je vladar u dostojanstvo uvo|en osve}ewem. O~erki po istorii Russkoè Cerkvi. ritual je u izlagawe romejskih na~ela hijerarhije vladara ukqu~en koliko bilo koja druga oznaka ranga. Ne treba. izostanak motiva tipi~nih za carsko krunisawe morao je i sam po sebi podse}ati da poglavar Ra{ke u porodici vladara zauzima rang ni`i od vasilevsa Novog Rima. "Le Droit divin a Byzance. Moskva 1959. cit. 113 Savva. Pertusi. . 115 Isto. uz to.Milan Radujko: Blagoslov i ven~awe velikog `upana Stefana Nemawi}a 279 u~ewe o suprematiji Carstva prelamalo u obredu stupawa na presto vladara u zemqama poput Ra{ke vreme{nog Stefana Nemawe i dr`ava u vazalnom statusu i da li je u tome bilo evolucije uslovqene menama na politi~koj sceni mo}i }e da utvrde istra`ivawa na uzorku {irem od na{eg.

Mihalj~i}. 187–233. 49–60. 117 Odnosu ova dva izvora vrati}emo se u posebnom prilogu. ideolo{ka poruka molitve je. V. 118. prakti~no na bogoizabranosti velikih `upana. Betveen Kingdom and Empire: Du{ans’ State 1346–1355. preobra`ena u program nezavisne dr`ave vizantijskog komonvelta sa pa`qivo nijansiranim poimawem suvereniteta. Samodr`avni Stefan knez Lazar i tradicija nemawi}kog suvereniteta od Marice do Kosova. Brajovi}.119 ^e{}e je ponavqan odre~an odgovor. bez obzira na rang. R. 60–69. Roma 1983. isti. . jer se u svima milost Bo`ija pomiwe kao izvor vlasti velikog `upana. razume se. prihva}ena u vidu obavezuju}em u meri u kojoj je to mogao biti crkveni ritual. delo. Bjelogrli}. III seminario internationale di studi storici 21–23 aprile 1983. 120 Isto. ne{to mla|ih isprava Stefana Nemawi}a i narativne gra|e. Relazioni e comunicazioni 1. u Srbiji. 118 S. a obrazlo`ewe za wega tra`eno u dve vrste izvora. delo. i Marjanovi}-Du{ani}. delo. i sredstvo {irewa univerzalisti~kih pogleda Vizantije na poredak u svetu. nav. nav. cit. Beograd 2001. delo. 1931. nav.120 Za celovit pogled na ovo pitawe nedostaje gra|a koja bi se odnosila na vreme pre dolaska na presto izdava~a prve hilandarske poveqe. Za ideologiju poveqe: T. Posledwe izdawe slovenske verzije oratio unica donosi I.280 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 253–283 srpske vladarske ku}e s kraja XII veka. Ostrogorski. 276–378. Istorija srpskog prava u nemawi}skoj dr`avi. 187–233 (sa novijom literaturom). U arengi osniva~ke poveqe Hilandaru (1198–1199). Maksimovi}. da je rang taj koji odre|uje prirodu odnosa u porodici dr`ava. Athens 1996. u isto vreme priznaje hijerarhiju dr`ava i idealnu suprematiju Carstva i isti~e pravo Ra{ke na samodr`avnost. nav. 14–16. me|utim. Biliarsky. Taranovski. Etat Serbe et l’universalisme de la Seconde Rome. poti~e od Boga i 2. I. delo. O knezu Lazaru. zapravo parafraza Oratio unica iz Molitva-e na postavlen›e kesara i despota. {to je va`nije. nav.118 Zami{qena kao tuma~. 119 Marjanovi}-Du{ani}. do}i do zakqu~ka na koji upu}uje ve} ~iwenica da je srpskog velikog `upana u vladarski status uvo116 Za tekst i prevod poveqe: Trifunovi}.117 U osvrtima na arengu Nemawine poveqe s razlogom je prevagnulo uverewe da wen izdava~. 107. uporedna analiza dva teksta otkri}e. imaju li predstave o providencijalnom poreklu vlasti srpskih poglavara oslonac u titulama — {to za nas zna~i u ritualu — dobijenim iz Vizantije. 67. 131. Da Roma alla Terza Roma. Odluka sastavqa~a da srpski ugao gledawa na politi~ku teoriju va`e}u u pravoslavnom svetu utemeqi na drugom na~elu Oratio unica. da svaka vlast. da je prvi deo arenge iz Nemawine poveqe Hilandaru. posve}en u celini teolo{koj potki svetskog poretka. naime. ne kasnije od 1196. op. biv{i Nemawa — jedva da i treba podse}ati — isti~e u osnovi isto {to i molitva „Bo`e veliki i ve~ni“: 1. Beograd.. 83. dala je nedavno povod za otvarawe i ranije pomiwanog pitawa. G. prostom istorizacijom predlo{ka i isticawem u prvi plan na~ela Dei gratia. 113–114 (ne pomiwu}i re~ samodr`avnost).116 Kad jednom bude izvedena. 73. Mo{in. u uverewu da na~elo Dei gratia predstavqa op{ti izvor monarhijskog suvereniteta i u jednom broju mesta iz Nemawine osniva~ke poveqe Hilandaru. Usmerimo li pogled samo na epohu Stefana Nemawe. Reconsidered. ]irkovi}. Vladarske titule oblasnih gospodara: prilog vladarskoj ideologiji u starijoj srpskoj pro{losti. monah Simeon. lako }emo. 126–131.

delo. \uri}.. uz to i da tekst i radwe obreda nisu bili samo posrednici ve} i merila usvajawa hri{}anskih i imperijalnih ~inilaca vizantijske politi~ke teorije. zavisila od wihovih vizantijskih titula. Upori{te je. pogotovu {to je posredi darovnica jednom manastiru Svete Gore.. budu}i da je sa svojom hri{}anskom formom nosilo ideju rimskog Biliarsky. Srpska dinastija i Vizantija na freskama u manastiru Mile{eva. dok je osve}ewe. nav. o utisku koji je prelazak iz vazalne arhontije u status zemqe vi{eg ranga ostavio na srpski dvor. u skladu sa obi~ajima propisanim u Konstantinopoqu. Nosioci titule patrikija. svedo~i. ni zna~aj koji se u srpskoj vladarskoj ku}i pridaje politi~koj misli obreda Designatio cesaris et despoti ne bi bio uslovqen iskqu~ivo uspesima na politi~kom i diplomatskom poqu: ~in Promotio arhontum ne doti~e doktrinu o hijerarhiji dr`ava i suprematiji Carstva ~ak ni posredno. ne bi ni bila mogu}na pre uzdizawa Stefana na ~ast sevastokratora. op.125 Osve}ewe je. van svake sumwe. 61.Milan Radujko: Blagoslov i ven~awe velikog `upana Stefana Nemawi}a 281 dio sufragan ohridskog arhiepiskopa. neka titula dobijena iz Carigrada. a u gr~koj sa arhontima (arcontej) — zvawem u kom se pomiwu i srpski vladari XII veka — u dostojanstvo isto stupaju u sklopu sakramentalnog akta. 67–75. drugim re~ima.. cit. kako smo videli jo{ na po~etku rada. izraz stvarnih prilika. 124 V. 121 122 . ne protivre~i okolnosti da Nemawa i Stefan u prvi plan isti~u titulu veliki `upan. 131–132. primaju}i vlast en Cristw tw Qew. J. Poka`u li se ova razmi{qawa opravdanim. tj. Ferjan~i}. U idejama utkanim u obred osve}ewa vaqa tra`iti obja{wewe i za to {to srpski vladari na slikama iz prvih decenija XIII veka nose ode}u. pa i insignije vizantijskog plemstva. zavr{ni ~in inauguracionog procesa ~iji se supstancijalni akt odigrao na izboru i na ustoli~ewu: Stefan je. bio veliki `upan i pre no {to je ceremonija preneta pod svodove ra{ke katedrale. pru`io „carski san“ Stefana Nemawe. verovatno.124 Sve to. op. Zograf 22 (1992) 23. 135–137. prema uverewu istori~ara. Stefan Nemawa u Vizantijskoj politici druge polovine XII veka. 32. Biliarsky. delo. op. cit. 125 Marjanovi}-Du{ani}. uostalom kao u Vizantiji. Maksimovi}. u slovenskoj verziji inauguracionog obreda izjedna~eni sa kne`evima (kne9i).123 zbog ~ega se sti~e utisak da pojava re~enih tema u ispravi biv{eg srpskog vladara.121 Pomenute izjave o bogoustanovqenosti Nemawine vlasti bile bi. 135–137. ostaje uverewe da je crkvena inauguracija velikih `upana Srbije u ne maloj meri.122 Predlo`eno tuma~ewe podrazumeva i da je „carski san“ potpisnika prve osniva~ke poveqe Hilandaru pripadao titulama iz reda axiai a wen izdava~ stupio na tron u obredu namewenom arhontima. Mesto koje kazivawe o pripadawu Srbije krugu politi~ki nezavisnih dr`ava zauzima u arengi. nama se — ponovimo jo{ jednom — ~ini u sklopu ceremonije koja je za predlo`ak imala drugi deo Molitve iz zografskog slu`abnika. ~ini se. s druge strane. nav. i na planu forme i po sadr`ini. cit. 123 Aranz. Bilo kako bilo. zahvaquju}i tome. ^in ustoli~ewa davao je politi~ki legitimitet.

the other ecclesiastical. Apart from the former ruler’s opening oration and his concluding exhortation to the new one. It was an elaborate ceremony whose structure involved sacerdotal acts (making the sign of the cross in the air. odre|ivalo mesto srpskih vladara u porodici hri{}anskih zemaqa. diadhma). the laying on of hands). uskoro potom i u ~itav niz drugih dokumenata. by the abdication of his father. insignia (vïnacâ. Milan Radujko THE “BLESSING AND CROWNING (vïn~anií)Œ OF GRAND @UPAN STEFAN NEMANJI]: THE STRUCTURE. Stefan Nemanja. and etiquette symbols (bowing to the new ruler). the ceremony of the consecration of the last grand `upan on the throne of Ra{ka (Rascia). e. our current knowledge can only be supplemented with the observation that the rite was performed at the end. According to the life of St Simeon and the arengae of the foundation charters for the monastery of Hilandar. In the absence of a contemporary account of the vïn~anií. mnogoletstvije or ‘Many Years’ chant). verbal symbols (blessing formula. before mnogoletstvije. za savremenike predstavqala prirodan. drugi obred uvo|ewa Stefana Nemawi}a u vlast velikog `upana otkriva. one secular (enthronement). SOURCES. The latter included consecration and vïn~anií (steyh). at the assembly occasioned. u kojoj je meri ideolo{ka dvojnost. thenceforth a monk under the name Simeon. It first scrutinizes the sources and seeks to reconstruct the structure and morphology of the ceremony of inaugurating Stefan Nemanja the Younger as grand `upan (king from 1217). described in the life of St Simeon written by the monk Theodosios.282 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 253–283 univerzalizma. Zasnovan na simbiozi shvatawa o poreklu vlasti Dei gratia i suprematiji Carstva. ugra|ena u temeq ideologije iz arenge Simeona Nemawe. SYMBOLIC AND IDEOLOGICAL-POLITICAL STRATEGY OF THE RITE The paper addresses three circles of issues. performed in the open. The central place in the structure of the ecclesiastical ritual was conferred upon the blessing of Stefan Nemanji}. performed in the cathedral of the Holy Apostles. near the cathedral at Ras. the inauguration consisted of two rites. involved two rites: the laying of hands on the head (by Stefan Nemanja and bishop Kalinikos) and the blessing of the candidate with the sign of the cross (apparently only by bishop Kalinikos) (samodr`âcâ ñtâcâ i sâ svetâ›mâ eposkopomâ ~âstnimâ na glavou krâstomâ i ñboä roukou vÝzlo`en›ímâ Ste±anâ blagoslovlëet se `oupanâ . i. crowning. on 25 March 1196 at Ras. vlasti i mestu Srbije u svetu. najzad. nije preterano re}i i obavezuju}i okvir uop{tavawa o vladaru.

the gesture described by Theodosios in his account of Stefan Nemanji}’s accession ceremony was practised throughout the middle ages: a passage in Constantine Porphyrogenitus gives ground to assume that the Serbian rulers were inaugurated in this way as early as the mid tenth century. . In search for the origin of the first of the two rites. has not been recorded in the inauguration of rulers in other parts of Christendom. well known from the Old Testament (Gen. Russian princes (13th c. In Serbia. the author calls attention to Russian examples. while Constantine the Philosopher’s account of the blessing bestowed on Djuradj Brankovi} at his accession as heir of despot Stefan Lazarevi} confirms that it was not forgotten even two centuries after the blessing had been replaced with the Designatio regis rite and the title of king introduced. 1498) also received blessing with the cross. 27:28–29 and 48:14) and from the rites of ordination to minor and major orders (ceiroqesia and ceirotonia).Milan Radujko: Blagoslov i ven~awe velikog `upana Stefana Nemawi}a 283 velikâ›i). The consecration of the new ruler by the laying of hands on the head. however.) and grand princes (Dmitry Ivanovich.

.

. 1. Gosudarstvennáè muzeè hudo`estvennoè kulâturá Novgorodskoè zemli. Krst-relikvijar. 12–14 vek.Sl.

.

11)"04/14" JELENA MRGI] (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu) PROU^AVAWE „CENTRALNIH NASEQA“ U ISTORIJSKOJ GEOGRAFIJI VIZANTIJSKOG CARSTVA NA BALKANU I MOGU]NOSTI PRIMENE NOVE METODOLOGIJE* Rad je posve}en istorijsko-geografskom aspektu prou~avawa sredwovekovnih urbanih sredi{ta primenama teorije „centralnih naseqa“. U svom izvornom obliku rad je pro~itan kao kratko izlagawe na Petoj nacionalnoj konferenciji vizantologa. sredwovekovna Bosna. Stoga se na taj na~in ukazuje i na mogu}nosti za istra`ivawa na tlu sredwovekovne Srbije. koji podr`ava Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije. odr`anoj u Beogradu od 4.Vizantolo{ke teme Byzantine Themes UDK: 911. demografije. predstavqaju neke od fundamentalnih elemenata u istra`ivawu urbanih naseqa (urban studies. Razvoj razli~itih teorijskih modela. jer se primena wegove metodologije pokazala kao veoma plodonosna za podru~ja * Rad je nastao kao rezultat istra`ivawa u okviru projekta ev. U tom smislu. br. do 6. ovaj rad upu}uje posebno na radove Johanesa Kodera u istorijsko-geografskim istra`ivawima Vizantijskog carstva. u organizaciji Vizantolo{kog instituta SANU i Filozofskog fakulteta u Beogradu. zatim odnos prema drugim naseqima unutar jedne prostorne mre`e. i raspored umre`enih naseqa (spatial networks and patterns). . Prou~avawe naseqa predmet je istra`ivawa nekoliko nau~nih disciplina — urbane i ekonomske geografije. 177015. sredwovekovna Srbija Diskurs o lokaciji (polo`aju. omogu}ila ostvarivawe novih rezultata.02:497. novembra 2010.3:94(495. Stadtgeschichte) ve} skoro ~itavo stole}e. teorija „centralnih naseqa“. Kqu~ne re~i: istorijska geografija. ekonomske istorije i istorijske geografije.6:497. Johanes Koder. Posebno se nagla{ava zna~aj brojnih radova Johanesa Kodera. sredwovekovnoj Bosni na primer. sme{taju) naseqa u odnosu na svoju neposrednu i {iru okolinu (location analysis). razmena ideja izme|u srodnih nauka uglavnom nije bila zastupqena u ve}oj meri. Vizantijsko carstvo. budu}i da je primena wegove metodologije i na drugim podru~jima izvan Vizantijskog carstva. i {to je jo{ bitnije.

nl/handle/1887/8441/. W. pre svega poveqa o pravnom i ekonomskom polo`aju i ure|ewu naseqa. Veikou. o ~itavoj lepezi raznolikih formi naseqa. povoqno ili nepovoqno uti~u na dru{tvene zajednice koje. 533–557. kakva su. P.3 Wima se po novini pristupa pridru`uje studija Mihaila Milinkovi}a o Gradini na Jelici. stvaraju svoje naseobine. eds. dokument 1_036_076. Post-Roman Towns and Trade in Europe. Niewohner. 2 J. H. 4 M. kao i drugi radovi ovog autora. Govore}i o sredwovekovnim urbanim naseqima. Archaologie und die „Dunklen Jahrhunderte“ im byzantinischen Anatolien. Stadt oder „Stadt“: Fruhbyzantinische Siedlungsstruktur im nordlichen Illyricum. Idem. P. Steueur — V. 15–22. J. Radi se. u velikoj meri koriguje glavni hendikep na{e medievistike — nedostatak pisanih izvora. Hrsg. Idem. 28–35.1 Time se. BSA — London 2002. Recherches et Recontres 7 (1996) 197–210. Lakonije i u nekim predelima vizantijske Male Azije. 339–402. Noviji nau~ni rezultati. juli 2011). http://openaccess. tvr|avama i trgovima srpskih zemaqa. Foss. Trade and Settlement in Europe and Byzantium II. The Archeological Survey of the Valley of the Muses and Its Significance for Boeotian History. Ph. https://openaccess. zapravo. Byzantium and the Near-East. izd.286 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 285–297 sredwovekovne Bosne. Henning. ed. . Hohensiedlungen zwischen Antike und Mittelalter von den Ardennen bis zur Adria. Cavanagh — J. Shipley. Methodology and interpretation. odnosno prirodna sredina svojom kompozicijom pru`a ili oduzima mogu}nost formirawa stalnih naseqa. Byzantinische Zeitschrift 103/1 (2010) 171–193. Settlement Pattern Analysis and Demographic Modelling. vegetacija. Armstrong. G. kako bi istori~arima bilo lak{e da odrede wihov zna~aj u istorijskom kontekstu. Millenium Studies 18.leidenuniv. izd.pdf (pristupqeno: 22. Continuity and change in a Greek rural Landscape. Post-Roman Towns.. upozoravaju na izrazitu {arolikost naseqa i vi{estruku slojevitost osnovne tipologije „grad — trg — selo“. klimatske odlike i hidrografija. Berlin — New York 2007. Razli~ita dru{tva u istim ili sli~nim prirodnim uslovima kreira}e razli~ite naseobinske oblike i kulturne pejza`e. na primer.). Zavod za uxbenike — Beograd 2010. Raspored oblika reqefa. Mi{i}. Catling — G.4 Geografski prostor.pdf (pristupqeno: 22. Gradina na Jelici — ranovizantijski grad i sredwovekovno naseqe. Oxford: BAR International Series 2002. koja je neophodno smestiti u odgovaraju}i geografsko-ekonomski kontekst. s druge strane. eds. I. sastav tla. Urban or rural? Theoretical remarks on the settlement patterns in Byzantine Epirus (7th–11th centuries). Beograd 2010. i stoga bi trebalo da podstakne sli~ne poduhvate na prostoru sredwovekovne Srbije. Berlin — New York 2007. s druge strane. 3 J. naj~e{}e se pose`e za mawe ili vi{e razra|enim klasifikacijama i tipologijama. Leksikon gradova i trgova sredwovekovnih srpskih zemaqa.nl/bitstream /1887/7996/. Bintliff. C. Pregled istoriografije o sredwovekovnim gradovima. Milinkovi}. Idem. History and Archaeology of Byzantine Asia Minor. The Laconia survey.2 Ve}i doprinos treba o~ekivati od detaqnih. izvr{ena na tlu Beotije. Die spatantik-fruhbyzantinischen befestigten Hohenanlagen in Serbien. Berlin — New York 2008. ~emu su posve}e1 Novija analiza teorijskih osnova analiti~kih kategorija „urbano / ruralno“ kod: M. Attema et al. Markovi}. Mrgi}. S. Henning (Hrsg. sistematskih arheolo{kih istra`ivawa.leidenuniv. S. Crouwel — R. Bierbrauer. Variorum — Aldershot 1990. 119–158. New Developments in Italian Landscape Archaeology. The survey area in the Byzantine and Ottoman periods. dokument 1_036_124. februar 2011). 159–172. J. prema svojim kulturnim i dru{tvenim obrascima i na osnovu raspolo`ive tehnologije.

Cambridge University Press 2003. N. H. Kova~evi}-Koji}. Baker. 109–155. Veroffentlichungen der Kommission fur die TIB der OAW. Cambridge Studies in Historical Geography 36. izd. ed.5 U pogledu prou~avawa urbanih naseqa sasvim je odgovaraju}e konvencionalno odre|ewe sredweg veka kao perioda samostalne dr`avnosti Vizantijskog carstva. Beograd 2004. J. Landers. Najraniji turski izvori o rudnicima i trgovima u Bosni. Na primeru severne Bosne sasvim je o~igledna promena statusa naseqa i wihovog prostornog rasporeda u prvom periodu osmanske vlasti (karta 1). te{ko izdvojiti od nauke koja se intenzivno razvija posledwih nekoliko decenija — environmental history. Hand`i}. osmanska dr`ava sprovodi „dirigovanu“ urbanizaciju. Mrgi}. transport i trgovina — da nabrojimo samo neke od aktivnosti. za prostor Bosne v. Srbije i Bosne. 101–113. nav. Wien 2000.C. Umweltgeschichte.. Todorov. S. Belke — F. Miqkovi}. i s prostranim pustim podru~jima izme|u wih. s mawim ili ve}im grupisawem naseqa. V. The Means of Agricultural Production: Muscle and Tools. Bintliff. Smederevski sanxak 1476–1560. O nekim mogu}im interpretacijama kulturnih pejza`a kod nas v. J. Winiwarter — M. 125 sl. Geography and History — Bridging the Divide. nalik {arama na krznu leoparda. 163–182. London 2003. Beograd 2008. rudari. Moskva 1976. Popovi}. K. Beogradski Istorijski Glasnik/Belgrade Historical Review 1 (2010) 87–101. Rad ~oveka i doma}ih `ivotiwa po~ivao je na wihovoj ishrani. delo. u neposrednoj blizini mesta gde se proizvodila hrana. 7 R. Dumbarton Oaks — Washington D. me|utim. Reconstructing the Byzantine Countryside: New Approaches from Quantitative Landscape Archeology. Hild — J. 8 Generalna slika veli~ine gradova v. Production. Mrgi}. A. Sarajevo 1978. Marjanovi}-Du{ani} — D.9 5 J. vek). Sredwovekovni ~ovek i priroda. Zu Methoden und Inhalten der historischen Geographie des ostlichen Mittelmeerraumes. Prilozi Instituta za istoriju 10/4 (1974) 159–161. Koder — P. and Power in the Pre-Industrial West. Some Considerations on Woodland Resource in the Medieval Serbia and Bosnia. pra}enog velikim demografskim promenama. Prostor je bio izrazito neravnomerno naseqen. dobijawe ruda (iskopavawe.7 Procenat neagrarnog stanovni{tva u gradovima kretao se do oko pet odsto. Band 7. Beograd 2004. R. Eine Einfuhrung. Byzanz als Raum. Wih je. The Field and the Forge — Population. uz plansko naseqavawe odre|enih kategorija stanovni{tva (zanatlije. a najve}i broj gradskih naseqa na predosmanskom Balkanu bio je male i sredwe veli~ine. od ~ega je daqe zavisila izgradwa gra|evina. Za podruje Srbije v. Privatni `ivot u srpskim zemqama sredweg veka. Laiou.). Transition from Late Medieval to Early Ottoman Settlement Patterns. J. Miqkovi}-Bojani}. Bryer. Gradska naseqa sredwovjekovne bosanske dr`ave. Lan- .8 Ekolo{ki re`im bio je baziran na kori{}ewu prirodnih resursa. Severna Bosna (13–16. The Economic History of the Byzantine Empire. Mrgi}. se~a ogreva i proizvodwa ugqa.6 Vi{e od devet desetina sredwovekovnog. A. J. E.). organske i postepene. Bohlau Verlag — Koln 2007. predindustrijskog stanovni{tva `ivelo je na zemqi i od zemqe. Economic Structure and Agricultural Productivity in Europe 1300–1800. 205 sl. 9 A. 6 J. pre svega radi dobijawa energije u proizvodwi hrane. D. 2002.Jelena Mrgi}: Prou~avawe „centralnih naseqa“ 287 ne studije novijih disciplina s prefiksom landscape — geography. European Review of Economic History 3 (2000) 1–25. stanovnici s vla{kim statusom itd. Allen. 37–64. proizvodwa opeke. Eadem. jer osmanska vlast donosi nove obrasce organizovawa urbanog i privrednog prostora. ~i{}ewe i topqewe). Soustal (Hrsg. E. proizvodwa poqoprivrednih i zanatskih alatki. Sudost-Forschungen 65–66 (2006–2007) 50–86. Knoll. Balkanskiè gorod XV–XIX vekov. Za razliku od. A. archaeology and history. za Smederevski sanxak — v.

Mrgi} © VIZANTIJSKI J. Mrgi} © 288 Karta 1.SVET NA BALKANU (2012) 285–297 J. Promena statusa sredwovekovnih naseqa u ranom osmanskom periodu .

S. [krivani}. Zu Wasser und zu Land. Anti~ka naselja i komunikacije u Bosni i Hercegovini. u zavisnosti od podloge terena. Inhalt und Methode. 31ff. Stankovi}. Perspektiven der Tabula Imperii Byzantini. Quellenlage. Aspekte der Warenversorgung im ostlichen Mittelmeerraum (4. Going to Market in Antiquity. 388. komunikacije izme|u naseqa i wihovog stanovni{tva.leidenuniv. Sarajevo 1960. Idem. Dini}. . cf. 687–710). Bojanovski. Brno: Institute of Botany of the ASCR. 13 J. Handelsguter und Verkehrswege. februara 2011). Sources.). Podela na proizvo|a~e. verovatno. pru`ali dodatnu za{titu od prodora neprijateqske vojske. Wien 20012. UCL Press: London 1999. 10 J. Geographia Antiqua 5 (1996) 75–86. Handelsguter und Verkehrswege — Problemstellung. jula 2011). Problems and Methodologies. Band — Veroffentlichungen zur Byzanzforschung Band XVIII. Brill / Leiden — Boston 2006. General Issues in the Study of Medieval Logistics.8 km/h. magistralnih i vicinalnih. http://www. kondicije i vremenskih prilika. Der Lebensraum der Byzantiner. Koder — A. 209–250. Methoden. 12 M.oeaw. Kulzer. mazgama i magarcima. treba ukqu~iti i uslove transporta. tako da je preovla|ivao tip karavanskog prenosa robe. tako i jasnim profilisawem metodologije ove grani~ne discipline. Ottoman Warfare 1500–1700. Iz srpske istorije sredweg veka. 11 O aspektima kretawa vojske — brzini. 13–24. Szabo — R. Koder. Denkschriften. odnosno na malim tovarnim kowima. Historical Sustainability Research: Past Processes and Present Challenges. Gingrich. gusta vegetacija i lo{i putevi su.at/byzanz/tibpr. bis 15. E. R.. Uvod u istorijsku geografiju isto~nog Mediterana tokom vizantijske epohe. Osterreichische Akademie der Wissenschaften. snabdevawu. nav. F.5 kilometara na ~as. pregled dosada{wih izdawa v. eds. Osim Vojne ceste. Za osmansku vojsku cf.10 Ve}ina transporta i komunikacije po~ivala je na pe{aku. mar{rutama i dr. Vizantijski svet. dok je prose~na brzina istrenirane vojske u mar{u iznosila oko 4.11 Dosada{wi rezultati prou~avawa putne infrastrukture sredwovekovne Srbije i Bosne ukazuju na wihov dosta lo{iji kvalitet u odnosu na rimsku infrastrukturu. V. Bintliff. https://openaccess. Isti. in: Human Nature : Studies in Historical Ecology & Environmental History.nl/handle/1887/8439/. J.Jelena Mrgi}: Prou~avawe „centralnih naseqa“ 289 U razmatrawe oblika i strukture sredwovekovnih naseqa.pdf (pristupqeno: 22. Hedl.. Beograd 2003. Graz 1984. Wien 2010. eds. Sonnabend. up. Beograd 1974. Pa{ali}. Kislinger — J. Sarejevo 1974. Historisch-geographischer AbriŸ ihres mittelalterlichen Staates im ostlichen Mittelmeerraum. prev. E. Putevi u sredwovekovnoj Srbiji. Djela ANUBiH XLVII. E. sa ponegde druga~ijim identifikacijama: I. teorijom o „centralnim naseqiders. dokument 1_036_119. Stuttgart: Franz Steiner Verlag 2002. JI^ 3 (1937) 119–146 (= Isti.htm#Projekte (pristupqeno: 22.ac. pored osobina predindustrijske privrede. 2–46 sl. potro{a~e i posrednike doprinosi dobijawu jasnije predstave o wihovom prostornom razme{taju. Dubrova~ka sredwovekovna karavanska trgovina. 2008. {ire uzev. J. Philosophisch-historische Klasse. P. Za prou~avawe istorijske geografije Vizantijskog carstva u protekle ~etiri decenije glavne zasluge pripadaju Johanesu Koderu. Zu Planung. Koder.5 do 6.12 Brdsko-planinski karakter centralnog Balkana. posve}enom sistematskim i detaqnim istra`ivawima pojedinih provincija Carstva. Murphy. Beograd 2011. ~ija se brzina kretala od 3. delo.13 Upravo kroz wegove radove upoznala sam se s lokacionom analizom. Hrsg. uspona. kako u rukovo|ewu projektom Tabula Imperii Byzantini (TIB). puteva bila nepristupa~na za kolski transport. Olshausen — H. Stuttgarter Kolloquium 7. G. pretpostavka je da je ve}ina ostalih. Jahrhundert). Dolabelin sistem cesta u rimskoj provinciji Dalmaciji. Haldon (Ed.

Mitsiou. Koder. Kulzer. i stekla uvid u brojne vrste izvora koje stoje na raspolagawu istra`iva~u. 14 J. The urban character of the early Byzantine empire: Some reflections on a settlement geographical approach to the topic. Koder — P. Haldon (Ed. F. 209–222. tr`i{ne cene i tro{kova transporta od mesta proizvodwe do mesta prodaje. kao i topografija terena i istorija kulturnih pejza`a. J. Die Siedlungsstruktur der Region Melnik in spatbyzantinischer und osmanischer Zeit. wive. J. bis 15. Byzantine Asia Minor (6th–12th cent. Byzantina Symmeikta 20 (2010) 245–308. Hierarchies and Fractals: Ecclesiastical Revenues as Indicator for the Distribution of Relative Demographic and Economic Potential within the Cities and Regions of the Lata Byzantine Empire in the Earlz 14th century. Wien 2000. Soustal (Hrsg. Paris 2001. Wien 2010. Historical Geography. 345–350. on je izradio shemu isplativog rasporeda privrednih povr{ina u okolini jednog centra poput veberovskog „idealnog tipa“. P. Za analizu toponima u istorijsko-geografskim istra`ivawima cf. Lagopoulos — G. Philosophisch-historische Klasse. Gia mia ek neou topoqethsh thj efarmoghj thj "qewriaj twn kentrikwn topwn": To paradeigma thj mesobuzantinhj Makedoniaj. Hrsg. Jahrhundert).). 247–276. Soustal. Dimitriadis — A. Kissinger — J.). Band — Veroffentlichungen zur Byzanzforschung Band XVIII. Idem. od kojih najbli`i centru ozna~ava prostor intenzivne proizvodwe povr}a i vo}a u ba{tama. Pre-Actes I. Popovi}. Ginteru Princingu iz Seminara za vizantologiju u Majncu. Na simpozijumu “Trade and markets in Byzantium”. Aspekte der Warenversorgung im ostlichen Mittelmeerraum (4. E. Promi{qaju}i odnos prinosa. Up. P. Isti. s obzirom na polo`aj naseqa kao proizvodno-potro{a~kog centra. Byzanz als Raum. Idem. Koder — A.). Belke — F. General Issues in the Study of Medieval Logistics. 245–265. Mogu}nost primena sasvim novih teorijsko-matemati~kih modela i modelovawa izvanredno su prikazali u svojoj obimnoj studiji: J. 155–187. (For a new perspective on the application of central place theory: The example of Middle Byzantine Macedonia). E. Hild — J. Uzimaju}i u obzir apsolutno ravan prostor. Thessaloniki 1998. Denkschriften. Sources. 33–49. Ph. Seventeenth International Byzantine Congress. Veroffentlichungen der Kommission fur die TIB der OAW. Problems and Methodologies. zatim vinogradarstvo. Razumqivo. K.14 Pored tekstualnih i materijalnih izvora. Athens 1998. shemu vizuelno predstavqa niz koncentri~nih krugova. Koder je imao izlagawe pod nazivom Reginal Networks in Asia Minor during the Middle Byzantine Period: 7th — 11th Centruies — DOP 63 (2009) 259. Mitsiou. Brill / Leiden — Boston 2006. koji }e biti {tampan 2012. Land Use and Settlement: Theoretical Approaches. Zu Methoden und Inhalten der historischen Geographie des ostlichen Mittelmeerraumes. godine. Uberlegungen zur Rolle der Toponyme als Quelle fur die historische Geographie. 159–183. Lampakes (Ed. 388. Seances Pleniers. {umske povr{ine i ispa{e. odr`anom 2–4 May 2008. Place Names as Sources for Migration and Settlement: Continuity and Change in Byzantine Chalkidiki. potekao je iz pera pruskog veleposednika Johana Hajnriha fon Tunena (1826). XXe Congres International des Etudes Byzantines. Preiser-Kapeller — E. New Rochelle 1986. Najnoviji primer izuzetno uspe{ne primene Koderove metodologije na prostoru Nikejskog carstva: E. in: S. ZRVI 47 (2010). Osterreichische Akademie der Wissenschaften. Tsotsos (Eds. Mia proseggish apo thn optikh gwnia thj "qewriaj twn kentrikwn topwn". 15 J.). Idem. Band 7. Za ove podatke dugujemo veliku zahvalnost prof. 223–241.).15 Najstariji poku{aj teorijskog ure|ewa ekonomskog prostora. skromniju analizu: M. Parathrhseij sthn oikistikh diarqrwsh thj kentrikhj Mikraj Asiaj meta ton 6o aiwna. Roads and Crossroads of the Balkans from Antiquity to the European Union.290 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 285–297 ma“. Koder. Handelsguter und Verkehrswege. Versorgungsmodelle im Nikaischen Kaiserreich. . a potpuni rad pod istim nazivom bi}e objavqen u istom ~asopisu 64 (2010). Wiener Schriften zur Geographie und Kartographie 18 (2009) 177–183. Historical Geography. toponomastika pru`a dobar putokaz u pro{lost naseqa. aplikacijom na realan geografski teren.

a zatim progresivno opada. von Thunen.Jelena Mrgi}: Prou~avawe „centralnih naseqa“ 291 Crte` 1. studiju na primeru Kru{evca: O. i stoga je mogu}e izdvojiti naseqa ~iji su stanovnici u svakodnevnom. Jedan oblik predstavqawa interakcije grada i wegovog agrarnog zale|a bio je u vidu ocrtavawa geometrijskih izotela — linija koje su povezivale ta~ke na podjednakoj udaqenosti od centra (grada). Slede}a zona je podrazumevala sedmi~ni kontakt. izd. Poklapawe geometrijskih i realnih izotela (zapravo poligonala) najve}e je na razdaqini od 10 km. Koder. veka pa`qivo su prou~avali gradove i wihove gravitacione sfere. Idem. H. 162. neposrednom kontaktu s gradom. Savi}. Geografski institut „Jovan Cviji}“. ^.17 Sezonski i specijalizovani va{ari privla~ili su stanovni{tvo iz udaqenijih krajeva.16 Ekonomski geografi u prvoj polovini 20. . Koderov prikaz fon Tinovog modela wegov reqef. Scientia Verlag Aalen 19905. Ta naju`a zona nalazila se od jednog do pet sati udaqenosti od grada. kru`nice se deformi{u (crte` 1). izvan neposredne sfere 16 J. 17 V. 21. koje povezuju ta~ke na podjednakoj vremenskoj udaqenosti od centra (grada). i ne{to ve}u vremensku i prostornu udaqenost od grada. i prostorno-vremenske distance. Mili}. The urban character. raspored vodotokova i pravce pru`awa puteva. Beograd 1969. Land Use and Settlement. 180. figura 1. odnosno podru~ja uticaja upravo na osnovu zona proizvodwe i potro{we. J. Drugi veoma zna~ajan metod je utvr|ivawe izohronih kru`nica. Posebna izdawa kw. Der isolierte Staat in der Beziehung auf Landwirtschaft und Nationalokonomie. tako da je maksimalna razdaqina bila oko dvadesetak kilometara ravnog terena. S. poput posete glavnom pazarnom danu u gradu. Kru{evac i wegova uticajna sfera.

vo}wacima i wivama u posedu gra|ana. broju i zna~aju funkcija koje ona vr{e u odnosu na svoje agrarno okru`ewe. 1520–1650. The Early History of the Balkan Fairs. Odre|enu ulogu u perifernim krajevima imali su. Stuttgart 1980. Faroqhi.20 U daqim istra`ivawima neophodno je kombinovati terenska rekognoscirawa. statisti~ke analize s po~etka industrijalizacije i sistematska arheolo{ka ispitivawa kako bi se makar za najzna~ajnije sredwovekovne gradove ocrtala wihova zona uticaja. Markt und Stadt im Mittelalter. za koje nije sa~uvana pisana gra|a o pravnom polo`aju naseqa. Mrgi}. Ostali prostor Prizrenske kotline bio je izdeqen na sela i wihove atare sa svim „pripadnostima“. Stoianovich. Grad i `upa — me|e gradskog dru{tva. dana{we Bosanske Krajine. 290 sl.18 Na podru~ju sredwovekovne zapadne Bosne — „zemqe“ Dowi Kraji. Mitterauer. Trifunoski. Novopazarski zbornik 2 (1978) 189–195. Tradicionalni seoski sabori u Strumi~koj kotlini. 67–84. bilo je mogu}e na osnovu geometrijskih izotela ocrtati uticajne sfere utvr|enih gradova i videti gde se one dodiruju. 167–183. putuju}i trgovci. La Ville Balcanique Xve—XIXe ss. Wena najudaqenija ta~ka. Blagojevi}. koja je izbegavala liniju doline reke Vrbasa. Sambridge University Press 1984. Towns and townsmen of Ottoman Anadolia.292 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 285–297 uticaja odre|enog grada. Jahrmarktkontinuitat und Stadtentstehung. a gde se preklapaju. Greben i Bawa Luka (karta 2). Krajina sredwovekovne Bosne.19 Primer zonalnog rasporeda agrarne okoline sredwovekovnog grada istra`io je M. J. M. . Severna Bosna. Bo~ac. vladarske i episkopske posede. Rimski i sredwovekovni put koji je povezivao Split i Bosansku Gradi{ku i{ao je zapadnije od doline Vrbasa. Najvi{i rang pripada najzna~ajnijim urbanim naseqima — Central Market Towns (CMT). Kali} — M. T. Dowi Kraji. gde su se na povoqnim prelazima preko reke formirali najzna~ajniji gradovi sa svojim podgra|ima — Jajce. deo obimne literature: S. Beograd–Smederevo 1992. koja objediwavaju politi~ku. Hijerarhijsko ure|ewe naseqa unutar wihove prostorne mre`e podrazumeva rangirawe naseqa prema vrsti. idem. Zva~aj. 342–350. sve do novijeg vremena. odnosno wegovu „`upu“. Model and Mirror of the Premodern Balkan City. 19 J. Socijalna struktura srpskih gradskih naseqa (XII–XVIII vek). predstavqao je obru~ do oko pet kilometara. Nase18 O va{arima (pana|urima) koji su ispuwavali prostor izme|u privrednih oblasti pojedinih gradskih centara v. crafts and food production in an urban setting. Realnu sliku privrednih sfera pru`a uvid u reqefne osobine terena i mre`a sredwovekovnih komunikacija. Trade. 156–191. Ista. upravnu. Studia Balcanica 3 (1970) 109–110. Sudost Forschungen 37 (1978) 50–68. Drugi teorijski model unapre|en i promovisan u radovima Johanesa Kodera jeste teorija o centralnim naseqima prema konceptu Valtera Hristalera i istra`ivawima Xorxa Viqema Skinera. J. zbog wenog prete`no kawonskog morfolo{kog oblika. cf. J. granica neposredne uticajne sfere Prizrena. Privredna funkcija u takvim gradovima obuhvata sve vrste delatnosti: primarne — proizvodne. ^olovi}. Blagojevi} na primeru Prizrena. pro{aran vinogradima. {to je sve ~inilo Prizrensku „oblast“. Naju`a okolina grada — gradski metoh. sekundarne — potro{a~ke i tercijarne — uslu`ne. bila je na oko 23–25 kilometara. vojnu i ekonomsku funkciju. 20 M. izd. Mrgi}. Beograd 2002.

u najmawem broju. koje su . Mrgi} © Jelena Mrgi}: Prou~avawe „centralnih naseqa“ Karta 2. ili su specijalizovana za odre|ene funkcije.293 J. razumqivo. npr. vojno-strate{ku — Intermediate Market Towns (IMT). Najbrojnija su bila naseqa sa ograni~enim privrednim aktivnostima. Na slede}em nivou bila su naseqa bez neke od ovih funkcija. Uticajne sfere gradova qa ove najvi{e kategorije bilo je.

II. King. 24. 21 W. L. Preiser-Kapeller.21 Ovakvi zakqu~ci su. The urban character. Das Grungerust der raumlichen Ordnung in Europa. na dve i na ~etiri budimske miqe (16–19. 161 sl. odnosno 32–38 km) ispuwavala naseqa sa ograni~enim privilegijama. J. Zbornik na trudovi posveteni na akademikot Mihailo Apostolski po povod 75-godi{ninata ot `ivot. 3 (May 1965): 363–99 (= Association for Asian Studies 2001. G. J. Skinner. 2 (Feb. mre`e puteva i gustine stanovni{tva (crte` 2). ]irkovi}. W. Tako su ugarski CMT prostorno sticali ekskluzivnost.294 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 285–297 Crte` 2. potvr|eni istra`ivawima ma|arskog medieviste Andra{a Kubiwija na prostoru sredwovekovnog Ugarskog kraqevstva. 1965): 195–228. . ve} i pa`qivo odr`avan i pravno za{ti}en. i napred navedene radove: E. Isti. Skopje 1986. 1 (Nov. Frankfurt am Main 1950. Ona su pokazala da je prostorni raspored najve}ih urbanih centara bio istinski ne samo planski stvoren. Wihovo me|usobno rastojawe iznosilo je najmawe osam budimskih miqa (64–76 km). Bintliff. Parts I. Gustina mre`e naseqa zavisila je od prirodne sredine. Koderov prikaz Hristalerovog rasporeda naseqa zadovoqavale samo poneke od potreba stanovni{tva. 24. and III. J. ekonomskih prilika. New York 1986. Koder. dok su me|uprostor. a gradskim O gradskom metohu v. [tip u XIV veku. strukture centralne i lokalne vlasti. 1964): 3–44. kao {to su periodi~ni ili seoski trgovi — Standard Market Towns (SMT). i: S. Marketing and social structure in rural China. Central Place Theory. 184 pp). J. sasvim nezavisno. Mitsiou. Die Systeme der eurpaischen zentralen Orte. 25–36. Journal of Asian Studies 24. v. Christaller. Frankurter Geographische Beihefte 24. Land Use and Settlement. 169 sl.

To je neminovno dovelo do iskrivqene slike urbanih i ekomskih prilika. Stapelrecht-om ili dobijawem kraqevske sone komore. dubrova~kih trgovaca.22 Sli~no se mo`e primetiti u prostornom rasporedu srpskih „trgova solskih“ kao glavnih uvoznih i carinskih mesta du` jadranske obale. Bosna bi predstavqala pravu pusto{. ali je sliku neophodno dopuniti podacima sa severnih granica prema Ugarskoj. H. u najve}oj meri. Die Mittelalterliche Stadtebildung im Sudostlichen Europa. privla~ila trgovina plemenitim metalima. 164–183. J. Sre}om. Stoob (Hg. Koln / Wien 1977. Kubinyi. Bohlau Verlag. Einige Fragen zur Entwicklung des Stadtenetzes Ungarns in 14. Wih je. Prostorni raspored naseqa „centralnog tipa“ u severnoj Bosni privilegijama. i crvcem. poja~avali specijalizovanost. Jahrhundert. und 15. najve}i broj materijalnih ostataka 22 A. Mrgi} © Jelena Mrgi}: Prou~avawe „centralnih naseqa“ Karta 3. Mrgi}. krznima. pre svega. jer su izvori pratili tragove i aktivnosti. Transition. voskom. i najve}i deo istra`ivawa urbanih naseqa bazirao se na izvorima dubrova~ke provenijencije.295 J. Ako bi se za kriterijum gradskog naseqa prihvatilo samo postojawe naseobina dubrova~kih trgovaca i katoli~kih crkava. 67.). zatim. . odakle je stizala kamena so iz Erdeqa i Vla{ke. Istorija sredwovekovne Bosne su{tinski je obele`ena skoro potpunim odsustvom doma}e diplomati~ke gra|e. npr.

na 50 do 70. Jelena Mrgi} STUDY OF “CENTRAL PLACES” IN THE HISTORICAL GEOGRAPHY OF THE BYZANTINE EMPIRE IN THE BALKANS AND POSSIBILITIES OF APPLYING THE NEW METHODOLOGY The paper aims to further promote the historical-geographical studies of urban centers in the medieval Balkans. 205–225 sl. Trgovina u srednjovjekovnoj Bosni. Sarajevo 1961. Me|uprostor su ispuwavali gradovi drugog nivoa. Sarajevo 1988. koji upu}uju na postojawe naseqa u neposrednoj blizini. . uz boqu saradwu istori~ara. 66 sq. utvr|ivawem sfere gradskih „`upa“. and pointing out further possibilities of applying his research methodology. Beograd — Smederevo 1992. Ista. Mrgi}. S. smatramo da bi primena nekih novijih teorijskih modela ekonomske geografije. Severna Bosna (13–16. by highlighting the results achieved by Johannes Koder in the field of Byzantine studies. Transitions. 89–190. [. ]irkovi}. {to je sasvim o~ekivano s obzirom na stepen ekonomskog razvoja. Djela ANUBiH knj. In his numerous works. Sarajevo 1987. geografa i arheologa. bilo je mogu}e znatno unaprediti na{a saznawa o mre`i naseqa i ekonomskoj organizaciji na tlu istorijske provincije sredwovekovne Bosne — sredwovekovne Usore sa Solima.296 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 285–297 utvr|enih naseqa i kompleksa gra|evina rekognosciran je i mapiran. Koder both 23 Arheolo{ki leksikon Bosne i Hercegovine I–III. Sarajevo 1971. vek). 9–19. Kova~evi}. Beograd 2008. Ukratko. D. Privredni razvoj srednjovjekovne bosanske dr`ave.23 Zahvaquju}i novijim rezultatima iz istra`ivawa organizacije centralne i lokalne uprave u sredwovekovnoj Srbiji i Ugarskoj. Ste}ci — katalo{ko-topografski pregled.24 Na kraju. kao i lokaliteti sredwovekovnih nekropola ste}aka. vojni i ekonomski centri pojedinih bosanskih „zemaqa“ i ona se kretala od 130 do 220 km. Ista. XVIII. Prilozi za istoriju BiH I. i mali trgovi na oko 25 km (karta 3). Ista. kako su nazivani u Bosni. 24 J. mogla da doprinese podrobnijem sagledavawu neistra`enih ili malo istra`enih pitawa. kao i preispitivawu nekih postoje}ih zakqu~aka na poqu prou~avawa urbanih naseqa sredwovekovne Srbije. Gradska naseqa. odnosno „kotara“. a to su upravni. Socijalna struktura srpskih gradskih naseqa (XII–XVIII vek). Be{lagi}. najve}a razdaqina je postojala izme|u gradova na najvi{em hijerarhijskom nivou. u okviru komparativnih studija na nivou geografske i kulturno-istorijske regije jugoisto~ne Evrope. Urbanizacija kao tema srpske istorije. ali mnogo vi{e zbog geografskih osobenosti prostora i slabije razvijene putne infrastrukture. i primenom metodologije Johanesa Kodera.

Jelena Mrgi}: Prou~avawe „centralnih naseqa“

297

improved the methodology of historical geography, and in practice, conducting
the project Tabula Imperii Byzantini (TIB) for over four decades proves how it is
possible to enlarge our knowledge of medieval social and cultural landscapes.
Those works for me were the ‘gate’ to obtain a proper insight into this particular
scientific discipline and showed me the prospects of yielding new results in the
field of my own research — medieval Bosnia. By applying his methodology of
combining various historical sources (narrative, diplomatic, travelogues, topographical, cartographical etc.) with certain theoretical concepts, such as von
Thunen’s location theory and ‘central place theory’, it was possible both to establish a much denser urban settlement network in the regions of Western and Northern medieval Bosnia, as well as to analyze correlations between the city and its
agrarian hinterland, with or without the centers with a lesser impact, i.e. lower hierarchical level. Therefore, there are numerous future prospects of improving the
research methodology of urban studies in medieval Serbia, together with more extensive archaeological research.

Vizantolo{ke teme
Byzantine Themes

UDK: 911.37(497:495.02):904"05"

MIHAILO MILINKOVI]
(Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu)

MRE@A NASEQA I WIHOVA STRUKTURA NA SEVERU
ILIRIKA U 6. V. — ARHEOLO[KI PODACI*
Tokom protekle tri decenije do{lo je do znatnog napretka u prou~avawu
ranovizantijskih utvr|ewa, kako u Srbiji, tako i u okolnim oblastima, a broj
poznatih lokaliteta raste iz godine u godinu. Kako sam naziv, odoma}en u literaturi, mo`e izazvati nedoumice kada je u pitawu prvobitna namena utvr|ewa, nude se u kratkim crtama obja{wewa, vezana za prirodu utvr|enih naseqa
iz 6. i po~. 7. veka na Balkanu, na osnovu rezultata arheolo{kih istra`ivawa.
Nagove{teno je da je u najve}em broju slu~ajeva u pitawu osnovna naseobinska
jedinica unutar Carstva — selo. Pored takvih aglomeracija, evidentirana su
i naseqa sa funkcijom centralnog mesta, koja se uz odre|enu uzdr`anost mogu
nazvati gradovima, kao i naseqa sa me{anom funkcijom.
Kqu~ne re~i: Ilirik, rana Vizantija, utvr|ena naseqa, arheolo{ka istra`ivawa.

Podaci koji stoje na raspolagawu kada je u pitawu rekonstrukcija naseobinske mre`e na severu Ilirika u 6. i po~etkom 7. v., kako oni iz pisanih izvora, tako i arheolo{ki, fragmentarni su. Ipak, tokom posledwih decenija, arheolo{ka istra`ivawa su na svetlost dana iznela obiqe novih ~iwenica, do kojih se do{lo tokom iskopavawa i rekognoscirawa terena, kako
u Srbiji, tako i u okolnim regionima.1 ^ini se da one pru`aju nove mogu}nosti interpretacije, na koje ukratko treba skrenuti pa`wu.
* Rad je nastao kao rezultat istra`ivawa u okviru projekta ev. br. 177012, koji podr`ava Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.
1 Up. pored ostalih radova M. Milinkovi}, Die spatantik-fruhbyzantinischen befestigten Hohenanlagen in Serbien, H. Steuer — V. Bierbrauer, Hohensiedlungen zwischen Antike und Mittelalter
von den Ardennen bis zur Adria, Erganzungsbande zum RGA, Bd. 58, Berlin 2008, 533–557; P. [pehar, Late Antique and Early Byzantine fortifications in Bosnia and Herzegovina (hinterland of the
province of Dalmatia), H. Steuer — V. Bierbrauer, Hohensiedlungen zwischen Antike und Mittelalter
von den Ardennen bis zur Adria, Erganzungsbande zum RGA, Bd. 58, Berlin 2008, 559–594; vidi i

300

VIZANTIJSKI

SVET NA

BALKANU (2012) 299–311

Imaju}i u vidu razvojni put srpske arheologije, do pove}anog interesovawa za tzv. ranovizantijska utvr|ewa dolazi dosta kasno, tek po~etkom 80-tih
godina pro{log veka, kada su ona, posebno u okolini Novog Pazara, u kontekstu probnih iskopavawa utvrda u {iroj oblasti Rasa, mawe-vi{e neo~ekivano, dospela u `i`u interesovawa istra`iva~a. Vremenom se broj poznatih nalazi{ta te vrste uve}avao, uglavnom zahvaquju}i prospekciji i sonda`nim
radovima, ali u pojedinim slu~ajevima i kampawama sa {iroko postavqenim
iskopima, na Cari~inom gradu/Iustiniana Prima?, u Gamzigradu kod Zaje~ara
(Romuliana), na Pazari{tu i Postewu kraj Novog Pazara, kao i na jo{ nekim
mestima, u koje spada i Gradina na Jelici, u blizini ^a~ka. Za{titna iskopavawa na desnoj obali Dunava, u rejonu \erdapa, dala su u drugoj polovini 20.
veka tako|e va`ne podatke; postepeno u upotrebu ulazi i ustaquje se termin
„ranovizantijsko utvr|ewe“, ponekad „kasnoanti~ko utvr|ewe“, uglavnom kao
sinonim, ili, u slu~aju limesa na Dunavu, „justinijanovska faza“, unutar jednog kastela sa du`im trajawem.2 Ve} povr{an pogled na rasprostrawenost
„ranovizantijskih utvr|ewa“, svedo~i da je ovde re~ o osnovnoj naseobinskoj
jedinici unutar Romejskog carstva, bar kada su oblasti severnog Ilirika u
pitawu. Do sada, u Srbiji je otkriveno preko 200 takvih lokaliteta, ~iji broj
raste iz godine u godinu.3 Od navedenog broja ve}i deo otpada na visinska
utvr|ewa, podignuta na polo`ajima od preko 500 m, ~esto preko 1000 m, do
oko 1500 m. Crkveni kompleks na Kopaoniku, lok. Nebeske stolice, nalazi se
na 1800 m iznad nivoa mora.4 U susednoj, po teritoriji znatno mawoj Makedoniji, zahvaquju}i obimnijim rekognoscirawima, poznato je preko 400 „ranovizantijskih utvr|ewa“ datovanih u vreme 6. v.5 Gustina rasprostirawa koja
je ustanovqena u Makedoniji mo`e se pretpostaviti i u Srbiji, posebno u wenim centralnim i ju`nim delovima, kao {to je i nagove{teno u onim krajevima, koji su kod nas srazmerno dobro istra`eni, u okolini Novog Pazara, Cari~inog grada ili Kru{evca.
dopuwenu verziju, isti, Kasnoanti~ka i ranovizantijska utvr|ewa u Bosni i Hercegovini (zale|e provincije Dalmacija), Zbornik za istoriju Bosne i Hercegovine 5, Beograd 2008, 17–45;
V. Din~ev, Ranovizantièskite kreposti v Bãlgarà i sãsednite zemi, (v diocezite Thracia i Dacia), Razkopki i prou~vanià, 35, Sofià 2006; I. Mikul~i}, Spatantike und fruhbyzantinische Befestigungen in Nordmakedonien. Stadte-Vici-Refugien-Kastelle, Munchner Beitrage zur Vor-und Fruhgeschichte, Bd. 54, Munchen 2002.
2 M. Milinkovi}, Gradina na Jelici. Ranovizantijski grad i sredwovekovno naseqe, Beograd 2010, 21–22. Spisku nalazi{ta koji su istra`ivani u {irokom iskopu mo`e se pridodati i lok. Vrsenice kod Sjenice, up. M. Popovi} — V. Biki}, Vrsenice. Kasnoanti~ko i srpsko srednjovekovno utvrdjenje, Beograd 2009.
3 Uzeti su u obzir objavqeni lokaliteti podvrgnuti iskopavawima i oni sa odgovaraju}im povr{inskim nalazima, up. M. Milinkovi}, Stadt oder „Stadt“: Fruhbyzantinische Siedlungsstruktur im nordlichen Illyricum, J. Henning, Post-Roman Towns and Trade in Europe, Byzantium and the Near-East, Berlin 2007, 167. Dopuna karte ranovizantijskih utvr|enih naseqa u Srbiji je u toku. Postoje}e karte videti kod M. Milinkovi}, Gradina na Jelici (kao i nap. 2), sl.
282–284.
4 G. To{i} — D. Ra{kovi}, Ranohri{}anski spomenici na isto~nim padinama Kopaonika, Zbornik radova Vizantolo{kog instituta 44/1 (2007) 34.
5 I. Mikul~i}, Spatantike und fruhbyzantinische Befestigungen in Nordmakedonien, 120.

Mihailo Milinkovi}: Mre`a naseqa i wihova struktura

301

[ta se zapravo podrazumeva pod terminom „ranovizantijsko utvr|ewe“, o kakvoj kategoriji nalazi{ta se radi? Sam naziv mo`e sugerisati vojne objekte, {to }e biti podvrgnuto proveri. Ovde se treba podsetiti na slo`enu problematiku definisawa grada u kasnoanti~kom i ranovizantijskom
periodu, na procese ruralizacije i dezintegracije, na koje je svojevremeno,
posebno imaju}i u vidu arheolo{ke tragove, ukazivao i Vladislav Popovi}.6
Ovi su procesi umnogome izmenili sliku ne samo nekada{weg anti~kog grada, ve} i utvr|ewa, zajedno sa wima i sliku tipi~nog naseobinskog pejza`a u
nekada{wim rimskim provincijama. Grad, selo i vojno utvr|ewe, nekada
razdvojene celine, me|usobno su po~ele da se pro`imaju.
Trenutno stawe istra`enosti ovih nalazi{ta jo{ uvek ne dozvoqava
pouzdanu i detaqnu kategorizaciju naseqa, samim tim ni sagledavawe wihove eventualne slo`ene hijerarhije, kao {to je to u Makedoniji, mo`da preuraweno, poku{ao I. Mikul~i}, dele}i utvr|ena naseqa na kastele-gradi}e
(oppida, oppidula), kastele-stra`e (speculae), zbegove (refugia), utvr|ena sela
(vici murati), utvr|ene zaseoke (pagi murati) i vojne logore (castra).7 Ipak, odre|ena zapa`awa su mogu}a, naro~ito kada je u pitawu polo`aj naseqa, u mawoj meri wihova unutra{wa struktura. Veli~ina pojedinih naseobina je i
daqe nedovoqno poznata, {to va`i za velik broj lokaliteta, me|u wima i za
Cari~in grad.8 Primera radi, na nekim nalazi{tima su spoqne linije bedema otkrivene slu~ajno, zemqanim ili drugim radovima (Postewe–Gradina,
Vi~a — Stojkovi}a Gradina).9 Ni tamo gde je veli~ina naseqa — ta~nije,
prostor koji ono zauzima boqe poznat, nije mogu}e olako ulaziti u odre|ivawe hijerarhijskog polo`aja naseobine samo na osnovu takvog argumenta, sve
dok ne budu sprovedena istra`ivawa u {irokom iskopu ili geofizi~ka ispitivawa, koja bi, sem unutra{weg areala i wegove strukture, obuhvatila i
prostor brawen spoqnim bedemima, odn. podgra|a. Ukoliko bi se sledila
uputstva Anonimnog Vizantinca, moralo bi se prethodno proveriti da li su
brawena podgra|a bila stalno nastawena ili su, mogu}e, bila kori{}ena samo za obavqawe onih zanatskih poslova koji su mogli predstavqati smetwu
u gu{}e naseqenim delovima ili su, {to je ovde va`no, bila rezervisana za
prihvat okolnog stanovni{tva u trenucima opasnosti: „The security of for6 V. Popovi}, Desintegration und Ruralisation der Stadt im Ost-Illyricum vom 5. bis 7. Jahrhundert n. Chr., Palast und Hutte. Beitrage zum Bauen und Wohnen im Altertum. Tagungsbeitrage
eines Symposiums der Alexander von Humboldt-Stiftung Bonn-Bad Godesberg veranstaltet vom
25–30. November 1979 in Berlin, Mainz 1982, 545–566; srpski prevod, isti, Dezintegracija i
ruralizacija grada u isto~nom Iliriku od 5. do 7. veka n.e., izd. V. Popovi}, Sirmium. Grad careva i mu~enika (sabrani radovi o arheologiji i istoriji Sirmijuma), Sremska Mitrovica
2003, 239–258.
7 I. Mikul~i}, Kasnoanti~ka utvr|enja u SR Makedoniji — poku{aj klasifikacije, Odbrambeni
sistemi u praistoriji i antici na tlu Jugoslavije. Referati XII kongresa arheologa Jugoslavije, Novi Sad
1984, Novi Sad 1986, 105–111; idem, Spatantike und fruhbyzantinische Befestigungen in Nordmakedonien, 50–68.
8 V. Ivani{evi}, Prikaz grada, Bernar Bavan, Vujadin Ivani{evi}, Ivstiniana Prima —
Cari~in Grad, Leskovac 2006, 26.
9 Milinkovi}, Gradina na Jelici, 226.

302

VIZANTIJSKI

SVET NA

BALKANU (2012) 299–311

ward walls is also to be considered. They are used to receive our own people when
they come in from the country to seek refuge behind the walls. This relieves congestion in the city, and the refugees can also stand there and fight against the ennemy.“10 Ukoliko okolno ruralno stanovni{tvo u zbegu tra`i za{titu iza
gradskih bedema, ono sa sobom, mo`e se na~elno pretpostaviti, vodi i stoku,
u takvim trenucima najvrednije pokretno imawe, koje zahteva prostor za sme{taj, makar i kratkotrajan, kao {to je i znatan deo varvarskih opsada bio
srazmerno kratkog trajawa. Ove mogu}nosti tek treba da budu podvrgnute
proveri putem pro{irenih arheolo{kih iskopavawa, odn. odgovaraju}ih geofizi~kih ispitivawa. Ukratko, proces ruralizacije kako gradova tako i vojnih utvr|ewa sa jedne, kao i nedovoqna arheolo{ka istra`enost sa druge
strane, ~ine striktnu kategorizaciju ranovizantijskih naseqa na severu
Ilirika jo{ uvek nemogu}om.
Na ovom mestu treba skrenuti pa`wu na razaraju}e hunske provale tokom 40-tih godina 5. v., koje su kao posledicu imale ru{ewe mno{tva gradova na Balkanskom poluostrvu, kao i na Atilin zahtev da se granica sa Carstvom pomeri pet dana hoda ka jugu, do Ni{a.11 Pojedini podaci iz pisanih
izvora sugeri{u da Carstvo u periodu od vi{e decenija nije imalo punu
kontrolu nad teritorijama koje danas ~ine centralnu Srbiju — crkveni velikodostojnici u provincijama Gorwa Mezija i Priobalna Dakija u okru`nici Lava I iz 458. g. nisu bili prisutni, Singidunum je preotet prvo od
Sarmata a potom od Isto~nih Gota, Tjudimerovi i Teodorihovi Goti su poveli pohod na Balkan, sa upori{tem u Ni{u.12 Sve to je delom potvr|eno i
arheolo{kim nalazima, na osnovu kojih je na vi{e mesta konstatovan prekid
kontinuiteta u `ivotu naseqa lociranih u dolinama. Ispitivawem vila rustika, termi, horeuma i drugih objekata uo~en je na jednom broju mesta kona~an prekid kontinuiteta `ivota, do koga je do{lo najkasnije tokom prvih
decenija 5. v., posle ~ega pomenuta stani{ta vi{e nisu obnavqana.13 I pored pojedinih drugih primera, koji dokumentuju kori{}ewe ni`ih pozicija
tokom 6. v., kao u slu~aju lok. Bedem–Maskare u okolini Kru{evca, lok. Samoqica u dolini Moravice izme|u Bujanovca i Pre{eva ili Gamzigrada kod
Zaje~ara (sl. 1),14 to je za sada preovla|uju}a slika. U ovom trenutku ostaje
10 The anonymous Byzantine treatise on strategy, ed. G. Dennis, Three Byzantine Military
Treatises, Washington 1985, 35.
11 Prisci Frg. 7, prema: Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije I, Beograd
1955, 12–13.
12 F. Bari{i}, Vizantijski Singidunum, ZRVI 3, 1955, 1–4; B. Ferjan~i}, Beograd od
po~etka seobe naroda do doseqewa Slovena, V. ^arapi}, Istorija Beograda 1, Stari sredwi i
novi vek, Beograd 1974, 107–108; H. Wolfram, Die Goten. Von den Anfangen bis zur Mitte des sechsten Jahrhunderts. Entwurf einer historischen Ethnographie, Munchen 1990³, 267–270.
13 Up. M. Vasi}, Kasnoanti~ka nalazi{ta u ^a~ku i okolini, Bogorodica Grada~ka u
istoriji srpskog naroda. Nau~ni skup povodom 800 godina Bogorodice Grada~ke i grada ^a~ka,
Novembar 1992, ^a~ak 1993, 15.
14 D. Ra{kovi}, Ranovizantijski arheolo{ki lokaliteti i komunikacije u {irem kru{eva~kom okru`ju, Q. Maksimovi} — N. Rado{evi} — E. Radulovi}, Tre}a jugoslovenska kon-

Mihailo Milinkovi}: Mre`a naseqa i wihova struktura

1

303

2

3

Crt. 1. Pe{ter, \erekare-\ur|evica — 1, Babre` (D. Premovi}) — 2,
Lis-}ava (prema autoru sa dopunama D. Radi~evi}a) — 3

nere{eno pitawe daqe sudbine, odn. nastavka `ivota lokalne romanizovane
populacije tokom druge polovine 5. i po~etkom 6. veka na ovim prostorima.
Domicilno stanovni{tvo je arheolo{kim putem u znatnijoj meri mogu}e nanovo pratiti tek nakon prekida od vi{e decenija, pribli`no od 30-tih
godina 6. v., ali na sasvim druga~ijim, novim pozicijama i u promewenim
ferencija vizantologa, Kru{evac 10–13. maj 2000, Beograd–Kru{evac 2002, 36, 72. Autor je u
{iroj okolini Kru{evca terenskom prospekcijom propra}enom probnim iskopavawima na pojedinim mestima registrovao 56 kasnoanti~kih, uglavnom ranovizantijskih visinskih utvr|enih naseqa, dok je u ni`im predelima ustanovio 7 ostataka naseobina, poput lok. Maskare–Bedem, v. nav. mesto; M. Tomovi} — A. Bulatovi} — A. Kapuran, Samoqica — Crkvi{te (sektor
II), E 75, Arheolo{ka istra`ivawa sveska 1/2004, Beograd 2005, 259, 267, 269–277; M. Milinkovi}, Volkerwanderungszeitliche Funde und Befunde im heutigen Serbien unter besonderer Berucksichtigung von Gamzigrad, Gerda v. Bulow und Heinrich Zabehlicky (Hrsg), Bruckneudorf und
Gamzigrad. Spatantike Palaste und GroŸvillen im Donau–Balkan–Raum. Akten des Internationalen
Kolloquiums in Bruckneudorf vom 15. bis 18. Oktober 2008, Bonn 2011, 138.

304

VIZANTIJSKI

SVET NA

1

BALKANU (2012) 299–311

2

3

Crt. 2. Ostra–Sokolica —1, Vi~a–Stojkovi}a gradina — 2, Tupi kr{ — 3

okolnostima, pre svega u brdovitim i planinskim predelima, na te`e i te{ko pristupa~nim mestima. Izabrane lokacije su diktirale izgled osnova
fortifikacija. One su bile dosledno prilago|ene konfiguraciji terena, tako da su u planu „nepravilne“ (sl. 2, crt. 1, 2). Prisutna su rafinirana re{ewa, i pored op{teg utiska ad hoc gradwe, verovatno zahvaquju}i prisustvu vojnih in`ewera, poput izvesnog Viktorinosa, koji je, kao {to navode
epigrafski spomenici, gradio utvrde u Ilirikumu, Trakiji i Skitiji.15 Ja~ina bedema, naj~e{}e zidanog od kamena vezanog kre~nim malterom i slaga15 D. Feissel, L´architecte Viktorinos et les fortifications de Justinien dans les provinces balkaniques, Bulletin de la societe nationale des antiquaries de France (1988) 136–146.

Mihailo Milinkovi}: Mre`a naseqa i wihova struktura

305

nog u nepravilne redove (tehnika
opus mixtum, koja podrazumeva upotrebu opeke i kamena, retka je u
brdsko-planinskim
predelima),
prilago|ava se lak{em ili te`em
pristupu (strmini padine), kao i
raspored kula, dok se odre|ena fortifikacijska re{ewa, poput izgleda kula i kapija ponavqaju, slede}i
isti koncept. Na najdominantnijoj
ta~ki unutar naseobine ponekad se
nalazila crkva (Bregovina–Kale,
Cari~in grad, Gradina na Jelici i
dr. — sl. 3, crt. 3, 4), hram kao simbol pobede nove vere, koji je na upe~atqiv na~in oblikovao hri{}anski pejza` severnog dela Balkanskog poluostrva, kao {to je to tokom kasnijih vekova, pa i do danas u
Crt. 3. Bregovina-Kale (\. Stri~evi})
mnogim delovima Evrope slu~aj.
U kratkim crtama, analiza spektra arheolo{kih nalaza do kojih se do{lo u proteklih tridesetak godina, prilikom iskopavawa ranovizantijskih
utvr|ewa, na opisanim novim lokacijama, ukazuje da se radi o civilnim naseqima, nastawenim populacijom sa mawe-vi{e uobi~ajenom rodnom i starosnom strukturom, koja podrazumeva prisustvo mu{karaca, `ena i dece —
ovo se pouzdano zna na osnovu antropolo{kih podataka dobijenih analizom
nekropola, kao {to je to slu~aj sa Gradinom na Jelici i drugde.16 Antropolo{ki nalazi su u punoj meri potvr|eni arheolo{kim: primera radi, brojni
nalazi unutar utvr|enih naseobina pr{qenaka za vreteno vi{e pristaju `enama nego vojnicima, na stranu svi oni funkcionalni delovi ode}e, poput
fibula, ili nakit, koji su nosile `ene (min|u{e, narukvice itd.).17 Prema
tome, ne radi se o vojnim garnizonima, ve} o me{ovitoj populaciji, o porodicama. Pored toga, me|u gra|evinama do sada otkrivanim u takvim utvrdama, kao npr. na Li{koj }avi, Stojkovi}a gradini, Ostri-Sokolici i drugde,
dominira lak{i, jednostavniji na~in gradwe, sa mawim nepravilnim osnovama i zidovima povezanim blatom umesto malterom, koji su mogli imati drvenu nadgradwu premazanu lepom.18 Prozori ovih prostih nastambi nisu bi16 Milinkovi}, Gradina na Jelici, 200–202; Mikul~i}, Spatantike und fruhbyzantinische
Befestigungen in Nordmakedonien, 19, 119. Tokom dosada{weg istra`iva~kog postupka nekropole ranovizantijskog stanovni{tva u Srbiji nisu bile predmet ve}eg interesovawa arheologa,
~ak ni u onim slu~ajevima, gde iskopavawa traju dugo, kao u Cari~inom gradu ili Gamzigradu.
17 Up. P. [pehar, Materijalna kultura ranovizantijskih utvr|enja u \erdapu, Beograd 2010,
148–154.
18 Milinkovi}, Gradina na Jelici, 207–221, 236–237.

godine li zastakqeni.19 Me|u pokretnim nalazima se mogu pomenuti klepetu{e za stoku. koja su nastala na ru{evinama anti~kih gradova ili wihovih delova. 214. sem izuzetno. negirala su u potpunosti prethodnu urbanu strukturu. Popovi}. Neka od wih. stawe 2010. 562. U ruralnim sredinama se dragoceno staklo. re~ je o selima. U jednom broju ovakvih naseqa va`nu ulogu je imala i obrada rude gvo`|a. O~igledno. koje su u wima podizane. oru|e za obradu drveta. ~uvalo za skromne crkvice. 232. ili za ku}e „seoskih stare{ina“. situacioni plan. 4.20 Primer iz Herakle19 20 Isto. ali utvr|enim.306 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 299–311 Crt. najverovatnije jednim delom limonita. `rvwevi i alatke namewene za rad na poqu. Kao primeri za to opet mogu poslu`iti Li{ka }ava kod Gu~e ili Golemanovo kale. Gradina na Jelici. . prema dosada{wim nalazima. poput Herakleje Linkestis kod Bitoqa. Desintegration und Ruralisation. poput „Nestorove ku}e“ unutar Golemanovog kalea u Bugarskoj.

najbrojnija. v. Makedonija (T. 5. Ne podi`u se na zaista te{ko ili te`e pristupa~nim mestima. . kao {to je pokazano.Mihailo Milinkovi}: Mre`a naseqa i wihova struktura 307 Crt. koja je. ne mo`e uzimati kao odlu~uju}i kriterijum sve dok se u nastavku istra`ivawa ne utvrdi da li su utvr|ena podgra|a bila naseqena ili.21 ovi centri. Iako se veli~ina sama po sebi. 5. Naseobina 6. sa funkcijom centralnog mesta. nenaseqena i rezervisana za sme{taj okolnog ruralnog stanovni{tva u slu~aju zbega. naprotiv. kao utvr|ena sela. Janikijevski) je Linkestis. na odre|enim mestima se javqaju i slo`enije aglomeracije. ve} se vodi ra~una da prilaz bude ne{to lak{i. kao {to sugeri{u pojedini autori iz 6. uslovno re~eno grada. po pravilu ipak zauzimaju ve}u povr{inu i mogu biti podeqeni na zasebno brawene ~etvrti. 4. 5). na slikovit na~in do~aravaju razmere negacije antike. za {ta odli21 Vidi nap. poput Cari~inog grada ili Gradine na Jelici. podjednako naseobina nad nekada{wim teatrom kao i upotreba statue nekada uglednog gra|ana Herakleje za gra|evinski materijal (crt. Pored sela kao osnovne naseobinske jedinice. prirodno. „gradovi“. do koje je do{lo u ranovizantijsko doba. 10. veka nad ostacima rimskog teatra u Herakleji Linkestis kod Bitoqa. sl..

u Cari~inom gradu 8. koristi se i arhitektonska plastika. poseduje zastakqene prozore i zidana je uz upotrebu maltera. Leskova~ki zbornik 49 (2009) 239–246. 6. . Mikul~ik. Zlata-Kale (A. poput Stobija. Neki od ovih centara su novoosnovani.23 Dokumentovani su importovana mediteranska roba i skupqi predmeti. bez prethodnih naseqa. ponekad u vidu spolija. 23 I. Kale. uz prisustvo i drugih profesija i aktivnosti. drugim re~ima nadregionalna trgovina (mediteranske amfore) i dru{tvena stratifikacija. na Jelici do sada 5. Postoje sistemi za vodosnabdevawe i otklawawe otpadnih voda. Stobi anti~ki grad. dok se drugi mogu pohvaliti dugim urbanim tradicijama.22 Javqaju se brojne crkve u takvim centralnim naseqima. Skopje 2003. u okolini Cari~inog grada (crt. u selu Zlata pokraj @itnog Potoka (op{tina Prokupqe). M. pre svega ulomci grn~arije izra|eni na 22 Up. sa rezidencijalnim karakterom. Milinkovi}. kao Cari~in grad i Gradina na Jelici. sa adekvatnim ukrasima i opremom.308 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 299–311 Crt. Evans) ~an primer nudi veliko neistra`eno ranovizantijsko nalazi{te na lok. 6). Prilog pitawu ubikacije Justinijane Prime. me|u wima i onih ve}ih. ve}ina zgrada. kao i slo`enija zanatska proizvodwa. Pojedini nalazi. 32.

Amsterdam 1970. 27 V.24 Pe~ati i pisaqke ukazuju na prisustvo administrativnog aparata. po~eo je ubrzo nakon 535. Popovi}. ne spadaju me|u ~este.. {to svedo~i o odmaklom procesu ruralizacije grada. gde to posebno pada u o~i. Beograd–Kru{evac 2002. 17. mogao bi biti upravo u ~iwenici da su ona. o ~emu }e u budu}im istra`ivawima svakako biti vi{e re~i. g. najve}im delom.Mihailo Milinkovi}: Mre`a naseqa i wihova struktura 309 na~in uobi~ajen u germanskim sredinama ili funkcionalni delovi ode}e uobi~ajeni u pomenutim oblastima. I u ovakvim naseqima sa funkcijom centralnog mesta se nalaze poqoprivredne i druge alatke. kao i drugde. kao i okolnost da wihovo istra`ivawe. Gradina na Jelici. Rado{evi} — E. 240–242. mo`da ne i jedini. 25 V. uz sav nu`an oprez prilikom etni~ke atribucije predmeta materijalne kulture.25 Proces ruralizacije zahvatio je i vojnu granicu Carstva — na limesu su „kasteli“.. izd. 26 V. O~igledno. broj~ano dominiraju delovi vretena. po svemu sude}i. dok nalazi oru`ja. Milinkovi}. koja su do 6. Be{evliev. po svom na~inu izrade ukazuju na prisustvo „etni~ki stranog elementa“ („federati“). iako ti nalazi nisu svuda na isti na~in zastupqeni. i kao takva wemu od maweg zna~aja. preslica i drugog pribora nad nalazima oru`ja.g. odavno prestala da budu ~isto vojne instalacije. bila ni{ta drugo nego sela. `ivela je populacija me{ovitog polnog sastava i uzrasta. registrovawe i kartirawe ni izbliza nije zavr{eno.26 Iz prilo`enih primera se lako mo`e sagledati da je wihov broj bio daleko ve}i. I ovde na granici. Q. odr`ane u Kru{evcu maja 2000. Zur Deutung der Kastellnamen in Prokops Werk „De Aedificiis“. {to je svoju potvrdu u slu~aju Gradine na Jelici na{lo i u antropolo{kim nalazima. Znaju}i relativno slabo broj~ano stawe tada{we vojske.. Prokopije nije pomenuo sva utvr|ena mesta. nap. Prokopije u svom delu o gra|evinama pomiwe imena 654 „kastela“ na Balkanskom poluostrvu. pored ve} pomenutih iz Srbije i Makedonije. zapravo prva masovna konsolidacija stanovni{tva na severu Ilirika nakon hunskih provala. Utvr|eno naseqe u vizantijskom Iliriku. Moglo bi se postaviti pitawe o „utvr|ewima“ na liniji dunavskog limesa. U jednom delu ovih centara nalazila su se sedi{ta episkopa. .27 Ova aktivnost se posebno odrazila u brdsko-planinskim predelima Balkanskog poluostrva. v. Maksimovi} — N. 74. Beograd 1977. sa povremenom izra`enijom vojnom funkcijom. 352–359. ukupno posmatrano. Ulpijana kod Gra~anice na Kosovu i Gradina na Jelici kod ^a~ka u svetlu akulturacionih procesa u Iliriku VI v. Kondi} — V. Radulovi}. Grandiozni poduhvat wihove obnove i nove izgradwe. pored nalaza nomadske i mo`da slovenske provenijencije. kada su zaposednute i utvr|ene obe strane Dunava. Zbornik radova Jugoslovenske konferencije vizantologa. posebno ako se u zbir ukqu~e utvr|ewa iz Bugarske. 251–252. Postavqa se pitawe — za{to? Razlog. te{ko se mo`e pretpostaviti 24 M. 168. Albanije i Gr~ke. u kontekstu jedinstvenom za Jugoisto~nu Evropu. ~etvorocifren. Milinkovi}. u wima. prema svojoj strukturi tako|e bili sela. Cari~in grad.

krajem 6. pored ostalog. nova re{ewa. 29 U Makedoniji je na najmawe 170 lokacija (utvr|ewa) ustanovqena obrada metala. 200–201. Wien 1986. O veoma lo{em stawu starih puteva krajem 6. izd. kada se ona bez daqih obja{wewa posmatraju kao za{tita puteva. ili po~etkom 7. wihovoj unutra{woj strukturi i upravi. November 1983. ogleda u pozicijama naseqa. u kojoj. nego {to je zaista stajalo na raspolagawu.). 33–34. u \erekarama. Boulder 1982. Milinkovi}.29 Sa tim u vezi treba zadr`ati oprez prilikom tuma~ewa funkcija pojedinih utvr|ewa i onda. R.31 Na kraju svog ~esto kratkog trajawa. Spatantike und fruhbyzantinische Befestigungen in Nordmakedonien. Die byzantinische Stadt im 6. Umesto intenzivne. prevazilazi obime ovog rada. bis 10. na Gojindolskom kaleu kod Dimitrovgrada i na brojnim drugim lokacijama. 73–76. Pillinger (Hrsg. postoje podaci. Hohlfelder (Ed. Mikul~i}. tipi~na za sredwovekovne periode.) Spatantike und fruhbyzantinische Kultur Bulgariens zwischen Orient und Okzident. jednim delom i obavqawu rudarskih aktivnosti. 28 Up. v. kada je re~ o gradovima. Stadte und Wegenetz in Moesien. L. 119. Rasprava o vojnom sistemu i sistemima odbrane unutar Romejskog carstva. F. 1969. 30 P. kastela postavi odgovaraju}i garnizon — za to bi bilo potrebno znatno vi{e vojnika. uglavnom uz samu morsku obalu. na jeli~koj Gradini. R. Dakien und Thrakien nach dem Zeugnis des Theophylaktos Simokates. pri ~emu se ponekad zaboravqa da nova mre`a naseqa nu`no podrazumeva i novu putnu mre`u. Referate gehalten im Rahmen eines gemeinsam mit dem bulgarischen Forschungsinstitut in Osterreich organisierten Arbeitsgespraches vom 8. koji jednim delom podrazumevaju lokalne milicije i naoru`ane me{tane. a nova stani{ta pogodovala su razvoju sto~arstva. zemqoradwa je sada ekstenzivna. da u svaki od tzv. . v. izd. Jahrhundert. {to se. Town and Countryside in the Early Byzantine Era. Munchen. Schreiner. za obradu metala unutar utvr|enog naseqa na Jelici up. mnoga od ovih utvr|enih sela nisu mogla odoleti napadima neprijateqa. Vi~i.30 Nove komunikacije ne treba zami{qati kao ranije rimske. Avara i Slovena pre svega. Na taj na~in je teritorija severnog Ilirika morala biti prepu{tena varvarima. episkopi zauzimaju veoma va`no mesto. 120–123. The Justinianic Fortification of interir Illyricum. Claude.28 Promena naseobinske mre`e preferirawem visinskih polo`aja morala je za sobom povu}i i promenu privrednih delatnosti. 31 D. City. Wozniak. dok se Carstvo na Balkanu ograni~ilo na malobrojne posede. kojom su novoizabrane visinske lokacije bile me|usobno povezane. u Ostri. Gradina na Jelici. Vremena klasi~ne antike su ve} i u drugim sferama `ivota odavno bila pro{lost. Dramati~no svedo~anstvo o tome u velikom broju slu~ajeva pru`aju intenzivni zavr{ni slojevi po`ara.310 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 299–311 da bi ona mogla biti sposobna. postepeno postaju uobi~ajena.

Dabei ist der Grossteil dieser Befestigungen in Hohenlagen erkundet worden. bis auf ca. Pazari{te-Gradina. ereignete. fruhbyzantinischen Befestigungen gemacht worden. sind in Serbien. Neben Siedlungen mit dorflichem Charakter sind auch solche zu erwahnen. die offen legt.M. denen eine zentralortliche Funktion zukam. Damit kann keine Rede mehr von rein militarischen Einrichtungen sein. auch schon deshalb. kirchliche Zenter usw. in diesem Augenblick striktere Kategorisierungsversuche der Siedlungen zu unternehmen. Die Funde. obwohl an einigen Orten. weil die Zahl der zu erwartenden „fruhbyzantinsichen Befestigungen“ die Moglichkeiten des Reiches. Die unregelmassigen Befestigungsgrundrisse sind dem Gelande angepasst. mit einer standig anwachsenden Zahl. weisen auf eine rurale Bevolkerung hin. welcher sich Ende des 6. etsprechende Besatzungen zu besorgen. die dem Fundrepertoire und den anthropologischen Untersuchungen nach von einer geschlechtlich gemischten Population bewohnt wurden. Die Siedlungen uberlebten die Awarenangriffe und die slawische Landnahme nicht.. Jh. was die Folge von einer Siedlungsverschiebung in bessere. dass es sich hier um die Siedlungsgrundeinheit in diesem Reichsteil handelt. darunter auch die Werkzeuge und Viehglocken. ubersteigt. Jh. Manche von ihnen sind Neugrundungen aus dem 6.Mihailo Milinkovi}: Mre`a naseqa i wihova struktura 311 Mihailo Milinkovi} DAS SIEDLUNGSNETZ UND SEINE STRUKTUR IM NORDILLYRICUM DES 6. oder am Anfang des 7. wie Cari~in grad/Iustiniana Prima?. aber auch in den umgebenden Regionen wichtige Fortschritte in der Erforschung der sgn. darunter auch entlegenen. Doch der Forschungsstand erlaubt es nicht. dass es sich hier vornehmlich nicht um Refugien. sondern um standig besiedelte Ortschaften handelte. Gamzigrad/Romuliana. Administration. von Mannern. 1500m u. Postenje-Gradina oder Jelica-Gradina auch systematische Ausgrabungen unternommen wurden. Frauen und Kindern. vor allem durch Prospektionen und Probegrabungen. Handwerk. oft bildet eine starke Brandschicht den Abschluss. JAHRHUNDERTS — ARCHAOLOGISCHE ANGABEN Seit den 80-er Jahren des 20. So sind in Serbien allein mehr als 200 solche Fundstatten registriert worden. Durch mit der Zeit erweiterte Grabungen und entsprechende Befunde ist klar. die man mit einer gewissen Zuruckhaltung Stadte nennen kann (uberregionaler Handel.Jh.). . schon von Natur aus geschutzte Lagen ist.

.

Gamzigrad/Romuliana sl. \erekare-\ur|evica . 1. 2.sl. Pe{ter.

Mikul~i}) . Naknadna upotreba statue uglednog gra|anina u Herakleji Linkestis (I. 3. 5. Gradina na Jelici u trodimenzionalnoj rekonstrukciji sl.sl. 4.

oti (isteon oti.2. 2 DAI I. posle tri godine (dva puta). koji podr`ava Ministarstvo prosvete i nauke. H.3 koje po * Rad je nastao kao rezultat istra`ivawa u okviru projekta ev. III47025. sadr`i vesti o najstarijoj istoriji Srba. 31. u kojem je izlo`ena najranija istorija Srba. Prva je znatno mawi broj sveza isteon oti. 72. br. veka. 146. Beograd) O TAKOZVANOJ „HRONICI SRPSKIH VLADARA“ IZ SPISA DE ADMINISTRANDO IMPERIO CARA KONSTANTINA VII PORFIROGENITA* U radu se ispituju izvori vizantijskog cara Konstantina VII Porfirogenita za 32. Srbi. poglavqe 32. B. 3 DAI I. 33–36. dok druga podrazumeva pojavu relativne hronologije — posle jedne godine. De administrando imperio.1–151 (daqe: DAI I). po~ev od vremena wihovog doseqavawa. Taron Poglavqe 32 znamenitog dela cara Konstantina VII Porfirogenita. 99. Iberija. oti): treba znati da. 1 Constantine Porphyrogenitus De administrando imperio.731(497. Washington 1967. J. 128. poglavqa 29. Republike Srbije. sve do ranih tridesetih godina 10. Ferjan~i}. Analizom vesti autor zakqu~uje da se za vesti od 890. posle tri godine. do oko 933. karakteristi~nih za mnoga druga poglavqa spisa. odlikuju dve va`ne karakteristike. 149. 78. poglavqe De administrando imperio. Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije II. dakle. posle 20 godina. 105.68–69. posle dve godine. posle sedam godina. 32.11)"08/09" TIBOR @IVKOVI] (Istorijski institut. De administrando imperio.1 U odnosu na druga poglavqa o Ju`nim Slovenima i Dalmaciji. Kqu~ne re~i: Konstantin Porfirogenit. mali broj sveza isteon oti (jedanput). zatim pokr{tavawa. Jenkins. 32. 32.Vizantolo{ke teme Byzantine Themes UDK: 94:929. prir. . godine Konstantin Porfirogenit slu`io diplomatskim pismima koja su izmewivana izme|u carigradskih careva i srpskih arhonata. edd. oti (dva puta). Gy. 46–58 (daqe: VIINJ II). 74.2 Prva osobenost. Beograd 1959. kao i u odnosu na najve}i broj drugih poglavqa u spisu. Moravcsik — R.

poput sa`etka o specifi~noj temi ili pitawu. ZRVI 21 (1982) 25–32 (daqe: Maksimovi}. ozna~iv{i 16. godine. kr{tewem iz Rima u doba Iraklija. Georgije Ostrogorski je upravo u woj prona{ao dopunski dokaz da je delo zaista bilo hronika. Struktura. zatim se nastavqa po obrascu dobro povezane i koherentne naracije. dao je jo{. Maksimovi}. redak kao po~etak. cf. redak kao wen kraj. 7 Maksimovi}. 32.7 Kona~ni zakqu~ak je bio da je Konstantin Porfirogenit bio samo redaktor poglavqa 32. i na samom kraju 146–151 (dve izdvojene oti-sekcije). poku{ava{i da suzi vreme nastanka ove œhronikeŒ. Maksimovi} je ostavio teoretsku mogu}nost da je taj redaktor mogao da bude i neko drugi blizak Konstantinu Porfirogenitu. statusom izbeglica u oba slu~aja — to bi onda zna~ilo da je neko pre Konstantina Porfirogenita do{ao na zamisao da napi{e 4 Obja{wewe za oti-sekcije kao izvode iz Porfirogenitovih izvora ili wegovim re~ima prepri~ane izvore o pojedinim pitawima. koji je dodao œHroniciŒ nekoliko redaka na po~etku. 9 Hrvatski origo gentis je tako|e delimi~no sa~uvan i u poglavqu 30 DAI. Me|utim. B. DAI I. 8 Maksimovi}. Idem. Ostrogorski.6 Tako|e. . Struktura 32 glave spisa De administrando imperio. godine. The Treatise De administrando imperio. J. Maksimovi} je u samom poglavqu 32 poku{ao da identifikuje mesto u tekstu odakle je po~iwala œHronika srpskih vladaraŒ. glava po~iwe svezom isteon oti. budu}i da je veoma uo~qiva sli~nost prvih 30 redova poglavqa 32 sa prvih 25 redova poglavqa 31. postavqa se pitawe ko je taj anonimni autor i zbog ~ega je to uradio? Drugo.5 Naime. Hronika. Tezu Georgija Ostrogorskog je kasnije dopunio Qubomir Maksimovi}. Belim Hrvatima. sa kona~nim zakqu~kom da se to dogodilo izme|u 929–944. S druge strane. 6 Q. Struktura). I^ 1–2 (1948) 24–29 (daqe: Ostrogorski. sve do pred kraj poglavqa.314 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 313–332 pravilu predstavqaju trag carevih ispisa iz izvora ili wegovim re~ima prepri~ane odeqke iz jednog ili vi{e izvora. EHR 22 (1907) 223. 25. The Ceremonial Book of Constantine Porphyrogennetos. a koje je Porfirogenit uzneo u svoj Spis o narodima (De administrando imperio). smatrao je da Hronika po~iwe od linije 29 (DAI I. i 145. BZ 15 (1906) 524–525. 5 G. na osnovu kojih izvora je œHronikaŒ napisana? Nadaqe. Struktura. 30. Ovom tuma~ewu na prvi pogled nema {ta da se prigovori. 30. kao i wen dosledan hronolo{ki tok. doseqavawem u doba Iraklija. 28. koje je nazvao Hronikom srpskih vladara.4 shva}ena je kao posledica upotrebe jednog preuzetog teksta. javqaju se nova pitawa. Ostrogorski. i 944. Belim Srbima. kada se iznenada javqaju dva kratka odeqka koja zapo~iwu svezom oti.61–66. [to se ti~e relativne hronologije koja se u ovom poglavqu javqa. Bury. sama 32.29). Visok stepen koherentnosti naracije. podstakli su Georgija Ostrogorskog na zakqu~ak da je Konstantin Porfirogenit za ovo poglavqe mo`da koristio jedno gotovo delo. Hronika). Ukoliko je œHronikuŒ neko napisao izme|u 929. koje se bavi istorijom Hrvata9 — wihovim severnim poreklom.8 Svakako. 1–16. Porfirogenitova hronika srpskih vladara i weni hronolo{ki podaci.

da je srpski origo gentis sastavqen na osnovu hrvatskog. Dolazak Hrvata i Srba na Balkansko poluostrvo. 197–200.Tibor @ivkovi}: O takozvanoj „Hronici srpskih vladara“ 315 Istoriju Srba na osnovu postoje}e Istorije Hrvata. L. postavqa se kqu~no pitawe verodostojnosti pri~e o naseqavawu Srba. Da je poglavqe 32 nastalo uglav10 Na zavisnost poglavqa 32 u pogledu porekla. pretpostavqeni anonim. . 131–132. HZ 5 (1952) 24. Zbornik Historijskog zavoda JAZU 8 (1977) 75–80. Su{tinski. B. poznavao iste izvore kao i Konstantin Porfirogenit (deceniju ili dve kasnije) za istoriju Hrvata i sklopio srpsku Hroniku. Waldmuller. jer je hrvatski origo gentis daleko op{irniji i ~itava pri~a o naseqavawu bogatija detaqima od srpske pri~e o istim stvarima. 15 Videti nap.11 zatim ime arhonta Hrvata koji je pokr{ten. Uz po~etke hrvatskih po~etaka. Hauptmann. @ivkovi}. Prilog kritici izvje{taja Konstantina Porfirogenita o doseljenju Hrvata. @ivkovi}. Mislim da u ovome le`i glavni uzrok {to srpska istoriografija nikada nije kriti~ki argumentovala tezu da je srpska pri~a o naseqavawu nezavisna od hrvatske. Jugoslovenski istorijski ~asopis 3 (1937) 48–50. 14 DAI I. 32. 13 DAI I. ali bez jasno odre|ene hijerarhije crkvenih prelata. zatim natrag do Dunava i Beograda.126–128. 30. Seobe Hrvata i Srba. Amsterdam 1976. Beograd 2007. L. ]orovi}-Qubinkovi}. 12 DAI I. Videti. Byzantina Symmeikta 20 (2010) 11–37 (daqe: @ivkovi}. M. R. Lewis — Gy. ZRVI 35 (1996) 149. Obolensky — S. B. zatim kr{tewe iz Rima u doba bezimenog arhonta i cara Iraklija. tako|e. na prvi pogled. ~udesno pute{estvije do Servije. kojom se zavr{ava pri~a o pokr{tavawu. edd. ZRVI 35 (1996) 157–158. na osnovu tog izvora. 32. 17 DAI I. a samim tim i œverodostojnaŒ. Dvornik — R. 66–71. Grafenauer. 52. to bi zna~ilo da je anonimni pisac srpske œHronikeŒ.63–65.10 Postoje imena petoro bra}e i dve sestre.12 podrobna hijerarhija sve{tenika — po~ev od arhiepiskopa — i najzad. Jh. F.17–20. gubi na vrednosti. sa~uvana u poglavqima 30 i 31. upozorio je jo{ Lj. vremena naseqavawa i pokr{tavawa Srba. 31. n.15 Posledi~no. pri~a o ratovawu Hrvata sa Avarima. Kako u samom poglavqu 31 Porfirogenit ka`e da su Hrvati ratovali sa Bugarima samo jednom u vreme Borisa.14 Stoga je odavno uo~eno da je hrvatska pri~a. 11 DAI I.17 o~igledno je da u trenutku pisawa poglavqa 31. Constantine Porphyrogenitus De administrando imperio II — Commentary. Sources). Jenkins — B.13 Srpski origo gentis ima dva neimenovana brata. Moravcsik — D. a samim tim DAI kao izvor za najstariju pro{lost Srba. bis VIII. ukoliko se prihvati teza Hauptmana i Grafenauera. 314.. 306–308. Porga. 10. T. od poglavqa 30 i 31. Konstantin Porfirogenit i vrijeme dolaska Hrvata. Sources de Constantin VII Porphyrogenete concernant le passe le plus ancien des Serbes et des Croates. Maksimovi}. Q.2–30. Pokr{tavawe Srba i Hrvata. T. Split 1993. odnosno wen prvi deo od linije 16 do linije 29. tj. H. Die ersten Begegnungen der Slawen mit dem Christentum und den christlichen Volkern vom VI. S druge strane. a obe nastale prema izvorima cara Konstantina Porfirogenita. London 1962. Odnosi Slovena centralnih oblasti Balkana i Vizantije od VII do XII veka. koji su doveli Hrvate Irakliju. brojniji su autori koji su srpsku i hrvatsku pri~u o naseqavawu posmatrali kao nezavisne jednu od druge. u najboqem slu~aju. Ferjan~i}.16 a u poglavqu 32. Kati~i}. 16 DAI I. 30. J.60–63. kona~no naseqavawe u Dalmaciji. Margeti}. pi{e o ratu Hrvata i Bugara u vreme Simeona. Materijali 9 (1972) 88–90.24–25. hrvatskog origo gentis. 31. iskori{}ena kao podloga za nastanak srpskog origo gentis. Runciman. 31. Porfirogenit jo{ uvek ne poznaje œHroniku srpskih vladaraŒ. Ju`ni Sloveni pod vizantijskom vla{}u 600–1025.

pa ne bi u poglavqu 31 napisao da su ratovali samo u vreme Borisa. 103: Quique peracto negotio pacis inter Bulgaros et Croatos. 1. doseqavawu. tj. 24 @ivkovi}. koju su locirali na liniji 81.24 Ta~no od ovog mesta po~iwe ~esta pojava relativne hronologije — posle jedne godine. godine. Struktura. 29. posle dve godine. tj. zasniva se na zakqu~ku Georgija Ostrogorskog da je poglavqe 32 najve}im delom preuzeto iz jednog izvora. pokr{tavawe iz Rima u vreme Iraklija — narativno i koncepcijski o~igledno zavisan od poglavqa 31 (ali i poglavqa 30). ^itava zamisao o postojawu jedne œHronike srpskih vladaraŒ. Historia Salonitana maior.21 Kako mu istovremeno nije bio poznat podatak o ratovawu Hrvata i Bugara u vreme Simeona. N. Ili. cf. 20 Sam car je u poglavqu 29 ostavio hronolo{ki podatak da je ono napisano 6457. biti ispri~ano u poglavqu o Hrvatima i Srbima. 7. septembar 951–31. godine). Porfirogenit bi u woj na{ao podatak o ratovawu Hrvata i Bugara (oko 926. Klai}. kao {to je prikazana seoba Hrvata u poglavqu 31. ve} imao jasan plan svog budu}eg izlagawa i koncepciju poglavqa svoga dela. 1. n. Sources. i koja zapravo ozna~ava kraj upotrebe jednog i po~etak upotrebe drugog izvora. sam Konstantin Porfirogenit u poglavqu 29 napomiwe kako }e o doga|ajima u Dalmaciji iz vremena Iraklija. da generalno posmatrano.22 Kako je ve} Qubomir Maksimovi} pokazao. indikta. ali se ona nalazi na liniji 65. 31. jedna cezura zaista postoji. Osim toga. 100. Komentatori DAI su. septembar 948–31. 10. 4–5. koje je napisano 6460. koji je neposredno pre Sabora posredovao prilikom sklapawa mira izme|u Hrvata i Bugara. posle tri godine. Zapravo. tj. Jo{ jedan hronolo{ki podatak je ostavio u poglavqu 45. mogao da napi{e origo gentis Srba — wihov dolazak u Dalmaciju. onda bi zaista te{ko bilo objasniti kako je on — bez poznavawa poglavqa 31.19 To pokazuje da je car 949. 22 DAI II. uo~ili da u poglavqu 32 postoji jedna cezura u tekstu. 17–18. i najverovatnije ve} prikupio najve}i broj izvora o tom pitawu. avgust 952.8–9. gde Porfirogenit najavquje da mu je poznat znatno kasniji ishod nekih doga|aja (Petrovo kasnije bekstvo u . godine. cezura se uo~ava ve} od linije 62. da su Hrvati pri{li Irakliju pre Srba. ~ime je jasno stavio da znawa da mu je najstariji deo pri~e o Srbima. posle 20 go18 Datirawe hrvatsko-bugarskog sukoba u vreme Simeona olak{ano je podatkom iz Akata drugog splitskog sabora (928) u kojima se javqa papski poslanik Madalbert. godine. 15. bio poznat. zapravo. na tom mestu cezure nema. to onda samo mo`e da zna~i da œHronikaŒ srpskih vladara nije jo{ uvek postojala 949. 28.316 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 313–332 nom na osnovu ve} postoje}e œHronikeŒ. izd.23 Me|utim. ukoliko je anonimni autor Hronike srpskih vladara nezavisan od Konstantina Porfirogenita. indikta. me|utim.54–56. tamo gde se ponavqa da je srpski arhont Mutimir imao trojicu sinova i kako su ga oni nasledili. Beograd 1967. avgust 949. repetito itinere ad nos venerabilis Madalbertus episcopus in ecclesia spalatensi adveniens… 19 DAI I. godine od stvarawa sveta. kada je pisao poglavqe 29. godine od stvarawa sveta.20 Ovaj zakqu~ak potvr|uje i Porfirogenitova uzgredna napomena u poglavqu 31. 23 Maksimovi}.18 S druge strane. postavi srpsko naseqavawe u isti istorijsko-politi~ko-crkveni kontekst. godine. 21 DAI I.

28 Kada se rezultati ovog istra`ivawa primene na poglavqe 32 DAI. posle tri godine (dva puta).27 Taj. hronologiju. relativnu. Potpunija analiza ovog izvora bi}e objavqena tokom 2011. 27 @ivkovi}. 62–65). 92–104. i tu mesta relativnoj hronologiji nema. Hronike doga|aje izla`u precizno. tada jo{ nero|enog sina. dobija se zanimqiv zakqu~ak da taj izvor hronolo{ki nije prelazio 856. ona sve ~e{}e javqa kako se pisac primi~e svome vremenu. Devenport. T. koji je po svemu sude}i nastao u Rimu oko 878.26 Mo`da je œIstorijaŒ prikladniji naziv za ovu œHroniku srpskih vladaraŒ. posle sedam godina. @ivkovi}. 28 @ivkovi}. De conversione Bagoariorum et Carantanorum. Given-Wilson. Hronika. i to je ta~no onaj deo poglavqa 32 u kojem se relativna hronologija i ne javqa.29 ReHrvatsku) ili docnija sudbina nekih qudi (Klonimirova `enidba u Bugarskoj ili ime wegovog. kako se pribli`avao svom vremenu. 121–126. 26 Videti na primer. De conversione Croatorum et Serborum — A Lost Source. Obja{ewe za pojavu preciznijih podataka od ovog mesta u poglavqu 32 DAI. . 11–37. Pretpostavqena œHronikaŒ kao izvor Konstantina Porfirogenita za poglavqe 32 DAI. Belgrade 2012. jer se govori o davnim doga|ajima. 62–65. Trebalo bi tako|e ista}i da relativna hronologija svakako nije odlika jedne sredwovekovne hronike. C. Time se kao izvor za takvu istoriju opet dolazi do jedne pretpostavqene hronike ili pak. o~igledno uzrokuje daleko vi{e problema. dakle do linije 65 (tj. ve} vi{e razu|enih izvora na osnovu kojih je car bio u stawu da prikupi podatke za istoriju Srba posle 856. a bio je sastavqen po uzoru na jedan drugi spis istog kwi`evnog `anra. Hronika). i koji je u gr~kom prevodu bio dostupan Konstantinu Porfirogenitu. nego {to ih re{ava. Sources. Chronicles: The Writing of History in Medieval England.Tibor @ivkovi}: O takozvanoj „Hronici srpskih vladara“ 317 dina. Sources. 29 Upotreba DCCS za izlagawe o naseqavawu Srba i Hrvata obja{wava za{to je Porfirogenit u poglavqu 31 napisao da su Hrvati ratovali sa Bugarima samo u vreme Mihaila Borisa — jer je taj izvor izlagao samo do 878. nekog drugog izvora koji je piscu omogu}avao da preko apsolutne hronologije odlu~i da u svoje izlagawe uvede relativnu hronologiju. godine. Oxford 2004. T. veoma specifi~an izvor nazvao sam De conversione Croatorum et Serborum (DCCS).25 Otuda za ranije partije nema relativne hronologije. dok se od oko 890. godine. Nedavno sam pokazao da je po svoj prilici postojao jedan latinski izvor koji se bavio najstarijom istorijom Srba i Hrvata. 25. godine. Medieval Narrative — An Introduction. Cambridge 2004. Pre linije 65 — relativne hronologije nema. Ova okolnost nesumwivo upu}uje na zakqu~ak da nije bio u pitawu jedinstven izvor (npr. godinu kada je re~ o srpskoj istoriji. Podaci koji se odnose na Srbe posle tog vremena stoje nezavisno od izvora za Hrvate i u trenutku pisawa poglavqa 31 Konstantin Porfirogenit o~igledno jo{ uvek nije prikupio sve izvore za istoriju Srba. DAI I. Georgije Ostrogorski je objasnio time da je autor Hronike. godine. passim. godine kada je re~ o hrvatskoj istoriji — pa je samim tim srodnost srpskog i hrvatskog origo gentis lako obja{wiva budu}i da je potekao iz DCCS. imao na raspolagawu sve preciznije podatke. godinu za godinom. ^aslava). Istorija. 32. 25 Ostrogorski. ali se onda ponovo otvara pitawe izvora koji je piscu omogu}avao da se tako suvereno kre}e makar i kroz takvu.

tokom svoga rada.38–42. za wegov 14. passim. O zemqi Taron. jasno izrekao svoj sud: we are almost forced to conclude that Constantine set aside the work in an unfinished state and never completed it. Untersuchungen zu De administrando imperio Kaiser Konstantinus VII. makar 30 To je bio put kojim je. Probleme sa kojima se suo~avao opisuju}i razne narode i wihovu pro{lost. obi~no bi naveo da je to bilo pre 400 ili 500 godina — tj. Rad JAZU 186 (1911) 35–103. npr. ro|endan) ili komplikovana razmi{qawa o prvobitnom spisu O narodima (Peri eqnwn) koji je Porfirogenit tobo`e na kraju pretvorio u DAI. Drugi su. Leiden 2007. podstaknut nadahnutim radom Bjurija. 100. 29.33 Ono je tako|e œsrodnoŒ i poglavqu 30 o Dalmaciji. The World of the Khazars. 35. ili. Studije). 73. Koji je to dakle izvor ili mo`da vrsta izvora? Do re{ewa najpre mo`e da se do|e na osnovu uvida u neka druga poglavqa DAI. I–IV. DAI posmatrali kao pedago{ko i sholasti~ko delo — {to ono primarno nije. Byzantine Sources for Khazar History. Rad JAZU 187 (1911) 1–132 (IV). spis O narodima) nastao u vreme cara Lava VI (886–912) nekoliko godina pre 907. 178. Studije I. Porphirogennetos. œjako davnoŒ. G. 31 Na primer. nije stigao da uradi komentar za œju`noslovenskaŒ poglavqa. dakle. krenuo Gavro Manojlovi}. cf. 27. da je delo ipak dovr{eno 952. Roberto. Romanu. P. ve} prakti~ni priru~nik za vladara. Wallraff — L. koji smatra da je sredi{wi deo DAI I (poglavqa 14– 42. Videti i J. U novije vreme je. Rad JAZU 182 (1910) 1–65 (I). (daqe: Manojlovi}. Na tom mestu. 45. docnije su se javile odre|ene sumwe i nove ideje. Konstantina Porfirogenita. 575. nezavisnim istra`ivawem potvrdila da je Bury bio u pravu i da je DAI ostao u potpuno- . Za razumevawe œju`noslovenskihŒ poglavqa DAI (29 — 36) neophodno je sagledati ~itavo delo.31 Trebalo bi po~eti od poglavqa 43. Ben-Shammai — A. isti autor je po pravilu re{avao na isti ili sli~an na~in. Bonn 1994. 104–184 (II–III). koji. Na`alost.32 Naime. Ukoliko su mu se podaci u~inili dovoqnim da bi se œpovezaliŒ doga|aji iz doba pozne antike do wegovog vremena. kao i 951/952. U. edd. 200 godina. kada na raspolagawu nije imao izvore o pojedinim pitawima ili razdobqima. Manojlovi}. a slede}i podatak bio iz wegovog vremena. kada je o pojedinom pitawu imao na raspolagawu izvor iz {estog ili sedmog veka. Byzantine Collections of Late Antique Authors: Some Remarks on the Excerpta historica Constantina. po~eo je Konstantin Porfirogenit da se slu`i jednim novim izvorom koji mu je omogu}avao ~estu upotrebu relativne hronologije. Su{tina je u tome da je isti autor pokazao istu tendenciju za re{avawe sli~nih hronolo{kih problema 948/949. Varia V. nije mogao bitnije da mewa svoju metodologiju. tzv. ovaj vremenski raspon je umawivao. 1–8. 32 DAI II. dok za me|urazdobqe nije imao nikakav podatak. M. DAI I.318 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 313–332 lativna hronologija po~iwe tek od Mutimirove smrti. poput. Howard-Johnston. kojih ina~e nema mnogo. Poikila Byzantina 13. Mecela. Porfirogenita. Manojlovi}. 4. Dakle. Uprkos tome {to je jo{ Bury. 47–48. gde su tragovi vrste izvora kojima se Konstantin Porfirogenit slu`io daleko uo~qiviji — jer DAI je delo jednog autora. Rona-Tas. bila dosledna tokom ~itavog razdobqa pisawa DAI.53 — 55. poglavqe 43 pripada kategoriji œdovr{enihŒ poglavqa DAI. makar u ovakvim slu~ajevima. DAI I. 33 Struktura DAI ostala je nedovoqno obja{wena u istoriografiji. Gottingen 2009. cf. Die Kestoi des Julius Africanus und Ihre Uberlieferung. Studije o spisu De administrando imperio cara Konstantina VII. ~ak ni u slu~aju tehni~kih ograni~ewa. edd. tj. godine. C. godine (kako bi bilo uru~eno nasledniku. Treatise. koje su ina~e izdava~i DAI prema toku naracije ozna~ili kao veoma sli~no srpskom poglavqu.30 upravo zbog ~iwenice da je isti autor napisao 53 poglavqa. pa samim tim oslikava ujedna~en metodolo{ki i koncepcijski pristup autora svim poglavqima. Golden — H. 177–181. cf.233–235. Sode. B. cf. wegova metodologija je. DAI II.

II. 30 i 49. Authority in Byzantine Provincial Society. videti npr. izvestan broj poglavqa je u sa~uvanom obliku pretrpeo drugu redakciju i skoro doveden do kona~nog oblika.30– 1 (dia grammatwn). i 10. ed. I. 40 DAI I. Bucarest. 296 — 312. Sorted and Evaluated. Na primer. 42. Cambridge 2004. O jermenskim vladarima i wihovoj unutra{woj i spoqnoj politici. H de kai. Commentary. Epi de (De them. Actes du XIVe Congres international des etudes byzantines.2–5. 43. 72. 2008. gar. L. H de (De them. Constantini Porphyrogeniti imperatoris De cerimoniis aulae Byzantine libri duo. Alla kai. videti. 73. spisu koji je dovr{en i sa~uvan u kona~noj redakciji. archgethj. 51. Kai auth gar (De them. poglavqa 32. 950–1100. 29–30. 38. Ekeise gar (De them. postoje brojna mesta u kojima se prepoznaje spajawe nekada{wih oti-sekcija uz pomo} œfinih {avovaŒ. edd.35). daleko je va`nije to da naracija poglavqa 43. May 10–11. Tipi~ni œfini {avoviŒ su: Outoj oun. 345–358. dok je arhontu pripadalo tako|e visoko sedmo mesto. 90. arcwn twn arcontwn. Reconstructions of Q Through Two Centuries of Gospel Research Excerpted. Psychology. 279–280. 2006. Thought & Influence. 43. Bucarest 1974. 6–12 septembre 1971. 92. ili patristi~ku literaturu. 886–912). 35 DAI I. 89. 49. Amon. The Hermeneutical Spiral. P. Karlin-Hayter. 43.2–6 i DAI I. M.). S. vol. — in seinem unfertigen Zustand kopiert. 679.1. 43. O de (De them. Huby. daŸ das De administrando imperio nie uber das Stadium einer Materialssammlung hinaus gelangt ist. posebno prema Vizantiji i Arabqanima tokom 9. Meta de (De them. R. upravo zbog toga {to je u kona~noj redakciji prelaz izme|u nekada{wih ispisa na~iwen uz pomo} meta (pet puta)35 i {to su same sekcije sastavqene tzv. S druge strane. ed. 50. napomiwe kako je ovaj ~esto slao poklone caru Lavu (Lav VI. Leuven 1997. Studies in Greek Linguistics 29. Das Dossier blieb liegen und wurde schlieŸlich — sicher erst nach dem Tod Konstantins VII. sa narativnog izvora na diplomati~ku gra|u. 36 œFini {avoviŒ su zapravo karakteristi~ne fraze.21). Carruth. 14–17. govore}i o pokojnom Krikorikiju. Heike — J. Writting.20). 90. 84.36 Me|utim. E. Vatican 1952 (= De them.3. 150. Ovi izrazi se najboqe uo~avaju u onom delu teksta gde autor pouzdano prelazi sa jednog na sasvim drugu vrstu izvora — npr. 75. Osborne. exousiarchj. 100.. 37 O Krikorikiju. U Constantino Porfirogenito De thematibus. O œfinim {avovimaŒ i upotrebi karakteristi~nih fraza u gr~kom jeziku koje upu}uju bilo na promenu izlagawa prema licu ili vremenu.19. 30. postoji brojna literatura. arrcwn. cf. 85. Samo ~etiri poglavqa mogu se smatrati poptuno dovr{enim: 26. Proceedings of the Annual Meeting of the Department of Linguistics. 65.4–5 daqe: De cerim. IL. Neville.38 Zatim je pomenut arhont arhonata39 Simbat. 45. kojima se pripovedawe ujedna~ava i ~ini koherentnim uprkos tome {to za podlogu ima vi{e razli~itih izvora.11). 43–45. @ivkovi}. Aristotle University of Thessaloniki. Faculty of Philosophy.40 kao i uputsti nedovr{eno delo: Die bisherige Untersuchung ergibt daher mit Sicherheit. A. 39 Prema spisu O ceremonijama titula arhonta arhonata bila je ~etvrta po va`nosti od ukupno 72 titule stranih vladara.Tibor @ivkovi}: O takozvanoj „Hronici srpskih vladara“ 319 i zbog uvodnog slova autora ~itaocu..6. Sources of his Life. School of Philology. Krikorikios de Taron. exousiasthj. Stanescu. Discourse Markers in Early Byzantine Narrative Prose.34 Nema sveza isteon oti ili oti. 94. konstrukcije i izrazi. Leiden 1992. archgoj. ed. Documenta Q. Af’ ou gar (De them.17–23. veka.61. odnosno — kai. Garsky — C. korisno je de- . Ve} na samom po~etku izlagawa car. Pertusi. Downers Grove. Heil — T. Sources. 38 DAI I. 4. œfinim {avovimaŒ. 34Upor. ili navode na zakqu~ak da autor prelazi sa jednog na drugi izvor. c.11). Loudova. Berza — E.55–56). P. 64. kao i da ga je car vi{e puta nagovarao da do|e u Carigrad — putem pisama (dia grammatwn). Bonnae 1829. 77. 67. G. videti. de. i od istog cara dobijao jo{ vrednije poklone.37 arhontu Tarona. npr. koji je poslao vi{e pisama caru. za razliku od poglavqa 32 otkriva prili~no jasno Porfirogenitove izvore. Theophrastus of Eresus. 28. A. 43. 46. K. Reiske.): Exousiokratwr. epi. O œdovr{enimŒ i œnedovr{enimŒ poglavqima DAI. DAI I. 46.12). Thessaloniki 2009.32..

kao i dokumentima koja su potvr|ivala uzdizawe pojedinaca u odre|eni rang — npr. bili dovedeni u Carigrad i tamo uzdignuti u ~in protospatara. Between Islam and Byzantium: Aght’amar and the Visual Construction of Medieval Armenian Rulership. passim. Mango — E. Symeon Magister. 43 O velikom heterijarhu. c. videti.42 domestika palate — za koga dodaje da je u wegovo vreme (œsadaŒ) on atnipat patrikije i zapovednik velike heterije (tj. A{ot i Apoganem. uputstvima visokim vizantijskim ~inovnicima koji su slati u podru~je Tarona u diplomatske misije.48 Samo do ovog dela izlagawa Konstantin Porfirogenit je jasno stavio do znawa da se slu`io bogatom zbirkom dokumenata iz dvorskog arhiva ili arhiva ministarstva spoqnih poslova: diplomatskim pismima koje su arhonti Tarona slali caru kao i car wima. Georgius Monachus.8. kuropalatu Iberije. patrikije. I. cf. Magdalino. car poslao protospatara Konstantina Lipsa. tiqei o patrikioj to apokombion en tJ antimisiJ.49–51. Procedura uzdizawa u rang patrikija. magistra ili patrikija. O politi~kim brakovima stranih vladara i vizantijskih princeza.8. godine na Aheloju kod Anhijala. L. 162–163. I. Jones.51–60. Bonnae 1838. predao Krikorikiju careve darove. 48. koja je zahtevala li~no prisustvo arhonta koji je uzdizan u vizantijski rang. De cerim. J. 46 DAI I. Aldershot 2007. ili k}eri uglednih visokih ~inovnika Vizantije. sa~uvan je u DAI I. C. dok je drugu kopiju dobijalo lice koje je u rang uzdignuto. Additional Notes.. ali i pisma (dwra kai grammata)45.254. 41 DAI I. J. 42 O Konstantinu Lipsu videti. protospatara. 47 DAI I. ^ini se da je na ovom mestu u DAI Konstantin Porfirogenit ispustio da ka`e kako je re~ o ocu œsada{weg konzula patrikija i zapovednika velike heterijeŒ. 33. a potom poslati nazad u Taron. 255. I.41 Potom. patrikija i prokonzula.46 Zatim je i Krikorikije do{ao u Carigrad da bi postao magistar i stratega Tarona. opisana je podrobno u De cerim. 44 DAI I. Ioannes Camaeniata. budu}i da je on sam ove porodi~ne podatke tom prilikom saop{tio pred carskim ~inovnicima i jerarsima. Monastery of Lips and the Burials of the Palaeologi.10–257.. .41–48. 43.44 Iz daqeg izlagawa doznaje se da je Konstantin Lips. cf. Cont. ed. poginuo je 917. Theophanes Continuatus.320 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 313–332 stva koja je car poslao evnuhu Sinutu. za antipata. c. P. Guilland. I. 389. 43.9: Konstantinoj patrikioj o Liy. Th. Leiden 2003. Shepard. videti. kao i Adranasiru. Byzantinoslavica 19 (1958) 68. O datirawu ovih poslanstava u kojima je u~estvovao Konstantin Lips videti. 43. 43. DOP 18 (1964) 255–256. Macridy. lo. Bekker. 48 DAI I. Upravo zbog procedure.16–18 dragocen podatak o poreklu zahumskog kneza Mihaila Vi{evi}a. garde)43 — sa detaqnim uputstvima. ed. kada mu je dato i odobrewe da se o`eni k}erkom Konstantina Lipsa. 48. hartulariju œministarstvaŒ spoqnih poslova (cartoularion. Dokument koji je potvr|ivao uzdizawe lica u rang ~uvao se u carskom arhivu. Byzantium in the Year 1000. R. DOP 18 (1964) 299–300. Theoph. 45 DAI I. Marriages Towards the Millennium. uz pretpostavku da je u pitawu patrikije Varda Lips.61–66.11–16: kai meta to labein ton kwdikellon. 43. Etudes sur le Grand Palais de Constantinople. 43.15 — 255. 49. i daqe. koga je oklevetao jermenski prevodilac.72–74. prispev{i u Taron.47 Ne{to kasnije. odgovaraju}i na Simbatove molbe. doznaje se da je i Apoganem uzdignut u rang patrikija. Porfirogenit saop{tava da je umesto Sinuta. c. De cerim. 251.tou oxewj dromou).35–40. 1–34. W. kao {to je predlo`eno u DAI II. kako su prin~evi Tarona. Konstantin Lips. Hawkins.

predstavqala je ozbiqan spor me|u ~lanovima vladaju}e porodice Tarona. Videti. a kada je tamo do{ao. W.100–108.66–67. a zauzvrat dobio imawe u predgra|u Carigrada. i Konstantin Porfirogenit bele`i kako je Apoganemov sin. Krikorikije. Basil Lecapenus: Byzantium in the Tenth Century.50 Oba ova dokumenta trebalo bi da poti~u iz kancelarije ministarstva finansija. godine.55 Roman Lakapin je na ovaj zahtev odgovorio (antegrayen). 43. Krikorikije je tokom boravka u Carigradu dobio i ku}u (ku}a œVarvaraŒ) — œsada ku}u parakimomena VasilijaŒ. vanbra~ni sin cara Romana Lakapina. tada maloletnog. Porfirogenit saop{tava da je wegov brat Krikorikije tra`io putem pisama od cara da mu dodeli ku}u u Carigradu koja je bila namewena wegovom bratu. godine (Theoph. .80–88.109–116.51 Nekoliko godina kasnije. li{iv{i wega. Car je obdario Krikorikija i ovom ku}om. 43. 52 DAI I. Naime. Cont. 54 DAI I. pisao caru — navode}i op{iran citat iz pisma — `ale}i se kako je wegov ujak. u vreme cara Romana Lakapina (920–944).18–22) i uz kratak prekid u vreme Romana II Lakapina (959–963) odr`ao se na ovom polo`aju sve do 985. Zlatna bula (crusoboullia) je vrsta dokumenta koja poti~e od vremena cara Lava VI.54 Godi{wi prihod od 20 funti zlata koji je Krikorikije dobio u vreme cara Lava VI.53 Kada je Krikorikije kona~no umro. u`ivawa o~evog imawa u Carigradu. koji tako|e verno slu`e caru. Brokkaar. 442.135–149. 51 DAI I. ali ponovo. i Konstantin Porfirogenit. izazvao je negodovawe kod trojice arhonata — Gagika. kako se ~ini. i ovom prilikom. Adranasira i A{otika.49 a odre|eno je da prima godi{wi prihod od 20 funti zlata. Parakimomen Vasilije Lakapin. G. koji su pisali caru (egrayan proj ton basilea) `ale}i se na to {to samo arhont Tarona prima godi{wi prihod iz Carigrada. a oni. Tornik je obavestio cara da `eli da do|e u Carigrad. Dabome. Studia byzantina et neohellenica Neerlandica 8 (1972) 199–234. ne dobijaju ni{ta. 43. 43.89–99. Tornik. ali Porfirogenit zna da to nije potvr|eno zlatnom bulom. 43. o~igledno je wegovo pismo imao 49 DAI I. sude}i po pojedinostima koje zna o Romanovom odgovoru. 43. citira deo teksta iz pisma. vratio tu ku}u caru. odnosno nekog administrativnog odeqewa koje se bavilo pitawima imovine. Krikorikije je obavestio (anhgagen) cara da vi{e ne mo`e da snosi tro{kove za ovu ku}u i da mu car dodeli imawe u predgra|u kako bi u slu~aju saracenske provale mogao da po{aqe porodicu na sigurno.. 50 DAI I. DAI II. govore}i o doga|ajima posle smrti Apoganema. 53 DAI I. ponovo je potegnuto pitawe ku}e œVarvaraŒ i imawa u predgra|u. Car je u~inio prema molbi. cf. 55 DAI I. evnuh.68–69.52 Ku}a œVarvaraŒ. ali budu}i da nije postojala zlatna bula kojom bi vlasni{tvo bilo potvr|eno — car je ku}u zadr`ao.Tibor @ivkovi}: O takozvanoj „Hronici srpskih vladara“ 321 U nastavku izlagawa pojavquju se tragovi upotrebe i jedne druge vrste dokumenata — naime. 43. Porfirogenit napomiwe da nije izdao zlatnu bulu koja bi to potvr|ivala. Konstantin Porfirogenit. 175. uzdignut je upravo od Konstantina Porfirogenita u ovo zvawe ve} 945. uzdignut je u rang patrikija.

Roman je pisao i arhontu Tarona da }e morati da mu ukine nov~ana davawa.150–155. kai Eqnolog. 43. a oduzme wegovom rivalu.131–134. Pankratije. dovode u neposrednu vezu sa autorom drugih poglavqa DAI. zatra`io je tako|e i da wemu bude obezbe|ena nevesta iz carske porodice — pa je tako dobio za `enu sestru magistra Teofilakta. Svi ovi primeri. Pankratije je sastavio testament. u kojima se javqa isti ili sli~an postupak — Konstantinom Porfirogenitom. jasno je da Konstantin Porfirogenit koristi upravo takva pisma za ovo poglavqe. budu}i da navodi jednu re~enicu: œUkoliko deca budu ro|ena od ove `ene. Na osnovu sadr`aja sa~uvanih pisama cara Romana Lakapina isto~nim arhontima.62 .58 [to se ti~e Gagika. Naime. ve} pokojni car. Samo tako je bilo mogu}e da povremeno dopuwava svoje izlagawe doga|ajima koji }e se tek odigrati (i eventualno biti zaista opisani u kasnijem izlagawu ili nekom drugom poglavqu) ili da mu je poznata sudbina pojedinih lica u du`em razdobqu. posebno u onom delu koji je prepoznat kao œHronika srpskih vladaraŒ. dok u drugom pismu predla`e jednom arhontu da vizantijski ~in dodeli wemu. Roman Lakapin je ne{to docnije wegovog sina A{ota. Istovetan postupak mo`e se primetiti i u poglavqu 32: Petar. kada je najstariji sin Krikorikijev. ali je istovremeno predlo`io da mu povremeno {aqe poklone — tunike i bronzane vaze u vrednosti do 10 funti ukupne vrednosti.126–127.60 I ovo su posredni dokazi koji autora poglavqa 32. 43. DAI I. 60 DAI I. Epistolae Romani Lecapeni. 61 DAI I.57 O~igledno je da je Konstantin Porfirogenit œpratioŒ razvoj doga|aja u Taronu na osnovu dokumenata koja su se odnosila na Taron. Strojimir koji je imao sina Klonimira — œod wega se rodi u Bugarskoj ^aslavŒ. Naime. ona }e naslediti moju zemqu kao deo wihovog preda~DAI I. 43. 52–53. 81–85.322 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 313–332 pred o~ima. cf. Deltion thj Ist.61 ^im je brak sklopqen.122–126. Etairiaj 2 (1887) 407–409. 32. koji razvoj odre|enih doga|aja ~esto œpratiŒ kroz dokumenta da bi pru`io dodatna obja{wewa o kona~nom raspletu date situacije ili o karijeri neke va`nije li~nosti. 58 DAI I.59 Ovo je tako|e svedo~anstvo o metodolo{kom postupku Konstantina Porfirogenita. kao najnezadovoqnijeg me|u ovim arhontima. ve} iz mnogih drugih poglavqa DAI. budu}i da je na kraju kratko saop{tio da je Roman Lakapin zaista slao obe}ane darove — œtokom tri ili ~etiri godineŒ. 59 DAI I. do{ao u Carigrad posle o~eve smrti i uzdignut u rang patrikija. ne samo iz poglavqa 32. uzdigao u rang patrikija. kada je ovaj boravio u Carigradu. Me|u dokumentima koja je Konstantin Porfirogenit koristio za istoriju Tarona. 43. u jednom pismu car zaista nudi palatu i imawe neimenovanom arhontu. nije u redu da vladaju}i car ukida odluke svoga prethodnika. budu}i da prenosi tipi~no diplomatsku formu odgovora — nije on (Roman) dodelio godi{wi prihod. Lav Rabduh.56 S druge strane.118–122. œkoji odbe`e u HrvatskuŒ — œo ~emu }e docnije biti re~iŒ. ali opet. strateg Dra~a — œkoji }e kasnije postati magistar i logotet dromaŒ. pokazuju da je autor po~iwao da pi{e pojedina poglavqa tek po{to je dobro prou~io svoje izvore i o~igledno imao grubu skicu rasporeda materijala. œtadaŒ pod vla{}u arhonta Srbije. koji Porfirogenit o~igledno ima pred o~ima. VIINJ II. 43. 56 57 . Paganija. nalaze se ~ak i testamenti.64–65.

156–158. godine Vizantinci su osvojili Teodosiopoq. 171. cf.38–39. Ono {to je posebno zanimqivo jeste da uvodni deo poglavqa o Iberiji. koja je. 81–84. kojima se dodeqivala imovina strancima u prestonici. U pitawu je prvobitna redakcija. te najzad izve{taje ministarstva finansija i ministarstva spoqnih poslova. 61–65. iscrpena iz nekog jermenskog ili gruzijskog izvora. 177. Bogata arhivska gra|a dopu{tala mu je da prati vojne i politi~ke doga|aje u tom nemirnom pograni~nom podru~ju od vremena Lava VI. o~igledno je da su podaci za ovo poglavqe. pre svega carske naredbe vizantijskim vojnim zapovedDAI I. navode}i imena ~etvorice arhonata — o~igledno nedovoqno da bi se œpokriloŒ razdobqe od kojih 400 godina — hronolo{ki okvir koji sam navodi. 67 DAI I. uglavnom prikupqeni iz diplomatskih pisama lokalnim arhontima. ve} i na osnovu citata iz tih pisama). 171. pa je ovaj dokument dokazivao vizantijska prava na Taron. na osnovu kojih je Konstantin Porfirogenit srazmerno lako mogao da utvrdi geneolo{ke veze u ovoj vladarskoj ku}i. 949. koje se sastoji od 17 oti sekcija. 43.31–34. 45. ali i dokumentima o uzdizawu u rang — magistra ili patrikija. postavqewa uglednih li~nosti na polo`aje ili odluke o titulama (protospatara. upravo kao i za prethodno. DAI II. mimo po~etne isteon oti sekcije. 57–60. 43–45. u kojoj se izvori Konstantina Porfirogenita tako|e uo~avaju.67 Me|utim. zatim poveqe Lava VI.Œ62 To {to je citat iz ovog testamenta sa~uvan u DAI trebalo bi zahvaliti tome {to je u vreme Konstantina Porfirogenita Vizantija do{la u mogu}nost da neposredno zavlada ovim podru~jem. Porfirogenit pravi prelaz od vremena Iraklija do vremena cara Lava VI.66 Zatim. najpre finansijski izve{taji o visini tributa koji su ovi arhonti pla}ali. Naime. najpre tek skica ovog poglavqa. 66 DAI II. sadr`i najstariju istoriju Iberaca. 44. 110–112. od vremena Lava VI ose}a se upotreba arhivskog materijala. cf.Tibor @ivkovi}: O takozvanoj „Hronici srpskih vladara“ 323 kog nasle|a. testamente. Konstantin Porfirogenit je primenio istovetan metod kao i u poglavqu 43 o Taronu. o Iberiji. magistra. Postupak prikupqawa ove raznovrsne gra|e ocrtava se i u poglavqu 44 o zemqi Apahuniji. patrikija).63 Ve} sasvim povr{na analiza pokazuje da je Porfirogenit iskoristio slede}a dokumenta za poglavqe o Taronu: careva pisma arhontu Tarona ili wegovim srodnicima. U poglavqu 45. po svoj prilici.65 ^itavo poglavqe 44 zapravo predstavqa neku vrstu podsetnika za autora — doslovce katalog su{tine pojedinih doga|aja o kojima tek vaqa napraviti pojedinostima bogatiju naraciju. stratega. 65 Gruzijski izvori uglavnom potvr|uju geneolo{ke veze me|u ovim vladarima onako kako ih je predstavio Konstantin Porfirogenit. DAI II.64 Mimo tih izve{taja. linije 1 — 32. 64 DAI I. 62 63 . pisma arhonata Tarona i wegovih srodnika caru ({to je jasno ne samo zbog pomena pisama ili da je car ili arhont uputio pismo.

45. za pravne istori~are je od neprocewive va`nosti pitawe kako su odredbe u ovim poveqama bile tuma~ene u Carigradu.76 Izve{taji vizantijskih vojnih zapovednika kada je ratna opasnost minula. Istovremeno.77 Ni najmawe nema mesti sumwi da su ove pojedinosti u DAI dospele DAI I. 76 DAI I.72 Kako su komplikovani politi~ki odnosi u Iberiji kulminirali upravo tokom vladavine Konstantina Porfirogenita. Tako navodi i da je kuropalat Iberije ba{ wemu poslao kopije zlatnih bula koje mu je dodelio car Roman i on sam. 45. sledi œpoliti~kiŒ razvoj doga|aja.324 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 313–332 nicima — stratezima — kao i izve{taji stratega o uspehu wihovih pohoda.68 Porfirogenit nastavqa istorijski pregled doga|aja u kontinuitetu u vreme cara Romana Lakapina zasnivaju}i svoje pisawe. 70 DAI I. posve}eno Jovanu Kurkuasu. jasno pokazuje da ih je imao pred o~ima. Pankratije je grad vratio Sarecenima. 427.69 Zatim. car po{aqe turmarha ili carskog ~oveka (vasilikos) koji }e se smestiti u gradu i nadzirati situaciju. koji je opsedao Teodosiopoq. izvesnog protospatara i sudije Manojla. 145. 45. Postojalo je i biografsko delo u osam kwiga.75–83. 45.67–69. DAI I. 72 DAI I. P. po svoj prilici. 71 DAI I. 45. 1. Videti. cf. Secular Biography at Byzantium. 77 DAI I. 143–144.2 (vladavina Romana Lakapina). J. Speculum 15 (1940) 199.74 Daqi tok naracije u poglavqu 45 ponovo otkriva ~itav niz vojnih izve{taja vizantijskih stratega koji su ratovali u ovoj pograni~noj oblasti75 — najpre protospatara Jovana Arabonita i patrikija Teofila (œkoji je sada strateg TeodosiopoqaŒ). kako bi odatle mogli da zauzmu Teodosiopoq.132–137. tako|e.71 I carev odgovor tako|e je zabele`en u podu`em citatu iz pisma. Cont. 45. n. u kojem oni predla`u da umesto garnizona. Theoph. 45. jer je samo na osnovu takvih izve{taja Konstantin Porfirogenit mogao da napi{e kako je magistar Pankratije molio magistra Jovana da mu preda Teodosiopoq i œnapismenoŒ dao zakletve (poisaj eggrafon orkon) da ga nikada ne}e predati Saracenima. stratega Haldije.99–104. 75 DAI I.73 Podrobna analiza sadr`aja ovih zlatnih bula.70 Zatim sledi podu`i citat iz pisma gra|ana Keceona. gospodina Romana i na{eg carskog veli~anstvaŒ — u kojima je vi{e puta tra`eno da Vizantinci uspostave garnizon u gradu Keceonu. a posle okon~awa kampawe vrate Keceon kuropalatu Iberije i wegovoj bra}i.131.43–54.55–61. iscrpen na osnovu pisama — œgospodina cara Lava. te najzad magistra Jovana. tako|e su slati u Carigrad. 74 DAI I.20 — 428.104–118. Alexander. 73 DAI I. 68 69 .8 –90. 45.147 — 153. a kada je to ovaj u~inio. koju je Konstantin Porfirogenit izneo u ovom poglavqu. 45. œsedam meseciŒ. Konstantin Porfirogenit. posle ovog œvojnogŒ pregleda najva`nijih doga|aja. car je ostavio obiqe tragova arhivskog materijala koji je koristio za ovo poglavqe. na izve{tajima magistra Jovana Kurkuasa i patrikija Teofila.

79 finansijski izve{taji o visini tributa pot~iwenih plemena. kao i wihovi uzvratni izve{taji o postignutim rezultatima ili razvoju doga|aja. 83 DAI I. Drugim re~ima. 182–187.81 zvani~na prepiska cara sa visokim ~inovnicima. Munchen 1968. 111–113. niti apsolutne godine. o politi~kim doga|ajima u Srbiji od oko 890.255–256.49–76. koja je osobena sve do sredine 13.92–100. uobi~ajeno je bilo da u carevom pismu na samom kraju stoji mesec i indikt. 217. dodu{e u okvirima relativne hronologije. Najzad. Kada je re~ o davnoj pro{losti. onda se jasno uo~ava velika upotreba arhivske gra|e. koja su tako|e bogata svezama isteon oti i oti (~etiri. Karayannopulos. S. grafai. etc. DAI I. 85 Diplomatska pisma u Vizantiji nemaju ta~no odre|en naziv.80 odluke iz sfere strate{ih vojnih pitawa — poput prebacivawa trupa iz jedne u drugu temu. na primer: mhni aprill(iJ) ind. 81–82. 206–214. 50. 28. 81 DAI I.78 detaqni izve{taji stratega o vojnim pohodima. trebalo bi skrenuti pa`wu na poglavqa 46 i 50. 42 — 46. 46. v. T. 80 DAI I. najpre zvani~nim dokumentima. Kako se lako mo`e opaziti car je svoje izlagawe zasnivao pre svega na pisanim izvorima. ali kada je re~ o doga|ajima iz vremena vladavine wegovog oca. ukoliko takav postoji. 82 DAI I. koji je — kako se jasno vidi na osnovu primera iz poglavqa 43–46 i 50 — sproveden dosledno.33–34. Konstantin po pravilu koristi narativni izvor. 89–94. do oko 935. 50. 101–106. grammata. F. morao da opravda nepovoqan razvoj doga|aja u toj oblasti. koji je. a to je upravo onaj deo srpske istorije kojim dominira relativna hronologija. C. tako|e. kao ni DAI I. 68. 153–154. Dolger — J. Lampakis. veka. npr. 84 DAI I. Byzantine Diplomacy: A Seminar. 70. Athens 2007. 50. 50.118–120. pa bi ovaj princip trebalo o~ekivati i u drugim poglavqima istog dela.Tibor @ivkovi}: O takozvanoj „Hronici srpskih vladara“ 325 upravo iz podrobnog izve{taja magistra Jovana caru. 253–254. 101–110.84 Ovaj podu`i pregled izvora kojima se Konstantin Porfirogenit slu`io neophodan je kako bi se shvatio carev metodolo{ki postupak. 50.136–148.83 platna lista ~inovnika (slu~aj Ktene). U slu~aju poglavqa 32. godine (ali uvek kroz prizmu pogleda iz Carigrada) podudara se upravo sa vladavinom ove trojice careva. godine.46–52.25–32. 50. bogatstvo podataka o srpsko-vizantijskim i srpsko-bugarskim odnosima posle 890. antigrafai. u kojima se me|u upotrebqenim izvorima razaznaju: instrukcije carevim ~inovnicima koje su im date u Carigradu za pojedine diplomatske ili vojne misije. 205–206. 235–255. 150–151. 78 79 . ukoliko je arhivska gra|a pru`ala osnovu Konstantinu Porfirogenitu da precizno izla`e. Jedna od karakteristika diplomatskih pisama u Vizantiji. b — nema imena cara. Byzantine Foreign Policy Documents. Byzantinische Urkunden-Lehre. To mogu biti: sakrai. jeste na~in wihovog datirawa. 169–170. odnosno 15). ed.82 odluke o postavqewu ili rangu pojedinih zvani~nika. onda je neophodno utvrditi koja je to vrsta izvora koja je omogu}avala piscu upotrebu relativne hronologije.. 91–95.85 Naime. tasta i wega samog. vaqda. Lounghis.

91 DAI I. ali samo u slu~aju da vladavina tog cara nije obuhvatala razdobqe du`e od 15 godina. vladavina Lava VI otpo~ela je 4. ukoliko je postojao kontinuitet u prepisci izme|u nekog stranog arhonta i cara. 686. zbirni naziv za razne vrste dopisa stranim vladarima su. indikta drugog indiktnog ciklusa. Mutimirovi sinovi — Prvoslav.88. Byzantinische Diplomatik. J. posle sedam godina. indikta tre}eg indiktnog ciklusa. vladavina Konstantina Porfirogenita po~ela je 2. 207–208.65–70. II. jednostavno.. 691. Ettal 1956. 89 De cerim. da bude osnova za relativnu hronologiju u poglavqu 32. godine. Ferluga. teoretski. da doga|aj iz 928. indikta drugog indiktnog ciklusa. Diplomatska prepiska izme|u cara i srpskog arhonta mogla je. 48.86 Me|utim. a trajala je do 2. posle invokacije (invocatio).89 Budu}i da se ime cara (ili careva. obrazac vizantijskih diplomatskih pisama je sa~uvan. u 941. jo{ jednoj kompilaciji koja je nastala trudom Konstantina Porfirogenita. O deina kai o deina pistoi en autJ tJ qeJ basileij Rwmaiwn proj o deina ton.5–9. na primer u formuli pisma rimskom papi: en onomati tou patroj kai tou uiou kai tou agiou pneumatoj tou enoj kai monou qeo hmwn.326 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 313–332 preciznog datuma. vladavina Romana Lakapina je po~ela 8. na {ta upu}uje relativna hronologija. II. 48. ili 944. indikta drugog indiktnog ciklusa. posle ~ega se ponavqaju. onda bi trebalo o~ekivati da }e i sam kontekst doga|aja ukazati na pisma kao izvor Konstantina Porfirogenita. akta: Ta kta twn eij touj eqnikouj genomenwn epigrafwn. ukoliko su pisma razmewivana re|e. dakle. 48. 88 De cerim. da su Pribislav. Lista adresa za strane vladare iz kwige O ceremonijama. godinu. œpomereŒ u 943. c. kada se posmatra niz pisama upu}enih jednom istom caru ili pisma koja je on primio od stranih vladara. koja se prvi put javqa prilikom opisa politi~kih zbivawa u Srbiji kada su godinu dana posle preuzimawa vlasti. javqa i intitulacija (intitulatio).90 Svakako. videti. 86 87 . Me|utim. obavezno javqa u protokolu pisma. posle dve.. Prema De cerim. posle tri. Bran i Stefan. Upravo u jednom takvom odeqku u kwizi O ceremonijama.87 pa se tako u protokolu. indikta. c. II. indikta i trajala je do 2. ZRVI 12 (1970) 157 — 178. ili 929. onda je bilo lako odrediti i godinu kada je pismo poslato. 686. budu}i da su indikti cikli~ni na svakih 15 godina. lako utvrdi relativnu hronologiju — npr. indikta i trajala do 4. œnaredbamaŒ) carigradskih careva ju`noslovenskim vladarima. ili iz 921. c.11–13. Tako na primer indikti koji se ponavqaju tokom vladavine Romana Lakapina mogu. obavestili Carigrad o tome da je na srpskom prestolu F. itd. O pismima (tj. iz 926. Dolger. u 936. nalaze se primeri kako se pi{u œnaredbeŒ ju`noslovenskim arhontima: epigrafi eij autouj· keleusij ek twn filocristwn despotwn proj ton o deina ton arconta thsde.4. dakle. a potom i inskripcija (inscriptio). 90 Vladavina Vasilija I po~ela je 15. Proterao ih je Petar. prema kwizi O ceremonijama. Mora se. 2.91 Ukoliko ove vesti poti~u iz pisama. koji je do{ao iz Hrvatske. Bran i Stefan — zba~eni sa vlasti. onda promena indikta nesumwivo omogu}ava onome ko se ovim pismima slu`io da. onda se pove}ava i mogu}nost hronolo{ke gre{ke. pretpostaviti. 32. ukoliko postoji savladar). indikta i trajala do 15.

. kako je pokazano pri analizi œjermenskihŒ poglavqa. i da su mu svi odgovorili potvrdiv{i savez i prijateqstvo. 32. u kojem je sam ~in uzurpacije opisan. on mora da ima izvor na osnovu kojeg to mo`e da zakqu~i — a to bi najverovatnije bilo pismo arhonta Petra. dakle. wihove srodni~ke veze i hijerarhiju. Petrovo pismo kojim javqa o propasti Branove uzurpacije. Brana i Stefana o tome da su preuzeli vlast u Srbiji posle o~eve smrti. a potom nad Klonimirom. godine. 4. 95 DAI I. 32. 96 DAI I. 3.Tibor @ivkovi}: O takozvanoj „Hronici srpskih vladara“ 327 do{lo do promene — jer Porfirogenit zna da su posle godinu dana bili zba~eni. 93 DAI I. Zahvaqujem se kolegi Sr|anu Pirivatri}u koji mi je skrenuo pa`wu na ovaj podatak. 2.78–79. Na primer. a ne na osnovu toga {to je u vreme Vasilija I doneta œodlukaŒ da arhonti budu nasledni i iz jedne porodice.2. Tri godine po{to je Petar preuzeo vlast. Cont. obavestio o toj promeni. pismo Prvoslava. 29. Theoph. utvrdio je Konstantin Porfirogenit prili~no ta~no geneolo{ko stablo jermenskih vladara. Do ovog mesta. 470. i koje je nosilo naredni indikt.78. te{ko je dokazati da ove vesti poti~u ba{ iz pisama srpskih arhonata. œprijateqskim pismimaŒ i œisto~ne i zapadne narodeŒ. izgleda da je napisan s dobrim razlogom — upravo na osnovu uvida u pisma tih istih arhonata. u kratkoj re~enici o propalom poku{aju Branove uzurpacije. ~ini se da postoje tragovi najmawe ~etiri pisma koja su srpski arhonti poslali u Carigrad: 1. Petrovo pismo kojim javqa o propasti Klonimirove uzurpacije. dobija na te`ini. 29.72–74. poznato je da je car Roman II povodom stupawa na presto 959.96 Oba ova izve{taja.95 Dve godine kasnije iz Bugarske je sa vojskom prodro u Srbiju Klonimir.92 Na taj na~in i ranije pisawe Konstantina Porfirogenita u poglavqu 29. da je car Vasilije I. ali je bio pora`en i oslepqen. nalaze 92 Na osnovu pisawa Teofanovog Nastavqa~a. sin Mutimirovog brata Strojimira. Ipak.94 Na istovetan na~in. Hrvate i ostale Slovene Dalmacije). Petrovo pismo kojim javqa da je preuzeo vlast u Srbiji.20 — 471. pojedinosti su va`ne i one ukazuju na podroban izve{taj koji je bio osnov za Porfirogenitov sa`etak. potvrdio za arhonte one koje su saplemenici izabrali. cf. po{to je pokrstio one koji su jo{ uvek bili nekr{teni (misli se na Srbe. da su od tog vremena (ju`noslovenski) arhonti bili iz tih istih porodica. godine pisao krajwe sa`eto. do{ao je Bran. i 917. 94 DAI I. ali je na kraju pora`en i ubijen. Da bi napisao da su zba~eni posle godinu dana. sude}i po relativnoj hronologiji. jedan vi{e od pisma kojim je bilo datirano pismo Mutimirovih sinova.93 I carev zakqu~ak.74–77. mogla su da poti~u iz pisama koje je Petar uputio u Carigrad po{to je izvojevao pobedu — prvo nad Branom. uspeo da zauzme Destinik. . Budu}i da je Konstantin Porfirogenit o doga|ajima u Srbiji izme|u 890.

First and Second Thessalonians. zapravo. A. koji je posle postao magistar i logotet droma. 32. 330. da su se bugarski i srpski vladar okumili. U slu~aju Klonimira tako|e se ose}aju tragovi osnovnog izvora.90–91.100 Upadqivo je i da kod Teofanovog Nastavqa~a postoji re~enica DAI I.98 U nastavku ove iste. Carson. Konstantin Porfirogenit pru`io je ~itav niz podataka retrospektivnog karaktera. vladao daqih 20 godina. koji je bio daleko op{irniji: Klonimir je prodro u Srbiju sa vojskom iz Bugarske. osvojio je Destinik.. Upravo je zato Simeon poslao vojsku. avgusta. Naime. poznato mu je da je Petar posle toga (897) sklopio mir i sa Simeonom — iako se o tom ratu uop{te ne govori u osnovnom tekstu. car pi{e da je Petar. E. tj. Petrovu pobedu nad uzurpatorom i godinu kojom je wegova vladavina okon~ana. and Asyndeton in the Gospel of John. 100 Theoph. J. Nadaqe. Sacra Pagina. S. Collegeville 1995. kojem se pokoravao i koga je slu`io. Tom prilikom Lav Ravduh je Petru predlo`io jedan srpsko-ugarski savez protiv Bugara. 389. Kraj izve{taja o ratovawu Petra protiv Klonimira izdvojen je kao zakqu~ak u jednu du`u re~enicu kojom se sumira vreme trajawa wegove vladavine: Touton oun polemhsaj o Petroj apekteinen. te je najzad pora`en i ubijen. bla`enopo~iv{eg i svetog cara. oun. The Use of the Intersentence Conjuctions de. Poythress. u Paganiji — œtada u vlasti arhonta SrbijeŒ. 97 98 . gde je u zatvoru umro) do{lo u vreme œkada je bila bitka izme|u Romeja i Bugara kod AhelojaŒ. jedan od na~ina pomo}u kojeg je on mogao tako ta~no da utvrdi ovaj vremenski raspon. u kojem je bio potom opsednut. po{to je ubio Klonimira. po~ev{i od vladavine cara Lava. The Gospel According to John. Kako se u nastavku izlagawa doznaje da je do Petrovog pada (zarobqavawa i odvo|ewa u Bugarsku. zarobio Petra i odveo ga u Bugarsku. Da bi ovako precizno mogao da odredi ovaj vremenski raspon. 181. zatim zarobqen i najzad. Harrington.77. J. oslepqen. Upravo na ovaj na~in i Teofanov Nastavqa~ datira bitku na reci Aheloju kod Anhijala — 20. 660. 97 Prilo{ka odredba oun (œsadaŒ) obi~no dolazi na po~etku re~enice kojom se œzatvaraŒ jedna logi~ka i misaona celina — ozna~avaju}i.. Cont. Kako dosada{wa analiza Porfirogenitovih izvora pokazuje. 234. jeste upravo pojava indikta u izvorima koji su ome|avali ovo razdobqe. œzakqu~neŒ re~enice. D. Mihailo Vi{evi}. petoga indikta. Lava Ravduha. V. D.328 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 313–332 se tri ~iwenice: Bran je pora`en. kai.10–11: mhni de AugoustJ eikadi indiktiwnoj e. Indikativno za ovo izlagawe je to da car zna kako je vladavina arhonta Petra trajala 20 godina od trenutka kada je pogubio Klonimira. Porfirogenit je morao da ima ta~no datirana dva doga|aja — godinu Klonimirove uzurpacije. Richard. Grand Rapids 1991. o ~emu je Simeona obavestio vladar Zahumqa. kao i da je posle œvremena vladavine cara LavaŒ do{lo do sastanka izme|u Petra i stratega Dra~a.99 jasno je da je car za gorwu granicu Petrove vladavine imao pred o~ima peti indikt. zakqu~ak o svemu {to je prethodno izre~eno o jednom predmetu radwu. ed.. Novum Testamentum 26/4 (1984) 312–340 99 DAI I. 32.

Ransimanov zakqu~ak.D. tj. poglavqu DAI. ukoliko je pred o~ima imao peti indikt. da je Petrova vladavina zapo~ela tokom vladavine Lava VI. Paris 1870. G. kwiga VI. indiktom. 2–3. Jo{ je A. Hronika Simeona Logoteta. Cambridge 1929.101 DAI: Egeneto de kata ton kairon ekeinon kai polemoj eij Acelwn metaxu twn Rwmaiwn kai twn Boulgarwn. Naime. poglavqu. ne bi mogao da bude izvor Konstantina Porfirogenita. 389. odnosno pre 949. DAI. Sli~no je razmi{qao i F. vladavine Pribislava. godine i poglavqa 32. 101 102 . koja je iskori{}ena za definisawe kraja Petrove vladavine pomenom bitke kod Anhijala: Theoph.90 — 91. Stoga. kwiga VI Teofanovog Nastavqa~a nastala je sigurno posle 944. Teofanov Nastavqa~. godine. Romana II. sabiraju}i jedan pun indiktni ciklus od 15 godina i pet indikata narednog ciklusa. bio je ispravan. H. 867 — 913. The Emperor Romanus Lecapenus and His Reign. The Continuatio Theophanis. mogao je da nastane upravo tako {to je jo{ prvo Petrovo pismo u Protokolu bele`ilo ime cara — Lava VI. Konstantina VII Porfirogenita. prvi deo kwige VI. koji je smatrao da je svih {est kwiga Teofanovog Nastavqa~a kona~nu redakciju pretrpelo u vreme Ni}ifora Foke. A. Ka`dan je pretpostavio da je za razdobqe vladavine Lava VI i Aleksandra Logotet koristio carigradske Anale. o. c. Dopunski iskaz carev. 231 — zakqu~io. Teodor Dafnopat. Za osnovne probleme kompozicije i vremena nastanka ovog œtrodelnogŒ spisa videti H. J. vladavina Lava VI.. smatrao da je kwiga VI nastala u vreme Ni}ifora Foke (963–969) ili kasnije. Runciman. Pore|ewem ove dve re~enice izvesno je da je iskaz pribele`en kod Teofanovog Nastavqa~a prethodio onome iz DAI. a ovim delom se koristio. Rambaud. Cont. jedini rukopis Teofanovog Nastavqa~a Codex Vaticanus Graecus 167. Stoga. 545–546. Na taj na~in Konstantin Porfirogenit je jednostavnom matemati~kom operacijom. Byzantinische Studien. VV 15 (1959) 125–143. DOP 19 (1965) 89–112. Jenkins. Time se kona~no re{ava i pitawe hronologije Mutimirove smrti. DAI I.10–12. Na ovaj na~in otvorila bi se ponovo i diskusija o datirawu kwiga I — IV. o polemoj metaxu Rwmaiwn te kai Boulgarwn proj tJ AcelJJ sugkekrothtai potamJ. do{ao do zakqu~ka da je Petar vladao œdaqihŒ 20 godina. name}e se utisak da je iskaz Teofanovog Nastavqa~a poslu`io kao osnova Konstantinu Porfirogenitu u 32. U tom smislu. 178–182. Ukoliko je ovaj zakqu~ak ispravan. godine. Cont. srodan onome u DAI. ne treba po svaku cenu tra`iti ta~nu godinu kada je kwiga VI napisana — budu}i da je vladavina svakog vladara spis za sebe: Lava VI. Osim toga. onda je prethodni hronolo{ki podatak od kojeg je zapo~elo razdobqe 20-godi{we Petrove vladavine. ali bez kona~nog zakqu~ka. L’empire grec au dixieme siecle. najverovatnije. Transactions and Proceedings of the American Philological Association 68 (1937) 221–227. Tako|e. Brana i Stefana. te najzad Pavlove i Klonimirove uzurpacije. O mogu}im izvorima Simeona Logoteta videti. Romana Lakapina. kwiga VI Teofanovog Nastavqa~a nastala je pre poglavqa 32 DAI. Hirsch.: Mhni de AugoustJ eikadi indiktiwnoj e. za koga se pretpostavqa da je mogu}i autor (redaktor?) kwige VI Teofanovog Nastavqa~a. 32. Ka`dan. P. The Chronological Accuracy of the “Logothete” for the Years A. nastala je svakako pre 949. kojim je datirana godina Petrovog pada u vreme bitke kod Anhijala. Leipzig 1876. Pismo kojim je Petar obavestio CaTheoph. videti i R. u kojoj se nalazi iskaz o bici kod Anhijala. Kako je jo{ S.Tibor @ivkovi}: O takozvanoj „Hronici srpskih vladara“ 329 sli~na onoj u 32. Runciman. sekretar cara Romana Lakapina. morao da poti~e iz dokumenta koji je bio datiran 15. dakle. koje su u istoriografiji datirane razli~ito. Nickles. nema formalnu podelu na œkwigeŒ posle kwiga I–IV. je smatrao da je Hronika Simeona Metafrasta (Simeon Logotet) obuhvatala razdboqe od stvarawa sveta do 948. godine.102 Kada se ove dve re~enice uporede. V(Vita Basilii) i VI Teofanovog nastavqa~a.

. on je mogao da zna za klevetu Mihaila Vi{evi}a i Simeonovu burnu reakciju kada je saznao da Petar planira napad na Bugare zajedno sa Ma|arima — jer on je. avgust 892. da je do Petrovog pada do{lo: kata ton kairon. Wegova formulacija. te kona~no hvatawe na prevaru — ukazuje na to da je Konstantin Porfirogenit imao izvor na osnovu kojeg je mogao da œzaokru`iŒ pri~u o Petrovom padu sve do wegove smrti. Me|utim.. 32. zatim pregovori koji su vo|eni sa Petrom i zakletve koje su mu Bugari dali. Na ovaj na~in uspostavqa se unekoliko preciznija hronologija vladavine srpskih arhonata. Pavle je bio prisutan kada je Petar uhva}en i odveden u zatvor. bio na bugarskom dvoru. indikt — 1. godine. sina slepog Brana. mo`da se najboqe oslikava u za103 104 DAI I.. avgust 897. Trebalo bi upozoriti da upravo pojava Pavla u izlagawu i wegova potowa uloga u vizantijsko-bugarskim odnosima najverovatnije ima presudan zna~aj kada se tra`i poreklo ovih obave{tewa. a delom na one u Bugarskoj. koji pomiwe da je Petar œumro u zatvoruŒ (apoqnhskei en fulakV). spetembar 891–31.. tada. pismo kojim je Petar obavestio Carigrad o proterivawu Mutimirovih sinova moralo je da nosi 10. kasnijem izve{taju svedo~i i uzgredni podatak da je Petar umro u zatvoru. indikt — 1.103 ukazuje na posredni zakqu~ak do kojeg je pisac do{ao pore|ewem najmawe dva razli~ita izvora na osnovu kojih je mogao da zakqu~i da ova dva doga|aja stoje u bliskoj hronolo{koj vezi. kada se Pavle odmetnuo od Bugara i pri{ao Vizantincima. septembar 894–31. septembar 896–31. Porfirogenitovo saznawe o svim ovim doga|ajima o~igledno nije moglo da potekne od samog Petra. Na ovaj zakqu~ak upu}uje i sam Konstantin Porfirogenit. dok je pismo kojim su Prvoslav. Bran i Stefan obavestili Carigrad o preuzimawu vlasti i smrti wihovog oca moralo da nosi 9. a razu|enost vesti koje se delom odnose na doga|aje u Srbiji.104 Tako|e. on je znao imena bugarskih zapovednika koji su vodili vojsku — Sigrica Teodor i Marmaj. odnosno na delovawe srpskog arhonta s jedne i delovawe Bugara sa druge strane — kada se Petar iskqu~i kao informator — moralo je da potekne iz nekog izvora koji je o svim ovim stvarima prenosio post festum. Drugo je pitawe. godine. avgust 891. na koji na~in i na osnovu ~ega je Konstantin Porfirogenit do{ao do zakqu~ka da je Petrov kraj bio ba{ u vreme bitke kod Anhijala. indikt — 1. koja je kako se ~ini poslu`ila kao bogat izvor informacija Konstantinu Porfirogenitu za najve}i deo poglavqa 32. ve} kasnije. Porfirogenit zna da su Bugari u trenutku prodora u Srbiju poveli sa sobom Pavla. DAI I. septembar 890–31. daleko te`e.126. O tom. pismo kojim je Petar obavestio Carigrad o ishodu Pavlove uzurpacije nosilo je 13.99. avgust 895. 32. I sam opis bugarskog prodora u Srbiju. sve ovo Vizantinci nisu saznali te iste 917. kao svog kandidata za srpski tron. Diplomatska prepiska izme|u srpskih arhonata i careva u Carigradu. indikt — 1. Naime.330 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 313–332 rigrad o ishodu Klonimirove uzurpacije nosilo je 15. godine.

Hronika. da se ^aslavu pru`i potrebna pomo}.135. kako bi izmolio pomo} od cara. a da je wegova vladavina po~e105 Hronolo{ki odeqak koji prethodi ^aslavqevom bekstvu iz Bugarske u Srbiju. a ne usmene tradicije ili œhronikeŒ srpskih vladara. Na osnovu te gra|e. jer je samo na osnovu toga mogao Konstantin Porfirogenit da zakqu~i da je Petar od 897. Pavle i Zaharija.Tibor @ivkovi}: O takozvanoj „Hronici srpskih vladara“ 331 vr{nim re~enicama poglavqa 32. kako je mislio Ostrogorski. da su ve} Mutimirovi sinovi. 32. kada je Konstantin Porfirogenit postao car Romeja. sadr`i trag bilo pisma. rudimentarnog oblika. Jedan. koji se dogodio neposredno posle zbacivawa Zaharije. kada je vra}en u Bugarsku). zasnivao se na spisu koji smo naveli De conversione Croatorum et Serborum. ve} na kraj Zaharijine vladavine. ~inila su pre svega diplomatska pisma razmewivana izme|u Carigrada i srpskih arhonata. 27. godine. Drugi. kako je na{ao ne vi{e od 50 qudi bez `ena i dece koji su `iveli od lova. 32. sastavqeno je poglavqe 32 De administrando imperio. a koji je bio sedam godina ranije. 106 DAI I. jer je samo ^aslav bio taj koji je mogao precizno da navede kako je sa jo{ ~etvoricom qudi pobegao iz Bugarske. 107 DAI I. godine.105 Ali se isto tako ka`e da je on uputio poruku caru Romeja tra`e}i podr{ku i obe}avaju}i da }e mu biti odan kao i wegovi prethodnici. stupiv{i na vlast. postojawe dvorske kancelarije — kakvog god. mora da se odnosi na hronologiju posledweg doga|aja koji je Porfirogenit nazna~io. ovaj zakqu~ak navodi i na razmi{qawa o nekim drugim aspektima organizacije srpske ranosredwovekovne dr`ave. ^aslav sigurno nije bio u `ivotu 944. . bilo odluke cara Romana.107 Shodno ovome. godine vladao daqih 20 godina. sa jo{ ~etvoricom.142–144. Najzad. Istovremeno. ona bila. ne odnosi se na kraj Pavlove vladavine. jer ga kao svoga savremenika ili wegovog dobro~initeqa — ne pomiwe. 32. kao i da je sve to trajalo izvesno vreme. onaj koji je kori{}en za najstariju srpsku istoriju do oko 856. a to je. a za wim. I formulacija je ista: kata ton kairon. sam kraj ovog odeqka (koji prethodi dvema izolovanim oti sekcijama na samom svr{etku poglavqa 32). pomen prethodnih arhonata koji su priznavali vlast romejskog cara sasvim je u skladu sa pretpostavkom koju smo izneli. odnosno administracije. da ne pomiwem jo{ i najzanimqivije pitawe iz sfere diplomatije. Insistirawe na tome da je car u~inio brojna dobro~instva ^aslavu najverovatnije zna~i da je takvih pisama i odluka bilo vi{e. Stoga. sedam godina ranije. I samo je u wegovom interesu bilo da prilike u Srbiji oslika tako tamnim bojama. U zakqu~ku bi vaqalo re}i da je poglavqe 32 napisao Konstantin Porfirogenit na osnovu dva osnovna izvora.133: emhnusen proj ton basilea Rwmaiwn. obavestili Carigrad o ovoj promeni i o svojoj vernosti. Bugarski upad u Hrvatsku nalazi se u jednakoj funkciji kao i podatak o bici na Aheloju pomo}u koje se datira Petrov pad. Tu se upravo opisuje kako je ^aslav pobegao iz Bugarske œposle sedam godinaŒ (od posledweg bugarskog pohoda na Srbiju. S druge strane. Jer ne treba zaboraviti da je u pismu srpskog arhonta Petra moralo u Protokolu da stoji i wegovo ime i ime carigradskog cara. ta~nije grupa izvora. ustrojstvo dvora. pre svega. a to je upravo podatak o bugarskom upadu u Hrvatsku.106 Ta poruka nije ni{ta drugo do ^aslavqevo pismo. upravo kao {to je to u~inio Petar.

kao {to je to isto pismo moralo da ima i dataciju indiktom. poznavali gr~ki jezik. protospatarios and various reports of the “ministries” for foreign affairs and for finance. The abundance of archive material which the emperor used and the consistent methodology which he implemented throughout the writing. ili da je u wihovoj blizini bilo qudi koji su gr~kom jeziku bili vi~ni i bili pismeni. Tibor @ivkovi} ON THE SO-CALLED “CHRONICLE OF THE SERBIAN RULERS” OF CONSTANTINE VII PORPHYROGENITUS’ DE ADMINISTRANDO IMPERIO The analysis of sources Constantine Porphyrogenitus used for his text De Administrando Imperio has shown. proconsul. for the period from 890 to 933 AD. . that the emperor used first-rate documents: orders to Byzantine district commanders and officials. najkasnije po~ev od Mutimira. the payroll of imperial officials. and 50. for this part of the presentation about the Serbs. as it has been believed in historiography so far. Constantine Porphyrogenitus used the same type of sources he used for chapters 43–46. and their reports from the field. This excludes the possibility that. And while the first part of the presentation about the Serbs was written on the basis of a source that covered the history of the Serbs from the time of their settlement in Dalmatia to around 856 AD. orders on promotions to the high ranks of patrician. and 50 — primarily diplomatic letters exchanged between the emperors in Constantinople and the Serbian archontes. on the example of chapters 43–46. Tako|e.332 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 313–332 la u vreme vladavine cara Lava VI. The relative chronology that appears in chapter 32 was most probably established on the basis of an indiction which these letters were dated by — because diplomatic letters in Byzantium were dated solely th by indictions until the 13 century. dedicated to the Serbs. instructions to diplomatic missions in foreign countries. last wills. o~igledno je da su srpski arhonti. diplomatic letters sent to the rulers of foreign nations and their replies. lead to the conclusion that he could not have deviated much from this methodology even in chapter 32. Constantine Porphyrogenitus used the so-called Chronicle of Serbian Rulers. chrysobulls. without absolute chronology.

Ve} je Xon Bjuri. me|utim. treba se zapitati {ta je zapravo tema Hronografije. Pselovo istorijsko delo jedan je od najza~ajnijih izvora za istoriju CI veka.1 Pre nego {to se iznesu osude na ra~un pisca. nije ~esto bio slu~aj). Kada se dubqe prou~i istorijsko delo koje je Psel ostavio iza sebe. the Byzantine Historian. koji podr`ava Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije. Speculum 10/1 (1935) 87. primetio zna~aj ovog dela. ne bi bilo prete* Rad je nastao kao rezultat istra`ivawa u okviru projekta ev. carevi. retorika Hronografija Mihaila Psela jedno je od najzna~ajnijih dela vizantijske istoriografije. kako ka`e „delo savremenika ima duh koji nijedna kompilacija ne mo`e imati. br.“ J. metafore. jer. Pselu je zamerano na hronolo{koj nepreciznosti. kao i program svog dela. 177015. pa ~ak i. koje nije mogao ili nije `eleo otvoreno da iska`e. program.18(495. i pravo remek-delo vizantijske kwi`evnosti. B. i pre svega je kao takvo bilo prou~avano u vizantologiji. {to. The English Historical Review 4/13 (1889) 42. Kqu~ne re~i: bolest. Ironija i skrivene aluzije koje rado koristi ~itaocima ~esto ostavqaju zamagqenu sliku pi{~evih sudova i namera.17/. . Iz perspektive prou~avawa politi~ke istorije. kao i na dugim ekskursima u kojima govori o sebi. kao {to se na prvi pogled mo`e ~initi. nepoznavawu geografije (kada je pisao o doga|ajima van prestonice. 1 J. Hussey.Vizantolo{ke teme Byzantine Themes UDK: 321. sve do pre nekoliko decenija.02)"10":929 MILENA REPAJI] (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu) BOLESTI CAREVA U HRONOGRAFIJI MIHAILA PSELA* Opisi bolesti careva deo su literarne igre kojom je Mihailo Psel iznosio sudove o wihovim vladavinama. Michael Psellus. ve} pa`qivo uklopqen deo jednog celovitog narativa. u poku{aju da se rasvetli jedan mali deo Pselove ironije i retorskog ume}a kori{}enog u pisawu Hronografije. U tom smislu u ovom radu su posmatrane i bolesti. postaje jasno da dugi ekskursi nisu skretawe sa teme. Roman Emperors from Basil II to Isaac Komnenos. treba pomenuti. izostavqawu mnogih va`nih doga|aja koje pomiwu drugi savremeni izvori. karakterizacija li~nosti. diskvalifikacija. Bury. Osim toga.

zauzimaju daleko najvi{e prostora u Pselovoj istoriji. a koje je u vreme kada je on pisao Hronografiju (po~etkom {ezdesetih godina CI veka prvi deo. kao glavnih nosilaca vlasti u Vizantiji. N. svakako je morao znati da su se odigrali. 4 V. Upravo zbog toga Pselovi opisi careva igraju veoma zna~ajnu ulogu u razumevawu ciqeva i programa wegovog dela. The Argument of Psellos’ Chronographia. a naro~ito Jovan Kantakuzin — postaju akteri doga|aja koje opisuju. {to postaje topos u istoriografiji. Del Corno. {to i sam nagla{ava. po~ev{i upravo od Psela. Hussey. Pa`qivijim ~itawem. Macrides. wegov centralni deo. 5 V. a sredinom sedamdesetih drugi)5 ve} postalo uo~qivo. edd. D. Impellizzeri. Criscuolo. me|utim. . edd. Ronchey. Osim toga. 73. gde autor iznosi veoma smele. Michael Psellus. Carigradski patrijarsi i carevi makedonske dinastije. u wihovim prirodama i u wihovim postupcima. 83. osim œnau~neŒ. i pisci — pre svega Psel i Ana Komnina. rezultat je nedostatka Pselovog interesovawa za wih — carigradskocentri~nost sve vi{e postaje odlika vizantijskih istori~ara u CI veku. Ono {to ostaje o~igledno pri najpovr{nijem ~itawu Hronografije jeste utisak da je ovo delo dvorska istorija. i veoma ~esto. The Historian in the History. wihovi opisi i postupci. Leiden — Boston — Koln 1999. Venezia 1984. Doga|aji van Carigrada su opisani veoma retko i veoma {turo. Venice 1996.334 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 333–348 rano re}i. U. A. a kao dvoranin na visokim funkcijama. nalazio je u li~nostima vasilevsa. ali zanimqive i dobro argumentovane tvrdwe o su{tinski veoma subverzivnom filozofskom i antihri{}anskom programu koji je Psel imao pi{u}i ovo delo. S. C. VI. A. Beograd 2003. Pronicqivom Pselu te{ko da je bilo nejasno kakav su zna~aj ovi doga|aji mogli da imaju. D.3 ve} }emo samo naglasiti neke stvari koje su zna~ajne da bi se shvatio smisao Pselovih opisa carskih bolesti. 149. Uzro~nike propadawa carstva koje je po~elo da se odigrava posle smrti Vasilija II. ~ak i oni koji su imali veliki zna~aj za vizantijsku istoriju CI veka. u vizantijskoj istoriografiji zapa`a se ja~e prisustvo autora u delu.4 a Psel je najizrazitiji predstavnik ove pojave — kao i izli{nosti davawa takvih informacija u wegovoj koncepciji dela. FILELLHN: Studies in Honour of Robert Browning. 6 R. Angelou. ali i Atalijat i Georgije Akropolit. Kaldellis. uvijawe u formu istoriografskog `anra. Constantinides.2 Ovde se ne}emo baviti analizom celokupne Hronografije i ciqevima koje je pisac imao kada je pisao. Granice wihovih vladavina su gotovo jedine precizne hronolo{ke odrednice koje u delu nalazimo. Nedostatak podataka ocewenih kao va`nih od strane savremenih istori~ara. ima i ulogu apologije samog pisca. koji je per se davao 2 Michele Psello Imperatori di Bisanzio (Cronografia). Panagiotakes. Stankovi}. kao i doga|aji na dvoru. kao centralni lik Hronografije iskrsava niko drugi do sam Psel. Opisivawe doga|ajne istorije CI veka nije bilo Pselov ciq. 205–224. E. 3 Za program Pselove Hronografije up. U CI veku. S. Naime. wihovo prisustvo ogleda se i u ekskursima u kojima govore o metodu pisawa istorije. Carevi. M. Jeffreys.6 Uobi~ajeno postaje pisawe savremene istorije.

II. iako svakako jesu utemeqeni u stvarnosti. zbog ~ega su ga ~ak poredili sa Vilijemom [ekspirom i Fjodorom Dostojevskim. 23–28.8 ali wegovo ubacivawe u sopstveno delo oslikava se na mnogo vi{e nivoa od o~iglednih autobiografskih upadica. neistine. ve} }emo ga ostaviti otvorenim za daqa prou~avawa. koje se pre ili kasnije otkriva. 23). „paratakti~ko“ oslikavawe likova. ta~nije o slici cara koju nam on predstavqa. pa i Pselu. govore nam o samom piscu. treba napomenuti. iako na prvi pogled ne mora delovati tako. 362. i ubacivawe wegove istorije u sled vizantijskih hronika. Kaldellis. Man in Byzantine Historiography. 7 8 . sudovi i filozofski pogledi pro`imaju ~itavu Hronografiju i mogu se pratiti na nekoliko. sakriju u ovoj formi. Psel se na ovaj na~in uklapa u trend svog doba. Man in Byzantine Historiography from John Malalas to Michael Psellos. koje nije `eleo ili nije mogao otvoreno da iznese. mawe ili vi{e skrivenih. 177). {to je zamka u koju nas sam pisac stavqa. omogu}ili su mu da u formi istorije XI veka napi{e sopstvenu istoriju i iznese svoje poglede. veoma je kompleksna i slojevita kwi`evna igra. 210–211. nikako se ne mo`e primeniti na Psela. Dumbarton Oaks Papers 46 (1992) 177. pre nego o carevima. 11 Jakov Qubarski smatra da je Pselova karakterizacija likova rezultat geneze opisa karaktera u vizantijskoj istoriografiji (Ljubarskij. Historian. i ovde }emo se potruditi da osvetlimo jedan mali deo Pselovog programa i wegovih skrivenih aluzija — onaj koji nam se otkriva u opisima bolesti careva. Pselovo veliko istorijsko delo odlikuje se izvanrednim prikazom karaktera i gotovo psiholo{kim procewivawem likova. na~in i dubina sa kojom analizira karaktere likova prevazilaze sve prethodnike i nisu nadma{eni ni u potowim vremenima. i da bi se stekao potpun uvid u wu.7 omogu}avalo je vizantijskim istori~arima. Pselova karakterizacija li~nosti. kojih. ukorewenom bi}u. Argument. 12 Za odli~nu analizu termina hqoj. naro~ito careva. 9 Macrides. kao i nagla{avawe ovih svojstava `anra. bez jasne strukture i hijerarhije osobina. ali ovde se na tom pitawu ne}emo zadr`avati. koje deluje prihvatqivije. 10 J.12 Ta priroda se na razli~ite Cronografia I. Psel svakako jeste imao modele u svojim prethodnicima. iako na prvi pogled zavodqivo. 266–272. Posebno je pitawe da li je Psel za~etnik ovog trenda na koga su se ugledali pozniji istori~ari. nivoa. da sopstvene ciqeve. Pselov izvanredni retorski dar i ironija.11 Pselovi opisi likova. deluje kao teza koju treba preispitati. pre}utkivawa i. Argument. ali wegovi uzori le`e pre svega u antici.10 Iako wegovo oslikavawe li~nosti nije bez korena u vizantijskoj istoriogafiji. Ljubarskij. Po mi{qewu Entonija Kaldelisa (Kaldellis. Wihova dela odgovaraju wihovoj prirodi (hqoj).Milena Repaji}: Bolesti careva u Hronografiji Mihaila Psela 335 delu pe~at objektivnosti i istinitosti. ponekad. Opis svakog cara je dovr{ena i koherentna slika. koliko god se nekad oni trudili da je prikriju. ima vi{e nego kod svih ostalih autora zajedno. neophodno je proniknuti kroz brojne slojeve kojima su wegovi opisi pro`eti i skrivene auzije koje rado koristi. U tom svetlu treba prou~avati ovo kompleksno delo.9 Wegova li~nost. ili je to odlika duha CI veka. i wegov zna~aj u Pselovoj karakterizaciji likova up. zbog li~nog tona kojim je obojena Hronografija. naro~ito careva.

koja Pselovo posmatrawe fizi~kog izgleda svrstava u dve kategorije — u okvire bavqewa lepotom kao jednim od va`nijih qudskih kvaliteta. imaju dakle dvostruku ulogu: da najave psihi~ke osobine koje su sa wima u vezi i da potvrde ili negiraju wihovu dostojnost prestola. kako pisanih. po{to je ~itav wegov rad zapravo kritika wenog). nav. pre svega careva. 302). uprkos nedovoqnoj o~uvanosti vizantijskih izvora. jer wegovo nagla{avawe da Hronografija nije enkomion. Opisom fizi~kog izgleda u Hronografiji donekle se pozabavila Sawa Me{anovi} (S. Govor tela u Pselovoj „Hronografiji“. Baldwin. ista. Boldvin donekle ispravqa ovu tezu. jer ideali fizi~kog izgleda koje on u Hronografiji postavqa. isticawem odre|enih fizi~kih karakteristika zajedno sa duhovnim. Psel nije ni prvi ni posledwi vizantijski pisac koji koristi opis spoqa{wosti junaka svog dela da bi nagovestio wihove moralne kvalitete. nemaju mnogo veze sa ugledawem na wegove prethodnike u vizantijskoj istoriografiji. jer bi u tom slu~aju mnogi od wih bili identi~ni. U okviru wenih mehanizama. vladarskoj li~nosti se pridaje mnogo ve}i zna~aj i dostojanstvo. Head. tako i likovnih portreta careva.336 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 333–348 na~ine. Osim toga. Fizi~ki izgled se. Baldwin. i Me{anovi} nije bez razloga kasnije u tekstu uzela primer ba{ Vasilija II. nego istorija. Me{anovi}. Konstantina Lihuda). Beograd–Kru{evac 2002. Byzantion 50 (1980) 226–240. a jedan od na~ina najavqivawa osobina likova jesu opisi wihovog fizi~kog izgleda. Byzantion 51 (1981) 8–21 (rad Boldvina je svojevrsna dopuna radu Konstans Hed). ali ova tema nikako nije sasvim obra|ena i zaslu`uje posebnu pa`wu. kao i wegovu veru u bogoizabranost careva. Drugo obja{wewe mi deluje opravdanije. isti~u}i da nam vizantijski pisci ne predstavqaju realnu sliku careva. B. Govor tela. stavio pod znak pitawa. u sa~uvanim istoriografskim delima ostalo neprocewivo blago koje nam omogu}uje da vidimo kako su izgledali vizantijski carevi! (Head. Jovana Vataca. Physical Descriptions of Byzantine Emperors. me|utim. jer su pozitivni opisi careva u woj retki. 98–100). vladala~ke sposobnosti i postupke. ali ve{tina sa kojom to radi je izvanredna i po tome se nijedan istori~ar ne mo`e meriti sa wim. a takav pristup bi zahtevao veoma podrobnu monografsku studiju. Ova dva rada su korisna jer se u wima nalaze nabrojani brojni portreti careva. Physical Descriptions of the Emperors in Byzantine Historical Writing. 220). kada se uzme u obzir da je u Vizantiji bilo kakva vidqiva fizi~ka ili psihi~ka mana diskvalifikovala pretendenta za obavqawe ove funkcije. mesto. carske propagande. (Boldvin u svoj rad ne ukqu~uje Psela. Ovo je naro~ito va`no u opisima careva. i na vi{e nivoa manifestuje u Hronografiji. metodolo{ki se te{ko mo`e opravdati ovakvo pore|ewe fizi~kih opisa careva u celokupnoj vizantijskoj istoriografiji. ali iz toga ne izvodi nikakve zakqu~ke. ali nam ne obja{wava da li to ~ini zato {to se on razlikuje od drugih istori~ara. Nave{}u samo neke od radova: C. jer je ukazivala na nedostatak bo`anske milosti koja mu je bila neophodna da bi zauzeo tron. i jo{ nekolicine pozitivnih likova (Georgija Manijakisa. jako retko mo`e posmatrati tako. uz veoma dobre argumente. 17). kod Psela. ili zbog toga {to se po pitawu Pselovih opisa careva sla`e sa mi{qewem Konstans Hed. i prime}uje da se u opisu jednog cara ~esto prime}uju razlike izme|u izvora. 299–306). ne samo kod Psela. „Fizi~ki izgled je jedan od va`nih elemenata carske propagande.14 Platonisti~ki i neoplato13 Ovde }emo za sada ostaviti po strani pitawe Pselove pobo`nosti koju je Kaldelis. 14 O opisima fizi~kog izgleda vizantijskih careva ve} je pisano. Physical Descriptions. i u oviru tzv. Oni tako|e odra`avaju wegovu u~enost i wegove filozofske poglede. ali ne donose gotovo nikakve zakqu~ke.13 Kod Psela opisi fizi~kog izgleda junaka. nije puka retorska igra. Argument. Tre}a jugoslovenska konferencija vizantologa. ve} uzore preuzima direktno iz antike. .“ (Me{anovi}. Physical Descriptions. ~ak i savremenih (slu~aj Prokopija i Agatije o Justinijanu. Hed zavr{ava svoje izlagawe zakqu~kom da nam je. i te{ko se wegovo istorijsko delo mo`e posmatrati kao carska propaganda. makar i deklarativnu (Kaldellis. heroja Hronografije.

da naglase Pselovu u~enost. Pselovi detaqni opisi stra{nih i uglavnom fatalnih bolesti careva ostavqaju veoma upe~atqiv utisak. I.Milena Repaji}: Bolesti careva u Hronografiji Mihaila Psela 337 nisti~ki ideali sfere i harmonije15 Pselova su naj~e{}a sredstva za isticawe pozitivnih fizi~kih (kao i moralnih) karakteristika likova. Me{anovi}. Teofan potpuno otvoreno povezuje bolesti i smrti ovih careva sa wihovom bezbo`no{}u. u drugom delu. prvenstveno zbog toga {to osuda wegove likove nikada nije poga|ala zbog nedostatka pobo`nosti i nije prikazana kao Bo`je delo. i koju je voleo da hvali. 702). prou~avawe fizi~kih opisa ima posebno va`no mesto. Argument (naro~ito 127–131. me|utim. retorski veoma pa`qivo uklopqenu u konceptu dela — ulogu u karakterizaciji careva koje je opisivao. ibid. 154–166 (poglavqe „Political Philosophy and the Rehabilitation of the Body“). 66–68. 300. koja se ogledala i na poqu medicine. iako se u celom delu Kaldelis prete`no bavi Pselom kao filozofom). na mawe ili vi{e suptilan na~in. V. 15 Na primer Vasilije II: Cronografia. nagla{avawe disharmonije16 najnegativniji parametar u opisima negativnih karakteristika. imaju}i u vidu da je Pselovo delo imalo veoma jasan politi~ki program. . I sama koncepcija tih dvaju dela je druga~ija. 17 Za Pselove filozofske poglede up. kako }emo poku{ati da doka`emo. i da obiluje brojnim prikrivenim politi~kim aluzijama. U ovim okvirima }emo posmatrati i wegove opise bolesti careva. ed. jer on vra}a va`nu ulogu i po{tovawe telu i idealu telesne lepote i snage. Imaju}i sve ovo u vidu. Mihailo IV: I. {to kod Psela ne}e biti slu~aj. uvijaju}i ih u metafore. 148. kojom ve{to prikriva stvari koje `eli da ka`e. 19 Teofan je u svojoj Hronografiji koristio bolesti kao kaznu za bezbo`nost u opisima ikonobora~kih careva (Theophanis Chronographia.. dok je. 154–166. 52. 18 Up. Bonnae 1839. nasuprot tome. Konstantina C i Mihaila VII. opisi bolesti kod Psela imaju i druga~iju ulogu. Beograd–Nik{i} 2002. 160–194. 16 Mihailo V: Cronografia. I. bolest je zamenila potpuno bizarna smrt.18 {to mo`da na najboqi na~in oslikava veliki jaz koji stoji izme|u wega i wegovih vizantijskih prethodnika. 96–98. Kaldellis. Ove scene svakako su imale ulogu. kao i brojni drugi opisi. naro~ito kada se uzme u obzir Pselova pomenuta retorska ve{tina i wegova ironija. Kaldellis. Konstantin Monomah na samom po~etku vladavine: II. Treba naglasiti veliku razliku izme|u dva dela Hronografije — prvog i originalnog. Tatakis. jasno je da u prou~avawu Hronografije i u odgonetawu Pselove ocene pojedinih careva. Argument. 693 — opis bolesti Konstantina V. scene i ekskursi u Hronografiji. Osim toga. 368. Vizantijska filosofija: Helenska patristi~ka i vizantijska filosofija. Govor tela. Mihailo VII: II. koji je poslu`io kao model idealnog cara u prvom delu istorije. i potrete dvojice Duka. Zahvaqujem Dejanu Xelebxi}u {to mi je ukazao na ovu pojavu kod Teofana. I. Classen. 178–197.17 Pselova u~enost i wegovo ugledawe na antiku i po{tovawe anti~kih ideala uticalo je i na samu ~iwenicu da su opisi fizi~kog izgleda u Hronografiji tako razvijeni.19 U Hronografiji nalazimo tri idealizovana carska portreta — portret Vasilija II. a toliko wihovo nagla{avawe navodi ~itaoca da se zapita {ta stoji iza toga. ali ovaj primer je zna~ajan jer pokazuje da ovakav na~in karakterizacije nije bio stran vizantijskim piscima i wihovom shvatawu stvari. U slu~aju wegovog sina Lava IV.

naro~ito kada se uzme u obzir pa`wa koju on bolestima ina~e posve}uje u Hronografiji. Psel ovde koristi termin eteqnhkei. o ~emu pi{e u kwizi posve}enoj vladavini ovog cara. u drugom delu Hronografije.338 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 333–348 koji se zavr{ava vladavinom Isaka Komnina. koji sadr`i opise vladavine dva heroja — Konstantina i Mihaila — i jednog antiheroja — Romana Diogena.22 Ovo upu}uje na to da je vladao dostojno poverewa koje mu je uka20 Jovan Skilica (Ioannis Scylitzae Synopsis Historiarum. Treba imati na umu da Psel. ali su za na{u temu va`ni jer su idealizovani. ed. vremenom koga se ne se}a i kada je tek bio ro|en. i pomiwe probleme koje je imao za vreme svoje vladavine. Pselovo pre}utkivawe ovih podataka. iako im naizgled ne pridaje zna~aja. pisanog za vreme vladavine Mihaila VII. impliciraju}i da je on zaslu`ivao polo`aj koji je zauzimao tokom ~itave svoje vladavine i da je bio najsposobniji da odr`i vlast. naro~ito u slu~aju Konstantina Duke. i ~ak je suprotstavqaju}i svim drugim carevima (uper pantaj touj allouj autokratoraj gegenhsqai). 22 Isto. kome je. i {to posledwi pasus ima za ciq da potvrdi. Sklop Vasilijevih vrlina daje nam smernice za shvatawe Pselove ideje cara koji je Carstvu u tom trenutku potreban. Smrt Konstantina Duke tako|e zaprema jako malo mesta u Hronografiji. Psel daje samo kratak pomen wegove smrti. Berlin 1973. I. sasvim su druga~iji po karakteru od Vasilijevog i vi{e nalikuju `anru enkomiona nego `anru istoriografije. veoma ozbiqna zamerka. 318. kao i prosperitet dr`ave. ove male razlike se mogu protuma~iti kao veoma suptilan na~in da se napravi razlika izme|u ove dvojice idealnih careva i da se Konstantinu Duki uputi skrivena kritika. 92) govori o bolesti Konstantina Duke (Apo de mhnoj oktwbriou nosoj enekhyasa tJ basilei). te je to slika idealnog sna`nog i odlu~nog vladara. nagla{avaju}i dugove~nost i dugu vladavinu ovog vasilevsa. a Mihailo Atalijat (Michaelis Attaliatae Historia. veoma je indikativno. i pored mnogih dela koja mu ne slu`e na ~ast.21 Ovim je upadqivo suprotstavio Vasilijevu figuru ostalim carevima o kojima }e u Hronografiji pisati kao najdugove~nijem. niti bilo kakve druge karakteristike koje bi upu}ivale na wihovu nedostojnost romejskog prestola!20 U Vasilijevom slu~aju. Kako nam se ~ini. 21 Cronografia. Psel za wegovu smrt koristi izraz metallattei ton bion (napustio je `ivot). jer u tom slu~aju pisac svakako ne bi propustio da posvedo~i ova dva slu~aja. I. i drugog. i koji se zna~ajno razlikuje od prvog. {to je kada se pogleda set vrlina dobrih careva kod Psela. ed. na Pselu svojstven na~in. Za ovog cara Psel ka`e da ne zna da je neki car `iveo `ivot slavnije i umro zadovoqnije. i koji ima jedinstven program i strukturu. I. Za razliku od povesti o smrti Vasilija II. kao da izbegava i da eksplicitno pomene wegovu smrt. U pasusu kojim zakqu~uje Vasilijevu vladavinu. bio veoma odan. Thurn. U portretima ove trojice heroja Hronografije ne nalazimo brutalne opise te{kih i mu~nih bolesti. koji je mesecima bolovao od duge i bolne bolesti i ~ak upadqivo nagla{avawe wihove mirne i sre}ne smrti. gledano iz perspektive kraja XI veka. iako ve{to uklopqena kada pisac insistira na pravqewu razlike izme|u . nalazilo na vrhuncu mo}i. Time postaje jasno da pasusi posve}eni bolestima nisu imali samo karakter u~enih upadica. kako }emo daqe u tekstu pokazati. Portreti dvojice Duka. 54. a kada se Carstvo. iznosi jednu zamerku na ra~un svog prijateqa i cara pod kojim je do{ao do najvi{ih dr`avnih funkcija — optu`uje ga da je zapostavio vojsku. Bonnae 1853. Pselov prikaz Vasilijeve vladavine predstavqa `al za zlatnom pro{lo{}u. II. ponovo veoma suptilno. 868–869) pomiwe bolest Vasilija II (aifnidiJ nosJ phfqeij apebiw). Bekkerus.

Psel daje jo{ jedan razlog wegovog zadovoqstva — carevi sinovi. 48–49). antiheroj postavqen nasuprot dvojici vladara iz porodice Duka. 238–242. nema opisa bolesti i smrti. pa ~ak i kao centralnu li~nost narativa. a moralo je zbog stawa stvari u tom trenutu i mogu}nosti iznenadne izmene sre}e. (J. Pselova kritika roda Duka u drugom delu Hronografije. posebno je remek-delo wegove ironije i zaslu`uje da bude podrobnije prou~eno. 178). ZRVI XLIV (2007) 165–169. plemenitu (eugenestathn). i istovetni wemu. centralnog lika narativa u drugom delu Hronografije. {to je dovelo do infekcije i par dana kasnije.“ 26 Isto. Opis zbacivawa Mihaila Kalafata sa vlasti veoma je dramati~na scena u Hronografiji. 360) Psel se gnu{ao fizi~kih kazni.27 Oslepqewe je. izbacio je nikogovi} (dusgenestatoj)“. Psel je opravdao i oslepqivawe Romana Diogena. Roman Diogen. Ta apofqegmata twn basilewn sthn Istoria suntomo tou Micahl Yellou. pre svega Mihailo VII. Laskaratos — S. D`elebd`i}. a {to je veoma izra`eno i u wegovoj Kratkoj istoriji.25 Osim toga. ali samo u slu~aju rata (Cronografia. I. Medical remarks. U opisu vladavine Mihaila Duke. II. ovde smo samo ukazali na neke od problema. Surovost vladara u ovom smislu opravdava u poglavqu o Vasiliju II. opasnosti za dr`avu — u skladu sa time. 318. kako izgleda. gde je 13 izreka koje je pripisao raznim carevima posve}eno upravo ovoj tematici (D. moralo da se desi po svaku cenu: nije trebalo zbog pobo`nosti i izbegavawa stra{nih dela. i u ovom slu~aju zaslu`ena istorije i enkomiona! (Isto.“ (Isto. wu. „Kao da je pigmej `eleo da bude Herkul. smrti ovog cara. i Psel ovde po prvi put u velikoj meri ubacuje sebe kako aktivnog u~esnika u doga|ajima koje opisuje. Opise bolesti ne nalazimo ni kod izrazito negativnih likova Hronografije ukoliko ih je pisac ve} na neki drugi na~in diskvalifikovao za vr{ewe carske funkcije. bili su. 23 Isto. II. Documenta Ophtalmologica 81 (1992) 141–142). I. iako Psel jeste smatrao da vlast treba . i poku{ao da u~ini da izgleda kao on. (Kaldellis. 98). Romanovo oslepqivawe izvedeno je na veoma brutalan na~in — po opisima drugih savremenih i poznijih izvora. Istina je da su i wih dve zavredile dosta kritike u Hronografiji i. 27 Isto. Argument. i posve}uje opravdavawu ovog postupka dosta prostora. 148. Pi{u}i daqe o smrti ovog cara. 308). II. dakle. ne mu~e}i se bole{}u. po Atalijatovom svedo~ewu. ali i cara Mihaila Duku. kako karakternom. koje je ostavio iza sebe. da ka`em ono {to sam ve} rekao. The Penalty of Blinding During Byzantine Times. iako naizgled wima sasvim naklowenom.26 i to nakon {to je oterao caricu Zoe „iz posteqe u kojoj je ro|ena. u ~ijem je fizi~kom opisu jasno i nedvosmisleno nagla{ena wegova nedostojnost prestola — Psel otvoreno ka`e da wegov izgled nije bio u skladu sa funkcijom koju je obavqao. a koje je. predodre|eni da nastave i dobar vladala~ki put ovog vladara. bili su po svemu sli~ni ocu. i Mihailo je bio oslepqen i time diskvalifikovan. tako i fizi~kom. u~inio nespretni xelat Jevrejin (Michaelis Attaliote Historia. i to je.24 te stoga u povesti o wegovoj vladavini ne nalazimo pomena bolesti. tako i fizi~kim izgledom. I. kome Psel u svom delu posve}uje panegirik.23 Wegovi naslednici. kako bi opravdao sebe. 208. I. „Na ovom mestu oklevam da pre|em na pripovedawe o onom delu koje nije smelo da se desi. Bolesti se ne pomiwu ni u opisu vladavine Mihaila Kalafata. Zoe i Teodore. samo malo druga~ije (ina dh para bracu tautologhsaj erw). 25 Cronografia. sli~no{}u sa ocem. kako je pisan za wegovog `ivota.Milena Repaji}: Bolesti careva u Hronografiji Mihaila Psela 339 zano i. da je upravo time zaslu`io takvu smrt. dakle. Kaldelis smatra da Psel nije bio zagovornik legitimnosti makedonske dinastije i wenih posledwih naslednica. Marketos. bio je diskvalifikovan oslepqivawem koje je zaslu`io svojom pogubnom politikom i zarobqavawem od strane varvara. oslepqen je va|ewem o~iju gvozdenom alatkom. kako karakterom. tj. 24 Psel opravdava oslepqivawe Diogena dr`avni~kim razlozima. {to na vi{e mesta nagla{ava.

23–28. 106.32 U ovoj re~enici. Kaldellis. 31 Cronografia. Kratak opis wegovog nezgrapnog izgleda.340 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 333–348 kazna (iako Psel ovde pokazuje mnogo vi{e rezerve prema surovosti telesnog ka`wavawa) protiv cara koji je poku{ao da naru{i red u dr`avi. 51–61. koju Psel uvodi putem bolesti. Bolest koja je usledila kao posledica wegovog raskala{nog `ivota. koji nikako nije bio u skladu sa (neo)platonisti~kim idealom harmonije. 32 Kaldellis. kao {to je ve} re~eno. na jo{ jedan na~in pokazuje Pselovu osudu ovog vladara. Ona nema za ciq udovoqavawe bogu i brigu o ve~nosti. 178. 64. i stoga je zaslu`io kaznu za takav postupak. detaqnije je opisana i zaprema nekoliko kaputa. kako mi se ~ini. 28 Cronografia. Psel ~ak dva puda zauzme najsposobniji. i jo{ gore. Uvre`eno mi{qewe u vizantijskoj medicini bilo je upravo ovo koje je Psel izneo. I. ‘Arthritis’ in Byzantium (AD 324–1453): unknown information from non-medical literary sources. ve} dobrobit carstva! Stoga je Konstantin VIII svojim pona{awem na prestolu postupao upravo u suprotnosti sa dobrobiti carstva.“29 Ovaj opis je u o{troj suprotnosti sa opisom asketskog `ivota wegovog brata. posledwi mu{ki izdanak makedonske dinastije. Argument. na kojima je vizantijska medicina i po~ivala (J. 29 Isto. po{to je ovo jedan od zna~ajnijih termina u wegovoj karakterizaciji junaka i. Ponovo je dr`avni interes opravdawe surovosti. ve} je u sigurnosti jahao na kowu.“31 Ovde.30 za razliku od koga Konstantin nije shvatao ozbiqnost polo`aja na kome se nalazio. i u tom smislu treba posmatrati wegov stav prema dinasti~kom legitimitetu. slu`i kao uvod za opis wegovih bolesti. Carska askeza koju Psel hvali i preporu~uje nije nalik mona{koj askezi koju pisac nije cenio. postavqenog nasuprot prete`no pozitivno ocewenom Mihailu IV. treba obratiti pa`wu na Pselovu upotrebu slo`enica termina hqoj za opisivawe Romanove bolesti. celo wegovo telo se zagnojilo i postalo pokvareno iznutra. Annals of the Rheumatic Diseases 54 (1995) 952). {to }e se opisom wegovog karaktera i vladavine i potvrditi. ali nadimkom gerontoj28 upu}eno je na to da nije bio sposoban da odr`i Carstvo. Zbog toga ga niko od po~etka vladavine nije video da poku{ava da se sigurno kre}e pe{ke. II. i koji je izuzetno nagla{en u Vasilijevom opisu. Konstantin VIII. Argument. te stoga nije mogao da obavqa svoju funciju kako vasilevsu prili~i. koji je Psel visoko cenio. 30 O zna~ewu i zna~aju asketskog kod Psela up. izazvanih pro`drqivo{}u i seksualnim strastima (gastroj kai afrodisiwn). „Stoga je oboleo od artritisa (ta arqra algema). kori{}en je da ozna~i uro|eni karakter li~nosti. Nagla{avawem da ga od stupawa na presto niko nije video kako hoda. {to je koncept koji su utvrdili Hipokrat i Galen. U slu~aju Mihaila VI nema opisa bolesti ili druga~ije diskvalifikacije posredstvom fizi~kog izgleda. ukazao je na to da od samog po~etka svoje vladavine Konstantin nije odgovorio zadatku koji je stajao pred wim. „Neobi~na i te{ka bolest je spopala cara: naime. jo{ jednog antiheroja Hronografije. da do artritisa dovode preterano konzumirawe hrane i seksa i stres. stopala su ga tako mu~ila da nije mogao da hoda. on je veoma visoko cenio plemenitost roda. predstavqen je kao antipod svom slavnom bratu Vasiliju. . mimo dinasti~kog principa. Bolest Romana Argira. I. Lascaratos.

v.34 ali daje veoma detaqan opis razvoja bolesti i Romanovog fizi~kog i psihi~kog stawa. koje Psel prati od vladavine Konstantina VIII. a naro~ito upravo od Romana Argira. 35 Cronografia. Psel ovde ostavqa otvorenim pitawe carevog trovawa. ZRVI 41 (2004) 134–137. prost opis stawa wegovog organizma. Argument (naro~ito strane 132–144). ne treba zaboraviti. 144–146. koje potvr|uje Jovan Skilica u svojoj Istoriji. 88–96. Cronografia. Lascaratos. Tropeoforos kod Mihaila Psela. Bolest Konstantina Monomaha opisana je u nekoliko navrata. pozitivne strane Konstantinovog karaktera Psel je opisao uz veliku dozu ironije. Ova re~enica mo`e se shvatiti i kao metafora propadawa Carstva. I. 390. I. ali i.Milena Repaji}: Bolesti careva u Hronografiji Mihaila Psela 341 ta koristi slo`enice ovog termina: da bi ozna~io neobi~nost Romanove bolesti (noshma twn ahqwn) i da bi opisao propadawe wegovog tela (kakohqej autJ egegonei kai upoulon). 38 Za detaqniju analizu nekih aspekata Pselovog Pogleda na Konstantina Monomaha up. Ujedno. i ono koje le`i izme|u redova.36 Pselu kao odli~nom poznavaocu medicine svakako nije bilo nepoznato na {ta ukazuju simptomi koje je tako detaqno opisao — o tome su pisali brojni vizantijski lekari.35 na osnovu kog su istori~ari medicine utvrdili da je re~ o trovawu arsenikom. ed. Dubqom analizom. D. Toxicological History Society Mithridata V (1995) 6. svaki put veoma 33 Treba imati na umu da je ovaj car ukinuo alilengion (G. time je poku{ao da sa sebe skine odgovornost za lo{u politiku cara kome je slu`io i za ~ije je vladavine zauzimao visoke funkcije na dvoru. Osim toga. Berlin 1973. 34 Ioannis Scylitzae Synopsis Historiarum.33 ali o ovome }e biti vi{e re~i u daqem tekstu. 139. 306) i da je potro{io velika sredstva za izgradwu crkve Bogorodice Perivlepte (o ~emu Psel veoma sarkasti~no izve{tava. Pselova upotreba bolesti za karakterizaciju vladara postaje mnogo o~iglednija. 7. pokvaren karakter. 37 Isto. „vrline“ Konstantina Monomaha se nikako ne uklapaju u tu sliku. tako da Pselova igra re~ima u opisu Romanove bolesti mo`e da da dvojako zna~ewe tekstu — ono koje je na prvi pogled o~igledno. V. a da je jedna od osnovnih du`nosti careva po Pselu bila briga o dr`avnim finansijama. ali prvenstveno zna~ewe ozna~ava lo{. Stankovi}. Jedan primer politi~ke upotrebe retorike.37 On otvoreno ne iznosi osudu porfirogenite princeze i wenog mladog qubavnika za ubistvo jednog od najomra`enijih likova Hronografije. I.38 U opisu Konstantina Monomaha. Konstantin Monomah jedan je od najkontradiktornijih likova Hronografije. Ostrogorski. i ako se pa`qivije prou~i sklop vrlina koje Psel smatra potrebnim za jednog vladara. Kaldellis. me|utim.). Beograd 1996. Termin kakohqoj ima svoju primenu u medicini i u opisivawu bolesti. ve} da je svoju ve{tinu iskoristio za o{tru osudu svog dobrotvora. ^itawem povesti o vladavini ovog cara sti~e se utisak da ni sam Psel nije bio siguran kako da ga okarakteri{e. a koje slu`i opisu karaktera cara o kome je re~. Istorija Vizantije. mo`e se utvrditi da ve{t pisac i retor kakav je bio Mihailo Psel nije bio zbuwen i nesiguran. The Poisoning of the Byzantine Emperor Romanos III Argyros (1028–1034 A. cara koji ga je naterao da obu~e mona{ku rizu. . ali je ~itaocima koji su se razumeli u medicinu jasno stavio do znawa da je car bio otrovan.). 36 J. Thurn.

nedostatak brige za dobrobit dr`ave i prepu{tawe u`ivawima (o carevim seksualnim avanturama Psel govori na vi{e mesta. 41 Isto. i smrt cara koji ga je naterao da ga se prihvati opisao 39 Na primer.42 Stupawe na presto on je.“44 Pripovest o Konstantinovoj smrti tako|e zavre|uje pa`wu. Psel je namerno povezao ova dva doga|aja. Konstantinova nebriga o dr`avnim poslovima dovodila je i Carstvo u bolesno stawe. „Slu~ajno (etuce). 44 Isto. 66. Kao i u slu~aju wegovog imewaka. 40 Cronografia. U vizantijskoj medicini bilo je uvre`eno Hipokratovo mi{qewe da je artritis izazivalo skupqawe telesnih te~nosti u kostima i zglobovima. I. zaslu`io. dakle. Opisana je odmah nakon Pselove duge naracije o sopstvenom zamona{ewu. tako ni Carstvo jo{ nije bilo na umoru i jo{ uvek je sna`no disalo. 951). nakon ~ega prelazi na opis bolesti: „Takva je dakle bila lepota sa kojom se car uspeo na tron. jo{ uvek nije do{lo. kada je cela dr`ava bila u opasnosti od pobuwenika. kako su Vizantinci smatrali. II. Psel je mona{ki poziv prezirao. 42 Isto. pripremio tada zdravo Carstvo za mnoge bolesti koje }e uslediti. su se pome{ali i pokvarili. ‘Arthritis’. <…> Osnovni sastojci wegovog tela. dovode}i celo telo do potpunog poreme}aja i kolapsa. II. ali nije pro{la ni godina dok priroda u sre|ivawu svog dela nije poklekla pred takvim ~udom i divotom. i dolazila kao posledica takvog `ivota. Konstantina VIII. naro~ito kada se uzme u obzir da je odmah po uspiwawu na tron uzeo Psela u svoju slu`bu.39 Najdu`i i najupe~atqiviji opis Konstantinove bolesti Psel nam daje odmah nakon opisa wegove lepote po dolasku na presto i u o{troj suprotnosti sa wom. {to Psel u daqem tekstu detaqno opisuje (Lascaratos. sa izvanrednim sarkazmom) ka`weni su bole{}u. 44–46. i to kostoboqom. Tek se nazirao nemar. 43 Isto. . I. {to Psel prikazuje metaforom. 70. Cronografia. wegov giht se pogor{ao“. mislim na kombinaciju osnovnih telesnih te~nosti. 260. koja je. II. me|utim. i o tome kako je ona opadala dok sjaj wegove prirode nije zatamwen. 294. Naraciju o carevom fizi~kom izgledu najavquje kratkim pasusom u kome govori da }e pri~ati o carevoj telesnoj snazi na po~etku vladavine. Do toga.“41 Tokom ~itave pripovesti o vladavini ovog cara pisac nagla{ava da je on Carstvo do`iveo kao luku u kojoj se usidrio posle brojnih neda}a koje je do`iveo. uzimaju}i malo u~e{}a u brizi za dr`avu. i wime samo nagla{avaju}i wihovu povezanost. koriste}i termin etuce ironi~no.342 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 333–348 jasno i namerno uklopqena u tok narativa i sled doga|aja. ve} se okre}u}i raznim u`ivawima i strastima. Opis Konstantinove bolesti uklopqen je u naraciju o ustanku Lava Tornika. 282.40 Zatim nastavqa opisom careve lepote i harmoni~nog izleda wegovog tela. dok se bolest vremenom malo po malo pogor{avala i do{la do vrhunca. I.43 ali se svojim odnosom prema carskoj vlasti veoma brzo pokazao nedostojnim. i car je. upravo u ovom trenutku. aludiraju}i na Konstantinovu bolest: „Kao {to zdrava i sna`na `ivotiwa nije odjednom promewena sa prvim simptomima bolesti. tako da car nije bio spreman da odgovori na neda}e koje su sna{le Carstvo.

snaga prirode nije mogla doveka biti savla|ivana. a posredno i kao centralnu figuru svog dela. zakqu~uje re~ima: „Ipak. Nemo}an da se odupre bolesti.46 Ovaj opis je usko isprepletan sa opisom carevog trovawa. bitno za na{u temu. Prvi pomen bolesti Mihaila Paflagonca nalazi se ve} u poglavqu posve}enom Romanu Argiru. pak. 152–160. ali. ali svakako je ukazivao na wegovu krivicu. okretawe la`nim filozofima.) 45 46 . o ~emu pisac veoma ironi~no govori: kada je wegova bolest postala ve} sasvim o~igledna svima. 48 Cronografia. iako u prethodnom pasusu govori da nije `eleo da u~estvuje u istoriji koju pi{e. Zis. u ~emu le`i glavna Pselova zamerka ovom vasilevsu. 176. i wegove veze sa wima. Cronografia. kao jo{ jedan na~in da postigne ozdravqewe. za {ta Psel odaje po~ast ovom caru (isto. Paphlagon (1034–1041 A. I. 47 Cronografia. Ujedno pokazuje da najstro`a kazna u Hronografiji sledi za izdaju wega samog! Ni carevi prete`no okarakterisani kao pozitivni — Mihailo Paflagonac i Isak Komnin — nisu li{eni detaqnih opisa bolesti u Hronografiji. U daqem tekstu Psel daje opis simptoma Mihajlove bolesti. I. 104. u `eqi da postigne oprost za svoje grehe.“48 — Dakle.47 Wegovu vladavinu. jednog od pozitivnijih likova u delu. {to je dovelo do bolesti koja je rezultirala smr}u. a naj~e{}e u vezi sa carevom religiozno{}u. pomo} je tra`io u „molitvama i pro~i{}avawu. ali su tokom carstvovawa izgubili pravo na presto. U pripovesti o wegovoj vladavini.): Accounts of Byzantine Historians and Physicians. ponovo je potra`io uto~i{te u u`ivawima“. kako Psel karakteri{e monahe i podizawe hramova. V. Od istori~ara koji opisuju ovu bolest. 150–152. na osnovu ~ega je utvr|eno da je car bolovao od epilepsije.45 Psel ovde veoma otvoreno sebe postavqa kao kqu~nu li~nost za opstanak Carstva. D. niti je bolest mogla doveka da bude suzbijana i nadvladana. i ne smatra da su cara zaposeli demoni (J. za smrt omra`enog vladara. ni Pselove kritike. I. Lascaratos — P. tako da je na veoma posredni na~in Psel i ovde ukazao na krivce za ovaj zlo~in. Izuzetno sarkasti~nim tonom Psel „hvali“ wegovu `equ da bude okru`en monasima. The Epilepsy of Emperor Michael IV.Milena Repaji}: Bolesti careva u Hronografiji Mihaila Psela 343 je kao kaznu za wegov odlazak u manastir! „Po{to je sada bio li{en na{e podr{ke i po{to vi{e nije imao kitaru retorike da ga o~ara. Sude}i po Pselovom opisu. opisi bolesti koja je mu~ila Mihaila nalaze se na vi{e mesta. a pre svega grade}i hram posve}en Besrebre`cima“. neposredno povezan sa wegovom aferom sa Zoe Porfirogenitom i uvodi u pri~u o Romanovoj misterioznoj „bolesti“. {to je u Pselovom narativu ka`weno bolestima. Pasel je jedini vidi kao medicinski problem. II. Te{ko da se mo`e re}i da na ovaj na~in on iznosi osudu budu}eg cara. Car je u religiji tra`io izle~ewe. pak. {to se. Mihailova bolest je bila dodatni razlog {to se Roman nije pla{io wegove uzurpacije prestola. Jedina situacija u kojoj je Mihailo uspeo da savlada svoju bolest jeste ustanak Petra Odeqana — dakle sasvim zemaqski i dr`avni~ki razlog. Isto. za razliku od potpuno idealizovanih vladara. 164–166. svoj dolazak na vlast oni jesu zaslu`ili. ogleda i u wihovom fizi~kom izgledu. Epilepsia 41 (2000) 916). nije moglo da pobedi prirodu.

Kaldellis. uz izmene do kojih je dovelo upravo Pselovo delovawe tokom ~itavog perioda koji opisuje. 270–272. treba naglasiti. i {to je centralna tema wegove istorije. Na taj na~in. kako ka`e. on je svoje delo zaokru`io. 270–280. Argument. Slika Isaka Komnina tako|e je ambivalentna u Hronografiji. ili je pisac svesno izabrao ba{ ovog cara da bi zaokru`io svoje delo time {to je posledwi car opisan u originalnom. da je lagano. on ima vi{estruku namenu.51 Upravo prilikom lova car se prehladio.49 Wegova povezanost sa ovim carem je zna~ajna i upravo je za vreme wegove vladavine Psel postao prvi ~ovek Carstva. a ta prehlada }e se pogor{ati i ko{tati ga prestola.344 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 333–348 car se pred smrt podvrgao zamona{ewu — pozivu koji mu je u takvom fizi~kom stawu vi{e prili~io od carskog.52 ali u ovom slu~aju. koji je Psel nalazio vrednim hvale (i kome je. po{to je on jedini u po~etku uvideo ozbiqnost situacije. Wegov fizi~ki opis veoma nalikuje onom Vasilija II. i sam doprinosio). idealu cara-vojnika. i sme{ten je pre wegovog dolaska na vlast. 167–178. 50 Cronografia. i na koji je pisac gledao s prezirom. U Hronografiji nalazimo veoma detaqan opis toka careve bolesti. 182. ali mu zamera na suvi{e revolucionarnom pristupu. kako fizi~ki tako i opisi karaktera.“50 Opis Isakove bolesti Psel sme{ta nakon carevog povratka iz pobedonosnog pohoda protiv Pe~enega. koja nije bila bezna49 Cronografia. korak po korak re{avao probleme. doga|aja u kome je i sam Psel igrao zna~ajnu ulogu. kada se car pasionirano posvetio lovu. Pisac ovde eksplicitno hvali svoje poznavawe medicine. `urio da odmah odse~e lo{e drvo koje je mnogo godina raslo u Rimskom carstvu. koje je prevazilazilo ve{tine dvorskih lekara. posle koga je. II. izuzev {to je Isakovom brutalnom vojni~kom karakteru pridodata qubav prema filozofiji. car „promenio svoj prirodni karakter (tJ emfutJ hqei) i postao ohol (sobarwteroj egegonei) (…) Sa ovom promenom carevog karaktera (tJ basilei to hqoj meteskeuasto) zavr{io se drugi deo wegove vladavine i po~eo tre}i“. Pisac Hronografije hvali Isakovu odlu~nost da promeni lo{u politiku koja je dovela Carstvo do ruba propasti. „ali on je. 51 Isto. O odnosu Psela i Isaka Komnina up. II. Isak je zaslu`io kaznu i gubitak trona — kaznu. zavredio ve~itu slavu i po{tovawe. 173). zavr{i me|u wima. i prepu{tawem zadovoqstvima umesto dr`avnim poslovima. opis Isakove bolesti trebalo je da opravda dolazak Konstantina Duke na vlast i da zamagli Pselovu ulogu u tim doga|ajima. Psel ka`e da bi Isak. 52 Isto. koja je jo{ jednom. a centralna tema koja je dovela do ove promene je wegova obnova filozofije (isto. kod Psela diskretno uvedena pomo}u bolesti. Psel u daqem tekstu ponovo za Carstvo upotrebqava metaforu bolesti. u manastiru. kojoj ga je upravo Psel nau~io. 242. On postavqa pitawe da li je vladavina Vasilija II izabrana kao po~etak Pselovog istorijskog dela samo zato {to je tu stao Lav \akon. II. II. Osim toga. Promenom karaktera. prvom delu Hronografije upravo pod wegovim uticajem ugledao na primer prvog i najve}eg opisanog cara. Uzdawe u monahe na kraju ga je dovelo do toga da umesto na dvoru. Kaldelis iznosi zanimqivu tezu koja mo`e baciti novo svetlo na ~itavu koncepciju Hronografije. Opisi Isaka Komnina i Vasilija izuzetno su sli~ni. `ele}i sve da promeni. .

pri sredini naracije o vladavini Isaka Komnina. pokvarenim mastima. Sada je do{la prilika da se stawe popravi i Isak Komnin se sa krunom popeo na rimske ko~ije. pa se povukao iz trke. koji je `ele}i da stekne podr{ku za svoju porodicu nakon izumirawa „porfirogenite porodice“ nastavio da deli velika bogatstva i time „ je dodavao ve} ogromnom telu i pogor{avao bolest. 56 Metaforu upravqawa ko~ijama Carstva Psel u nekoliko navrata koristi paralelno sa metaforom bolesti u ovom opisu.“ Wen naslednik Mihailo starac. dakle onog perioda opisanog u delu.54 ali jedan opis pri kraju prvog dela.Milena Repaji}: Bolesti careva u Hronografiji Mihaila Psela 345 ~ajna. Imagery in the Chronographia of Michael Psellos. Jenkins.“ Posle wega je vladala Teodora. i prezirao je sve {to je bilo bolesno i pokvareno. i uneo jo{ lo{ije te~nosti u wegove unutra{we organe. ali ni on nije imao dovoqno snage da ne obogati jo{ malo ovo telo. 55 Cronografia. Leiden–Boston 2006. 34–38. 282.“ NiIsto. nau~io podanike da `ive mudro. i koja se mo`e naslutiti i iz Hronografije. a bilo je vreme i za druge mere. iako Psel smatra da bi ovaj car. Barber-D. koja je imala vi{e prava na presto od wega (gnhsiwteron) i koja „se trudila da ne pretvori ovu ~udnu `ivotiwu u potpunu zver. koji je „dodavao nove udove i nove delove ve} odavno iskvarenom telu. i napunio ugro`eni deo velikom koli~inom masti. 244–250. nije bio sposoban da upravqa ko~ijama carstva. II. te je tako „bio prvi koji je telo dr`ave (to swma thj politeiaj) pokvario i ugojio“ deqewem novca i polo`aja nekim svojim podanicima. naviknuto na ishranu lo{im te~nostima. Litlvud u ovom radu analizira i druge metafore koje Psel koristi u Hronografiji. toij asklepiadaij) i ove dve metafore se prepli}u u opisu wegovog poku{aja da spasi Carstvo na umoru.“ Isak je predstavqen kao ko~ija{ ko~ija Carstva i lekar (jedan od Asklepijevih u~enika.53 Pselova programska upotreba bolesti careva razja{wava se u punoj meri kada se prou~i dugi ekskurs u kome govori o bolesti Carstva. Metafora bolesti ~esto je kori{}ena u Hronografiji. edd. govorim o se~ewu (operaciji). u vidu metafore o bolesti Carstva. Po wegovoj smrti vlast je nasledio wegov zet Roman. nastavqa sa Konstantinom Monomahom. Up. Littlewood. paqewu i ~i{}ewu. i time u~inio wegovu prirodu neprijatnom. A. jer sam pisac ka`e da je carica upravo wega krivila za carevo svojevoqno zamona{ewe. R. „On je bio qubiteq filozofskog `ivota. Reading Michael Psellos. C.56 Nakon ovako dugog dodavawa toj bolesti „veliki broj qudi se pretvorio u zveri i toliko se ugojio da je bilo neophodno primeniti lekove za pro~i{}ewe u velikim dozama. 53 54 . II. da je `iveo du`e. Presko~iv{i kratku i bezna~ajnu vladavinu Mihaila Kalafata. li{io ga mirnog i civilizovanog `ivota (politikhj zwhj).“ Mihailo IV je „prekinuo mnoge uzro~nike bolesti (polu twn nosopoiwn epescen).“. predstavqa neku vrstu sa`etka istorije od Vasilija II do Isaka Komnina. ali se on odao u`ivawima i luksuzu i nemilice tro{io punu blagajnu koju je Vasilije ostavio.55 Vasilije II je po svojoj smrti ostavio svom bratu i nasledniku Konstantinu bogato i sna`no (dakle zdravo) carstvo. ali joj je ipak neprimetno dodala nekoliko ruku i nogu.

Naslednici Vasilija II doveli su. iako je Isak Komnin to poku{ao. U ovoj re~enici nalazimo potvrdu za posmatrawe opisa bolesti kao Pselove osude likova. on nam daje svoju verziju istorije doba u kome je `iveo. i na ovaj na~in on pokazuje sopstveni prezir prema bolesti i fizi~kim nedostacima. koji su u velikoj meri doprineli stawu u kome se Carstvo nalazilo u vreme kada je pisao Hronografiju.346 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 333–348 ko u Hronografiji nije `iveo filozofskim `ivotom vi{e nego sam Psel. „trebalo da sa~eka pogodan trenutak pre nego {to je primenio hirur{ke mere i spaqivawe. Psel je iskoristio bolesti za karakterizaciju likova Hronografije. pre}utkivawem ili ubacivawem wihovih opisa na pa`qivo izabrana mesta. bez prethodne provere (…) ali on je `eleo da odmah vidi bolesno telo izle~eno. Isak je. Osim toga. a ne da odmah operi{e unutra{we organe hirur{kim alatima. Mesta na kojima je ove opise ubacivao nikako nisu birana nasumice i veoma su pa`qivo i retorski precizno uklapana u sliku careva i tok wihove vladavine — nekada od samog po~etka.“ Psel ovde ponavqa zamerku koju je u nekoliko navrata izneo na ra~un Isaka Komnina — da je `eleo prebrzo da mewa stvari. nosili bolest kao kaznu. onakvim kakve ih je Pasel video. . literarna igra koju Psel koristi da na skriven i suptilan na~in iska`e svoje stavove. dakle. i koje je svakako obele`io. a koje tako o{tro osu|uje. imali su i ulogu apologije samog Psela i wegovih postupaka. Opisi bolesti poslu`ili su mu kao skrivene aluzije za diskvalifikaciju vladara koje je smatrao nedostojnim carske vlasti. Stoga pomene bolesti ne nalazimo kod heroja Hronografije. Osude careva opisanih u Hronografiji ovde su ponovqene. Bolesti careva u Hronografiji su. Nikako ne mo`emo re}i da je Psel lagao — bolesti koje on pomiwe potvr|ene su i u drugim savremenim ili poznijim izvorima — ali kori{}ewem svog retorskog ume}a. bilo od samog po~etka svoje vladavine ili nakon nekih dela koja su se kosila sa interesima dr`ve. ali na pogre{an na~in. *** Ve{to ih uklopiv{i u tok izlagawa. ~ime nam pisac posredno ukazuje na na~in na koji treba gledati na bolesti od kojih su oni sami bolovali. pripisuju}i to caru koga je upravo on vodio ka tom `ivotu filozofa. kori{}ewem bolesti. kako ka`e u daqem opisu. a nekada posle odre|enih va`nih doga|aja ili opisa koji su. posledi~no. ukazuju}i na to da svojim postupcima nisu zaslu`ili da se nalaze na polo`aju koji su zauzimali. opisi carskih bolesti kao na~in diskvalifikacije careva. ali ni kod vladara koji su diskvalifikovani druga~ijim sredstvima — nedostojnim izgledom ili fizi~kim saka}ewem. pak. do oboqewa koje je te{ko moglo biti izle~eno. ali i za suptilno isticawe svog izvrsnog poznavawa medicine i jedan od mnogih na~ina samohvale. Vredno je pomena i da carevi ~ije bolesti nisu opisane — Mihailo V i Mihailo VI — nisu ukqu~eni u ovu metaforu. Carstvo do ruba propasti. dakle.

namely showing whether or not they were worthy of the imperial position they occupied. In the strongly negative portraits of Constantine VIII. the Byzantine eleventh-century rulers were. at least on the surface. The descriptions of the emperors’ illnesses in the Chronographia are the means of characterizing them in a more candid and subtle manner. Since he considered that emperors were key figures in creating history and major political changes. that it can be said that he himself is the central character of his historical work. with Anna Comnene. He is. but it is only in the last few decades that his subjectivity is not condemned by modern historians. starting with Psellos himself. which is placed near the end of the first part of the history. Romanos Argyros and Constantine Monomachos. the most prominent author in this regard. Therefore. we do not find any in the portraits of idealized emperors — Basil II. and no other Byzantine historian can compare with him in this regard. Psellos’ descriptions of characters are exceptional. which are carefully and intentionally placed so that they are connected with their misdeeds and thus indicate the punishment for their behavior. the descriptions of illnesses are very detailed and brutal. and their physical appearance is otherwise disregarded (or. and Michael VI. this paper deals specifically with their descriptions as presented by Psellos via their physical appearance and specifically one aspect of it — their illnesses. Therefore. his malady is placed in stark contrast to his beauty at the very beginning of his reign). central figures in his historical work as well. Nowadays it is regarded as valuable for revealing the author’s attitudes and objectives in writing the history. Not even the emperors whom Psellos observed as mainly positive — Michael Paphlagon and Isaac Komnenos — are spared these descriptions. The true meaning of the emperors’ illnesses in the Chronographia is further revealed with the metaphor of the illness of the Empire. thus showing their unworthiness of the throne.Milena Repaji}: Bolesti careva u Hronografiji Mihaila Psela 347 Milena Repaji} EMPERORS’ ILLNESSES IN THE CHRONOGRAPHIA OF MICHAEL PSELLOS Michael Psellos’ Chronographia is renowned as one of the masterpieces of Byzantine historiography and literature in general. as in the case of Monomachos. Constantine and Michael Doukas — nor in those of the emperors who were disqualified in other ways — Romanos Diogenes. Michael V. especially if one considers that from the eleventh century onwards historians tend to figure in their works. Psellos here presents the decline of Byzantium in the period he deals with in the Chronographia by using medical terminology . and his autobiographical “insertions” are so numerous and scattered through the text at many levels.

In this way. although Isaac Comnenus tried to cure it. .348 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 333–348 and indicating that the emperors after the death of Basil II led “the body of the state” (to swma thj politeiaj) into a state of utter decline and sickness. Psellos gives us guidance on how to read his long passages on the maladies of the emperors. but he used the wrong measures that were too abrupt.

nasuprot wima. DOP 52 (1998) (= M. Pratili smo kqu~ne ekskurse koji govore o Aninoj nepre`aqenoj vladarskoj ambiciji. . New York — Oxford 1991. Istakli smo da. Hunger. s jedne strane. veka. i 5. O istorijatu i razvoju autobiografije u vizantijskoj kwi`evnosti: M. u tome sputali. kao i na pesme Grigorija Nazijanskog. ne slu~ajno. i pokazali da se weni li~ni stavovi mo`da najvi{e vide u autorovim naizgled ne-autobiografskim osvrtima. M. Autobiography. 234. Duke Autobiografiju kao poseban `anr1 u vizantijskoj kwi`evnosti na prvom mestu karakteri{e jasan diskontinuitet u razvoju. i pripovesti o Aleksijevoj smrti. a s druge strane.14'04. The Autobiographical Impulse). 225–257. Autobiographische Traditionen in Byzanz. Ana Komnin.09–94:929 LARISA ORLOV (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu) ANA KOMNINA — AUTOBIOGRAFSKE BELE[KE* U radu poku{avamo da istaknemo neke osobenosti autobiografskih bele`aka u Aleksijadi. ili je ispravnije govoriti o „autobiografskom“ u okviru drugih kwi`evnih vrsta. 165–169. pozitivne epitete i neskrivenu hvalu zaslu`ili oni likovi koji su bili presudni za legitimizaciju Aninih prava na presto. Jovan Komnin. autobiografija. Hinterberger. Kqu~ne re~i: Aleksijada. „Mra~no doba“ Vizantije. stoji bleda figura Jovana Komnina. analizom umetnutog ekskursa o ro|ewu tri carska deteta.Vizantolo{ke teme Byzantine Themes UDK: 821. 2 Misli se na Libanija i Sinesija.2 kada je do`ivela svoj vrhunac. kao uzori na koje se ugledala i kao oni koji su joj pomagali u ostvarewu wene carske ambicije. autobiografija je nestala na du`i vremenski period. Komnini. Art. br. Nakon 4. A. Kazhdan. koji podr`ava Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije. Die Hochsprachliche profane Literatur der Byzantiner. 177015. H. Wien 1999. Angold. prou~avawem prikaza odre|enih li~nosti koje su uticale na `ivot Ane Komnin. ili su je pak. The Oxford Dictionary of Byzantium I. 1 I daqe se vodi polemika oko toga da li se autobiografija mo`e smatrati posebnim kwi`evnim `anrom u vizantijskoj kwi`evnosti. The Autobiographical Impulse in Byzantium. Angold. koje je svoj epitet zaslu`ilo nedostatkom iz* Rad je nastao kao rezultat istra`ivawa u okviru projekta ev. Trudili smo se da poka`emo da su. P. Munchen 1978.

Ni}ifor Vrijenije wen cezar. R. sna`no prisustvo autora u delu ose}a se upravo na primeru Ane Komnin M. preko direktnog komentarisawa radwe i emotivne procene doga|aja i li~nosti. kao i dva puta kada je re~ bra}i i sestrama. veku. Constantinides. Naime. 441. a slu`i naj~e{}e da objasni ~itaocima poreklo podataka koje je autor sakupio. in FILELLHN: Studies in Honour of Robert Browning.5 Kada je re~ o 11. koja ne prelazi zna~ajno ove brojke. @anr autobiografije se oprezno pojavio tek u 11. za Irinu Duka 11 puta. “Writers’ Intrusion” in early Byzantine Literature. za Ni}ifora Vrijenija 15 puta. pri ~emu Ana Komnin uspeva na taj na~in i sebe. primetili smo jo{ jednu stilsku osobenost Aleksijade. O basileuj Alexioj kai emoj pathr. A. veka. Mariju i Andronika Komnina. isti~u}i da pi{e „istoriju“ a ne „panegirik“. The Historian in The History) 205–224. C. gde anonimnost autora postaje jedno od glavnih obele`ja vizantijske kwi`evnosti za period od 6. The Historian in The History. 433–456. M. a ~ak i ujaku (na pr. vek uzme za prekretnicu u odnosu pisac–tekst. U tom pogledu. Ipak. E. emh „moj. Anino prisustvo u Aleksijadi se pronalazi u svim kategorijama prisustva autora u tekstu. susre}emo se sa delima koja se mogu definisati kao uslovno memoarska. 5 J. Angelou. neprestano isti~u}i svoju vezu sa likovima radwe i podse}aju}i ~itaoce ne malo puta da je Aleksije wen otac. govore}i u prilog istini i objektivnosi. Rapports pleniers. J. J. veku pod okriqem istoriografije ili vankwi`evnih sastava — predgovora manastirskih tipika i uvoda u testamente — {to su do kraja postojawa Vizantije ostale dve tipi~ne forme autorskog samopredstavqawa. a pritom bi trebalo uzeti u obzir i u~estalost Irine i Ni}ifora u Aleksijadi. „Writers’ Intrusion”). on je jo{ uvek bio samo svedok doga|aja. Ljubarskij. “Writer’s Intrusion“. O odnosu pisac–tekst u vizantijskoj kwi`evnosti v. po~ev{i od samopredstavqawa u formi „Ja“ (egw). Op{irnije cf. ne jednom.3 Diskontinuitet u razvoju autobiografije se mo`e pratiti i kada je re~ o odnosu pisac–tekst. do 10. Moskva 1991 (= J. Autori istorija se tako naj~e{}e pojavquju u svojim delima govore}i o izvorima svojih podataka. prvi autor ~ija se biografija mawe-vi{e mo`e rekonstruisati na osnovu wegovih li~nih obave{tewa jeste Lav \akon. D. kada je pisac kona~no dobio svoj lik. nezaobilazna je Hronografija Mihaila Psela.6 Ne mo`e se pogre{iti ako se 11. obele`eno je i stagnacijom kada je re~ o razvoju autobiografskih sastava. prekida naraciju govore}i o izvorima svojih podataka. N. Macrides. 435. zapazili smo kori{}ewe prisvojne zamenice emoj. itd. gde autor istupa kao jedan od likova svog dela. ve} dosta puta. Ljubarskij. 3 4 . gde ~itaoca direktno upu}uje na sebe. The Autobiographical Impulse. Takva karakteristika se pronalazi i u Aleksijadi. da unese u doga|aje. ali i kao oni koji sude i na svaki na~in vode ~itaoca kroz radwu. O vidovima prisustva autora u tekstu v. Panagiotakes. 6 Tipi~na forma prisustva autora u delu. Zna~ajno je da je „touj emouj“ iskoristila pri pomenu Marije Alanske i Konstantina Duke.4 Kako je J. 227. o qeioj emoj Isaakioj) — kvantitativno izra`eno — za Aleksija koristi ovu zamenicu ~ak 92 puta. o kojoj do sada nije bilo re~i. h de basilij Eirhnh kai mhthr emh. XVIIIe Congres International des etudes byzantines. „Writers’ Intrusion”. pri ~emu sli~ne konstrukcije ne koristi kada je re~ o wenoj bra}i i sestrama. Venice 1996 (= R.-a“. i to iskqu~ivo pomiwu}i samo „najomiqenije“. ali i drugi deo Istorije Mihaila Atalijata. Ljubarskij.350 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 349–365 vora i opadawem literarne produkcije. Jeffreys. kada Ana Komnin govori o svom ocu. ali ne i aktivni u~esnik. ton emon kaisara Nikhforon Bruennion. Ljubarskij. Osim Psela i Atalijata. Takva stilska konstrukcija o~igledno ima za ciq povezivawe glavnih u~esnika radwe sa autorom. barem literarno. Angold. opet ih vezuju}i za sebe. Osim ovih na~ina prisustva autora u teksu. postaju}i jedan od aktera doga|aja. Qubarski primetio. majci. suprugu. Macrides. ed. preuzeta iz klasi~ne kwi`evnosti dolazi u formi prvog ili tre}eg lica jednine. gde Ana Komnin. Irina wena majka.

V. Cambridge 2007 (= A. R. Magdalino. Sofia 28–29 November 2009. P. Bonnae 1897 (CSHB) (= Zon. na ~ijem je ~elu bila Ana Komnin. Stankovi}. P.19–20 — i Nikite Honijata — Nicetae Choniatae Historia. Reinsch. Magdalino. uveravaju}i ~itaoce da pi{e istinu. ed. R. edd. Komnini u Carigradu. Th. Pars prior: Prolegomena et textus. koja je ~vrsto branila prava svoje }erke mezimice. P. kompozicija. 3. Buttner-Wobst. D. Magdalino. Ne bismo smeli da ispustimo iz vida da je Aleksijada bila vid Anine propagandne borbe protiv Jovana Komnina i wegovog naslednika.). podr`avana od Irine Duka. veku cf. The Pen of the Aunt. 95. nijedan autor do we ne ~ini od sopstvenih emocija subjekta radwe.9 Sna`no isticawe „istorijskog“10 nasuprot „panegiri~kom“ prikazu samo upu}uje na jo{ jednu kritiku novim carevima. The Case of Anna Komnene). Komnini u Carigradu). pretpostavqa obaveznu „objektivnost“. 9 O kultu cara-ratnika u 12. Change in Byzantine Culture in the Eleventh and Twelfth Centuries. Zavera je okon~ana neuspehom usled nevoqnosti Ni}ifora Vrijenija . P. V. Magdalino. A. zbog ~ega ne ~udi {to Ana ~esto isti~e da pi{e istoriju. autorke ovog dela.Larisa Orlov: Ana Komnina — autobiografske bele{ke 351 u odnosu na Aleksijadu. a ne panegirik. Stankovic. W. 413–489. The Empire of Manuel I Komnenos). XVIII 28. Epstein. Prologos. 1143–1180. Kaldellis. 13 Re~ je zapravo o zaveri protiv Jovana Komnina. 23–25. Women’s Literature in Byzantium — The Case of Anna Komnene. 10 Istorija kao `anr. A. ed. 110–116. 413–434. Pen of the Aunt). 5–10. D. u „neosporno istinit“ prikaz doga|aja. New York — London 2000 (= D. Stankovi}. The Historian in The History.7 Autobiografske bele{ke u Aleksijadi umnogome prevazilaze granice uskog poimawa autorovih li~nih osvrta na sebe samog. Hellenism in Byzantium. a samim tim i svoje legitimno pravo na presto. 8 P. 15–43. Kambylis. Ana je bila uklowena sa dvora kao potencijalna opasnost vladaju}em caru. Change in Byzantine Culture).12 Od Aleksijeve smrti. Gouma — Peterson. The Empire of Manuel I Komnenos.11 Ideja o pisawu Aleksijade je potekla u uskom krugu Irine Duka. Stankovi}. Beograd 2006 (= V. ed. 12 Razlozi pisawa Aleksijade — Annae Comnenae Alexias. R. Pen of the Aunt. V. carice majke.13 Zato nas ne ~udi {to je upravo Jovan 7 R. D. Th. kao {to ona to ~ini nebrojeno puta. Berolini et Novi Eboraci 1975 (CFHB) (= Chon. 186–196. O politi~koj pozadini pisawa istorije cf. ed. 11 O retorskoj tradiciji u epohi Komnina. : Echoes of the Mid-Twelfth Century in the Alexias. Gouma — Peterson. kada je re~ o karakteru li~nih upadica. The Transformations of Greek Identity and the Reception of the Classical Tradition. Rajn{ ~ak isti~e da Ana Komnin. Stankovi}. The Empire of Manuel I Komnenos. 223–254. svesno i mudro uokviruju}i sve svoje li~ne stavove. Anna Komnene and Her Times. Kaldellis. Otkriva se da sam odabir teme dela. Lest We Forget : History writing in the Byzantium of the Komnenoi and the use of memories. Magdalino. u ~ije doba je cvetala retorika koja je na{iroko hvalila komninske naslednike. Komnini u Carigradu (1057–1185). A. Kazhdan — A. prevazilazi Mihaila Psela u jednom aspektu — naime. Th. Magdalino. koja o~igledno ni{ta nije prepustila slu~aju. W. odabir li~nosti i na~in wihovog prikazivawa upravo nose sna`an pe~at autorke. Hellenism in Byzantium). V. 17. 233–256. P. 210–211. Epstein. van Dieten. Kazhdan — A. Reinsch.2. 83–105. Berlin 2001 (CFHB) (= Alexias). Komnini u Carigradu. Reinsch — A. naslov. University of California Press 1985 (= A.8 Ana Komnin nije slu~ajno dala naslov Aleksijada delu u kojem pripoveda o podvizima svog davno preminulog oca u doba kada je kult cara-ratnika bio u svom zenitu u likovima Jovana II i Manojla I Komnina. New York — London 2000 (= P. rad sa skupa Memory and oblivion in Byzantium. Macrides. Anna Komnene and Her Times. Cambridge 1993 (= P. Irinina podr{ka Ani i Ni}iforu Vrijeniju nasuprot Jovanu Komninu opisana je kod Jovana Zonare — Ioannis Zonarae Epitome Historiarum III.) I. cf. I. Ona je li~nost koja dominira svojim delom podjednako kao li~nost Mihaila Psela u Hronografiji. Evolucija jedne vladarske porodice. 209–218.

* U uvodu svog dela. 19 A.10. Kazhdan — A. Change in Byzantine Culture. Women and Power in Byzantium. Byzantine Empresses). A. 226. Kaldellis. Epstein. V. ve} i pre svog ro|ewa. 8. 133–155. Op{irnije cf. P. veka. sve~ano slivenu u liku jedne osobe. O . L. 14 Motiv porodi~ne qubavi. V. da iznese do kraja planove o ubistvu novog cara. Mihaila Psela. 120–172. 17 Alexias.18 Procvat koji je helenski ideal do`iveo u 12. Ana sebe predstavqa ~itaocima dvojako: kao carsku k}er.“17 Komninsko doba obele`eno je sna`nim ja~awem helenskog ideala koji je postao gotovo „trend“ u~enog dru{tva 12. 15 O obrazovawu u Vizantiji cf.2.19 Na tom poqu ne zaostaje ni Ana Komnin. A. U~ewaci su se posvetili retorici. odnosno prema ocu. Psel je bio jedini svetovni vizantijski pisac koji je konstantno citiran i hvaqen od strane u~ewaka potowih perioda. svesno ili nesvesno. 120–167. brata ili oca. Cameron.20 Mihailo Psel joj je slu`io i kao uzor pri stvarawu Aleksijade i kreirawu likova. 197–198. U~ewe ati~kog je bilo nerazdvojno od klasi~ne kwi`evnosti. ro|ena i odgojena u purpuru. Byzantine Empresses. Garland. a svoj um sam obogatila i kvadrivijumom. kopirali ili imitirali Hronografiju. I. AD 527—1204. Hellenism in Byzantium. New York — London 1999 (= L. W. koji je postao jedan od najva`nijih motiva komninske ideologije. u~ena u pismu. ro|enu i odgojenu u purpuru i kao intelektualca15 — „Ja. veku imao je svoju predistoriju. 148–166. satiri i romanti~noj idealizaciji antike. Wegov uticaj na potowe pisce i u~ewake bio je neprikosnoven. }erka cara Aleksija i carice Irine. O specifi~nostima Komninske filantropije v. Hellenism in Byzantium. pomno sam izu~avala Aristotelova dela i Platonove dijaloge.16 ve} sam svoje znawe Gr~kog dovela do samog vrhunca. koji je takav na~in opisivawa inaugurisao u kwi`evnosti. koja je idealizovala Psela jer je „dostigao vrhunac svih znawa… i …postao poznat zbog svoje mudrosti“. a oblikovan po uzoru na privatnu.21 ali mo`da najvi{e kao intelektualni ideal. vezivan je za idealnu sliku cara. Hunger. 2. The Byzantines. uz Ni}ifora Vrijenija i Jovana Zonaru. 232. 18 A. Isticawe qubavi prema roditeqima. H. u kojoj je jedino voqeno carsko dete14 upravo Ana Komnin. Stankovi}. nisam bila neuka u pismu. odnosno kwi`evnosti. kao onu koja je volela svog oca podjednako kao i majku. 20 Alexias. koje je kori{}eno kao potvrda legitimiteta. klasi~nim studijama. poeziji. Garland. A. Stoga ne ~udi {to je Ana Komnina sebe isticala kao centralnu figuru roditeqske qubavi. Ana Komnin nesumwivo spada u one vizantijske istori~are koji su konsultovali. DOP 23 (1969–1970) 15–38. postalo je ubrzo najsna`nije sredstvo pozivawa na pravo nasle|a trona. Ana. On the Imitation (MIMHSIS) of Antiquity in Byzantine Literature. a tako|e nisam bila neiskusna ni u retorici.352 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 349–365 Komnin gotovo u potpunosti uklowen iz Aleksijade. Blackwell Publishing 2006. ratne i porodi~ne sage. 21 Na slikovitim i sna`nim psiholo{kim opisima qudi u Aleksijadi moramo prevashodno zahvaliti Mihailu Pselu. 16 „ou grammatwn ouk amoiroj“. Hellenism in Byzantium. Kaldellis. Komnini u Carigradu. porodi~nu predstavu idealnog sina. Kaldellis.

u odre|enim odeqcima. i pre{la u sferu autobiografske pripovesti. 227–228. 51–58.22 Sofisti~ka igra jezikom. New York — London 2000. Some Textual Paralels”. podatke koje je autorka dala o svom obrazovawu u samom uvodu mo`da ne bi trebalo uzimati olako. istan~ano poznavawe anti~ke filologije omogu}avalo je pojedincima da ka`u ono {to nije bilo mogu}e re}i otvoreno. kome je prvobitno bilo povereno pisawe dela o Aleksijevoj vladavini. St. 23 Ana Komnin nije po~ela da radi na Aleksijadi pre 1136. paper given at 21st International Congress of Byzantine Studies (2006). TM 12 (1994) 105–142. Hellenism in Byzantium. Magdalino. usmeravaju}i na{u pa`wu sa glavne teme na samu autorku. kao puko pra}ewe ve} utvr|enog modela. 22 A. Hellenism in Byzantium. Car i prvosve{tenik. Marije i Jovana Komnina — sadr`i i neke stilske osobenosti koje bi bilo va`no ista}i.24 Upadqivo i uporno isticawe visokog statusa prvoro|ene carske k}eri. @. tj. ako uzmemo u obzir period tokom kojeg je pisala Aleksijadu. BZ 76/1 (1983). Pri~a je u ovom delu potpuno izgubila obele`je objektivnog pripovedawa. ed. koje podsti~u na preispitivawe. VI. koje je uglavnom bilo potpuno suprotno onome {to je pru`alo povr{no ~itawe. Kaldellis. Kaldellis. i gde po ro|enu deteta roditeqi (oi goneij) ubrzo kruni{u Anu carskom dijademom. Dagron. Kaldellis. Dagron. a re~ je o ro|ewu Marije i Jovana. imala je prevashodno za ciq da prikrije pravo zna~ewe re~i.25 Ana Komnin ukazuje. Kao porfirogenita. Gouma-Peterson. godine smrti Ni}ifora Vrijenija. 169–187. Byzantine Historiography. Linner. koja je ~esto rezultirala komplikovanim strukturama. 25 O zna~aju ro|ewa u porfiri u vizantijskoj carskoj ideologiji cf. Isti je slu~aj i u ovom odeqku gde carica i majka (h basilissa kai mhthr) moli Anu da po~eka do dolaska oca (thn tou patroj afixin). retorike i filozofije trebalo bi svakog ozbiqnijeg istra`iva~a da uputi na predostro`nost kada je re~ o razumevawu teksta i upu}ene poruke. ne bi trebalo smatrati tek nesvrhovitim nagomilavawem re~enica bez smisla i unutra{we veze. On je upozorio nau~nike da obiqe citata iz klasi~ne kwi`evnosti. ona koja nikada nije upoznala drugu sudbinu osim carske. pokazalo se da nije bilo nimalo slu~ajno. Jo{ zna~ajniji je nastavak pri~e. Ovakva tendencija se jasno prime}uje kod Ane Komnin. “Psellus’ Chronographia and the Alexias. Tek kasnije u svojoj povesti }e Ana napomenuti . Ljubarskij. gde se pripoveda~ naglo udaqava od teme sebi li~no va`ne i nastavqa pripovest slede}im tonom — a onda carevi (epei de toij basileusi kai deuteron etecqh qhlu) dobi{e drugo `ensko dete.23 Stoga. 15. ili pak isprazno hvalisawe. Smatra se da je Ana Komnin pisala Aleksijadu u periodu 1136/37 — posle 1148. Nes dans la pourpre. Kaldelis je izneo interesantne teze. G. Anna Komnene and Her Times.. Isticawe istan~anog poznavawa jezika. The Literary Dimension.1–5) — Ane. da nije bila spremna da se tek tako olako odrekne ostvarewa svoje carske sudbine.26 koje je umetnuto nakon uticaju Mihaila Psela na Anu Komnin. {to ne ~udi. kao {to smo ve} primetili. aluzije vizantijskih pisaca na wu. Why is the Alexias a Masterpiece of Byzantine Literature?. povezuju}i sebe sa protagonistima radwe isti~u}i svoje posebno mesto u krugu porodice. a koji se poklapa sa wenim padom u nemilost. U kratkoj pripovesti o svom ro|ewu. Ana ~esto koristi prisvojnu zamenicu emoj pri pomenu oca. cf. Beograd 2001. majke. P.Larisa Orlov: Ana Komnina — autobiografske bele{ke 353 Retorska tradicija od Isokrata do Psela bila je ispuwena savetima kako da se kritikuje pod velom pohvale i kako da se satirizuje pod maskom veli~awa. Naime. 26 Podu`i odeqak o ro|ewu tri carska deteta (Alexias. J. Th. za koju je bila predodre|ena ve} samim ro|ewem. Op{irnije o ovoj temi cf. A. Samim tim. 8. supruga i sl. A. The Pen of the Aunt. 24 O novijem pristupu izu~avawu vizantijske kwi`evnosti A. 237. koje ~esto prekida naraciju.

Hatzaki. Ova opadaju}a gradacija u opisu dece te`i da uka`e koliko su se ostali (za razliku od Ane) udaqavali od likova svojih roditeqa. 29 O~igledan je sarkazam autorke. Stoga je upravo interesantno da Ana Komnin o~ekivanu sli~nost prvoro|enog sina sa ocem prenosi iskqu~ivo na sebe. Hazaki iznela je zanimqivo zapa`awe posmatraju}i likovne predstave ktitora. 30 Alexias.4. gde je literarnim sredstvima li~no porodi~no se}awe ograni~eno samo na wu. po wenim re~ima. Paul. VI. u subotu. Ana je sebi da je Marija najdra`a od wenih sestara. 1928. koje }e je isticati i kasnije. za razliku od brata. 27 Alexias. gde se ogra|uje isti~u}i da tada „nije moglo da se prosudi“. M. Za jedan od primera uzela je i mozaik Jovana II Komnina. Tako se vizuelne karakteristike o~eva i prvoro|enih sinova. nose i izvesne li~ne osobenosti. na prvom mestu Aleksija. gde mu{ki portreti. nosa niti pr}astog niti orlovski zakrivqenog. nije delio sli~nost ni sa jednim. dok Jovan. uprkos idealizovanoj predstavi. dobili su `ensko dete. Ona pi{e slede}e: „A u zoru. Nijedno od ostale dece ne}e biti „nalik ocu“ — Marija je bila nalik precima. Harmandsworth: Penguin. sa mawim stepenom individualnosti. kao sredstvo distinkcije naslednika. sledi odeqak o ro|ewu sestre Marije i brata Jovana — „Kada je ro|ena druga }erka. vrlo tamnih o~iju koje su obe}avale britku inteligenciju. po izgledu nalik precima. ali ne navodi i da li ga je to odlikovalo u potowem `ivotu. London: Routledge. jer su ve} fizi~ke osobine ovog tek ro|enog deteta to potvrdile.1. koji }e je isticati i kasnije. pokazuju kao sredstvo distinkcije naslednika u odnosu na ostale ~lanove porodice.354 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 349–365 Aleksijevog uspe{nog pohoda. The Alexiad. 8. 28 „anaferon men kata thn oyin ej touj progonoujŒ — odlu~ili smo se za prevod preci. da postoje izvesne razlike u idealnoj predstavi mu{kih i `enskih likova. Sofiji.R. prevode Anna Comnena (Komnene). S druge strane. s obzirom na to da Ana vrlo promi{qeno koristi porodi~ne termine. Interesantan je trenutak kada Ana prekida naraciju unose}i u glavnu radwu li~no najva`niji doga|aj. Ona ka`e da je Marija pokazivala „znake vrline i mudrosti“. Palgrave Macmillan 2009. za razliku od `enskih. Beauty and the Male Body in Byzantium. 25–27.31 na taj na~in jasno isti~u}i da je ona wegov istinski naslednik. po`eleli su da dobiju i sina… Wihova molba je usli{ena. Edited and translated by E. 1969). kada je nekoliko dana poslu{no ~ekala u utrobi majke na o~ev povratak. 31 Istori~arka umetnosti M. Ana Komnin pi{e o gotovo misti~noj povezanosti sa svojim ocem. koja nije nimalo rezervisana kada govori o vrlinama novoro|ene sestre.“30 Zanimqivo je da je Ana Komnin samo sebi pripisala iskqu~ivu sli~nost sa ocem. The Alexiad. . Kegan. Dete (Jovan) bilo je crnomawasto. Anna Comnena (Komnene). gde se. isti~u karakteristi~ne fizi~ke osobenosti oca i sina. kruni{u}i Aleksijev trijumfalni povratak u Konstantinopoq upravo svojim ro|ewem. VI.A. Perceptions and Representations in Art and Text. koliko god neko mo`e da prosudi29 kada je re~ o licu deteta. ali ne i u ovom pasa`u. ve} ne{to izme|u ta dva. Edited and translated by Elizabeth A. koje je po svemu bilo nalik ocu: to dete bila sam Ja. karakteristike predstava `enskih likova vi{e odgovaraju idealnim predstavama fizi~ke lepote uklopqene u idealne kanone. Sewter. a ne roditeqi (up. 8.28 pokazuju}i znake vrline i mudrosti. koje su ~esto prenete i na wihove mu{ke potomke. {irokog ~ela. wegove `ene Irine i naslednika Aleksija u Sv.“27 Nedugo zatim. dok su Jovanove tamne o~i upu}ivale na britku inteligenciju. suvowavih obraza. mo`da kao kruna wegovog uspeha. Dawes.

32–35. inaugurisana je zvani~no od strane Aristotela. V.Larisa Orlov: Ana Komnina — autobiografske bele{ke 355 odredila neprikosnoveno prvo mesto. Anna Komnene and Konstantios Doukas. Ana je uvela jednu vrstu estetskog kriterijuma. Svima koji su ga videli delovalo je kao da je to bila pre nebeska. koje je iskazivao u svakom svom pokretu i u svakoj igri. V. 35 Kada je re~ o fizi~kim opisima likova u Aleksijadi. koliko god je to mogla — a zapravo u svim va`nim politi~kim doga|ajima u kojima se ovaj javqa u delu Ni}ifora Vrijenija — i samo postojawe mla|eg brata Mihaila VII. 33 Alexias. da bi je potom preuzeli i razradili najuticajniji lekari antike. s obzirom na wegov realisti~an prikaz. iscrpnu analizu. kao teorija o zavisnosti moralnog karaktera od fizi~kog izgleda qudi. sebi li~no va`ne likove oslikala na vrlo pohvalan na~in. III. bio je ta~no nalik Erosu. oblivene delikatnim rumenilom. {to jasno aludira i na moralne osobine. ali su sijale nalik o~ima sokola. mle~nobele puti. tj. jer znamo da se Ana Komnina itekako ugledala na Mihaila Psela. uvek u uskoj vezi sa fizi~kim osobinama. Baldwin. Wegove o~i nisu bile svetle. Me|u- .35 Sve vrline koje su a priori morale krasiti jedno dete nalik Kon32 Ne zaboravimo da je Konstantin Duka bio verenik Ane Komnin. Stankovic. kako bi rekao svako ko je imao prilike da ga vidi“. vi{e nalik opisu odraslog ~oveka. Tako nam Jovanov lik u Aleksijadi ostaje veoma udaqen od kanona lepote koji je bio ovekove~en mo`da najvi{e u liku mladog Konstantina Duke (!)32 — „Bio je (Konstantin) neprikosnoven po svojoj miloj naravi i detiwoj qupkosti.33 Tamna put Aleksijevog najstarijeg sina stoji u o{troj suprotnosti sa tako hvaqenom mle~nom belinom puti sina Marije Alanske. negoli zemaqska lepota. 1. koliko su se zapravo ti opisi udaqavali od realnih modela. Physical Description of Byzantine Emperors. nalik ru`inom pupoqku. pre}utkuju}i. Tim primerom smo odlu~ili da se povedemo u budu}im istra`ivawima. koji se bazirao na antagonizmu lepo–ru`no. nasuprot va`nosti koja je u Aleksijadi pripala carici Mariji Alanskoj. Chicago 2003.34 Na ovaj na~in. Komnini u Carigradu. 34 Fiziognomija. Konstanciju Duki Ana Komnin nije priznavala nikakvo pravo na carski presto. Osim toga. U raspravama C. ova teorija je i pre`ivela u potowem. Hipokrat i Galen. a ne tek ro|enog deteta. Detaqnije v. i weno jemstvo da }e naslediti o~ev presto. Izostavqawem pri~e o Konstanciju Duki i wegovoj povezanosti sa Aleksijem. Physical Descriptions of the Emperors in Byzantine Historical Writing. Ukratko. Nykephoros Bryennios. Head. vrlo detaqan fizi~ki izgled prvog mu{kog deteta carskog para. svesno izostavqaju}i Konstancija Duku. M. K. Nave{}emo samo primer da smo primetili da fizi~ki opis Aleksija u nekim detaqima podse}a na fizi~ki opis Vasilija II u Hronografiji Mihaila Psela. The Perfect Servant. Ringrose. trebalo bi ista}i da ta tema zaslu`uje jednu novu. Ana Komnin je pravo Duka na carsku vlast u potpunosti povezivala sa li~no{}u svog verenika Konstantina Duke. 51–66. Ali sigurni smo da se daleko vi{e od toga krije u dubqoj analizi fizi~kih opisa likova Aleksijade. Va`no je napomenuti da Ana Komnin predstavqa Konstantina Duku kao jedinog legitimnog nosioca carskog prava roda Duka. vizantijskom periodu. {to je bilo ekvivalentno odnosu izme|u dobrog i lo{eg. Mo`emo tra`iti unutra{wu vezu izme|u tih opisa. koji je smatran najva`nijim medicinskim autoritetom Vizantije. autori su se trudili da poka`u u kojoj meri su nam o~uvani fizi~ki likovi careva u vizantijskoj kwi`evnosti i da li im mo`emo verovati. Eunuch and the Social Construction of Gender in Byzantium. kao za{titnici prava sedmogodi{weg Konstantina Duke. ostaje utoliko upe~atqiviji. Stankovi}. Preko Galena (129–210). Konstancije Duka u Materijalu Istorije Ni}ifora Vrijenija igra kqu~nu ulogu u Aleksijevom zauzimawu prestola. Byzantinische Zeitschrift 100–1 (2007) 169–175. Op{irnije cf. brata cara Mihaila VII. Bio je plavokos. U ovoj raspravi smo poku{ali da ocrtamo kako je Ana ne slu~ajno. Byzantion 50 (1980) 226–241 i B. Byzantion 51 (1981) 8–22.2.

Ali ve}i deo vremena sam ja bila sa svojim ocem i majkom.1. . Ana Komnin predstavqa samo sebe kao jedinog pratioca svog oca. Daleko va`nija je namera vizantijskih pisaca koja se krila iza opisa vladara. a koje nikada do kraja ne obja{wava. Alexias.37 S druge strane.356 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 349–365 stantinu. Op{irnije: J. U opisu velelepnih sve~anosti koje su usledile po wenom ro|ewu. dok su oni mawe omiqeni ~esto okarakterisani nezavidnim epitetima. XV. Alexias. Ana Komnin iskazala da je Jovan zapravo prekinuo put ra|awa vrline. Alexias. jer je uvek nosila odre|enu poruku.36 ta~nije. Ana isti~e da se najvi{e veselio rod Duka. smatraju}i je jednim od najva`nijih elemenata svog prava na presto. 37 „oi tV basilidi kaq’ aima proshkontej ”. 9. Kao zakqu~ak. ve{to i naizgled prikriveno sme{ten u samo dve re~enice. Ljubarskij.38 Nije te{ko osetiti dozu sarkazma u ovoj pripovesti. ali i ne zatvarawe pri~e o ro|ewu. ovekove~en u likovima dveju carskih k}eri.3. ali da je bilo i laskavaca koji su to la`no ~inili. Alexias. 8. nave{}emo jo{ jedno opa`awe kada je re~ o kritici upu}enoj Jovanu.2. koja otvara daleko vi{e pitawa nego {to pru`a odgovora. opisuju}i sve~anosti nakon ro|ewa prvog mu{kog deteta. Interesantno je da kod nekih vladara situacija nije tako jednostavna. svojom literarnom ve{tinom. 38 „esti men gar to uphkoon wj epipan dusnoun toij kratousi. kao na primer kod carice Irine. Man in Byzantine Historiography form John Malalas to Michael Psellos. bile su gotovo nedosti`ne za jedno dete nalik Jovanu. ~esto predstavqaju}i sebe kao jedino dete koje je bilo u wegovoj blizini. „Voqena k}i“ Anino posebno mesto u okviru uskog kruga svoje porodice i individualnost odnosa sa ocem ona iskazuje na slede}i na~in „ja sam bila najistaknutija od svih porfirogenita i Aleksijevo najstarije dete. VI. koja je „prouzrokovala toliko neda}a“ Ani Komnin u potowem `ivotu. VI. to da li imamo iskren i verodostojan prikaz fizi~kog izgleda vladara. jer sam ~esto bila prisutna tokom razgovora cara i Georgija Paleologa o ratnim pohodima…“. i pratila ih… Neke podatke… pi{em iz svog se}awa… ali sam ve}inu sakupila iz prve ruke. govori da su se svi radovali.“.40 Od sve dece Aleksija Komnina i Irine Duka. kao onu koja je tim. cari~ini srodnici po krvi. Mo`da je najvi{e wegova tamna put aludirala na wegovu „mra~nu narav“. XIV. schmatizomenon de ta polla kai dia kolakeiaj epispwmenon touj uperecontaj. ali se daleko vi{e trudila da iska`e svoju duboku povezanost sa ocem. 7. jer su prema woj mi{qewa i stavovi qudi bili ambivalentni. Deluje kao da je.“39 Svoju porfirorodnost je vidno isticala. {to ne ~udi.4. Dobri vladari su gotovo uvek oslikavani pozitivnim epitetima. 40 Govore}i o izvorima svojih podataka ka`e : „@ive i danas qudi koji su poznavali mog oca i pri~ali mi o ovim doga|ajima… Svaki ponaosob mi je pri~ao o onome ~ega se se}ao i svi iskazi su se slagali. 8. te{ko da mo`emo dokazati. i sna`an antagonizam. DOP 46 (1992) 36 O va`nosti carskog roda Duka za legitimizaciju prava na presto govori}emo op{irnije u odeqku o carici Irini. 39 „… kai thj porfuraj to timiwtaton kai twn Alexiou prwtiston blasthma“.

emocijama koje su mo`da najupe~atqivije oslikane na o~evom samrtnom odru. P.4–24. XV. Dakle. posledwe mu{ko dete Aleksija i Irine umro jo{ kao dete. Trebalo bi napomenuti da osim Marije. 41 42 . kako je Ana to predstavila. slikom umiru}eg cara okru`enog svojim voqenim }erkama. jedino logi~no re{ewe mo`e biti Isak. Irina je nesane no}i provodila kraj mu`a. dok mu je Marija davala vodu. navodi da je Aleksijevog najstarijeg sina podr`avao brat Isak. koji je bio „plemenitiji od bilo kog vladara jo{ od anti~kih vremena. kao onu koja je. dok mu je protivnik bio Andronik. XV. a Teodor Prodrom ga je ~ak slavio kao vasilevsa. Za sve one koji su posle Aleksijeve smrti polagali pravo na carski presto. da je „mla|i brat“ podr`avao Jovana. Magdalino. ali. o Aleksiju su brinule Irina. Verovatno ne slu~ajno Ana je istaknutu ulogu u o~evim posledwim danima dodelila svojoj mla|oj sestri Mariji. kao i neizvesnost koja je o~ekivala Komninski rod. The Pen of the Aunt. Ana. Zna~ajno za Anino verovatno namerno izostavqawe Isaka jeste to da je. 44 Alexias. Ana se savetovala sa lekarima i donosila ocu hranu. jedinim jo{ iskreno posve}enim ~lanovima svoje porodice. u godinama nakon Aleksijeve smrti.43 Posledwe dane svog `ivota Aleksije je proveo okru`en `enskim ~lanovima svoje porodice.25). Iako ga Zonara ne imenuje. XV. gde on. Premda je u potpunosti izostavqena pri~a o borbi za presto koja se odvijala na o~evom samrtnom odru. pokazala najve}u brigu za umiru}eg cara. 5. sem kritike upu}ene bratu Jovanu: „U tom trenutku (videv{i da se kraj bli`i) carev naslednik je tajno napustio odaje koje su bile ure|ene za bolesnog Aleksija i oti{ao da zauzme Veliku palatu…“ Posebno su dvosmislene re~i pripisane Irini odmah nakon toga: „Neka sve ode u propast.41 Uz tri dvorska lekara. Ana svoje pravo legitimizuje upravo iskrenom qubavqu i posve}eno{}u svome ocu. 11. za {ta jedino opravdawe mo`e biti iskaz Nikite Honijata. Marija i Evdokija. a mi mo`emo da zapo~nemo svoje naricawe…“44 Aleksijada je okon~ana izuzetno li~nim trenutkom. 20. jer je Manojlo.Larisa Orlov: Ana Komnina — autobiografske bele{ke 357 bila u krugu vojskovo|a i slu{ala wihove pri~e. Isak poveo otvorenu pobunu protiv brata i vladaju}eg cara Jovana II Komnina. I. XV. Ana spomiwe i brata Andronika. Tome mo`emo pridodati i Zonarin iskaz (Zon. jedini jemac wene sre}e i sigurO Aleksijevim posledwim danima. {to se jedino mo`e objasniti podr{kom koju su ovi porfirogeniti pru`ili Ani. Na istaknutom mestu svakako stoje Marija i Andronik. XVIII 24. Alexias. upadqivo je Anino selektivno pre}utkivawe kada je re~ o bra}i i sestrama. Ana kao da potvr|uje potowi iskaz Nikite Honijata svojom tu`balicom nad sudbinom koja ju je zadesila kada je oti{ao wen voqeni otac. dok o mu{kim ~lanovima nema ni jedne jedine re~i. uz majku. nasuprot Jovanu. 45 Chon.42 za koju tom prilikom navodi da joj je bila „najdra`a od sestara“. 43 Alexias. 11.18. 11.4). kao najdra`eg od bra}e („o filtatoj moi twn adelfwn o porfurogennhtoj Andronikoj“. `ivo opisana u delu Nikite Honijata45 i nimalo pohvalno prema Irini Duka i Ani Komnin. 5–10. u prvom poglavqu istorije vladavine Jovana II Komnina.4. {to je jo{ va`nije. toliko i ratnik“. Isak nije spomenut nijednom u Aleksijadi. Alexias. Aleksije je bio polazna ta~ka u poku{aju da legitimizuju svoje ambicije. ipak se porodi~na napetost mo`e osetiti u Aleksijadi. jer je bio koliko filozof.

Vrijenije pojavquje u doga|ajima oko napada vojske Gotfrida Bujonskog na zidine Carigrada. po{to je Anina izjava da je Andronik tom prilikom poginuo. 48 Mo`da bi trebalo ista}i jedan pasus u kojem postoji pomen o u~e{}u jednog od sinova u Aleksijevim vojnim kampawama. Kada je re~ o zaveri protiv Jovana Komnina. Ana Komnin je zapravo izgubila jedino realno pravo na presto. 158–159. upadqivo izrawa iz stranica Aleksijade. V. u kojoj upravo ona predstavqa centralnu figuru roditeqske qubavi. Anino o`ivqavawe slike prauzora i jedinog neprikosnovenog heroja-ratnika u liku Aleksija Komnina. 49 Nakon smrti Konstantina Duke (posle leta 1094). o~igledno ne slu~ajno. dok je Ni}ifor Vrijenije (!) predvodio desno krilo. tomoj A A. i 12. nedvosmislena je wena izjava u samom uvodu Aleksijade. Magdalino. o kojem je ve} bilo re~i. Komnini u Carigradu. suprug Ane Komnin. motiv porodi~ne qubavi zauzeo je zvani~no i jedno od najva`nijih mesta u carskoj ideologiji Komnina. me|utim. Kao {to smo ve} napomenuli. Stankovi}.3–4. a odnosi se na kampawu protiv Kilix Arslana. „U klanu Vrijenija“ Ni}ifor Vrijenije je za Anu bio jedino sigurno jemstvo prestola. Beograd 2003. 150–166. (S. Taj odeqak bi trebalo uzeti sa rezervom. Tako je dinamika simultanog izjedna~avawa. jasno isti~u poruku autora da je jedini on bio dostojan carskog skiptra. 231). Stankovi}. Andronik. Rajkovi}.49 Upravo kvaliteti kojima je oven~an u Aleksijadi. Alexias. Jovan Komnin je dao da se wegova povezanost i bliskost sa ocem oslika na zidu palate. The Pen of the Aunt. Komnini u Carigradu. 5. dok je Ana Komnin svoju qubav prema ocu-vasilevsu preto~ila u veli~anstvenu epopeju. zbog ~ega je Jovanovo odsustvo jo{ upe~atqivije. {to su upravo Andronik i Ni}ifor Vrijenije prikazani kao Aleksijevi ratni saborci. ali i da ga prevazi|u. neta~na (Andronikova smrt se datuje u 1130/31. ali i takmi~ewa sa carom uzorom — koja je utvr|ena i pre dinastije Komnina — postala jedan od upadqivih motiva dvorske retorike 12. Solun 1984. kao wegova supruga. Varzos. gde se prise}a svog preminulog mu46 Qubav prema ocu. gde je on predvodio levo krilo vojske. 18–21. godinu — K. veku. veka. . jer se u Aleksijadi kao wen suprug. da ga podra`avaju.358 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 349–365 nosti. ideja je bila da Ni}ifor Vrijenije preuzme carski tron (kao neminovnost carskog mu{kog identiteta). Smatra se da je brak Ni}ifora Vrijenija i Ane Komnin sklopqen u periodu 1095–1097.47 Celokupna ideologija Komnina nakon Aleksijeve smrti postala je na neki na~in utrka izme|u tri najistaknutija deteta da se poka`u vrednim wegovog nasle|a. utoliko {to je Jovanova uloga u o~evim pobedni~kim kampawama — ukoliko je i postojala — u potpunosti izostavqena. kada se Vrijenije. Otvarala im se mogu}nost da se ugledaju na oca. Porodica Vrijenija u 11. istaklo je sna`an antagonizam sa slikom koja je stvarana o Jovanu u to vreme. H genealogia twn Komnhnwn. U prilog tome.46 otelotvorena u specifi~nom ose}awu qubavi. P. u Aleksijadi preuzeo Ni}ifor Vrijenije. Isak je poru~io da bude naslikan uz roditeqe u sopstvenoj zadu`bini. a zajedno sa wim i Ana Komnin. koja predstavqa Aninu gotovo karakternu crtu. XV. Daleko va`nije je. Komnini u Carigradu. Stankovi}.48 Nije ~udno {to je ulogu koju bi logi~no trebalo da igra mladi mu{ki prestolonaslednik. Qubav Aleksijeve dece prema ocu vasilevsu bila je qubomorno ~uvana i isticana u pohvalnim besedama svakog deteta ponaosob. 122. bila i jedina mogu}nost distinkcije Aleksijeve porfirorodne dece. 198–202. 100). Jedino je bliskost ocu. To je. pokazao kao vrlo uspe{an u poverenom mu zadatku. 47 V. naime. V.

zapravo bo`anskoj osobi!“51 Ubrzo je cezar postao jedna od najva`nijih li~nosti izdvojenog `enskog klana.1–2. 37. Ti{ina Aleksijade je jasno istakla da Jovan Komnin toga nije bio dostojan. Aleksijevog arhineprijateqa. B. V. Theodoros Prodromos. The Pen of the Aunt. Ana je tako ostvarila sliku jedinog razumnog i o~ekivanog re{ewa u pogledu pitawa Aleksijevog nasle|a. podjednako koliko i ratu. koje su pristajale. New York — London 2000. On je u~estvovao u pohodima sa Aleksijem. Magdalino. Komnini u Carigradu. 160. kao otelotovorewe tog ideala u Aleksijadi stajao upravo Ni50 „Svojom naukom“ Vizantinci su smatrali teologiju. Stankovi}. Ni}ifora Vrijenija. Wien 1974. . bio posve}en i filozofiji. Op{irnije cf.55 Interesantno je da je po svojoj mudrosti bio hvaqen i brat Ane Komnin. U svom enkomiumu. XIII. 11. Detaqnije v. Prologos.52 u okviru Komninskog ikosa. kakvog je savetnika Rimsko carstvo izgubilo! @alimo za wegovim razumevawem dr`avnih poslova. i za svim onim {to je nau~io iz sopstvenog iskustva! I za wegovim poznavawem literature.54 Nasuprot Ni}iforu Vrijeniju kao istinskom u~esniku u sklapawu mira i wegovom zaslu`niku. Th. 53 U trenutku kada je Aleksijeva bolest uzela maha. 4. Slavqewem wegovih vrlina i sopstvenog neospornog prava na presto. U jednom od kqu~nih trenutaka Aleksijeve vlade. Jovan je u potpunosti izostavqen iz povesti. isticao se i izvanrednom diplomatskom ve{tinom. Stankovi}. V. na ~elu sa Irinom Duka i Anom Komnin. 55 V. kao i „na{ih“ i „spoqa{wih nauka“. vrlina kojom je cezar bio hvaqen ne samo u Aleksijadi nego i u retorskim krugovima. Stankovi}. ve} ~ak mo}nijoj. Horandner. sevastokrator Isak. Historische Gedichte. a osim toga. a ona je sudstvo i zakonodavstvo prenela na svog zeta. Teodor Prodrom ga hvali {to je. i dovela do sklapawa Devolskog mira. ed. koja je kona~no umirila Bohemonda. v. tako|e. nasuprot slici sevastokratora Isaka kao „kraqa-filozofa“. Manojlo Komnin. Na taj na~in je stilski i idejno Ni}ifor Vrijenije preuzeo ulogu Aleksijevog naslednika. vasilevs je civilnu vlast preneo na Irinu Duka. Anna Komnene and Her Times. P. gracioznosti wegovog tela i lepote wegovog lica. Actions Speak Louder Than Words : Anna Komnene’s Attempted Usurpation. 123. 45–62.56 Ne za~u|uje nas to budu}i da je.53 Iz Aleksijade saznajemo ne samo da je bio privr`en carici. Jedna od najvi{e isticanih vrlina Ni}ifora Vrijenija bila je wegova mudrost. To je zapravo bio i po~etak koalicije koja je bila na ~elu zavere protiv Jovana 1118. 54 Alexias. Hill. dostojnog da uspe{no iznese breme tog nasle|a. koja je prirodno u wemu videla sigurno jemstvo da }e wena }erka ostvariti svoje pravo primogenite. 20. 56 W.Larisa Orlov: Ana Komnina — autobiografske bele{ke 359 `a: „Oh. a stajala je nasuprot mu{koj povezanosti. povezanosti oca-cara i wegovih sinova. XL–XLII. ve} i samom caru. Komnini u Carigradu. 51 Alexias. Beograd 2008.1. stoji bleda figura Jovana Komnina kao potpisnika mira. Gouma — Peterson. ne samo jednom vladaru. 52 @enska povezanost unutar Kominskog ikosa dobila je svoj puni razvoj u vreme Ane Komin na primeru bliskosti sa majkom Irinom Duka.50 Prise}am se. vizantijski car (1143–1180). godine. dok su nazivom „spoqa{we nauke“ obuhvatane anti~ke ve{tine i u~ewa.

ve} i Jovanu. On je poticao iz slavnog roda Vrijenija. u trenutku kada su se na{li na suprotstavqenim stranama. Vrijenije je. 60 Alexias. Zato mi moramo videti kako je sre}a poslu`ila jednome od wih. Chon. 58 59 . ve} i preda~kom nasle|u. Tri `ene U bogatoj paleti gotovo romanesknih likova Aleksijade. najslavnijeg porekla. Preduslovi Aleksijeve vladavine bili su omogu}eni zahvaquju}i mudroj bra~noj politici Ane Dalasin. I.1. gde ka`e da je ono „razvijalo moralni karakter i bilo od velike pomo}i onima koji su bili predodre|eni za vladara. koji je slavqen iskqu~ivo kao veliki rat- nik. bili bi izjedna~eni. To su Ana Dalasin. Ana govori: „nijedan nije bio ni trunku ispred drugog po svojoj hrabrosti niti su jedan drugog nadilazili po iskustvu. jedino je sre}a odredila koja je apostasija rezultirala punim legitimitetom. 4. a odnose se na samog cezara. ~uvarka Aninog prava na presto i nalogodavac povesti o Aleksijevim podvizima. 5. izgleda kao da Ana Komnin pravda uzurpatorovu apostasiju. Komnini u Carigradu. Povezuju}i svoju porodicu sa najuglednijim i najmo}nijim rodovima carstva. kada ga preporu~uje vasilevsu za naslednika. ~oveka dostojnog carstva. dodatno oja~anog i olegitimisanog spajawem sa carskim rodom Duka. kao i uspe{nom odr`avawu carstva netaknutim. baba Ane Komnin. 5. prema re~ima Ane Komnin.57 Va`nost obrazovawa za jednog vladara istaknuta je u istoriji Nikite Honijata. Nije preterivawe ako u Ani Dalasin prona|emo vladarski uzor na koji je Ana Komnin mogla da se ugleda. upravo na Aleksijevom samrtnom odru. Stankovi}. I. utoliko sna`nije jer i za o~evu pobunu koristi istu re~. 17–27.1. a bio je unuk Ni}ifora Vrijenija Uzurpatora. Prema wenim re~ima.59 Porede}i svog oca i Ni}ifora Vrijenija Uzurpatora. V.61 o~uvawe celokupnog `enskog dela porodice zahvaquju}i wenoj hrabrosti i neumoqivo57 I ne samo kao pandan Isaku. Marija Alanska. majka Ane Komnin.“58 Nije slu~ajno {to su ove re~i pripisane Irini Duka.“60 Ovakvim prikazom doga|aja. 61 O bra~noj politici Ane Dalasin v. Aninog rano preminulog verenika i prvog odabranog Aleksijevog naslednika. I. bio dostojan carskog prestola ne samo zahvaquju}i svojim li~nim osobinama. ona je uspela da osigura politi~ku i vojnu podr{ku svojim mladim sinovima u borbi za zauzimawe prestola i wegovo o~uvawe u okviru novostvorenog klana Komnina. Alexias. izuzetnog ratnika.. prema Aninim re~ima. Oni su zasigurno bili podjednako privla~ni i hrabri qudi i kad god bi se poredile wihova hrabrost i iskustvo. i Irina Duka. wen eponimni predak i rodona~elnica komninskog klana. majka Konstantina Duke. opisom i va`no{}u uloge isti~u se tri `ene.360 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 349–365 }ifor Vrijenije.

180–186. kao ona ~ijem je sinu osigurano nasle|e prestola. ne samo za `enski rod. XVIII 22. Za Anu Komnin ta je ~iwenica bila jo{ va`nija. postav{i tako ukras celokupnog qudskog roda. II. Tada je jo{ uvek Marija Alanska bila u prednosti u odnosu na Irinu Duka. Byzantine Empresses. veka dodelila upravo Mariji Alanskoj. ve} i za mu{ki tako|e.1. 65 O tome da je Ana Komnina svoje ime dobila po babi sa o~eve strane direktno govori Zonara (Zon. ako ne i sposobnije od jednog mu{karca. u kojoj je „dostigla toliku perfekciju. Mladi Konstantin je uskoro postao Aleksijev savladar. sa {irokom mre`om svojih klijenata i velikom podr{kom na dvoru. 7. 8.66 Postav{i adoptivna majka Aleksija Komnina. jer su deci u dinastiji Komnina imena davana smisleno i po odre|enim pravilima. III. 22). i wegovi su se potpisi nekoliko godina nalazili na dr`avnim dokumentima. po re~ima same Ane Komnin. To nije za~u|uju}e. Ona je bila direktno povezana sa ambicijama Ane Komnin.Larisa Orlov: Ana Komnina — autobiografske bele{ke 361 sti u trenucima pobune. ona je odabrana i kao nesumwivo subjektivno vrlo va`an lik na{e autorke. da je bila sposobna ne samo da vlada Rimskim carstvom.“63Ana Dalasin je. sa kojom je bila povezana u direktnom krvnom srodstvu i na ~ije je nasle|e ona polagala direktno pravo. Byzantinoslavica 45 (1984). podrazumevao je priznawe Konstantina Duke za legitimnog naslednika carskog prestola. L. 5. Samim tim je „predstavqala ~ast. Marija Alanska je bila neosporni izvor informacija za sve mogu}e pretwe usmerene Komninima. kao onoj koja je obavestila Aleksija o zaveri skovanoj protiv wega i Isaka i koja je bila okida~ za po~etak pobune i kona~an dolazak Aleksija na carigradski presto. Ana Komnin je uspe{no iskoristila za veli~awe `ene kao podjednako sposobne. Ne slu~ajno. dogovor koji je sklopqen prilikom Marijine adopcije Aleksija. The ‘Disgrace’ of the Ex-Basilissa Maria. za vo|ewe dr`ave. sigurnost i stabilnost Carstva bile osigurane upravo zahvaquju}i upravqa~koj sposobnosti ove `ene. Ana Komnin je kqu~nu ulogu u najuspe{nijem prevratu 11. Ona ne propu{ta da na bilo koji na~in pohvali izuzetne sposobnosti ove mo}ne `ene. 62 63 .65 Koliko je Ana Dalasin bila zaslu`na za unutra{wu konsolidaciju svog genosa. na kraju. 202–212. da je u svom razumevawu i sposobnosti vo|ewa dr`avnih poslova daleko nadma{ivala sve qude svog doba“. M. zapravo bila najvi~nija nauci vladawa. Naime. ve} i bilo kojom drugom zemqom nad kojom sunce sija. po re~ima wene unuke. 66 O zna~aju Marije Alanske za uspon Komnina i wenoj ulozi za vlade Aleksija Komnina cf. Garland. toliko je Marija Alanska bila zaslu`na za obezbe|ewe podr{ke na dvoru mladom uzurpatoru. III. jer „ona je bila toliko pametna u vo|ewu poslova i toliko ve{ta u vo|ewu dr`ave. Alexias. jer je samo par dana po ro|ewu ona bila Alexias. kao `enski izdanak wene mudre bra~ne politike i wen prvi eponimni potomak.1. Osim objektivnog prava da se Marija Alanska na|e na stranicama Aleksijade kao va`an i kqu~ni sau~esnik.62 da bi. Mullett. 64 Alexias.1–9.“64 Ovaj veliki ekskurs u vidu neskrivenog enkomijuma.

67 68 .69 U tom smislu Aleksijada nosi jo{ jednu odliku politi~kog manifesta.67 Mo`emo zakqu~iti da je za wu to bilo ro|ewe Jovana Komnina.4. 357. i premda je bila wegov neprestani ~uvar. Komnini u Carigradu (1057–1185). Ana je samoj sebi pripisala pravo ekskluzivnog nosioca carskog legitimiteta roda Duka. XIV. Beograd 2005. ve} zapravo sama bolest i wen najgori simptom. VI. on nije bio uzrok bolesti. Ona je uokvirena u topos. Stankovi}. skromne. za vreme wegovog odsustva iz prestonice : [.68 Ana Komnin je kao pozadinu politi~kog delovawa Marije Alanske istakla wenu vezanost za sina i brigu za dobrobit mladog Konstantina Duke.“71 Premda je ~itaocima obe}ala da }e re}i ko je ta misteriozna osoba. koji pa`qivo prati ideju savladarstva Komnina i Duka. Ana Komnin se ~ak ne trudi da prikrije svoje duboke simpatije prema Mariji Alanskoj nagla{avaju}i da ju je do wene osme godine podizala avgusta. 1. Takav prikaz Irine. jer je jo{ [arl Dil nagovestio da je Aleksije vodio Irinu sa sobom. Vizantijske slike.362 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 349–365 verena za Konstantina. ali ne slu~ajno.2. koja ga je kona~no dovela do bolne smrti — „… ali mo`da je postojala jedna osoba koja je doprinela ovoj bolesti i ~ak pove}ala (wegove) patwe… Premda je carica premazivala medom ovaj pehar (iz kojeg je pio gor~inu svoje bolesti) i doprinosila da wegove patwe budu umawene. Ana je upadqivo isticala svoju povezanost sa celokupnim rodom Duka. ne daje nam prostora da sumwamo u wenu iskrenu posve}enost mu`u i caru. ve} je bio uvek prisutan i wegov pratilac… Ako se samo porazmisli o prirodi tog ~oveka. pobo`ne i u~ene `ene. 8. Motiv spajawa dva roda je postao jedan od lajt motiva celokupne Komninske ideologije u 12. otvoreno tuguju}i nad nesre}om koja ju je nakon toga sna{la. veku. On nije bio samo trenutni. Zanimqivo je da je Irinin lik u Aleksijadi lik idealne supruge i majke. Ana Komnin nas nije udostojila tog znawa. Ana je opisuje kao carevu negovateqicu i ~uvarku carevog `ivota od zavera koje su mu pretile. deluje nepoveziva sa likom kakav nam je Ana Komnina ostavila o svojoj majci. 4. 71 Alexias. Na kraju je jedino ostalo da poAlexias. III. koja je gajila toplu naklonost prema woj i delila sa wom sve tajne. prikriv{i mo`da iskqu~ivo li~nu vladarsku ambiciju Marije Alanske.3. a potom i smrt Konstantina Duke. ve} najja~i uzrok… Jer ga nije napao samo jednom i nestao. Ana se tih dana prise}a sa dubokim `aqewem. u nameri da je spre~i u spletkarewu. Isticawem povezanosti sa majkom. da bi ubrzo potom wihova imena bila zajedni~ki ukqu~ena u carske aklamacije. Isticawem bliskosti sa majkom. Tu ne promi~e zajedqiva opaska o jednoj osobi kao uzro~niku careve bolesti. zbog ~ega i svaka vrsta politi~ke ambicije za koju je bila optu`ivana.70 Vrlo je zanimqivo Anino isticawe Irinine predanosti u le~ewu Aleksijevih zdravstvenih tegoba. 202–209. Ana Dalasin u prvim godinama wegove vlade. Irinom Duka. Dil. 69 V. ipak ovaj ~ovek mora biti dodat na{em opisu u mo`e biti uzet kao tre}i razlog careve bolesti. Alexias. 70 Ovu tvdrwu Ane Komnin bi trebalo uzeti sa rezervom. dotle je Irinina uloga najupe~atqivija u wegovim posledwim godinama. Dok je Marija Alanska igrala kqu~nu ulogu u Aleksijevom usponu na presto.

nari~u}i nad sopstvenom sudbinom i `ale}i smrt tri cara — svog oca. Mo`da nije `elela da potvrdi Zonarin iskaz o tome da je u stvari Ana Dalasina od strane svog sina bila primorana na povla~ewe. koja iz wenog kazivawa. 73 Alexias. Mo`da se iza te osobe krije upravo Jovan Komnin.72 a tamo gde je morala da ih pomene. veka. wihovog sina (?). i 1100.). Ve{tim odabirom likova i ulogom koje su `ene imale u Aleksijevom usponu na vlast ali i wegovoj dugoj vladavini. 192–193. Ipak. mo`e objasniti samo Isakovom podr{kom Jovanu. i za isticawe Aleksijeve zahvalnosti prema woj. ista}i da je Ana pre}utala povla~ewe Ane Dalasin sa vlasti u manastir Hrista Pantepoptisa (negde izme|u 1095. Byzantine Empresses. trudili smo se da prona|emo smernice koje ukazuju na li~nost autora dela. a potom i na potpuno izostavqawe mla|eg brata Isaka. i nimalo pohvalno. to je mogla uraditi samo zbog svog sina Konstantina. ali da je poku{ala da odvrati zaverenike. {to bi u prenesenom zna~ewu govorilo o tome da je Irina Duka Aleksija le~ila od te œzle bolestiŒ. ^iwenica da je Aleksije u posledwim godinama svog `ivota otvoreno podr`avao Jovana Komnina nasuprot `enskom klanu Irine Duka i Ane Komnin. u slu~aju da je i bila upletena. Mo`da je najsna`nije weno li~no vi|ewe upravo iskazano u prikazima glavnih nosioca radwe. L. XIV. Nije propustila da istakne carevu blagost prema Mariji Alanskoj tom prilikom. medicinu. U ovom slu~aju vidimo da Ana Komnin nije pre}utala neslavno u~e{}e Marije Alanske u zaveri. Trebalo bi. u `eqi da mu povrati carski status. kao {to smo primetili. Bogatim epitetima i s neskrivenim emocijama Ana je opisivala upravo one likove koji su davali zna~aj wenoj borbi za presto. wenim interesovawima za filozofiju. me|utim. cezara Ni}ifora Vrijenija!73 Mo`emo zakqu~iti da je Aleksijada na nekin na~in predstavqala svestan poku{aj legitimizacije carskih prava Ane Komnin. mo`da ukazuje na to da se ove Anine insinuacije mogu odnositi na Irinine poku{aje da „preobrati“ Aleksija na pravilan izbor naslednika? Gotovo je nemogu}e dokazati {ta se krije iza pomenutog ekskursa. Anina tendencija da opravda woj bliske qude poznata je mo`da najvi{e na primeru Marije Alanske. za koju navodi da je znala za zaveru Ni}ifora Diogena protiv Aleksija. Ana je tendenciozno opravdavala svaku osudu koja joj je mogla biti upu}ena. ostaju neosporna. o kojem Ana pi{e vrlo oskudno. kao {to smo ve} naglasili. astrologiju i politiku. . teologiju.Larisa Orlov: Ana Komnina — autobiografske bele{ke 363 stavimo otvoreno pitawe. ve} je ~ak uspela da tu pripovest iskoristi za pravdawe biv{e avguste.6. svoje majke i svog mu`a. Nedvosmisleno je iskazala svoj politi~ki stav isti~u}i da `ivi u pro{lom vremenu. * Tokom pa`qivog ~itawa Aleksijade. nije se ustezala da upotrebi sarkazam. {to se. Osim evidentnih saznawa o Aninoj izuzetnoj u~enosti. Oponente je gotovo u potpunosti izostavila. Mo`e se re}i da su mo`da u najve}em svom delu upravo prikazi ovih odabranih li~72 Na prvom mestu misli se na Jovana Komnina. saznali smo mnogo vi{e o wenoj unutra{woj borbi i nikada pre`aqenoj ambiciji. ali sam opis Aleksijeve smrti dodatno osna`uje na{e razmi{qawe o ovom problemu. 7. i da. Anina ti{ina u odnosu na ovaj doga|aj ostaje nejasna. Garland. koja je krasila najistaknutije pojedince 12.

quite intentionally. Bili su to weni `ivotni uzori. osamqena u zadu`bini svoje majke. Osim toga. Aleksijada tako ostaje i svedo~anstvo posledweg poku{aja klana Irina–Ana da opravda svoje pravo na borbu. Larisa Orlov ANNA COMNENE — AUTOBIOGRAPHICAL NOTES The paper deals with the autobiographical impulse in the Alexiad of Anna Comnene. In both stories. Prologos. The most beautifully depicted and praised characters were. Wihov glas je pre`iveo tu „reku vremena koja za sobom sve odnosi“74 i ostavio svedo~anstvo o jednoj neostvarenoj ambiciji. udaqena od dvora. U svesnom odabiru istorije kao `anra koji je obezbe|ivao objektivnost i tako svedo~io o istinitosti Anine legitimnosti u borbi za presto. the important thing is the role she ascribed to certain personages. We will show how her elaborate portrayal is not a mere rhetorical exercise. the key figures in her struggle to defend her imperial right. primogeniti i voqenoj carskoj k}eri. . koji joj je po svim pravima pripadao.364 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 349–365 nosti Anine autobiografske bele{ke. nesumwivo i iskqu~ivo. but is intended by the author as both praise and a critique of the people who influenced her life. especially Alexios. svi najistaknutiji ~lanovi roda Duka i Komnina u Aleksijadi su. while still in her mother’s womb. nije pre`alila gubitak prestola. emphasizing the emotional connection she established with her parents. of which she was deprived after the birth of John Comnenus. followed by the birth of Princess Maria and Prince John. and encouraged or suppressed her ambitions. and about Alexios’ final days. and personal judgment. which she used for the evaluation of moral character. We also analyzed two extensive passages that openly show Anna’s never surpassed imperial ambition and malice toward her younger brother John. 1. Ana Comnene depicts herself as the central figure of family love. I. Those are narratives about her birth. qudi uz koje je odrastala i na koje se ugledala. We tried to analyze certain passages in order to show in which way Anna’s personal views influenced her description and presentation of certain personages. povezani sa Anom Komnin. Aleksijada je jo{ samo jedan dokaz da Ana Komnin do samog kraja `ivota. kao porfirogeniti. koja je mo`da najvi{e progovorila upravo tamo gde je najvi{e }utala. 74 Alexias. Apart from a physical description.

in order to seize the throne. mother. We found some stylistic features that show in how many different ways the author appeared in her own text. constantly stressing her connection with the protagonists. Therefore. It is certain that Ana’s presence in her own story has to be examined much more deeply. and even when she does. she often juxtaposes him with the overwhelmingly praised Constantine Doukas. or personages. without forgetting to give us a sarcastic hint about the emperor’s successor who had left the palace. we openly ask what the aim was of such an endeavor as the Alexiad? Was it aimed to be a heroization of Alexios and the construction of an ideal ruler in a new imperial ideology.e. We have also discussed her silence about certain events. By using this pronoun. husband. we are still left with many more questions than answers. that she rarely mentions her brother John. passages and notes that appear in the first place as non-autobiographical reveal a great deal about her and slightly change the perception of the final aims of her work. where she appears almost always. and her beloved siblings (i. stressing in the first place. or was it the self-praise of his first-born child. In the end. or Nicephoros Bryennios. We have considered just the possessive pronoun “emos” which she used extensively mentioning her father. that even in the days of the third Comnenian ruler refused to admit the ultimate downfall of all her ambitions? . which she mentions as “emos pater” in all cases. and that quite often. and especially the hero. Maria and Andronicus). she put herself into the story.Larisa Orlov: Ana Komnina — autobiografske bele{ke 365 At her father’s deathbed she represents herself as the child most committed to her dying father. 92 times.

.

177010. U stvari. car Manojlo krenu na Dalmate. Kali}). Kqu~ne re~i: Jovan Kinam. Ciq napada bio je grad Ras. A. utvr|ewa.48(495. Nikava. koji podr`ava Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.2 Iz ovog iskaza se vidi da su Srbi ve} bili napali vizantijske teritorije. 2 Ioannis Cinnami epitome rerum ab Ioanne et Alexio Comnenis gestarum. preko kojeg izme|u Rasa i Polimqa vode putevi za Dukqu. radi se o savezu Normana. 42. Kali}. jo{ sada kazni. za razli~ita mi{qewa o pravcu kretawa vizantijske vojske ka Rasu. Na osnovu posrednih izvora i podataka utvr|uje se da ovoj oblasti odgovara teritorija dana{weg Ro`aja i [tavice. ed. 24 i nap. Beograd 1971. 1 V.3 Nije mogu}e utvrditi o kojim teritorijama je re~. Ugarske i Velfa i ra{kog velikog `upana Uro{a II. Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije 4. Srba i Ugara. preko Kosova. br. Jedina poznata vest o oblasti Nikava poti~e iz vremena srpsko-vizantijskih sukoba 1149. Meineke. godine. 3 Isto. Ra{ki veliki `upan Uro{ II. dolina Gorweg Ibra i oblast Nikava. `ivo nastoje}i da wihovog arhi`upana. To je u XII veku strategijski va`an prostor. 23 i nap. godine iz Pelagonije. pohod. Bonnae 1836.3(497. 22–23 (komentar J.1 Kako Kinam ka`e. Ro`aje. Zbornik radova Vizantolo{kog instituta 12 (1970) 21–38. 4 Isto. posle saznawa o sklopqenom savezu.Vizantolo{ke teme Byzantine Themes UDK: 94:911.11):355. J. godine. 41. Nikita Honijat ka`e da su napali pograni~ne oblasti. putevi. Pohod cara Manojla I Komnina bio je odgovor na udru`ivawe Alemana (Nemaca). ka Rasu.4 Jovan Kinam nam saop{tava da je car razorio tvr|avu * Rad je nastao kao rezultat istra`ivawa u okviru projekta ev. Ra{ka — Ras. koji se pobunio protiv vizantijske vlasti. Car Manojlo je na ovaj pohod krenuo u jesen 1149. koji je ve} po~eo da se bori. Skadar i Metohiju.02)"11" SINI[A MI[I] (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu) NIKAVA — ZAGONETNA OBLAST JOVANA KINAMA* Rad se bavi pohodom vizantijskog cara Manojla I Komnina na Ra{ku 1149. 102. .

Kao {to je J. VIINJ 4.12 Ioannis Cinnami. 12 Svetostefanska hrisovuqa. oblast Nikava i tvr|ava Gali~. Beograd 1952. Kinam ovaj termin dosledno upotrebqava da bi ozna~io jedno podru~je. a ru{evine su i danas vidqive. razarawe grada i zarobqavawe velikog `upana. ali ni vizantijski car nije postigao potpuni uspeh. Ina~e. Kali}. 142. Kali} pokazala na primeru oblasti Smilis. Kova~evi}. pa se odatle ponovo vratio u Ras. Pre poku{aja ubikacije Nikave treba skrenuti pa`wu na to da je Jovan Kinam naziva obla{}u. godine.8 Iz Kinamovog opisa je jasno da je Manojlov ciq bio prodor u sredi{te Ra{ke. izd. K. sva tamo podignuta utvr|ewa pot~ini bez muke. 11 J. Ali ovaj be`e}i preko planinskih prevoja izbe`e opasnost.5 Odatle je. pa je sada Manojlo krenuo sa namerom da zarobi velikog `upana. U tvr|avi su zatekli mnogo varvara koji su bili delom ratnici. Gali~ se pomiwe u svetostefanskoj hrisovuqi (1313–1316) u me|ama sela Sel~anica (danas So~anica). veka. 5 6 . delom sto~ari. Jire~ek. a Uro{ II je obezbedio ugarsku vojnu pomo}. po pri~awu Jovana Kinama. u kojem je uprkos otporu razoren Ras. Predlozi da se Nikava identifikuje sa `upom Pnu}om. 26. ZRVI 14–15 (1973) 34. 36. U ovim ratnim operacijama va`nu ulogu imaju tri ta~ke: grad Ras. uzdaju}i se u svoje mno{tvo i nepristupa~nost predela. Popovi}. ova oblast je izazivala interesovawe istori~ara jo{ od kraja 19. VIINJ 4. koji je odbio da se preda. Ra{ki veliki `upan Uro{ II. Spomenik SKA 4 (1890) 9. 102–103. koja je tako|e pripadala arhi`upanu.9 Narod ga danas zove Trojanov grad ili ^ivutin. Stanovni{tvo je na~inio robqem i ostavio ga sa vojskom sevastoipertatu Konstantinu An|elu. 8 J. 102. koji je car osvojio i u wemu ostavio deo vojske. mawu oblast. Oblast Smilis u XII veku. Godi{wica N^ 26 (1907) 145. spali zgrade namewene arhi`upanu i ode nazad u Carigrad. 9. car do{ao u Gali~. Car je sve stanovni{tvo poveo sa sobom u Ras. Kali}.10 Manojlo je Gali~ u dolini Ibra osvojio nakon razarawa u oblasti Nikava. Istorija Srba I. Ioannis Cinnami. 10 Opisao ih je A.11 o ~emu se mora voditi ra~una pri poku{aju ubikacije Nikave. [ta se podrazumeva pod gradom Rasom dovoqno je poznato. 7 Isto. Q. Vizantijska vojska je opsela grad i za tri dana osvojila ga na juri{. Sam car produ`i daqe i stigav{i u oblast Nikavu. Srbi su po~eli da napadaju Konstantina An|ela u Rasu. Tada se vizantijski car uputio kroz zemqu. Zbog toga je naredne godine (1150) organizovao ve}i pohod na Ra{ku. N. godine. 9 Svetostefanska hrisovuqa.6 Dok je car Manojlo opsedao Gali~.7 Tako Jovan Kinam zavr{ava opis Manojlovog pohoda iz 1149.368 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 367–371 Ras i sve usput opusto{io. na desnoj obali Ibra. 24. Dovoqno je napomenuti da je u pitawu prostor dana{weg Novog Pazara. a odatle ih je poslao u Serdiku (Sofija) i druge romejske krajeve da se nastane. 25. Gorwi Ibar sredwega veka. opusto{i je. Vizantijska vojska izvodi operacije oko ovih ta~aka 1149. pa se na tome ne treba zadr`avati.

Sva do sada ispitana utvr|ewa su na dominantnim visovima i poti~u iz VI veka. pokraj Ibra. S. Nama je ubikacija Nikave na {irem prostoru izvori{ta Ibra sasvim verovatna. a ovuda vodi i jedan put na Pe{ter. Lutovac. Mile{evski zapisi 7 (2007) 120. Novopazarski zbornik 9 (1986) 39 — 46. J. Ro`aje i [tavica. Trgova~ki putevi i rudnici Srbije i Bosne u sredwem veku. u napomeni osvrnuo na problem Nikave i predlo`io prostor u izvori{tu Ibra. Gradina u Radalici.19 Pored Ro`aja ovoj geografskoj oblasti pripada i [tavica (Tutin sa okolinom). kod grada Ro`aja i re~ice Makve. Popovi} — V. Slovanske staro`itnosti II. Jire~ek se uzgred. 11. Vrsenice. Mi{i}. 18 V. Nemawi}ke prestonice Ras — Pauni — Nerodimqa. NZ 12 (1988) 5 — 12. M.16 Na podru~ju Ra{ke do sada je utvr|eno postojawe 25 utvr|ewa iz IV–VI veka. ako se pa`qivo razmotre sve ~iwenice koje nam danas stoje na raspolagawu. NZ 7 (1983) 29 — 37. Sloveni i vizantijsko urbano nasle|e. 121. Varo{ Ro`aje. U sredi{tu posmatrane teritorije nalazi se Ro`ajska oblast u izvori{tu Ibra. Preko Ro`aja ide i najpovoqniji put od Rasa za Skadar. Tu je steci{te puteva iz okolnih oblasti: ovuda vodi put iz Limske u Ibarsku dolinu. Ivani{evi}. a posebno u doba cara Justinijana. Smederevo — Beograd 1992. 20 M. Naseqa i poreklo stanovni{tva 37. Biki}.20 Na prostoru [tavice i Ibarskog Ko13 S.15 Savremena istoriografija je ovo pitawe ostavila otvorenim. 232. Novakovi}. 10. kao i strategijski pravac izme|u Ra{ke i Gorweg Polimqa. [afarik. Kali} — D. preko Budimqe. Zbornik Konstantina Jire~eka I. S. J.Sini{a Mi{i}: Nikava — zagonetna oblast Jovana Kinama 369 sa Ibarskim Kola{inom. Kali}. 244 i nap. Prostor Ro`aja i wegove {ire okoline predstavqa va`an komunikacioni pravac izme|u Rasa i Dukqe (Zete). Ranovizantijsko utvr|ewe na \ur|evici u \erekarima.17 Sloveni su do VIII veka ova utvr|ewa koristili kao pribe`i{ta. 15 K. Ranovizantijsko utvr|ewe na Humu kod Tutina. Lutovac. kao i izme|u Rasa i Polimqa. 106. U svojoj studiji o putevima i rudnicima Srbije i Bosne K. Praha 1863. 4–5. naziv Ro`aja se vezuje za crkvu Ru`icu u Suvom Poqu. Gradovi i trgovi Gorweg Polimqa u sredwem veku (problem deurbanizacije i urbanizacije). Beograd 1960. 325. 19 M. Glas SKA 88 (1911). Crkvine i crkvi{ta — nemi svedoci pro{losti (prilog metodologiji istorijskih istra`ivawa). a zatim se u neka od wih i trajnije nastanili. 126. koja prate trasu puteva iz doline Lima u dolinu Ibra. Socijalna struktura srpskih gradskih naseqa (XII — XVIII vek). 21–34. a preko Kule na @qebu prelaz je iz Gorweg Ibra u Metohiju. 17 V. 14 P. Mi{i}. Iz tog vremena poti~e ~itav niz mawih utvr|ewa na prostoru izme|u Ro`aja i Tutina. Milinkovi}.18 Ova teritorija je imala veliku va`nost za ra{ke `upane u XII veku jer su preko we i{le veze izme|u Rasa i Polimqa. Ona su {titila lokalne puteve i rudarska naseqa. Glasnik SGD 52 — 2 (1972) 6. Crkvene studije 4 (2007) 297–302. Va`nost ovog prostora kao saobra}ajnog ~vora primetna je i u antici. kao i veze prema Kosovu i Metohiji. V. pregled M. Ina~e. 16 J. . Mrkobrad. Jire~ek.14 nisu bili dovoqno argumentovani.13 ili rekom Ni{avom. Beograd 2009. Beograd 1959. kasnoanti~ko i srpsko ranosredwovekovno utvr|ewe.

394. godine i onoga {to je rekao o Nikavi. 396. Rasu. 4. i 2006. istra`ivala je Ro`aje i [tavicu avgusta 2005. dakle sam grad Ras. ed. Ro`aje i [tavica.370 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 367–371 la{ina prostirala se sredwovekovna `upa Jelci. a u Dobriwi je i danas vidqiva crkvina sa sredwovekovnom nekropolom u sred sela. U ovoj `upi je Stefan Prvoven~ani dao @i~i sela Dobriwu i Gwilu. 368. a kroz wega proti~e @upski potok. U samom Ro`aju postoje dva utvr|ewa. a jedna pritoka Ibra u izvori{nom delu nosi naziv @upanica. 357. Pored direktnog pomena u navedenim poveqama. Polimqe je jedna od mati~nih ra{kih zemaqa i vizantijski car je imao vaqanih vojni~kih razloga da Ras odse~e od Polimqa. 11. a da su preko we prolazili jako va`ni putevi. 24 Isto. Miklosich. rudarskih okana i {qaki{ta. F. Ove teritorije su sli~ne veli~ine. crkvina i nekropola iz sredweg veka. 370–371. Stru~na ekipa Muzeja u Prijepoqu pod rukovodstvom S. U [tavici se centralno selo i danas zove @upa. starije se razvilo na terasi izme|u Ibra i Lomni~ke reke. obe predstavqaju strate{ke raskrsnice puteva koje su dobro utvr|ene jo{ od Justinijanovog vremena. Lutovac. Pe{teri. 21 22 . Ratne operacije su vo|ene oko Rasa. Ve} je istaknuto da se radi o oblasti za koju Kinam koristi isti izraz kao i za oblast Smilis. Operacije u Nikavi su imale za ciq da prekinu komunikaciju ra{kog velikog `upana sa Polimqem i sa Dukqom.23 Ve} smo istakli da se na podru~ju Ro`aja sti~u putevi iz okolnih oblasti i da ova teritorija predstavqa strategijski prostor koji kontroli{e pravce ka dolini Lima. Lutovac. Metohiji.24 Ina~e je cela oblast prepuna ostataka starih utvr|ewa. Na kraju treba razmotriti operacije vizantijske vojske u svetlu iznetih zakqu~aka. 377. `upsku organizaciju ovog prostora veoma posvedo~uje i o~uvana toponimija. Vienna 1858. 25 M. 331. Svetostefanska hrisovuqa. M. Danas se tu nalazi osnovna {kola.22 Uprkos nadmorskoj visini prostor je imao odlike `upe i u sredwem veku je bio organizovan kao teritorijalno-upravna jedinica — `upa. 392–397. Ne sme se prenebregnuti ni ~iwenica u sli~nosti imena Nikava i re~ice Makva. 23 Isto. Ciq Manojlove vojske je bilo samo sredi{te ra{ke dr`ave. 382. u nastojawu ne samo da porazi ve} i zarobi ra{kog velikog `upana Uro{a II. Ro`aje i [tavica. a kraq Milutin Bawskoj zidare u Dragi. posebno za ra{ku dr`avu. koja se nalazi ba{ u centralnom delu ove teritorije. Skadru. 330.21 Ova sela i danas postoje u [tavici. Ako se sada vratimo na Kinamov opis pohoda iz 1149. u Ro`ajskoj oblasti i u dolini Ibra oko tvr|ave Gali~.25 Svi ovi elementi upu}uju na to da je oblast Ro`aja i [tavice u sredwem veku bila dobro nastawena i utvr|ena. mo`emo zakqu~iti da se pod ovim imenom krije teritorija Ro`ajske oblasti ili sredwovekovna srpska `upa Jelci. Monumenta Serbica. Mi{i}a.

the Byzantine Emperor Manuel I Komnenos had left Pelagonia. soon conquered by the Emperor. th this region was well guarded. between Ras and Metohia. between Shkoder and Ras. Also. heading the campaign against the Grand Prince Uro{ II. Since the antique times. That is the territory through which led the roads between Ras and the region of Polimlje. there he besieged and captured the town of Gali~. the name of the river Makva. who had been attacking the Byzantine territories. . The region of Nikava was encompassing the territory between the today’s region of Ro`aje and [tavice. The aim of the campaign was the town of Ras. situated near the source of the Ibar River. the remnants of more than 25 fortresses dated 4 to th 6 century had been preserved. indicates etymologically to Nikava. The region of Ro`aje and [tavice is identical to Kinnamos`s description. he devastated the region of Nikava. afterwards.Sini{a Mi{i}: Nikava — zagonetna oblast Jovana Kinama 371 Sini{a Mi{i} NIKAVA — THE MYSTERIOUS REGION MENTIONED BY JOHN KINNAMOS In 1149. from where he headed to the Ibar valley. and its position is in concordance with the military logic of the campaign. as well as the road to Pe{ter and the Ibar valley.

.

Dve bitke. da uka`em i na vesti koje je Kidon tom prilikom ostavio o Srbima. œStrah turskiŒ posle Kosova. kao i wegove reakcije i delovawe radi spasewa Vizantije. . Kali}. Kao saveznici Jovana Kantakuzina u gra|anskom ratu protiv Jovana V Paleologa. Sveti knez Lazar. Pripovesti o srpsko-turskim okr{ajima i œstrah od TurakaŒ 1386. Spomenica {estoj stogodi{wici Kosovskog boja 1389–1989. kojima su pokazali da je wihovo prisustvo na Balka* Rad je nastao kao rezultat istra`ivawa u okviru projekta ev. Pomenula bih samo najva`nije studije koje su doprinele izu~avawu ovog fenomena. Kidon.Vizantolo{ke teme Byzantine Themes UDK: 94(497. godine. Strah II). posle koje su Osmanlije postali ozbiqni ~inioci balkanske politike. Strah u poznoj Vizantiji I–II (1180–1453). Kqu~ne re~i: Strah. J. Beograd 2000. 185–191. 201–240 (daqe: Radi}. [uica. Radi}. islamski ratnici su uspeli da postignu zna~ajne uspehe. Marica Kao jedan od problema va`nih za prou~avawe i razumevawe XIV stole}a vizantijske istorije name}e se tema straha od Turaka.1 U po~etku samo jedno od mnogih nemirnih plemena na isto~nim granicama carstva Romeja koje je uznemiravalo wegove `iteqe. Turci. V. Beograd) STRAH OD TURAKA U PISMIMA DIMITRIJA KIDONA (1352–1371)* Jedna od glavnih tema u pismima Dimitrija Kidona jeste strah od Turaka Osmanlija koji se {irio Balkanom tokom XIV stole}a. 177032. R.11)"13":355. nastojala sam. i bitka na Marici 1371. Beograd 1989. ona kod Didimotike 1352. Osmanlije su vrlo brzo postali i nezaustavqivi osvaja~i wegovih teritorija.48(497. U okvirima tih doga|aja. pored ostalog. br. Stoga je ciq ovoga rada da se prika`e Kidonovo li~no vi|ewe opasnosti koja je pretila ne samo Carstvu ve} i ~itavom hri{}anskom svetu. V. tako|e M. u kojoj se ispoqila sva slabost hri{}ana na Balkanu. Didimotika. ~ime i po~iwe Kidonovo interesovawe za Turke. koji podr`ava Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije 1 U na{oj istoriografiji je bavqewe problemom straha stvar novijeg datuma i prete`no se zasniva na pra}ewu turske opasnosti i nemira koji se tom prilikom {irio Balkanom. uzete su kao vremenske granice ovog rada. I^ 53 (2006) 93–122. a ujedno i silina osvaja~a.11:560)(044)"13" BOJANA PAVLOVI] (Vizantolo{ki institut SANU.

210–240. Soluwanin koji je ostavio zanimqiva svedo~anstva o strahu svojih savremenika izazvanim usponom Osmanlija. Bitka kod Didimotike. Tinnefeld. 197–206 (daqe: Tinnefeld. 4 F. Vreme Jovana V Paleologa (1332–1391). godine.6 O ovoj bici. koja je u prvi plan kao ozbiqne ~inioce gra|anskog rata 50-ih godina XIV veka istakla Osmanlije. jedan od zna~ajnijih intelektualaca œrenesanse PaleologaŒ. 221–222 (daqe: Radi}. Radi}. strah i u`as od Turaka dobio u prepisci vrlo izra`enu crtu. godine.3 Problem nadirawa Turaka Osmanlija jedna je od centralnih tema pisama u~enog Soluwanina4 — lament nad sudbinom sunarodnika i qutwa zbog wihove pasivnosti i donekle nerazumevawa ozbiqnosti situacije. Sa~uvano je 450 Kidonovih pisama. O osmanskom prodoru na Balkan svedo~anstva su ostavili u~eni qudi XIV i XV veka. a s tim u vezi i wegova prebacivawa Vizantincima zbog me|usobnih sukoba. Wiesbaden 2010. ~iji je sin Sulejman trijumfovao nad srpskim trupama predvo|enim kaznacem Borilovi}em.374 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 373–383 nu postala neprijatnost na koju se moralo ra~unati. O tome kako je Kidon gledao na neprijateqe koji su gotovo muwevitom brzinom osvajali deo po deo Carstva u kome je `iveo. godine krunisali su wihovu ve{tu politiku daju}i im solidnu potporu za budu}a napredovawa. koja se odigrala 1352. sa sve ve}im turskim nadirawem i na kraju opasno{}u koja je zapretila Carstvu pred samu Mari~ku bitku. uo~avaju se u pismima neposredno posle bitke kod Didimotike da bi. 2 3 . 5 O odnosu dva cara v. 6 R. u jeku jo{ jednog od sukoba Jovana VI Kantakuzina i Jovana V Paleologa. Period koji ome|uje ovaj rad samo je po~etak Kidonovog bavqewa problemom Turaka i wegovog anga`ovawa na poqu saradwe Vizantije i Zapada u ciqu organizovawa krsta{kog rata protiv nevernika i spasavawa Carstva na umoru.2 Me|u wima posebno mesto zauzima Dimitrije Kidon. kao i odmah nakon we. Themen). Orhanu. godine nad trupama Stefana Du{ana i osvajawe Galipoqa 1354. ZRVI 21 (1982) 127–141. Mari~ka bitka svakako predstavqa jedan od onih doga|aja koje su na povr{inu izbacili svu silu osvaja~a. svedo~anstva je ostavio i Dimitrije KiOp{irnije o ovome v. te smo stoga re{ili da je izaberemo kao polaznu ta~ku na{eg rada. Jovan V Paleolog i Jovan VI Kantakuzin od 1351. Beograd 1993. Pobeda u bici kod Didimotike 1352. kao i protivre~nosti. M. do 1354. najboqe svedo~i wegova bogata prepiska. u kojoj Kidon nije video jedan od odlu~uju}ih doga|aja istorije Balkana.5 donela je najvi{e koristi tada{wem savezniku i zetu starijeg cara. Themen und literarische Form. Die Briefe des Demetrios Kydones. * Bitka kod Didimotike. Radi}. Vreme Jovana V). nesumwivo je otvorila vrata novim osvaja~ima. @ivojinovi}. strahove i tenzije onih koji nisu mogli da se odbrane. Strah II.

Bojana Pavlovi}: Strah od Turaka u pismima Dimitrija Kidona

375

don u dva pisma. U prvom pismu Soluwanin proslavqa Jovana Kantakuzina i
wegov trijumf nad neprijateqima. Kidon sa podsmehom pita: œ… Gde je ~astoqubqe Miza posle poraza? Gde je odva`nost Tribala koja je rasla kroz
na{e gradove i Carstvo?… Ko je Persijance protiv wih na poqe doveo? Ko
nije dopustio da se primakne vi|ena vojska? Kako se obja{wava odsustvo
svesti, kukavi~luk i nakon toga beg onih koji su se zakleli da ratuju protiv
nas svom wihovom borbeno{}u?Œ7 Kidon daqe nastavqa da prebacuje protivni~koj strani na ~elu sa mladim Jovanom V nazivaju}i je œna{i nezahvalniciŒ (hmeteroi acaristoi).8 Wih je sna{la ista sudbina kao i pora`ene œvarvareŒ, tj. Srbe, i time se prema wegovim re~ima, u bici œ… najboqe pokazala stvar pravde.Œ9 Iako je i œKidonov carŒ, Jovan Kantakuzin, posegao za savezom sa varvarima, prebacivawima caru-piscu ovde nema mesta. Pismo je
nastalo s namerom da proslavi jednu od, kako to Kidon ka`e, Kantakuzinovih najve}ih pobeda.10 Ipak, va`no je napomenuti, iako je to sasvim logi~no
ako se ima na umu pohvalni karakter pisma, da na{ izvor ne ozna~ava Persijance, tj. Turke Osmanlije, ni kao mogu}e neprijateqe Carstva ni kao saveznike Jovana Kantakuzina, ve} ih pomiwe samo u navedenom kontekstu.
Drugo pismo u kojem se bitka pomiwe upu}eno je Kidonovom prijatequ,
te je i sam sadr`aj druga~iji. Ono na realniji na~in predstavqa Kidonovo
vi|ewe situacije nastale izbijawem rata izme|u dva cara. Kidon ka`e:
œSporazumi se zakqu~uju samo sa neprijateqima (spondai de proj monouj
touj polemiouj), a ~esto se ratuje sa saplemenikom (kai polemeitai sunecwj
to omofulon) i svako neustra{iv je spreman da se digne na oru`je protiv ro|aka.Œ11 U ovom pismu su kao neprijateqi predstavqeni Srbi, s jedne, i Turci Osmanlije s druge strane. U~eni Soluwanin pomiwe veliku bitku œu kojoj je jedan oblak Persijanaca prekrio TribaleŒ.12 ^iwenica da Dimitrije
Kidon u ovom pismu ni na koji na~in ne pomiwe Bugare, koji nisu ni u~estvovali u samoj bici, ukazuje na to koga je on smatrao neprijateqima Carstva — u prvom redu Srbe i Turke. Srbi, koje je Kidon u toku trajawa gra|anskog rata 40-ih godina XIV veka ve} u nekoliko navrata u svojim pismima
pomenuo, opisani su kao neprijateqi, kao œvarvari koji pqa~kajuŒ,13 te su
7 Demetrius Cydones, Correspondance, ed. R. Loenertz, I–II (Studi e Testi 186, 208) Citta del
Vaticano 1956, 1960, No 13, 41 (daqe: Cydones, Correspondance I); F. Tinnefeld, Demetrios Kydones, Briefe I — 1, (Bibliothek der griechischen Literatur 12), Stuttgart 1981, No 32, 224 (daqe: Tinnefeld, Briefe I — 1).
8 Cydones, Correspondance I, No 13, 41; Tinnefeld, Briefe I — 1, No 32, 224.
9 …kai mhn entauqa malista deiknutai to thj dikhj. Cydones, Correspondance I, No 13,
41; Tinnefeld, Briefe I — 1, No 32, 224.
10 Cydones, Correspondance I, No 13, 40; Tinnefeld, Briefe I — 1, No 32, 223.
11 Cydones, Correspondance I, No 51, 85; Tinnefeld, Briefe I — 1, No 34, 228.
12 … kan tV megalV macV, ote Triballouj to Perswn ekaluye nefoj… Cydones, Correspondance I, No 51, 86; Tinnefeld, Briefe I — 1, No 34, 228.
13… Kidon, naime, ka`e: œ… oud’ eisw teicwn katakekleismenoj mega nomizein ei touj
barbarouj orJhj apo twn purgwn agontaj leian…Œ. Cydones, Correspondance I, No 17, 46; Tinnefeld, Briefe I — 1, No 6, 112.

376

VIZANTIJSKI

SVET NA

BALKANU (2012) 373–383

samim tim bili velika pretwa Vizantiji.14 Turci Osmanlije, iako je tek
trebalo da zapo~nu svoj œprodor na BalkanŒ,15 od tog momenta postaju potencijalna opasnost po wegovu dr`avu. Iako, kako je ranije re~eno, Kidonu bitka kod Didimotike nije izgledala kao jedan od odsudnih momenata u daqem
razvoju doga|aja, on je zabele`io kako su taj œAresov plesŒ svi tako rado plesali.16
Na podatke o varvarima — Turcima Osmanlijama — koji su se tih godina
nalazili u okolini œGradaŒ, haraju}i i vrebaju}i, nailazimo i u Kidonovim
pismima iz 1358. i 1359. godine. Tako on pi{e svom prijatequ Georgiju Sinadinu Astri,17 koji se tih dana nalazio na Lemnosu: œ… Da li ti tra`i{ da ja
pla~em dok se ti smeje{, i da mi ~ekamo kada }e nas pretvoriti u robove, dok
si ti tolikom vodom kao branikom od varvara okru`en?Œ18 Na tursko prisustvo u neposrednoj blizini Carigrada 1358. ukazuje jo{ jedno zanimqivo pismo, upu}eno Konstantinu Asenu.19 U wemu se pomiwe razmena poklona izme|u Jovana V Paleologa i osmanskog emira Orhana, koja je usledila posle osloba|awa Orhanovog sina Halila iz ruku Lava Kaloteta20 i zakqu~ivawa mira
sa Osmanlijama.21 Kidon preporu~uje svom prijatequ da: œ… u`iva u ube|ewu
da car sve po voqi mo`e da usre}i i da mo`e da pomiri Aziju i Evropu kroz
me|usobnu razmenu poklona.Œ22 Ironi~an ton vizantijskog intelektualca upu}uje nas na zakqu~ak da je on dr`ao za nemogu}e pomirewe dve strane, dva sveta koja su, kako izgleda, oduvek bila u nekoj vrsti sukoba. Ipak, jo{ ve}e protivre~nosti su stajale na putu zajedni~kog delovawa Vizantije i Zapada.
Na prevazila`ewu sukoba i premo{}avawu razlika izme|u Isto~nog
carstva Konstantina Velikog i zapadnog sveta, radilo se, reklo bi se, s nevelikim entuzijazmom i jo{ mawim poverewem u suprotnu stranu. Svet u kome se stvarnost i ozbiqnost situacije preplitala s nekom vrstom uspavanosti Carstva, zahtevao je ~vrstu i odlu~nu ruku vladara, mir u unutra{woj
politici i ve}e poverewe Vizantinaca u realnost i pragmati~nost carskih
14 Dimitrije Kidon je u nekoliko svojih pisama ostavio zna~ajne podatke o Srbima
upravo iz perioda o kome je re~. Iz ovih podataka se vidi da je aktivnost vojske cara Stefana
Du{ana bila velika u oblasti Makedonije, posebno oko Verije i Soluna. Vidi pisma 7, 8, 13,
17, 43 i 51 u: Cydones, Correspondance I. Kidonova percepcija Srba u wegovoj korespondenciji
obra|ena je i u referatu pro~itanom na XXII me|unarodnom kongresu Vizantologa. V. B. Pavlovi}, The Perception of the Serbs in the Letters of Demetrios Cydones, Proceedings of the 22nd International Congress of Byzantine Studies, Volume III, Abstracts of Free Communications, Sofia 2011, 81.
15 N. Jorga, Latins et Grecs d’Orient et l’etablissement des Turcs en Europe (1342–1362),
BZ 15 (1906) 179–223.
16 Cydones, Correspondance I, No 51, 86; Tinnefeld, Briefe I — 1, No 34, 228.
17 PLP 1 (1976) No. 1598.
18 Cydones, Correspondance I, No 46, 80; Tinnefeld, Briefe I — 1, No 44, 271.
19 PLP 1 (1976) No. 1503.
20 PLP 5 (1981) No. 10617.
21 O ovoj poznatoj epizodi v. Radi}, Vreme Jovana V, 283–287.
22 Cydones, Correspondance I, No 3, 25; Tinnefeld, Briefe I — 1, No 43, 267.
23 Gorko iskustvo iz 1274. godine, kada je Mihajlo VIII zakqu~io uniju sa papskom kurijom ne pripremiv{i na to svoje podanike, Vizantinci nikada nisu zaboravili. Nepoverewe

Bojana Pavlovi}: Strah od Turaka u pismima Dimitrija Kidona

377

poteza, kada je u pitawu bio odnos sa Zapadom.23 S druge strane, zapadni svet
(sa svojim Carstvom koje je gotovo uvek bilo na ratnoj nozi sa duhovnim poglavarom u Rimu, kraqevstvima me|usobno sukobqenim zbog pretenzija na
carsku krunu, italijanskim republikama, kojima je u najve}em interesu bilo
da obezbede monopol nad trgovinom u Sredozemqu, papstvom koje je u tom periodu bilo u krizi) nije bio u stawu da odgovori na vizantijske pozive u pomo}. Istina, konkretnih pregovora oko unije je bilo,24 ali su se oni, kao
{to se pokazalo, zavr{ili obe}awima obeju strana u koja, izgleda, niko nije
polagao mnogo vere.
Dimitrije Kidon nije bio jedan od onih Vizantinaca koji su `ale}i
nad sudbinom koja ih je sna{la i{~ekivali da ih sustigne zaslu`ena kazna
za wihove grehe.25 Za razliku od intelektualaca XV veka, kod kojih su strah
i strepwe od neizvesne budu}nosti usled turskog prisustva u blizini prestonice dobijali eshatolo{ke dimenzije, u~ewaci XIV veka imali su realniji pristup problemu. To se vidi i iz svedo~anstva Ni}ifora Grigore koji
ka`e da je tursko pusto{ewe Trakije œ…ve} dobro poznata pri~a…Œ26 Neki
od wih su se, poput Kidona, li~no anga`ovali oko pokretawa pregovora sa
Zapadom u ciqu dobijawa vojne pomo}i za borbu protiv Turaka.27
Uz li~no odu{evqewe zapadnom teologijom i spremnosti da prizna da je
taj isti Zapad oti{ao korak napred u odnosu na wegovu zemqu, Soluwanin nije oklevao da drugoj strani prebaci nedovoqnu aktivnost na poqu organizovakoje su gajili prema Latinima posle IV krsta{kog rata od tada je poja~ano i nepoverewem u
poteze vizantijskih careva kada god su u pitawu bili pregovori sa Zapadom oko pitawa unije
dveju crkava. Na to je titulaturnog latinskog patrijarha, Pavla, podsetio i Jovan Kantakuzin
1367. godine. V. J. Meyendorff, Projets de Concile Oecumenique en 1367: Un dialogue inedit entre
Jean Cantacuzene et le legat Paul, DOP 14 (1960) 147–179.
24 Podsetimo se samo putovawa papskog legata Petra Tome na Istok i u Carigrad, kao i
na pregovore koje je sa titulaturnim latinskim patrijarhom, Pavlom, vodio biv{i car, Jovan
Kantakuzin, tada ve} monah, Joasaf. Vidi: F. Boehlke, Pierre de Thomas. Scholar, Diplomat and
Crusader, Philadelphia 1966, 129–156 (daqe: Boehlke, Pierre de Thomas); Q. Maksimovi}, Politi~ka uloga Jovana Kantakuzina posle abdikacije (1354 — 1383), ZRVI 9 (1966) 121–193; Eszer,
Das abenteuerliche Leben des Johannes Laskaris Kalopheros, Wiesbaden 1969, 110–111 (daqe: Eszer, Johannes Laskaris Kalopheros); Radi}, Vreme Jovana V, 323–330.
25 Kako je to primetio I. [ev~enko: œ…intelektualci pozne Vizantije bili su najboqi u kritikovawu, upozoravawu i predvi|awu, a lo{iji u otkrivawu uzroka doga|aja i nu|ewu
konstruktivnih predloga. Ali, nisu bili slepi.ΠI [ev~enko, The Decline of Byzantium Seen
Through the Eyes of its Intellectuals, DOP 15 (1961) 186 (daqe: [ev~enko,The Decline).
26 Radi}, Strah II, 210, n. 39. O eshatolo{kim tuma~ewima, koja su sa Mari~kom i Kosovskom bitkom postajala sve ~e{}a kod balkanskih naroda vidi: I. [ev~enko, The Decline,
167–186; S. ]irkovi}, Kraj veka — kraj sveta. Strepwe i i{~ekivawa kod Srba u vezi sa 7000.
godinom, Jugoslovenski istorijski ~asopis, n. s. 1–2 (1996) 11–24; N. Rado{evi}, U i{~ekivawu kraja — vizantijska retorika prve polovine XV veka, ZRVI 43 (2006) 59–66, Q. Maksimovi}, Kraj sredweg veka na Balkanu kao ideolo{ko su~eqavawe sa katastrofom: primer Srba,
Vizantijski svet i Srbi, Beograd 2008, 151–158.
27 F. Kianka, Demetrius Cydones (c. 1324 — c. 1397): intellectual and diplomatic relations
between Byzantium and the West in the fourteenth century, New York 1981, 137–208; Tinnefeld,
Themen, 206–214.

378

VIZANTIJSKI

SVET NA

BALKANU (2012) 373–383

wa zajedni~ke borbe protiv œnevernikaŒ. Pismo Simonu Atumanu, latinskom
arhiepiskopu Tebe,28 iz 1364. godine o tome jasno svedo~i: œPrimi dakle k
znawu da ako oni (zapadwaci — prim. autora) pretwe protiv bezbo`nika ne
pretvore u dela, ve} ako i ova godina protekne u savetima i pripremama, Veliki grad }e biti osvojen; kada on bude zauzet, bi}e i oni prisiqeni negde u Italiji ili na Rajni da se bore protiv varvara. I to ne samo sa ovima (Turcima —
prim. autora) ve} i sa svima koji `ive na Meotisu, Bosforu i u ~itavoj Aziji…Stoga je boqe boriti se s nama za Grad protiv Turaka, nego boriti se kasnije sa svima wima i istrajavati u mnogim opasnostima.Œ29 Ove Kidonove re~i,
koje nesumwivo predstavqaju gotovo o~ajni~ki poziv u pomo}, svedo~e o ozbiqnosti situacije i o svesti Kidona da se {to pre mora ne{to preduzeti.30
Na Zapadu se, me|utim, radilo na pokretawu krsta{kog rata protiv
œnevernikaŒ.31 Kakvo je bilo raspolo`ewe u Vizantiji, koja je tih godina
o~ekivala dugo obe}avanu pomo}, najboqe svedo~i Kidonova re~enica da:
œ…Franci ograni~avaju svoja dobra dela samo na govore, pisma i obe}awa.
Stoga Turci ve} i uz smeh pitaju, da li iko mo`e bilo {ta da ka`e o krsta{kom ratu.Œ32
Ni pohod grofa Amadea VI Savojskog ni dva putovawa na Zapad koja je
preduzeo Jovan V nisu dali ozbiqnije rezultate.33 Jedno od ta dva putovawa
bio je i carev odlazak u œve~ni gradŒ. Kidonovo pismo Simonu Atumanu iz
1367/8. godine oslikava svu te`inu polo`aja u kome se Vizantija tada nalazila i na jedan veoma jasan na~in gotovo unapred nagove{tava neuspeh careve
misije u Rim: œ…ti si (Simon Atumano — prim. autora) naime dao caru na
znawe, da }e mu biti potreban novac i to zaista dosta novca, i da bez wega on
ne}e ni{ta, od onoga {to mu je potrebno, posti}i.Œ34 On daqe nastavqa: œNe
gledaj samo na to koliko oni (zapadwaci — prim. autora) treba da dobiju, ve}
PLP 1 (1976) No. 1648.
Cydones, Correspondance I, No. 93, 125–128; Tinnefeld, Briefe I — 2, No. 59, 353–356.
30 Kidonovo u`urbano tragawe za pomo}i bilo je izazvano realnim stawem stvari. Podseti}emo se da su tih godina Turci zabele`ili niz uspeha koji su bili krunisani zauzimawem
Galipoqa 1354, Didimotike 1361, Filipopoqa 1363, Kumucine 1364/5. i Jedrena posle 1369.
V. D. Nicol, The Last Centuries of Byzantium 1261 — 1453, London 1972, 249; Radi}, Vreme Jovana V, 342–344.
31 Glavnu ulogu u tim doga|ajima imali su kiparski kraq, Petar I Luziwan, papa Urban
V (1362–1370), papski legat Petar Toma, kao i Kidonov prijateq, Jovan Laskaris Kalofer (koji je u pregovorima imao veoma va`nu i istaknutu ulogu). Jedini ve}i uspeh krsta{kog pohoda
kiparskog kraqa bilo je zauzimawe Aleksandrije. V. S. Runciman, A History of the Crusades. The
Kingdom of Acre and the Later Crusades, Vol. III, Cambridge 1955, 441–445 (daqe: Runciman, Crusades III); F. Boehlke, Pierre de Thomas, 267–295; P. Edbury, The Kingdom of Cyprus and the Crusades 1191–1374, Cambridge 1991, 161–179; Radi}, Vreme Jovana V, 299–303. Dimitrije Kidon je
u pismu Simonu Atumanu iz 1364. pomenuo napore kiparskog kraqa u pripremama za krsta{ki
pohod. V. Cydones, Correspondance I, No. 93, 127; Tinnefeld, Briefe I — 2, No. 59, 355. O ulozi Jovana Laskarisa Kalofera v. A. Eszer, Johannes Laskaris Kalopheros, 21–32.
32 Cydones, Correspondance I, No.93, 126–127; Tinnefeld, Briefe I — 2, No. 59, 355.
33 Runciman, Crusades III, 454–455; Radi}, Vreme Jovana V, 316–320. O putovawima cara
Jovana V v. Radi}, Vreme Jovana V, 304–314, 344–358.
34 Cydones, Correspondance I, No 103, 140; Tinnefeld, Briefe I — 2, No 69, 405.
28
29

Bojana Pavlovi}: Strah od Turaka u pismima Dimitrija Kidona

379

i koliko mi mo`emo da priu{timo. Ukoliko oni ne gledaju dragovoqno na
o{i{ane ovce, jer nama prokleti Turci od vune ni najmawe nisu ostavili,
onda je potrebno da oni nesre}nim saplemenicima nov~ano doprinesu.Œ35
Strah od neizbe`nog postajao je sve ve}i, a Osmanlije samo {to nisu
zakucale na glavnu kapiju vizantijskog sveta. To jasno pokazuje Kidonovo pismo bratu Prohoru,36 u kojem on govori o svom putu u Italiju,37 prenose}i
`equ gra|ana Rima da ga zadr`e u ve~nom gradu: œMeni je to sve mrsko, kada
pomislim na sudbinu otaxbine, na podsmeh neprijateqa i na ~iwenicu da }e
u budu}nosti gradske zidine postati na{ zatvor i da }emo odatle morati da
gledamo kako varvari kupe plen; jer mi ovde ni{ta nismo postigli od onoga
za {ta smo se zalagali. Rimqani nam prebacuju na{e zalutale poglede na teolo{ka pitawa i na{e novotarije na podru~ju crkve i u religioznoj praksi
i nazivaju osionost varvara kaznom zbog svega toga.Œ38
Dimitrije Kidon, me|utim, nije smatrao da je tursko nadirawe izazvano œgnevom bo`ijimŒ zbog svih nesuglasica u Carstvu, kao i rasprava oko
isihazma, doktrine koju u~eni Soluwanin nikako nije podr`avao.39 Ipak,
shodno svom vrsnom retorstvu, Kidon je zabele`io i ve{to nagovestio da }e
do}i vreme kada }e veli~ina i sjaj Konstantinovog grada po~eti da blede:
œ…veliki grad je ionako samo jo{ imeŒ,40 te da treba nagovarati qude da
ulo`e sve svoje snage u wegovu odbranu i da svima i svuda govore u prilog
tome jer je: œ…on (’Grad' — prim. autora) od davnina sedi{te careva, on ~uva narodu wihovo ime, on je najlep{i grad pod suncem i bi}e ukras onome ko
ga zauzme, ako bi to oni mogli da postignu, a jedna ve~ita {teta za one koji
ne bi bili spremni da trpe opasnosti za jedan takav imetak.Œ41
Neposredno pred samu bitku na Marici, u pismima Dimitrija Kidona
nailazimo na opis velike neizvesnosti i brige koja je te, 1371, godine vladala u okolini vizantijske prestonice, ali i drugog grada carstva. U pismu
velikom domestiku Dimitriju Paleologu42 u leto 1371. godine, koji se nalazio na Lemnosu, gde je tih dana boravio i car Jovan V Paleolog, Kidon moli
da se car vrati u prestonicu i oslobodi svoje podanike straha (o deoj).43 U
drugom pismu Kidon pi{e o svom povratku iz Italije: œ[ta nam jo{ preoCydones, Correspondance I, No 103, 140; Tinnefeld, Briefe I — 2, No 69, 405.
PLP 6 (1983) No. 13883.
37 Poznato je da je i Dimitrije Kidon otputovao sa carem Jovanom V u Rim 1369. godine.
38 Cydones, Correspondance I, No 39, 73; Tinnefeld, Briefe I — 2, No 71, 413.
39 Kakve je Kidon imao stavove u pogledu isihazma, Palame i wegovih pristalica, kakve je argumente protiv wih iznosio najboqe svedo~i pismo koje je uputio svom prijatequ povodom smrti Prohora Kidona. Up: Tinnefeld, Briefe I — 2, No 81, 446–469. Uop{teno o problemu cf. J. Meyendorff, Society and culture in the Fourteenth century. Religious Problems, XIVe Congres International des Etudes Byzantines, Bucarest 1971, 51–67.
40 Cydones, Correspondance I, No 28, 58; Tinnefeld, Briefe I — 2, No 74, 424.
41 Cydones, Correspondance I, No 28, 58; Tinnefeld, Briefe I — 2, No 74, 424.
42 PLP 9 (1989) No. 21455.
43 Cydones, Correspondance I, No 28, 58; Tinnefeld, Briefe I — 2, No 74, 424.
35
36

380

VIZANTIJSKI

SVET NA

BALKANU (2012) 373–383

staje osim da se zahvalimo spasitequ koji nam je dao da zamislimo dobrobit
i `ivot slobodan od Turaka…Œ44 Takav `ivot, u kome turska pretwa nije bila stvar svakodnevice, mogao je Kidon da iskusi u toku svog boravka u Italiji, kojom prilikom se ipak nije prepustio u`ivawima i letargiji zbog zadatka i postavqenog ciqa, koji, kako se pokazalo, nije ispunio.
Potresni opisi te{kog stawa i straha od i{~ekivawa daqih doga|aja
provejavaju kroz pismo u~enog Soluwanina Jovanu Kiparisiotu.45 On savetuje prijateqa da ne dolazi sa Kipra u Carigrad, u kome je stawe veoma alarmantno: œKo ne bi izbegavao Grad kao kakvu provaliju… u kom ~ovek svake
no}i ne nalazi odmor posle svakodnevice, ve} ima ko{mare o robovskoj sudbini…; jer nam mo} nadiru}ih varvara (Turaka — prim. autora) i na{ sopstveni strah (kai to twn hmeterwn deoj) daje svima povod za takva proro~anstva.Œ46 U drugom pismu prijatequ koji namerava da do|e iz Soluna Kidon
pi{e: œIstina, radovao sam se kada sam ~uo za tu tvoju nameru — jer {ta bi
mi bilo dra`e od tvog prisustva? Ipak, savetujem ti da ostane{ i da u`iva{ u mirnom `ivotu svog rodnog grada. Jer ovde su samo talasi i stene i
onima, koji imaju razum, ne ostaje ni{ta drugo do da pozovu Dioskure.Œ47
U ova dva pisma, za koja se pretpostavqa da su prethodila bici na Marici,48 jasno se oslikava strah od najezde Turaka. Potresni opisi, i pored
svih pore|ewa i hiperbola koje Kidon retorski koristi u svojim pismima,
ne umawuju dramati~nost i te`inu situacije, ve} svedo~e o jednom napetom
momentu u istoriji kako Vizantijskog carstva, tako i ~itavog Balkana.
Opasnost koja je vi{e godina stajala nad glavama Romeja postala je surova realnost posle bitke na Marici, 26. septembra 1371. godine. Veliki sukob, koji je odneo `ivote despota Jovana Ugqe{e i wegovog brata, kraqa Vuka{ina, zbrisao je sa istorijske pozornice dva do tada najmo}nija srpska,
ako ne i hri{}anska, gospodara na Balkanu.49 Mnogo je stranica istorijskih
dela napisano o samoj bici i wenom ishodu, a izgleda da je i u~eni Soluwanin napravio aluziju na taj doga|aj.
U interesantnim pore|ewima, u kojima bismo mogli prepoznati svedo~anstvo o krvavom ishodu bitke, Kidon poredi svoj polo`aj sa polo`ajem
Cydones, Correspondance I, No 29, 58–59; Tinnefeld, Briefe I–2, No 75, 430.
PLP 6 (1983) No. 13900.
46 Cydones, Correspondance I, No 35, 67; Tinnefeld, Briefe I–2, No 87, 484.
47 Cydones, Correspondance I, No 68, 101; Tinnefeld, Briefe I–2, No. 88, 488. Dioskuri su,
prema gr~koj mitologiji, dva brata blizanca, Kastor i Polidevkt. Zbog za{tite koju su pru`ali qudima postali su bo`anstva. Cf. The Oxford Classical Dictionary, Oxford 19963, 484 (daqe:
OCD).
48 Za drugo pismo je to jo{ verovatnije, budu}i da se zna da je posle Mari~ke bitke Solun bio napadnut od strane Turaka, te Kidonovom prijatequ ne bi bilo mogu}e da pomi{qa na
odlazak iz opsednutog grada. O turskom napadu na Solun cf. G. T. Dennis, The reign of Manuel II
Palaeologus in Thessalonica 1382–1387, Rome 1960, 33–34.
49 Za istoriju ove oblasti v. G. Ostrogorski, Serska oblast posle Du{anove smrti, Beograd 1965; R. Mihaq~i}, Kraj Srpskog carstva, Beograd 1989, 161–186.
44
45

Bojana Pavlovi}: Strah od Turaka u pismima Dimitrija Kidona

381

svoga prijateqa prekorevaju}i ga zbog odnosa prema wegovim nesre}ama:
œ…Izvrsni Turci su takvu vrstu arogancije, koja je svoje prijateqe ostavqala u bedi, ka`wavali i prekorevali. Da nije po tebi Evros50 morao da pre`ivi isto {to i Skamander51 i svoju obalu sa vi{e mrtvih da prekrije od
wega (Skamandra — prim. autora) u ono doba kada je Ahil tamo Trojance poterao?Œ52
Navedeni citat upu}uje na zakqu~ak da se u pri~i o dvema rekama i telima koja le`e na obalama mo`e videti aluzija na bitku kod Marice. Turci
koji ka`wavaju arogantne prijateqe mo`da mogu biti Turci koji su, slomiv{i otpor bra}e Mrwav~evi}a, kaznili Vizantince zbog toga {to su svoje
œprijateqeŒ ostavili u nevoqi. Evropski Evros do~ekao je istu sudbinu kao
azijski Skamander. Kako peva pesnik Ilijade:
œ…poqe vode ve} razlite beja{e puno,
mnogo je oru`ja palih junaka plivalo vodom,
plivali su i mrci.Œ53
Veliki sukob Istoka i Zapada opisan u antologijskom epu svetske kwi`evnosti mogao je poslu`iti kao vaqano pore|ewe vizantijskom retoru da
opi{e jednu od odsudnih bitaka u istoriji Balkana. Ipak, pitawe je da li se
u tuma~ewu sme i}i toliko daleko — aluzije koje su u~eni Vizantinci pravili porede}i u wima savremene doga|aje sa sli~nim doga|ajima iz antike
osta}e za istra`iva~e, u najboqem slu~aju, samo donekle shvatqive.
Dimitrije Kidon, razume se, nije mogao odmah sagledati sve posledice
koje je poraz bra}e Mrwav~evi}a na Marici sa sobom nosio. Ipak, godine i
doga|aji koji su usledili posle Mari~ke bitke pokazali su da je Kidon bio
sasvim u pravu kada je Carigra|ane upozoravao da }e sami zidovi prestonice
postati wihov zatvor.
*
Priroda Kidonovih vesti o strahu od nevernika bacaju svetlost na ~oveka koji je aktivno tra`io na~in da svoju dr`avu izvu~e iz nezavidne situacije. One nam otkrivaju ~itav spektar aktivnosti koje je Soluwanin preduzimao radi spasewa Carstva od nadiru}ih œvarvaraŒ, osvetqavaju li~ne Kidonove stavove o spoqnoj politici Vizantije, dozvoqavaju nam da prodremo
u samu dubinu i su{tinu sukoba ne dva, ve} tri me|usobno suprotstavqena
sveta! Kidonove vesti nam daju uvid u te{ku, dinami~nu i neizvesnu svakodnevicu Vizantinaca, optere}enih svojom slavnom pro{lo{}u i ideologi50

Anti~ki naziv za reku Maricu.
Reka u blizini anti~ke Troje. Cf. OCD, 136.
52 Cydones, Correspondance I, No 63, 95–96; Tinnefeld, Briefe I–2, No 94a, 512.
53 Homer, Ilijada, prir. i prev. M. \uri} — M. Fla{ar, Beograd 1990, pevawe XXI,
51

187.

382

VIZANTIJSKI

SVET NA

BALKANU (2012) 373–383

jom vaseqenskog Carstva, ~ije je postajawe iz dana u dan bivalo ugro`eno od
strane œprokletih TurakaŒ, sledbenika œla`nogŒ proroka. Vizantijsko carstvo koje je odolevalo raznim neprijateqima, koje se oporavilo i posle sloma iz 1204. godine, bilo je na izmaku svojih snaga. To je bila surova realnost, s kojom je bilo te{ko `iveti i pomiriti se. Me|utim, Dimitrije Kidon nije dozvoqavao, barem ne do bitke na Marici, da se preda o~ajawu i mislima da je sve izgubqeno i da spasa niotkuda nema. Za razliku od vizantijskih pisaca XV veka kod kojih je strah od Turaka dobio eshatolo{ke razmere, Kidon nije govorio o srditom Bogu koji je poslao varvare da uni{te Carstvo ogrezlo u grehu. Glavnu odgovornost za te{ku situaciju, prema wegovom
mi{qewu, snosili su sami Vizantinci, koji se nisu dovoqno anga`ovali na
poqu sopstvenog izbavqewa budu}i suvi{e okupirani vlastitim nesuglasicama. Zbog toga je i radio na stvarawu kakvog takvog saveza za borbu protiv
œnevernikaŒ, u nadi da }e wegovi sunarodnici shvatiti sve ono {to je wemu
bilo potpuno jasno kad je u pitawu œrazgovorŒ sa Zapadom. Ipak, kako se pokazalo, ni sam Zapad nije bio kadar da odgovori na pozive u pomo} i ne{to
konkretno preduzme u ciqu odbrane hri{}anskog sveta. Stoga je i neka vrsta
razo~arewa mu~ila u~enog Soluwanina po povratku u Carigrad, 1371. godine, sa jednog putovawa za koje je gajio velike nade i kome se mnogo radovao.
On se i li~no smatrao odgovornim za neuspeh carevog i svog odlaska u Rim,
{to je propratio re~ima: œ…Ako ostanem (u Rimu — prim. autora), sneveseli}e me prebacivawa mojih sunarodnika, ako se pak vratim, bole}e me da wihovoj nesre}i jo{ i svoju li~nu (zbog razo~arewa neuspelom misijom —
prim. autora) pridodam.Œ54 Dimitrije Kidon je, posle bitke na Marici, mogao samo da zakqu~i da je `eleo da se oslobodi odgovornosti za sve ono {to
se tih godina de{avalo, iako, uistinu, nije prestao kriti~ki da promatra
ono {to je tek trebalo da nastupi.

Bojana Pavlovi}
FEAR OF THE TURKS IN THE LETTERS
OF DEMETRIOS CYDONES (1352–1371)
The letters of Demetrius Cydones, one of the greatest intellectuals of late
Byzantium, represent a very valuable source for the history of the Empire. They
have proven to be a real treasury of significant information which make our
knowledge and understanding of the situation within the Byzantine Empire, as
54

Cydones, Correspondance I, No 39, 72–73; Tinnefeld, Briefe I–2, No. 71, 413.

Bojana Pavlovi}: Strah od Turaka u pismima Dimitrija Kidona

383

well as the issues of its foreign affairs, more complete and elaborate. Having occupied a very high position at the court of both John VI Kantakouzenos and John V
Palaeologos, Cydones was able to participate in the politics of the Empire at a
time of the great crisis his country was undergoing. Cydones witnessed the rise
and fall of Kantakouzenos, the turbulent years of John V Palaeologos’ reign, and,
most importantly, the failure of the Byzantine negotiations with the West of which
he himself was a strong supporter.
th

As a witness of the turmoil Byzantium was facing in the 14 century, Cydones left very thorough accounts about the almost constant threats to the Empire
caused by the Ottoman Turks. The fear and terror of an unknown future made the
lives of Cydones and his countrymen hard and uncertain. Those, who, at the beth
ginning of the 14 century were nothing but one of the many tribes on the eastern
borders of the Empire of Constantine the Great, soon turned out to be very dangerous “allies” and fearsome conquerors of its territories.
The battle of Didymoteicho in 1352, of which we find the accounts in two of
Cydones’ letters, is certainly one of the most important battles in the civil war between John VI Kantakouzenos and John V Palaeologos. The muslim “allies” of
the elder emperor prevailed over the Serbian allies of Palaeologos. As it is known,
this battle paved the way for the further penetration of the Ottomans into the Balkans, and opened the gates to the conquerors of the Balkan Peninsula. It is at this
point that Cydones’ interest in the Turks and his almost constant appeals to the
Byzantines and the Westerners to find a way for mutual actions against the “infidels” started.
In the letters Cydones’ wrote to his friends (John Laskaris Kalopheros,
Georgios Synadenos Astras, John Kyparissiotes, Simon Atoumanos), we find numerous warnings that the gates of the Great City might soon become a prison for
its inhabitants. Therefore, according to Cydones, a serious defense had to be undertaken with the help of the Westerners in the form of a crusade. The negotiations turned out to have led to small crusades of the Cypriot king, Peter I
Lousignan, and Amadeo VI, the count of Savoy, but they brought no true relief to
the Empire. The danger was becoming ever more serious and fear was spreading
very fast. The great disappointment of the “Roman journey” 1369–1371, led to an
even greater disillusionment after the battle at the Maritza. The bloody outcome of
this decisive battle was, as we presume, recorded in one of the letters of Cydones’
correspondence.
The “Turkish threat” together with Cydones’ appeals to both the Byzantines
and the Westerners for cooperation in the fight against the “infidels” is one of the
central themes of Cydones’ correspondence. These letters reveal a man of action,
an intellectual who, unlike most of his contemporaries who searched for eschatological explanations for the misfortunes that befell their country, tried to find realistic answers and a solution to the problem of the Turks. They provide us with an
insight into the discrepancies between the three different worlds and uncover
Cydones’ personal views on the foreign policy of Byzantium.

.

41) MARKO [UICA (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu) SRBI U OPSADI FILADELFIJE 1390. vazalni odnosi Neposredna pokosovska politi~ka zbivawa prevazilaze svojim dalekose`nim posledicama uske okvire jednog istorijskog trenutka. veka ote`ana je usled nedovoqnosti o~uvane istorijske gra|e. izvesno. gde je mogao podeliti ratno iskustvo sa Manojlom Paleologom. Manojlo II Paleolog. i 1391. ali i duhovnim razarawima.323. Podaci iz 1391. Tako|e je mogu}e i u~e{}e Stefana Lazarevi}a u osmanskom pohodu protiv Sinope i Kastamonija iz 1391. dok je wihov opstanak zavisio od mogu}nosti uskla|ivawa s nametnutim realnim okolnostima. ne iskqu~uju Stefanovo prisustvo u ratnom taboru Bajazita I i prilikom opsade Filadelfije. u kojem je. Re~ je o epohi obele`enoj uru{avawem hri{}anskih dr`avnih tvorevina na prostoru Balkanskog poluostrva. ukqu~uju}i vladaju}e plemstvo srpske dinastije u povoju i hijerarhijski ni`e pozicionirane lokalne mo}nike.5(=163. Bajazit I. knez Stefan Lazarevi}. u vreme opsade Filadelfije. koji podr`ava Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije. Kqu~ne re~i: Filadelfija. bilo srpskih vazalnih trupa. Mala Azija. br.* U radu se razmatra mogu}e u~e{}e kneza Stefana Lazarevi}a i wegovog vojnog kontingenta u ratnim operacijama sultana Bajazita I na teritoriji Male Azije 1390. ili wene nedovoqne faktografske preciznosti. Uporedo sa su`avawem dr`avnog suvereniteta gasile su se i degradirale ustaqene dr`avne institucije.48(560)"1390":316. Dotad uobi~ajena vladarska obele`ja dobijala su nove forme ili zna~ewa. ma kako bili uop{teni. Tokovi promena odrazili su se i na polo`aj dru{tvenih struktura. Dvosmislenost narativne izvorne gra|e i tuma~ewa savremene istoriografije ostavqaju mogu}nost pristizawa srpskog poslanstva kod Bajazita 1390. pro`etoj velikim materijalnim. posledweg vizantijskog upori{ta u Maloj Aziji. Rekonstrukcija fenomena i procesa svojstvenih posledwim decenijama 14. godine. 177025. Politi~ka situacija i me* Rad je nastao kao rezultat istra`ivawa u okviru projekta ev.Vizantolo{ke teme Byzantine Themes UDK: 355. .

ali jo{ uvek nezavisne hri{}anske dr`ave. Beograd 1974. ili vizantijsko-osmanske istorije. Kali}. Beograd 20012. Zbornik radova Moravska Srbija. R.1 Me|u razli~itim procesima koji su po~eli da formiraju dru{tveno-politi~ki ambijent tog kratkotrajnog. Mihaq~i}. Osmansko carstvo. i u 15. tako su iz razli~itih razloga mnogi va`ni doga|aji. i posle Kosovske bitke u istoriografiji je pisano u vi{e navrata up. i 1391. 2 M. 35–51. Sli~na sudbina zadesila je doga|aje kojima je posve}en ovaj prilog. Istorija srpske dr`avnosti I. dospevali u domen perifernog istori~arskog diskursa. Inalxik. tokom 1390. Spremi}. Istorijski glasnik 1–2 (1970) 9–58. Mihaq~i}. 60 (daqe: Nikoli}. Blagojevi}.386 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 385–396 |usobni odnosi u srpskim oblastima koje su do tog trenutka uspevale da opstanu kao posledwa uto~i{ta nezavisnosti u odnosu na narastaju}u osmansku dr`avu bitno su se promenili u godinama. Kako su ~esto istra`iva~ki okviri oblikovani merilima i zahtevima vremena u kome su nastajali. Vizantijski pisci o Srbiji (1402–1439). Vaten. postupno dobijale status vazalnih teritorija. (daqe: [uica. pa ~ak i mesecima posle Kosovske bitke 1389. Novi Sad 2000. klasi~no doba 1300–1600. 23–57.3 Pomeraju}i istorio1 O promenama dr`avne strukture posle 1371. Kraj Srpskog carstva. Beograd 2002. Vizantijski pisci). B. Marjanovi}-Du{ani}. a sve ~e{}e srpsko-osmanske. a koji su definisani odre|enim zajedni~kim istorijskim imeniteqima. obra}ena je zaslu`ena pa`wa pitawu .2 Navedene politi~ke i dru{tvene promene odavno su postale predmet interesovawa istori~ara. u srpskoj istoriografiji. J. U~e{}u srpskih vazalnih trupa u pohodu sultana Bajazita I na turske emirate u Anadoliji. 65–77. Za pitawe vladarske ideologije u periodu posle 1371. R. naro~it zna~aj ima onaj koji je bio podjednako va`an za dru{tvo i dr`avu. Srbi u poznom sredwem veku. godine up. 3 Tek u nedavno objavqenoj kwizi M. Postav{i sastavni deo osmanskog dr`avnog kompleksa. Beograd 19892. Bajazit I (1389–1402) 49–62 (N. To je proces u kome su demografski. Dinastija i svetost u doba porodice Lazarevi}. godine. {to je stvorilo neophodan okvir za razumevawe glavnih fenomena epohe. 31. Beograd 2010. Kraqevstvo i svetost. Beograd 1975. a ne retko postajali inventar istoriografskog zaborava. Kali}. daqe: Vaten. wihova nova uloga podrazumevala je finansirawe i vojno anga`ovawe u daqim osmanskim osvaja~kim planovima. Moravska Srbija). pod teretom „jo{ va`nijih“. samim tim i temeq vaqane istorijske rekonstrukcije. 21–25. a wihovi vladari mesto podanika u slu`bi osmanskog suverena. Istorija Osmanskog carstva. Nikoli}. Zbornik radova Vizantolo{kog instituta 43 (2006) 77–93. Lazar Hrebeqanovi}. M. istorija–kultura–umetnost. 31–39. Nemirno doba srpskog sredweg veka 2000. Turski tributari u XIV i XV veku. ali burnog istorijskog perioda. Kali}. veka — pitawe dr`avno-pravnog kontinuiteta u svetlu ograni~enog suvereniteta. Beograd 1974. do nedavno. i 1389. [uica. nije bila posve}ena neophodna pa`wa. Moravska Srbija na kraju 14. Bajazit I). veku sve re|e bili odraz srpsko-vizantijske. Beograd 1999. M. ekonomski. H. Egzistencijalni oslonci oblasnih gospodara. R. privredno i vojno posrnule. bili su izme{tani iz poznatih okvira i prilago|avani novonastalim politi~kim potrebama. Kru{evac 2007. ti imeniteqi su tokom 14. Bojovi}. Srbi u poznom sredwem veku. Usled trajawa i razvoja pokrenutih istorijskih procesa. dru{tveni. Mantran. [uica. S. kao i ideolo{ki. J. J. Zbornik o knezu Lazaru. M. Despot Stefan i Vizantija.

godine. nije ostavilo dovoqan prostor za politi~ko konsolidovawe i vojno pregrupisawe preostalih srpskih gospodara i wihove vlastele. . Ottoman Empire).5 To ga. Beograd 1936. Novouspostavqeni vazalni odnosi manifestovali su se kako na lokalnom. 37–39 (daqe: Imber. V. {ire}i strah me|u obi~nim stanovni{tvom i vladarskom elitom. i 1391. godine prvenstveno iz ugla izvorne podloge koju pru`aju vizantijski pisci. kao i slawem pomo}nih vojnih odreda za ratne potrebe sizerena. Oni nisu bili u stawu da preduzmu bilo kakve operativne poteze koji bi vodili ka restauraciji wihove mo}i i osloba|awu od osmanskog pritiska. nije spre~ilo da utvrdi svoje pozicije ostvarene u evropskim osvajawima wegovog oca. The Ottoman Empire 1300–1481. op{te slike. godine. mada autor u krug izvora uvodi i podatke iz dela Konstantina Filozofa o ~emu }e biti re~i u daqem tekstu. regionalnom planu. godine. 64. i 1389. Svojim naro~itim pograni~nim geostrate{kim polo`ajem. Istanbul 1990. me|utim. [uica. anga`ovawa srpske vazalne vojske u sklopu ratnih operacija 1390. Stupawe u vazalni polo`aj bilo je upotpuweno ve} drevnim obi~ajem slawa ~lanova vladarske porodice na poklowewe vrhovnom gospodaru. godine. priredio i preveo L. 61. Godi{wak za dru{tvenu istoriju 11/1 (2004) 7–31.4 Istovremeno. Vlastela kneza Stefana Lazarevi}a (1389–1402). Vaten. srpski oblasni gospodari su se uglavnom pasivno suo~ili sa dalekose`nim posledicama Kosovske bitke. Zavera vlastele protiv kneza Stefana Lazarevi}a 1398. Bajazit I. Mirkovi}. borave}i u Maloj Aziji tokom 1390. Na prvi pogled. jedna samo naizgled sporedna ratna epizoda. IG 1–2 (1997) 7–25. 387 grafski diskurs sa etnocentri~nog na op{ti plan. Murata I. i 1391. Uspostavqawe direktnih vazalnih veza imalo je svoju ustaqenu proceduru koja nije mimoi{la ni naslednike kneza Lazara. Konstantin Filozof. 50–51. [uica.Marko [uica: Srbi u opsadi Filadelfije 1390. Odsustvo novog osmanskog vladara i glavnine wegove vojske iz neposrednog okru`ewa srpskih zemaqa. (daqe: M. posle Kosovske bitke. [uica. @ivot despota Stefana Lazarevi}a. 266 (= Gorwi Milanovac 2004). tako i na rati{tima udaqenim od mati~nih zemaqa. Imber. prir. Jagi}. Kao i u prethodnim sli~nim situacijama. Zavera vlastele) i M. U~e{}e hri{}anskih vazala u ranoj anadolskoj kampawi sultana Bajazita I Muwe sastavni je deo takve. Stare srpske biografije XV i XVII veka. 5 C. dok su jedinu aktivnost pokazali na planu unutra{wih previrawa i u me|usobnim borbama za prevlast. Nezaustavqivom osvaja~kom silom. Akinxijski odredi sporadi~no su vr{ili dodatni pritisak na srpske oblasti. sultan Bajazit I je vodio strate{ku bitku za uspostavqawe prevlasti nad ostalim turskim emiratima. poput one posle pogibije kraqa Vuka{ina 1371. otvara pitawa va`nih dru{tvenih i dr`avnih procesa pokrenutih na tragu posledica velikih bitaka iz 1371. dotada{wi vazalni dominijum ugarskog kraqa @igmunda pre{ao je u ruke osmanske vrhovne vlasti. osmanska dr`ava kao novi politi~ki ~inilac u posledwim decenijama 14. Glasnik SUD 42 (1895) 262–263. To se najboqe videlo na primeru najsevernije srpske teritorije — oblasti porodice Lazarevi}. 4 Konstantin Filozof i wegov `ivot Stefana Lazarevi}a despota srpskog. M. veka odlu~uju}e je uticala na sudbinu svih balkanskih dr`ava.

organizacija. ali je ovakva diplomatska pretpostavka u osetqivim politi~kim prilikama otkrivala unutra{wu i svaku drugu slabost Vizantije. 453. aprila 1390. koji se sve vi{e oslawao na vojne i demografske kapacitete svojih hri{}anskih vazala. ili wegovog unuka i savladara. Nemawi}i i Lazarevi}i. kroz prirodu i obele`ja sizerensko-vazalnih odnosa uspostavqanih sa iznemoglim hri{}anskim vladarima. Glas SANU 378. ciqevi i dometi anadolskog pohoda Bajazita I predstavqaju slikovit primer nove realnosti na Balkanskom poluostrvu. K. hronolo{ki pripada periodu samog po~etka kne`evawa Stefana Lazarevi}a. 329. nastalom pogibijom osmanskog vladara Murata I u Kosovskoj bici. Premo} osmanske dr`ave oslikavala se. Istorija Srba I. samo godinu dana posle Kosovske bitke. Savladarstvo u srpskim zemqama posle smrti cara Uro{a. tako i protiv muslimanskih emirata u Maloj Aziji. zateknu u prestonici carstva ~ak i samog Bajazita I. Regestes de deliberations du Senat de Venise concernant la Romanie I. .388 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 385–396 bez velikog odraza na konkretne politi~ke razmirice i borbu za uticaj me|u najmo}nijim dinastijama u srpskim zemqama. B. Vizantijski vasilevs i Turci od Kosova do Angore. no. Thiriet. 7 A. Zbornik Filozofskog fakulteta u Beogradu. o kome je u ovom radu re~. tako i osmansku dr`avu potresanu krizom. nap. Jedan od pokazateqa su{tinske nestabilnosti na Balkanu i slabosti preostalih hri{}anskih dr`ava mo`e se uo~iti na osnovu diplomatskih poteza poslovi~no pragmati~nih Mle~ana. 186. 9 (1996) 111 (daqe: Ferjan~i}.8 Do toga nije do{lo. i 1391. Dr`avne teritorije srpskih oblasnih gospodara u velikoj meri su postale sastavni deo osvaja~ke politike sultana Bajazita I Muwe. bile su pune neizvesnosti i i{~ekivawa ishoda promena koje su zadesile kako srpske oblasti. 355–391. odnosno vremena uspostavqawa porodi~ne vlasti pod okriqem knegiwe Milice i ~lanova dr`avnog sabora. Godine 1390. Veselinovi}. ukqu~uju}i i one iz vizantijskog kruga. Vizantijski vasilevs i Turci). Bajazit je rezultate vladavine wegovog oca morao bri`qivo da ~uva. faktografski. otvara istra`iva~ki prostor neophodan za rekonstrukciju eventualnog u~e{}a mladog kneza Stefana u anadolskoj kampawi Bajazita I. ostao je nedovoqno jasan hronolo{ki. i pored zabele`enog tegobnog iskustva mladog srpskog vladara. umesto vasilevsa Jovana V Paleologa. kw. Doga|aj. R. Kosovske aluzije u poveqama Stefana Lazarevi}a. odvojena Hele6 M. Jovana VII. Ferjan~i}. Jire~ek.7 kao i selektivne riznice podataka sadr`ane u delu Konstantina Filozofa. 772. rani period Stefanovog sazrevawa pod teretom posledica Kosovske bitke.6 Gledano u {irem istorijskom okviru. Beograd 1990. Odeqewe istorijskih nauka. 8 F. Oni su bili pripremqeni da wihovi poslanici koji su se uputili u Carigrad. serija A 18 (1994) 180–197. Beograd 1993. a iz istoriografskog ugla i problemski. Vreme Jovana V Paleologa. pored vojne dominacije. vode}i ra~una o dr`avnim pitawima u dva potpuno razli~ita geografska regiona wegove dr`ave. Beograd 2004. Vezivawe narativne konstrukcije dela @itija despota Stefana Lazarevi}a. kako u ratnim pohodima protiv drugih hri{}anskih dr`ava. Paris 1958. Blagojevi}. Radi}. 15. koji se odnosi na prve pokosovske godine sa podacima drugih izvora.

Allen. œStrah turskiŒ posle Kosova. Ioannides. u ovoj fazi dr`avne i teritorijalne ekspanzije bile daleko od svoje osnovne su{tine. Bajazit I je dr`ao pod kontrolom i srpske zemqe. 185–191. kw. kao i ka daqem podrivawu pozicija Romejskog carstva. ali ubojitim akinxijskim provalama koje su sejale „strah od Turaka“. S. poku{ajima ugarske sizerenske reokupacije. zapravo. u kontekstu politike prema Vizantiji. simbolika i ideolo{ka podloga svetog rata. The Palaiologoi.12 kao i sporadi~nim. [uica. Rokaj. Jr. treba imati u vidu da je dr`ava Lazarevi}a bila izlo`ena velikim isku{ewima oli~enim u unutra{wem strukturalnom uru{avawu. Ottoman Empire. Glas SANU 378. Reinert. do podizawa opsade Carigrada 1394. The Studies in Honor of Speros Vryonis. Po istom modelu postavqawa personalne. Beograd 1989. Bajazit I. Sveti knez Lazar. Essays in Honour of Professor Geoffrey Lewis. na smeni posledwih decenija 14. TO ELLHNIKON. 165–178. S. Spomenica o {estoj stogodi{wici Kosovskog boja 1389–1989. Uspostavqawem dominacije nad obla{}u naslednika kneza Lazara. veka. Zavera vlastele. Istanbul 2000. Imber.11 Kada se sagledava politi~ka situacija u Srbiji posle Kosova. godine. 389 spontom. i poglavqa iz Mantranove Istorije osmanskog carstva. On je usredsredio svoje evropske politi~ke planove ka protezawu uticaja na sever do Save i Dunava. Imber. najva`niji Bajazitov ciq je. Moravska Srbija. Bajazit I razmi{qao o daqim osvajawima u Anadoliji. Odeqewe istorijskih nauka. Strah u poznoj Vizantiji 1180–1453 II. edd. osmanskog vladara. na zapad ka Bosni. borave}i u Brusi tokom 1390. Vazalnim pot~iwavawem hri{}anske dr`ave su uvo|ene u {irok krug osmanskih podanika. ili dinasti~ke kontrate`e svojim odanim podanicima. The Balance of Truth. koje se bave ratovawem Bajazita I u Maloj Aziji. bile podvrgnute gotovo bezuslovnom unutardr`avnom hijerarhijskom izvr{avawu politi~kih odluka sizerena. Reinert. 48–50. zahvataju}i rubne delove Ugarske. koje se tako olako pripisuju ranim osmanskim osvajawima. Kali}. 320–327. 12 P. 225–229. Vol I Hellenic Antiquity and Byzantium. Kraq @igmund i Ugarska prema Srbiji posle Kosovske bitke. J. 9 (1996) 145–149. Radi}. dihotomnost karaktera spoqne osmanske politike prema dr`avama na Balkanskom poluostrvu ogledala se u tome {to je ona u sebi nosila i elemente unutra{we politike. detaqan itinerar Bajazitove kampawe. R. Bajazit I je mogao da sprovede nove ideje u pogledu pro{irivawa uticaja wegove dr`ave putem vojne sile. odnosno. 11 C. godine do{lo je do okr{a9 Ova politika je naro~ito bila vidqiva u podelama koje je sultan Bajazit I podsticao me|u srpskim gospodarima koji su priznavali wegovu vlast. J. 13 J.13 Ve} 1390. Stanojevich. O ovom pitawu videti: [uica. te su iako formalno politi~ki egzistiraju}e. Langdon. Specifi~nost. What does Ghazi actually mean?. 10 Uz ve} navedene delove iz sinteza. pri ~emu je sa velikom ume{no{}u uticao i na me|udinasti~ke odnose Paleologa. bilo u~vr{}ivawe wegovog polo`aja u Maloj Aziji.10 U tom smislu su. Beograd 2000.9 Ipak. Vaten. . Stoga je. Odnosi sa drugim turskim emiratima nimalo nisu olak{avali sultanove politi~ke planove vezane za pokoravawe balkanskih zemaqa. prezentovao je S. Yildirim Bayezid and Constantinople: June 1389 — March 1391. odnosno. oslawaju}i se na hri{}anske vazalne kontigente koji su imali zadatak da ratuju protiv sultanovih istovernih neprijateqa. 10–19. one.Marko [uica: Srbi u opsadi Filadelfije 1390. New York.

Jovan VII Paleolog. IG 1–2 (1959) 93–121. Turski izvori za istoriju Jugoslovena. I. {to je u suprotnosti sa stavovima koje su zastupali Georgije Ostrogorski. F. Ova godi{wa doba. opsada Filadelfije 1390. budu}i da u leto 1390. I kad smo zauzeli Ala [ehir. XXXV. Manuel II Paleologus (1391–1425). veka.15 Veliki nagove{taj kona~nog sunovrata Vizantije. Orientalia Christiana periodica. 58. fasc. ubersetzt. bilo je posve}eno ~itavo jedno poglavqe. Pad Filadelfije predstavqao je simbol mo}i novog turskog vladara. godine.18 Prema tuma~ewima Petera [rajnera i Stivena Rajnerta. Institutum Orientalium studiorum Roma. rumelijski beglerbeg Kara Timur Ta{ inspirisao je Bajazita na pokretawe opsade Carigrada (1394) slede}im re~ima: „O moj sultane. 83. vrlo veliki je intrigant. hajde i wega (Carigrad) da otmemo. Ovu vojnu akciju Bajazit I je iskoristio kao svojevrstan poligon na kome je proveravao disciplinu vizantijskih vazala primoranih da u~estvuju u poni`avaju}em osmanskom zauzimawu posledweg romejskog grada u Anadoliji.“17 Istoriografija je zauzela razli~ita stanovi{ta po pitawu utvr|ivawa hronologije opsade i pada Filadelfije u turske ruke. upravo. Elezovi}. 17 G.19 NeV. Kreutel. Graz 1959. potrebno je da padne{ pod taj Carigrad. 76–77. Ala{ehira. Laonici Chalcocandylae Historiarum Demonstrationes. odnosno. J. U delu A{ik pa{e-zade iz poodmaklog 15. Me{anovi}. Ferjan~i}. odre|ivana su prema razli~itim podacima izvora. kao mogu}i hronolo{ki okviri zauzimawa Filadelfije. 112–113. Jahrhundert (1293–1390).16 Prema ovom osmanskom piscu. Manuel II. Trpkovi}. a koje je prihvatio i Ivan \uri}. godine. Piter Haranis. 16 Vom Hirtenzelt zur hohen Pforte. Xon Barker. mo} Bajazita I toliko je narasla da su te godine. Tursko-ugarski sukobi do 1402.390 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 385–396 ja Ugara i Osmanlija. Pont. Barker. za slavu sultana. Nikola Vaten. osvajawu Filadelfije. II (1969) 14 15 . Vizantijski vasilevs i Turci. genannt ‘Aôik –Paôa-Sohn. koji je bio izme|u na{ih zemaqa. Manuel II). pot~iwavawe posledweg vizantijskog grada u Maloj Aziji imalo je velikog psiholo{kog zna~aja u daqoj Bajazitovoj osvaja~koj politici. veka. Taj carigradski nevernik (Manojlo II Paleolog). kao i uspostavqawe modela po kome su Osmanlije polagale pravo na zauzimawe i vizantijske prestonice. pod wegovom komandom. A study in Late Byzantine Statesmanship. Rutgers University Press 1969. uo~i Bajazitove opsade prestonice. S. Zur Geschichte Philadelpheias im 14. kao i itineraru despota Manojla za tu godinu. Budapestini 1922.14 U me|uvremenu. Fruhzeit und Aufstieg des Osmanenreiches nach der Chronik „Denkwurdigkeiten und Zeitlaufte des Hauses ‘Osman’“ vom Derwisch Ahmed. 79 (daqe: Barker. Beograd 1996. predstavqa. budu}i vizantijski car sigurno nije boravio u Maloj Aziji. Dva perioda u toku godine su se izdvojila kao relevantna — prole}e i jesen 1390. u istom taboru ratovali me|usobni rivali despot Manojlo i wegov ne}ak Jovan VII Paleolog. 19 P. 96–97 (daqe: Aôik –Paôa). 18 Barker. Schreiner. Brastvo 41 (1932) 58. ed. U A{ik pa{inom delu. Carigrada. opsada i pad grada odigrali su se najverovatnije u prole}e 1390. eingeleitet und erklart von R. pri ~emu je bila ugro`ena i teritorija pod vla{}u Lazarevi}a. Dva turska hroni~ara iz 15. E. vol. 98. Darko. Aôik –Paôa.

Jozef fon Hamer je pi{u}i Istoriju Osmanskog carstva doneo podatak prema kome je Bajazit preduzimaju}i pohod na grad Ala{ehir (Filadelfiju). Barker. 27. Byzantion 16 (1942–1943) 305–306. I. najverovatnije od 1392. na ~elu srpskih trupa… Bajazit je zapo~eo osvajawe u zimu 1389–1390. Pomo}ne hri{}anske trupe igrale su zna~ajnu ulogu. Preciznije datovawe opsade i pada Filadelfije ti~e se. Philadelphie et autres etudes. Pre{av{i u Bursu. je rekonstruisao hronologiju pada Filadelfije prema Manojlovom povratku u Carigrad i vestima vizantijskih pisaca. navode}i samo godinu. posledweg vizantijskog poseda u Anadoliji. von Hammer. Imber se ne opredequje za precizniji datum osvajawa Filadelfije sugeri{u}i da je hronologija Bajazitovih osvajawa iz 1390. dakle. 508. J. okupio je vojsku. Beldiceanu-Steinherr. Ottoman Empire. Vaten. godine prili~no nepouzdana. Beldi~eanu iznosi samo podatak o 1390-toj godini kao datumu pada pod Bajazitovu vlast up. Istorija Vizantije. K. U nezaobilaznom delu Osmansko carstvo. Paris 1984. 21. naro~ito kada se imaju u vidu drugi relevantni izvorni podaci. Ostrogorski. 78. 320–327. Beograd 1959.. koji je zauzet krajem 1390. u kojima se razli~ito navodi redosled zauzetih gradova u Anadoliji. Begrad 1984. I. . Charanis. Pored Filadelfije (Ala{ehir). morao da reaguje ~im je stupio na presto.22 Za razliku od prethodno navedenih dela. P. u odre|enoj meri. Reinert.“21 U novijoj referentnoj nau~noj produkciji jedan poku{aj rekonstrukcije prvih godina Bajazitovog vladawa unosi zabunu u na{u temu. jedini preostali gr~ki posed u Maloj Aziji. o ~emu }e biti re~i u daqem tekstu. 20 J. godine. 79–80. 65.23 Ovako pozna granica priznavawa Bajazita I za suverena od strane neposrednih naslednika kneza Lazara. \uri}. 22 Imber. 42. I. Bajazit I. godine preciznije: „Bajazit je. The Strife among the Palaeologi and the Ottoman Turks 1370–1402. Stefan potpadao pod osmansku vlast. G. 21 Vaten.Marko [uica: Srbi u opsadi Filadelfije 1390. Ottoman Empire. mora se odbaciti. i eventualnog u~e{}a srpskih trupa. autor ne daje bilo kakvu argumentaciju za tako kasno priznavawe turskog suvereniteta nad delom Srbije pod vla{}u Lazarevi}a. nap. Sumrak Vizantije. ka`e se da je me|u osmanskim hroni~arima ostao zabele`en podatak da je Bajazit zauzeo Ala{ehir. godine. 391 doumice oko hronologije pru`aju sami izvori. 23 Ibid. The Palaiologoi. 50. U sli~nom tonu. kao i Stefan Lazarevi}. Pri tome. 38. Yildirim Bayezid and Constantinople. Bajazit I. Imber. pripojio je i druge oblasti. jer je po mi{qewu autora. 50. anga`ovao trupe svojih „novih saveznika Srba i Vizantinaca. jer su mu u pomo} pritekli Manojlo II i Jovan VII Paleolog. Manuel II. Historija turskog carstva. Filadelfiju. 38. grad na isto~noj granici Ajdina. ovde se po svakoj logici stvari iskqu~uje mogu}nost u~e{}a Stefana Lazarevi}a u pohodu na Filadelfiju. 375–431. iz pera Kolin Imber. Notes pour l'histoire d'Alaôehir (Philadelphie) au XIVe siecle. kao i celokupan istorijski kontekst.“20 Jedan skoriji inostrani istoriografski osvrt na po~etak vladavine Bajazita I formuli{e u~e{}e Srba u anadolskim operacijama 1390–91. godine. Zagreb 1979. Samim tim ne bi moglo biti govora o wegovom prisustvu u pohodu i opsadi Filadelfije iz 1390.

prir. 31. potvr|uju vizantijski izvori. pre svega {to su se u svojim politi~kim odlukama i stavu prema Bajazitu srpski knez i vizantijski car tom prilikom razi{li. U ~etvrtom poglavqu svoje istorije. Germijanu. Bajazit po{ao u pohod na isto~ne provincije. 94 (daqe: Konstantin Filozof. moglo bi se odnositi na u~e{}e u konkretnim ratnim operacijama. [uica. deo zajedni~kog vojni~kog iskustva Stefana i Manojla. V. L. 59. Kutahiju. Vuk Brankovi} i sastanak u Seru. ovaj odlomak je preveden sa potpuno istim zna~ewem. Konstantin Filozof ka`e: „A najizvanredniji car Manojlo zna|a{e ga i ranije.392 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 385–396 Prisustvo Srba u ranim anadolskim kampawama sultana Bajazita 1390/1391. i prorekao mu je {to }e biti. ali tu nije moglo biti re~i o zajedni~kom vojevawu. name}u}i uobi~ajene vazalne obaveze Stefanu. Doukas. prir. 294–296 (daqe: Jagi}. onim koje su se odigravale na tlu Male Azije. za mladih Stefanovih dana. U skorije vreme. Lazarevom sinu. ukoliko se izvor tuma~i doslovno. tra`io da ga on li~no prati sa srpskim trupama u pohodima. citiran prema prevodu Lazara Mirkovi}a. sakupiv{i ~itavu kowicu od tra~kih i tesalskih snaga. U Dukinom delu. M. ali sa prepoznatqivim istorijskim utemeqewem. Duka spomiwe opsadu i 24 Nikoli}. Bucuresti 1958. V. O izvornoj podlozi ovih doga|aja videti daqe napomene u tekstu. jo{ jedan izvor. 27 Ducas.24 Pored wih. koje nedvosmisleno govori u prilog reminiscenciji na nekada{we zajedni~ko ratovawe srpskog i vizantijskog vladara. 26 O sastanku osmanskih podanika u Seru pisano je u istoriografiji u vi{e navrata. Konstantin Filozof). Govore}i o znatno kasnijim doga|ajima koji su se odigrali ubrzo posle bitke kod Kosmidiona u blizini Carigrada 1410. Mirkovi}. prilike u Srbiji Lazarevi}a posle Kosova opisane su sumarno. godine. G. i u`ivao je u wemu. kao i daqe u radu. Detroit 1975. Konstantin Filozof. Jagi}. Translation of Historia Turco-Byzantina. Grecu. U oba postoje}a prevoda dela Konstantina Filozofa na savremeni srpski jezik. Decline and Fall of Byzantium to the Ottoman Turks. @ivot). ovde misli Konstantin? Izvesno je da su. Stare srpske biografije XV i XVII veka. @ivot Stefana Lazarevi}a despota srpskoga.“25 Na koje doga|aje. . Glasnik SUD 42 (1895). sa posebnim osvrtom na prisustvo vazala iz srpskih oblasti up. Re~ je o @itiju despota Stefana Lazarevi}a od Konstantina Filozofa. U sklopu ovih pohoda koje prili~no detaqno opisuje. da je oti{ao jo{ jedan korak daqe i da je tra`io da mu preda ruku svoje sestre. Frigiju. tako i sam Manojlo Paleolog. kao u vazqubqenom sinu. Beograd 1936. Odlomak iz izvora je. umesto Olivere. 62–63. godine. @ivot despota Stefana Lazarevi}a. Manojlo i Lazarev sin proveli zajedni~ke te{ke i tegobne trenutke prilikom sabora u Seru na jesen/zimu 1393. u kojoj je u~estvovao i despot Stefan Lazarevi}. Istoria Turco-byzantina (1341–1462) ed. Jovanovi}. 39. izri~ito se navodi da je posle toga. Vizantijski pisci. Marije. dok je kao mlad zajedno vojevao. kako Duka. Beograd 2007. ZRVI 45 (2008) 253–265. 25 Konstantin Filozof i wegov `ivot Stefana Lazarevi}a despota srpskog. Konstantin Filozof. a potom.27 U nastavku teksta izvora. ovog puta iz slovenskog kulturnog kruga upu}uje na u~e{}e Stefana Lazarevi}a u nekoj od ratnih operacija vo|enih na terenu Anadolije. kako Duka pogre{no navodi ime.26 Wihovo zajedni~ko ratno iskustvo. vizantijski pisac ka`e da je Bajazit. godine.

skrenuo pa`wu na upad Turaka u srpske zemqe i zale|e Dubrovnika u leto 1390. Konstantin Filozof. jezik. na osnovu unutra{we analize `ivotopisa despota Stefana Lazarevi}a od Konstantina Filozofa. svedo~e}i o navedenim zbivawima. Biographie Stefan Lazarevi}'s von Konstantin dem Philosophen als Geschichtsquelle. godine. ostavqaju}i to pitawe otvorenim. Dini}. N. u dosta nejasnom hronolo{kom okviru. Lonza. godine mogao imati 13. kao i kona~ni odlazak na put poslanstva predvo|enog knezom Stefanom na Bajazitov dvor. 61. pri tome misli na formalno stupawe u vazalni odnos. und es ist moglich. godine. {to je bio rezultat pristizawa poslanstva predvo|enog mladim knezom.29 Konstantin Filozof pripoveda da su „od tog vremena“. 1390 ein turkisches Heer gegen Serbien zog. 5. i nap. Konstantin Filozof. i celoga sabora sve{tenih lica i celoga sinklita“ dogovorili o Oliverinom slawu Bajazitu i sklapawu vazalnog odnosa. Ovaj Dukin podatak mogao bi se dovesti u vezu sa ve} pomiwanim slawem srpskog poslanstva iz ku}e Lazarevi}. Ako se priklonimo pretpostavci da se opsada odigravala u leto/jesen. Ustaqeno mi{qewe u istoriografiji je da je povorka krenula na put 1390. 31 O datumu ro|ewa Stefana Lazarevi}a. mada je hronolo{ki konstrukt izveden posredno. polo`i vazalnu zakletvu i preda Oliveru Bajazitu I. Godina ro|ewa Stefana Lazarevi}a. ili nepunih 14 godina. uz saglasnost i savete „patrijarha. œwir wissen jedoch.30 Dakle. Zagreb–Dubrovnik 2005.Œ S. Konstantin Filozof. Hubera i na odluku Velikog ve}a Dubrova~ke republike od 3. Stefanov `ivotopisac. Citirana odluka Velikog ve}a zabele`ena u odlukama Ve}a umoqenih od 4. Konstantin Filozof. quod possint fugere es se recudere et salvare in Stagno et in Puneta timore Turchorum fugientibus. Stanoje Stanojevi} je. samim tim i Manojla. Stanojevi} je zastupao mi{qewe da je upravo tada mogao biti sklopqen mir. 61. @ivot. knj. istoriju i folklor 30 (1964) 243–246. Konstantin Filozof. 263. wihovo pot~iwavawe novom osmanskom vladaru. onda je Stefan mogao susresti Bajazita. 263. Uzrast kneza Stefana Lazarevi}a tako|e bi mogao da igra bitnu ulogu u ~itavoj rekonstrukciji. @ivot. [undrica. nedavno objavqena u Odluke dubrova~kih vije}a 1390–1392.28 Sa tim ciqem organizovano je poslanstvo koje je predvodio mladi Stefan Lazarevi}. prir. On je. dass der Friecensschluss schon in deisem Jahre zu Stande kam. godine koji bi se posredno mogao dovesti u vezu sa pritiscima na dvor Lazarevi}a. u oblast gde se nalazio osmanski vladar. 6. Prilozi za kwi`evnost. godinu. jula. AFSLPH 18 (1896) 418. me|utim. koje je imalo zadatak da se pot~ini osmanskom vladaru.Œ.31 Ukoliko se odlazak i pristizawe poslanstva Bajazitu vezuje za 1390. Z. upravo u oblasti oko Filadelfije. up. 30 Jagi}. dass auch im J. jula 1390: œVlachis et Sclauis hominibus armorum eum eorum familiis et bestiamine. budu}i da je 1390. ispada da je u okviru ve} prvih pohoda i u opsadi Filadelfije morala da bude anga`ovana i vojska srpskog kneza. Zbog toga Jagi}. zbivawa iz 1391. 393 zauzimawe Filadelfije. Dr`e}i se ovog narativnog niza. 96. pripoveda da su u Srbiju pristigli glasnici osmanskog vladara i da su se sa knegiwom Milicom. Iz na{e ranije pro{losti IV. ili 1391. Monumenta historica Ragusina. Stanojevi}.Marko [uica: Srbi u opsadi Filadelfije 1390. M. onda bi se moglo o~ekivati da je ono stiglo u Malu Aziju. pokrenuo pitawe nejasne hronologije stupawa u vazalni odnos Lazarevi}a prema Turcima. i Stefan i wegov brat Vuk „sa blagorodnima svojima i sa ostalima“ morali svake godine Bajazitu da dolaze na „slu`ewe“. mogla su biti ishod poslanstva iz 1390. Pozivaju}i se na istra`ivawa A. 28 29 .

U ~esto spomiwanom pismu Manojla Paleologa. u te32 The Letters of Manuel II Palaeologus. u kojem se nagla{ava da je Stefan Lazarevi} morao. Veselinovi}. prethodno spomenuta nejasna hronologija vezana za polazak poslanstva sa Oliverom. ali i qudima iz pratwe kneza Stefana Lazarevi}a. Srba. u 1391. 257. godinu.33 Okrutnost sultanovih hri{}anskih vazala je ostavila utisak na Manojla. kako Manojlo navodi. 35 Jagi}.32 U tim brutalnim egzekucijama u~estvovali su ratnici. kada je srpski knez jo{ bio malodoban. 34 Letters of Manuel II. Dumbarton Oaks Washington 1977. To je bio Bajazitov ratni pohod protiv Sinope i Kastamonija u centralnoj i severnoj Anadoliji. 42 (daqe: Letters of Manuel II). Beograd 1995. {to bi moglo. poslatom u ranu zimu krajem 1391. Nikoli}. 33 Imber. godinu i drugu fazu Bajazitovih osvajawa u Maloj Aziji nego za doga|aje oko zauzimawa Filadelfije. U ovom slu~aju moglo bi biti re~i o trupama iz ju`nih srpskih oblasti. 60. Bugara i Albanaca. kao vazal. Dennis. Konstantin Filozof. godine. Ottoman Empire.394 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 385–396 su preciznije datirawe opsade Filadelfije i organizacija putovawa poslanstva Stefana i Olivere zna~ajni za dovo|ewe tih doga|aja u me|usobnu vezu. odnosno. godine. Vizantijski pisci. Dr`ava srpskih despota. 38–39. Tribala. koji bi trebalo da poslu`e kao upori{te za rekonstrukciju. govori se o velikom pokoqu muslimanskog `ivqa. 36 A. 42. Takvu mogu}nost otvara ve} spomiwani tekst Konstantina Filozofa.36 onda bi vladarska zrelost Stefana mogla da se ve`e pre za 1391. iako nedovoqno re~iti. pokrenut jo{ u leto 1391. upu}enom wegovom prijatequ Dimitriju Kidonu. godine. ostavqa prostor za razli~ite spekulacije koje proisti~u iz informativne uop{tenosti citiranog izvora. godine iz Male Azije. ne iskqu~uju mogu}nost da se Stefan Lazarevi} i prethodne godine mogao na}i u ratnom taboru sultana Bajazita I. Treba naglasiti da podaci iz 1391. dakle Vuka{inovih naslednika. ne mo`e se pouzdano utvrditi. @ivot. 263. nap. nap.35 Ukoliko se kao merilo uzme u obzir i dru{tvena praksa prema kojoj su mladi plemi}i stasavali za rat i politiku sa 14 godina. o kojima govori Manojlo Paleolog. Nedoumice u pogledu datovawa i daqe ostaju. ali ne i nu`no. Miza i Ilira. 233. kao i iz oblasti Draga{a. „povike o osveti Hrista nemilosrdno klali svakog ko bi im se na{ao na putu. s obzirom na hronolo{ke i kontekstualne nepreciznosti izvora. treba biti svestan da su. svake godine da ide na poklowewe sultanu. koji je. koji je u to vreme ve} izvesno bio osmanski vazal. T. Bajazit I 52. G. Ipak. 13. rekao da su navedeni vazali bili naro~ito brutalni smatraju}i da im se pru`ila prilika za osvetu nad muslimanima od kojih su trpeli i da su uz.“34 Ko su bili ovi Srbi. I u ovom slu~aju. Jedna od mogu}nosti za sticawe zajedni~kog ratnog iskustva cara Manojla i Stefana Lazarevi}a odnosila bi se zbivawa iz 1391. kako ka`e. stanovnika oblasti kroz koje je prolazila vojska kojoj je i sam pripadao. da pomeri dolazak poslanstva sa Oliverom iz 1390. . a koje se ti~u prisustva mladog Stefana Lazarevi}a u anadolskim ratnim okr{ajima 1390/1391. ed. pi{u}i Kidonu. Vaten. Konstantin Filozof. 61.

Romeja i drugih hri{}ana u anadolskim ratnim pohodima sultana Bajazita I svedo~anstvo je duboko odmaklih procesa pot~iwavawa Osmanlijama. headed by prince Stefan Lazarevi} who sworn allegiance and handed over his sister Olivera. godine. Ostavqaju}i po strani osetqiva i nere{ena pitawa hronologije. kakva su nastupila za naslednike kneza Lazara posle Kosovske bitke 1389. U tom smislu mo`e se pretpostaviti da nije bilo vremena ni da se do~eka prva Stefanova politi~ka punoletnost. The exact chronology of referral Serbian legation to Ottoman ruler. If the meeting of vassals in Serres in 1393 is excluded. Marko [uica THE SERBS IN THE SIEGE OF PHILADELPHIA IN 1390 Soon after the Kosovo battle (1389). ili u toku anadolskih pohoda 1391. ili pada Filadelfije. which could not be considered as the military event. At the same time Bayezid I didn’t want to give up on the results of Europe conquest achieved by his father. According to this source. has not been confirmed yet. the reconstruction of possible . godine. new Ottoman sultan Bayezid I Yildirim moved in rush from the region of Balkan Peninsula to Anatolia in order to consolidate his authority and reign. the Byzantine emperor Manuel II and Serbian despot Stefan Lazarevi} at certain point have shared the same war experience in Bayezid’s campaigns. trying to provide financial and military resources from already subordinated Balkan Christian states. kako polaska na put poslanstva Lazarevi}a. In the next two years. ustaqeni obi~aji i tradicija mewali pravila i svoje pojavne oblike prilago|avaju}i se trenutnim okolnostima. kako bi upravo on. 395 {kim i prevrtqivim vremenima.Marko [uica: Srbi u opsadi Filadelfije 1390. The heirs of prince Lazar have accepted Bayezid’s supremacy by the year 1390. he had led several war campaigns against the Turkish emirates which he had wanted to conquer and include in Ottoman state. samo anga`ovawe Srba. The crucial argument for taking in consideration the year 1390 as a date when Serbian legation could have come to sultan Bayezids’ camp. koji su u narednoj fazi istorijskih promena doveli i do potpunog sloma wihovih dr`ava. do 1392. Istoriografska logika dobija jo{ vi{e na te`ini ako se uzmu u razmatrawe vladarske pretenzije Vuka Brankovi}a i slo`eni odnosi koje je gradio prema Lazarevi}ima u periodu od 1389. could be traced in the Hagiography of Stefan Lazarevi} by Constantine the Philosopher. godine. li~no. as vassalage forfeit. Ovako postavqena rekonstrukcija doga|aja otvorila bi mogu}nost za susret Manojla i Stefana Lazarevi}a prilikom opsade Filadelfije. predvodio poslanstvo Bajazitu.

who had been fighting in Anatolia. On the other hand. some historians have used as the unquestionable fact. Stefan Lazarevi}’s possible presence in the Ottoman war camp during the siege of Philadelphia. one letter from 1391. The first is related to the siege of Philadelphia in 1390. were recruited from the Stefan Lazarevi}’s territory. Although it is impossible to give complete and fully reliable testimony of Stefan Lazarevi}’s formal participation in the conquest of Philadelphia. the confirmed presence of Serbian vassal troops in Anatolian campaigns show that political and social processes derived from the acceptance of Ottoman supremacy among the Balkan states were rampant. The second refers to the Ottoman conquest of Synope and Kastamonia from the year 1391.396 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 385–396 joint participation in Ottoman campaigns leads us to two potential war episodes. In the next historical phase of Ottoman conquests those changes brought to the complete breakdown of Christian states in the Balkans. indirectly constructed from the text of Byzantine historian Duca. . written by Manuel Paleologus during the mentioned Bayezids’ campaign leaves the hypothetical possibility that Serbian vassal troops. the last Byzantine town in Anatolia.

za daqe definisawe prava ove kategorije stanovni{tva. Oxford 1991 (= ODB).623(495. razmatraju se i pitawa u vezi sa neimenovanim potomstvom koje je zabele`eno u izvorima. 493 (A. Kazhdan. Smisao odredbi koje se ti~u polo`aja nezakonitog potomstva. Pored {est k}eri. Marija. uz prikaz pojedinih normi kojima su od vremena cara Konstantina I regulisana prava ove kategorije stanovni{tva. Sredi{wi deo rada ~ine pojedina~ne prosopografske slike vanbra~ne dece vladara iz doma Paleologa. i jednog sina.17:316. Kqu~ne re~i: Vanbra~na deca careva. Manojlo. . Mesto i uloga vanbra~nih potomaka careva u romejskom dru{tvu i dr`avi zavisili su od wihovog zna~aja za vizantijski dvor. Kazhdan. J. poznatih po imenima.64–055. Paleolog. Concubinage. Beograd) VANBRA^NA DECA CAREVA DINASTIJE PALEOLOGA* U radu se razmatraju pitawa u vezi sa vanbra~nim potomstvom careva posledwe vizantijske dinastije. neblagonaklon stav crkve prema vanbra~nim zajednicama — konkubinatima. br. S tim u vezi. novelom pomenutog cara iz 539. I. pre svega. koji podr`ava Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije. umnogome prevazi{ao ulogu nezakonitih prin~eva. nije moglo ostati bez uticaja na rimski pravni sistem. ~iji su brakovi bili mo}no oru|e carske diplomatije. Eufrosina. Zabija Formalno-pravni status vanbra~ne dece u vizantijskom dru{tvu bio je utvr|en odredbama koje su proistekle iz Justinijanove kodifikacije rimskog prava. Herrin).Vizantolo{ke teme Byzantine Themes UDK: 321. poslu`i}e vizantijskim pravnicima u narednim vekovima. Irina. U tom smislu je zna~aj vanbra~nih princeza dinastije Paleologa. 985–986 (A. 1 Nezakonitim potomstvom (noqoi) smatrana su deca ro|ena u vanbra~noj zajednici — konkubinatu. uobli~enih. uz jedan izuzetak. kao i porod slobodne `ene i roba. ed. o kojima. Illegitimate children. 177032. * Rad je nastao kao rezultat istra`ivawa u okviru projekta ev. Kazhdan).1 Ozakowewe hri{}anstva u vidu dr`avne religije. A. Na po~etku je dat osvrt na pravni status nezakonitog poroda u dr`avi Romeja. The Oxford Dictionary of Byzantium I–III. ODB II. u izvorima gotovo i da nema podataka.02)"12/14" MILO[ CVETKOVI] (Vizantolo{ki institut SANU. godine.

5 Patrijarh Ni}ifor razmatra slu~aj kad otac odbija da prizna svog vanbra~nog sina. Zabranio je tako|e senatorima i qudima vi{eg dru{tvenog statusa da ostavqaju imovinu `enama niskog porekla i deci koju su sa wima dobili. na{ao je odraza u normama kojima je trebalo da bude regulisan pravni status dece neven~anih roditeqa. Poglavqa Justinijanove novele Peri twn noqwn defini{u na~in ozakowewa vanbra~nih potomaka. das Gesetzbuch Leons III. Meyer. Mommsen.398 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 397–415 kao i prema nezakonitom porodu. zabranio je 326. godine mu{karcima da `ive u vanbra~nim zajednicama. M. . J. car dozvoqava mogu}nost da vanbra~na deca naslede jednu {estinu imovine.3 Bilo je mogu}e da otac prizna svoju nezakonitu decu i zbrine ih. pru`aju}i izvestan stepen za{tite `enama koje su `ivele u nezakonitim zajednicama agrafwj gamoj. IIII. Roman Legal Tradition 4 (2008) 1–36. Nasuprot tome. deca neven~anih roditeqa mogla su dobiti tek jednu dvanaestinu o~eve imovine. E. Schoell. cf. 442). 1 (= Codex Ius. Nov. P. 6. u doba cara Konstantina I. svojoj vanbra~noj deci i wihovoj majci ostavi jednu dvanaestinu ili jednu dvadeset~etvrtinu svoje imovine. zapo~et dva veka ranije. kada vanbra~ni ne nasle|uju ni{ta. Seminar (Jurist) 3 (1945) 21–22. L. pri ~emu sud treba da odlu~i o pitawu o~instva na osnovu fizi~ke sli~nosti. up. und Konstantionos’ V. koje je propovedala crkva. XXVII.). Margeti}. Wolff. L. uticalo je na tvorce zakonskih odredbi da u vidu pravne forme defini{u brigu o porodu poteklom iz takvih veza. Kada zakonitih potomaka nije bilo. ali mogu tra`iti pomo} od svojih zakonitih sestara i bra}e. Ukoliko pokojnik nije ostavio oporuku. Burgmann. Frankfurt am Main 1983. 1 (a. on je mogao zave{tati celu svoju imovinu. milosr|e. Berolini 1895. J. V. C. Carevi Valentinijan I i Valens izmenili su stroge odredbe koje je utvrdio Konstantin. Isti car uskratio je vanbra~noj deci pravo na nasle|e o~eve imovine. Ukoliko bi se tako ne{to desilo. Theodosiani libri XVI cvm Constitvtionibvs Sirmondianis I.2 Zakonodavci su poku{avali da onemogu}e postojawe zajednica mu{karaca i `ena koje nisu bile u skladu sa strogim hri{}anskim moralom. Wome je zaokru`en proces pravnog normirawa ove kategorije stanovni{tva. XXII. Ekloga iz 726. ed. Krueger. Ekloga cara Lava III sadr`i tolerantniji stav. Berolini 1895. prava dece. umnogome su zaostajala za pravima koja su u`ivali zakoniti potomci. Codex Iustinianus. 3 Leges Novellae ad Theodosianvm Pertinentes. ed.. H.. Berolini 1905 (reprint Dublin — Zurich 1970–71). VI. U slu~aju 2 Prvi hri{}anski car — Konstantin I. Tate. Justinijanova novela dobrim delom sadr`i odredbe koje su postojale u ranijem zakonodavstvu. Berolini 1905. T. u slu~aju kada postoje zakoniti naslednici. godine i njezina va`nost za na{u pravnu povijest. R. Ipak. 4 Corpus Iuris Civilis III. bilo da su u pitawu potomci ili ro|aci preminulog. Odrebe Justinijanove novele ostavqaju mogu}nost ocu da. U slu~ajevima kada wih nije bilo. potekle van ustanove braka. 8 (a. 531). dozvoliv{i o~evima da ostave jednu dvanaestinu imovine vanbra~noj deci. Inheritance Rights of Nonmarital Children in Late Roman Law.4 Potowe vizantijsko zakonodavstvo su{tinski ne}e mewati na~ela kojima su utvr|ivana prava ove kategorije stanovni{tva. 2. ed. imovina je morala biti vra}ena zakonitim naslednicima ili konfiskovana u korist dr`ave. LXXXIX. mogli su ostaviti jednu ~etvrtinu imetka. Zbornik Pravnog fakulteta Sveu~ili{ta u Rijeci 1 (1980) 53–78. U slu~ajevima kada su postojali naslednici. sa prevodom Ekloge na srpskohrvatski jezik. Novellae. osim u slu~aju postojawa zakonitih potomaka. Corpus Iuris Civilis II. The Background of the Post-classical Legislation on Illegitimacy. ~ak i kada su postojali zakoniti naslednici. Codex Ius. XXVI. V. ostavqaju}i im deo svog imetka. ed. wihova prava na nasle|e roditeqa i pitawe starateqstva. ed. 5 Ecloga. P.

Oikonomides. Paris 1944. Ferjan~i}. J. pa se javqaju i u narednim stole}ima. u tom vremenu. on nije ugro`avao polo`aj zakonite bra}e. Leo VI’s Legislation of 907 Forbiding Fourth Marriages. nosiv{i zvawe parakimomena. Contribution a l’etude de l’institution familiale en Epire au XIIIeme siecle. o tim slu~ajevima se pre mo`e govoriti kao o izuzecima nego o ustaqenom na~inu postupawa. vanbra~ni Aleksije vi{e nije Patrologiae Cursus Completus. koji je po svedo~ewu Nikite Honijata nosio. kao suprug wegove k}eri. Nije iskqu~ena mogu}nost da mu je titula sevastokratora dodeqena po ro|ewu Manojlovog zakonitog sina. K. vanbra~ni sin cara Romana I Lakapina. da ozvani~e svoje veze u duhu zakona. Prinzing. ^in dodeqivawa visoke titule se odigrao mo`da i ranije. {to je istaklo zna~aj wegovog vanbra~nog sina Aleksija. G. A.8 Kada je re~ o vanbra~nom potomstvu romejskih careva. Berolini — Novi Eboraci 1975. Demetrii Chomateni Ponemata diaphora. dete se progla{ava da je bez porodice ekfuloj. N. Dain. sastavqenom od po~etnih slova imena vladara dinastije Komnina. 425 (= Choniatae). ed. u vreme kada je za naslednika prestola bio vi|en ugarski princ Bela Aleksije. 468 B. koji je bio odre|en za naslednika prestola. Zbornik radova Vizantolo{kog instituta (= ZRVI) 11 (1968) 161 (= Ferjan~i}. Zepos. Cf.7 Ipak. Les Novelles de Leon VI le Sage. Fontes Minores VI (1984) 284–300. pre dolaska na presto dinastije Paleologa. P. Series Graeca 100. Sevastokratori). J.Milo{ Cvetkovi}: Vanbra~na deca careva dinastije Paleologa 399 da odluka suda bude negativna. I. gde tvorci pravnih na~ela poku{avaju navesti mu{karce koji sa `enama `ive u konkubinatu. Sevastokratori u Vizantiji. Berlin — New York 2002. Naime. ed. H genealogia twn Komnhnwn II. koje je bilo vezano za re~ AIMA. An Interpolation in the “Procheiros Nomos” (IV. Kasnije je. po ro|ewu zakonitog sina. Thessalonike 1984. zatim i proedra. 25–27). Choniatae. Nov. da je vanbra~ni Aleksije dobio sevastokratorsku titulu po ustaqenoj praksi da bra}a prestolonaslednika budu wome po~astvovana. od cara Isaka II An|ela dobio titulu kesara. ed. odnosno. koje je prema predvi|enom nizu imena trebalo da dobije wegov naslednik. P. Laiou. Vasilije je svoj uspeh dugovao ~iwenici da je bio evnuh. Ipak. uz rezervu iznosi mi{qewe da je Aleksije titulu sevastokratora imao za vreme vlade cara Andronika I. Barzos. 11 Nikita Honijat pi{e o Manojlovom verovawu u predskazawe o trajawu doma Komnina na vizantijskom prestolu. edd. Zepos. 169. Cutler). Re~ AIMA na gr~kom ozna~ava krv. 270 (A. koje su za ciq imale ukidawe vanbra~nih veza. Na slikovit na~in o tome govori i ~iwenica da je Manojlo vanbra~nog sina nazvao imenom osniva~a dinastije. B. Kazhdan. van Dieten. zatim Jovana (I) i Manojla (M). Jus graecoromanum II. ove i sli~ne pojave pre`ivele su sva zakonska ograni~ewa. car Manojlo I dugo nije uspevao da dobije zakonitog mu{kog naslednika.-P. prema Honijatovom svedo~ewu. bile su prisutne u zakonodavstvu Makedonske dinastije. 8 Detaqnije o tome A. edd. XCI. Posebno je zanimqiv primer Aleksija Komnina.10 Ipak. Kao takav. 127–128. o ~emu postoje svedo~anstva u spisima Dimitrija Homatina. Noailles. izvori bele`e pojedine nezakonite prin~eve koji su nosili najvi{a dvorska dostojanstva i obavqali visoke du`nosti u dr`avnoj upravi. 10 Nicetae Choniatae Historia. Dumbarton Oaks Papers 30 (1976) 174–193. po~ev od Aleksija (A). cf. Vasilije. U jednom trenutku Manojlo I je razmi{qao da 6 7 .11 Ipak. za izdawe izvora cf. A.6 Ne{to stro`ije odredbe. ODB I.9 Ipak. ovaj primer je bio pra}en specifi~nim okolnostima. vanbra~nog sina cara Manojla I. 9 Basil the Nothos. Paris 1895. jednu od najvi{ih vizantijskih titula — sevastokrator. no 156. Athens 1931 (reprint Aalen 1962). A. decenijama se nalazio na vrhu liste vizantijskih ~inovnika. Migne.

400 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 397–415 imao zapa`enu ulogu na romejskom dvoru. zatim i unuk Jovan. Ferjan~i}.13 Primetno je da u ranijim epohama vizantijske istorije vanbra~ne princeze nisu ostavile zna~ajniji trag u izvorima. za razliku od doba Paleologa. Wien 1976–1995. To se pre svega mo`e objasniti ~iwenicom da politi~ki brakovi. ugarskom princu. A. no 21395 (= PLP). Genealogie). . E. vanbra~ni sin mogao da igra zna~ajnu ulogu na dvoru. Beograd 1960. kad je nasle|e prestola bilo ugro`eno zbog nepostojawa zakonitih mu{kih potomaka. cf. Re~ je o {est po imenu poznatih vanbra~nih princeza. Bi}e uzeta u razmatrawe i pitawa koja se odnose na vanbra~no potomstvo cara Manojla II. ed. Wegov je zna~aj ponovo porastao u vreme kratke vladavine cara Andronika I Komnina. * U nastavku rada bi}e predstavqeni prosopografski podaci o vanbra~nom potomstvu careva posledwe vizantijske dinastije. Mihaila VIII. kada izvori uglavnom bele`e nezakonite k}eri romejskih careva. odnosno imena sa po~etnim slovom A. Vezivawe imena Aleksije. D. Despoti u Vizantiji i ju`noslovenskim zemqama. Vizantijski dvor dugo nije bio spreman da prihvati udaje svojih k}eri za strane vladare. koji je pre{ao u pravoslavqe i poneo ime Aleksije. Jovana V i Manojla II Paleologa. 12 Brak vanbra~ne dece dvojice romejskih careva predstavqa jedinstven slu~aj u istoriji Vizantije.14 Vasilevs je planirao da svoju vanbra~nu k}er uda presto ostavi svom zetu. Doukai). Beli. 48. O Diplovatacini. koji su smatrani nedostojnim rodbinskih veza sa vasilevsom i wegovom porodicom. Versuch einer Genealogie der Palaiologen 1259–1453. Marija — vanbra~na k}i cara Mihaila VIII Paleologa Marija je potekla iz nezakonite veze cara Mihaila VIII Paleologa i izvesne Diplovatacine. no 5515. dve anonimne i jednom vanbra~nom princu — potomstvu petorice careva. u ranijoj istoriji carstva nisu imali veliki zna~aj. 52 (= Polemis. 14 Bele{ke o Mariji postoje u: Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit. London 1968. Vlast u Epiru decenijama su nasle|ivali sinovi ro|eni van institucije braka. The Doukai. nos 45. za naslednika prestola potvr|uje pretpostavku da je Manojlo u jednom trenutku i svog vanbra~nog sina video kao budu}eg vasilevsa daju}i mu upravo to ime. Munchen 1938 (reprint Amsterdam 1962). koji je svoju vanbra~nu k}i Irinu udao za Aleksija. PLP. Mihailov istoimeni vanbra~ni sin.12 Iznete ~iwenice govore u prilog tvrdwi da je pod specifi~nim okolnostima. koji su predstavqli zajedni~ku karakteristiku za `ivote vanbra~nih princeza iz doma Paleologa. vanbra~ni sin sevastokratora Jovana An|ela. nastalu posle latinskog osvajawa Carigrada 1204. o ~emu postoje protivre~ni stavovi u nauci. Andronika III. Trapp. A Contribution to Byzantine Prosoporaphy. Osniva~em te dr`ave smatra se Mihailo An|eo. 13 Nasle|ivawe prestola od strane nezakonitih potomaka bilo je karakteristi~no za gr~ku dr`avu u Epiru. Polemis. no 54 (= Papadopoulos. B. Andronika II. Papadopulos.

Me|utim. Ostrogorski. 701. 8. R. 515. godine. Istorija). gde je obnovila manastir Presvete Bogorodice. Pachymeres I. 546 n. Regestes V). O Abaki. Failler). Pahimer govori o monahu Teodosiju od Vilarduena. avgusta 1261. 301 n. jo{ jednog u nizu vladara Ilkanata. poznat i kao h monh twn Mougouliwn. London 1932. Regesten2 III). Paris 1984–2000 (= Pachymeres). edd. Failler). edd. no 136. te otuda i nadimak kojim ga vizantijski istori~ar opisuje.17 Zbog svog braka sa Abakom. 80. ed. Failler). Muslim World). cf. 445. 19 MM I. The Muslim World II. 26–34. Spuler. po carevoj naredbi. 1901. Dolger — P. Failler. A. 701. A. 339 n. Wirth. Les eglises et les monasteres. D. Muller. Les Actes des patriarches V. no 136. II. PLP. commonly known as Bar Hebraeus I. dok je sa druge strane. I. PLP. februara 1265. ~ije ime istori~ar ne navodi. 16 Georges Pachymeres. Spuler. 429–430 (= Ostrogorski. Doga|aji o kojima je re~ mogu se datirati u period izme|u 15. 178 n. 2 (A. Les eglises. Marija je ostala upam}ena kao despoina twn Mougouliwn. Re~ je o ~lanu porodice ahajskih prin~eva.18 Nakon mu`evqeve smrti 1282. . Janin.19 Georgije Pahimer Mariju pomiwe u odeqku u kojem pi{e o pregovorima izme|u cara Andronika II i kana Karbanta. pa je Marija bila udata za wegovog sina i naslednika Abaku. vizantijski car je dobio saveznika u borbi protiv Ikonijskog sultanata. 529–538 (= Janin. Les regestes des actes du Patriarcat de Constantinople. cf. Hulagu je ubrzo po wenom dolasku umro. Paris 1977. nos 1900. I. V. Careva polusestra bila je deo poslanstva koje je krenulo u Nikeju na pregovore o braku kana sa vizantijskom princezom. 38 sq. cf. zasnovao dr`avu u predwoj Aziji — Ilkanat. ibid. Pod imenom Prinkip. 20 Pachymeres IV. Failler). The Mongol Period. La geographie ecclesiastique de l’empire byzantine I. Ubrzo nakon vizantijskog osvajawa Carigrada (1261). J.Milo{ Cvetkovi}: Vanbra~na deca careva dinastije Paleologa 401 za Hulagua. no 2330 (= Darrouzes. III–V. O ovoj princezi bi}e ne{to vi{e re~i u nastavku rada (anonimna vanbra~na k}i cara Andronika II). O manastiru Pantokratoru. Failler. Les eglises). 17 G. Miklosich.16 Ovim brakom. Leiden 1960. PLP. 235. II. Muslim World. put istoka krenulo je poslanstvo koje je trebalo da utvrdi detaqe u vezi sa budu}im brakom princeze i mongolskog kana. Beograd 1959 (reprint 1998). cf. Darrouzes. B. F. Le siege de Constantinople et æcumenique III. Paris 1953. U pratwi se nalazio i antiohijski patrijarh Eftimije. cf. PLP. sa darovima i velikom pratwom koju je predvodio arhimandrit manastira Pantokrator — Prinkip. Vindobonae 1860–1890 (= MM). IV. 3 (A.15 tatarskog kana. The last centuries of Byzantium 1261–1453. Nicol. 1932 (= Dolger. F. 683. E. the Hebrew Physcian. Laurent. cf. 4 (A. mongolski kan dovo|ewem hri{}anske princeze i uspostavqawem savezni~kih veza sa Romejima poku{ao da oja~a uticaj na hri{}ane u Aziji i pridobije ih u borbi protiv muslimanskih Mameluka u Egiptu i Selxuka u Maloj Aziji. godine. A. no 30667. Spuler. februara 1265. dr`ave nastale raspadom Mongolskog carstva. no 1141.20 Despoina twn Mougouliwn za sobom je ostavila k}er Teodoru Ara15 Hulagu se smatra osniva~em Ilkanata. 18–30 (= Spuler. no 7181. Istorija Vizantije. Marija je poslata u novu domovinu. Munchen 19772. The Chronography of Gregory Abu’l Faraj the son of Aaron. 18 Pachymeres IV. 5 (A. koja je postala zna~ajan politi~ki ~inilac u predwoj Aziji u drugoj polovini XIII veka. Walis Budge. godine. ona se vratila u Carigrad. Relations historiques I–II. Janin. Nakon uspe{nih pregovora. i 8. 673. I. Muslim World. 683. no 30379. Do planiranog braka nije do{lo.. Regesten der Kaiserkunden des ostromischen Reiches III. koji je posle raspada velikog Mongolskog carstva. Acta et Diplomata Graeca medii aevi I–VI. Cambridge 19932. O Karbantu. 222–223.

godine. Papageorgiu. Andronikova polusestra Marija. iznose}i mogu}nost da je Maria Komnhnh Palaiologina. O Konstantinu Tihom. cf. Revue des etudes byzantines (= REB) 39 (1981) 210 sq (= Failler. PLP. 37 n. Genealogie. Byzantinische Zeitschrift (= BZ) 3 (1894) 325–329. Chronologie). 24 Nicephori Gregorae Byzantina Historia I–II. Sofià 1982.22 Verovatno je u pitawu car Andronik II. 23 n. cf. Spuler. k}er Irinu i sina Andronika.26 21 O Teodori Arahantlun. upu}uje na zakqu~ak da je re~ o Mariji. Die Mongolen in Russland. J. vanbra~nu k}i Mihaila VIII pogre{no naziva Irina. no 2330. istoimena vanbra~na k}i cara Andronika II. ed. 545–553. Spuler. Janin. Bonnae 1829–1855. Papadopoulos. Kariye Djami I). B. no 20693. Stuttgart 1973–1979. 141. mo`e se pretpostaviti da se ona zamona{ila u manastiru koji je obnovila. New York 1966. [ev~enko. 22 P. 276 (= Is- . 149 (= Gregorae). no 27550. III. u kojoj se navodi da je Teodora umrla bez dece. o kojoj }e biti vi{e re~i u nastavku rada. 264 n. h thj `EJaj basilij koja je posvetila Jevan|eqe manastiru Hora. Bekkero. Underwood. P. Gregoras). Genealogie. Nikephoros Gregoras. no 91916. 23 Underwood. U delu natpisa stoji: „‰…AŠnd‰ronŠikou tou Pa|laiologou h kura twn|Mougouliwn. 260 (= Dieten. 45 (= Underwood. Schopeni.402 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 397–415 hantlun. Melanh h|monachŒ. Eufrosina — vanbra~na k}i cara Mihaila VIII Paleologa Ni}ifor Grigora u Rimskoj istoriji Eufrosinu. godine. I. PLP. Andronikovoj polusestri. Leipzig 1943. I. A. Monahiwa koja se nalazi u dowem desnom uglu mozaika ne mo`e sa sigurno{}u biti identifikovana. Kariye Djami I. PLP. J. Van Dieten. Istorià na Bâlgarià III. MM I. L. Failler. koji ju je kasnije udao za panipersevasta Isaka Paleologa Asena.21 Jedan od mozaika u manastiru Hora u Carigradu. ed. predav{i je na brigu caru Androniku II. ed. sadr`i lik monahiwe Melanh. i spre~avawa daqih akcija bugarskog cara Konstantina Tihog Asena protiv Vizantije. I. Les eglises. cf. cf. Ai Serrai kai ta proasteia ta peri taj Serraj kai h monh `Iwannou tou Prodromou. Bâlgarska Akademià na naukite. Nije pak iskqu~eno da je monahiwa koja se pomiwe u natpisu. 25 O Nogaju i Zlatnoj hordi. I. ali se na osnovu natpisa vidi da je u srodstvu sa Andronikom Paleologom. vo|u Zlatne horde. 26 A. 45–48. Muslim World. Ukoliko se ovaj natpis zaista odnosi na wu. Chronologie et composition dans l’Histoire de Georges Pachymere. Darrouzes. P. 59–77. 140. nastao verovatno u drugoj deceniji XIV veka. O Eufrosini. 47 sq. radi ja~awa savezni{tva vasilevsa i mongolskog vo|e. 1223–1502. 25. Papadopoulos. bele`i Teodorino potomstvo. no 136. Theodore Metochites. the Chora. Die Goldene Horde. pi{e o carskim princezama koje su imale zna~ajnu ulogu u svetu kulture i nauke. {to nije u skladu sa podacima Kalsitove isprave iz 1351.24 Ona je bila udata za Nogaja. no 1229. no 55. cf.25 Na osnovu Pahimerovog spisa mo`e se zakqu~iti da je brak sklopqen verovatno oko 1270. The Kariye Djami IV. Underwood. Regestes V. PLP. u kojem se pomiwe gospa Mongola. and Intellectual Trends of His Time. Kariye Djami I. Rhomaische Geschichte I–II. mo`da. Princeton — New Jersey 1975.23 Drugi deo natpisa. no 53. cf.

30 U to vreme su mongolsku dr`avu potresali nemiri zbog rata koji je vo|en izme|u legitimnog vladara Toktaja i wegovog dotada{weg za{titnika Nogaja.29 Marija je poslata na dvor tatarskog vladara. Genealogie. Regesten IV). Kariye Djami I. Failler. bliskog Nogaju. godine. Failler. Euphrosine l´epouse du Tsar Theodore Svetoslave. BZ 78 (1985) 92. koja se mo`e objasniti rodbinskim vezama te vizantijske princeze i Asena. a Ivajlo je stradao od strane Nogajevih qudi. 291. Papadopoulos.28 Marija — vanbra~na k}i cara Andronika II Paleologa Andronik II nastavio je da sprovodi o~evu politiku u pogledu saradwe sa Mongolima Zlatne horde. Munchen — Berlin 1960. Bo`ilov. godine. Nekoliko godina je proveo kao talac na Nogajevom dvoru. 28 Pachymeres III. Dolger. no 29149. godine. da bi nakon toga pobegao i preuzeo vlast u Bugarskoj. Istorià na Bâlgarià III.31 Mogu}e je da se ranije pomenuti natpis iz prestoni~kog manastira Hora. je smatrao da je brak bio sklopqen 1292. S ciqem ja~awa savezni{tva bio je ugovoren brak wegove vanbra~ne k}eri Marije i mongolskog kana Toktaja. i Eufrosine. Eufrosina je imala vidqivu ulogu u wegovom spasavawu. PLP. koji je vi{e od jedne decenije boravio kao talac na Nogajevom dvoru. PLP. Istorià na Bâlgarià III.32 torià na Bâlgarià III). no 66. A. do{li su na dvor mongolskog vo|e. 30 F.27 Uloga Eufrosine bila je primetna i u sklapawu braka Teodora Svetoslava. Dvojica biv{ih bugarskih vladara.Milo{ Cvetkovi}: Vanbra~na deca careva dinastije Paleologa 403 Pahimerove vesti svedo~e o udelu Eufrosine u doga|ajima koji su se odvijali na Nogajevom dvoru u vreme kad su tamo boravili pretendenati na bugarski presto. S tim u vezi. budu}eg bugarskog cara. 295. 45 sq. dok je Ivan Asen spasen i vra}en u Carigrad. Genealogie. 29 O Mariji. i freska sa likom monahiwe. cf. no 24. I. Regesten der Kaiserkunden des ostromischen Reiches IV. 27 Pachymeres II. Sofià 1985. Ivajlo i Ivan Asen. kao godinu sklapawa braka Eufrosine i Nogaja. 31 Pachymeres III. no 2201 (= Dolger. Ovaj doga|aj se odigrao verovatno u toku 1280. 296–309. . Eufrosina je bila kuma istoimenoj `eni budu}eg bugarskog cara. godine. dugogodi{weg nosioca vlasti u Zlatnoj hordi. koja bi zbog braka sa Toktajem. Familiàta na Asenevci (1186–1460). O Toktaju. 32 Underwood. odnose na Andronikovu k}i Mariju. Kako Pahimer pi{e. Chronologie 241. Marija je ponovo dospela na Toktajev dvor. 277–290. no 53. sa nadom da }e dobiti podr{ku u borbi za vlast. }erke Magusa i unuke bogatog trgovca Pandeleona. Posle wegove pobede i Nogajeve smrti 1299. no 92632. verovatno 1297. Papadopoulos. @eqenu pomo} nisu dobili. Teodor Svetoslav je bio sin bugarskog cara Georgija Tertera. cf. ro|aka vladaju}e romejske dinastije. navodi 1266. tako|e mogla poneti epitet h kura twn Mougouliwn. 589–591. Toktaj je odlu~io da Mariju vrati u Carigrad i posveti se borbi protiv svog suparnika.

Sevastokratori. O Gazanu. cf. no 2265.33 Opisuju}i pohode Katalanaca. Manojlo Fil je ostavio podatak da je Jovanova `ena isthsin antitumbon |lipousa ton cqej enneamhnon gamon. tesalijskog vladara.35 Me|utim. cf. Doukai. no 10114. tri godine pre smrti tesalijskog gospodara. 434.34 Do sklapawa braka do{lo je najverovatnije 1315. izostavqaju}i pomen ove vanbra~ne k}eri. Tim ~inom trebalo je da se preko duhovnog srodstva i o~instva cara Andronika II istakne suverenitet Vizantije nad ovom gr~kom dr`avicom. 35–38. koja je sprovo|ena decenijama unazad. u redovima koji se odnose na vanbra~no potomstvo cara Andronika II Paleologa. no 55. ali ne daje weno ime. Ni}ifor Grigora je dao prikaz stawa u Tesaliji po~etkom XIV stole}a. 183. i vanbra~ne k}eri Andronika II Paleologa. no 67. PLP. koje je trebalo da utvrdi detaqe u vezi sa budu}im brakom. Doukai. Papadopoulos. ugovori brak izme|u Karbanta. mo`da ve} 1309. zbog Jovanove prerane smrti. 40 Pachymeres IV.41 Ne{to kasnije. Gregoras I. Genealogie. Dieten. E. 293 n.42 Ranije pomiwana Marija. 441. Gazanovog naslednika. PLP. Gregoras I. ~iji nam identitet tako|e nije poznat. 126.38 Uspostavqawem rodbinskih veza potvr|en je kontinuitet vizantijske politike prema Tesaliji. Prema svedo~anstvu u~enog istori~ara. niti {ta govori o wenoj sudbini. Polemis. 434. mo`e se pretpostaviti da je brak sklopqen i ne{to ranije. cf. 133–139. Spuler. Genealogie. 39 PLP. u ciqu pridobijawa pomo}i na istoku. godine.36 Sa druge strane. brak mladog Duke i nezakonite k}eri cara Andronika II potrajao je svega tri godine. 293 n.40 Poslanstvo. navode}i da se na ~elu dr`ave nalazio Jovan Duka.404 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 397–415 Irina — vanbra~na k}i cara Andronika II Paleologa Irina je bila udata za Jovana II An|ela Duku. O Jovanu II An|elu. 35 Polemis. godine. Tesalija u XIII i XIV veku. Gregoras I. car Andronik II poku{ao je da. Martini. navode Mariju i Irinu. vladara Ilkanata. Ferjan~i}. 441. 249. bilo je upu}eno Gazanu 1304. van33 O Irini. {to bi moglo da potvrdi pretpostavku o 1309. Papadopoulos. Anonimna vanbra~na k}i cara Andronika II Paleologa 39 Georgije Pahimer pomiwe pregovore o braku kana Gazana. Ferjan~i}. B. U wemu nije bilo poroda. 34 Gregorae I. i vizantijske princeze. koga oslikava kao nesposobnog i bole{qivog mladi}a. kao godini sklapawa braka. 409. no 91848. 41 Dolger. no 21436. 42 Pachymeres IV. Beograd 1974. ed. 38 Dieten. no 58. 37 Manuelis Philae Carmina inedita. u kontekstu Grigorinog prikaza o pohodu Katalanaca. Neapel 1900. . 278–279. Muslim World. godine. iz 1309–1310. 36 Dieten. Regesten IV. 289 n.37 On je tuma~en i tako da umesto 9 meseci treba ~itati 9 godina. no 55. godine.

Lampsides. Istorià). Ni}ifor Grigora na jednom mestu pogre{no naziva Evdokija. jula 1339. 1984. Istorià Trapezundskoè Imperii.47 Ovakav sled doga|aja nije mogao da ostane bez posledica na odnose dveju gr~kih dr`ava. Gregoras II. svega nekoliko godina kasnije. pi{e da je re~ o `eni Oljeitu-a. 440 n. 43 44 . Alber Faje smatra da se mo`da radi o Irini. Regestes V. up. Ph. 218 (= Lippard. potkrepquju}i svoju tvrdwu obja{wewem pojma fusikh Qugathr. ali je usled wegove iznenadne smrti bila udata za Abaku. kako je u stvari bilo ime Karbanta. kojoj je posve}eno ovo poglavqe. vanbra~nu k}i cara Andronika III. Me|utim. bio sli~an Marijinom. pravi gre{ku me{aju}i Gazana sa Karbantom. no 94. Na osnovu preciznih podataka Panaretove hronike. Lipardu se u~inila malo verovatnim mogu}nost da savremeni izvori ne bele`e ime careve biolo{ke k}eri.46 Bila je udata za Vasilija Velikog Komnina. koje je i{lo put Nikeje s ciqem pregovora o braku careve k}eri i Karbanta. Obratio se Kalekas i samom Vasiliju. postala supruga drugog tatarskog vladara. godine. The Mongols and Byzantium 1243–1341. Dieten. no 80. mo`e se pretpostaviti da se i ovde radi o sli~nom slu~aju. 376 n. ~iwenicu da je svojevremeno po{la na dalek put da bi se udala za Hulagua. kojim Pahimer opisuje odnos princeze prema vizantijskom caru. 390 n. on smatra da se tim pojmom nagla{ava veza koja ne mora podrazumevati samo krvno srodstvo ve} i adopciju k}eri. a kako je car Vasilije Pachymeres IV. Lippard. svojom milosnicom. Pachymeres IV. Diss.Milo{ Cvetkovi}: Vanbra~na deca careva dinastije Paleologa 405 bra~na k}i Mihajla VIII Paleologa. O Irini. godine.. 549–551. trapezuntskog vladara. Athens 1958. S. Vasilije je napustio svoju `enu. te da je zbog smrti jednog. Indiana Univ. 46 Gregorae I. Gregorae I. deo Pahimerovog spisa koji citira. 536. o`eniv{i se po drugi put 8. 22. 536. cf. 48 MM I.44 Ipak. Papadopoulos. Naime. 701. da se ovde pre mo`e govoriti o usvojenici. septembra 1335. 45 B. 177–174.48 Nova carica Irina izop{tena je iz crkve od strane vaseqenskog patrijarha. Genealogie. do ven~awa je do{lo 17.43 Imaju}i pred sobom Marijin primer. Darrouzes. tra`e}i da se suprotstave tom braku. Karpov. ve} pomiwanoj vanbra~noj k}eri Andronika II. 196–199 (= Karpov. Me|utim. Mongols). nos 2193 sq. ed. 501. O. D. odnosno. 683. 474. da je `ivotni put princeze. predvodila je poslanstvo. Sankt-Peterburg 2007. Odnosno. no 12061. koja se kasnije udala za Jovana II An|ela Duku.45 Irina — vanbra~na k}i cara Andronika III Paleologa Irinu. P. cf. odnosi se na Gazana. 47 Micahl tou Panaretou Peri twn Megalwn Komnhnwn. Carigradski patrijarh Jovan XIV Kalekas poslao je pismo mitropolitu Trapezunta i ~itavom kliru. za takvo mi{qewe ne postoji potvrda u izvorima. odnosno. 64–65 (= Panaretos). O politi~kim prilikama u Trapezuntu. Brus Lipard navodi da je u pitawu bila careva usvojenica. koja je bila imewakiwa vizantijske princeze. PLP.

119 (= Radi}. koji je posle smrti vasilevsa preuzeo brigu o romejskoj dr`avi. godine. O Uzbegu. PLP. Jovan Kantakuzin. Gregorae I. gde je stolovao wen otac. 679. ve} se sa wim susrelo u Akarnaniji. 498 sq. 551. Constantinides Hero. Washington 1983. II. Irina je put Vizantije slala dva poslanstva. Ubrzo nakon toga vra}ena je u Carigrad. Prvo nije zateklo vasilevsa u Carigradu. Irina je zba~ena sa prestola 17. postoji jo{ jedno svedo~anstvo o ovoj princezi. avgusta iste godine. u kojem je bio i trapezuntski mitropolit. ed. II. D. Panaretos.53 Iako tekst arapskog putopisca karakteri{u odre|ene nesaglasnosti. Akindin je govorio o opasnosti koja je pretila Vizantiji od Mongola i naveo da to nisu samo glasine ve} da postoji pismo koje je poslala careva k}er. Beograd 1993. Loenertz. uputio monahu Davidu Disipatu u Paroriji. R. gde je car predvodio vojsku.55 Time Panaretos. 49 50 . 65. 51 U bele{ci o caru Androniku III postoji podatak o wegovoj vanbra~noj k}eri. Vreme Jovana V. navodi da je u vizantijsku prestonicu stigao zajedno sa `enom mongolskog kana. Grigorije Akindin u pismu koje je s prole}a 1341. Ostav{i bez podr{ke. Vol. dok je drugo. Vreme Jovana V). Irina Paleolog se vratila na tron. bez ~vr{}eg politi~kog oslonca u zemqi. ina~e. vasilevsovom k}i. 151–152. godine.54 Uglavnom je prihva}eno mi{qewe da Akindin i Ibn Batuta pi{u o istoj osobi. sa ukupno 60000 vojnika. jula 1341. A.52 Pored Akindina. 549–550.49 ^iwenica da se na prestolu na{la `ena. Uzbegova `ena. PLP. 52 Letters of Gregory Akindynos.51 Naime.406 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 397–415 iznenada umro 6. Dix-huit lettres de Gregoire Acindyne analysees et datees. no 21437. dok je suparnicu sa decom poslala u Carigrad. Orientalia Christiana Periodica 23 (1957) 122–123. godine. udatoj za kana Uzbega. izazvala je nestabilnost u dr`avi na ju`nim obalama Crnog mora. U pitawu je putopis Ibn Batute. Ona u pismu navodi da je mongolska vojska krenula ka Vizantiji. nije pokazivao interesovawe za prilike u Trapezuntu. up. 54 Radi}. 66–67. Gibb. L’assaut avorte de la Horde d’Or contre l’empire byzantine (printemps — ete) 1341. vanbra~noj k}eri cara Andronika III. ne treba dovoditi u pitawe svedo~ansto o ovoj princezi. 53 The travels of Ibn Batutta A. svedo~i da je careva vanbra~na k}i bila `ena mongolskog kana. no 21158. no 12. U nadi da }e dobiti pomo}. Cambridge 1962. vladara Zlatne horde. 1325–1354. Gregorae I.50 Anonimna vanbra~na k}i cara Andronika III Paleologa U izvorima postoje podaci koji govore u prilog tvrdwi da je car Andronik III imao vanbra~nu k}er. cf. 82 nap. Translate by H. opisuju}i svoj boravak u Carigradu 1334. 99–100. REB 18 (1960) 147. u kojem on. udatu za kana Uzbega. V. 42 55 R. Laurent. II. Nedostatak podr{ke u Trapezuntu naveo je novu-staru caricu da se okrene Carigradu. Vreme Jovana V Paleologa (1332–1391). 10. 679. stiglo kada Andronik III vi{e nije bio u `ivotu. aprila 1340. Radi}.

285 n. ed. Manuele). godine. kod Platija 1411. Wien 1975. no 91855. Manuel II. godine. 153. uion tou basilewj Iwannh. jer mu Pseudo-Sfrances pripisuje ~in drouggarioj. Grecu. Budapestini 1922. kako ga istori~ar naziva. Manuel II).58 Xon Barker odbacuje tu vest kao neta~nu. Meomorii 1401–1477. Darko. Shreiner.57 Laonik Halkokondil ga opisuje kao dobrog vojnika.60 Dok vest o wegovom dugogodi{wem tamnovawu nema potvrdu u drugim izvorima. tvrde}i da takav postupak ne bi bio u skladu sa karakterom cara Manojla II. 60 A. cf. ed. do 1429. potekao u nezakonitoj vezi vasilevsa. Carile. izazvao zavist i qubomoru polubrata. iznosi mogu}nost da se i ovde radi o carevoj usvojenici. cara Manojla II. pozivaju}i se na bele{ku sa jednog rukopisa.61 dok je u Hronici turskih sultana oslovqen kao kapetanio ton kur Manouhl. Antonio Karile isti~e da se Manojlo nalazio u zato~eni{tvu verovatno od 1412. Barker. Genealogie. ton mpastardon.64 Lippard. 59 J. Teil. P. isto kao u slu~aju ranije pomiwane neimenovane vanbra~ne k}eri Andronika II. O Manojlu. G. ve{tog u ratovawu. 61 Georgios Sphrantzes. V. dovodi u pitawe tvrdwu da se radi o carevom polubratu. In anexa Pseudo-Phrantzes: Macarie Melissenos. 165–166 (= Chalcocandylae). ostao je upam}en kao pomorac. Die byzantinischen Kleinchroniken. Manojlovu karijeru pomorca ne treba dovoditi u pitawe. zajedno sa decom. cf. 62 Cronikon peri twn Tourkwn soultanwn (kata ton Barberinon ellhnikn kwdika 111). Emmanouhloj. Zoras. 58 Laonici Chalcocandylae Historiarum Demonstrastiones. Mongols. proveo 17 godina. W.62 Xon Barker pretpostavqa da je carev polubrat nosio i titulu o megaj doukaj. 285. BZ 63 (1970) 297–299. 1. 217–220. Athenai 1956. 226 (= Sphrantzes). Bucuresti 1966. 153 (= Barker.Milo{ Cvetkovi}: Vanbra~na deca careva dinastije Paleologa 407 bi bio nastavqen obi~aj slawa vanbra~nih vizantijskih princeza na dvorove gospodara Zlatne horde. godine. Brus Lipard. 47 (= Chronicon). PLP. Prema wegovom svedo~anstvu. ed. Cronica 1258–1481. Text.59 Sa druge strane. Shreiner. 56 57 . sin cara Jovana V. Thesaurismata 12 (1975) 146 (= Carile. navode}i da je zbog svojih uspeha i ugleda koji je u`ivao. E. Chronologishe Untersuchungen zur Familie Kaiser Manuels II. ed. 1969. adoptiranoj k}eri. 64 P. Papadopoulos. zapovednik carske flote u pobedi vizantijskog brodovqa protiv Muse. 63 Barker. Nota Prosopografica. New Yersey. Manuele Nothos Paleologo. Peter [rajner smatra da je Manojlo bio o`ewen izvesnom Eufrosinom Paleologinom. Manuel II Paleologus (1391–1425): A Study in Late Byzantine Statesmanship. na osnovu vesti iz jedne od kratkih hronika koja govori o smrti velikog duksa Manojla nakon opisa kuge iz 1409–1410. no 89 je smatrao da se bitka kod Platija odigrala 1405. 246.56 Manojlo — vanbra~ni sin cara Jovana V Paleologa Manojlo. godine. n.63 Hronolo{ki nesklad koji postoji izme|u godine odigravawa bitke kod Platija i Manojlove smrti. bio je utamni~en od strane cara i u zatvoru.

London 1902 (reprint Amsterdam 1969). pr.71 Donald Nikol. koja je po pi{~evoj pri~i trebalo da postane `ena Manojla Paleologa. udatoj za \enovqanina Ilariona Doriju. svedo~i o Dorijinom prelasku u pravoslavnu veru. potekle u nezakonitoj vezi. ranije udatom za nekog turskog vladara. verovatno u vezi sa wegovom `enidbom. S. Evdokija Komnina i wen mu` Konstantin Draga{. koji se ~uva u Museo di Palazzo Ducale di Urbino. ali je svojom lepotom o~arala wegovog oca Jovana V. 2–3 (= Ecthesis Cronica). no 21374. Sp. cf. no 2904.66 Iz tih razloga.65 Na prvi pogled. I. Lenercovo tuma~ewe se zasniva na tvrdwi da je re~ ne o caru Jovanu V. Manuele.-J. ed. 331–32 n. Darrouzes. Manuel II. Une erreur singuliere de Laonic Chalcocandyle: le pretendu second mariage de Jean V Paleologue. donosi podatak o Manojlovoj majci. Gennhtrain de porfuranqhton kladon … “. te{ko je prihvatiti mogu}nost da je pomenuta Evdokija bila majka Manojla. O Zabiji. Ilariona Doriju. Istorià. Karpov. 33. I. no 104. Zabija — vanbra~na k}i cara Manojla II Paleologa Re~ je o nezakonitoj princezi. Rejmon-@ozef Lenerc je utvrdio da se u korenu Halkokondilove pri~e nalazi pogre{na interpretacija podataka iz Sfrancesovih memoara o dedi cara Konstantina XI Draga{a. Loenertz. Paris 1979.67 Pomen ove careve k}eri postoji u putopisu kastiqanskog poslanika Ruja Gonzalesa Klaviha.70 Xon Barker pretpostavqa da se Zabija udala oko 1390. I. Car Manojlo II se pobrinuo da gostu omogu}i obilazak prestonice i dodelio mu je vodi~a.68 Dorija je odigrao zna~ajnu ulogu u vizantijskoj diplomatiji. Dnevnik pute{estvià v Samarkand ko dvoru Timura (1403–1406). bave}i se prou~avawem porodice Dermokaitesa iznosi mogu}Carile. koji ju je uzeo sebi za `enu. Futosporon men kaisara kekthmenhj. Ipak. 61. dedi cara Konstantina XI po majci. te da je ro|ena 70-ih godina XIV veka. 474–475. no 430. 69 Barker. Manuel II. koga Klaviho opisuje kao carevog zeta. kao posrednik u odnosima sa zapadnim svetom. Genealogie. 41 (= Klaviho). ZRVI 22 (1983). budu}eg cara. 142. Eudokiaj paij eukleouj trij olbiou. ed. U delu natpisa stoji: „ … Outwj egwge Manouhl soj oikethj. k}eri trapezuntskog cara Aleksija III Komnina. J. Bekkerus. Lambros. Papadopoulos. 67 Historia politica et patriarchica Constantinopoleos. ve} o Konstantinu Dejanovi}u. 71 Barker. 65 66 . R. \uri}. 259–272. Les regestes des actes du patriarcat de Constantinople. 158–159. Chalcocandylae. 201–203. cf.408 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 397–415 Natpis sa pla{ta Podea. godine posetio Carigrad i o svom boravku ostavio svedo~anstvo. koji je 1403. odnosno mu`a careve k}i. 75–76. ovaj podatak mogu}e je povezati sa ve{}u Halkokondila o Evdokiji. REB 15 (1957) 179–180. k}eri Manojla II. 70 MM II. Bonnae 1849. 5 (= Historia politica). PLP. Mirokovoè. udovici turskog vladara Taxedina. koji je bio o`ewen trapezuntskom princezom Evdokijom. Moskva 1990. 68 Rui Gonsales de Klaviho. Les actes des patriarches VI. vanbra~nog sina cara Jovana V.69 Jedan dokument iz aprila 1392. kojem je i sam pripadao. Ecthesis Cronica and Chronicon Athenarum.

Munchen — Berlin 1965. udatu za Jovana Hrisolorosa i neimenovanu k}i. 4. Byzantinoslavica 25 (1974) 10–11. navodi na pomisao da je i ona sama imala veze sa zapadnim svetom. Byzantine and Modern Greek Studies 33/2 (2007) 149 n. Manfredinu.76 Georgije Sfrances pi{e o Georgiju Izaulu. Berlin 1873 (reprint Athenai 1961) 536. 75 Papadopoulos. tako|e. Nicol. Kada je re~ o Zabijinom potomstvu. 226. pogotovu {to neki od savremenih izvora govore o braku k}eri despota Teodora I i Sulejmana. Manuel II. pored {estorice Manojlovih sinova. koja su tamo sahrawena. C. U genealogiji morejskih despota ku}e Paleologa. koju je izdao car Manojlo II.75 Halkokondil govori o braku Dorijine }erke. 161. 79 Barker. Izabelu.73 [tavi{e. Historia politica. nepoznatog imena. MM V. on Zabiju pogre{no navodi kao k}i Jovana V i sestru Manojla II. Karl Hopf pi{e da je imala tri k}eri. pomiwe jo{ dvojicu. ed. Ivan \uri} je smatrao 72 D. sina Mehmeda I. 76 Chalcocandylae. On. Sphrantzes. kojim je Hopf oslovio tre}u k}er.74 Averkios Papadopulos. 78 F. 2–3. Bele`i daqe wene tri k}eri. 12. M. ro|enoj pre braka sa Jelenom Draga{. pritom je nazivaju}i Izabela. 80 Sphrantzes. godine. tre}u k}er naziva Phille. udatoj za Fran~eska Filelfa. Ecthesis Cronica. no 3307. udatu za Georgija Saula. turskog princa. preuzimaju}i ove podatke. bila pripadnica pomenutog roda. 74 Chroniques greco-romanes. udatu za osmanskog princa Mustafu.80 Zanimqivo je da su dvojica Manojlovih sinova nosila isto ime — Konstantin. ~ija imena ne navodi. 475. . 43. ~ije ime ne navodi i Sulejmana. Konstantina i Mihaila. zetu Ilariona Dorije. koja mu je podarila k}i Zabiju. 77 Sphrantzes. (= Dabrowska. o~ito gre{kom prevode}i pojam Fille (k}i) sa francuskog. Hopf. no 104.Milo{ Cvetkovi}: Vanbra~na deca careva dinastije Paleologa 409 nost da je qubavnica Manojla II. U hrisovuqi iz 1405. verovatno preko svoje majke. Dolger. Genealogie. 73 Maágorzata Dabrowska. no 5. Manuel II). VII. kao i dve k}eri.78 Barker smatra da je re~ o vanbra~noj deci cara Manojla II. Vanbra~na deca careva doma Paleologa predstavqaju jedno od poqa wenog interesovawa. zabele`enih i u drugim izvorima. daje i podatak o Manfredininoj k}eri Teodori. mitropolija Monemvasije se obavezuje da dva puta nedeqno slu`i liturgije za pokoj du{e wegove dece. Chronicon. Postoje izvorna svedo~anstva o braku wihove k}eri i Mustafe. ~iwenica da je Zabija bila udata za Doriju.72 Mavgor`ata Donbrovska pretpostavqa da je Manojlo Zabijinu majku upoznao u Veneciji. 4–5. godine. 256. 260.79 Georgije Sfrances pak. Pouzdanost takvih tvrdwi te{ko je utvrditi.77 Anonimno vanbra~no potomstvo cara Manojla II Paleologa? Xon Barker je tvrdio da se pomenom Zabije ne iscrpquje spisak Manojlovih nezakonitih potomaka. The Byzantine family of Dermokaites circa 940–1453. gde je boravio 1370. Regesten der Kaiserkunden des ostromischen Reiches V. Ought one to marry? Manuel II Palaiologos’ point of view.

Andronik III — Jovan V — Andronik IV — Jovan VII). a te{ko je poverovati da bi vizantijski hroni~ari prevideli tako ne{to. 158–159 n. Sumrak Vizantije. potowi car Konstantin CI Draga{. ro|en posle smrti svog istoimenog starijeg brata. U ovom radu postoje podaci o nekoliko takvih slu~aja.81 Ipak. Sumrak). 81 82 . Bio je mi{qewa da je mla|i Konstantin. nosio dedino ime. pritom. car Andronik III imao je i zakonitu k}i istog imena. Vreme Jovana V. mo`e se pretpostaviti da je Konstantin stariji ro|en upravo u vanbra~noj zajednici. Jan Luis van Diten je pretpostavio da razlog tome treba tra`iti u ~iwenici da je prvoro|eni sin Andronika III. Ako pogledamo nekoliko carskih nara{taja unazad. pa se te{ko mo`e poverovati da se na tako ne{to odlu~io Manojlo II. Vanbra~ni sin cara Jovana V. 117. {to opet navodi na zakqu~ak da je re~ o detetu koje nije ro|eno u braku Manojla II i Jelene Draga{. imao je istoimenog polubrata koji se decenijama nalazio na tronu romejske dr`ave. koji je nosio i ime Draga{ po dedi. ali postoje izvorna svedo~anstva koja govore da je tako ne{to bilo mogu}e u slu~ajevima kad je jedno dete poteklo u vanbra~noj vezi. 83 Pored Irine.83 Pored toga. 84 \uri}. primetno je da su se vladari iz dinastije Paleologa pridr`avali obi~aja da najstariji sin i naslednik prestola dobije ime po dedi sa o~eve strane (Mihailo VIII — Andronik II — Mihailo IX — Andronik III. U izvorima nema podataka da je dvoje zakonite dece romejskih vladara moglo nositi isto ime. Konstantin stariji nije zabele`en sa sli~nim epitetom. za razliku od mla|eg. Manojlo. Radi}. uz saznawe o bar jednoj vasilevsovoj nezakonitoj vezi. Me|utim. i uglavnom se odnose na brakove carskih k}eri. Politi~ki brakovi. Dieten. Gregoras II. 60–61 (= \uri}. nedostatak izvornih podataka nam ne dopu{ta da idemo daqe od tvrdwe da se jedino za Zabiju mo`e sa sigurno{}u re}i da je u pitawu Manojlova vanbra~na k}i. sina Andronika III. Beograd 1984. te{ko je poverovati da bi car novoro|enom detetu dao ime preminulog sina. dve anonimne i jednog vanbra~nog princa. ali ne i za preostalo ~etvoro dece o kojima pi{e Sfrances. Kako u izvorima nema podataka o Manojlovom prethodnom braku. \uri}. iako je time prekinuo niz imena. Sumrak.410 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 397–415 malo verovatnim mogu}nost da su prin~evi istovremeno nosili to ime. 84. iz koje je potekla Zabija. koji su predstavqaI. onda kada nikakav niz u imenima ne bi bio naru{en. kojoj je posve}eno jedno poglavqe u ovom radu. Izvori bele`e {est po imenu poznatih vanbra~nih princeza.82 Car Andronik III nije `eleo da narednom sinu da ime po svom ocu. Takav niz bio je prekinut dolaskom na presto cara Jovana V. koji je `iveo svega osam meseci. ~ime se potkrepquje stav da je Konstantin stariji verovatno potekao u zakonski nedozvoqenoj vezi vasilevsa. 59–65. Re~ je o caru Manojlu II Paleologu.84 * Vesti o vanbra~nom potomstvu careva posledwe vizantijske dinastije naj~e{}e su uzgrednog karaktera.

ali se ni u wenom slu~aju ne mo`e prevideti politi~ka pozadina braka. Izuzetak predstavqa Teodora. 484. po~ev od Mihaila VIII.85 Zabija. vanbra~na k}i cara Manojla II. a ne zakonitih princeza. naru{avali su ugled purpura vizantijske carske porodice. Cantacuzeni. zajedni~ki su imeniteq za `ivotne puteve vanbra~nih princeza. Eximperatoris historiarum. Bonnae 1828. 86 87 Ostrogorski. kao i u slu~aju Irine. Schopeni.Milo{ Cvetkovi}: Vanbra~na deca careva dinastije Paleologa 411 li jedno od glavnih sredstava carske diplomatije u vreme oseke vizantijske vojne mo}i (XIII–XV vek). jedina nije bila udata za vladara. Marija. Pripadnost vanbra~nih princeza domu Paleologa nikada nije dovo|ena u pitawe. ostala je upam}ena kao ktitorisa uglednog prestoni~kog manastira. Re~eno se ogleda na primeru Eufrosine. ali je ovaj brak bio pra}en specifi~nim okolnostima. udate za Vasilija Velikog Komnina. smatraju}i sebe naslednicima Aleksandra Velikog i careva Persije. a kasnije se de{avalo da neke od wih zavr{e u haremima isto~wa~kih vladara. u ranije vreme Romeji ni najve}e hri{}anske vladare nisu smatrali dostojnim braka s vizantijskim princezama. .86 Brakovi vizantijskih princeza sa mongolskim vladarima i wihov boravak u haremima orijentalnih zavojeva~a. odr`ava obi~aj slawa vanbra~nih princeza na dvorove Zlatne horde i Ilkanata. koja je posle mu`evqeve smrti za kratko vreme samostalno vladala Trapezuntom. pa bi se moglo postaviti pitawe da li je wegova k}i u tom trenutku uop{te bila smatrana carskom princezom. L. Neke od vanbra~nih princeza postale su uticajne supruge u novim sredinama. Kantakuzina je na takav potez primorala potreba da svoj polo`aj u gra|anskom ratu u Vizantiji osna`i savezni{tvom sa Turcima. 188 (= Can- tacuzeni). Sa druge strane. zatim Andronika II i na kraju Andronika III. despoina twn Mougouliwn. {to samo po sebi predstavqa interesantnu ~iwenicu. primetno je da se kroz tri generacije vizantijskih careva. Ipak. 188. koja je bila udata za turskog sultana Orhana.87 Manojlo je jedini vanbra~ni sin o kojem govore izvori. jer je te{ko poverovati da osim wega nije bilo drugih mu{kih vanbra~nih potomaka. gotovo da nema podataka da su legitimne princeze u tom periodu bile udavane za nehri{}anske vladare. legitimnost wegovog krunisawa osporavali su vaseqenski patrijarh Jovan XIV Kalekas i car Jovan V Paleolog. Istorija. Tako|e. trebalo umawiti ose}aj poni`enosti vizantijskog dvora. U tom pogledu ne postoji zna~ajnija razlika izme|u zakonitih i k}eri poteklih van institucije braka. Naime. Razlog vidqivog odsustva podataka u izvorima treba tra`iti u ~iwenici da je dru{tveni zna~aj mu85 Ioannis Cantacuzeni. Mo`da je udajama vanbra~nih. Jovan Kantakuzin je pisao da su Mongoli srodstvom sa vladaju}om romejskom porodicom `eleli da istaknu svoj ugled. k}i Jovana Kantakuzina. ed. koja je imala zna~ajnu ulogu u pojedinim doga|ajima na Nogajevom dvoru. Kako je pribele`io Ostrogorski.

kao zapovednik mornarice. onda se mo`e re}i da su dvojica sinova ovog cara. 88 ne majke. pojava novih. gotovo nezavisnih delova. Izuzetak predstavqa Zabija — Izabela (?). predstavqala bi jo{ ve}i teret dr`avi. Naime. Ukoliko je pretpostavka o Konstantinu. tako|e u kontekstu politi~kih brakova. Ne{to ranije pomenut je slu~aj sa dvojicom sinova cara Manojla I Komnina. karakteristika da izvori bele`e uglavnom `ensku vanbra~nu decu careva dinastije Paleologa. Manojlo. Poznato je da je car Andronik III imao dve k}eri po imenu Irina. U tom smislu indikativan je i primer Manojla. jednu zakonitu i jednu vanbra~nu. prenela se i na potomstvo vanbra~nih princeza. Irina. vanbra~ni i zakoniti. ~ije je ime verovatno u vezi sa italijanskim poreklom wene majke. nije u`ivao isti status kao wegova polubra}a. svedo~i da je wihova uloga na dvoru bila zanemarqiva. zakonitoj deci. u izvorima postoji samo pomen Diplovatacine. U vreme kad je carstvo bilo podeqeno na nekoliko. davawe istih imena zakonitoj i vanbra~noj deci ide u prilog tvrdwi da je izme|u wih postojala jasna granica.412 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 397–415 {ke vanbra~ne dece bio mawi od onog koji su imale legitimne k}eri careva — korisno oru|e u rukama romejske diplomatije. 12. koja se u istim oblicima (Eufrosina. vanbra~nim i zakonitim. tako|e nosili isto ime. vanbra~nom sinu Manojla II ta~na. vanbra~nog sina cara Jovana V. kojima su u vidu poluprivatnih apana`a upravqali sinovi ili bra}a vladara. koje su im podarile vanbra~ni porod. pa se pitawe nasle|a prestola nije postavqalo. Dabrowska. tada upravnici pojedinih delova carstva. Malo je verovatno da bi vladar dvojici svojih sinova dao isto ime. da nisu imali identi~an status. U tome verovatno le`e razlozi za wihovu dru{tvenu marginalizaciju. odnosno. koji su imali isto ime — Aleksije. budu}i da je nosio isto ime kao i wegov polubrat potowi car Manojlo II Paleolog. o kojoj se osim imena ni{ta vi{e ne mo`e re}i. Oskudnost izvornih podataka o milosnicama romejskih vladara. a da je uspon nekog od vanbra~nih zavisio utoliko od wegovog zna~aja za romejski dvor. Na kraju. Tako se u izvorima sre}u samo podaci o k}erima pojedinih princeza. Manojlo) ~esto susre}u i kod ostalih pripadnika carske porodice. nije bilo potrebe da vanbra~ni potomci zauzmu mesto koje bi trebalo da pripadne zakonitim sinovima. iznosi pretpostavku o italijanskom poreklu Zabiji- . Marija. Manuel II.88 Ono {to je mnogo zna~ajnije jeste da su vanbra~na deca mogla nositi ista imena koja su davana wihovim sestrama i bra}i. Ina~e. Dinastija Paleologa je imala sasvim dovoqno zakonitih prin~eva. majke Marije. pa`wu }emo usmeriti na imena vanbra~ne dece. Time. 149 n. vanbra~nih prin~eva. vanbra~ne k}eri Mihaila VIII.

This could be explained by the fact that political marriages. whether they were the children or cousins of the deceased. these cases are to be regarded more as exceptions than as the common rule. On the other hand. the children from extramarital affairs had significantly fewer rights than the legal descendants. two anonymous and one illegitimate prince. the charity preached by the Church obliged them to legally determine that children from such relationships had to be cared for. Political marriages. Irene and one anonymous daughter of Emperor Andronikos II. a mutual characteristic of the illegitimate princesses lives. or Alexios. In cases when heirs existed. It is noticeable that in the earlier epochs of Byzantine history. who was the daughter of Manuel II and finally Manuel. The essence of these principles would serve Byzantine lawyers to regulate the rights of these groups in the ensuing centuries. Irene and another anonymous princess who were daughters of Andronikos III and then Zampia (Isabella). the illegitimate children could inherit only one twelfth of their father’s property. who were regarded as unworthy of family relations with the emperor and his family. being one of the main means of . When it came to the offspring of the Byzantine emperors before the Palaiologos dynasty acceded to the throne. In the sources. which was not the case in the earlier history of the Empire. it was recorded that some of the illegitimate princes had the highest court titles and performed the most important duties in the country's government. the son of Emperor John V. the Byzantine court was not ready to accept their daughters being married to foreign rulers. like the eunuch Basil. the illegitimate son of the emperor Romanos I Lekapenos. Still. Still. For a long time. the illegitimate princesses did not leave any significant trace in the sources. news on the illegitimate offspring of the last Byzantine emperors is only incidentally mentioned and mainly regarding the marriages of the emperors’ daughters. the daughters of Emperor Michael VIII. in contrast to the Palaiologan era when most of the illegitimate daughters were recorded.Milo{ Cvetkovi}: Vanbra~na deca careva dinastije Paleologa 413 Milo{ Cvetkovi} THE ILLEGITIMATE CHILDREN OF PALAIOLOGOS DYNASTY EMPERORS The formal status of illegitimate children in Byzantine society was established by the provisions which were derived from Justinian's codification of Roman law. Sources note six illegitimate princesses known by name. Legislators tried to ban the existence of a male and female community that was not in accordance with strict Christian morals. the illegitimate son of the emperor Manuel I Komnenos. They were the offspring of five emperors of the Palaiologos dynasty: Maria and Euphrosyne. were very important in the times of the Palaiologan dynasty. Maria.

Manuel is the only illegitimate son mentioned in the sources. Diplovatazina. the daughter of John Kantakouzenos and even this was due to special circumstances. Lovers of the Byzantine emperors who gave birth to their illegitimate children are very rarely mentioned in the sources testifying that their role at the court was very insignificant. there is no significant difference between the legal daughters and those born out of wedlock. so the matter of the heir to the throne was not in question and when the Empire consisted of a number of semi-private appanages. some of the princesses became influential figures in their new homes. is recorded in history as the patron of a prominent capital’s monastery. married to Basil Megas Komnenos. who came to the throne of Trapezunt after her husband’s death. Zampia was the only one who was not married to a ruler. considering themselves the descendants of Alexander the Great and the emperors of Persia. but even in her case. The legitimacy of his coronation was also disputed by the Ecumenical Patriarch John XIV Kalekas and the emperor John V Palaiologos. It is possible that sending illegitimate princesses to the eastern rulers’ courts was supposed to obscure the fact that the Byzantine court was forced to establish family ties with a barbarian family. As a result they were not given an active role in ruling the country. in those times when the emperors had more than enough legitimate sons. Maria. maintained over three generations. John Kantakouzenos wrote that the Mongols. Still. who governed parts of the Empire through their appanages. the mother of Maria. This was particularly true of Irina. In this regard. It is most probable that. Manuel himself was a commander of the royal fleet and therefore was not given the same rank as his half-brothers. Despina of the Mongols. No one disputed that the illegitimate children belonged to the Palaiologos dynasty. whereas. On the other hand. which is an interesting fact. more princes would have meant a greater burden to the Empire. John Kantakouzenos’ weak position during the civil war in Byzantium and the necessity of making a stronger alliance with the Turks forced him to make such an extraordinary decision. so therefore. it is questionable if his daughter was considered a princess at the time. since it would be hard to believe that there were no other illegitimate sons. in the case of legitimate princesses there were no examples of any of them marrying a non-Christian ruler. were a destiny that the illegitimate princesses shared. except Theodora.414 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 397–415 imperial diplomacy during the period of Byzantine military inferiority. there evidently existed a custom of sending illegitimate princesses to the courts of the Golden Horde and Ilkhanate. illegitimate daughter . wanted to emphasize their respectability through kinship with the ruling Byzantine family. George Ostrogorsky noted that there had been a time when Romans looked down on even the greatest Christian leaders as unworthy of marriage to Byzantine princesses and that soon there came a time when some of them would end up in eastern rulers’ harems. like in the case of the princess Euphrosyne who played a very important role in certain occurrences at Nogai’s court. the political background of the marriage is obvious.

whose name comes from her Italian origin since her mother was most probably Italian. in most cases they match the names of other members of the royal family. who were instruments in the hands of imperial diplomacy. Therefore. the legitimate and illegitimate one. but there was another case like this and it again concerned an illegitimate daughter: Emperor Andronikos III. giving the same name to legitimate and illegitimate children supports the claim that a clear distinction was made between them. besides the previously mentioned illegitimate Irina. Another interesting fact is that. with the exception of Zampia — Isabella. the sources again record only daughters and only in reference to their marriages. when it came to the offspring of illegitimate children. . Regarding the names given to the illegitimate children. had another daughter with the same name. The sons of the emperor Manuel I Komnenos. If the assumption of Konstantinos being the illegitimate son of Manuel II is true. is only mentioned by name in the sources and there is no further data on her behalf.Milo{ Cvetkovi}: Vanbra~na deca careva dinastije Paleologa 415 of Michael VIII. that they did not have the same status and that the success of an illegitimate one depended solely on his or her importance to the Byzantine court. the one legitimate and the other one born out of wedlock. It is highly unlikely that a ruler would give the same name to two of his sons. also had the same name. This was a rare occasion. One exceptionally compelling detail is that Manuel bore the name of his half-brother who succeeded to the throne. that means that the two sons of this emperor. which supports the claim that the importance of illegitimate male children was less than the importance of princesses. bore the same name — Alexios.

.

odr`aj. Oslawaju}i se na sredwovekovne komentatore rimskog prava.2 in iure cessio3 i odr`aj. 149042. a kasnije na celom Apeninskom poluostrvu). neformalna predaja stvari od strane prenosioca (tradens) pribaviocu (accipiens). zauzimawe ili okupaciju.Vizantolo{ke teme Byzantine Themes UDK: 347.232(497. 2 Mancipacija (mancipatio) kao sve~ani na~in prenosa svojine ustanovqen je starim ius civile. ste}i. koji podr`ava Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije. {to se vidi iz jednog odlomka iz Gajevih Institucija: Iz onog {to smo rekli proizilazi da su neki na~ini za prenos svojine zasnovani na prirodnom pravu. br. na|ena stvar. Originarni su oni na~ini kojima se sti~e svojina na stvarima koje nemaju sopstvenika ili ako ga imaju nezavisno ili protivno wegovoj voqi. kakva je mancipacija. odnosno sticawe svojine na stvarima koje nemaju sopstvenika. slu~aj na|ene stvari. okupacija. ispitivawe pravnih spomenika nam dozvoqava da uo~imo slede}e originarne na~ine sticawa svojine: ratni plen. prenosom svojine od starog sopstvenika novom (na primer ugovor o kupoprodaji). Prenos svojine se obavqao u prisustvu slu`benog mera~a sa vagom (libri- . Naziv poti~e od manus = ruka i capere = zahvatiti. prira{taj i odr`aj. Rimski pravnici nisu pravili ovakvu podelu. savremena pravna nauka sve na~ine sticawa svojine deli u dve grupe: derivativne i originarne. ratni plen.11)"04/14" SR\AN [ARKI] (Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu) ORIGINARNI NA^INI STICAWA SVOJINE U SREDWOVEKOVNOM SRPSKOM PRAVU* U radu se analiziraju originarni na~ini sticawa svojine. jer su ti na~ini svoj* Rad je nastao kao rezultat istra`ivawa u okviru projekta ev. a neki na ius civile-u. Kako sredwovekovno srpsko pravo nije poznavalo nau~nu obradu prava. kakva je prosta predaja (traditio)1. 1 Traditio je prosta. prira{taj. kojima se prenosila svojina na res mancipi (sredstva za proizvodwu u starom Rimu. u sredwovekovnoj Srbiji. Kqu~ne re~i: Originarni na~ini sticawa svojine. Derivativni na~ini sticawa svojine su svi oni na~ini pri kojima neko sti~e svojinu voqom ranijeg sopstvenika. pribaviti. Sve te slu~ajeve autor je objasnio na primerima iz izvora.

prenosioca i pribavioca. {to zna~i da se ne navodi pravni osnov niti je osnov uslov vaqanosti prenosa. Pribavilac je uzimao bronzanu {ipku i izgovarao formulu: Tvrdim da je ova stvar moja po kviritskom pravu i neka mi bude pribavqena ovom bronzom i bronzanom vagom. 622. XLI. Prema Gajevom opisu (Institutiones. nala`ewe stvari. a u provinciji pred guvernera. Beograd 1996. Beograd 2009. {to bude pleweno. Van der Wal. 225 (daqe: Novakovi}. Cf. Zakonik Stefana Du{ana cara srpskog. Scheltema. New Jersey 2010).). Istorija gra|anskog prava. Zakonik). 24). Gaj. 65. Stanojevi}a. Institucije. tako da si ga ima kako svoje. 119. a ne mu ni tat. Taranovski. Institutiones II. 68. N. Milano 1973. govore „Ono-zi je moje“. postupak se obavqa tako {to stranke dolaze pred pretora. Ali. najmawe pet svedoka. Zakonik).4 Dakle. 5 Corpus Iuris Civilis. da ga opravi porota. Istituzioni di diritto romano. pretor dosu|uje stvar pribaviocu. edd. nam mancipationis et in iure cessionis et usucapionis ius proprium est civium Romanorum). Novakovi}. D. 117. Radoj~i}. quaedam civili. 125 (daqe: Radoj~i}. Srpski prevod O. Beograd 1898. kao originarnom na~inu sticawa svojine svedo~i ~lan 132 Du{anovog zakonika koji glasi: [to kto kupi ot plena iz tu|e zemqe. N. . ni provod~ija. Berolini 1895 (reprint Clark. quod ratione naturali inter omnes homines peraeque servatur. Beograd 1960.7 Kako vidimo. Opis postupka daje Gaius. ni vestnik. 100. ed. H. Istorija srpskog prava u nemawi}koj dr`avi III. po careve zemqi. Zatim bi bronzanom {ipkom udario u vagu i davao je prenosiocu.6 I O ratnom plenu. Mancipacija je apstraktna forma. zauzimawe ili okupacija. II. 7 S. quarundam iure civili. Pribavilac stavqa ruku na stvar i tvrdi da je ona wegova po kviritskom pravu. prira{taj i odr`aj. qualia sunt ea quae traditione alenantur. De adquirendo rerum dominio. Basilica. Zakonik cara Stefana Du{ana 1349 i 1354. mada vaqa napomenuti da rimski pravnici pojmove ius gentium i ius naturale ponekad poistove}uju. id est est iure proprio civitatis nostrae. svojina se mo`e ste}i ili iure naturali (po prirodnom pravu) ili iure civili (po pravu rimskih gra|ana). da jest voqan kupiti ot toga-zi plena koliko i u tu|oj zemqi.5 Po{to sredwovekovno srpsko pravo nije poznavalo nau~nu obradu prava. L. Zakopens). u izvorima ne nalazimo ni rimsko-vizantijsku ni savremenu klasifikaciju na~ina sticawa svojine. Stanojevi}. Beograd 1934.418 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 417–424 stveni rimskim gra|anima (Ergo ex his quae diximus apparet quaedem naturali iure alienari. 6 T. jere je kupil u tu`doj zemqi. volumen primum Digesta (daqe D. 1. po zakonu. Zatim pretor pita prenosioca („protivnika u sporu“) da li }e izvr{iti kontravindikaciju. ispitivawe srpskih pravnih spomenika nam dozvoqava da zakqu~imo da su se kao originarni na~ini sticawa svojine sretali ratni plen. E. 4 Gaius. 85 = Klasici jugoslovenskog prava XII. Nardi. prema Gaju. U Justinijanovim Digestama sre}e se podela na na~ine iure civili (po pravu rimskih gra|ana) i iure gentium (po pravu naroda). Po{to on odbije ili }uti. 3 In iure cessio (ustupawe na sudu) jeste apstraktni na~in ius civile-a. J. Institutiones I. Ako li ga kto potvori. gde se putem tobo`weg spora prenosi pravo sa jednog titulara na drugog. Quarundam rerum dominium nanciscimur iure gentium. I naredni odlomci iz Gajevih Institucija navedeni su prema prevodu O. Gaius libro secundo rerum cottidianarum sive aureorum. 1. Holwerda.1. Groningen 1953–1988. recognovit Theodorus Mommsen.

Sr|an [arki}: Originarni na~ini sticawa svojine

419

nik ne opisuje sam postupak sticawa svojine, ve} ka`e da se ratni plen mogao otu|iti (prodati) i da je to smatrano kao punova`ni pravni posao. Jer,
prodaja ratnog plena ne bi bila mogu}a, ako se na taj na~in ne bi mogla ste}i
svojina. Ipak, ostaje nejasno na koji na~in je jedno fizi~ko lice moglo punova`no da stekne ratni plen. Prema pretpostavci Taranovskog8 sigurno je
bilo izvesnih zakonskih ili obi~ajnopravnih propisa, ali nam oni nisu sa~uvani.
II
O na|enoj stvari svedo~i ~lan 116 Du{anovog zakonika, naslovqen O
obreteli. On glasi: Kto {to najde u careve zemqi, da ne uzme tere da ne re~e: „Vrati}u ako kto pozna.“ Ako li pohvati ili uzme, da plati {to tat
ili gusar. A {to najde u tu|oj zemqi na vojsce, da vede i nese pred cara i vojevodu.9 Dakle, nalaza~ ne sme da prisvoji na|enu stvar, ukoliko ona pripada
nekom drugom licu.10 Ukoliko to u~ini sledi mu kazna (kao lopovu ili razbojniku) za protivpravno zadr`avawe tu|e stvari. Na|ena stvar u tu|oj zemqi (inostranstvu) za vreme rata, morala je biti prijavqena dr`avnim vlastima. Prema Taranovskom,11 ~lan 116 Du{anovog zakonika ukida stari slovenski obi~aj koji je propisivao da je vlasnik izgubqene stvari morao da
javno oglasi na trgovi{tu da je izgubio stvar. Samo u tom slu~aju on je mogao
slobodno uzeti svoju stvar, ukoliko bi je prepoznao u dr`avini nekog drugog
fizi~kog lica. Nalaza~ stvari je u tom slu~aju morao da plati globu i da
vrati stvar vlasniku12 bez otpo~iwawa posebnog dokaznog postupka zvanog
svod.13 Propis Du{anovog zakonika je, najverovatnije, `eleo da prekine sa
8 Taranovski, nav. delo, 85, 622. Ne verujem da je u Srbiji bilo poznato rimsko shvatawe da je ono {to je oteto od neprijateqa u najve}oj meri wihova ‰rimskaŠ svojina (quod maxime sua esse credebant quae ex hostibus cepissent). Gaius, Inst. IV, 16.
9 Novakovi}, Zakonik, 89, 216; Radoj~i}, Zakonik, 65, 121.
10 Svojina se mogla ste}i samo na takozvanim „ni~ijim stvarima“ (res nullius). To pravilo definisao je rimski pravnik Gaj re~ima: Quod enim nullius est, id ratione naturali occupanti conceditur (Ono {to je ni~ije, po prirodi stvari pripada onom ko ga uzme). D. XLI, 1,3.
11 Taranovski, nav. delo, 85–86, 623.
12 Pore|ewa radi nave{}emo ~lanove 34 i 35 Ruske pravde. ^lan 34: A~e kto konâ
pogubitâ, ili oru`âe, ili port, a zapovestâ na torgu, a posle poznaetâ v svoem gorode,
svoe emu licem vzàti, a za obidu platiti emu 3 grivná. ^lan 35: A`e kto poznaetâ svoe,
~to budetâ pogubil ili ukradeno u nego ~to, ili konâ, ili port, ili skotina, to ne rci:
se moe, no poidi na svod, kde estâ vzàl; sveditesà, kto budetâ vinovat, na togo tatba
snidetâ, togda on svoe vozmetâ, a ~to pogiblo budetâ s nimâ, to `e emu na~netâ platiti;
aæe budetâ konevái tatâ, vádati knàzä na potok; paki li budetâ kletnái tatâ, to 3
grivná platiti emu. Hrestomatià po istorii gosudarstva i prava Rosii, pr. A. À. Malágin,
Moskva 2001, 8.
13 Svod je vrsta posebnog postupka u kome su se kombinovali svojinska tu`ba (actio vindicatoria) i tu`ba zbog kra|e (actio furti). Sastojao se u slede}em: ako bi vlasniku stvar nestala,
a zatim bi tu istu stvar prepoznao kod nekog drugog lica, onda bi vlasnik stvari tra`io od
tog drugog da mu ka`e otkud mu stvar. Taj bi drugi bio du`an da to u~ini i vlasnik bi sa wim
i sa stvari odlazio kod ukazane tre}e osobe, koja bi opet morala odgovoriti, odakle je stvar

420

VIZANTIJSKI

SVET NA

BALKANU (2012) 417–424

starom praksom, po kojoj je nalaza~ stvari neka`wivo zadr`avao na|enu
stvar kod sebe, ~ekaju}i da je wen vlasnik prepozna. Taranovski smatra da se
Zakonik upravo zbog toga poziva na staru formulu vrati}u ako kto pozna,
kojom se nalaza~ verovatno obra}ao svojim susedima, kada je na|enu stvar
prisvajao i nosio svojoj ku}i. Isti autor uo~ava da pomenuti propis ne daje
obja{wewe „{ta nalaza~ ima da sa na|enom stvariju pozitivno u~ini.“ Prema wegovom mi{qewu14 ta praznina mo`e se lepo popuniti ~lanom 134 Budvanskog statuta, koji isto kao i Du{anov zakonik govori o na|enoj stvari
(De cosa trovata).15 Pomenuti ~lan glasi: Ordinemo, che se alcuna persona trovasse cosa strania, la debba far preconizar per il senicio et vataco avanti li giudici, et per la piazza cridar, tal cosi si attrova. Chi facesse il contrario, et fosseli
presa la cosa, le sia rappresentata per furto, et paghi la pena16 (Nare|ujemo, da
ako neko lice na|e tu|u stvar, ima obavezu da preko sudskih organa to prijavi sudijama, i da bude objavqeno na trgu da je stvar na|ena. Ko postupi
suprotno i stvar bude kod wega na|ena, smatra}e se ukradenom, a on }e platiti globu). Staro pravilo, zakqu~uje Taranovski, bilo je zameweno novim,
a kao izvor mogao je poslu`iti razvijeniji pravni sistem primorskih gradova, kao {to je bila Budva.17
III
Okupacija (occupatio) ili zauzimawe je originarni na~in pribavqawa
svojine, po kome stvari koje nisu ni~ije (res nullius) pripadaju onome ko ih
pribavila. I tako daqe, vlasnik bi i{ao sa svodom sve dok ne bi nai{ao na osobu koja ne bi
znala da ka`e odakle je stvar pribavila. Tada bi vlasnik — tu`ilac svoju stvar uzeo, a onaj
posledwi, koji ne bi bio u stawu da sumwu sa sebe svede, smatrao bi se lopovom, te bi kao kradqivac i odgovarao. Detaqnije videti odrednicu Svod, Leksikon srpskog sredweg veka, Beograd 1999, 658–659 (S. [arki}).
14 Taranovski, nav. delo, 86, 623.
15 ^lan 116 Du{anovog zakonika ima naslov O obreteli (O nala`ewu).
16 Statuta Buduae, cap. CXXXIV, ed. S. Ljubi}, Statuta et leges civitatis Buduae, civitatis
Scardonae, et civitatis insulae Lesinae, Monumenta historico-iuridica Slavorum meridionalium, pars I,
tom III, Zagreb 1882–1883.
17 Taranovski, nav. delo, 86, 624. Mi{qewe Taranovskog prihvata i A. Solovjev, Zakonik cara Stefana Du{ana 1349. i 1354. godine, Beograd 1980, 271–272. Me|utim, kako ispravno prime}uje @. Bujukli}, Pravno ure|enje srednjovekovne budvanske komune, Nik{i} 1988, 113,
nap. 326, name}e se i pitawe otkuda ovakvo re{ewe u samom Budvanskom statutu? L. Margeti},
Srednjovjekovno hrvatsko pravo (stvarna prava), Zagreb, Rijeka ^akovec 1983, 38 sq, upozorava da
se odredbe o nala`ewu pokretnih stvari sre}u u statutima velikog broja istarskih gradova
(Umag, Dvigrad, Buje, Buzet, Oprtaq, Bal, Miq itd.), predvi|aju}i obavezno javno no{ewe pomenute stvari. Odredba o javnom no{ewu bila je propisana da bi nalaza~ na nedvosmisleni
na~in svojim pona{awem svima stavio do znawa da on nala`ewem stvari nema nameru da izvu~e nekakvu korist i da on, prema tome, nije lopov. Pritom autor vr{i pore|ewe sa rimskim
pravom (D. XLVII, 2,43,4; Sabinus, Libri iuris civilis secundo ap. Aul. Gell. 11, 18, 21), a o pravilu
koje su predvi|ali neki od ovih statuta da se na|ena stvar mora odneti lokalnoj vlasti, L.
Margeti} smatra da se radi o daqoj fazi evolucije ove pravne ustanove „koju mo`emo pratiti od
barbarskih zakonika — tako npr. Lex Visigothorum odre|uje da se o na|enoj stvari treba obavjestiti
sve}enika ili comesa ili suca ili starije ili javni skup seljaka (in conventu publico vicinorum).

Sr|an [arki}: Originarni na~ini sticawa svojine

421

uzme.18 U sredwovekovnoj Srbiji naj~e{}i oblik okupacije bio je slu~aj kada neko iskr~i {umu, a nakon toga zemqa pripada wemu. Kr~evina se nazivala laz, i pomiwe se ~esto u izvorima,19 a za akciju kr~ewa {ume koristili
su se glagoli trebiti, rastrebiti i ponekad raste`iti. Ali, u hrisovuqi Stefana De~anskog Prizrenskoj episkopiji od 1326. ~itamo: I koliko ›ó
ouz’mo`’no lädómâ crâkovnámâ da si ~inó lazó. I vsó {to ›ó tko ~inilâ
lazó na nihâ zómli da si ›ó ima svóta›a crâkvi ›ako i ino niv›ó
crâkvno.20 To zna~i da laz na crkvenoj zemqi nije pripadao onome ko ga je
iskr~io, ve} crkvi. Pored toga, manastirski meropsi su morali da tra`e
odobrewe svog gospodara za pribavqawe zemqe putem laza, o ~emu nam svedo~i podatak iz poveqe cara Du{ana od 1353. godine, kojom poklawa serskom
mitropolitu Jakovu crkvu Svetog Nikole na P{ini pod Ko`qem: I nik’to
bózâ hoten›a mitropolitova da nó trebi laza na zómli na crâkovânoi ni
vinograda sadii; i komou nó hok›ó mitropolitâ, toug›ómou ~lovekou, ou
onom’zi sóle, nikto da ga silomâ nó posadši.21
Izvesne privilegije prilikom okupacije zemqi{ta putem kr~evine
imali su nema~ki rudari — Sasi, o ~emu nam svedo~i ~lan 123 Du{anovog
zakonika: O trgoveh. [to su kude posekli Sasi gore do sijega-zi sabora,
tu-zi zemqu da si imaju. Ako su komu vlastelinu bez pravde uzeli zemqu, da
se sude sa wim vlastele zakonom svetago kraqa. A ot sada napreda Sasin da
ne se~e; a {to se~e, onoga-zi da ne te`i, ni qudi da ne sa|a, takmo da stoji pusta, da raste gora. Nikto da ne zabrani Sasinu gore koliko jest trebe
trgu; toliko zi da se~e.22 Kao {to se vidi, car potvr|uje Sasima svojinu
nad zemqom ste~enu kr~ewem {uma do dono{ewa Zakonika. Ali, ako je ta
okupacija povredila prava vlastele, Sasi i vlastela }e se suditi, prema pravilima o poroti iz vremena kraqa Milutina. Zakonik dozvoqava Sasima da
ubudu}e seku {ume samo radi potreba „trga“ (rudarskog mesta), ali im zabrawuje da iskr~enu zemqu okupiraju i naseqavaju svojim qudima.
18 O tome rimski pravnik Gaj ka`e (D. XLI, 1,1): Omnia igitur animalia, quae terra mari
caelo capiuntur, id est ferae bestiae et volucres pisces, capientium fiunt (Sve `ivotiwe koje se
uhvate na zemqi, u moru ili u vazduhu, to jest divqa~, ptice i ribe, postaju svojina onoga ko
ih uhvati). Cf. D. XLI, 1,3.
19 Tako na primer u hrisovuqi kraqa Uro{a manastiru Svetog Petra na Limu
(1254–1264) ~itamo: nakon laza po srede Srnijaka, i … u granicu me|u lazama na Velijej plo~i
(Q. Stojanovi}, Stari srpski hrisovuqi, Spomenik III, 9, 25; up. S. Novakovi}, Selo (sa dopunama S. ]irkovi}a), Beograd 1965, 123). U dvema hrisovuqama cara Du{ana Karejskoj }eliji u
Svetoj gori (1348), stoji: darova carstvo mi ou Hvost’ne selo Kosorik›ó i sâ vsemi
zasól’ci i sâ pórioromâ kosorit’skám i sâ otósomâ i sâ móg›ami, sâ vinogradi, sâ mlini,
sâ vrâti, sâ livadami, sâ pa{i{ti i sâ lazi, i sâ planinomâ i sâ v’semi pravinami. S.
Novakovi}, Zakonski spomenici srpskih dr`ava sredwega veka, Beograd 1912 (daqe: Zak.
spom.), 470, III, 472–473, I.
20 Zak. spom., 639, VIII.
21 Zak. spom., 703–704, IX.
22 Novakovi}, Zakonik, 94, 220; Radoj~i}, Zakonik, 66, 123.

422

VIZANTIJSKI

SVET NA

BALKANU (2012) 417–424

IV
Ako jedna stvar postane sastavni deo druge stvari, ona prestaje da bude
predmet samostalnog prava svojine. Pripadaju li obe spojene stvari istom
sopstveniku, prira{taj ne dovodi do promene vlasnika. Ali, ako su pripadale raznim sopstvenicima, onda stvar koja je prirasla mewa vlasnika, a prira{taj se pojavquje kao originarni na~in sticawa svojine — accessio.23 Postoje tri grupe prira{taja: prira{taj nepokretne stvari nepokretnoj, pokretne nepokretnoj i prira{taj dve pokretne stvari.24
Prira{taj nepokretne stvari nepokretnoj doga|a se kada jedna nepokretnost bude pripojena drugoj. To je, na primer, slu~aj ako voda natalo`i
zemqu uz ne~ije imawe, ako se pojavi ostrvo u reci ili reka promeni tok. O
tome rimski pravnik Gaj ka`e slede}e: A i ono {to nam je dodao re~ni nanos
po istom pravu ‰kao i ratni plenŠ postaje na{e. Smatra se da je dodato nanosom {to reka dodaje na{em zemqi{tu tako postepeno, da nismo u stawu
da odredimo koliko se odre|enog trenutka dodaje, ili, kako se u obi~nom govoru ka`e, nanos tako postepeno dodaje da o~i vara. Ako je reka otkinula
deo tvog imawa i nanela uz moje, taj deo ostaje tvoj. Kada usred reke nastane ada, ona postaje zajedni~ka svojina onih koji sa obe strane imaju priobalna imawa, a ako nije na sredini, pripada onima koji imaju imawa na
bli`oj obali.25
O prira{taju pokretne stvari nepokretnoj Gaj ka`e: Pored toga, po
prirodnom pravu postaje na{e {to je drugi sagradio na na{em zemqi{tu,
makar da je gradio za sebe, jer gradwa deli pravnu sudbinu zemqi{ta. Utoliko je pre to slu~aj sa biqkama koje je neko zasadio na na{em zemqi{tu,
pod uslovom da su pustile koren u zemqu. To se de{ava i sa `itom koje je
neko zasejao na na{oj wivi.26
Prira{taj dve pokretne stvari postoji kada neko nekoj svojoj stvari
doda tu|u stvar ili obrnuto. Svojinu na novoj stvari sti~e vlasnik one stvaD. Stoj~evi}, Rimsko privatno pravo, Beograd 1966, 126.
O. Stanojevi}, Rimsko pravo, Beograd 2002, 205.
25 Gaius, Inst. II, 70–72: Sed et id, quod per adluvionem nobis adicitur, eodem iure nostrum
fit; per adluvionem autem id videtur adici, quod ita paulatim flumen agro nostro adicit, ut aestimare
non possimus, quantum quoquo momento temporis adiciatur; hoc est quod vulgo dicitur per adluvionem id adici videri, quod ita paulatim adicitur, ut oculos nostros fallat. Itaque si flumen partem aliquam ex tuo praedio resciderit et ad meum praedium pertulerit, haec pars tua manet. At si in medio flumine insula nata sit, haec eorum omnium communis est, qui ab utraque parte fluminis prope ripam
praedia possident; si vero non sit in medio flumine, ad eos pertinet, qui ab ea parte quae proxima est
iuxta ripam praedia habent. Cf. Pauli, Sententiae, ed. P. Kruger, Leipzig 1878, III, 6, 22: Accessio ab
alluvione ad fructuarium ‰fundumŠ, quia fructus fundi non est, non pertinet (Pove}anje zemlji{ta nastalo naplavljivanjem, ne pripada u`ivaocu, jer to nije plod ‰samogŠ zemlji{ta). Hrvatski prevod A Romac, Paulo, Sentencije, Zagreb 1989, 137.
26 Gaius, Inst. II, 73–75; Praeterea id quod in solo nostro ab aliquo aedificatum est, quamvis
ille suo nomine aedificaverit, iure naturali nostrum fit, quia superficies solo cedit.Multoque magis id
accidit et in planta, quam quis in solo nostro posuerit, si modo radicibus terram complexa fuerit. Item
contingit et in frumento, quod in solo nostro ab aliquo satum fuerit.
23

24

Sr|an [arki}: Originarni na~ini sticawa svojine

423

ri koja se smatra va`nijom, {to Gaj ilustruje slede}im primerom: Po istom
na~elu je ustanovqeno da }e biti moje ono {to je neko napisao na mojoj hartiji ili papirusu, pa makar i zlatnim slovima pisao, jer slova slede pravnu
sudbinu hartije i papirusa.27
U sredwovekovnom srpskom pravu prira{taj se sre}e samo u slu~ajevima zemqi{nih plodova, a to zna~i slede}e: ako neko na sopstvenikovoj zemqi bude sejao ili sadio ne{to, bez dogovora sa sopstvenikom zemqi{ta,
svi plodovi pripa{}e vlasniku zemqe. To se jasno vidi iz poveqe kraqa
Milutina manastiru Svetog Georgija Gorge (\or|a) kod Skopqa (1300), gde u
jednoj odredbi stoji: Ako li bózâ igoumnova blagoslovl›ón›a nivou pooró
ili vrâtâ ou~ini na crâkvnoi zómli, da plati ou carinou .v›. pórpórâ, a
vrâtâ i `ito da ouzmó crâkva.28 U ugovoru cara Du{ana sa Dubrovnikom,
od 20. septembra 1349. godine, ~itamo: I {to boudou ‰Dubrov~aniŠ
preouzóli zómlä carâstva mi prezâ mógä, ko›a ›óstâ bâ›la móg›a ou
roditól›a i praroditól›a carâstva mi, svótago kral›a, ako boudou i
vinogradó po n›ói nasadili prezâ mógä, vâsó ma mi povrató.29 Kao {to se
vidi, sopstvenik zemqe sti~e svojinu ne samo na plodovima, koji su prira{taj glavnoj stvari, ve} i na celom zemqi{tu. Navedena pravila nalaze svoju potvrdu i u ~lanu 25 takozvanog „Justinijanovog zakona“, koji glasi: Aæó
kto pose›ótâ ~ä`dou nivou bózâ ouprosa. da ›óst lih i semóna i wranòa
(Ako ko poseje tu|u wivu bez pitawa, da ostane i bez semena i bez orawa).30
Uticaj vizantijskog prava na navedena pravna pravila je o~igledan.
V
Odr`aj predstavqa originarni na~in sticawa svojine, protekom vremena. I na taj na~in dolazila je crkva do svojine na zemqi, o ~emu nam tako|e svedo~i poveqa manastiru Svetog \or|a: ^to só obretaótâ vânoutrâ
mógó vi{ó pisannó, ili ~i›a godó boudó ba{tina, ili koupl›ónica,31 ili
vinogradâ, ili mlinâ, ili niva, ili senokosâ, ili pórivolâ, ili vrâtâ,
ili vodovagó, kto nestâ otâprilâ pri igoumónó Isace i ouzólâ pri arhimoudrite Nikodime, po o{âsti Nikodimove nikto da nó ouzi{tótâ
crâkvi Svótago Góorgi›a.32 To zna~i da je crkva prisvajala sva~ije imawe
ako bi protekao odre|eni rok u kome sopstvenik nije tra`io od crkve svoj
27 Gaius, Inst. II, 77: Eadem ratione probatum est, quod in chartulis sive membranis meis aliquis scripserit, licet aureis litteris, meum esse, quia litterae chartulis, sive membranis cedunt. Cf. D.
XXXIV, 2,29,1; XLIV, 3,15,3; XLIV, 7,44.
28 Zak. spom. 618, LIII.
29 Zak. spom. 171, XVIII. Ista odredba ponavqa se doslovce i u ugovoru cara Uro{a sa
Dubrovnikom od 25. aprila 1357, isto, 181, XVIII.
30 B. Markovi}, Justinijanov zakon, sredwovekovna vizantijsko-srpska pravna kompilacija, Izvori srpskog prava XV, Beograd 2007, 59, 69.
31 Kupqenica je svojina ste~ena kupoprodajnim ugovorom.
32 Zak. spom. 612, XXVI.

424

VIZANTIJSKI

SVET NA

BALKANU (2012) 417–424

posed, koji nije koristio: pravo takvih sopstvenika je zastarevalo, a crkva je
odr`ajem sticala svojinu. U navedenom primeru postupak za povra}aj imovine morao se pokrenuti dok je Isak bio iguman, a okon~ati u vreme kada je arhimandrit bio Nikodim. Nakon Nikodimovog odlaska, pravo na povra}aj poseda je zastarevalo. Nasuprot tome, svojinska prava crkve nisu zastarevala,
{to saznajemo tako|e iz teksta Skopske hrisovuqe: …i gdó só obreta
~lovekâ crkâvná, i niva, i vinogradâ, i konâ, i koi läbo dobitâkâ, ili
`ivâ ili mrâtvâ, da só vrak›a, da mou ne›ó starine.33

Sr|an [arki}
ORIGINATORY ACQUISITIONS OF PROPERTY
IN SERBIAN MEDIAEVAL LAW
Acquisition is the act of becoming the owner of a certain property. It could
be original and derivative.
Original acquisition is that by which a man secures a property in a thing
which is not at the time he acquires it, and in its then existing condition, the property of any other individual. In Serbian medieval law it may result from capturing
things from the enemy (booty), finding a thing, occupancy, accession and long use
(lapse of time, usucapio).

33

Zak. spom. 618–619, LX.

Vizantolo{ke teme
Byzantine Themes

UDK: 27–452:347.62(497.11)"11/12":392.5

STANOJE BOJANIN
(Vizantolo{ki institut SANU, Beograd)

BRA^NE ODREDBE @I^KE POVEQE IZME\U CRKVENOG
I NARODNOG KONCEPTA BRAKA*
U nauci odavno poznate bra~ne odredbe iz druge @i~ke poveqe sagledane su u kontekstu istra`ivawa osnovnih koncepata bra~ne zajednice koji su
postojali u Srbiji krajem XII i po~etkom XIII veka. Kao dva osnovna, izdvajaju
se crkveni i narodni, odnosno lai~ki model braka. Odredbe @i~ke poveqe
svedo~e o wihovom uzajamnom preplitawu u svakodnevnom `ivotu vernika, nezavisno od dru{tvenog sloja kojem pripadaju. Ovim istra`ivawem obuhva}ena
je raznovrsna problematika na koju, izri~ito ili posredno, upu}uje sadr`aj
poveqe, kao {to su neraskidivost bra~ne zajednice, razvod, neophodnost crkvenog obreda (ven~awe), sistem srodni~kih veza i dozvoqenih brakova, kao i
pitawe rodnih (gender) odnosa.
Kqu~ne re~i: lai~ki i crkveni brak, razvod, rodni odnosi, porodica,
srodstvo

Putuju}i kroz Pomoravqe 1555. godine, Ohir van Busbeke je u svom putopisu ostavio jednu veoma zanimqivu bele{ku o na~inu sklapawa braka tamo{weg stanovni{tva: „^uli smo tako|e da je u tom kraju obi~aj da kada roditeqi zakqu~e brak izme|u mladi}a i devojke, mlado`ewa silom otme mladu, po{to se smatra neprili~nim da se devojka dobrovoqno prepusti prvom
milovawu svoga supruga.Œ1 Brak izme|u mladenaca zakqu~ivali su roditeqi,
da bi se, zatim, izvela fiktivna otmica devojke od strane mlado`ewe, odnosno weno odvo|ewe iz ku}e roditeqa u novi dom. U svom komentaru Busbeke
ne pomiwe ven~awe, odnosno izgleda da wemu niko nije govorio o ven~awu
kao neophodnom i nezaobilaznom obredu prilikom sklapawa braka.
* Rad je nastao kao rezultat istra`ivawa u okviru projekta ev. br. 177032, koji podr`ava Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.
1 J. Novakovi}-Lopu{ina, Srbi i jugoisto~na Evropa u Nizozemskim izvorima do 1918, Beograd 1999, 221.

426

VIZANTIJSKI

SVET NA

BALKANU (2012) 425–442

Pred nama se, zahvaquju}i zainteresovanom putopiscu, izdvajaju osnovni elementi narodnog i svetovnog koncepta braka: dogovor izme|u zainteresovanih porodica koji je predstavqen u vidu pristanaka roditeqa, posle ~ega sledi izvesni obred bra~nog zdru`ivawa predstavqen u odvo|ewu mlade u
ku}u mlado`ewe. Za na{e istra`ivawe va`an je prvi deo Busbekeove primedbe, u kojoj se otkrivaju duboko uvre`ena shvatawa da `enidba i udaja
pripadaju oblasti obi~ajnog prava i da su iskqu~ivo „stvar” dogovora dve
porodice. Uostalom, sli~na shvatawa bila su {iroko rasprostrawena u Evropi sredweg i po~etkom novog veka.2
Postojawe opisanog modela braka, koji bi se mogao nazvati narodnim,
prime}uje se u Srbiji i nekih tri stotina godina ranije. O wemu ne svedo~i
zainteresovani putopisac ili u~eni pojedinac sklon etnografskim opisima, ve} je re~ o zvani~nom dokumentu srpskih svetovnih vlasti. U drugoj
@i~koj poveqi (oko sredine 1220-ih godina) kraqa Stefana Prvoven~anog
(1196–1228) i wegovog sina Radoslava, „koga i blagoslovimo da bude kraq
~itave ove dr`ave“, unesene su odredbe kojima se `eleo nametnuti hri{}anski i crkveni model bra~ne veze.3 Poveqa je ispisana na ju`nom zidu {irokog prolaza ispod zvonika, ispred zapadnog ulaza u crkvu, tako da je wen sadr`aj predstavqen javno svim kraqevim podanicima i vernicima novoosnovane autokefalne srpske crkve.4 Iako je namera zakonodavca bila da uka`e
2 J. A. Brundage, Law, Sex, and Christian Society in Medieval Europe, The University of Chicago Press, Chicago and London 1987, 165, 187–188, 275–276, 437–439, 498–499, 552–553, 564; J.
Bossy, Christianity in the West 1400–1700, Oxford University Press 1987, 19–20; X. Lin~, Istorija
sredwovekovne crkve, Beograd 1999, 372–377; J. Goody, The development of the family and marriage in Europe, Cambridge University Press 1983, 146–147, 151–153.
3 Prilikom na{eg rada koristili smo najnovije izdawe @i~kih poveqa (tada su bile
poznate samo dve) sa prevodom na savremeni jezik, Stefan Prvoven~ani, Sabrana dela, prir.
Q. Juhas–Georgievska, izdawe T. Jovanovi}, Beograd 1999, 110–129. Po{to `i~ke poveqe (u obliku u kojem su se sa~uvale) nisu datirane, wihov sigurni nastanak mo`e se smestiti u posledwu deceniju vladavine kraqa Stefana Prvoven~anog. Za Istorijsko–diplomati~ke studije o @i~kim poveqama v. D. Sindik, Jedna ili dve `i~ke poveqe?, istorijski ~asopis 14–15
(1963–1965) 309–315; Isti, Zna~aj @i~kih hrisovuqa za istoriju srpskog naroda, Poveqa,
n.s., 25/2, Kraqevo 1995, 64–68. Nedavno je otkrivena i tre}a @i~ka poveqa, G. Suboti}, Tre}a `i~ka poveqa, Zograf 31 (2006–2007) 51–58.
4 Bra~ne odredbe druge @i~ke poveqe detaqno je analizirao T. Taranovski, Istorija
srpskog prava u nemawi}koj dr`avi: III Istorija gra|anskog prava, IV Istorija krivi~nog prava, Beograd 1935, 43–45, 48–49 (daqe: Istorija srpskog prava III–IV). Posledwih godina one
su postale predmet izvesne nau~ne pa`we, uglavnom u okviru {irih tematskih celina, koja se
obi~no svodila na prepri~avawe wihovog sadr`aja, dok se u zakqu~cima oslawala na Teodora
Taranovskog: S. [arki}, Sredwovekovno srpsko pravo, Novi Sad 1995, 89–91; D. Dini}-Kne`evi}, @ene u ogledalu Du{anovog zakonika, Zakonik cara Stefana Du{ana. Zbornik radova
sa nau~nog skupa odr`anog 3. oktobra 2000, povodom 650 godina od progla{ewa, SANU, Beograd 2005, 58–59. Izvesni pogledi na bra~ne odredbe u kontekstu dru{tva i vremena u kojem su
nastale, predstavqeni su u okvirima gore pomenute diplomati~ke analize `i~kih poveqa, D.
Sindik, Zna~aj @i~kih hrisovuqa, 66–67. Sadr`aj pojedinih `i~kih odredbi uzet je u razmatrawe i u kontekstu jednog {ireg pregleda dru{tvenog polo`aja `ene u sredwovekovnim srpskim i ju`noslovenskim zemqama, A. Fostikov, @ena — izme|u vrline i greha, prir. S. Marjanovi}-Du{ani}, D. Popovi}, Privatni `ivot u srpskim zemqama sredweg veka, Beograd 2004,
323–366. Nedavno, ovaj sredwovekovni dokumenat privukao je pa`wu i etnologa i antropologa,

Stanoje Bojanin: Bra~ne odredbe @i~ke poveqe

427

na osnovne koncepte crkvenog braka, bra~ne odredbe iz vladarske poveqe
istovremeno predstavqaju va`an izvor i za istra`ivawe narodnog modela. U
tom pogledu, na{a istra`ivawa uglavnom su usmerena na one delove poveqe
u kojima se ne kazuje „kako treba“, ve} „{ta ne treba“ ~initi. Isto tako, na
pojedinim mestima navedenog dokumenta izbijaju duboko uvre`eni lokalni
obi~aji. To ne bi trebalo smatrati naro~ito neobi~nim, budu}i da je narodni koncept braka predstavqao zajedni~ka shvatawa svojstvena svim dru{tvenim grupama lai~kog stanovni{tva, ne samo neukoj i siroma{noj ve}ini koju smo skloni nazvati „narod“, a koja je u @i~koj poveqi ozna~ena kao „ubogi qudi“. Stoga, pomenuti model braka se u odnosu na crkveni mo`e ozna~iti kao lai~ki, ali i kao tradicionalni, zasnovan na generacijama preno{enoj i ustaqenoj obi~ajnoj praksi.5
„Stra{na zapovest“ @i~ke poveqe: Neraskidivost bra~ne veze
Osnovni koncept braka koji je trebalo ustanoviti u novoosnovanoj kraqevini iznet je na samom po~etku onog dela poveqe u kojem se razmatra bra~na problematika: „I potom bo`astveni ovaj zakon (bojystvyni sy zakony) nau~iv{i prema crkvenom ustavu i predawu (po qrykovnomou oustavou i prhdani)
i Gospodwa zabrana (gospodsko zaprh\eniö) bi, da se ne razdvaja (ne razloucat¥
se) mu` od `ene i `ena od mu`aŒ.6 Pozivawe na „Gospodwu zabranu“ jeste
pozivawe na Jevan|eqe i Sveto pismo Novog zaveta, na kojem se zasnivao hri{}anski koncept neraskidive bra~ne veze.7 Pomenuti „crkveni ustav i predawe“ odnose se na crkveno zakonodavstvo predstavqeno u Nomokanonu, koji
je trudom Sv. Save preveden sa gr~kog radi pastirske prakse i potrebe novouspostavqene srpske autokefalne crkve, ~ije je sredi{te bio manastir @iN. Pavkovi}, @ivot u porodici i pitawe svojine, prir. S. Marjanovi}-Du{ani}, D. Popovi},
Privatni `ivot u srpskim zemqama sredweg veka, Beograd 2004, 300–322.
5 O nepostojawu jednog preovla|uju}eg modela braka, odnosno o postojawu crkvenog i
lai~kog u sredwem veku, G. Duby, Medieval Marriage: Two Models from Twelfth Century France,
trans. E. Forster, The Johns Hopkins Symposia in Comparative History, The Johns Hopkins University Press 1978, 3; Idem, The King, The Lady, and The Priest: The Making of Modern Marriage in
Medieval France, trans. B. Bray, Pantheon, New York 1983, 19. Za slovenski svet cf. E. Levin, Sex
and Society in the World of the Orthodox Slavs, 900–1700, Cornell University Press, New York 1989,
83–88, 124. O terminima narodni, lai~ki, klirikalni, „u~eni“, „ne-u~eni“, tradicionalni, i
wihova upotreba u istra`ivawima dinami~nih dru{tvenih odnosa izme|u narodne i elitne
kulture, cf. P. Burke, Popular Culture, editor in chief P. N. Stearns, Encyclopedia of European Social
History from 1350 to 2000, Vol. 5, Charles Scribner’s Sons 2001, 3–13.
6 Stefan Prvoven~ani, Sabrana dela, 118, 119.
7 Odredbe @i~ke poveqe imaju u vidu poruke iz Jevan|eqa o obaveznom ~uvawu bra~ne
zajednice (Mt 5, 32; Mt 19, 1–9; Mk 10, 11; Lk 16, 18). Te poruke imaju centralno mesto u hri{}anskom konceptu braka, cf. J. Meyendorff, Marriage: An Orthodox Perspective, St Vladimir’s Seminary Press, New York 19843, 12–16 (first edition 1971); B. Cisar`, Crkveno pravo II (Bra~no
pravo i crkvenosudski postupak Srpske pravoslavne crkve), Beograd 1973, 29–34; J. A. Brundage, Law, Sex, and Christian Society, 57–58, 95. Na osnovu pomenutog pozivawa na „Gospodwu zabranu“ u @i~koj poveqi N. Pavkovi}, @ivot u porodici, 301–302 izjavquje da je brak stavqen
„pod bo`ansko okriqe“.

to vlastelinskom kaznom da se kazni. 120–121. S. zakonodavac ne pravi socijalne i klaT. 14 Isto. Istorija srpskog prava u nemawi}koj dr`avi: I Istorija dr`avnog prava. bez obzira na wihov dru{tveni status i klasnu pripadnost. ne po svim pitawima. up. D. Dini}-Kne`evi}. koji je svojevremeno primetio da je zakonodavac po pitawu braka istupao kao „novator“10 u jednoj tradicionalnoj sredini. Taranovski. Zna~aj @i~kih hrisovuqa. „vojnici“ i „ubogi qudi“. propisan je i za `ene prekr{ioce: „@enama tako|e zapovedam: ako li je ona koja prestupi zakon od vlastele. bra~ne odredbe @i~ke poveqe nazvane su „stra{na zapovest“ (siü straùnouü zapovhdy). Taranovski. Navedene ~iwenice navele su pojedine istra`iva~e na pretpostavku da bra~ne odredbe @i~ke poveqe nisu nastale bez znatnog uticaja samog arhiepiskopa sv. Istorija srpskog prava III–IV. [arki}. 15 Isto. b) „ako li je ko od drugih vojnika. 10 T. Tim pre. srodstvu i sli~nim pitawima. Taranovski. ako li je od ni`ih. Namera dr`avnih vlasti bila je da reguli{e osnovna pitawa iz bra~nog `ivota svojih podanika i da postoje}e obi~aje i praksu saobrazi novozavetnom i crkvenom u~ewu. koja je u dokumentu predstavqena nazivima „vlastela“. v) „ako li to ko od ubogih qudi u~ini. 44. 58. da mu se uzmu dva kowa“. O klasnoj stratifikaciji srpskog dru{tva po~etkom XIII veka. Za tuma~ewe odredbi koje se odnose na pla}awe globe. to prema rodu da se kazni“. Sabrana dela. 67. T.11 One su bile podjednako namewene svim kraqevim podanicima koji su stupali u brak. Bra~ne odredbe @i~ke poveqe predstavqaju primer nepostojawa jedinstvenog krivi~nog prava {to je posledica stale{kih razlika kojima je bilo obele`eno sredwovekovno dru{tvo. svetovne vlasti nisu delovale odvojeno od crkvenih. Istorija naroda Jugoslavije I (do po~etka XVI veka). Save. Ukoliko se radi o braku. 12 Isto. dok je od globe zavisnog stanovni{tva jedna polovina i{la u korist svetovnih (gospodystvouü\i). 23 (daqe: Istorija srpskog prava II). da mu se oduzmu dva vola“. 91. Taranovski. Istorija srpskog prava I. 11 Stefan Prvoven~ani. 8 9 . 335. 18. Beograd 2010. da se od wega oduzme za kraqa {est kowa“. 13 Stefan Prvoven~ani. T. [esta kazivawa o Svetoj Gori. Taranovski. Sabrana dela.8 Sadr`aj bra~nih odredbi @i~kog dokumenta prevazilazio je okvire samog `i~kog vlastelinstva. 17–18 (daqe: Istorija srpskog prava I).12 Za nepo{tovawe ove „zapovesti“ propisana je globa (oslouxa) u vidu imovinske kazne u skladu sa dru{tvenim polo`ajem prestupnika: a) „bude li to ko od vlastele. a drugi duhovnu vlast arhiepiskopa. 118–119.428 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 425–442 ~a. Beograd 1953. Krivi~nopravne odredbe u sredwovekovnom srpskom pravu. 130–131. 11. ali kao {to }emo videti. Ipak.13 Isti princip ka`wavawa zasnovan na stale{kim razlikama.9 Mo`emo se slo`iti sa Teodorom Taranovskim.15 U `i~kom dokumentu jasno je prisutna stale{ka podela dru{tva prilikom odre|ivawa visine globe. Globa je u celini pripadala crkvenim vlastima ukoliko se radilo o `upama koje su bile pod direktnom vla{}u arhiepiskopa. 119. D. @ene. Istorija srpskog prava III–IV. 118. 119. 118. Beograd 1931. a druga crkvenih vlasti (episkopu). Sindik.14 Vlastela i vojnici pla}ali su globu kraqu. Zasnovane na bo`anskom autoritetu i vi{evekovnoj tradiciji Crkve. Beograd 1931. ukoliko je jedan od dvojice bra}e kao kraq imao svetovnu. T. Istorija srpskog prava u nemawi}koj dr`avi: II Istorija krivi~nog prava.

118–119.18 Odlu~nost zakonodavca da o~uva postoje}e brakove nedvosmisleno je predstavqena u odredbama `i~kog dokumenta. marta 2009. Zakonodavac je bio primoran da zapreti i crkvenom epitimijom („od… crkve da bude zavezan“). 8. Beograd 2009. Duhovna kazna. takav i od bo`astvene crkve da bude zavezan i da ne bude u milosti Gospodwoj“. a vojnik sa dva kowa. 66. smatra da re~i „dom svojŒ nisu dovoqno jasne u kontekstu same odredbe. 18 Sredwovekovna srpska crkva bila je svesna zna~aja pretwe odlu~ewem i kaznom epitimije koja je postala deo svakodnevne pastirske prakse. ur. kao {to }emo videti. @ivot u porodici. Sredwovekovno pravo u Srba u ogledalu istorijskih izvora. 17 A\e li sego ne imety poslouùati to takovi i wty bojystvyniö qrykve da boudety zavezany i wty gospodina ei da ne boudety ou milosti. Wegova posve}enost prepoznaje se kako na idejnom planu. dok je N. ]irkovi}. Uop{teno o crkvenoj kazni epitimije i odlu~ewa.17 Izgleda da u mnogim slu~ajevima pretwa imovinskim kaznama nije bila delotvorna. Navedeno shvatawe nedvosmisleno je formulisano u slede}oj odredbi: „I svaki mu` koji je pustio `enu (poustily jenou). sli~no kao i imovinska. ve} je imala znatne konkretne posledice po wegov dru{tveni polo`aj i ugled u lokalnoj zajednici. 58. Vlastelin je ka`wavan sa {est. T. D. Bojanin. po{to bude ka`wen. Pavkovi}. Sabrana dela. 275–276. koje su u skladu sa pretpostavqenom ekonomskom mo}i i ugledom pripadnika razli~itih dru{tvenih slojeva. Napu{tawe zakonite `ene bilo da je za motiv imalo ili ne novi brak. T.16 Ukoliko bi suprug istrajavao u svojoj odluci. zna~ajnije posledice na rodne (gender) razlike nego na stale{ku ili klasnu pripadnost pojedinca. 68. odnosno „roditeqski domŒ. tako i na prakti~16 Stefan Prvoven~ani. Mila{. ^avo{ki. Beograd 19263. pozivawem na re~i Gospodwe i na kanonsko pravo ~ije su poruke nazvane „stra{na zapovest“. D. N. Ipak. Sindik. Odbor za izvore srpskog prava SANU. Stefan Prvoven~ani. 119. Zbornik radova sa nau~nog skupa odr`anog 19–21. kao krajwom kaznom. 523–532. Pravoslavno crkveno pravo po op{tim crkveno-pravnim izvorima i posebnim zakonskim naredbama koje va`e u pojedinim autokefalnim crkvama. a oterana supruga morala se po sili zakona vratiti natrag u zajedni~ki dom. Ona za pojedinca nije zna~ila samo gubitak Bo`je milosti. Parohijska zajednica u ogledalu srpskih penitencijalnih zbornika.Stanoje Bojanin: Bra~ne odredbe @i~ke poveqe 429 sne razlike kada se radi o obavezi po{tovawa bra~ne zajednice. da je vrati u svoj dom (da ü vyzvrati vy domy svoi)“. 310 u ovoj odredbi video samo „duh va`e}eg patrijarhalnog morala i obi~ajnog prava“. K. nap. Dini}-Kne`evi}. up. Pomenuta dru{tvena nejednakost kojom su obele`ene bra~ne odredbe `i~kog dokumenta imala je. 118. @ene. Takav princip prepoznaje se u odre|ivawu imovinskih kazni nejednake veli~ine. Zna~aj @i~kih hrisovuqa. S. dok je globa za pripadnika zavisnog stanovni{tva bila par volova. i da ih treba tuma~iti kao „wen domŒ. ve} „neodre|enu svetovnu kaznu“ u kojoj prepoznaje „wen suvi{e blag izraz (da ne bude u milosti)…“. S. Sabrana dela. . svetovne kazne nisu bile dovoqne: „Ako li ovo ne poslu{a. Taranovski. ka`wavalo se. trebalo je da bude u funkciji odvra}awa. 44 s pravom nije smatrao potrebnim da uka`e na mogu}e nejasno}e povodom navedene odredbe. 44 pogre{no je protuma~io drugi deo odredbe ne prepoznav{i u woj pretwu duhovnom kaznom. Istorija srpskog prava III–IV. Istorija srpskog prava III–IV. navedene re~i nisu pogre{no napisane i upotrebqene su sasvim u skladu sa osnovnom namerom zakonodavca da nametne crkveni koncept neraskidive bra~ne veze. Taranovski. Up.

Sabrana dela. onda i taj da podle`e istoj kazni kao i onaj koji je `enu oterao“. a onaj ko pusti svoju `enu i uzme drugu. 32). T. Sitna gradja za crkveno pravo. 44. Ista zapovest ponovqena je kasnije. M.19 Odluke kanonskog prava o neraskidivosti bra~ne veze zasnovane su na autoritetu Jevan|eqa. Parohijska zajednica. {to je u skladu sa porukom iz Jevan|eqa (Mt 5. prequbnica je. 20 Isto. . O onima koji se razvode od `ena“.24 tj. 26 Up. Bojanin.26 Me|utim. Bra~ne odredbe @i~ke poveqe umnogome se zasnivaju na pravnim re{ewima iz Svetosavskog nomokanona. prequbu tvori. wty inogo pou\enou. Wu podjednako dele svi zainteresovani u~esnici. koja se odnosi na razli~ita pitawa vezana za mirjane (svetovna lica).430 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 425–442 noj ravni u vidu propisanih globi i pretwe duhovnom kaznom kao posledwom merom. 21 Isto. 138. Beograd 2005. da wtlouceny boudety. Vasilija Velikog i svete crkvene oce nalazi se i slede}a zabrana: A\e prostäqy svoü jenou izgnavy i inou poimety. kao jedini prihvatqiv povod za razvod braka jeste prequba. Istorijski institut. Jedna se ti~e pla}awa nove globe: „I ako drugu `enu uzme. prir. 100. koja po|e za drugog. Takav 19 Glav(a) . osim ako je re~ o prequbi (razvh slovese prelübodhinago)Œ. Starine JAZU 5 (1874) 140. U Trinaestoj grani Nomokanona. S. ili se o`eni raspu{tenicom — odlu~en da bude“20. koja se re{avala na sudu: „da niko ne odstupi od ovog bo`astvenog zakona.d*. 261–283. 25 Isto. o raspou\aü\ixy se. 24 Stefan Prvoven~ani. ~iji su stihovi parafrazirani u ~etrdeset i osmom apostolskom pravilu. Zakonopravilo svetoga Save I. u osamdeset i sedmom pravilu Trulskog sabora (VII vek): „@ena pu{tena (pou\ena b¥vùif) od mu`a. [tavqanin-\or|evi}. 23 V. onoj koja je propisana prilikom razvoda braka. M.25 Odgovornost ~uvawa bra~ne zajednice zakonodavac nije nametao samo jednoj strani. da plati globu sli~nu prvoj“.21 Poruka kanonskog prava protiv raskida brka preneta je i u mawe penitencijalne tekstove koji su se ~esto prepisivali po trebnicima. Jagi}. 119. Petrovi} i Q. 466. Istorija srpskog prava III–IV. koje glasi: „Mirjanin koji pusti (poustivy) svoju `enu i uzme drugu.22 U epitimijnom zborniku koji se poziva na autoritet Sv.23 Da li je i kada razvod mogu}? Protivqewe raskidu starih brakova radi zakqu~ivawa novih formulisano je u @i~koj poveqi i u nekoliko slede}ih odredbi. sy jenami. Taranovski. Druga se odnosi na lice koje bi udalo `ensku osobu za onoga koji je svoju prvu suprugu otpustio: „Ili ko da `enu takvom koji ne `eli da `ivi sa svojom. po re~ima GospodwimŒ. jedno se ti~e razvoda braka: „Glava 4. 118. kwige na koju se zakonodavac poziva. 22 Najstariji sa~uvani rukopisi poti~u iz XIV veka.

29 T. Ilovi~ki prepis 1262. tako|e. Petrovi}. Weno uvo|ewe ukazuje na nameru vladara i crkvenih vlasti da stupawe u brak i razvod dr`e pod svojom kontrolom.31 Na taj na~in. M. ili Gl. a polovina svetovnim vlastima (gospodystvouü\i). i porodice sa druge strane da samostalno i bez prisustva Crkve ure|uju bra~ne odnose. Taranovski. kwizi na koju se u @i~koj poveqi uop{teno poziva.29 Propisana globa prilikom stupawa mu{karca u drugi brak bila je ista kao i prilikom razvoda prvog. Predvi|ene kazne. Viscuso. Zakonopravilo svetoga Save I. l. prir. ne navode drugi zakonom dozvoqeni povodi za razvod punova`nog i zakonitog braka. Ukoliko se radilo o zavisnom stanovni{tvu. Taranovski. S. O problematici razvoda u poznoj Vizantiji cf. Autor zakqu~uje da su u nomokanonskim spomenicima sa tuma~ewem prisutna „dva razli~ita pristupa braku“. godina. termin koji je bio u {irokoj upotrebi i kasnije. 30 T. u @i~koj poveqi prime}uje se prili~no sna`an uticaj lokalne obi~ajne prakse. Brak (N. Mihaq~i}. The Greek Orthodox Theological Review. M. Beograd 1877. Problematika razvoda braka obra|ena je detaqno u svetovnom zakonodavstvu koje je uvr{teno u Nomokanon: Gl. ]irkovi}. koji su detaqno razmotreni u Svetosavskom nomokanonu. 47. Stefan Prvoven~ani. u kojoj se nalazi tzv. P. Napu{tawe supruga nije se obavezno smatralo li~nom odlukom `ene.28 Razvod ili rastava braka u dokumentu naziva se „raspust“. nos. to takvi da se kazne prema svom ~inu“. F.). 119. jedan zasnovan na starijem. 44. (iz Justinijanovih novela 22. osim preqube. Zakonopravilo ili nomokanon svetoga Save. 281b–284b (daqe: Svetosavski nomokanon — Ilovi~ki prepis). 1–4 (1999) 273–20. Beograd 1999. vol. i 117. Gorwi Milanovac 1991. N. II odeq. imali odlu~uju}u ulogu pri sklapawu braka. jer je trebalo sve „potanko i razlo`no da se ispita (i toi istino da ispitaety se sy rasoujdeniömy)“.27 U poveqi se. („O razvodu braka i wegovim uzrocimaŒ). 58–62. Sabrana dela. 118. Pavkovi}) 61–62 (daqe: LSSV). Sabrana dela. up. ozna~avaju}i kako razvod tako i globu koja se pri razvodu pla}ala.30 Rodna neravnopravnost u bra~nim odredbama @i~ke poveqe I pored toga {to je namera zakonodavca bila da uvede osnovne koncepte crkvenog braka.Stanoje Bojanin: Bra~ne odredbe @i~ke poveqe 431 razvod nije bilo jednostavno dobiti. Leksikon srpskog sredweg veka. koji su sa svoje strane. 45. „svetoota~kom zakonodavstvu“ i drugi na rimskoj pravnoj tradiciji prema kojoj je razvod dopu{ten. Krm~ija Mora~ka: Opis rukopisa — Fotijevi predgovori — Gradski zakon. Gradski zakon (Prohirona) i wegova jedanaesta grana. odgovaraju dru{tvenom polo`aju prestupnika: „Ako li neku roditeqi ili ko drugi odvede. Fototipija. ur. 28 . kw. zakonodavac se odupire namerama mu{karca sa jedne. 27 Stefan Prvoven~ani. Glasnik SUD. videli smo. 31 A\e li kotora roditeli wtemlet se ili inhmy koimy simy to takovi da nakazouet se protivou sanou svoömou. s. 120.. 8. Du~i}. Istorija srpskog prava III–IV. 55. ibid. Do raskida braka dolazilo je voqom wenih roditeqa ili drugih lica. 44. 45. 121. 135. 284. Istorija srpskog prava III–IV. Sli~na praksa bila je prisutna i kasnije na manastirskim posedima.v. 720–723. koja nosi naslov W razdrhùen¥i braka i o vinaxy ígo. 114. polovina globe i{la je u korist Crkve. R. Late Byzantine Canonical Views on the Dissolution of Marriage.

36 Jednostrano i „subjektivno“ vrednovawe `eninog napu{tawa bra~ne zajednice na na~in na ko32 Isto. 35 A. pa ~ak i „prodati“: „Kazniv{i je. Verovatno je re~ o praksi koja je od ranije postojala i koja je voqom zakonodavca unesena u zvani~ni dokumenat. Beograd 1998. `ena koja bi se odva`ila da samostalno napusti brak. isto. bez obzira na uzroke koji su do toga doveli.34 Op{te prisutan termin „ludost“ (ovde predstavqen izrazom bhsnovati se) kojim se u sredwovekovnom pravu moglo ozna~iti nezakonito pona{awe pojedinca — shvatawe zasnovano na kwizi Premudrosti Solomonovoj. Nakazavy ü da ü vodity a\e li ne boudety ömou ougodna voditi to nakazavy ü da ü prodasty kamo ömou godö.432 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 425–442 Me|utim. Sabrana dela. Druga~ije re~eno. kao i daqem opstanku postoje}eg braka odlu~ivao je napu{teni suprug. ukoliko bi `ena odlu~ila da samovoqno (w sebh sama). stavqana je pod vlast svoga mu`a. V. paralele se mogu na}i u jednoj odredbi (iz sasvim druga~ijeg pravnog spomenika) koja se odnosi na lice koje se bavi magijom — ono je bilo tu~eno. kome on ho}e“. Osnovni pogledi takvog vrednosnog sistema iskazani su i u na~inu na koji je odredba formulisana: „ako li sama od sebe poludi. a ukoliko imovinu nije posedovala.33 Odredba jasno otkriva neravnopravne rodne odnose jednog patrijarhalnog i tradicionalnog dru{tva. Stefan Prvoven~ani. 34 A\e li w sebh sama imety bhsnovati se wstavlóü\i svoögo mouja…. 49 sa pravom zakqu~uje da „se mu`u priznaje disciplinska vlast nad `enom sa pravom ka`wavawa bar u toliko va`nom slu~aju. ka`e se u jednoj od odredbi. {to se moglo zna~ajno odraziti na dru{tveni status i ugled `ene. Klasici jugoslovenskog prava. Takva osuda podr`ana je „telesnom kaznom“ i drugim oblicima nasilnog pona{awa mu`a koji su ovom odredbom dozvoqeni („da je proda“). 118. on je `enu mogao primiti natrag u svoj dom. to po ka`wavawu da je proda. 49 predstavqa „potpuno negirawe wene li~nosti“. 36 Razmatrana u kontekstu `ene koja ne bi posedovala svoju imovinu. „Telesnom kaznom da se kazni (to svoimy thlomy da nakazouö se). Za ovde primewen oblik ka`wavawa koji ima vid „prodaje“ prestupnika. dr`avnu blagajnu. Taranovski. 118. Taranovski. sama je snosila posledice svoga ~ina. Taranovski. da je vodi. ali i oterati. Istorija srpskog prava III–IV. 21. Ako ne ushtedne da je vodi. zapravo. Zakonodavstvo Stefana Du{ana cara Srba i Grka. Povodom navedenih odredbi T. Posle ka`wavawa. Solovjev. 119. Jagi}. ostaviv{i svoga mu`a…“. Istorija srpskog prava II. tj. 150. ova odredba za T. Va`no je primetiti da se ovom odredbom ne insistira na ~uvawu bra~ne zajednice i ne poku{ava u potpunosti primeniti „stra{na zapovest“. poziva se na Solovjeva i kao primer navodi odredbu iz @i~ke poveqe. Radi se. Globu je morala da plati od sopstvene imovine (u dokumentu nazvan „dobitak“). kad bude mu`a samovoqno napustila“. 119. o verbalnoj uvredi i javnoj osudi prestupnice. kako bude po voqi wenog mu`a“. 33 . 450–451 (prema izdawu iz 1928). prema kojoj je svako nepo{tovawe zakona odlika nerazumnosti i ludosti (l$dosty i bez$miö)35 — u @i~koj poveqi je primewen samo u slu~aju `enskog prestupa. T. {i{ano i „prodavano u carinu“. bila je od porodice napu{tena i dru{tveno osramo}ena.32 O vrsti i veli~ini telesne kazne. Istorija srpskog prava III–IV. bez dogovora i podr{ke porodice ili nekog drugog mu{karca napusti supruga. Sitna gradja.

nije se smela ponovo udavati. cf. 37 38 . uslovno re~no. {to „nije protivre~ilo pravnoj svesti narodnoj”. apostola Pavla. Meyendorff. {to je verovatno bila privilegija onih bogatijih ili onih koje su imale podr{ku porodice. Pavkovi}) 62. koja je od oca ustupana. Sabrana dela. 39 „Ako li se pak i razdvoji.v. 7. 44. odnosno protiv wegove voqe odvo|ena nazad. 45. isto. Analiza sadr`aja odredbe svodila se.38 Ova odredba nastala je najverovatnije pod uticajem autoriteta Novog zaveta i u woj se kao eho ~uju re~i Prve poslanice Korin}anima Sv. na primer. videli smo da je bila propisana globa za mu{karca koji bi se drugi put o`enio. Navedeni stih pripada onom delu Poslanice koje nosi naziv „O braku i o bezbra~nosti“ u kojem su izlo`eni osnovni koncepti hri{}anskog braka. Stoga. @ivot u porodici. Sli~na odredba koja bi se odnosila na mu{karce ne postoji u `i~kom dokumentu.37 Neravnopravni dru{tveni polo`aj `enske osobe prepoznaje se u jo{ nekim odredbama poveqe koje se ne moraju smatrati kao proizvod lokalne. Marriage. tradicionalne prakse.39 Ukoliko bi. odnosno zabrana wenog nasilnog vra}awa u porodicu iz koje je ispro{ena. Pavkovi}. J. 310. koji je obi~aj „pu{tawa“ (boudety poustily) `ene od strane mu`a tuma~io kao „jednostavno raskidawe braka autoritativnom voqom mu`a”. bez vidnog distancirawa od wene ideolo{ke poruke. 7. ve} i sa potrebom da se ~uva dru{tveni ugled supru`nika i wihovih brakom povezanih porodica od jednostranog ~ina mu`a ili poroDoslovno tuma~ewe odredbe kod N. sli~no kao i wegovo sklapawe stajao je u tesnoj vezi sa odlukom onih koji su predstavqali interese porodica iz kojih su supru`nici dolazili. Naprotiv. Istorija srpskog prava III–IV. ovakva tvrdwa je jednostrana. Brak (N. Takav pristup bio je uvek na granici doslovnog tuma~ewa same odredbe. Up. 11). i slede}i: „… da je u wima staro uobi~ajeno pu{tawe `ena ostajalo mo`da bez stvarnog ka`wavawa“. opet. Razvod braka. jer zanemaruje o~ekivawa i interese porodice iz koje poti~e supruga. na weno prepri~avawe ili tuma~ewe pojedinih termina. Stefan Prvoven~ani. Sli~ne stavove Taranovski ponavqa na vi{e mesta.Stanoje Bojanin: Bra~ne odredbe @i~ke poveqe 433 ji je to iskazano u @i~koj poveqi. dakle. odnosno davana (jenou dasty) budu}em supru`niku ili je. LSSV. 118–119. `ena uspela da ostavi svoga supruga. kao {to je. 309. U wemu se nalaze i stihovi koji su poslu`ili da se opravdava postojawe drugog braka (1. u roditeqski dom. Zabrana napu{tawa supruge. s. ili neka se pomiri s mu`em…“ (1. To je posebno ispoqeno u odnosu na `ensku osobu. koje je za rezultat imalo napu{tawe supru`nika. „A zabrane `enama da budu na ovaj na~in: da ostaviv{i (ostavivùii) svoga mu`a nemaju pravo drugog uzeti“. Kor. 120–121. neka ostane neudata. Taranovski.40 Ipak. u koje se moglo neoprezno skliznuti — kao da se zaista radilo o „obesti“ i „samovoqi“ ili „anormalnom“ i „ne~uvenom“ pona{awu `ene. od wega „otimana“ (wtemlet se). Kor. Do izvesne mere mo`emo se slo`iti sa Teodorom Taranovskim. 9). obi~no. bila je u skladu ne samo sa idejom o neraskidivoj bra~noj vezi (crkveni model braka iz @i~ke poveqe). 40 T. u savremenoj nauci uglavnom nije razmatrano. F. navedene odredbe @i~ke poveqe treba sagledati u {irem dru{tvenom kontekstu. 15.

nego ga je ~ak favorizovaoŒ. 117–134. 121. 355–356. 48–49. koji je trebalo pretvoriti u wen li~ni poraz i li~nu sramotu. Osnovne bra~ne smetwe. Posle me|usobnih optu`bi za neverstvo i navodnog otkri}a preqube princeze Evdokije. imalo je za posledicu promenu dr`avne politike Srbije. 120. Hri{}anski `ivot. Taranovski. Goody. J. [arki}. J. Stefan Prvoven~ani. Izri~ito se protivi braku sa svastikom (svatviqou). and Christian Society. Sagledano u kontekstu bra~nih odredbi u celini. cf. Ona je za sve stale`e bila ujedna~ena. a posebno u trulskom 54. 59. ve} da su drugi prestupi bili mawe u~estali. trebalo ga je rastaviti. ostavqaju}i mu`u na voqu o~uvawe bra~ne veze. Dini}-Kne`evi}. izgovor za neverstvo i razvod. posebno je vrednovan samostalni i samovoqni izlazak `ene iz bra~ne zajednice. 451. Po{to je re~ o vladarskim brakovima. u navedenoj odredbi se prepoznaje stale{ka nejednakost. Za koncept srodni~kih odnosa formulisanih u ovom pravilu. ne mo`e se. Sex. me|u kojima i brak sa afinalnim srodnicima.434 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 425–442 dice iz koje je `ena dolazila (tradicionalni koncept). Sli~no mi{qewe iznose S. Uslovno ra{iren brak sa svastikom Taranovski vidi kao posebnost narodnog koncepta srodni~kih veza: „Sigurno nije narodni obi~aj smatrao brak sa svastikom kao zabrawen.41 Nasuprot tome. Istorija srpskog prava III–IV. 306. tazbina i prijateqstvo. svedo~i brak kraqa Stefana Prvoven~anog i vizantijske princeze Evdokije. Srodstvo i zabraweni brakovi Osim zabrane razvoda. up. 43. br. @ene. Troicki. up. tako|e. Law. Krvno bra~no i vanbra~no srodstvo. Z. 42 A\e kto svatviqou prh[zy] zakony ouzme… takov¥ da se raspou\aüty ou raspousthxy. koja je predstavqena u visini propisane globe. Sabrana dela. 36. zna~io je ne samo kraj bra~ne veze. Ivanovi}. 90 i D. 43 T.44 Me|utim. Etni~ki i etnokulturni kontakti u panonsko-karpatskom prostoru. navodno „narodno favorizovawe“ pomenutog braka ne mo`e se prepoznati u odredbi. oterao je svoju suprugu œpolugoluŒ i u prili~no bednom stawu. v. Zakonopravilo svetoga Save I. 44 O sororatu „kao pojavi dugog trajawa“. V. Beograd 1981. gore). tada veliki `upan. Jednostrani potez srpskog vladara u ~ijoj je osnovi poni`ewe supruge. u @i~koj poveqi se upozorava i na postojawe zabrawenih brakova. O smislu 54 pravila Trulskog Sabora. pravilu. ni pouzdano zakqu~iti da je takva vrsta braka u lokalnoj sredini bila dru{tveno prihvatqivija ili u~estalija od razvoda ili stupawa u novu bra~nu zajednicu.43 Ipak. god. ve} i dobrih odnosa sa Evdokijinom porodicom. Marriage. 86. Beograd 1997. o zabrani braka sa afinalnim srodnicima u sredwovekovnom crkvenom zakonodavstvu.42 Isticawe samo jedne vrste smetwi pri sklapawu braka Teodor Taranovski tuma~i da to ne zna~i da zakonodavac nije poznavao sistem zabrawenih brakova. predstavqene su u Svetosavskom nomokanonu raznovrsnim tekstovima kao {to su pravila svetih apostola i otaca. . 268. S. 60–63. 5–6. maj–jun (1926) 202–221. Brundage. Sredwovekovno srpsko pravo. O zabrani braka sa afinalnim srodnicima. The development. @ivot u porodici. i kako je re~ o nedozvoqenom. N. J. Pavkovi}. odnosno „protivzakonitom“ braku. „dva vola“. Stefan. }erke cara Aleksija III. Istorija srpskog naroda I. {to je zna~ilo umawenu globu za vlastelu i vojnike u odnosu na onu koju su morali platiti prilikom razvoda (v. A. Meyendorff. dok je za zavisno stanovni41 Da su odredbe iz @i~ke poveqe zaista stajale u ~vrstoj vezi sa postoje}om praksom i obi~ajima vremena u kojem su nastale.

pravilo Trulskog sabora. kao i drugde u Evropi. Sa druge strane. s. radi prakti~nog snala`ewa. Ovi posledwi. Up. Neokesarijskog sabora. 67. najverovatnije su postojali razli~iti koncepti srodstva i dozvoqenih brakova. afinalnom ili duhovnom srodstvu. Kako treba izdati Svetosavsku Krm~iju (Nomokanon sa tuma~ewima). 2 (2007) 162–163. pre}utno prihvataju}i ona re{ewa na osnovu kojih su bili zasnovani ve} postoje}i brakovi. Sindik. Sa jedne strane. i niz drugih pitawa. Da li to zna~i da su se takve zabrane po{tovale? Nesumwivo je da su se u izvesnom vidu po{tovale. Istorija srpskog prava I.47 Na posledwim listovima kwige uneta je. Taranovski. Odredba o braku sa svastikom otvara. 47 Svetosavski nomokanon sadr`i izbor razli~itih tekstova u kojima se razmatra problematika zabrawenih brakova.Stanoje Bojanin: Bra~ne odredbe @i~ke poveqe 435 {tvo ona ostala ista. da ga onaj koji vlada kazni oduzimawem dva vola (da ouzimlety wslouxou gospodystvouöi). n.45 Iako je zakonodavac propisao obavezan raskid braka sa svastikom. poglavqe. 339a ili …rek‚e wt braka. Jedni su proiza{li iz obi~ajnog prava. Etnoantropolo{ki problemi. opravdano je upitati se da li se u zabrani braka sa svastikom mo`e prepoznati osuda koja u celini obuhvata afinalno srodstvo — srodstvo putem braka (rek‚e wt braka). moglo biti i „druga~ije“ u odnosu na „crkveni ustav“. Z. 399a. S. 333b. sistema zabrawenih brakova? Izgleda da je ovom prilikom zakonodavac smatrao celishodnim da se ne upu{ta u detaqnije definisawe srodni~kih veza koje je. i 54. l. Svetosavski nomokanon — Ilovi~ki prepis. drugi su definisani u u~enim krugovima Crkve. pre svega ona koja se ti~u preovla|uju}eg koncepta srodni~kih odnosa u srpskim zemqama krajem XII i po~etkom XIII veka. radilo o primeni crkvenog. l. Stefan Prvoven~ani. Antropolo{ka kritika teze o „braku kupovinom `ena” kao prilog promi{ljanju interdisciplinarnosti. Troicki. posebno va`no 53. to da episkop uzima polovinu…“.48 Sistem zabrawenih bra45 „…a bude li to vlastelin ili vojnik. ali otvoreno ostaje pitawe da li se. 2. Spomenik SAN 102 (1952) 89–90. bilo da je re~ o krvnom. v. U Srbiji oko 1200. O tekstovima svrstanim u 56. i tabela koja prikazuje osnovni model srodni~kih odnosa i dozvoqenih brakova. koja u @i~koj poveqi nije detaqno razmatrana. mitropolita kizi~kog (prva polovina XI veka). izvesna opreznost koja je pokazana prema vi{im dru{tvenim slojevima prilikom odre|ivawe kazni mo`e biti pou~na. isto. Sabrana dela. tako i za utvr|ivawe mogu}ih razli~itih koncepata o srodni~kim odnosima koji su bili zasnovani na stale{kim razlikama. Ivanovi}. odnosno „svatstvo“46 — koje je definisano izvesnim stepenom srodni~kih odnosa. posredno. nap. kao i shematski prikaz zabrawenih brakova krvnog i afinalnog srodstva sa odgovaraju}im komentarom. mo`da. glava Nomokanona u kojoj su sakupqeni razli~iti tekstovi i odluke sabora iz vremena patrijarha Sisinija (996–998) i patrijarha Aleksija Studita (1025–1043) ili sastav Dimitrija Sinkela. 16. god. Ako je od ubogih. zatim Gradski zakon (Prohiron) ili 56. 120. pri tom. 46 Wt prisvoönió liqy b¥vaü\ago prilouceniömy braka. predstavqeni su u vi{e razli~itih tekstova koji su bri`qivo odabrani i uneti u Svetosavski nomokanon. sv. Zna~aj @i~kih hrisovuqa. 18. l. rek‚e wt svatystva. 48 Svetosavski nomokanon — Ilovi~ki prepis. v. Za pitawe srodni~ke terminologije u savremenoj antropologiji i etnologiji. upadqivo je da u @i~koj poveqi ne postoje odredbe koje se ti~u zabrawenih brakova izme|u krvnih srodnika. D. godine. u nauci dobro poznatog. To su kanonska pravila Vasilija Velikog. . 121. kako za ispitivawe problematike zabrawenih brakova. T.

ili 14. i toliko stepenii. Krm~ija Mora~ka. Titograd (Podgorica) 1970. 355–356. pro{irena verzija predavawa „O crkvenom i narodnom konceptu srodstva kod Srba i wihovoj transformacijiŒ. l. pojam „kolena“ bio poznatiji i bli`i od „stepena“ u definisawu srodni~kih odnosa.49 U Svetosavskom nomokanonu na vi{e mesta je predstavqan crkveni koncept zasnovan na stepenu. pa i ni`em stepenu srodstva („cum consanguineis in quarto et quinto gradu vel infraŒ). l. To je pokazao Xek Gudi na primeru latinske Evrope i crkvenog definisawa srodni~kih odnosa tokom XI i XII veka. sklapali u ~etvrtom i petom. 54 A. The development. 134–146. Vetera Monumenta Slavorum Meridionalium I (1198–1549). Meyendorff. Goody. J. Pravoslavno crkveno pravo. 53 Na osnovu navedene glose ne mo`e se tvrditi da ra~unawe srodstva prema stepenu i prema kolenu predstavqaju isti model. Primer mo`e pre da poslu`i kao svedo~anstvo da su postojali razli~iti na~ini ra~unawa srodstva i da su se ti nazivi u praksi mogli preklapati. Ova tema pokrenuta je u okvirima Barske arhiepiskopije. ve} se „stepen“ razli~ito definisao: nasuprot rimskom na~inu ra~unawa (jedno ro|ewe jedan stepen) stoji „germanski“ na~in prema kolenu ili generaciji. Svetosavski nomokanon — Ilovi~ki prepis. J. Law. na saboru u Baru 1199. Xek Gudi je svojevremeno primetio da su u sredwovekovnoj Evropi postojale razli~ite metode u ra~unawu krvnog srodstva — jedna. i da se zabraweni brakovi nisu poklapali. zasnovana na stepenu (gradus. u vreme Vukana. kw. 48.. 337b ili i prosto ölikoje rojdenii. Theiner. and Christian Society. odnosno pre ^etvrtog Lateranskog sabora 1215. navodno. A. „Sedam stepeni i devet kolena: O crkvenom i narodnom konceptu srodstva kod Srba i wihovoj transformacijiŒ. 276a. Glasnik SUD. U jednoj glosi upotrebqena je re~ „koleno“ da bi se objasnio pojam „stepena“: sthpeni. 49. 17. godine. 141. rekyùe kolhna. uz isticawe sedmog stepena („ad septimum consanguinitatis gradumŒ). po{to je bilo brakova koji su se. 51 N. The development. Du~i}. Goody. godine. & XIII. II odeq. u istoj kwizi postoji i podatak koji svedo~i o srodni~kim odnosima definisanim i prema kolenu. N. U srpskoj antropologiji ovu problematiku uo~ila je Zorica Ivanovi}. odnosno generaciji. tradicionalnom konceptu srodstva u sredwovekovnoj Srbiji. 8. Marriage. Up. {to je zna~ilo da koncept o „sedam stepeni“ srodstva nije dovo|en u pitawe. isto. Tako je sedmi stepen prema „germanskom“ sistemu ra~unawa odgovarao rimskom 13. Svetosavski nomokanon — Ilovi~ki prepis. 52 N. 238.51 Me|utim. i druga. 640–647. Du~i}. ~ije je poreklo u sasvim druga~ijoj tradiciji. Beograd 1877. 50 Ödino roj(dy)stvo ödiny stepeny stvori.54 Kao ilustracija postojawa razli~itih koncepata srodstva u sredwovekovnim srpskim zemqama mo`e da poslu`i i primedba jednog kasnijeg izvo49 J. 48. 136–137. Sex. . brata tada velikog `upana Stefana. Brundage. Romae 1863. Istorija Crne Gore II–1.436 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 425–442 kova iz crkvenog prava nije morao biti saglasan postoje}em. U jednom periodu bio je prihva}en germanski na~in ra~unawa.53 Pitawe zabrawenih brakova. Mila{. odr`anog na tribini Istorijskog Instituta (rad u pripremi).50 prema kojem su se srodni~ki odnosi zavr{avali zakqu~no sa sedmim stepenom. J.52 Glosa pokazuje da je u dru{tvenoj sredini kojoj je prevod Nomokanona bio namewen i u kojoj je predstavqao izvesnu novinu. 276a. baqmoj). l. zasnovana na kolenu. Krm~ija Mora~ka: Opis rukopisa — Fotijevi predgovori — Gradski zakon. stepenu. bilo je aktuelno i u rimokatoli~koj crkvi u Srbiji Nemawi}a na samom kraju XII veka. 254. poreklom iz rimskog prava.

108–118.57 Ipak. Dain. u noveli cara Aleksija I crkveni obred se pro{iruje i na „robove“. S. edd. To mo`e da izgleda neobi~no ukoliko se ima u vidu da je u 46. l.55 Znatno kasnija etnografska istra`ivawa XIX i XX veka pokazuju uporno opstojavawe razli~itih modela srodstva i zabrawenih brakova u narodnoj kulturi. Crkveno pravo II. godine mogle postojati izvesne nedoumice prilikom definisawa srodstva. 33. 57 Svetosavski nomokanon — Ilovi~ki prepis. Moskva 1887. 294–297. 337–340. Petrovi}. 59 Crkveni obred ven~awa uveden je kao obavezan za one koji stupaju u brak 89. 615.Stanoje Bojanin: Bra~ne odredbe @i~ke poveqe 437 ra Anonimnog dubrova~kog hroni~ara. mo`emo zakqu~iti da nije postojala jedinstvena praksa prilikom odre|ivawa kruga srodnika i zabrawenih brakova. godine. Les Novelles de Leon VI le Sage. Dubrova~ke arhivske vesti o dru{tvenom polo`aju `ena kod sredwovekovnih Vlaha. 58 Zakonopravilo svetoga Save I. poglavqu Svetosavskog nomokanona prenose se izvesna kolebawa vezana za sedmi stepen krvnog i {esti stepen afinalnog srodstva koja su postojala u X i XI veku. Pravoslavno crkveno pravo. niti su crkveni obred i blagoslov razlog za zabranu razvoda.59 Tako|e. Mila{. I^ 32 (1985) 14. 56 D. treba imati u vidu da su i u crkvenom pravu oko 1200. Bandi}. o ver Bosnesi…Œ).58 kojom je ustanovqena obaveza crkvenog blagoslova bra~ne veze za sve podanike Carstva. o nametawu crkvenog obreda kao obaveznog elementa crkvenog koncepta. Monumenta spectantia historiam Slavorum Meridionalium vol. 9. Beograd 1980. nemamo podataka na osnovu kojih bismo sa sigurno{}u mogli da govorimo o preovladavaju}em konceptu srodstva i dozvoqenih brakova u lai~kom dru{tvu sredwovekovne Srbije po~etkom XIII veka. Zagrabiae 1883. prema kojem su se srodni~ki odnosi zavr{avali zakqu~no sa sedmim stepenom. koji re~ „robovi“ interpretira kao „ni`i stale`“. up. Po{to se novela cara Lava odnosila samo na „slobodne“. 673–678. 55 Annales Ragusini Anonymi item Nicolai de Ragnina. . Kako treba izdati Svetosavsku Krm~iju.56 Oni su ~esto mogli da nadma{e koncept srodstva kanonskog prava. kakã istori~eskšè i prakti~eskšè isto~nikã russkago bra~nago prava. Zakonodavac ne pomiwe ven~awe kao prepreku za raskid bra~ne veze. novelom cara Lava VI Mudrog (886–912). Me|utim. v. A. Kada govorimo o zabrawenim brakovima i razli~itim na~inima ra~unawa srodstva. 25–28. @i~ka poveqa ni{ta ne kazuje. U 56. Tabu u tradicionalnoj kulturi Srba. P. Up. glavi Svetosavskog nomokanona uvr{ten srpskoslovenski prevod novele vizantijskog cara Aleksija I Komnina iz 1095. B. Cisar`. come a modo de Murlachi. \. Paris 1944. 85. U skladu sa do sada re~enim. Takve namere predstavqene su i u zabrani braka sa svastikom. prema kojem se kod „MorlakaŒ i „BosanacaŒ srodstvo ~uvalo do 15 generacija („…15 generationi. 50-à glava Korm~eè knigi. Pavlovã. 327b–340b. Noailles — A. XIV. Troicki. N. Brak i crkveni obred ven~awa Napori svetovnih i crkvenih vlasti po~etkom XIII veka da ote`aju raskid braka imaju svoju paralelu u poku{aju da `enidbu/udaju uvedu pod svoje okriqe.

otkrivaju}i nam postojawe jednog drugog. Q. v. da budu svi blagosloveni u ime Gospodwe. Novi Sad 1994. 34–35. koji je u savremenim izvorima mogao biti pobli`e odre|en kao „bra~ni zakon“. Juhas-Georgievska. Sabrana dela. Q. @itije svetoga Save. 71–95. 244–245 (prev. [arki}. odnosno me|u laike i parohijsko sve{tenstvo. detaqnije govori jedna druga vrsta izvora. R. Stefan Prvoven~ani. Domentijan kazuje da u svetu mirjana crkveni obred ven~awa nije predstavqao uslov za uspostavqawe bra~ne zajednice: „Jer behu se `enili (jenili) mnogi qudi po zakonu (po zakonú). Uvo|ewe crkvenog obreda ven~awa dovodi se u neposrednu vezu s naporima prvog srpskog arhiepiskopa da kod vernika oja~a uticaj novouspostavqenih institucija srpske autokefalne crkve. U @itiju sv. Beograd 2001. Zakon u glagoljskim i }irilskim pravnim spomenicima (od XII do XV veka). Jovanovi}. Jedan od osnovnih elemenata toga „zakona“ jeste prosidba devojke od oca i weno odvo|ewe u novu porodicu: „ispro{ena bejah po bra~nom zakonu od oca moga“. Izraz „po zakonu” odnosi se na obi~ajno pravo. kao ovce koje nemaju pastira behu oni pometeniŒ. 476–477. prev. Domentijan. sakupiv{i ih pod okriqe wihovih roditeqa. svetovnog i lai~kog koncepta braka. ali ne behu ven~ani (nß nevhnäcani bhx$). bez zakonskoga blagoslova (bez[y] bl(ago)s(lo)venïa zakonänago). svedo~i i tradicija koju nam nekoliko decenija posle smrti Sv. Marinkovi}. Govore}i o povodima koji su doveli do progona jeretika u dr`avi wegovog oca Stefana Nemawe. primedba je izdava~a `itija. Beograd 1988. T. jednoga po jednog.60 Sv. O upotrebi termina zakon u zna~ewu obi~aja u jeziku sredwovekovnih glagoqi~kih i }irilskih pravnih spomenika. prir.Œ61 Nasuprot ven~awu i crkvenom blagoslovu stoji „zakon“. prir. odaslao u sve krajeve Kraqevstva protopopove da ven~avaju qude po hri{}anskom obredu. i svu decu koja su od wih ro|ena. @itije svetoga Save. 243–244. 61 Domentijan. odnosno prema „bra~nom zakonu“. autora @i~kih poveqa. niti se takav obred smatrao neophodnim prilikom sklapawa punova`nog braka. Save (umro 1236. @ivot Svetoga Save i `ivot Svetoga Simeona. Ovaj termin upotrebqen je u @itiju sv. a da ih tako ven~avaju (vhnäcavax$ ixy).438 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 425–442 treba imati u vidu da se po svom nastanku i nameni `i~ki dokumenat — u kojem bra~ne odredbe predstavqaju samo jedan znatno mawi deo — ne mo`e izdvojiti iz lai~kog okru`ewa u kojem o~igledno nije bila uvre`ena tradicija crkvenog obreda ven~awa. S. starce i sredove~ne i mlade mu`eve i `ene. Simeona Nemawe. godine) prenosi wegov u~enik i saradnik. sve. isto. Sava je kao arhiepiskop srpske crkve. Ista primedba stoji i u jednom od ranijih izdawa Domentijana u prevodu Lazara Mirkovi}a. 353. 62 Isproùena b¥xy po zakonou bracnomou wt[y] w(ty)qa moögo. Juhas-Georgievska). Prvoven~ani pomiwe slu~aj odbegle supruge koju je otac svojevremeno udao u porodicu prikrivenih jeretika sasvim u skladu sa tada{wim obi~ajima. O uvo|ewu ven~awa u lokalnu zajednicu. proiza{lom iz pera kraqa Stefana Prvoven~anog. . O zna~aju crkvenog obreda ven~awa u kraqevstvu prvih Nemawi}a uz pomenutu carsku novelu uvr{tenu u Svetosavski nomokanon. izri~it je Domentijan. pisac Domentijan. Mirkovi}. izd.62 U oba slu60 Domentijan. L. pri~a daqe Domentijan. Save. narediv{i svojim izaslanicima „da sabiraju u crkvu sve.

izd. Dani~i}. 151. da wih radi. kako ga uvredqivo. óko pogan¥k¥ kromh blagoslovenïa. \. „vratitiŒ i sli~no. obaviti sve{tene molitve (i braqi po pryvomou nepod(o)bnomou doje i do n(¥)nó dryje\emou se wb¥caó zamatorhvùe se. nisu imali. predstavqen u vidu neraskidive bra~ne zajednice. „zakonski blagoslov“. @ivot Svetoga Save napisao Domentijan (= Teodosije). takav „zastareli“ ili „prvi“ brak iz careve novele. u`ivaju po{tovawe gore re~enih uputstava. „oteti“. odnosno blagoslov Crkve. ve} su prihva}eni i osve{tani odgovaraju}im crkvenim obredom. propisani u poveqi. prev. U Domentijanovom opisu svesrdnog zalagawa Sv. {to je u skladu sa novelom cara Aleksija I. za razliku od Domentijana. Stare srpske biografije. Na sli~an na~in.63 Car neven~ane brakove ne progla{ava neva`e}im. kada opisuje iste doga|aje u svom @itiju sv. dokument obiluje terminologijom koja jasno i nedvosmisleno otkriva postoje}e i duboko uvre`ene poglede svetovnog ili narodnog modela braka. To navodi na zakqu~ak da nije postojala razvijena institucija ven~awa u kulturi laika. Save. 63 64 . kao eho odzvawaju re~i iz pomenute novele vizantijskog cara: „… treba i na zastarelim brakovima koji se ~ak i do sada dr`e prvog. Save da uvede crkveni obred ven~awa u parohije sredwovekovne Srbije. Teodosije. @ivot Svetog Save. i kao takav predstavqao je poseban siZakonopravilo svetoga Save I. priznat je i u @i~koj poveqi. Beograd 1924. „raspustŒ. Beograd 1860. o kojem nam govori pisac `itija Sv. {to jasno ukazuje na preovla|uju}i karakter postoje}e bra~ne zajednice. pod(o)baöty i na thxy sv(e)\en¥my mol(i)tvamy b¥ti). u dokumentu su prisutni termini kao {to su „uzetiŒ. Ba{i}. naziva jedan kasniji pisac. Me|utim. o ~emu nam sasvim druga~ijim povodom svedo~i i Domentijan. a opet. neodgovaraju}eg obi~aja. Umesto zakqu~ka: narodni i lai~ki koncept braka prema @i~koj poveqi Bra~ne odredbe @i~ke poveqe nastale su sa ciqem da se vernicima nametne novozavetni koncept braka. Uvo|ewem crkvenog obreda ven~awa u Srbiju. narodni model braka u izvorima ozna~en kao „zakon“ ili „bra~ni zakon“. kwige na ~iji se autoritet dokumenat poziva. stajali su idejno u tesnoj vezi sa obaveznim crkvenim blagoslovom iz Svetosavskog nomokanona. M. 199. 678.Stanoje Bojanin: Bra~ne odredbe @i~ke poveqe 439 ~aja. „ostavitiŒ. „raspustiti“. zvani~nom dokumentu srpskih vlasti. „pustitiŒ. pre}utno je bio priznat raniji oblik sklapawa braka. Umesto ven~awa ili blagoslova. poznavao je izvesne obaveze i pravila. Naime.64 S druge strane. Takav brak ne bi trebalo smatrati „paganskim“. pogledi o neraskidivoj bra~noj zajednici. niti su se oni kao takvi raskidali. iako kasnije usledi{e. pomenuti termini ukazuju na izvesne obi~aje koji su postojali u dru{tvu laika. obaveznih da se i na takvim brakovima dr`eŒ. Save. kako Domentijan ka`e. Teodosije.

Ukoliko nije bila u mogu}nosti da plati propisanu globu. kada je `ena bila od mu`a „otimana“. Simeona Nemawe. jeste to da je prilikom sklapawa va`e}eg lai~kog braka devojka morala biti ispro{ena od oca. Prema tradicionalnom konceptu. @i~ka poveqa ne pru`a dovoqno podataka na osnovu kojih mo`emo detaqnije govoriti o narodnom i lai~kom modelu braka i obi~ajima koji su pratili wegovo sklapawe. {to je posebno uo~qivo kada je re~ o dru{tvenoj ulozi `ene i de- . Tako|e. Najupe~atqiviji primer jeste odredba o `eni koja je svojevoqno napustila mu`a bez podr{ke ~lanova svoje porodice. Na osnovu `i~kog dokumenta mo`e se zakqu~iti da je svetovni i narodni koncept braka sna`no prisutan u svim dru{tvenim slojevima. u pojedinim prilikama. Na pojedinim mestima u prevodu Svetosavskog nomokanona mo`emo prepoznati razli~ite sisteme ra~unawa srodstva. kao {to su to zahtevale crkvene vlasti (v. godine. za razliku od novog. koji je stajao u tesnoj vezi sa wemu svojstvenom predstavom srodni~kih odnosa. on je podrazumevao postojawe izvesnog sistema zabrawenih brakova (u poveqi indirektno predstavqeno u vidu braka sa svastikom). propisane su imovinske kazne podjednako za pripadnike svih dru{tvenih slojeva: globa se morala platiti i prilikom stupawe u drugi brak. gore). zakonodavac @i~ke poveqe u pojedinim prilikama napu{ta koncept neraskidivosti bra~ne zajednice i prihvata postoje}e. drugi brak sam po sebi nije morao biti mawe vredan. bra~na veza nije bila zasnova na poukama iz Novog zaveta ili na kanonskom pravu. On se nije zasnivao na obaveznom ~uvawu braka niti se protivio sklapawu novih. i to posle du`e procedure izno{ewa dokaza za prequbu. Me|utim. koji su predstavqeni prema „stepenu“ i prema „kolenu“. uslovno re~eno. o kojem nam posredno svedo~e `i~ke odredbe. Tako je. i tek je po wegovom odobrewu odvo|ena u porodicu svoga supruga. kako o sudbini svoje supruge. kome je bilo dozvoqeno ne samo da je kazni „telesnom kaznom“ ve} i „da je proda kome on ho}e“. Ono {to sigurno znamo zahvaquju}i kraqu–piscu Stefanu Prvoven~anom i wegovom @itiju sv. odnosno lai~ki koncept braka koji je sklopqen prema „zakonu“ ili „bra~nom zakonu“ mogao se znatno jednostavnije rastaviti. Da bi se spre~io razvod. mu{karcu bilo dopu{teno da samostalno odlu~uje. tako i o postojawu bra~ne zajednice. Uticaj porodice vidimo i prilikom raskidawa bra~ne veze. dok se razvod mogao dobiti jedino na sudu. Takvi pogledi na{li su se pod udarom crkvenih i dr`avnih vlasti veoma brzo po osnivawu srpske autokefalne arhiepiskopije. zakonodavac je ka`wavawe prepustio wenom mu`u. Na `alost. Bra~ne odredbe @i~ke poveqe jasno svedo~e o preplitawu pomenutih koncepata. i sagledavana je znatno „slobodnije“: supru`nik se mogao napustiti bez detaqnijih ispitivawa koja su zadirala u privatni `ivot vernika. niti su sa moralnog stanovi{ta bile mawe vredne mu{ke i `enske osobe koje su u takav brak stupale. crkvenog koncepta koji se uvodi @i~kom poveqom.440 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 425–442 stem koji je bio uklopqen u raznovrsne dru{tvene odnose negovane u lai~koj sredini i narodnoj kulturi oko 1200. Narodni. tradicionalne poglede sredine.

local customs can be recognized in many places in the royal charter. The marriage was an agreement of two families.Stanoje Bojanin: Bra~ne odredbe @i~ke poveqe 441 finisawu wenog polo`aja u bra~noj zajednici. Two of them could be recognized as primary models (according to George Duby) — the church and official model of marriage. mainly in relation to age and gender differences. bez obzira na to da li je re~ o seqanima ili kraqevima. Takav model braka ne treba smatrati jedinstvenim i nepromenqivim u odnosu na prostorne i vremenske okvire. Svojevremeno je John Bossy uspe{no i sa`eto istakao dru{tveni zna~aj lai~kog braka krajem sredweg veka: „…marriage alliance was the pre-eminent method of bringing peace and reconciliation to the feuds of families and parties. koje su se smatrale kao najsigurniji zalog me|usobnog prijateqstva i ja~awe dru{tvenog uticaja zainteresovanih porodica. and the lawsuits of peasants”.65 U odnosu na crkveni koncept. prescribed in the royal charter and the popular or lay one. Nevertheless. deeply rooted in the traditional medieval society. The intention of the legislator was to conform the existing lay marriage traditions to the basic concepts of church marriage introducing the idea of a lifelong indissoluble marriage according to the New Testament (Matt. Iz sadr`aja pomenutih odredbi mo`e se prepoznati `ilavost narodnog koncepta koji se pokazao postojanim u du`em vremenskom periodu. tako i Jugoisto~ne Evrope i {ire. kako unutar sredwovekovnih srpskih zemaqa. but the 65 J. U svakom slu~aju. 20. the wars of princes. o ~emu svedo~i znatan broj raznovrsnih izvora iz kasnijih vremena. to je zahtevalo jedan druga~iji odnos prema braku i „zabrawenim brakovima“. . fines were prescribed as well as the threat of excommunication for the person who would persist in his/her decision to divorce or leave his/her spouse. Stanoje Bojanin THE MARRIAGE PROVISIONS IN THE CHARTER OF THE @I^A MONASTERY BETWEEN THE CHURCH AND THE POPULAR CONCEPT OF MARRIAGE The marriage provisions of the second charter of the @i~a monastery issued by King Stefan the First-Crowned and his son Radoslav (around the middle of the 1220s) are considered as a source for the research of the existing models of marriage in the society of medieval Serbia. 5: 32 and 19: 9). Christianity in the West. u lai~kom dru{tvu brak je prevashodno vi|en u funkciji neograni~enog {irewa mre`e ro|a~kih veza. the bride was given to her groom by her father. Bossy. For this reason.

“leave”. such as “take”. knee). Sava of Serbia. who has left her husband without the support of her parents or family. the charter of the @i~a monastery contains terms. the popular and lay model of marriage designated in other contemporary sources as “the law” (in Domentian’s writings) or “marriage law” (in the writings of King Stefan the First-Crowned) represented a system which was incorporated in diverse social relations of the lay and popular culture. The influences of local traditions on the legislator are also recognizable in a provision which declares that the wife. the husband is also allowed to dissolve the marriage and “sell” his wife to “anybody he wants”. This issue is closely connected with the matter of kinship which is considered in this essay in the context of the existing different methods for the calculation of kinship (Jack Goody): one according to degree (“stepen”) and another to generation (“koleno”. if not in the charter then in the glosses of the contemporary Old Slavonic translation of the Nomokanon done through the efforts of St. . Those systems are clearly noticeable in the sources of the time. ought to be punished with corporal punishment by her husband if she is not able to pay a fine. Instead of data about the church rite of a wedding (“ven~anje”). Anyway. The issue of forbidden marriages is documented only in the prohibition of marriage with the sister-in-law. The provisions of the charter of the @i~a monastery give evidence of the intertwinement and cohabitation of the said models of marriage in the social life of individuals and communities in Serbia at the beginning of the XIII century. In this case. “let go” and suchlike which describe the popular and lay concept of marriage.442 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 425–442 father could also break up the marriage and take his daughter back to his home.

Paris 1960. Ciklus Velikih praznika. Na istom mestu.1 U programima pojedinih sredwovekovnih crkava. de la Macedoine et du Mont-Athos. Babi}. Uspewe Bogorodice. M. Liturgie et programmes iconographiques. A new look at the Byzantine Sanctuary Barrier. Kurbinovo. Reflections on the Feast Cycle in Byzantine art. \uri}. Recherches sur l’iconographie de l’evangile aux XIVe. G. Prikazivawe kompozicije Ro|ewa Hristovog i Uspewa Bogorodice kao pandana.046. samo u grada~koj crkvi. J. J. 177036. V. Walter. Travaux et Memoires 11 (1991) 575–590. Beograd 1987. ponekad su izvesne epizode * Rad je nastao kao rezultat istra`ivawa u okviru projekta ev. G. Millet. Spieser.-M. ne{to kasnije. bio je rasprostrawen u slikarstvu mnogih vizantijskih crkava razli~ite posvete i namene i to pre nego {to su ove dve nemawi}ke zadu`bine `ivopisane. ^ine ga obi~no dvanaest epizoda koje prikazuju najva`nije doga|aje iz istorije spasewa i koje su obi~no bile predstavqane hronolo{ki. ciklus Velikih praznika Ciklus Velikih praznika formiran je postepeno.11) DRAGANA PAVLOVI] (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu) O JEDNOM OSOBENOM MODELU RASPORE\IVAWA SCENA CIKLUSA VELIKIH PRAZNIKA: STUDENICA — GRADAC* U radu se razmatra raspored i uzajamni odnos scena ciklusa Velikih praznika predstavqenih na zidovima i svodovima Bogorodi~ine crkve u Studenici i Blagove{tenske crkve u Gradcu. Kraqeva crkva u Studenici. Beograd 1995. 1 O ciklusu Velikih praznika v. Bruxelles 1975. Gra|a i studije. 107–119. Ro|ewe Hristovo. L. br. . E. kao neizostavan deo wegove dekoracije. Kqu~ne re~i: Studenica.Vizantolo{ke teme Byzantine Themes UDK: 271–2–31:7. ur.3(497. 135–167. Hadermann-Misguich. Takav programski model raspore|ivawa scena prazni~nog ciklusa primewen u pomenutim srpskim hramovima. koji podr`ava Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije. na ju`nom i severnom zidu naosa i isticawe Raspe}a na zapadnom zidu u srpskom sredwovekovnom slikarstvu prvi put se sre}e u studeni~kom katolikonu. Cahiers Archeologiques 36 (1988) 51–73. Revue des Etudes Byzantines 51 (1993) 203–224. 15–30. Ch. 94–186. Zidno slikarstvo manastira De~ana. Markovi}. Kitzinger. XVe et XVIe siecles d’apres les monuments de Mistra. od vremena uobli~avawa slikanog programa vizantijskog hrama. Raspe}e. Gradac. navedene scene prazni~nog ciklusa u srpskoj sredini predstavqewe su.

Vojvodi}. 145–146 (B. 1. 13–14. 29. veoma ~esto se de{avalo da su slikari. 2. 70. 220. Na osnovu rasporeda o~uvanih prazni~nih scena. 139. Beograd 2008. Dok su u studeni~kom katolikonu scene prazni~nog ciklusa prili~no dobro sa~uvane. 13–14. II deo. M. Konzervatorski zapis. V. Beograd 1982. Beograd 2005. naj~e{}e iz ciklusa Stradawa i Hristovih javqawa posle Vaskrsewa. 5 D. sa velikim stepenom pouzdanosti mo`e rekonstruisati prvobitni raspored scena ciklusa Velikih praznika u Blagove{tenskoj crkvi. Srpski vladarski grob. II. J. 1. scene œDodekaortonaŒ prikazane su na svodovima i zidovima naosa. Markovi}. Ka{anin. \or|evi}. Staro srpsko slikarstvo. 10. sh. 4 Manastir Studenica. neke od scena prazni~nog ciklusa povezivali ili dovodili u odre|en odnos. ikonografska re{ewa i raspored prvobitnog. 35. Konzervatorski zapis. o ~ijem nekada{wem izgledu danas svedo~i jedino fragment scene zabele`en na crte`u Sofije Mije. Srpski vladarski grob u sredwem veku. Maksimovi}. 2. Takav je slu~aj u Bogorodi~inoj crkvi u Studenici. Osim toga. sh. sh. Radoj~i}. naru{avaju}i tako uobi~ajenu programsku shemu wihovog prikazivawa. II. prir. s izuzetkom kompozicije Vaznesewa koja je u Studenici. 84. Beograd 1975. Konzervatorski zapis o `ivopisu svetog Save u Bogorodi~inoj crkvi manastira Studenice. u grada~koj crkvi je do danas o~uvano svega {est novozavetnih kompozicija. O. D. Zidno slikarstvo crkve Svetog Ahilija u Ariqu. koji nesumwivo ponavqa sadr`aj.4 Na osnovu rasporeda sa~uvanih kompozicija u potkupolnom prostoru Gradca. M. grobnoj crkvi velikog `upana Stefana Nemawe i Blagove{tenskoj crkvi u Gradcu. br. . br.6 dok je grada~ka kompozicija. U oba navedena spomenika. sh. Studije srpske sredwovekovne umetnosti. Popovi}. Beograd 1986. 72. 138 (daqe: Manastir Studenica).3 a prvobitno verovatno i u Gradcu. Nikoli}. podstaknuti zahtevima ktitora i tvoraca slikanog programa. bila prikaza2 S. Beograd 1992. Nikoli}. M. Beograd 1966. Popovi}.5 Predstava Preobra`ewa i u starijoj i u mla|oj srpskoj crkvi prikazana je u zapadnom traveju. \uri}. Program Bogorodi~ine crkve u Studenici i srpsko sredwovekovno zidno slikarstvo. uz izvesna odstupawa. raniji istra`iva~i su zakqu~ili da je u slikanom programu Jelenine zadu`bine ponovqena dispozicija scena iz Studenice. Saop{tewa 19 (1987) sh. Todi}. Vizantijske freske u Jugoslaviji. ^anak-Medi}. Todi}). zadu`bini srpske kraqice Jelene. br. s dosta verovatno}e se mo`e pretpostaviti da su te dve scene prazni~nog ciklusa bile prvobitno prikazane jedna ispod druge na istom mestu kao i u starijoj gra|evini. iznad prolaza u glavni deo oltarskog prostora. 3 M. R. 10. dakle na isto~noj strani naosa.2 Tako se danas na osnovu analogije sa odgovaraju}im kompozicijama iz katolikona studeni~kog manastira i raspolo`ivih zidnih povr{ina grada~kog hrama. bila naslikana na svodu iznad oltara. s tim {to je u studeni~kom katolikonu dobila mesto na svodu. M. Manastir Gradac. Manastir Studenica. 41. mada uglavnom na mla|em sloju fresaka. [akota. D. J. 6 Nikoli}. Kandi}. br. M. B. I. Vojvodi}. 70.444 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 443–457 izostavqane ili je pak pomenuti ciklus bivao pro{irivan scenama iz drugih ciklusa. Scene Blagovesti i Sretewa su u Nemawinoj zadu`bini naslikane na isto~noj strani potkupolnog prostora. 2. br.

II. Gradac. 2. Nenadovi}. 33. 1–4. 4. Gradac. 151–152. 57. Nikoli}. Popovi}. Konzervatorski radovi na freskama manastira Gradca. 85. 144. 33. pl. Macedoine et Montenegro. @ivkovi}. 34–40. La peinture. Manastir Gradac. Manastir Studenica (B. Nikoli}. 3. 3. pl.10 Scena Silaska Svetog duha na apostole prikazana je na zapadnoj strani potkupolnog prostora kako u starijem hramu. Srpski vladarski grob. Todi}). 8. dok je Raspe}e (sl. prikazane su i u studeni~koj i u grada~koj crkvi jedna naspram druge. 144 (B. sh. Bo{kovi}. Bo{kovi}. prikazana je u Studenici iznad kompozicije Mironosice na Hristovom grobu. 5.14 7 G. 56. 35. Manastir Studenica. Popovi}. 2. 140. Bo{kovi}. Kandi}. 140. Srpski vladarski grob. 10 Millet. 3. 1–2. Konzervatorski zapis. La peinture. B.Dragana Pavlovi}: O jednom osobenom modelu raspore|ivawa scena 445 na na isto~noj strani pomenutog traveja. pl. album presente par A. br. i \. Srpski vladarski grob. XXXII. II. II. pl. 146. Konzervatorski zapis. Kandi}. 2. 3. Konzervatorski radovi. sl. 8. 53–54. gde je predstava znatno stradala. Millet. Athenes 1981. XXX. 2. 8. 51. Kona~no. br. sl. XII. II A. 2) i Uspewa Bogorodice (crt. Manastir Gradac. II. na ju`nom i severnom zidu potkupolnog prostora. 7–9. 58. Gradac. Todi}). na zapadnom zidu studeni~ke crkve nalazi se kompozicija Vaskrsewa Lazarevog.7 U obe nemawi}ke zadu`bine scena Ulazak u Jerusalim predstavqena je u gorwoj zoni zapadnog zida zapadnog traveja. Srpski vladarski grob. 35. 139 (B. crt. t. 140. II. sl. 29–31. Srpski vladarski grob. Millet. II. 85. 140. . G.12 Predstava Kr{tewa. 51. 55. 29–30. Popovi}. 72. 71. 1. pl. sh. br. 55. Millet. a u grada~koj crkvi cf. Nenadovi}. sh. t. 1–2. 144. La peinture. 31. 3). Fasc. 1. odnosno u gorwoj zoni i po~etku svoda zapadnog traveja. 12 Bo{kovi}. Popovi}. 14 Za pomenute scene u studeni~kom katolikonu cf. 5. II. 1. br. 1. 7–8. sl. II. Les plus anciennes fresques de Studenica (1208/1209). Kandi}. 33. 1. Nenadovi}. 38–41. II. 2. br. 7. Saop{tewa 8 (1969) sl. Nikoli}. La peinture. Gradac.8 Neposredno uz tu predstavu. Fragment freske skinut je sa zida i prenet u Narodni muzej u Beogradu. La peinture du Moyen Age en Yugoslavie. za na{u temu najzna~ajnije predstave. Todi}). Popovi}. pl. 1. V. br. sh. 29. \uri}. Nikoli}. 9 Manastir Studenica (B. 8. pl. 56. Konzervatorski zapis. Babi}. Gradac. Bo{kovi}. Serbie. 35. t. Beograd 1951. 72.13 Kada je re~ o prvobitnom polo`aju scene Kr{tewa u Gradcu. mada danas na sloju fresaka iz XVI veka. Vol. ali se mo`e identifikovati na osnovu prepoznatqivih detaqa. Konzervatorski radovi. Actes du XV Congres international d’ etudes Byzantines. 3) u obe crkve istaknuto ne samo veli~inom kompozicije ve} i mestom na kojem je ta scena postavqena na zapadnom zidu zapadnog traveja. Kandi}. 144 (B. v. 13 Manastir Studenica. Manastir Gradac. Manastir Gradac. ali na severnom zidu. sh. bila predstavqena u gorwem delu ju`nog zida i svoda zapadnog traveja. scene Ro|ewa Hristovog (crt. XXXI. danas fragmentarno o~uvana. @ivkovi}. br. sh. sh.9 Najve}e Hristovo ~udo ilustrovano je i u zapadnom traveju grada~kog hrama. Srpski vladarski grob. S. 71. 3. Nenadovi}. 127. Nikoli}. Popovi}. Todi}). 66. Vizantijske freske. 8 Za Studenicu v. II. 1. Frolow. 2. Millet. @ivkovi}. Konzervatorski zapis. 42. 100. Todi}). t. kao i u grobnoj crkvi Stefana Nemawe. XXIX.11 tako i u mla|oj srpskoj crkvi. 1. Konzervatorski zapis. 35. pl. pl. Za Gradac cf. 49. Nenadovi}. pl. 57. mo`e se samo pretpostaviti da je ta kompozicija. tipi~nih za tu kompoziciju. 1. Paris 1957. 11 Manastir Studenica.

gde danas nema fresko-dekoracije. Ro|ewe Hristovo (crte` M. Budu}i da su u tamburu kupole grada~ke crkve predstavqene figure proroka. Nagorni. na oltarskom svodu. najverovatnije. gra|evine u kojima su u tamburu predstavqeni proroci. Uspewa Bogorodice i Raspe}a u pomenutim srpskim hramovima. v. na svodu centralnog dela svetili{ta studeni~kog hrama nalazi se kompozicija Vaznesewa. Pre nego {to razmotrimo me|usobni odnos kompozicija Hristovog ro|ewa. . Bo{kovi}. dokumentacioni centar Narodnog muzeja u Beogradu) Mo`e se zakqu~iti da scene ciklusa Velikih praznika u naosu Studenice i Gradca nisu predstavqene hronolo{kim redom. Gradac. u kaloti je gotovo sigurno bilo prikazano poprsje Hrista Pantokratora. u kaloti imaju predstavu Pantokratora. 1. 7. S obzirom na to da je re~ o osmostranom unutra{wem tamburu.446 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 443–457 Crt. Nenadovi}. Bogorodi~ina crkva u Studenici. godine. izme|u prozora grada~ke kupole prvobitno je bilo prikazano {esnaest figura stoje}ih proroka. Pretpostavku o prvobitnom postojawu predstave Svedr`iteqa u najvi{em delu grada~kog hrama zastupali su autori prve monografije o Gradcu iz 1951. Kako je ve} napomenuto. Sasvim uobi~ajeno i u skladu sa vi{evekovnom tradicijom u isto~nohri{}anskom svetu.15 dok je scena Vaznesewa Hristovog bila naslikana. ju`ni zid potkupolnog prostora. trebalo bi ne{to vi{e re}i i o ostalim scenama œDodekaortonaŒ. Kada se imaju u vidu brojni vizantijski i srpski pri15 Na stranicama tambura grada~ke kupole mogu se razaznati samo ~etiri figure proroka.

Bogorodi~ina crkva u Studenici. 72. dokumentacioni centar Narodnog muzeja u Beogradu) meri. Primera radi. Mile{eva. 2.18 a ~e{}e jedna ispod druge. 17 O. Uspewe Bogorodice (crte` M. sude}i po sa~uvanim primerima. Princeton 1981. a prvobitno i u grada~kom hramu. H. Sretewe je naslikano is16 Millet. Art and Eloquence in Byzantium. Vojvodi}. The Mosaics of St. Tako su u Martorani i kapeli Palatini u Palermu. prikazivane su kao pandani. Maguire. 12–13. Washington 1990. 89–90. Dufrenne. scene Blagovesti i Sretewa. Paris 1970. Les programmes iconographiques des eglises byzantines de Mistra. koja je naslikana na zapadnom potkupolnom luku. scene Blagovesti i Sretewa bile dovedene u programsku vezu. predstavqa re{ewe u vizantijskoj umetnosti poznato jo{ od vremena Komnina. 38. 24. U oba ova spomenika. E. 28. prikazivawe Vaznesewa na tom mestu u programu studeni~ke i grada~ke crkve predstavqa uobi~ajeno re{ewe.16 Idejno i prostorno povezivawe kompozicija Blagovesti i Sretewa u studeni~kom. Mary’s of the Admiral in Palermo. Zidno slikarstvo crkve Svetog Ahilija. 22–23. severni zid potkupolnog prostora. Kitzinger. 80. 181–184. @ivkovi}.Dragana Pavlovi}: O jednom osobenom modelu raspore|ivawa scena 447 Crt. Nagorni. jedna naspram druge (Mile{eva). London 1949. Recherches sur l’iconographie. S. Beograd 1992. 18 B.17 U kasnijem periodu. Crte`i fresaka. Demus. The mosaics of Norman Sicily. . predstava Blagovesti prikazana je kao pandan kompoziciji Sretewa.

S. Obraz Vizantiè. A. Beograd 1961. Heortologija ili istorijski razvitak i bogoslu`ewe praznika pravoslavne isto~ne crkve. 3. na zapadnoj strani potkupolnog prostora studeni~ke i grada~ke crkve tako|e predstavqa uobi~ajeno re{ewe u hramovima vizantijskog sveta. 20 O polo`aju Sretewa u Ariqu detaqno v. zapadni zid zapadnog traveja. doga|aja koji se odigrao u sionskoj gornici. Kraqeva crkva. Sarabâànov. odnosno svim narodima. V. Hram-relikvariè prepodobnoè Evfrosinii polockoè. ur. 237. Babi}.21 kompozicija Silaska Svetog Duha. 71–72. Zidno slikarstvo crkve Svetog Ahilija. Raspe}e Hristovo (crte` B. Popovoè. Vojvodi}. V. Gradac. kao doga|aja 19 Za pomenute spomenike up. Mirkovi}. kao i u Kraqevoj crkvi u Studenici. Sbornik stateè v ~estâ O. D.448 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 443–457 Crt. . natkriquju}i ulaz u oltar. Moskva 2008. s tim {to je u zadu`bini kraqa Dragutina predstava Sretewa naslikana iznad scene Blagovesti.20 Prikazivawe kompozicije Silaska Svetog Duha na apostole. 227–238. 21 L. K rekonstrukcii pervona~alânogo zamácla Spasskoè cerkvi Efrosinâeva monastárà. Budu}i da su nakon silaska Svetog Duha apostoli stekli sposobnost propovedawa Hristovog u~ewa na razli~itim jezicima. Zaharova.19 Sli~na prostorna dispozicija dve pomenute kompozicije sre}e se i u Ariqu. @ivkovi}) pod Blagovesti u crkvi Spaso-Jefrosinijevog manastira u Polocku. 448.

Budu}i da ta prazni~na scena predstavqa simbol ne samo Hristovog. ~esto je slikana u samom oltarskom prostoru22 ili naspram oltara. Najstarije zidno slikarstvo u Sv. i to kako u spomenicima skromnih dimenzija i jednostavnijeg arhitektonskog plana tako i u onim monumentalnim. Studije srpske sredwovekovne umetnosti. M.27 Predstavqawem kompozicija Ro|ewa Hristovog i Uspewa Bogorodice jedne naspram druge. 27 B. On the Scene of the Descent of the Holy Spirit on the Apostles at \ur|evi Stupovi at Ras. primewen je u slikarstvu naosa mnogih vizantijskih hramova razli~ite posvete i namene. La peinture. 26 Todi}. Pl. Zidno slikarstvo crkve Svetog Ahilija. @ivkovi}. Pelekanidis — M. isti. Markovi}. 23 B. 32 (u daqem tekstu Pe}ka patrijar{ija).23 Primera radi. kako se obi~no smatra. Kora}. \uri}. sa kompleksnijom arhitektonskom strukturom. Vojvodi}. ]irkovi}. te slikawem Raspe}a na zapadnom zidu zapadnog traveja u oba hrama. 71. Chatzidakis. kako }emo videti. kako u studeni~koj tako i u grada~koj crkvi. M. 68. postavqawem Hristovog ro|ewa i Uspewa Bogorodice kao pandana i isticawem Raspe}a na zapadnom zidu. Drugim re~ima. 20. 25 Popovi}. kao samostalne kompozicije ili kraj predstave Vaznesewa v.Dragana Pavlovi}: O jednom osobenom modelu raspore|ivawa scena 449 koji simboli~no ozna~ava osnivawe Hristove crkve na zemqi. Markovi}.26 i zapadnog traveja u Sopo}anima. u `ivopis studeni~ke i grada~ke crkve uveden je specifi~an programski model raspore|ivawa scena prazni~nog ciklusa. Beograd 2008. Srpski vladarski grob. Vojvodi}. Markovi}. S.25 najve}e Hristovo ~udo slikano je u prostorima namewenim sahrawivawu. Beograd 1984. Todi}. prikazivawe Vaskrsewa Lazarevog u tom delu navedenih srpskih hramova predstavqa uobi~ajeno re{ewe. dakle. V. 174–175. Srpski vladarski grob. Popovi}. 32. sl. M. 1. Zbornik Matice srpske za likovne umetnosti 18 (1982) 27–38. J. primeweno je. Kastoria. Vaskrsewe Lazarevo istaknuto je u slikanom programu najvi{e zone potkupolnog prostora crkve Svetih apostola u Pe}i.24 S obzirom na to da je zapadni travej studeni~ke i grada~ke crkve prostor u kojem se nalaze grobovi ktitora. 11. netipi~no re{ewe prilikom raspore|ivawa pomenutih scena prazni~nog ciklusa. na zapadnom zidu naosa. Duhovi su prikazani u Bogorodici Mavriotisi u Kosturu. ve} i sveop{teg vaskrsa. mauzoleju arhiepiskopa Arsenija. 169–179. Prvo putovawe Svetog Save. S. 44–48. grobnoj crkvi kraqa Uro{a I. . odnosno potkupolnog prostora. S tim u vezi postavqa se pitawe zbog ~ega je u pojedinim vizantijskim crkvama kompozicija Raspe}a predstavqena na zapadnom zidu. 132–135. \or|evi}. 173–174. Primera radi. Isti model. na ju`nom i severnom zidu potkupolnog prostora. prir. 24 Millet. D. 69–71 (detaqno sa primerima i literaturom). na mestu na kojem je uobi~ajeno prikazivana zavr{na scena œDodekaortonaŒ — Us22 O prikazivawu scene Silazak Svetog Duha u oltarskom prostoru. ohridskoj Bogorodici Perivlepti i \ur|evim stupovima kod Rasa. Zbornik radova Vizantolo{kog instituta 38 (1999–2000) 243. V. Sopo}ani. Predstava Silaska Svetog duha na apostole u srpskom zidnom slikarstvu sredweg veka. Beograd 2009. I. Prvo putovawe Svetog Save u Palestinu i wegov zna~aj za srpsku sredwovekovnu umetnost. Najstarije zidno slikarstvo. Athens 1985. Crte`i fresaka. Apostolima u Pe}i. Beograd 1990. 38. III. Pe}ka patrijar{ija.

32 Sv. 189. kao i prikazivawe Bogorodice u konhi apside.450 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 443–457 pewe Bogorodice. Za Mile{evu v. sl. kao {to je ima na primer.34 Shodno tome. 31 O takvom tuma~ewu v. kada su Studenica i Gradac u pitawu. Mango. 74–75.W. arhiepiskop solunski. @ivkovi}. Moskva 1995. Skazanie o Cerkvi i rassmotrenie tainstv.31 Primera radi. Les plus anciennes. Dumbarton Oaks Papers 20 (1966) fig. prvog i osnovnog uslova spasewa qudskog roda. Pe}ka patrijar{ija. B. kroz ~iju se predstavu iskazuje tajna ovaplo}ewa Hristovog. 43. \uri}. moglo bi se pretpostaviti da je i u studeni~koj i grada~koj crkvi ovom scenom bila posebno nazna~ena wihova grobna namena. Hawkins. Up. Henri Megvajer je do{ao do zakqu~ka da je u nekim hramovima. nad grobnim mestom svetog Neofita pustino`iteqa u manastiru Svetog Neofita kod Pafosa ili nad grobnicom kraqa Uro{a I u Sopo}anima. u uzdu`noj. posledica je tuma~ewa oltara kao groba Gospodweg. gde se iznova ponavqa Hristova beskrvna `rtva kroz liturgijski obred. 28 29 . gde je ograni~en prostor zapadnog zida tako|e uslovio promenu mesta prikazivawa posledwe scene prazni~nog ciklusa. Babi}. s. naspram svetili{ta. E. U toj crkvi predstava Evharistije naslikana je na zapadnoj strani potkupolnog prostora. prema carigradskom patrijarhu Germanu œ… apsida je simbol Vitlejemske pe}ine gde se Hristos rodio i pe}ine iskopane u kamenu gde ga sahrani{e…Œ. Popovi}. najva`niji deo oltara. glavnoj osi crkve. 65–67. na primer u Kili~lar Ku{luk Kilise u Geremeu. 13 — 14 (1965) 262–263.28 Sli~no je i u crkvi Svetog Dimitrija u Pe}i. @ivkovi}. V. 84. ~asnu trpezu. Sanktpeterburgã 1856. Mile{eva. 32. 39–40. dakle naspram oltarskog prostora u kojem se vr{i ova sveta tajna.33 Tako postaje razumqivo predstavqawe Hristovog stradawa na krstu naspram najsvetijeg prostora hrama. koje sre}emo jo{ u spisima crkvenih otaca. 82.J. O kompoziciji Uspewa u Bogorodi~inoj crkvi u Studenici. ur. Mile{eva i @i~a — tematske i ikonografske paralele. odnosno uspostavqawe simboli~ko-zna~ewske veze izme|u Hristove smrti i oltara. Art and Eloquence. po svemu sude}i. Mile{eva u istoriji srpskog naroda. to nije slu~aj. Beograd 1987. 33 So~inenià Bla`ennogo Simeona arhiepiskopa fessalonikièskogo. German Konstantinopolâskiè. ve} i kao Hristov grob.32 a sveti Simeon. Starinar n. Sopo}ani. 20. 30 C. The Hermitage of St. dispozicija scene Uspewa promewena zato {to povr{ina zapadnog zida u wima nije bila pogodna za slikawe predstave Bogorodi~ine smrti. 122. 135. 20. Todi}. ve} u hramovima oslikanim nakon perioda ikonoborstva. tuma~i ne samo kao presto Bo`iji. Iako se slika Hristove smrti na krstu u oba spomenika nalazi u delu hrama gde su sme{teni grobovi ktitora. slikane su kao panMaguire. J. Srpski vladarski grob. Neophytos and its wall paintings. Po{to je u mnogim sredwovekovnim hramovima kompozicija Raspe}a ~esto slikana u prostorima namewenim sahrawivawu. ona u pomenutim crkvama ipak nema direktnu funerarnu funkciju.29 Me|utim. ista. 34 O obi~aju postavqawa scena koje su u neposrednoj vezi sa svetili{tem direktno naspram najsvetijeg dela hrama svedo~i primer iz Mile{eve.30 Prikazivawe kompozicije Raspe}a na zapadnom zidu naosa.

79–83. 91. Geraki. Prilog prou~avawu wegovog programa. Athens 2003. M. 76. 32–33.39 Osim pomenutih primera.37 Kritu (Sveta Marina u selu Murnes. O naoj thj Panagiaj Keraj Kritsaj. pl.42 Sveti Mamant u Luvari na KiBabi}. Sveti Jovan u Gerakari. 262–263. The Mosaics of Nea Moni on Chios. Chatzidakis — I. 182. 432–433. CA 20 (1970) 179.36 Tako|e. The development. Moskva 1989. 288.35 Da je prikazivawe Raspe}a na zapadnom zidu naosa bila ~esta praksa u vizantijskom slikarstvu. 79. Dated byzantine wall paintings of Crete. 34. Leiden 2001. 162. Buzantinej toicografiej thj Mesa Manhj. Taf. itd. Bogorodica Kera u mestu Kricas. 166. Fundi}. Zograf 34 (2010) 88–89. Volotovo. poput Nea Moni na Hiosu. 41 N. K. K. 38 M. 93 (sa starijom literaturom). Corpus of the Byzantine wall-paintings of Greece. 35. O kompoziciji Uspewa. prikazana na severnom zidu naosa. Pretoria 1982. Skawran. Athen 2000. 392. Hrakleiou 2005. kompozicija Raspe}a prvobitno se nalazila na zapadnom zidu naosa. ista. B. Sveti Nikola u Briki.Dragana Pavlovi}: O jednom osobenom modelu raspore|ivawa scena 451 dani scene vezane za ro|ewe i smrt Hristovu. Sveti Petar u Gardenici). I. Albani. Skawran. kako je pomenuto. Qessalonikh 1976. H. Sveti \or|e u mestu Durianika i Sveti Dimitrije u selu Purko). The development. 4. 317. a predstava Uspewa preme{tena na severnu ili ju`nu stranu naosa. K. 117. I. Zoodohos Pigi u Meseniji (Samarina). Za navedene spomenike cf. Sveti Nikola u Mazi. Emmanouhl. 266. mada malobrojni. Dhmhtrokallhj. 168. u ~ijim slikanim programima nema posledwe scene prazni~nog ciklusa. Skawran. 16. Zidno slikarstvo crkve Svetog Nikole Rodijasa kod Arte. 66. The development of middle Byzantine fresco painting in Greece. cf. Za navedene primere cf. N. 343. 52 (crte`). Gallas. 181. The island of Kythera. Aqhnai 1995.38 kao i na ostrvu Kiteri (Sveti Andrej i Sveti \or|e u selu Perlegianika. Munchen 1983. Sc. K. 9. M. Le decor peint de l’eglise de Samari en Messenie. 84. 33. idem. N. 37–40. 79. Kastoria. The development. po svemu sude}i. P. Borboudakis. Bitha. 252. Svetog Stefana u Kosturu. Svetog Petra u Kaliviji Kuvari na Atici. 94–95. 42 U ovoj crkvi. CA 32 (1984) 167. 136. Pelekanidis — Chatzidakis. 174. Moutsopouloj — G. 39 Skawran. Mulopotamitakh. pin. B. Byzantinisches Kreta. Mouriki. K. Kastoria. fig. Svetog Dimitrija u Makrihori na Evbeji. Grigoriadou-Cabagnols. K. 40 Postoje spomenici. svedo~e brojni primeri. Deux monuments du XIII siecle en Attique. Coumbaraki-Panselinou. 31. 35 36 . Athens 1985. Vzdornov. J. Les plus anciennes. Qessalonikh 1981. 92. Die Byzantinischen wandmalereien der Panagia Chrysaphitissa — kirche in Chrysapha/Lakonien. 71. Uspewe je naj~e{}e slikano na severnom zidu naosa (Sveti Teodori u Kafioni na Maniju. Buzantinej toicografiej. 68. u kojima su kompozicije Uspewa i Raspe}a sme{tene jedna ispod druge (kao na primer u kosturskoj crkvi Panagije Mavriotise i novgorodskom hramu Uspewa Bogorodice na Volotovom poqu) ili jedna pored druge (Panagija Damiotisa na Naksosu). Saint-Pierre de Kalyvia-Kouvara et la chapelle de la Vierge de Merenta. 132. Les peintures murales des saints-Theodores a Kaphiona. 44–45. itd. Aqhna 1991. Spatharakis. Drandakis. Pelekanidis — Chatzidakis. 138. Omorfi Eklisije na Egini. G. 67–69. Oi ekklhsiej tou oikismou. dok je predstava Uspewa Bogorodice. 164–165. kao i Evangelistrije u Jerakiju i Bogorodice Hrisafitise u Hrisafi (sl.41 Sveti Nikola Rodijas kod Arte. I. 86. 38. 37 N. postoje i hramovi u kojima je Raspe}e prikazano na zapadnom zidu. sme{tawe kompozicije Raspe}a na zapadni zid prisutno je u slikarstvu niza crkava na Maniju (Sveti Anargiri i Sveti Nikita u Kipuli. Oi toicografiej tou Agiou Dhmhtriou sto Makrucwri kai thj Koimhsewj thj Qeotokou ston Oxuliqo thj Euboiaj. Drandakhj. sude}i po sa~uvanim spomenicima.). 283. L. 39–40. ikonografije i stila. 4). D. M. Wessel.40 Pri tom.

XIII vek. 51 Dufrenne. 87. Basilakh — Karakatzanh.43 Sveti Jovan Zlatousti u Jerakiju. Peterburg 1997. 85. 253–254. 71. fig. M. Kalopissi-Verti. 14. A. Jakovljevi}. cf.54 ali nije istaknuto da je duboka 43 A. 50–54.452 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 443–457 pru. The development. Hein. 35. Oi toicografiej thj Omorfhj Ekklhsiaj sthn Aqhna. The painted churches of Cyprus. O~erki vizantièskoè ikonografii XI–XIII vekov. ve} i ikonografski. 205–223. Uspewe je predstavqeno na ju`nom zidu. Les programmes iconographiques. B. Drandakhj. 141. A. eic. odnosno naspram predstave Ro|ewa Hristovog. Kleidt. Athens 2005. Ä. itd. Liturgi~eskaà simvolika parnogo paspolo`enià scen Ro`destvo Hristovo i Uspenie Bogomateri (po pospisàm cerkveè Studenicá i Gradaca). 53 O. Suboti}. gde su kompozicije Velikih praznika neobi~no raspore|ene zbog specifi~ne konfiguracije pe}ine. Stylianou. Oi toicografiej tou Agiou Nikolaou ston Agiou Nikolao Monembasiaj. B. 46. DCAE 12 (1984) 212–213. Orlandoj. A. Mystras. E. 54 Primera radi. fig.52 Oslawaju}i se na studiju ovog ameri~kog nau~nika. London 1985. Drevnerusskoe iskusstvo.49 Bogorodi~ina crkva u mestu Friligianika na ostrvu Kiteri50). 59–73. . 45 N. 52 Maguire. 127. The island of Kythera. 31–34.53 Prema mi{qewu pomenutih istra`iva~a. S druge strane. a samo ponekad na ju`nom (severoisto~ni paraklis crkve Svete Sofije u Mistri51). S. prvobitno nalazila na zapadnom zidu. Munchen 1975. up. Die Kirche der Hagia Triada bei Kranidi in der Argolis (1244). 36. 36. 68. ur. G. Ohridska slikarska {kola XV veka. Chatzidakis. 48 Stylianou. dok je Uspewe Bogorodice predstavqeno na severnom zidu cf. Jakovljevi}. Rusâ. 11. 32. A. 59–68. Nováè vzglàd. Moskva 2000. dok se u kompoziciji Uspewa slika odar sa telom Bogorodice i Hristos koji u rukama dr`i wenu du{u u vidu deteta uvijenog u pelene.47 Sveti arhan|el Mihailo u Peduli na Kipru. Hein. The painted churches. Sopostavlenie scen œRo`destvo HristovoŒ i œUspenie BogomateriŒ v rospisàh cerkveè Bogorodicá v Studenice i Blagoveæenià v Gradace. Obraz Bogomateri. fig. 50 Chatzidakis — Bitha. va`nim elementom vizantijske retorike. pl. Kleidt. najverovatnije. Henri Megvajer je objasnio antitezom. 99. H’ Piskophj thj Santorhnhj. B. Drandakhj.44 Sveti Dimitrije u Krokeonu. u kojoj Bogorodica u sede}em ili le`e}em polo`aju dr`i malog Hrista u pelenama. DCAE 9 (1977–1979) 40–41. Byzantine churches and monasteries. E. fig. Balkaná.45 Sveta Trojica u Kranidiju. naspramno postavqene scene Ro|ewa i Uspewa povezane su ne samo vizuelno. 49 N. ABME 7 (1951) 204–205. 46 S. U crkvi Arhan|ela Mihaila kod Rado`de. K. 161. Stylianou — J. Vizantià. The medieval city and the castle. `ivopis pojedinih sredwovekovnih hramova svedo~i o obi~aju preme{tawa kompozicije Uspewa sa tradicionalnog mesta i wenog prikazivawa u neposrednoj blizini. Cyprus. Beograd 1980. 47 Scena Raspe}a danas nije sa~uvana. Geraki. 40. Aqhna 1971. Cyprus. Metlickaà. Åtingof. 137. Apo tij toicografiej tou Agiou Dhmhtriou Krokewn (1286). 22. 336. 5. pin.48 Sveti Nikola u istoimenom selu u blizini Monemvasije. 122. 200. prilikom prikazivawa scene Ro|ewa Hristovog predstavqa se vitlejemska pe}ina. 25. Z. Art and Eloquence. Ikonographische und stilistische Analyse der Malereien. I u crkvi Panagija tis Gonijas na Santoriniju Uspewe je sme{teno na ju`ni zid. Naspramno postavqawe scena Ro|ewa i Uspewa. Mosaics and frescoes. mada kompozicija Raspe}a u ovoj crkvi nije predstavqena. 14. prikazivawe pomenutih scena kao pandana u novije vreme razmatrala je i Olga Etingof. 44 Moutsopouloj — Dhmhtrokallhj.46 Omorfi Eklisija u Atini — sl. ista. Ratingen 1997. ali se ta kompozicija. Skawran.

. Mercenier. Jugie. prisutna u brojnim tekstovima crkvenih otaca. ra|a œizbavqewe. razlog privilegije Marijinog uskrsnu}a i wenog uzno{ewa u telu na nebo je bo`ansko materinstvo.. P. Mercenier. Paris 1961. tvorcu svih stvariŒ.64 pa upravo na Nebu œ… Bogorodica dobija po~etak drugog postojawa od onoga koji joj je dao po~etak prvog postojawaŒ.61 pa je stoga œ… slavna i bla`ena. 41. Hristšanskše prazdniki. La priere.57 I u samom bogoslu`ewu na praznik Uspewa doga|aji oko Bogorodi~ine smrti tuma~e se time {to je rodila Spasiteqa. Vredne su pomena i tri besede na praznik Uspewa svetog Jovana Damaskina. La mort et l’Assomption de la Sainte Vierge. kao i ulogu Bogorodice u tim doga|ajima. Citta del Vaticano 1944. Homelies sur la Nativite et la Dormition. 61 S. Za svetog Modesta. 62 Ibid. postaje razumqivija te`wa slikara.Dragana Pavlovi}: O jednom osobenom modelu raspore|ivawa scena 453 dogmatska povezanost zapravo glavni razlog pore|ewa i dovo|ewa u neposrednu vezu Ro|ewa Hristovog i Uspewa Bogorodice. . E. Tuma~e}i Hristovo za~e}e i ro|ewe. Studi e testi 114. 432. M. kw. Skaballanovi~ã. 325. Hristšanskše prazdniki. uzvi{enija od svih nara{taja i celokupne tvorevine…Œ.. arhiepiskop kritski. 221–223. Etude historico-doctrinale.65 Kada se ima u vidu ova simboli~ka i dogmatska povezanost Ro|ewa i Uspewa. Jean Damascene. Tako se na jutrewu. ka wemu dostojno biva preneta…Œ63 i œ… kao {to je on ka woj si{ao. palestinskog monaha iz Velike lavre Save Osve}enog. Popovi}. 65 Ibid. Bogu. znameniti himnograf ka`e: œ… ona je u sebe primila `ivot bespo~etni i beskrajni … ode}u nepropadqivostiŒ. 233. patrijarha carigradskog œBogorodi~ina smrt jeste potvrda stvarnosti inkarnacije sina Bo`ijeg u wojŒ56. `ivotu prenela si se bo`anstvenomŒ58 i œ@ivotu budu}i hram. 56 Ibid. odnosno naru~ioca slikanog programa da upravo ove dve scene. 63 Ibid. tako je ona ka wemu uznesena…Œ. preko Bogorodice. 49. La priere des eglises de rite byzantine.. Dogmatika Pravoslavne crkve. 131. 6. 189. patrijarha jerusalimskog. Beograd 1935. 64 Ibid. `ivot i spaseweŒ.55 a za svetog Germana.. Sources chretiennes 80. 237. on ka`e: œBogorodicu nose serafimi zbog ~uda svog bo`anskog materinstva i ona se pribli`ava sasvim blizu prvom bi}u. autora najstarije besede na praznik Uspewa. 58 tropar tre}e pesme drugog kanona. budu dovedene u neposrednu vezu i istaknute u okviru prazni~nog 55 M.62 a œ… budu}i da je postala Mati Boga @ivoga.. 141.59 S obzirom na to da se dolaskom Hrista na svet. Razmi{qaju}i o zemaqskom kraju majke Bo`ije. II. prosve}ewe. `ivot ve~ni zadobila siŒ. Kševã 1916. 159. Sli~nog je shvatawa i sveti Andreja. II/1. R. 59 tropar {este pesme drugog kanona.60 Majka Bo`ija sti~e izuzetan status. 60 J. Skaballanovi~ã. 131. Monastere de Chevetogne 1953. u tre}oj i {estoj pesmi drugog kanona na Uspewe ka`e: œRodiv{i sam @ivot. 428. 57 Ibid. vrlo ~esto.

II. 15–16. Kleidt. Amsterdam 1990. Chatzidakis — Bitha. godine. 325–326. 170–172. S.69 Va`no je napomenuti da osim pomenutih primera sa Raspe}em na zapadnom zidu i primera sa naspramno prikazanim Ro|ewem i Uspewem. The painted churches. 57–60. 146). G. . ~esto je u slikanim programima sredwovekovnih crkava.70 kao i u hramu Svetih Arhan|ela (Svetog Vlasija) u Arahneu u Argolidi. erster und zweiter tafelband. Kitzinger. 13. I. II–III. Moskva 2001. 68 Emmanouhl.66 Sude}i po sa~uvanim primerima. u okviru monografije o manastiru Studenici iz 1986.454 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 443–457 ciklusa. itd. 8. Sarabâànov. Oi toicografiej. Branislav Todi} je ukazao na ~esta pore|ewa i povezivawa Ro|ewa Hristovog i Uspewa Bogorodice u delima vizantijskih pisaca i pesnika (Manastir Studenica. 91. M. 138. D. Hutter.71 Broj gra|evina sa takvim modelom raspore|ivawa pomenutih scena nekada je verovatno bio 66 U tekstu o zidnom slikarstvu Bogorodi~ine crkve. 84. Der Bautypus der Griechischen Dachtranseptkirche. koji su ina~e. Cyprus. Issledovanià i atribucii. mogli da egzistiraju i samostalno. Nekotoráe osobennosti ikonografi~eskoè programmá. 70 Za kiparsku crkvu cf. D. 101. 126–129. Cyprus. itd. The Mosaics of St. 40. ~e{}e. pin. kapadokijske Kirk Dam Alti kilise u Belisrami i Sakli kilise. Moskva 1973.). 91. 93. 19. 29–37. Takvo re{ewe. 26–27. tab. 18 (crte`). 41. Stylianou. The wall paintings of the church of the Panagia at Moutoullas. sude}i po sa~uvanim spomenicima. 161–164. Sarabâànov. Kupper. Drevnerusskoe iskustvo. 268. hramu Bogorodice Kere na ostrvu Kiteri. Tbilisi 1984. Moskva 2007. primeweno je u Studenici i Gradcu. jedna naspram druge (kao u novgorodskoj crkvi Ro|ewa Bogorodice Antonijevog manastira i Blagove{tewskoj crkvi u Arka`ima. 169. 14. sa kompozicijama Ro|ewa i Uspewa na ju`nom i severnom zidu i istovremeno Raspe}em na zapadnom zidu. 186–189. prilikom razmatrawa `ivopisa Blagove{tenske crkve u Arka`ima a oslawaju}i se na tekst profesora Todi}a. S. Virsaladze. Peterburg 1997. Za osnovne informacije o spomeniku cf. Restle. ista. fig. ista. 95–96. 71 Zahvaqujem kolegi Jorgosu Fusterisu na podacima o mestu kompozicija Ro|ewa Hristovog. crkvi Borisa i Gleba u Kidek{u. Carevskaà. Martorana u Palermu. Sc. Fousterhj. Hein. Jakovljevi}. fig. 5. Ä. 83–84. Mouriki. Kasnije. D. tako. Rospisi atenskogo Siona.). Eikonografika programmata se buzantinouj staurepistegouj naouj. Freski cerkvi Blagoveæenià na Mà~ine.-M. Mary’s of the Admiral in Palermo. Wien 1984. tre}i model. 271. Tako su kompozicije Ro|ewa i Uspewa prikazivane jedna do druge (Atena u Gruziji. up. pl. V. ali i u crkvi Bogorodice u Mutuli na Kipru (sl. V. izme{tawe zavr{ne scene œDodekaortonaŒ sa tradicionalnog mesta nad zapadnim ulazom i weno povezivawe sa doga|ajem Hristovog ro|ewa. œUspenie BogomateriŒ i œRo`destvo HristovoŒ v sisteme dekoracii sobora Antonieva monastárà i ih ikonografi~eskiè protograf. Nekotoráe osobennosti ikonografi~eskoè programmá rospiseè cerkvi Blagoveæenià na Mà~ine (v Arka`ah) bliz Novgoroda. Iskusstvo hristianskogo mira. N. Die Byzantinische wandmalerei in Kleinasien. Recklinghausen 1967. 114–116. H. 67 Cf. 58–61. Freski cerkvi Blagoveæenià na Mà~ine (œv Arka`ahŒ). Qessalonikh 2005 (nepublikovana doktorska disertacija) Sc. Istorià drevnerusskoè `ivopisi. 6). 69 V. Tatjana Carevskaja tako|e pomiwe povezanost ovih doga|aja u delima crkvenih besednika. Byzanz und der Westen. Uspewa Bogorodice i Raspe}a u programu ovog hrama. Å. zatim u Kirilovskom hramu u Kijevu. Novgorod 1999. Lazarev. T. Drevnerusskie mozaiki i freski. 62. 510. 328. T.67 jedna ispod druge (na primer crkva Uspewa Bogorodice u Oksilitu na Evbeji)68 i. 183–185. The island of Kythera. 83–88. postoje i hramovi koji objediwuju oba modela tvore}i. Smirnova. ur. 89–92. Carevskaà.

\or|evi}. Shodno tome. Eikonografika programmata.73 S obzirom na to da je isti model primewen u grada~koj crkvi. 61. D. Stariji slojevi zidnog slikarstva u Bojani. 65–110. mesto kompozicije Uspewa na severnom zidu studeni~ke crkve ne bi trebalo povezivati sa hramovnom slavom. mesto scene Uspewa iz Studenice ponovqeno je i u grada~koj crkvi. Naime. 75 O arhitekturi grada~ke crkve detaqno v. 82–84. Naime. Gradac. Medakovi}. me|utim. B. Penkova. Mile{eva i Studenica. Cvetkov. I M. Beograd 2005.Dragana Pavlovi}: O jednom osobenom modelu raspore|ivawa scena 455 mnogo ve}i. deo teksta sa navedenim gra|evinama u kojima je scena Uspewa prikazana na severnom zidu naosa. name}e se pitawe konkretnog uzora. v. Saop{tewa 40 (2008) 49–57. Beograd 2011. prir. 32. Fousterhj. C. Grozdanov. {to ukazuje na ~iwenicu da razmatrani model raspore|ivawa prazni~nog ciklusa nije bio uslovqen posvetom crkve. Kona~no. \uri}a. Beograd 2008. Markovi}.75 primena istog modela raspore|ivawa scena œDodekaortonaŒ bila lako ostvarqiva. 74 V. o{te}ewa slikanog sloja u mnogim hramovima ne dozvoqavaju da se wihovi programi sagledaju u potpunosti. Na tragovima Vojislava J. Istorija i arhitektura manastira. pretpostavqa da su bile prikazane na ju`nom i severnom zidu ovog hrama. Todi}. ur. Vojvodi}. Studije srpske sredwovekovne umetnosti. D. predstavqaju re{ewa koja su primewivana u mnogim hramovima.72 Imaju}i u vidu navedene spomenike. Osim toga. trebalo bi imati u vidu i ~iwenicu da je zbog sli~nosti grada~kog hrama sa studeni~kim katolikonom u osnovi i proporcijama gra|evine. O. koje nisu sa~uvane. i u crkvi Uspewa Bogorodice u Amarintosu na Evbeji bio je primewen isti model raspore|ivawa pomenute tri scene. 22–23. Novo tuma~ewe programa i rasporeda fresaka u Mile{evi. u toj crkvi Raspe}e je naslikano na zapadnom zidu. Vizantijske freske.74 Kona~no. u prilog ovoj tezi govori i ~iwenica da je scena Uspewa predstavqana na istom mestu u mnogim sredwovekovnim spomenicima razli~ite posvete. odnosno pre nego {to je sveti Sava koncipirao slikani program u ovoj Nemawinoj zadu`bini. M. 73 Za takvo tuma~ewe v. 235. prikaz scene Bogorodi~ine smrti na severnoj strani potkupolnog prostora studeni~kog katolikona pojedini istra`iva~i obja{wavali su upravo posvetom ovog hrama prazniku Uspewa. posve}enoj prazniku Blagovesti. Sc. 72 Po svoj prilici. mo`e se zakqu~iti da prikazivawe Hristovog raspe}a na zapadnom zidu i slikawe scena ro|ewa Spasiteqa i Bogorodi~ine smrti kao pandana. V. . Kandi}. dok se za kompozicije Ro|ewa i Uspewa. \uri}. na koje za sada nije mogu}e dati pouzdan odgovor. Kada je re~ o crkvi u Bojani. prvobitni raspored scena u ovom hramu u novije vreme donosi B. i to pre nastanka `ivopisa u Studenici.

sur le mur nord du naos (Saint Theodores pres de Kaphiona en Magne. ainsi que la situation de la Crucifixion au mur ouest dans les eglises de Studenica et de Gradac. face au sanctuaire. les deux scenes seront souvent mises en relation et accentuees au sein du cycle des Grandes Fetes par les commanditaires. Selon les monuments preserves. Nombreux sont les temoignages de cette representation de la Crucifixion sur le mur ouest du naos. respectivement situees aux murs sud et nord du naos.456 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 443–457 Dragana Pavlovi} A PROPOS D’UN MODELE SPECIFIQUE DE DISPOSITION DES SCENES DES GRANDES FETES: STUDENICA — GRADAC La disposition des scenes des Grandes Fetes a l`eglise de la Vierge de Studenica. resulte d`une interpretation de l`autel comme Tombe du Seigneur. Saint Nicolas dans le village Saint Nicolas pres de Monemvasie) et parfois sur le mur sud (nord-est chapelle de Sainte Sophie a Mistra). les compositions de la Nativite du Christ et de la Dormition seront representees soit cote a cote (comme a Atena en Georgie). Ce meme modele est visible egalement dans la peinture du naos d`autres temples medieveaux byzantins de diverses consecrations. Saint Pierre de Kalyvia Kouvara en Attique. de construction plus recente. Saint Demetrios a Krokeai. La raison pour etablir ce lien visuel entre la scene de la Nativite du Christ et de la Dormition de la Vierge reside dans la profonde connexion dogmatique des deux mysteres sacres. eux-memes deux themes de predilection des precheurs ecclesiastiques. Vierge Kera a Kritsa en Crete etc. suit un modele de representation tout a fait special. que l`on rencontre dans les textes des Peres de l`Eglise. En consequence. la scene de la Crucifixion est egalement representee dans certains monuments au mur ouest et la scene de la Dormition est alors deplacee. Omorphi Ekklisia d’Athenes. Vierge Chryssaphitissa pres de Chrysapha. Saint Jean Chrysostome a Geraki. Sainte Trinite a Kranidi. Omorphi Ekklisia en Egine. ainsi que celle de ces memes scenes a l`eglise de l` Annonciation a Gradac. Saint Demetrius a Makrichori en Eubee. le plus souvent. ne suivent pas l`ordre chronologique traditionnel. Le positionnement de la scene de la Nativite du Christ face a celle de la Dormition de la Vierge. les peintures murales dans certains eglises temoignent de la coutume medievale a placer la scene de la Dormition tout pres ou en vis a vis de la composition de la Nativite du Christ. Saint Etienne a Kastoria. Outre les cas mentionnee plus haut dans lesquels la derniere scene du cycle des Grandes Fetes ne figure pas. a l`instar de Nea Moni en Chios. l’ Evanguelistria a Geraki. soit l’ . La representation de la Crucifixion au mur ouest du naos. Saint Nicolas de Rhodes pres d’ Arta. Saints Anargyres et Saint Nikitas a Kipoula en Magne. D`autre part.

la representation de la Crucifixion au mur ouest et l’emplacement des scenes de la naissance du Sauveur et de la mort de la Vierge face a face. Pour conclure. du fait du manque de sources et de donnees plus fiables. avec la scene de la Crucifixion a l`ouest est visible a Studenica et a Gradac. la question de l`origine de protoexemple reste toujours sans reponse. en vis a vis (comme c`est le cas a l`eglise de la Nativite de la Vierge du monastere d`Antoine a Novgorod et l’ Annonciation d’ Arka`. ainsi qu`a l`eglise Panaghia a Mutula en Chypre et dans l’ eglise des Taxiarques (Saint Vlasios) a Arahneo en Argolide dans le Peloponnese. En definitive. soit plus souvent. etablit clairement que le modele de disposition iconographique n`etait nullement conditionne par la consecration. Vierge Kera dans l’ ile de Cythere etc). reprise dans l`eglise de Gradac consacree a la fete de l` Annonciation. existe un troisieme modele. sont des solutions iconographiques couramment appliquees dans de nombreux temples byzantins. mais la destruction des couches peintes ne permet pas une analyse plus complete.Dragana Pavlovi}: O jednom osobenom modelu raspore|ivawa scena 457 une au dessus de l’ autre (comme a l`eglise de la Dormition a Oxilithos en Eubee). et cela bien avant que Saint Sava ait conüu le programme des fresques de Studenica. Independamment des cas pour lesqueles la Crucifixion est situee au mur ouest. au temple de Saint-Cyrille a Kiev. Par consequent. reunissant les deux modele sous un meme programme iconographique. Ce dernier modele. la place de la Dormition de la Vierge de Studenica. avec les compositions de la Nativite du Christ et de la Dormition respectivement situees aux murs sud et nord. plus complet. Le nombre des monuments avec cette disposition des scenes etait dans le passe probablement plus important. . et ceux pour lesquels les scenes de la Nativite du Christ et de la Dormition figurent face a face.

.

zapadni zid zapadnog traveja. Raspe}e Hristovo . Bogorodi~ina crkva u Studenici. 1.Sl.

Ro|ewe Hristovo . Gradac. ju`ni zid potkupolnog prostora. 2.Sl.

severni zid potkupolnog prostora. Uspewe Bogorodice . Gradac. 3.Sl.

Bogorodica Hrisafitisa u Hrisafi (Lakonija). Raspe}e Hristovo .Sl. zapadni zid naosa. 4.

Omorfi Eklisija u Atini. 5.Sl. Basilakh — Karakatzanh) . Uspewe Bogorodice (prema A. severni zid naosa.

Sl. Ro|ewe Hristovo (prema D. Mouriki) . ju`ni zid naosa. 6. Bogorodi~ina crkva u Mutuli (Kipar).

Uspenie Bogorodi~ino. Kqu~ne re~i: manastir Treskavac. hronolo{ki jasno odeqenih ktitorskih poduhvata i obnova u razdobqu izme|u XIV i XIX veka.2–31:7. istaknute scene menolo{kog ciklusa i lik Emanuila). ne . eksonarteks. s evidencijom slikarskih radova ostvarenih izme|u XIV i XIX veka. Spomenici za srednovekovnata i ponovata istorija na Makedonija IV. sveti Jefrosin Povar. br. Rezultat su razmatrawa neobi~nog. koji podr`ava Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije. U isto vreme pravdaju poistove}ewe pomenutog dela prostorne celine s prvobitnim mestom postoje}e. naknadno dislocirane treskava~ke kamene agiazme. reprezentativni prikaz vladara s motivom bo`anske investiture.7) VESNA MILANOVI] (Beograd) SVETA^KI LIK U KONTEKSTU: JEDAN NERASVETQENI PRIMER IZ EKSONARTEKSA CRKVE U MANASTIRU TRESKAVAC* Osnovu priloga ~ine nalazi povezani s identifikacijom fragmentarno sa~uvanog.Vizantolo{ke teme Byzantine Themes UDK: 271. 37–52. jednako kao i uvi|awa specifi~nosti samog mesta koje je sveta~kom liku dato me|u predstavama u ju`nom delu prostora treskava~kog eksonarteksa (Kr{tewe Hristovo. Skopje 1981. ranije neprepoznatog lika svetog monaha Jefrosina Povara. 1 O razli~itim fazama istorije manastira Treskavca. B. Nalazi potvr|uju naro~it segment u sadr`aju slikanog programa iz vremena kraqa Du{ana — tematski zaokru`en i objediwen jedinstvenom simvolikom. 177003.1 Za razliku od zate~enih fresaka u naosu * Rad je nastao kao rezultat istra`ivawa u okviru projekta ev. Manastirot Treskavec so crkvata Sv. Babi}. vezanih za niz razli~itih. agiazma Slikani sadr`aji koji su u fokusu na{e pa`we deo su fresko ukrasa one prostorne celine treskava~kog sakralnog kompleksa u kojoj se sa~uvao i najstariji od vi{e postoje}ih slojeva `ivopisa u tom manastiru. sasvim specifi~nog ikonografskog atributa svetog (gran~ica s rajskim jabukama) i izdvajawa zna~ewskog sloja koji tom atributu daje dimenziju naro~itog toposa. ikonografski program. Preglednu prezentaciju razli~itih slikarskih celina u crkvenom kompleksu.044(497. v. i ne bez odre|enih analogija u spomenicima epohe.

137. 45–48. D. 101–140 (posebno 137 sl. ako ne i sama izgradwa. a pre 1343. . nav. jedinstvenog ktitorskog graditeqskog poduhvata. odnosno da nije predstavqao hronolo{ki homogenu strukturu. s tim {to su se neki opredeqivali za period vladavine kraqa Milutina. odnosno prostoru svete gore i otelotvorenog hri{}anskog (mona{kog) obrasca rajskog stani{ta.2 uobli~enom kao dodatak starijem unutra{wem jezgru manastirske crkve. Skopje 1981. O tome v. 7 i 9. L. Sinajskoj i Atonskoj. 33–52. Skopje 2009. gopo hronologiji wihovog nastanka. 18–23. v. Kulturno nasledstvo 1 (1959) 49–50. Smol~i}-Makuqevi}. drugi za Du{anovu epohu.3 Nedavno je. pomenutog prostora stavi u vreme kraqa Du{ana. na poqima isto~nog i zapadnog zida oko ulaza. delo. Masivne pregradne zidne povr{ine umetnute u XIX veku dale su mu postoje}u nagla{enu tropartitnu formu. up. Gramotite na Stefan Du{an za manastirot Treskavec.). isto. s primerima. S. Spomenici za srednovekovnata i ponovata istorija na Makedonija IV. up. Istra`iva~i su uglavnom povezivali vreme izgradwe i vreme `ivopisawa tog prostora.460 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 459–479 i unutra{woj priprati katolikona — koje su plod obnova i poti~u iz mla|ih istorijskih epoha — celina o kojoj je re~ trebalo bi da predstavqa i autenti~ni prvobitni sloj `ivopisa namewenog odgovaraju}em prostoru ~ije bo~ne krajeve natkriquju kupole. Kasapova. 6 Za autenti~no pore|ewe podvi`ni~kog `ivota manastirskog bratstva s obrascima mona{tva u dvema najslavnijim svetim gorama vizantijskog sveta. Slaveva. kao i na nekim mestima koja su u tom prostoru pokrivena novijim slojem maltera. Arhitekturata na crkvata Uspenie na Bogorodica — Treskavec. koje donosi pisani dokument iz Du{anovog vremena. S. {tavi{e. Zapa`awe se odnosi prakti~no na sve priloge o slikarstvu Treskavca.). s navedenom {irom literaturom posve}enom izu~avawu odgovaraju}ih fenomena. v. 77–78. u period nakon {to se 1334. ]ornakov. nav. V. izlo`eno mi{qewe da ni sam oblik koji je eksonarteks imao u vreme izvo|ewa fresaka nije bio plod jednog. pa i na one navedene u na{im nap. 137. Za podatke o arhitekturi up. 70. ~iji autori freske opravdano datuju u vreme kraqa Du{ana. 5 Za opis dana{weg stawa. u isto vreme. Za mi{qewa prethodnih istra`iva~a i autora priloga o treskava~kom crkvenom zdawu up. na mestu i planini Treskavac. Spirovski. Mo{in. Balcanica XXXV (2005) 285–322. zna~ajno ga suzile i.4 Misli se na sredwovekovne etape u formirawu prostora — na radove koji su prethodili wegovom `ivopisawu — jer u stru~noj literaturi nisu ostale nezapa`ene izmene sredwovekovnog izgleda prostora u XIX veku. zaklonile deo autenti~nih sredwovekovnih fresaka. 3 Izneto gledi{te o starini i izvornosti postoje}eg `ivopisa na zidovima eksonarteksa ima podr{ku u prethodnoj stru~noj literaturi. delo. isto. daje i E. Za rezultate sonda`nog ispitivawa koji ukazuju na postojawe prvobitnih fresaka ispod naknadno uba~enih zidnih masa (one nisu `ivopisane). 4 i 5. 2 „Skrivena“ spratna prostorija u ju`noj uslovila je re{ewe sa slepom kalotom u ju`nom delu eksonarteksa. Sakralna topografija manastira Treskavca. kao o svetom prostoru. 142–158 (posebno 157 sl. na`alost. ve} prema odeqenim prostornim celinama u kojima se nalaze. Kasapova. 4 V. Ispituva~ki raboti vo manastirot Treskavec. s odgovaraju}im bibliografskim bele{kama. O sredwovekovnom kompleksu Bogorodi~inog manastira i wegovog okru`ewa. godine manastirsko sredi{te s ve} potvr|enim zna~ajem svetog i kultnog mesta i obrazom mona{ke svete gore6 na{lo u sastavu teritorijalno pro{irene dr`ave „kraqa i samodr{ca svih srpskih i pomorskih zemaqa“. kod Kasapova. nap.5 U dosada{wim prou~avawima manastira izneto je vi{e dovoqno uverqivih razloga da se poduhvat `ivopisawa.

151–152 (za stranice posve}ene razmatrawu programa v. P. Babi}. 10 @ivopis treskava~kog eksonarteksa iz Du{anovog vremena zasad se jo{ ne mo`e smatrati ktitorskim poduhvatom samog Du{ana. Bogdanovi}. B. Slaveva. O pomenutim Du{anovim titulama i o okolnostima i pozadini odgovaraju}ih promena u vladarskoj (u ovom slu~aju kraqevskoj) titulaturi up. Mirkovi}. ZRVI 42 (2005) 77–121. S. S. Beograd 1988. nesumwivu vrednost dokaza nose upravo i ostaci nekada{weg reprezentativnog portreta tog vladara.Vesna Milanovi}: Sveta~ki lik u kontekstu 461 dine. izd. posebno 45–48. Pirivatri}. 107–120). 45–48. Slikarstvo XIV veka u manastiru Treskavcu. M. delo. Skopje 1990. isti. Beograd 1974. delo. tako|e i V. Smol~i}-Makuqevi}. L. 38–39. Mo{in. v.7 Razlozi koje podrazumevamo povezani su i s jasnim i eksplicitnim dokazima zabele`enim u pisanim izvorima i s onim koje donosi prou~avawe likovne gra|e in situ. O Milutinovom darivawu manastira jasno svedo~i i Danilo II. D. Danilo Drugi. M. Vizantijske freske u Jugoslaviji. Petrovi}) up. Starinar 18 (1968) 107–113. 463–472. Slikani kalendar u Treskavcu i stihovi Hristifora Mitilenskog. Grozdanov. za dana{wu jezi~ku verziju (L. Pregled crkvenih spomenika kroz povesnicu srpskog naroda. na vi{e mesta. 1). Ulazak Stefana Du{ana u Carstvo. posebno B. 136–137. delo. i isti. 8 O poveqama kraqa Du{ana manastiru Treskavac v. Koj bil i koga ktitor na `ivopisot na egzonarteksot vo crkvata Sv. 45–49. Srpski gramoti od Du{anovo vreme. ako ve} ne samom kraqu10 — nema mesta sumwi u to da naro~it odabir tema i program7 Titula koja odgovara periodu Du{anove kraqevske vlasti pre 1343. Streme` 4 (1961) 52–58. Beograd 1973. nav. R. i E. @ivoti kraqeva i arhiepiskopa srpskih. D. Hristos Car. \. Gligorijevi}-Maksimovi}. 72–73. kao i odlike ukupnog slikanog programa treskava~kog eksonarteksa. Uspenie Bogorodi~ino vo manastirot Treskavec. 7. Mijovi}. Beograd — Kru{evac 2002. Tre}a jugoslovenska konferencija vizantologa. Zograf 31 (2006–2007) 159–166. E. Portreti vizantijskih i srpskih vladara u manastiru Treskavcu. ^iwenica da u sa~uvanoj i raspoznatqivoj sadr`ini natpisa uz ostatke gorweg (u preslikavawu freske u XIX veku neizmewenog) dela prvobitnog Du{anovog portreta nema izri~ite naznake o ktitorstvu ostavqa mesta i za eventualne druga~ije pretpostavke o naru~iocu slika (za primer opreznosti u sudu o ktitorstvu up. sem onih navedenih u na{oj nap. Menolog. nav. Gligorijevi}-Maksimovi}. ZRVI 44/2 (2007) 381–394. \uri}. Dani~i}. i podatke u na{oj nap. nav. Bogorodica Carica. G. S. @ivopisot od egzonarteksot na crkvata na manastirot Treskavec. Cvetkovski. Carski Deisis i Nebeski dvor u slikarstvu XIV veka manastira Treskavac. kada je vladarska titula kraqa Du{ana ukqu~ivala i termin „gr~ke zemqe“. izd.8 S druge strane. 327–328. Sadr`ina vi{e Du{anovih poveqa treskava~kom manastiru izdvaja se kao veoma va`an izvor neposrednih pisanih podataka o brizi i pokroviteqskom odnosu kraqa i potoweg cara prema svetom mestu o kojem su se starali ne samo raniji bugarski i romejski carevi. V. s podacima o starijim izdawima i literaturi (up. i V. u ~ije je okvire vladarska predstava bila ukqu~ena. Carska ikonografija u srpskoj sredwevekovnoj umetnosti. Manastirot Treskavec so crkvata Sv. up. Slu`be. @ivoti kraqeva i arhiepiskopa srpskih. D. Kasa- . nebesnite sili i svetite voini vo `ivopisot od XIV i od XV vek vo Treskavec. Mak Danijel. 132–149). Zograf 8 (1977) 48–54. Kasapova. 9 Za priloge o programu slikarstva u eksonarteksu u kojima se ostvarena re{ewa datuju u vreme kraqa Du{ana. Uspenie Bogorodi~ino. 55–185. Zagreb 1866. 12). kao i koherentnost i upe~atqivost iskazanih idejnih poruka. Beograd 1950. Babi}. Prilep 1988. Ikonografski program severne kupole priprate crkve Bogorodi~inog Uspewa. nego i Du{anov deda i otac. O hronolo{kim okvirima za datovawe `ivopisa v. 132. godine ispisana je na ostacima autenti~nog fresko maltera s nekada{wom predstavom tog vladara (sl. C. 40. KN 12–13 (1988) 5–20 (=Studii za ohridskiot `ivopisot. idu u prilog ideji o ktitoru iz naju`eg kruga dru{tvene elite. Kasapova. Streme` 4 (Prilep 1961) 48–51 i isti. Petrovi}. J. s odgovaraju}om intitulacijom u prate}em natpisu (sl. 56. 1).9 Ako se ostave po strani kvalitet fresaka i odlike slikarskog jezika — koji. Petkovi}.

Posle evidentirawa i uo~avawa srodnosti s jo{ nekim od primera neobi~ne teme koju predstavqaju „sveci u ode}i prin~eva sa Hristom — carem i Bogorodicom — caricom“. Na{u predstavu o pojedinostima i odrednicama kontekstualnog sklopa prou~avanog programa dvojako i na komplementaran na~in opisuju i specifi~nosti koje taj program deli sa spomenicima odgovaraju}eg {ireg kruga — ba{ kao i inovativnosti koje se svrstavaju u kategoriju jedinstvenih re{ewa. 65. 132–149). 249–250.462 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 459–479 skih re{ewa ne samo {to sadr`i neophodne parametre za predlo`eno datovatovawe. 153–155. Staro srpsko slikarstvo. P. up. slede detaqnija razmatrawa. Beograd 1966. Izdvajamo slede}e radove: S. ve} je na svoj na~in odre|en i blisko{}u s izvesnim temama i re{ewima u samim Du{anovim zadu`binama. Rasolkoska-Nikolovska. zapadnim ulazom u narteks i naos — to jest iz centralnog dela prostorije eksonarteksa — prelazi u takozvani ju`ni brod treskava~kog zdawa. 463–472. KN 2 (1961) 45–60. nav. Bogorodica Carica. S. . na neki na~in ~ak previ|an. 11 Iako danas nemamo uvid u sve detaqe programa centralnog dela prostora treskova~kog eksonarteksa oko ulaza. S. otvorena mogu}nost upotpuwewa dosada{wih saznawa podacima iz likovne gra|e in situ. odnosno u reprezentativnim crkvenim zadu`binama wegovog doba. Smol~i}-Makuqevi}. ZRVI 4 (1956) 216Š. s podacima o prou~avawu. Mijovi}. Za osvrt na odgovaraju}e sadr`aje treskava~kog eksonarteksa. Vezuje se za okolnost da deo prvobitnog sastava kompozicije s predstavom tog vladara zaklawa pregradna zidna masa uba~ena u XIX veku. 248. Mislimo na mesto gde se sadr`aj istaknut na ju`noj polovini isto~nog zida sredi{weg dela eksonarteksa spaja s pova. Arhitekturata na crkvata Uspenie na Bogorodica. Menolog. nebesnite sili i svetite voini vo `ivopisot od XIV i od XV vek vo Treskavec. 88–109. pogled na postoje}u gra|u pru`a dovoqno podsticaja za razmatrawa o odnosu re{ewa odgovaraju}e celine u Treskavcu i onih u drugim spomenicima Du{anove epohe (up. C. 107–113. 40–41. 158). tekst koji sledi ni`e). KN 12–13 (1988) 5–20 (=Studii za ohridskiot `ivopisot. Freske Markovog manastira i `ivot sv. te u tom smislu podse}amo na ~iwenicu da je fresko celina treskava~kog eksonarteksa u stru~noj literaturi ve} predstavqena zapa`awima o neobi~nim temama i izuzetnim. 138–140. 48–54. prvobitno povezan s prostorom eksonarteksa kao svojevrsni ophodni hodnik {to uokviruje jezgro s narteksom i naosom s ju`ne strane. 15–17. te za zna~ajnu verovatno}u da sadr`aj kompozicione celine pod pregradom nije i zauvek izgubqen.11 Neke od ikonografskih posebnosti dosad su s razlogom privukle ili privla~ile pa`wu istra`iva~a.12 Wima bi mo`da mogao da se prikqu~i i mawi segment programa u ju`nom delu nekada{weg neizdeqenog i znatno kompaktnijeg prostora — dosad van fokusa posebnih razmatrawa kao tematska celina i. 12 Tematika i ikonografija fresaka severne kupole bile su svakako poseban izazov za istra`iva~e. kao takav. M. 307–315. Slikani kalendar u Treskavcu i stihovi Hristifora Mitilenskog. inovativnim slikarskim re{ewima. Carski Deisis i Nebeski dvor u slikarstvu XIV veka manastira Treskavac. Mijovi}. 102. Freski od kalendarot vo manastirot Treskavec kaj Prilep. Vasilija Novog. I daqe je. Hristos Car. P. odnosno slika „Nebeskog dvora“ ili „Nebeskog Jerusalima“ ‰up. Gligorijevi}-Maksimovi}. i ista. Carska ikonografija u srpskoj sredwevekovnoj umetnosti. isti. delo. Grozdanov. Radoj~i}. 148–154. kao ni u sadr`aje u prvobitnom svodu nad tim prostorom. Radoj~i}. ipak. Re~ je o freskama koje su ispuwavale zidne povr{ine na mestu gde se iz prostora pred glavnim. 109–113. Slikarstvo XIV veka u manastiru Treskavcu. Neobi~nom varijantom slo`enog ciklusa crkvenog kalendara (Menologa) posebno su se bavili: Z.

u kojem se na odgovaraju}i. Athens 2006 (jedno od brojnih reizdawa). iako se zna za vi{e primera u vizantijskom svetu XIII i XIV veka. prethodna slika o primerima upotpuwena. podatke u nap. 226 (primer iz Matei14 . 11 (pobrojani primeri iz De~ana. Bruxellis 1902. Zidno slikarstvo srpske vlastele u doba Nemawi}a. u na{em razmatrawu ne neva`na detaqa. @itija svetih.Vesna Milanovi}: Sveta~ki lik u kontekstu 463 onim raspore|enim u ju`nom traveju. Textes grecs inedits extraits du Ms. izd. Beograd 1995. 252 (De~ani). II. Skopje 2002. 35–36. \or|evi}. dok je susedna povr{ina isto~nog zida sredi{weg prostora eksonarteksa bila rezervisana za slo`enu. Les fresques de Saint-Georges et la peinture byzantine du XIIe siecle. Hadermann-Misguich. V. 292–293. mesto je dato kompoziciji Kr{tewa Hristovog (sl. Sveta~ki lik na koji upu}uje naslov ovog priloga (sl. Grec de Paris 1596. ekd. Langis. 1. Vie abregee d'Euphrosynus. Kurbinovo. Delehaye.14 S tim u vezi odmah ukazujemo i na dva. 237 nap. 17. na svoj na~in. 77. H. odnosno onog zida ~ije se povr{ine nastavqaju na ju`ni kraj isto~nog zida sredi{weg dela eksonarteksa (ju`no od glavnog ulaza u unutra{wu pripratu i naos) u pravcu ophodnog hodnika {to prati ju`ni zid jezgra crkvenog zdawa. 3–4). Cf. neposredno ispod izdvojenog svetog. cols. J. E. nekada neizdeqen i svakako celovitiji prostor zapadno od jezgra crkvenog zdawa nastavqao prostor pomenutog ju`nog broda. i Euergetinoj htoi Sunagwgh twn qeofqoggwn rhmatwn kai didaskaliwn twn qeoforwn kai agiwn paterwn. podtekst koji u recepciju konkretnog segmenta slikanog programa eksonarteksa uvode postoje}i konotativni motivi iz neobi~nog. septembar. Zidno slikarstvo manastira De~ana. Paulou tou osiwtatou monacou kai kthtoroj Monhj thj Uperagiaj Qeotokou thj Euergetidoj kai Euergetinou epikaloumenou II. Psa~e i Ravanice). Synaxarium ecclesiae constantinopolitanae. doprinosi. 174. Beograd 1976. ali wihovo prou~avawe nije predstavqalo naro~it izazov istra`iva~ima. U dowoj zoni istog zida. Dobruna. \uri}. Ta slika se u me|uvremenu nije bitnije izmenila. Jedan se odnosi na ~iwenicu da monah o kojem je re~ nije ulazio u krug {iroko po{tovanih na~elnika mona{kog `ivota i slavnih podvi`nika ~iji se likovi redovno nalaze na zidovima sredwovekovnih crkava {irom pravoslavne vaseqene. M. natkriqenom kalotom. ed. Kad je re~ o srpskim spomenicima zrele sredwovekovne epohe (cf. u XIX veku preslikanu i pregradwama delom pokrivenu kompoziciju s naro~itom predstavom kraqa Du{ana (sl. 145. Pojedina~ne figure svetiteqa u naosu i paraklisima.15 Veoma retko se nala13 Up. Gra|a i studije. Na wih aludira upravo wegov karakteristi~ni prate}i ikonografski atribut — gran~ica s plodovima rajskog drveta. 34. up. ibid. Revue de l'Orient chretien 10 (1905) 42–45. 21. ed. 7). Bruxelles 1975. Dmitrova. Popovi}. sasvim specifi~nog `itija pomenutog svetog. le cuisinier. 243–245. 265). evidentirane su i izdvojene odgovaraju}e predstave. 2) nalazi se u drugoj zoni (odozdo) severnog zida u traveju nadvi{enom kalotom. L. Manastir Matej~e. 264–265. Vies et recits d'anachoretes (IV–VII siecles). up. Sofije u Ohridu. Arhimandrit Justin Sp. 266. 37–42. 569. Markovi}. M. Beograd 1994. 20. ~ija nas je identifikacija sa zanimqivim sveta~kim likom Jefrosina Povara (Kuvara) prakti~no i podstakla na daqa razmatrawa i istra`ivawa odgovaraju}eg programskog konteksta. Sv. M. Clugnet. 15 Na retkost slikawa svetog Jefrosina Povara ukazano je svojevremeno u radu L.13 Utvr|ivawu simvoli~ne potke koja spaja nekolicinu raznorodnih i samo naizgled tematski odeqenih predstava i sadr`aja u nazna~enom delu prostora u koji je sme{tena poprsna mona{ka predstava. I.

Popovi}. Ivanov. u vezi sa problemati~nim mestima u rekognoscirawu prvobitnog. Nekoliko re~i o „Vrlinoslovu“. Osam vekova Hilandara. Izgleda da su tek razli~ite varijante zbornika pateri~kog tipa prava mesta na kojima treba tra`iti hagiografske podatke o svetom Jefrosinu. up. Oxford 2006. cf. Za bibliografske podatke o wima v. iz koje posebno izdvajamo zbornik pouka o vrlinama i podvizima bogougodnika. Referentnim bibliografskim podacima o zbirci Pavla Evergetidskog (Evergetina). Florileges spirituel grecs (3. po sastavqa~u nazvanoj i „Evergetinos“. nav. kao i oni pozniji. Jevti}. 7–11. Milunovi}). Milanovi}. up. M. H. cols. Pavle Evergetidski: Vrlinoslov I. D. 49 i ista. kwi`evnost. bele{ke vezane za kalendarski pomen svetog Jefrosina Kuvara zati~u se tek u sklopu liste izostavqenih sveta~kih imena i praznika (ibid.16 Drugi je vezan za zapa`awe o svojstvu samog atributa na osnovu kojeg smo prepoznali identitet naslikane li~nosti. 33–34. 174. Florileges monastiques). B. u nastavku teksta). Na svoj na~in indikativan je. u Matei~u. Beograd 2000. delo. 174. 109. uobli~en u XI veku trudom osniva~a manastira Bogorodice Evergetide u Carigradu. s tim {to u tim prilozima nije utvr|en wen identitet. odnosno wegovo `itije — svedeno upravo na specifi~nu epizodu o snu jednog jereja. Sli~an tip ikonografskog atributa izuzetno se bele`i i na predstavama nekih drugih zanimqivih sveta~kih li~nosti. na{u nap. o rajskim dobrima i datom mu vizijom o Jefrosinovoj blagodati obitavawa u rajskom vrtu. 17 Postojawe sveta~ke predstave koja je privukla na{u pa`wu pomiwe se samo u dva postoje}a priloga o `ivopisu manastira Treskavca jednog (istog) autora. Na{e prvo i jedino ukazivawe na identifikaciju sveta~kog lika u Treskavcu bilo je tek usputno. Parisiis et Romae 1868.. uostalom. kao i za razmatrawa fenomena povezanih s postojawem odgovaraju}e. prikqu~ujemo i predgovor nedavno objavqenom prevodu prvog od ukupno ~etiri toma kompilacije sa starogr~kog izvornika na savremeni srpski jezik. s posledwim zasad najpotpunijim podacima o primerima u zadu`binama srpskih sredwovekovnih ktitora u nap. O prvobitnom programu zidnog slikarstva u priprati Bogorodi~ine crkve u Mora~i. Todi}. sabrata istog manastira. 499–512. Beograd 2006. Kora}. delo. 744. manastir Hilandar 2005 (prev. V. U kolekciji Acta sanctorum septembris III (7–11 sept. monaha Pavla (up.464 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 459–479 zi i u rukopisnim sinaksarima. na spratu priprate u Svetoj Sofiji u Ohridu. naro~ito i M. Gligorijevi}-Maksimovi}. u isto vreme u sebi nosio i zna~ewe naro~itog biblijsko-hri{}anskog toposa. V. sli~ne kategorije kao i sveti o kojem je re~. ZRVI 42 (2005) 105 (atribut je opisan kao œgran~ica sa tri cveta ru`i~aste boje“). s odgovaraju}om literaturom i podacima o izvorima. v. umetnost i arhitektura. 15. Milanovi}. 111. Synaxarium ecclesiae constantinopolitanae.17 Gran~ica s rajskim plodovima — prema `itiju. Manastir Mora~a. Dictionaire de spiritualite V. Paris 1962. sasvim specifi~ne kategorije svetih i s negovawem wihovih kultova u vizantijskoj i kasnijoj ruskoj tradiciji. posebno 502–503. 35–36. M. izd.19 ~a). 109 (prvi i jedini put pomenut i primer iz Treskavca). Richard. Delehaye. sredwovekovnog sastava zone sa stoje}im figurama u priprati Mora~e. Slikarstvo XIV veka u manastiru Treskavcu. i nalaz o nepostojawu podataka o bogoslu`benom pomenu svetog u sinaksarima Evergetidskog i Jerusalimskog tipika. 19 S tim u vezi podse}amo na ~iwenicu da se isti ikonografski simvol ponekad javqa i kao atribut na predstavama Adama ili Eve (o tome up. nav. rajskim jabukama — jeste atribut specifi~an za likovne predstave svetog Jefrosina. O toj vrsti literature. savremeni predstavi u Treskavcu ili ne{to mla|i. 526. M. 33–34. za mesto . S. A. Ilustracije pateri~kih pri~a u priprati hilandarskog katolikona.). izd. Holy Fools in Byzantium and Beyond. na kojoj je sveti prikazan s rajskim cve}em u ruci. duhovni `ivot. 505–537. U vidu imamo primer predstave svetog Andreja Jurodivog — „ludog Hrista radi“ — u zidnom slikarstvu isposnice Svetog Neofita na Kipru (za sliku u boji. V. 14). 16 Cf. 743–746). Istorija. nap. u funkciji jasnog odre|ewa identiteta odabranog mona{kog lika. A. u sklopu slikanih programa crkve u De~anima. Psa~i i Ravanici. v. 18 To potvr|uju i najstariji poznati primer iz crkve u Kurbinovu. posebno 525–528. kod Markovi}. ilustracija na predwoj korici kwige. nap.18 ali je re~ i o simvolu koji je. fs. Slikani kalendar u Treskavcu i stihovi Hristifora Mitilenskog. Markovi}. na{u nap.

Research into the Artistic Interpretation of the Theme in Medieval Serbia. izgleda. koje su bile ukqu~ene u taj prostor. Re~ je o ilustracijama datuma iz posledwe dekade tog meseca (nesa~uvane ilustracije vezane za ostale datume januara. M. cf. 53–54. mesta) posmatrane kao deo slikanog Menologa (u tekstu Slikani kalendar.24 S druge strane. ju`nom zidu. 49 i ista. na suprotnom. The Symbolism of the Apple in Byzantine Literature. Slikarstvo XIV veka. Re~ je o prikazu Bogojavqewa u epizodi Kr{tewa Spasiteqevog na reci Jordanu.. u zoni rezervisanoj za stoje}e figure. 24 Up. s prate}im napomenama. Gligorijevi}-Maksimovi} (nav. ibid. Slikarstvo XIV veka u manastiru Treskavcu.. 12. odgovaraju}i. 23 Up. i kod Z. 15). 47. septembra). Formalno su nezavisne od ostalih sadr`aja na zidovima i svodovima eksonarteksa oli~enih u nekoliko kompleksnih. a one za januar (Kr{tewe. izneto iz naosa i spu{teno u najni`u zonu crkvenog predvorja — sveti Jefro`itija svetog Jefrosina u pra}ewu fenomena „ludosti Hrista radi“ cf. Slikani kalendar u Treskavcu. Gligorijevi}-Maksimovi}.23 ili horovi monaha podvi`nika i mu~enika vojnika stradalih zbog ispovedawa vere u Hrista. kao i one koje su prikazivale prvih nekoliko meseci crkvenog kalendara. sveti Jefrosin je.20 Za takvu pretpostavku vrlo je indikativan slede}i sticaj okolnosti. Manastirot Treskavec. s odgovaraju}im ilustracijama (tako|e i ista. Gligorijevi}-Maksimovi}. pa ni posebno raspravqawe o vo}u Edenskog vrta i zna~ewu motiva jabuke u biblijskoj Pesmi nad pesmama. n. Cvetkovski. 21 Up.Vesna Milanovi}: Sveta~ki lik u kontekstu 465 Preko atributa koji dr`i u ruci. 49. Ni uz kompoziciju Kr{tewa. one su formalno izdvojene od predstava za mesece kojima bi ina~e trebalo da pripadaju. 105. Za izbor iz bibliografije posve}ene evidentirawu i razmatrawu scena i likova iz ciklusa crkvenog kalendara i prethodne nalaze up. Narthex programmes of Lesnovo and Sopo}ani. autor teksta sumarno upu}uje na dela koja imaju za predmet biblijsku topiku i problematiku. B.22 predstava Carskog deizisa sa Hristom Carem. 22 Iako su u prilozima M. 6. ~ak mnogoepizodnih ikonografskih jediwewa. 20 Za opis i podatak o mestu scene Kr{tewa u treskava~kom eksonarteksu up. Portreti vizantijskih i srpskih vladara u manastiru Treskavcu. Gavrilovi}. O simvolici jabuke u vizantijskoj kwi`evnosti i u prethodnoj tradiciji (koja ukqu~uje i sinonimnost za rajsko vo}e) cf. januar). Iako u to razmatrawe nije uvr{}ena odgovaraju}a analiza teolo{ke literature. neposrednije su ukqu~ene u razmatrawa te teme). Ako s razlogom izdvojimo grupu pojedina~nih sadr`aja segmenta programa oko ulaza — s figurom Hrista „Spasa“ i tek delimi~no vidqivom.. n. vi{e~lanih. sa starijom literaturom. JOB 23 (1974) 33–59. bibliografske podatke o temi u prvom delu sadr`aja na{e nap. 5–8. slikane su ne{to daqe. kao ni uz lik svetog Jefrosina nisu vidqivi nikakvi tragovi ispisivawa podatka o datumu proslavqawa i na osnovu ostataka natpisa koji su pratili te predstave ne ~ini se da su u wima nekada i postojale bilo kakve specifi~ne menolo{ke odrednice. O tome v. dve izdvojene predstave su i jedine predstave pomerene i izuzete iz uobi~ajenog konteksta: Kr{tewe odvojeno od celine sa scenama ciklusa Velikih praznika. naknadno preslikanom predstavom investiture kraqa Du{ana21 — Jefrosinova predstava i slika Kr{tewa jedine su. kakva su: zbirne ilustracije svetih unutar ciklusa crkvenog kalendara. 45. A. Slikani kalendar 49–50). nekada su se. 158 sl. 55. 34. uslovno re~eno. R. neposredno povezan s kompozicijom iznad koje mu je dato mesto. ~ini se. nalazile u prostoru ju`nog broda treskava~kog zdawa). 12. 105–106. sa septembrom kao po~etnim. Bogorodicom Caricom i nizom svetih kao svitom Nebeskog dvora. Zograf 11 (1980) 51. Sasvim je jasno da se me|u likovima i scenama koji ih okru`uju nisu nalazile ilustracije za mesec septembar (sveti Jefrosin se slavi 11. Littlewood. Babi}. ibid. sl. Divine Wisdom as Part of Byzantine Imperial Ideology. drugi deo sadr`aja na{e nap. . samostalne ikonografske jedinice.

A. na{u nap. transl. oko ulaznog otvora. a zatim i kod bogoslova poput Irineja Lionskog. 27 Re~ je o topici koja se bele`i ve} kod apostola Pavla (Posl. 48 sq. pod blagoslovom Oca i Svetoga Duha). prezrenog i ~ak izlo`enog poruzi ostale bratije. Ivanov. 9 (Upoqesij a’: Oti oi eutelizontej eautouj entimoi eisi para tJ QeJ. Za odgovaraju}e sadr`aje u molitvama bogojavqenskog ~ina osve}ewa vode. primere kod G. a koje su. Grigorija Nisijskog i Kirila Jerusalimskog. Kor. 174–177. 28 Up. koje odgovaraju punoj visini odgovaraju}e zone. odnosno kao vrata novoga raja. celu povr{inu dowe zone zapadnog zida. ali istovremeno upravo i kao izabranika Bo`jeg s blagoslovom obitavawa u Rajskom vrtu. 53–54.25 Iako razdeqena bordurom. ni likove svetih u toj zoni nisu pratili natpisi karakteristi~ni za ilustracije menolo{kih sadr`aja (nema datuma proslavqawa. dva poqa se neposredno nadovezuju jedno na drugo po vertikali: sva je prilika da poqe s poprsnim likom monaha koji u ruci dr`i granu s rajskim jabukama. a ~ija glava vi{e nije vidqiva.466 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 459–479 sin izdvojen i „udaqen“ od kompaktnog niza svetih monaha ~ije je ustaqeno mesto pojas stoje}ih figura u najni`oj zoni. taj spoj mogao je biti osmi{qen i sasvim odre|enom refleksijom na karakteristi~na svetoota~ka odre|ewa samog mona{kog poziva i odgovaraju}om suptilnom aluzijom na mona{tvo kao „tajnu posve}ewa“ i svojevrsni misti~ni ekvivalent tajne kr{tewa29. 26 Prema sa~uvanim primerima.26 upotpuwava zna~ewe sadr`aja na poqu koje prikazuje Hrista u vodi Jordana (natkriqenog Prete~inom figurom. Epiphanie et Theophanie. Sveta~ka figura zapravo je postavqena tako da na poseban na~in aludira na bogoslovska tuma~ewa tajne kr{tewa kao po~etka povratka ~oveka u stawe „doma“ u raju. U treskava~koj manastirskoj sredini. New York 1974. uglavnom je slikan kao mlad devstvenik s naro~itim pokrivalom na glavi ili eventualno kukulom. S. govore razli~iti crkveni pisci ve} od ra- . Jefrosinov lik ima zna~ajne dimenzije. cf. Vasilija Velikog. kao pouka pri~e koja se razvija kroz sadr`inu vi|ewa datog sve{teniku istog manastira u snu. 14. 5 i 6). uobli~enoj po obrascu podvi`ni~kih svetih gora. pratili odre|eni deo treskava~kih predstava iz pomenutog ciklusa). i naro~ito 65–102 (The Second Book: What contribution Holy Baptism makes to the life in Christ). Stoje}e figure svetih monaha zauzimale su. po svoj prilici. Nichola Cabasilas. Osoi autoexeutelizontai qewrountai axioi timhj apo ton Qeon).27 Isti~emo da Jefrosina Kuvara `itijni tekst prikazuje kao skromnog poslu{nika i trpeqivog sabrata manastira u pustiwi nedaleko od Jordana. te kao samog ~uvara i u`ivaoca rajskih plodova i dobara.28 Dve predstave su mnogo ~vr{}e povezane nego {to izgleda na prvi pogled. La voix de monuments: VIII. Idejnu povezanost dveju predstava utvr|uje i pogled na te25 I pored ~iwenice da je u poprsju. zbornik Evergetinos. cf. Holy Fools. de Jerphanion. ukqu~uju}i i crkvenu poeziju i ostale bogoslu`bene tekstove. Sude}i po sa~uvanim identifikacionim odrednicama nekih od prikazanih li~nosti.. 1930. J. ina~e. na primer. i predstavqa poznato i op{te mesto hri{}anskog bogoslovqa. upravo i isticane u pomiwanom tipu mona{kih zbornika kakav je. i up. odnosno o pokajnom i baptismalnom karakteru uvo|ewa u mona{ki obraz. de Catanzaro. C. ali je vrlo verovatno da je niz bio neprekinut i u delu prostora koji ulazi u sastav sada{weg sredweg traveja. The Life of Christ. Le Bapteme de Jesus dans la liturgie et dans l’art chretien. ni stihova Hristifora Mitilenskog koji su. U XIV veku temu opse`no egzegetski razra|uje Nikola Kavasila. Do danas su sa~uvane na tom zidu u oba postoje}a bo~na odeqewa eksonarteksa (severni i ju`ni deo nekada{we neizdeqene celine). O vrlinama koje su skromnog monaha s poslu{awem u manastirskoj kuhiwi u~inile primaocem izuzetnog Bo`jeg blagoslova. cf. 29 O mona{ewu kao o „drugom kr{tewu“ i svojevrsnoj „tajni“. formulaciju tematskog naslova uz koji je u delu Pavla Evergetidskog prilo`en tekst iz `itija svetog Jefrosina — Euergetinoj II.

Segni e riti nella chiesa altomedievale occidentale (=Settimane di studio del Centro italiano di studi sull'alto medievo 33). Detaqnije o svemu. O odnosu obreda kr{tewa i mona{ewa i o simvolici koja ih povezuje v.Vesna Milanovi}: Sveta~ki lik u kontekstu 467 me koje ih okru`uju. Slikarstvo XIV veka. Constable. kao svojevrsnom istorijskom nastavku i preina~ewu prethodnog ranohri{}anskog pore|ewa kr{tewa i mu~eni{tva („kr{tewa u krvi“. O. kao simvola po~etka ispuwewa spasonosnog domostroja Bo`jeg o qudima. \or|evi}). odnosno 310. na primer. 31 O tome v. cf. XV. Ph Thomas. Wawryk. One na svoj na~in pro{iruju i upotpuwuju sliku o kontekstualnim okvirima u kojima je izneta idejna implikacija tek jedna od varijacija na~elne tematike predo~ene jezikom likovnih predstava. 152 (Blagovesti). to jest odrazu odgovaraju}eg pore|ewa mona{tva i mu~eni{tva. na primer. posebno cf. Za termine upotrebqene u na{em tekstu up. kao i passim. prev. A. G. kao simvola „drevnog saveta Bo`jeg o ovaplo}ewu Logosa i obo`ewu ~oveka“.. prema: idem. A. 4 (Blagovesti). posebno 20 sl. edd.. isti. . Zapa`awe ukqu~uje i slede}u okolnost: iste. i re~ je o op{tim mestima. sl. 312. Introduction to Liturgical Theology. Duesseldorf 1951. sh. sa sotiriolo{kim i eshatolo{kim implikacijama novozavetnog u~ewa o novom ustrojstvu sveta i novog „udomqewa“ ~oveka u raju. kod A. A. 799–802. Vvedenie v liturgi~eskoe bogoslovie. i teme Blagovesti Bogorodici. i to ne samo sa brojnim predstavama mu~eni{tva kao „kr{tewa u krvi“. (transl. 115–134. izlagawa o toj tematici i obja{wewa Simeona. Washington 2000. 145 (Stradawe ^etrdesetorice Sevastijskih mu~enika). P. Constable. cf. Byzantine Monastic Foundation Documents 1 (Preface). Teme na koje ukazujemo su Blagovesti Bogorodici o za~e}u Duhom Svetim i ro|ewu Spasiteqa. sh. Opisani sadr`aji na svoj na~in. te Stradawe ^etrdesetorice sevastijskih mu~enika na zamrznutom jezeru i wihovo ven~avawe Hristovim vencima slave (sl. O Blagovestima kao o danu iskupqewa Adama i obnovqewa vaseqene. M. i A. from the Fourth to the Twelfth Century. u kojima se poznovizantijski pisac poziva na imena Dionisija Areopagitskog i Teodora Studita. Mayer. 6). Moorhouse). M. J. Quasten. The Ceremonies and Symbolism of Entering Religius Life and Taking the Monastic Habit. s odgovaraju}im primerima iz pisanih izvora. Neunheuser. 3 (Sevastijski mu~enici) i 97–98. up. O pravoslavnoj Teotokologiji. i kod G. Mijovi}. sl. sl. Menolog. dakle. Orientalia christiana analecta 180 (Roma 1968) 3–38. komuniciraju i sa bliskim sadr`ajima Menolo{kog ciklusa slikanim svuda okolo. S. 311. ali i o ~itavom nizu srodnih poetskih i retorskih motiva i slikovitih metafora vezanih za temu Blagovesti u delima vizantijskih pisaca. J. U~ewe svetog Jovana Damaskina o Presvetoj Bogorodici. sl. E. ve} upravo i s na~elnom temom tog ciklusa o svakodnevnom.31 One se u okviru pomenutog u~ewa jasno nih vekova hri{}anske istorije. 188 (sa ruskog izvornika. Pariz 1961. Malone. prethodno osvetqene predstave postavqene su prakti~no naspram dveju menolo{kih scena koje se formalno najvi{e isti~u u zonama kalote nad odgovaraju}om prostornom celinom natkriqenom monumentalnim likom Emanuila u temenu. Martyrdom and Monastic Profession as a Second Baptism. Initiatio monastica in liturgia byzantina. Vom Christlischen Mysterium: Gesammelte Arbeiten zum Gedaechtnis von Odo Casel. Jevti}. Mona{tvo i liturgija. neprekidnom slavqewu pobedni~kog i spasonosnog dela Hristovog i idejom o osve}ewu vremena. 30 Up. PG 155. kao i u zrelom i poznom sredwovekovnom periodu. i idem. i col. „drugog kr{tewa“). B. Spoleto 1987. O paralelizmu izme|u uvo|ewa u mona{tvo i inicijacije u hri{}anski `ivot. 310. 95. [meman. Gligorijevi}-Maksimovi}. cols.30 Dovoqno je i samo podsetiti na povezanost lika Emanuila. E. 492–493 (cf. 1/4. 35. sv. Constantinides Hero. 153. 34. edd.. B. Teolo{ki pogledi 1 (1971) 16–42. 104). arhiepiskopa Solunskog. kao i o preno{ewu tih motiva i metafora u dela likovne umetnosti. 150–168. New York 1975. Beseda 3 (Novi Sad 1993). M. cf. 2 ed.

. ve} i wihove likovne predstave.468 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 459–479 me|usobno dopuwuju s odgovaraju}im tuma~ewima mesta i zna~aja Hristovog kr{tewa. H. ikonografija treskava~ke predstave bo`anske investiture tuma~i se i sagledava pre svega u kontekstu Du{anovog vladarskog trijumfa povezanog s pro{irewem dr`avne teritorije. 1. kao i odjecima vizantijskih ili relevantnih varijanti sredwovekovnih ideja o bo`anskom poreklu zemaqske vlasti zabele`enih u srodnim reprezentativnim vladarskim predstavama. Idejne osnove srpske vladarske slike u sredwem veku. v. H. doktorska disertacija odbrawena u Beogradu 2006. temama i konkretnim predstavama zna~ajan broj stranica posve}en je u radu D. nap. 53 ‰Appendix: The Representation of the Forty Martyrs of Sebaste and the Illustration of the Parable of the Virgins (Matthew 25. o odnosu zemaqskog i nebeskog vladara i carstva i sli~nih toposa u kojima bi se na{la obja{wewa. politi~kog bogoslovqa indikativnim za ~itawe odgovaraju}ih slika. na{u nap. Princeton 1981. gde su i druge studije posve}ene srodnim temama). 1–13) in the Narthex of LesnovoŠ. @ivopis vestibila Bogorodi~ine crkve u Studenici. Gavrilovi}: Divine Wisdom. U radu S. naro~ito 158 sl. Portreti vizantijskih i srpskih vladara u manastiru Treskavcu. V. Izbor tema i simbolika.. npr.33 Venac slave kao znak bo`anske blagodati i bogoizabranosti prima od Hrista Spasiteqa. u stru~noj literaturi je do sada jasno ukazano i na mogu}nosti podvla~ewa naro~ite paralele Kr{tewe — Mu~eni{tvo ^etrdesetorice. The Forty Martyrs of Sebaste in the Painted Programme of @i~a Vestibule. i literaturu navedenu kod Z. Kora}. Cvetkovski.35 Ipak ne preska~emo upu}ivawe na odre|enu ne samo idejnu. izd. The Byzantine Saint. Beograd 1988... izd. . vi{e radova Z. odnosno na znake i glas s neba koji su. 54–59. \uri}. 34 V. cit. Gavrilovi}. I. S. ve} i stvarnu fizi~ku povezanost. O uticaju crkvene literature na re{ewa slika s motivom Hrista deteta i na predo~avawe paradoksa ovaplo}ewa ve~nog Logosa Bo`jeg. kao i u bogoslovskim tekstovima koji se odnose na temu mu~eni{tva Sevastijskih mladi}a v. odnosno same hri{}anske tajne kr{tewa. London 1981. 36–42. London 2001. ~iji bi sadr`aj — u Treskavcu prili~no o{te}en — trebalo da podse}a na jevan|eqski opis epifanije Hristove prilikom kr{tewa... nav. Hackel. JOB 32/5 (1982) 185–193. i sam kraq Du{an — Bogom izabrani i prosve}eni vladar i blagoverni vo|a naroda svoje dr`ave. 33 O aluzijama na temu kr{tewa u likovnim sadr`ajima.34 Izostavi}emo ovom prilikom izlagawe o idejama Du{anovog tzv. mesto.. Studenica i vizantijska umetnost oko 1200. 35 Pomenutim idejama. Vojvodi}a. Maguire. Beograd 1991. J.. ibid. godine. cf. posebno. iz ruke an|ela Gospodweg. fizi~ko dodirivawe treskava~ke slike koja potvr|uje bogoizabranost vladara i nebesko poreklo wegovih insignija s ve} pomiwanom slikom. jer ideje koje se odnose na sotiriolo{ki aspekt baptismalne tematike po pravilu prate ne samo literarna svetoota~ka razmatrawa stradawa Sevastijskih mladi}a na jezeru. 27 i zapa`awe koje ona prati. op. sa sl. 186–189 (svi radovi ponovo {tampani na engleskom jeziku u kwizi: Z. Cvetkovskog. 32 O sotiriolo{kom aspektu baptismalne tematike up. Further Research into Artistic Interpretations of the Divine Wisdom — Baptism — Kingship Ideology. Art and Eloquence. 158 sl. cf. 44sq. Arhiepiskop Danilo II i wegovo doba. Maguire. odnosno 184–238. V. 44–52. The Forty in Art (Summary). 190–194.32 S druge strane. Studies in Byzantine and Serbian Medieval Art. Pogledi arhiepiskopa Danila II i teme kraqevstva i kr{tewa u srpskom slikarstvu XIV veka. 5–8. 472. O udelu retorike u predstavqawu stradawa Sevastijskih mu~enika. ed. Gavrilovi}.

izd. Kandi}. pratili izlazak Sina Bo`jeg iz osve}enih voda Jordana. Detaqniji osvrt na karakteristi~ne formulacije u arengama Du{anovih poveqa. @. 2. Stari zavet u arengama poveqa Stefana Du{ana. kao i dodatkom s pomenom dva imena u srpskoslovenskoj jezi~koj varijanti. Podseti}emo i na to da je u jednom tipu arengi Du{anovih poveqa. Pogledi arhiepiskopa Danila II i teme kraqevstva i kr{tewa. 13.39 bilo ih je.38 Uo~ena naro~ita kontekstualna povezanost skupine likova i scena spojenih i sasvim odre|enim rasporedom u prostoru bila je povod da se u ovaj prilog ukqu~i i razmi{qawe o problemu rekognoscirawa prvobitnog mesta postoje}e. uo~ava ve} u kratkom i nepotpunom `itiju Du{anovom iz pera Danilovog nastavqa~a. 38 Up. W. Theodoros Prodromos. 18 sa re~ima iz istog jevan|eqa izdvojenim u tekstu na{e prethodne napomene. 22 (up. iz Dela Ap. verovatno povezana s nastankom posude). 472. Babi}. Horandner. navedene kod Gavrilovi}. The Mosaics of Nea Moni: An Imperial Reading. 45. Manastirot Treskavec. Ista se. posebno 216–217 (up. U novijoj stru~noj literaturi ne postoje dileme oko wenog vezivawa za XIV vek. Danilo II. pisac koristi citat koji je konkordacija Is. E. Kasapova. bar dosad. 25. ve}ina savremenih istra`iva~a ostavqa otvorenim pitawe izvorne lokacije agiazme.37 Nisu i jedini u kojima se bo`anske i proro~ke re~i i toposi sakralne istorije prenose u kontekst prikazivawa izabranosti i bogoprosve}enosti srpskog vladara. Iskazana je upotrebom biblijskog citata iz proroka Isaije i jevan|eqske interpretacije tog citata. Idejne osnove. Vujo{evi}. Beograd 1997. nav. Fonts for the Blessing of the Waters in Serbian Medieval Churches. 1 i Mt. Zograf 27 (1998–1999) 71. 12. u neutvr|eno vreme dislocirane treskava~ke agiazme.36 Podvla~ewe takvih. 40 Iako je smatraju autenti~nim sredwovekovnim re{ewem.Vesna Milanovi}: Sveta~ki lik u kontekstu 469 prema Jevan|equ. 201). 17) u kontekstu u kojem se re~i upu}ene Hristu prenose na li~nost vasilevsa. odnosno za pore|ewe carske „epifanije“ s Hristovom. koja datira iz iste sredwovekovne epohe (sl. izd. bliske likovnoj formulaciji u tipu vladarske slike u koji se svrstava izvorno sredwovekovno re{ewe treskava~ke kompozicije. H. Mirkovi}. i bele{ke. 42. Mak Danijel. Vojvodi}. nap. Za simvoli~ku vezu vizantijskog ceremonijala pojavqivawa cara pred narodom i Hristovog kr{tewa na Jordanu. zanimqiv detaq je i parafraza odgovaraju}ih stihova s aluzijom na cara Davida i wegovu bogoizabranost. istih ili sli~nih paralela postoji i u raspolo`ivoj pisanoj zaostav{tini iz Du{anovog doba. 46. 5). dana{wa jezi~ka verzija L. Stari srpski arhiv 2 (2003) 236. daje Vojvodi}. 68. kamene posude za osve}enu bogojavqensku vodu. neposredno povezanog s temom Bogojavqewa. 1390. Danilovi nastavqa~i. kao i bibliografske odrednice. Maguire. \. Wien 1974. delo. 18. Marjanovi}-Du{ani}. crte` 14. 34. Sem tog mesta. DOP 46 (1992) 210–211. 39 V. S. E. 3. drugi nastavqa~i Danilovog zbornika. i 219–220). u vezi s problemom utvr|ivawa izvorne lokacije. 212. Arhitekturata na crkvata Uspenie na Bogorodica. u kojem pesnik Teodor Prodrom koristi citat iz jevan|eqskog opisa Bogojavqewa prilikom Spasiteqevog kr{tewa u Jordanu (Mt. utvr|eno i kori{}ewe formule „pomazawe od Boga posredstvom an|ela“. na primer. sl. nastalih u periodu 1343–1345. up. Kasapova je tek sklona da odgo- . Vladarska ideologija Nemawi}a. cf. ed.40 Sam program dela prostora spoqne priprate pod kalo36 Za zanimqiv i indikativan primer himnografskog obra}awa vizantijskom caru u XII veku (Jovanu II Komninu) na praznik Kr{tewa Hristovog. s listom poveqa u nap. to jest wihovih parafraza. 217–218. Dani~i}. n. Diplomati~ka studija. @ivoti kraqeva i arhiepiskopa srpskih. G. fig. i aludiraju}i na wegovu bogoizabranost. cf. Beograd 1989. 248–249 (10). B. 4 (na pomenutom crte`u prvi put je objavqen kalk s punim sadr`ajem urezanog gr~kog teksta tropara slu`be Bogojavqewa. Za oba mesta v. kojom Du{an obja{wava svoj dolazak na vlast. PG 133. Danilov U~enik. O. 37 Govore}i o blagodati datoj „blago~astivom kraqu“ od Boga.

na{u nap. kao i vladavini wegovih predaka Nemawi}a. najzad. 144–145. a pre preme{tawa na dana{we mesto (trem koji prethodi prostoru eksonarteksa i prati postoje}i kompleks du` cele wegove ju`ne strane). Stariji. J. Petkovi}. s nap. Uvid u postojawe izvesnih analogija poma`e nam u sagledavawu i tuma~ewu treskava~kog primera. 22.44 Kad je re~ o programskom kontekstu u koji je ukqu~en lik svetog Jefrosina. 95–96. nepoznata u punom sadr`aju. Zidno slikarstvo manastira De~ana. ni{ta mawe nije zanimqiv primer iz Psa~e. 43 Za podatke o liku svetog Jefrosina u De~anima posebno v.42 U vezi sa svim {to je napred re~eno jeste. O predstavqawu istog svetog monaha u srpskoj tradiciji pre XIV veka nema sasvim sigurnih potvrda. i V. Zidno slikarstvo srpske vlastele u doba Nemawi}a. i na{e nastojawe da poka`emo da se programsko re{ewe iz Treskavca s razlogom mo`e porediti s izvesnim re{ewima u drugim spomenicima epohe — u crkvama ~iji je ktitor bio kraq. M. kao ktitor. 11). 54). i daqi tekst na{eg priloga. predstavqa na neki na~in kategoriju za sebe (v. 77. Kasapova. ali nas u isto vreme utvr|uje upravo i u izricawu ocena o osobenosti i samosvojnosti.43 Slu~aj za sebe je. na osnovu svedo~anstava u pisanim izvorima. v. sme{tenu na susednoj povr{ini ju`nog pilastra. CXLV. Ali ni ubedqivu alternativu. potom i car Du{an. po svoj prilici. 41 O vladavini Du{anovoj. Tamo je isti vor na ovo pitawe vidi u podatku iz opisa arhimandrita Antonia. M. u vezi s Du{anovim vremenom i 84 sl. s druge strane. I. \. \uri}. V. „po milosti Bo`joj“. Manastir De~ani. Markovi}. \or|evi}. odnosno o pozivawu sredwovekovnih srpskih vladara na Bo`ju milost kao izvor vlasti. S. Bo{kovi}. nav. to jest u okolnosti da se posuda u vreme posete pomenutog ruskog putnika Treskavcu. zasad ne nude analognu i ubedqivu potvrdu. 15). izd. 237 (nap. u priprati hilandarskog katolikona. zanimqiv primer iz Dobruna. posebno 60–69. i nasuprot vrednosti koja se mo`e pripisati toj gra|i — arheolo{ki pokazateqi. daqi tekst priloga). Vladarska ideologija Nemawi}a. delo. u zadu`binama srpskih ktitora Du{anovog vremena bele`i se relativno ~esto. uvereni smo da iznosi na videlo i validan kona~ni odgovor. Pojedina~ne figure svetiteqa u naosu i paraklisima. uz hronolo{ki bliske De~ane — oko ~ijeg se `ivopisawa. odnosno u odre|enom broju reprezentativnih sakralnih celina uobli~enih i oslikanih u vremenu iz kojeg poti~e i razmatrano. 44 V. Marjanovi}-Du{ani}.470 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 459–479 tom s Emanuilom. obele`ena temom o poreklu vlasti „Dei Gratia“41 — pru`a pravi okvir i smernice za re{ewe dilema. 143. Primer predstave iz De~ana u stru~noj literaturi je izdvajan kao najstariji sa~uvan i poznat primer u srpskom sredwovekovnom slikarstvu (up. up. starao sam Du{an — zapravo stavqa na ~elo odgovaraju}e skupine spomenika. Beograd 1941. a pored scene Kr{tewa i u neposrednoj blizini slike kraqa Du{ana — koja je.. odre|eni ~iwenicom o nedovoqnoj arheolo{koj istra`enosti samog zdawa. R. Treskavac se. 42 Za razliku od indicija koje pru`aju sadr`aji slikanog programa. nalazila u severnom paraklisu. T. te idejnoj celovitosti slikanog programa koji to re{ewe reprezentuje. CCLXIV (v. [tavi{e. u XIX stole}u preslikan likovni si`e s ilustracijama epizoda iz `itija tog svetog. 252. evidentiran na osnovu sa~uvane dokumentacije o freskama u delu priprate uni{tenom u Drugom svetskom ratu — gde je prikqu~ivawe figure tog svetog stoje}im predstavama monaha u dowoj zoni ju`nog zida svakako moralo biti povezano s okolno{}u da je ona pratila predstavu „prvog molebnika hrama“ igumana Jefrosima. .

Ikonografska pohvala Svetom Simeonu Nemawi u Studenici. i C. Milanovi}. sme{ten u dowu zonu severnog dela krajweg zapadnog traveja crkve. Kurbinovo. Manastir Studenica. izdawe nau~no-popularne monografije RZZSK: M. Novi Sad 1965.48 Pomenute. Orlandos. L. V. 136 ‰o primeru iz Kastorije ibid. fig. S.Vesna Milanovi}: Sveta~ki lik u kontekstu 471 sveti monah.46 Ne treba. ta~no naspram carskog para svetih Konstantina i Jelene. Kali}. dobar su podsticaj za podrobnije razmatrawe. 167. Svetogorsko iskustvo stvaraoca studeni~kog programa — razlog vi{e da se razmi{qa i o izvornosti re{ewa. zasad ostaju nedovoqno rasvetqeni. s pomenutog podru~ja — iz kurbinovske crkve — poti~e najstariji evidentirani i sa~uvani mona{ki lik s prepoznatqivim ikonografskim obele`jima i specifi~nim atributom.. Sumwi u autenti~nost i{lo bi. O prvobitnom programu zidnog slikarstva u priprati Bogorodi~ine crkve u Mora~i. koji izme|u sebe dr`e Golgotski krst.47 U Mora~i je ona deo niza stoje}ih mona{kih figura najni`e zone priprate. nije bila nepoznata u starijim vizantijskim spomenicima na podru~ju delokruga Ohridske arhiepiskopije. 47 Up. Prvi je posebno zanimqiv i na svoj na~in indikativan zbog prili~no jasno sagledivih simvoli~nih konotacija koje prate ~iwenicu da je figura svetog Jefrosina slikana u drugoj zoni slika pored groba svetog Simeona Nemawe i tema Vaskrsewa i Kr{tewa Hristovog. po nama. 16. 268. Kurbinovo i drugi studii za fresko`ivopisot vo Prespa. V. a u stru~noj literaturi je ostao zabele`en i podatak o predstavi istog svetog u crkvi Svetih Besrebrnika u Kastoriji. 179. fig. Primeri iz Studenice i Mora~e. Skopje 1992. uz svu opreznost i uslovnost u odre|ewu pojma. 275 (re~ je o razmatrawu programa oko Nemawinog groba. Arceion twn Buzantinwn Mnhmeiwn thj Elladoj IV (1938) 50Š. dakle. Za crte` s rasporedom fresaka oko groba i nad wim (ukqu~uju}i i ostatke kompozicije Kr{tewa) v. veoma jasne i upe~atqive simvoli~ne implikacije. 264–265. 30. L. 266. Grozdanov. Beograd 2000. \uri}. me|utim. Petkovi}. prema A. izd. [akota. 265. U svakom slu~aju. sa `ivopisno i veoma plasti~no predstavqenom granom rajskih jabuka u ruci. s druge strane.45 Zbog nazna~enog sticaja okolnosti postoji izvesna mogu}nost da se uvo|ewe lika svetog Jefrosina u slikane programe tog doba pove`e s „tradicijom“ koja. 292–293. Hadermann-Misguich. J. Kurbinovo. 569. Stefan Nemawa — Sveti Simeon Miroto~ivi. sa slojeva `ivopisa iz vremena turske okupacije. 81. koje proisti~u iz mesta i rasporeda figure svetog Jefrosina u programu zapadnog traveja studeni~kog naosa. u koje nije ukqu~en i osvrt na obli`wu scenu Kr{tewa Hristovog). sl. Ta Bizantina mnhmeia thj Kastoriaj. 61–62. 174 (posebna bele{ka o odnosu pomenutih predstava na{e je li~no zapa`awe). C. J. Hadermann-Misguich. potpuno iskqu~iti ni mogu}nost da su odgovaraju}a re{ewa postojala i u slikanim programima nekih od zadu`bina Nemawi}a u XIII veku. Skopje 2006. Grozdanov. Zidno slikarstvo na podru~ju Pe}ke patrijar{ije 1557–1614. Cf. 569. Nedostatak jasnih smernica za tuma~ewe predstave u Mora~i dodatno ote`ava procenu da li jedina dva lika istog svetog sa~uvana na zidovima zdawa ~iji je o{te}eni `ivopis XIII veka obnovqen i delimi~no izmewen u gotovo sinhronom poduhvatu XVI veka jesu ponavqawe starijih 45 Isto. u prilog nepostojawe sli~ne predstave u ostalim zadu`binama Nemawi}a ~ije se `ivopisawe moglo povezati s li~no{}u svetog Save Srpskog. 173–174. v. Beograd 1990. 46 . 48 V.

1 i 6. 236 i 238. te Stvarawe Eve — kao i da se u zoni ta~no iznad pan49 V. prema izvornoj zamisli stvaralaca programa. Re~ je o mestu ispred freske Kr{tewa Hristovog — koja se i u Hilandaru. 505 sl. v. da je predstava svetog Jefrosina u De~anima. 232. koji nikako ne treba prevideti. uvr{}ena u zajedni~koj zadu`bini De~anskog i Du{ana me|u pojedina~ne figure svetih podvi`nika u krajwem severnom brodu naosa. Gligorijevi}-Maksimovi}. 52 Za sadr`inu i mesto ciklusa scena iz `itija svetog Jefrosina u krstastom svodu severoisto~nog traveja priprate.472 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 459–479 sredwovekovnih re{ewa. delo. Vojvodi}.53 Prime}ujemo. Analogije ~ini ~vr{}im sama ~iwenica da je u Hilandaru. 614. III i IV (br. kao i D. isti.52 Nikako ne treba prevideti ni okolnost da se u severnom delu isto~nog zida priprate nalazio i deo portreta iz slo`enog srpsko-vizantijskog vladarskog portretnog niza koji se razvija u celoj drugoj zoni tog zida. i kod G. M. bilo mesto za osve}enu bogojavqensku vodu i odgovaraju}i sve~ani prazni~ni obred slu`be 6. nav. U zborniku u kojem je objavqen pomenuti rad. 110 (s razmatrawem fenomena slikawa te teme u pripratama. @itija svetih u hilandarskom `ivopisu. ozna~avanih u hri{}anskoj egzegezi proro~kim najavama ili praslikama budu}eg iskupiteqskog dela Hristovog. izme|u ostalih. tako. up. januara. 234. 50 Markovi}. Ilustracije pateri~kih pri~a. isti. bila slikana u prostoru koji natkriquju ilustracije biblijskih si`ea o stvarawu sveta — sa scenama Stvarawe Adama. sh. sabratu jednog palestinskog manastira. Markovi}. 230. na{lo svoje mesto i nekoliko epizoda iz pri~e o bogougodniku kuvaru Jefrosinu. Babi}. s odgovaraju}im ilustracijama. u vreme Stefana De~anskog. kao u Treskavcu. 46a–b. 239. pa i za date im predstave o sudbini du{e o odlasku s ovog sveta. Beograd 1998. 47 i 48). Suboti}. Markovi}. 522 (nap. odnosno za neke od ne tako ~estih pateri~kih opisa vizija rajskih dobara. Prvobitni `ivopis glavne manastirske crkve. Vojvodi}. v. 51 Markovi}. naknadno pridodate i predstave toga kraqa i samog Du{ana. a ~ijem su prvobitnom sastavu. nav. 230. iz wenog severoisto~nog traveja — u kojem je. Ktitorski portreti i predstave. kao mladog kraqa i savladara. Beograd 1978. 229. s druge strane. G. Gligorijevi}-Maksimovi}. 236. Ktitorski portreti i predstave 250–257. Prvobitni `ivopis glavne manastirske crkve. i M. delo. izd. 112–113). 86) i 531–532. Stvarawe raja i uvo|ewe Adama u raj. izd. Ikonografski program `ivopisa u pripratama crkava kraqa Milutina. S. 615. . Petkovi}. jeste onaj iz priprate hilandarskog katolikona kraqa Milutina. 53 V. 254. u svodu nad pomenutim delom prostora priprate. nalazila u prizemnoj zoni `ivopisa.51 Pore|ewe treskava~kog re{ewa sa slu~ajem iz Hilandara samo potvr|uje da je re~ o tematskom spoju osmi{qenom shvatawem mona{tva kao misti~nog ekvivalenta tajne kr{tewa. Ilustracije pateri~kih pri~a u priprati hilandarskog katolikona. 611–616.49 To je segment programa u kojem je nagla{avawe sotiriolo{kih osnova tajne Kr{tewa i doga|aja Bogojavqewa dopuweno i aluzivnom simvolikom ilustrovanih biblijskih doga|aja. @itija svetih. sl.50 Ono je u hilandarskoj priprati pra}eno i pou~nim sadr`ajima ilustrovanih mona{kih pri~a vezanih za `ivot i isku{ewa pustino`iteqa i raznih prepodobnika u podvigu zadobijawa spasewa. Manastir Hilandar. upravo u pomenutom severnom delu (iznad kompozicije Kr{tewa). Vizantijska umetnost po~etkom XIV veka. Primer pouzdane starije analogije. isto.

Beograd 1990. M. Okolnost o kojoj je re~ ima utemeqewe u srodnosti i neobi~nosti vrlinskog podviga dvojice monaha opisanim u wihovim `itijima. up. u De~anima prostor na neki na~in otvara ~ak i okolnost vezana za mesto dvoepizodne ilustracije Kr{tewa Hristovog iz ciklusa Velikih praznika. Zidno slikarstvo De~ana.14. crt. Kako je re~ o pojavi i temi ~ije bi nas razmatrawe i obja{wavawe udaqilo od osnovne teme. De~anske freske.54 Takva usagla{enost tema. 522).Vesna Milanovi}: Sveta~ki lik u kontekstu 473 danski postavqenih mona{kih likova svetih Jefrosina Povara i Jovana Kalivita (Kolibara) nalazila scena koja prikazuje gra|ewe Nojeve barke. De~anske freske. 16. ~itaocu ne pru`amo vi{e od ove bele{ke. Markovi}. Raspored i natpisi. Beograd 1999. up. Ne{to mla|u analogiju predstavqa i re{ewe iz Ravanice ‰B. ve} su raspore|eni u odnosu prostorne simetrije unutar krajweg zapadnog traveja naosa (za primer iz Ohrida v. Ravanica. De~anske freske. u smislu uvi|awa wihove simvoli~ke bliskosti ili komplementarnosti. 26. s topografijom u istoj osi i sasvim podudarnom s mestom i rasporedom nazna~enih „rajskih“ tema u krajwem severnom brodu crkve (paraklis Svetog Dimitrija). Raspored i natpisi. 57–58. Za opravdanost ovog podvla~ewa paralela i za pomenutu ocenu o me|usobnoj komunikaciji razli~itih kategorija likovnih sadr`aja. koje podrazumeva poznato odre|ewe mona{tva s mu~eni{tvom savesti. ~iji je deo i stoje}a figura svetog Jefrosina s gran~icom rajske jabuke u jednoj ruci i krstom u drugoj. O istome svedo~i i mesto para u programu sprata nad narteksom u Svetoj Sofiji Ohridskoj.55 ta kompozicija je deo ~vrsto kontekstualno povezane u`e grupe prazni~nih scena. 82 i VIIa. 40. . \uri}. nije proizvod slu~aja. Grozdanov. Beograd 1980. Pomenuto programsko uparivawe svetog Jefrosina sa svetim Jovanom Kalivitom nije i jedini evidentirani slu~aj. 29. Crte`i fresaka. VII. 174). crt. Belovi}. J. V. 35–37. nap. gde monasi nisu identifikovani. 81. 22 a–b. Raspore|ena ta~no iznad scena Raspe}a i Silaska Hristovog u ad (tako|e jedna iznad druge) i upravo u severnom delu potkupolnog prostora u sredi{wem brodu naosa. 55 Up. 82. 40. iako dva lika tamo nisu jedan pored drugog. II. 136. VII i VIIa (mislimo na scene s temom pada i greha prvih generacija qudi. za mesto svetog Jovana Kalivita u Psa~i v. 57–59. 33. koji ukqu~uje i druge biblijske sadr`aje iz ciklusa Postawa koji se mogu uzeti u obzir kao potkrepqewe iznetog zapa`awa o tematskoj komplementarnosti dveju odeqenih ali prostorno podudarnih celina. 22. @ivkovi}. 177. jer je ponovo mogu}e uvideti simvoli~ku vezu u kojoj smo na{li kqu~ za razumevawe tematskog segmenta programa s Jefrosinovom figurom u treskava~kom eksonarteksu i na koju smo ukazali u osvrtu na sadr`aje u hilandarskoj priprati.56 U upu}ivawu na me|usobne analogije u spomenicima Du{anovog vremena svakako treba izdvojiti i one vezane za sam motiv Rajskog drveta — u Treskavcu u rukama svetog Jefrosina i u svojstvu sveta~kog atributa. U jednoj od scena iz sastava „raj54 Up. 255. 15. 35–36. 81. crt. 56 Re~ je o krstu kakav se slika na predstavama mu~enika. ali i na one iz pri~e o pravednom Noju i wegovom spasewu). Pojedina~ne figure svetiteqa. 227Š. iako ne i samo sa zna~ewem puke hagiografske odrednice. Za potpuniju sliku o sastavu i sklopu programa u odgovaraju}im travejima paraklisa Svetog Dimitrija. crt. 146 (nap. Ohridsko zidno slikarstvo XIV veka. pa i re{ewe u Psa~i. \or|evi}. izd. 70. po svemu sude}i. U zadu`binama iz istog vremena taj se motiv javqa u razli~itim varijantama ikonografskih re{ewa i razli~itim u`im (osnovnim) kontekstualnim okvirima. C. kao i 48. Zidno slikarstvo srpske vlastele. 15. Raspored i natpisi. Ravanica: istorija i slikarstvo. Za obja{wewe simvola krsta u ruci tog svetog monaha. 50.

182. D. 61 Up. za Lesnovo up. sl. 20–21 (primer iz Lesnova). i u Lesnovu. uostalom. 113–114. Drvetu `ivota. delo. cf. Hronolo{ki najbli`u analogiju ima u programu sopo}anskog eksonarteksa. nav. Beograd 1984. br. 304. Za precizno datovawe Du{ano- .58 I tamo je. Agiazma ili „krstionica“ je i u Lesnovu. 230). 156 (crte` rasporeda `ivopisa priprate. Saop{tewa XXXIV (2002) 107–129. delo. antipod Hristu Novom Adamu. isto. 58 Up. Tri scene iz ciklusa Hristovih ~uda i pouka u sopo}anskom eksonarteksu. kao i u svim srpskim sredwovekovnim crkvenim zdawima gde je sli~na kamena posuda sa~uvana. Underwood. koja je u XIII veku. 46–48. jer mu je pridodat naro~it medaqon s likom Hrista Emanuila. Divine Wisdom. New York 1966. 46. XL–XLII. 60 Gabeli}. 2. O vremenu nastanka zidnog slikarstva u Pale`u. {to je fenomen koji se u srpskim sredwovekovnim crkvama bele`i naro~ito u Du{anovo vreme. obele`en je i veoma zanimqivom likovnom aluzijom na hri{}ansku bogoslovsku interpretaciju topike o Rajskom drvetu. bila u funkciji sve~anog obreda osve}ewa vode na praznik Bogojavqewa i ~uvawa osve}ene vode. Za primer predstavqawa praoca Adama s granom rajskog drveta. v. primer iz eksonarteksa Treskavca ne povezuje se samo s onima u Lesnovu i Pale`u. Zograf 9 (1978) 20–22 (=Ikonografska istra`ivawa srpskog slikarstva XIII i XIV veka. Ikonografske zabele{ke iz De~ana. na{u nap. fig. Beograd 1963. Radovanovi}. 62 U oba slu~aja vladarska predstava je podignuta u drugu zonu (u Lesnovu nadvisuje portret ktitorske porodice s kojom je uparena). posebno 71–72. i O. Crte`i fresaka. posebno v. kao. v. 124–127. T. V. Kandi}. sl. koji ima svoj pandan i u atributu obli`we figure svetog Jefrosina. J. 38–41. posebno 129–130 i sl. Eva je ta koja dr`i gran~icu simbol Drveta `ivota i praobraz Novoga raja. nav. svakako u vezi s istim obredom. Fonts for the Blessing of the Waters in Serbian Medieval Churches. 49. v. 205. 305). odnosno varijanti wegovih reprezentativnih slika sa ~lanovima porodice. 78. brojevi 245. 136–139).62 Po odnosu baptismalne tematike i Du{anovih vladarskih portreta. NY 1966. @ivkovi}. 181–183 (ciklus sa scenom Kr{tewa i tri propovedi svetog Jovana Prete~e) i 205 (praroditeqi).61 Nazna~enom razlogu pridru`uje se okolnost da je slika deo konteksta koji obuhvata i vladarsku predstavu. II. 47. nav. Sopo}ani. stajala 57 V. Beograd 1998.474 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 459–479 skih“ epizoda de~anskog ciklusa Postawa (Izricawe prokletstva Adamu i Evi) odgovaraju}i motiv. Gabeli}. Beograd 1988.59 Adam je. Zograf 27 (1998–1999) 123–134. u programu u koji su ukqu~ene pojedina~no prikazane figure Adama i Eve. za ne{to stariji primer iz Hilandara. Drpi}. \uri}. Istorija i slikarstvo. slika Kr{tewa izdvojena iz uobi~ajenih okvira ciklusa velikih praznika i postavqena u kontekst povezan s funkcijom agiazme. sl. a zasebne predstave praroditeqa stavqene su u istu zonu s temom Kr{tewa u severnom kraju isto~nog zida priprate — upravo naspram te slike. uobli~enom u vreme dok je taj vladar zasigurno bio u svojstvu kraqa. delo. Gabeli}. Sopo}ani. Manastir Lesnovo. 167–172. vid. po svoj prilici. P. 54. zbog sagledavawa analogija ponovo vredan pomena. iako je najstariji primer sa~uvan upravo u pomenutoj hilandarskoj priprati. u carigradskom manastiru Hrista Hore. The Kariye Djami I. 89–90.63 Mermerna agiazma. B. Gabeli}. J. Vojvodi}. sl. I. u prostoru u kojem se na praznik Bogojavqewa svetila voda. 63 Up.57 U priprati Lesnova. 2–4. sa~uvane in situ. i to je jedan od razloga {to su ostaci `ivopisa te crkve s pravom u novije vreme datovani u Du{anovo doba. 59 S. ibid.60 Izdvajawe Kr{tewa na zapadnoj fasadi naosa zabele`eno je i u crkvi Svetog Nikole u Pale`u. XLIII–XLIV. 84–86. 156 (crte` rasporeda `ivopisa priprate. T. i Gavrilovi}. 53. S. 84. 61–78. kao i u eksonarteksu Treskavca. A.

67–68. Pogledi arhiepiskopa Danila.. Saop{tewa XXX–XXXI (1998–1999) 213–219. pored porodi~nog portreta novog ktitora. ista.68 vog portreta sa sinom i `enom. 52. teritorije. Slika Du{anove investiture pokazuje da nije bilo li{eno sloja svojevrsne vladarske propagande i „politi~kog“ bogoslovqa. v.. J. 9.67 To dakako podrazumeva i razlog vi{e za opciju sagledavawa postoje}ih slika kroz prizmu specifi~nog hri{}anskog (vizantijskog i sredwovekovnog) vi|ewa manastira kao svojevrsnog predobraza raja. Nagla{avawe sotiriolo{kog i eshatolo{kog aspekta baptismalne tematike u treskava~kom eksonarteksu nosilo je vi{esmisleno zna~ewe i razli~ite slojeve programske opravdanosti. u vreme kada je kraq Du{an poru~io ukras pridodate spoqa{we priprate. D. Pe}ka patrijar{ija. 297–304. li~nosti naru~ioca i ktitora slikanog programa. De~ani i vizantijska umetnost sredinom XIV veka. te zabele`eno treba posmatrati i u svetlu okolnosti da Du{an u svojim poveqama treskava~kom bratstvu posebno poredi taj manastir s onima na svetim hri{}anskim gorama Atosu i Sinaju. i u Du{anovim zadu`binama u De~anima i Matei~u. Drpi}.65 Svi navedeni i tek u kratkim crtama predo~eni primeri upu}uju na jasnu opservaciju. Tema o „novom sadu“ bo`jem (Novom Izraiqu) i „bogoven~anim“ posrednicima spasewa — ~iji je izraz. Privatni `ivot u srpskim zemqama sredweg veka. Loze Nemawi}a. Kora}. izd. S. va`nu odrednicu u i{~itavawu smisla i zna~ewa odabranih slika imala je i sama funkcija i svrha svetog mesta na kojem su odgovaraju}e ideje iskazane. V. 6. \uri}. u pripratama Milutinove Gra~anice i zadu`bine arhiepiskopa Danila u Pe}i. ]ur~i}. 471 sl. Z. Beograd 1990. Vojvodi}. ZRVI 44/1 (2007) 295–312. ]irkovi}. J. 67 Up.64 Vladarsku sliku nije pratila i scena Bogojavqewa na Jordanu. D. D. povezana sa sotiriolo{kim i eshatolo{kim toposima baptismalne tematike prenetim u okvire posebnog ideolo{kog programa predvodnika dr`ave i „izdanaka“ harizmati~ne dinastije66 — dobijala je u razli~itim spomenicima neke nove izraze i nove varijante funkcionalnosti u kontekstu. eadem. 64 O Kandi}. i D. fig. Gavrilovi}. S. Odre|ivali su ih okolnosti i ~inioci sredine. V. Tre}a jugoslovenska konferencija vizantologa. bila i predstava „nove Loze Jesejeve“. 264. 107–129. \uri}. V. 525. 68 Isto kao i u prethodnoj napomeni. ali je odgovaraju}a tema reprezentovana nekolikim simvoli~ki bliskim scenama iz jevan|eqskog ciklusa Hristovih ~uda i pouka. s podrobnim obja{wewima i opse`nijom literaturom. Beograd 2004. 65 I. Marjanovi}-Du{ani}. delo. 44sq. \uri}). Kingship and Baptism in the Iconography of De~ani and Lesnovo. povezanim s motivom vode. izd. nav. Popovi}. Ukr{tena dijadima i „torakion“. na specifi~an na~in. 66 Up. na{u nap. J. ista. @ivot u mona{koj zajednici. up. 140–141 (V. u godinu 1343. S. Vojvodi}. Zbornik Narodnog muzeja IX–X (1979) 313–323. Fonts for the Blessing of the Waters. Od horizontalne ka vertikalnoj genealo{koj slici Nemawi}a. kao bitnog parametra za datovawe fresaka. preme{tena je u ju`ni deo novijeg zdawa. Posuda za osve}enu vodu u Sopo}anima. The Original Baptismal Font of Gra~anica and Its Iconographic Setting. Popovi}. Dve drevne i neuobi~ajene insignije srpskih vladara u XIV i XV veku. a potom. Divine Wisdom. . Beograd 1989.Vesna Milanovi}: Sveta~ki lik u kontekstu 475 uz porodi~ni portret prvog ktitora Sopo}ana i slo`eni monumentalni prikaz loze Hristovih predaka u priprati. S druge strane.

kao i slikama posmrtne slave brojnih bogougodnika. and whose emphasized tripartite shape is a th result of 19 century alterations. a strukturalno usagla{enih i isprepletenih ikonografsko-tematskih grupa mogu}e je. dakle. Menolog. Za ostale zna~ajne radove o pomenutoj temi. dvorjanima Nebeskog dvora. izdvoji i stavi na proveru i slede}a opservacija. na{u nap. govoriti i o zna~ajnoj programskoj koherentnosti treskava~ke fresko celine iz Du{anovog vremena. 12. kao i najistaknutijim svetima. v.69 Upravo zbog uvi|awa paralelizma i neke vrste komplementarnosti u simvolici razli~itih. u skladnom odnosu s jo{ jednom velikom temom. Dating from the times of King Du{an. koji u su{tini odra`avaju ideju o kontinuiranom dejstvu blagodati bo`je i osve}ewu vremena. Mijovi}. Massive separating wall areas were introduced into the previously undivided and much more integrated internal composition of 69 Re~ je o skladu koji je uo~io i na koji je. ve} nastojao da skrene pa`wu naro~ito i P. Verujemo da ima sasvim dovoqno osnova da se. Carskog Deizisa. Onom koja je obele`ila programsku celinu severnog dela prostora eksonarteksa i ~iji sadr`aj zakqu~uje sve aluzije na vi{we carstvo Hristovo. suptilno izdiferenciranih. zajedno s menolo{kim prikazima mu~enika „kr{tavanih“ u krvi. ili posebnih grupa scena i likova treskava~kog eksonarteksa. s Hristom Carem i Bogorodicom Caricom.476 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 459–479 Zapa`awa koja donose ne{to jasniju kontekstualizaciju mesta i u~e{}a razmatranog programskog segmenta u ukupnom rasporedu i strukturalnom sklopu odabranih ikonografsko-tematskih jedinica. o~ito. Sve analizirane i zabele`ene teme. Vesna Milanovi} THE SAINT’S IMAGE IN CONTEXT: A NEGLECTED EXAMPLE FROM THE EXONARTHEX OF THE TRESKAVAC MONASTERY CHURCH The images which are the focus of the paper belong to the oldest of several existing fresco ensembles in the sacral complex of Treskavac resulting from different and chronologically clearly separated ktetorial undertakings and renewals th th between the 14 and 19 centuries. kao i o zanimqivoj inventivnosti onih koji su prikazani program osmislili. these images apparently form part of the original painted decoration of the space whose lateral ends are surmounted by domes. 138–140 i 146–154. svojevremeno. trebalo bi da na odre|en na~in doprinesu i sagledavawu idejne (programske) poente celine ~iji je segment sastavni deo. Oli~ena je u naro~itoj kompoziciji i upe~atqivoj ikonografiji tzv. . nalaze se u Treskavcu. s tim u vezi.

The surviving examples of the monk’s vitae story present him as a meek and humble member of the brotherhood in a desert monastery by the River Jordan. In all probability. Euphrosynus’ image. in contrast to the usual topography. Although at the same time also part of a special whole in the central part of the exonarthex. blessed with dwelling in the Garden of Eden and enjoying the fruit of heavenly trees. The other part of the findings relate to recognising and interpreting the specific function of the very position given to the saint’s figure among the mentioned group of only seemingly unrelated or not specially related images in the southern part of the Treskavac exonarthex. it was with good reason that . and revealing a layer of meaning that bestowed on this attribute the dimension of a particular biblical and Christian topos. placed in the lowest fresco zone. presented with an interesting and unusual iconographic symbol in his hand — a branch with leaves and fruit. the content of the fresco depicting King Du{an’s investiture with a crown from an angel’s hand and the motif of receiving his power Dei Gratia. chosen by God. in the central episode of the story. Among the most prominent ones is the composition of the Baptism of the Lord. It is interesting and worthy of attention that the Treskavac image of St. the relevant group of scenes was to include also the bordering representative depiction of a Serbian ruler with the divine investiture motif. provide the image of a special person. Part of the findings presented in the paper resulted from reflections on the saint’s unusual and highly specific iconographic attribute. and. The author of the text points out that it is the branch of a Paradise apple tree. This paper is based on the findings related to recognising the previously unidentified remaining part of a holy monk figure. to a quite different category of iconographic content. despised and even taunted by the other brothers — but at the same time. but at the same time. in the southern portion of the eastern wall of the central part of the exonarthex area.e. and that his solitary bust portrait is joined to a particular. unfortunately. Euphrosynus stands apart from the incompletely preserved but relatively numerous and homogenous row of holy monks in the zone of standing figures on the west wall. on the opposite wall surfaces in the southern part of the exonarthex. thus not only partitioning the area and making it significantly narrower. south of the main entrance to the church. Formally the most prominent and most noticeable illustrations are for the March days of the Cycle — the Annunciation to the Blessed Virgin Mary (with a pictorial allusion to the Holy Spirit’s power coming down from Heaven) and the Martyrdom of the Forty on a frozen lake (with the detail of placing crowns of heavenly glory on the naked bodies of the martyrs) — situated in the calotte above the southern part of the exonarthex that bears a monumental image of Christ Emmanuel at the centre. also excluded from the category of contents it otherwise usually belongs to (the Great Feasts cycle). as well as the nearby contents belonging to the wide-ranging and complex Menologion cycle from the upper zones of the building.Vesna Milanovi}: Sveta~ki lik u kontekstu 477 the exonarthex. hiding part of the authentic medieval frescoes on the east and west walls near the entrances. and that the image is that of an otherwise quite seldom depicted figure of Euphrosynus the Cook. i. “unrelated” group of images. in the spot immediately below St.

478

VIZANTIJSKI

SVET NA

BALKANU (2012) 459–479

its south, now hidden end, abutted on the depiction of Christ’s Theophany at the
Jordan in the adjacent area of the wall, whose contents form part of the structure
of the frescoes in the mentioned bay under the calotte. All the findings and observations on the selection and relations of the images given here and supported by
arguments serve to confirm and shed more light on the special segment in the content of the painted programme from King Du{an’s times — thematically cohesive
and integrated through a unique symbolism, and not lacking in specific and indicative analogies in the monuments from this epoch. The concept of the programme,
stressing different aspects of the soteriological and eschatological implications of
the baptismal theme and the Christian notion of the era of “the grace of God” —
where the sacrament of baptism is seen as the “gates of the New Heaven” — at the
same time also justifies the identification of the said part of the space with the
original position of the existing, and at a later time dislocated, authentic medieval
stone agiasma of Treskavac.
In the relevant part of the paper, the author attempted to show that the
programme solution of the Treskavac exonarthex may be compared to certain solutions in other monuments of the era, especially in the churches where the ktetor
was the king, and later emperor, Du{an, or in a number of representative sacral edifices originating from the same period as the one discussed. Both an interesting
and reliable example of the older analogy, certainly not to be ignored, is the one
from the narthex of King Milutin’s Chilandar katholikon, from its north-east bay
— which, according to the original concept of the programme creators, was to be
the place to hold the holy water and for the Great Blessing of the Waters on the
Feast of the Theophany. The confirmed existence of different variations of analogous solutions is undoubtedly of importance for considering and interpreting the
Treskavac example, and, at the same time, they also confirm the unique and distinctive features of the latter, as well as the conceptual consistence of the painted
programme representing this solution. The question of analogies was considered
at several levels. Primarily, it was in relation to reflections on other instances of
including the image of St. Euphrosynus in the programme (as a trait characteristic
of the range of monuments from the discussed period) and to shedding more light
on its position within each iconographic whole. This also involved examining parallels in the solutions where the motif of the Tree of Eden and related topics were
recorded, and, finally, identification of similar or related examples of the selection
of a specific thematic combination of images serving as decorations for the location of the agiasma and the particular rite of the blessing of waters.
The image of Du{an’s investiture in Treskavac, as well as the placement of
his portraits in similar contexts and areas in several other churches, show that the
discussed concept did not lack the dimension of royal propaganda and “political”
theology. On the other hand, an important guideline for interpreting the meaning
and importance of the discussed images in Treskavac was also the very function
and purpose of the holy place where the ideas were expressed, so the recorded images need to be seen also in light of the monastery environment in Treskavac being shaped after the model of the ascetic Holy Mounts. This is confirmed not only

Vesna Milanovi}: Sveta~ki lik u kontekstu

479

by elements of the broader monastery sacral topography, but also by the facts that
Du{an in his chrysobulle to the brotherhood of Treskavac expressly compared that
monastery to the ones in the famed Holy Mountains of Christianity, Mt. Athos and
Sinai. This serves as an additional reason for the possibility of looking at these images through the prism of a specifically Christian (Byzantine and medieval) view
of monasteries as prefigurations of Heaven. The firm topographic pairing of the
fresco of the Baptism of the Christ and the image of the monk St. Euphrosynus
with a branch of the Eden tree might have been based also on quite definite reflections on characteristic references of the Church Fathers to monasticism as the
“mystery of initiation” or mystic equivalent to the sacrament of baptism — a kind
of counterpart to the sacrament that, as the first step on the road to “re-settling”
Adam’s offspring in Heaven, was usually referred to in the writings of church authors as the “Gate of Heaven” metaphor.
Observations resulting in a somewhat clearer contextualisation of the place
and participation of the discussed programme segment in the overall distribution
and structural organisation of the selected iconographic and thematic units, or separate sets of scenes and images of the Treskavac exonarthex, should contribute
also to understanding the conceptual point of the whole which this segment belongs to. The themes analyzed and commented, along with the Menologion depictions of martyrs “baptised in blood” and images of the glory after death of the numerous servants of God that actually present the idea on the continuing effects of
the grace of God and sacredness of time, in Treskavac are most probably found in
a harmonious relationship with yet another prominent theme. That is the theme
that dominates in the programme of the northern part of the exonarthex, the context of which, in the creation never before seen in any of the preserved older edifices, concludes all allusions to the heavenly realm of Christ. It is presented in a
specific composition and striking iconography of the so-called Imperial Deesis,
with Christ the King and Mother of God, the Queen, and the Heavenly Court. On
account of the identified parallelism and a kind of complementarity in the symbolism of various, subtly differentiated and structurally harmonized and intertwined
iconographic and thematic groups, it is possible, therefore, to perceive also a significant coherence of the entire Treskavac fresco programme from King Du{an’s
time, as well as the interesting inventiveness of its creators.

sl. 1. Preslikani portret kraqa Du{ana

sl. 2. Sveti Jefrosin

sl. 3. Sveti Jefrosin i Kr{tewe (detaqi)

sl. 4. Kr{tewe Hristovo

sl. 5. Agiazma

sl. 6. Menolo{ke scene

sl. 7. Ostaci prvobitnog portreta karaqa Du{ana

godine od strane dr`avne slu`be za{tite spomenika kulture. Potvr|ena je velika stilska bliskost sa radionicom `ivopisaca koja je tako|e radila u Lesnovu i Markovom manastiru.Vizantolo{ke teme Byzantine Themes UDK: 75. Vaskrsewe Lazara. J. * Rad je nastao kao rezultat istra`ivawa u okviru projekta ev. komunikacii. umetnost. na osnovu ~ega se ^elopek datuje oko ili najverovatnije neposredno posle sredine XIV veka. Nikole u ^elopeku. Gradovi.7)"13" SMIQKA GABELI] (Institut za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu) PRVOBITNO SLIKARSTVO CRKVE SV. kada su pod novijim slojem slikarstva iz XIX veka uo~ene starije freske.2 Ne{to kasnije. sme{teno u sredini sela (Gorweg) ^elopeka. Polog. a u okvirima srpske dr`ave nalazio se od osvajawa kraqa Milutina 1282. povremeno je potpadao pod normansku i bugarsku vlast. M. koji podr`ava Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije. Makedonija niz vekovite. Antropogeografska prou~avawa. Miqkovik-Pepek — A. Gruji}.4:726. Sretewe. Sostojbata i valorizacijata na crkovnite spomenici na kulturata od XIV vek do dnes na teritorijata na Sobranieto na op{tina Tetovo. freskoslikarstvo. 2 P. Pilatov sud. Polo{ko-tetovska eparhija i manastir Le{ak.1 Nauci je ~elope~ka crkva prvi put predstavqena nakon terenskih rekognoscirawa tetovske oblasti 1975. U sredwem veku. ikonografija Sv. Kr{tewe. Put na Golgotu. T. tvrdini. stil. Nikola je sredwovekovno. Osim fragmenata u pandantifima i apsidi. naknadno dosta izmeweno crkveno zdawe. nedaleko od Skopqa. br. Srbija. NIKOLE U ^ELOPEKU KOD TETOVA* U ~lanku se predstavqa prvobitno slikarstvo Crkve Sv. sredwi vek. a na zapadu od Skopqa. koje su datovane u XIV vek. predeo Polog ~inio je grani~nu oblast izme|u Vizantije i Srbije. 128–149. Nikolovski. dobro su sa~uvane freske na bo~nim zidovima (Ro|ewe Hristovo. 177036. Beograd 1976. Skopje 1999. krajem XIV veka. Raspe}e i Silazak u ad). 35–39. ranije nepotpuno istra`eno.54(497. Kqu~e re~i: Vizantija. Trifunoski. na obodu polo{ke kotline. godine do dolaska Turaka. 1 R. koja se prostire jugoisto~no od Tetova. F. Tomoski. . Glasnik Skopskog nau~nog dru{tva XIII (1932) 33–40.052.

Marka i Luke. Na severoisto~noj strani. Istorija i slikarstvo. sredinom XIX veka bila i temeqnije obnovqena. i osniva~a hrama u ^elopeku. Beograd 2000. Usled pada gorwih delova zidova hrama. Beograd 1989. kod koga se raspoznaje. ina~e nepoznatog iz drugih izvora. 38. mogu}no kao grobna crkva. ne mo`e se pouzdano i potvrditi. 3 S. Funkcionalno modifikovanje predlo{ka freske. 367–378. posebno 88–89. Jedna lokalna slikarska radionica iz sredine XIV veka. sl. Na osnovu osobenosti i veli~ine crkve ~ini se izvesnim jedino toliko da je ~elope~ki Sv. 145–147. Gabeli}. Od originalnog slikarstva danas postoje mali fragmenti u pandantifima i {koqci apside. u pozadini. ostao je dowi deo predstave sede}eg i nalevo okrenutog jevan|eliste (Mateja?). U jugoisto~nom se raspoznaje Jovan. i 1371. [uica. U turskom razdobqu. 14 br. Pregled na crkovnite spomenici vo Tetovska oblast od XI do XIX vek. svitak sa fragmentarno sa~uvanim ali nerazgovetnim tekstom. Stari srpski zapisi i natpisi IV. 4 S. koja se po pojedinim osobenostima pokazala ~ak i jedinstvenom. o nemogu}nosti identifikacije ovog Grgura — M. kao i gotovo ~itav horizontalni pojas u drugoj zoni odozdo. 16. Me|utim. Zbornik radova Vizantolo{kog instituta 34 (1995) 172. V. Manastir Lesnovo. posebno 373–374. Sremski Karlovci 1923.3 U najskorije vreme. zid. sa prvobitnog sloja. ispred niski sto~i} sa pisarskim priborom i. \uri}. ^elopek je doveden u vezu sa skupinom slikara ~ija se dela prepoznaju i na delovima `ivopisa crkve manastira Lesnova i hrama Sv. 6054. Dimitrija u Markovom manastiru. 19–20. Beograd 1998. Donekle otud izgleda mogu}no pomi{qati. kojima su zajedni~ki umetni~ki uzori u priprati Hrama Hrista Pantokratora u De~anima. 5 Q. De~ani i vizantijska umetnost sredinom XV veka. III. ~elope~ka crkva je uveliko o{te}ena da bi. poklowena je pa`wa ikonografskim osobenostima ~elope~ke freske Ro|ewa Hristovog. da je za wegov nastanak mogao biti zaslu`an izvesni Grgur. Miqkovik-Pepek. isti. jevan|elista sa sedom bradom naslikan kako gestikuli{e obema rukama. izjedna~avawe li~nosti plemi}a Grgura koji je u tom periodu upravqao ovom obla{}u. sl. Nikola podignut kao vlasteoska zadu`bina. J. slikani program ~elope~ke crkve nepotpuno je sa~uvan. ista. P.5 koji je pomenut u jednom zapisu. Na pandantifima su fragmenti predstava ~etvorice jevan|elista. godine). De~ani–Lesnovo–Markov manastir — ^elopek. sl. . Gabeli}. Spomenici za srednovekovnata i ponovata istorija na Makedonija. O kesaru Grguru. mada bez ~vr{}eg upori{ta. Od dvojice jevan|elista u zapadnom paru pandantifa. kao i uni{tewa fresaka u najni`oj zoni. 1–2. 19. 1–5. Ro|enje Hristovo u ^elopeku. postoje neznatni fragmenti. izd. Nemirno doba srpskog sredweg veka.4 Podizawe hrama usledilo je u decenijama oko ili najverovatnije neposredno nakon sredine XIV veka. 464–466. velika{ iz vremena srpskog kraqa Vuka{ina (izme|u 1365. Patrimonium 7–8 (2010) 217–230.482 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 481–501 nakon {to je obavqeno ~i{}ewe fresaka. Stojanovi}. Beograd 1986. na isturenom stalku. na bo~nim zidovima. Kulturno nasledstvo VI (Skopje 1975) 83–92. Skopje 1980.

Izraz je svesne te`we da se posmatra~ slike podseti na Bogorodicu koja se. J. O zwgrafikoj diakosmoj tou Agiou Nikolaou Orfanou sth Qessalonikh. H. Millet. Sretewe. na svitku kod arhijereja sa severne strane. Lafontaine-Dosogne. M. 126–128. Velikih praznika i cikusa Stradawa. no zna~ajno je zapaziti pojavu slovenskog slova „mali jus“. 219–221. Beograd 2005. s istim gestom ruke. bo~no. Sv. DOP 31 (1977) 161–162.Smiqka Gabeli}: Prvobitno slikarstvo crkve Sv. 42–43. pl. Maguire. U ni`oj zoni postojala je scena Slu`ewe liturgije. na kraju niza a ve} u oltarskom prostoru. Vaskrsewe (Silazak u ad). Slikarstvo crkve. I. na novijem sloju. Athens 1992. Psa~a. fig. Nikola u Prilepu). neizostavna prazni~na scena. The Wall Painting of the Panagia Olympiotissa at Elasson in Norhtern Thessaly I–II. Put na Golgotu i Raspe}e Hristovo i. Recherches sur l’iconographie de l’Evangile aux XIVe. The Depiction of Sorrow in Middle Byzantine Art. i. Tekstovi nisu ~itqivi. koji podrazumeva slojevita teolo{ka zna~ewa6. The Cycle of the Infancy of Christ. U drugoj zoni odozdo. ponajvi{e. Paris 1960. sl. Millet. u vidu povijenog malog deteta. sa danas nesa~uvanom scenom Blagovesti Bogorodici. kako se to prepoznaje po ostacima dva ispisana svitka. nagla{avaju}i smisao Marijinog zagrqaja malog Hrista — Gabeli}.7 Lite6 O ikonografskim pojedinostima i zna~ewu freske Ro|ewa Hristovog iz ^elopeka. ostale su ~etiri scene iz ciklusa Velikih praznika. i. fig. Oplakivawe Hristovo i Ulazak u Jerusalim ili mo`da Tajna ve~era. Bogorodica Olimpiotisa. sa po dva arhijereja okrenuta centru apside. a na velikim timpanonskim poqima bo~nih zidova. nagiwe nad mrtvim sinom u prizorima vezanim za skidawe Hrista s krsta i wegov pokop. The Kariye Djami IV. M. Bogorodi~in zagrqaj je izuzetno upe~atqiv detaq scene. Tsitouridou. u ~ijoj se kompozicionoj shemi i ikonografskoj izvedbi nailazi na izuzetna i mawe uobi~ajena re{ewa (sl. 124–132. XVe et XVIe siecles. pred apsidom. A. Nad zonom stoje}ih figura. na uklowenom zapadnom zidu svakako je nekada bilo naslikano Uspewe Bogorodice. A. desnu ruku ne`no pola`e na wegovo rame. na ju`nom zidu. Kr{tewe i Vaskresewe Lazarevo. Bogorodica i ~etvorica svetih otaca.. C. polusede}a Bogorodica. a {irokim zamahom leve ruke obuhvata ga odozgo i preko sredine tela. svakako. za literarne izvore i ikonografiju scene Ro|ewa Hristovog — G. Zid- . scena iz ciklusa Velikih praznika. E. sl. Crkva Svetog Nikole u Stani~ewu. Nikole 483 U polukaloti oltarske apside su. Popovi} et al. 7 Na primer. Ona priklawa glavu ka Hristu. u ~ijoj su unutra{wosti naslikani Hristos (IC XC). Na svodu pred apsidom mogle su se jo{ nalaziti dve standardne prazni~ke kompozicije. Stani~ewe. za Bogorodi~in obuhvataju}i gest up. \or|evi}. Duhovi i. 208–213. solunski Sv. 242. Po koncepciji zamisli veoma je zanimqiva scena Ro|ewa Hristovog. Na severnom zidu u istom pojasu slede tri prizora iz ciklusa Hristovih muka — Pilatov sud. izrazito veliki prostor zaprema vitlejemska pe}ina. Thessalonike 1986. Polo{ko — G. kako le`i na zaravwenim jaslicama nad koje su nagnuti vo i magarac. Constantinides. 58 (S. u kompoziciji Oplakivawa Hristovog iz ovog istog i ne{to ranijeg razdobqa. Frolow. 126–127. Ro|enje Hristovo u ^elopeku. 2. 36/1 (Sv. Ku~evi{te. 138. 8. svakako. Ro|ewe (u prostoru oltara). La peinture du Moyen age en Yougoslavie III. pridi`u}i ga. Vaznesewe Hristovo. 113–189). 44. Nikola Orfanos. Paris 1962. Gabeli}. Nikola u Prilepu. Centralni. Niz je zapo~iwao. Princeton 1975. Nikola izla`e skra}eni program glavnih ikonografskih celina. 1). pl. Sv.

doneli su tekstovi vizantijske himnografije. Thessaloniki 2008. Maguire.484 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 481–501 rarnu antitezu izme|u Hristovog ro|ewa i smrti. 138–143. 54). Pozori{te u Vizantiji. ^anak-Medi}. prikazu personifikacije du{e pokojnika. Quelques observations sur le cycle des Grand Feites de l’eglise de Polo{ko (Macedonine). The Depiction of Sorrow. M. zelenim oreolom sa upisanim krstom.13 no slikarstvo srpske vlastele u doba Nemawi}a. Kod sagledavawa ostalih ikonografskih pojedinosti ove ~elope~ke freske mo`emo po}i od epizode Hristovog kupawa. kao antiteze neprolazne svetlosti dolaze}eg Hrista. 378 (De~ani). delimi~no i ikonografije. 236. Art and Eloquence in Byzantium. Velmans.. {to je veoma retka pojedinost. On je ovde ozna~en i na jedinstven na~in. Princeton 1981.9 Bogorodica je u paleolo{kom razdobqu u sceni Ro|ewa Hristovog neretko mogla biti prikazana kako iz neposredne blizine posmatra malog Hrista.12 a wegov zasen~eni oreol najverovatije je odjek bo`i}nih stihova s aluzijom na simboliku odlaze}e tame. La peinture IV. on je mawe nalik na novoro|en~e. Demetrios. CA XXVII (Paris 1978) 163–178. 132. fig. U desnom dowem uglu scene sedi iza bazena starija babica i malog Hrista (IS XS) dr`i obema rukama u uspravnom polo`aju. G. Paris 1969. primeren je tako|e apokrifnim sastavima i odgovara posebno Marijinoj tu`balici iskazanoj u sredwovekovnoj gr~koj liturgijskoj drami „Hristos pashon“. pl. Velmans. Tati}-\uri}. G. Podgorica 2002 (1931). \or|a iz Nikomedije i Simeona Metafrasta. nalazimo i u Markovom manstiru (Millet. obuhvativ{i rukama wegovu glavicu ili pak telo. The Frescoes in the parakklesion of St. sl. izgleda nema o~uvanih neposrednih analogija u scenama ovog istog sadr`aja. 3. T. Jevstatiju (E. La peinture du moyen age en Yougoslavie IV. pl. Idem. uobi~ajene po broju u~esnika ali ovde i sasvim neobi~nog razme{taja figura. fig. 64/125 (Psa~a). Manastir De~ani. 139. Protaton). N. 100. . 100/182) kao prethodno i u solunskom Sv. Pri{tina — Beograd 2005. Todi}. Kotas. Umotan je u mrtva~ke povoje. 12 Maguire. Euthymios (1302/3) in the basilica of St. 3 (Polo{ko). 11 Retke izuzetke od ovog pravila. Kraqeva crkva u Studenici. V. Art and Eloquence. Beograd 1987. Tsigaridas. 3 (Ku~evi{te). gr~evita i sna`na anticipacija wenog posledweg zagrqaja Sina. kako izgledom tako i polo`ajem tela. Millet. sl. Hristovo telo i glava obmotani su belim povezom. 93. Beograd 1994. B.8 Gr~eviti Marijin zagrqaj. sl. koji prati lament nad Hristom detetom i wegovom sudbinom. 220–221. preto~enu u slike u toku sredwovizantijskog razdobqa.11 U ^elopeku. 461.10 no ~elope~ki eksplicitan Bogorodi~in zagrqaj. 95. 8 O vizantijskim tekstovima u kojima se direktno povezuju Hristovo ro|ewe sa wegovom smr}u — H. sl. U epizodama svog prvog kupawa mali Hristos se po pravilu slika nag. me|utim. Babi}. Babi}. 221–223. 96–108. G. posebno spisi Timotija Jerusalimskog. poput ^elopeka. u skladu sa odgovaraju}im stihovima na Veliki petak. Beograd 2009. 96 (Kraqeva crkva. u stvari. 13 Zna~ewe i izgled Hrista u pogrebnim povojima i motiv wegovog zelenog nimba detaqnije razmatra Gabeli}. Studije o Bogorodici. 10 Up. Ro|enje Hristovo u ^elopeku. kao i drugi sastavi ~itani na prazni~nim slu`bama. i predstavqa izvanredan dopunski element dvojne simbolike podse}awa na Hristovu smrt u trenutku wegovog dolaska na svet. sa starijom literaturom. i odgovara. 9 M.

Otud je ova figura (`ene ka`wene u poku{aju provere istine o Bogorodici) zamewena babicom koja kupa Hrista i postaje (prvim) svedokom Hristove qudskosti i inkarnacije. 9. 266–268 (A. Salomi.Smiqka Gabeli}: Prvobitno slikarstvo crkve Sv. 61. Jolivet-Levy. u oblastima bliskog Istoka i Egipta ona je i prikazivana sa rawenom rukom. 116. 16 Cf. 233. Rutschowscaya). uprkos okolnosti {to je li{ena standardne ikonografske uloge. M. pl. koje se u kompoziciji Hristovog ro|ewa u ovom razdobqu prikazuju kako poma`u oko novoro|en~eta.15 Kasnija vizantijska umetnost. pri ~emu je drugoj ime Mea. 92–99. XIX–XX). Deckers). 266 (A.16 U pri~i o Hristovom ro|ewu. mo`e se shvatiti kao rezultat prise}awa na literarnu storiju o ovoj babici. Ro|enje Hristovo u ^elopeku. 10–14. traka od tekstila sa prikazom Ro|ewa Hristovog iz koptskog Egipta. usled ~ega je ka`wena rawavawem jedne ruke (bilo da joj je ruka usahla. sasvim je retko podse}ala na Salominu sumwu i kaznu. Ona. Paris 2001. Eastmond). U pitawu je izme{tawe ove figure iz epizodnog prizora Hristovog kupawa. a ~itav doga|aj akcentovao je zapravo Bogorodicu i devi~ansko ra|awe. 15 Plo~ica od slonova~e sa Poklowewem maga i ^udom o Salomi iz prve polovine VI veka. O tome svedo~e odgovaraju}i primeri kompozicije Ro|ewa Hristovog koji sadr`e i ~udo sa Salomi. van Loon. 124–126. Na wima ona pru`a ili pridr`ava jednu svoju ruku drugom. okrenuta ka sredi{tu scene. Za slovenski prevod Jakovqevog protojevan|eqa (nastalog ina~e jo{ u II veku) — S. Representations of the Virgin in Byzantine Art. . za ostale primere — Gabeli}. a zatim i isceqewe (Protojevan|eqe Jakovqevo 19:3–20:4. Razlog da se ova figura prika`e. Tamo se zadr`ao i obi~aj obele`avawa figura babica imenima. ed. nego na ulazu u pe}inu. 47. na freskama Ro|ewa Hrista u ^elopeku i obli`wem 14 G. sasvim neobi~no. revers medaqona VI ili VII veka sa Blagovestima i Hristovim Ro|ewem iz isto~nog Sredozemqa — Loon. J. 17 Mother of God. posebno 89–92. M. Nikole 485 Od dve ili. Salomi je prvobitno davana uloga simbola sumwi~avosti Marijinog devi~anstva. ukru}ena ili opaqena plamenom). Salomi se pripisuje sumwa u Marijino devi~anstvo. koja se datuje u razdobqe od VI do VIII veka. Neposredno po Hristovom ro|ewu. The Virgin Mary. jedna je naj~e{}e mla|a i redovno izliva vodu u bazen. Novakovi}. ili sli~no. posebno u Kapadokiji i na Kipru. Apokrifno protojevan|elje Jakovljevo. a postoje i takvi na kojima joj je ruka crvena. me|utim. 94. La Cappadoce medievale. Eastmond). The Virgin Mary and the Midwife Salome: The so-called Nativity scene in Chapel LI in the Monastery of Apa Apollo in Bawit.17 Duboko u XIV veku. u ^elopeku nije prikazana pored bazena s vodom. Vassilaki. C.14 Okvirno tokom perioda izme|u V i VII veka. Milan 2000. koja poti~e iz isto~nog Mediterana. dok se kasnije smisao prizora pomerio prema Hristu i propagirawu wegove dvostruke prirode. Mother of God. tri `ene-primaqe. okrenuta ka Hristu u jaslama ili ka Bogorodici. ili pripremawa za to kupawe. me|usobno razli~itim na~inom slikawa Salominih ruku u epizodi Hristovog kupawa (nejednakom du`inom rukava wene haqine) i to u isto~nim krajevima. 274–275 (M. fig. bez sadr`inskog opravdawa. 52. naime ope~ena. Pseudo-Matej 13:3). koja je. 78. Eastern Christian Art in its Late Antique and Islamic Contexts 3 (Leiden 2006) 81–103. 290–291 (J.-H. Starine JAZU X (Zagreb 1878) 68–69 (gl. kako je imenovana u Jakovqevom protojevan|equ i nekim drugim apokrifnim spisima ranog perioda. U rukama nosi bokal i kre}e se prema Hristu u jaslicama. re|e. Images et spiritualite.

.21 U gorwem desnom uglu freske. 114–135. Petkovi} — \. ^anak-Medi}. sredove~ni ~ovek i mladi}. 142. 75. Josifova poza. 8 (Polo{ko). R.20 Po svom zna~ewu. prizoru prisustvuju dva dopojasna an|ela (Lk. Kraqeva crkva. telom gotovo sklup~an i glave oslowene o dlan desne ruke. Recherches. Manastir De~ani. na doga|aj sa Salomi aludira se slikawem plamena (vatre) i bokala na zemqi u predwem planu freske. Od standardne grupe maga. sl. slave}i novoro|enog Hrista. II/1. pastiru svira~u me|u brojnim poznatim primerima scene Ro|ewa Hristovog analogije se jedva pronalaze. prekrivenim krajevima wihovih odora. Uokviren je polukrugom brdovitog segmenta pejza`a. prema Pseudo-Matejevom jevan|equ (13:2). 4. P. II. F. wegova predstava je u neposrednoj vezi sa stihovima sa bogoslu`ewa za 24. kako posmatra svetlosni segment i svira u frulu (flautu). koja je prema bo`i}nim pesmama sa~uvana i u wegovom telesnom obliku. prikazan je sam. pl. 23 Mother of God. Ro|enje Hristovo u ^elopeku. u kome pastiri. 58. Chevetogne 1948. Pri{tina — Beograd 2005.18 u Polo{kom je to u~iweno uz pomo} nejednake du`ine rukava wene ode}e. 116. Recherches. slo`enom simbolikom scene. detaq pokrivenih ruku an|ela treba shvatiti kao motiv nagla{avawa svetosti Hristove bo`anske prirode. tako|e za ovu kompoziciju nije standardan. Uz to. zadr`ana na fresci. Karavidopoulos). 21 Millet. 20 Millet.22 Re~ je o an|elima adorantina. 223–224. Gabeli}. 461. 187. verovatno bi to bila aluzija na pripremawe Hristovog tela za pokop. koju sa~iwavaju starac. Marcenier. posebno 132–135. Ro|enje Hristovo u ^elopeku. U De~anima. Ikonografski neobavezan. 2:13) sa pridignutim rukama. M. 19 Gabeli}. 185. CLXXII. pevaju „nebesku himnu“. Izvan {piqe. {to su se. Bo{kovi}. passim. Manastir De~ani. 29. R. 224–225. ve} gotovo zaboravqeni koncept kompozicije Ro|ewa Hristovog. sedi Josif. a u ^elopeku ~iwenicom da je predstava ove babice. uprkos izuzimawa iz odgovaraju}eg konteksta i ikonografske nekorektnosti. Todi}. 24 Up. Izdvojenom iz svoje epizode. fig. 71 (I. u levom uglu ~elope~ke kompozicije. La piere des Eglises de rite byzantin. bez uobi~ajenog an|ela blagovesnika. kroz arhai~an ili pak naro~ito promi{qen detaq. Beograd 1941. decembar i istovremeno odgovara govoru na praznik Ro|ewa Hristovog. pojavili u momentu Hristovog ro|ewa. 378. 59. ikonografi su do izvesne mere podsetili na Salominu nekada{wu ulogu i davna{wi. pripisanom Jovanu Hrizostomu. 22 Cf. sl. za kolor reprodukciju v. B.486 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 481–501 Polo{kom. kao prethodno i u De~anima. posmatrana kroz podtekst podse18 Sud za vodu i plamen („vatru“) na de~anskom Hristovom Ro|ewu u literaturi zapa`a samo V. koji prilaze pe}ini sa strane.23 Na ~elope~koj fresci sme{taj trojice mudraca.24 U saglasnosti sa ukupnom. Babi}. ne iznena|uje.19 Polo`aj mladog pastira u samom vrhu ~elope~ke scene. ovde samo najstariji prinosi posudu sa mirom.

kojima je ciq da. nije jednostavno prekopiran ve} je smisleno prilago|en.28 prikazuje. Kr{tewa Hristovog. 96–99. u celini gledano. Babi}. na primer. Nikole 487 }awa na Hristovo stradawe i smrt. Polo{ko. Jn. Apostoli u Solunu). 109. Jovan Krstiteq. 9. a proro~ica Ana. 63. Velmans. T. 115–117. Lk. dok su okolne epizode. Sretewe. Markovi}.29 Poruka predstavqa uobi~ajeno predskazawe Spasiteqeve uloge.26 kao {to je ve} i sama pe}ina zapravo aluzija na Hristov (budu}i) grob. prividno paradoksalno. 208. onom u crkvi Bogorodice Arakiotise u Laguderi (1192). Quelques observations.Smiqka Gabeli}: Prvobitno slikarstvo crkve Sv. 28 H. verovatno. sna`no ispoqava paralelizam Hristovog ro|ewa i smrti. 25 26 .30 Od naredne freske u nizu. Maguire. zasnovano na tekstu Jevan|eqa po Luki 2:24–38 i vizantijskih spisa sastavqenih u ~ast praznika Sretewa. Beograd 2008. izla`u}i Hristov dolazak na svet. istovremeno naglase wegovu ulogu i smrt. pl. Hristos je u Bogorodi~inim rukama i nosi `utu (zlatnu) haqinu. Zidno slikarstvo manastira De~ana. 33. Lafontaine-Dosogne. odaje vi{e tugu zbog dolaze}ih doga|aja. Frolow. 3:13–17.25 Oblik grobnice/jaslica ina~e je ~est detaq (Sv. u Bogorodici Olimpiotisi u Elasonu i Kon~i — Constantinides. Millet. 35/1 (Sv. DOP 34–35 (1980–1981) 261–269. Nikolaides. Ciklus Velikih praznika. sredove~ni Josif prinosi par grlica. Freska je u punoj meri pro`eta aluzijama. dr`i svitak sa standardnim tekstom SI MLADENCÂ NEBO I ZEMLA OUTÂVRDI ESTÂ. sa~uvan je samo gorwi. Preuzet je sredi{wi motiv scene. \uri}. Najzad. L’eglise de la Panagia Arakiotissa a Lagudera: Etude iconographique des fresques de 1192. 166. Hristova figura je uni{tena. Mk. me|utim. Sv. Nikita. Markov manastir). naslikana s jednom podignutom rukom. Maguire. Paralela izme|u simbolike Hristovih jasli i groba proizlazi iz kwi`evnih kontrastirawa tema Hristovog ro|ewa i wegove smrti. 139–140.1:9–11. 41 (Sv. sl. i direktno se oslawa na liturgijske stihove pevane na Veliki petak. nastalo. ~etiri stoje}e figure (sl. na ovoj sceni jaslice imaju oblik kamenog sarkofaga. Bogorodice i Hrista u pe}ini. Gabeli}.1:29–34). S. XVII. 30 M. J. La peinture IV. fig. The Cycle of the Infancy. Gra|a i studije. Beograd 1995. u prvom redu one sa desne strane. U procesu neposrednog nastajawa ove freske pretpostavqamo da je iskori{ten slikarski predlo`ak jo{ iz komninskog razdobqa. 3 (Polo{ko). 100/182 (Markov manastir). dok desnu pola`e na Hristovo teme. prevashodno poetskog nadahnu}a. Millet. DOP 50 (1996) 71–79. pl. Zanimqivo koncipovano ~elope~ko Ro|ewe Hristovo. Apostoli u Solunu. 29 Na primer. The Wall Painting of the Panagia Olympiotissa. 2). mali deo (Mt.27 Uzor. fig. izd. uobi~ajenog izgleda. The Iconography of Symeon with the Christ Child in Byzantine Art. delimi~no preoblikovane i pomerene. {to se spu{ta sa neba. s naglaskom na istu simboliku. fig. 27 A. kao i uvek. The Depiction of Sorrow. Manastir Kon~e. pl. po kompoziciji sli~an. 39–30. La peinture III. Nikita). stari prvosve{tenik Simeon se sprema da ga do~eka. V. ukazuje levom rukom na svetlosni zrak. 3:21–22. na osnovu liturgijske poezije. nego zabrinutost ili sumwi~avost nad Marijinim bezgre{nim za~e}em.

4 (Zrze). 4). Jn. 24/1 (Sv. pra}en u~enicima. a koji se odvijaju u ambijentu spoqa{wosti. 92–94. Spasu u Veriji. Drugi mladi} posmatra Lazara a po polo`aju wegovih praznih ruku vidi se da je preuzet sa predlo{ka na kome on. Stenopisite na cârkvata pri selo Berende. Pe}ka patrijar{ija. 6.31 Iznena|uje nerazumevawe ikonografske uloge ove figure od strane ~elope~kog slikara. Millet.33 koji u ^elopeku nije naslikan. 125. U ^elopeku se prizor odigrava ispred niskog zida i u tome freska sledi primere iz prve polovine i sredine XIV veka. Popovi} et al. Scena je sadr`inski bazirana na delovima iz jevan|eqa (Mt. Na sceni je jo{ prikazana pove}a grupa „Judejaca“. 32 O ikonografskom putu scene. Crkva Svetog Nikole u Stani~ewu. 23 sl. E. fig. ]irkovi}. Athos. 72/2 (Hilandar). odmotava Lazareve zavoje.. ili i ne{to starije. Pelekanidis. 23:1–25. 37. pl. a wegovo telo i glava umotani su u pogrebne povoje. Markov manastir — Millet. 302–306 sl. Sv. Recherches. U predwem planu su Lazareve sestre Marija i Marta. Tsitouridou. Nikola u Prilepu. Kallierghj olhj Qettaliaj aristoj zwgrafoj. Neobi~no je mlad. U sredi{tu kompozicije stoji Hristos. Skopje 2004.18:28–40. Kora}. 388 sl. 237–240. u prvom redu. sl. dok neprikazivawe Pilatovog stola. S. Paris 1927. Sofià 1976. ^elope~ka freska izdvaja se po slikawu (crvenog) {atora pod kojim sedi Pilat.34 Pilat sedi na {irokoj 31 Na primer. pl. Radoj~i}. Pilatov sud u vizantijskom slikarstvu ranog XIV veka. 76. {to po biblijskim tekstovima mo`e biti sudnica ili pak prostor izvan we. 48. Vaskrsewe Lazara (sl. pe}ki Apostoli. u stvari. Staro Nagori~ino. Stani~ewu i Bogorodici Olimpiotisi — S. Hilandar. 61. 55. 46. U posebno zanimqive freske ~elope~ke crkve spada Pilatov sud (sl. 11:17–45). Radoj~i}. od kojih su ostali samo vrhovi uzdignutih krila. Nikola u Prilepu). pl. Athenai (1973) 1994. Athos. @. 58 sl. 3) iznosi sa`eto ispripovedan jevan|eqski doga|aj (Jn. Lk. V. Panagia Olympiotissa. premda retko. Mirkovi}. 211–217. u Sv. 37–40. na kolenima pred Hristom. Od figure mladi}a koji je podigao poklopac sa groba ostao je samo fragment ruke.488 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 481–501 kao i predstave dvojice an|ela na drugoj strani. Bakalova. Popovi} et al. a u paleolo{kom razdobqu o~uvana je u velikom broju varijanti. po odrednici mesta zbivawa. Stani~ewe). 351. posmatra~a i svedoka doga|aja. J. Zrze. na primer. Z. 27:17–28. wenim literarnim osnovama i zna~ewu — S. Markov manastir. pl. ZRVI 13 (Beograd 1971) 293–312 (pre{tampano u S. Takvi prizori istovremeno naj~e{}e obuhvataju i prikaz pisarskog stola pred Pilatom. Frolow. 211–236). nije i sasvim izuzetno (up. 132 sl. gotovo uspravqenom polo`aju unutar pravouganog sarkofaga u pe}ini. Tati}. Hilandar. Constantinides. 23. 33 Takve primere sadr`e. La peinture III. Crkva Svetog Nikole u Stani~ewu. Novi Sad 1925. Rasolkoska Nikolovska. 34 Istorijski kontekst i obja{wewe za izlagawe odre|enih predmeta na Pilatovom stolu (svitak sa zna~ewem presude. O zwgrafikoj diakosmoj. pl.19: 4–16) i apokrifnom Nikodimovom jevan|equ. fig.32 Ikonografske nijanse se iskazuju. 72/2 (Hilandar). koji je {iroko zakora~io unapred. tim pre {to kod we nije naslikao ni standardni gest pokrivawa lica radi zaklawawa od neprijatnog zadaha. L. \uri}. V. fig. . Berende. pisaqke) donosi Radoj~i}. Uzori i dela starih srpskih umetnika. Nikoli Orfanosu. Srednovekovnata umetnost vo Makedonija. Beograd 1975. 20. Beograd 1990. Millet. 42 sl. tako|e — Millet. 2 (Staro Nagori~ino).. Sv. 148. Lazar je u polusede}em. 122–123. Pilatov sud.

jedna okupqena oko Hrista i. naj~e{~e preko ruke ili ramena ima preba~en ubrus. koja verovatno predstavqa wegovu `enu. za De~ane up. kao {to mo`e biti i gologlav. De~ani). 55. Ona mu.Smiqka Gabeli}: Prvobitno slikarstvo crkve Sv.39 Sluga koji Pilatu prinosi bokal ili sipa vodu podnose}i posudu. up.. 36–38.35 sa kapicom36 ili umotan u maramu. Pilatov sud. kao na primer u Kon~i. Tipolo{ki standardno bradat i sme|e kose sredwe du`ine. Slika se obi~no sasvim mlad i gologlav. posuta ta~kastim. druga. na dekorisanom jastuku. zatim i crvene cipele. 111–113 crt. Popovi} et. 2 (Staro Nagori~ino). Crkva Svetog Nikole u Stani~ewu. 27:19). Zidno slikarstvo manastira De~ana. Crkva Svetog Nikole u Stani~ewu (Gabeli}). 121 sl. oko Pilata. 300. ali se ~ini da za obe figure na ~elope~koj fresci nema dovoqno prostora.124 sl. Bo{kovi}. Gabeli}. a noge mu po~ivaju. 98/178.38 Uo~qivo je da na ~elope~koj fresci nema ma~enosca. Pilat je obavqao du`nost rimskog namesnika. 6 (Ohrid. 132–134 sl. re|e i nekim drugim sporednim figurama (izrugiva~ Hrista u sceni Rugawa u Stani~ewu). ponekad i sasvim neobi~nih oblika. Milet. Pe}ka patrijar{ija. Manstir De~ani. osim zdele sa vodom i bokala. 55. dok su okovratnik i dowi rub haqine. 58 sl. nap. po izutetku. pl. ]irkovi}. U kompozicijama ovog sadr`aja mogle su biti prikazane dve gotovo odvojene skupine. Ciklus Hristovih stradawa. na drugim primerima scene. nap. umesto na klupici. kao na primer u Markovom manastiru. Stefanu u Kon~i. kao ni vojnika. Wegova bela haqina. kao i niske ~izme `uti. 39 Mirkovi}. pl. Pilatov sud. Na vladarske prerogative podse}aju peribrahion na rukavu wegove haqine. 41 \uri}. Druga mogu}nost bila bi da ostatak figure uz Pilata. CCXI. Pilat pridi`e ruke u stranu i pere ih u kru`noj plitkoj posudi koju mu prinosi mladi sluga. Frolow. pl. u ^elopeku. 4. dekorisana je sivim rubom pri dnu i iznad struka obuhva}ena {irokim platnenim pojasom. S. 38 Pelekanidis. sivim motivom. sl. U ^elopeku. ~esto prikazivanih neposredno uz Pilatov presto. Kesi}-Risti}. prakti~no je nezaobilazna figura ove scene jo{ od wenih ranih primera (San Apolinare in Klase u Raveni). pripada predstavi izvestioca odnosno sluge Pilatove `ene. nalazimo tako|e u Sv. ukra{en vre`astim. pl. . 46–50. 61. Velmans. Bogorodica Perivlepta). 40 Radoj~i}. 36 Petkovi}. 74. al. prokuratora Judeje i. Kora}. 36. Manastir Kon~e. Millet.37 Vunenu ili mo`da metalnu kapu. 37 Popovi} et al. La peinture IV. crnim motivima. mo`e da nosi krune razli~itih. CCVII. II. sl. CCX. gledaju}i u pravcu fragmentarno sa~uvane figure. Nikole 489 klupi bez naslona. 129 sl. Spasu u Veriji i Sv. Lako upa35 Radoj~i}.. Markov manastir. Kallierghj. kakva je ponegde davana upravo Pilatu (Apostoli u Pe}i. 43. a donekle i kupolasta kapa. kakvu Pilat nosi u ^elopeku. koji je ovde izostavqen. dok istovremeno okre}e glavu na suprotnu stranu. La peinture III. 34.41 Ode}a i ~arape ove figure su crveni. 25. Tati}. on nosi rozikastobelu kapicu pripijenu uz glavu i povezanu oko vrata na predwoj strani. 24/1.40 Taj camillus po pravilu nosi kratku haqinu i. sugeri{e da pri su|ewu ostane po strani (Mt. jednobojni.

T. Todi}. T. Sv.). koji nosi Hristov krst i nu|ewe octa Hristu. 72/3 . koji se odvija u brdovitom predelu. 53/4 (Sv. De~ani. II. Sli~no ukra{enu haqinu Hrist obi~no nosi u scenama Hristovog Rugawa (Hilandar. 26 (Sv. Manastir Lesnovo. neregularni deo ikonografije ~elope~ke scene Puta na Golgotu. iako sedi. Stani~ewe. kao neposredna priprema za Hristovo raspe}e (sl. Trenutak u kome se Hristu daje ocat. 23:36). za ostale pomenute primere — Popovi} et al. Nikola Orfanos. B. a sa 42 G. 72/1. Millet. Iza Hrista je omawa grupa vojnika i qudi razli~itog uzrasta. 50–53. Mk. dakako. u XIV veku sre}e se u prizorima pred samo Hristovo raspe}e. Lesnovo.15:23 i Lk. Spas u Veriji). Hristova figura. Nikita. 25/2 (Protaton). odlazak povorke oko Hrista sa Simonom. Stani~ewe. Nikola. Recherches. 3. zatim izvesno i sredi{wa epizoda. pl. Sveti Kliment u Ohridu. Nikola Orfanos). Pelekanidis. Markov manastir). 122–123. Eikonografia kai tupologia thj parastashj sth buzantinh tecnh (4oj ai. ali nema svoj karakteristi~an vid starijeg pro}elavog i osedelog ~oveka. Manastir Lesnovo. 4).42 Pored Hrista stoje i ~vrsto ga prihvataju za ramena jedan vojnik. Frolow. il. 86. ^ornakov. Beograd 1988. Tsitouridou. On.–15oj ai. Markov manastir. 23:26–27). 5:20–22. Bakalova. u obi~noj ko{uqi. naime. 362–379. Gra~anica. Paris 1927. prilepski Sv. Freska Put Hristov na Golgotu (Mt. sl. sa kojih su zapravo preuzeti i gestovi wegovih ruku. 43 O sceni Hristovog puta na Golgotu — Millet. Lk. Gabeli}. 41 (Sv. 50. A. Berende. 27:34. Millet. Berende. koji se kre}u s leva nadesno. 8/2 (Sv. Gra~anica. obu~en u sivu haqinu dugih rukava {to mu prekriva kolena. Athos. La peinture III. koji je. Bo{kovi}. Athos. vezanih ruku. O Cristoj Elkomenoj epi staurou.43 Hristos i sluga-mu~iteq stoje. pod kacigom. Athos. O zwgrafikoj diakosmoj. sasvim na desnoj strani kora~a neobi~no veliki Simon iz Kirine. nema vezane ruke (desna mu je na grudima a leva opu{tena). XIII–XIV. Hilandar. 65. 121 sl. vodi vojnik (ohridska Bogorodica Perivlepta. Gabeli}. 133–136. Kataselakh. re|e. Put na Golgotu u svom tipi~nom ikonografskom obliku ima epizodu u kojoj Hrista. u sredini ~elope~kog prizora. Ku~evi{te. pin. Nikola u Prilepu). 85 sl. pl. ne dose`e visinu Pilatovog sluge. Sv. Beograd 1967. ve} je prikazan kao sredove~an. 73/2. Spas u Veriji.45 Taj ~ovek koji vodi Hrista u istoj sceni slikan je. 63 (Pripremawe krsta). XV (Pewawe na krst). pl. gotovo gigantskih razmera. Mk. CCIX (Pewawe na krst). 59 sl. 28–29. Tati}. pl. u kojoj Hrist odbija da pije ocat (Mt. Mirkovi}. Petkovi}. Markov manastir). pl. 42. {to je doga|aj koji sledi kasnije.44 Sa druge strane. Lesnovo). 27:31–33. Protaton. Nikita). nisu uobi~ajene pojedinosti kompozicije odlaska na Golgotu. De~ani. Hristos. Manastir De~ani. na desnoj strani. 56 (Pripremawe krsta). Kallierghj. a obu~en je u duga~ku crvenu haqinu opto~enu zlatnim prugama.490 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 481–501 da u o~i da su u ^elopeku obe grupe po broju u~esnika krajwe svedene i formatom me|usobno neproporcionalne. {to. DCAE D'-IQ' (1997)167–200. Crkva Svetog Nikole u Stani~ewu. {to su Priprema krsta i Pewawe na krst (Hilandar. Millet. su~eqeni. Slikarstvo. i jedan jevrejski prvosve{tenik. nosi veliki krst na ramenu. 44 Za Hilandar cf. sl. kombinuje dva zbivawa. Dvo~lana skupina koju ~ine Pilat i kamilus dobila je prenagla{en zna~aj. Millet. jo{ mawe rastom prevelikog Pilata.. 26. 45 D. Ideju ikonografa odaju Hristova crvena haqina. pl.

Manastir Lesnovo. 64. Mango. Hristovog „mu~iteqa. To je ~ovek neodre|ene `ivotne dobi i ~udne fizionomije. Beograd 1993. ona je u su{tini.47 Pitawe je kojim je tekstom uslovqena i koga zapravo predstavqa ~ovek {to vodi Hrista. Polo{ki manastir. zapravo (Hilandar). a na nogama ima bele ~arape i plitke crne cipele.. Gabeli}. Nikole 491 ma~em zadenutim o pojas (Staro Nagori~ino. sl. 175 (. and that both Christ and the angels were shown aged“. 86. 86–87. na str. pogre{ne ikonografije an|ela. sl. 111 sl. ili mu. . Mirkovi}. ponegde.“they alleged that you had represented in the windows angels crucified in the form of Christ. tj. 498 sl. Zidno slikarstvo srpske vlastele. jer ima vezanu tanku traku u kosi i kovrxave sme|e vitice. 87. pl. koji je ovde. dakako.49 U odnosu na ovo zapa`awe vaqa se podsetiti jedne zanimqive epizode iz vremena ikonoklazma. Glasoviti Teodor Studit umetnika je okrivio da je u~inio ne{to {to je strano tradiciji crkve. {to je slu~aj na jednoj od scena Kalendara u de~anskoj priprati. 70. 5.“ verovatno dakle bradate.50 Ako an|eo koji nije uobi~ajeno mlad. Todi}. i bez krila. neprimerenih i izvitoperenih detaqa. 93 sl. na str. ostalo je zabele`eno kako je na jednom od prozora ~uvenog studijskog manastira u Carigradu neki umetnik-monah iz VIII ili IX veka predstavio an|ele razapete poput Hrista i „jednako stare. Upotrebom nesvakida{wih. predimenziranog rasta i nakaradnog izgleda. koja govori o osudi netipi~ne. obu~en u crvenu dosta kratku haqinu-ko{uqu prihva}enu u struku. Sli~no u XIV veku mo`e da izgleda i xelat.. a koji nije predstavqan uvek na isti na~in. Haqina mu se`e samo do kolena i ostavqa vidqive unutra{wu postavu i duge ~arape. Petkovi}. izvrgnuta ruglu. 49 Up. kao i crnim cipelama. od svega je najneobi~nija fizionomija tog ~elope~kog. Tati}. 48 Radoj~i}. ali je oblikom frizure poprimio odlike `enskog lika. Wemu je na licu nazna~ena brada. naro~itim oblikovawem pojedinosti obele`ena kao negativna li~nost. Reklo bi se da je ova figura. sa {irokim okernim apliciranim okovratnikom ili ople}kom i dowim `utim ukrasnim rubom. bez vojni~kih oznaka. zavezane i poduhva}ene crnim podvezicama. Skopje 2006. Polo{ki manastir Sveti Gorgi. 133 sl. drugde.Smiqka Gabeli}: Prvobitno slikarstvo crkve Sv. Bo{kovi}. Toronto 1986 (1972). ^anak-Medi}. 60. Markov manastir. U ^elopeku pred Hristom stoji figura krupnog mladi}a. ranije nikada vi|eno i svakako inspirisano |avolom. 84–86. Crkva Svetog Nikole u Stani~ewu. 16 (Ku~evi{te). Gra~anica. 56 (Stani~ewe). on li~i na kamilusa sa freske Pilatovog suda u Polo{kom. kao li~nost koja obavqa nepopularnu radwu. ~ini se. Manastir De~ani. Naime. 46 B. 957). daje ocat. 50 C. sl. 59 sl. Popovi} et al. nekakav „stari an|eo“. Kornakov. Kornakov. koja se svakako ne mo`e shvatiti kao vojni~ka. surovi izvr{ilac dela i neosporni negativac prikaza. Podse}a ~ak na prikaz kakvog an|ela. {to svakako iznena|uje. i nosi kotaricu sa ekserima (Polo{ko). Staro Nagori~ino. \or|evi}. 416. koje mu se spu{taju niz vrat. CCV. PG 99. Po svom liku mo`e se eventualno shvatiti kao krajwe neobi~ni. Todi}. u kratkoj tunici.“ koji ne gleda u Hrista nego ka posmatra~u slike. 47 D. To wegovo delo odmah je nai{lo na osudu. Manastir De~ani. 62. The Art of the Byzantine Empire 312–1453. Lesnovo)46 ili. Po upadqivo svetlim i podvezanim ~arapama. Pilatov sud. nedoli~ni an|eo s bradom.48 No.

Jn. Lk. unutar sli~nog konteksta. klonula i opustiv{i obe ruke uz telo. Zaba~ene glave. najpre u Sopo}anima. zbog ~ega treba pretpostaviti da su izvedeni svrhovito. po ~emu ^elopeku donose direktnije paralele. 23:33–49. jo{ je zna~ajnije {to postoji srazmerno malo kompozicija ovog sadr`aja koje se sa ~elope~kom mogu meriti po sna`no ispoqenoj Bogorodi~inoj emociji. blago izvijenog tela i sa glavom poleglom ka ramenu. niti su pokreti mironosica tako sna`ni. po istom principu. potom i u Starom Nagori~inu. Bogorodica se nagiwe unazad. kome je jedna ruka podignuta uz obraz a druga spu{tena niz telo. udaqavawe od tradicionalno vertikalnog i. Athos. iskrivqavawe uobi~ajenih oblika ovog ~elope~kog lika tako|e mo`e ozna~iti kao nekorektno slikarsko re{ewe. U Marko51 V. mirnog stava Bogorodice. Lesnovsko Raspe}e iz ciklusa Velikih praznika donosi jednake gestove apostola Jovana. dok wenu ravnote`u potpoma`u mironosice. Mk. koja je tugu ispoqavala samo rukama pridignutim do lica. kao {to su dosta sli~ni i stavovi `ena neposredno oko we. XVI–XVII. 23: 47) a. . u sredini. 69/2. T. personifikacije crkve i sinagoge ili i nebeskih tela. Mk. izdvaja se Bogorodi~ina skupina. sa druge. a ne{to u~estalije. 27:35–56. 112. apostola Jovana i mironosica. Ipak. Bliske paralele nalaze se i na Raspe}ima u Polo{kom i Markovom manastiru.492 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 481–501 golobrad — koji se mo`e drugim re~ima ozna~iti kao vreme{ni an|eo — nije ikonografski primeren. Beograd 1963. kao u ^elopeku. Pritom. primewivali su ponekad majstori jo{ u XIII stole}u. Todi}. pokazuju spomenici iz perioda oko sredine veka. levo. a dobrim delom poklapa se i na~in ispoqavawa Bogorodi~ine zanemo}alosti. u Lesnovu drama nije potencirana do kraja. dok je druga `ena pridr`ava polagawem ruke na drugo rame. barem naizgled. pl. \uri}. no i daqe retko. Na Raspe}u Hristovom (Mt. mo`emo pretpostaviti da se. ~ega. a u katolikonu Hilandara ona se telom zanela. desno su standardno izvedene figure apostola Jovana i Longina („kapetana“ — Mk 15: 39. takvi postupci ne mogu biti slu~ajni. 54. 19:18–30) izostavqena su sva epizodna zbivawa. prihvataju}i je za rame i lakat.51 Doslovnu savladanost Bogorodice tugom i wene jo{ burnije reakcije. Bogorodica je presavijena unapred. Tako. Staro Nagori~ino. Sa ove scene u monumentalnom slikarstvu paleolo{kog perioda retko kad izostaju pojedinosti kao {to su an|eli u letu. u prvom redu Lesnovo.15:24–41. U svakom slu~aju. jer Bogorodica nema opu{tene ruke. na sceni strogo simetri~ne postavke. 5). rukom je obuhvativ{i s predwe strane ramena. Po uzburkanim stavovima. koja su opisana u jevan|eqima i drugde likovno ~esto uobli~ena (sl. nema u ^elopeku. t. Me|u spomenicima iste teritorije. Sa jedne strane. Onemo}alu Bogorodicu sna`no prihvata `ena {to stoji iza we. Sopo}ani. koja je u pratwi dve mironosice (Mt. XII. pojavquju se retko a. 15:40). 27:56. J. naime. Lk. u XIV veku. te je kao takav i neprihvatqiv za vizantijsku likovnu umetnost. bolom skrhana Bogorodica. ruke je ispru`ila i opustila. postavqen je na krstu Hrist. Millet. Pred jako visokim zidom. oslowena ili ~vrsto pridr`avana od okolnih figura.

Za primere iz ohridske Bogorodice Perivlepte (scene Blagovesti na bunaru. VI (1931) 117 sl. ostav{i bez snage. Oplakivawe) ili Gra~anice (Oplakivawe) — C. na drugoj strani. onesve{}ena Bogorodica. posebno 193. Art and Eloquence. Ohrid. a neposredno po{to je Hrist izdahnuo. kao neobi~no sna`na emocija. The Lament of the Virgin in Byzanatine Literature and Modern Greek Folk-Song. 6. Grozdanov. dve `ene ~ini se spre~avaju da ~upa kosu. ~ime se.V.52 Klonula. Mano-Zisi. Pozori{te u Vizantiji. tematski oboga}enih i razra|ivanih u periodu nakon ikonoborstva. kao i mogu}nog scenskog izvo|ewa u poznijem razdobqu). Byzantine and Modern Greek Studies 1 (1975) 111–140. 3. Grigorije Nazijanski. 209–251 (razmatra pitawa autorstva spisa. posebno je zna~ajan motiv paleolo{kog slikarstva. pada u naru~je svojih dru`benica. ser. 107–108. religiozna drama Hristos pashon i apokrifni sastavi — Protojevan|eqe Jakovqevo i Nikodimovo jevan|eqe) — M. Germana I. The Lament of the Virgin. Po Kotas. a u ja~oj meri od razdobqa kraja IX i XII veka. zahvatio i predstavu apostola Jovana. Zagreb 1979. a u Polo{kom Bogorodica odr`ava uspravni stav oslawawem te`ine tela na jednu od `ena. razvijala se kao zaseban segment vizantijske kwi`evnosti od VI veka (Romanov kontakion) a puni oblik zadobila je u sredwovizantijskom razdobqu (niz tropara i himni. Pozori{te u Vizantiji. zasnovan najvi{e na Nikodimovom jevan|ewu i poznatoj gr~koj drami o stradawu Hrista „Hristos pashon“. 53 Tema Bogorodi~inog bola. 18. 105–106. fig. T. posebno na Oplakivawu Hrista. Gesta 28/2 (1989) 190–204.56 Raspe}e Hristovo u tom pogledu poseduje vlastiti put. 55 Maquire. velikim Bogorodi~inim bolom dokazuje u su{tini da je ona smrtno bi}e. Polo{ko. . Simeona Metafrasta. Nikole 493 vom manastiru. 54 A. Rani elementi takvih nastojawa u vizantijskoj kwi`evnosti iskazuju se jo{ od VI veka. nezabele`ena u Jevan|eqima i potiskivana od strane vizantijskih crkvenih otaca ranog perioda. Kotas. 58 Alexiou. takav motiv proishodi iz tendencija zasnovanih na literarnim opisima Bogorodi~inog lamenta nad mrtvim Hristom. Mogu}i ali nepotvr|eni autor ove drame. 123.. Crkva Sv. ~ak joj se podnosi bo~ica sa mirisom pod lice. 105–106. 57 Alexiou. beznade`na Bogorodica je. posebno o Bogorodi~inim proznim lamentima i u sceni Raspe}a: 97–98.55 Prizor u kome Bogorodica. podlo`no uticajima sna`nih ose}aja. 216 (Hristos pashon). wegovog sadr`aja i uticaja. prati problem literarnih izvora zasebnih motiva ove drame). 52 \. Starinar III. 1. tuma~i se. homilije \or|a iz Nikomidije. Todi}. savim klonula58 i upravo je to trenutak koji vidimo na ~elope~koj fresci.57 U epizodi pred krstom. Kliment. u vizantijskoj likovnoj umetnosti pojavquje se izgleda najpre unutar nekih drugih hristolo{kih scena. 125 (Nikodimovo jevan|ewe). The Lament of the Virgin. koji se telom presavio unapred zaroniv{i lice u svoje {ake. Siena and the Levant in the Later Dugento. Quelques observations. Po literarnom poreklu to je izvanjevan|eqski izraz te`we za ispoqavawem qudske ose}ajnosti. gube}i svest. des. skrhanu Bogorodicu o{te}enog lika. Derbes. 91–108. 56 Ibid. na Kalvariji. 122–124 (neopredequju}i se o pitawu datovawa i autorstvu ovog spisa. nakon Bogorodi~inog vidno ispoqenog o~aja i napetog dijaloga vo|enog izme|u we i sina. Alexiou. 172.53 od kada se pojavquju i u slikarstvu. dr`e}i je za zglobove ruku. U Polo{kom je o~aj. Gra~anica.54 Sa teolo{kog stanovi{ta.Smiqka Gabeli}: Prvobitno slikarstvo crkve Sv. pripisivanoj Grigoriju Nazijanskom. Babi}.

kwi`evna obave{tenost `ivopisaca ili posebna namera poru~ioca. Uz sna`nu literarnu potporu. 61 Cf. 38. 445–446 (polegla Bogorodica na Raspe}u u Vatopedu i na ikoni sa istom temom iz Sanktpeterburga. nepotpuno sa~uvane freske druge zone bo~nih zidova. u zlatnoj ode}i. 127. Thessalonique 1981. 422. motiv sna`no nagla{enog Marijinog bola u ovoj kompoziciji ni u XIV veku nije redovno primewivan a negovan je. Markov manastir i ^elopek.63 U odnosu na nekada{wu celinu. n. 30. Milano 2009. sporadi~no jo{ u drugoj polovini XIII a zatim u XIV veku. u pitawu neposredno preuzimawe takvog detaqa sa savremenih ili ne{to starijih umetni~kih dela sa Zapada. kako je istra`eno. Popovi} et al. 87 (No 18. 10. wihov direktan uticaj na sredwovekovnu vizantijsku kwi`evnost dopu{ta — Alexiou. Lesnovo. Delo Kotas. 10. Moutsopoulos. dok u levoj nosi rotulus (sl. 62 Za svu neophodnu literaturu up. Il piu Sovrano Maestro in dipintura. A. Crkva Svetog Nikole u Stani~ewu. 63 N. nap..59 Raspe}e Hristovo je prikladna scena za dramati~no ispoqavawe Bogorodi~ine tuge. Pozori{te u Vizantiji. Recherches. Na Raspe}ima ovog perioda iz Italije i. Millet. Jovan Krstiteq. ne{to {iroj strani. dobro su sa~uvane i dostupne stilskoj analizi. Iza Adama uspravqena je Eva. 15. Vi{e wih je Sv. Geraki. 28. koja svoje pokrivene ruke podi`e ka Hristu. The Lament of the Virgin. pojednostavqene ikonografije. u jednom odre|enom krugu spomenika Makedonije — Staro Nagori~ino. vi|en u profilu i sa jednom uzdignutom rukom. i desnom rukom izvla~i Adama iz groba. Na drugoj.494 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 481–501 o{tro ocrtava i nagla{ava Hristova bo`anska priroda. Kompozicija Vaskrsewa Hristovog svoj oblik je zasnivala na vi{e literarnih izvora. premda obi~no i ne{to slo`enijih primera. mo`da. u Sv. fig. 133–134 (s tim u vezi nagla{ava. Markovi}. Kako o~uvani monumentalni primeri pokazuju. passim. Recherches. stoji Hristos. Dimitrokallis. 59 60 . standardno oblikovani i sa pridignutim rukama. Tomei. G. 166. 27. 217. 197). 76). fig.62 Freska iz ^elopeka. stoje u plitkom grobu carevi David i Solomon. Babi}.60 Ipak. popularna tradicija. {ire. u ovim vremenima ponajvi{e na besedi na Veliku subotu od Epifanija Kiparskog. obnevidela je i ne gleda u Hrista). Polo{ko. fig. Ciklus Velikih praznika. Giotto e il Trecento. Na sceni Silazak u ad. no tek u kasnovizantijskom razdobqu. ed. 40. 112–118. unutar use~ene pe}ine i nad razru{enim vratnicama ada. 140–143. a koliko je. zbog velike popularnosti latinskih dramatizacija ciklusa muka. 60. 6). sre}om. kao i na Nikodimovom jevan|equ. bitnije se ne izdvaja od sli~nih. sa Levanta uveliko je isticana dramati~nost ove epizode. 76. videli smo. 51. 32. kako dramske predstave Hristovih muka nisu postale zna~ajniji deo gr~ke tradicije sve dok nisu do`ivele sna`no rasprostirawe na Zapadu). sl. Grand Feites de l’eglise de Polo{ko. u spisima pripadanika fraweva~kog mona{kog reda (Derbes. posebno 421. Nekoliko takvih dela navodi Millet. Siena and the Levant. Jovanu Hrizostomu u Gerakiju. Te{ko je re}i koliko je wegovoj primeni doprinela narodska. Uvi|aju}i gr~ke korene motiva Bogorodi~inog poetskog lamenta. 52. kakve sre}emo u malim provincijskim hramovima (na primer. gde Bogorodica ima potpuno opu{teno telo. 416–458. zapadna umetnost XIII i XIV veka obiluje primerima te scene sa pokleklom ili onesve{}enom Bogorodicom61. Motiv je posebno potenciran. up. 66. Stani~ewu i Polo{kom).

koja je ne potire. Jednake su po slikarskom postupku.Smiqka Gabeli}: Prvobitno slikarstvo crkve Sv. spu{tena su krajevima nani`e. Po pravilu. Nikole 495 su skupine u kojoj se. Mestimi~no me|usobne razlike slikarskog izra`avawa su nesumwive. a kada se gledaju sa strane. ~ak. veoma svetlu i „hladnu“ ~ulnost. debelom linijom. tipologiji i izra`ajnosti likova. ~ak ni u zavr{nom postupku. koncipovane su jednostavno i svoj sadr`aj izla`u u predwem prostoru. U osnovi. Prva je naro~ito skladne kompozicije i odi{e. Sadr`insko jezgro scene nije uvek ~vrsto ozna~eno. slabijeg slikara). Scene Raspe}a i Vaskrsewa. a lica su sa sitnim o~ima i ispraznog izraza. na primer. jer je pozadina ogoqena. s malo ose}awa za prostor ali veoma zainteresovanih za qudsku predstavu i. izra`ajnim likovima i fino izvedenom muskulaturom otkrivenih delova tela. Za`areni pogled postig- . Me|usobne razlike dvojice slikara upravo su na ovim freskama i najo~iglednije. upravo nezavr{eno. na severnom. ovla{no pru`a ruku Adamu i prava je suprotnost raskora~enom Hristu visoko podignute glave i izba~ene ruke u sceni Lazarevog Vaskrsewa. Osvetqene partije inkarnata. kao i jednoli~nom i nadasve toplom koloritu. tuma~ewima prostora. izvanrednom likovno{}u. Hristos odbija da pije ocat. u op{tem utisku. babica Salomi i pastir u Ro|ewu). kako je pomenuto. retke crvene linije defini{u pojedine segmente reqefa lica. te su pojedine figure me|usobno neuskla|enih pa i znatno poreme}enih dimenzija. Obrisi se izvla~e ~vrstom. Raspe}e. kontrastima svetlosti i tame i upe~atqivosti izraza. stoje jedna do druge. pogotovo kada je re~ o boqem slikaru. potenciraju}i podo~wake. Likovna obrada figura zasnovana je na uverqivim potezima. najboqe i najlo{ije ostvarewe ^elopeka. Odsjaj uglova o~iju ponegde prate dve paralelne crte. pak. Lo{iji slikar je radio na severnom zidu iskqu~iv{i. Zelenilo se sa inkarnata povuklo uz ivice. U Vaskrsewu. tamnomrka senka. ve} produbquje i poja~ava. Raspe}e Hristovo. ~ime je figurama dodata te`ina a licima ozbiqnost i izra`ajnost. ~ini se. Neretko izgledaju kao da su prekopirane sa drugih scena (Hristos pred Pilatom. ~elope~ke freske druge zone odaju isto shvatawe likovnosti. magi bi bili deo slikarevog pomo}nika tj. pokreti u~esnika su neve{ti i kruti. Ostvarewa uspe{nijeg slikara predstavqaju sve ~etiri scene na ju`nom zidu i jedna. prepoznaju dve ruke. Druga. Hrbat nosa je jednake {irine i pravilno oblikovan. nalik na slonova~u. Freske gotovo da nalikuju kola`ima na kojima se radwa odvija u uskom pojasu prostora. drugde pak izgleda kao da su obojica slikara radila na jednoj istoj sceni (u Ro|ewu Hristovom. stati~ni Hrist. Usta nisu izra`ajna. izuzev {to su sposobnosti slikara bile razli~ite. Sredinom ~ela mestimi~no se javqa brazda use~ena izme|u obrva (Josif u Sretewu) ili duboki kosi zarez (apostol Jovan u Raspe}u). poseduju neprirodnu. Protagonisti su sa uspe{nim pokretima. Zenicu ~ini crna izdu`ena ta~ka. Gotovo da nema sitnih linijica svetlosti. Radovi su slikara osredwih umetni~kih sposobnosti. nagla{ena belom. uspe{nijih u pojedinostima. pastoznih namaza. na ju`nom zidu. zatvorenom visokim stenovitim poza|em ili arhitektonskom kulisom. freska deluje neume{no. Crnu liniju prati {iroka.

trolista i kru`nih bobica. nalik na reflektor. no ne{to realisti~nijem obliku nalazimo ga jo{ u XIII veku (Sopo}ani. Srazmeran je. U ciqu postizawa ekspresivnosti. 437 (Markov manastir). formirana od lozica. Treskavac i. Me|usobno su identi~ne i re{ene u vidu dve paralelne lozice.496 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 481–501 nut je postavqawem {irokih senki koje. koje se pru`aju u obliku latini~nog slova S. Ukoliko se zbog udaqavawa od realisti~nih oblika shvati kao neprekinuta spirala. 74. 406. jako stilizovana cveta. Na pojedinim mestima postoje ostaci tamnog okera. gde je identi~an motiv zapravo rad istih slikara. 86. br. potom. 67 M. Tkanina na ode}i ispresecana je o{trim usecima i dubokim naborima. postanka i nestanka. prate lu~no izvijene i nisko spu{tene obrve a. na strani bli`e nosu. jasno podvla~e zaobqene podo~wake. zavr{avaju produ`enim i za{iqenim vrhom (Jovan Krstiteq u Kr{tewu. Ariqe). 31. Beograd 1961. 438. trougaonih povr{ina sa po tri krupne bobice. verovatno. debelim linijama. Marjanovi}. freske su zadobile i izuzetno topao kolorit. 413–414. posledica nevelikog ktitorovog imovnog stawa. Od nefiguralne. Sve je. 31. U pitawu su krupne udvojene lozice. iscrtavane paralelnim. jednoli~an kolorit nije pokazateq nesposobnosti niti ukusa slikara. Simeon Bogoprimac. Ornamenti fresaka iz Srbije i Makedonije od XII do sredine XV veka. 65 Isto. Zbog ostvarenog utiska te`ine. nego je pre. 446 (Treskavac). koja zajedno sa mre`om {irokih linija. najpre pomno iscrtano i. Adam i Hrist u Vaskrsewu). posebno. ornament mo`e da simboli{e smewivawe ra|awa i umirawa. na kapcima. Osnovna obja{wewa o nameni i vrstama ornamenata u de~anskom `ivopisu. ornamentalne dekoracije sa~uvale su se samo stilizovane gran~ice naslikane na potrbu{jima severnog i ju`nog potkupolnog svoda. 66 Isto. figure asociraju na kamene statue. Pritom. ~ija pojedina poqa ispuwavaju dva velika. Upe~atqivih karakternih crta i izra`ajnog pogleda. lica ostavqaju utisak kao da stoje pod izvorom ve{ta~kog svetla. De~ani.66 Tamo ga nalazimo na zasebnim ukrasnim poqima na bo~nim zidovima iznad ikonostasne pregrade. 440 (De~ani). 403–404. Isturene delove ode}e o{tro osvetqava jaka svetlost prosuta u mlazevima.67 64 Z. kontinuitet. Janc. br. br. ili. Na taj na~in postignuto je da se zenica isti~e na fonu jake senke trougaonog oblika. Vlasi kose ~elope~kih figura su guste i te{ke. Markov manastir.65 dok bli`e analogije donose spomenici iz XIV veka. bez primesa pigmenata plave i crvene boje. 523. U veoma sli~nom. beloj pozadini.64 U monumentalnom slikarstvu dosta je ~est. Na licima u poluprofilu podo~waci dobijaju karakteristi~an oblik i time {to se. reklo bi se. kao i pri dnu apsidalnog prozora. izvo|eno sporo i tvrdo. {to je i pravilo kod takve vrste motiva. u osnovi. Karakteristi~no je ispuwavawe preostalih. dole. Ornament je slikan na svetloj. Zidno slikarstvo manastira De~ana. gde je sa~uvan i obojen. izvu~ene crnom linijom. ~ini se. sredstvima ulo`enim u oslikavawu wegove zadu`bine. formira apstraktnu igru {ara. .

Atanasija u Le{ku. isti. u veoma sli~nom obliku. i 1346. 145–147. skopskom radionicom `ivopisaca. Bogorodi~in akatist u oltaru i naosu. 59. 71 \uri}. prete`an broj kompozicija iz ciklusa Velikih praznika (svodovi i najvi{i delovi zidova u kracima krsta) i nekoliko scena iz ciklusa Stradawa (~etvrta zona `ivopisa odozdo). ^elopek je ve} u literaturi doveden u najdirektnijem smislu u vezu sa tzv. jo{ na primer u pe}kim Apostolima (na zapadnom luku). XV. 331–333. Preciznije. Manastir Lesnovo. 31. 21. ~ak se dozvoqava mogu}nost wihovog izjedna~ewa. \or|a. a koji se. ZLU 8 (Novi Sad 1972)137–141.69 Nevedeni delovi programa Lesnova i Markovog manastira imaju neobi~no velike sli~nosti sa jednim od majstora iz priprate De~ana. dowa polovina Uspewa Bogorodice i pojedini svetiteqi na stupcima i lucima pod kupolom. sl. Nikole. slikaru koji se mo`e nazivati i drugim majstorom de~anskog Kalendara pripisane su menolo{ke ilustracije ispod kamenog venca na sva ~etiri zida priprate i freske na potrbu{jima lukova izme|u sredi{weg i ju`nog broda priprate. ili 1347). ustalasanog pokreta i prenagla{ene snage. i „drugim slikarom naosa“. Vizantijske freske u Jugoslaviji. 510 sl. 372 nap. 22–23. Jedna lokalna slikarska radionica. 6. 499–500. Vizantijske freske u Jugoslaviji. 374–375. sl. Jedna lokalna slikarska radionica. 158–9. preciznije sa slikarom dowih zona Kalendara (1343–1347). ~ini deo {ireg ekspresionisti~kog pravca vizantijskog slikarstva iz razdobqa Paleologa. Gabeli}. 69 V. majstor ovih fresaka mo`e se nazivati „slikarom pandantifa i svodova. ^anak-Medi}. Jedna lokalna slikarska radionica. sl. Po mestu slikawa.71 Ta umetnost osobenog i sna`nog pe~ata. re~ je o programu pandantifa i svodova u naosu crkve (izme|u 1342. Jedna lokalna slikarska radionica. 375. po~ev odozgo. U Lesnovu. . Gabeli}. Beograd 1974. prepoznat je na freskama sredwe i najni`e zone. i `ivopisu Sv. 497. J. 370–372. 146. 26–27. 151–152. Vizantijske freske u Jugoslaviji. Konkretnije. po{av{i od na~ela klasi~nog paleolo{kog stila ranog XIV veka. Markov manastir — Ohrid. 427 (gde se pretpostavqa da istom slikaru pripada i dowa zona `ivopisa narteksa. 82–83. 372–3. \uri}. \uri}. 70 Gabeli}. 65. meren akadamskim pravilima mawe uspe{an i neosporno „uzburkan“ likovni jezik. Gabeli}.72 kao i Li68 Gabeli}. Markov manastir — Ohrid. 368–370. Gabeli}. pretvorio u sna`an i {arenolik. 8–12. sl. XIII. ili wegov neposredni u~enik.70 Posebno su bliski. tako|e. Jedna lokalna slikarska radionica. to su: Slu`ewe liturgije u dowem registru oltara. Hrist na ubrusu i poprsje arhan|ela Mihaila (podno`je kupole). 140. koji svoj naziv duguje ostvarewima sna`nog izraza. zatim figure jevan|elista (pandantifi). deo ciklusa Sv. po kome je pristupio poslu. ukqu~uju}i i vladarske portrete).Smiqka Gabeli}: Prvobitno slikarstvo crkve Sv. ~ija se dela raspoznaju na pojedinim delovima `ivopisa crkve manastira Lesnova kao i Markovog manastira.68 U Markovom manastiru (do 1376/7) isti majstor. Na teritoriji srpske sredwovekovne dr`ave ovakav slikarski pravac je ispoqen. T. 1–4 (iskqu~uju}i `ivopis kapele sv. 21.“ a prema redosledu rada u grupi lesnovskih slikara. ovom majstoru pripisane su slede}e freske: ve}ina poprsja ^etrdesetorice sevastijskih mu~enika (pri dnu tambura). Todi}. 414–416. Gabeli}. 72 \uri}. u drugoj i tre}oj zoni fresaka odozdo). Nikole 497 Po stilskim osobenostima fresaka. Manastir De~ani. Manastir Lesnovo.

nejednakom me|usobnom veli~inom figura. bilo da se radi o istim slikarima ili neposrednim nastavqa~ima (u~enicima) slikara iz ^elopeka i Lesnova. mestimi~no u o{troj suprotnosti sa ikonografskom hijerarhijom i. U pra}ewu hronologije rada ove radionice `ivopisaca. Teodora Stratilata (8. slikari ne bi vra}ali na krutost pokreta. nakon rada u Markovom manastiru. nabor tkanine do~arava {iroka neprekinuta crta. kao i Josifa u istoj sceni iz ^elopeka i sedog apostola {to stoji levo uz odar na Bogorodi~inom Uspewu u Markovom manastiru. na primer. Vlasi kose i brade svetiteqa iz Markovog manastira su nemirne. nadasve. Lesnovo i ^elopek delio bi mawi vremenski razmak. dok su delovi tela bli`e posmatra~u sna`nije osvetqeni (Simeon Bogoprimac u Sretewu. gotovo prozra~ne i lagane senke na licima vi{e nisu ni tamne ni onako {iroke. Josifa i Hrista-Deteta u Sretewu iz ^elopeka i iz Markovog manastira (sl. uspe{nost i sigurnost obrade. . u ^elopeku i Markovom manastiru sre}u se isti ukrasni detaqi. hronolo{ki od wih udaqen ~itave tri decenije. a zavr{na crna linija na licima nije. Istovremeno. na primer). bli`e wenim po~ecima. tvrdo}u obrade i okerom prezase}eni kolorit iz ^elopeka. neretko i jednakostima u obradi likovne materije. 83. zasnovano je na velikoj sli~nosti. u obliku petqice sa dva izvu~ena kraja. na primer Sv. sa upe~atqivim fizionomijama. iz ^elopeka. pa i za`arenih lica. stvaraju}u likovno izvanredno uspele likove. Stoga se mo`e pretpostaviti da se. uveliko nalikuje likovima svetih |akona iz oltara Markovog manastira. Ode}a je ~vrsta i te{ka.498 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 481–501 pqanu. prepoznatqivi jo{ u Lesnovu a u punoj meri ispoqeni u 73 \uri}. 10–11). ozbiqnih. kao i tipologiji likova. 7) i. shvatawu prostora i vrsti upotrebqenih dekorativnih motiva. ^elopek treba postaviti. ~ini se. kod Simeona Bogoprimca. Tamo je paleta boja upadqivo rasvetqena. donosi nesumwiv skok u kvalitetu. likovima Sevastijskih mu~enika iz lesnovskog prstena tambura i jevan|elista Marka i Luke sasvim odgovaraju arhijereji u dowoj zoni apside Markovog manastira ili brojni likovi iz de~anskog Kalendara. stavovima figura. U umetni~kom smislu. Tako|e. Uprkos okolnosti da su zadr`ane izrazito skra}ene proporcije figura. Identi~an je i dekorativni motiv slikan na zidovima.73 To slikarstvo je puno kontrasta izra`avanog bu~nim. poput motiva kojim je ispuwen oreol Hrista (sl. niti na izrazito tamnu i kontrastima optere}enu atmosferu Lesnova. Prave dvojnike likova nalazimo me|u apostolima razli~itog uzrasta iz Markovog manastira (sl. kojima u poluprofilu po pravilu nedostaju vratovi. Vizantijske freske u Jugoslaviji. Povezivawe ^elopeka sa Lesnovom i Markovim manastirom. februar). ve} je u {irim razmacima prekidana i varirana tamnocrvenom. kao i sa De~anima. a ~ovek koji Hristu nudi ocat. kao u ^elopeku celovita. 8–9). ponekad zanesenih. uz to. a potez ~etkice brz i slobodan. Markov manastir je postigao najvi{i kvalitet ove skupine. ponekad i izvitoperenim pokretima. dok Markov manastir.

has remained unpublished up to the present day.Smiqka Gabeli}: Prvobitno slikarstvo crkve Sv. wrapped up in a burial shroud. Lo{iji likovni kvalitet. Nikole 499 Markovom manastiru. svedenija obrada oblika i siroma{an kolorit prili~ili bi pre mawe iskusnom i potpuno neizgra|enom slikarskom rukopisu. odnosno da bi doba wihovog nastanka bila ~etvrta ili peta decenija XIV veka. with a dark-colored aureole. 1–6). the posture of Joseph reveals rather grief than anxiety. An interesting conception of the Nativity of Christ — iconographically created by the modification of its model — expresses a powerful parallelism between the birth and the death of Christ (notes 6–27). the Angels' adoration. and Christ. Smiljka Gabeli} ORIGINAL PAINTINGS OF ST. The original fresco-paintings of this small. The . with just scanty research so far undertaken (notes 2–4). tvrdo}a obrade i jednoli~an kolorit. the Church of St. the Baptism. the apse (Old-Church Slavonic scrolls as fragments of the scene of the Officiating Prelates) and in the second register of the side walls. the Presentation in the Temple. the Magi offering myrrh. single-nave church include fragments preserved in the pendentives (part of the figures of four evangelists). aiming through the scenes of Christ’s coming. A couple of scenes are of singular iconography. The fresco abounds with allusions of predominantly poetic inspiration. the Great Feasts and the Passion Cycle: on the south wall are the Nativity of Christ. verovatno nije slikan pri kraju umetni~ke karijere te skupine `ivopisaca. westward of Skopje. in the arms of the chief midwife. and the Resurrection of Lazarus and on the north wall — the scene of Christ before Pilate. the Way to Calvary. Na stilskim analogijama zasnovani zakqu~ak jedino pokazuje da se one s verovatno}om mogu smestiti u razdobqe koje zapo~iwe u godinama oko islikavawa lesnovskog naosa. There are no historical data preserved on the said church that th was repaired in the 19 century.Nicholas at the village of ^elopek. the reduced programme of major iconographic wholes. to present in a seemingly paradoxical way. a shepherd playing the flute alluding to a heavenly hymn. na ~ijim freskama vlada te`ina oblika. govore da ^elopek. a simultaneous emphasis on His (role and) death (the manger as a stone sarcophagus. NICHOLAS AT ^ELOPEK NEAR TETOVO Having come under the scientific spotlight almost half a century ago. pouzdanih pokazateqa o preciznom datovawu ~elope~kih fresaka nema. not a new-born). who looks like the personification of the soul of a deceased person. the Crucifixion of Christ and the Resurrection (fig. Ipak.

note 32–42) stands out from the other examples for its depiction of the tent in which Pilate sits. bringing the dish and holding the jug — a boy commonly depicted as a young bareheaded man — wears a pinkish-white cap that is sometimes given to Pilate himself. The Crucifixion of Christ is characterised by the agitated posture of the clustered figures gathering around the Virgin. who has a completely languishing body posture (Fig. The direct link established between ^elopek and Lesnovo (between 1342 and 1346/7) and Marko’s Monastery (up to 1376) is based upon a great similarity. probably intended to mark a negative person within the scene i. it seems it was often used within a certain period. The painting of this workshop greatly resembles the work of the artist in the narthex of the De~ani Monastery (the painter of the Calendar. after 1343). it might have originated under the influence of contemporary art pieces in the West. The motif of Mary's accentuated pain in this composition has not been commonly applied. postures of the figures. Marko’s Monastery records a notably higher quality . oriented towards a human figure of shortened proportions and extremely distinctive facial expressions (fig. with a head resembling a bearded angel. The motif complies with the laments of the Holy Mother in Byzantine works of literature. Christ before Pilate (fig. specifically in the liturgical drama of the Passion of Christ. in the character typology. in the middle of the 14th century (Staro Nagor~ino. It is a particularly “ecstatic” style of strong feelings.43–50). Lesnovo. Lesnovo and ^elopek would rank within closer periods. ^elopek should be placed around its beginnings. since the midwife (the apocryphal Salome) faces Christ in the cave whereby she is deprived of her regular iconographic role (pouring water into the basin). the term relates to the style characterized by powerful and intense expressions. Two events are combined within the composition the Way to Calvary — an advancing procession with Christ and Simon. 4.e. carrying the cross. Their art constitutes a part of a movement of expressionism in Byzantine painting during the Palaeologan era. works of which may be registered in a certain part of the programme in the Lesnovo Monastery (the painter of the pendentives and vaults) and in Marko’s Monastery (the artists that painted the mid-area of the naos and the narthex). standing before Christ and presenting the vinegar. however. As for the characteristics of style. Polo{ko. quite often even a sameness.500 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 481–501 fresco is rather uncommon for its time. n. and the one presenting Jesus with the vinegar -the episode that does not belong to a standard iconography of the scene the Way to Calvary (fig. The strange figure. perception of space and the type of applied decorative motifs. is of an excessive height and ugly appearance. 4. the person being mocked. still. it also bears a similarity to the iconography in St. the judge’s desk is omitted and the servant. notes 51–61). When tracing the timeline of the performance of the said artists’ workshop. Athanasius at Le{ak. 8–11). Marko’s Monastery and ^elopek). the frescoes of ^elopek have been directly compared with the works of the so-called Skopje workshop. 5.

. surface hardness and ochre over-saturated colors in the way that was once applied at ^elopek or the excessively dark. Nicholas does not fall within the group of high-quality churches. St. Based on the stylistic features and iconographic aspects of the frescoes. contrast-laden atmosphere of Lesnovo. it might be concluded that the church was th painted either around or most probably in the second half of 14 century. it does not rank either within the group of the most modest ones built in the th 14 century.Smiqka Gabeli}: Prvobitno slikarstvo crkve Sv. Nikole 501 with a brighter palette of colors and the brushwork is swift and free. however. the probable conclusion is that the said artists would not repeat either the stiff strokes. Its architecture and the size lead to the conclusion that the church was built through the efforts of the nobility. Following the works completed at Marko’s Monastery.

.

Sl. Ro|ewe Hristovo . ^elopek. 1.

^elopek. 2. ^elopek. 3. Sretewe Sl. detaq . Vaskrsewe Lazara.Sl.

Sl. ^elopek. Pilatov sud i Put na Golgotu . 4.

Sl. Raspe}e . 5. ^elopek.

^elopek. 6.Sl. Silazak u ad .

7. detaq . Uspewe Bogorodice.Sl. Markov manastir.

^elopek. Uspewe Bogorodice. 9. 8. detaq Sl. Silazak u ad. detaq . Markov manastir.Sl.

^elopek (levo) i Markov manastir (desno) .Sl. 10. Josif iz Sretewa.

11. Simeon Bogoprimac. Markov manastir (desno) . ^elopek (levo).Sl.

.

54(497. Grozdanov. zakon. dogmatskim i himnografskim izvorima. Markov manastir. Grozdanova. Dufrenne.2 izuzev podrobnog razmatrawa ikonografije scene Bi~evawa Hrista u studiji G. v. Suboti}. Tati}.4 Pri* Rad je nastao kao rezultat istra`ivawa u okviru projekta ev. 56–59. @. ikonografija. Scene Pilatovog suda u crkvi Svetog Dimitrija u Markovom manastiru pripadaju ciklusu Stradawa. S. Pilat.Vizantolo{ke teme Byzantine Themes UDK: 75. Analizira se mogu}nost uticaja tih shvatawa na slikarstvo u crkvi Svetog Dimitrija. Sastoji se od sedam epizoda. Uzori i dela starih srpskih umetnika.3 Tema Pilatovog suda se razvija u okviru ciklusa Hristovih stradawa. 56–59. Mirkovi}. up. G. ~iji je sadr`aj prisutan u najve}em broju spomenika epohe Paleologa. 1 Ciklus Stradawa je do sada publikovan jedino u monografiji: L. Crkva svetog \or|a u Re~ici kod Ohrida.7)"11/14" MARKA TOMI]-\URI] (Balkanolo{ki institut SANU. 177003. L’enrichissement du programme iconographique dans les eglises byzantines du XIIIeme siecle. Pilatov sud u vizantijskom slikarstvu ranog XIV veka.046:726. br. koje se sastoji od sedam epizoda. Predstavqaju najrazvijenije sa~uvano re{ewe ove teme u sredwovekovnom zidnom slikarstvu.1 Svojim ikonografskim i tematskim osobenostima zavre|uju pa`wu. 3 C. kao i poimawem pravde i zakona prema istorijskim. Zograf 12 (1981) 62–75. 2 Scene su navedene i opisane samo u: Mirkovi}. i S. Tati}. 4 O ciklusima stradawa u ikonografskim programima XIII veka. Pilatov sud. Beograd) SCENE PILATOVOG SUDA U MARKOVOM MANASTIRU* Pilatov sud u Markovom manastiru najrazvijeniji je sa~uvan primer ove teme u sredwovekovnom zidnom slikarstvu. U prvom delu rada pa`wa je posve}ena istra`ivawu tematskih i ikonografskih odlika celine. Novi Sad 1925. Drugi deo se bavi slikom o Pilatu u isto~nohri{}anskoj tradiciji. Radoj~i}. koji podr`ava Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije. kompozicije Su|ewa Hristu pred Pilatom nisu bile predmet posebne analize. U brojnim studijama posve}enim posebnim tematskim i ikonografskim problemima `ivopisa pomenute crkve. 211–236. Kqu~ne re~i: Markov manastir. Beograd 1975. Markov manastir. L’art Byzan- . Suboti}a i C. koje pripadaju ciklusu Stradawa.

XVII. M.13 tin du XIIIe siecle. 17).9 Rani primeri. B. Luka XXIII. Mar. Die Passion und Bestattung Christi in Byzanz. zatim ju`nog. XVIII. osnovni pregledi teme i ciklusa stradawa: N. The Hermitage of St. Paris 1916 (izd. Explication de la Divine Liturgie. cf. PG col. S. 41–52. pa tako ponavqawe krsnog puta kroz obrede7 ima svoj pandan u kru`nom kretawu scena ciklusa. Zidno slikarstvo manastira De~ana: gra|a i studije. izme|u ostalih i scena Hristos pred Pilatom. Zidno slikarstvo manastira De~ana. koji imaju i epizode sa Pilatom.10 menolo{ka ikona iz Manastira Sv. XII vek. Manastir De~ani. 384–387. postepeno se u ciklusima Stradawa pove}ava broj scena koje se odnose na Pilatov sud. Pari`ã 1947. 42–43. 43–45. Athenes 1956. 1. XV. 2. S. XVII. cf.19) i Josif moli Pilata za Hristovo telo (Mat. G. Evangelie vâ pamàtnikahã ikonografši premu{estvenno vizantšiskih i russkihâ. XVII. Prema novim datovawima ona je nastala u XII veku.12 U crkvama epohe Paleologa. 101–110. prir. 6 O odnosu ciklusa stradawa i liturgije v. XVII. pl. 8 U Markovom manastiru ciklus Stradawa zapo~iwe na ju`nom zidu oltarske apside. Drevne-russkoe iskusstvo. zapadnog i severnog zida naosa i zavr{ava se u protezisu. Mango. Pilat pere ruke (Mat. 11 Ova kalendarska ikona ilustruje jedan deo meseca aprila. v. I. J. W. 41–45. XVe et XVIe siecles d’apres les monuments de Mistra. Salaville (Sources chretiennes. a na pole|ini ikone centralni deo zauzimaju predstave Skidawe s krsta i Oplakivawe. Munchen 1965. Grabar datovao u XIV vek. III. Raspored i natpisi. 57–74. ^anak-Medi}. M. C. Orientalia Christiana Analecta 193 (1972). cf. Bakalova. V. Mar. XV. Po materialam pamàtnikov `ivopisi territorii Bolgarii. pl. 1960). Tako|e postoji sna`an uticaj bogoslovske misli Nikole Kavasile. cf. jesu: dvostrana ikona iz Melnika. 10 Na predwoj strani je Bogorodica Odigitrija sa predstavom Blagovesti u gorwem levom i desnom uglu. 30. a svojim rasporedom je blizak ikoni iz Melnika. 13 To su scene: Hrista vode Pilatu (Mat. Jov. \uri}. U epizodama po obodu naslikane su preostale scene iz ciklusa Stradawa. Sotiriu. Neofita na Kipru. Arhimandritâ Kipršanã. Beograd 2005. 6 Wen uticaj je prisutan u ikonografiji. ed. . A. 12–51. 301–308. Divine Liturgie. Symposium de Sopo}ani (1965) 1967. Peterburg 2002. Ikonu je A. u kome se Hristove muke tuma~e sa sotiriolo{kog aspekta. The Historical Development of the Easter Vigil. Å. 128. Nicolas Cabasilas. 4 bis) Paris 1967. Luka XXIII. 57–58. koji po izboru tema formira ciklus Stradawa. ch. T. E. 86. Pokrovski. 24). Ciklus Hristovih stradawa. Great Lent. Evharistšà. IV. kao i rasporedu scena. 38). S. kao i najve}i broj scena posve}enih Pilatovom sudu poseduje de~anski program. New York 1969. XVII. G. La Peinture murale Byzantine a la fin du Moyen Age.8 Razvoj pojedinih epizoda iz ciklusa Stradawa mo`e se pratiti od polovine XII veka. 12 Slikarstvo je datovano u 1197. 5 Cf. Najop{irniji ciklus Hristovih stradawa. Millet. Pilat pita ho}e li pustiti Hrista ili Varavu (Mat. Icones du Mont Sinai I. Beograd 1995. 201–202. Peterburg 1892. 121–131. Millet. Recherches sur l’iconographie de l’evangile aux XIVe. 50–52. Todi}. J. Paris 1979. cf. Kesi}-Risti}. 36–46. Bertoniere. Jov. Cabasilas. Der Ritus — das Bild. 384. 24–25. G. Velmans. 28). 145. Rusâ i straná vizantiiskogo mira. Katarine na Sinaju. 148. 7 O simboli~nom zna~ewu Velikog vhoda v. Recherches. 9 Prvenstveno se misli na predstavu Oplakivawa. Hawkins.5 Hristovim mukama je posve}ena posebna pa`wa i u liturgiji.504 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 503–521 stup u obradi ove teme i wene ikonografije zavise od izbora i broja ostalih scena u ciklusu kao i prostornih i arhitektonskih mogu}nosti hrama. S. Pallas. D. Schmeman. de la Macedoine et du Mont-Athos. Dumbarton Oaks Papers 20 (1966) 121–206. nastavqa se preko isto~nog i ju`nog zida |akonikona. XIX. Pilat izri~e presudu (Mat. Liturgià i iskusstvo v XII vek. 1. De~anske freske. Neophytos and its Wall Painting.11 kao i ciklus Stradawa u naosu isposnice Sv.

Marka Tomi}-\uri}: Scene Pilatovog suda u Markovom manastiru 505 Op{iran nagori~ki14 i gra~ani~ki15 ciklus Stradawa posve}uju tri epizode ovoj temi. Beograd–Pri{tina 1988. Slikarstvo. Rusâ. Leipzig 1853. 94–159.52. Sofià 1980. u kom Jevreji tra`e od Pilata da raspne Hrista. C. 18 Uobi~ajeno re{ewe Pilatov sud pro{ireno je scenom Josif moli Pilata za telo Isusovo. Sofià 171–175.22 u Bogorodi~inoj crkvi na Malom gradu 23 i Lesnovu. Gra~anica. 25. Princeton 1955. Evangelia apocrypha. U novgorodskom Sv. 111–112 23 \or|evi}. Pilat predaje Hrista Jevrejima i Josif moli Pilata za Hristovo telo. E. Starobãlgarskata `ivopis. O. 111. B.24 Spomenici Atosa. Slikarstvo u doba kraqa Milutina. Monuments de l`Athos. . Millet. naslikane su predstave Hristos pred Pilatom i Bi~evawe. ako se ima u vidu teritorija srpskih zemaqa u sredwem veku. 72–82. V. 92. Dufrenne. Moskva 2007. 25 G.16 Zemenu 17 i manastiru Zrze 18 prikazane dve scene. Manastir Lesnovo. Zidno slikarstvo srpske vlastele. kao {to je reqef na stubu ciborijuma u crkvi Sv.20 Psa~i. 21 Isto. Beograd 1993. I.29 koji kao jedinu scenu Pilatovog suda imaju retko slikanu temu Bi~evawe Hrista. The Apocryphal New Testament.21 manastiru Kon~e. Todi}. cf. Mavrodinov. Mavrodinova. 138–150. u Bogorodi~inoj crkvi u Ku~evi{tu. A Renaissance of Early Christian Art in Thirteenth Century. Ä. 73–78. M. koja ilustruje {esti stih XIX glave po Jovanu.30 Na osnovu uvida u spo14 To su scene: Hristos pred Pilatom. B. R. 176 24 S. Prema mi{qewu L. Beograd 2008. cf. t. Po jedna scena Pilatovog suda naslikana je. 61–65. Mavrodinove u ovoj ilustraciji se uo~avaju i uticaji Nikodimovog jevan|eqa. 300–312. 147. Marka u Veneciji. Todi} navodi i scenu Pilat predaje Hrista Jevrejima. cf. Todi}. Moravska {kola i weno doba. Demus. Les programmes iconographiques des eglises byzantines de Mistra. 97. 53. E.19) i Pilat pere ruke (Mat. eadem. S. isti. 84–88. XVII. James. Skopje 2002. 76. Elementi ikonografije u okviru kompozicije Pilat izri~e presudu. Zapadnaà Evropa: iskusstvo i kulâtura. Fousterhj. cf. Paris 1927.19 Polo{kom. Dimitrova. 91. M. Za stariju literaturu v. Beograd 1994. 123. 15 B. 16 Pilat izri~e presudu (Mat. dok su u Matei~u. Beograd 1972. Aqhnai 2010. 348–362. Xyngopoulos. 10oj–17oj aiwnaj. Gabeli}. \uri}. Beograd 1998. Rospisi cerkvi Feodora Stratilata na Ru~âä v Novgorode i ego mestu v iskusstve Vizantii i Rusi vtoroè poloviná XIV veka. 29 O{te}enu fresku je video V. Tischendorf. Friend. 135. Teodoru Stratilatu. Epizoda ilustruje trenutak kada jedan od vojnika dovodi Hrista pred Pilata. Thessalonique et la peinture macedonienne. Paris 1970. G. u specifi~no sme{tenom ciklusu muka u oltarskom prostoru. 19 Isto. 203–294. Staro Nagori~ino. Eurethrion thj mnhmeiakhj zwgrafikhj tou Agiou Orouj.-Peterburg 2002. J. Istorija i slikarstvo. Gabeli}. London 1955. Manastir Matej~e. 303–304. Sre}emo je i na drugim primerima koji ilustruju temu Hristovog suda prema Nikodimovom jevan|equ. \or|evi}. Zidno slikarstvo srpske vlastele. Cikl œStrasteè HristováhŒ v altare cerkvi Fýdora Stratilata v Novgorode Drevnerusskoe iskusstvo. Toutoj. Monuments de l`Athos. Athenes 1955. N. 30 T. Bakalova. 322. 26 A. 172–175 22 S.25 solunskog kruga26 i Mistre27 tako|e ne pokazuju ve}u narativnu tendenciju prema ovoj temi. 17 Napravqen je izbor od standardne kompozicije Pilat pere ruke i re|e ilustrovane scene na teritoriji Balkana. 28 Millet. Sur la peinture Bulgare de la seconde moitie du XIVe siecle (1331–1393). \uri}. isti. L. sl. 24). Late Classical and Medieval Studies in Honor of A. Carevskaà. I. XVII. izd. J. 121. pokazuju kori{}ewe apokrifnog teksta — Nikodimovog jevan|eqa. Slikarstvo u doba kraqa Milutina. 179. Zemenskata cãrkva. Vizantià. 20 Isto. 27 S. Manastir Kon~e. Izuzetak predstavqaju Vatoped28 i Ivanovo. 322. Beograd 1998. N.

Zakqu~ak ovog autora. idem. Markov manastir. Druga~ije mi{qewe izneo je L. Beograd 1967. Zidno slikarstvo srpske vlastele. tj. Lithostroton et Gabbatha. Popovi}. Vukanovo ~etvorojevan|eqe. Benoit. v.34 U slikawu scena koje se odnose na Pilatov sud. 32 J. a odnosi se na Pilatovo pitawe : œTi li si car JudejskiŒ? (Jn XVIII. U ovoj sceni. Pretoire. mesto gde se odigralo 31 Velmans. Bo`anstvene liturgije. J. peribrahionima i pojasom. nalaze se i dve osobe iz Pilatove pratwe. raspore|ene sa obe strane Pilata i Hrista. Hristos je prikazan u prostoru sa izgledom prozorskog otvora. Revue Biblique 59 (1952). Lk XXIII. Hristos je miran. \or|evi}. Revue Biblique 91 (1984). Mirkovi}. Hristos nosi qubi~asti hiton i plavi himation.-H. Natpis nije sa~uvan. Wihov raspored u najve}oj meri prati redosled izlagawa doga|aja prema ~itawima Strasnih jevan|eqa na bogoslu`ewu Velikog ^etvrtka i Velikog Petka. 59.31 Scene Pilatovog suda u crkvi Svetog Dimitrija u Markovom manastiru nalaze se u tre}oj zoni zapadnog zida naosa. Razlika izme|u wih je izra`ena pokretom i gestom. 531–550. 223–243. 34 Isto. 2).11. 35 O lokacijama pretorijuma prema opisima hodo~asnika od VI do XII veka. Dok Pilat polusagnut `ivo gestikulira. Scena je komponovana formirawem dve grupe figura. Pilat je odeven u crvenu haqinu sa zlatnim okovratnikom. kao i u ~itavom ciklusu. Pilatov sud je najop{irnije prikazana tema u ciklusu Stradawa. Tati}. nije bio obi~aj da se predstavqa prvi susret Hrista i Pilata. Vrana. Uo~avaju se ne{to ve}e dimenzije figure koja stoji pored Hrista. 129–182. ilustrovan je doga|aj. Ispod bazilike. Kao arhitektonski oblik slikane arhitekture izdvajaju se trobrodna bazilika i jedna kula u produ`etku scene. Le Lithostrotos evanelique. Stoga }emo prvo kratko razmotriti sadr`aj i ikonografiju pomenute predstave.506 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 503–521 meni~ki korpus. Beograd 1978. Pored Hrista i Pilata. Dve figure iz Pilatove pratwe. 513–530. 111–165. 3. istorijskim i topografskim izvorima je da se pretorijum nalazio u staroj Irodovoj palati. Kao ikonografski element ove predstave izdvaja se slikana arhitektura u vidu trobrodne bazilike i kule u produ`etku zida. slikawem povezane arhitektonske kulise istaknuto je mesto doga|awa — praetorium. u radu.33 Prva u nizu je scena Isus Hristos pred Pilatom. ali sude}i prema op{tem rasporedu kompozicija. 33–38. Prawe ruku i Josif moli Pilata za Hristovo telo. Le Pretoire du Pilate a l’epoque byzantine. a u levoj ruci dr`i svitak.35 Prema opisu hodo~asnika iz VI veka. Mt XXVII. odevene su u zelene haqine. 33 Cf. . 161–177. Scena je sme{tena na podlozi zelene boje.32 Prema broju epizoda i prostoru koji im je dodeqen. Na slici su predstavqene ~etiri figure. ispred arhitektonskih kulisa u boji svetlog okera. uo~ava se da se u nizu doga|aja koji se ti~u su|ewa Hristu pred Pilatom naj~e{}e ilustruju teme: Su|ewe Hristu pred Pilatom. 56–57. koji je opisan u sva ~etiri jevan|eqa. prema filolo{kim. saznaje se da je do tog vremena Domus Pilati. Nije nam poznata analogija za primer iz Markovog manastira. Mk XV. Revue Biblique 59 (1952). P. La Peinture murale Byzantine. idem. Wincent.

dimenzije figura su pove}ane. . Leipzig 1895. Natpis na slici je: re~e pilatâ imâ neñbrïtaä ni edine vini vâ nemâ. 94. izabrano je ikonografsko re{ewe. Naziv je u potpunosti zabele`io Mirkovi}. 36. Nakon toga sledi ~etvrta epizoda. Najraniji pomen pretorijuma kao arhitektonske strukture je izme|u 518–550. XXXVIII). postalo locum sanctum. 38. kao i male kapele koja ~uva hri{}ansku uspomenu na Bi~evawe Hrista. F. Petrus der Iberer. Itinera Hierosolymitana saeculi IIII-VIII. 38). T. 1)40 Za nastavak prikazivawa jedinstvenog tematskog re{ewa Su|ewa Hristu. koji deli naos od priprate. kako je i navedeno kod Jovana (XVIII. Christusbilder. Journal de voyage. koji je uspostavqen. koji se rekonstrui{u.36 Osnovna uloga ovog kompleksa u jerusalimskom bogoslu`benom poretku iskazivana je na Veliki petak. dok su sve ostale re~i delimi~no vidqive. 637. (Corpus Ecclesiasticorum Latinorum. To je re{eno dopojasnim prikazivawem tri jevrejska sve{tenika i tro~etvrtinskim prikazom Pilata i lica iz wegove pratwe. Tatjani Subotin-Golubovi} na pomo}i oko i{~itavawa natpisa. Paris 1922. –M. Ovo je verovatno u~iweno usled nedostatka prostora.. Dobschutz. sugeri{e eksterijer kao mesto doga|aja. I. Abel. 37 Etherie. v. 59. Paris 19642. Markov manastir. Vienne 1898. Petre. Itinera et Descriptiones Terrae Sanctae. Naslikana je epizoda koja se odnosi na Pilatove re~i upu}ene jevrejskim sve{tenicima da ne nalazi nikakve krivice na Isusu (Jov. Luka XXIII. Pilat i jedan od pripadnika wegove pratwe okrenuti su dvojici predstavnika jevrejskih prvosve{tenika. postavqena na neodgovaraju}e mesto u toku jevan|eoske pri~e (Jov. XVIII. Tada su se hodo~asnici okupqali da slu{aju ~itawa iz jevan|eqa koja opisuju Pilatov sud. 2).155. Tobler. Wihov razgovor je iskazan gestikulacijom sve ~etiri li~nosti. ali natpis potvr|uje ulogu jevan|eqskog teksta kao literarne podloge. ~ime se odgovara na uslove u zadatom prostoru slike. ed. koje gotovo u potpunosti ponavqa formulaciju iz prvog susreta Hrista sa Pilatom.. 4. Raabe. H. 58. isti. (sl. Jerusalem Nouvelle. 41 Ova epizoda ne prati hronolo{ki niz jevan|eqa po Jovanu. Pored toga. ~ija signatura ozna~ava da je ilustrovan deseti stih u XIX glavi po Jovanu: i gla(gola) emô pilatâ mnï li ne otvïúeaeúâ ne vïsi l(i) ëko vla¥stâ«39 imamâ raspeti te i vla¥stâ« imamâ. 1899. ed. 38 Dana{we stawe natpisa omogu}ava jasnu vidqivost samo re~i vini. Sastojalo se od bazilike velikih razmera posve}ene Sv. Perambulatio Locorum Sanctorum. 40 Zahvaqujem prof. Izgled Pilata i osobe u wegovoj pratwi je u potpunosti ponovqen sa re{ewa prve epizode. Leipzig.41 U toj sceni Pilat se obra}a Jevrejima re~ima: vâzmïte vi i sôdite po zakonô va{emô (sl. P. XVIII. 99.37 Za narednu scenu tako|e nema analogija. Kompoziciono 36 Iz VI veka su sa~uvana dva opisa hodo~asnika. Sme{tawe figura je uslovqeno raspolo`ivim prostorom iznad luka. 31). Jedina razlika je izostavqawe jedne figure iz Pilatove pratwe. ed. vol.Marka Tomi}-\uri}: Scene Pilatovog suda u Markovom manastiru 507 su|ewe. R. pretpostavqamo.38 Razgovor se odvija ispred gra|evine. Ilustracija odgovara doga|aju koji prethodi prvoj sceni. Jevrejski prvosve{tenici nose crvene haqine sa zelenim i plavim ogrta~ima. Breviarius de Hierosolyma. Geneva 1877. 39 Uglastom zagradom < > ozna~eni su ispu{teni delovi re~i. ~ime se. Geyer. g. 99. 5). Sofiji. 141–142. Zatim sledi tre}a kompozicija i nastavak su|ewa.

Paris 1923. dok je kod Marka (XV.42 Kazivawe jednog jermenskog hodo~asnika iz VII veka. v. Bain. 58.43 Slede}a u nizu je epizoda Bi~evawa Hrista. tome V. Flagellation. na kome su sa~uvani Wegovi otisci stopalaŒ. 545–550. 4)45 Hristos je u sredini vezan za stub. 513–530. Kao najzna~ajniji ikonografski element na predstavi izdvaja se prostorno re{ewe brda Gavata. . Prema Jovanu (XIX. dakle u prostoru ispred sudnice (XVIII. 44 Mirkovi}. postavqene jedna iznad druge. On je video œPilatovu palatu (Jn XIX. Prostor zbivawa ove epizode je ozna~en pomo}u dve kule. okrenuti jedan prema drugom. 47 Jo{ je G. 348.46 Oni su u kratkim haqinama crvene i zelene boje. 45 i frâgelosa je napisano kao gr~ka imenica `enskog roda. tim arhitektonskim elementom ozna~eno je da se doga|aj odvija u eksterijeru. Wincent. Signatura glasi: pilatâ izvede Is(ous)a i sïde na kranievï mâstï naricaemo galâgoýa (sl. 652. Najbli`u paralelu Bi~evawu Hrista u Markovom manastiru predstavqa ista scena u crkvi Sv. Na ovoj. Markov manastir. 43 R. na kom je Hristos stajao pred Pilatom. Ilustrovan je trinaesti stih XIX glave Jovanovog jevan|eqa. 1638–1643.44 koja je signirana: i frâgelosa h(ri)s(t)ô is(ous)a (sl. 1) bi~evawe je izvr{eno pre kona~ne Pilatove presude. 26) Pilat naredio bi~evawe Hrista tek na kraju. arhitektonska pozadina je sive boje. Crkva svetog \or|a u Re~ici. Leclerque. h(ri)s(t)ô je napisano u gr~kom obliku genitiva. dok je is(ous)a u slovenskom genitivu. 62–75. 72. 46 Za opis instrumenata bi~evawa v. dok ga bi~uju Pilatovi qudi. Grozdanov. kao ni apokrifa. samo u obrnutom rasporedu. 15) i Mateja (XXVII. Suboti}. Na wima sede Hristos i Pilat. sa obe strane po jedan. kao i narednoj predstavi.48 Kqu~ni motiv scene je stub bi~evawa 42 Benoit. koje pripadaju kompaktnoj masi arhitektonske kulise. 13) i Liqostrwton. Scena je sme{tena na drugom delu povr{ine zida iznad pomenutog luka. idem. Mije izneo mi{qewe o zapadnom uticaju kao poreklu scene Bi~evawa u programima vizantijskih crkava. dok u levoj ruci dr`i svitak. kako su zakqu~ili G. \or|a u Re~ici. Recherches. N. Kao i u drugoj sceni. Hristos desnom rukom blagosiqa. Kao i na prethodnim kompozicijama. Eksterijer brda je ozna~en pomo}u dve sferne povr{ine u boji opeke. Lithostroton et Gabbatha. Armenian Descriptions of the Holy Places in the Seventh Century.508 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 503–521 re{ewe sledi standardni raspored masa u dve grupe figura. Nije bila svojstvena slikarima na teritoriji srpskih zemaqa. Palestine Exploration Fund Quarterly 1896. Peta epizoda je su|ewe na mestu zvanom Gavata. 48 Grozdanov. u radu slikarske tajfe koja je delovala na teritoriji Ohridske arhiepiskopije. Tati}. Pretoire. prikazani u profilu i tro~etvrtinskom profilu u sna`nom zamahu. Suboti} i C. Dictionnaire d’Archeologie Chretienne et de Liturgie. Ilustracija ove teme ne pripada tekstualnim okvirima Jevan|eqa. 31). Le Lithostrotos evanelique. H. Motivi slikane arhitekture u vidu trobrodne bazilike i kule isti su kao i na prvoj kompoziciji. pokazuje da je ovo mesto bilo uvr{teno u hodo~asni~ke opise Svete zemqe. Razlika se uo~ava u boji. Izme|u wih se odvija razgovor. gestikulacija je najupe~atqiviji ikonografski element.47 Ona se prepoznaje. 3).

70. XVI/3 (1990) 17. Djuri}. Chalandon. Studi comparativi. 59. Innsbruck 1901. Princeton. 137. nalazi se i relikvija stuba bi~evawa. u tzv. Washington 1984. 51 Najstariji pomen relikvije Hristovog stuba u Carigradu dolazi iz pisma cara Aleksija I (1081–1118) Robertu Flandrijskom. Tako|e. u Dru{tvu Prijateqa Isusa. ed. B. J. 55. Crusader Art in the Twelfth Century. The Trial of Christ. Giessen–Basel 1991. 139–149. Folda. Etherie. Franciscan Ideologies. Grozdanov. T. Markov manastir. koje su se ~uvale u Carigradu pre 1204. ~ija je mermerna tekstura verno iskazana u fresko tehnici. 129–138. Wege des Messias und Statten der Urkirche. 101–102. (Dumbarton Oaks Studies 19). me|u relikvijama Stradawa. Farnham–Burlington 2009. Dve ikone Hristovih stradawa — Narodni muzej u Beogradu. J. The Cenacle on Mount Sion. Posledwe pomiwawe relikvije Hristovog stuba u Carigradu nalazi se kod ruskih putopisaca u XIV i XV veku. Narrative Painting. Abel. ed. 232–233. Paris 1900. Joranson.49 Relikvija Hristovog stuba je kasnije dospela u Carigrad. Infiltrations occidentales dans la peinture murale byzantine au XIVe et au debut du XVe siecle.Marka Tomi}-\uri}: Scene Pilatovog suda u Markovom manastiru 509 Hrista. Cambridge 1996. Hagenmeyer. Pixner. Recherches. Breviarius de Hierosolyma. Tati}. De Gregorio — O. Schreiner. 421–481. 50 Prema tradiciji stub je u Carigrad donela Konstantinova majka Jelena. Epistulae et chartae ad historiam primi belli sacri spectantes quae supersunt aevo aequales ac genuinae. 451–458.54 Ikona sa {est scena Stradawa iz manastira Vla49 Stub bi~evawa. pl. 53 Brojni primeri ove teme u zapadnoj umetnosti od VII do XV veka. 6. Tati} \uri}. 123. 2009. 54 Suboti}. Crkva svetog \or|a u Re~ici. Zion. 333. M. 652–653. De Khitrowo. 143–157. Russian Travellers to Constantinople in the Fourteenth and Fifteenth Century. II/3. No. Geneva 1877. G. and the Passion in Medieval Art. H. The American Historical Review. Briand. The Problem of the Spurious Letter of Emperor Alexius to the Count of Flanders. B. Derbes. Zbornik Matice Srpske za likovne umetnosti 34/35 (2003) 181–200. Church of the Apostoles Found on Mt. ed. Vol. Biblical Archeology Review. L’ecole de Morava et son temps. Prema {ire zastupqenom mi{qewu. V. Ikonografija Bi~evawa iz XI–XII veka nema predstavu stuba. Majeska. 261–262. P. Itinera et Descriptiones Terrae Sanctae.50 gde se nekoliko vekova ~uvala u crkvi Svetih apostola. Pringle. v. ed. 58. G. H. Essai sur le regne d’Alexis I Comnene (1081–1118). cf. Oxford 1982. 171–172. vol.52 zapadnoevropska umetnost je najvi{e uticala na ikonografiju teme Bi~evawa u vizantijskoj umetnosti. Kresten. 162. Wortley. Beograd 1972. idem. 325–326. Velmans. 4 (1950) 811–832.53 Drugo mi{qewe zastupa stav da je sna`an kult relikvije Hristovog stuba bio najzna~ajniji za izgled predstave u zemqama vizantijske kulturne sfere. Warminster 1977. 43. v.16b. 60. The Churches of the Crusader Kingdom of Jerusalem. Documenti medievali greci e latini. u kome nabraja svete relikvije u carskoj palati. A. 36. 37. godine. Jerusalem 1973. v. Der Brief des Alexios I. Mirkovi}. 136. Cambridge 2007. 144. 111–140. Die Kreuzzugsbriefe aus den Jahren 1088–1100. 72–93. Geneve 1889. Komnenos an den Grafen Robert von Flandern und das Problem gefalschter byzantinischer Auslandsschreiben in den westlichen Quellen. 299–301. nalazio se u doba hodo~a{}a putnika iz Bordoa. F. T. Kajafinoj ku}i. Jerusalem. 285–357. sve dok se u VI veku nije obnovio pretorijum sa kapelom posve}enom Bi~evawu. Journal de voyage. Anti-Semitism. J. Spoleto 1998. ed. Relics of ‘The Friends of Jesus’ at Constantinople. v. ali nema izvora koji bi to potvrdili. Jesus und das Judenchristentum im Licht neuer archaologischer Erkenntnisse. Plommer. 35–62. Itineraires russes en Orient. Picturing the Passion in Late Medieval Italy.51 Do sada su izneta dva stava u kojima se razmatraju uticaji na ikonografiju teme Bi~evawa Hristovog. Jerusalem Pilgrims before the Crusades. O odnosu ikonografije Su|ewa Hristu u italijanskom slikarstvu XIII i XIV veka i slikarstvu Paleologa. 935). O istorijskoj vrednosti pisma v. Studies on the Cult of Relics in Byzantium up to 1204 (Variorum collected studies series. and the Levant. Vincent. 52 Millet. pomenuti su u studiji C. E. J. Sion. Wilkinson. Jedan od ranih opisa svetih mesta u Jerusalimu govori da je stub bi~evawa Hristovog bio u crkvi na Sionu.1a–6. Tobler. D. Pontius Pilate. . Egerija ga je videla pet decenija kasnije u sionskoj crkvi. III (The City of Jerusalem). Hourihane.

Miatev. Taubert — Delahaye. Bokotopouloj. 97. 72–82. 61–65. Bacci. 94. 228. Tourta.56 Vizantijskim uticajem smatra se i scena bi~evawa Hrista u jermenskoj crkvi u Famagusti na Kipru. Aqhna 1985. 61 Rukopis se nalazi u Morgan biblioteci u Wujorku. fol. godine60. Draganu Vojvodi}u. Menolog. godine.61 U XIV veku razli~iti pristupi temi se ostvaruju u Vatopedu. Carevskaà. Radoj~i}. Hilandarski diptih sa dvadeset ~etiri minijature poseduje razvijeni ciklus Stradawa. zbog ~ega se datuje u sedmu deceniju XIV veka.Ä. New York. M. 58 P. Buzantinh kai Metabuzantinh. Mijovi}. 20 v. LXXX–LXXXI. exhibition catalogue. 163–164. cf. Monuments de l’Athos. New Heaven 2004. eik. 59 P. 64 T.510 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 503–521 tadon. fig. Filow.65 Izrada slikanog dela relikvijara. Ikone sa Balkana. 121–123. Makedonhka 22 (1982) 154–179. ili Psaltir Bove (1260–1270). vol. Les Miniatures de l’Evangile du roi Jean Alexandre a Londres. ed. Huber. koji ukqu~uje i scenu Bi~evawa. 22–27 August. fig.14.57 Treba dodati da je tema bi~evawa bila poznata u Vizantiji kroz predstave mu~ewa svetiteqa u ilustrovanim menolozima. Exi eikonej apo ta Paqh.58 Upore|ivawem ikonografskih re{ewa sa tro~lanom kompozicijom Bi~evawa Hrista u Vizantiji i zapadnoevropskoj umetnosti. 92. Prema mi{qewu A. 16251). Sur la peinture Bulgare de la seconde moitie du XIVe siecle. Bessarione e l'Umanesimo.55 To nam govori da je ova tema bila poznata i ilustrovana u spomenicima solunskog kulturnog kruga. 143–153. Turte. cat. . uo~ava se da je ono prihva}eno i rasprostraweno u obe oblasti. Fiaccadori. 60 Prethodna tri primera su navedena u radu. Abstracts of round table comunications. t. Isto ikonografsko re{ewe je zastupqeno u bugarskom jevan|equ cara Ivana Aleksandra iz 1356. koji mi je ukazao na zna~aj ikone iz Vlatadona za ovu temu. fig. 6). 63 Bakalova. Beograd 1973. koji ~uva ~e55 Zahvaqujem se prof. koja se datuje u drugu polovinu XIV veka. Cahiers Archeologiques 40 (1992) 147–160. Art and Shaping of Identities in Genoese-ruled Famagusta. ilustrovani rukopis iz Nacionalne biblioteke u Parizu (br. 62 Millet. Pontius Pilate. 161. Buzantinej eikonej.64 Predstava Bi~evawa Hrista se na{la i me|u scenama Stradawa Stavroteke kardinala Visariona.12–14. t. koji je nastao 1280. 65 K. 178 56 B. Aqhna 1995. catalogo della mostra. 101. 127. C. 5). II. Ms. 25. nb. 76. Evans. M. E. Eikona me skhnej sth monh Blatadwn. Datuje se u po~etak XIV veka i smatra se radom vizantijsko-venecijanske stilske grupe (sl. ed.Weitzmann. 57 M. stilske karakteristike ikone najvi{e je dovode u vezu sa ikonama Marije Paleologine iz Meteora.59 Neki od vremenski srodnih primera umetnosti Zapadne Evrope pokazuju sli~na re{ewa: izgravirana scena na postoqu krsta iz riznice Konka (prva polovina XIV v. Miniatures byzantines de l’Ancien et du Nouveau Testament. Byzantium: Faith and Power (1261–1557). naslikana u drugoj polovini XIV veka. Od studija i katalo{kih jedinica posve}enih pomenutoj ikoni navodimo: izdva A. Proceedings of the 22nd International Congress of Byzantine Studies. Ellhnikh Tecnh. K. triptih u Namuru (oko 1320–1330). G. Chatzidakis. 102. eadem.62 Ivanovu63 i Novgorodu. Beograd–Sofija 1970. Image et Message. eadem. Sofia 1934. Rospisi cerkvi Feodora Stratilata. P. koja se nalazi u galeriji Akademije u Veneciji.). H. Eikona me skhnej sth monh Blatadwn. Le pied de croix du tresor de Conques. Sofia 2011. predstavqa zna~ajan primer za pro{irivawe vizantijskog konteksta teme Bi~evawa Hrista (sl. 80–81. Zurich 1975. Hourihane. S.

Stefanu u manastiru Kon~e. Stavronikiti i Dionisijatu. koje ukqu~uju i Bi~evawe Hristovo. Mirnu figuru Hrista okru`uje uznemirena i bu~na gomila Jevreja sa uzdignutim rukama okrenutim ka Pilatu. 71 Tati}-\uri}. 70 M.125. delo. 74 Apsida je naslikana u ve{toj klasicisti~koj interpretaciji u: Starom Nagori~inu. 75 Mirkovi}. koja predstavqa jedan od najstarijih primera ove teme u srpskom slikarstvu. 136. Monuments de l’Athos. 125 66 Za datovawe slikanog dela stavroteke kardinala Visariona u XIV vek v. 451–453.68 U XVI veku ova tema je bila svojstvena kritskim majstorima koji su radili u Lavri. 223–226.Marka Tomi}-\uri}: Scene Pilatovog suda u Markovom manastiru 511 stice ^asnog krsta.67 Krajem XV i po~etkom XVI veka naslikana je i ikona iz Novgoroda sa ~etiri scene Hristovih Stradawa. S. Xyngopoulos. navodi prema slikarskom priru~niku Dionisija iz Furne (Didron — Schafer. H teleutaia fash thj tecnhj tou stij toicografiej thj Ieraj Monhj Stauronikhta. Agion Oroj 1986. nav. K. 7): ômiveni7 pilatovo (Mat.69 Scene Velikih praznika i Stradawa. koja predstavqa Bo`i}nu himnu Jovana Damaskina. Radoj~i}. koja se ~uva u Vizantijskom muzeju u Atini.74 Figure su raspore|ene u dve grupe. scena Bi~evawa je naslikana na jednoj ikoni s po~etka XV veka. 156 68 A. cf. Ahilija u Ariqu. 24–25). Pilatov sud. Millet. Pilatova grupa ima samo osnovne nosioce sadr`aja: Pilata na stolici bez naslona. 42. Protatonu i Bogorodici Perivlepti u Ohridu. Athenes 1964. Padova 1933. Beograd 2005. Athens 2004. Byzantine and Christian Museum. Art byzantin-art europpeen. 58. 66. eik. Paris 1978–1979. M. 32. cat. Prostor pretorijuma je ozna~en dvema bazilikalnim stukturama. 206–207. Icone e Santi d’Oriente. Za datovawe istog rada u vek. 181–200.66 Tako|e. fig. Na woj je prikazana pesma Jovana Damaskina 'O Tebe radujetsja' (Epi soi cairei). Radoj~i}. 187. Radoj~i}. 67 The World of the Byzantine Museum. nav. ali se dobro vidi jedan broj slova koji potvr|uje wegov izgled koji je bio dostupan L. izme|u kojih i Bi~evawe. 72 Natpis nije sa~uvan u potpunosti. isti. 73. ispred koga je sudijski sto. 73 Kroz brojne primere ilustracije ove teme razvili su se standardni elementi wene ikonografije. La Pittura di icone cretese-veneziane e i madonneri. ali bez one dokumentarnosti koja ukqu~uje i predstavu apside. razli~ito se datuje. 202) da to lice {apu}e Pilatu da obesi Hrista na krst izme|u dva razbojni- . 47. Bitan deo ikonograVenezia 1994. G.70 Ovoj stilskoj i ikonografskoj orjentaciji pripadaju i dve ikone Stradawa iz Narodnog muzeja u Beogradu. Milano 2004. 668. sl. Tradigo.71 Posledwa scena u ‘podciklusu’ posve}enom Pilatu u Markovom manastiru jeste Pilatovo prawe ruku (sl. 64. 58. Zidno slikarstvo u crkvi Svetog Ahilija u Ariqu. Catzhdakhj. 52. Tako|e je prisutna u ne{to deformisanom izgledu u Polo{kom i Sv. D. Ksenofonu. Pilatov sud. 69 Millet. A. Dve ikone Hristovih stradawa. Mirkovi}u. Le Grand Livre des Icones. XXVII. fig. delo. Vojvodi}. Bettini.n.73 Scena je sme{tena ispred arhitektonskih kulisa sive boje. 1–6. Weitzmann. nalaze se i na kritskoj ikoni iz XVI veka. slugu75 koji {apu}e Pilatu na uho i obaveznog camillus-a. O Krhthkoj zwgrafoj Qeofanhj. 224–225. Recherches. kakvu sre}emo na primerima iz klasicisti~ke faze stila Paleologa. ~ijom se klasifikacijom i tipologijom najvi{e bavio S. Chatzidakis. S.72 Ona ~ini sastavni deo ciklusa Stradawa u najve}em broju spomenika iz doba Paleologa. Spisku obra|enih spomenika potrebno je dodati i scenu Pilatovog suda u Crkvi Sv.

512 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 503–521 fije predstavqa sudijski sto. Translations and Reprints from Original Sources of European History. 76 Radoj~i}. 1999. Vogt. U Kwizi ceremonija. Qessalonikh. Munich 1992. koja simboli{e wihove pravne prerogative. Starinar 3. fig. pl. 82 P. 265–266. a epizoda kako {aqe slugu da prenese tu poruku je ~esto i ilustrovana (Ciborijum u Veneciji. Mano-Zisi. pls.2. 36. A. . Tati}. 18Š. De Insignia of the Notitia Dignitatum. II). 77 U Bogorodici Perivlepti rimski prokurator sedi na stolici bez naslona. fig. gde je ispred Pilata sudijski sto sa hartijom. izostavqen sudijski sto i pribor za pisawe. p. pribor za pisawe i svitak na kom stoji odluka.80 Notitia Dignitatum. I. Byzantion 44 (1974) 479–501. 87–98. {to se naziva kalamarion. 81 W. 369. 9). Pilatov sud. Sto prekriven tkaninom ozna~ava insigniju dr`avnih dostojanstvenika. Polo{ko. Polo{kom ‰\. Die Fresken der Soteras Christos-Kirche bei Potamies. M. predstave sudijskog stola i pribora za pisawe su mnogo re|e.82 Tako|e pribor za pisawe predstavqa drugu insigniju predstavnika dr`avne vlasti (konzula ili prefekta). New York 1981. 21. I. U De~anima je pribor za pisawe naslikan u sceni Hristos pred Anom.Nicolas d’Orfanos a Salonique et les rapports entre la peinture d’icones et la peinture monumentale au XIVe siecle. dok je u sceni sa Pilatom. Fairley. serija 6 (1931) sl. pomiwe se funkcija epi tou kanikleiou — osoba koja prinosi caru mastilo da potpi{e dokument. vol VI: 4. F. 57. Philadelphia. Jovan Lidijski. Paris 1928. Prema tekstu jevan|eqa po Mateju (Mt. Fresques d’Ivanovo et la peinture byzantine a la fin du Moyen Age. 79 Mirkovi}. Pilatova `ena (apokrifno Prokla) poru~uje Pilatu da ne osudi Hrista. 8. Halsall. 8. Monuments de l’Athos. 80 Tako|e. Les fresques de Saint. ed. Grabar. (Millet. Commentaire. Radoj~i}. a ispred wega je sudijski sto prekriven belom tkaninom. Paris 1935.81 glavni izvor za poznavawe administrativnog sistema poznog Rimskog carstva. Velmans. Kesi}-Risti}. 226–228. 226–228Š.77 U drugoj polovini XIV veka. Kon~e). Jahrhundert. Markov manastir.83 Pero i mastilo su vremenom dobili zna~ewe simbola vizantijske dr`avne birokratije. Tako je u Crkvi Hrista Spasa u Veriji (Pelekanidis. International Series 63. 3). 25). 84 A. 8. 2007. Peinture religieuse en Bulgarie. Robert Ireland. CA 16 (1966) 152. N. Ciklus Hristovih stradawa. 196–197. Tsitouridou. Tsirpanlis. Notitia Dignitatum. Velmans. Ranoutsaki. Polo{ko. fig. 47. Berger. 36. kao i u crkvi poznatom pod imenom Crkvata u Ivanovu (T. Kallierghj. Agiou Nikolaou Orfanou. omogu}ava lak{e razumevawe zna~ewa sudijskog stola i pribora za pisawe na predstavama Su|ewa Hristu.84 Predstava mastila i sudijskog stola na minijaturi Pilatovog suda Jevan|eqa iz Roka. ~lan birokratskog aparata carske kancelarije u VI veku. 123. \or|evi}. Les Livres des Ceremonies. Journal des Savants (troisieme centenaire 1665–1965).1. Notitia Dignitatum or Register of Dignitaries. Paris 1965. Beograd 1977. pl.9).36.76 Analogije su prisutne u spomenicima prve polovine XIV veka. 22. na kome je svitak. T. u Crkvi Hrista Spasa u Potamiju na Kritu (Ch. Sv Nikoli Orfanosu u Solunu ‰A. 358–413. na kome su pribor za pisawe i svitak nerazumqivog sadr`aja. XXVII. u crkvi u mestu Berende. Sli~an odnos motiva nalazimo i na primerima u Protatonu u Kareji. Predstave pribora za pisawe u srpskoj sredwovekovnoj umetnosti. fig. 83 C. 1986. British Archaeological Reports. 78 Mogu se na}i u Bugarskoj. Studie zur byzantinischen Wandmalerei auf Kreta im 14. Pilatov sud. u nekim primerima je scena su|ewa Hristu sjediwena kroz sve tri sudijske li~nosti koje sede za stolom. ed. John Lydos on the Imperial Administration. 19). daje jo{ vi{e informacija o bo~ici za mastilo i kutiji za pero.78 U Markovom manastiru ova dva motiva su deo kompozicija i sa sudijama Anom i Kajafom (sl. Zbornik Vladimira Mo{ina.79 To ukazuje na dosledan nastavak primewivawa ikonografskih standarda iz prve polovine veka.

Leiden–Boston 2003. XIX. ova pojava tako|e je gra|ena i na iskustvu ranovizantijskih primera. New York 1955. 169. 99–128. 88. potrebno je imati u vidu kakva je bila slika o Pilatu u isto~nohri{}anskoj tradiciji. Homilies on Luke. L’Iconographie des Jugements du Christ. The Art Bulletin 43/3 (1961). C. Lienhard. Parani. 91 Eusebius. Bez odgovaraju}ih sa~uvanih analogija. pitawe nastanka i razvoja ovakvog ikonografskog i tematskog re{ewa ostaje prostor za daqa istra`ivawa. W. 88 Jevti}. Luibheid. vol. 171–195. sister A. Byzantine Material Culture and Religious Iconography (11th –15th Centuries). The First and Second Apologies.93 Wihovo zna~ewe uka85 W. Na to su uticale Hristove re~i u jedanaestom stihu XIX glave po Jovanu. 192. U tekstovima ranohri{}anskih crkvenih otaca nalaze se kratke reference na Pilata. J. New York 1966. 90 Origen. Displaying Power: Picturing of the Trials of Christ in Paleologan frescoes. 2006.92 Wihove opise karakteri{e izvesna naklonost iskazana prema Pilatu. da bi u slikarstvu Paleologa zna~ewe ovog motiva dobilo zna~ajno mesto u predstavi Hrista pred Pilatom. Vasilija Velikog. 21st International Congress of Byzantine Studies. New York 1996. II. 10) tuma~i se kao slika ranovizantijskog dr`avnog administrativnog modela. 177. Fragments on Luke. Nalazimo ih kod: sv. trans. 86 S. kao i uticajima sredwovizantijskog perioda i savremenih obi~aja. Radoj~i}. Jevti}. 31. Letters. 87 I. vol. 107 (uz dozvolu autora navodimo drugo poglavqe rukopisa neobjavqene doktorske teze).86 Ali. T. London. C. trans. The Essential Eusebius. M. Uglavnom se odnose na vreme i mesto wegove slu`be. New York 1997. The Fathers of the Church. The Fathers of the Church. Way. Reconstructing the Reality of Images. eadem. Ovi stihovi su prikazani u tre}oj epizodi u Pilatovom sudu Markovog manastira. Barnard.Marka Tomi}-\uri}: Scene Pilatovog suda u Markovom manastiru 513 sana (sl. 93 Jov. opravdano je pretpostaviti da su takve celine postojale u ikonografskim programima vizantijskih crkava. budu}i da je podciklus Pilatovog suda u crkvi Svetog Dimitrija zastupqen u razvijenom obliku. 62. C. U poku{aju da se pribli`imo odgovoru. 89 St. Me|utim. (185–368). 227–228. 94.85 Wihovo prikazivawe u vizantijskim spomenicima s po~etka XIV veka obja{wava se uticajima anti~ke umetnosti. The Miniatures of the Trial in the Rossano Gospel. Mo`e se postaviti pitawe za{to je Pilatov sud u Markovom manastiru dobio takvu pa`wu. trans. Loerke. Pilat mu tada re~e: Zar meni ne odgovara{? Ne zna{ li da imam vlast da te raspnem i vlast imam da te pustim? Isus mu odgovori: Ne bi imao vlasti nikakve nada mnom kada ti ne bi bilo dano odozgo.87 U slikarstvu sredwovizantijskog perioda motiv sudijskog stola i pisarskog pribora je prisutan i to uvek u administrativnom i birokratskom kontekstu. L. Pilatov sud.88 Ikonografska analiza scena Pilatovog suda u Markovom manastiru samo je delimi~no od pomo}i u tragawu za putevima nastanka re{ewa ove likovne celine.91 sv. 92 Saint Basil. G. Ona se mo`e sagledati kroz razli~ite vrste pisanih izvora. 10–11.89 Origena. Justin Martyr. 144–145. trans. Justina mu~enika. 107.90 Evsevija. Wen nat- . L’Iconographie des Jugements du Christ: ancrer le pouvoir dans ses references terrestres. zato onaj koji me predade tebi ima ve}i grijeh.

. koji sadr`i glas proroka Isaije o su|ewu i pravdi. Jn. Sources and Documents.96 Horikije iz Gaze u svom opisu mozaika crkve Sv. Grand Rapids. Prema sv. sv. trans. pri ~emu obuhvata i perspektivu izvr{ioca zakona. prev.12. 39. U rukopisima nosi naslov: Tragwdia Grhg. Pilate Answered: “What I have written I have written”. dok Jevreje u potpunosti optu`uje. Chambers. koji je odgovoran za ~in izdaje. Cetiwe 2005. 26. T. Pontius Pilate. 410. col.101 I sv. vol. 16–18). Longland. sv. 99 Millet. The Metropolitan Museum of Art Bulletin. 641. 402. The Homilies of St John Chrysostom Archbishop of Constantinople on the Epistle of Paul to the Corinthians. Westminster 1969. vol. LXXXV. cf.99 Najvi{e pa`we analizi Pilatove li~nosti. Justin mu~enik. Braun.94 Tako|e. godine 98 C. Qeologou eij to kosmoswthrion kaqoj. u kome predla`e Senatu da Hrista proglase 'bo`anstvom'. A Selected Library of the Nicene and Post-Nicene Fathers of the Christian Church. ^. The Homilies of St John Chrysostom. 103 O raspravi oko trojezi~nog natpisa sa primerima iz umetnosti. 104 Naslov Cristoj pascwn je u{ao u upotrebu kada ga je prvi izdava~ Antoan Bladus 1542. 45. 1983.95 to je bila potvrda o Pilatovoj veri u Hrista.100 U svojim homilijama na Jovanovo jevan|eqe (LXXXIII.514 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 503–521 zuje na to da je Pilat samo izvr{ilac uloge koja mu je dodeqena. Evsevije. Mango. Mich. 102 Psalmi Davidovi po tuma~ewu svetih otaca. J. The Art of the Byzantine Empire 312–1453. New Jersey 1972.XVIII. 95 St John Chrysostom. Novi Sad 1903. Komentari{u}i tre}i stih LVI psalma. XVIII.1. 101 PG 47–64. guverner Palestine u ranom periodu Justinijanove vlasti. 2386–2482. Jeronim se osvr}e na temu Pilata. posvetio je sv. XIX. Recherches. 100 Sv. LXXXIV.98 On iznosi stav u kome tereti Jevreje za Hristovu smrt a Pilata osloba|a krivice.103 Primer druga~ijeg poimawa pravde i Pilatovih gestova postoji u jedinoj sa~uvanoj vizantijskoj liturgijskoj drami Stradalni Hristos (O Cristoj pascwn). Jeronim ideju pravde povezuje sa raspravom izme|u Pilata i Jevreja oko trojezi~nog natpisa na krstu (Isus car judejski). Pilatovo pismo Tiberiju. 97 Crkvu je podigao Stefan. Kirilu Aleksandrijskom. St John Chrysostom. tako ozna~io. bilo je va`no za stvarawe najranije slike o Pilatu. Sud ovog svetog oca crkve je psiholo{ki motivisan. jevrejski narod. Early Writings and Archeological Evidence. 209. Jovan Hrizostom sagledava Pilatove postupke kao odluku protivnu li~noj voqi.10 (1968) 410–429. Za mnoge ranohri{}anske svete oce. teret krivice nose jevrejski sve{tenici. 60–68.37. VIII. Sr|a i Vakha u Gazi. D. On tuma~i Pilatovo odbijawe da izmeni natpis kao odbranu Hrista. verovatno pre 536. Jn. kao {to su Tertulijan. v. 94 Hourihane. 320–328. t. sv. Jn. Jovan Hrizostom opisuje Pilatovo neverovawe u ispravnost optu`bi prema Hristu.. Jovan Hrizostom. II. pa ~ak i Juda. Blinzler. no.104 U rukopisnoj tradiciji od XIII–XVI veka ozna~avana je kao pis glasi: i gla(gola) emô pilatâ mnï li ne otvïúeaeúâ ne vï l(i) ëko vla¥stâ« imamâ raspeti te i vla¥stâ« imamâ. Mijatovi}. The Trial of Jesus.102 sv. 96 PG 74. Jovan Hrizostom u svojim delima.97 posve}uje pa`wu ciklusu Stradawa navode}i i scenu Pilatovog suda. W. Komentari k Jevan|eqima. S.

u~inio si ga. 242–243. Tuilier. idem. 217.111 Antijevrejska polemika je zastupqena u osam homilija Adversus Judaeos svetog Jovana Hrizostoma. O. 108 Isto 109 Interesantno je uporediti odnos antijevrejske polemike i slike o Pilatu u zapadnoevropskoj tradiciji. . Cottas. su te kou kluwn maqoij·/ maqoij gar eurwn thn kat’ axian tisin . Pozori{te u Vizantiji. 107 egw te gar lexasa koufisqhsomai /yuchn talhqh. The Jewish Beginnings: Characterization in the Eleventh Century. koje se odvija u podno`ju krsta pripada prvom delu drame: (1407–1410) œAli ni Juda. Paris 1931. ovaj topos je postao deo teolo{kog dijalekti~kog odnosa izme|u pravoslavne dogme i 'drugih' (jeretika). Kotasu u navedenim Bogorodi~inim porukama Pilatu i Judi. B. {to nikada nije bio slu~aj u Vizantiji. 160 A. (Sources chretiennes. Leiden–Boston–Koln 1998. Od XI veka.Œ106 Sadr`aj Bogorodi~inog oplakivawa predstavqa jedan od najsna`nijih delova drame. 295–316. Hourihane.109 Ona predstavqa jedno od najistaknutijih op{tih mesta u retori~kom sistemu vizantijske homilitike. 143–170. John Chrysostom and the Jews. Antijevrejska polemika tako|e zna~ajno doprinosi uspostavqawu slike o Pilatu. Paris 1969. Paris 1966. ed. 209–252. Za{titni~ki i osvetni~ki pogled Oca kazni}e ih kao {to }e kazniti ~itav grad i grupu vojnika… (1411–1414) Ti si po~inio zlo~in Pontije Pilatu. Berkley — Los Angeles — London 1983. Kotas.Marka Tomi}-\uri}: Scene Pilatovog suda u Markovom manastiru 515 delo sv. n. V. ed. 298–300. ed. Jedna od wih je `eqa za osvetom Judi. V. Perler (Sources chretiennes 123).112 zatim kod Georgija Nikomedijskog. 67–70. Uo~ava se kroz na~in predstavqawa Pilata u slikarstvu. A. Grigorija Nazijanskog. 112 R. koje sadr`e ose}awa gneva i osvetoqubivosti. Weno oplakivawe se opisuje kao ~in podlo`nosti qudskim slabostima.’107 Prema V. Sur la Paque. PG 38. M.105 Bogorodi~ino oplakivawe Gospoda. sa porastom antisemitizma. Zastupqena je u najranijem primeru homilije O Stradawu Gospoda Melita iz Sarda. prepoznaju se elementi paganskog na~ina iskazivawa emocija. Historicity and Poetry in Ninth –century Homiletics: the homilies of patriarch Photios and George of Nicomedia.110 Zasnovan na doga|ajima Hristovih stradawa. Studies in Early Christian and Byzantine Homiletics. u kojoj Sveti Grigorije prema pravilima `anra poku{ava da uspostavi kult Bogorodice u granicama pravoslavne dogme. O autorstvu Grigorija Nazijanskog v. pomenuta u stihovima: ‘Jer ako ka`em svu istinu olak{a}u du{u / a ti ako i ne slu{a{ sazna}e{/ jer sazna}e{ kad dobije{ kaznu po zasluzi. Pilatu se dodequje i sarkasti~na jevrejska karakterizacija. u krugovima koji su pokrenuli ovu polemiku. 111 N. Drama Grigorija Nazijanskog œHristos PashonŒ. i ne misli da }e{ izbe}i ispitiva~ki pogled pravde. 100–114. La Passion du Christ. L’influence du drame ‘Christos paschon’ sur l’art chretien d’Orient. Wilken. ni nesretni Pilat ne}e izbe}i mu~ewe koje ih obojicu ~eka. Podgorica 2002.108 Takav na~in usmeravawa krivice prema Pilatu nije postao deo kwi`evnih sadr`aja Oplakivawa Bogorodice u kasnijim vremenima. v. 149). u homilijama za Veliki pe105 Gregoire de Nazianze. Cunningham. iako si oprao ruke kao da si nevin. La Passion du Christ. 110 Meliton de Sardes. Drama Gregorija Nazijansa œHristos PashonŒ. 106 Gregoire de Nazianze. 20. Preacher and Audience. Tsironis. kao osnovni retori~ki element kontrasta izme|u filantropske prirode Hrista i nezahvalnosti Jevreja.

Primer slike ranovizantijskog sudskog procesa jeste scena Su|ewe Hristu 113 Georgije Nikomedijski. Pilatov sud. Nikomedijskog v. o Su|ewu Hristu sa pravnog aspekta cf.118 Ako se vratimo preispitivawu razloga koji su doveli do stvarawa op{irne celine Pilatovog suda u Markovom manastiru. Cambridge Mass 1958. Boston 2001. The Trial of Jesus: Cambridge Studies in honour of C. Moule.114 I Jovan Damaskin u svom traktatu Adversus Constantinum Caballinum. 116 Prevod opisa. Vasiljev. Innes. PG 100. ili je iskazano interesovawe za prikazivawe sudskog procesa odraz konkretno utemeqenih namera i shvatawa? Pove}ano interesovawe za pravni aspekt predstava sa Pilatom javqalo se u periodima kada su preduzimane va`ne mere u oblasti zakonodavstva. Der Process Jesu. 73–87. Cunningham.516 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 503–521 tak. Pontius Pilate. Berger. a car otvori kutiju sa prahom i zapla~e. Edimburgh 1899. U sve~anosti se prvo izvodi simboli~no poistove}ivawe li~nosti cara sa Pilatom. Prague 1932. The Trial of Jesus Christ: A Legal Monograph. Polemic and exegesis: anti-Judaic invective in Byzantine Homiletics. G. Zum Reisebericht des Harun-Ibn-Jahya.117 Pri razmatrawu slo`ene i ~esto vi{ezna~ne slike o Pilatu. Harun-Ibn-Jahya and his description of Constantinople. Pilate: Symbol of Law. Husband. 117 S. Prague 1932. Ostrogorsky. Hourihane. col. Mango. 149–163. introduction and commentary by C. Blinzler. koji je zabele`io arapski putopisac Haruna-Ibn-Jahra. English translation. M. daje mu Pilatovu mastionicu i ka`e mu: Sudi pravedno kao {to je Pilat pravedno sudio! Sadr`aj i zna~ewe ove ceremonije pokazuje kako je carigradski dvor u X veku shvatao Pilatov sud. 118 O Pilatu kao predstavniku zakona v. Patriarch of Constantinople. History and Legality. The Prosecution of Jesus: Its Date. 114 The Homilies of Photius. Seminarium Kondakovianum V. Byzantine Constantinople: Monuments. Prema opisu iz X veka. komentar ceremonije i stariju literaturu daje A. On se odnosi na ulogu i zna~ewe prava i zakona. potrebno je osvrnuti se na jo{ jedan wen aspekt. Kada stigne do crkve Svete Sofije. 333. Necipoglu. Bammel. J. 158–159. U woj car ide pe{ke. umije ruke i ka`e svom ministru: Zaista sam nevin za krv svih qudi! Zatim car odeva ministra u svoju ode}u. odeven u sve~anu ode}u. koristi antijevrejsku polemiku sa svog ikonofilskog stanovi{ta. 115 Adversus Constantinum Caballinum. Oratio in sepulturam Jesu Christi. Regensburg 1969. Imperial and Ecclesiastical Processions in Constantinople. Princeton 1916. T. A.116 na Pepeqavu sredu se izvodi mnogoqudna sve~ana povorka. D. PG 95. Zatim se sugeri{e Pilatov primer pravednog sudije i po{tovawe rimskog zakona kao uzor eparhu i sudiji. 1457–1489. pri ~emu opravdava Pilata i optu`uje Jevreje. ne mo`emo a da ne uzmemo u obzir wen pravni aspekt. uzima umivaonik i bokal. Radoj~i}. N. Leiden. 313. Da li se za ovaj likovno uobli~en proces su|ewa mo`e re}i da je samo nastavak ikonografske tradicije prve polovine XIV veka u razvijenom obliku. A. 78–79. E. R. nose}i zlatnu kutiju sa pepelom. Seminarium Kondakovianum V. Topography and Everyday Life. ed. o antijevrejskoj polemici kod G. 251–257. 230. Sobornost 21–22 (1999) 46–68.115 Pilatovi postupci se mogu analizirati i sa aspekta vizantijskog dvorskog ceremonijala.113 kao i u korpusu homilija za Veliki petak patrijarha Fotija. London 1970. Tada ministar koji kora~a pored cara uzvikne: Setite se smrti!. . F.

ed. 171–195. K. D. 171–220. Starom Nagori~inu. H Qessalonikh I.120 U ikonografiji zapadnoevropske umetnosti tokom XII veka. Jov. Face to Face with Authority: Some Scenes in Fourth. F. Mr XV. Clarke.Mac Kenzie and C. Images of Authority: Papers presented to Joyce Reynolds on the Occasion of her Seventeenth Birthday. cf. Legal Iconography. 29 — XIX. 120 Drugi zna~ajni primeri ranohri{}anske umetnosti na kojima Pilat odra`ava sliku dr`avnog autoriteta jesu: Rabulino jevan|eqe i mozaik u crkvi San Apolinare Nuovo u Raveni.124 Tako|e. Texts. Ritual. Pilate: Symbol of Law. eadem. 75–104. 2–4. Mr. Images. 124 v. kao i nastankom brojnih studija koje su posve}ene pravnim pitawima.119 ~ime se iskazuje va`nost zakona u ranovizantijskoj dr`avi. XIX. ed. 1070–1535. XVIII. 127 pilatâ izvede Is(ous)a i sïde na kranievï mâstï naricaemo galâgoýa. Gibbs. New York 2002. R. 11. Addressing the Law: Costume as Signifier in Medieval Legal Miniatures. The Growth of Canon and Civil Law Studies. 123 A. O pitawu odnosa duhovnog i dr`avnog autoriteta u sceni Hrista pred Pilatom na primerima sarkofaga IV veka. Cushing. Forms of Roman Legislation. Koslin. Illuminating the Law: Medieval Legal Manuscripts in Cambridge Collections. ed. 13). 11–15. E. London 2001.125 Prva126 i peta127 epizoda Pilatovog ciklusa prikazuju po~etak i kraj sudskog postupka. Papagiannopouloj. Cambridge 1989. Pontius Pilate. Gibbs. S. XXVII. L’Engle and R. 119 Uo~avaju se motivi koji predstavqaju simbole dr`avnog autoriteta. Lk XXIII. XV. Daube. G. J. a koji su postali zvani~ne insignije vlasti nakon edikta Teodosija I. Text and Law: Studies in Medieval Canon Law and Liturgy. za Rabulino jevan|eqe v. 13. M. 126 œTi li si car JudejskiŒ?. Luka XXIII. Loerke. L’Engle. On je izveden prema pravilima poznatog rimskog postupka cognitio. The Miniatures of the Trial in the Rossano Gospel. Aldershot 2004. L’Iconographie des Jugements du Christ. Jov. D.122 Prethodno analizirana ikonografija teme Su|ewa Hristu u spomenicima iz epohe Paleologa tako|e odra`ava uticaje iz oblasti zakonodavstva. The Legal Perspective: the Twelfth Century. 121 Od brojne literature na ovu temu. br. J. 144–145. 3. 33–38. Bogorodici Perivlepti u Ohridu ili Svetom Nikoli Orfanosu istovremeni su sa pravnim reformama u vreme Andronika II. elementi slike koji ozna~avaju ideju i autoritet zakona na primeru Markovog manastira. ed. Oxford 1956. 34 i 36.121 To predstavqa odraz istovremenog procesa osna`ivawa vrednosti zakona u sferama javnog i privatnog `ivota. 2. koje sa~iwavaju Pilatov ciklus. XVIII. Wright. 177–182. DOP 27 (1973) 197–208. ed.123 Kao {to je pomenuto u prvom delu teksta. Huskinson. . Svojim sadr`ajem i tekstualnim izvorima one prate postupak su|ewa u celini. koji se sastoji od: optu`be. Mat. Roueche. o procesu su|ewa u rimskom pravu v. Presented to Roger Reynolds. 13–22). izbor scena. odbrane i presude (Mt XXVII. L’Engle and R. u sceni Pilatovog suda nagla{ava se sam postupak su|ewa Hristu. Snyder. Illuminating the Law: Medieval Legal Manuscripts in Cambridge Collections. Primeri u Protatonu. Ovaj postupak se zavr{ava zvani~nim izricawem presude pro tribunali (Jn. idem. 1985. 125 Hourihane. D. S. jesu predstave sudijskog stola i pribora za pisawe. 99–128. 122 P. Nomikej spoudej sth Qessalonikh tou 14ou aiwna — Kwnstantinoj Armenopouloj. iskazuje `equ naru~ioca za prikazivawem sudskog procesa. 48. izdvoji}emo: Hourihane. 22–38. The Date and Arrangement of the Illustration of the Rabbula Gospels. G. nap. Jevti}. Pontius Pilate. v. Encountering Medieval Textiles and Dress: Objects.Century Christian Sarcophagi. Gyug. u ve} pomenutom Rosanskom jevan|equ. 311–319.Marka Tomi}-\uri}: Scene Pilatovog suda u Markovom manastiru 517 pred Pilatom. Displaying Power: Picturing of the Trials of Christ in Paleologan frescoes. 131–149. 3. S. 141.

3. da je spasen ve~nim spasewem. James. kao i bogoslu`benim pesmama. c. 2. 126–127. Popovi}. Beograd 1980. iako nekanonskog karaktera. Pravoslavno dogmati~ko bogoslovqe. James. a Collection of Apocryphal Christian Literature in an English Translation based on M. dobar i mudar i ima sve {to razum smatra za najboqe'. u svom domostroju spasewa. 211. oblagouhaè mà). K. kada budem sudio dvanaest plemena Izraiqevih i onima koji nisu ispovedali moje ime'. J. 24. nap.136 Sadr`aj navedenog odlomka. omiri{i me! (Isuse. zasnovana na patristi~koj i apokrifnoj literaturi. koje odgovara dogmatskom gledi{tu. Popovi}. cvete miomirisni. Dogmatika Pravoslavne crkve II. 21. poseduje tuma~ewe Pilatove uloge sudije i Hristove pravednosti. V.3. Su|ewe Hristu je opisano u stihiri koja se peva na ve~erwem na Veliki petak kao 'nepravedno ispitivawe Onoga koji ispituje unutra{wost srca i du{e'. Grigorije Niski tuma~e}i tajnu iskupqewa ka`e da je 'Bog. Oxford 1963. cvïte blagovonnáè. Acts. 73. Beograd 1898. 133 Drugi pozdravni stih dvanaestog ikosa Akatista Hristu glasi: Isuse. 129 Rim. R. The Apocryphal New Testament. Nikodimovo jevan|eqe ili Acta Pilati predstavqa najobimniji apokrifni tekst koji opisuje Pilata i wegovu ulogu u doga|ajima Hristovih stradawa. PG 45. 416. Prema re~ima sv.131 kao i to da su premudrost i pravednost obelodawene u na~inu na{eg spasewa. 3. 1. Irineja. Oxford 1993. Srpski pravoslavni molitvenik.. kada se Pilatu nakon molitve javio Bo`iji glas: 'Sve potowe generacije }e te blagosloviti. col. 135 M.133 Ovaj epitet je zastupqen u drugom pozdravnom stihu dvanaestog ikosa u Akatistu Isusu. 131 Orat. 134 Popovi}. col. U nastavku pesme ka`e se: '…pred Pilatom stoji Onaj pred kojim dr{}u}i stoje nebeske Sile'. R. Beograd 2008.128 Sveti oci isti~u pravednost129 kao jedno od glavnih sredstava koje je Bog izabrao za iskupqewe qudskog greha. Dogmatika Pravoslavne crkve II. Catech. Elliott. 56. cf. jer za vreme tvoje vlade. 388–442. PG 7. sve je ispuweno onako kako su proroci prorekli za mene.'130 Sv. 452–453. Epistles and Apocalypses with other Narratives and Fragments Newly Translated. . A ti }e{ biti moj svedok u mom Drugom dolasku. 65 V. Na osnovu onoga {to je do sada navedeno potrebno je uzeti u obzir nesumwiv uticaj koji je slika o Pilatu.134 Kao {to je dobro poznato.518 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 503–521 Odnos izme|u Hrista i Pilata u ulozi sudije sadr`i i dogmatsko tuma~ewe. The Apocryphal New Testament Being the Apocryphal Gospels. Doga|aj su|ewa sagledava se u sklopu zna~ewa Hristove `rtve radi spasewa qudskog roda. 20. nap. 25 130 Contra haeres.132 U himnografskoj tradiciji svetost i pravednost `rtve bezgre{nog Gospoda opisuje se kao 'cvet miomirisni' (‘cvïtâ blagovonšà’). 132 Ibid. 128 Arhiepiskop Makarije. c.135 Deo koji }e se kratko razmotriti odnosi se na vreme posle Raspe}a. mogla imati na oblikovawe likovne celine Pilatovog suda u crkvi Svetog Dimitrija. 136 J. D–57. Dogmatika Pravoslavne crkve II. ne samo mo}an nego i pravedan. 'Gospod svojom svepravednom i svemudrom bogo~ove~anskom `rtvom pokazuje da je ~ovek zaista iskupqen od greha i smrti.

261.141 Pojam pravde je.145 U Slovu o zakonu i blagodeti. Vrednost zakona prema Du{anovom zakoniku. Beograd 2009. Tri molitve. Gr~ke poveqe srpskih vladara. 42. Kraqu Marku je morala biti poznata pohvala blagodeti pravde. 146 Deo „Slova o zakonu i blagodeti“ zastupqen je u Domentijanovoj pohvali svetom Simeonu.143 Prema Du{anovom zakoniku. Glasnik SUD 22 (1867) 361–362. 142 Solovjev — Mo{in. Beograd 1936. Subotin-Golubovi}. 140 Hrisovuqa cara Stefana Du{ana manastiru Svetih Arhan|ela (1348). cf. Sredwovekovno pravo u Srba u ogledalu istorijskih izvora. 143 M.137 Presto pravde ozna~ava temeqnu ideju hristoobrazne vladavine u svetotajinskom obredu miropomazawa vladara.139 U osniva~koj poveqi cara Du{ana za manastir Svetih Arhan|ela kod Prizrena iz 1348. Vrednost zakona prema Du{anovom zakoniku (sa navedenom bibliografijom). 139 Protokol krunidbenog ceremonijala sa molitvama patrijarha sa~uvan je u rukopisu Srpskog trebnika iz Sinodalne biblioteke u Moskvi. Svetoarhan|elovska hrisovuqa. 138 Ova ideja je kroz elemente starozavetne ikonografije predstavqena na portretu kraqa Marka. 85–114. Nevostrujev. 145 Potpuna Sintagma V–5 cf. ka`e se da dostojan naslednik prestola ne ru{i ustanovqeni poredak nego ga utvr|uje. a on se vladavinom zakona suprotstavqa nepravednosti tiranske vlasti. Beograd 2003. Mo{in. godine. izdignut na stupaw najvi{e vrednosti: 'Jer od svega {to postoji nema ni~eg ni mislenog ni ~ulnog {to ona ne ure|uje i ne dovodi u sklad i {to ona ne odr`ava kao stalno i nerazorivo'.140 U tekstu arenge ono je iskazano kroz soteriolo{ki smisao vladawa. Stefanovski. v. 54. LXII–LXV.Marka Tomi}-\uri}: Scene Pilatovog suda u Markovom manastiru 519 Dogmatski aspekt odnosa izme|u Hristove i Pilatove li~nosti pru`a povod za razmi{qawe o tome da li je poimawe Hristove pravednosti u sotiriolo{kom poretku moglo biti od va`nosti i u domenu vladarske ideologije. po{tovawe zakona i wihovo o~uvawe istaknuto je kao osnovni postulat vladarskog programa. kao kraqevstvo Davidovo. T.144 U poglavqu O caru u Vlastarevoj sintagmi stoji da istinskog kraqa odre|uje zakonitost wegovog upravqawa. Mi{i}. [arki}. a zakonodavstvo se isti~e kao su{tina vladarskog poziva. ne oduzima pobo`nim zapovestima nego im pridodaje i dovr{ava zapo~eto. S. Gr~ke poveqe. 127–128. Matije Vlastara Sintagmat. cf.138 a vladavina pomazanika Bo`ijeg posve}ena je. Osnove za ovakvu pretpostavku mogu se prona}i uvidom u tekstove u kojima su zastupqene ideje pravde i zakona. prema vizantijskom uzoru i pravilima retori~ke tradicije. S. uticajnom sastavu u na{oj sredini. Buzantio kai Serbia kata ton IDÏ aiwna. kao slu`ba Bogu. Solovjev — V.146 137 O upotrebi i zna~ewu pojma zakon u srpskim pravnim izvorima XIV veka. u arengi poveqe despota Ugqe{e iz 1368. 257–266. 141 A. na ju`nom ulazu Markovog manastira. Beograd 1907. izvr{ewu plana provi|ewa. izd. 144 Stefanovski. Nomoj et ‘zakon’ dans les textes juridiques du XIVe siecle. starawe o zakonima ima sredi{wu ulogu. izmirewa sa carigradskom patrijar{ijom. 35–56. Aqhna 1996. S. Novakovi}. kijevskog mitropolita Ilariona. S.142 Arenga poveqe isti~e moralno svojstvo vladawa kao sr` vladarskog ume}a. kao {to je Solomon dovr{io dela Davidova. Hafner. K. Domentijan i „Slovo o zakonu i blagodeti“ mitropolita kijevskog .

godine knez Lazar nametnuo kao dominantna politi~ka li~nost. koje su ilustrovane kroz epizode Simon iz Kirene nosi krst i Hristos odbija da pije vino i `u~.’ The third scene is also according to John Ilariona. Op{irno prikazan 'podciklus' Pilatovog suda u Crkvi Svetog Dimitrija usamqeni je primer. Sad 2001. Marka Tomi}-Djuri} THE SCENES OF PILATE’S COURT IN THE MONASTERY OF KING MARKO The group of scenes of Pilate’s Court in the Monastery of King Marko represents the most developed example of this iconographic theme in the fresco painting. Matthew 27:11. a kraq Marko pola`e pravo na presto Nemawi}a. Kraj Srpskog carstva. 47. J. koja jo{ uvek pripada Pe}koj patrijar{iji. Pilate says to the Jews: ‘I find in him no fault at all. Predstava kraqa Marka na ju`noj fasadi crkve svetog Dimitrija u Markovom manastiru.147 Poznato je da se na Crkvenom saboru u Pe}i 1375. me|utim jedino je Pilatovom sudu posve}ena naro~ita pa`wa.520 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 503–521 Na kraju treba dodati da je podsticajno sagledati ovu temu i u svetlu istorijskih okolnosti. The first scene illustrates the verses of John 18:33–38. Slovo o zakonu i blagodeti. Mark 15:2 : ‘Are you the King of the Jews?’ The second is described in John 18:38 and Luke 23:5. Srpski sredwi vek. Beograd 1975. mitropolit Kijevski. 147 R.148 Oslikavawe zadu`bine Mrwav~evi}a je zavr{eno ubrzo nakon toga — 1376/1377. . Isto~nik 6/1993. Srpski dr`avni sabori u sredwem veku. Luke 23: 3. 306–307. Srpski dr`avni sabori i crkveno graditeqstvo. dogmatskom. 77–89. Beograd 1940. Ilarion. V. Radoj~i}. Mihaq~i}. 105. Osim scena Put na Golgotu i Usa|ivawe krsta na Golgoti.149 Ciklus Stradawa je op{irno izlo`en kroz dvadeset i ~etiri scene. 162–165. Beograd 1975. Beograd — N. sve ostale teme ilustrovane su sa po jednom kompozicijom. koja je iskazana kroz sedam epizoda s tom temom. himnografskom i politi~kom tuma~ewu teme. pravnom. kraq Marko bio je jedini nosilac vladarske titule u formalno-pravnom zna~ewu. O knezu Lazaru. 149 \or|evi}. koji u nedostatku analogija postavqa brojna pitawa u vezi sa nastankom i razvojem ove ikonografske teme. It consists of seven episodes. They are part of the Passion cycle and are painted in the third register of the western wall of the naos. Nakon 1371. Markov manastir je tih godina u okviru Skopske eparhije. Wegov pak sadr`aj ukazuje na to da su li~nosti koje su bile odgovorne za uobli~avawe programske celine raspolagale znawima o istorijskom. 148 N. 299–307. \uri}.

The next scene is the Flagellation of Christ. The last scene is Pilate washing his hands (Mattew 27:24–25). Demetrius reflects the strengthened interest in the trial process. The closest parallel is the depiction of the Flagellation in the Church of St. near Ohrid. political and legal significance of this topic. Its iconography extends over the limits of the textual sources of the Gospels and Apocrypha. the diptych with miniatures of the Passion from the Chilandar Monastery (beginning of the 14th c. 1320–1330) etc. these elements represented the insignia of the governmental authorities. Pilate’s Court in the Church of St. Some of the examples which confirm this are: the icon with Passion scenes from the Vlatadon Monastery (c. Another important question concerns the reason for devoting so much attention to the Trial scenes in the fresco programme of the Monastery of King Marko. such as Notitia Dignitatum and John the Lydian. historical. we found it useful to bear in mind what the image of Pilate was in Byzantine tradition. In the fifth scene Pilate brought Jesus out and sat down in the judgement seat in a place that is called ‰TheŠ Pavement. The most important elements of the iconography are the depiction of the table and implements for writing. "You take Him and judge Him according to your law. The most prominent iconographic elements are the depictions of Domus Pilati. its contents indicate that the persons. and power to release You?’. describing Pilate when he said to Jesus: ‘Are You not speaking to me? Do You not know that I have power to crucify You. . Their depiction in the Byzantine monuments of the Palaiologan period is founded on the iconographic experience of the Early Byzantine examples. as well as their administrative context during the Middle Byzantine period and also on contemporary practices. For the previous scenes there are no analogies which could enrich the iconographic analyses. which. However. According to the Late Roman and Early Byzantine sources. It is represented according to the elements of the Roman juridical process-cognitio. Gabbatha and Lithostraton. in the absence of analogies.).Marka Tomi}-\uri}: Scene Pilatovog suda u Markovom manastiru 521 19:10. dogmatic. but in Hebrew. it is Gabbatha (John 19:13)." (John 18:31). raises numerous questions about the establishment and development of the iconographic themes. The subject also included the categories and meanings of the law and justice. which indicate the interest in the Loca sancta of Jerusalem. The second part of the paper is devoted to the comments and characterization of Pilate in the historical. it can be seen that it was disseminated in Byzantium as well as in Western Europe. had a knowledge of the doctrinal. the triptych in Namur (c. who were responsible for designing the fresco programme. the engraved scene at the bottom of the Cross from the treasure of Conques (the first half of the 14th c. The elaborately presented scenes of Pilate’s Court in the Monastery of King Marko are an isolated instance. If we compare this type of composition with three figures.). This is well illustrated in the Trial miniatures in the Rossano Gospels. They demonstrate a narrative attitude and a close connection to the Gospels — their textual source. The key motive of the scene is the the coloumn of Christ’s Flagellation. George in Re~ica. hymnographic and juridical sources.The fourth depicts the moment when Pilate said to the Jews. 1370). In an attempt to come closer to the answer.

.

1. Petri}) 2. Petri}) . Markov manastir. Markov manastir. Hristos pred Pilatom (foto @. Pilat se obra}a Jevrejima (foto @.

Markov manastir.4. Petri}) . Markov manastir. Petri}) 3. Bi~evawe Hrista (foto @. Su|ewe na mestu Gavata (foto @.

5. Ikona sa scenama stradawa. Vlatadon. po~etak HÇç veka . druga polovina HÇç veka 6. Diptih iz Hilandara Bi~evawe Hrista.

Petri}) 8. Su|ewe pred Anom (foto @. Pilatovo prawe ruku (foto @. Markov manastir.7. Markov manastir. Petri}) .

9. Petri}) . Markov manastir. Su|ewe pred Kajafom (foto @.

Hristos pred Pilatom . Jevan|ewe iz Rosana.10.

Evans. Geschichte der Messgewander. Kqu~ne re~i: sakos. 2 T. Ch. Geschichte der Messgewander. W. W. Woodfin. London 1982. Walter. Dimitrije Homatin naveo za{to sakos ne mora da bude purpuran po{to je ta boja oznaka `alosti. koji podr`ava Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije. Vizantija. C. Pretpostavqa se da su naslednici prestola svetog Save stekli pravo na sakos u vreme vladavine kraqa Milutina. Faith and Power (1261–1557). patrijarh. Piltz. 297. 111–112. 19–26. 109. 17. nakon {to je Ohrid u{ao u okvire srpske dr`ave. P. U literaturi je ukazano na to da je arhijerejski sakos zabele`io najpre veliki poznavalac kanonskog prava druge polovine XII veka Teodor Valsamon i da je pomenuo kako ga. Munchen 1965. nosi iskqu~ivo patrijarh. Echos d’Orient V. H. Paris 1901–1902. Walter. Papas. 19. 1 O osnovnim karakteristikama izgleda arhijerejskog sakosa. Les ornements liturgiques chez les Grecs. 17–18. 177036. Art and Ritual of the Byzantine Church. arhiepiskop. T. 132. ed. Liturgical Textiles. Liturgical Textiles. Analyse iconographique. Uppsala 1976. crkva. naglasio je da je to pravo bilo rezervisano za carigradskog patrijarha. Byzantium. Art and Ritual. Bernardakis. 113–114. Woodfin. u slede}em stole}u. . * Rad je nastao kao rezultat istra`ivawa u okviru projekta ev. E. kao crkvenu ode`du. 297. ima sastave na bo~nim stranama i proreze za ruke obi~no sa{ivene u obliku {irokih kratkih rukava. Trois sakkoi byzantins. Iznose se pretpostavke da je ta ~ast bila plod pribli`avawa politika cara Andronika II i kraqa Milutina i da je prvi srpski arhiepiskop koji je poneo sakos bio Sava III.Vizantolo{ke teme Byzantine Themes UDK: 2–524. Ch. Pravougaonog je kroja. 16–19.1 U nauci je wemu ve} posve}ena znatna pa`wa.2 Upu}eno je i na to da je ne{to kasnije. ohridski arhiepiskopi. da se on obla~i na tri godi{wa velika Gospodwa praznika.11) –732"13" TATJANA STARODUBCEV (Akademija umetnosti u Novom Sadu) SAKOS CRKVENIH DOSTOJANSTVENIKA U SREDWOVEKOVNOJ SRBIJI* Na osnovu o~uvanih slika zapa`a se da su u Srpskoj crkvi u sredwem veku sakos nosili arhiepiskopi i patrijarsi i.222(497. Piltz. Trois sakkoi byzantins. br.4:271. Papas. E. koji su ranije primili ~ast da ga odevaju. New York 2004. Srbija Sakos crkvenih dostojanstvenika je ode`da koja se nosi iznad stihara.

Representations of the Virgin in Byzantine Art. Les ornements liturgiques. 18. 5 T. n. 297. ed. 7 Responsa ad Marcum. jer je upravo patrijarsima data ta ~ast (Wsper oun ou doqeih episkopJ tini ta toij patriarcaij filotimhqenta dia endumeniaj carismata. i da ga nose i mitropoliti. Art and Ritual.4 a da samo najpo{tovaniji arhijereji imaju pravo na sakos. C. Papas. Woodfin. K. E. obla~e polistavrion kao znak raspetog Spasiteqa. M. Zna~ewe portreta Danila II. Migne. Art and Ritual. on i crkve pomiwe u mno`ini. naveo je da je samo patrijarh nosio sakos na tri pomenuta praznika. Teodor Valsamon je i onda kada je bio antiohijski patrijarh (od 1185. mo`e se pretpostaviti da su i antiohijski crkveni poglavari tada mogli da nose sakos. 132. kao i wegovi prethodnici na tom crkvenom prestolu. 376. T. 18. Papamastorakis. obla~e sakose i stihare sa rekama i trouglovima (sic!) i ogrta~e mnogokrsne i da se tako ~ini u svim crkvama (Oqen kai oi agiwtatoi patriarcai. po bo`anskim svetim kanonima. Vassilaki. Geschichte der Messgewander.7). Ka3 P. Beograd 1991. (= Danilo II) 355. 4 P. endiduskontai sakkouj. J. pomenuo je da je Simeon Solunski zabele`io da su sakos nosili svi arhiepiskopi (up. 114. topon anaplhrountej thj kefalhj twn agiwn Ekklhsiwn tou Qeou. Valter. \uri}. dok mitropoliti. Ch. 20. izneo je mi{qewe da je Simeon naveo da je no{ewe sakosa bilo dozvoqeno mitropolitima Kipra. 19–20. Trnova i Pe}i. 355).8). do 1195). u manastiru Bogorodice Odigitrije. Patrologiae cursus completus. J.524 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 523–550 Uskrs. te da oni obla~e ovu odoru koja podse}a na stradawa Hrista. koji ga je nosio samo na tri pomenuta praznika. Papas. Bernardakis. ur. Athens 2000. Walter. ed. Ohrida. kada govori o patrijarsima. hartofilaks Svete Sofije i nomofilaks pravne {kole u Carigradu i patrijarh antiohijski. bez ~ijeg bi se pa`qivog i{~itavawa pisanih izvora svakako potkrale materijalne gre{ke. Valter. PG 138. K. On je zapisao i to da je. Duhove i Bo`i}. kai dia polustauriwn fainolia.-P. te da presveti patrijarsi. kai eij pasaj taj Ekklhsiaj kata tauton anaferontai. sakkoj dhlonoti kai polustaurion toutouj gar upo toutwn kudainesqai dedoktai. Trois sakkoi byzantins. col. boravio u Carigradu. jedino patrijarsima povereno da upravqaju delovima sveta (Famen. kai meta potamiwn kai trigwniwn (sic!) sticaria. tako da je ostao odli~an poznavalac prilika u Konstantinopoqu. 380. W. najuzvi{eniji me|u arhiepiskopima. Trois sakkoi byzantins. col. naro~ito 20. naveo je da se to odnosi na najzna~ajnije mitropolite. V. 8 Meditata. Walter. najpre bi se trebalo vratiti samim pisanim izvorima. Geschichte der Messgewander. Zna~ewe portreta Danila II kao ktitora u Bogorodi~inoj crkvi u Pe}i. 25. 9 Meditata. Piltz. 18. Series graeca (PG) 138. 297. PG 138.6 Ugledni pravnik Teodor Valsamon. Bernardakis. Piltz. Liturgical Textiles. 17–18. sakos i polistavrion. kada se nalaze na ~elu crkava Bo`jih. sa starijom literaturom. Korinta i Efesa. Budu}i da. zabele`io je da nijednom od episkopa nije ukazana blagodat da nosi ode}u koja prili~i patrijarsima. E. Liturgical Textiles. Cezareje. Trois sakkoi byzantins. Mother of God. Paris 1865. koji je nosio sakos tokom mu~ewa. E. 109–110. T. 6 Autor teksta izra`ava srda~nu zahvalnost za nesebi~nu pomo} mr Dejanu Xelebxi}u. . The Veneration of the Virgin Hodegetria and Hodegon Monastery. Piltz. Arhiepiskop Danilo II i wegovo doba. izneo je mi{qewe da je u XIII veku sakos u crkvenoj upotrebi bio odre|en za patrijarha. Angelidi. 989A. wj apo twn qeiwn kai ierwn kanonwn monoij toij patriarcaij pefilotimhtai thj oikoumenhj ta klimata. Ch.5 Ipak. Les ornements liturgiques. 17. 1025D. W. 133. Soluna.3 Nagla{eno je i to da je u prvim decenijama XV veka arhiepiskop Simeon Solunski uporedio an|eosku i crkvenu hijerarhiju i da je uputio na to da su u zemaqskoj lestvici prvi patrijarsi.9). 1028B. Woodfin. col. koji su u sredini.

kai en tV gennhsei tou Cristou. Auto goun touto plhroforein exarkei wj ou crewn einai sakkon porfureon. cf. kao prvi. On je zapisao i da haqina koju je Hristos nosio na krstu predstavqa prasliku sakosa. 186–187). sakkoj touto kaloumenon. samo po sebi dovoqno da se uvidi da sakos ne mora biti purpuran. do 1236. 716A. a izrazio je i mi{qewe da je Konstantin Kavasila kao dra~ki mitropolit imao dozvolu nadle`nog ohridskog arhiepiskopa da nosi sakos. Darrouzes. da ona nema rukave. Oude gar ecei touto a kalousi manikia. 11 Responsiones ad Constantinum Cabasilam. Berlin — New York 2002. 948A–952A. Novi Sad 1966. en tV PenthkostV. Na pitawe da li je Homatin bio u~enik Valsamonov nije mogu}e pru`iti pouzdan odgovor. C. jer je purpurna ode}a znamewe `alosti (Sakkon de porfuroun oudolwj epiginwskei· epeidh o sakkoj en trisi monaij tou etouj lampraij Despotikaij eortaij thn eautou crhsin parecei· hgoun en tV megalV tou pasca KuriakV. a {to se zove sakos (Dia touto kai exairetwj. precizno uputio na re~i Dimitrija Homatina i ukazao na to da se one odnose na arhijerejsku ode}u. ZRVI 41 (2004) 168–171. 19–20. Dio kai paj o sakkoj plhrhj staurwn. 330–331. PG 119 (1864) cols. na veliku Uskr{wu nedequ. kai oi twn arciepiskopwn exairetoi. sakkon te endusamenon paiktikwj kai dia staurou qanaton enegkonta. koji je nosio sakos prilikom rugawa i koji je primio smrt na krstu. cf. cf. Arhiepiskop Simeon Solunski. E. shmantron. o~igledno podra`avaju onoga koji je postradao za nas. po{to se sakos koristi jedino na tri svetla Gospodwa praznika u godini. Geschichte der Messgewander. O `ivotu i radu i o ta~nom patronimu Dimitrija Homatina. idem. i da je zbog toga svaki sakos ispuwen krstovima (Kai prwtoi men oi patriarcai. cols. . 204–205 (gde je skrenuo pa`wu da se u tada{woj doma}oj nauci ustalilo mi{qewe da je sakos ode`da koju na najve}e praznike nosi iskqu~ivo patrijarh. 13 Expositio de divino templo. 3*–45*. 12 Responsa ad Gabrielem. tada dra~ki mitropolit. PG 155 (1866) col. te da sasvim jasno predstavqa ono {to nose izabrani arhijereji. Zbornik za likovne umetnosti Matice srpske (ZLUMS) 2. Demetrii Chomateni Ponemata diaphora. 1. 113–114.10 objasnio da je. Corpus fontium historiae byzantinae 38. Paris 1973. Aridhloteron de touto paristhsi kai o enduontai oi ekkritoi twn arcierewn. Papas. za takvo razmatrawe v. profanwj mimoumenoi peponqota. A Quasi Patriarch. Dra~ka mitropolija nije se nalazila pod tradicionalnom jurisdikcijom Ohridske arhiepiskopije. Skopje 1983. i odabrani arhepiskopi. razmatraju}i crkvenu hijerarhiju. idem.12). Prinzing. koji nose sakose. naro~ito 324. col. 171.13 10 Responsiones ad Constantinum Cabasilam. Prilozi poznavawu sredwovekovne umetnosti Ohrida. 952A. ton uper hmwn. 323–325. isti. Revue des etudes byzantines (REB) 31. A Quasi Patriarch in the State of Epiros: The Autocephalous Archbishop of „Boulgaria“ (Ohrid) Demetrios Chomatenos. Bogorodice Perivlepte. 872A-B. potom je istra`io istorijat takvog na~in razmi{qawa. Portret arhiepiskopa Konstantina Kavasile u crkvi Sv. PG 155. odgovaraju}i na pitawe koje mu je. postavio Konstantin Kavasila. Dio kai wj sakkou tupon epecei. Les reponses canoniques de Jean de Kitros. Portreti na svetitelite od Makedonija od IX–XVIII vek.).11). ve} je potpadala pod Carigradsku patrijar{iju. G. na Duhove i na Hristovo ro|ewe. J. to periektikon apantwn dhlwn. 17. Trois sakkoi byzantins. oi kai enduontai sakkouj. kao ohridskom arhiepiskopu. pribele`io je da patrijarsi. koji je ohridski arhiepiskop bio od 1216. T. Grozdanov. on ‰o ?Š enedusato empaizomenoj o Swthr exeikonizei sakkon. PG 119.Tatjana Starodubcev: Sakos crkvenih dostojanstvenika u sredwovekovnoj Srbiji 525 snije je uva`eni znalac kanonskog prava Dimitrije Homatin. Piltz. Kai ama oti penqouj eisi ta porfura toiauta esqhmata.

u priprati hrama Bogorodice Qevi{ke u Prizrenu 1307–1313. sl.526 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 523–550 Navedeni redovi. 17. 60. D. nastali pod perima uglednih vizantijskih arhijereja pisaca. Atina 1996. isti. B. 314. 235. isti. G. 9. Sava Nemawi} — Sveti Sava. sl. Zna~ewe portreta Danila II. Milutin) 48. (crt. Nizovi portreta srpskih episkopa. 1. 16 M. 62–63. Me|utim. Markovi}. Bogorodica Qevi{ka u Prizrenu. priprata. M. 6. Contribution a la connaisance de l’ideologie et de l’Etat et de l’Eglise serbes. (=B. Beograd 1975. (=Buzantio kai Serbia) fig. Umetni~ka delatnost Mihaila i Evtihija. 19. S. Vojvodi}. 7. 355. Srpsko slikarstvo u doba kraqa Milutina. Todi}. Ch. Milutin. Beograd 1998. Milo{evi}. Sveti Sava u srpskoj istoriji i tradiciji. Milo{evi}. D. Todi}. ZLUMS 38 (2010) 44–45. D. Pani}. sl. *** Naravno. Art and Ritual. 24. G. me|u figurama u dowoj zoni i na predstavi Crt. Takvu ode}u sveti Sava Srpski nosi na predstavama u zadu`binama nastalim starawem ovoga vladara. sporna pitawa i pravci budu}ih istra`ivawa. Todi}. B. 245. 14. 1). 236–239. Uz problem ikonografije srpskih svetiteqa Simeona i Save. sl. 86. 326. Reprezentativni portreti Svetog Save. Buzantio kai Serbia kata ton ID’ aiwna.14 Gra~anici oko 1320.16 U sakosu je prikazan vi{e puta i u stolici srpske crkve u Pe}i. Beograd 1979. 1307–1313 (crte` B. 332. Sava Nemawi} — Sveti Sava. Babi}. IV. Sveti Sava Srpski. isti. 4. Slika svetovne i duhovne vlasti u srpskoj sredwovekovnoj umetnosti. Sada{wa znawa. sl. Jedini izvor prvoga reda koji svedo~i o upotrebi sakosa u Srpskoj crkvi jesu o~uvane predstave wenih najvi{ih velikodostojnika. Ikonografija svetoga Save u sredwem veku. Najstarije poti~u iz vremena vladavine kraqa Milutina (1282–1321). Istorija i predawe. isti. isti. Uz problem. za novo datovawe nastanka fresaka u Svetom Nikiti. . ]irkovi}. nije poznato da se sa~uvao ijedan sredwovekovni pisani izvor koji bi kazivao o tome koji su srpski crkveni dostojanstvenici mogli da odevaju sakos i kako su i kada stekli to pravo.). Hilandarski zbornik (HZ) 11 (2004) 126. najpre bi trebalo po}i od slika prvog srpskog arhiepiskopa prikazanog u sakosu. ]orovi}-Qubinkovi}. 19. arhiepiskopa i patrijaraha u zidnom slikarstvu (XIII–XVI v. Ikonografija svetoga Save. ali se iz wih ipak razlu~uje da su postojala stroga pravila o tome koji su velikodostojnici imali prava da je nose. II. Prilozi za istoriju Svetog Nikite kod Skopqa. T. Walter. sl. Beograd 1998. Bogorodica Qevi{ka. B. Portraits des Saints Symeon et Sava au XIVe siecle. 345. Milutin. Reprezentativni portreti Svetog Save. Starinar VII–VIII (1958) 86. (=Sava Nemawi} — Sveti Sava) 293–296. 15 M. 298. Reprezentativni portreti Svetog Save u sredwovekovnoj umetnosti. @ivkovi}) 14 D. Todi}. Todi}. 14. pru`aju skromna saznawa o najsve~anijoj odori visokih crkvenih dostojanstvenika. Zbornik Narodnog muzeja (ZNM) XVII/2 (2004) 104–106. izd. ]orovi}-Qubinkovi}. sl. 235.15 i Svetom Nikiti posle 1322. B. Babi}.

B. Vojvodi}. 204. Reprezentativni portreti Svetog Save. sa starijom literaturom. 140. ]irkovi}. 303–304. Todi}. V. D. Pe}ka patrijar{ija. V. nastaloj mo`da oko 1375. 243–244. 20. Portraits des Saints Symeon et Sava. fig. sl. 77. fig. Ikonografija svetoga Save. \or|evi}. S. 242. arhiepiskopi iz svetorodne dinastije prikazani u sakosima. 23. i 1324. 21. Milo{evi}. Todi}. sl. Vojvodi}. Kora}. Reprezentativni portreti Svetog Save. 22. Todi}. 18 D. sl. M.20 u tremu Svetog Nikole Bolni~kog u Ohridu 1345. M. B. V. 444. Portraits des Saints Symeon et Sava. 481. S. Za predstavu sabora. fig. sl. 135–136.23 i u priprati verovatno krajem 1345. J. 7. Kora}. Slika svetovne i duhovne vlasti. S. 64–66. ur. Beograd 1995. isti. Beograd 1990. Kora}. (=I. S. do jeseni 1343. 302–303. 12. O `ivopisu Bele crkve karanske i suvremenom slikarstvu Ra{ke. sl. 154. Vojvodi}. B. 58. Grozdanov. Reprezentativni portreti Svetog Save. isti. Todi}. Todi}. Gra|a i studije. 363. 25. gde je navedeno mesto u hramu na kojem se nalazi. Milo{evi}. u sredi{tu Srpske crkve. I. Beograd 1980.24 Ne{to docnije u sakosu je prikazan i u Psa~i izme|u 1365. ^anak-Medi}. \uri}. sl. V. B. XXV. Portraits des Saints Symeon et Sava. J. sl. 305–306. J.26 a potom i u Qubostiwi izme|u 17 Za predstavu u dowoj zoni. sl. \uri}. sl. 19 D. 137. I. 138. Milo{evi}. 11. B. B. V. fig. V. Spomenica u ~ast novoizabranih ~lanova Srpske akademije nauka i umetnosti 55.22 U takvoj ode}i je predstavqen i u dowoj zoni u De~anima. 192. sl. J. crkvenih dostojanstvenika i plemi}a u naosu i priprati. Radujko. 55. M. Ohridsko zidno slikarstvo XIV veka. Walter. jedino su u ovoj. ]irkovi}. sl. crt. i 1337. 305. sl. 216–219. 328. \or|evi}. 395. Milo{evi}. sl. 242–243. 24 D. 303. 11. Vojvodi}. sl. Portraits des Saints Symeon et Sava. za novo datovawe nastanka fresaka u pevnicama Svetih apostola u Pe}i. u Baqevcu kod Ra{ke sredinom XIV veka. Vlastela) 142. Ikonografija svetoga Save. 302. J. B. 24. sl. sl. Milo{evi}. Pe}ka patrijar{ija. 11. . D. 23 Isto. 25 D. Vojvodi}. Radujko. Art and Ritual. sl. gde je navedeno mesto u hramu na kojem se nalazi. C. 18. 15. Babi}. B. Kora}. sl. D. M. 21. J. crt.18 i u priprati u Lozi Nemawi}a nakon 1331. Manastir De~ani. ]irkovi}. sl. Pe}ka patrijar{ija. Todi}. Slika svetovne i duhovne vlasti. \uri}. 9. 26 V. 18. 300–301. 10. Nizovi portreta. V. Ikonografija svetoga Save. Zidno slikarstvo manastira De~ana. \uri}. \uri}.21 i. 7. D. Slika svetovne i duhovne vlasti. (=Zidno slikarstvo De~ana) 285. 293. 135. 8. Beograd 1994. 82. Ikonografija svetoga Save. J. 10. 135. Milo{evi}. 23. 439. Milo{evi}. 95–96. G. Zograf 30 (2004–2005) 123–139. 242. Reprezentativni portreti Svetog Save. isti. Zidno slikarstvo srpske vlastele u doba Nemawi}a. 59–60. „Presto svetog Simeona“. B. Beograd 1972. 137. izgleda. 306–307. V. i 1337. 57–58. Portraits des Saints Symeon et Sava. Ikonografija svetoga Save. Ikonografija svetoga Save. 11. Zograf 31 (2006–2007) 147–151. 137. Srpske teme na freskama XIV veka u crkvi Svetog Dimitrija u Pe}i. 22 D. 9. Portraits des Saints Symeon et Sava. fig. 241–242. 20 D. 27. 330–331. sl. S. Portreti vladara. 54. „Presto svetog Simeona“. Todi}. Pe}ka patrijar{ija. 77. 153. \uri}. ^anak-Medi}. 18. 174. Beograd 2005. 77. Milo{evi}. sl. Vlastela. Manastir De~ani. 236–239. sl. 64–66. sl. \or|evi}. Reprezentativni portreti Svetog Save. D. 11. Ch.Tatjana Starodubcev: Sakos crkvenih dostojanstvenika u sredwovekovnoj Srbiji 527 sabora u crkvi Svetog Dimitrija izme|u 1322. sl. 93. Za novo datovawe nastanka fresaka u Svetom Dimitriju u Pe}i. Ikonografija svetoga Save. B. V. M. 78–79. 130. Pe}ka patrijar{ija. 307–308. sl. i 1371. Milo{evi}. V. \uri}. V. Todi}. Milo{evi}.17 nad arhiepiskopskim prestolom u ju`noj pevnici hrama Svetih apostola izme|u 1324. ]irkovi}. ]irkovi}. 71. Me|u sa~uvanim slikama Loze Nemawi}a. D. 21 D. Ikonografija svetoga Save. 19. D. Ikonografija svetoga Save. sl. Ikonografija svetoga Save. Todi}. sl. za novo datovawe nastanka fresaka u Beloj crkvi u Karanu. Zograf 28 (2000–2001) 73–74. D. M. Kora}.19 Naslikan je u sakosu i u Beloj crkvi u Karanu izme|u 1332. fig. Todi}. M.25 i na slici iznad arhijerejskog prestola u priprati u Pe}i. isti. u naosu. 305. 129. 10. „Presto svetog Save“.

13. Zograf 29 (2002–2003) 181–190. 13. Ktitorski portreti i predstave. bude predstavqen onako kako je bilo uobi~ajeno ranije. Crkva Uspewa Bogorodi~inog. \or|evi}. 328. Slikarstvo. D. Beograd 1983. 181. Todi}. 212–213. 12. Ikonografija svetoga Save. Simi}-Lazar. Kragujevac 2000. V. V. i 1377. 15.. sl. XXI.30 27 D. D. Beograd 1998. Prilog hronologiji gradwe i oslikavawa hilandarskog katolikona. V. sl. 212–216. ]irkovi}. naj~e{}e je slikan u sakosu. T. 35. Qubostiwa. Gabeli}. 37. trem. u polistavrionu. Ikonografija svetoga Save. 309. 297–298. Cvetkovi}. Milo{evi}. za datovawe. u Novoj Pavlici oko 1390. 365. ve} i me|u svetima u dowoj zoni naosa. B. Ikonografija svetoga Save. Reprezentativni portreti Svetog Save. i 1352. Portreti u naosu Nove Pavlice: istorizam ili poli- . kao arhiepiskop.. sl. Todi}. S. 299.. izd. (=Ma(crte` B. Dimitrova. isto. sl. 28. sl. 294. 299–300. Die Kirche des Heiligen Andreas an der Treska. u sceni u kojoj je prikazan kako postavqa Arsenija za srpskog arhiepiskopa u protezisu crkve Bogorodice Odigitrije u Pe}i oko 1335. XXXIII. sl. Wien 1997. za novo datovawe nastanka `ivopisa drugog sloja u Qubostiwi. 306. Popovi}. 105. G. Ikonografija svetoga Save.. J. u Matei~u izme|u 1348. Ikonografija svetoga Save. isto. B. Prilog hronologiji lesnovskih fresaka.. 194–195. „Presto svetog Simeona“. M. u XIII veku. u naosu Hilandara do jeseni 1321. @ivkovi}) nastir Hilandar) 259.28 Ipak. i 1408. ne samo u Slu`bi arhijereja u oltaru. 245. S. sl. Beograd 1998. Milo{evi}. Kaleni}. 305. crt. XXXII. 310. crkvenih dostojanstvenika i plemi}a. 11. 29 Sveti Sava je prikazan u polistavrionu u Kraqevoj crkvi u Studenici oko 1318–1319. D. Milo{evi}. Vojvodi}. sl. lo{evi}. Milo{evi}. Manastir Hilandar. D. B. 162. 79–82. 155. M. Milutin. D. Ikonografija svetoga Save. Vreme podizawa i `ivopisawa Qubostiwe. 2–4. isti. M. \or|evi}. J. Ikonografija svetoga Save. 2. sl. Istorija.. predstavqen u polistavrionu. D. 1309–1316 tin. B. nad grobom kesara Vojihne u priprati Hilandara pre 1371. I. Vlastela. Milo{evi}. 313. 302. Skopje 2002. Reprezentativni portreti Svetog Save. Ikonografija svetoga Save. Radujko. 250. Vojvodi}.. Ikonografija svetoga Save. sl. 34. sl. 311. sl. XXVI. M. Milo{evi}. 86. E.. 70. 332. 12. 80. Vlastela. Natpis uz Jovana Olivera u naosu Lesnova.528 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 523–550 1406. Ikonografija svetoga Save. Vojvodi}. sl.27 i u Kaleni}u verovatno po~etkom tre}e decenije XV veka. 30. Todi}. 31. 102. Manastir Hilandar. D. Manastir Matej~e. 131–132. kojem pripada i ova predstava. Milo{evi}. D. Manastir De~ani. u doba turske vlasti. M. Ktitorska kompozicija i novo datovawe `ivopisa u crkvi Svete Bogorodice u Matei~u. Todi}. u Andreja{u 1388/89. crt. ZRVI 38 (1999–2000) 373–383. \uri}. ^anak-Medi}. za novo datovawe. B. Ktitorski portreti i predstave. B. B. crt. HZ 10 (1998) 201–217. HZ 11 (2004) 27–58. S. Todi}. Suboti}. 79. 84. Prolovi}. Todi}. \uri}. u Velu}u verovatno izme|u 1373. D. 107. u Lozi Nemawi}a u De~anima do 1347. XXVI.. Todi}. za datovawe ista. Ikonografija svetoga Save. Arhiepiskop Sava ÇÇÇ. Manastir Lesnovo. 28 D. Tejlor Hosteter.29 Docnije. sl. Hilandarski grob Simeona Srpskog i wegov slikani program. 353. 162. 310. u dvema scenama tog ciklusa Arsenije je. sl. u Lozi Nemawi}a u Gra~anici. sl. Sahrane i grobovi u sredwem veku. 296–297. B. za datovawe nastanka slikarstva u crkvi u Lesnovu. D. sl. Milu@i~a. 105–106. D. Kora}. sl. up. Milo{evi}. T. D. neretko se de{avalo da on. B. Abb. Milo{evi}. potom u naosu Lesnova verovatno 1342. I. Milo{evi}. MiCrt. Portreti vladara. Saop{tewa 39 (2007) 101–115. Ikonografija svetoga Save. 245. D. D. Markovi}. Pe}ka patrijar{ija. 2. 16. D. Milo{evi}. 311–312. Milutin. Todi}.

Beograd 1993. Panti}. Moskva 1973. u kojoj je ranije prepoznavana predstava prvog srpskog arhiepiskopa. 12. M. 294. 10. V. Slika svetovne i duhovne vlasti. Manastir De~ani. sl. Suboti}. 30 Up. 303. B. 9. La royaute et la sacerdoce dans la decoration de @i~a. zadr`avaju}i opreznost. N. V. dr`ava i vladar u umetnosti u doba dinastije Lazarevi}-Brankovi}. za prepoznavawe arhiepiskopa Save III u prikazanoj li~nosti. Zograf 30 (2004–2005) 144. 35 V. D. Pe}ka patrijar{ija. Staro Nagori~ino. figs. Ikonografija svetoga Save u vreme turske vlasti. ^anak-Medi}. 3. J. Sbornik stateè v ~estâ V. on je predstavqen u polistavrionu u slikama Loze Nemawi}a u Gra~anici i u De~anima. . V.. sl. sl. `ivopisane izme|u 1317. sl. crt. 342. Iskusstvo i kulâtura. 55. 31 V. Izuzetak predstavqa slika svetog Save u Rudenici na kojoj je prikazan u mona{kom ruhu. G. V. Todi}. Nizovi portreta. Slika svetovne i duhovne vlasti. isti. 16. 234–236. zapanaà Evropa. Loza srpskih vladara u Studenici. Milo{evi}. 126. I. Tako su u doba kraqa Milutina bili prikazani arhiepiskop Sava III (1309–1316) u ilustraciji Bo`i}ne stihire u @i~i (crt. Todi}. Vojvodi}. Saop{tewa 35–36 (2006) 79–97. 63. za datovawe v. D. 52–54. 82–83. 247. \uri}. 245. 4–5. 133–134. S. idem. izd. ]irkovi}. 23. Suboti}. Ikonografija svetoga Save. 45–46. J. ZLUMS 26 (1990) 37 i crt. \uri}. G. Uz problem. ur. Slika svetovne i duhovne vlasti. ]orovi}-Qubinkovi}. Zbornik u ~ast Vojislava \uri}a. u Lozi srpskih vladara na isto~noj fasadi zapadne kule u Studenici naslikanoj mo`da tokom prve polovine XV stole}a. D. sl. i nad grobom Repo{a Kastriota u priprati Hilandara 1430/31. J. V. 123–139. Tomekovi}. Milutin. 86. Topografija `i~kih fresaka. Pe}ka patrijar{ija. Todi}. sl. 302. Dru{tvo.33 Potom su u sakosu. 20. 130. 328.Tatjana Starodubcev: Sakos crkvenih dostojanstvenika u sredwovekovnoj Srbiji 529 U toj najsve~anijoj ode`di predstavqani su i naslednici svetoga Save Srpskog. Istorija i umetnost. M. Despotovac 1995. \uri}. Slika svetovne i duhovne vlasti. Todi}. D. M. 329. D. Mile{eva u istoriji srpskog naroda. V. 2)31 i me|u stoje}im figurama u Starom Nagori~inu 1315–131732 i danas nepoznati arhijerej. gde je ukazao na to da je tu prikazan arhiepiskop Nikodim. J. Sava Nemawi} — Sveti Sava. J. \uri}. Beograd 1985. jednako kao i sveti Sava. 60. Vojvodi}. naro~ito 135. XXV. Beograd 1987.. isti. S. 72. 323. 205. 33 G. Srpske teme. navodi da je to predstava jednog srpskog arhiepiskopa u sakosu. Milutin.34 arhiepiskop Sava II u Lozi Nemawi}a u priprati35 i arhiepiskop Danilo II (1324–1337) i na predstavi u luneti nad ulazom u hram Bogorodice Odigitrije i u samoj crkvi na portretu doslikanom nad grobom nakon wegove smrti ti~ka aktuelnost?. M. Beograd 2006. Milo{evi}. Kora}. sl. 9. i D. Milo{evi}. 8. sl. 19. 365. B. J. Vojvodi}. od ~ijeg su portreta preostali neznatni tragovi u priprati katedrale humskih episkopa u Bijelom Poqu. izd. 32 Za navedenu sliku. a koja zaslu`uje posebnu studiju. sl. 246. mo`da arhiepiskop Nikodim (1317–1324). Manastir @i~a. u Koporinu verovatno po~etkom druge decenije XV veka. D`uri~. Portreti vladara. Popovi}. Ikonografija svetoga Save. \uri}. 10. (=Zbornik u ~ast Vojislava \uri}a) 71 i sl. Babi}. Les saints ermites et moines dans le decor du narthex de Mile{eva. Milutin. i 1321. Milanovi}. (=Manastir @i~a) 119. Beograd 2000. 71. Ikonografija svetoga Save. naro~ito 132–133. Kora}. 310–311. Jednako kao i sveti Sava Srpski. V. V. B. Ikonografija svetoga Save. 313. Beograd 1992. Milo{evi}. 82. S. B. ]irkovi}. koji. crkvenih dostojanstvenika i plemi}a. Vojvodi}. Vladarski portreti srpskih despota. B. Manastir @i~a. Crte`i fresaka. O fresci na ulazu u Bogorodi~inu crkvu arhiepiskopa Danila II u Pe}i. 65). fig. Vojvodi}. @ivkovi}. D. 213. Koporin. D. 64–66. D. Milo{evi}. 61. Vizantià. @i~a. u Pe}i bili naslikani arhiepiskop Nikodim u crkvi Svetog Dimitrija. Sahrane i grobovi u sredwem veku. sl. \uri}. isti. Figure dva arhiepiskopa Nemawi}a u slici Loze vladara u Matei~u nisu se sa~uvale. 135–139. 34 D. 40. B. Vojvodi}. Portetá v izobra`eniàh Ro`destvenskih stihir. 311. Radujko. 2. Lazareva. a ni predstava mla|eg u Studenici. ä`náe Slavàne i drevnàà Rusâ. 343–354. sl. Ikonografija svetoga Save. Todi}. Portraits des Saints Symeon et Sava. D. Manastir Resava. D.

Danilo II. Kora}. 92. u rasko{nom purpurnom sa 36 Za sliku u luneti nad ulazom. patrijarh. Slika svetovne i duhovne vlasti. sl. XIX. ^anak-Medi}. 3. verovatno Joanikije II. slikan je u polistavrionu. D. gde je izneta pretpostavka da je to lokalni episkop ili verovatnije srpski patrijarh. V. 160. 64–66.530 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 523–550 1337. Mada to poglavqe istorije ne ulazi u okvir osnovne teme ovog rada. 37 B. Milanovi}. 57–58. V. prir. patrijarh 1346–1354) u spoqnoj priprati Sopo}ana `ivopisanoj verovatno 1343. Vojvodi}. Q. \uri}. 328. 1. crt. Valter. J. Dimitrova. sl. 74–75. 293–294. sl. Vojvodi}. Saop{tewa 15 (1983) 245. Na ktitorskoj slici u crkvi Bogorodice Odigitrije u Pe}i Danilo II je. 64–66. Kora}. Manastir De~ani. 56–57. mo`da Kiril (1407–1419). @ivkovi}. 54–55. 94. Pored toga. tada{wi patrijarsi. D. Sopo}ani. V. Crte`i fresaka. 444. Vojvodi}. ipak bi bilo od koristi bar navesti onovremene predstave crkvenih dostojanstvenika u najsve~anijim odorama. Maksimovi}. za datovawe. jednako kao sveti Sava Srpski u istoj crkvi. godine. 135. koji zadr`ava opreznost i navodi da je tu naslikan jedan arhijerej. O fresci na ulazu u Bogorodi~inu crkvu. Vojvodi}. \uri}. K. Slika svetovne i duhovne vlasti. 66. isti. Grob arhiepiskopa Danila II. Radulovi}. Starodubcev.38 Ode`du istoga kroja imao je i nepoznati crkveni dostojanstvenik ~iji se portret nazirao na danas uni{tenoj ktitorskoj kompoziciji u hramu Preobra`ewa u Sisojevcu. ^anak-Medi}. pomi{qa na to da u wemu treba prepoznati onovremenog patrijarha ili mo`da beogradskog mitropolita. sl. Vojvodi}. Babi}. D. Dimitrova. S. Manastir De~ani. \uri}. Slika svetovne i duhovne vlasti. B. Kora}. Tre}a jugoslovenska konferencija vizantologa. 2. 136. Todi}.39 Ubrzo nakon pada Srbije pod tursku vlast 1459. Na sceni Opela patrijarha Joanikija II u hramu Svetih apostola u Pe}i. Popovi}. S. Zna~ewe portreta Danila II. 144. Pavlica. sl. 1465. arhijerej koji slu`i opelo predstavqen je u polistavrionu. Kora}. 345. predstavqen u mandiji. M. Pe}ka patrijar{ija. J. V. Bogorodi~in Akatist. U mona{kom ruhu i sa kukulom na glavi prikazan je kasnije. up. 157–158. kao patrijarh. Beograd 2008. Zidno slikarstvo De~ana. K. 11. \uri}. nap. Slika svetovne i duhovne vlasti. D. Beograd 1984. T. 285. 335. V. G. 39 T. V. Manastir Matej~e. 40). u ilustraciji Bo`i}ne stihire u tom hramu. naspram vladarske porodice naslikan je arhiepiskop u polistavrionu. u ilustraciji posledwe strofe Akatista Bogorodi~inog u apsidi ju`nog paraklisa De~ana. 40.36 U sakosu je predstavqen i Joanikije II (arhiepiskop 1331–1346. sl. XLIV. 67. ]irkovi}. ]irkovi}. E. Petrovi}. prikazivani su u sakosima. 38 D. N. E. Posle obnove Pe}ke patrijar{ije 1557. Otkri}e u Novoj Pavlici. 62–63. godine. . sl. V. Me|utim. jednako kao i mnogi naslednici prestola svetog Save od vremena kraqa Milutina do sloma Despotovine. J. 1. Manastir Sisojevac. (=Tre}a jugoslovenska konferencija) 264. sl. Slika svetovne i duhovne vlasti. S. 9–11. 74. Sopo}ani. Crte`i fresaka. crkvenih dostojanstvenika i plemi}a. koja se datuje u vreme oko 1356. u polistavrionu je prikazan i visoki crkveni dostojanstvenik. M. J. Ve} je patrijarh Makarije Sokolovi} (1557–1572) na ktitorskim portretima bio naslikan u sakosu. B. E. sl. Danilo II. 1. Valter. S. 71. \uri}. Pe}ka patrijar{ija. @ivkovi}. 71. Zna~ewe portreta Danila II. Rado{evi}. Beograd — Kru{evac 2002. sl. 104. Slika svetovne i duhovne vlasti. D. Pe}ka patrijar{ija. crkvena organizacija je bila uga{ena. neuobi~ajeno. 3–4. Dve drevne i neuobi~ajene insignije srpskih vladara u XIV i XV veku. Vojvodi}. 18. 368. V. 76. \uri}. 355. 363. Portret Danila II iznad ulaza u Bogorodi~inu crkvu u Pe}i. kako pokazuje wegova predstava u jugoisto~nom delu naosa u Matei~u. sl. Vojvodi}. ]irkovi}. Beograd 1991². 187–188. S. D. 41. 102. 11. oslikanom verovatno ubrzo posle 1418. Pe}ka patrijar{ija. Portreti vladara. T. D. 355–358. B. sl. V. Joanikije II. Manastir Matej~e. ]irkovi}. V. mitropolit ra{ki Joanikije u priprati crkve u Novoj Pavlici (R. 73. 55. 164. J.37 i u priprati De~ana krajem 1345. 60–61. Ukr{tena dijadima i „torakion“. Beograd 1993. 443. Todi}. Za portret Danila II doslikan nad grobom. kako se smatra.

S. 1639. Vizantijska umetnost po~etkom XIV veka. 8.45 U sakosima su u doba obnovqene Pe}ke patrijar{ije slikani i poglavari Srpske crkve iz vremena nezavisne dr`ave. 31. Slika svetovne i duhovne vlasti. u svetlocrvenom sa tamnocrvenim trouglovima. 277. 84. XXVI. Kora}. Tako 40 S. 77. 41 M. 198. Glasnik Muzeja Kosova i Metohije (Glasnik MKM) 9 (1965) 242. Zidno slikarstvo. Vojvodi}. S. ima mona{ke odore (isti. crt. isti. Sveti Nikola. 306. Srpska umetnost u XVI i XVII veku. 185. Mora~a. Nizovi portreta. sl. B. Slika svetovne i duhovne vlasti. 271–272. na prizoru koji opisuje kako mu. sl. 292–294. Kora}. sl. Zbornik u ~ast Vojislava \uri}a. kako privodi ktitora. Slika svetovne i duhovne vlasti. V. 172. vide se ostaci figure crkvenog dostojanstvenika u polistavrionu. 130–134. odeven je u polistavrion. 172. nap. Petkovi}. crt. Todi}. Manastir Sveti Nikola Dabarski. Novi Sad 1965. godine. sl. S. \uri}. Za datovawe ove predstave u 1573/4. S druge strane. 77. S. 12.Tatjana Starodubcev: Sakos crkvenih dostojanstvenika u sredwovekovnoj Srbiji 531 vezom boje okera u priprati Pe}i 1565. 142). po svemu sude}i. Petkovi}. na kojoj Makarija Sokolovi}a prate hercegova~ki mitropolit Antonije i gra~ani~ki. Starine Kosova i Metohije (SKM) 1 (1961) 122. kao znak predaje duhovne vlasti. Zidno slikarstvo. 41. gde je izneta pretpostavka da se radi o arhiepiskopu pe}kom Makariju Sokolovi}u. G. XXIX. nap. 55. Peji}. D. na predstavi naslikanoj kasnije u Pivi 1625/26. Petkovi}. Beograd 1978. Petkovi}. srpski slikar XVII veka. up. 258–259. godine. Petkovi}. Pe}ka patrijar{ija.42 U bogato izvezenom sakosu prikazan je u priprati hrama Svetog Nikole Dabarskog 1573/74. Zograf Radul. Slikarstvo spoqa{we priprate Gra~anice. \uri}. Petkovi}. odnosno novobrdski. 261. Vojvodi}. 250. nap. Zograf Georgije Mitrofanovi} u Pe}koj patrijar{iji 1619–1620. isto. Beograd 2009. sl. V. S. jevan|eqe i omofor uru~uje dotada{wi patrijarh Makarije. Todi}.40 i u crkvi u Budisavcima 1568. S. . Petkovi}. Pe}ka patrijar{ija. sa starijom literaturom. 35. sl. Srpska umetnost u XVI i XVII veku. Manastir Sveti Nikola Dabarski. Gra~anica. pokraj preslikanih ktitorskih portreta kraqeva Stefana De~anskog i Du{ana. 126–128. J. S. Beograd 1995. 55. Pe}ka patrijar{ija. 1. 249. dabarskog episkopa Nikole. 325. 57. S. za kritiku tog mi{qewa i potvrdu starijeg zapa`awa da je to dabarski episkop Nikola. 258. sl. 45 V. predstavqen je u polistavrionu. Sveti Nikola je u jednako ukra{enom sakosu prikazan ne{to ranije. 88. Na sceni Pogreba mitropolita Dionisija. ur. 85. 210. naslikan kako privodi patrijarha na ktitorskoj kompoziciji u tom paraklisu. nap. sl. sl. 317. Beograd 1986. Petkovi}. 34. sl. nap. na str. a novobrdski mitropolit Dionisije. 42 Za tu kompoziciju. 143.44 i patrijarh Maksim (1655–1674). u crkvi Svetih apostola 1619/20. sl. 4. sl. koji se nalazi pokraj wih. Peji}. 169. godine. T. predstavqen je u sakosu ukra{enom krupnim krstovima. isti. Ivanovi}. 110. biv{i hercegova~ki mitropolit. 169. B. u paraklisu Svetog Nikole u Mora~i. Srpska umetnost u XVI i XVII veku. 165. Slikarstvo. 332. isti. 248. Slika svetovne i duhovne vlasti. patrijarh Savatije Sokolovi} (1587). S. V. mitropolit Dionisije odeveni u polistavrione. dok su ostali mitropoliti prikazani u felonima. D. J. 132. Srpski patrijarsi XVI i XVII veka kao ktitori. 82. 248. 55. V. Slika svetovne i duhovne vlasti. 43 Biv{i patrijarh Makarije prikazan je u mona{kom ruhu. 134. 162. 40. 139. U naosu. 77. Slikarstvo spoqa{we priprate Gra~anice. Zidno slikarstvo. patrijarh Antonije (1572–1575). jasno obele`en natpisom. u paraklisu Svetog Nikole 1673/74. 77. 254. 202. Vojvodi}. D. Raki}. 77. ]irkovi}. Zidno slikarstvo. Stefana Vukanovi}a. 126–127. u purpurnom sa okernim vezom. V. patrijarh Makarije.41 i potom u belom sa krstovima u krugovima u Gra~anici 1570. S. Vojvodi}. 126. sl. S. 2. Kora}. 222. Crkva Preobra`ewa u Budisavcima. 44 S.43 U Pe}i su u sakosu ne{to docnije predstavqeni patrijarh Jovan II (1592–1614). Babi}. \uri}. D. S. Petkovi}. sl. Vojvodi}. Novi Sad 1998. Beograd — Pri{tina 1988. Zidno slikarstvo na podru~ju Pe}ke patrijar{ije 1557–1614. Petkovi}. D. ]irkovi}. ]irkovi}. 199. 55. 55. S. Gra~anica. Z. 302. J. sl.

V. Zidno slikarstvo. Nizovi portreta. Beograd 1959. na ktitorskim portretima. 132. 331–333. 1633/34. 1902) 91. 84–85. J. 262. Spremi}. 8. 95. J. 85. 173. Petkovi}. Todi}. Gruji}.51 46 U sakosima ukra{enim krupnim krstovima prikazani su srpski arhiepiskopi i patrijarsi od svetog Save do Makarija. J. B. Petkovi}. Ku~ekovi}. V. 250. \uri}. Slikarstvo spoqa{we priprate Gra~anice. na kojoj su i po~iv{i arhiepiskop i arhijerej koji vr{i opelo odeveni u polistavrione. Popovi}. 248. Babi}. sl. 124. Beograd 1997. G. Zograf Georgije Mitrofanovi} u Pe}koj patrijar{iji. Zidno slikarstvo. Beogradski mitropolit Simeon i wegova hilandarska zadu`bina. S. \uri}. Despot \ura| Brankovi} i wegovo doba. ]irkovi}. Peji}. k}i despota \ur|a Brankovi}a. prema najnovijoj pretpostavci mo`da Jefrem. izd. br. Raki}. Kora}. sl. Ivanovi}. \uri}. V. 50 Isto. Ikona o hirotoniji gra~ani~kog mitropolita Nikanora. Stojanovi}.46 spoqnoj priprati Gra~anice47 i hramu u Budisavcima. sl. 268–269. 21. 191. 259. Starine manastira Orahovice u Slavoniji. G. 549. 3. S druge strane. 258. zaslu`uje posebna istra`ivawa. 37.532 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 523–550 su oni prikazani u priprati u Pe}i. Petkovi}.50 Jedina o~uvana predstava vladike u sakosu je portret beogradskog mitropolita Simeona Qubibrati}a. po svemu sude}i. arhiepiskopi i patrijarsi bili prikazani u felonima (up. crt. Petkovi}. 121–123. 96. 95. 120. Zagreb 2007. Pe}ka patrijar{ija. 292. Pe}ka patrijar{ija. 125. sl. sl. 53. 296. M. No. na str. 192. 1. 491. 85. Liturgical Textiles. Todi}. G. ZLUMS 27–28 (1991–1992) 297–314. sakos ima patrijarh Jefrem (1375–1379. sl. Na ovom mestu podse}amo na to da je Beogradskoj mitropoliji gospo|a Kantakuzina (+1492). sl. Patrijarh Jefrem — jedan poznosredwovekovni svetiteqski kult. 179 (S. S. Todi}. Babi}. 172. 10–14. Tomi}. Stojanovi}. Srpska umetnost u XVI i XVII veku. Babi}. isti. 49 Z. Kora}. Predstava beogradskog mitropolita Simeona Qubibrati}a. 169. 272–273. S. Petkovi}. 55. 2. Starinar XIV (1939) 27–32. M. S druge strane. 132. Zidno slikarstvo. XXXI.. 59–60. naslikan 1683/84. 124. 320. 3 i mitropolit Viktor na ikoni svete Fevronije iz Gra~anice iz 1607/08. sa starijom literaturom. Nizovi portreta. V. 192. 6. 76. sl. srpski arhijerej u priprati Svetog Nikole Dabarskog. A. Petkovi}. Petkovi}. . Petkovi}. Q. Jankovi}. 169. 126–135. 306–307. sl. 334. Crkva Preobra`ewa u Budisavcima. V. 334. Beograd 1994. Beograd 1982² (1. Manastir Sveti Nikola Dabarski. 162. 130. 21. S. 202. sl. sl. Gra~anica. na primer. Nizovi portreta. Umetni~ki vez u Srbiji od XIV do XIX veka. sl. O. sl. 304. Arsenije i verovatno Sava II i patrijarsi Jefrem i Joanikije. 4–6. poklonila rasko{no ukra{enu mitru. 272). Woodfin. S. S. sl. B. up. Manastir Orahovica u Slavoniji. 334. Petkovi}. sl. ne{to kasnije. 84. sl. 157. B. V. Nizovi portreta. G. izd. 151. Zograf Radul. S. 170. Stari srpski zapisi i natpisi I. Pe}ka patrijar{ija.. Vojvodi}. 160–162. 57). D. 333. S. ]irkovi}. 161.. Babi}. Ktitorski portreti i predstave. D. S. sl. V. 160. 466. 130. Nikodim i Arsenije na severnom zidu i sveti Sava Srpski na isto~noj strani severozapadnog pilastra. Gra~anica. R. Kora}. pred paraklisom Svetog Jovana Prete~e u kuli svetog Save u Hilandaru. J. S. 256. 241. ]irkovi}. T. D. sl. 288. 1389–1392) na predstavi u ni{i na severnom zidu crkve Svetog Dimitrija izra|enoj 1619/20. Druga kazivawa o Svetoj gori. ukra{enoj 1680. S. `ivopisanoj 1594. Srpska umetnost u XVI i XVII veku. 143. Zidno slikarstvo. G. predstavqen je u polistavrionu (up. preslikana je scena opela nad grobom arhiepiskopa Save II u crkvi Svetih apostola u Pe}i (prvobino nastala oko 1300). Pored toga. Nizovi portreta. S. po mnogo ~emu naro~ita. M. Zidno slikarstvo.48 a kasnije prva dva srpska arhiepiskopa u paraklisu Svetog Nikole u Pe}i49 i u crkvi manastira Praskvice. Babi}. dok su u Lozi srpskih vladara i arhijereja u katedralnoj crkvi u Orahovici. gra~ani~ki mitropolit Nikanor na ikoni Hrista sa apostolima iz Gra~anice iz godina oko 1530. W. 47 U sakosima sa krupnim krstovima predstavqeni su prvi arhijereji srpske crkve Sava I. \uri}. 550. 85. 48 Tu su prikazani jedan nepoznati arhiepiskop. Gra~anica. ZRVI 43 (2006) 111–124. 51 Ovaj mitropolit ima tamnopurpurni sakos sa krupnim krstovima izme|u kojih su izvezeni cvetni motivi. 122. 131–132. Srpska umetnost u XVI i XVII veku. Mileusni}). naro~ito 117–118. S. godine. Mitropoliti su u to doba prikazivani u polistavrionima ili pak u felonima kakve imaju.

sa izvorima i literaturom. O sv. Walter. 168. 345–375. za 18. Prilozi poznavawu sredwovekovne umetnosti Ohrida. D. i C. Beograd 1969² (1. ve} su bili beli i ukra{eni krupnim tamnim krstovima. C. 158. 207. Rasolko- . 44. 313. ZRVI 39 (2001–2002) 147. 30. 63. sa starijom literaturom. B. naro~ito 153. Portreti na svetitelite od Makedonija. Portret arhiepiskopa Konstantina Kavasile u crkvi Sv. III. na `alost. 186–187. M. na zapadnoj fasadi paraklisa Svetog Grigorija Bogoslova uz crkvu Bogorodice Perivlepte u Ohridu. D. ZRVI 44/1 (2007) 313–317. I. Sveti Konstantin i Jelena u Ohridu. 1. 322. sl. sl. isti. 53. Mojsoska. prema starom obi~aju. crt. U takvom sakosu prikazan je ve} sveti Konstantin Kavasila u crkvi Bogorodice Perivlepte 1294/5.55 i u spoqnoj priprati istoga zdawa. Bogorodice Perivlepte. K. na str. 59–60. Thessalonike 2001. ne mo`e se razaznati (up. Suboti}. Konstantinu Kavasili. isti. prema Homatinovom svedo~ewu. 57 G. Ch. 320–321. na{ao u okvirima srpske dr`ave. Konstantinu Kavasili. T. up. 153–161. 1959) 296. Ohridsko zidno slikarstvo. 59. izd. 180–190. sl.Tatjana Starodubcev: Sakos crkvenih dostojanstvenika u sredwovekovnoj Srbiji 533 *** Naro~ito dragoceni za prou~avawe no{ewa sakosa jesu portreti ohridskih arhiepiskopa — wihov zna~aj je dvojak: oni predstavqaju svedo~anstvo i o obi~aju o kojem je pisao u~eni Dimitrije Homatin i o ~uvawu tradicije nakon {to je Ohrid. 1.57 52 Za odnos Ohridske arhiepiskopije prema Carigradu.56 kao god i ostaci figure danas nepoznatog ohridskog arhiepiskopa. Art and Ritual. 13–14 i sl. 203. tu su pa`qivo istra`eni i Homatinova crkvena politika i wegovo shvatawe duhovne vlasti ohridskog arhiepiskopa u Epirskoj dr`avi nakon pada Carigrada pod latinsku vlast 1204. Slika svetovne i duhovne vlasti. C.52 U Ohridu su arhiepiskopi. Slika svetovne i duhovne vlasti. Konstantinu Kavasili i wegovim portretima u svetlu novih saznawa. up. Slika svetovne i duhovne vlasti. Vojvodi}. 199–207. Ode}a u kojoj je ohridski arhiepiskop Grigorije II. Nichoritis. Ohridsko zidno slikarstvo. Todi}. 54 C. naro~ito 184–185. 15). 64–65. Ohridsko zidno slikarstvo. 73. Vojvodi}. 72. crt. O sv. 320. u vreme pre oslikavawa crkve Bogorodice Perivlepte.53 a tradicija je nastavqena i nakon {to se grad 1334. Anekdoth ellhnikh Akolouqia proj timhn tou Arciepiskopou Acridwn Kwnstantinou Kabasila. Todi}. Grozdanov. O tome svedo~e portreti arhiepiskopa Nikole u ju`nom tremu hrama Svetog Nikole Bolni~kog oslikanom 1345. naslikane kasnije. 42–43 i crt. L. 322. `ivopisanoj pred kraj prve polovine XIV veka. D. gde je objavqena i slu`ba svetom ~iji je nastanak datovan u kraj XIII veka. odnosno romejskom caru i vaseqenskom patrijarhu. Ohrid 2001. 72. nosili sakose koji. Vojvodi}. 54–55. 319–320. 19. 122–124. sl. Grozdanov.54 u paraklisu Svetog Jovana Prete~e u katedrali Svete Sofije ukra{ene izme|u 1347. G. crt. 55 C. 2. 42. Grozdanov. nisu bili purpurni. up. Bogorodice Perivlepte. do{ao pod vlast srpske dr`ave. 75–76. Grozdanov. 9. isto. \or|evi}. 10. A Quasi Patriarch. Istorija Vizantije. 42. Freske u Bogorodici Perivlepti. sude}i po sa~uvanim slikama. B. isto. Prinzing. slikan u polistavrionu. 53 C. 17. oktobar kao datum proslavqawa ovoga svetog. Beograd 1971. predstavqen oko 1364–1365. Z. Sveti Konstantin Kavasila u predstavama Slu`be arhijereja redovno je. Sveta Bogorodica Bolni~ka. 165–181. 7. 62 i sl. G. 158–160. Prilozi poznavawu sredwovekovne umetnosti Ohrida. Grozdanov. ~ija je arhiepiskopija bila nezavisna u odnosu na carigradsku patrijar{iju ali pot~iwena romejskom caru. 317. Vlastela. Nikolin naslednik. 151–153. Grozdanov. na drugom sloju fresaka u crkvi Bogorodice Bolni~ke. Grozdanov. Freske u Bogorodici Perivlepti i poreklo Ohridske arhiepiskopije. zbog znatnih o{te}ewa tog portreta. negde po~etkom slede}eg stole}a. na str. sl. Portret arhiepiskopa Konstantina Kavasile u crkvi Sv. O sv. crt. Afierwma sth mnhmh tou Swthrh Kissa. i 1350. Ostrogorski. Pored toga. 56 C.

142). 100–101. docnije postao arhiepiskop. mo`da Kiril. Pored toga. D. 3–4.59 Tako su u vreme kraqa Milutina prikazani arhiepiskop Sava III u ilustraciji Bo`i}ne stihire u @i~i i me|u stoje}im figurama u Starom Nagori~inu. gde takve odore nosi i nadle`ni arhieska-Nikolovska. D. te da u ovoj figuri treba prepoznati wegov portret. Arhimandritot Jovan. uz arhiepiskope i kasnije patrijarhe. S. nosili tu najsve~aniju sve{tenu ode}u. mo`da arhiepiskop Nikodim. 160–162. 59 Radi u{tede prostora. 72 i nap. po{to je ona prilo`ena u prethodnom delu rada.534 VIZANTIJSKI SVET NA BALKANU (2012) 523–550 *** Izgleda da su nakon {to se drevni grad Ohrid na{ao u okvirima srpske dr`ave. Nije sa~uvan nijedan pouzdani podatak koji bi svedo~io o tome da su ih u ta vremena nosili drugi srpski mitropoliti. Petkovi}. Vojvodi}. 5. treba ukazati na to da je i predstavqeni crkveni dostojanstvenik bio odeven u sakos. arhimandrit manastira Svetog Klimenta. Ktitorski portreti i predstave. a da je jedini vladika zasigurno prikazan u sakosu beogradski mitropolit Simeon Qubibrati} koji je naslikan 1683/84. na prostorima nad kojima je jurisdikciju imala srpska crkva. koji su jo{ od pre|a{wih vremena. 259. Sakos je naj~e{}e bio sazdan od belog materijala ukra{enog utkanim. na str. Beogradski mitropolit Simeon. danas nepoznati arhijerej. u dowoj zoni i na predstavi sabora u crkvi Svetog Dimitrija. Slika svetovne i duhovne vlasti. u wenoj crkvi. 161. 85. sa iznetom pretpostavkom da je to lokalni episkop ili pre patrijarh. 58 Podse}amo da je sakos imao arhijerej koji se nazirao na uni{tenom ktitorskom portretu u hramu u Sisojevcu. u priprati humske katedrale u Bijelom Poqu i sveti Sava Srpski u Gra~anici i ne{to kasnije u Svetom Nikiti. 9–11. Na`alost. Tomi}. 160. na nedavno otkrivenom `ivopisu na fasadi crkve Svetog Nikole ^elni~kog u istom gradu sa~uvao se prili~no ispran portret crkvenog dostojanstvenika sa predstavom hrama u rukama. O. Jednako je odeven sveti Sava Srpski u Beloj crkvi u Karanu i u tremu hrama Svetog Nikole Bolni~kog u Ohridu. a tako su prikazivani i ohridski arhiepiskopi. zajedno sa Savom II. u sakosu su od vremena vladavine kraqa Milutina predstavqani sveti Sava Srpski i naslednici wegovog prestola. da obla~e sakose. sl. u ju`noj pevnici hrama Svetih apostola i. ovde ne}e biti navedena odgovaraju}a literatura o predstavama arhijereja koje }e biti pomenute. 157. te da bi taj portret trebalo pa`qivo prou~iti. koji izgledaju poput onih na polistavrionima. sl. kada su ih imenovali vizantijski carevi iako je wihova duhovna oblast bila autokefalna i nezavisna u odnosu na vaseqensku patrijar{iju. jedino ohridski arhiepiskopi imali pravo. Ipak. Takvu ode}u u Pe}i ima i arhiepiskop Danilo II na slici nad ulazom u crkvu Bogorodice Odigitrije i na portretu doslikanom nad wegovim grobom u tom hramu. Manastir Sisojevac. pomi{qa na to da je Jovan. ovaj `ivopis nije istra`en i objavqen i nije ustanovqeno kada je nastao (up. Vojvodi}. koji pomi{qa da je to onovremeni patrijarh ili mo`da beogradski mitropolit. up. 74–75. igumen na Klimentoviot manastir vo Ohrid. Potom je prvi srpski arhiepiskop u jednako ukra{enom sakosu predstavqen u Pe}i.58 Sude}i po o~uvanim slikama iz doba nezavisne dr`ave. sl. koje su ranije primili iz Carigrada. Vojvodi}. Starodubcev. Slika svetovne i duhovne vlasti. u Lozi Nemawi}a u priprati. 62–63. Srpska umetnost u XVI i XVII veku. . D. pred paraklisom Svetog Jovana Prete~e u kuli svetog Save u Hilandaru. sl. navezenim ili na{ivenim krupnim tamnim krstovima. Kulturno nasledstvo XXVIII–XXIX (2002/2003) Skopje 2004. T.

61 dok drugi pisac liturgije. Petkovi}. ZLUMS 2 (1966) 170–171. naslikan 1366/67. Vlastela. Pored toga. odeveni u sakose sa du`im i veoma {irokim rukavima. sa{iveni od purpurnog materijala izvezenog zlatom. ukra{ene krstovima upisanim u krugove. \or|evi}. 71. Bele{ke uz drugo izdawe kwige Portreti srpskih vladara u sredwem veku. koji je primio smrt na krstu. Petkovi}. Nikole u Starom Slankamenu. na zapadnom zidu crkve Vaznesewa u Meteorima. Beograd 1996. Iako se izgled tog ukrasa razlikuje od prethodno navedenog. Taj ohridski vladika istu ode}u ima i na portretima u paraklisu Svetog Jovana Prete~e i u spoqnoj priprati u katedrali Svete Sofije. predstavqeni tri sveta jerarha. Nemawi}i i sveti Nikola u Bariju. svakako posle 1468. arhiepiskopa Nikodima u crkvi Svetog Dimitrija i svetog Save iznad arhijerejskog prestola u priprati u Pe}i. sl. Suboti}. 22. 118. 288–289. Krupni krstovi na ovim haqinama u skladu su sa pomenutim re~ima arhiepiskopa Simeona Solunskog da je svaki sakos ispuwen krstovima zbog toga {to ga je Hristos. (1989) 111–122. Portreti srpskih vladara u sredwem veku. S. izgleda u Baqevcu kod Ra{ke. 119–120. 171. sa krstovima uokvirenim trakama. 6. nosio prilikom rugawa koje je podneo. sa izvorima i literaturom. Potom je u takvom sakosu prikazan arhiepiskop Joanikije II u spoqnoj priprati Sopo}ana i u priprati De~ana. nosi sveti Vasilije Veliki. Me|utim. Izgleda da su ovakvi sakosi.Tatjana Starodubcev: Sakos crkvenih dostojanstvenika u sredwovekovnoj Srbiji 535 piskop Nikola. potom u Qubostiwi i Kaleni}u i nepoznati arhijerej u hramu u Sisojevcu. naro~ito 115. 1. Tako je predstavqen sveti Nikola. Freska sa likovima Tri jerarha u crkvi sv. u crkvi Svetog Nikole u Starom Slankamenu su krajem XV veka. na ikoni sa portretima kraqa Stefana De~anskog i mladog kraqa Du{ana nastaloj tokom tre}e decenije XIV veka {to se ~uva u Bariju. verovatno da je. 61 G. *** S druge strane. sveti Vasilije Veliki. gde je jednako odeven i sveti Sava Srpski. M. Srpski crkveni dostojanstvenici mnogo su re|e nosili bele sakose sa krstovima upisanim u krugove. retko su u srpskoj sredini prikazivani u sakosima. po{to za osnovni motiv tako|e ima krst. sveti Jovan Zlatousti i sveti Grigorije Bogoslov. koji ima istu odoru i u Psa~i. naro~ito 286. bili odranije u upotrebi u Romejskom carstvu. M. U takvoj odori prikazani su jedino sveti Sava u naosu De~ana. 9. I. 116. O~uvali su se jedino na predstavama svetog Save u priprati hrama Bogorodice Qevi{ke u Prizrenu. u odori ukra{enoj krupnim krstovima. sl. 71. Po~eci mona{kog `ivota i crkva Sretewa u Meteorima. te da je zato Dimitrije Homatin na{ao za potrebno da iznese mi{qewe da ova ode`da ne mora da bude purpurna. Radoj~i}. ZRVI 44/1 (2007) 286–289. Miqkovi}. B. Sa~uvani primeri su malobrojni.60 Sakos. crt. Zbornik Filozofskog fakulteta (ZFF) 16 A. slikani samostalno ili u okviru predstavqani Vaseqenskih sabora. wegovo zna~ewe jednako. sl. ZLUMS 6 . sl. jo{ su re|i bili u to doba u ovoj sredini purpurni sakosi ukra{eni zlatovezom. cari60 I. O prvobitnom izgledu srpske ikone svetog Nikole u Bariju. sveti oci crkve. S. \or|evi}. 27. episkop Kesarije kapadokijske. S.

Athens 2003. 1. Tsitouridou. eik. Milutin. Man