LIVADSKE KRMNE BILJKE OD ZNAAJA ZA PELINJU PAU

Dr Sanja Vasiljevi, Dr ura Karagi

Institut za ratarstvo i povrtarstvoNovi Sad
Proteklih nekoliko decenija nauka sve vie otkriva povezanost izmeu biljaka i pela. Zato se danas u mnogim
naprednim zamljama sveta pelarstvo smatra sastavnim delom moderne poljoprivredne proizvodnje. Prema svetskoj
internacionalnoj asocijaciji za pelarstvo postoje 452 biljne vrste koje su od znaaja za pelinju pau. Izmeu pela i cvetova
odreenih livadskih krmnih biljaka postoji uzajamna povezanost, u okviru koje jedni drugima ine ogromne usluge. Odreene
krmne biljke znaajne pre svega za proizvodnju kvalitetne stone hrane, istovremeno su medosne, to je u vezi s graom njihovog
cveta, odnosno cvasti, biologijom cvetanja i nainom oplodnje. Radi se uglavnom o stranooplodnim, entomofilnim biljnim
vrstama, gde znaajno mesto zauzimaju pele. Pored toga, to su biljke koje su, bez obzira na nain oplodnje bogate nektarom i
imaju brojne atraktivne cvetove za insekte-opraivae. S druge strane ovako veliki znaaj pela u opraivanju mogu je stoga to
jedna pela izletnica poseti dnevno 700 4000 cvetova, a to znai da osrednje jako drutvo poseti dnevno 25 do 30 miliona
cvetova.
Savremeni proizvoai semena entomofilnih krmnih biljaka danas postiu izvanredne rezultate u poveanju prinosa
semena korienjem pela za opraivanje biljaka na semenskim parcelama. Nesumljivo je da ogromne koristi od ove najjeftinije
agrotehnike mere mnogim proizvoaima jo uvek nisu dovoljno poznate. Ameriki farmeri su prvi u svetu poeli da dovoze
pele na parcele zasejane krmnim biljem, jer su utvrdili da uz pomo pela dobijaju mnogo vie prinose semana. Crvena detelina
opraena uz pomo pela dala je prinos od 1200 kg/ha, dok je na parceli na kojoj nije bilo pela prinos iznosio svega 250 300
kg/ha.
Kada se govori o medonosnim krmnim biljkama, svakako treba poi od onih koje se nalaze na veem prostoru za
proizvodnju stone hrane, te su time od veeg znaaja i za pelinju pau.
Na prvom mestu nalazi se Lucerka (Medicago sativa), oranina, viegodinja, vieotkosna leguminoza, koja vai za
kraljicu krmnog bilja. Kao pelinja paa lucerka je interesantna samo ako se koristi za proizvodnju semena. Lucerka nema veliki
pani kapacitet (oko 24 kg/ha) i ne predstavlja pau sa koje se mogu oekivati vikovi meda za vrcanje. Za proizvodnju semena
obino se koristi lucerka od koje se proizvodi i seno. Najee se prvi otkos sprema za seno, a drugi ostavlja za seme. U nekim
sluajevima prva dva otkosa se koriste za seno, dok trei ostaje za seme. Cvetanje lucerke obino traje 20-30 dana, a poinje da
cveta 30-40 dana od prethodne konje. S obzirom da se u praksi ostavlja drugi i trei otkos, cvetanje se spaja tako da ukupni pani
period traje za oba otkosa oko sedam nedelja (juli, avgust). Poto cvetanje pada u godinje doba kada su vremenske prilike
najstabilnije i ako ima dosta povrina ostavljenih za proizvodnju semena lucerke, pele sa lucerke mogu da sakupe dosta meda. O
ulozi medonosne pele u opraivanju lucerke postoje razliita miljenja meu kojima ima ak i takvih da pele nerado poseuju
lucerku jer prilikom otkrivanja cveta pokret koji ini seksualni stup plai pelu tako da ona naputa cvet neobavivi funkciju
oplodnje. U domaoj praksi, najee problem oplodnje lucerke nije tako izraen. Oplodnja je uglavnom dobra i kada bi se
sauvali svi oploeni cvetovi prinosi semena bili bi veoma visoki. Najei uzrok niskih prinosa semena je neadekvatna zatita od
ekonomski znaajnijih tetoina semenske lucerke, koje unitavaju oploene mahune (Contarinia medicaginis, Adelphocoris
lineolatus).

Smatra se da su najefikasniji opraivai lucerke divlje pele iz roda Megachila (Sl. 1)

i Melita, koje ne ive u zajednici, ve pojedinano. To su tzv. solitarne pele s malim
radijusom kretanja, koje su s obzirom na svoje morfo-anatomske osobine, od veeg
znaaja za otvaranje cveta zbog specifine grae kruninih listia, pre svega unia,
koji prikrivaju rasplodne organe, tuak i pranike. Meutim prisustvo ovih opraivaa
je ponekad ogranieno pa se na njih ne moe raunati kao na ozbiljnije opraivae
lucerke.

Slika. 1 Divlja pela ( Megachila rotundata) na cvetu lucerke

S druge strane novija istraivanja, naroito u SAD-a pokazuju da je opraivanje cvetova lucerke i do etiri puta bilo
vee tamo gde su bile prisutne medonosne pele. S tim u vezi u Kaliforniji postoji posebna uredba (Valley pollination service)
o iznajmljivanju pela za opraivanje poljoprivrednih kultura. Ova uredba propisuje odnose izmeu pelara i farmera. Tako u
nekim podrujima plaaju farmeri pelarima za dovoz konica i opraivanje. Posebnim dresiranjem pela i dovoenjem u
neposrednu blizinu polja kalifornijski farmeri postiu od 900 1200 kg/ha semena lucerke
Prema optoj podeli biljnih vrsta na klase u odnosu na produkciju meda sve medonosne biljne vrste svrstane su u est
klasa, pri emu se prinos meda kree od 0-25 kilograma po hektaru - prva klasa, do preko 500 kilograma po hektaru - esta klasa.
Na osnovu ove podele lucerka spada u petu klasu, s potencijalom za prinos meda 250 kilograma po hektaru.
Pojedini autori meutim, esto odstupaju od ove podele, to znai da ona varira zavisno od agroekolokih, tj. pedoklimatskih
uslova - temperature, sume i rasporeda padavina, tipa zemljita itd. Tako, na primer, prema italijanskim autorima lucerka spada u
etvrtu, a prema nekim drugim stranim autorima u drugu klasu, s prinosom meda 50 kilograna po hektaru.

Tabela 1. Prinos meda i duina cvetanja vanijih medonosnih krmnih biljaka

PRINOS MEDA I DUINA CVETANJA VANIJIH MEDONOSNIH KRMNIH
BILJAKA
Biljna vrsta
Prinos meda kg/ha
Duina cvetanja u danima
Klasa
Lucerka
250
30
V
Bela detelina
100
50-65
III
Crvena detelina
200
30
IV
Hibridna detelina
120
30-40
IV
Esparzeta
150
30
IV
uti zvezdan
20
20-25
I
Kokotac
100-200
30
IV
Prirodna livada
200-300
30-40
V
Facelija
500
30-40
VI
Kupusnjae
80
40
III
Crvena detelina (Trifolium pratense L.)
Po proizvodnim povrinama u Republici Srbiji, na drugom mestu iza lucerke, koja se gaji na 220.000 hektara nalazi se
crvena deteline (Trifolium pratense). To je dvo, odnosno trogodinja vieotkosna krmna leguminoza koja se gaji na oko 120.000
hektara. S obzirom da je crvena detelina stranooplodna biljna vrsta za semensku proizvodnju je neophodno prisusutvo insekata
opraivaa. Morfoloka graa cveta crvene deteline omoguava entomofilni nain opraivanja, kako medonosnom pelom (Apis
mellifera L.), jo uspenije bumbarima (Bombus spp.). Domaa pela (Apis mellifera L.) se esto koristi za tu svrhu iz razloga to
su bumbari (Bombus spp.), inae efikasniji u opraivanju crvene deteline nedovoljno prisutni u spontanoj entomofauni. Ako nema
drugog izvora polena medonosne pele se smatraju mnogo efikasnijim u opraivanju crvene deteline. U tom sluaju pet konica
crvene deteline po ha je dovoljno za postizanje visokih prinosa semena (Rincker and Rampton, 1985- Seed production. In N.L.
Taylor (ed.) Clover Science and Technology. ASA-CSSA-SSSA Mono. 25: 417- 443. Madison WI.).
Na Novom Zelandu je ustanovljeno da medonosna pela ini od 77% do 89% opraivaa crvene deteline (Mc Gregor,
1976 - Insekt pollination of cultivated crop plans. Agricultural Handbook, US Department of Agriculture No. 496: 64-75) dok je u
Republici Srbiji po navodima Jevti i sar. iz 2002 (Uticaj medonosne pele na opraivanje i prinos semena lucerke i crvene
deteline. III savetovanje Agroinovacije Nauka, praksa i promet u agraru Soko Banja, Zbornik radova, 117-123) na crvenoj
detelini utvreno proseno 76,2 opraivaa od ega 57,9 medonosnih pela (75,98%) i 18,3 ostalih opraivaa (24,02 %). U neto
kasnijim istraivanjima iz 2006 godine isti autor (Jevti i sar. - Uticaj opraivaa i pospeivanja opraivanja na prinos semena
crvene deteline (Trifolium pratense L.). Nauno-struno savjetovanje agronoma RS "Proizvodnja hrane u uslovima evropske
zakonske regulative", Tesli, Zbornik saetaka, s. 125.) navodi da je na crvenoj detelini utvreno proseno 25,4 opraivaa od
ega 21,3 medonosnih pela (83,86%) i 4,1 ostalih opraivaa (16,14%).

Ispitivanjem uticaja medonosne pele (Sl. 2) i eernog sirupa

na prinos semena lucerke i crvene deteline utvreno je da
medonosna pela i drugi opraivai znatno vie poseuju
crvenu detelinu (Jevti i sar., 2007 - Uticaj medonosne pele
(Apis mellifera L.) i eernog sirupa na prinos semena lucerke i
crvene deteline. Zbornik radova, Institut za ratarstvo i
povrtarstvo, Novi Sad, vol.44, no.1, 99-106).

Slika 2. Medonosna pela na cvetu crvene deteline

Na crvenoj detelini je bilo prisutno 46,27 opraivaa/m2, a na lucerki 19,93 opraivaa/m2. Meu opraivaima kod obe
krmne leguminoze je dominirala medonosna pela u odnosu 4:1. Prisustvom populacija opraivaa ostvareno je 120,7 kg ha-1
semena lucerke i 569,5 kgha-1 semena crvene deteline. Meutim, u odnosu na kontrolu, korienjem eernog sirupa ostvaren je
vei prinos semena lucerke za 8,9%, a crvene deteline za 18%.
Uestalost posete opraivaa cvetu crvene deteline zavisi od mnogo faktora, meu kojima je svakao najznaajnija duina
cvetne tube. Duina cvetne tube kod diploidne crvene deteline varira od 6,0-10,0 mm, zavisno od pozicije na cvasti. Tako je
utvreno da su cvetne tube u srednjem delu glavice do 2 mm due od tube na vrhu i u baznom delu glavice. Zato se pele vie
zadravaju na vrhu i u donjem delu glavice gde je nektar dostupan. S druge strane da bi dolo do opraivanja insekti opraivai
treba da imaju duinu rilice bar koliko je duina cvetne tube. Duina rilice domae pele varira od 5,8 do 6,84 mm. Odreene rase
pela, kao to su kavkaska i italijanska rasa domae pele se odlikuju neto duom rilicom 7,5 mm, te su efikasnije u

opraivanju cvetova crvene deteline. Za razliku od domae pele, sve vrste bumbara imaju znatno duu rilicu (9,6-16,5 mm) od
duine cvetne tube i nema tekoe da dou do nektara.
Prouavajui pele raznih rasa i grupa ruski agronom I.N Klingena je poetkom 20 vaka utvrdio da je duina rilice
kavkaske i abhavske pele za itav mm vea nego kod srednjo-evropskih vrsta. Otada je poelo prenoenje kavkaske pele u
druge zemlje gde se proizvodilo seme crvene deteline. U nameri da skrate duinu cvetne tube ameriki selekcioneri iz Minnesote
pokuali su ukrstiti crvenu detelinu sa hibridnom radi dobivanja pliih cvetnih tuba, ali u tome nisu uspeli.
U cilju to vee posete pela odreenim biljkama u svetu se radi na njihovom dresiranju. Pored mirisa i boje, osobina
cveta da lui vee ili manje koliine nektara je glavni razlog da insekti opraivai posete cvet. Prema tome, to u cvetu ima vie
nektara utoliko e biti i poseta insekata vea. Luenje i koliina nektara u cvetu crvene deteline znaajno varira meu
genotipovima, a neposredno zavisi od razvijenosti biljke, koliine svetlosti, vlage i mineralne ishrane. Koliina nektara u cvetnoj
tubi se kree od 1,0 do 3,5 mm.
Ispitivanjem autohtonih populacija crvene deteline u uslovima Republike Srbije utvreno je da u drugom otkosu 71 %
cvetnih tuba ima vie od 2 mm nektara, a 29 % ima nivo nektara manji od 2 mm (Miladinovi M., (1968): Sadraj nektara u cvetu
domaih populacija crvene deteline. Zbornik naunih radova sv. II-III Zavod za krmno bilje Kruevac, str. 47-51).
Po medonosnosti crvena detelina spada u etvrtu klasu medonosnih biljaka, s potencijalom 200 kilograma meda po
hektaru.
Bela detelina (Trifolium resupinatum) takoe spada u grupu viegodinjih, vieotkosnih leguminoza, koja je kao i
crvena detelina, veoma zastupljena u prirodnim fitocenozama, tj. travno-leguminoznim smeama. Bela detelina za svoj razvoj
trai mnogo svetla i vrlo dobro podnosi ispau i gaenje. Cveta od maja do oktobra meseca. Postepeno i dugotrajno cvetanje bele
deteline ini je jo vie korisnom za pelinja drutva jer je priliv nektara i polena postepen i stalan, tako da matica stalno polae
leglo, odravajui pelinje drutvo u normalnom stanju.

Cvetovi, bele boje su sakupljeni u glaviaste cvasti (Sl. 3).

Najznaajniji opraivai su pele, a produkcija meda iznosi 100
kilograma po hektaru - trea, tj. etvrta klasa. Interesantno je
zapaziti da se cvet bele deteline preko noi zatvara a otvara
ujutru. Ova osobina je korisna jer zatvoren cvet spreava da
nektar isparava tokom noi, te sauva izluen nektar do jutra,
kada dolete pele da ga koriste. Pele radilice koje uginu
matica redovno obnavlja, te drutvo s mladim pelama ulazi u
period uzimljavanja.

Slika 3. Medonosna pela na cvetu bele deteline

U okviru roda Trifolim znaajno je pomenuti hibridnu detelinu (Trifolium hibridum) - viegodinja, stranooplodna,
entomofilna vrsta s prosenim prinosom meda 120 kilograma po hektaru, ali i jednogodinje vrste atraktivne cvasti, cveta bogatog
nektarom: aleksandrijska (Trifolium alexandrinum) i inkarnatska detelina (Trifolium inkarnatum).
Esparzeta (Onobrychis sativa L.)
Posebno znaajna viegodinja, medonosna krmna leguminoza je esparzeta (Onobrychis sativa). Veoma je malo
zastupljena kao poljoprivredna kultura u Republici Srbiji. Esparzeta ima snaan korenov sistem, tako da moe iz zemljita koristiti
tee rastvorljive mineralne materije i veoma je otporna na suu. Cvetovi su grupisani u tzv. grozdaste cvasti, s oko 40-50 cvetova.
Cvet je leptirastog izgleda, veliine 1 1,5 cm ruiasto ljubiaste boje.

Cvetanje je sukcesivno od osnove ka vrhu cvasti (Sl. 4). Oplodnju

cvetova obavljaju najee pele, jer je zbog obilja nektara rado
poseuju, naroito na veim povrinama, pri emu dnevni unos na
ovoj pai moe biti 4 kg. Ako se esparzeta koristi kao pelinja paa,
prosean prinos meda je 150 kilograma po hektaru - etvrta klasa.
Za pelarstvo osim toga to spada u odline medonoe, ima veliki
znaaj i zbog toga to joj period cvetanja pada odmah posle
bagrema pa je veoma poeljna u onim krajevima gde posle bagrema
nastaje period oskudne pae.

Slika 4. Cvetanje esparzete

Kokotac (Melilotus sp.) je veoma rairen kao krmna kultura u SAD i Kanadi, a isto tako i u bivem Sovjetskom Savezu.
Kokotac je najee dvogodinja leguminoza koja se koristi kao kabasto stono hranivo ili slui za zelenino ubrivo, s obzirom
na to da za relativno kratko vreme sintetie znaajnu koliinu organske materije. Rod Melilotus ima vie vrsta ali sve su istih
osobina samo je razlika u boji cveta. Najzastupljeniji su uti (Sl. 5) i beli kokotac.

Kokotac je veoma medonosna biljka po emu i nosi ime (mellis med).

Cvast roda Melilotus je u obliku rese koja moe da bude dugaaka i do
25 cm, a sastoji se od 40-50 cvetova, izuzetno bogatih nektarom. Pele
veoma rado poseuju cvetove kokotca, bilo da se radi o utom, koji
cveta neto ranije ili belom koji cveta kasnije. Cvetanje traje od juna pa
sve do kraja septembra.

Slika 5. uti kokotac

U Republici Srbiji kokotac se nalazi u samoniklom stanju i kao korov. esto je prisutan u peninim poljima, te moe napuniti
konice medom. Med od kokotca je ute boje, ima prijatan ukus i visoku gustinu to ga svrstava u visokokvalitetne medove.
Prinos meda kree se od 100 do 120 kilograma po hektaru - trea ili etvrta klasa.
Od jednogodinjih leguminoza od znaaja za pelinju pau su bob (Vicia faba - Sl. 6) i grahorica, a meu njima posebno
mesto zauzima ozima maljava grahorica (Vicia villosa- Sl. 7).

Slika 6. Krmni bob

Slika 7. Maljava grahorica

S prirodnih fitocenoza livada i panjaka dobija se 200-300 kilograma kvalitetnog meda po hektaru. Velika produkcija
meda - peta klasa, s ovih prostora je razumljiva, s obzirom na to da na njima znaajan udeo imaju pomenute viegodinje i
jednogodinje leguminoze.
Od krmnih kupusnjaa, koje su od izuzetnog znaaja za zeleni krmni konvejer, najvanije medonosne biljke su kupusna
uljana repica (Brassica napus ssp.oleifera), ogrtica (Brassica rapa ssp. oleifera) i krmni kelj (Brassica oleracea var. acephala).

Krmni kelj (Sl. 8). posejan u jesen, kao meusezonski usev

poinje da cveta u aprilu i maju, te se koristi kao jedna od
prvih prolenih paa. Iako se odlikuje izvanrednim
karakteristikama u vezi s produkcijom meda spada u treu
klasu medonosnih biljaka, s prinosom meda 80 kg po hektaru.

Slika 8. Krmni kelj

Facelija (Phacelia tanacetifolia) u pogledu medonosnosti spada u estu klasu, s prosenim prinosom 500 kilograma
meda po hektaru. Zavisno od autora, medonosni potencijal kree se u irokim granicama, a esto i iznad 1000 kg po hektaru.

Facelija, meutim teko moe da se rairi u veoj meri ako se seje iskljuivo kao pelinja paa (Sl. 9). Ova biljna vrsta moe da se
upotrebi i za zelenino ubrivo, veoma retko kao krmna biljka. U novije vreme zemlje severozapadne Evrope, ije su oranice na
lakim tipovima zemljita, a u strukturi setve su znaajnije zastupljene korenasto-krtolaste vrste, u prvom redu eerna repa i
krompir uzgajaju faceliju kao bioistaa od nematoda. Dolo se, naime do saznanja da facelija kao predusev eernoj repi,
znaajno smanjuje brojnost nematoda u zemljitu. Facelija je jednogodinja zeljasta biljka, koja u normalnim uslovima dostigne
visinu 70-80 cm. Cela biljka je pokrivena dlaicama, to ukazuje da je otporna na suu, ali ne podnosi visoke temperature. Setva
se obavlja u martu (glavni rok setve) ili naknadno (do polovine jula). Njena vegetacija traje srazmerno kratko vreme od 85-103
dana.

Cveta 45-50 dana posle setve. Cvetanje traje 30-40 dana. Ako se setva
podesi u vremenskim razmacima, na pojedinim parcelama, moe se period
pelinje pae produiti od maja do septembra. Cvetovi facelije (15-20) se
nalaze u cvastima, koje lie na uvojke. Cvet joj dobro medi, bez obzira na
klimatske uslove, ali ga pele najvie poseuju u podnevnim asovima.
Nauno je dokazano da je u podnevnim satima (od 11 do 15 asova) u
nektaru facelije najvea koncentracija eera. U to vreme pojedini cvetovi
facelije izluuju 1,04 do 1,62 mg nektara, s koncentraciljom eera od 15,436,0 %.

Slika 9. Facelija-dobro medi