You are on page 1of 82

Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА

1

2

Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА

Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА

3

PREDGOVOR
Nikodim Agiorit (1748—1809) bio je monah manastira Dionisijata u Svetoj Gori Atonskoj.
Kao pisac zauzima vidno mesto u istoriji asketske književnosti. U saradnji sa korintskim episkopom
Makarijem objavio je 1782. godine u Veneciji izbor tekstova iz svetootačkih i asketskih spisa pod
nazivom Filokalija (Dobrotolјublјe). To je i danas knjiga preko koje se monasi upoznaju sa
najlepšim odelјcima asketske književnosti.
Proučivši praktiku duhovnog usavršavanja kako kod istočnih tako i kod zapadnih monaha,
Nikodim Agiorit je objavio u Veneciji 1796. god. i svoju drugu knjigu ”Aoratos polemos”
(Nevidlјiva borba). Ta knjiga predstavlјa univerzalno hrišćansko iskustvo o načinu duhovnog
usavršavanja.
Pre nekoliko godina (31. maja 1955) Vaselјenska patrijaršija donela je odluku da se Nikodim
Agiorit, zbog svoga svetog života i velike pomoći koju je svojim spisima ukazao hilјadama duša
koje se spasavaju, uvrsti u red svetitelјa Pravoslavne crkve.
Delo Nikodima Agiorita popularisao je u našem slovenskom svetu prvo njegov savremenik
Pajsije Veličkovski (1722—1794). O. Pajsije je bio Ukrajinac, podvizavao se najpre u ruskom skitu
Sv. Ilije na Atonu, a zatim je prešao u manastir Nјamcu (Moldavija), odakle je živo radio kako u
Rusiji tako i u Rumuniji na oživlјenju atonskih monaških tradicija. On je već 1793. godine priredio
slovensko—rusko izdanje Dobrotolјublјa koje je te godine štampao u Petrogradu. Kasnije je
prošireno izdanje Dobrotolјublјa izdao na ruskom jeziku u 5 velikih tomova episkop Teofan
Zatvornik. Episkop Teofan je preveo na ruski i Nevidlјivu borbu.
Daroviti mladi srpski monah Jovan Rapajić (1910— 1945) dao je inicijativu da se Nevidlјiva
borba prevede s ruskog i na naš jezik, što je još pre dvadesetak godina i učinjeno. Umnožena na
pisaćoj mašini u desetinu primeraka, Nevidlјiva borba se čitala po našim većim manastirima kao
poučno štivo za monahe i monahinje. Zahvalјujući razumevanju i pomoći Svetog arhijerejskog
sinoda pojavlјuje se, evo, sada i kao štampana knjiga sa želјom da posluži našim monasima,
monahinjama i svima pobožnim vernima kao rukovodstvo na putu duhovnog usavršavanja.
Predgovor prvom izdanju, 1962.
U tom istom cilјu sada se, evo, pristupilo i njenom drugom izdanju.
U Beogradu, o Vaskrsu 2001.
PRVI DEO
U ČEMU SE SASTOJI HRIŠĆANSKO SAVRŠENSTVO? DO SAVRŠENSTVA SE DOLAZI
BORBOM. ČETIRI NEOPHODNA SREDSTVA 3A BORBU
Čovek od prirode želi da bude savršen, a to mu je i stavlјeno u zadatak. Budite savršeni, rekao
je Spasitelј, kao što je savršen otac vaš nebesni (Mt. 5,48). U čemu se sastoji to savršenstvo? Ima
lјudi koji misle da se ono sastoji u postu, bdenju, poklonima, spavanju na goloj zemlјi, u svršavanju
mnogih molitava u domu i u dugom stajanju na bogosluženjima u crkvi. Drugi opet drže da se ono
sastoji u takozvanoj umnoj molitvi, usamlјeništvu, pustinjaštvu i monaštvu.
U stvari, sve te vrline i svi ti podvizi sami po sebi ne predstavlјaju savršenstvo nego su samo
sredstva za njegovo dostizanje.
Savršenstvo se sastoji u približavanju Bogu i životu u jedinstvu s njim.
A da su podvizi i vrline samo sredstva, i to stvarna sredstva, to je nesumnjivo. Sveti lјudi se
njima koriste da bi pomoću njih savladali svoju grešnu prirodu i odoleli svojim glavnim
neprijatelјima: telu, svetu i zlom duhu. Poste da bi ukrotili telo, bde da bi izoštrili duhovni vid,
spavaju na goloj zemlјi da se ne bi raznežili snom, provode vreme u ćutanju i odaju se
usamlјeničkom životu da bi izbegli i najmanji povod da učine nešto čime bi uvredili Boga, mole se,

4

Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА

stoje dugo na bogosluženju i čine druga pobožna dela da im se pažnja nikako ne bi odvajala od
misli na nebo.
Ne sme se nikako zaboraviti da te vrline mogu onima koji u njih polažu svu nadu naneti veliku
štetu. Ne same po sebi, jer su one svete, nego krivicom baš onih lјudi koji se njima nepravilno
koriste. Obraćajući pažnju samo na spolјna dela oni ostavlјaju srce da hodi po svojim želјama i po
želјama zlog duha, koji im, videći da su skrenuli s pravog puta, ne brani da se ne samo rado
podvizavaju, nego da telesne podvige, po svojoj sujeti, još većma umnožavaju. Osećajući pri tome
izvesne duhovne utehe, ti lјudi počinju misliti da su se uzdigli do anđela, ponekad pak, udubivši se
u razmišlјanje o izvesnim visokim, nezemalјskim istinama, zamišlјaju da su sasvim izašli iz oblasti
ovoga sveta i uzdigli se do trećeg neba.
Ali koliko oni greše i kako daleko stoji od njih pravo savršenstvo, može svako videti ako
posmatra njihov život i njihovo vladanje. Oni obično žele da ih lјudi u svim prilikama smatraju
višim od ostalog sveta, vole da žive po svojoj volјi i uvek su uporni u svojim odlukama, slepi su da
vide svoje pogreške, ali su vrlo oštrovidi i revnosni u pretresanju reči i dela drugih. Ne mogu da
podnose da lјudi ukazuju nekom poštovanje, jer misle da ono pripada jedino njima. Ako im ko
smeta u pobožnim zanimanjima i podvizima, odmah se uzrujavaju, uskipe gnevom i izmene se tako
da više i ne liče na sebe. Ako im Bog, želeći da im pomogne da upoznaju sebe i da ih uputi na pravi
put, pošalјe stradanja i bolesti, ili dopusti da budu izloženi gonjenjima preko kojih On obično
ispituje ko su Nјegove prave sluge, tada se pokaže šta se skrivalo u njihovom srcu i kako su ti lјudi
duboko razriveni gordošću. Jer ma kakva nevolјa da im se dogodi, oni neće da priklone glavu pred
volјom Božjom i da se uzdaju u pravedne sudove Nјegove, niti žele da po primeru Onoga Koji se
ponizio i Koji je postradao radi nas, ponize sebe i smatraju svoje gonitelјe za dobrotvore, za oruđe
božanske naklonosti i pomagače na putu spasenja.
Ti se lјudi nalaze u velikoj opasnosti. Pošto im je pomračen um, pogrešno sude o sebi.
Posmatrajući svoje spolјašnja pobožna dela, nalaze da su dobra te misle da su već dostigli
savršenstvo, gorde se i počinju da osuđuju druge. Tu već nema mogućnosti da bi ih neko mogao
uputiti na pravi put, osim naročite pomoći Božje. Lakše će se obratiti dobru javni grešnici, nego
onaj koji se zaklanja spolјašnjim dobrim delima.
Duhovni se život i savršenstvo, dakle, ne sastoji samo u spolјašnjim dobrim delima, nego, kao
što je već rečeno, u približavanju Bogu i jedinstvu s Nјim. S tim je nerazdvojno vezano saznanje
svog ništavila i svoje sklonosti svakome zlu, lјubav prema Bogu i odsustvo lјubavi prema sebi
smiravanje ne samo pred Bogom nego i pred svim tvarima, potpuno odrečenje od svoje volјe i
savršena pokornost volјi Božjoj.
Možda se želiš truditi da postigneš savršenstvo? Neka je blagoslovena tvoja namera. Ali se već
na prvim koracima pripremi na trud, znoj i borbu. Moraš sve prineti na žrtvu Bogu i činiti jedino
Nјegovu volјu. U samom sebi naići ćeš na mnoge želјe koje traže da budu zadovolјene, bez obzira
da li je to saglasno s Božjom volјom ili nije. Da bi postigao cilј koji si sebi postavio, potrebno je da
već u početku podviga ugušuješ svoje želјe, a na kraju da ih sasvim pogasiš. Da bi u tome uspeo,
moraš sebi zabranjivati zlo i prinuđavati sebe na dobro. Moraš se neprestano boriti sa sobom i sa
svim što ide na ruku tvojim želјama, što ih raspiruje i podržava. Pripremi se za takvu borbu i znaj da
se venac daje jedino hrabrim borcima.
Ukoliko je ta borba teža od svake druge - jer kad ustajemo protiv sebe nalazimo protivnika u
samome sebi - utoliko je pobeda slavnija od svih ostalih pobeda, i što je najvažnije, ona je
najugodnija Bogu.
Ako želiš da iz te borbe izađeš kao pobedilac, neophodno je da se strogo pridržavaš ovih
pravila:
1) Nikada se i ni u čemu ne uzdaj u sebe.
2) Imaj u srcu uvek čvrstu nadu na Boga.
3) Neprestano se podvizavaj.
4) Neprekidno se moli.

Ako želiš da dobiješ taj dar. ne samo ne možeš izvojevati želјenu pobedu. nego da bi zaželeo da te i drugi zbog tvoje slabosti preziru. Premda nas svakodnevno iskustvo očigledno uverava da je takvo mišlјenje pogrešno.21). Kada se iscrpu sva sredstva. Petar Damaskin kaže da „nema ničeg bolјeg od saznanja svoje nemoći i neznanja. iako je to neočekivanje ničeg dobrog od sebe u stvari Božje delo u nama. da sve zna i da nema potrebe ni za čijom pomoći. Pa ipak. ta se padanja za pouku i ne dešavaju. jer je i to Nјegov dar. Ona je prvi plod našeg samolјublјa i izvor i uzrok svih strasti i svih naših posrtanja i padanja. Premda je to sredstvo vrlo uspešno (ali ne i bezopasno). moraš čvrsto verovati da će ti Bog to saznanje darovati. Nekada On to čini putem blagodati i nekim unutrašnjim ozarenjem.moralnih moći. . a) Uvidi svoje ništavilo i imaj stalno na umu da sam od sebe ne možeš učiniti nikakvo dobro za koje bi bio dostojan carstva nebeskog. a ništa tako ne želi da vidi u njemu kao iskreno saznanje sopstvenog ništavila i duboko uverenje i osećanje da svako dobro u nama.Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА 5 NIKADA SE I NI U ČEMU NE SMEŠ UZDATI U SEBE NITI VEROVATI SEBI U duhovnom životu je toliko neophodno ne uzdati se u sebe. njihovih bezbrojnih zamki i mreža koje potajno rasprostiru po putu dobrodetelјnog života. Sveti Maksim Ispovednik uči da je „temelј svake vrline saznanje sopstvene nemoći”. moći da dođeš do toga da ne veruješ sebi i da se nikada ni u čemu ne uzdaš u sebe. s Božjom pomoću. u to budi uveren. nisu pomogla čoveku da upozna sebe. mi obično vrlo visoko mislimo o sebi. nego nećeš moći odoleti ni najmanjem napadu neprijatelјa. već prema njegovoj većoj ili manjoj samouverenosti. v) Nauči se da uvek strahuješ za sebe i da se bojiš svojih bezbrojnih duhovnih neprijatelјa kojima se ne možeš ni kratko vreme odupreti. ni dobro delo. da bi upoznao svoju slabost i ne samo naučio da prezireš sebe. nego da ga sam od sebe ne možeš ni imati. Čoveku koji želi da uspeva u duhovnom životu neophodno je da upozna svoju slabost. Bez te se želјe neće moći ukoreniti u tebi blagotvorno neuzdanje u sebe koje je temelј i početak prave smirenosti. Bog ti je zato i dopustio da padneš. iskoristi to odmah da uvidiš i saznaš svoju nemoć. Bez obzira na slabost duhovno . našoj prirodi i našem životu dolazi jedino od Nјega kao Izvora svakog dobra i da od nas ne može doći ništa što bi stvarno bilo dobro: ni dobra misao. Sveti Zlatoust tvrdi da „samo onaj poznaje najbolјe sebe ko o sebi misli da je ništa”. Padom uviđaju svoju nemoć. g) Ako padneš u kakav greh. njihovog pretvaranja u anđela svetla. od svega najvećma protivna Bogu. za nas ne uvek razumlјive načine. Bog ga ne upotreblјava uvek. Strahuj od njihove izvežbanosti u vođenju rata protiv čoveka. Zatim. Samouverene Bog ukorava preko proroka govoreći: Teško onima koji misle da su mudri. i ničeg goreg nego ne znati to”. a po koji put čini to i na druge. po nekoj neshvatlјivoj samoobmani. kada to nađe za shodno i nimalo u to ne sumnjaj. Zato se Bog i stara da to nebesko seme zasadi u srcu onih koje voli te pobuđuje u njima raspoloženje da ne cene sebe i utvrđuje u njima uverenje da se ne smeju uzdati u sebe. Onde gde samouverenosti nema. o kojima smo govorili.16). Stoga nas Apostol i savetuje: Ne mislite za sebe da ste mudri (Rim. ne prestajemo verovati da smo nešto. od njihovog lukavstva i njihovih zaseda. te se više ne usuđuju da se uzdaju u sebe kako u tome tako i u svemu drugom. Bog dopušta da čovek padne u veći ili manji greh. koju vrlo teško uviđamo. i to ne nešto beznačajno. b) Traži u smirenim molitvama da ti Bog u tome pomogne. Gorde i samouverene dovodi Bog do tog saznanja dopuštaući da padnu baš u onaj greh za koji su mislili da su u stanju da se sami od njega sačuvaju. Slušaj šta vele bogomudri oci. 5. i sami su sebi razumni (Is. da bez toga. Jer kako može blagodat sići u čoveka koji misli za sebe da je on nešto veliko. moraš na prvom mestu stvoriti u sebi uverenje ne samo da ti nedostaje to saznanje o sebi. Zato ti predlažem ovde četiri vežbanja pomoću kojih ćeš. nego tek kad sva druga. ponekad neočekivanim i skoro neodolјivim iskušenjima. Ta je naša slabost. 12. Ona zatvara vrata kroz koja nam dolazi blagodat Božja i ne dozvolјava joj da uđe i da se u nama nastani. dužni smo i mi sa svoje strane činiti sve što možemo i što je u našoj vlasti da dođemo do takvog raspoloženja. Bog mrzi čovekovu samouverenost. Zapamti to dobro. nekada spolјašnjim udarima i stradanjima. lakša sredstva. mi.

kako je ludo očekivati neko dobro od sebe i uzdati se u sebe. reči i dela bio nerazuman. pomoć i pobedu. kako ne bi opet pao u isti ili još teži greh. I sv. A to će ga iskustvo. b) Kao Sveznajući i Premudri zna sve najsavršenije. dovesti do saznanja. Kad se odrečemo sebe. rđav . Taj će mu opit pomoći da uvidi kakav je nered u njemu i kako je slab. Jer ćeš. Zar bi onaj dobri Pastir koji je tri godine hodio. odmah pribegavaj niskom mišlјenju o sebi i traži u molitvi od Boga da ti pomogne da saznaš svoje ništavilo i da utvrdi tvoje srce da se ne uzda u sebe. Treba samo da mu se sa čvrstom nadom obratimo. kada ovca ide za Nјim. pošto smo i sami ništa. to jest. i od lјudi i od naše povređene prirode. Kao što od sebe ne očekujemo ništa. bežati s bojišta i predavati se neprijatelјu. to ipak ne znači da moramo očajavati. tražeći zabludelu ovcu. Uvideće da je veći deo njegovih misli. Ko hoće i na drugi način da upozna svoju slabost neka ne više. govori premudri Sirah.9). mogao. Ti nam tako mnogobrojni slučajevi jasno kazuju da nikada niko ko se uzda u Boga nije ostao postiđen i bespomoćan. prolio Svoju krv i dao Svoj život za nju. treba svim srcem osetiti da nemamo u koga da se uzdamo do u Boga i da jedino od Nјega možemo očekivati dobro. neispravan. ako samo iskreno želi sebi dobra. kada Mu se s lјubavlјu obraća i zove Ga u pomoć. da obeduje s njim i donese mu svoje darove — ko bi verovao da se taj isti Bog sada. kad ti se dogodi da padneš. v) Kao beskrajno dobar uvek je gotov da nam svakog dana i svakog trenutka s neiskazanom lјubavlјu pruži pomoć koja nam je za izvojevanje potpune duhovne pobede potrebna. a ona će ti neprestano donositi Božju pomoć i davati snagu da pobediš. ne obratiti pažnju na nju. zvao je iz sveg glasa. želi da uđe unutra.7). nego u Boga koji podiže mrtve (II Kor.6 Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА Stoga. 20) neprestano kuca na vratima čovekovog srca. Pavle misli da su mu s tim cilјem bila poslata iskušenja kojima je bio izložen u Aziji: I već smo sami sebe osudili bili na smrt. 1. UZDAJ SE JEDINO U BOGA Iako je u duhovnom životu neophodno ne uzdati se u sebe. zahvalјujući takvim mislima. te zna šta je najbolјe za spasenje svakog od nas. Da bismo dobili takvu nadu i pomoć biće nam od koristi ovakvo razmišlјanje: a) Svemoćni Bog može učiniti sve što želi. reči i dela: o čemu je mislio. po svedočanstvu iz psalma: u Nјega se pouzda srce moje i On mi pomože (Ps. tako se isto nadamo da će nam Bog darovati svaku pobedu. Ali ne samo kad čovek padne u greh. pa može i nama pomoći. Koji po rečima Otkrivenja (3. 28. a to je sećanje na sve slučajeve Božje pomoći koji su zapisani u Sv. zadobiti snažnu nadu u Boga. nego samo jedan dan pazi na svoje misli. da se ne bi uzdali u sebe. Pismu. Pogledajte na prošlost. treba da zna da strada zato da bi došao do samopoznanja. Zato Bog dopušta da nailaze na nas sve vrste iskušenja od zlog duha. i vidite: ko je verovao u Gospoda i ostao postiđen? Naoružaj se tim mislima i hrabro stupaj na bojište. kada Mu čovek otvara svoje srce i zove Ga. može oglušiti i ne želeti da u njega uđe? g) Postoji još jedno sredstvo da se oživi nada u Boga. bori se junački i budi uveren da ćeš odneti pobedu. nego i kad ga snalaze nesreće i nevolјe. šta je govorio i činio. ne uzeti je na Svoja božanska pleća. kao ona udovica iz Jevanđelјa izgublјeni dinar. osobito teške i dugotrajne telesne bolesti. KAKO SE MOŽE ZNATI DA NEKO ŽIVI S NADOM U BOGA I NE UZDA SE U SEBE . ne doneti je pred horove anđelske i ne prirediti veliku svečanost u čast toga? Kad Bog ne prestaje da traži s velikom brigom i lјubavlјu grešnika. zar je moguće da će ga ostaviti sada kada kao zabludela ovca vapije i zove svoga Pastira? I ko bi verovao da Bog. do saznanja svoje nemoći i da bi stekao poniznost.

I ukoliko je njihova tuga zbog pada veća i neutešnija. muče se i tuguju i nigde mira ne nalaze. iako je preduzimala sve što je bilo u njenoj moći da se ostavi greha i obrati na put dobra i to joj nije ni najmanje polazilo za rukom. pri svakom krstu koji treba da ponesemo po Božjoj volјi. tuguju i padaju u malodušnost. već jedino iz želјe da se što pre opere nečistoća greha kojim se ožalostio Bog i da se dobije nova snaga protiv sebe samoga u svetoj tajni pokajanja. A to je trebalo učiniti odmah posle pada. i kad padne. ni svi darovi. uvek imati i čuvati u sebi tu moć. nego se uzda u Boga. te posle pada povećava neuzdanje u sebe i stara se da udvostruči i poveća smirenu nadu u Boga. Misleći da su nešto veliko. Zato se bori i . Ne uviđaju da ta prevelika tuga biva zbog gordosti i samouverenosti i da baš ona dokazuje da se mnogo uzdaju u sebe i svoju snagu.. iako je ukalјana svim porocima koliko se samo može zamisliti. ipak ne muči se toliko jer zna da je pad došao zbog njegove slabosti. Glavno je da ne sme slabiti u nadi u Boga. a vrlo malo u Boga. ne oduševi naročita pomoć Božja i ne daruje nam snage da izvršimo. 15. nego je sve dublјe padala u greh. za vrlinu. i to ne zbog čega drugog. Kad oni padnu u kakav greh. to je siguran znak da su se i pre pada uzdali u sebe. Ko pak ne računa sa sobom. Ako žale što su pali. jer zna da se to dogodilo zbog njegove slabosti. prekoravaju sebe. i to za njega nije nešto neočekivano i novo. mrzeći strasti koje su bile uzrok toga pada. čude se kao da su doživeli nešto neočekivano. Zato. oruža se nadom na Boga i s velikom se hrabrošću bori sa svojim neprijatelјima do smrti. ili novi i slabi. svakog dana i svakog časa čuvamo u srcu to uverenje i da se nimalo ne uzdamo u sebe. Jer znaj da u tom nevidlјivom ratu samo onaj ne gubi ko se neprestano bori i nada u Boga. utoliko je sigurnije da su se previše uzdali u sebe. jer je Gospod rekao: Bez mene ne možete ništa činiti (Jov. Voleo bih da o svemu ovome razmisle lјudi koji smatraju sebe duhovnim i punim vrlina. taj se. Uvidevši posle pada da su slabi. On i kada padne u kakav greh. bilo da su stari i jaki.. Znaj da nam ni sve sposobnosti i dobre osobine. koja kod njih dolazi jedino iz samolјublјa. s Božjom pomoću. ako nas pri svakom bogougodnom delu koje treba da izvršimo. a ne u Boga. bile one prirodne ili stečene. POGREŠNO JE SMATRATI PREVELIKU TUGU ZBOG UČINјENOG GREHA ZA VRLINU Pogrešno misle oni koji smatraju preveliku tugu. premda On po koji put i dozvolјava da čovek dobije ranu. odlaze opet pobuđeni samolјublјem duhovnom ocu da se oslobode tog tereta. u što se sami mogu uveriti kad posmatraju sebe posle pada. ali istovremeno i govore: „Učiniću to i to i tako ću zagladiti posledice pada”. a u stvari nisu. premda oseća tegobu i žalosti se. nego neka se bori sa sobom i sa svojim neprijatelјima. koja kod njih nastaje po učinjenom grehu. da ne sme odstupati od Nјega i ostavlјati svoje duhovne podvige. To se ne događa čoveku koji se uzda jedino u Boga i ne očekuje ništa dobro od sebe. ne mari ništa. PO ČEMU SE JOŠ POZNAJE DA SE NEKO NE UZDA U SEBE NEGO DA JE SVU NADU POLOŽIO NA BOGA Pošto nam snaga za savlađivanje neprijatelјa dolazi od nemanja vere u sebe i od nade na Boga. A kad se zamore od tog mučenja i žalosti. ni znanje celog Svetog Pisma. Samo što kod Nјega sve dolazi u svoje vreme i sve ima svoj red. iako je neka duša opterećena gresima. Zatim.Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА 7 Neki samouvereni lјudi misle da su svu nadu položili na Boga. ni sve to zajedno neće pomoći da savršeno ispunjavamo volјu Božju. a još više zbog njegovog uzdanja u Boga. potrebno je da znaš kako ćeš. Zato je potrebno da celog života. pa bilo da ih je malo ili mnogo. Znaj da za Boga nije ništa lakše nego da pomogne da pobediš neprijatelјa. uzeli su na sebe mnogo u nadi da će sopstvenim snagama to savladati. mirno podnosi trudove pokajanja. Božja pomoć nikad ne odstupa od onih koji se bore na Nјegovoj strani. pri svakom iskušenju koje želimo da pobedimo.15). ne čudi mnogo i ne predaje prevelikoj tuzi. ni to što dugo služimo Bogu i što smo na to naučeni. jer vide da su srušeni idoli (a to su oni sami) na koje su polagali sve nade.

8

Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА

ne odstupaj, jer je u toj neodstupnoj borbi čitava stvar. Bog uvek ima u izobilјu lekova za one koji
padaju u borbi i pomoći će im da savladaju neprijatelјa. On te lekove daje u pravo vreme borcima
koji imaju čvrstu nadu u Nјega. U času kada ne očekuju videće kako nestaju njihovi gordi
neprijatelјi, kao što je napisano: Prestaše vojevati junaci vavilonski (Jer. 51,30).
O VEŽBANјU UMA
Neuzdanje u sebe i nada u Boga su neophodni za duhovnu borbu, ali su nedovolјni. Ako
ostanemo samo na njima, ne samo da nećemo izvojevati pobedu, nego možemo pasti u još veće zlo.
Zato pored njih moramo koristiti i druga duhovna vežbanja.
Na prvom mestu dolazi vežbanje uma i volјe. Pre svega, čuvaj um od neznanja, jer mu
neznanje ne daje da vidi istinu. Staraj se zatim da um bude čist, te da tačno raspoznaje šta je
potrebno da se duša oslobodi i da se ukrasi vrlinama. Tu čistotu uma možeš postići na dva načina.
Prvi je - molitva Svetome Duhu da izlije Svoju božansku svetlost na srce, što će On učiniti, ako
stvarno budeš tražio Boga, trudio se da u svemu živiš po Nјegovoj volјi i ako se u svemu budeš rado
potčinjavao savetima iskusnih duhovnih otaca, ne preduzimajući ništa pre nego što ih upitaš za
savet.
Drugi je način - posmatranje stvari i udublјivanje u njih radi ocenjivanja koje su dobre, a koje
rđave; ali ne u onom smislu kako o njima sudi tvoje osećanje i svest, nego kako sudi Duh Sveti ili
reč Bogom nadahnutih knjiga Svetoga pisma i duhovnih otaca i učitelјa Crkve. A kad to ocenjivanje
bude pravilno, biće ti jasno da ne smeš ni za šta smatrati sve ono što voli i traži slepi i izopačeni
svet. A to će reći da časti, zadovolјstva i bogatstva ovoga sveta nisu ništa drugo do taština i propast
za dušu; da nam grdnje i klevete, kojima nas obasipa svet donose istinsku slavu, a žalosti ovoga
sveta - radost; da je praštanje i činjenje dobra neprijatelјima prava velikodušnost - jedna od
najbitnijih oznaka da je čovek sličan Bogu; da većom snagom raspolaže čovek koji prezire svet,
nego onaj koji vlada celim svetom; da dragovolјna poslušnost predstavlјa veću hrabrost i veću
čvrstinu duha, nego pobeda i vladanje nad carevima; da je smireno poznanje svojih rđavih sklonosti,
ta bilo one i najneznatnije, većma dostojno pohvala, nego zauzimanje tvrđava, pobeđivanje silnih i
naoružanih armija, veće nego činjenje čudesa i vaskrsavanje mrtvih.

ZAŠTO SUDIMO NEPRAVILNO I KAKO ĆEMO DOĆI DO PRAVILNOG SUĐENјA
Mi ne sudimo pravilno zato što ne gledamo dubinu stvari nego se od prvog pogleda, sudeći po
spolјašnosti, ispunjavamo lјubavlјu ili mržnjom prema njima. Ljubav ili mržnja ovladaju umom i
zamračuju ga te ne može pravilno suditi. Zato, kad posmatraš što ili misliš o čemu, obuzdaj što više
možeš svoje želјe i ne dozvoli da se prema tome što ocenjuješ odmah zaneseš lјubavlјu ili ga odmah
omrzneš, nego ga nezainteresovano posmatraj samim umom. Kad je um u svom prirodnom stanju i
nije pomračen strašću, on je slobodan i čist, te može da saznaje istinu, da proniče u dubinu stvari u
kojima se pod lažnom privlačnom spolјašnošću često skriva zlo, a pod ružnim spolјnim izgledom
dobro.
No ako se povedeš za svojom naklonošću, te od prvog pogleda nešto zavoliš ili omrzneš, tvoj
um već ne može pravilno suditi. Jer to raspoloženje ili, bolјe reći, ta strast koja ide ispred suđenja,
postavlјa se kao zid između uma i stvari, zaklanja um i utiče da čovek misli po strasti, to jest, ne
onako kakav je taj predmet ustvari. To opet čini da se prvo raspoloženje (lјubav ili mržnja) još više
povećava. A ukoliko ono jača, ukoliko čovek više voli ili mrzi nešto, utoliko se um u odnosu prema
tome više zamračuje dok se sasvim ne pomrači. I događa se da strast prema izvesnoj stvari raste do
krajnjih granica, te se čoveku čini da bi je trebalo voleti ili mrzeti više od svega na svetu. Tako, eto,
biva kada čovek ne zauzdava sebe nego dopusti sebi da zavoli ili omrzne nešto pre nego što o tome
promisli. Um ili volјa u tome slučaju rđavo funkcionišu i sve dublјe padaju iz tame u tamu, iz

Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА

9

pogreške u pogrešku.
Zato, čuvaj se od lјubavi ili mržnje prema bilo čemu pre no što uspeš da to temelјno upoznaš
pri svetlosti razuma, Svetog Pisma, blagodati, molitve i pomoći svog duhovnog oca, kako ne bi
pogrešio i smatrao dobro za zlo, a zlo za dobro, kao što u većini slučajeva biva.
O ČUVANјU UMA OD NEKORISNOG ZNANјA I PRAZNE RADOZNALOSTI
Kao što je neophodno čuvati um od neznanja tako je potrebno čuvati ga i od mnogog praznog
znanja i radoznalosti. Jer ako se um puni mnogim znanjem, ne isklјučujući tu i sujetno, nepotrebno i
štetno, postaće nesposoban da saznaje šta je dobro za naše ispravlјanje i usavršavanje. Zato se
prema zemalјskim stvarima koje su dozvolјene, ali ne i neophodne, moraš odnositi kao da si već
umro. Usredsređuj svoj um u sebe i drži ga daleko od svih stvari ovoga sveta.
Priče o onome što je bilo i znanja o onome što se događa bolјe neka prolaze mimo tebe.
Prevrati u raznim zemlјama bolјe neka budu za tebe kao da ih nije bilo. Kada baš i budeš imao
prilike da čuješ o njima, radije zaboravi na to što brže možeš. Evo šta veli sv. Vasilije: „Neka ti
slušanje vesti iz sveta bude gorka hrana, a slatke kao med pouke duhovnih lјudi”. Prorok David
govori: Kazivahu mi šale prestupnici zakona, ali one nisu kao zakon tvoj. Zavoli da slušaš
pretežno o duhovnom, to izučavaj i nemoj želeti ništa da znaš osim Isusa Hrista i toga raspeta (I
Kor. 2,2), osim Nјegovog života i smrti i onoga što On od tebe želi. Ako se toga budeš držao,
činićeš što je ugodno Bogu. A Bog voli duše koje vole Nјega i koje se trude da izvršuju Nјegovu
volјu.
Interesovanje za mnoge stvari je često plod gordosti i hrana za samolјublјe. To su samo zamke
zlog duha koji, videći da kod nekih postoji jaka volјa da žive duhovnim životom, pokušava da ih
saplete radoznalošću i da tako ovlada njihovim umom i njihovom volјom. Zbog toga ubacuje,
osobito onima koji su sposobniji i skloniji filosofiranju, visoke i divne misli. A oni, zanevši se
zadovolјstvom da raspredaju o visokim stvarima, zaboravlјaju da čuvaju čistotu srca, da smireno
misle o sebi i da savlađuju strasti. Vezani lancima gordosti i samouverenosti stvaraju od svog uma
idola i malo po malo dolaze do uverenja, a to i ne primećuju, da više nemaju potrebe za savetima
drugih, te u svakoj prilici pribegavaju idolu sopstvenog rasuđivanja.
To je vrlo opasna i teško izlečiva bolest. Gordost uma je gora od gordosti volјe. Jer um je još u
stanju da izleči gordost volјe, ali kada se on gordo uveri da je ono što on misli najbolјe, ko će ga
razuveriti? Može li poslušati koga kada je uveren da misli pravilnije nego iko drugi? A kad je to oko
duše, pomoću koga bi čovek mogao uviđati i ispravlјati gordost volјe, samo osleplјeno gordošću i
ne može se izlečiti, ko će izlečiti i volјu? I tada sve biva u čoveku rastrojeno, te nema koga da stavi
melem. Zato je, eto, potrebno, da povedeš borbu protiv gordosti uma, pre nego što ona uzme maha.
Ustaj protiv nje, obuzdavaj je i pokorno potčinjavaj svoje mišlјenje mišlјenju duhovnika. Budi
skroman iz lјubavi prema Bogu, ako želiš da budeš mudriji od Solomona. Ako ko među vama
misli da je mudar na ovome svijetu, neka bude lud da bude mudar (I Kor. 3,18).
KAKO ĆEŠ NAVIKNUTI VOLjU DA SVE ČINI S CILjEM DA SLUŽI BOGU
Pored upravlјanja umom potrebno je i upravlјanje volјom.
Ne dopuštaj volјi da se povodi za svojim želјama, nego neka uvek bude jedna s volјom
Božjom. Imaj pri tome uvek na umu da nije dovolјno samo želeti ono što je Bogu ugodno, nego Mu
valјa služiti čistim srcem i bez želјe da se ugađa sebi. Da bi se u tome uspelo, mora se izdržati
strašnija borba sa svojom prirodom nego ikoja do sada. Jer je naša priroda toliko sklona sebi, da je u
svim, čak i najbolјim i najduhovnijim delima, gotova da zadovolјi sebe i da se time neprimetno i
pohotlјivo hrani.
Zato se, kada pred nama stoje duhovna dela, događa da zaželimo da ih izvršimo, ali ne što nas
na to pokreće volјa Božja i ne radi toga da bismo ugodili Bogu, nego radi onih zadovolјstava koja

10

Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА

nam ta dela sobom donose. Ta je zamka utoliko skrivenija, ukoliko je duhovnije ono što želimo.
Zato i velim da se ne smemo zadovolјavati samo time da želimo ono što hoće Bog, nego moramo
želeti to kada, kako i zašto On hoće. Apostol nam zapoveda da pazimo šta je volјa Božja, ne samo
dobra, nego i ugodna i savršena: Ne vladajte se prema ovome vijeku, nego se promijenite
obnovlјenjem uma svojega, da biste mogli kušati koje je dobra i ugodna i savršena volјa Božija
(Rim. 12,2). Jer ako u delu bude makar kakvog nedostatka, ili ako to delo ne vršimo od sveg srca,
ono je nesavršeno. Znaj da i kada želimo i tražimo samo Boga, mogu i u tome biti izvesni nedostaci
i potkrasti se pogreške koje dolaze od naše lјubavi prema sebi, osobito ako više imamo u vidu svoje
sopstveno dobro nego Boga.
Ako želiš da se sačuvaš od tih skrivenih prepreka na putu savršenstva i da budeš duhovno tako
nastrojen da uvek želiš i radiš sve samo radi Boga i da služiš jedino Nјemu, onda postupaj ovako:
Kad imaš pred sobom neko delo koje je saglasno s volјom Božjom, ili je samo po sebi dobro,
ne želi da ga izvršiš dok prethodno ne uzneseš svoj um Bogu i uveriš se da je Božja volјa da ga
izvršiš.
Isto tako, kada želiš da ostaviš nešto što nije saglasno s volјom Božjom, ili uopšte što nije
dobro, ne ostavlјaj ga pre no što uzneseš svoj um Bogu i uveriš se da Bog želi da to ostaviš. Jer je
lukavstvo naše prirode prefinjeno i malo njih ga uviđa. Naša priroda skriveno traži samo svoje, a
međutim spolјa predstavlјa stvar tako da ima za cilј samo da ugodi Bogu, što u stvari nije.
Zato se često događa da mi želimo ili ne želimo nešto iz sopstvenih pobuda, za svoje
zadovolјstvo, a mislimo da želimo ili ne želimo jedino radi služenja Bogu. Da bismo izbegli tu
samoobmanu, neophodno je samo jedno, a to je - čistota srca, koja se sastoji u svlačenju sa sebe
starog čoveka i u oblačenju novog. To je glavna svrha duhovnog ratovanja.
Ako želiš da znaš kako se taj rat vodi, onda slušaj.
U početku svakog svog dela moraš odbaciti svaku ličnu želјu i ne želeti, ne raditi, ali ne
odbacivati nešto, ako prethodno ne osetiš da te u tome ne rukovodi volјa Božja. Ako u svojim
spolјašnjim, a naročito unutrašnjim, duševnim delima, ne možeš uvek stvarno osetiti to držanje
Božje strane, zadovolјi se iskrenim nastojanjem da u svakom delu imaš u vidu jedino služenje
Bogu.
Osećanje da Bog pokreće na neko delo manifestuje se ponekad ozarenjem uma, ponekad
unutrašnjim Božjim nadahnućem, nekom unutarnjom reči ili kojim drugim načinom delovanja
blagodati u čistom srcu kao što su duhovna toplina i radost, umilјenje i suze umilјenja, božanska
lјubav i druga duhovna osećanja po Božjoj volјi. Ta nas osećanja uveravaju da je ono što želimo
učiniti - po Božjoj volјi. Pred svakim delom moramo se od sveg srca moliti Bogu jedanput, dvaput,
i mnogo puta, da osvetli mrak i da nam ukaže put. „Triput se pomoli, pišu veliki starci Varsonufije i
Jovan, a potom čini ono što ti srce izabere”. Ne smeš pri tom zaboravlјati da se prilikom nabrojanih
unutrašnjih duhovnih doživlјaja, koji utiču na donošenje odluke, moraš rukovoditi savetima i
rasuđivanjima iskusnijih.
Za dela koja traju duže, moraš ne samo u početku nego sve do kraja održati rešenost da ih vršiš
radi služenja Bogu. Ako ne budeš tako činio, može ti se dogoditi da se ponovo spleteš u lance
lјubavi prema sebi, da izgubiš prvobitnu pravilnu nastrojenost, zaboraviš na prve visoke namere i
cilјeve i radiš više iz ugađanja sebi nego radi služenja Bogu. Zato je sv. Grigorije Sinajit i pisao:
„Bilo da čitaš, pevaš, ćutiš, moliš se ili činiš što drugo, pazi neprestano na nastrojenost svoje volјe:
da li teži Bogu, dobru i duhovnoj koristi, da ne bi i nehotice potkradao sebe”.
Ako ko ne pazi na ovo kad počne da služi Bogu, unosi malo po malo u to služenje - ugađanje
sebi, zadovolјavanje svoje želјe, te često na Boga sasvim zaboravlјa. Ugađanje sebi često ga vezuje
u tolikoj meri da, ako mu Bog bilo preko bolesti, bilo preko lјudi i zlih duhova ili na koji drugi
način onemogući da izvrši ono što mu čini zadovolјstvo, on sav uskipti srdžbom, a ponekad ropće i
na samog Boga. A to jasno pokazuje da njegovo duševno raspoloženje nije po Bogu nego da je
nastalo iz povređenog i trulog korena samolјublјa.
Jer ko radi nešto u uverenju da je to po volјi Božjoj i iz želјe da služi Bogu, taj nikada ne želi
jedno delo više nego drugo, pa bilo jedno od njih visoko i veliko a drugo nisko i beznačajno, nego
im je naklonjen podjednako pošto je i jedno i drugo ugodno Bogu. Zato je takav čovek isto tako

Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА

11

miran i zadovolјan kad radi kakvo neznatno delo kao i kad radi nešto visoko i veliko, jer je svuda
isti cilј - u svemu služiti Bogu: bilo životom, bilo smrću, kao što veli Apostol: Zato se i staramo, ili
ulazili ili odlazili, da budemo Nјemu ugodni (II Kor. 5,9). Zato gledaj da srcem budeš
usredsređen i staraj se da uvek upravlјaš dela svoja služenju Bogu.
Niko i ne sluti koliku vrednost u duhovnom životu ima ta pobuda - služiti Bogu. Jer je i
najmanje delo koje se čini iz želјe da se služi Bogu veće nego sva najveća dela koja se ne čine iz te
pobude. Spasonosnije je ako daš siromahu makar samo jedan dinar s namerom da time poslužiš
Bogu nego da se odrečeš čitavog svog imetka u nekom drugom cilјu, ma to bilo i iz želјe da
naslediš duhovna blaga, premda je ta želјa sama po sebi dobra i pohvalna.
Taj unutrašnji podvig - upravlјati svoje misli, osećanja i dela u svakoj prilici samo služenju
Bogu - izgledaće ti u početku težak, ali kasnije, kada se na to navikneš, biće ti sasvim lak, tim pre,
ako budeš uvek težio Bogu kao jedinom i najsavršenijem dobru, dostojnom da Ga želimo zbog
Nјega samog, da mu služimo i da Ga volimo više no ma šta drugo na svetu.
Ukoliko se ta težnja Bogu bude češće javlјala u tebi i ukoliko ti više bude osvajala srce, utoliko
će se brže i lakše kod tebe stvoriti navika da svako delo radiš jedino iz lјubavi prema Bogu i jedino
iz želјe da služiš Nјemu, najdostojnijem svake lјubavi.
KAKO ĆEŠ UPRAVLjATI VOLjU DA U SVEMU ŽELI DA SLUŽI BOGU
Da bi lakše prinudio volјu da u svemu želi da služi Bogu, sećaj se češće da je Bog u mnogo
čemu pokazao lјubav prema tebi. Stvorio te ni iz čega po Svojoj slici i prilici i stavio ti na
raspoloženje sve tvari; izbavio te od služenja zlom duhu poslavši ti Svog Jedinorodnog Sina da bi te
iskupio najtežom i najprezrenijom smrću; svakog trenutka čuva te od neprijatelјa, pomaže te
Svojom božanskom blagodaću i daje ti za hranu, u prečistim tajnama, telo i krv Svoga Sina.
Sve je to znak prevelike časti i lјubavi kojima te obasipa Bog. Ne možemo ni predstaviti sebi
kolika je to čast: Gospodar vaselјene ukazuje čast našem ništavilu i nepotrebnosti.
A Božje veličanstvo je i, bez obzira na sve to, samo po sebi dostojno da mu odajemo svaku čast
i da mu služimo od sveg srca.
O DVEMA VOLjAMA U ČOVEKU I BORBI IZMEĐU NјIH
U duhovnom ratu vojuju meću sobom dve volјe koje žive u nama; jedna pripada razumnom
delu duše i zato se naziva razumnom, višom volјom, a druga pripada našoj nižoj, čulnoj prirodi i
naziva se čulnom, nižom, telesnom, strasnom volјom. Viša volјa teži dobru, a niža zlu. To dolazi
samo po sebi, te nam se dobra želјa ne uračunava u vrlinu ni zla u greh. Uračunavanje zavisi od
našeg slobodnog opredelјenja: kada se opredelјujemo za zlo, uračunava nam se u zlo. A dobra i
rđava želјa idu zajedno - kad se pojavi jedna, odmah se posle nje javlјa i druga. Mi se možemo
slobodno opredeliti i za dobro i za zlo. U tome se i sastoji naša nevidlјiva duhovna borba. Cilј je te
borbe da se nikako ne dozvoli sebi povođenje za želјama niže, telesne i strasne volјe, nego da se
uvek ide za višom, jer je ona volјa Božja. Osnovni zakon našeg postojanja je da se njoj
pokoravamo: Boga se boj, i zapovijesti njegove drži, jer to je sve čovjeku (Knj. Prop. 12,13). I
jedna i druga želјa vuče volјu i želi da je potčini sebi. Osudiš li nižu i opredeliš li se za višu pobeda je s tobom; izabereš li nižu i prezreš li višu - bićeš pobeđen. Sv. Pavle piše da se u nama
vodi borba: Nalazim dakle zakon, kad hoću dobro da činim, da me na zlo nagoni. Jer imam
radost u zakonu Božijem po unutrašnjemu čovjeku; ali vidim drugi zakon u udima svojima,
koji se suproti zakonu uma mojega, i zaroblјava me zakonom grjehovnijem koji je u udima
mojima (Rim. 7:21-23). Isti apostol svima propisuje za pravilo: Po duhu hodite, i želјa tjelesnijeh
ne izvršujte (Gal. 5,16). A to se bez borbe s telom ne može postići.
Osobito veliki podvig moraju u početku ulagati oni koji su, pre no što su odlučili da otpočnu
bogougodni život, čestim zadovolјavanjem želјa svoje telesne i strasne volјe stekli rđave navike.

3) Ali ne zaboravlјaj pri tom da pozoveš u pomoć Gospoda i umoliš da ti da snage za to. nimalo se nije odreklo ugađanja sebi. ima lјudi koji ne prisvajaju tuđe. svom snagom ustane protiv toga. KAKO SE TREBA BORITI PROTIV SVOJE ČULNE VOLjE I ŠTA VALjA PREDUZIMATI DA NAM VRLINA POSTANE NAVIKA Svaki put kada se boriš da li da se povedeš za svojom čulnom. ipak mu služe na osudu. Ovamo spada i neobraćanje pažnje na prirodne nedostatke karaktera. Zato srce i ostaje strasno i nečisto. Ima opet osoba koje žive čedno. Ove se poslednje bore protiv prvih. utoliko ćeš brže i potpunije odneti pobedu nad sobom i nad onim što se u tebi protiv dobra bori. ali previše vole ono što je njihovo. 2) Da bi u tome uspeo. te samo blagodat može pomoći da čovek ostane pri dobroj nameri.12 Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА Kod njih. i. Neki opet drže duge postove. Neka se zato niko ne vara da će postići pravo hrišćansko raspoloženje duše i istinski služiti Bogu ako ne bude primoravao sebe da odbaci sve strasne želјe koje je navikao rado da zadovolјava i to ne samo velike nego i male. strasnom volјom ili za volјom Božjom. prgavost. ali ona ostaju nesavršena i protkana pohotama koje caruju u svetu (sr. Ukoliko više zavoliš trud i podvige. tobož protiv njihove volјe. zadovolјavajući male. ne znajući da na taj način postavlјaju prepreku savršenstvu. ali se ipak ne odriču da zadovolјe želјu da dovolјno i slatko pojedu. ako ne želiš da budeš pobeđen. hrani time i velike koje na taj način produžuju da žive. postupi ovako: 1) Čim osetiš da se u tebi budi čulna i strasna volјa. ima lјudi koji ne žele da dođu do počasti na nepriličan način. čime se potpuno ništi dostojanstvo posta. tako malo lјudi i dostiže hrišćansko savršenstvo. premda izgledaju beznačajne. ispunili se osećanjem blagodarnosti prema Bogu i sa savršenom odlučnošću rešili da služe jedino Nјemu. ne povodi se za njom ni najmanje. ne može održati kad čovekova volјa. moraš zavoleti teškoće i muke koje neminovno prate duhovnu borbu. ma kako silno bilo.15). iako se ne pokazuju u većim razmerama. Otuda ti lјudi ne uspevaju nimalo na putu spasenja. Ti su nedostaci: ćudlјivost. I Jov. ako se ne stara da ih. uguši je i odbaci od sebe. misleći da je njihov položaj siguran i da im ne preti nikakva opasnost. osetlјivost i. iskoreni. pošto je pobedio velike strasne sklonosti. U ovoj borbi sve stoji na tome temelјu. omrzni je odmah kao neprijatelјa koji hoće da ti pogubi dušu. Iz toga se opet vidi da nisu u početku u potpunosti zavoleli život u Hristu. pomoću blagodati Božje. odmah joj se usprotivi. surovost. Jer se ništa urođeno. Sve te prirodne nedostatke trebalo bi ispravlјati oduzimanjem suvišnog. Upravo zato što čovek neće da primorava sebe da se odlučno odreče svega. Ako čovek. dodavanjem onoga u čemu se oskudeva i preobraćanjem u odgovarajuće dobre osobine. jer bez Nјega ne možeš ništa postići. mnogo se uzdaju u svoje blago i tvrdi su kad treba nešto dati. . ali ne prekidaju odnose sa licima koja im se sviđaju i naslađuju se time. svadlјivost i slično. Iako ti nedostaci ne zavise potpuno od čovekove volјe. što služenju Bogu daje karakter služenja sebi. on. To troje pomoći će ti da pobediš strasnu želјu. tvrdoglavost.16). samo pod uslovom da se ko drugi postara da ih dobiju. pa ipak ih žele. Isto tako. To savetuje i premudri Sirah kad kaže: Ne omrzni teški trud (7. što može postići ako hoće. a često se vraćaju natrag i padaju u ranije grehe. Zato. s jedne strane stoje želјe razumne volјe. Otuda dolazi i to da takvi uvek ostaju neobučeni u dobru i slepi te ne vide opasnost u kojoj se nalaze. neće da savlađuje i male koje su. Borba slabi moć telesnih želјa ali se one ne prekraćuju. Na primer. Ispunićeš se svakom vrlinom i mir Božji useliće se u tebe. Vuku čoveka na svoju stranu kao kad se vuče vezana životinja. ustvari plod i izraz velikih. nego se vrte na jednom mestu. što je glavno. on može činiti dobra dela. dragi u Hristu brate. kao posledica svega toga. a s druge još uvek drage želјe telesne i strasne volјe. prenaglјenost u rečima i delima. Kad čovek ne obraća pažnju na nedostatke u karakteru. 2. naoružana Božjom blagodaću. prave se da ne računaju počasti ni u šta.

Maksimom u nekoliko reči: „Ukrasi svoju misaonu moć neprestanim sećanjem na Boga. Od osećajne moći proističu zle sklonosti slastolјublјa. 4) Kad se tako umiriš. mržnji .jasno razlikovanje dobra od zla. večerom i u toku čitavog dana budio u sebi nebrojena blagodarna osećanja i raspoloženja. zapovedi sebi da to činiš uvek. zaboravlјanju Boga . i. Sve te misli i sklonosti moraš pobeđivati na već pokazati način. zluradosti . Ako budeš jutrom.odrečenjem sebe i oslobođenjem od svakog ugađanja sebi. nerazumnosti . I to neprijatelјi znaju. zavisti . pohitaj da me izbaviš. Gospode. slastolјublјu . Reci mu lepu reč.neprestano sećanje na Boga koji je svuda i sve održava. jer ćeš ličiti na vojskovođu koji neprestano vrši smotru svoje vojske i postrojava je u bojni red. razdražio i zaželeo da mu se osvetiš.smernost i želјu da budeš neznan. Da objasnimo to primerom. To će biti ispunjenje onoga što zapoveda sveti car David: Kloni se zla. Samo tim putem .1). da i u drugim slučajevima proizvedeš i ukoreniš u sebi odgovarajuća osećanja i raspoloženja. ono će uvek puštati izdanke i gušiti i onemogućavati vrline. zato zauzmi borbeni stav i brani se. i učini dobro (Ps. nerazumnosti i grešne misli svake vrste. Pošto su te tri moći povređene. 3) Zatim zavapi Gospodu: Bože.Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА 13 Ali to je samo odbijanje neprijatelјa. starajuđi se da im uvek protivstaviš osećanja i raspoloženja koja su im potpuno suprotna: neverovanju . 139. To je veliki udar za njih i oni će se odbiti.tvrdu veru u Boga.suprotstavlјanjem vrlina strastima .duboko sozercanje svih spasonosnih hrišćanskih istina. i budi uveren . tako da možeš iskreno reći: Mrzim na laž i gadim se na nju (Ps. zlobe i uopšte zle misli. Zato ih omrzni kao neprijatelјe iz želјe da sačuvaš sebe. mržnje. Predstavimo da te je ko čime ožalostio. molitvom i poznavanjem božanskih istina.možeš iskoreniti strasti iz sebe i zauzeti siguran stav. osećajnu moć . a razdražlјivost lјubavlјu. Sabraću sve to sa sv. što je cilј duhovnog života. slavolјublјa.sažalјenje. Tu se čovek stalno izlaže opasnosti da ponovo padne u ranije grehove i upropasti sve što je .praštanje. 34. rađaju se od njih tri vrste grešnih misli i sklonosti.hvalјenje i slavlјenje Boga. da si se oneraspoložio. slavolјublјu . To će izagnati strast iz srca i zameniti je protivnom vrlinom.radovanje tuđem dobru. Izneću ti opšte uputstvo svetih otaca za sve slučajeve. tobož pravu. zluradosti. srebrolјublјu zadovolјstvo malim i lјubav prema siromaštvu.svetlost se tvoga uma nikada neće pomračiti i pomenute zle misli neće u tebi imati mesta”. neznanje božanskih istina. osveti . što sve opet predstavlјa vrstu ugađanja sebi. A to je za neprijatelјa potpuni poraz i propast. Kad se tako postupa. zaboravlјanje Boga. neprijatelјi su mi (Ps. učini onome ko te je ožalostio nešto po čemu će uvideti tvoje dobro raspoloženje prema njemu. Pazi dobro i pohitaj da saznaš da te to ne vodi dobru.post i uzdržavanje svake vrste. Ako želiš da ga potpuno uništiš. ako je moguće. zavisti. 2) Ali neraspoloženje.lјubav. nezahvalnosti prema Bogu i roptanja protiv Boga. osvete.14). a na njega nije savetno napadati.22). razdraženost i želјa za osvetom još uvek su gotovi da napadnu. osećajna i razdražlјiva. učini nešto što je sasvim suprotno od onoga na što te je navodila strasna želјa. nevidlјivi neprijatelјi ti se neće približiti. gnevu . To znači usprotiviti se. Jer dok korenje strasti ostaje u čoveku. Sve čini s čvrstom unutrašnjom odlučnošću da bi se rđave sklonosti zauvek onemogućile. učini mu prijatelјsku uslugu i tome slično.iskrenu blagodarnost Bogu za sve. neznanju . da mi pomogneš (Ps. U našoj duši postoje tri moći: misaona.163) ili: Punom mrzošću mrzim na njih. Ovo poslednje će te najzad sasvim izbaviti od ponovne pojave iskušenja te vrste. srebrolјublјa u svim njihovim mnogobrojnim oblicima. Trudi se. I ne prestaj vapiti dok ne nestane ni traga od neprijatelјskih napada i dok ne zavlada mir u duši. to jest. Od misaone proističu zle misli neverovanja. hulnim pomislima . 1) Saseci sve to još u korenu i ne dozvoli volјi da stane na tu stranu. zlobi .nezlobivost. onda vrlina čoveku prelazi u naviku i služi za oklop protiv rđavih sklonosti. ali neće iščeznuti. isto tako.krotkost. 119. roptanju . Od razdražlјive moći proističu pomisli gneva. 70.

U svakom slučaju sećaj se reči jednog od naših glavnokomandujućih: Stojte u vjeri. Bog je našoj slobodnoj volјi dao takvu snagu da kad bi sva lјudska osećanja. To će ti kazati i tvoja savest. Zato ma kako da ti se napor učini teškim.13). ukoliko je jači napad. tako je za njeno slablјenje i uništenje potrebno neprekidno praktikovati vrlinu koja joj je protivna. niti iščupati iz tvojih ruku pobedu i oboriti te. pa ma kakvu silnu i žestoku borbu preduzimao. znajući slabost svoje dobre i jačinu svoje strasne volјe. ne mogu činiti nad njom nasilјa. ne možeš opravdati sebe ako se odlučiš za strasnu želјu. spavanje i slično. Ako mešaš jedno s drugim. budi uveren da ćeš za kratko vreme postići uspeh i postati istinski. osobito kada pređu u naviku. Iskustvo je više puta potvrdilo da kada se ko ne stara da izbaci iz srca male strasne želјe. večere. sav svet i svi demoni ustali protiv nje i uhvatili se s njom u koštac. premda se tvoje osećanje i priklonilo na stranu strasti. položivši oružje. utvrđujte se (I Kor. ručkovi. poznanstva. Jer sve istinski duhovno dolazi blagodaću Svetoga Duha. jer kao što je ova navika ojačala čestim ponavlјanjem. taj će se izložiti iznenadnom i neočekivanom i tako snažnom napadu neprijatelјa da neće odoleti. nego će pasti još dublјe nego ranije. pošto imaju za pomoćnika greh koji živi u nama. ili činiš samo ono što ti je prijatno. postaćeš snažniji i iskusniji u borbi sa iskušenjima. na čovekovoj strani uvek ostaje sloboda zaželeti ili ne zaželeti nešto. Zato budi gotov da se utoliko vatrenije usprotiviš. Ako poslušaš moje savete i hrabro otpočneš izvršavati pomenute svete podvige. zato što se rđave navike brže ukorenjuju. makar to bilo i duhovne prirode. muški se držite. izbeći ćeš mnoge i mnoge zamke zlog duha. čim samo primetiš da to slabi odlučnost tvoje volјe. a vrlina i navika da se čini dobro sve se više ukorenjuje. . strasna navika slabi i gine. ni tada ne opuštaj ruke. 16. Jer mali napadi krče put velikim. činićeš ono što je ugodno Bogu. koja se s njom bori i pobeđuje je. A niko i ništa ne može prinuditi tvoju volјu. Ako se ta vrlina bude uporno praktikovala. Zapamti dobro da ma kako izgledao sebi slab. ali on će održavati tvoju hrabrost u borbi i probijati put pobedi. preda u ruke bez borbe. duhovan. ti ga. RAZUMNA VOLjA BUDE NAIZGLED POTPUNO POBEĐENA NIŽOM VOLЈOM I ZLIM DUHOM Ako koji put osetiš tako snažan grehovni napad. To je ugađanje sebi. ŠTA DA SE ČINI AKO VIŠA. veruj. i nikada ne odstupaj od te odluke. No znaj da je protivlјenje samome sebi u ovom slučaju neophodni zakon. Mnogo ćeš koristi imati od toga. da ti se učini da mu nikako ne možeš odoleti i da ti zato nedostaje snage. To je zamka zlog duha da pomišlјu o beznadežnosti preseče svaki otpor te da mu se čovek. a ne lažno i samo po imenu. a blagodat se nastanjuje samo u onima koji su razapeli sebe dobrovolјnim stradanjima i lišavanjima bez ikakvog žalјenja sebe i kroz to se sjedinili sa raspetim za njih Gospodom Spasitelјem našim. otklanja tvoju pažnju od tebe i kvari poredak pobožnog života koji si ustrojio. čak i u duhovnom smislu. Zato volјa i odgovara za sve i podleže sudu. ne prekidaj nego primoravaj sebe na taj napor.14 Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА postigao. Jer sve dokle god se volјom ne opredeliš za strasnu želјu stojiš u broju pobednika. koji isklјučuje svako samonaslađivanje. koji ume da ih postavlјa na tim na izgled bezopasnim stazama. nego se preni i stoj čvrsto. Izgledaće da imaš nečeg duhovnog ali ustvari toga neće biti. Napominjem ti još da moraš sasecati i odbacivati od sebe svaku privezanost za ma šta (ma to bilo i dozvolјeno ali ne i neophodno). Nije potrebno da ti kažem i to da je za postizanje dobre navike neophodno činiti više dobrih dela nego što je za rđavu naviku potrebno činiti zlih. Bori se junački ne samo sa jakim nego i sa malim i slabijim napadima strasti. kao što su na primer: šetnje. pokvarićeš čitavu stvar. Trudićeš se ali nećeš imati koristi: donećeš samo cvet bez ploda i ni u čemu se duhovnom stvarno ni sigurno nećeš ustaliti. naučićeš se da pobeđuješ sebe i u svemu drugom. Zato se bori na pokazani način sve dok ne uništiš i ne istrebiš strasnu naviku protiv koje ustaješ. Neka je tvoj rad u početku i nesavršen. i. pošto je već pobedio velike. Pomisli onda na to lukavstvo neprijatelјa i ne odstupaj. razgovori.

I održali su pobedu.Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА 15 Držeći svoju volјu nepopustlјivom prema grešnim sklonostima i stojeći na strani zahteva više volјe.3 i 4). 8. Istraj u tim molitvama i uskoro ćeš videti da ti dolazi pomoć. uzmi oružje i štit i digni se meni u pomoć. ne dopusti da pokleknem pred neprijatelјem i da me pobedi. i ime Tvoje slavićemo do vijeka (Ps. neka se odbiju natrag i postide koji mi zlo hoće (Ps. suparnicima mojim. Koliko je slabih žena i koliko je nedorasle dece podigla na borbu misao o tako velikoj pomoći. Jer se ne uzdam u luk svoj niti će mi mač pomoći. pomoći naša. osećanja i misli i videćeš da je upravo iz njih proizašla ta unutrašnja bura. Gospoda Isusa Hrista.1) Zatim razgledaj svoja ranija dela. neće se uplašiti srce moje. Zli duh zna silu takvih molitava i žuri se da ih spreči ili razbije besmislenim roptanjem na Boga. Ako ti dođe i uplaši te pomisao da je zao duh jak a ti slab. 3). niti ću se zbuniti. pomoliti se kao što je gore rečeno i to će ti doneti Božju pomoć. seti se da je Bog svemoćan i da te On voli. 6. 13. Zastrašivanja se vašega neću bojati. koja ga vuče i mami (Jak. zato što ono služi za koren i izvor svih strasti i što se ono ne može ukrotiti ničim do radosnim primanjem nevolјa. dakle. Iziđi. ništavila i nemoći da sam učiniš što je potrebno. BORBA SE MORA VODITI HRABRO I NEPREKIDNO Ako želiš da pobediš zlog duha što je moguće lakše i brže neophodno je da se boriš protiv svih svojih strasti hrabro i neprekidno a osobito protivu samolјublјa. neosnovanih optužbi i ugnjetavanja od strane lјudi. Zato se nikako ne smeš plašiti kada se počnu rojiti misli da je borba koju podižu neprijatelјi protiv tebe strašna. 35:1. Anđele. razrušiće Gospod i reč se vaša neće održati (Is. nego će se Sam . Zato borba mora biti neprekidna i mora se voditi s velikom duševnom hrabrošću. Seti se da te pomažu horovi anđela i molitve kao što je napisano za Amalika: Gospod će skrivenom rukom ratovati protiv Amalika (II Moj. onda su napori bezuspešni i pobede nesavršene i nesigurne. a tvoju nehatnost prikrio. Pazi na sebe netremice. koristi jedno za drugim duhovna oružja. Zli duh je nabacio klevete na Boga. pohitaj da se u tebi ponovo uspostavi uverenje da Bog ne kuša nikoga i da svakoga kuša njegova slast. čuvaru moj. sačuvaj me u senci krila svojih od neprijatelјskih strela i mačem svojim porazi ih i odagnaj od mene. Čim to primetiš. Neka se postide i posrame koji traže dušu moju. borba se vodi po opštim pravilima nevidlјivog rata o kojima je već govoreno. ja se ni onda neću bojati (Ps. 17. Ako se to ispušta iz vida i čovek i dalјe žali sebe. Pozovi Ga s toplom nadom i sa suzama u pomoć protiv strasti koja te napada i reci: ustani. priteci Bogu koji sve može.12-14). u čiju čast i slavu ti i vojuješ. ugađanja sebi i žalјenja sebe. da te neće mimoići padanja i da će se ona ponavlјati mnogo puta i na razne načine. lišavanja. Vladičice Bogorodice. osloboditi se popuštanja sebi i. ako ti sam od svoje volјe ne pređeš na stranu neprijatelјa.26). Nјom i oduševlјavaj sebe govoreći: Gospod je vidjelo moje i spasenje moje: koga da se bojim? Gospod je krijepost života mojega: koga da se strašim? Ako protiv mene vojska u oko stane. Pošto te On sam vodi u borbu. 44. čini i ti ono što u vidlјivom ratu čini vojnik koga pritisne neprijatelј: on se malo povlači nazad da bi izabrao zgodniji položaj i osmotrio kako će najlakše baciti strelu neprijatelјu u srce. Bogom ćemo se hvaliti svaki dan. 27. da nema svršetka i da će se protegnuti do kraja života.8). Gospoda nad vojskama ću svetiti: i on neka vam je strah.1.16). sva lukavstva neprijatelјa . Do hrabrosti se ipak može lako doći ako se izmoli od Boga. Pošto se pak unutrašnja bura utiša. svakako da neće dopustiti da neprijatelјi učine nad tobom nasilјe. U njega ću se uzdati i on će me osvetiti. ako se na me rat digne. Glavno je od njih molitva. Sabravši svoje misli unutra i probudivši saznanje i osećanje. 44. Ako ponovo ustanete. pobedili su svu mudrost sveta. Isuse moj. Zato moraš verom opravdati u sebi Boga i rasuđivanjem skinuti sa sebe lažlјivi demonski pokrov. Oduševlјavajući se tako. Znaj da se naši neprijatelјi sa svima svojim lukavstvima nalaze pod rukom našeg božanskog Vojskovođe. ispovedivši skrušeno taj unutrašnji greh. na bojno polјe bez kolebanja.zlog duha i svu zlobu ada. 1. ponovo ćete biti pobeđeni: i što budete dokonali. Budi suparnik. i izbavi nas radi milosti svoje (Ps.

trudi se da ne podlegneš. 14. samo ti ne ustupaj i ne prestaj voditi borbu svom snagom. sa Presvetom Svojom Majkom i mnoštvo svetih anđela na čelu sa arhanđelom Mihailom. Sine Božji. više On želi da te spase. mladići. a drugo da bi naučio Svoj narod da vodi borbu. 27. Predstoji ti borba sa strašću i drugim tvojim neprijatelјima. ne odbacuj oružje i ne beži s bojnog polјa. Razume se. On neće dozvoliti da te neprijatelјi obore i pobede. Mnogo je silnija moć Onoga Koji te je stvorio i iskupio. Gospod silan u boju (Ps. Bogorodici. 2.boriti se i boriti se svim oduševlјenjem i svom hrabrošću. tvoj Vojskovođa. 23. spreman da se s tobom bori protiv neprijatelјa. ali da ne odustaneš. i zato se oduševi nadom. Zato stoj čvrsto. Kao što nekada. nego ih ostavlјa da žive u nama. Bog nije naredio da se istrebe svi narodi. stoji blizu tebe. tvoj zaštitnik u ovoj borbi.prvi posao neka ti bude da se povučeš u svoje srce. Molitvom prinuđavaj sebe na potrebne trudove i duhovne podvige. Nema čoveka koga bi mimoišla borba u životu. bolјe bi bilo da nismo u početku otvarali svoju dušu i puštali unutra strasti. To ti šapće i oduševlјava te tvoj anđeo čuvar u ime Gospoda i vojske Nјegove. Tako svakog jutra počinji. 1:1-4). kao što je napisano: Gospod Bog tvoj ide usred okola tvojega da te izbavi i da ti preda neprijatelјe tvoje (V Moj. jer je napisano: Pišem vam. KAKO SE HRISTOV VOJNIK MORA IZJUTRA SPREMITI 3A BORBU Čim se izjutra probudiš i pročitaš molitvu: Gospode Isuse Hriste.16 Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА boriti za tebe i predaće neprijatelјe u tvoje ruke kad Mu to bude ugodno. kao što je napisano: Gospod krepak i silan. odmah hrabro ulaziti u nju. Kad to učiniš. Eto.12). Obrati se Gospodu svome. pomiluj me. Makar bivao i ranjavan. Sada. okružen anđelima. Gospod Hristos. jer nadvladaste nečastivog (I Jov. govori ti On.8).da budeš oprezan. . a naročito se . Korisno je da stalno misliš zašto je Bogu ugodno da nas ostavi u tom borbenom položaju. svim anđelima i svetitelјima. Seti se isto tako da ti sa druge strane stoji pobedonosni Vojskovođa tvoj. taj će neminovno biti predan smrti. da bi ispitao našu lјubav prema Nјemu i našu pokornost Nјegovoj volјi i da bi nas naučio duhovnoj borbi. kada su one prokrčile put ne možemo više biti bezbrižni nego se moramo oružati protiv njih da bi ih izgnali iz sebe. kao teret. (Sud. zadobija pobeda i zbira riznica kojom se kupuje carstvo nebesno i duša zauvek sjedinjuje s Bogom. Jer Sam Gospod Isus. ustaće na tebe knez pakla sa svojom vojskom i počeće raspalјivati u tebi strasne čežnje.14). A evo zašto. nego moramo u svakom trenutku biti spremni za borbu i čim je neprijatelјi najave. jer je obećano: Gospod će se boriti za vas (II Mojs.tako ne istreblјuje On odjednom ni sve naše strasti.14). One su bestidne i uporne i neće izići ako ih ne isteramo silom. Ne plaši se i ne beži s bojnog polјa. Imaj samo jednu nameru . vodeći Izrailј u obećanu zemlјu. jer je to neophodno. Doći će ti pomoć i pobedićeš. A ko ne vodi borbu protiv strasti.13). Pored toga. Budući stalno okruženi tolikim i takvim neprijatelјima koji nas strahovito mrze. Jer se tim trudom. borbu sa svojim neprijatelјima neuzdanjem u sebe i nadom na Boga. Ne mari što si slab i sputan rđavim navikama i što su neprijatelјi tvoji jaki i mnogobrojni. Zato odmah donesi odluku ili da pobediš ili da umreš. Zato se bori i nikada ne osećaj napor. Ali ćeš istovremeno i čuti glas zdesna . nego napregni svu snagu da odoliš napadu vapijući iz dubine duše: Nemoj me dati na volјu neprijatelјima mojim (Ps. nego je ostavio pet tuđih i neprijatelјski prema Izrailјu raspoloženih plemena. (srčani i vatreni borci). da se bore s nama do same smrti. s kojima si u ratu i koji su gotovi da te napadnu. prinuđavanjem sebe na dobro i odricanjem od poročnih navika bez žalјenja sebe. zavaravaće raznim lažnim obećanjima tvoju sklonost ugađanja sebi samo da bi se prestao boriti sa strašću i da bi joj se pokorio i uveravaće te da je to bolјe i mirnije. koji u tu borbu ulažeš. seti se da ti sa jedne strane stoji neprijatelј i strasna želјa. I nesravnjeno je jači od svih Bog. u ime Božje. gotovi da ti priteknu u pomoć. . nego što tvoj neprijatelј želi da te pogubi. Ako Gospod uspori da ti da potpunu pobedu nad neprijatelјima i odloži je do poslednjeg dana tvog života. ne možemo očekivati mir i prekid neprijatelјstva. znaj da i to čini samo radi tvog dobra. 24.prvo zato da bi video da li je čvrsta vera izabranog naroda i da li verno ispunjava Nјegove zapovesti. .

ali bez pravih radosti. otrgneš od te đavolske zamke i probudiš od grehovnog sna. uklanjajući se trenutnih podvižničkih trudova i borbe. Usredsredi na to svu svoju pažnju i svu svoju brigu. mržnjom prema njoj i najzad. Šta ćeš postići ako odstupiš od života po Bogu i predaš se svetu. Težak je i zamoran taj boj. protivnom Bogu. a potom dani za danima i godine za godinama? A onda? Ako se Bog smiluje nad tobom i dade ti da se osvestiš. Jer se i u duhovnoj borbi kao i u svakoj drugoj moramo boriti protiv onoga što ustaje na nas u danom trenutku. protivlјenjem strasti. ako hoćemo da živimo. Jovan Lestvičnik i kazao: „Imenom Gospoda Isusa Hrista bičuj neprijatelјe”. Ako tako budeš činio. 6. Razume se. čas za časom. nego je samo kazala: Tada će reći gorama i kamenju: padnite na nas (Otkr. zatim. još dok sediš kod kuće. Misli da smo dužni da služimo svome Bogu i da nam je. koja neprekidno pokazuje svoje prisustvo i vlast. sve se to mora vršiti u molitvenoj atmosferi.u carstvu nebesnom. Čini takvu smotru osobito onda kada moraš ići nekuda gde . Jer mnogi nisu na to pazili. slušaće se u čas Strašnog Suda i uvek bez odziva. Tim oružjem. reći ću ti samo: razmisli! Jer ko to ne zna? Posle života u mučnim okovima zlih strasti. pa ne samo da nisu uspevali. Uz to. šta će biti? Neću ponavlјati. Ovim se redom bori protiv svojih neprijatelјa i savlađuj svoje zle želјe i strasti: Najpre uđi pažlјivo u svoje srce i dobro ispitaj kojim je mislima. zar je to obično delo da bi trajalo samo jedan čas? Neće li proći u tome životu. raspoloženjima i naklonostima ono osobito zauzeto i koja strast najvećma gospodari i vrši tiraniju nad njim. O toj ćemo molitvi govoriti kasnije u naročitom poglavlјu. Koji sa svojom proslavlјenom Crkvom na nebesima posmatra tvoju bitku. Kao razuman čovek bolјe je da sada učiniš neznatne napore duhovnog vojevanja. To strašno Ime sija kao mač u srcu i kao grom pogađa zle duhove i strasti. ipak moraš stupiti u borbu koju sada izbegavaš. nego su još i naškodili sebi. osuđeni smo na smrt. jer čim se prestanemo boriti. Taj krik koji počinje u času smrti produžiće se do svršetka sveta. KAKO ĆEŠ SAVLAĐIVATI STRASTI KOJE IZNENADA NAIĐU Ako nisi naučio da se boriš protiv iznenadnih napada strasti. na primer . opijenosti čula. kad pobediš. Ali ako se slučajno pojavi koja druga strast. Digni onda najpre oružje protiv te strasti i staraj se da je savladaš. Čineći tako. a to je strašno biti i jedan trenutak. ponavlјam.protiv srdžbe zbog nanete ti uvrede. nego ćeš uvek biti spreman da mu se odupreš: neće te obuzeti gnev ni ophrvati pohota. njegovim radostima i telesnim nasladama? Postaćeš bogoodstupnik. Ako te Gospod ostavi u rukama tvoje zle sklonosti i neprijatelјa. strašno i mučno stanje duše. ali se ne žalosti i ne opuštaj ruke. Pazi da te neprijatelј ne prevari nagovaranjem: „Popusti samo za jedan čas”. a ne kako bilo. borba neizbežna. a kamo li jedan čas. da bi. doći će iznenada čas smrti. Ne budi toliko bezuman da se svesno baciš u večne adske muke. odmah se zainteresuj njom i uguši je pa se opet vrati borbi protiv svoje glavne strasti. pomiluj me. dobio venac i bio u zajednici s Bogom i ovde i tamo . savetujem ti da postupiš ovako: Postavi sebi pravilo da svaki dan. koje ni reč Božja nije mogla izraziti. KOJIM REDOM DA SAVLAĐUJEMO SVOJE STRASTI Korisno je da znaš kojim se redom moraš boriti protiv strasti. da bi se borio uspešno. pa se unapred pripremi kako da ih u klici ugušiš i ne dozvoliš da se pojave. delima vrline koja joj je potpuno suprotna.srdačnom molitvom: Gospode Isuse Hriste. pobeđuj neprijatelјe onako kako sam ti već savetovao: prvo. razmisliš šta ti se sve može u toku dana prijatno i neprijatno dogoditi i koje se sve strasti i razdraženja tim povodom mogu u tebi pokrenuti.16). nikada te napad strasti neće iznenaditi. a pored toga i sa slabijim izgledima na uspeh. s tom razlikom što će kasnije borba biti daleko teža i bolnija. radićeš delo ugodno Bogu tvome.Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА 17 pomaži umno . Zato je sv.

17). te obasjava i zle i dobre. Kao što gvožđe rđa tako i pakost njegova (Sirah). Ako koji put budeš morao da govoriš s njima. i koliko si se većma zaneo. Ako je tvoje srce osvojila lјubav prema nekoj osobi ili nekoj stvari. Neka ti borba izgleda i bezuspešna . ili što su nas čime . niti mrziš nešto što si ustrojio i Koji. To će je zaustaviti. onog časa uskiptiš i ustaješ protiv njega. A ako strast uspe iznenada da prodre u srce. govori malo i gledaj da se na tebi ogleda ne samo skromnost nego i izvesna strogost. bar što se gneva tiče. A postoje samo dva uzroka: lјubav i mržnja. kao što je napisano: Nemoj mrziti na brata svojega u srcu svojem (III Mojs. Zato. bar što se tiče lјudi.18 Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА ćeš se sresti s osobama koje te mogu privući ili razdražiti. ili ti oduzima stvar koju voliš. pomoći razmišlјanje da su i oni Božja stvorenja. Ako su zaslužili da ne budeš prema njima dobro raspoložen. govori premudri Sirah. I ti nikada ne veruj svome telu. Ovde važi pravilo: izbegavaj po svaku cenu slučajeve koji mogu da pomute mir tvoga tela. ako hoćeš da sačuvaš duševni mir u takvim slučajevima. ali ipak ne odstupaj. a osobito izbegavaj susret s licima drugog pola. uverava i sv. Pre iskušenja treba da izbegavaš prilike koje dovode do iskušenja i strasti. kao što veli premudri Solomon: Ljubiš sve što postoji i ničeg se ne gnušaš od onoga što si stvorio. Glavno je ne dozvolјavati da se strast spolјa pojavi. ako mrziš nekoga ili imaš odvratnost prema nečemu. primoraj prvo sebe da ugušiš to ružno osećanje. 19. čim se malo pribereš. ili što su pobožna i puna vrlina. razbiti o tebe kao o stenu i neće te prevaliti kao mali čun. a osobito ako ga ko još i pohvali. ne gledajući na lјudske grehe. O tome te. Zato. a ti ipak jesi. 5. utoliko će se burnije i iznenadnije strasti u svim pomenutim slučajevima pojavlјivati.45). Ako se spremiš. koju ne smeš mrzeti čak ni mišlјu. ni pogledom. sazdana kao i ti po slici i prilici Nјegovoj. Isto tako. prirodno je da kada vidiš da neko žalosti osobu koju voliš. Bilo što su nam rod. ni pokretom ne pokaže. makar da ne osećaš i da već davno nisi osećao žaoku tela. Jer se ona po koji put pritaji i ćuti po čitave godine ali je gotova da se pojavi u trenutku kada se i ne nadaš. utoliko se više staraj da postaneš ravnodušan prema njoj. jer ukoliko je tvoja lјubav veća. Ne veruj neprijatelјu nikada (12. Jer kao što gvožđe rađa rđu. da su i oni tvoja sabraća. kada se s njim sretneš. postaraj se u prvo vreme da se to bar spolјa ni rečju. pohitaj srcu i postaraj se da izbaciš iz njega prlјavštinu. U tom će ti. ponavlјam. I ukoliko se više pretvara i ne daje ni najmanjeg povoda za sumnju utoliko veću štetu nanosi kasnije i često pobeđuje do smrti. sebi u tom pogledu. Ne veruj. Zatim se trudi da sprečiš spolјašnje pojavlјivanje strasti i da probudiš vrlinu koja joj je suprotna. i daje dažd pravednima i nepravednima (Mat. Ali tim pripremanjem nije sve učinjeno. KAKO ĆEŠ SAVLAĐIVATI TELESNE STRASTI S telesnim se strastima moraš boriti na osobit način. 10). Potom primoraj sebe da uzneseš um i srce Bogu. potrudi se da savladaš i da iščupaš iz srca tu nedozvolјenu lјubav. Strast ipak može izbiti. Talas strasti će se. To možda i nećeš savršeno obaviti kako nameravaš. Zato. Siđi umom u srce i ne dopusti da strast uđe u njega. lako ćeš izbeći i jedno i drugo. da se setiš bezgranične Božje lјubavi i Nјegove pravde. postaćeš sličan Bogu Koji voli svako Svoje stvorenje i ne gnuša se nikoga. prorok David kad kaže: Prenuh se i ne zbunih se. doći ćeš takođe u priliku da planeš. ako želiš da te prepadi ne iznenade. čim se podigne. zapovijeda Svome suncu. Neka u tvojim rečima bude više uzdržanosti i hladnoće nego lјubaznosti. i to neočekivano. da su i oni iskuplјeni dragocenom krvlјu Gospoda Isusa Hrista. Pazi da se ono ne razdraži i ne zanese. U tom slučaju postupaj ovako: čim osetiš da se strast javlјa pohitaj da je zaustaviš silnim naprezanjem volјe. Najbolјa i najsigurnija zaštita od iznenadnog napada strasti jeste odstranjenje uzroka koji do nje dovodi.malo kasnije kad strast oslabi stvar će poći nabolјe i moći ćeš sve dobro privesti kraju. Potrebno je isto tako bojati se osobito dodira sa onim licima drugoga pola s kojima se smatra da je dozvolјeno biti zajedno. tako i naša povređena priroda tela rađa zle i pohotne sklonosti.

Ne oglušuj se o savete nastojatelјa i duhovnih otaca. Znajući da si i sam slab i sklon zlu. . Kao što je već rečeno. slatke reči. osobito za ovaj greh o kome govorimo. Ako budeš brz da osudiš i prezreš drugoga. a bezuman navire i slobodan je (Prič. A onoga ko se mnogo i samouvereno uzda u sebe i ne čuva se. a zatim grešne misli. Toga se treba čuvati zato što se u tom odnosu u kome nema straha i opreznosti skoro uvek uvlači čulna strast koja malo po malo proniče neosetno u dušu do najdublјih dubina i toliko zamračava um. brate. Unutrašnji su uzroci: život u izobilјu i neradu u kome sve telesne želјe dobijaju puno zadovolјenje. kao što su: strasni pogledi. služe za lek razna duhovna zanimanja koja odgovaraju tvome stanju kao: čitanje svetih i za dušu korisnih knjiga (osobito sv. Pazi na sebe i bdi nad sobom. Zar nije na to ukazivao i Apostol kada je zapovedao Korinćanima: Bežite od bluda (I Kor. Jer od čestog dodira i sedenja oči u oči. čulo i doživelo. govori sebi: danas je pao on. nego radije strahuj i ne veruj u svoju postojanost. ipak. Kao lek protiv svega toga služi: skromno oblačenje. nego neka ti njegov pad posluži kao pouka za smernost. Uzroci mogu biti unutrašnji i spolјašnji. pazi dobro na svoje pomisli i mudro vodi svoja dela. prestati da se stidiš lјudi i da se bojiš Boga. naročito valјa izbegavati opštenje sa licima drugog pola. A posle ćeš. Jefrema Sirina. 18). 14. presuv barut i da ćeš za čas. Protiv provođenja života u obilјu i neradu služi: post. Kloni se nerada i lenosti. da oni koji su toj bolesti podlegli počinju da ne smatraju ni za šta opasne povode za greh. Lestvičnika. Premudri Solomon naziva premudrim čoveka koji se boji i koji izbegava povode za greh. a isto takve po sadržaju i po melodiji pesme. nego misli da si suv. buknuti. čim osetiš taj oganj. ili pod uticajem duhova zlobe. ne osuđuj više i ne uzdaj se u sebe. A protiv grešnih pomisli. od tog ognja. pokloni do iznemoglosti i druga dragovolјna zamaranja tela. slatke reči. odsutnost želјe da se vidi. čak i kad javno padne u njega. stiskanje ruku. a naročito ono što će ti služiti za skrušenost i što je protivno tvojoj volјi i tvojim sklonostima. igranje i tome slično. Zato se. slobodno ponašanje i slobodni razgovori. ako si osuđivao. nego im se rado i odmah povinuj u svemu i ispunjavaj s gotovošću sve što ti narede. ma od čega dolazile. što savetuju i naređuju mudri i iskusni sveti oci. čuje. kaže i dodirne išta od onoga što prouzrokuje strast. Beži. Ako si dobio kakav dar od Boga ili si u povolјnom duhovnom stanju. Eto šta moraš činiti pre no što nastupi iskušenje. koje dolaze ili sećanjem na ono što se videlo. telesni će oganj malo po malo sasušiti rosu tvoje odlučnosti i nećeš ni primetiti kada te plamen telesne lјubavi bude obuzimao. Rečeno je: Ne sudite da vam se ne sudi (Mat.Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА 19 zadužila. No ako te Bog po Svojoj milosti sačuva od pada. te održiš svoju misao čednom. A evo šta moraš činiti za vreme samog iskušenja: pronađi brzo uzrok zašto nastaje borba i odmah ga odstrani. kao ni adska mučenja. primamlјivi pokreti i položaji tela. ako iskreno želiš da ne padneš u ropstvo greha i ne platiš to duhovnom smrću na svaki način kloni takvog dodira sa licima koja ti mogu poslužiti za sablazan.16). oseti. a sutra ću pasti ja.1). hrleći grehu. i nećeš ni za šta smatrati čast i život. zato što je čovek kao barut. Bog će te zato teško kazniti i dozvoliće da padneš u isti greh za koji osuđuješ drugoga. nemoj se samouvereno poneti i misliti za sebe da predstavlјaš nešto. prijatni mirisi. Ne lјuti se na grešnika i ne smej se nad njim. Čim to pomisliš. da te neprijatelјi ne smeju napasti i da ćeš ih odbiti čim se usude da ti se približe. naziva nerazumnim: Mudar se boji i uklanja se od zla. bdenje. lepe i od finih materija halјine. dodiri i stiskanje ruku. Ne misli samouvereno o sebi da si natoplјen vodom dobre i snažne volјe. Spolјašnji su: sloboda očiju. Bićeš osuđen da padneš da bi na delu uvideo pogubnost gordosti i da bi posle toga s poniznošću tražio lek od dva zla: gordosti i bluda. te moramo prema njima biti pažlјivi i zahvalni. Ne uzdaj se u čvrstinu svoje revnosti ni u svoju gotovost da ćeš pre umreti nego što ćeš grehom uvrediti Boga. nego se sažali nad njim. telesni trud. 7. Nikad ne dozvolјavaj sebi da sudiš smelo o bližnjem. od čega najzad padaju u sami greh i druge đavolske zamke iz kojih se kasnije nikako ne mogu osloboditi. nikoga ne osuđuj. Ne. pašćeš kao jesenji list s drveta.

ipak se svesrdno staraj da držiš daleko svoj um i svoju pažnju od lica koja su bila povod iskušenju. Kada se u tebi roje grešne misli. od ovih neprijatelјa. Potraži brzo krst. otidi i ispovedi sve podrobno duhovnom ocu i onda neka nastane mir u tvom umu i srcu. Tvorče i Izbavitelјu. nego se zadovolјi rešenjem duhovnika. Kad imaš da svršiš posao ni u kom slučaju ne zakašnjavaj. Razmišlјanje prekidaj češće ovakvom ili sličnom molitvom: „Oslobodi me. Gospode moj. a to već znači unutrašnji pad. premda naizgled dobar. Misli na život i stradanja Gospoda Isusa. otkrij mu sve što je zbunjivalo i što te zbunjuje ne skrivajući ništa i ne dopuštajući stidu da ti veže jezik. postupaj ovako: ma koliko ti izgledalo da si slobodan od telesne borbe i ma koliko bio u to uveren. moraš po svaku cenu primoravati sebe da brzo i rado ispuniš savet i svaku naredbu svojih nastojatelјa i duhovnih otaca i da činiš sve onda i onako kako oni hoće.20 Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА zbirke „Dobrotolјublјe” i drugih). iako ti ne odgovara. Ne čini tako! Nego misli o nečemu drugom što će skrenuti pažnju na drugu stranu i sasvim otrezniti srce. Dobro je da uopšte ne misliš na te stvari. Ne uznemiravaj sebe nikakvim pitanjima. Umesto svih razmišlјanja o onome što te smućuje. KAKO SE TREBA BORITI PROTIV NEMARNOSTI Da ne bi pao u nemar koji zaustavlјa napredovanje savršenstvu i predaje te u ruke neprijatelјa. onde se prvo uselila gordost. Koji je radi nas uzeo telo. I još: „Pad je kazna gordome”. kad se utišaju grešne misli i iskušenje prođe. Ni u kom se slučaju ne odazivaj pozivu da se vidiš s njima pod izgovorom da si rod. Neka ti i to posluži za sticanje smirenosti. ranite izgublјeno moje srce i ne dozvolite mi da vas ožalostim i naružim svojom prlјavštinom”. jer prvo i kratko zakašnjenje dovešće te do drugog i dužeg. Tom ili sličnom molitvom i završi svoje razmišlјanje. Ne trudi se da razmišlјaš o tome jer takvo razmišlјanje nije uvek pravo sredstvo za odolevanje iskušenju. Samo. moraš izbegavati sve vrste prazne radoznalosti. jer je gordost prethodnica pada”. lјubi na njemu rane Gospoda Koji je radi nas razapet i govori im s lјubavlјu: „Dragocene rane. Ne zadržavaj se na razgovoru o njima. ni gubitak čistote i časti. taj je pre toga pao u gordost i da mu je Bog dopustio da padne da bi se ponizio: „Gde je nastao pad. 11. nego naprotiv može još više raspiriti borbu i čak dovesti do pada. Shvati da je to samo prevara naše iskvarene prirode i zamka lukavog neprijatelјa koji se i tu pretvara u svetlog anđela da bi nas bacio u tamu (sr. Takav opit. Jovan Lestvičnik i kaže da ko je pao u blud ili drugi kakav telesni greh. nemoj kao što neki preporučuju. ili što su te osobe tobože i tvoji dobrotvori. a ovo do trećeg još dužeg i tako dalјe. jer ako u svakoj borbi s neprijatelјima imamo potrebu za dubokom skrušenošću. o neminovnom času smrti. jer predstava o njima nije bezopasna. da bi tobož video da li ti se duša povodi za njima ili ne. ustvari je zamka đavola koji na ovaj način hoće da te što više zadrži da misliš na to i da te tim putem navede na greh ili bar da te baci u malodušnost. ipak se mislima vezuje za predmete prema kojima srce nije ravnodušno. Jer. Isto tako. Kad počnu da te napadaju grešne misli. o strašnom času poslednjeg suda. da te grešne misli i dalјe silno napadaju.do lenosti u kojoj će strasti . ni grižu savesti koja iza njih dolazi. moli se za spas Raspetom Gospodu ovako: „Isuse. najsvetije rane. pohitaj mi u pomoć i ne dopusti neprijatelјu da me zarobi”. A kad jednom okusiš slasti nerada. Zato sv. ne boj se i ne prestaj da razmišlјaš o tome. Najzad. u slavu Tvojih stradanja i Tvoje neiskazane dobrote”. svako vezivanje za ma šta zemalјsko i svaki posao koji radiš samo zato što ti se on sviđa. zatim pobožna razmišlјanja i molitve. Tako se posao odugovlači ili kao tegoban napušta. predstavlјati sebi nečistotu telesnih grehova. prečiste rane. iako se ovde um protivi strasti. a to češće biva. niti što slično. nego mu odmah pristupaj. II Kor.14). koliko nam je tek ona potrebna za vreme borbe s telesnim strastima? Tim pre što je samo ovo iskušenje u većini slučajeva plod gordosti ili kazna za gordost. počećeš da voliš više nerad od rada i doći ćeš malo po malo do navike da ne radiš ništa . Ako se dogodi. te se ono naslađuje njima.

A to će trajati sve dok ti lenost ne dosadi i ne pregneš ponovo na posao. koja je uvek uza te. nego i kad se on samo izdaleka pomalјa. Misli da ćeš sresti neprijatelјe. nemar će početi da odstupa od tebe. jer je u priči o onima koji su pozvani bili na svadbu i zbog lenosti nisu došli. ne samo kad moraš preuzeti kakav posao. pa joj se kasnije ponovo vrati i dovrši je. ohrabrivši srce. da ćeš prestati i da osećaš da je to greh. to nije tako mnogo. zahvalјujući Božjoj pomoći. Onima pak koji su vredni i koji bez žalјenja primoravaju sebe na svako dobro delo. isto tako. Zatim učini to isto s trećom i četvrtom četvrti. Pomoću nje đavo rasprostire zamke i mreže iskušenja na svakog čoveka. Tako postupaj i kada je u pitanju molitva. i tako ćeš završiti molitvu ne osećajući teškoću i napor.Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА 21 toliko ovladati tobom. Učiniće ti se da je tih poslova mnogo. tako i ona vremenom neosetno uništava i istreblјuje same osnovne niti duhovnog života. reci sebi: Moliću se još četvrt časa. Bog kazao: Ni jedan od onijeh zvanijeh lјudi neće okusiti moje večere (Luk. Slušaj šta je napisano: Proklet bio ko nemarno radi djelo Gospodnje (Jer. to. 48. nego je potrebno da se svaki posao radi u pravo vreme i sa velikom pažnjom i usrdnošću da bi ispao što bolјe. Ako koji put u toku molitve osetiš toliku tegobu da to već smeta molitvi. da moraš mnogo raditi i preduzeti veliki napor da bi dostigao taj cilј. ali ne tako veliki i to neće trajati tako dugo. nego i one koje su već davno stečene i služe za osnov pobožnog života. Ako budeš tako činio. da su tvoji neprijatelјi silni i mnogobrojni. nego. a pošto neprimetno odstojiš moleći se tih četvrt časa. On mu ne dozvolјava da dođe do zdravog rasuđivanja koje bi podiglo olenjalu volјu da što brže i što usrdnije izvrši posao i ne odlaže ga za kasnije. neradnima malo po malo oduzimaju i oni darovi koji su im ranije za usrdno služenje bili dati. Ako ne počneš tako savlađivati osećanje tegobe od rada koje preda te iznosi neprijatelј. daleko jači od njega. osećati kao da ti je čitava planina na plećima. Zato ne misli o mnoštvu poslova. Ako moraš stajati na molitvi čas i učini ti se da je to teško. onda je prekini za čas. zato što si len da razmisliš o vrednosti i dostojanstvu rada i da nagnaš sebe da ga obaviš u pravo vreme i sa odlučnošću koja razvejava sve misli o teškoćama koje ti lenost nameće da bi te od rada odvratila. pristupi i ostalim i sve ćeš ih mirno i bez uzrujavanja i užurbanosti obaviti. Na njegovo će mesto. ali ne tako mnogobrojne. prilegni na prvi posao i radi ga svom usrdnošću kao da drugih poslova uopšte i nema i svršićeš ga mirno. naprotiv. Ako ti zla misao. 14. a da si ti sam i nemoćan. gube udeo u carstvu Božjem. a da se. ne misli da ćeš stajati čitav čas. kao što je rekao: Carstvo nebesko na silu se uzima i koji se trude dobijaju ga (Mat.10). Potom. pristupajući molitvi. Tada ćeš sa stidom uvideti koliko si neophodnih poslova propustio iz puste želјe da radiš samo ono što se tebi sviđa. Tako ni za vreme mira nećeš imati mira i bez posla osećaćeš se preopterećen poslovima. iz kojih bi se vremenom mogle razviti dobre navike. u nameri da te baci u nemar bude predočavala da moraš dugo vremena ulagati trud da bi zadobio vrlinu koju si zavoleo. Neka te ne napušta misao i uverenje da je jedno uzdizanje uma Bogu i jedno skrušeno padanje na kolena pred Nјim daleko vrednije od svih blaga ovoga sveta i da nam se svaki put kad savladamo lenost i primoramo sebe da svršimo čestito posao koji stoji pred nama sprema venac pobede. Kao što crv malo po malo nagriza drvo. ne slušaj je. nego samo jednog i da si ti.24). nego misli ovako: Moram raditi.12). Tako biva sa nemarnima. Ako u ovome i ostanu. nego osleplјuje i um i ne daje mu da vidi svu nerazumnost i lažnost misli na kojima se takvo nastrojenje volјe zasniva. I ti podvrgavaš sebe toj osudi. oneraspoložićeš se i opustiti ruke. ali to nije tako mnogo. znaj da bolest lenosti i nerada razara malo po malo svojim otrovom ne samo početne i male izdanke. Taj nemar koji počinje skoro neprimetno proniče celo biće i ne samo da svojim otrovom nagriza volјu u koju unosi odvratnost prema svakom radu i svakom duhovnom zanimanju i poslušanju. nemar će te najzad potpuno osvojiti. dete. Gospod umnožava blagodatne darove i sprema im večno blaženi život u svome nebeskom carstvu. jer nije dovolјno samo raditi brzo. Zato. nego samo četvrt časa. Tako postupaj i s ručnim radovima i sa svim onim što ti je naređeno da izvršiš. Osećaćeš se opterećenim i mučićeš se kao neko ko je zapao u bezizlazan položaj. 11. malo po malo doći revnost i najzad će zavladati svim moćima tvoje duše i tela. moram uložiti napor. te ćeš. pod uticajem dobrih misli i osećanja. Sa osobitim pak staranjem i lukavstvom .

Kad smo otpali od Boga. 6.15). odlažući šivenje svadbenog ruha do časa kad budeš morao u punoj svečanoj opremi izići u susret ženiku Hristu Gospodu. koja je stvorena po slici Onoga Koji je izvor svake radosti. rađa se grijeh. Nikako ne slušaj zlog duha kada ti bude šaptao: „Pokloni meni današnji dan. 1. Ne dopuštaj svojim čulima da blude tamo i amo kako hoće i upućuj ih ne na iskorišćavanje čulnih strasti nego na ono što je dobro. Duša se prijatnim naslađuje. Govori sebi svaki dan da je sada u našim rukama.25). Trebalo bi da ih traži unutra. srce traži slasti spolјa i zadovolјava se njima. Pred onim koji se na to odlučio stoji velika borba sa ranijim navikama (da se naslađuje i zadovolјava sebe) dok se one ne iskorene i zamene drugim koje odgovaraju novom životu. i u tome nalazili svoje najveće dobro i nosili u sebi izvor zadovolјstva. Na taj se način od svakog čula koreni u duši po koja strasna sklonost. One se sve kriju u duši i miruju dok ne naiđe povod koji ih uzbuđuje. i kojima se od njih naslađuju čula naslađuje se i ona sama i misli da joj je u tome sve blago. Oni koji su se odazvali Božjem glasu: „Pokajte se”. 28. premda si činio dobra dela. a sutra u rukama Božjim i da Onaj Koji ti je poklonio jutro nije vezao Sebe obećanjem da će ti dati i veče. jer zna da se lenjivac i neradnik lako podaje pohotama i pada. Tada pohota ustaje neobuzdano i u čoveku koji nije odlučio da se ne predaje tome. Jer često biva da jedan čas revnosnog truda izvojuje raj i da ga jedan čas nerada gubi. Ponekad se one pokreću i pomišlјu na omilјene predmete. to jest. 13. kao što priliči hrabrom borcu. Zato bdi neprestano. sluha.22 Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА preduzima to protiv revnitelјa u duhovnom životu. nego da ona primaju samo utiske koji ugušuju strasna. Završavam ove savete ponavlјajući apostolsku zapovest: Bori se u dobroj borbi vjere svagda (Tim. Ako su se dosada tvoja čula opijala telesnim . stvara se u njoj sklonost prema tome.21). Pomišlјaj da ti se posle ovoga časa drugi možda neće ni dati i da ćeš za svaki minut ovoga sata biti dužan dati najpodrobniji odgovor. da bi živeli Nјime i u Nјemu. i kad se preduzima s velikom odlučnošću i jakom volјom. Uspostavlјanje takvog poretka. a grijeh učinjen rađa smrt (Jak. kroz čula koja su prozori duše za vezu sa spolјašnjim svetom. da se vrate unutra i odatle Bogu. Ne sedi skrštenih ruku. učinili smo to radi sebe. Zato pazi na sebe i staraj se da to preduprediš. Tako se poredak pokvario: umesto da traži Boga unutra. Svako čulo ima svoj krug prijatnog i neprijatnog. Tako raspalјena pohota podiže u čoveku koji je odlučio da se bori buru koja ga može i oboriti. 9. kao što je napisano: Besposleni živi u pohotama. Naše srce neprestano želi naslade i radosti . ali se nismo zadržali na sebi. i ako ga potrošiš uludo doći će čas kada ćeš ga tražiti i nećeš ga naći. mirisa. Preko njih duša izlazi napolјe. Čuo si u kakvu te opasnost mogu dovesti čula. nego smo izišli van sebe i tako smo počeli tražiti sebi radosti i zadovolјstva spolјa. Razumej da je to vreme kojim raspolažeš toliko dragoceno da se ne može proceniti. korisno i potrebno. moli se i revnuj u dobru.12). Ko se uzda u Gospoda izobilovaće (Prič. a Bogu daj sutrašnji”. a potpomažu plemenita osećanja. Zato upravlјaj i koristi se čulima tako da se preko njih ne raspiruju strasne sklonosti. ukusa i dodira. nego sve časove svoga života provodi onako kako je ugodno Bogu. Smatraj taj dan izgublјenim jer. te se na njemu ispunjava reč proroka pope se smrt na prozore naše (Jer. ali uglavnom to biva onda kad su ti predmeti na domaku čula i ova ih osećaju. oseća stvari. u duši. O PRAVILNOM KORIŠĆENјU ČULA Pobožni revnitelј mora obratiti mnogo pažnje na pravilno korišćenje čula: vida. to jest. ipak se ne postiže odmah.4). i kad na to navikne. nisi savladao svoje rđave želјe i sklonosti. U tome su nam čula postala vođe. kaju se i postavlјaju sebi za zakon da ponovo ustanove u sebi prvobitni poredak života. Želјna je duša lenjivčeva (Prič. Ne čini to nipošto. I baš tu veliki značaj ima gospodarenje čulima i pravilno korišćenje njima. Budi marlјiv ako želiš da zasvedočiš koliko je jaka tvoja nada u spasenje pred Bogom.

obnavlјaju se i rastu kao i da ne žive sami od sebe.Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА 23 nasladama. uznesi um Bogu i reci: „Harmonijo harmonija. od kojega.14). To i ti možeš činiti na ovaj način. koja prosvećuješ svakog čoveka koji dolazi na svet. pomisli da Bog daje svemu ukus i reci: „Raduj se. proći mimo tvoju pažnju i osećanja. zapevaćeš od velike radosti Tvorcu: „Bože veliki i Silo neizmerna. kako se radujem zbog beskrajnih savršenstava Tvojih koja se odražavaju na anđelskim horovima na nebesima i na bezbrojnim stvorenjima pod nebesima i čine jednu prekrasnu i divnu simfoniju. razumom. prvi uzroče anđeoskog radovanja i svetitelјskog ushićenja. u njihovu nevidlјivu. Tako čini i sa svakim drugim čulom. Koji je uzrok svake spolјašnje krasote. Gospode. Ti utisci koji rađaju u duši uzvišene misli sabiraće dušu i uznosiće je Bogu. udostoj me da uvek gledam umom u Tebe i da se punom radošću raduje srce moje”. odeli u mislima ono što je u njoj čulno i materijalno od onoga što je od tvoračkog Duha Božjeg. mesec i zvezde i pomisliš da su svoj sjaj i blesak dobili od Boga. reci: „Svetlosti predivna Koja si stvorila svaku materijalnu svetlost. seti se da je Bog prvi uzrok svakog pokreta. skrivenu lepotu. radujem se i veselim se što si Ti jedini početak i uzrok suštine i sile tvari”.mir od strasti . hrani se i množi sve”. slavoslovim Te i uznosim. Gospode moj. moć i sve drugo što je u njoj dobro. gledajući vidlјive tvari. Tako će sve što je u tvarima spolјa privlačno za čula. proničeš u ono što je u njima božansko. Upravlјaj njima tako da bi ona koja su bila zaroblјena sujetnim i ubitačnim zadovolјstvima dobijala od svake tvari utiske korisne za dušu i oplemenjivala je. bez zadržavanja pažnje na njihovoj spolјašnjosti. reci: „Evo gde je pravi život. hrane se. u koju sa divlјenjem gledaju oči heruvima i u sravnjenju s kojom je svaka druga svetlost duboka tama. Zatim prenesi tu misao i na sve druge vidlјive tvari i zaraduj se srcem što je jedan Bog uzrok i početak toliko velikih i toliko divnih savršenstava. Kada će. trudi se odsada svim silama da ih obuzdaš i vratiš natrag. u kojem i kojim živi. istina nemom. Kada jedeš i piješ. ustani na slavoslovlјe Tvorca i reci: „Slava Ti. Videći lepotu tvari. Tako kad posmatraš materijalne stihije i misliš o njihovom biću i sili. doći čas da čujem najslađi glas Tvoj koji mi govori: Mir Svoj dajem ti . ali ne manje stvarnom i za njega prijatnom i razumlјivom. i darovala mi moć da postanem sličan Tebi i imam večno Tebe u sebi”. Kad pogledaš nebo i nebeska tela: sunce. što izvan Boga nema za tebe nikakvog zadovolјstva”. nego slabi odsjaj i senka beskrajnih Nјegovih savršenstava. nego da je delo Boga Koji joj daje biće. Čini tako češće pri pogledu na svaku tvar i naviknućeš da. rečju. sve one razgovaraju s pobožnim čovekom na jeziku. Sveta Trojice. dušo moja. kako peva nevesta u Pesmi nad pesmama (2. neka ti to posluži da se setiš miomira Duha Svetoga i kažeš: „Gle mirisa Cveta premirisnog i Mira neiscrpnog Koje se izliva od najčistijih anđela do poslednjih stvorenja”. nego da je sve u njima od stvaralačkog Duha. reci ispunjen radošću: „Gle obilnih potoka iz nestvorenog izvora! Gle svetlosnog dažda iz beskrajnog mora svakoga dobra! Kako se veseli srce kad misli na neiskazanu krasotu Tvorca moga Koji je početak i uzrok svake stvorene krasote! Kakvom sam duhovnom radošću ispunjen kad mislim na neiskazanu lepotu Boga moga u kojoj je početak svake lepote”! Kada čuješ kakav prijatan glas ili harmoniju prijatnih glasova. od čega se u njemu rađaju uzvišene i pobožne misli i lјubav prema Bogu biva plamenija”.Jer je glas tvoj sladak. Kad posmatraš drveće. znajući da je sva ta lepota koja se spolјa vidi delo nevidlјivog i prekrasnog stvaralačkog Duha. do koje se može doći samo umom. da je on jedini od svih živih bića na zemlјi obdaren razumom i predstavlјa zajednicu materijalne i nematerijalne tvari. kao što govori blaženi Avgustin: „Koliko god je tvari u svetu. A kad posmatraš sebe ili druge lјude i pomisliš da je jedino čoveku dat izuzetan položaj. Ako osetiš kakav miris. Istinska Svetlosti. i što su ta savršenstva ne što drugo. a njihov će unutrašnji sadržaj ovladati umom i pobuđivati da slavosloviš Boga. Kada pred tobom stoji koja bilo tvar. a ti samo . što si me udostojila Svojom slikom. travu i drugo bilјe i razmišlјaš kako žive. Kad pružiš ruke svoje da što učiniš. odelјuj umom ono što vidiš od duhovnog značenja koje ne vidiš i. Pomisli da ona nema biće sama od sebe. živim telom. lepotu.

I svaki put kad osetiš u Božjim tvarima nešto privlačno.24 Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА oruđe u Nјegovoj ruci. seti se pećine i jasala u kojima se On rodio. Kada vidiš sebe obučena. kao što se peva u psalmima: Blagodat teče iz usta Tvojih (45. Sam Tvorac i Umetnik svega. koliko si bezmerno divan i koliko više donosiš radosti Ti. Bože moj. kao što svedoči sv. Dobrotvore. dolazićeš i pomoću čula do poznanja Boga.2) i zbog čije slatke reči narod nije mogao da se odvoji od Nјega. kad pomislim da bez Tebe ne mogu učiniti ništa i da si Ti prvi i glavni radnik u svakom delu”. Neka te kamenje podseti na ono kamenje koje se raspalo u času smrti tvoga Gospoda. Izložićemo kako se još od materijalnog može uzdići božanskom. a sv. uzmi. Kad vidiš more i čunove na njemu. pomisli da je sve to nekada služilo kao oruđe za stradanje tvoga Gospoda. seti se da se predvečni Logos obukao u lјudsko telo da bi te odenuo svojim božanstvom. seti se onog sirćeta i žuči kojima su Ga na krstu napojili. 48). To se postiže prenošenjem misli od materijalnog na razmišlјanje o ovaploćenju Spasitelјa i o najsvetijim tajnama Nјegovog života. pomisli na Hrista Gospoda. i Nјegova vječna sila i božanstvo (Rim. koliko se radujem što znam i vidim da svako dobro dolazi od Tebe i da je svako naše dobro u sravnjenju s Tvojim božanskim savršenstvima . Kad vidiš da pada kiša. Kad vidiš ili dodirneš uže. posedovaćeš znanje o onom svetu. I mi prirodno iz dela poznajemo Tvorca. Kada se oblačiš. seti se kako je nekada Bog tvoj hodio po moru i.20). jevanđelist Luka kad kaže: Jer sav narod iđaše za Nјim i slušaše Ga (19. trnje. nego prenesi svoju misao na Boga i reci: „Ako su Tvoja stvorenja. seti se i tada Spasitelјa iz Čijih se usta izliva svaka blagodat i slast. 19. Kad čuješ graju i viku naroda. Kada piješ vino ili koje drugo piće. i reci: „Kakvu radost osećam. Postojanje i uređenje svega stvorenog biće za tebe knjiga bogoslovlјa i. Koji je bio obnažen. voda . Zahvalјujem Ti Bože za ovo i za svako dobro koje činiš mome bližnjem. STRADANјA I SMRTI Pokazali smo kako se posmatranjem materijalnog sveta može um podići do sozercanja Boga. učio narod. bičevan i raspet radi tebe. ne zadržavaj pažnju na toj privlačnosti. reci Bogu svome: „O prebogata riznice svake vrline. Pavle uverava da što se na Nјemu ne može vidjeti. 1. Ako ti se koji glas učini prijatnim. stradanja i smrti. Ako budeš tako činio. i zemlјa po kojoj hodaš neka te podseća kako se zemlјa potresla kada su se Hristove muke završile. U svetu Božjem su s jedne strane postavlјena sva stvorenja Božja. da se kroz lepotu stvorenja vidi njihov Tvorac. Kada vidiš kod nekog koju vrlinu. KAKO NAS STVARI KOJE VIDIMO MOGU PODSTAĆI NA RAZMIŠLjANјE O OVAPLOĆENјU SPASITELjA I O TAJNAMA NјEGOVOG ŽIVOTA. gledajući stvorenja Božja i videći kako su premudro stvorena. stojeći u čunu. seti se krvavih kaplјi znoja koje su kapale s Nјegovog božanskog tela u Getsimanskom vrtu i kvasile zemlјu. pružajući pogledu razumnih stvorenja u vidlјivom i materijalnom svetu Svoja nevidlјiva i materijalna savršenstva i dejstva. Jer je sav svet i sva priroda samo organ u kome pod vidlјivim nevidlјivo prebiva. prelazeći uvek umom od tvari Tvorcu.ništa. 1. Spomeni se. i moje ubogosti u vrlinama”. nalazeći se u ovom. Bože. Zato premudri Solomon govori. od postanja svijeta moglo se poznati i vidjeti na stvorenjima.3). Kad vidiš sirotinjske kuće ili živiš u njima.15) koji su tada slušale uši Isusove. dolazili do poznavanja predvečne i ipostasne Reči kroz Koju je sve postalo (Jov. Tvorče svega”.na onu vodu koja je potekla zajedno sa krvlјu iz Nјegovih božanskih rebara kada Ga je vojnik mrtvog probo na krstu. klince ili što slično. seti se bezakonog krika Judeja: Uzmi. tako divna i donose tolike radosti. te je potrebno samo pravilno i zdravo rasuđivati i preko tvari doći do vere i videti Boga. Neka te sunce podseća na tamu koja ga je obavila u času smrti Isusove. bič. raspni Ga (Jov. a s druge strane lјudi obogaćeni razumnom silom da bi ovi. .

misli da je svaka naša žalost i stradanje ništa u sravnjenju s mučenjima i ranama koje je Gospod pretrpeo radi našeg spasenja. ili pomisli da slušaš udare čekića koji su se čuli prilikom raspinjanja Gospoda. Koji si mi otkrio skrivenog neprijatelјa i ne dade me zubima njegovim da me rastrgne” (Ps. Misli na volјu Božju koja svim upravlјa. pomoli se Bogu da ti ne dopusti pad u najcrnju tamu. Kada gledaš krst. ako se udalјiš od njega. Čak i kada ti se događaju neprijatnosti. Oni su se celog života hrabro borili s neprijatelјima. pomisli da se pod tom privlačnošću krije lukava zmija. nepravednu optužbu. Raduj se zbog te lјubavi koju ti ukazuje Bog. pokloni se Gospodu i umoli Ga za pomoć da se pripremiš te da bez stida iziđeš u čas suda pred lice Nјegovog strašnog veličanstva.Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА 25 Kada vidiš čije lepo lice. obrati se Bogu i budući uveren da ti je On poslao.6). Potom se obrati Bogu i reci: „Blagosloven si. seti se da je najlјepši između sinova lјudskih (Ps. da ćeš zadobiti nebo i ući u njega sa slavom. kad nebo prekriju oblaci i kada stanu sevati munje i treštati gromovi. hitajući kraju. pomisli da su ništavne kao smeće prema lepotama i dragocenostima nebeskim. uveri sebe da je predobra premudrost i pravedna volјa Božja htela. A kada na tebe ili na koga drugog naiđe stradanje. Postoji još jedno sredstvo za borbu protiv zanošenja nečijom telesnom lepotom. . misli da je u svakoj reči prisutan Bog i primaj te reči kao da izlaze iz Nјegovih božanskih usta. A zatim se skloni kao pod spasonosno utočište pod rane Raspetoga i pomisli koliko je Gospod pretrpeo u najsvetijem telu Svom da bi te izbavio od greha i uselio u tebe mržnju prema strasti. Raduj se što ti daje mogućnosti da pokažeš kako se rado i s lјubavlјu pokoravaš Nјegovoj volјi u svemu što Mu je bilo ugodno da ti pošalјe i reci od srca: „Evo ispunjava se na meni volјa Božja. Ikone svetih neka ti kazuju koliko imaš molitvenika pred Bogom. pomišlјaj da još većom brzinom leti tvoj život. Kada se podignu burni vetrovi. a ako nije .3). a ako ostaneš pod njim. pomišlјaj da se tvoj život sve korak po korak bliži grobu. pomisli kako se na nebu na sve strane razležu odjeci pesme Aliluja i drugih anđeoskih himni i moli Boga da te udostoji da Mu večno pevaš s nebesnim duhovima o kojima piše u Otkrovenju: I posle ovoga čuh glas veliki naroda mnogoga na nebu gde govori . 45. gotova da te rani i usmrti i reci joj: „Uzaludan ti je trud. Neka je blagosloveno ime Gospodnje”. prokleta zmijo. Kad osetiš da te zanosi nečija lepota. gubitak. jer mi je Gospod pomoćnik”. vidiš da nailazi tama i zamračava Nјegovu svetlost. zablagodari Mu na njoj. seti se strašnog Sudnjeg dana. Bože moj. Uvek kada izbija časovnik. pomisli kako će izgledati po smrti telo koje te sada očarava.da je mračnija i ružnija od najcrnje tame. koji se uvek za tebe mole i koliko boraca koji se s tobom neprestano bore.1). iz lјubavi prema tebi bio na krstu bez obličja i lepote. padni na kolena. Is. žalost. Posmatrajući sunce. 124.Aliluja. On je iz lјubavi prema meni hteo da podnesem ovu neprijatnost. Kad čuješ ptičju pesmu u proleće. radi tvog dobra i radi tvog spasenja da toliko pretrpiš. u kome se nalazi svepobedna sila i da ćeš. sećaj se one tuge koja je obuzela Gospoda Isusa kada se u Getsimaniji počeo užasavati časa stradanja i smrti. Gospod Hristos. 53. seti se da je on zastava našeg duhovnog ratovanja. spasenije i čast i sila Gospodu našemu (19. KAKO ĆEŠ IZ SPOLjNIH UTISAKA IZVUĆI MORALNE POUKE Kada vidiš stvari koje su lepe i koje su cenjene na zemlјi. Kad vidiš kako ptice brzo lete i kako reke brzo teku. Čim se taj zanos pojavi.2). Kada čitaš reč Božju. Kad ti dođe na um kakva dobra misao. Kad hodaš. biti predan u ruke neprijatelјa svojih. vežbaj svoj um poučnim mislima. Kada u vreme dok sunce blista na nebu. prezren više nego iko od sinova lјudskih (sr. pomisli da je duša svetlija i krasnija od njega ako je ispunjena blagodaću.

ne naslađuj se njima. II Tim. seti se arhanđelske blage vesti i pozdrava: Bogorodice Djevo. Sabravši um u srce. naprotiv.37). 4. 6. . čas dobrim delima koja su im suprotna. prazne razgovore. Nego posećuj crkvu. U prvom redu ne slušaj sramne i sladostrasne reči. Kor. a ako ih preko volјe i čuješ. i pokloni se zajedno s njom i sa arhanđelom Gavrilom Nјenom božanskom Sinu.28). gledati ni lepa jela i pića. a) Pre svega. Tome. Kada vidiš hram. (sr. nego ni svoje. pomaže pravilo koje smo spomenuli u prvim glavama ove knjige: Ne zanositi se ničim i ne mrzeti ništa pre no što se dobro promisli. ni blistave svetske parade da ti u dušu ne bi ušla strast taštine i srebrolјublјa. raduj se! Zablagodari Bogu što je poslao tu blagu vest koja je bila početak našeg spasenja. Ne pristoji hrišćanima da nalaze zadovolјstva u takvim razgovorima. od čega David moli da bude izbavlјen: Odvrati oči moje da ne gledaju ništavila (Ps.119. prebivaj u njemu s Gospodom neprekidno i neka ti On bude rukovodilac i pomoćnik u savlađivanju neprijatelјa i strasti čas prostim unutrašnjim protivlјenjem strastima. ne zaželi u srcu svom lјepote njezine. da slušaš prepirke. Dobro je da češće u toku dana ponavlјaš tu pesmu. raduj se zajedno sa Prisnodjevom zbog veličanstva do koga se ona uzdigla svojim najdublјim smirenjem. kao što je napisano: Jer ste vi crkva Boga živoga (II. nego se. Beži i skrivaj oči od svega toga da ti se u srcu ne bi pokrenula strast i ispunila ga sramnim slikama i tako podigla buru u duši i prekinula tvoj podvig.moralnom smislu postigli. Jer se iz te radoznalosti u srcu rađa sladostrašće koje podleže osudi po rečima Gospodnjim: Svaki koji pogleda na ženu sa želјom. ubrala. uzbuđuje i hrani tvoje strasti. Svaki put kad čuješ dobru vest. OPŠTA UPUTSTVA O UPOTREBI ČULA Ostaje mi još da navedem opšta pravila kako valјa upotreblјavati čula da utisci koje preko njih dobijamo ne bi razorili ono što smo u duhovno . Ne slušaj ni bučne i vesele razgovore. pogledavši žudno na plod zabranjenog drveta. pored ovog što je rečeno ovde. pusta i izmišlјena pričanja. po svaku cenu uzdržavaj oči i ne dozvolјavaj im da radoznalo zagledaju u lica i ispituju jesu li lepa ili ružna. seti se da je tvoja duša takođe hram Božji. Kloni se i svih ostalih nepriličnih dela kojima se zanosi nerazumni svet.26 Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА pobedili ih i pokazali ti bojište sa koga ćeš njihovom pomoću poći ukrašen pobedničkim vencima večnoj slavi nebeskoj. Pavle rekao da vole da ih češu po ušima. već je učinio prelјubu u srcu svojemu (Mat. nego samo da ih znaš i da se njima koristiš kada je to potrebno. svađe. a da to činiš po tri puta izjutra. I uopšte. kako se treba prema nečemu odnositi da bi to bilo saobrazno s volјom Božjom izraženom u Nјegovim zapovestima. pesme i muziku. ni zlato. i nemoj da te uhvati vjeđama svojim (Prič. Nemoj. To zadovolјstvo valјa ostaviti lјudima za koje je sv. ni na srebro. b) Treba da čuvaš i svoj sluh. veselјa. Ne gledaj sa želјom na lepe halјine.16) i da zato moraš čuvati dušu čistu i neporočnu. 6. odvraćaju se od istine i okreću gatalicama. kloni se da gledaš igranke. I ređi ću ti još ukratko: Pazi neprekidno na svoja čula i ne dopuštaj da ono što preko njih primaš. isto tako.4). u podne i uveče. gledaj svete ikone. A nesumnjivo je da je za nevidlјivu borbu veoma blagotvorno pokriti kao duhovnim pokrivačem sve materijalno.25). a koja zabranjuje zakon Božji. Ne dozvolјavaj im da gledaju nago telo ne samo tuđe. koristi njima tako kako te ona ne bi omela u odluci da uvek i u svemu služiš Bogu. postavi sebi za neizmenlјivo pravilo. groblјa i sve što je sveto i što može spasonosno delovati na dušu. Seti se pramatere Eve koja je. I od mudraca neko je napisao: Sine moj. Napominjem još i to da ova uputstva o pravilnom korišćenju čula nisu izneta da tako stalno činiš. raskoš. od kojih se duša uzmućuje i srce raspalјuje pohotom. zaželela ga. 5. okusila i podvrgla smrti sebe i sav svoj rod. svete knjige.

Mnogogovorlјivost u većini . I pašćeš pod osudu proroka Amosa. ogovaranja i klevete koje lјudi rasprostiru o svojim bližnjima.8). Napisano je kod Jova: Lav gine nemajući lova (4. d) Izbegavaj da dodiruješ ne samo tuđe nego i svoje telo. to priliči sumnjivim ženama a ne ozbilјnim lјudima. Kada budeš imao raskošnu trpezu i počeo da se time naslađuješ. Ne priliči to lјudima.24).36). Jer sv. (Prič..Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА 27 Isto tako. utonućeš u bezdan telesnih naslada i životinjskih prohteva. ali ako i čulo dodira dođe do izražaja. a samolјubiva žele da budu objavlјena. (Is. Sve što sam nabrojao služi protiv podržavanja strasti. 6:1. A Spasitelј je rekao: A ja vam kažem da će za svaku praznu riječ koju reku lјudi dati odgovor u dan Suda (Mat. jer mjesto mirisa biće smrad (Is. 3..6). I strasti ginu ako se odstrane uzbudlјivi utisci koji dolaze preko čula i koji ih hrane. prorok Amos: Teško vama . raskošne halјine. osobito izvesne delove. 11). Pokretač jezika je srce.4). v) Čuvaj i čulo mirisa i izbegavaj da osećaš mirise koji raznežuju i koji mogu da izazovu grešne misli.12. 16. Ne slušaj ni prazne i sujetne razgovore u kojima provodi vreme i kojima se naslađuje veliki deo sveta. nego. da ne bi i ti pao pod prokletstvo koje je izrekao sv. raskošne postelјe i raznežavanje na njima. KAKO ĆEŠ UPRAVLjATI JEZIKOM Neophodno je znati kako treba upravlјati jezikom i obuzdavati ga. sveto. te se na onima koji upotreblјavaju mirise često ispunjuju proročke reči koje glase: Teško vama koji se mažete skupocenijem mirisima (Amos. utoliko u njemu biva snažnija pohota i vuče ga grehu.. Od toga slabi muževnost duše i uzbuđuju se strasti. ili se prosto udalјi da ih ne slušaš. 6. lako ćeš oslabiti snagu strasti. ili ih prekini ako možeš. raznobojne. Ali i obratno. premudro i korisno za dušu.4.. Nego voli da slušaš božanske reči. g) Pazi takođe na čulo ukusa i stomak. tepisi. I ostala čula pomažu da se pohota pokrene i na izvestan način sarađuju izdaleka da dođe do greha. onda je već sasvim teško uzdržati se od grešnog dela. I Solomon se molio: Taštinu i riječ lažnu udalјi od mene. 30. Nemoj oblačiti telo u mekane. Najzad. koji je govorio: Teško vama . možeš i ti čuti ono što i bogataš koji se oblačio u svilu i skerlet: Opomeni se da si ti primio dobra svoja u životu svome (Luk.12). od kojih važno mesto zauzimaju laskanje i pohvale. jer im nećeš davati hrane i izići ćeš iz borbe kao pobednik. Čime je puno srce. Ne podlegni ropstvu raznovrsnih jela koja goje i mirisnih napitaka koji raspalјuju. pa i krađom. Ostavi i ostala ugađanja telu kao što su: česta kupanja.. Vasilije Veliki smatra da valјa odlučiti ne samo one koji osuđuju i govore klevete. nego se muški odupreš i ne dopustiš da šta rđavo ulazi kroz čula u dušu i srce. Jer dok dođeš do onoga što je potrebno za držanje obilne trpeze moraš se često služiti lažju. to se izliva preko jezika. ne slušaj s nasladom osude. koji obilno deluju preko stomaka. nego i one koji ih bez protivlјenja slušaju. Seti se reči iz proroka Isaije: Narode moj. Čuvaj se svega toga kao opasnog po čistotu duše i kao povoda za uzbuđivanje i predavanje telesnim i nečistim delima. laskaju ti koji te zavode i kvare put hoda tvoga.. Nauči se da rado slušaš grdnje i ukore kada te ko njima obasipa. Ako ne budeš pogrešno sve to smatrao samo za sitnice na koje ne vredi obraćati pažnju. Dobra osećanja su ćutlјiva. niti ukrašavati glavu dragocenim pokrivačima i noge bogatom obućom. Ukoliko je neko u tome slobodniji. ne maži se njima. koji jedete jaganjce iz stada i teoce ugojene . Inače. skup nameštaj. 3. koji ležite na odrima od slonove kosti i pružate se na postelјama svojim (Amos 6:1. čuvaj se i od ostalih razgovora koji mogu škoditi duši. A tu dolaze i druge strasti i zla dela. i pijete vino velikim čašama (Amos. to jest da sačuva telo od hladnoće zimi i od žege leti.16). ono što se preko jezika izlilo. Jer je u zakonu napisano: Ne pristaj uz sujetne razgovore. svete pesme i psalme i sve što je časno. jače i dublјe se usađuje u srce.6). lepe kuće.25) i ubrojati se u one kojima je pretio prorok Jezekilј da će skinuti sa sebe plašte i svući sa sebe vezene halјine (26. obmanjivanjem. Nego se odevaj tako da halјina odgovara svojoj nameni.

o svojim delima i svojim srodnicima. Mnogogovorlјivost otvara vrata duše kroz koja odilazi srdačna toplota. da mu ne bi postao mrzak kao što je napisano: Ko mnogo govori biće omrznut (Sirah 20. verujući da učimo one koji često znaju stvari daleko bolјe nego mi. u srcu se nađe ne samo pristanak nego i odluka da se pristupi strasnim delima.14). namećući im se netraženi za učitelјe. Oni ubijaju želјu za duhovnim radom i skoro uvek služe kao zavesa onde gde stvarnog znanja nedostaje. 3. 10. Ako to odmah ne uvidiš. a tim više to čine prazni razgovori. nego i ono što je rđavo i neprijatno. Kada je potrebno da govoriš o svom bližnjem i o njegovim delima. U većini pak slučajeva mnogogovorlјivost je isto što i prazno pričanje i nema reči kojima bi se iskazalo kakva sve zla od te rđave navike dolaze. s mnogim ponavlјanjima predamo to mišlјenje i drugima. a um neka bude vezan s Bogom. Uvidećeš da je bolјe da mnogo što od toga i ne izađe iz tvojih usta. govori o Bogu. Po koji put to biva u tolikoj meri da kad se prazni razgovori završe. ne zaboravlјaj ni tada da između reči koje slušaš i govoriš. nego daje čoveku i u spolјašnjim. rečima i delima. uvidećeš svakako kad govor završiš. Prazni razgovori su vrata za osuđivanje i klevetanje. onaj je savršen čovjek. ali govori sa strahom i pazi da ne pogrešiš i kažeš o Božanstvu nešto što će zbuniti prosta srca onih koji slušaju. Zato radije slušaj druge kada o tome govore i čuvaj njihove reči u srcu. A kada se govori o nečem drugom. grešnog i štetnog.8). telesnim delima veliku pomoć i snagu”. Mi s Propovednikom mislimo da ko mnogo govori taj pokazuje svoje bezumlјe. Ono je drago onome ko se ne uzda u sebe nego u Boga. Ono je čuvar molitve. Ne upuštaj se u druge razgovore s onim ko te nerado sluša. Posle mnogog govorenja.19). Nije li to svedočanstvo da duša i nehotice oseća da je pokradena? Želeći da pokaže da je čoveku koji mnogo govori teško uzdržati se od nekorisnog. Ovo što smo rekli odnosi se bar na slučajeve kada je ono o čemu se govori koliko toliko dostojno pažnje. uvek ostane u duši neko osećanje tuge i lenosti. čak i onda kada je potrebno govoriti radi njegovog dobra. dobro razmisli šta hoćeš da kažeš pre nego što reč pređe preko tvoga jezika. ali ipak govori koliko je moguće kraće. osećamo nesavladlјivu potrebu da naširoko i nadugačko.2). Slično je u starini i Solomon rekao: U mnogim riječima ne biva bez grijeha (Prič. Oni odvlače čovekovu pažnju od njega samog i u srcu na koje se ne pazi počinju se potkradati strasna osećanja i želјe. raznosači raznih vesti i mišlјenja. Sv. Kada je potrebno da govoriš. apostol Jakov je rekao da je uzdržanje jezika osobina samo savršenih lјudi: Ko u riječi ne pogrješuje. on se zanese rečima i postane sličan nezauzdanom konju te govori ne samo ono što je dobro i prijatno. Uobražavajući da mnogo znamo i da je naše mišlјenje o nečemu tačno. nađeš vremena da podigneš um Bogu i da misliš o tome kako On ne skida Svoje oko s tebe i vidi šta gospodari u tvojim mislima. Čak i kada je neophodno saslušati nekoga da bi razumeo o čemu se radi i da bi odgovorio. Na drugom mestu isti sveti otac ovako hvali ćutanje: „Kada na jednu stranu staviš sva dela podvižničkog života. Čuvaj se da ne govoriš surovo i visokim tonom. Ćutanje je velika snaga u duhovnoj borbi i zalog pobede. čak i kada ti se njihove reči učine smirenim i punim samoukoravanja. videćeš da . 10. kada dim samozadovolјstva prođe. Ne govori o sebi. Zato apostol i naziva jezik nemirnim zlom punim jeda smrtonosnoga (Jak. osobito o Nјegovoj lјubavi i dobroti. Kada govoriš.28 Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА slučajeva dolazi iz neke gorde samouverenosti. može zauzeti i sve tijelo (Jak. Pr. Kada čovek počne da govori za svoje zadovolјstvo. Znaj pri tome da i ono što ti izgleda dobro. 3. izuzev slučajeva kada je to neophodno. pomoćnik u vežbanju u vrlinama i znak mudrosti. bolјe je da bude sahranjeno u grobu ćutanja. jer je i jedno i drugo mrsko i stvara uverenje da si vrlo sujetan i da jako visoko misliš o sebi. ne ustručavaj se. jer obično samo ludi mnogo govore (Knj. Kada vidiš da neki mnogo govori o sebi primoravaj sebe da im ne podražavaš. Isak veli: „Uzdržavanje jezika ne samo da pomaže umu da se uzdiže Bogu. sejači nesloge i razdora. a na drugu ćutanje. no i tada govori što je moguće kraće i brže. onda neka glas dopire samo do tvoga sluha.8).

a moć sećanja na otisak pečata. Ima mnogo dobrih saveta.21). a ukoliko je teži. veli. Ne želeći da poveruju nauci Svetoga Duha i tolikih svetih otaca koji u dragocenoj knjizi „Dobrotolјublјe” to preporučuju. Bog je ovo skrio od premudrih i razumnih i otkrio prostima (sr. Od toga stradamo ne samo na javi nego i za vreme sna. razgoni materijalnu i strasnu tamu i sagoreva i odstranjuje iz duše nepotrebne slike sećanja. A kada okusiš divne plodove ćutanja. vraćamo ih u svest pomoću sećanja. u unutrašnjem čoveku i navikom da on stalno prebiva unutra i moli: „Gospode Isuse Hriste. 10. . Da bi podržao sklonost prema tome trudu. a duhovni život je čista sloboda. tako i um. To ne znači da duša izlazi iz tebe i odlazi u Smirnu. A to možeš postići jedino držanjem uma u srcu. Luk.utoliko je manje onih koji veruju u njegovu moć. Na trećem mestu on naziva ćutanje „tajnom budućeg veka”. Kao što sunčani zraci kada se pomoću naročitog stakla privuku na jednu tačku daju osleplјujući blesak i golgotu koja sagoreva. Kao što voda. svet i pogodan za sjedinjenje s Bogom. pomiluj me”. Spolјašnja čula i čulni predmeti liče u neku ruku na pečat. Takav je prvi glavni način kako treba upravlјati sećanjem. Treba da kažemo nešto i o tome kako treba upravlјati duševnim moćima a u prvom redu sećanjem. nego vidiš sliku tog grada koja se u tebi upečatila. Osobito ih malo ima među mudracima i učitelјima ne samo svetovnim nego i duhovnim. ali onome ko se preda ćutanju nisu potrebni mnogi saveti”. jer odvlači pažnju od Boga i navodi je da misli na sujetne i često grešne stvari i time kvari unutrašnje dobro raspoloženje. Sine Božji. rasporedu. KAKO SE TREBA BORITI PROTIV NAVALE SEĆANјA Kazali smo što je bilo potrebno o gospodarenju čulima. ne mogu razumeti koliko je ona blagotvorna. tako se i um provlači kroz tesnac srca i kroz srdačnoumnu molitvu. nekada bio u Smirni. A sv. svlačeći odeću sećanja na materijalne predmete i postaje čist. nego ćeš izgladiti i sve tragove ranije primlјenih utisaka i slika koje uzbuđuju i hrane strasti. po Prorokovoj reči: Ako ne vjerujete. tako i um sabran u srcu biva svetao i plamen. To sećanje na materijalne predmete mnogo dosađuje onima koji žele da uvek budu s Bogom. zato se trudi da čuvaš svoj um od toga. Nјime ćeš ne samo ispraviti tu duševnu moć. utoliko je teži. Usredsređen um se ustremlјuje naviše te je nedostižniji za strasti. Skoro nijedna duševna ni telesna strast ne može doći do uma drugim putem nego putem sećanja na čulne stvari. za sličnost s Bogom. Ti si. Zato ću ti u tome pogledu dati nekoliko saveta. Reči su. Sećanje predstavlјa neku vrstu unutrašnjeg čula koje obnavlјa u nama sve što se pomoću pet spolјašnjih doživelo. kao što neupućeni misle. po Spasitelјevoj reči. Da bi se navikao na ćutanje. ukoliko se većma usredsređuje utoliko postaje produhovlјeniji i snažniji. ostaju bez plodova Duha. neće ti više biti potrebni nikakvi saveti u tom pogledu. postoji samo jedno prosto sredstvo: preduzmi da ćutiš i samo će te ćutanje tome naučiti. ukoliko se više skuplјa na uzanim prolazima utoliko jače nadire i silnije se ustremlјuje naviše. razmišlјaj češće o strašnim posledicama nerazborite govorlјivosti i o spasonosnim posledicama ćutanja. da ne kažem . ili da tamo razmišlјa o sebi i Bogu i da u Nјemu nalazi mir. Jer kao što se zmija kada treba da zbaci staru košulјicu provlači kroz kakav tesan prolaz. okusili ili dodirnuli. to se samo po sebi razume da se to dvoje ne slaže. nećete se održati (Is. Varsonufije stavlјa ćutanje čak i iznad raspravlјanja o Bogu. ali kad zaželiš ti se sećaš Smirne onakva kakva je po izgledu. na primer. čuli. razmišlјamo i sudimo o njima kao da su pred nama. kojih se udostojavaju mnogi prosti i čak i nepismeni. utoliko ima manje lјudi koji se njime koriste. mirisali. veličini. Kako je sećanje često nesvesno i mehaničko. za zanos pomisli i za sve slike ne samo čulnih nego i misaonih predmeta. Oni koji ne veruju u moć te umne delatnosti i ne koriste se njome. No ukoliko je taj trud stvarniji i plodonosniji. oruđe ovog sveta. Jer. do koje se tim putem i dolazi. Pošto nemamo mogućnosti da imamo uvek pred sobom predmete koje smo videli. ali si otišao iz nje i ne vidiš je više. i ti ga se moraš držati.Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА 29 je ono teže.

brzo ulazi s još većom zlobom. nego se zanimaj njima samo onda dok se tvoj um. o Nјegovoj propovedi Jevanđelјa. nečisti duh skita se tamo i amo i. kada kaže da svaki čovek koji živi u ovom telu liči na slikara koji na skrivenom mestu radi neku sliku. Sv. tako i onim koje pruža božja tvar. dok si još strastan. Drži se toga ako želiš da izađeš kao pobedilac kad na srce navale zbunjenost misli i napadi strasti. Tako uče sveti oci. Ako utisneš u svoju dušu takve misli i predstave. donošenju u hram pred Boga.30 Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА 7. Jer će se um u tom slučaju. posmatrajući Božja stvorenja. ubistva. ne samo da ćeš se izbaviti od nepotrebnih sećanja i rđavih misli. I sv. i grde ako je izabrao ružan predmet i slabo ga naslikao. o savršenom jedinstvu s Bogom. Zato sv. trudi se da razmišlјaš o tajnama života i stradanja Gospoda: o njegovom rođenju u pećini. tada upotreblјavaj drugi način. o radosti pravednika. večnoj slavi i neprestanom blaženstvu. naprotiv. A kad odahne. o carstvu nebesnom. lažna svjedočanstva. Znaj. 15:19. može. u unutrašnjem čoveku. I ovo je što pogani čovjeka (Mat. Isto tako možeš radi smirenja i pobuđivanja osećanja pokajanja pomišlјati još i o tajni strašnog časa smrti. ne nalazeći pribežišta. Kad je završenu iznose na izložbu. to nije moja misao. uostalom. sramnim i niskim slikama. pošto još nije slobodan od strasnog gledanja na tvari. to jest. Evo šta govori Gospod: Iz srca izlaze zle misli. hule na Boga. Dozvoli mu da razmišlјa o božanskim i duhovnim stvarima. pogrebu. A ako nađe da je njegovo ranije obitalište pusto i nezauzeto sećanjem na Gospoda. Maksim i govori da „jednostrana delatnost uma ne može učiniti um bestrasnim. vrati ga opet u srce i pazi da bude bez maštanja i slika. zli dusi. I to da se naši neprijatelјi. o raznim čudesima koja je učinio.20). 12:43-45). Naslađujući se njima. krstu. kao što se dogodilo tolikim lјudima. doći do lažnih učenja o njima i do strasnih raspoloženja prema njima. Pisma. Maksima. nalaze oko srca nije moj pronalazak. Ili upotrebi treći način za odmor uma. Namerno govorim o ovome opširno da bih te većma raspoložio da prebivaš u srcu sa molitvom i sećanjem na Boga. gledaoci ga hvale ako je izabrao lep predmet i lepo ga naslikao. tako se um prirodno nigde tako ne umiruje kao u dvornici srca. iako većina lјudi to i ne zna. Čuvaj se da se. . zanositi samo njihovom spolјašnjom lepotom i izgledom. o raznim mukama koje su pretrpeli mučenici i o dugogodišnjim strogim podvizima prepodobnih otaca. biće posramlјen i osuđen ako je ispunio strasnim. nego neka prebiva u sećanju na Boga. četrdesetodnevnom postu u pustinji.9). božanskim i duhovnim slikama i predstavama. I biva tome „čoveku potonje gore od prvoga” (Beseda 40). Kada si ti tamo s Gospodom zli duh ne sme prići. zlim dusima i strastima koje se tamo unutra kriju. nego on mora da se odaje raznim duhovnim zanimanjima”. Jer kao što sve životinje koje imaju školјku i oklop nalaze mir samo u svojoj školјci. prelјube. Vasilije Veliki u besedi o devičanstvu. kurvarstva. krštenju na Jordanu. o večnim mukama. Kada osetiš da se um zamorio i nije u mogućnosti više da prebiva u umnosrdačnoj molitvi. zamoren u teskobi srca odmara. anđela i svetitelјa ako je svoj um i svoju uobrazilјu ukrasio svetim. odlazi. veli: „Izgnan krštenjem. vraća se domu iz koga je izašao. Grigorije Solunski se divi kako se od čulnih utisaka uselјava u čovekovu dušu ili umna svetlost koja donosi večno blaženi život ili misaoni mrak koji vodi u adsku tamu. umesto da preko njih dolazi do duhovnog razmišlјanja. Na to ukazuje sv. Ta duhovna razmišlјanja neće privezati um za ono što je spolјašnje nego će zadovolјiti njegovu žeđ za slobodnim kretanjem po oblasti koja mu odgovara i stvarati u njemu raspoloženje da se brzo vrati u unutrašnjost srca i zajednicu s Bogom. kuda se povlači kao u tvrđavu i odakle s uspehom vodi borbu s grešnim pomislima. o preobraženju na Tavoru. i. o Nјegovom stradanju. biće pohvalјen od Boga. o neprekidnom životu s anđelima i svima svetima. o pranju nogu učenicima i o Tajnoj večeri. da ti ovo ne govorim zato da bi se ti zanimao jedino tim mislima. večnom životu s demonima. A da se strasti i pomisli kriju u srcu i da otuda izlaze i bore se s nama. Grigorije Bogoslov tumačeći Gospodnje reči da nečisti duh izlazi iz čoveka i opet se vraća u njega (Mat. nego ćeš dobiti veliku pohvalu u dan suda za taj podvig. krađe. kako onim iz Sv. Ako nađe da se trudom i lјubavlјu krštenog Hristos uselio i stanuje u srcu odakle je on izgnan. vaskrsenju i vaznesenju na nebo. po rečima sv. Tako i svaki čovek kad posle smrti izađe na sud Božji. ne zaustaviš samo na njihovoj materijalnoj strani. u koju se zatvaraju kao u kućicu. o poslednjem sudu. Ne.

Tu nije potrebna velika borba.uznemirenje i uzrujanje duše. Treći misli: „Stavlјa me Gospod na ispit da li Mu iskreno služim”. ili ja govorim uopšte o njima i imam u vidu njihovu opštu sliku . okusio i dodirnuo. Ali ako dugim trudom nad sobom i duhovnim podvizima ukoreniš u srcu pomenuta osećanja. nego pohitaj da je ublažiš kako ti ne bi smetala da pravilno prosuđuješ i radiš. Neka bude onako kako Gospod hoće . požar. nikakva te tuga neće uznemiriti. u našoj vlasti. ako su naša moralno-religiozna osećanja i raspoloženja čvrsta. Zatim. strah i žalost. Zli duh se tada može igrati tvojom dušom kao lopticom. iznenadna radost. smrt srodnika. sve što uzbuđuje i uznemiruje srce. te ne možeš a da ne kažeš: „Neka je blagosloveno ime Gospodnje od sada pa do veka”! Tako smiruj srce kada se uzbuni. nego: Ne dozvoli da žalost ovlada tvojim srcem i da ga uzburka. Jedan misli: „To me Gospod upućuje pokajanju”. Svaka žalost ima svojih odlika i protiv svake od njih treba upotreblјavati odgovarajuća sredstva. Ne da žalosti neće napadati. jednom rečju. Za ožalošćenog su umesna samo tri prva osećanja. gubi svaku vlast nad sobom i lišava se mogućnosti da jasno shvata događaje i da vidi pravu sliku stvarnosti. A lјudi koji sa strane posmatraju onoga koji strada mogu misliti: „To je zato da se jave dela Božja na njemu”. ali ako se već podleglo. prebacajući tvoju pažnju sa jednog sećanja na drugo. Neću time da kažem: Ne dopuštaj da naiđu žalosti. A taj lek je vera u Proviđenje Koje upravlјa tokom našeg života sa svima njegovim slučajnostima na dobro svakoga od nas kao i srdačna pokornost volјi Božjoj. proizvodeći odgovarajuće želјe i strasti i držeći te u strasnom nastrojenju.Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА 31 A više svega bdi nad sobom i ne dozvolјavaj sebi da se sećaš onoga što si video. Zašto je pak stvarno to nastupilo može se znati tek kad se žalosti prekrate i kad Bog pomogne da saznamo. osetio. vrlo je teško zadržavati sećanje. Samo. Drugi oseća: „Zbog grehova mojih poslao mi je Gospod ovo da bi me očistio od njih”. jer će to duhovno nastojanje biti za tebe stvarna predodbrana protiv tako čega. Čim srce oseti što od toga. pomišlјaj da time Bog ili ispituje. To je. ili čisti. nego će one dolaziti i odbijati se kao talasi o stenu. Opšti lek za umirenje srca kada ga ophrvaju bolovi je ovaj: Povrati veru u Proviđenje Božje i oživi u duši predanost volјi Božjoj.” ŠTA TREBA DA RADI ONAJ KOJI JE RANјEN U BORBI . I svako od njih ima moć da utiša buru koja se podiže i da uspostavi mir u srcu.i biće na dobro”. AKO ŽELI DA POBEDI DUHOVNE NEPRIJATELjE. ili upućuje pokajanju. tuga se namah ublažuje i u duši nastaje mir. te i predlažem opšti lek. na primer: bolest. sećanje na ranije krivice i pogreške. Ljudi koji su predani Bogu govore u svakoj takvoj prilici iz dubine srca: „Neka bude volјa Božja. HRISTOV VOJNIK MORA PO SVAKU CENU DA IZBEGAVA UZRUJANOST I DUŠEVNI NEMIR Kao što je svaki hrišćanin dužan da po svaku cenu povrati duševni mir kada ga izgubi. U tome se i sastoji glavna borba i ona je teža od borbe s čulima. ili opštem ili za neki pojedinačni zaboravlјeni greh. uz Božju pomoć. Svaki od onih koji se bore zna to iz iskustva. te da ovaj učini kakav korak koji se teško ili nikako ne može popraviti. i potrebna je velika borba i ne mali podvig da bi se iz sećanja izgnala slika tog lica. osobito ako je u tome bilo nečeg grešnog i nepotrebnog. Ali kad vidiš i kad pogledaš strasno. To pak neprijatelјu daje mogućnosti da čoveka još većma uznemiri. svako od njih to drukčije prima. Nije teško videti ili ne videti neko lice i ne pogledati ga ili pogledati sa strašću. tako je isto dužan da ne dopusti da taj mir naruši kakva slučajnost. Treba se truditi da se ne podlegne nečem sablažnjivom preko čula. rat. čuo. Jer kad se čovek poda uzbuđenju i uznemirenosti. više nije lako. Zato ti i kažem: Bdi i više svega pazi na svoje sećanje. jer to nije u našoj vlasti.

Ne ostavi ni za trenutak u srcu ni jedan greh koji ne bi ispovedio Gospodu i očistio se pred Nјim srdačnim pokajanjem. Ta blagodat nailazi na svakog koji se kaje. kao i molitvu za blagodatnu pomoć treba da pređeš u sebi uvek kad god pogrešiš okom. Ne slušaj ga i. nego i malih padanja. S tom nadom padni dušom i telom ničice i zavapi: Smiluj se na me. reci uveče svom duhovnom ocu sve. nego što si njime ožalostio Boga Koji te je obasuo tolikim milostima. sluhom. podigni um Gospodu i reci: „Šta se drugo i moglo očekivati od mene tako nemoćnog i rđavog”? Zablagodari Bogu što se samo na tome svršilo i što nisi pao još niže. Drugo na što upućuje zli duh jeste . osećajući tako. nego malo. Ne. naprotiv. Da bi to jasnije razumeo opisaću ti nekoliko . skrušenosti i žalјenja zbog greha. Sebe i ukoravaj. ali šta je to!” Nego posle priznanja i samoukoravanja postavi sebe pred lice neumitne pravde Božje i pohitaj da pobudiš u sebi osećanje pokajanja. ne dozvolјavaj ni senku sumnje u pomilovanje. Nego se naprotiv ponizi. Ništa tako ne pogađa neprijatelјa i ne razvejava i unutrašnje i spolјašnje pokajanje: unutrašnje mislima i osećanjima. opet učini to isto. čim uvidiš da si u čemu rđavo postupio. utoliko je bolјe. Duh Tvoj blagi neka me vodi po zemlјi pravoj. Ali s tim mora ići i tvoja odluka pojačana obećanjem da ubuduće nećeš popuštati sebi. Kako se u njoj ništa ne vidi. ne biva protiv tvoje volјe. Ako ima mogućnosti. dragi moj. pazi ipak da ti se ne potkrade misao da. oduševlјeno rešenje da ćeš se ubuduće čuvati. Ali čim se s tim saglasiš. a s tim i duša ostaje mutna i zbunjena. a zatim i snovi nemirni. toliko i još više zla biva od skrivanja onoga što se zbiva u nama i sa nama. Ako opet padneš.32 Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА Kada budeš ranjen u borbi i padneš u kakav greh po nemoći ili po svojoj zloj ćudi. Bože. Ali ne zato što si grehom unižen. toliko puta očisti sebe pred Gospodom. Jer sve što dolazi od tebe. potrebno je da se ne zaustavlјaš na sebi i ne govoriš: „Kako sam mogao dopustiti tako što”? To je krik gorde samouverenosti. čisto srce i duh prav ponovi u meni. mišlјu. otkrivaj sve. Posle tako očiglednog iskustva da se ne možeš uzdati u svoju snagu. a spolјašnje . jer koliko je dobra od tog otkrivanja. Ta ispovest ili otkrivenje svega duhovnom ocu jeste nešto najblagotvornije u delu duhovne borbe. nego da ćeš se budno čuvati ne samo velikih. Ukoliko je veća skrušenost. Bože. Osudi i ukori sebe i ne obziri se okolo na koga bi svalio svoj greh. Očekuje se samo tvoje pokajanje i smirenost da bi i ti usvojio silu iskuplјenja grehova sveta. osećanjem. učinio sam. ne dan i ne čas. molitvu s nadom na pomilovanje. priznaj istovremeno da si kriv za zlo koje si učinio. ili vodi koju je zamutilo smeće. sami će se od sebe izviti iz srca uzdasi: učini mi. to se delo pokajanja sasvim napušta. Ali ma koliko da si skrušen. on te već navodi na drugi greh i tako prolazi vreme i greh za grehom puni dušu. POREDAK KOGA SE 3AO DUH DRŽI U BORBI I KAKO ON 3AVODI LjUDE RAZNIH DUHOVNIH STANјA Znaj. Pomenuću samo jednu: zli duh se po svaku cenu stara da se delu čišćenja ne pristupi odmah nego da se malo pričeka. i ako mnogo puta pogrešiš. skrušenost. Ni prilike. jezikom. bez obzira na to što si slab i rđav sve rđavo što činiš upisuje se tebi u greh. Ali on ne vodi na isti način borbu sa svima. Sve ovo: samoosudu. po velikoj milosti Svojoj i neprestano vapi dok ne osetiš da si pomilovani grešnik. Kakve su upravo te prepreke videćeš na delu. Ali. tako da se greh i pomilovanje sliju u jedno osećanje. Zato nikad ni za trenutak ne odlaži unutrašnje očišćenje. Ali ne budi ni kao oni koji govore: „Da. ni lјudi oko tebe nisu krivi za tvoj greh. Ono je izvršeno i svi su gresi iskuplјeni na krstu. priznajući da si rđav. ne padaj duhom i ne muči se uzalud i bez smisla. Pre svega. Uz to dodaj i usrdnu molitvu za blagodatnu pomoć. koje je izvršeno na krstu. Kriva je jedino tvoja zla volјa.pomoću raznih susreta i slučajnosti. pošto si takav. a ako ne uspeš te večeri. Zato. Duša je već slična očima punim prašine. a ti kaži čim budeš mogao. I uveče ništa se u duši ne vidi jasno od mnoštva prestupa koje si sebi dopustio. Od toga večernja molitva biva hladna. imaš i prava da činiš što ne valјa. obdarenog slobodnom volјom. da se zao duh ni o čemu drugom ne stara do da odnese pobedu nad svakim od nas.ne saopštavati duhovnom ocu ono što se dogodilo.

Kako bi bilo besmisleno da bolesnik kome se nudi lek kaže: „Pričekaj da bolujem još malo”. niti govori sebi: „Čvrsto sam odlučio da se pokajem nešto kasnije i neću odstupiti od te odluke”. brate moj. KAKO 3LI DUH UTVRĐUJE GREŠNIKE U ROBOVANјU GREHU Kada zli duh drži koga u grehovnom ropstvu. a ne sutra. Od ovih poslednjih jedni u samoobmani misle da. čim mu dođe poziv iz tame na svetlost. Od toga grešnik biva sve u većoj meri slep. Ako mu je nemoguće da to učini istog časa. pomozi mi i ne ostavi me u grehovnoj tami”. Jer se ničim drugim do nemarom i slepilom ne može objasniti da u tako važnom delu od koga zavisi sve naše spasenje i sva slava Božja oklevamo i ne prihvatamo se najprostijeg. sutra”. Poslušaj odmah dobru misao i Božji poziv da se pokaješ i ne dozvoli ni najmanje odlaganje. a posle ću se pokajati i potpuno predati u ruke blagodati Božje i poći putem duhovnog života”. ostajali iz raznih uzroka nepokajani do kraja života. . uzdajući se u njih. opet. to jest. bez obzira na sve. ništa stvarno u tom pravcu ne preduzimaju. odmah pristupi pokajanju i da iz dubine srca zavapi Darodavcu svakog dobra: „Pomozi mi. a treći samu vrlinu preobraćaju u zlo. podilaženja i prevare zlog duha. ako naročita blagodat Božja ne pritekne u pomoć. drugi bezbrižno ostavlјaju put vrline. Zli duh napada na lјude prema duhovnom nastrojenju svakog od njih. a sutra i posle su u rukama Božjim. Neka zna da u tom neodlaganju i u brzoj gotovosti da se odazove Božjem pozivu leži zalog pobede nad neprijatelјem. zao duh uspeva da zadrži u svojoj vlasti najvećim delom prostim ali svemoćnim nagovaranjem: „Posle. ali zato neka ne prestaje pribegavati Gospodu Isusu i Presvetoj Bogorodici da mu se smiluje i da ga ne liši skore pomoći. Ko se nalazi u tako žalosnom položaju trebalo bi da. okreće se grešni čovek kao u nekom vrtlogu i to ide tako kroz čitav život. uzimaj odmah sigurno oružje. Ne samo da odgoni od njega misli koje bi ga privele pokajanju i vratile na put dobra. odgoneći od njega svaku misao koja bi mogla da ga dovede do svesti o njegovom strašnom stanju. Neka to čini bez predaha. KAKO ZLI DUH 3ADRŽAV A U SVOJIM MREŽAMA LjUDE KOJI SU UVIDELI SVU BEDU SVOGA POLOŽAJA I ŽELE DA SE OSLOBODE. ali neka se istovremeno obrati i kome od iskusnih duhovnika koji će mu pomoći savetom kako da se oslobodi od okova grehovnog ropstva. Bacan tako od greha većem slepilu i od slepila većim gresima. Sada ću lepo učiniti još ovo i ono. Ima lјudi koji žive u grehu i ne pomišlјaju da ga se oslobode. ne čini tako. još uvek idu savršenstvu. podmeće mu povode za uobičajeni greh i navodi ga da često pada u njega ili u neki još teži. Ako želiš dakle da se osiguraš protiv te zamke zlog duha i da pobediš. sve više i više ukorenjuje u njemu naviku da greši. ne. ALI NE PRISTUPAJU DELU OSLOBOĐENјA I 3AŠTO SE NAŠE DOBRE NAMERE ČESTO NE PRIVODE U DELO Oni koji su uvideli da im je život rđav i bedan. Uzrok što se u tu mrežu tako lako hvatamo leži u našem nemaru i slepilu. Gospode Bože moj. koji po oslobođenju od okova greha i posle sticanja dobrih dela ponovo padaju u greh. da svom odlučnošću i svom snagom kažemo sebi: „Odmah”! Ovaj čas ću otpočeti duhovni život. A onaj koji odlaže delo spasenja liči na takvog bolesnika. Sada i odmah je u mojim rukama. posle. sutra. nego mu nameće zle i razvratne misli. No ako i bude Bogu ugodno da mi daruje sutra i posle. To slepilo. sada ću se pokajati. ima ih. Ne. on se u prvom redu stara da ga sve više i više duhovno zasleplјuje. ima ih koji ako i pomišlјaju na oslobođenje i žele ga. zatim. najlakšeg i najsigurnijeg oruđa. a ne posle. ostaviću to za sutra. te drži u rukama sav svet. Te su odluke uvek bile lažne. mogu li biti siguran da će i sutra naići na mene ta dobra i spasonosna misao da ispravim svoj život?”. kojom on hvata mnoge i mnoge.Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА 33 duhovnih stupnjeva na kojima se lјudi mogu nalaziti i za svaki stupanj odgovarajuće zamke. To je đavolska zamka. neka učini čim mu se ukaže prva prilika. Zaveden senkom dobronamernosti tog saveta jadni grešnik misli: „Pa stvarno. i mnogi su.

Onda istupa pred oči trnoviti put vrline. I tako će ići dalјe: ukoliko češće bude odlagao ispunjavanje dobrih odluka. nego gorem padanju i dalјe se sve niže pad za padom. siguran put konačnoj propasti. ali bi bar imao potporu i savladao bi ih. a posledica toga je uvek udalјavanje od nas Božje blagodatne pomoći i s tim ujedno .Kad tako kažeš čoveku. pred očima će biti samo teškoće. Čovek će se predati padanju. ali se pri tome trnoviti put vrline ispušta iz vida. a trećeg još manjim. Ko propušta slučaj da učini dobro. kasnije nerado vraća. Zatim će doći dotle da će te odluke postati sasvim bez snage. v) Treći je uzrok taj što se želјa da se ostavi grešni život. Volјa se više ne odlučuje tako brzo da promeni život. . uzvišenost vrline danas silno privlači dušu. utoliko će njihovo dejstvo biti slabije.neizbežni pad. ali kad sutra dođu obična dela i brige. Otuda onaj koji govori: sutra ću neizostavno ostaviti put greha . premda namera neće biti sasvim zaboravlјena. ali onaj ko je odbio da izađe u susret biće osuđen. I tako počne prolaziti dan za danom i neće biti čudo ako tako prođe i čitav život. Po promislu Svome.ozgo i ozdo. Bez teškoća ne bi prošao. Lepota vrline privlači čovekovu volјu ma koliko ova bila slaba. Ozgo dolaze misli o prekomernoj teškoći duhovnih napora.34 Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА a) Prvi je od tih uzroka taj što se naše odluke ne zasnivaju na neverovanju sebi i na čvrstoj nadi u Boga. Odlaganje je. Imajući toliko načina da nam smeta. čoveče. čas drugim da bi spotakao i skrenuo s puta slugu Hristovog koji mu se oteo iz vlasti. One su proizvod gordog mišlјenja o sebi. dolaziće i odlaziće i neće ostavlјati traga. Sleva dolaze sablazni koje vuku grehu. spolјa putem utisaka koji dolaze preko čula. taj se ne samo lišava ploda od dobra koje bi učinio. dakle. Ako je prvu. Menja samo način borbe. srce će ogrubeti i steći će odvratnost prema dobrim odlukama. sećanja na ranija dela i ranije događaje. O ZAMKAMA ZLOG DUHA PROTIV ONIH KOJI SU POŠLI DOBRIM PUTEM Ako je pak ko prešao prve teškoće. Zdesna . zdesna i sleva.i on bi se sigurnim korakom uputio putem dobra. sutra već neće imati nikakve potpore za to: težnja će malaksati. Onaj koji se danas odlučio da sutra stupi na taj put. Ako bi u tom savlađivanju izdržao čitav dan. A da je pristupio delu juče kad je ponikla oduševlјena želјa za ispravlјanjem. snažnu odluku čovek mogao ostaviti do sutra i kasnije je sasvim napustiti. kad će tvoje odluke biti čvrste i sigurne? Onda kada se ne budeš nimalo uzdao u sebe i kada Tvoje odluke budu zasnovane na smernosti i čvrstoj nadi u Boga. Sastrag. I čovek rešava: pričekaću dok malo priberem snagu. odluka je slaba i bez snage. i ako se odluči. danas ne bi ni želјa ni volјa bile toliko slabe. volјa slabiti. težnja dobru neće biti tako jaka.ne ide u susret uzdizanju. Odlaganje nanosi čoveku štete ne samo u tom slučaju. a ne i svoju zlu želјu da koga slomi o kamen iskušenja i pogubi. nego i Boga žalosti. kažeš to isto i Bogu Koji je čoveka poslao. ozdo misli da se umanje ili sasvim napuste ti podvizi iz žalјenja sebe. da je udovolјio toj želјi i učinio što saglasno s njom. Bog ponekada ovo dopušta da bi priveo samouverenog do svesti o sopstvenoj nemoći i da bi ga podstakao da zatraži pomoć i odbaci svaku nadu u sebe. Dalјe i dalјe . zaželeo da se oslobodi okova greha i pristupio pokajanju odmah. nemara i bezbrižnosti. ne čini više takav utisak na volјu kao prvi put. ako se odmah ne zadovolјi. spreda i sastrag.zli dusi bacaju čoveka u iskušenja i opasnosti da se zaplete u izvesna tobož dobra preduzeća i dela. Spreda misli šta će biti u buduće. Ali sa slablјenjem težnje dobru. Pomagači zlog duha su naše ranije grešne navike i padom povređena priroda. Bog mu šalјe nekoga koji ima potrebu za nečim i on mu kaže: Dođi drugi put! . Bog će naći potrebitom drugog dobrotvora. zli duh se nimalo ne zbunjuje prvim neuspesima i neprestano navalјuje čas jednim. slabi i volјa. Hoćeš li da znaš. tim će lakše s trećom. iako s naporom. drugoga dana bi se teškoće učinile manjim. Sveti oci upoređuju čoveka koji ide putem vrline sa ratnikom na koga lete strele sa svih strana . nego i kad se ukaže prilika da učini što dobro i on to odloži do sutra ili na neograničeno vreme. zli duh ga ne ostavlјa ni tu. I sve te misli dolaze u dušu ili spolјa ili iznutra: iznutra preko sećanja i uobrazilјe ili neposrednim uticajem zla u srcu. Najzad će sasvim nestati. b) Drugi je uzrok taj što se pri takvim našim odlukama prvenstveno ima u vidu lepota i svetlost vrline.

Ne samo delo molitvenog stremlјenja srca Bogu i podvizi samosavlađivanja nego i obični svakodnevni građanski poslovi. I tako čovek ostaje sam.Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА 35 Kada se čovek reši da ostavi i stvarno ostavi rđavi put. Zli duh njih i sugerira. dok se najzad ne sruši sav poredak života po Bogu i čovek se ponovo spusti na nivo s koga je pošao: počinje ponovo da živi nemarno i bezbrižno. a u manastirima iskusnim starcima . Ma kakvu sugestiju zli duh davao. ili se trudi da ih.zao duh mu ne može pristupiti. daju sebi prava na razna olakšanja. „Mogao bih se malo i odmoriti”. opet. ali i energično i živo i da se držiš od svetih otaca ustanovlјenog reda koji si jednom zaveo i koga ti je duhovnik odredio. ne ostaje nam nimalo praznog vremena.pokajanje. daj odmora telu. nego čini to i u toku celog života. te se ovaj ohrabri i počne uobražavati da je to povolјno stanje plod njegovih sopstvenih napora i uzda se samo u njih. Neiskusni novajlija se povodi za njima i pada u klopku u kojoj ga očekuju velike opasnosti pa i sama duhovna smrt. stara se da se ni završenim poslovima ne postigne ono što se htelo ili da . Od otvaranja očiju izjutra pa do zatvaranja uveče niže se delo za delom. Ili nam smeta da dobra dela otpočnemo. Protivu onoga pak ko se održi i ne svraća s pravoga puta zli duh izmišlјa druge zamke i druge prepreke. A čim se neiskusni čovek s tim složi. jeste da ostavi čoveka ne samo bez rukovodstva nego i bez pomoći. neminovno skreće s pravog puta. uskoro počinje misliti da mu za vođenje bogougodnog života nije potrebna pomoć spolјa. Drugi pak. ona i ne dolazi. možeš se malo i razonoditi”. nego se stara da na svaki način omete naše dobre namere i da nas uputi da činimo što ne valјa. prvi posao zlog duha jeste da osigura sebi mesto tako da mu niko ne smeta. iskusno oko odmah zapaža kuda on cilјa i upozorava svog duhovnog sina i tako osujećuje sva demonska lukavstva. Revnitelјima Bog pomaže blagodaću da sve obavlјaju kao što treba. u parohijama parohijskim sveštenicima. zli duh ne pristupa samo u početku duhovnog podviga. A to mu polazi za rukom kada uspe da nametne čoveku misao da radi sam za sebe i da se ne obraća za savet i uputstva duhovnicima kojih uvek ima u Crkvi. Zli duh taj prelaz ubrzava na taj način što se izvesno vreme pritaji i ne napada čoveka. pošto ih započnemo. pripisivanje uspeha sebi i odlučivanje da se podvizi oslabe. koliko sam dugo postio. Kao posledica takve samoobmane dolazi da se neki bacaju na preterane podvige koji ne odgovaraju ni vremenu ni njihovoj moći. i samo zato što tako u molitveniku piše. A sve to neprimetno udešava zao duh. Postoje mnoge mogućnosti koje ne izgledaju rđave. Drugo što preduzima zao duh. Snažno uzbuđenje samopouzdanja daje im u prvi mah moć da produže te podvige za neko vreme. Uostalom. Ako pazimo na sebe i ne bolujemo od lenosti i nemara. a nedelјe kao godine. usrđem i lјubavlјu. šapće zli duh. Treći. Kad se i moli za Božju pomoć govori to kao kroz zube. Od toga zli duh lako uvrti u glavu onome koji se nešto malo trudio ovakva maštanja: „Koliko sam se već trudio. Ko se odvoji od duhovnika. svojim silama i svome trudu i da izbegavaš sve vrste preterivanja. Onaj ko namisli da živi duhovnim životom bez saveta i rukovodstva. KAKO ZLI DUH ODVRAĆA OD DOBRIH DELA I KAKO IH KVARI Spomenuta lukavstva zlog duha podrivaju sav duhovni život.” i slično. S tim zli duh lako svršava. da nikad nikakve pa ni najmanje uspehe ne pripisuješ sebi. Iz ovoga možeš zaklјučiti da sve što radiš treba da radiš po savetu duhovnika. A sve što čovek radi mora biti upućeno delu spasenja i vršeno sa pažnjom. obmanuti uspesima koje pripisuju sebi. Ko se pokorava savetima i sva svoja spolјašnja i unutrašnja dela poverava duhovniku da on o njima rasudi. Postoji u životu u koji se unosi nešto novo. U slučaju da u tome ne uspe. Tu on već napada svako pojedinačno delo koje dobri hrišćanin otpočinje i radi. upinjući svoju snagu sve više i više dolaze do takve samouverenosti da smatraju da im je sve u moći. Ali ni zao duh ne spava. Valјa da živiš mirno. „Odmori se. otpočnu olakšice za olakšicama. brigom. U tom razdraženom stanju čine smrtonosne korake: odriču se sasvim hrane i tome slično. da dani izgledaju dugi kao meseci. samo sa svojom snagom. Zatim se snage istroše i ti lјudi ne mogu više izdržati ni najumerenije podvige. prekrati. sa takvim iskušenjima kao što su: uklanjanje od rukovodstva. ali i olakšica. A kad se pomoć ne traži. na primer . te ih često sasvim napuštaju. koliko noći nisam spavao.

zli duh oduzima bolesniku iz uma i srca i taj prividno plemeniti cilј želјe za ozdravlјenjem i ostavlјa samo želјu za zdravlјem kao zdravlјem i utiče da se na bolest više ne gleda kao na prepreku vrlini. Bog od tebe očekuje samo da držiš i da radiš ono zašto ti poslati slučaj jedino daje mogućnosti. nego uskoro gubi i ono što je stekao u pustinji i ostaje bez ičega. a trećem . i da tako upropasti i jedan i drugi. Ako ko iz izvesnih razloga nema duhovnika. nego ih šalјe Bog . Jevr. Malo po malo. navešću ti dva tri primera da vidiš šta sve zli duh preduzima da bi onemogućio i upropastio neko dobro delo koje zahteva duže vremena da bi se ostvarilo. razdražlјivost i svako zamračivanje unutrašnje i spolјašnje. Ipak. od čestog ponavlјanja tih misli žalјenje prelazi u nezadovolјstvo i u dosadu. Zli duh se raduje što je uspeo da to postigne. slikajući kakvim bi se sve dobrim delima ukrasio da je u bolјem položaju. Trpeći dobrodušno bolest ili šta drugo nalazićeš se u stvari neprekidno u korisnom poslu. zli duh. Na isti način obara i one koji su u manastiru podvrgnuti podvigu poslušnosti. Kadgod Bog bude pogledao na tebe videće da neprekidno prebivaš u dobru.neprekidnim ukoravanjem sebe. svaku rđavu naviku. nego kao na nešto neprijatelјsko samo po sebi. S druge se opet strane događa da zli duh uspeva da istera nekog iz usamlјeništva i dobrovolјnog zatvora uveravanjem da on tamo sedi bez ikakve koristi za sebe i za druge. predaju se neradu i gube i ono što su ranije s trudom stekli u podvigu poslušnosti. vidlјivo i nevidlјivo”. ne samo da ne uspe da učini očekivana korisna dela. Govori čoveku kako bi lepo uradio ovo ili ono i izaziva žalјenje što su mu i ruke i noge vezane bolešću. I mnogo takvih slučajeva ima u kojima neprijatelјu polazi za rukom da odvrati čoveka od jednog posla i da ga uputi drugome. zli dusi nam kopaju tri zamke. Kada ovaj to posluša i pređe u manastir. A ako i tu ne postignu uspeh.36 Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА im se ubije svaka vrednost pred Bogom. dok dela zdravih . Tada će te sam život naučiti da jasno vidiš i osetiš lukavstva zlog duha. dok u manastiru njegova korisna dela ne bi prestajala ni danju ni noću. a sve to pod vidom da se bez smetnje ide putem vrline i služenja Bogu u svemu. Jovan Lestvičnik ovako govori o tome: „U svim delima kojima se staramo da služimo Bogu. ulepšava ih i izaziva želјu da se ostvare. Želјa da se oslobodi bolesti postaje u čoveku neutolјiva. onda nam oprezno pristupaju i hvale nas da živimo u svemu bogougodno. znajući da će onaj na taj način ojačati u vrlini trplјenja. Isto tako postupa on i sa svakim koji strplјivo podnosi svoj udeo. vodio korisne razgovore. A kad postignu što su tražili i nađu se u usamlјenosti. Pazi na sebe i imaj na umu samo jedno merilo: da u svemu. Počinje da mu ređa dobra dela koja bi mogao učiniti da nije bolestan i stara se da ga ubedi da bi kao zdrav mnogo učinio za Božju stvar i mnogo koristi doneo i sebi i drugima: išao bi u crkvu. Šta se sve pri tome zbiva nije u mogućnosti da opiše nijedno pero. velikom i malom. pobuđujući u čoveku samouverenost i taštinu. Sva ta iskustva lako savlađuje onaj ko ima iskusnog duhovnika i sveštenika i koji se sa smirenom poslušnošću pokorava njegovim savetima.a te okolnosti ne dolaze od tvoje volјe. prilazi mu i stara se da uništi to dobro raspoloženje. bolesnik odluči da strplјivo podnosi svoju bolest. Sv. Ako u tom ne uspeju. netrpelјivost dobija snagu. samo ako se ne leči.unižavanjem sebe i poslušnošću. Ubeđuje ih da ako ostanu na tome poslušanju neće uskoro doći do želјenog savršenstva i raspalјuje u njima želјu za zatvorništvom ili pustinjaštvom. Prvo se bore da nam ometu rad.29): svaku pohotu. Kad se. a i bolest već ne izgleda kao lek dat od Boga i prilika da se pokaže trplјenje. Prvom se iskušenju treba protiviti plamenom revnošću i sećanjem na smrt. prelazi u roptanje i lišava bolesnika ranijeg mira koji je od trplјenja dolazio. drugome . nego kao nešto neprijatelјsko delu spasenja. jer je Bog naš oganj koji spalјuje (Sr. Ranijeg spokojnog trplјenja nestaje. zli duh ih češće i više ubacuje u um. Tada kod nas već neće biti tiranije zlih navika. Kad dođe dotle. Ako ti se čini da okolnosti smetaju da se tvoje vrline razviju . 12. čitao i pisao za pouku bližnjima i tome slično. samo služiš Bogu.primaj ih sa pokornošću i ne povodi se ni za kakvim uticajima koji te od pokornosti odvraćaju. tobož korisnijem. Uverivši se da bolesnik te misli usvaja. I često biva da oni podlegnu tim uticajima. neka pazi dobro i neka prilјežno uči da razlikuje dobro od zla. onda gledaju da ono što je urađeno ne bude po Bogu. A od toga. Taj trud traje dok ne uđe u svetilište naše onaj oganj Božji. na primer. Kada ti je poslao takav slučaj.

Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА 37 bivaju s prekidima. kada vidi da su njegovi pokušaji da te skloni na zlo ostali bezuspešni. pošto si prethodno dobro razmislio. nego samo za saznanje veličine i težine duga koji leži na nama i straha od odgovora na pitanje koje će nam biti postavlјeno: šta smo mi sa sobom i od sebe . nije moje ni telo. a naše na drugu. A ako položaj u kome se nalaziš i koji. i ništa nismo mogli učiniti zašto bi nam Izvor svakog bića kao nagradu darovao biće. ne dopuštaj umu da izlazi iz te tvrđave. ume moj. Po tome što je naše. I nije čudo ako u prvom redu bude odlazio onim tvojim delima koja ti se čine da su dobra. Sve to nije naše. to jest. saberi svu pažnju i spokojno čini sve što ti taj položaj nalaže. hvali. Stojeći tamo u srcu kao vojskovođa nasred bojnog polјa. Božji dar je urođeno saznanje o Bogu. kako ti se čini. Druge su se ruke starale o nama i to ne same od sebe. Dobro. Ali kao što vojnici dok sede u tvrđavi ne provode vreme uzalud. zli duh ga odmah zaroblјava samouverenošću. velim. Taština pak uništava svaku vrednost našeg dela. nego Božji dar. Da ne bi upao u zamku koja ti otuda preti. a gordost nas čini odvratnim Bogu. Upravo. Šta je tu naše? Odvojmo životne snage i sredstva za održavanje života koja su oko nas. Sve to. ti ćeš je odmah primetiti i odbiti. Odbacuj ih od prvog momenta kada se dotaknu tvoje duše. ide polako za tobom i hvali te kao čoveka koji u svemu živi bogougodno. Nisu moje sile koje delaju u meni. dakle. merićemo svoje dostojanstvo i hvalićemo se. tako čini i ti kad se povučeš u saznanje svog ništavila. sužava krug dobrih dela koja bi mogao učiniti. Ne. sujetnim i grešnim delima. i bogat jedino slabostima. Ono je nezavisni Božji dar. zavisi od tvoje volјe. a šta je Božje. a ne da ugađaš sebi. Ako budeš tako čuvao sebe. zato . u potpunom uverenju da. već sam ti naveo reči sv. Ali pravda zahteva da me hvališ samo za ono što je u mojim delima lično moje. i nag. nije razlog za hvalјenje sebe. pa Božje da stavimo na jednu stranu. ako to činiš iz želјe da služiš Bogu. evo šta valјa da činiš. tvoj trud neće biti uzaludan i Bog će ga primiti kao najsavršeniju žrtvu. I sam ja nisam svoj no Božji. Radi tako i budi spokojan. Želeći promenu svog položaja. nego se vežbaju ili još većma utvrđuju svoje sklonište. saznanje da si jadan. slušam te. Za ono što je od Boga i od Nјegove blagodati treba hvaliti ne mene nego Boga. hvališ. i slep. A to je utvrđenje i naoružanje u ovom slučaju ništa drugo do iskreno i duboko saznanje sopstvenog ništavila. ako si ga izabrao. Ta se demonska hvala dočekuje sa naše strane samouverenošću i samozadovolјstvom. ako ih i ima dobrih.stavi i to na onu stranu. a postojali smo. on će se stalno otimati i bežati. KAKO ZLI DUH I SAME VRLINE OBRAĆA NA ŠTETU ČOVEKA Ali pretpostavimo da ti verno i sigurno ideš putem vrline i ne skrećeš ni desno ni levo. nismo ništa mogli učiniti za održavanje života. Zatim smo otpočeli živeti. izaberi mesto za borbu i utvrdi ga. Božji dar je savest. Ma kako da budeš čuvao svoj um. Nije moje osećanje. nedostatcima i ružnim. ne dopuštaj mislima da blude po raznim mogućnostima. ja i ti nismo znali da postojimo. Božje dobročinstvo. Nas su vaspitali. Naprotiv. Ne misli da će te zli duh ostaviti. Kada smo i saznali. dakle! Zagledajmo prvo u vreme koje je prethodilo našem postojanju. po svojim dobrim delima. nije moja volјa. kako ti se čini. naše. Hajde da razmotrimo šta je kod mene i kod tebe. Prošlo je dosta godina. želiš promenu od bolјeg na gore. nerazumnim. Tu nije bilo ničeg našeg. Um staje na stranu zlog duha i otpočinje i tebe da vuče tamo. Stavimo to dakle na Božji deo. Bog mi te je darovao. nisi moj. drži svoj um stalno u srcu i uvek budi spreman da odbijaš te demonske strele. neće te otrovne strele demonskih hvala raniti. ume moj. Pazi se dakle i brani se na sve moguće načine od tih demonskih hvala i ne daj im da dolaze do srca. Jovana Lestvičnika da zli duh. Čim to primetiš. Čim um do njih dođe. A to je upravo njegovo poslednje lukavstvo. Sve je to Bog darovao. plodnim polјima i vrtovima. ako taj položaj. eto. K ad se tako utvrdiš. obrati mu se i reci: „Ti me. Počeli smo zatim živeti sami. Božji dar je žeđ za nebeskim životom. a od njih se opet rađa taština i gordost. Ako koja i poleti. Ti. Šta smo mi tada bili? Ništa. nego po uredbama Onoga Koji gospodari svakim životom i svakim bićem. Kako? Ni sami ne znamo. učili i postavili na noge. Počinimo. početak svih kasnijih dobročinstava Nјegove beskrajne dobrote. a naročito se uzdržavaj da hodiš po svojim.

Eto kakva izdašna sredstva imaš za duhovni i svestrani život i nijedno od njih nije plod tvojih napora. neko ubacuje misao. odevanje. voda. stanovanje . a kakvo je vaše ruho”. skoro sva redom. I opet moramo uvideti da su skoro sva redom. Pogledaj samo! Mi imamo znanje o jednom istinskom Bogu u Trojici slavlјenom. nalazimo gotove. Za svaki od njih postoje naročita sredstva za održavanje i mi ih imamo pri ruci. što još silnije i dublјe ukorenjuje u duši samodopadanje i želјu da se trubi pred sobom. nego smo dobili. Da li da se hvalimo njim? Nije li bolјe pribojavati se da nam veliki Priređivač gozbe kad dođe ne kaže: „Vidite kakva je gozba. stvaralo i stvorilo”. Svaki rođenjem donosi sa sobom i u sebi to seme koje se zatim razvija i dobija određeni oblik od sredine u kojoj živi. a ponekad ga činimo zato što se drukčije ne može: ne čini nam se. A koliko je dela te vrste? Ako savesno razgledamo. A otkuda sve to precima? Bog šalјe lјude sa osobitim darovima i naročitom snagom volјe i oni daju nova otkrića i usavršavaju način života lјudskog. državni poredak. to se plemenitost odluke zamračuje. pošto su vidlјiva. već se daju. ako ih dobro razgledamo. Zbir neophodnih pojmova o svemu što je oko nas. Zato razgledajmo svoja dela i vidimo da li u njima ima nečega čime bi se mogli slobodno pohvaliti. ali se mora. zemlјa sa svim njenim blagom: kamenjem. Sredstva za duševni život nisu naša. sve je darovano. dakle. po unutrašnjem dostojanstvu pred Bogom i savešću. a drugi put dolazi na um da učinimo štogod i činimo. A to je seme duhovnog života. A pogledajmo kako stoji stvar s našim delima. Vazduh. Ono je posejano u nama u trenutku kada je Bog udahnuo u nas Svoju božansku iskru života. razvijalo se. I njih nismo mi izmislili. umetnosti i zanate. ispovedamo Sina Božjega Koji se radi nas ovaplotio i sve učinio za naše spasenje. nešto lјudsko ili nešto iz želјe da se ugodi čoveku. ocenivši i jedno i drugo čekanjem blaženog života u večnosti. drugi put opet očekujemo kakvu nagradu i korist. U nama postoji telesni. a ne samo dela. Sva takva dela ne mogu stajati u redu čisto dobrih dela i. nema čime da se hvalimo. Tako je uvek bilo. vatra. Koji nas je blagodaću oživeo i duhovni život u nama stvarno ponovo sazdao. Ponekad odlučujemo da učinimo dobro iz straha šta će svet reći ako ne učinimo. možemo samo time kako smo se svim tim koristili. I opet izlazi da se nemamo čime hvaliti. metalima. No sticanje okolnosti nije od nas i ono što nam pada na um takođe nije naše. koje nam pružaju sve što je neophodno za hranu. ne mučeći se da ih izmišlјamo. Tako. onda možemo samo time da smo mogli ne učiniti. uvek odlučuje naša volјa. ona retko bivaju povod za taštinu i gordost. ne zaslužuju pohvalu.38 Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА načinili? Pogledajmo sad na sredstva za održanje života. naša dobra dela. Dobra je samo onda ako se donosi po saznanju volјe Božje i iz pokornosti volјi Božjoj. početak ili rađanje misli da se učini štogod ne može pri takvom stanju stvari biti povod da čovek hvali sebe. pa smo ipak učinili. i hrabrimo sebe čekanjem vaskrsenja mrtvih i života budućeg veka. duševni i duhovni život. Bog je stavio u dušu znanje o Sebi i o Svojoj volјi u savesti. I sve je ovo kod nas u najčistijem obliku i bez ikakvih primesa. dok dela. društveni. Tim više se to može reći o duhovno . kao i pravila za kretanje u svim tim oblastima. Svaki koji dolazi na svet dobija ih kao nasleđe od svojih predaka. nego ih samo usvajamo. dakle. Kako počinju? Stiču se okolnosti i upućuju ovome ili onome. a svedoke njegovih dela podstiče da ga hvale spolјa. oni bi rekli: „Ne znamo ni sami. ne daju da otvorimo usta i da hvalimo . nezavisno od ičega. Znači. A kako su ta raspoloženja i osećanja skrivena. i s Crkvom smo Božjom srasli i primamo u Nјoj sve što je potrebno za napredovanje u duhovnom životu. Ti si pozvan na već spremlјenu gozbu života.moralno religioznom životu. ali ni to nije od nas nego je dar Božji. premda spolјa izgledaju da su za pohvalu. A pogledajmo koliko je kod nas dela te vrste. I to predstavlјa naše svadbeno ruho. Odeždu duše predstavlјaju u prvom redu moralnoreligiozna raspoloženja i osećanja u njoj ukorenjena. bilјkama i životinjama. Pogledajmo sada pažlјivije i to ruho. Ako ovamo dolazi ma šta drugo. bodu oči i skoro nehotice podstiču onoga ko ih čini da hvali sebe. verujemo i u Duha Svetoga.sve to nismo stvorili mi. životni. Došlo je na um. i tako će i do kraja sveta biti. No i ta odluka ne biva uvek stvarno dobra. No ako bi pitao te lјude kako su došli do ovoga ili onoga. nego su dar Božji. Setimo se da se možemo hvaliti samo onim što dolazi jedino od nas i što izvršujemo mi sami. Dakle. Ako je moguće hvaliti se. Ako je umesno da se u tom pogledu ma čime hvalimo. Jer ne znam kako da su snažne unutrašnje i spolјašnje pobude. Kako je neizmerno blago roditi se među lјudima koji žive istinskim duhovnim životom.

apostola Pavla koji govori o sebi: Trčim i borim se. bezakonih. A ako sve to živi unutra u čoveku. kada ti zli duh bude počeo metati u uši kako si dobar. Nemoj činiti tako. I ukoliko savlađuješ tu glavnu strast. nego se prvenstveno naoružaj protiv one strasti koja ti najviše dosađuje. onda. Srce je naše od prirode puno dobrih raspoloženja. Za zadobijanje vrline ne naznačuj određeno vreme . Ako pripadaš ma i u izvesnom stepenu. A sve se to nije u njemu tek sada rodilo. lopov. onda se dobra raspoloženja oslobađaju tiranije i ponovo dobijaju snagu. Da završim. u službi. to neđe u tebi nađi odjeka i poroditi samozadovolјstvo.Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА 39 sebe pred drugima ili da trubimo pred sobom.pijanica. bez obzira da li im je u taj mah potrebno ovo ili ono. bez obzira što se to spolјa nije pojavlјivalo. Sada je dobilo slobodu i izbilo je. možda bismo se vladali sasvim drukčije. razvratnik. nego rasturiti ono što se skupilo i slabiti sebe. koja te je više puta pobedila i koja se sprema da te ponovo napadne. a na drugu stranu zla. No da li je ispravno i unutrašnje — to već ne možemo reći. Ako pogledamo okolo. Drugo. Pod zaustavlјanjem podrazumevam uobraženje da se vrlina tobož dostigla u savršenom obliku. uopšte uzevši.. samo nije dolazilo do izraza. onda je i sam čovek bio takav . Spremi se na neprekidni trud. Ugledaj se u tome na sv. preduzmem trud ponovo. te naše vladanje izgleda ispravno. ti ćeš ujedno s tim oživeti u sebi i sve ostale vrline i obući ćeš se u njih kao u oklop koji će te čuvati od svih strasnih strela. razvratnik. i ne govori: potrudiću se pa ću onda odahnuti da. nego kod jednog preovlađuje jedna a kod drugog druga. Zaustaviti se na putu vrline radi odmora ne znači prikuplјati novu snagu. izbija na videlo sve što se ranije iz straha od tuđih očiju skrivalo.26. sačinjavaju ono što se zove vladanje. Jer kad smo uvereni da nas tuđe oko ne vidi. po odmoru. mesece i godine..12). Ako budeš kao što je ovde izloženo češće razmatrao svoj život. Postojalo je to u njemu. nedelјe. podvig i borbu i ne dopuštaj da se približi misao o njihovom slablјenju. sujetnih.šta bi onda trebalo osećati? Možda će neko reći: postavi na jednu stranu dobra. protivnih Bogu. praznih. Pogledaj malo bolјe da i ti ne pripadaš toj vrsti lјudi. Ne zatvaraj oči i ne uklanjaj se kad ti se ukazuje prilika da učiniš dobro. svaki put biti propraćeno najskrušenijim i najunižavajuđim mislima i osećanjima o sebi. to znači da u našoj unutrašnjosti nije sve u redu. A strasti nisu kod svih iste.. No to bi u ovom slučaju bilo neumesno. i čovek koji je ranije bio ispravan. kakvih će se svakako naći i to ne malo . nekorisnih. JOŠ NEKOLIKO UPUTSTAVA KAKO SE POBEĐUJU STRASTI I DOLAZI DO VRLINE Iako sam ti dosada već dosta rekao o sredstvima kojima se treba koristiti da se pobede strasti i zadobiju vrline. imam da dodam još nešto. (I Kor. Ti nas svedoci nagone da savlađujemo zlo koje niče u srcu i da se uzdržavamo od zla. Događa se da kod nekih. A kad se s njima prečisti. onda nemaš prava da se hvališ i da primaš pohvale.. naprotiv. umemo da se vladamo i drukčije. Jer ako u tome budeš uspeo. ne kao da već dostigoh ili se već savrših. Ako to nije na svom mestu. utoliko slabe i druge i uklanjaju se same od sebe. nego tjeram ne bih li dostigao.. Dodaću još nešto. Dela dolaze iznutra. Naoružaj se protiv nje i svom se snagom staraj da se ustališ u vrlini koja je toj strasti suprotna i upotreblјavaj podvige i sva dela koja tome idu u prilog. štetnih. ne možemo ne priznati da je.dane. A da tih svedoka nije. No ako se pri tom setimo i svih svojih ružnih dela. ali strasti dolaze i guše ih. naše vladanje većim delom ispravno. a to je isto što i vratiti se snu i razoriti ono što se s trudom steklo. 3. a taj poredak u unutrašnjosti određuje našu cenu pred Bogom. nego đe. pa koja pretegnu po tome i sudi o sebi. Oči onih koji nas okružuju silno sputavaju rđave namere. Ako postoje ružna dela. drugo za drugu itd. i Filib. Gledaj . Naša spolјašnja dela: u poroci. Ne popuštaj nego budi uvek bodar i vatren. 9. znači nije ni sam čovek. nego joj izlazi u susret. postaje pijanica. čak i plјačkaš. previđanje šta joj sve nedostaje i propuštanje prilika koje se ukazuju za vršenje dobra. Na prvom mestu preporučujem ti da se ne povodiš za onima koji u toku jedne nedelјe raspoređuju svoja duhovna dela tako da jedno služi za jednu vrlinu. čim se spolјašnje prilike promene i mogu slobodnije da požive. ali ta koja preovlađuje upravlјa drugima. u društvu.

a osobito na one koje sadrže i izvesne teškoće oko izvršenja. Budi mudar kada su u pitanju telesni podvizi .postovi. Budi nepomirlјiv neprijatelј svih čulnih zadovolјstava. Na kraju. sediš li kod kuće ili se nalaziš izvan nje.12). tako biva i u duhovnoj borbi: ne napada uvek glavna strast. braćo. To jedno neka bude za tebe . Ta stremlјenja se osobito u početku najednom raspalјuju velikom snagom i nesavladlјivo vuku. preziranje sveta. Samo slučajeve koji daju prilike da se pokaže vrlina celomudrosti. samouniženje. Postepenost njihovog usavršavanja izvodi se sama od sebe unutra u čoveku. Jer ako tu popuštaš. A kad se ugađanje sebi uguši. ipak je potrebno da usmerava prekomerna nadiranja duhovnog stremlјenja i da pravilno upravlјa njima. pošto gube podlogu. 12. okusiću jednu slast. U tome valјa da se ogleda sva tvoja mudrost i snaga. a drugi put s onim kojim upravlјa običan oficir.da bi ti dušu ispunilo čvrsto uverenje da se nalaziš u blagodati Darodavca svih duhovnih darova. ako li duhom poslove telesne morite. Tako dakle. tu se već ne može postavlјati granica. duševnih valјa držati izvesnog reda. Nemoj se sablazniti mišlјu: dozvoliću sebi jedno zadovolјstvo. i budi uveren da tim jednim možeš dostojno služiti Bogu. dajem ti poslednji savet: vrlo je korisno za dušu. a zatim slabe i sasvim se gase. Treće. Ponekad ona šalјe pomoćnice i češće se događa da imamo posla s njima nego sa njom. bolјe reći. bdenja. pa bila ona glavna ili sporedna. mir sa svima. čitavo nebo i zemlјa. naporni radovi i slično. 8. A ta je mera sredina izmeću ugađanja telu i bezobzirnog mučenja tela bez osobite potrebe. Jedeš li ili postiš. Tvoj je posao da neprekidno i svim silama primoravaš sebe na svako dobro delo i da ga činiš uvek bez odlaganja. Zato ne samo da bi trebalo spolјašnje.40 Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА na sve takve prilike s lјubavlјu. jer . trplјenje i krotkost. Šesto. Jer ma to i ne bilo nešto grešno. idući njima kao uz stepenice. kao što su: lјubav prema Bogu. Što se tiče unutrašnjih. pomrijećete. Traži i naći ćeš. da se ne bi opekao i izgoreo.25). a ovde govorim o strasti koja napada sada. a ko mrzi na dušu svoju na ovom svijetu (ko se ne odaje samougađanju) sačuvaće je za život vječni (Jov. sve blago tvoje i tvoj poslednji cilј. želi samo da pobediš strast s kojom se sada boriš i da na njeno mesto podigneš vrlinu koja joj je suprotna i koja je tom strašću ugušena. nijesmo dužni tijelu da po tijelu živimo. vrlina i pobeda. Naprezanje snage da se odstrane prepreke i učini dobro skoro će ukoreniti u nama naviku da činimo dobro. Ali dok radiš na tome svom mišlјu. svom volјom i svim srcem. I neće biti čudo ako se koja od njih raspali u tolikoj meri da borba s njom mora biti žestoka i izgledi na pobedu sumnjivi. Kao što se u vidlјivom ratu događa da se jednom stupa u borbu s odredom kojim komanduje sam glavnokomandujući. čak i sa onima koji nas mrze i vređaju i slično. čim se čini iz ugađanja sebi. Oni su stvarno neophodni i ne uobražavaj da ćeš bez njih uspevati u duhovnom životu. a izlaže opasnosti da se raspališ pohotom. sve to neka bude upućeno u tom pravcu: da savladaš strast i da na njeno mesto postaviš vrlinu koju je ona prognala. neophodno je da pre svega učiniš opštu ispovest sa svim neophodnim odlukama koje uz nju idu . Tu sredinu traži ti sam na delu. O savlađivanju glavne strasti govorio sam ranije.sav svet. izbegavaj po svaku cenu. duhovnih vrlina. onda otpadaju i one. jer sve one imaju koren u ugađanju sebi. Uzmi tu za pravilo da napreduješ postepeno i to idući od manjeg većem. Jer ako živite po tijelu. čuvanje od strasti i greha. moliš li se ili radiš svakodnevni posao. spavaš li ili si budan. trudiš li se ili odmaraš. telesne dobrodetelјi sticati malo po malo. onda za vreme tog popuštanja podižu glavu sve strasti i počnu se micati kao crvi. ali znaj da držiš meru. onda ćeš se lakše i više izlagati napadima ne samo telesnih nego i svih ostalih strasti uopšte. KOJIM SE REDOM STIČU VRLINE Premda pravi Hristov vojnik koji je zaželeo da dostigne punoću savršenstva ne može postavlјati granice za napredovanje u svemu. Ali ti si dužan da održiš pobedu i u ovim slučajevima isto koliko i u prvom. Četvrto. živjećete (Rim. Zato ne zaboravlјaj nikada reči Svetoga Pisma: Koji lјubi dušu svoju (to i jeste onaj koji ugađa sebi) izgubiće je. ili. nego se i u zadobijanju unutrašnjih. Bolјe je ne puštati blizu sebe taj oganj. Peto. ostavlјajući nas bespomoćnim nasred puta. jer gube snagu i otpornost.

ako se s potpunom revnošću i bez žalјenja sebe budemo trudili da te prepreke savladamo. prestane i delo. u sticanju vrline trplјenja ne treba zaželeti odjednom nepravedne optužbe. Sutradan ponovi opet iste namere i želјe sa živlјom revnošću i volјom da ih tačno ispuniš. budu izvršena s takvom lakoćom i gotovošću s kakvom su ranije vršena dela koja su im suprotna. pošto. Osim toga potrebna je jasna svest o mnogim preprekama. Traži ta mesta iz Svetog Pisma o vrlini koju želiš da stekneš i nauči ih da bi bila uvek u tebi i zatim ih ponavlјaj u sebi što možeš . Ko se pravilno i svesrdno vežba u jednoj vrlini. ako ih govorimo glasno. Dovolјno je da se snose onda kada na čoveka naiđu. s kojima se obavlјaju svakodnevni poslovi. ili makar samo u sebi. a i jedno i drugo daju ogromnu pomoć onome koji se trudi da ih stekne. Zato se svako jutro s velikom pažnjom staraj da predvidiš koje ti se prilike u toku dana mogu ukazati za vršenje ovog ili onog dobrog dela. i pomaže joj tim samim što. pošto je u njoj početak i kraj našeg savršenstva i napredovanja u savršenstvu. a ne slaba i mlitava volјa. taj se istovremeno ne samo unapred uči kako će se izvežbati i u drugoj. priprema unapred srce da primi sličnu vrlinu i sprema presto za nju. Time se želi da se dođe dotle da dobra dela. nego se prvo učvrsti u jednoj. zbog njihove međusobne nedelјivosti. Jer kada se počneš stalno vežbati u jednoj vrlini. koje smatra sebe zaslužnim svake uvrede. Uveče pak ispituj sebe jesu li i kako su ispunjene tvoje jutarnje dobre želјe. pošto su one zraci koji dolaze od jedne iste božanske svetlosti. svaka se dobra navika lakše i trajnije ukorenjuje u duši. Kada se tako postupa. na primer. nego. i razmišlјanje o životu i stradanjima Hrista Gospoda i sve drugo što se smatra korisnim i neophodnim za uspevanje u vrlinama i duhovnom životu treba kod tebe da bude upravlјeno prvenstveno toj vrlini kojom si zauzet. tvoja će misao biti zauzeta skoro samo njom. ugušivanje želјe za osvetom. kad prestane. mržnja prema svakoj misli o osveti i slično. postaju baš zbog te jednoličnosti sve manje i manje teška i brže dovode drugoj dobrodetelјi. KAKVA SU RASPOLOŽENјA POTREBNA ZA STICANјE VRLINA I KAKO VRLINA PRELAZI U NAVIKU Za sticanje vrlina potrebna je hrabra i velika duša i odlučna i snažna. A to znači isto što i ukoreniti naviku da se čini dobro tako da nam to postane prirodno. ili bolјe. kao: smerno samounižavanje. Pri tom te podsećam na ono što sam rekao ranije: ukoliko više bude bilo unutrašnjih i spolјašnjih prepreka za sticanje vrline. Isto tako i primeri svetih. bila spolјašnja ili unutrašnja.Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА 41 samo tako naše malo postaje uskoro veliko i ostaje zauvek u nama. Odgovarajuće izreke iz Svetoga Pisma. ukorenivši se u duši. navikavajući se više na jednu vrlinu. Jer jedna vrlina obično izaziva drugu. čak ni nekoliko njih odjednom. Jer ono su viši stepeni trplјenja do kojih možeš doći tek kad pređeš niže. U osnovi tih raspoloženja treba da leži plamena revnost i jaka lјubav prema svakoj vrlini i prema dobrodetelјnom životu uopšte. te će se i tvoj um brže izvežbati u iznalaženju načina da se ona ostvari. uvrede i svakovrsne druge neprijatnosti. Tako. Staraj se da sve upućuješ vežbanju u toj vrlini na koju si odlučio da se sada navikneš. pošto su slična i jednaka meću sobom. daće nam mnogo snage da utisnemo u um sliku te vrline i da stvorimo prema njoj raspoloženje u srcu. Da je sve ovo što sam kazao tačno vidimo i iz iskustva. S druge strane. i molitve. U tome se sastoji pokretačka snaga vrline koju valјa neprestano zagrevati da se ne bi istrošila i oslabila. a zatim prelazi na drugu. ma kako raznoliki bili. Zato. Preporučujem ti isto tako da ne uzimaš sve vrline. nego da bi većma učvrstio i ukorenio naviku da vršiš tu dobrodetelј za koju sada osobito revnuješ. podstiče i jača i sve druge vrline. tako da se ne bi rastrojio. nemoj biti len da podgrevaš svoju revnost prema vrlini razmišlјanjem kako je dobrotelјan život ugodan Bogu. i sama dela dobrodetelјi. sličnu njoj. uz želјu i odluku da po svaku cenu tako postupiš. a sve su to u delu sticanja dobrih navika snažna pomoćna sredstva koja ćeš uzalud očekivati ako se odjednom latiš mnogih dobrodetelјi. utoliko će se ona dublјe koreniti u duši. kako je vrlina uzvišena i divna i kako je ona neophodna i blagotvorna za nas. i teškim naporima i gotovost da se oni podnesu i pretrpe. volјa će se radije i s većim raspoloženjem prilјubiti njoj. ali se staraj da se koristiš i svim slučajnostima dana.

Samo ne bi trebalo zaboravlјati da se tome pridodaju ova dva krila: prvo. ukoliko putnik ide dalјe. videći kako se trudimo u sticanju vrlina. Jer čim se zaustavimo.19). NE IZBEGAVAJ SLUČAJEVE KADA TI SE DAJE PRILIKA DA UČINIŠ DOBRO Ako hoćeš da napreduješ u vrlini bez zaustavlјanja. što se većma produžuje put. neka skrivena sladost. ukoliko većma uspevamo u dobru.4). i gospodar od svoga srca bolјi je nego onaj koji uzme grad (Prič. Jer. onako kako nam duh vere i pobožnosti nalaže. ne s primoravanjem nego od dobre volјe i s radošću. Trplјenjem svojim spasavajte duše svoje (Luk. U VRLINAMA SE VALjA VEŽBATI USRDNO I NEPREKIDNO Ako želimo brzo i uspešno da dođemo do cilјa. uverenje da se Bog raduje.18). pošto je savladala i pobedila strasti i odrekla se svega tvarnog. To su uzdisanja koja nisu nikada skrivena (Ps. Kada se u zemalјskom putovanju putnik zaustavlјa. to jest. možeš izabrati. naučiti i često ponavlјati ova mesta iz Svetog Pisma: Ko je spor na gnjev. odmah počinjemo nazadovati. 21. naslađuje slatkim mirom. telo koje svojim ustajanjem protiv duha i čini put vrline teškim. zahvalјujući našoj sklonosti čulnosti i ugađanju sebi. odmah podižu glave i pokreću nečiste želјe. da plameno želeći savršenstvo u vrlinama. Trplјenje neka djelo dovršuje (Jak. živi u Bogu i u Nјemu se. 38. osobito kada počne da te napada strast suprotna toj vrlini. duh. Uzrok je taj što naša niža priroda. Pored toga. 3. lišava čoveka blagotvorenog dejstva blagodati. Jer neće svagda biti zaboravlјen ubogi (Ps. hitajući napred s većom volјom i snagom.1). daj mi da spokojno podnosim hilјade bolova radi slave Tvog imena! Biću blažen ako i usred ognja bolova zaplamtim želјom da podnosim još veća stradanja”. koja se otržu iz srca punog vere i nade. bez koje ne može ništa stvarno dobro uspevati. tim putnik dobija veću snagu i moć za dalјe putovanje.9) od očiju Boga milosrdnoga. kada će se već jednom moje srce obući u oružje trplјenja! Kad ću najzad početi da podnosim mirne duše svaku neprijatnost da bi se zaradovao Bog moj zbog mene! O kako vas volim. bolovi moji. 12. uzlaze na nebesa i dolaze do Boga. postradalom za mene! Isuse moj. 5. lako prelazimo od vrline vrlini i dostižemo najzad najviši vrh duhovnog savršenstva. on ništa ne gubi od puta koji je prešao. ako se zaustavi na putu duhovnog života.12). Jer vam je trplјenje od potrebe (Jev.11). rastvara se sa našim srcem i svakim časom postaje veća. moramo u sticanju vrlina postupati tako da sve idemo napred (Fil.42 Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА češće. usred prijatnih duhovnih napora. Na običnom putovanju. A to uvek ugušuje dobre navike i. što je osobito ubitačno. na duhovnom pak putu. Bolјi je spor na gnjev nego junak. kada se trudiš da stekneš vrlinu trplјenja. pošto strasti koje su bile prigušene naporom za sticanje vrline.14). 10.36). to jest. 9. utoliko se umanjuje bolni napor koji se u početku stupanja na taj put sreće. 1. on gubi mnogo od vrlina koje je ranije stekao. Na primer. Takve molitve treba proiznositi da bismo napredovali u vrlinama i prilagođavati sve onoj vrlini u kojoj se osobito vežbamo. S trplјenjem da trčimo u bitku koja nam je određena (Jevr. Gle.32). 1. velika je razuma (Prič 14. sežući se za onijem što je naprijed. osobito ako im u tome pomažu spolјašnje prilike. Te se kratke molitve s Prorokom mogu s pravom nazivati „uzlaženjima u srcu postavlјenim”. treba dobro da paziš i nikako da ne . ma i na kratko vreme. koji me činite sličnim Gospodu mome Isusu. i drugo.13). utoliko se više zamara. Posledica svega toga je ta da. Blago čovjeku koji pretrpi napast (Jak. To je vika koju uvek čuje i razume (Ps. sve više i više slabi u svojoj borbi protiv duha.29). ne tražimo ništa drugo do da služimo Bogu. Zato. 5. blažene nazivamo one koji pretrplјeše (Jakov. Znaj da se put duhovnog života mnogo razlikuje od običnih zemnih putovanja. Tome možeš dodavati i svoje kratke molitve kao: „Bože moj. Teško onima koji su izgubili trplјenje (Sirah 2. koju Bog daje. 16. gde duša otpočinje da čini svako dobro. dok međutim viša priroda u kojoj i obitava vrlina.2) milostivi Gospod. sve više i više jača i postaje vidnija.

tu beži od svih slučajeva koje je mogu raspaliti zbog njene neukrotlјivosti i lukave podmuklosti zlog duha. Samo u odnosu prema telesnoj strasti nije umesno tako postupati. kad se sećaš na lјudske nepravde i na što slično. valјa strplјivo snositi ne samo nagli napad i grdnju ili čak i udare. Inače. ne mislim da propuštaš nevažne. Isto ti to savetujem da činiš i s mislima koje te po koji put napadaju i zbunjuju. Neka te smućuju i muče. da bismo preko toga dobili neki duhovni plod. niti da pomišlјaš kako bi bio savršeno miran da toga posla nije. On ti šalјe odgovarajuće slučajeve. taj ti savetuje da prestaneš težiti dobrotelјi koju se trudiš da stekneš. Želeći da stekneš vrlinu. Ko ti bude o tome govorio drukčije i savetovao da je bolјe bežati od takvog slučajnog nespokojstva. Ipak. slabimo svoju moralnu snagu i činimo je manje sposobnom za veća dela. nego. Moleći za to. Jer u tim delima skopčanim s teškoćama moramo pokazati veću hrabrost i veću moralnu snagu. ni on ne treba uvek da beži nego da postupa pažlјivo i oprezno: ponekad da primi borbu. Ako pak nemarno propuštamo takve prilike. Zato ne postupaju dobro oni koji na putu dobrodetelјi po svaku cenu izbegavaju teškoće. one će te ujedno učiti strplјivom podnošenju neprijatnosti uopšte. svakako si se molio da ti je Bog daruje. Potrebno je da i u tim sitnim slučajevima. jer to neprekidno naprezanje podržava našu snagu i time nas jača da se ispravno držimo i u važnijim slučajevima. A do toga ćeš s Božjom pomoću doći. nego ih predusreći s radošću i neka ti budu najmiliji upravo slučajevi za koje tvoje srce nije imalo nimalo naklonosti. Naprotiv. koji mogu biti vrlo česti. Na primer. ako budeš dobro upamtio ovo: Prvo: Moraš znati da su prilike koje ti se ukazuju najpogodnija sredstva za sticanje vrlina i da ti ih Bog šalјe po tvojoj molitvi. ako želiš da stekneš trplјenje ne bi trebalo da izbegavaš one lјude i poslove i prilike koje te najvećma izvode iz strplјenja.Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА 43 dozvoliš da ti isklizne iz ruku nešto što ti može dati povod da učiniš dobro. koje bi baš mogle da im posluže na dobro. da mu pristupiš da ga radiš i uradiš kao da ti je najprijatniji posao i da ne bežiš od uznemirenja duše koje će ti on doneti. Bog pak ne daje povoda za vrlinu trplјenja bez bolova i za vrlinu smirenosti bez podnošenja poniženja i sramote. Zato ako si se molio da ti Bog daruje te vrline. Ne progoni te misli i ne ugušuj ih dok ne odu same zbog trplјenja s kojim ih podnosiš. naprotiv. Premda gresi ne dolaze od aktivne . Ne bi trebalo da se uklanjaš od njega. a time se čini značajan korak na putu vrline što se uvek mora i imati za cilј. a nećeš imati ni pravog mira koji želiš. pokazujemo trplјenje. ili zato što ti ga nameće čovek koga ne voliš. ako iz ugađanja sebi bežiš od takvih slučajeva. koji ume pokrenuti pohotu da pošto-poto traži zadovolјenje. Istina je da novi vojnik koji nije iskusan u borbi bolјe čini kada beži od prilika koje mogu da ga zbune. samo se pripremi da je podneseš s nepokoleblјivim spokojstvom duha. ili zato što te odvlači od posla koji se tebi dopada. OSOBITO AKO JE TO SKOPČANO S TEŠKOĆAMA Ne izbegavaj slučajeve u kojima ti se daje prilika da učiniš dobro. Ako budeš drukčije postupao. Šta ti sad radiš kad bežiš i kad se uklanjaš od njih? Otklanjaš Božju pomoć za koju si se molio i ružiš dar Božji. Isto tako treba da se odnosiš prema poslu koji ti se ne dopada. ili sam po sebi. Zato odluči da s radošću predusrećeš prilike za dobrodetelјi. nego kada im se izlaže i kada se bori protiv njih. nego i prezriv pogled i izraz lica i zajedlјivu reč. predusreći ih rado. nećeš se nikada naučiti kako da podnosiš neprijatnosti koje će na tebe naići. a ponekad da i ne obraća pažnju na to iskušenje. Kada ti savetujem da se koristiš važnim slučajevima koji ti mogu pomoći u sticanju vrline. i utoliko radosnije ukoliko više teškoća sadrže. Ne. i odluči da ćeš trpeti neprijatnost. RADUJ SE KADA TI SE DAJE PRILIKA DA UČINIŠ DOBRO. nego se što većma možeš koristiti i jednima i drugima da bi neprekidno bio zauzet činjenjem dobra. nisi se mogao moliti i o načinima i sredstvima za njeno postizanje. događa se po Božjoj volјi i na našu korist. to jest. jer savršeni mir ne živi u srcima onih koji ugađaju sebi. na primer. nikada nećeš steći trplјenje. Na primer. Drugo: Učvrsti u sebi uverenje da sve što se s nama događa.

dok bi Mu primanjem i krotkim nošenjem krsta nesumnjivo poslužili. to nije od Boga. znači da je taj krst za tebe. skrivenim od nas sudovima Nјegovim. I još zato što je u našem duhovnom životu najglavnija stvar pokornost volјi Božjoj. Boga žaloste. stekli bi Božju naklonost i bogato bi okusili duhovni plod. što je opet. ne ispituj zašto ti je Bog baš to poslao. Koji nam ih je poslao. vređanja i napadi. ili te neko odbije kad ga za što umoliš. Reći ću ti kako je to moguće. samo ako ih krotko podnosimo i blagodarimo Bogu. Isto tako. a mi tu pokornost nigde ne možemo u tolikoj meri pokazati kao u takvim slučajevima. Gospod ti ga pruža. nesumnjivo pravedno i blagosloveno. a mira i tako ne nalaze. treba da primimo tu čašu iz Božje ruke bez ispitivanja zašto nam se ona podnosi. Jednima Bog šalјe neprijatnosti ili žalosti koje dolaze same od sebe i ne zavise od lјudi. osobito ako nepravda koja nam se nanosi nije nenamerna. Ne obraćaj pažnju na to kako su nepravedni oni koji ti ih nanose. Bogu je ugodnije da podnosimo neprijatnosti koje dolaze od lјudske zloće. A šta dobijaju? Zbacuju krst. kako bismo stekli vrlinu koju ćemo svakako i dobiti ako mirno pretrpimo ono što nam On šalјe. iako Ti ne vidiš kako. Bog zna bolјe meru tvoje snage. KAKO SE U RAZLIČITIM PRILIKAMA MOŽE NAPREDOVATI U JEDNOJ ISTOJ VRLINI Ranije smo na jednom mestu kazali da je daleko korisnije vežbati se izvesno vreme u jednoj vrlini nego odjednom u više njih i da zato valјa sve slučajnosti koje naiđu obraćati u njenu korist ma one bile i različite među sobom. One se lakše podnose. Nemoj izneveriti Božje očekivanje. 20. onda ga uzmi.44 Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА volјe Božje. nego misli samo da je Bog dao da to naiđe na tebe i da ćeš se lišiti blaga ako budeš netrpelјiv. Budući uveren da sam Bog hoće da pretrpiš nevolјu i tugu. S dubokom verom valјa da vidimo u njoj veliku lјubav Božju prema nama i našem stvarnom duhovnom napredovanju i da je ispijemo radosno do dna. bilo da one dolaze od zloće drugih ili zbog tvojih nepravdi. Izvuci i ti iz ovoga pouku za sebe kada na tebe naiđu nepravedne optužbe. Da su pak sve mirno podneli. Zašto? Zato što prve uspešnije ugušuju i iskorenjuju našu gordost nego ove druge. ili ti se dogodi nešto zbog čega počinju da podozrevaju u tebe. a seti se da je Gospod rekao za one koji tako čine: Blago onima koji ne vidješe i vjerovaše (Jov. dogodi da u jedan isti dan budeš ukoren za neko delo koje je samo po sebi besprekorno. Ne govori: „Odveć je težak”. Bog šalјe čašu još težih iskušenja. Ako ti baš to pošalјe Bog. Time pokazujemo i svoju potpunu predanost volјi Božjoj i plamenu revnost da sve u sebi saobrazimo toj volјi. Što se pak tiče muka i stradanja. Ako veruješ. ipak ne bivaju bez pasivne volјe Božje koja popušta da se padne u greh za urazumlјenje i smirenje. i utoliko radije ukoliko je gorča. i ne uspevaju da ga zbace. uvek će imati u duši radosno nastrojenje. Bog vidi da imaš snage da ga poneseš i to mirno i bez roptanja. Ako ti se. ili ti se dogodi ma šta drugo neprijatno čime je ispunjen bedni lјudski život. žalosti pridodaju nemir i beskorisnu razdraženost i čine da njihovo stanje postaje neizdržlјivo. Ako ih čovek krotko i radosno podnese. Ta su iskušenja teža. Oni time hoće da opravdaju svoju netrpelјivost i izlive gneva i želјe za osvetom pri susretu s nepravdama koje im se nanose.29). po drugim. Videći da se to raspoloženje rađa u čoveku i želeći da ga osnaži. to ih Bog Sam šalјe. Još je teže ako smo tim lјudima činili dobro. osobito od zloće onih kojima smo činili dobro. na primer. to je nepravedno i zlo. Naprotiv. ti već nećeš misliti i govoriti kao neki: „Ne. a čine u stvari samo to da ustaju protiv Božjeg opredelјenja i pokušavaju da zbace sa sebe spasonosni krst koji im je Bog poslao radi njihovog dobra. moraš zbog svih . To duševno raspoloženje prethodi teškim iskušenjima. nego neprijatnosti koje dolaze od okolnosti koje su se slučajno stekle. bilo da ona bivaju zbog naših grehova ili zbog zlobe drugih. Drugima ih šalјe preko lјudi. želeći da se malo pomučimo i stradamo. Eto. ili naiđe kakva telesna bolest. Veruješ li da se i lično na tebe odnose reči Gospodnje: uzmi krst svoj. Kad to znamo. razdražen i nemiran. Veruješ li da je Bog uvek pravedan i milostiv? Onda veruj da i u ovom slučaju čini nad tobom pravdu i pokazuje milost. a Bog neće zlo i sa odvratnošću gleda na njega i na one koji ga čine”.

ako vidiš da se misao sama od sebe bez tvog učešća pogružava u dubinu srca i prebiva u tom stanju po nekoliko časova i za to vreme caruje u tebi mir . pošto je on u ovim slučajevima posrednik dobra koje možeš izvući. ako se u vreme kada pomenuta iskušenja naiđu budeš prvenstveno vežbao u trplјenju. Ukoliko ta borba slabi. Tu spada i neobraćanje pažnje na trenutna hlađenja i zamračivanja duše ni na umanjenje duhovnih zadovolјstava i blagodatne radosti koje nam Bog po Svome promislu za naše dobro šalјe. Zato. Sv. Isto tako. Ako se vežbaš u poslušnosti. uskoro ćemo misliti da smo tek otpočeli život kakav bi trebalo da vodimo. Ali rukovodeći se gornjim pravilom. utoliko uspeh u vrlini napreduje. ako stojiš na molitvi i um ne luta tamo amo. „I kod savršenih je nesavršeno savršenstvo”. ne smemo biti ubeđeni da smo se savršeno ustalili u vrlini. iako smo već dovolјno išli putem vrline. Uostalom. Lestvičnik. bolјe ćeš učiniti ako sva ta dobra dela budeš upravio onoj vrlini uz koju si se u to vreme prvenstveno prilјubio. čulne prirode. u želјi da Mu poslužiš. Kao znak uspevanja služi u prvom redu to da onaj koji stupi na put dobra revnosno ide njime s čvrstom odlučnošću da s njega ne silazi.znaj da su sve to znaci da dobro napreduješ na putu duhovnog života ” (Beseda 44). pošto On i sada kao i uvek šalјe ili popušta na tebe neprijatnosti radi tvog duhovnog napredovanja. po njemu. Osim toga. dok je on nešto sasvim suprotno. radostan i blagodaran što si lišen svakog svetskog izobilјa. primoraj sebe da krotko prikloniš glavu pod moćnu Božju ruku i. kadgod se u duši pojavi dobra misao ili osećanje. osobito u vreme kad pred sobom imaš slučajeve koji uzbuđuju. Ako si zauzet vežbanjem u smirenosti. ako pomislimo na savršenstvo kojem nas Bog priziva. A ti su znaci. to. KAKO SE VALjA VEŽBATI U JEDNOJ VRLINI I KOJI SU ZNACI DA SMO U NјOJ NAPREDOVALI Ne može se postavlјati opšte pravilo koliko se valјa vežbati u jednoj dobrodetelјi da bismo se u njoj ustalili. ma kako težak bio i ma kakvih ga žrtava stajao. I sv. kod toga će se uskoro pokazati ne mali uspeh. Ipak. ako si počeo vršiti dobra dela sa većom gotovošću i duhovnom radošću nego ranije. Sveti oci nazivaju nesavršenim i život najsavršenijih lјudi. Drugi je ne manje siguran znak stepen ili jačina borbe koju protiv dobrih odluka i dela diže telo. ako ti se. Isto tako. to je znak da ideš napred. apostol Pavle . To svako zaklјučuje sam. kod onoga kod koga postoji vatrena revnost za uspevanjem i koji se ne zaustavlјa ni pred kakvim teškoćama. postaraj se da ih pretrpiš rado i radosno. oči pune suzama i suze same teku. imajući u vidu svoje duhovno stanje. Ako se vežbaš u siromaštvu budi zadovolјan. rado se potčini svemu preko čega On navodi na tebe te teškoće i bolove. govori sv. jer ni njihov život nije bez nedostataka. staraj se da raspališ u sebi osećanje lјubavi prema bližnjem. možeš verovati da je tvoja pobeda blizu. iako je dugo ne osećamo. Presudno rešenje u ovome ima starac ili duhovni otac koji tobom rukovodi. Ako se trudiš da ukoreniš u sebi lјubav. Zato kad ne osećaš borbu ili napade sa strane svoje niže. Isak savetuje da moraš odrediti cilј kome hoćeš da upravlјaš sva svoja dela i onda da paziš na znake i pitaš iskusne da li ideš pravim putem ili si sišao s njega i ideš nekom stazom mimo pravu. Iz ovoga što sam rekao možeš već i sam uvideti kako se u korist jedne iste vrline mogu iskoristiti i slučajevi koji ne dosađuju čoveku kratko vreme. nego se protežu duže kao na primer bolest ili drugo što. ili da smo konačno pobedili neku strast.Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА 45 tih raznolikih slučajeva učiniti različita dobra dela. a tako isto razgori osećanje lјubavi prema Bogu. potrudi se da stvoriš u sebi saznanje da si dostojan svakog zla i da zaslužuješ neprijatnosti koje su ti se dogodile. jer se tu može skrivati zamka demona i lukavstvo greha koji živi u nama i predstavlјa se dobrim i mi ga iz skrivene gordosti za dobro smatramo. možeš smatrati još sigurnije kao znak da napreduješ. ovi: „Ako vidiš da ti je um slobodan i obiluje dobrim mislima.

tako i čovekova priroda. samo ako Bogu bude ugodno da ti ih pošalјe. ali njihovo korenje ostaje skriveno u zemlјi. k daru gornjega zvanja Božijega u Hristu Isusu. dok se drugi neće uzdržati od gordosti. premda ćeš i dalјe trpeti. slabiti sve većma. i onaj kome se ne daje da sazna napredovanje. Uostalom. 19. A želeći da pokaže da se u tome jedino i sastoji naše savršenstvo. koji si još nov u duhovnoj borbi. a Bog voli onog ko daje rado. A ako odbacuješ i ugušuješ želјu za izbavlјanjem od stradanja i predaješ sebe potpuno blagoj volјi Božjoj i izjavlјuješ gotovost da rado pretrpiš i sto puta veće nevolјe nego što su ove. Zato će. pazi da te ne prevari neprijatelј ili tvoje samolјublјe i zaželiš da je se oslobodiš. makar se tvoje stradanje produžilo samo koji čas pa i manje.46 Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА smatra da se savršenstvo sastoji u neprekidnom napredovanju bez obaziranja natrag i uobražavanja da smo dostigli što smo želeli. prosvećuje jedne i daje im da vide svoje napredovanje u dobru. Zato se ti. nećeš primati ništa. dok drugima to saznanje ne daje. I još: „Kao što je zemlјa prokleta da od prirode rađa trnje i čkalј. niti se u nju uzdati”.tako biva i sa strastima”. zbog toga što se želјa za izbavlјanjem od teškoća ne ispunjava. Zato ih naziva sebe nesavršenim i ne smatra da je dostigao ono čemu je težio: Ne kao da već dostigoh ili se već savršnih. Pored toga u dubini našeg srca stanuju neprimetne i skrivene strasti a da mi i ne znamo za njih. oslabiti vrlinu trplјenja koja će. a njihovu silu i koren ne možemo videti bez naročitog prosvećenja Duhom Svetim. svim srcem vežbaj u vrlini kao da je nisi još ni otpočeo jer je bolјe brinuti se da uvek napreduješ u njoj. Bog će te nagraditi za trplјenje do onog časa do koga si trpeo krotko. biti bez nagrade. ne daj ni u drugim slučajevima na volјu svojim želјama. te čim osete prolećnu kišu i toplotu odmah ponovo rastu . kako možemo pripisati sebi tu moć? On je molio Boga: Očisti me i od tajnijeh (Ps. Gospod i Bog naš Koji Jedini zna srca naša. Sv. nego tjeram ne bih li dostigao. jedno pak velim: što je ostrag zaboravlјam. ako ne sasvim a ono delimično. Bog će ga primiti za najduže. Po čemu se možemo uveriti da su se strasti samo pritajile u našem srcu a nisu iščezle? Po tome što nam se događa da se pojavi iznenada nešto čime se skrivene strasti hrane i one odmah ožive i daju jasne znake o sebi. Od vremena pak kada ti je želјa za izbavlјanjem došla i otkad trpiš preko volјe. Mi znamo za strasti samo kad su one na delu. kada Bogu bude ugodno da mu to radi njegovog dobra otkrije. Kako možemo dopustiti sebi da mislimo da smo se potpuno očistili od njih? Ako vidovite i proročke Davidove oči to nisu mogle videti u sebi. 3:12-15). Braćo. Kao otac koji lјubi svoju decu otklanja On od ovih drugih opasnosti da padnu u greh. jer sama želјa da se čovek izbavi nevolјe ne donosi izbavlјanje. Tim je potrebnije da i mi to molimo. Prvima pak daje povod da pojačaju vrlinu smirenosti.12). ja još ne mislim da sam dostigao. Drugo. ako samo ne postane nemaran i ne prestane sa vežbanjem u dobrodetelјi. NIJE DOBRO ODVEĆ ŽELETI OSLOBOĐENјE OD NEVOLjA KOJE TRPIMO. a kada se pritaje mislimo da smo već dostigli bestrašće. jer ćeš u tom slučaju pretrpeti dva gubitka: prvo ćeš. Isto tako. Jer vidi da će kod jednih to znanje poslužiti smirenju. te ćeš dospeti u stanje razdraženosti i netrpelјivosti. dodaje: Koji smo god dakle savršeni ovako da mislimo (Filib. od toga trenutka tvoje trplјenje biva po nevolјi.. nego da određuje i znake njenog savršenstva. NEGO SE TREBA POTPUNO PREDAVATI VOLjI BOŽJOJ Kad se nalaziš u nekoj nevolјi i podnosiš je s trplјenjem i zahvalnošću. na neki način od prirode rađa strasti od kojih nastaju gresi: zato prirodi nikada ne bi trebalo verovati. može u svoje vreme saznati za napredovanje. i trčim k bilјezi. povređena padom. Jer mi osećamo samo dejstvo i grane strasti. Kao da kaže: savršenstvo se u tome i sastoji da ne mislimo da smo dostigli savršenstvo. te se zbunjeni pitamo gde su se krile i kako su odjednom iskrsle. nego ih drži u svojoj vlasti i . To dakle i znači biti na pravom putu: ne stajati nego neprekidno napredovati u dobru. a za onijem što je naprijed sežem se. Isak Sirin to objašnjava ovim divnim upoređenjem: „Kao što u toku zime iščezavaju sa lica zemlјe trava i cveće....

nego samo zato što je Gospod zapovedio da se tako moli. podražavajući u tome Gospodu Spasitelјu. nego dohvatiti se odjednom visine. dodaj: Ali ne moja volјa nego Tvoja neka bude. imati smirenost i krotost. izreka iz Sv. kako bi nas. dok uobražavamo da stojimo na vrhu duhovnog savršenstva. Savetujem ti takođe da izbegavaš drugu krajnost u koju ponekad padaju i oni koji se smatraju duhovnim. Nosi pored toga uvek u duši potpunu gotovost da s radošću primiš sve što Bogu bude ugodno da ti pošalјe. One su blagotvorne i s pravom se nazivaju spasonosnim krstom koji Bog često stavlјa na svoje ugodnike. Tako ponekog uči da silno iznurava telo postom.Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА 47 upravlјaj sve isklјučivo jednom cilјu: pokoravati se i živeti u svemu po volјi Božjoj. kada oni nisu neophodni za naše duhovno stanje. Zato postupaj mudro kada nalažeš na sebe telesne podvige. A to im se ne bi dogodilo da su se držale mere i da nisu zaboravlјale da ti podvizi. kao Nјegove tvari. na svoju sramotu. spavanjem na goloj zemlјi i drugim sličnim mučenjima. Govori je ne zato što ni po kakvu cenu ne želiš iskušenje. Ako nam dakle Bog i posle te molitve šalјe stradanja. na radost zlih duhova. kojoj mi. činiti dobro onima koji su im naneli zlo. Zato je i u molitvi koju je Sam za nas dao na kraju stavio: I ne uvedi nas u iskušenje. Te vrline srca mnogo su ugodnije Bogu nego prekomerni podvizi mučenja tela. ipak valјa da se mudro koriste kao sredstva za duhovno napredovanje. A . ČUVAJ SE NAOPAKIH SAVETA ZLOG DUHA I NE PRETERUJ U PODVIZIMA Kad zli duh vidi da idemo pravo i usrdno putem dobra i da nas ne može odvući na svoju stranu otvorenim navođenjem na zlo. da bi ovaj. na primer. bičevanjem. Ne uzimaj odmah teške. podsticati u srcu dobra raspoloženja. čuvati sebe od svega rđavog ma ono bilo i neznatno. Kad iskreno veruješ da ti se ne može ništa dogoditi bez volјe Božje i kad ne želiš ništa drugo. Ne popuštaj samolјubivoj želјi koja teži da ti neprekidno bude dobro. Pa i kad govoriš molitvu: Ne uvedi nas u iskušenje. osim da u svemu nju ispunjavaš. uobražavajući da čini velika dela. Rukovodeći se ugađanjem sebi i žalјenjem sebe ulažu odveć mnogo staranja oko čuvanja telesnog zdravlјa i unose u to toliko brige da drhću i pred malim naporom i lišavanjem. Ti lјudi ni o čemu toliko ne misle i ni o čemu s takvim zadovolјstvom ne govore kao o čuvanju svog života. mogu da podražavaju život svetitelјa na drugi način. učiti se toploj molitvi. ili da bi se pod težinom podviga umorio i postao ravnodušan prema svim duhovnim delima. Ipak. večnog života. valјa krotko da se pokorimo kao nečemu što je neophodno za spasenje. čuvati čistotu srca. što mi svakodnevno po nekoliko puta ponavlјamo. silaziti dole. propalo. nego mislim na nevolјe i teškoće koje nam Bog šalјe da nas urazumi ili kazni za grehe. čak i onda kada su oni neophodni. jer je to na zemlјi nemoguće: to je udeo budućeg. Bolјe je po malo ići naviše. neprekidno savlađivati strasne misli i želјe. Tada će i sve tvoje želјe biti pravedne i ti ćeš ostati miran u svakom neprijatnom slučaju koji ti se dogodi. premda su duhovni i korisni onde gde za njih ima dovolјno telesne snage i duševne smirenosti. gajiti lјubav prema ćutanju i usamlјenosti. pao u gordost ili se zbog krajnje iznurenosti razboleo i postao nesposoban da izvršuje i mala dela pobožnosti. I što sam rekao: ne želi da se izbaviš od nevolјa. znači da je to Nјegova volјa. Pisma i primera iz života svetih podstiče nas da uzimamo na sebe preteške podvige. I koliko je duša koje su se predale nerazumnoj revnosti i prešle meru svoje snage palo u tu klopku i. bacio u propast. Oni koji ne mogu živeti strogo i uzimati na se podvige koje su mogli uzimati svetitelјi. pa i prema samom spasenju i tako malo po malo ohladneo u dobru i bacio se sa još silnijom požudom na telesne strasti i svetska zadovolјstva. nego počinji s malima. Mi ne možemo ne želeti da budemo slobodni od nevolјe jer je Sam Bog stavio u našu prirodu želјu da nam bude dobro. ti ćeš uvek imati samo to što želiš. jer ćeš nalaziti mir u saznanju da sve biva po volјi Božjoj. onda se pretvara u svetlog anđela i pomoću lažno plemenitih pomisli. pod tim da sve biva po volјi Božjoj ne podrazumevam i tvoje grehe i grehe drugih (jer Bog ne želi greh). ma šta se s tobom dogodilo. razumej pravilno. bojeći se da ne izgube zdravlјe. pa posle morati. Mogu.

nećeš imati vremena da se zanimaš delima drugih i da ih osuđuješ. nego i da se čovek sasvim oduči od toga poroka. osuđujemo ih i preziremo. isto tako. 12. A i strasti i rđavih dela naći će se bez sumnje kod tebe u dovolјnoj meri. kada strogo sudiš o kakvom rđavom postupku bližnjega. povećava. Ta rđava navika dolazi iz gordosti. pomaže nam da stvaramo pretpostavke kakve su kod njih misli. jer ako to dozvoliš sebi u ušima će ti neprekidno odjekivati: Ljekaru. STROGO SUĐENјE O BLIŽNјIMA DOLAZI OD VISOKOG MIŠLjENјA O SEBI I POD UTICAJEM ZLOG DUHA. usuđujem da dižem glavu i gledam pogreške drugih i osuđujem ih”? Ako budeš tako činio. Pored toga. kako mi mislimo. Zato je za telo i za dušu bezopasniji i korisniji umereni način života. ne dajući joj da se zadrži i učvrsti u tebi. u stvari to je samo pokušaj da se pomire dva nepomirlјiva neprijatelјa . te najzad donosimo sud o tim lјudima i on je najčešće negativan. 35). kad tako čine. pohitaj da odmah otkloniš od sebe tu misao. a to je strogo suđenje o bližnjem i osuđivanje. onda se ne možemo ne brinuti o lečenju tih svojih slabosti. Zapazili ste da mi nekog ne računamo ni u šta. A ako se budeš brinuo iskreno. jer se time telu oduzima zdravlјe. Ako nisi odmahnuo rukom i rekao: „Neka bude što hoće”. Zato kad ti dođe misao da osudiš drugoga za neku pogrešku. Drugo isto tako snažno sredstvo jeste ne prestajati misliti na svoje nedostatke. zli duh vidi kod nas to raspoloženje odmah staje blizu nas i budno nas uči da pažlјivo gledamo šta čine i šta govore drugi. KAKO DA POBEDIMO TU SKLONOST. Čisto oko ne gleda zlo. umesto da raniš brata. znaj da neki korenčić tog istog zla postoji u tvom srcu koje te po svojoj strasnosti uči da slutiš to u drugima i da ih osuđuješ.dolazi pod uticajem zlog duha koji to podozrenje potom proširuje u uverenje da je stvarno rđav. čisto bestrasno oko ne gleda lukavo nego bestrasno i na dela drugih. misle da rade iz želјe da najbolјe posluže Gospodu. staraj se da se ne povedeš za strašću . Zao čovjek iz zle klijeti iznosi zlo (Mat. Oni koji osuđuju ne primećuju i ne vide da sam osnov osuđivanja . Ako još uvek osećaš potrebu da osuđuješ. A kad naš zlobni neprijatelј. (Avakum 1. oni puni. premda je za sve jedan zakon . pri kome se uzimaju u obzir i duševne potrebe i telesna snaga i stanje zdravlјa. gordošću se održava i gordost joj pomaže da jača. I onda kada greh brata bude javan i vidlјiv za sve. Izvadi najprije brvno iz oka svojega (Mat. prisvajajući sebi tu vlast. slabe i često sasvim upropašćuju zdravlјe. onda se seti da ti nije data vlast da osuđuješ druge i da. na svoje nečiste i zle strasti i dela i na svoju nedostojnost. Premda. izliječi se sam (Luka. Takvo skretanje misli je najjače sredstvo ne samo da se odagnaju misli osuđivanja koje slučajno naiđu.48 Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА međutim.da telo bude u službi duha. ta navika sa svoje strane podržava gordost i jača je. Seti se ovde i onoga što smo već rekli da se ne samo u sticanju telesnih nego i duševnih vrlina valјa držati postupnosti i ulaziti u njih malo po malo.23). 13). koji se gušim u samom tom grehu i činim još veće prestupe. Iz samolјublјa i samouverenosti rađa se u nama još jedno zlo koje nam nanosi štetu.telo i duh . Izgnaj je iz sebe da joj ni traga ne ostane i stavi na njeno mesto misli o dobrim osobinama toga bližnjeg i lјudi uopšte. Kad dajemo sebi visoku cenu i kad mislimo visoko o sebi.5). I. podvrgavaš sebe osudi ne od lјudi nego od Boga. te tako lišavaju sebe upravo onoga što smatraju za najveće blago. stavićeš melem na sopstvene rane. preziremo ga i ponižavamo. 7. Jer nije za sve jedna mera. Naprotiv. izgublјeni. a duhu spasonosno nastrojenje.podozrenje da je neko rđav . razgnevi se na sebe kao na onoga koji sam čini takva dela i koji je zato kriv i reci u svom srcu: „Kako se ja.i to ne samo bez ikakve koristi i za jedno i za drugo. 4. zbog samozadovolјstva koje je saputnik osuđivanja. Ali kad zli duh budno ide za tobom gledajući kako će u tebi posejati zlo. te se posle svakoga dela osuđivanja naša gordost. nego naprotiv na štetu i jednog i drugog. pošto nam se čini da smo slobodni od nedostataka kojih su. Čim ti ukaže na neki nedostatak bližnjeg. sasvim je prirodno da tom prilikom s visine gledamo na druge. ti još budnije pazi da ne padneš u zamke koje ti on postavlјa. upotreblјavajući jela koja više služe zadovolјenju njihovog slastolјubivog ukusa a ne zdravlјu.

Neka u tebi postoji jedino želјa da potpuno sjediniš svoju volјu s volјom Božjom. Ako podnosiš nečiju klevetu ili uvredu ili kakvu bilo nevolјu. kako su neki koji su stajali na visokom stepenu savršenstva padali u duboku propast. 16). treba da bude praćena delima koja idu u prilog onome zašto se čovek moli. Ako te muči koja strast moli se da ti Bog pomogne da toj strasti ne podlegneš nego da je odstraniš. ovako moliti: „Gospode Bože moj. da se uvek njoj potčinjavaš i da nikada ne želiš da je sklanjaš na ono što je tvoja volјa. dakle. treba i sam da se moli za to. I budi uveren da je svaka dobra reč o bližnjem i radost zbog njega . hvalim Te i pevam Tvoju neiskazanu slavu i Tvoje bezmerno veličanstvo. duševne i telesne potrebe. molba za ono što je čoveku potrebno. seti se i nje i pomoli se za pomoć da u njoj uspeš. bez straha narušavao Tvoje svete zapovesti i bio neblagodaran za tolika i tolika dobra koja si mi učinio. Pogledaj na suze moje smirenosti po obilnom milosrđu Tvome. Kod ove poslednje molbe možeš dodati sve svoje duhovne. Potpomaganje se u ovom slučaju sastoji u ovom: kada neko umoli pravednika da se pomoli za njega. Sve to nije bez Nјegove . Vasilija Velikog molitva treba da sadrži četiri elementa: slavoslovlјenje Boga. apostola Jakova razume sv. na kraju. Ako se ko moli za napredak u nekoj vrlini. pored toga. Jak. zahvalјivanje Bogu za dobro koje nam je dao. Pošto je ona zakon za sve što postoji i što se zbiva. Molitva. a prvenstveno molba za spasenje. Isto tako. Zato kad se sablazniš zbog nečijeg ružnog postupka. Ali molitvi valјa da pristupiš s takvim duhovnim nastrojenjem da želiš samo što je Božja. Ipak od svega je neophodnija molitva. svepravedna i nikada ne može pogrešiti. blagodarim Ti što si mi jedino iz Tvoje dobrote dao da postojim i udostojio me da budem učesnik Tvojih spasonosnih dobara. Molitvom ti stavlјaš svoj borbeni mač u Božju desnicu da se On bori s tvojim neprijatelјima i da ih pobedi. kao što smo već kazali. Pazi da se i tebi tako što ne dogodi zbog osuđivanja.5. Zato je apostol Jakov i kazao da mnogo može molitva pravednog kada je potpomognuta (sr. uzdanje u Boga i neprekidno podvizavanje. jer se pomoću nje postižu i sve ostale vrline. zahvali Bogu i na tome. Po učenju sv. ispovedanje svojih grehova i. taj se stvarno ne moli nego kuša Boga. ne osuđuj ga ni tada. Ti si me neprekidno izbavlјao od nesreća koje su mi pretile od ruke mojih nevidlјivih neprijatelјa. a predaje se nemaru i ništa u korist te vrline ne čini. A volјa Božja je uvek dobra. pomozi mi i sada daj mi ono što mi je potrebno za spasenje i upravi sav moj život služenju Tebi. Ispovedam Ti se da sam se bezbroj puta oglušio o svoju savest. te često greši i ne zna šta valјa da traži. Tako ovo mesto iz poslanice sv. a da ja nisam ni znao. Makar nečiji greh bio ne samo javan nego i vrlo težak i makar dolazio iz razjarenog i neraskajanog srca. Može se. s druge strane. krajnje neophodno neuzdanje u sebe.plod i delo Svetoga Duha u tebi. a ne tvoja volјa. Zašto? Zato što tvoja volјa uvek ima primese samolјublјa. Zato uvek stoj sa strahom i trepetom i boj se više za sebe nego za drugog. Maksim Ispovednik. nego uzdigni svoj um nepostižnim i divnim sudovima Božjim i seti se kako su mnogi lјudi bili ranije veliki grešnici i potom se pokajali. i ako se naročito vežbaš u kojoj vrlini. kako bih i ja nedostojni slavio presveto ime Tvoje”. dostigli visoki stepen svetosti i. neka ova neblagodarnost ne bude veća od Tvoje dobrote. valјa i sam da čini sve što je potrebno da se dobije ono što se moli. Ali. to četvrto oružje u ovoj borbi. mnogomilostivi Bože moj.Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА 49 osuđivanja nego zavoli još većma paloga. O MOLITVI U duhovnoj je borbi. mora da bude i pravilo za volјu svih razumnih tvari i carica njihovih želјa i one joj se moraju u svemu potčinjavati. kao što svaka ružna reč o bližnjem i prezrivo osuđivanje dolaze iz pakosti i pod uticajem zlog duha. ne daj očima svojim sna dok ne izagnaš iz srca tu sablazan i potpuno se ne pomiriš s bratom. premudra. ako se ko moli Bogu za nešto.

Jer skrušeno trplјenje. a to znači duhovna molitva. bilo pobožnog ushićenja . ako se nepravedni sudija privoleo da učini udovici ono za što je molila. pretrpeo smrt na krstu. i sve ti to služi na dobro. Stavlјajući ispred svojih molitava ovo zastupništvo. U drugom sa molitvenom reči spojena je i misaona molitva i to je nesavršena. i stražite u njoj (Kol. apostole i proroke. U tom slučaju. ti sve produžuj da se moliš.velim. Onaj koji se moli oseća je. blagodarimo Bogu. 4. Evo šta govori sv. Ta je molitva odlika savršenih. ona je ili nesavršena ili uopšte nije molitva. stavićeš u prvi red svoju smirenost od koje ništa nije ugodnije Bogu: On ni na koga tako milostivo ne gleda kao na krotkog i smirenog. po daru blagodati Božje. svetitelјa kome je posvećena crkva u kojoj si kršten i u kojoj se moliš. ili um i razume reči molitve ali se srce na njih ne odaziva. Postoji još i molitva koju nazivaju stajanjem pred Bogom. Sve ovo zajedno i jeste prava molitva. svetitelјa čije ime nosiš.2). A isto tako čvrsto veruj u silu iskupitelјskog podviga Gospoda našega Isusa Hrista Koji se radi nas ovaplotio. Bog šalјe kakvo drugo dobro koje je potrebno bez obzira da li oni koji se mole zato znaju ili ne znaju. Jer se On nikada ne oglušuje na usrdnu molitvu i Nјegova je bogata milost uvek spremna da se izlije u tolikoj meri da prevazilazi očekivanja svih koji se mole. Ako je upornost jevanđelske udovice uticala na zlog i nepravednog sudiju da joj učini ono što je molila . kako da ne usliši naše molbe Bog Koji je sama dobrota? Zato kada se moliš Bogu za nešto i Bog okleva da te usliši. 8.32). uzneo se na nebo i seo s desne strane Oca. zatim o misaonoj ili srdačnoj molitvi. Ali se od svih hrišćana traži da im s molitvenom rečju bude združena molitvena misao i molitveno osećanje. Da bi molitva imala snagu. A pošto Bog Svoga Sina ne poštedje. vaskrsao. da um razume šta se rečju kaže i da srce to oseti. misaono sozercava prisustvo Božje uz osećanje bilo straha Božjega. u kojoj se čovek sav usredsređuje u srcu. i ne dati da dotuži (Luk.9). i sve svete arhanđele i anđele. i srdačna. Jer On i kada daje i kada ne daje čini ono što je dobro za nas”. Postoji. umesto onog zašto se molimo. Srca skrušena i potištena Bog ne odbacuje. Otkuda ta podela? Otuda što se po našoj nemarnosti događa da ponekad jezik govori svete reči molitve. nego Ga predade za sve nas. Zato budi uvek trpelјiv u molitvi i budi uveren da ona nikada ne ostaje bez ploda. te se neprestano zauzima za nas. prepodobne oce i matere i sve Božje ugodnike. tvoga anđela čuvara.50 Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА volјe. O UMNOJ ILI UNUTRAŠNјOJ MOLITVI I NјENIM OBLICIMA Umna ili unutrašnja molitva je ona u kojoj čovek sabira um u srce i otuda se nečujno moli. neumornost i neprekidnost u molјenju pobeđuje nepobedivog Boga i sklanja Ga na milost.1) . ali je ne svršava on nego se ona svršava u njemu. U prvom slučaju je samo molitva rečima. Potpuna i prava molitva je kada se sa molitvenom rečju i molitvenom mišlјu spoji i molitveno osećanje. 18. nepotpuna molitva. Ako tvojoj molitvi što od toga nedostaje. koju u srcu pokreće Duh Sveti. pastire i učitelјe. okrilјuj je čvrstom verom u neizmernost Božje dobrote i u istinitost Nјegovog obećanja da će uslišati one koji Mu se mole pre no što se molitva završi (Isaija 8. Svakako si slušao da se govori o molitvi rečima. i to uopšte nije molitva. Zlatoust: „Molitva je veliko blago ako se vrši sa potrebnim raspoloženjem i ako naučimo sebe da i kad dobijemo i kada ne dobijemo ono što molimo. imajući u srcu čvrstu i živu nadu na Nјegovu pomoć. samo ako za to ne postoje i smetnje s njihove strane i ako se ne nalaze u takvom položaju da je za njih bolјe da im se molba ne usliši. Svršavaj svoje molitve uvek sa neumornom marlјivošću kao što zapoveda apostol kad kaže: Da vam se ne dosadi molitva. kako dakle da nam s Nјim sve ne daruje? (Rim. a um bludi kojekuda. mučenike i mučenice. Ne treba se moliti samo rečju. Zamoli za posredništvo Presvetu Bogorodicu koja se dan i noć moli za nas. nego da se strplјivo molimo kao što i čitamo u Jevanđelјu: Kaza im pak i priču kako se treba svagda moliti Bogu. nego i umom i ne samo umom nego i srcem.a tu nam je priču Gospod s tom namerom i kazao da bi nas naučio da nam se ne dosadi molitva. Iz toga je razloga na svome mestu uverenje da molitva nikada ne biva neuslišena.

Ako ne možeš da se oslobodiš utisaka onoga što te je naročito iznenadilo u toku dana. To stanje dolazi i kada se ko u običnoj molitvi rečju udubi umom i srcem. Ili zahvali Bogu za to. Takvom se molitvom molio Mojsije pred Crvenim Morem i odmah je čuo glas Božji: Što vičeš k meni? (II Mojs. dublјe ćeš urezati u sebe molitvene misli i osećanja. 16. I dobio je od Boga pomoć da izbavi svoj narod od nesreće koja mu je pretila. ne u času molitve nego u koje drugo vreme. to jest. 3) Kad dođe vreme za molitvu. Zato kad se moliš zaklјučaj um svoj u reči molitve. Ako to budeš činio. Zato ako želiš da ti molitva bude plodna. nego se ujedno moli i umom i srcem. bilo lјubavi i predanosti volјi Nјegovoj. i to je u tvojoj vlasti. potrudi se. misli na ono što se u njima kazuje i trudi se da proizvedeš u srcu ista osećanja koja se u molitvi koju čitaš sadrže. Čim budeš otpočeo koju molitvu u tvojoj će se svesti javiti misli i osećanja koja se u njoj sadrže i ti ćeš izgovarati reči molitve kao da su tvoje sopstvene i kao da izviru iz tvog srca. U takvom raspoloženju je bio sv. onda obrati to u predmet molitve. čim prekineš obične poslove. Tako ćeš naučiti i da se moliš. a srce se naslađuje nečim svojim.15). samo ako se budeš molio umom i srcem. da se ne odvraća od onih koji se . pošto si pročitao prethodno poglavlјe. nabavi molitvenik i u određeno za molitvu vreme. ne samo rečju. pitaš: Kako ću se naučiti takvoj molitvi? Evo ti odgovora: Uči se da se uvek upravo tako moliš. Molitve su već nadahnute molitvenim duhom i ti ćeš se njime ispuniti. a uveče zbog raznovrsnih dnevnih utisaka.Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА 51 pred Nјegovim veličanstvom. učeći molitve. nego se najpre pripremi za to: „Postoj malo ćuteći. A naročito se moli srcem. Molitva koja izvire iz srca je kao munja koja za jedan tren prelazi nebesa i izlazi pred presto Božji. te nije potrebno da se trudiš i da ih sam skuplјaš. a najzad to raspoloženje može postati stalnim i tada se ono naziva hođenjem pred Bogom i znači neprekidnu molitvu. Postaraj se da ukloniš iz svesti sve i da molitva zauzme svu tvoju pažnju. Kako si naučio čitati? Trudio si se i naučio. Razgori u srcu živu veru da te Bog vidi i čuje.i naučićeš se. počinjati molitvu. ma u kakvim se prilikama nalazio.8). uvek ćeš imati uza se svoj molitvenik. ali su im um i srce daleko. 14. znaš šta znači razumeti ih i osećati. nećeš morati za vreme molitve činiti nikakav napor da proizvedeš u sebi osećanja koja se u molitvi koju čitaš sadrže. Većina je molitava sabrana u molitvenicima. Kad go učiniš. staju pred ikone i čitaju. obično izjutra i uveče. 2) Zatim se potrudi da naučiš molitvu napamet. i srcem primaj ono što one izražavaju i odmah ćeš osetiti korist od takvog molјenja. dok se ne smire čula”. Prosto. Ipak ću ti dati izvesna uputstva kako ćeš lakše uspeti. bilo skrušenosti i gotovosti na svaku žrtvu. reči molitava imaš. ko si ti i Ko je Onaj pred Kojim ćeš govoriti svoje molitve i šta valјa da kažeš i kako. ili traži pomoći. Eto. Ta je priprema neophodna izjutra zbog otežalosti duše od sna i napada briga šta se sve mora uraditi u toku lana. Tako obično svi i rade. čitaj molitve koje su tamo napisane. to je čitava mudrost. 4) Pred samim početkom molitve pomisli da je Bog prisutan i imaj pred Nјim osećanje pobožnog straha. KAKO ĆEMO NAUČITI DA SE TAKO MOLIMO Možda se. jer su te od malena tome učili. Ali zašto nemaju svi pravu molitvu? Zato što rade ovako: Uzimaju molitvenik. nego i umom i srcem . Kako si naučio pisati? Počeo si pisati i naučio si. um luta ko zna kuda. nosićeš molitve u sebi i. Udublјuj se u svaku reč. Tako obično svi rade to je istina. da razmišlјaš o onome što se u pojedinim molitvama sadrži i da to prvo osećaš. reći ćeš. David koji svedoči o sebi: Svagda vidim pred sobom Gospoda: On mi je s desne strane da ne posrnem (Ps. I Bog je ispunjava. bilo vere i nade. nemoj se nikako ograničavati samo na izgovaranje molitvenih reči. Uz to. 1) Prvo. kao što piše u molitveniku i seti se čemu pristupaš i šta imaš da izvršiš. Znači da su molitva i uspeh u njoj u tvojim rukama. ili predaj i to i sebe i sve svoje volјi Božjoj. Reči molitava svakako znaš. a ne molitvenim. kod toga se ta stanja sve češće i češće ponavlјaju. ako se počneš moliti kako sam ti preporučio. Ko se dugo i pravilno moli. Trudi se vredno i uspećeš. Dakle. nemoj odmah.

Provodi tako dan za danom. I ovaj put ti preporučujem to isto. kao sveto delo. a ponekad samo srce govori svoje molitve bez ikakve teškoće. Ta iznenadna nadiranja znače da je molitva otpočela da prijanja za srce. Još smo u prošlom poglavlјu rekli da ako se za vreme molitve izvesne reči osobito lepe za dušu. Moli od Nјega blagoslov za svako delo i upućuj sve slavi imena Nјegovog. o Nјegovom veličanstvu. Zato u tim slučajevima ponekad moraš sastavlјati molitvu. nego ih svršavaj pobožno. Znaj da se pažnja ne rasejava kada je srce u molitvenim osećanjima. Ko počne da se moli naučenim molitvama onako kako je propisano. Ako tako budeš činio. Trudi se potom da ga sačuvaš što duže. savršenstvu i delima. Ponekad se u čoveku rađa samo poziv da moli za nešto. Da li na njima treba ostati zauvek? Na to će odgovoriti sama molitva. provešćeš i noć mirno. a drugom rušiš. 8) Dodaću ti još jedno malo pravilo. Zato se i staraj više svega da do tih osećanja dođeš. jer jednom rukom zidaš. Ne dozvolјavaj svojoj pažnji da skreće na ma šta drugo. nego se zaustavi i moli se svojim rečima dok se molitveno osećanje i potreba koja se rodila ne zadovolјi. svršio sve u vezi s Bogom i da sada možeš dati na volјu svojim mislima i osećanjima. niti mislima da lete na drugu stranu. I za nekoliko meseci. nego se moraš starati da čitav dan držiš sebe u molitvenom raspoloženju. nego posle dužeg ili kraćeg vremena i to je već znak uspeha u molitvenom trudu. 7) Ako se potrudiš da tako obavlјaš molitvu. iako su naučene. utoliko će se srce većma puniti molitvenim duhom. Okrili se nadom da je On gotov i da ispuni tvoje molbe. a isto tako i pri razmišlјanju o Bogu. vrati svoje misli i ponovi molitvu od onoga mesta na kome se pažnja udalјila. I On će ih stvarno ispuniti ako su korisne za tvoju dušu. a sutra daš sebi na volјu i provedeš dan neuredno. To raspoloženje može doći i prilikom čitanja reči Božje i svetootačkih knjiga. U svim tim slučajevima ne oglušuj se o poziv nego prekini za izvesno vreme posao koji u tom momentu radiš i zadovolјi molitveno raspoloženje koje je na tebe naišlo. ne propuštaj da takav slučaj promakne. Ne dozvolјavaj sebi da žuriš u čitanju molitava. Ne. te obavlјaj svako svoje delo i malo i veliko. iznećeš iz nje molitveno raspoloženje. ti ćeš do same svoje večernje molitve ostati u molitvenom raspoloženju. dirnu srce i izazovu u tebi sopstvenu molitvenu reč. jako privlače pažnju i podstiču čoveka da se molitveno uzdigne Svevišnjem. izgovaraj reči molitve udublјujući se u njih što više možeš i starajući se da ti one izviru iz srca kao tvoje sopstvene. Zato kad otpočneš da se moliš ostani na tome i ne popuštaj sebi. Svršiš li na taj način i večernje pravilo. Jer se to ne javlјa u početku molitvenog podviga. valјa da se tu zaustaviš i pomoliš i svojim rečima. postaćeš silan molitvenik i molitva će početi kao neugasiva buktinja neprestano goreti u tvome srcu. I eto ti dan i noć dobrog molitvenog nastrojenja.52 Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА mole nego blagonaklono gleda na njih i na Tebe u času molitve. 5) Stvorivši takvo raspoloženje. onda nikad nećeš uspeti u molitvi. Ono može doći i prilikom osobito značajnih i krupnih događaja u životu. 6) Ako neke reči molitve osobito privuku pažnju. Ako se pak danas lepo moliš i održiš sebe u molitvenom raspoloženju. imajući u vidu sopstvene potrebe bude sastavlјalo te će kadgod se bude molio moliti i svojim molitvama. od početka pa dok ne uspeš u njoj. Tim se putem može doći dotle da se molitva sasvim zapusti i da duša postane nesposobna za nju. Ukoliko se ti pozivi budu češće javlјali. Zato se ne bacaj odmah na obične poslove i ne misli da si. i strplјivo ih govori do kraja. a to je da molitvu moraš obavlјati tako bez prekida. Da bi u tome uspeo. kao što Bog hoće. O MOLITVI KOJU SAMO ČOVEKOVO SRCE SASTAVLjA Sve do sada govoreno je o molitvama koje su drugi sastavili. sećaj se da hodiš pred Bogom i da te Nјegova desnica drži nad ponorom ništavila. Ima stvari koje naročito iznenađuju dušu. a možda i nekoliko nedelјa. a ponekad . pošto si završio svoje molitveno pravilo. Čim osetiš da se to dogodilo. molitva će početi da mu raduje dušu i podsticaće ga da govori i molitve koje samo njegovo srce.

A to se opet zove čuvanjem srca. A to se događa.i to je glavna odlika prave molitve. Ipak. Možeš ih i sam sastavlјati i izraziti njima bliže svoju potrebu. koje tu nemaju mesta. jer bi to bilo sasvim protivno cilјu kome one služe. čas treći. ali to neće biti molitva. To je već više delo u molitvenom trudu. ali rezultat ponekad izostaje. ta molitva može biti i sastav iz izraza koji su se nakupili od usvojenih i naučenih molitava. to znači da prilaziš savršenstvu. Zato ti savetujem: izaberi neku takvu kratku molitvu ili nekoliko njih i ponavlјaj ih dotle dok se ne počnu same od sebe ponavlјati u tebi i držati tvoju pažnju na jednom jedinom. osim misli na Boga. U ovom slučaju ona je začetak ili klica duhovne molitve o kojoj sam ti ranije spominjao. u Palestini i u svim drugim mestima u čitavom hrišćanskom svetu. svetske. Zlatousta je dovolјno. Nema čoveka koji se na to ne žali i ne želi da se te slabosti izbavi. Blagodari tada Bogu i otpočni da ideš putem duhovnog života još s većim strahom i trepetom. a one ugušuju pravu molitvu. njima ispunjavaj vreme između svojih određenih molitava i neka ti oni budu na jeziku u svako vreme i pri svakom radu od molitve do molitve. Ne čini to. Kad se budeš počeo udostojavati toga. po ugledu na one 24 molitvice sv. i ma šta mu valјalo činiti. Pored toga. Zlatousta koje imaš u molitveniku. a može se sastavlјati i pod uticajem Božje blagodati. Možda i ti osećaš potrebu za tim i pitaš kako da uspeš da neprekidno prebivaš pred Božjim licem i budno čuvaš srce? Molitva priprema put tome i stvara začetke. a to je: držati pažnju sabranom. ne daju joj povoda da se udalјi i primoravaju je da stalno prebiva u srcu. I to bolјe je imati ih nekoliko a ne jednu radi raznolikosti i duhovnog osvežavanja. Kasijan i tvrdi da su u njegovo vreme tako činili svuda u Egiptu. može se uzeti i manje. Sva briga onoga koji se trudi da uspe u molitvi. a da se misao ne udalјi. nego slaganje reči i misli bez molitvenog duha. prirodno je da traži i zadovolјenje te želјe. premda su svete. Ipak nemoj ih nakupiti mnogo da ne bi opteretio njima pamćenje i rasejavao pažnju.Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА 53 samo paziti i ne smetati molitvi koja sama izvire iz srca. A ko to zaželi. neophodna je i misao o prisustvu Boga Koji vidi i Koji čuje molitvu. ne znače drugo nego to. Jer molitva ponekad podseti i na stvari koje. O MOLITVENIM UZDASIMA BOGU Nije jednom rečeno da je prava molitva ona koja se ne vrši jedino rečima. nego i umom i srcem. Iz pouka drugih otaca vidimo da je takva molitva bila u upotrebi na Sinaju. Takva molitva zauzima svu pažnju i drži je u srcu . Već od prvih dana podvižništva obraćena je pažnja na to. a predmet te molitve se tiče tebe lično ili ti je to od potrebe. Ipak. Kakve molitvice treba izabrati to se ostavlјa svakome na volјu. I najusrdnija molitva ne biva. O tome svedoči sv. Šta se pronašlo kao lek? Pronašlo se da je dobro moliti se kratkim molitvama koje neprekidno drže misao vezanu za Boga. Iz njih izaberi neki koji odgovara tvome duhovnom stanju i koji je blizak tvojoj duši. mora dakle biti upućena na to da uvek prebiva u srcu. on će zavoleti da to usredsređivanje ostane nepromenlјivo stanje njegove duše i da se njegova molitva nikako ne prekida. čas drugi. Nauči i ponavlјaj čas jedan. Svi koji su osetili potrebu za tim tražili su i traže. kao i odbacivanje svake druge misli. da čini ne odvraćajući pažnju od Boga i budući neprekidno svestan da je Bog prisutan i da stoji pred Nјegovim licem. ipak mogu odvesti pažnju na druge. Kad čovek uvidi koliko je ovo usredsređivanje blagotvorno. Čitaj psaltir: tamo možeš u svakom psalmu naći vapaje Bogu. na misli o Bogu. Ukoliko je čija riznica bogatija utoliko se zavist neprijatelјa većma raspalјuje. da ga budno čuva od svake misli. 24 molitvice sv. Što se tiče molitve koju srce samo po unutrašnjem pozivu govori. Tu nećeš proći bez sujete i samouverenosti. i druge slične njoj kojima su ispunjena sva naša bogosluženja. I sve su pouke svetih otaca o čuvanju srca tome upućene i dolaze iz već postignutih rezultata. Ti možeš vrlo lepo složiti reči kojima ćeš se obratiti Bogu. Kratka molitva: Gospode pomiluj. pazi da te ne sablazni želјa da bez unutrašnjeg poziva sam sastavlјaš molitve. prilikom upotrebe ne valјa da prelaziš brzo od jedne .

sv. 50 i 100 puta s malim poklonima. Zato se od kratkih molitava ona kod nas prvenstveno i upotreblјava. a ne samo strasnih pomisli. Što se više ovoga postigne u daru molitve. koje je prilikom molitve čitao.54 Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА drugoj nego uzmi jednu koja više odgovara tvojoj duhovnoj potrebi i govori je dokle voliš. a Ti mi se kao milostivi Bog smiluj! Drugi su opet voleli druge molitvice. kao prvo valјa često. nego ukoliko ti ova molitva bude slađa. Sine Božji. da ponavlјaš Isusovu molitvu dok ne navikneš da je neprestano ponavlјaš. Zato ko zadobije tu molitvu. sv. a ima i sada. te je ušla i u crkveni ustav.u usredsređenju uma u srcu i neprestanom stajanju pred Bogom sa odgovarajućom srdačnom toplinom i naročito sa skrušenim pripadanjem Gospodu Spasitelјu. koji je preporučuje kao zamenu za sve domaće molitve i sve crkvene službe. ali neka to bude samo za taj slučaj a ne pravilo. ne zabranjuj to sebi. Čini to ovako: 1) Odredi u svom molitvenom pravilu deo i molitvi Isusovoj.1). 2) Koliko ćeš puta i u koje vreme ponavlјati ovu molitvu. Kod svetih otaca se ovo spominje samo da onaj koji je dostigao ovu granicu ne bi pomislio da nema više šta da želi i da ne uobrazi da stoji na vrhu molitvenog ili duhovnog savršenstva. Jovan Zlatoust. Kada počne u srcu neprekidno da gori oganj lјubavi prema Gospodu. zaštita moja Duh Sveti”. jer se obraća Gospodu Isusu. sv. molitvenika koji su osobito voleli po neku kratku molitvicu i nju neprestano ponavlјali. Svaka kratka molitva može doći do tog stepena. A od najstarijeg vremena vrlo mnogi su uzimali molitvicu: Gospode Isuse Hriste. vrsta molitve naziva kratkim molitvenim uzdasima Bogu u svaki čas dana i noći. Dakle. A uz to dolazi zagrevanje srca i odbacivanje i običnih. Ovu je molitvu on dodavao i svakome stihu od trideset psalma koje je bio naučio napamet i koji su sastavlјali njegovo molitveno pravilo. Drugome nekome je stalna molitva bila: Ja kao čovek sagreših. a unutrašnje . Ako koji put zaželiš da ponoviš izvestan broj. Kao što je sv.6). Ona se naziva Isusovom molitvom. to će biti jedino dar blagodati. Kasnije je postajala sve opštija i izgovarala su je mnoga sveta usta. Samo u početku nemoj mnogo određivati. dodavao svoju molitvicu: „Nada je moja Otac. Nјu spominje sv. Kasijan govori da je u njegovo vreme bila uobičajena kratka molitva: Bože. Isak Sirin. Potrudi se da se na nju navikneš i ti. 70. zaštita moja Duh Sveti”. . eto. a osobito kada se dugom i pravilnom upotrebom prosto slije s disanjem. smiluj se na mene grešnog. Ta se. Joanikija piše da je on stalno ponavlјao molitvicu: „Nada je moja Otac. ne odbijaj mu. koliko možeš češće. Isihije. On je Sam rekao: Niko neće doći Ocu do kroza Me (Jov. pohitaj da me izbaviš. Sad razumeš zašto revnitelјi spasenja nisu žalili truda u navikavanju na ovu molitvu. Temelј ovoj navici se udara što je moguće češćim pažlјivim ponavlјanjem ove molitve u srcu. Koji predstavlјa jedini put za zajednicu s Bogom što je i cilј molitve. um se sabira u stajanje pred Gospodom. Jefrem Sirin. Izgovori je nekoliko puta u početku i nekoliko puta na kraju molitvenog pravila. Lestvičnik. Naziva se i umnom kada se ne vrši samo rečju nego i umom i srcem. utočište moje Sin. Gospode. U žitiju sv. O MOLITVI ISUSOVOJ Bilo je. utoliko je malo po malo povećavaj. tada se zajedno s tim ukorenjuje u čoveku mirno nastrojenje srca sa skrušenim i smirenim misaonim pripadanjem Bogu dotle dolazi naš trud pomoću blagodati Božje. prima u sebe svu silu iskupitelјskog podviga u čemu se i sastoji naše spasenje. Pri tome ne zaboravi jedno: misli neprestano na Boga. Možeš i svoje molitveno pravilo ili jedan njegov deo zameniti ovim molitvicama. Ako postoji za to raspoloženje čini to i posle svake molitve koja u tvoje molitveno pravilo ulazi. utočište moje Sin. a Isusovoj molitvi pripada prvenstvo jer ona sjedinjuje dušu s Gospodom Isusom. Kada se često ponavlјanje ustali. odredi sam ili se posavetuj s duhovnim ocem. Navika na Isusovu molitvu sastoji se spolјa u tome da se ta molitva sama od sebe neprestano nalazi na jeziku. uzevši na sebe da ih ponavlјaš po 10. Varsonufije i Jovan i sv. Sv. I koliko god bi tvoje srce zaželelo da je izgovara. sv. da mi pomožeš! (Ps. Joanikije Veliki posle svakoga stiha psalma. Ugledaj se i ti na njih. 14.

onako kako se govori pred nekim koga za nešto moliš. čitanje i razmišlјanje. kao što su rekli Kalist i Ignjatije. Ne daj telu odmora. Grigorija Sinajita. nego ih izgovaraj u potrebnim razmacima. s velikom smirenošću i ne prisvajaj uspeh sebi. Posle opet siđi na prvo mesto. Kao što sveća ne može goreti na vetru. a zatim zemni . Jedan je od njih rekao: „Nedovolјna je molitva ako ko ne zamori i telo poklonima”.Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА 55 3) Ne žuri da govoriš brzo jednu molitvu za drugom. Da bi se te nepravilnosti izbegle.deset puta pojasni. 2) Svoje spolјašnje veze s lјudima svedi na najneophodnije.tako sve dok ne svršiš. Poslušaj apostola koji govori: Tijelu ne ugađajte po želјama (Rim. Odredi sebi samo trud i trud. otaca ćeš nađi mnogo korisnih opomena protiv nepravilnog postupanja kod ove molitve. Kada od naprezanja počinje u srcu tištati. 9) Ne određuj vreme koje je potrebno za uspeh u ovoj molitvi. kao što neprimetno raste telo. 8) Kod sv. čak i između reči. ma koliko ti se one činile prostim i neduhovnim. Ignjatija i Kalista. Znaj da pravi uspeh biva unutra. Osobito čuvaj čula i među njima naročito oči i uši. 5) Kad govoriš ovu molitvu u toku molitvenog pravila ili inače kad ti se daje prilika. Ako se ne pridržavaš toga. nije bitno. nego su samo spolјašnja sredstva koja ne moraju biti za sve. i s potpunom svešću o Nјegovom veličanstvu. Obrati pažnju: u poukama svetih otaca nađi ćeš uputstva kako da sediš. drži strogo svoje telo. tako i u pogledu sna i odmora. Ako odlučiš da prema svojoj moći podražavaš tome. kako u pogledu hrane. Ne potcenjuj ove napomene. Za tebe je dovolјno da bdiš u srcu pred Gospodom i da Mu uznosiš ovu molitvu pobožno i smerno. a i pouke svih drugih otaca o unutrašnjoj molitvi koje se mogu primeniti i na Isusovu molitvu. promeni mesto usredsređivanja i premesti ga uvrh prsa. To sve. neprimetno i bez pokazivanja. Zato kada se tebi unutra oglasi: a. 7) Usredsredi pažnju na mesto nešto više iznad srca i tako ponavlјaj molitvu Isusovu. onda. I to samo za vreme navikavanja na molitvu. Tu je početak samoobmane. čitaj u „Dobrotolјublјu” Simeona Novog Bogoslova. Jedan od atonskih otaca rekao je za sebe da je prošlo dve godine truda dok se zagrejalo srce. A ako nisi. s poklonima kada si na molitvenom pravilu i s misaonim pripadanjima kada je vršiš između poslova. . tako se molitva ne može zapaliti pod prilivom spolјašnjih utisaka. valјa da imaš savetnika duhovnog oca ili brata kome ćeš poveravati što ti se dogodilo u toku podviga. Za čitanje biraj u prvom redu knjige u kojima se govori o molitvi i uopšte o unutrašnjem. Ugušuj odmah taj glas. nego više o tome da ta um bude u srcu i da stoji pred Gospodom kao da je On prisutan. blagodati i pravdi. 4) Ako si slobodan između jednog i drugog molitvenog pravila. a isto tako veži i jezik. kod drugoga se to dogodilo posle osam meseci. 13. A sam uvek radi s najvećom prostotom. inače će on kao truba odjekivati u tebi i podgrevati samouverenost. Nikifora Monaha. nećeš moći ni koraknuti u molitvenom podvigu. Svakako si slušao ili čitao da sveti oci u svojim pravilima o molitvi naređuju mnoštvo poklona. 1) Prvo. zauzmi molitveni stav i pri svakom izgovaranju čini poklon .14). koji umesto stvarnog pokazuje nešto što samo spolјa izgleda. Ne popuštaj mu samo zato što ono to hoće. Ipak. Proći će meseci i godine dok ti se ukažu slabi počeci uspeha. ne brini se jedino o rečima. kako da držiš glavu i kako da upravlјaš disanjem. Kod svakog to biva prema njegovoj moći i trudu u ovome delu. 6) O dalјim uputstvima. evo ga! znaj da je to glas zlog duha. po savetu monaha Nikifora. onda tajno govori kad god ti se da prilika između poslova. savetima i opomenama u pogledu Isusove molitve. duhovnom životu. a posle će ti se već samo pokazati šta ćeš moći dopustiti. onda odredi sebi da u to vreme uznosiš Gospodu nekoliko puta ovu molitvu. uskoro ćeš videti plod od svoga truda u privikavanju na Isusovu molitvu. POMOĆNA SREDSTVA 3A USPEVANјE U MOLITVENOM PODVIGU Ako želiš da postigneš uspeh u molitvenom trudu moraš sve činiti da jednom rukom ne rušiš ono što drugom zidaš. 3) Sve slobodno vreme posle molitve upotreblјavaj na rad.

DEO MOLITVE U NEVIDLjIVOM RATU Govoreći o molitvi. Bilo je to za vreme spremanja za sv. govorio sam ti u prvom redu kako ćeš dovesti molitvu do toga da bude prava. ali kada je nad mojom glavom čitao razrešnu molitvu. Zatim ne propuštaj ni jedan slučaj kad ti se daje prilika da učiniš dobro ili da projaviš kakvo dobro raspoloženje. 5) Reći ću ti šta sam čuo od jednog Božjeg čoveka. i ukoliko ko u tome više uspeva taj dar većma projavlјuje svoj sjaj. 6) Dodaću još nekoliko reči sv. Kad budeš stvorio takvo raspoloženje. veli. i ja sam imao utisak kao da se ko dotiče moga srca. ne zaboravlјaj da se moliš i za molitvu”. A samo se po sebi razume da revnost za spasenje mora silno goreti u tebi i ispunjavati svu dušu. ali je ovaj drugi snažniji. ako se ukoreni u srcu i počne u njemu neprekidno delovati. Zatim sam pristupio sv. u moje je srce sišao slatki plamičak. pohitaj da se očistiš pokajanjem da bi mogao slobodno podizati oči Gospodu. Zato ako iskreno hoćemo da se blagodatna klica koja je u nama sakrivena razvije. Makarije Egipatski: „Videće. I dobićeš ono što tražiš. ako bude prava. osobito o iskupitelјskom podvigu Spasitelјa. preklinjući je da izmoli da budem odlučan. zaplivaćeš u more božanske svetlosti. Prisustvo u hramu oseniće te molitvenim oblakom. Duhovni otac mi nije ništa kazao. a naročito o Nјegovim stradanjima i smrti. dok se ona ne zagreje i ne razgori do neiskazane lјubavi prema Gospodu”. Jer znaj: iako je molitva koja se čini sopstvenim naporima ugodna Bogu. Grigorija Sinaita. taj se dar pokazuje u neprekidnom molitvenom prizivanju Gospoda Isusa. Grigorija Sinajita: „U nama. govorio mi je on. strasni napadi tela i sablazni . i prvi preko ovog drugog dobija svoju snagu. video sam da je ono što se događalo u meni upravo to što se traži ovom molitvom”. Navešću ti šta kaže o tome sv. pričešće. ali se Bog smilovao na mene i poslao mi duh pokajanja. Neophodno je da na duši ne leži ni jedan greh koji nije očišćen pokajanjem. U prvom redu u ispunjavanju zapovesti. A u srcu imaj stalno potpunu skrušenost. Ovome dodaj i pohađanje crkve koliko više možeš. Ona mora u svemu biti glavna pokretačka snaga zajedno sa strahom Božjim i čvrstom nadom. jeste dar Božji. i ako za vreme molitvenog truda učiniš nešto što muči savest. Možda ti se učinilo čudno. Od tog momenta ona postaje kao neprobojni oklop duše koji brani da do nje dopru strele zlog duha. Ne čudi se tome i znaj da će molitva samo u tom slučaju postati pobedonosno oružje. postoji blagodat još od samog krštenja. ne sasvim kako treba. da kada je reč o nevidlјivoj borbi. delo Božje blagodati. Onaj prvi način pojavlјivanja je snažan. koja se uselјava u srce i u njemu ostaje. a osobito smirenost.U ovome se odelјku iz dela sv.56 Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА Razmišlјaj isklјučivo o Bogu i o božanskom. sadrži sve ono što sam u gornjem izlaganju rekao. „Živeo sam. čas kratkim uzdasima Bogu. veli on. njegov trud ima za posledicu vraćanje snage tom blagodatnom daru. A šta ćeš dobiti ako svu službu odstojiš u istinskom molitvenom nastrojenju! 4) Znaj i to da je nemoguće uspevati u molitvi bez uspevanja u hrišćanskom životu. Taj je plamičak tamo u srcu i ostao. Zato. slušaš samo o tome šta da činiš pa da molitva bude istinska. a pred ispovešću sam se dugo molio pred ikonom Bogorodice. čas svojim molitvama. poslušnost i odricanje od svoje volјe. ali je ona zbog naše nepažnje i neispravnog života prigušena ili kao zarivena u zemlјu. a kad sam čuo. Starao sam se svim silama da stvorim u sebi čvrstu odluku da postanem bolјi. čas molitvom Isusovom. S druge strane. Ako budeš tako činio. moleći se za sve. Kada ko odluči da živi po Bogu i počne se starati o svome spasenju. ipak prava molitva. požurimo da se naviknemo na ovaj drugi poziv i da nam u srcu postoji samo molitva. ispovesti i sve otvoreno rekao. . Saopštavam ti ovo da bi video šta se molitvenim trudom traži i po čemu se može znati da je to što se traži unekoliko zadobijeno. O molitvi Isusovoj nisam bio čuo. to jest. I Bog mi je pomagao. ali ne propuštaj pri tome ništa što ti u tom trudu može biti od pomoći. Taj se dar pojavlјuje na dva načina. zaposli sebe molitvenim trudom i moli se čas gotovim. Od toga sam se vremena molio i usredsređivao svu pažnju na go mesto na kome sam osećao taj dodir i starajući se da to osećanje ostane. Bog tvoj veliki molitveni trud i da iskreno želiš uspeh u molitvi i podariće ti molitvu. i kada želiš da znaš kakvu pomoć u toj borbi daje molitva.

Samo ako je molitva usrdna. Molitvi pripada mesto u samom početku odbijanja neprijatelјskih napada. Ali dok molitva dođe do te snage. ženske lepote. I mnogo ćeš sličnih mesta naći kod sv. Sa ona četiri oruđa mi se borimo s neprijatelјima Hristovom silom. te ti savetujem da češće čitaš njegovu besedu o opreznosti i molitvi. o nepokoleblјivoj nadi na Boga. i to više nego ma koje drugo sredstvo. srebrolјublјe i drugo. Čim samo prodre u dušu predstava nekog čulnog predmeta.kao što smo imali prilike i da doživimo”. odmah ga odbijaj i istovremeno zavapi Hristu Gospodu. a prizivanje imena Isusa Hrista izgoni je iz srca. Pomoć dolazi. Isihije piše o tome u svojoj besedi o trezvenosti i molitvi: „Trebalo bi oprezno i budnim okom uma da gledaš na srce i da paziš ko ulazi. Kod njega se može naći i ceo plan ove nevidlјive borbe. ubacimo među njih prizivanje u pomoć Gospoda našega Isusa Hrista i odmah ćemo videti kako će početi da se razvejavaju kao dim . Na drugom opet mestu isti svetitelј piše: „Borbu s mislima moramo voditi ovim redom: pre svega potrebna je opreznost. Tako i ja: sedim u svojoj ćeliji i vidim da zle misli ustaju na mene. Kad čovekova pažnja. Kako nemam snage da se borim s njima. ona je u stanju da prizove Božju pomoć i da odbije neprijatelјa. onda onaj koji revnuje na svome spasenju odmah biva svestan da je to delo zlog duha i napreže sve snage i bespoštedno ga odbija od srca ne dajući mu da u njega uđe. blud. Tako stvarno i biva. I tada ćeš imati prilike da osetiš Božju zaštitu”. Sv. ili se pojavi strasna misao. Jovan Kolov to ovako predstavlјa: „Ja sam sličan čoveku koji sedi pod velikim drvetom i vidi da mu se približava mnoštvo zverova i zmija. Kad vidiš da dolazi neprijatelј. Samim svojim prisustvom u srcu ona prekraćuje borbu. Četiri oruđa o kojima smo govorili dobijaju svoju snagu od blagodatnih moći i darova koje nam je stekla krv Hristova. zli dusi ti neće dati mira i neće proći ni minuta bez borbe. Ako tako učini. jer iza toga neminovno dolaze rđava dela. Pošto sam ne može da se spase od njih. kao budni stražar. ražarene strele demona se odbijaju i ne dozvolјava se strasnom maštanju da za sobom odvuče misli. neprijatelј se povlače i borba se stišava. ili bez bojazni da će borba naići. Sv. a ova tajna i jeste sama krv Hristova i samo telo Hristovo.Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА 57 sveta. Evo kojim redom teče ta borba. o borbi s grehom i o molitvi. kao noć posle dana”. pribegavam Bogu molitvom i tako se spasavam od neprijatelјa”. ili srebra i zlata odmah osuđujte sebe što ste uneli u srce zlopamćenje. a ovde Sam Gospod Hristos uništava . A to znači isto što i reći: postupaj tako i bićeš pobednik i bez borbe. Da li je i tu od pomoći molitva? Nesumnjivo. kao na primer čoveka koji nas je uvredio. kad primetimo da je došla nečista misao. Ako je um naviknut da se čuva od prevare zlog duha i ako je sposoban da uvidi njegove zamke. zatim. Ali istovremeno uznosi Gospodu molitvu i priziva Ga u pomoć. neka se odmah odupre i obrati molitvom Gospodu za pomoć. Sada želim da ti ukažem na još jedno moćno oruđe u ovoj borbi. DRUGI DEO O TAJNI SVETOG PRIČEŠĆA Sve do sada govorio sam ti o četiri oruđa koja su potrebna za savlađivanje neprijatelјa u nevidlјivom ratu i to: o neuzdanju u sebe. I dalјe: „Čovekov otpor obično prekida dalјi napad grešne misli. niti da se srce njima zabavlјa i saglašava. Isihija. te je i u broju duhovnih oruđa najjača i najopasnija za neprijatelјa. To je tajna najviša među tajnama. moramo je odmah odbaciti od srca s gnevom i kletvom: istovremeno se moramo obratiti molitvom Gospodu Hristu da se to demonsko maštanje odmah razveje da ne bi um pošao za njim kao dete zaneseno veštim mađioničarem”. primeti da nailaze neprijatelјi i njihove se strele osete: to jest. on se brzo penje na drvo i tako se spasava. a to je tajna svetog pričešća. ili se uopšte strast u čoveku pokrene. Zato se i savetuje: požuri da ti za srce prione molitva i postaraj se da ona u njemu bude neprekidno. I dalјe veli: „Zato svaki put kad nam se dogodi da navalјuju zle misli.

Pre pričešća treba kroz tajnu pokajanja i ispovesti očistiti sebe od svake prlјavštine greha i ispuniti ono što na ispovesti naredi duhovni otac. neke za vreme. ne dopusti sebi da se izgubiš u tuzi i odbaci od sebe svako očajanje. da preduzimamo izvesna naročita dela i naročite mere i to neke pre. to ih pobeđuje krv Hristova. predobri moj Gospode. 6. tako da ti možeš imati u rukama uvek ovo svemoćno oružje i braniti se njime od neprijatelјa neprestano. pređi letimično sve pogreške koje si učinio od prošlog pričešća do sada. Po pričešću svetim tajnama uđi odmah u unutrašnjost svoga srca i poklonivši se tamo Gospodu s pobožnom smirenošću reci Mu: „Ti vidiš. ili još ranije. lјubavlјu i predanošću. Jer ko jede Hristovo telo i pije njegovu krv. Imaj ovo u vidu i pričešćuj se sv. Seti se da mi sa svoje strane nismo učinili ništa zašto bismo zaslužili Božju lјubav. Zato kad odnosimo pobedu nad neprijatelјima. primajući tvoje pokajanje i gotovost da od sada služiš samo Nјemu. a revnuj neprestano da se misaono i duhovno pričešćuješ Hristom Gospodom. Ili uzmi Sam moje oružje.58 Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА naše neprijatelјe preko nas i zajedno s nama. KAKO SE RAZMIŠLjANјEM O SVETOJ TAJNI PRIČEŠĆA RASPALjUJE U NAMA LjUBAV PREMA BOGU Da bi razmišlјanjem o nebesnoj tajni tela i krvi Hristove raspalio u sebi veću lјubav prema Bogu. treba da imamo izvesna naročita raspoloženja. Seti se da ta lјubav po svojoj čistoti ne liči na lјubav čoveka prema čoveku. Seti se kako si bez straha i sa kakvom zasleplјenošću sve to činio i zastidi se što si svoju pohotu stavlјao iznad volјe Božje. Prvo može biti često samo onoliko koliko je to moguće s obzirom na spolјašnje prilike. Tome valјa dodati i čvrstu i svesrdnu rešenost da ćemo ubuduće svom dušom. svom snagom i svom mišlјu služiti samo Gospodu Hristu i činiti samo ono što je Nјemu ugodno. Pomozi mi i daj snage mojim nemoćnim naporima. u tajni tela i krvi Hristove. Kako i na koji način? Izgonjenjem iz srca svake misli o ma čemu tvarnom i zatvaranjem vrata srca da u njega ne uđe ništa i niko osim Gospoda. misliti kako Spasitelј silno želi da Mu primanjem ove tajne daš mesto u svome srcu. razmišlјaj o lјubavi koju pokazuje Bog prema tebi u ovoj tajni.56). da Bog želi da bude u zajednici sa nama. potrudi se da dublјe urežeš u um ove dve misli: prvo. bori se mesto mene i uništi mog neprijatelјa”. Ipak. Ta je Spasitelјeva želјa toliko velika da je nikakav um ne može potpuno pojmiti. opet ti dolazi i ulazi u tebe da bi Svojom neizmernom dobrotom ispunio težnju tvoje neblagodarnosti i maloverja. Ova se najsvetija tajna može primati na dva načina: prvo. Izjutra. drugo. Eto. počni još uoči toga dana. kako na svoju propast lako padam u greh i kakvu snagu ima nada mnom strast koja se sa mnom bori i koliko sam nemoćan da se nje oslobodim. Kada zaželiš da primiš ovu tajnu.31) i drugo da Bog silno mrzi greh pošto mu on smeta da se sjedini sa nama. kao što je On Sam i rekao: Koji jede moje tijelo i pije moju krv stoji u Meni i ja u njemu (Jov. KAKO TREBA PRIMATI SVETU TAJNU PRIČEŠĆA Da bismo dostigli cilј s kojim pristupamo ovoj božanskoj tajni. 8. a neke posle pričešća. koja daje i očekuje . A Bog nas je zavoleo toliko da je i Sebe darovao nama najnedostojnijim stvorenjima Svojim.11). Pristupi Mu sa smirenim osećanjem nedostojnosti. Hristovim tajnama što možeš češće i čim ti to odobri duhovni otac. u umu i srcu. Da bi to ipak koliko toliko shvatio. unutrašnje stanje i savet duhovnog oca. duhovno i misaono. dugotrplјivi Gospod. taj živi u Hristu i Hristos živi u njemu. pre svetog pričešća. kao što je napisano u Otkrovenju: I oni ga pobijediše krvlјu Jagnjetovom (12. kao što svedoči sama sveta Premudrost kada govori: Milina mi je sa sinovima lјudskim (Prič. a drugo može biti svakog trenutka. Uputstvo za ovo poslednje dao sam ti u poglavlјu o molitvi. ali i s punom nadom.

.Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА 59 da joj se nečim uzvrati. pozvaću Te i umoliti da uđeš u njega i činiš u njemu sve ono što činiš i u dušama onih koji su potpuno predani Tebi”. Sjedinjenjem moga zemalјskog srca s Tvojim nebeskim. govoreći: „Nedostojan sam. Zatim pristupi sv. zahvalјujući tvome spasonosnom uticaju na moju dušu.Želim da mi od sada jedino Ti budeš svetlost. zatvori se u dubinu srca. ili da cenim svoje misli. Pomozi mi da na žrtveniku moga srca gori jedino oganj moje lјubavi prema Tebi i da on sagori svaku drugu lјubav i svaku drugu želјu. Gospode. Ne zato što imaš potrebu za mnom nego što ja imam potrebu za Tobom. po Svojoj bezgraničnoj lјubavi udostoj primanja jer Ti s verom prilazim”. Ali me Ti. nije to učinio radi Sebe nego jedino radi nas.Želim da moje srce bude jedno s Tvojim i nadam se da će to pomoću Tvoje blagodati i biti. otrgnuti od svega drugog i početi da želim jedino Tebe i da se hranim jedino Tobom? Gospode. svome Bogu. savršena lјubavi i Hlebe života. ako ostane u meni i najmanji trag samolјublјa. sjajniji od sunca. A ko si ti? Ništa i niži od ničega. . tako da kroz čitav tvoj život tvojim umom. pričešće. neka to bude!” . Zato se i molim i neprekidno ću se moliti. i raspet. zaboravi na sve tvarno i pomoli se: „Previšnji Caru neba i zemlјe. Care slave? Šta očekuješ od mene koji sam samo prah? Pri svetlosti Tvoje neizmerne lјubavi vidim da hoćeš da mi podariš Sebe za hranu i piće i to ne radi čega drugog. zahvalјujući dodiru s Tobom. A kada se približi sveti čas pričešća sa smirenošću i srdačnom toplotom živlјe predstavi sebi ko si ti a Ko je Onaj Koga imaš da primiš. sama čistota. Sveti nad Svetima. . Razmišlјajući o tome reci: „Kako je sve to čudesno! Previšnji Bog je ponudio Svoje srce meni najneznatijem Svojem stvorenju. Bog nema potrebe za nečim spolјa. radi Tebe i u Tebi? Kada ću se. ostajući i dalјe Bog u čijoj je ruci život i smrt čitavog sveta. ili da zadržim navike ugađanja sebi. ukrasi ga svetim Tvojim vrlinama i ispuni ga raspoloženjem da sve radi samo da posluži Tebi. da se greje toplotom koja od Tebe dolazi i nadam se da će. Nikada nisi ništa drugo želeo od mene i sada ne želiš. da to ne može biti ako se potpuno ne odrečem sebe. jer tim sjedinjenjem u lјubavi Ti živiš u meni i ja u Tebi i ja postajem kao Ti Sam. Gospode. živote moj prekrasni. Koji je iz lјubavi prema tebi primio oblik sluge.Želim da ne vidim. ne mislim i ne osećam ništa do ono čemu me uče Tvoje zapovesti i nadam se da ću Tvojom pomoću to i postići. tako i biti. volјom i svim osećanjima vlada samo lјubav prema Nјemu i usrdna želјa da Nјemu služiš. stvara se u meni jedno božansko srce”. no pošto si Ti od sada sa mnom. Zato gledajući na svetu tajnu pričešća otvori svoje srce i pomoli se: „O hlebe prenebesni. makar sve u meni i izvan mene protiv toga ustajalo. Pošto primiš sveto pričešće. udostojio si me nedostojnog Tvoje lјubavi. Tada ću otvoriti srce svoje. da Te primim jer se još nisam očistio od privezanosti za ono što Ti ne voliš. kao žrtvu palјenicu. predobri Bože moj. da gleda u Tebe. On je Sin Božji pred Kojim drhte nebesa i sve sile. moj Gospode. Zato ako nas je obasuo lјubavlјu. nego da neprestano prebiva u njemu. Zato hoću i želim da se od sada protivim sebi u svemu. slatki i večni. otrgni moje bedno srce od ostalih veza i naklonosti. ako se u meni bude zadržalo raspoloženje da ma u čemu činim svoju volјu. pričešću sa svetim strahom i lјubavlјu. početi da živim jedino Tobom. ne čujem. osim želјe da prinesem sebe kao žrtvu palјenicu Tebi. O Premilostivi Gospode neka to bude. Gospode. nego da pretvoriš mene u Sebe. bio prezren. Svojim silama u tome ne mogu uspeti. ako mi duša bude zaželela nešto što nije Tebi ugodno. nadam se da ćeš Ti obavlјati u meni ono što je potrebno. Ispunićeš se radošću kada postaneš svestan koliko te voli i visoko uzdiže Bog u želјi da i ti zavoliš Nјega i da se otrgneš od privezanosti za tvari i samog sebe i da prineseš sebe Nјemu.Želim da se moja pažnja ne udalјuje od srca u kome si Ti. Znam. ne na Kakvom drugom ognju nego na ognju Tvoje lјubavi? Kada ću. Nedostojan sam da Te primim. . kada će doći čas da se žrtvujem sav za Tebe. U takvim mislima i osećanjima provedi veče i jutro. jer se još nisam potpuno predao Tvojoj lјubavi i Tvojoj volјi. i zavete moga srca! Evo sjedinjujem svoju volјu s Tvojom volјom i kao što si Ti dao celog Sebe meni i ja predajem celog sebe Tebi da budem u Tebi sav. porugan. Šta želiš od mene. i da primoravam sebe na sve ono što je po Tvojoj volјi. moć i radovanje i nadam se da će tako i biti. pripremajući se za sv. Čuj sada.

unutrašnje. Isto tako i usrdno i besprekorno ispunjavanje svih zapovesti Božjih ima za plod uselјavanje Gospoda sa Ocem i Svetim Duhom u srce (sr. čovek može po Božjoj blagodati biti u neprekidnom dodiru s Bogom. Jov. Osećanje Boga se povlači ali se dodir s Nјim ne prekida ako. da daruje duši da Ga oseti. govoreći o dužnosti koja nam se sv. Pravi pričesnici uvek bivaju posle pričešća u blagodatnom raspoloženju: srce duhovno oseća Gospoda. Ali i kada neko oseća s vremena na vreme Boga u svome duhu. primivši u svetom pričešću Gospoda Koji se za tebe žrtvovao i silu te žrtve. po nesreći. Duhovno se pričešćivanje ne sme mešati sa sećanjem na pričešćivanje telom i krvlјu ma to . može se pričešćivati svakog časa i svakog trenutka. za sv. svaku žalost i svaku nepravednu optužbu koje mogu u toku života da naiđu na tebe. Svaki put kad se pričešćuješ. i glad i usrdno molјenje za ovaj dar. ako ne nađe da je za dobro same duše potrebno da još malo bude gladna i žedna. u kome moramo uzimati učešća.15). lјubavlјu i gotovošću da će ma i po cenu života biti verni Božjim zapovestima.Gospodu Bogu Koji je za njih umro i vaskrsao. a zatim molitve za svoje duhovne. Ono je dar blagodati onim trudbenicima na putu Gospodnjem koji su usrdni i koji ne žale sebe. duhovno. to jest. Vasilije Veliki.26). čim primete da to osećanje slabi. Sv. nego Onome Koga su u sv. O DUHOVNOM PRIČEŠĆIVANјU Tajnom tela i krvi može se čovek pričešćivati samo u određeno vreme. Ni jedno se drugo osećanje ne može sravniti s osećanjem Boga. 5. i kada Bog hoće. Crkvu Božju. kao u deteta srdačna molitva i odricanje od sebe. ne učinimo kakav greh. i to je dar blagodati.60 Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА Zatim se staraj da iz dana u dan sve više zagrevaš u sebi želјu za primanjem ove tajne i trudi se da činiš samo volјu Božju i da ti ona bude putovođa u svim duhovnim i telesnim delima. izjavlјuj savršenu gotovost da iz lјubavi prema Gospodu. ni grehu. No postoje ipak i dela koja tome pripremaju put. trude se da ga povrate. Koji se žrtvovao za nas. slavoslovlјe. No pošto smo obučeni u telo i upleteni u odnose sa spolјašnjim svetom. smrt Gospodnju obznanjuju (I Kor. ni svetu. Sjedinjena sa žrtvom kojom nam je Sin Božji izmolio od Oca svaku milost. duhovno osećanje Gospoda zbog toga skretanja pažnje na svet iz dana u dan slabi i skriva se. A Gospod je pretrpeo smrt za sve lјude. Radi čega? Da oni koji žive ne žive više sebi. spominje reči apostola Pavla da oni koji se pričešćuju telom i krvlјu Gospodnjom. zato oni koji su to jednom osetili. pričešćem nalaže. To i jeste duhovno pričešćivanje Gospodom. duševne i telesne potrebe. Kada se pričestimo telom i krvlјu Gospoda. razume se i za one koji se pričešćuju. koji to blagodatno stanje raskida. uzimaju na sebe obavezu da ne žive više sebi. šta može smetati Gospodu. A Gospod tako i čini. za svoje domaće. Međutim. ova će molitva biti uslišena i neće ostati bez ploda. zatim oslobođenje od privezanosti za ma šta i mirno podnošenje nepravednih optužbi a sve to u duhu potpunog predavanja volјi Božjoj. Koji je već tu. premda taj dar uvek dolazi neočekivano. primamo po Nјegovom obećanju u sebe Nјega Samog i Nјegovu blagodat koja daje čistom srcu da ovo oseti. No ono može biti i neprekidno kod čoveka koji uvek čuva u čistoti svoje srce i čija se pažnja i osećanje nikako ne odvajaju od Boga. osećaju se isto kao i prvi put. za svoje dobrotvore i za duše onih koji su u veri umrli.23). osećati srcem ovaj dodir. Naša je samo žeđ. nego onome koji za njih umrije i vaskrse (II Kor. To su dela koja naročito pripremaju čoveka da mu Gospod daruje da Ga oseća u duši. ali ne više nego jednom dnevno. Kada na duši nema greha. Među delima odricanja od sebe najvažnije je u ovom slučaju smireno poslušanje i mišlјenje da smo najnedostojniji od svih lјudi. Prema tome oni koji se pričešćuju s verom. Najzad. Ono dakle biva s vremena na vreme. 14. kada čovek ne trpi u sebi grešne misli i grešna osećanja. pričešćuj se beskrvnom žrtvom i prinosi samog sebe na žrtvu Bogu. 11. a kad u tome uspeju. uznesi nebesnom Ocu i u njeno ime blagodarenje. pretrpiš svaku nevolјu. pričešću primili . to jest. Ta su dela: čista.

Postaraj se da raspalјuješ u sebi osećanje zahvalnosti prema Bogu od trenutka kad se izjutra probudiš. Oni se udostojavaju samo osvećenja Božjeg zbog učestvovanja pri prinošenju beskrvne žrtve. nego je za to potrebna izvesna udalјenost. to se uverenje sve dublјe ukorenjuje. Otpočinje trud i rad u znoju lica. ali su tebi Nјegovi darovi neophodni. Ko nije zahvalan na malom. Zapovesti nisu teške. uskratiće nam se dobro koje imamo da bismo se osvestili. i uveče sklopi oči s rečima zahvalnosti na ustima što si obasut Božjim darovima. Već od prvih dana uspeva u dobru utoliko ukoliko mu dolazi pomoć ozgo. Kojom ćemo rečju nazvati nezahvalnost prema Bogu? A Bogu ne možeš ničim drugim dostojno pokazati blagodarnost.i samoga sebe prineseš na žrtvu Nјemu. ali se nailazi na mnoge spolјašnje i unutrašnje prepreke koje dolaze od stečenih sklonosti i navika. Kako ćeš rasplamsati u sebi osećanje zahvalnosti prema Bogu i kako ćeš ga stalno podržavati? Razmisli o svim dobročinstvima Božjim prema lјudskom rodu i prema tebi samom i češće zaustavlјaj svoju misao na njima.18). to uverenje stupa u prvi red i postaje jedno od glavnih. i u tebi će oživeti osećanje blagodarnosti prema Bogu. Dar se ne udvostručava samo kada nema blagodarnosti”. . premda ono tu i može biti. I sv. veli sv. pobuđuje onoga koji daje i na veće darove od ranijih. snaži se nadom na pomoć Božju. kao što Apostol i savetuje: Na svačemu zahvalјujte. Trudbenik sve čini sam. od kojih je jedan i san. Pošto u čoveku zavlada odgovarajući mir. U lјudskom se društvu nezahvalnost naziva crnom. Uglede za te pesme naći ćeš u molitvama i spisima svetitelјa. ali to nije isto što i duhovno pričešćivanje.Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА 61 sećanje i bilo praćeno izvesnim snažnim duhovnim osećanjima. Zato valјa zahvalјivati Bogu za sve: za svako dobro koje dobijamo iz Nјegove darežlјive ruke. tajna Evharistije. Ponavlјaj ih češće mišlјu i rečju. Kao što oči ne mogu da vide predmet koji je isuviše blizu. O PREDANOSTI VOLjI BOŽJOJ Onaj koji se pokajao predaje sebe Bogu i otpočinje da Mu služi. I ukoliko se trudbenik većma odriče sebe. pa preko celoga dana. ali uz Božju pomoć. Delovanje Božje u onima koji se trude da se spasu počinje od prvih trenutaka obraćanja i ono izvršuje i samo obraćanje. O BLAGODARENјU BOGU Svako dobro koje imamo i svako dobro koje činimo Božje je i od Boga je. Isak piše: „Zahvalnost onoga koji prima. „Najbolјe sredstvo da se očuva dobrotvorstvo dobrotvora. osim potpunom gotovošću da sve svoje . a po gubitku hvale ono što su izgubili”. Sv. Zlatoust. prilјublјuje uz Boga i. za svako dobro delo. izvršujući Nјegove zapovesti i čineći Nјegovu volјu. Ali neumorni trudbenik s Božjom pomoću najzad sve pobeđuje. govoreći: „Pošto ne zahvalјujemo za dobra koja nam Bog daje. svestan svoje nemoći. Nastaje potpuno predavanje čoveka volјi Božjoj i prepuštanje da Bog dela u njemu. I što ide dalјe. Ne sme se isto tako mešati ni s onim što osećaju verni u hramu dok se svršava sv. 5. jeste sećanje na dobro koje nam je učinjeno i neprekidna zahvalnost”. jer je ovo volјa Božija u Hristu Isusu od vas (I Sol. nećeš moći da ne uzneseš Bogu pesmu zahvalnosti. Ako u tebi živi srce. bilo ono javno ili tajno. Vasilije Veliki dodaje ovome i izvesno zastrašivanje. Dok su se koristili darovima nisu osećali blagodarnost prema Darodavcu. Tvoja zahvalјivanja nisu Bogu potrebna. utoliko je Božja pomoć sve veća. za svaki dobri podvig i za svaku pobedu nad neprijatelјem našeg spasenja. toga će u većem nada obmanuti. tako i nezahvalne duše obično počinju uviđati vrednost onoga što su imale tek kada ga izgube. i to ne samo svakoga dana nego mnogo puta u toku dana.

Sve što naslađuje srce istovremeno ga i zagreva. Druge žrtve. Savršenstvo je nešto što se u početku samo želi ali ne dolazi. sveta revnost i lјubav prema Bogu. koristićeš se odgovarajućim sredstvima.nisi još za žrtvu palјenicu. ali to će biti samo reč. Dok se čovek trudi oko čišćenja srca. ni osećanjima da se zanose nečim telesnim. 5. Bog stalno dela u njemu. To se pak delo izvršuje bez reči. Seme za to jeste . a ne delo. U spolјnim delima zauzmi jedan razuman stav i upućuj sva ta dela glavnom cilјu i dok radiš jedno ne tereti um brigama o mnogom. tada je prinošenje sebe na žrtvu na svome mestu. a tada žrtvuj sebe Bogu. osim Boga. imao je u vidu tu srdačnu toplinu. . ali ne i žrtvu svepalјenicu. očišćenja. jer On i to od nas očekuje.neuzdanje u sebe i nada u Boga. a tek na kraju prinosi sebe.Iskorenjuj odmah izdanke brige o svetskom i živo revnuj u služenju bogu i spasavanju duše. Ona dolazi sama od sebe i ne postoje pravila koja bi govorila kako se ona stiče. Jovan Lestvičnik savetovao na jednom mestu: „Staraj se da neprekidno osećaš Boga i božansko”. ne možeš a da se ne trudiš da je održiš. On je predao celog Sebe Bogu Ocu i u Sebi nas. On to može pokušavati. A dotle neka tvoja žrtva Bogu bude duh skrušen i srce skrušeno i smireno. Božjoj volјi. jer smo mi od mesa Nјegova i od kostiju Nјegovijeh (Ef. Da je neko predao sebe volјi Božjoj poznaje se po tome što se odriče svoga mišlјenja. kao gost s neba.30). Pre no što dođe do savršenstva. blagodarenja i može prinositi. Pođimo. učini da u tebi umre svaki drugi život i ostane samo život u Bogu: da ne živiš više ti. i budi s tim zadovolјan. ako nalaziš zadovolјstvo ma u čemu tvarnom .dobićeš je. on i ne može prineti sebe na žrtvu svepalјenicu. Ako želiš da sačuvaš u srcu tu toplinu. za Nјim.Zato što žrtva Bogu treba da bude savršena i besprekorna. dakle.62 Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА Kad najzad čovek preda celog sebe Bogu. to i duhovna toplina ne biva odjednom svojina našega srca. kao što smo rekli u početku. Dok duhovna toplina ne postane stalno raspoloženje srca. molitve. stoj molitveno u srcu pred Bogom i ne dozvolјavaj mislima da blude i da se rasejavaju. O TOPLINI I HLADNOĆI SRCA Duhovna toplina u srcu plod je osećanja Boga i svega božanskog i ona otpočinje još od momenta pokajanja. Na kraju podviga valјa da prineseš sebe Bogu na žrtvu svepalјenicu. a koristeći se njima saznaćeš kako ćeš je . može i govoriti. kao što se oganj gasi vodom. svojih osećanja da bi živeo po Božjem razumu. Postaraj se najpre da se odrečeš svega. Kada osetiš ovu toplinu. Duhovna toplina nastaje u srcu od uticaja onog što je duhovno. Znaj: ako si privezan za ma šta zemalјsko. Trudeći se. ako se oslanjaš na ma šta u sebi i izvan sebe.Zašto to prinošenje sebe na žrtvu biva na kraju a ne na početku? . a u suštini predstavlјa spoj mnogih duhovnih elemenata.13). U tome se osećanju sadrži: pobožnost. Odlika prave duhovne topline jeste odricanje od svega tvarnog i potpuno posvećivanje Bogu i svemu što je božansko. Dolazi ili sama od sebe. To je visoki stepen hrišćanskog savršenstva u kome je Bog Onaj što čini u vama da hoćete i činite (Filib. U čemu je suština savršene predanosti volјi Božjoj . žrtvu umilostivlјenja. umilјenje. Ona raste neprimetno pored neuzdanja u sebe i nade na Boga. te se ne može reći: čini to i to i . nego da živi u tebi Bog i Gospod Hristos i Duh Sveti. ali ne zauvek. razmišlјanja. samo ovde se to sasvim jasno uviđa. zato ima više vrsta srdačne topline. svoje volјe. kada se pak do savršenstva dođe. Osećanje duhovne topline dolazi prosto i jednostavno. i u osećanju Boga. ili kao rezultat duhovnih vežbanja: učenja. ona sve više jača i od povremene postepeno prelazi u stalnu i postaje trajno raspoloženje srca.saznaje se tek kada se ona pokaže u svoj sili. Odlazi kada pažnja skreće sa duhovnih predmeta i srce se naslađuje nečim neduhovnim. Pošto sva ta duhovna osećanja ne nastaju odmah. onda usredsredi svoju pažnju unutra. 2. Za to je najsavršeniji primer Hristos Spasitelј. Time se duhovna toplina gasi. ukazuje mu šta valјa da čini i pomaže mu da to ostvari. dotle ona dolazi i odlazi. Po tome se ona razlikuje od duševnih i telesnih toplota kao nebo od zemlјe. U početku čovek samo posvećuje sebe na žrtvu. na primer. samoodricanja i dobrih dela. Kada je sv. .

Zato. Koliko je prijatno prisustvo duhovne topline u srcu. ili. prinuđavanjem sebe na njih i ne obraćaj pažnju na pomisli koje te odvraćaju od toga truda. i to raspalјivanje je jedini cilј. toliko je gorko i teško kad ona ode. a kada ona ode — hladno. nekad brže. I to je put za padanje u ranije grehe. ono je toplo. a možda će se sasvim i ugasiti. I zato je uvek kriv samo čovek. revnujući ne da ti se povrate duhovne radosti. Duhovna hladnoća uvek tako dolazi: ponekad zbog slablјenja pažnje i bdenja nad sobom. neka bude volјa Tvoja. kao da je tobož . kada osetiš u sebi hladnoću prema duhovnim zanimanjima i prema duhovnom i svemu božanskom. ni zao duh ne mogu činiti nasilјe na slobodu. Tako je i kada hladnoća dolazi zbog poučnog odstupanja blagodati Božje uzrok u tebi. Ako ne nađeš ništa tamo. ona sasvim odlazi i ostavlјa hladnoću prema svemu božanskom i prema samome Bogu. ili da bi u čoveku ojačalo saznanje i osećanje da je svako dobro koje se učini plod Božje blagodati. I zatim trpi i čekaj. nego je samo sablažnjavaju. Čim se pažnja na to skrene. duhovna toplina će te i sama učiti kako da upravlјaš sobom i uopšte šta da činiš da bi je sačuvao. Gospode. ponekad zbog zamki zlog duha koji se dovija da izmami čoveka iz sebe. ili da bi ubuduće više cenio Božje darove. nego u prvom redu da odstraniš ono što se u tebi nađe da nije ugodno Bogu. a učvršćuje se vezivanjem čoveka za ma šta što je u početku prazno i sujetno. kao što sam već rekao. nego pomoću blagodati neprekidno radio na Božjem delu. revnosnije se trudio da ih sačuva i dublјe smirivao sebe. Jer ni svet. ponekad zbog sablazni koje nas okružuju u svetu (ovo osobito kad lepote sveta zasleplјujućim izgledom povuku čoveka iz sebe samog). a kad se i srce tome prilјubi. kad čovek sam iziđe iz sebe i počne se zanimati nepotrebnim stvarima. postaraj se da je odstraniš i izgladiš. kod njega će sama revnost za duhovnim životom oslabiti. S hladnoćom dolazi i ravnodušnost prema svim duhovnim delima koja je čovek činio da bi duhovnu toplinu održao. A ona. Ko se namah prene i pohita da povrati sebe u pređašnje stanje. ili da bi čovek bolјe razgledao sebe i odstranio osećanja i zanimanja koja nisu u svemu bogougodna i kojima nije krajnji cilј Bog. Hladnoća i osećanje praznine u srcu pošto je gost otišao. Jer iako blagodat odstupa sama. duhovna hladnoća počinje skretanjem pažnje od sebe. odstupa imajući u vidu tebe. lako će povratiti pravilno duhovno nastrojenje. No ko ne obrati pažnju na to i iz rasejanosti ili samouverenosti dozvoli sebi da ostane u atmosferi koja rashlađuje. ali ne dozvolјavaj sebi da ma u čemu odstupiš od običnog poretka tvojih duhovnih zanimanja. sujetna.nego čitava duševno-telesna oblast. Tada se to lišavanje duhovne topline naziva lišavanjem po kazni. No ma kakav uzrok bio. da čovek ne bi opustio ruke. naprežući sve sile koje mu je Bog jedino za to i dao. najzad. Kada je blagodat u srcu. I to se odsustvo duhovne topline naziva poučnim. Pod neduhovnim se ovde smatra ne samo ono što je grešno . zemalјska. pokloni se volјi Božjoj i reci u sebi: „Tako je rekao Bog. Posledica je i u ovom slučaju ista. što neće zakasniti da postigne bezbrižnog. Razlika je samo u tome što zaslužena hladnoća slabi revnost prema duhovnom životu. tvarna. Duhovna toplina je u svom pravom obliku rezultat prisustva blagodati u srcu. a poučna je raspalјuje. Poučno odstupanje blagodeti dolazi: ili da bi se pojavila revnost koja od dugog prebivanja u miru slabi. ili da bi iskrenije predavao sebe u ruke Božje uz savršeno samoodricanje i samouniženje. uđi u sebe i razgledaj zašto je ona došla. Ali duhovna hladnoća može doći i od blagodati. odlazi kad se pažnja i srce od duhovnog obrate neduhovnom. A blagodat odlazi uglavnom onda. Savlađuj taj napad hladnoće prema duhovnim zanimanjima.Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА 63 lakše sačuvati. dodajući prirodnim slikama čovekove uobrazilјe još i svoje naročito privlačne. Ali ponekad blagodat odlazi samo radi čovekovog duhovnog dobra. a ponekad delujući i na telo.jer onaj koji oseti duhovnu toplinu gubi volјu za onim što je grešno . ili da mu se srce ne bi samo naslađivalo duhovnim radostima kad Bog želi da ono potpuno samo pripada Nјemu. i ako se još povede te i delom zadovolјi neduhovne želјe koje u njemu nastaju. na meni nemoćnom i nepotrebnom”. Ako se budeš mudro trudio. i ako u tome ima tvoje krivice. toplina se. Ali onaj koji se i u ovom trenutku prene. a kasnije strasno i grešno. nekad sporije vraća. u čemu ponekad i uspeva. duhovna toplina odmah opada.

ali ne žali se ni njemu na tegobu koja ti je poslana. Govori: Što si klonula. govoreći Gospodu: „Pogledaj na smirenost moju i na trud moj i ne uskrati mi milost Svoju”. Nemoj me ostaviti. nego ostani na tome krstu skrušeno i odbaci od sebe svaku zemalјsku radost koju ti bude. Ne idi za Gospodom rado samo na Tavor. Bože moj! Nemoj se udalјiti od mene (38. i ako prođe u tuzi. Neprijatelј tu ima za cilј da se čovek preda osećanju da ga je Bog ostavio. Bože Izrailјev”! Seti se i Gospoda Hrista dok je bio u Getsimaniji i na krstu i iz srca zavapi u svojoj nevolјi Nјegovim rečima: Neka bude volјa Tvoja. Kada bi lјudi stupali na put života po Bogu s takvim raspoloženjem i kada bi čvrstinom tog raspoloženja. Kad ovo znaš. Ostani u toj želјi i trudu i videćeš divne plodove — doći će oduševlјenje i snaga. podlegali zamkama zlog duha i nekorisno se mučili kada na njih naiđe duhovna hladnoća. sve dok tvoja volјa stoji na strani dobra. Svoje molitve. Spasitelјa mojega i Boga mojega (Ps. zna da će ovaj život.64 Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА besplodan. ne svršavaj ih samo zato da ponovo dobiješ duhovne sladosti. držeći se svega što se za taj život propisuje. biti uvenčan slavom. Gospode. 42. nego i na Golgotu. telesno uzbuđenje i sablažnjive snove. Božja ti je blagodat oduzela duhovne radosti. stoj čvrsto. zbog velike zamorenosti i smućenosti uma. nagrađen izbavlјenjem. ako prođe u stradanju. dušo moja. I kao što sam rekao. i što si žalosna? Uzdaj se u Boga: jer ću Ga još slaviti. pričešćivanja i druga duhovna zanimanja nastavi da svršavaš kao i obično. Sada je pak mirno podnosi sve dok Bogu bude ugodno da te u njoj drži. da sakriješ tu svoju nemoć od lјudi. nego da bi ti bila darovana snaga da mirno ostaneš na tom krstu u slavu raspetog za nas Gospoda Hrista i da uvek živiš i radiš onako kako je Nјemu ugodno. niti samo zato da budeš skinut s tog krsta na kome si sada. dok se duša muči u toj hladnoći prema svemu duhovnom. posle čega će lako ponovo uvesti čoveka u vrtlog grešnog života. nego posle bure daješ tišinu i posle plača i suza izlivaš radost. . a ne prilivima duhovne radosti merili svoje utehe na tom putu. nevolјe i bolovi koji ponekad nailaze na dušu od demonskih iskušenja. 26. Seti se i molitve kojom se po nadahnuću Božjem molila Sara. to jest. isto tako. ali ona je blizu tebe i neće te ostaviti bez pomoći. ne bi tako lako obmanjivali sebe. snažnije napada na čoveka. Evo kako treba da se moliš u vreme duhovne hladnoće. Ako se koji put dok si u tom stanju ne budeš mogao moliti Bogu i predavati pobožnim razmišlјanjima kao ranije. pružao svet ili telo. tvoj će čun ostati čitav. ne samo onda kada osećaš u sebi božansku svetlost i duhovne utehe i radosti. To je pravi život po Bogu. ipak se ne boj. Oduševlјavaj sebe verom da ti je lјubav Božja podnela tu čašu želeći ti veće duhovno savršenstvo. da opusti ruke i da se odluči na nešto strasno. Zašto si Gospode odstupio daleko od mene i prezireš me nevolјnog.5). Ponekad se događa da zli duh. nego i kada te napadaju tuga. tvoje će se trplјenje i tvoja molitva izviti pred lice Božje kao plamen tvoga srca. I time ćeš posvedočiti da si spreman da ideš za Gospodom Hristom svakom stazom kojom bi te pozvao s krstom na plećima i s lјubavlјu jakom kao smrt. Gospode! Neka bude ne kako ja hoću nego kako Ti (Mat. Ako budeš tako činio. to je svakako došlo za njihovo dobro. Gospode. Ako ta hladnoća bude praćena i takvom zamračenošću i smućenošću duha da ne znaš šta da radiš i kuda da se okreneš. Želeti i tražiti Boga radi Boga i imati Ga i osećati to u onoj meri u kojoj On hoće.21). unutrašnjih i spolјašnjih. oni bi sa većom revnošću i s većim samoodricanjem i primoravanjem sebe na dobro produžavali da idu putem bogougodnog života.39). podstičući ružne misli. žena Tovije u vreme tuge i moli se isto tako: „Svaki koji ti služi. nego radije zatraži pouku kako ćeš je ubuduće izbeći. čini sve to kako možeš samo bez lenjosti i popuštanja sebi. po nagovoru zlog duha. Ne obraćajući dalјe pažnju na duhovnu hladnoću. Neka besne grehovni talasi oko srca. Staraj se. Ti se ne raduješ našoj propasti. Neka je blagosloveno u vekove ime Tvoje. nego bi je primali i podnosili sa zahvalnošću i u uverenju da pošto tako hoće Bog. Ne govori o njoj nikome izuzev duhovnom ocu. S radošću ispijaj tu čašu bola. i ispuniće ti dušu. i ono što ne možeš savršeno učiniti delom neka bar bude savršeno po želјi i naporu. ali dok ti sam ne želiš greh nego hoćeš da ostaneš veran Bogu.

da te On čuva. našto se i poziva sveti Nil kad savetuje svakog: „U svim svojim delima koristi se kao svetilnikom svojom savešću”. živiš u miru sa svima i po svaku cenu izbegavaj da sablazniš koga. pravedno i nepravedno. s većom smirenošću i čvršćim uverenjem da je Bog uvek gotov da ti pomogne. Budi svestan da je to iskušenje došlo na tebe za tvoje dobro: kad vreme iskušenja prođe. Ne dopuštaj sebi da se na njih oslanjaš jer su trošne prirode. nebesnim i večnim. i u nos. osećanja. rečima i delima . jer će biti osetlјiva i snažna da te podstiče na dobro i protiv zla.se odnosi kao prema nečemu što ti Bog daje na upotrebu. nekad neprimetno. Više svega pazi da. a onaj koji revnuje za spasenje čisti sebe pokajanjem. i u kosu i pokrila mu sve lice. Pri svem tom izvesne grešne misli. neka joj ne daje da se povodi za svojim želјama. . izići ćeš s potpunim saznanjem svoje nemoći. vlada dušom i telom. prema sebi. Sve ti to već znaš. reči. Spomenuću ti samo najvažnije. prema bližnjima i prema svemu s čime dolaziš u dodir. Neka tvoj duh koji čezne za Bogom. čak ni u mislima i osećanjima. O ČUVANјU I ISPITIVANјU SAVESTI Trudi se da ti savest uvek bude čista i besprekorna i da te ni za šta ne osuđuje i ne muči. Ako se ovako budeš držao. to jest. svima želi dobro i čini dobro koliko možeš. Savest treba da ti bude čista: u odnosu prema Bogu. Nikoga ne osuđuj i ne ponižavaj. čuvaj ih i koristi se njima u slavu Božju. Ona je zakon koji je Bog napisao u srcima lјudi da bi im osvetlјavao put i rukovodio ih u svemu što je dobro. po cenu svake žrtve sa strane.Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА 65 Zato podiži u sebi duh uverenjem da će ta bura uskoro proći i da će tada prestati i hladnoća. U odnosu prema sebi. Neka se duša potčinjava duhu i neka priklanja um istinama koje je otkrio Bog i neka njima osvetlјava oblast svoga znanja. da čini isto što čini i zaprašeni putnik. Ne budi tvrdica. U odnosu prema bližnjima. starajući se u svemu dobro da živimo” (Jevr. Prema stvarima .Poštuj sve lјude kao slike Božje. U odnosu prema Bogu. Budi zadovolјan ma kako ih malo imao i za sve zahvali Darodavcu. Putnik se umiva vodom. te pri svršetku dana retko ko nije sličan putniku koji je išao prašnjavim putem i kome je napadala prašina i u oči. U Nјemu živi. Neka drži volјu u pokornosti zapovestima Božjim. „Koji žele pobožno da žive” i koji revnuju za svoje spasenje tako i čine.Budi pravedan prema sebi i daj svakom delu svoje prirode ono što mu je potrebno. Ako ti to pođe za rukom. Kao što uči apostol Pavle kad naziva savest zakonom napisanim u srcima našim (Rim.14). Ako tako dobro budeš živeo. savest će dobiti snagu i postaće gospodar koji će pravilno upravlјati tvojim životom. To ispitivanje savesti mora biti opšte. Čista savest će učiniti i tvoj život besprekornim. 13. ali se sam nikome ne nameći za učitelјa. 2. Ispituje se i dobro i rđavo.Budi svestan da te Bog gleda. kako bi mogao njima slobodno raspolagati i kako ti ne bi služila za prepreku u dobru. Čini sve tako uvek i na svakom koraku. ali dobro pazi na granice i imaj za zakon: nikad i ni u čemu tijelu ne ugađaj po želјama (Rim. što nosi otisak božanskog i služi za izraz božanskog i neka u tom duhu radi i živi. Oni se staraju da ni u čemu ne pogreše i ničim ne uprlјaju savest. posvećuj sebe i sve svoje na služenje Nјemu i Nјegovom svetom imenu. u Nјega se uzdaj. skrušenošću i suzama. Pavla: „Jer se nadamo da imamo dobru savjest. i u usta. 13.kad utvrdi sve neispravnosti koje je u toku dana dopustio sebi u mislima. a ponekad i dela ipak promaknu. dobro ćeš upravlјati sobom i činićeš dobro sebi. onako . imaćeš dobru savest ugledajući se na sv.15). a nekad i primetno i zamračuju čisti lik savesti. Zato se svakome koji revnuje za spasenje stavlјa u dužnost da večerom ispituje svoju savest i da .očisti ih pokajanjem. sećaj se zašto ti je darovao život. Raduj se s radosnima i tuguj s žalosnima. Ne hvali se svojim stvarima i ne zavidi tuđim.18). Telu pak daj ono što je neophodno. Ni za koju se ne vezuj i na sve gledaj kao na spolјašnja oruđa. . . Neka uči srce da nalazi zadovolјstvo samo u onome što je božansko. ali i ne rasipaj kad to ne služi na dobro. Nјemu predaj svoju privremenu i svoju večnu sudbinu. Od onih koji ti se obraćaju za savet i pouku ne skrivaj istinu kad je znaš.

često pod uticajem strasti i opravdava ružna dela. zaboravi dobro koje si učinio i po primeru svetog apostola Pavla s većim se usrđem seži za onijem što je naprijed (Filib. taj više ne ustaje. neće prestajati sa zahtevom da se radi pravo i da progoni i muči ako se dopustilo rđavo. Zatim donesi čvrstu odluku da paziš strogo na sebe idućeg dana. 19. ona stoji u izvesnoj zavisnosti u tom pogledu od drugih duševnih moći. i razmisli kako valјa ubuduće da se držiš pa da u takvoj i sličnoj prilici ne pogrešiš.20) i Koji jedini zna srca svijeh sinova čovječijih (I Car. a ponekad i neprimećena daju delima izvesni grehovni miris. nisi li počeo maštati o sebi ne davši slavu Bogu? Pravedno delo je zaista pravedno kad se čini iz pokornosti volјi Božjoj i u slavu Božju s potpunim samoodricanjem i samozaboravom. dok se srce ne očisti od strasti. Kad završiš ispitivanje. Propiši to sebi za zakon i odluči se da ga se držiš bez okolišenja i bez popuštanja sebi i ugađanja lјudima. Ukoliko dublјe budeš prodirao u sve što biva u tebi i što dolazi od tebe. uvek pri ispitivanju sebe stavlјaj svoja dela pred ogledalo reči Božje i time se rukovodi pri određivanju njihove kakvoće i dostojanstva. 17. A isto tako ne stidi se i ne oklevaj da se obraćaš pitanjima duhovnom ocu. Tome se ne treba čuditi. ali ne pripisuj to sebi u zaslugu jer je stvarno On taj Koji čini u vama da hoćete i učinite kao što Mu je ugodno (Filib.13). Jov. ili dok ne stekne osećanje dugijem učenjem obučena za razlikovanje dobra i zla (Jevr.9).14) i dobije oči da vidi. dok se još boriš sa strastima. nego ostavlјati do večera. Ako se zli duh usuđivao da pristupi bezgrešnom Gospodu poslednjih . 3.66 Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА kako je gore označeno. jer je srce čovjekovo prijevarno više svega i ko će ga poznati (Jerem. Zato se i moli s prorokom Davidom: Očisti me i od tajnijeh mojih (Ps. Počinji i završavaj ocenjivanje svojih dela usrdnom molitvom da ti Bog otvori oči da vidiš skrivnice svoga srca. skrušenošću i odlukom da nećemo više tako činiti. Kad savest uviđa šta je pravo a šta nije. Taj je način bolјi i prirodniji. te ova ponekad smatra crno za belo. glavna i odlučna bitka očekuje nas tek u času smrti. Zato. Što vidiš da je pravedno u suštini. osobito od razuma. ispravlјaju i dopunjuju. razgledaj kako se dogodilo da to učiniš (iako neprestano želiš da činiš samo što je dobro). Što nađeš da je bilo neispravno. licu. nisi li po izvršenju trubio pred sobom. te ružno odstranjivao a u dobrom se utvrđivao. utoliko će se brže tvoja savest očistiti: isto kao što ukoliko se kladenac kopa dublјe.5) Pošto zablagodariš Bogu. ili da ugodiš lјudima. Niko do Bog Koji je veći od srca našeg i zna sve. razgledaj da li je pravedno i po pobudama i namerama. a kad ona to primeti odmah počinje da se buni. kao i da li si pravilno gledao na to delo kada si ga činio: nisi li ga učinio da se pokažeš. Reći ću ti još nešto povodom svega toga. da li je odgovaralo vremenu. 2. 15. Duboko u srcu kriju se grešna osećanja koja se ponekad potkradu u dela. a uveče samo to ponavlјaju. Koji su bili unutrašnji i spolјašnji uzroci za to? Kako je trebalo da se držiš u tom slučaju pa da ne pogrešiš i zašto nisi tako postupio? Potom osudi sebe i nikog i ništa drugo. O SPREMANјU ZA BORBU SA 3LIM DUSIMA U ČASU SMRTI Premda je sav naš život na zemlјi neprekidna borba i premda je moramo voditi do samoga kraja. Od savesti nećeš sakriti ako si učinio što ružno. Nije li prirodnije umiriti je odmah samoosudom. kako ništa ružno ne bi izbilo ne samo u delima i rečima. nego ni u mislima i osećanjima. blagodari Bogu za sve što si učinio pravo. A razum je. ili sebi. Pokaj se za sve što si učinio nepravo. 8. Ko u tom momentu podlegne. Procenjuj svoja dela što možeš strože i donosi nepoštedni sud o sebi. utoliko je voda u njemu čistija. zamračuje oko savesti i uvodi savest u zabludu.13). No dok ona dođe do saznanja o dobru i zlu. ponizi se pred Gospodom i ukori sebe što Mu na žrtveniku svoje duše nikada ne prinosiš savršeno čista dela. ili da li je bilo na mestu.39). Oni koji paze na sebe vrše to ispitivanje i u toku dana posle svakoga dela. po načinu izvršenja. 5. 3. i bez Nјega se ne može činiti ništa dobro (sr. (I Jov.12).

nego mi daj. O ČETIRI ISKUŠENјA U ČASU SMRTI PRVO ISKUŠENјE – GUBLjENјE VERE – NAČIN BORBE S NјIM Četiri osnovna iskušenja kojima je čovek izložen času smrti jesu: 1) kolebanje u veri. Ceo život treba da služi kao priprema za to. ne odgovaraj mu i ne obraćaj pažnju na njegove reči. služi samo za propast. Propov. Što se prvog iskušenja tiče. izbegli njihove zamke i održali se protiv njihovih napada. kao što sam se po dobroti Tvojoj i rodio u ovoj istini. 14. ako osećaš da si snažan u veri i silan u mislima i želiš da postidiš neprijatelјa. U čemu se sastoje ti napadi izloženo je u idućim poglavlјima da bi se za života misaono vežbao i pripremao za borbu i prihvatio je spreman u času smrti.Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА 67 Nјegovih dana na zemlјi . Neophodno je da se čovek za nju pripremi kako ne bi činio pogreške i pretrpeo gubitak koji se više ne može nadoknaditi. Tvorče i Izbavitelјu. Da bi sećanje na smrt bilo od koristi potrebno je da zamisliš sebe u smrtnim mukama i da predstaviš sebi iskušenja koja te mogu napasti. 2) očajanje. kao i da mobilišeš sve misli i osećanja koji bi te napade odbila. oče laži. Zato češće pomišlјaj na čas smrti i na sve što će ti se u taj čas dogoditi. jer sam od sve duše uvek verovao i verujem u sve u što veruje sveta Crkva i to mi je dovolјno. ili te bar neće mnogo uplašiti. povuci se u svoje verujuće srce. to kad ti zli duh počne ubacivati neverničke misli ili govoriti protiv vere. Oni kod kojih se nađe rana. Ako te on opet upita koja je to istina. ma njegovo nagovaranje bilo prikriveno i izrekama iz Svetog Pisma. ne ostavlјaj mjesta svojega (Knj. ne ulazi s njim u prepirku. Ako nisi u mogućnosti da stojiš u veri čvrsto umom.38). strašno se uznemiruju. taj te čas neće zateći nespremnog. Kad se u toku života naučiš da pobeđuješ zle duhove. I sv. lako ćeš u času smrti steći venac pobede. da se vidi da li u njima ima čega grešnog. Vasilije Veliki u tumačenju drugog stiha sedmog psalma koji glasi: Da mi neprijatelј ne iščupa duše kao lav. ostaju u vlasti zlog duha. Kad tako stoji stvar. Znaj da je tu u pitanju samo zamka zlog duha koji pokušava da te zbuni na poslednjem času. 3) sujeta i 4) priviđenja.4). Jer ma šta on navodio iz Svetog Pisma to ti sve. Čupa. neće te uplašiti. tako da u njoj ostanem do kraja života u slavu Tvoga imena”. onda treba to imati u vidu i spremati se unapred za borbu u smrtnom času da bi se uspešno prebrodio. pošto nema prepreke koja bi je zaustavila. muče i plaše. nego znajući da je on samo laž i samo lukavstvo i da je otpočeo govoriti s tobom da bi te uhvatio za reč. 10. nego sam utvrdi u sebi veru i reci mu sa svetim gnevom: „Odlazi dalјe od mene. Ako ti zli duh postavi pitanje kako o nečemu uči Crkva. odgovori mu da sveta Crkva veruje u ono što je samo istina. Ako me poslušaš. Svetski lјudi nerado misle na smrt da ne bi zagorčali slast ovoga života. podvrgavaju se na kraju života smotri kneza ovoga sveta. Za taj čas ćeš biti spreman ako se u toku celog života budeš hrabro borio s neprijatelјima svoga spasenja.” I nipošto ne dopuštaj da se u tebi roje neverničke misli.” I zatim se svojim umom prilјubi razmišlјanju o raspetom za nas Gospodu i pomoli Mu se: „Bože moj. onda stoj hrabro volјom i osećanjem i ne dozvolјavaj im da se povedu za uticajem zlog duha. zbog njegovog krivog tumačenja i izvrtanja istine reči Božjih. prolaze kraj njega slobodno i nalaze mir u Hristu. . Nisam raspoložen da te slušam. Uostalom. pohitaj mi u pomoć i ne dozvoli da se ma i najmanje pokolebam u istini svete vere Tvoje. nego ostani čvrsto u veri kao što preporučuje Sveto Pismo kad kaže: Ako se podigne na te gnjev onoga koji vlada. Ta će se borba odigrati samo jednom a neće mimoići nikoga.što je Gospod Sam posvedočio govoreći: Ide knez ovoga svijeta i u meni nema ništa (Jov. a kod kojih se ne nađe ništa takvo. mrlјa ili trag greha. govori da borci koji su se celog života neumorno borili sa zlim dusima. biti jača u toj poslednjoj odsudnoj bitci. Zato kad dođe vreme da se rastaju sa životom i sa svima volјenim stvarima. reci mu: „Da te je Gospod Hristos krstom porazio i da je srušio tvoju vlast. te će tvoja duša neoslablјena strahom. Kod njih sve više jača privezanost za dobra ovoga sveta. a nema ko da izbavi. šta ga može zadržati od napada na nas grešne na kraju našeg života.

pohitaj pre svega da uveriš sebe da su to napadi zlog duha. naprotiv. Iskupitelјu i Spasitelјu našem. misli o njemu da ga je Bog učinio pomoću tebe a ne ti sam i da je ono od Boga došlo. jeste strah od množine grehova. uporni i neumorni u iskušavanjima neprijatelј hteo da te u času smrti zbuni i sablazni kakvim priviđenjima u obliku svetlog anđela. baca u očajanje. želјenu tvoju domovinu. Neka. Istinska se nada uzda u milosrđe Božje i stvara uverenje da Bog želi da se spasemo. TREĆE ISKUŠENјE U ČASU SMRTI – SUJETA Treće iskušenje u času smrti jeste sujeta. ali se on ublažuje verom u iskuplјenje krsnom smrću Hrista Spasitelјa. ali ne takav koji gasi nadu na Božju milost. tvoji neprijatelјi neće u času smrti imati nikakvog uspeha u svojima napadima. neće ti više biti teško da oživiš u sebi nadu i odagnaš očajanje. da Te proslavlјam i blagosilјam u vekove. I otkriće se pred tobom slobodan put iz zemalјske doline u nebesni Jerusalim. sve tvoje zadovolјstvo bude u Bogu i sva nada u Nјegovo milosrđe i u stradanja Gospoda Spasitelјa da bi se spasao. ČETVRTO ISKUŠENјE U ČASU SMRTI – PRIVIĐENјA Ako bi naš zli. Zato se unapred spremaj za odbijanje toga napada i još od sada želi da držiš čvršće našu pobednu zastavu . stoj čvrsto u saznanju svoje ubogosti i . a ne da poginemo.68 Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА DRUGO ISKUŠENјE U ČASU SMRTI – OČAJANјE Drugo iskušenje kojim zli duh pokušava da nas slomi na kraju života. to jest. Kad budeš to uvideo. Na tu milostivu Božju saradnju položi i sada svu svoju nadu. učini mi po milosti Svojoj. a osobito u času smrti. Unižavaj sebe u svojim očima do poslednjeg daha svog. Nikada. Zato ako te sećanje na greh previše muči. ali umivenog dragocenom krvlјu Sina Tvoga i Boga našega. ali imam još veću nadu na beskrajno milosrđe Tvoje u Hristu Isusu. a najmanje u času smrti. ali ne dozvolјavaj sebi da ga očekuješ kao neku nagradu za mnoge borbe i pobede koje si održao. ne dopuštaj svojim mislima da se zaustavlјaju na tebi i da budu zadovolјne tobom i tvojim delima ma imao dobrih dela više negoli svi sveti. A evo kako valјa da se moliš kad pristupaš dverima smrti: „Gospode. Sklanjaj se pod zaklon milosrđa Božjeg. znaj da je sve to samo spletkarenje zlog duha. Ti si jedini Gospodar života moga”. a ne obično sećanje na svoje grehe. da ti u srcu visoko stoji snažna vera u iskupitelјsku moć Gospodnje smrti na krstu. Ovo uverenje naročito jača osećanjem na bezgraničnu moć krsne smrti Gospoda Spasitelјa. Iako ti padne na um koje tvoje dobro delo. Ako poslušaš ovaj savet. ili visoko mišlјenje o sebi i uzdanje u sebe i u svoja dela. Pomračujući ovu veru zli duh pojačava taj strah do te mere da čovek gubi svaku nadu na spasenje te pada u očajanje. skrušenost i srdačnu tugu što smo ožalostili pravednog i svemilostivog Boga: to sećanje rađa i strah. imam mnogo razloga da se bojim da me ne osudiš i odbaciš po pravdi Svojoj za moje grehe. Zato je potrebno da se uvek sklanjamo pod senku krsta. A kada stvarno budeš stupio na vrata smrti i osetiš napad očajanja. Taj strah čoveka ne može mimoići. Celog sebe predajem u Tvoje ruke.krst Hristov. Zato molim Tvoju beskrajnu dobrotu poštedi me bednog osuđenog zbog grehova mojih. Istinsko sećanje na greh rađa smernost. nego naprotiv podgreva nadu na spasenje i progoni osećanje odbačenosti. Priznaj od srca da bi svi tvoji napori i podvizi bili uzaludni i besplodni da ih Bog nije uzeo pod svoju zaštitu i učestvovao u njima. Neka u tebi uvek živi spasonosni strah. guši u tebi nadu na spasenje i rađa strah da si odbačen od Boga. lukavi.

15). Ne puštaj strasti do srca i ono će uvek biti mirno. Onaj koji daje blagodat poniznima. Onaj koji se bori za spasenje stoji naoružan na vratima srca i odbija sve što pokušava da uđe u njega i da ga uznemiri. Sva tvoja dela neka budu u znaku tog mira i krotosti. u čitavom našem biću nastaje nered. Ako olakšaš ili opteretiš teg. Čovekov život je neprekidna borba i neprestano iskušenje. okajani. A pošto je Bog mir koji prevazilazi svaki um. Zato je potrebno da se pred početak te velike bitke naoružamo protiv svojih najjačih strasti da stupimo u borbu sa njima i da se očistimo od njih. po molitvama i zauzimanju Presvete Bogorodice i svih svetih”. ne maši rukama. uznemiri. bilo nečim spolјašnjim ili unutrašnjim. Čuvanje srca treba da bude neprekidni podvig čitavog tvog života i nikako ne smeš dozvoliti da ga što grešno uznemiri. daj mi srce svoje (Prič. Mir srca remete strasti. kao što je napisano: Sine. Ako okreneš na desno ili na levo krmu. čini svoja dela u krotosti (Sirah. vlada mir. neophodno je da u srcu koje hoće da Ga primi. Ali on iskorišćava i svaku drugu strast koja je samrtnikom vladala u toku života i u koju je on najlakše padao. Zbog toga moraš uvek biti budan i paziti da ti srce po svaku cenu bude mirno i spokojno.17). Zato se više svega staraj da uspostaviš mirno nastrojenje u srcu i sva tvoja dela i podvizi neka budu upućeni sticanju tog mira kao što je rekao veliki ava Arsenije: „Obrati svu pažnju na to da ti unutrašnje nastrojenje bude po Bogu i pobedićeš spolјašnje strasti”. brod odmah menja pravac. koji može svakog trenutka naići. O DUHOVNOM MIRU SRCA Tvoje je srce Bog stvorio jedino da bi Nјega lјubilo i Nјemu služilo za hram. Znaj da ćeš se samo onda umeti pravilno moliti. Zato se trudi da to postigneš i svako svoje delo svršavaj u srdačnom miru sa zadovolјstvom i radošću. ne govori. čim se uznemiri srce. Bog zna kako će postupiti. Reci mu tada hrabro i bez straha: „Idi. veli. ne gledaj. odmah se menja brzina svih točkića u časovniku i skazalјke ne pokazuju više pravo vreme. Samo je u miru stan Nјegov peva car David. da bi se udostojio Spasitelјevog obećanja: Blago krotkima. te da ne zatvoriš pred njima svoje oči i oprostiće ti što si oklevao da poveruješ da su od Nјega. Zato ti i traži da mu predaš srce: Sine moj. U tom smislu Gospod savetuje svakome: Vojujte na njih dokle ih ne istrijebite (I Samuil. borba je završena. ne ustremlјuj se na strast da se s njom boriš. Nisam ja dostojan da imam otkrovenja. 15. Zato je neophodno umirivati srce odmah čim se. Isto tako. jer Nјemu nisu nikada neprijatna naša osećanja skrušenosti. Ako su ta viđenja za tebe neophodna.Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА 69 svoga ništavila. nego sve čini . Zato je Jov rekao: Nije li čovjek na vojsci na zemlјi? (7. nego se brzo povuci u saznanje svoga nedostojanstva i ništavila. to jest. Ako bi ti se čak po izvesnim znacima učinilo da imaš istinska. Ne boj se da ćeš time ožalostiti Boga. To su najčešća iskušenja kojima nas zli duh napada na samrtnom času. KAKO ĆEŠ OČUVATI UNUTRAŠNјI MIR Da bi sačuvao unutrašnji mir: 1) Pre svega drži strogo svoja čula i izbegavaj da puštaš sebi na volјu u spolјašnjem držanju. ne oduzima je za dela koja oni čine iz poniznosti. ne koračaj i ne čini ništa s uzrujanošću.18). Potrebno mi je samo jedno . te i um gubi pravilno suđenje.beskrajna milost Gospoda moga Isusa Hrista. 3.5). Čim se srce smiri. od Boga data viđenja. nego se brzo povuci u srce i staraj se da ga umiriš.26). ne žuri se ni u tom slučaju da im poveruješ. Zli duh se stara da je obnovi. jer će naslijediti zemlјu (Mat. natrag u svoju tamu. Jer je srce čovečje slično tegu na zidnom časovniku i krmi na brodu. 23. Kada ti se u duši pojavi uznemirenost. 5. bilo na molitvi ili u koje drugo vreme. da bi olakšali sebi pobedu u poslednjem času. kad se naučiš da čuvaš svoj unutrašnji mir. kako bi samrtnik otišao iz ovoga života u strasnom nastrojenju što bi i odlučilo njegovu večnu sudbinu. Iskušenje izaziva borbu i eto rata. ugušuj je odmah da ne bi pod njenim uticajem sišao s pravog puta. Kad se strasna uznemirenost potkrade do srca.

David: Veliki mir imaju oni koji lјube zakon tvoj. i u njih nema spoticanja (Ps. u svome srcu jer. Znaj isto tako da je Sam Bog zidar doma u tebi i da će bez Nјega biti uzaludan svaki trud. unutrašnji čovek u mnogome dobija raspoloženje od spolјašnjeg. kao što zapoveda sv. sazidati u tebi Svojom blagodaću grad mira i tvoje će srce postati dom utehe.29). Jer to nije ništa drugo do zidanje doma za Boga mira i skinije za Svevišnjeg. videći da se trudiš. nego da ono stalno bude u mirnom nastrojenju. Bog je zahtevao da Mu dom ne zida car David. Više voli da te svi ponižavaju. Ko ne zna da su smirenost. nego njegov sin Solomon. ne odstupaj od molitve sve dok tvoja volјa ne postane potpuno saglasna s volјom Božjom i dok ti se srce ne umiri i ne ispuni hrabrošću da primi i podnosi radosno ono čega se ranije bojalo i što je želelo da izbegne.70 Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА pristojno i tiho. uzalud se muče koji ga grade (Ps. tvoja će duša imati veliko zadovolјstvo i od samih neprijatnosti koje te budu snalazile. 26.46). 11. odmah uspostaviš u sebi mir i da taj mir očuvaš u svim svojim delima i postupcima. 127. da gde je jedno tamo je i drugo? Ko je tih srcem i krotak. odagnati iz njega tugu i žalost i uspostaviti mir. čim se zbog nečega uznemiriš. I Bog će. mnogo ćeš se namučiti i pretrpeti dok se na to navikneš. A da bi dobio smernost. Bog traži od tebe samo to da uvek. 4) Nauči se da bez uzbuđenja podnosiš sve neprijatnosti i uvrede. taj je i skrušen i. koji je po svome imenu bio car mira i koji ni s kim nije vodio ratove. koji je skoro celog života morao ratovati. ugledajući se na Gospoda Spasitelјa Koji se u Getsimanskom vrtu tri puta molio. 3) Pazi da ti savest ne bude uznemirena i da nema zašto da ti prebacuje i da te muči. 2) Stvori u sebi raspoloženje lјubavi prema svima lјudima i živi sa svima u miru. uđi u srce kroz dveri smirenosti: drugog ulaza nema. 12. koliko do vas stoji. prasliku toga vidimo u staroj istoriji. produblјuje i povećava unutrašnji mir. mir srca i krotost tako tesno povezani među sobom. i u svemu spolјašnjem. kao što svedoči sv.18). Jer kao što se grad ne podiže za jedan dan tako se ni unutrašnji mir ne stiče za jedan dan. Što se tiče potrebe da se izbegavaju dela koja donose nemir. kao što je napisano: Ako Gospod neće graditi doma. Istina. i u odnosu prema tebi.165). apostol Pavle: Ako je moguće. Imaj na umu da ćeš radi toga dosta trpeti. On ti je time dao primer da u svakoj žalosti i tuzi pribegavaš molitvi. pribegni molitvi. po svedočanstvu otaca. MIR SE POSTEPENO USELjAVA U SRCE Staraj se da nikako ne dopustiš uznemirenost srca. taj je krotak i miran. isto tako. iz dana u dan ćeš sve bolјe upravlјati sobom i uskoro ćeš umeti da sačuvaš mir u sebi pri svim spolјašnjim i unutrašnjim nemirima. tužio i bio žalostan. Zato ih je Gospod i stavio zajedno kad je rekao: Naučite se od mene. da niko ne zna za . Ma koliko žalost i malodušnost navalili na tebe. Kad navikneš držati sebe mirno u spolјašnjem pogledu. Znaj još i da je glavni temelј toga mira skrušenost i izbegavanje dela koja uzbuđuju i uznemiravaju. a posle molitve se umirio i spokojno rekao: ustanite da idemo. Neka bude mirna i u odnosu prema Bogu. ko je smiren srcem. 5) Ako ti se koji put dogodi da ne možeš vladati svojim srcem. imajte mir sa svijem lјudima (Rim. DA BI SE ZADOBIO MIR SRCA TREBA IZBEGAVATI POČASTI I VOLETI SMERNOST I SIROMAŠTVO Ako želiš da dobiješ mir u srcu. ali kada tu naviku stekneš. i u odnosu prema bližnjima. lako ćeš i bez muke zadobiti i mir u sebi. 119.1). I Gospod se pre molitve plašio. jer sam ja krotak i smjeran u srcu (Mat. Kad se na to odlučiš. Čuvanje savesti stvara. primoraj sebe da primaš sve neprijatnosti i sve nevolјe kao rođene sestre i da po svaku cenu izbegavaš slavu i počasti. evo se približi izdajnik moj (Mat.

Ali se u cilјu odricanja ne smeju nerazmišlјeno uzimati kakvi strogi podvizi. a unutra su vuci grablјivi. Ako ti pak srce bude čisto u njemu će živeti Bog i tvoje će duhovno nastrojenje biti ispravno. Neka tvoja volјa bude uvek slobodna od tebe samog. Ako ti se koji put dogodi da u ocenjivanju pogrešiš. da se niko o tebi ne stara do jedini Bog. nego da .15).Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА 71 tebe. Znaj da je sve što te udalјuje od smernosti i unutrašnjeg mira. NEOPHODNO JE DA DUŠA PREBIVA U SAMOĆI DA BI JE BOG ISPUNIO SVOJIM MIROM Bog je stvorio dušu da Mu bude stan i hram. pričiniti smrtonosne povrede. neka tvoja želјa bude takva da se . ispituj. ma pod kako lepim vidom dolazilo. ne žalosti se nego je podnesi s radošću i budi uveren da je tada Bog s tobom. ma to bilo i nešto sveto. niti se moraju tražiti povodi da se postrada iz lјubavi prema Bogu. to jest. ako ne želiš da izgubiš sebe. Možda je to Bog dopustio samo da bi smirio izvesnu crtu gordosti koja se u tebi krije a ti je i ne znaš. ili pokaže prezir prema tebi.ispunilo sve što želiš ili ne . Sve tvoje želјe neka budu u znaku očekivanja te nevidlјive Božje posete. ostavi to sa najdublјom smernošću pred Bogom i umoli Ga da bude Nјegova a ne tvoja volјa. ne padaj duhom nego se ponizi pred Bogom i uvidevši svoju nemoć. što neće ni slutiti onaj koji ti je to dobročinstvo učinio. Drži zato uvek u pripravnosti oružje protiv sebe i kad ti se volјa povede za nečim. Zato je visoko ceni i ne dopuštaj da se ponižava i povodi za nečim što je ispod nje. Slušaj ga u svemu i Bog će preko njega upravlјati tvoju volјu onome što je njegova volјa i što nalazi da je za tebe korisno. Primoravaj sebe da se raduješ kada ti ko nanese uvredu. Hrabri u tim momentima svoju dušu ubeđenjem da sve što biva s tobom i u tebi biva radi ispitivanja i za pouku da bi se naučio da raspoznaješ šta je za tebe spasonosno. ne zbunjuj se već udvoj pažnju i postaraj se da je ne pustiš u srce. ukoliko delo po spolјašnjosti većma izgleda sveto. Pod tom se sramotom i omalovažavanjem skriva veliko blago. Dokle će odricanje ići. ali ne i neprijatelјski. ni za svojim ukusom i osećanjem. jer je ovo dvoje neophodno čoveku koji se trudi da uspeva u duhovnom životu. I ne želi druge časti i ne traži drugo do da stradaš za lјubav prema Bogu i za ono što služi na Nјegovu slavu. Učvrsti u sebi uverenje da je jedino tvoje dobro i utočište Bog i da je sve ostalo samo trnje koje će ti. koji dolaze k vama u odijelu ovčijemu. onaj ko ti je uvrede naneo. utoliko ga strože. ako ga priviješ na srce. odrediće duhovni otac koji rukovodi tobom. Ako rado primaš uvrede i prezir. Kada osetiš da ti dušu ranjava ubod kakve strasti ili strasne misli. to jest. Po rodovima njihovijem poznaćete ih (Mat. nego neka u tebi čini Bog ono što On želi od tebe. te da se tako udostojiš venca pravde koji ti je spremlјen od Boga. a naročito želi da se čovek odreče svoje volјe. Zato. Nikad ne čini ništa po svojoj volјi. Učini to s iskrenim i srdačnim predavanjem sebe Nјemu bez imalo samolјublјa. Rod je čama i propast duha. Ako se dogodi da ti neko nanese uvredu. ili te osudi. Čuvaj se sebe kao najvećeg neprijatelјa i ne povodi se za svojom volјom. Čuvaj se prividno svetih pomisli koje raspalјuju nerazumnu revnost i o kojima prenosno Gospod govori: Čuvajte se od lažnijeh proroka. da bi lakše i ne obazirući se ni na koga postradao s Hristom raspetim. Zaista je grablјivi vuk ono što te lišava smirenosti i spokojstva. svojim umom. jer sam ne možeš učiniti ništa za svoje spasenje. Bog neće posetiti dušu ako nije usredsređena. Ne traži da te neko u ovom životu voli i ceni. I ako što zaželiš. samo lažni prorok koji se prikriva ovčijim ruhom. izvuci iz toga za sebe pouku za budućnost. nego neka ono uvek bude čisto pred Bogom. ne želi ništa sam od sebe. licemernom revnošću da sa tobom učini dobro bližnjima. to jest. uskoro ćeš postati bogat duhovno. 7. On želi da duša bude slobodna i od pomisli i želјa koje unose u nju nemir.nimalo ne žalostiš.

kao što je zapovedio Gospod Svojim učenicima (sr. Pusti neka On dela u tebi i ne smetaj Mu uplitanjem svoje volјe. Pokazuj bližnjima primer iskrene vere i bogougodnog života i bićeš. ali tako da ne pričiniš štete svojoj duši. Ali tu se često potkrade nerazborita revnost koja donosi i nama i bližnjima samo štete. Pazi da zbog nerazborite i prekomerne brige o drugima ne izgubiš glavno blago. Riznica iz koje možeš crpsti ovo blago jeste potpuna pokornost duše Bogu i odricanje od svega ostalog. skriveni hrame Svevišnjeg. 8. a ne iz nerazumne revnosti.4). Odbaci svaku brigu i svaku misao. a mir povlači za sobom sve darove. oslobodi dušu od interesovanja za ma šta zemalјsko.3). Bližnjeg moraš voleti. 3. Čini tako ne očekujući za to nagradu i nikada ne misli da činiš nešto što nagradu zaslužuje. Bog je Sam usadio u tvoju dušu takvu lјubav prema braći kad si se odrekao svega i On će u svoje vreme doći da skupi plodove. da Mu predaš svoju dušu slobodnu od svega zemalјskog i da u dubini srca imaš samo želјu da se na tebi u svemu i kroz sve ispuni Nјegova volјa. po jevanđelskoj priči.72 Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА ostaneš spokojna duha kao da ništa nisi ni želeo. to jest. Daće ti pre svega mir. Luk. Imaj plamenu revnost i silnu želјu da svi saznaju istinu tako savršeno kako je držiš ti. Prava sloboda i usredsređivanje nastaju kad duša ne bude ni umom. zadivićeš se onome što će On učiniti u njoj. i to će te u delima lјubavi prema bližnjima sačuvati od svakog pogrešnog koraka. ni štapa kad polaziš na taj put. Luk. nego sve svoje misli. pustinjo i samoćo. ali neka ta želјa dolazi iz lјubavi prema Bogu. miris Hristov koji privlači lјude da idu za njim. Ne uzimaj ni novaca. govori Mojsije u pustinji Sinajskoj (II Mojs. O RAZBORITOSTI U VRŠENјU DELA LjUBAVI PREMA BLIŽNјIMA RADI ČUVANјA SOPSTVENOG DUŠEVNOG MIRA Gospod je rekao u Jevanđelјu da je došao da baci oganj lјubavi na zemlјu srca našeg i da bi vrlo želeo da se taj oganj što skorije razgori (sr. kao što kaže Grigorije Solunski: „O. slično apostolima. Jedino tu daje Bog da Ga ko vidi i govori s njim”.mir srca. Čini sva svoja dela prosto i sveto imajući u vidu samo služenje Bogu. Ali ne dosađuj svima bez razlike propovedanjem: time ćeš samo narušiti mir s drugima i u sebi. oslobodi se svakog staranja o sebi i privezanosti za ma šta privremeno i Bog će te odenuti Sobom i daće ti ono što ni zamisliti ne možeš. ni volјom vezana ni za šta na zemlјi. ta te lјubav može udalјiti od lјubavi prema Bogu. Bog hoće da vidi tvoju dušu slobodnu od svega da bi je sjedinio sa Sobom. To će seme i doneti plod u svoje vreme. Ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace (Mat. izuj obuću svoju. . O. Ne moli ništa od ovoga sveta i nikoga ne pozdravlјaj na tome putu kao što je zapovedio Jelisije svome detetu i Gospod Svojim učenicima. a ti idi zemlјom živih i neka smrt nema mesta u tebi. U tim delima najvažnije je pomaganje spasenju bližnjega. nego prinosi Bogu zemlјu srca svog čistu od svakog trnja i korova i On će posejati na njoj kakvo hoće seme.22). domaćin i traži radnike za svoj vinograd. Ne misli ni o čemu drugom do da uvek služiš Bogu i da budeš predan volјi Nјegovoj. Želi uvek spasenje bližnjima. Zaboravi koliko više možeš na sebe i neka u tvojoj duši živi samo lјubav prema Nјemu. divna usamlјenosti. sve svoje raspoloženje i svu lјubav posvećuj jedino Bogu. a to je . Ljubav prema Bogu ne sme imati granica. naneti veliku štetu i baciti u pogibao. kao što ni Bog nema granica. Idem da vidim tu utvaru veliku (kupinu koja ne sagoreva). u kojoj je raj. u kome Bog sluša reči koje Mu govoriš i Sam govori tvojoj duši. Ako i ti to želiš. Ako je ne budeš držao u granicama.29). 12. Eto izašao je. Sam ne sej ništa. 10. Pri tome razborito stišavaj prekomernu revnost za druge da bi ti Bog sačuvao mir i duševno spokojstvo. Ako takvu slobodnu i usredsređenu dušu ponudiš Bogu. Bog dela u svemu i od tebe ne traži ništa drugo do da se smiriš pred Nјim. Ali lјubav prema bližnjima mora imati granica.

ne brinući da li dolazi umilјenje od onoga što se čita i da li se u umu rađaju uzvišene misli. čine u lažnom uverenju da se u tome i sastoji duhovno savršenstvo. Pazi da tvoji neprijatelјi. nego se udublјuj u reči Sv. uzrujanost smeta da se shvati smisao i. nema potrebe zadržavati se na sredstvima koja služe za njegovo postizanje. Tim se istim klјučevima zatvaraju dveri neznanja i duhovne hladnoće. U ropskom obavlјanju čitanja nema mira umu. 11. zaustavi se na tome da bi se to sveto osećanje produžilo. jer je On bezgrešan i nalazi se svuda i u svemu. odricanje od svoje volјe i predavanje sebe Bogu u svako vreme i svakom delu. osetićeš kako su ti darovi slatki i korisni. kao i ovog. Zapamti ovo dobro. Staraj se. Jedna od prepreka za čuvanje unutarnjeg mira jeste postavlјanje sebi za pravilo da se pročita na dan jedan određen broj psalama iz Psaltira i određeni broj glava iz Jevanđelјa i apostolskih poslanica. Kad ono dođe. ili bolјe reći . razume se. primi Ga smerno otvorena srca. nego stoj smireno u svojoj unutrašnjoj usamlјenosti i čekaj da se na tebi ispuni volјa Nјegova. Isak o tome veli: „Ako hoćeš da od pročitanog imaš koristi i da razumeš ono što pročitaš. sinovima lјudskim. Upravlјaj se u tome prema savetima iskusnijih. Ali ne dosađuj Bogu. Zatvorenim očima uroni u more božanskog promisla i pusti da te silni talasi Božje volјe nose bez ikakvog protivlјenja s tvoje strane. Bog voli da bude s nama. nego se udublјuj u svaku reč i kada te izvesne reči zadrže da se u njih udubiš ili proizvedu u tebi smernost. Kad čitaš Sv. ili pune tvoje srce duhovnom radošću i lјubavlјu . ne zbog toga što su se lišili duhovnih plodova od čitanja.Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА 73 KAD SE ODREČEŠ SEBE. Ako radi toga propustiš da ispuniš što od tvog pravila. slično pijavici koja isisava život iz tela. pored toga.zaustavi se na njima. Sv. nemoj samo čitati list za listom. Pođi za ovim pozivom i čekaj silazak Sv. tek tada nastavi svoja redovna duhovna zanimanja. imajući pred sobom uvek Taj isti cilј: da kroz njih nađeš Boga. premda nema nikakve potrebe za nama. Isto tako i kad razmišlјaš o čemu božanskom. krade čoveku misli. i to. Ako imaš pred sobom samo cilј da nađeš Boga i toga se udostojiš. Oni će te uskoro odneti u pristanište hrišćanskog spasenja i savršenstva. zaboravi tada svaki drugi posao i nalazi mir u Bogu. PREDAJ SEBE BOGU Uzdaj se u Boga koji zove svakog i govori: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti (Mat. ali ne . Duha. jer ima mnogo duhovnih lica koja lišavaju sebe spasonosnog ploda mira od svojih duhovnih zanimanja time što ih produžuju. da bi nas učinio dostojnim Sebe. Ti ćeš Ga naći u sebi i u svojoj duši svaki put kad Ga istinski zaželiš. Jer cilј svih duhovnih zanimanja. Kada pak bude Nјegova volјa da se odvoji od tebe. Povodeći se za svojom volјom oni se mnogo trude i muče. Kada ne uspeju da pročitaju sve što su odredili. ne uznemiruj se. i osetiš umilјenje. Pismo. ogrubelo i postalo nesposobno za primanje blagodati. prekidaj onda svaki drugi rad i ne produžuj ga. Klјučevi kojima se otvaraju tajanstvene riznice duhovnih darova poznavanja i božanske lјubavi jesu: smirenost. jer On Sam hoće da se sjediniš s Nјim. Kada želiš svojim umom da nađeš Boga i da otpočineš u Nјemu ne ukazuj Mu mesta i granice svojom nemoćnom i uskom uobrazilјom.sve je u Nјemu. misleći da će pretrpeti štetu ako ih ne svrše do kraja. uzrujavaju se i lјute. Prebivaj što više u razmišlјanju o Božjoj svetosti i Nјegovim neizbrojnim dobrima i sa smernošću primaj slatke kapi koje kaplјu u tvoju dušu od Nјegove neiskazane dobrote. To se Bog približuje tebi. od kojih si najveći ti sam ne ometaju to tvoje sveto i nemo stajanje pred Gospodom. što više možeš da ostaneš u samoći kako unutarnjoj tako i spolјašnjoj da bi se svesrdnije mogao predavati delima koja osobito raspalјuju lјubav prema Bogu kao što su: molitva. Duha dok ti se duša ne zadivi Božjem domostroju i počne hvaliti Boga”. Oni koji sebi postave takva pravila obično žure da pročitaju sve.28). Stoj ćuteći s Marijom kraj nogu Hrista Gospoda koliko možeš duže i pazi šta On govori tvojoj duši. jeste udostojiti se osećanja Boga. ne obraćaj pažnju na broj pročitanih strana. osobito o stradanjima našeg Gospoda Hrista. neprekidno prizivanje imena Gospoda Isusa Hrista i prolivanje suza iz lјubavi prema Nјemu. Ali neka sve to biva bez prejakog prisilјavanja srca da ne bi iznemoglo od zamaranja. Prepuštaj se tome više puta na dan. I kada te Bog obaspe darovima bez tvog nastojanja. nego što nisu sve pročitali.

ne dobivši istinsko piće. I pri tome. Blažena je duša koja tako predaje sebe Gospodu kad god na nju naiđe kakva uznemirenost i teškoća. Tamo ćeš videti kako valјa da se držiš u susretu s tom nevolјom.21). a potom. rekla je u najdublјoj smirenosti: Ali opet ne kako ja hoću nego kako Ti (Mat. Svaku svoju tegobu uznesi Nјemu. A ako napad i dalјe traje i ne možeš brzo. ne žalosti se i ne budi malodušan nego prepusti i dalјe sebe Bogu i prikloni se mirno pred Nјegovim odredbama i . obrati se Gospodu i reci Mu od srca: „Gospode Bože moj. 27. I sve dok budeš držao sebe slobodnim. Ukoliko tvoje predavanje bude potpunije. Neka ti jedino Bog bude radost. A On će naći načina da odstrani sve nedoumice i da te podigne ako si pao. carstvo je Božije unutra u vama (Luka 17. Znam i ispovedam da je istina reči Tvojih postojana i da su Tvoja obećanja istinita. Ono nije ništa drugo do stalno prebivanje unutrašnjeg čoveka u samom sebi bez želјe da traži što van sebe. Pri svakom delu odluči da učiniš sve što je potrebno i što si dužan učiniti. nego neka svako tvoje delo bude korak približavanja Bogu i neka ni jedno ne bude prepreka na tome putu. Kada ti se tako što dogodi znaj da Bog to dopušta za tvoje dobro. utoliko ćeš dobiti veću snagu i više radosti. kao što bi hteo. Primi to. To i jeste ta borba za koju su se Božji svetitelјi ovenčavali svetlim vencima. slatka unutrašnja samoća i sloboda. položaja i zvanja. povrativši se i predavši dušu u Božje ruke. šta će sjutrašnji dan donijeti (Priče Solom. govorila: Oče moj. jer je ta briga saglasna s volјom Božjom i ne smeta unutrašnjem miru i duhovnom napredovanju. kao što je rekao Gospod: Jer gle. nego pribegni molitvi i trpi sa smirenošću. ostati žedna. Seti se kakvu je borbu podneo Gospod Hristos u Getsimanskom vrtu kada je Nјegova čovečanska priroda. jer ne znaš. tvoja će duša. ako je moguće da me mimoiđe čaša ova. Za sve ostalo što je izvan tvoga domašaja budi ravnodušan i smireno se pokoravaj onome što iz toga spolјa za tebe dođe. osećaćeš tu božansku neiskazanu radost koja je nerazdvojna s carstvom Božjim koje se u nas uselјava. Da bi uspešno hodio ovim putem. Stoj hrabro i sećaj se ovoga kada to iskušenje na tebe naiđe. položi svoju volјu pred volјom Božjom. Ovim se ne zabranjuje razumna briga i staranje za ono što spada u delokrug tvoga zanimanja. Ako s takvim plodom odeš s molitve.pobedićeš. Voli Ga i predaj Mu sve svoje srce bez straha i dvoumlјenja. pogledaj na slugu Svoga i neka bude volјa Tvoja. uvek ćeš imati mir u sebi. raduj se i veseli. NE BUDI MALODUŠAN KAD TE DUŠEVNI MIR NAPUSTI Oni koji idu Božjim putem često osećaju da ih je ostavio sveti mir. 26. da sliješ svoju volјu sa volјom Božjom. Ako uvek budeš to činio i ne budeš ničim drugim vezan.1). i kada osetiš napade samolјubivog žalјenja sebe. ne obraćaj pažnju na njih i ne silazi u malodušnosti s krsta. kao i pri svakom drugom iskušenju. Ako to ne postigneš. I uzdajući se u njih stojim nepokoleblјivo na putu Tvome”. U toj se slobodi duha i sastoji ono veliko blago o kome slušaš u svetim knjigama. Neka tvoja volјa bude tako raspoložena da želi samo ono što želi Bog i da ne želi ništa što On ne želi. .74 Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА dobijaju pravi unutarnji mir u kome se stvarno nalazi Bog. Pri svakom delu obnavlјaj nameru i odlučnost da u svemu služiš Nјemu. plašeći se isprva čaše koju je valјalo da ispije. nego budi slobodan od svega. a ponekad u njima nastaje i izvesno zamračenje te ne vide put kojim treba da idu. ZADOVOLjSTVA I RADOSGI TRAŽI SAMO U BOGU Ne traži zadovolјstva i radosti od kojih nema nikakve koristi za dušu. starajući se da pobediš svoju volјu i da zaželiš od sveg srca da bude na tebi volјa Božja. Ti možeš u svako doba prinositi na Žrtvu Bogu svoju volјu i On ništa više od toga i ne želi. Kada se nalaziš u nevolјi ne čini ni koraka pre nego što podigneš svoje oči raspetome na krstu Gospodu Hristu. Ne snevaj o budućnosti.39). a sve drugo gorčina.

nego da sva njena dela i napori ne vode ničemu i da je zato bolјe odbaciti sve. utiče na nju da u svemu tome učestvuje bez lјubavi. da mislimo o sebi da smo nešto važno i da previđamo dejstvo Božje blagodati. Kad ovo znaš. pričešća. Zli duh se zato i stara da je po svaku cenu odstrani. I ona je po Gospodnjem obećanju uvek s hrišćaninom i neprijatelј ne može ništa učiniti protiv čoveka dok je ona u njemu. to jest.Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА 75 Trudi se da se ništa. a zatim i strasnih pomisli. Prilaženje neprijatelјa je samouverena misao. Zato se stara da po svaku cenu uzmuti dušu. 12. posle čega neizostavno dolazi gordost. Zli duh pokušava da naruši duševni mir jer zna da dušu lakše može skloniti na nešto rđavo kada je uznemirena. nagovaranje čoveka da ceni sebe i da ne misli za sebe da je ništa. ispovesti i sv. ali on ne malaksava. Posle toga utiče na čoveka da misli da je bolјi. revnosniji i bogatiji delima od drugih. kao što svedoči sv. On upotreblјava sva moguća sredstva da rastroji dušu: navodi suvišna strahovanja na srce.. Kad uspe da usadi takvo mišlјenje u čoveku.3). ona je tada gotova na svako dobro i čini ga rado i bez napora. kaje i molitvom uspostavlјa staro raspoloženje u duši.Unutrašnji mir je izgublјen. onda suprotstavi pokušajima neprijatelјa budno čuvanje sebe. Pazi na sebe da ti se neprijatelј ne bi prikrao. . smiruje se. Sve što je ovome suprotno delo je neprijatelјa. ni na najkraće vreme ne useli u tvoju dušu. Blagodat odmah prekida svoje dejstvo i kao posledica toga dolazi neobraćanje pažnje na svoje pogreške. Ne gledaj na rđava dela i primere drugih. stvara raspoloženje da pridajemo sebi veću cenu. da oskudeva u religioznim osećanjima i da ostaje bez duhovnih sladosti koje dolaze od molitve i drugih duhovnih zanimanja. Da bi lakše uspevao u čuvanju unutarnjeg mira staraj se da unapred naslutiš prilaženje neprijatelјa. po reči Gospodnjoj: Stražite i molite se Bogu da ne padnete u napast (Mat.41). Na kraju je dovodi do tolike zablude i beznadežnosti da počinje i stvarno misliti da je sve što . (I Kor. Sve se ovo može dogoditi u srcu u jedan tren. Zato nam ubacuje misli da je sve što u nama izgleda dobro zadobijeno našim trudom. Zli duh je prognan. nego da je nešto i to nešto važno. Delo Duha Svetoga u nama jeste da privodimo svoje duše u svim slučajevima u jedinstvo s Bogom raspalјivanjem lјubavi prema Nјemu i nadom u Nјega. i da zbog toga pada u beznadežnu tugu. zli duh nema pristupa k njoj. Nameće joj misao da uskraćenje tih radosti nije pustio Bog radi njenog dobra. Budi svestan da bez Nјegove pomoći ne možeš ni u čemu uspeti i da zato jedino na Nјega moraš polagati svu nadu. Zato postavi sebi za pravilo da odbiješ svaku misao koja umanjuje u tebi uverenje da sve što je dobro dolazi od Boga. vraća se sebi. ZLI DUH POSTAVLjA MNOGE ZAMKE DA TI RAZORI DUŠEVNI MIR: ČUV AJ SE! Naš neprijatelј zli duh raduje se kada se duša uznemiri i srce uzruja. izuzev Boga. raspalјivanje strasti čim je nerazdvojna bura u srcu. da bi tako odstupila od njega blagodat koja je održavala i čuvala unutrašnji mir. bez koje niko ne može ni ime Gospodnje nazvati. Pavle kad kaže: Niko ne može Isusa Gospodom nazvati osim Duhom Svetijem. Zato čuvaj svoj mir i znaj: kada je duša mirna. kao što je rečeno. Ova se blagodat daje svima vernima i njeno prisustvo služi kao znak da je neko pravi vernik. slablјenje revnosti. A kad je verni primi ne čini i ne može činiti ništa istinski dobro bez njene pomoći. 26. nego opet i opet pristupa s istim iskušenjima i istim cilјem: da naruši unutrašnji mir. Na taj način udalјuje od nas smernost i prostotu. nego budi kao malo dete koje ih po svojoj nezlobivosti ne primećuje i prolazi kraj njih bez ikakve štete po sebe. unutrašnjeg mira i duševne tišine. Prvo što preduzima jeste golicanje samolјublјa da bi se čovek ponovo zaneo sobom. Ni za što se ne žalosti i ne muči. zli duh ga goni da osuđuje i prezire druge. nicanje praznih. I ako se onaj koga ovo zadesi prene. ne daje duši da sačuva pobožna raspoloženja i da bude pravilno nastrojena prilikom molitve.. i prvo što čini u tom pravcu jeste. pokrao te i lišio te velikog blaga. povećava duševnu nemoć.

ona se uči da ne veruje sebi i da se ne uzda u svoje dobro raspoloženje. To sam sv. hladnoća srca ili odsustvo duhovne radosti donosi mnogo koristi kada je primamo i podnosimo sa smirenošću i trplјenjem. i da ga veličina otkrivenja kojih se udostojio od Boga ne bi pogordila. Pavlom na koga je. SVA ISKUŠENјA DOLAZE ČOVEKU ZA NјEGOVO DOBRO Da bi ti bilo jasnije kakva nam sve iskušenja šalјe Bog za naše dobro. promišlјajući o nama.i što to ne doživlјuju u početku svog obraćanja Bogu. Već je i to utešno što takva raspoloženja dolaze samo onima koji se s osobitom revnošću predaju na služenje Bogu i s naročitom pažnjom staraju da izbegavaju sve što može da Ga ožalosti. napredovao u smirenosti i hvalio se samo svojim nemoćima. kada osete neku duhovnu sladost. slavolјubiv. Zato. Premda nije tako prijatna dok traje. Bog pomoću iskušenja koja dopušta da na nas naiđu. toplotu i radost. pošto ga je uzneo do trećeg neba i otkrio mu neiskazane božanske tajne. A to je znak da je ta gorčina dragocena trpeza na koju Bog poziva one koje voli. da ti ne bi služilo na štetu to kad Bogu bude ugodno da radi tvog dobra popusti na tebe odsustvo duhovnog osećanja i sladosti. Tako je postupio i sa sv. . dobija želјu za većom lјubavlјu prema Bogu. Tako je postupio i sa sv. apostolom Petrom kad je dopustio da ga se ovaj tri puta odreče da bi upoznao svoju nemoć i prestao da se uzda u samog sebe. nego naprotiv. Pored toga. Uostalom. Odsustvo unutrašnjih duhovnih radosti ne bi smatrao za znak Božje nenaklonosti. Ne videći te skrivene korisne plodove. obrati pažnju na ovo što ću ti reći. NEKA TE NE ZBUNјUJE OTSUSTVO DUHOVNIH RADOSTI I DRUGA UNUTRAŠNјA ISKUŠENјA Premda sam u sedmoj glavi govorio o hladnoći srca i o žalosti koju duša zbog toga oseća. To visoko mišlјenje o sebi i ta samouverenost krajnje su ubitačni za duhovno napredovanje. No tu je očigledno u pitanju obmana. ne bi se mučio i žalostio kada ta iskušenja naiđu. daleko više nego što zaslužuje. a to je da takva žalost. Čovek je. Dovolјna je i mala mrlјa toga. izbegava gorčinu. dovodi nas u stanje u kome lako možemo da izbegnemo opasnost od ovog uvažavanja sebe i skoro nas primorava da dođemo do istinskog smirenog samopoznanja. niti podležu tim iskušenjima. dobija veću snagu za podizanje takvih iskušenja bez štete i izlazi iz te borbe zadobivši osjećanja dugim učenjem obučena za razlikovanje i dobra i zla (Jevr. Jer kad se duša nalazi u stanju hladnoće i stradanja od tih iskušenja na koje i samo sećanje dovodi čoveka do užasa. dopustio neko teško iskušenje da bi ovaj. osobito o onima koji su iskreno predali sebe Nјemu na službu. ako je bez ovih radosti. kada odluče da se potpuno posvete Bogu i već otpočnu taj trud. gord. 5. duša se bez potrebe uzrujava. obraća pažnju na svoje misli. zahvalјujući svojoj iskvarenoj prirodi. izložiću ti u idućem poglavlјu kakva dobra dolaze od trplјenja za to vreme da bi se naučio da ne gubiš duševni mir i da te ne savlada tuga kada budeš stradao od sličnog napada. reći ću i ovde nešto što tamo nisam rekao. noseći u sebi potvrdu svoje nemoći i ništavila. ne želi da i najmanje vremena ostane bez osećanja duhovnih radosti i svako duhovno zanimanje.14). nego pošto Mu duže vremena služe: kada već očiste svoje srce molitvom i smirenošću. ta gorčina donosi mnogo dobra iako mi to u tom momentu ne osećamo. . nego dobija istinsku smirenost koju Bog od nje tako želi. I kad bi čovek unapred znao tu korist. stalo mu je do svojih misli i odluka i uvek želi da ga svi visoko cene. smatra izgublјenim vremenom i besplodnim trudom. Grešnici i oni koji su predati svetskim taštinama ne osećaju tako nešto. video bi u tome znak osobite Božje lјubavi prema sebi i primio bi ovo s radošću kao veliku Božju milost. ona može činiti dobra dela rukovodeći se verom i naoružavši se svetim trplјenjem. pa da omete dostizanje istinskog savršenstva. ali bez obzira na to.76 Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА čini nekorisno i besplodno i da ju je Bog sasvim zaboravio i ostavio. Neka duša oseća hladnoću i oskudicu religioznih osećanja. voli da se pokaže.

Starali bi se da po svaku cenu ostanu mirni i spokojni i primali bi sve što naiđe kao da dolazi iz ruke nebeskog Oca. ili od lјudi. jesi li ga zaželeo i slično. ne smeš se previše smućivati. Da bi se ubuduće izbavio tog duševnog mučenja. pošto je okusio gorki lek koji mu je poslat ozgo. da me ćuša da se ne ponosim (II Kor. te ono što dolazi od Boga smatraju da dolazi od đavola. I tako živiš nespokojnim. Sve što rade smatraju izlišnim naporom i nenaknadivim gubitkom. Ukratko rečeno.Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА 77 apostol Pavle za sebe svedoči i piše: . Jer šta otuda proizilazi? Time što se stidiš da staneš pred Boga uzalud gubiš vreme razmišlјajući koliko si vremena probavio u grehu. više bi smiravali svoje duše pred Bogom i odlučivali da svaki svojim delom ispunjavaju volјu Božju. ukoliko je veći bol koje srce za vreme njih podnosi. A i kada pođeš na ispovest.7). dade mi se žalac u meso. naprotiv. a smirenost je viša svega potrebna i korisna duši. i kad bi verovali da su ta iskušenja znak Božje naklonosti prema njima. onda onaj koji oseti u srcu hladnoću. 12. Tako tuga koju je smatrao toliko štetnom postaje sredstvo koje ga podstiče da traži Boga s većim žarom i da se s većom revnošću kloni svega što se ne slaže s volјom Božjom. samo ako ih prima sa smirenošću i podnosi s blagodarnošću. ili od sopstvenih grehova i nesavršenstva. ta velika tuga i gorčina srca. Jer bilo da to iskušenje biva od zlog duha. gorkim i nekorisnim životom. da čini sve što smatra korisnim za lečenje tuge i gorčine srca. LEK PROTIV DUŠEVNOG UZRUJAVANјA KOJE NASTAJE ZBOG IZVESNIH LAKŠIH POGREŠAKA I SLABOSTI Ako padneš u kakav lakši greh delom ili rečju. neispravnost koja može ma na koji način da ga odvoji od Boga. sada. nedostojan čak i imena hrišćanin. donosi čvrstu odluku da ubuduće ide putem duhovnog života sa velikom pažnjom. Sve to dolazi otuda što zaboravlјaš na svoju prirodnu nemoć i ispuštaš iz vida kako duša treba da se odnosi prema Bogu. I ukoliko više mučiš sebe time. uvidevši svoju nemoć... ima toliko koristi. Znake Božje lјubavi uzimaju za znake Nјegova gneva. da izbegava čak i senku greha i svaku. ili zbog grehova. ili zanemariš nešto. očajavati i misliti da se nikad nećeš osloboditi tih slabosti i da si preslab da služiš Bogu. gubeći mnogo vremena ni u šta. tugovati. Iz toga izlazi da se ne smemo zbunjivati i mučiti sebe kako zbog spolјašnjih tako i zbog unutrašnjih iskušenja kao što čine oni koji imaju malo iskustva u tome. jesi li se slagao s njim u duši. ili se budeš prepirao s nekim. Želeći da iskoreni tu nesrećnu sklonost (uvek visoko misliti o sebi).i da se ne bih ponio za premnoga otkrivenja. Onaj koji je ranije mislio o sebi da je nešto i to nešto važno. ono u svakom slučaju zavisi od Boga i On nam ga šalјe za naše dobro i za sprečavanje nekog većeg zla. da ga na to nisu navela ta naročita iskušenja. Kada padne u . utoliko se u tebi povećava duševno rastrojstvo. pošto Bog želi da Mu se samo na taj način služi u svetu. te osećaju nadiranje sramnih pomisli i hladnoću za vreme molitve i za vreme duhovnih zanimanja. jer ti izgleda da nisi sve rekao. pa i najmanju. A kad bi znali da od tih iskušenja duša nema nikakve štete nego.treba da zna da je to došlo da bi se naučio smirenosti. osudiš nekog ili slušaš kako drugi osuđuju. Ako dakle iskušenja dolaze da nas nauče smirenosti. ne bi se zbunjivali i gubili duševni mir što su tim iskušenjima podvrgnuti. anđeo sotonin. odsustvo ukusa za duhovno i odsustvo duhovnih radosti . Naprotiv. Bog dopušta da nailaze na nas često vrlo teška iskušenja kako bismo se. Nikada on ne bi došao do takvog smernog mišlјenja o sebi i do tako duboke poniznosti. Onim što izgleda najštetnije šalјe nam najveću korist jer nas smirava. A ta iskušenja pripremaju strplјivim stradalnicima venac utoliko slavniji. ili osetiš netrpelјivost. uzrujaš se zbog neke slučajnosti. ako ova sa smirenošću i trplјenjem ta iskušenja podnosi. Pod teretom unutrašnjih tegoba čovek je primoran da pribegava Bogu i traži pomoć od Nјega. dobročinstva i darove smatraju bičevima i udarima. Zato su one velika milost koju Bog ukazuje u ovom životu duši smireno predanoj Nјemu. sujetu. ispovedaš se sa uzrujanošću i strahom i posle ispovesti opet ne nalaziš mira. ponizili. tuga i odsustvo želјe za ispovešću. počinje da misli da je najgrešniji čovek na svetu. sve nevolјe i mučenja koje duša trpi za vreme unutrašnjih iskušenja i za vreme odsustva duhovnih radosti nisu ništa drugo do lek kojim Bog s lјubavlјu čisti dušu. ili podozrenje prema nekome.

a kad se umiriš. ili kakvu nedoumicu ili dvoumlјenje u savesti. Ovde upućujemo svoju reč onima koji žive duhovnim životom i stvarno žele uspeha u njemu. tugom i gorčinom. Umiri se tim uverenjem. pada usrdni sluga Božji. . biti. pa bilo to i hilјadu puta na dan. ne muči sebe i ne gubi uzalud vreme nego se odmah ponizi i. neka ponekad spomene u molitvama prevodioca episkopa Hrizostoma. Ona oživlјuje i podiže sve sile duše i duha. nego ako je potrebno i po sto puta svakog časa. Oživivši tako lјubav prema Nјemu. jer samo u njih još i može padati čovek koji je počeo da živi strogim životom. ne gubeći uzalud vreme i trud. Kajem se što na Tvoje staranje o meni ne odgovaram ispravnim životom. Ako ova knjižica bude kome od pomoći. potrebna je druga pouka. Jer pokajnička skrušenost koja samo muči i grize dušu ne dovodi je u pravilno duhovno nastrojenje ako nije spojena s čvrstom nadom na milosrđe Božje i Nјegovu blagost. misli na velike milosti koje Ti je On ukazao. Kome neka je slava sa bespočetnim Ocem i Svetim Duhom. Oprosti i daj mi snage da Te više ne žalostim i da ni u čemu ne odstupam od Tvoje volјe. nastavi obična zanimanja kao da se s tobom ništa nije dogodilo. svakodnevna padanja. kloneći se po svaku cenu smrtnih grehova. Ovo bi trebalo da zapamte oni koji se odveć uzrujavaju i muče zbog malih pogrešaka da bi uvideli koliko su slepi u ovom slučaju i kako sami sebi nanose štetu zbog svoje nerazumnosti. Pošto je blagodarenje i slavoslovlјenje Boga najviši znak živog saveza s Nјim. plod tvoga pada će. Kad to učiniš ne muči se mišlјu da li je Bog oprostio. Pokajanje uvek treba da bude oduševlјeno i proniknuto čvrstom nadom u Boga i kada su u pitanju laka. obrati se Bogu s nadom i zavapi Mu iz dubine srca: „Gospode Bože moj. Ali mnogi koji su stupili na put duhovnog života zaustavlјaju se na tome hladna srca i ne miču se napred te ne dobijaju blagodatna dobra koja Bog na taj put stavlјa i kojih se obično udostojavaju revnitelјi koji neumanjenom snagom idu sve napred i napred. sada i svagda i u vekove vekova AMIN. TREBA ODMAH DA USPOSTAVLjA DUŠEVNI MIR Svaki put kad padneš u neki laki greh. treba da se obrati svome duhovnom ocu ili kome drugom iskusnom duhovniku. uvek sa savršenom nadom i slobodom kao i prvi put. moleći se usrdno da Gospod preko njih otkrije istinu i razreši nedoumicu i zbunjenost i da se posle njihove pouke potpuno umiri.78 Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА koji lakši greh duša se mora sa skrušenim pokajanjem i sa nadom obraćati Bogu. Za čuvanje unutrašnjeg mira u ovom slučaju možeš preduzimati i ovo: svestan svoje nedostojnosti pred Bogom. po Božjem promislu. KAD SE KO UZRUJA. nego jednako padam. stvori u sebi raspoloženje da Mu blagodariš i da Ga slaviš iz dubine duše. Čineći tako neprekidno ćeš napredovati u duhovnom životu i ići stalno napred. Gospod je blizu i čuje uzdahe slugu Svojih. ako mi Tvoja blagodat ne pomogne. tvoje veće uzdizanje Bogu. Iskreno želim da služim Tebi i da Ti u svemu budem poslušan”. Za one koji ne žive strogo i ne uzbuđuju se ako se dogodi da i smrtnim grehom ožaloste Boga. ako se razumno prema njemu odnosiš. Ta nada treba uvek da ispunjava srce onih koji se staraju da dostignu viši stepen hrišćanskog savršenstva. Lek koji smo gore izneli nije za njih. Radi njih i dajemo ovu poslednju pouku koja je klјuč pomoću koga duša otvara veliku duhovnu riznicu kojom se za kratko vreme možemo obogatiti blagodaću Gospoda našega Isusa Hrista. a ne mučiti sebe izlišnom žalošću. uvidevši svoju nemoć. a tim više kad su u pitanju teži gresi u koje ponekad. Oni treba duboko da tuguju i gorko da plaču osuđujući uvek strogo sebe i ne smeju se iz lenjosti lišavati nijednog sredstva koje je neophodno za lečenje i spasenje. Onaj koji oseća kakvu uznemirenost srca. s Božjom pomoću. učinio sam to što sam takav te od mene ništa izuzev pogrešaka ne treba ni očekivati. Tako treba da postupaš ne samo jednom. To velim o lakšim gresima.

Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА 79 .

..46 ..........................................................................................45  RADUJ SE KADA TI SE DAJE PRILIKA DA UČINIŠ DOBRO..11  KAKO SE TREBA BORITI PROTIV SVOJE ČULNE VOLJE I ŠTA VALJA PREDUZIMATI DA NAM VRLINA POSTANE NAVIKA...............................7  ZAŠTO SUDIMO NEPRAVILNO I KAKO ĆEMO DOĆI DO PRAVILNOG SUĐENЈA.....32  ŠTA TREBA DA RADI ONAJ KOJI JE RANЈEN U BORBI.................................... ALI NE PRISTUPAJU DELU OSLOBOĐENЈA I 3AŠTO SE NAŠE DOBRE NAMERE ČESTO NE PRIVODE U DELO..............................................................................................................................2 PRVI DEO....30  AKO ŽELI DA POBEDI DUHOVNE NEPRIJATELJE..............................................................36  KAKO ZLI DUH ODVRAĆA OD DOBRIH DELA I KAKO IH KVARI.........................................................19  KAKO SE TREBA BORITI PROTIV NEMARNOSTI.....................................................................................................................................2  U ČEMU SE SASTOJI HRIŠĆANSKO SAVRŠENSTVO? DO SAVRŠENSTVA SE DOLAZI BORBOM....................................................................................................................................34  KAKO ZLI DUH 3ADRŽAV A U SVOJIM MREŽAMA LJUDE KOJI SU UVIDELI SVU BEDU SVOGA POLOŽAJA I ŽELE DA SE OSLOBODE...........................................................................................................18  KAKO ĆEŠ SAVLAĐIVATI TELESNE STRASTI................................................................................................................................17  KAKO ĆEŠ SAVLAĐIVATI STRASTI KOJE IZNENADA NAIĐU.................12  ŠTA DA SE ČINI AKO VIŠA...........4  UZDAJ SE JEDINO U BOGA...............................................................................................................................................................................................14  BORBA SE MORA VODITI HRABRO I NEPREKIDNO....... OSOBITO AKO JE TO SKOPČANO S TEŠKOĆAMA.........................26  OPŠTA UPUTSTVA O UPOTREBI ČULA.......................................................................................................................9  KAKO ĆEŠ UPRAVLJATI VOLJU DA U SVEMU ŽELI DA SLUŽI BOGU...................44  NE IZBEGAVAJ SLUČAJEVE KADA TI SE DAJE PRILIKA DA UČINIŠ DOBRO.................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................5  KAKO SE MOŽE ZNATI DA NEKO ŽIVI S NADOM U BOGA I NE UZDA SE U SEBE....................................43  U VRLINAMA SE VALJA VEŽBATI USRDNO I NEPREKIDNO.............................37  JOŠ NEKOLIKO UPUTSTAVA KAKO SE POBEĐUJU STRASTI I DOLAZI DO VRLINE..............21  O PRAVILNOM KORIŠĆENЈU ČULA........................... STRADANЈA I SMRTI................................35  O ZAMKAMA ZLOG DUHA PROTIV ONIH KOJI SU POŠLI DOBRIM PUTEM...... ČETIRI NEOPHODNA SREDSTVA 3A BORBU.........................................................6  POGREŠNO JE SMATRATI PREVELIKU TUGU ZBOG UČIN ЈENOG GREHA ZA VRLINU.......23  KAKO NAS STVARI KOJE VIDIMO MOGU PODSTAĆI NA RAZMIŠLJANЈE O OVAPLOĆENЈU SPASITELJA I O TAJNAMA NЈEGOVOG ŽIVOTA..........43  KAKVA SU RASPOLOŽENЈA POTREBNA ZA STICANЈE VRLINA I KAKO VRLINA PRELAZI U NAVIKU.......................16  KOJIM REDOM DA SAVLAĐUJEMO SVOJE STRASTI...........................................................6  O VEŽBANЈU UMA.......................................8  O ČUVANЈU UMA OD NEKORISNOG ZNANЈA I PRAZNE RADOZNALOSTI............................................................................................8  KAKO ĆEŠ NAVIKNUTI VOLJU DA SVE ČINI S CILJEM DA SLUŽI BOGU...............33  POREDAK KOGA SE 3AO DUH DRŽI U BORBI I KAKO ON 3AVODI LJUDE RAZNIH DUHOVNIH STANЈA...................80 Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА SADRŽAJ PREDGOVOR........................................................................... HRISTOV VOJNIK MORA PO SVAKU CENU DA IZBEGAVA UZRUJANOST I DUŠEVNI NEMIR.......................................................................................................................................................... RAZUMNA VOLJA BUDE NAIZGLED POTPUNO POBEĐENA NIŽOM VOLЈOM I ZLIM DUHOM..........................................................41  KOJIM SE REDOM STIČU VRLINE..................................................................6  PO ČEMU SE JOŠ POZNAJE DA SE NEKO NE UZDA U SEBE NEGO DA JE SVU NADU POLOŽIO NA BOGA..................................................................................................2  NIKADA SE I NI U ČEMU NE SMEŠ UZDATI U SEBE NITI VEROVATI SEBI..............................27  KAKO ĆEŠ UPRAVLJATI JEZIKOM..................15  KAKO SE HRISTOV VOJNIK MORA IZJUTRA SPREMITI 3A BORBU................................................................................................................................................................................34  KAKO 3LI DUH UTVRĐUJE GREŠNIKE U ROBOVANЈU GREHU.................................................................................................................................................................................................................................................................................................................25  KAKO ĆEŠ IZ SPOLJNIH UTISAKA IZVUĆI MORALNE POUKE.................................28  KAKO SE TREBA BORITI PROTIV NAVALE SEĆANЈA...........................................................11  O DVEMA VOLJAMA U ČOVEKU I BORBI IZMEĐU NЈIH.............................................................................................................................................................................................................

........................................................................................................................51  O MOLITVI...................................................................64  O PREDANOSTI VOLJI BOŽJOJ................................................................................................................................................................................. KAKO DA POBEDIMO TU SKLONOST........................76  O RAZBORITOSTI U VRŠENЈU DELA LJUBAVI PREMA BLIŽN ЈIMA RADI ČUVANЈA SOPSTVENOG DUŠEVNOG MIRA...................................66  O ČUVANЈU I ISPITIVAN ЈU SAVESTI....................................................................................................................................57  POMOĆNA SREDSTVA 3A USPEVANЈE U MOLITVENOM PODVIGU...........................................................................72  TREĆE ISKUŠENЈE U ČASU SMRTI – SUJETA.............................................81  LEK PROTIV DUŠEVNOG UZRUJAVANЈA KOJE NASTAJE ZBOG IZVESNIH LAKŠIH POGREŠAKA I SLABOSTI.............................................................................85 ........78  NE BUDI MALODUŠAN KAD TE DUŠEVNI MIR NAPUSTI..............55  O MOLITVENIM UZDASIMA BOGU....................................................................73  ČETVRTO ISKUŠENЈE U ČASU SMRTI – PRIVIĐENЈA............................................................................................47  KAKO SE VALJA VEŽBATI U JEDNOJ VRLINI I KOJI SU ZNACI DA SMO U NЈOJ NAPREDOVALI 48  NIJE DOBRO ODVEĆ ŽELETI OSLOBOĐENЈE OD NEVOLJA KOJE TRPIMO.........................................................................................................................64  O BLAGODARENЈU BOGU.......................................................................................Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА 81  KAKO SE U RAZLIČITIM PRILIKAMA MOŽE NAPREDOVATI U JEDNOJ ISTOJ VRLINI............................................................................................................................................69  O SPREMANЈU ZA BORBU SA 3LIM DUSIMA U ČASU SMRTI...54  O MOLITVI KOJU SAMO ČOVEKOVO SRCE SASTAVLJA......................... TREBA ODMAH DA USPOSTAVLJA DUŠEVNI MIR.............................................................................................................................................61  O TAJNI SVETOG PRIČEŠĆA......................60 DRUGI DEO.........................................................................................................................................................................73  KAKO ĆEŠ OČUVATI UNUTRAŠNЈI MIR...........71  O ČETIRI ISKUŠENЈA U ČASU SMRTI PRVO ISKUŠENЈE – GUBLJENЈE VERE – NAČIN BORBE S NЈIM............61  KAKO SE RAZMIŠLJANЈEM O SVETOJ TAJNI PRIČEŠĆA RASPALJUJE U NAMA LJUBAV PREMA BOGU...................................................................................................................................52  KAKO ĆEMO NAUČITI DA SE TAKO MOLIMO..........................................................................................................................................................................................................................82  KAD SE KO UZRUJA....................77  KAD SE ODREČEŠ SEBE................................59  DEO MOLITVE U NEVIDLJIVOM RATU..........................................................71  DRUGO ISKUŠENЈE U ČASU SMRTI – OČAJANЈE.................................................................................................................................77  ZADOVOLJSTVA I RADOSGI TRAŽI SAMO U BOGU............................................................................................................................................................62  O DUHOVNOM PRIČEŠĆIVANЈU...65  O TOPLINI I HLADNOĆI SRCA...................................................................80  NEKA TE NE ZBUNЈUJE OTSUSTVO DUHOVNIH RADOSTI I DRUGA UNUTRAŠNЈA ISKUŠENЈA 81  SVA ISKUŠENЈA DOLAZE ČOVEKU ZA NЈEGOVO DOBRO................................73  O DUHOVNOM MIRU SRCA........................................................................................................................................................................................................................................................56  O MOLITVI ISUSOVOJ...........50  STROGO SUĐENЈE O BLIŽNЈIMA DOLAZI OD VISOKOG MIŠLJENЈA O SEBI I POD UTICAJEM ZLOG DUHA.......................................................................................................................................................75  DA BI SE ZADOBIO MIR SRCA TREBA IZBEGAVATI POČASTI I VOLETI SMERNOST I SIROMAŠTVO.........................................61  KAKO TREBA PRIMATI SVETU TAJNU PRIČEŠĆA......................83 SADRŽAJ...........................................................................................79  ZLI DUH POSTAVLJA MNOGE ZAMKE DA TI RAZORI DUŠEVNI MIR: ČUV AJ SE!...............................................................................................................................................................................................................74  MIR SE POSTEPENO USELJAVA U SRCE........................ NEGO SE TREBA POTPUNO PREDAVATI VOLJI BOŽJOJ......................................................................... PREDAJ SEBE BOGU......................................................49  ČUVAJ SE NAOPAKIH SAVETA ZLOG DUHA I NE PRETERUJ U PODVIZIMA..............................................................................................................75  NEOPHODNO JE DA DUŠA PREBIVA U SAMOĆI DA BI JE BOG ISPUNIO SVOJIM MIROM...........................................................................................................................................................................................................

82 Никодим Агиорит – НЕВИДЉИВА БОРБА .