You are on page 1of 11

1.

DEO
56. OSNOVNI KAPITAL I UDELI U DOO
Osnovni kapital DOO nastaje ulozima osnivaa, a docnije modalitetima poveanja. Taj
kapital podeljen je na udele koji nemaju svojstvo HOV. Za DOO, kao i za AD vai pravilo
o odranju vrednosti osnovnog kapitala, pa se propisuju stoga pravila za smanjenje tog
kapitala. Takoe, veliki rizik za poverioce DOO je i potkapitalisaanje drutva, to nosi
opasnost od steaja.
UDELI
Udeli su lanska prava koja se stiu na osnovu uloga u drutvo. ZOPD promovie vrst
princip 1 udeo 1 lan, koji vai i pri sticanju novih udela ili prenosu udela. Udeli mogu,
ali ne moraju biti jednake vrednosti, s tim to se osnivakim aktom odreuje koliki ulog
daje pravo na 1 glas. Nae pravo utvruje princip ravnopravnosti lanova to znai da
se pravo glasa i imovinska prava ostvaruju srazmerno vrednosti udela, ali dozvoljava
se da se osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva drugaije odredi. Udeo ne
moe biti na donosioca, ve samo na ime.
EVIDENCIJA PODATAKA O LANOVIMA DRUTVA
ZOPD utvruje obavezu voenja evidencije podataka o lanovima drutva, a za
tanost te evidencije odgovara direktor drutva. Knjiga udela vie nije propisana kao
obavezna jer pravno za status lanova ovog drutva bitna je registracija, te je prema 3.
licima u pogledu lanova dutva i udela bitno stanje registra. Upis u registar ima
konstitutivno dejstvo u smislu sticanja ili prestanka svojstva lana i vlasnitva udela.
SUVLASNITVO UDELA
Na 1 udelu moe postojati i vlasnitvo vie lica- suvlasnitvo udela, koje se prema
datom DOO smatraju 1 lanom drutva. Suvlasnivi udela mogu svoje pravo glasa u
drutvu ostvariti i preko zajednikog punomonika, koji moe biti i neki od postojeih
suvlasnika ili 3 lice. Suvlasnici udela solidarno su odgovorni prema drutvu u vezi sa
preuzetim obavezama prema drutvu npr. unoenje ugovorenih uloga.
STICANJE SOPSTVENIH UDELA
Prema ZOPD sopstveni udeo je udeo ili deo udela koji drutvo stekne od svojih lanova.
Dakle, drutvo ne moe upisivati svoje udele, ali moe udele koje su po nekom
pravnom osnovu stekli njegovi lanovi kasnije otkupljivati ili sticati na dugi nain i
drati ih kao tzv. Sopstvene udele. Drtvo moe stei sopstveni udeo na osnovu odluke
skuptine drutva i to: besteretno, iskljuenjem lana, istupanjem lana, otkupom
udela ili dela udela, prinudnim otkupom udela od preminulog lana, po osnovvu
statusne promene. Drtvo moe stei sopstveni udeo samo ako je taj udeo u celosti
uplaen.
Utvrivanje takve mogunosti je ogranieno, pa se ovo moe izvriti:
1. samo iz namenskih rezervi
2. nije mogue sticanje sopstvenih udela tako da drutvo ostane bez lanova drutva
3. jednolano drutvo ne moe da stie sopstveni udeo
4. sopstveni udeo ne daje drutvu nikakva prava na osnovu njega

Sopstveni udeo drutvo moe odlukom skuptine:


1. da raspodeli lanovima drutva srazmerno udelima, osim ako skuptina jednoglasno
odlui da se ova raspodela moe izvriti i nesrazmerno udelma
2. preneti lanu drutva ili 3 licu uz naknadu
3. ponititi
POVLAENJE I PONITENJE UDELA
Zakon daje mogunost povlaenja- amortizacije udela lana drutva od strane
drutvaIako je pravilo da lan drutva ne moe traiti povraaj uplaenog uloga od
drutva dok drutvo postoji, ipak se osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva
moe utvrditi povlaenje udela. Odluku o povlaenju udela donosi skuptina drutva.
Osnovi povlaenja i ponitenja udela mogu biti:iskljuenje lana, smrt lana ili njegov
prestanak, spreavanje prinudnog izvrenja na udelu od strane 3 lica i sl. Povlaenje
udela je u stvari raskid ugovora o pristupanju drutvu. To je jednostrani akt drutva u
sluaju postojanja ugovorenih osnova razloga. Povlaenje udela moe biti teretno
( gde je potrebno je potovati pravila o smanjenju osnovnog kapitala drutva) i
besteretno ( samo ukoliko je to utvreno osnivakim aktom ). Ugovorom o osnivanju
drutva treba urediti i posledice povlaenja udela, a to su :
1. prestanak lanstva u drutvu
2. ponitenje udela
3. smanjenje osnovnog kapitala
Povlaenjem udela , prestaju lanska prava u drutvu, a lan iji se udeo povlai i
ponitava ima pravo na naknadu njegove trine vrednosti, osim ako je re o
besteretnom povlaenju.

8. KLASIFIKACIJA PRIVREDNIH DRUTAVA


KLASINA PODELA
Klasina i uopbiajena klasifikacija trgovakih drutava je podela na drutva lica i
drutva kapitala.
1. Drtva lica ( trgovaki ortakluci ) odlikuju lina svojstva, poznanstvo i povrenje
lanova i otuda neograniena odgovornost za obaveze drutva. U drutvu dominiraju
elementi intuitu personae, pa otuda ustupanje udela treem licu po pravilu trai
saglasnost svih ortaka. injenice vezane za linost ortaka kao to su smrt, poslovna
nesposobnost nekog lana itd. Po pravilu vode prestanku drutva. Ovim drutvom
upravljaju ortaci, a ne posebni organi.
2. Drutva kapitala ( kompanije, korporacije ) odlikuje iezavanje linih svojstava i
dominacija interesa kapitala. Drtvo ne prestaje zbog injenica vezanih za pojedinog
lana ili akiconara i ne postoji lina odgovornost za obaveze drutva prema 3 licu, ve
samo obaveza snoenja rizika poslovanja do iznosa uloga. Ovim drutvima upravljaju
organi drutva, a ne lanovi ili akcionari. U ova drutva obino se ubrajaju akcionarsko
drutvo, komanditno drutvo na akcije i DOO.
MEUPODELA

Ako bi se uvela i neka meukategorija, tu bi spadalo komanditno drutvo na akcije i


DOO .
DRUGE KLASIFIKACIJE
1.Polazei od naina odreenosti kapitala, mogu se razlikovati drutva na udele ( javno
trgovako drutvo, komanditno drutvo, DOO ) i drutva na akcije ( akcionarska i KD na
akcije ).
2.Polazei od organizacione strukture, u nemakom pravu se sree podela na
individualistika drutva, koja u osnovi pripadaju drutvima lica i kolektivistika
drutva koja u osnovi pripadaju drutvima kapitala.
3.Polazei od pravnog subjektiviteta mogu se razlikovati drutva ugovori koji nemaju
pravni subjektivitet i drutva institucije koja imaju pravni subjektivitet.
4.Polazei od naina osnivanja razlikuju se drutva sa javnim upisom akcija
( akcionarska i KD na kacije ) i drutva bez javnog upisa akcija ( javno trgovako
drutvo, KD, DOO i AD bez javnog upisa akcija )
OSTALE KLASIFIKACIJE
1. Prema nainu nastanka privredna drutva se dele na ona koja nastaju slobodnom
voljom uz saglasnost nadlenog organa i ona koja se osnivaju zakonom odn. upravnim
aktom.
2. Prema finansijsko-ekonomskom kriterijumu privredna drutva se dele na mikro,
mala, srednja i velika.
3. Zavisno od vremena osnivanja, privredna drutva se dele na drutva osnovana na
odreeno i na neodreeno vreme
4. Zavisno od delatnosti, privredna drutva se dele na ona koja obavljaju komercijalne
delatnosti i ona koja obavljaju delatnosti javnog sektora.
5. S obzirom na odgovornost lanova, privredna drutva mogu biti privredna drutva sa
ogranienom odgovornou i privredna drutva sa neogranienom odgovornou.
6. Postoji i podela privrednih drutava na ona sa subjektivitetom ( drutva kapitala ) i
ona bez subjektiviteta ( drutva lica )
7. Postoji i podela privrednih drutava na opta i specijalizovana
8. Registrovana i faktika privredna drutva
9. Zavisno od od broja lanova privredna drutva mogu biti jednolana i vielana.
10. Zavisno od delatnosti i ciljeva, postoje privredna drutva koja se formiraju za
lukrativne delatnosti i ciljeve i ona koja se formiraju za nelukrativne delatnosti i ciljeve
( drutva za dobrotvorne ciljeve )
11. Zavisno od stepena samostalnosti i povezanosti putem kapitala, privredna drutva
se dele na : matina- kontrolna drutva i zavisna- kontrolisana drutva i samostalnanepovezana drutva
12. U zemljama EU privredna drutva se dele na nacionalna privredna drutva i
nadnacionalna privredna drutva drutva na nivou EU.
Bez obzira na razliite klasifikacije, najprisutnije je 5 trgovakih dutava
1. javno trgovako drutvo ortako drutvo
2. komanditno drutvo- KD

3. KD na akcije
4. DOO
5. AD
Takoe, postoje i trgovaka drutva sa specijalizovanim statusom kao to su: banke i
kreditna drutva, osiguravajua drutva, drutva za upravljanje, investiciona drutva,
investicioni fonodovi. Specijalni status imaju i javnopravna drutva odn. drutva
kontrolisana od drave ( vodovod i druge komulane delatnosti, eleznica, pota ),
meovita drutva koja nastaju udruivanjem javnog i privatnog kapitala i zadruna
drutva i drutva graanskog prava- graanski ortakluk.
31. LICA SA DUNOSTIMA PREMA PRIVREDNOM DRUTVU
Prema ZOPD dunosti prema privrednom drutvu imaju:
1. svi ortaci u ortakom drutvu s obzirom na to da upravljaju ortaki drutvom i snoce
neogranien rizik
2. svi komplementari komanditnog drutva, ne i komanditori, jer nemaju upravljaka
ovlaenja u drutvu i imaju rizik ogranien na visinu uloga
3. lanovi i akcionari sa znaajnim kapital ueem preko 25% prava glasa ili
kontrolni lanovi DOO i kontrolni akcionari AD
4. zastupnici drutva i prokuristi s obzirom na to da stupaju u pravne odnose sa 3
licima u ime i za raun drutva i na taj nain tehnikom zastupanja ostvaruju pravni
subjektivitet drutva
5. direktori i lanovi nadzornog odbora
6. likvidacioni upravnik s obzirom na to da je drutvo u likvidaciji solventno i da
prestaje putem likvidacije
7. druga lica odreena osnivakim aktom odn. statutom drutva
MODA DODATI IZ SKRIPTE

39. DERIVATIVNA TUBA


Ako postupak protiv lica koja imaju dunosti prema PD , ijom povredom vrenja
prouzorkuju tetu drutvu, ne pokrene samo drutvo, ovaj postupak po principu
derivacije u svoje ime, a za raun drutva actio pro socio tuba za drutvo, moe
pokrenuti kao tuilac svaki lan ili akcionar koji pojedinano ili skupno poseduje
odreeni procenat kapital uea ( prema naem zakonu to je najmanje 5% osnovnog
kapitala drutva ).
Prema naem zakonu, primarni tuilac za odluke, akte ili radnje lica koja imaju dunosti
prema PD , ijom povredom vrenja ( neunoenje uloga u drutvo, precenjenost
vrednosti uloga, tetne odluke organa drutva, povreda dunosti uvanja poslovne
tajne , povrda dunosti panje ) nanesu tetu drutvu, jeste drutvo, a ostali tuioci su
seknundarni odn. mogu podneti tubu tek po prethodnom obraanju drutvu, ako ono
na njihov zahtev u roku od 30 dana od prijema zahteva ne pokrene postupak ili ako u
ovom roku odbije zahtev za pokretanje postupka.

Sekundarna ravan tuilaca i akcionara drutva sa propisanim procentom kapitala


uea u podizanju tube za drutvo i obaveznost obraanja drutvu ( neophodna
procesna pretpostavka tzv. prethodni zahtev), posledica je potrebe da se smanji
potencijalni broj ovih sporova, jer je mogue da tuioci efekat ove tube ostvare
odlukom organa drutva i bez podizanja tube ili kada je podigne samo drutvo. Dakle,
ako tubu protiv lica koja imaju dunosti prema privrednom drutvu pokree samo
drutvo, ono je tuilac u svoje ime i za svoj raun, a tuena su ta lica, a ako tubu
podie lan ili akcionar oni podiu derivativnu tubu u svojstvu tuioca u svoje ime, a
za raun drutva protiv odgovornih lica koja imaju dunosti prema drutvu tueni.
Na zakon ne ureuje pitanje da li mogunost podnoenja ove tube postoji kod KD i
ortakog drutva, jer se pravo pravo lanova drutva na podizanje ove tuebe vezuje
za kapital cenzus, koji ne postoji kao kategorija kod KD i ortakog drutva.
PITANJE TZV. VIESTRUKE DERIVACIJE
Mogunost podizanja derivativne tube i u povezanim drutvima po osnovu
odgovornosti lica koja imaju dunosti u matinom kontrolnom drutvu i u zavisnom
kontrolisanom drutvu vie nije mogua. Naime, ZOPD ovu derivaciju ogranieno
dozvoljava time to utvruje mogunost, a time i odgovornost direktora kontrolnog
drutva, a ne i drugih lica koja imaju dunosti prema drutvu, da daju obavezujua
uputstva kontrolisanom drutvu o nainu voenja poslova, rukovodei se interesima
grupe i to sa panjom dobrog privrednika. Pravo na podizanje derivativne tube je
zakonsko pravo, te se ono ne bi moglo iskljuiti ili ograniiti osnivakim aktom,
statutom ili odlukom skuptine drutva.
Rokovi za podizanje tubi u KP su jedinstveni i iznose: 6 meseci od saznanja za
uinjenu povredu subjektivni rok odn. 5 godina od dana uinjene povrede - objektivni
rok.
Ova tuba se moe podii kada je re o KD, DOO i AD, dok nije predviena za OD, ali se
moe osnivakim aktom OD utvrditi.
22. POJAM, ELEMENTI I UPOTREBA POSLOVNOG IMENA
Privredno drutvo i preduzetnik kao privredni subjekti moraju se pojavljivati u pravnom
prometu pod posebnim imenom, koje se naziva poslovno ime ( raniji termin je bio
firma). Kao trgovako, poslovno ime preduzetnika je ovbavezno ino ime, a poslovno
ime trgovakih durutava lica ( komanditna i ortaka drutva ( po pravilu sastoji se od
linih imena ortaka odn. komplementara. Meutim, to nije sluaj sa poslovnim imenom
DOO i AD. Oznaka poslovnog imena je obavezan element osivakog akta svakog
privrednog drutva.
Postoje obavezni i fakultativni elementi poslovnog imena.
Obavezni elementi poslovnog imena svakog privrednog drutva ili preduzetnika su :
1. oznaka imena- naziv u punom ili skraenom obliku
2. oznaenje oblika privrednog drutva ( a.d. ili d.o.o. ili k.d. ili o.d. ) ili oznaka da je re
o preduzetniku ( pr.)
3. oznaka sedita

4. oznaka posebnog statusa ( u steaju , u likvidaciji )


Izbor oznake imena naziv i poslovnog imena naelno je slobodan, a samo izuzetno je
uslovljen u 2 sluaja:
1. kada je re o nazivu drave ili me. organizaacije ili teritorijalne jedinice, takav naziv
moe se uneti u poslovno ime privrednog drutva samo po odobrenju nadlenog
organa. Odobrenje e se uskratiti ako je karakter delatnosti tog privrednog drutva
takav da bi kompromitovao njihov ugled.
2. kada je re o unoenju u poslovno ime imena linosti, trai se pristanak te linosti
odn. zakonskih naslednika ili dozvola nadlenog organa
Fakultativni elementi poslovnog imena mogu biti :
1. opis predmeta poslovanja privrednog drutva
2. dodaci u vidu crtea, boja, slika ili ukrasa
3. oznaka godinje osnivanja
Iako je izbor tih fakultativnih elemenata u naelu slobodan, postoje neki elementi koji
se ne mogu sadrati u poslovnom imenu, a to su:
1. neistiniti podaci npr. godina osnivanja
2. oznake suprotne javnom moralu
3. podaci koji bi mogli izazvati zabludu u pogledu pretene delatnosti drutva
UPOTREBA POSLOVNOG IMENA
Poslovno ime privrednog drutva upotrebljava se u poslovanju, pravnom prometu, u
svakodnevnim poslovnopravnim komunikacijama sa 3 licima i na memorandumima.
Poslovno ime mora se upotrebljavati kako je i registrovano jer samo tako uiva pravnu
zatitu, pa ukoliko je neki element poslovnog imena promenjen, a nije registrovan nee
uivati pravnu zatitu. Poslovno ime se u prometu upotrebljava u punom obliku, a
moe se upotrebljavati i skraeno ili modifikovano poslovno ime, koje mora sadrati
sve obavezne elemente, osim sedita, a oznaka imena i oznaka oblika drutvaa moe
biti skraena.
Drugi nain upotrebe poslovnog imena je isticanje na poslovnim prostorijama.
Trei nain upotrebe poslovnog imena je fakultativan, a re je o mogunosti upotrebe
kao robnog ili uslunog znaka ili zatitnog znaka.
23. ZATITA POSLOVNOG IMENA
Naziv kao element poslovnog imena PD uiva viestruku pravnu zatitu. Svi delovi
naziva uivaju podjednaku pravnu zatitu osim generikih pojmova koji uopt ne
uivaju zatitu kao to su laboratoriva, vino, podrum itd.
Zatita poslovnog imena sastoji se u odbijanju zahteva za upis, u brisanju kasnije
registrovanog poslovnog imena, u zabrani upotrebe tueg poslovnog imena i u naknadi
dokazane priinjene tete.
ZATITA POS LSUBENOJ DUNOSTI
Registar nadlean po mestu sedita PD ili mestu obavljanja delatnosti preduzetnika
duan je po slubenoj dunosti da vodi rauna da u svoj registar ne upie dva ista ili

slina poslovna imena, dva PD koja obavljaju istu ili srodnu delatnost. Ako se to ipak
desi, Registar je duan da izvri registraciju naziva kao elementa poslovnog imena
onog PD ili preduzetnika koje je prvo prijavilo registraciju sa takvim nazivom po
principu prior tempore potior iure, a da drugom PD uskrati registraciju.
ZATITA PO TUBI
Drugi nain zatite, koji otklanja nedostatke prvog naina zatite koji je teritorijalno
omeen, je zatita po tubi zainteresovanog PD ili preduzetnika, koji se sprovodi na
teritoriji cele zemlje. Za uspeh tube bilo je neophodno da se kumulativno ispune 5
elemenata:
1. da je re o istom ili slinom poslovnom imenu koje moe da izazove zabludu u
pogledu identiteta sa drugim drutvom
2. da je re o privrednim drutvima ili preduzetnicima koji obavljaju istu ili srodnu
delatnost
3. da od momenta registracije poslovnog imena subjekta protiv kojeg se zahteva
zatita do momenta podizanja tube nije proteklo vie od 3 godine
4. da je tuilac prvi prijavio registraciju takvog poslovnog imena
5. da je tuilac imao opravdan poslovni interes za zatitu poslovnog imena
Donoenjem zakona koji ureuje registraciju prirednih subjekata i centralizacijom
registracije u Agenciji za njihovu registraciju, delom otpada ovaj osnov zatite
teritorijala omeenost, jer sada Agencija po slubenoj dunosti vodi rauna da u svoj
registar ne upie 2 ista ili slina imena 2 PD ili preduzetnika. U sluaju da Agencija
naini propust, pravno sredstvo bi moglo da bude nitavost upisa promena naziva ili
naknada tete u roku od 3 godine od dana registracije.
ZATITA PO OSNOVU NELOJALNE UTAKMICE
Nedostaci zatite poslovnog imena po osnovu tube su u tome da je rok za zatitu
prekluzivan i relativno kratak, da se zatita moe traiti samo ako je izvrena
registracija i da se zahteva dokazivanje postojanja opravdanog poslovnog interesa za
zatitu. Kako bi se otklonili ti nedostaci pri zatiti poslovnog imena uvode se
mogunosti zatite po osnovu propisa nelojalne konkurencije i propisa o zatiti
intelektualne svojine.
KRVINOPRAVNA ZATITA
KZ propisano je i posebno krivino delo neovlaene upotrebe tueg poslovnog imena.
46. POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE KOMANDITNOG DRUTVA
Prema ZOPD , KD je drutvo koje ima najmanje 2 lana od kojih najmanje 1 odgovara
neogranieno solidarno za obaveze drutva komplementar, a najmanje 1 odgovara
do visine svog neuprlaenog odn. neunetog uloga komanditor. Atraktivnost ovog
drutva je u tome to je komanditor zainteresovan za dividendu iz uloenog kapitala, a
ne i za upravljanje drutvom, dok je komplementar zainteresovan za ulog komanditora
i za vlastito upravljanje drutvom.
PRAVNI STATUS

KD je kao i svako drugo PD pravno lice, a pravni subjektivitet drutvo stie upisom u
registar i tu koncepciju po ugledu na francusko pravo prihvata i na ZOPD. S druge
strane ovom drutvu, kao i OD ne priznaje se pravni subjektivitet u nemakom i
engleskom pravu, ali mu se zato priznaje imovinska autonomija, pa ono moe u svoje
ime i za svoj raun preuzimati prava i obaveze u pravnom prometu. U sistemu u kome
se KD priznaje pravni subjektivitet, njegova imovina je odvojena od line imovine
ortaka i onih koji za obaveze drutva odgovaraju i linom imovinom. Ortaci drutva
postaju osnivanjem drutva njegovi vlasnici, ali ono to su uneli u imovinu drutva
postaje svojina drutva.
UPIS U REGISTAR
Prijavu za upis u registar podnose lica koja su u osnivakom aktu odreena kao
zastupnici drutva, a pretpostavka je da su to svi komplementari. Prijava sadri
podatke za svakog komplementara i komanditora i oznaenje njihovog uloga. U objavi
registrovanog KD ne sme da se sadri ime odn. poslovno ime komanditora, kao ni
oznaenje njegovog uloga, ali se mora navesti da drutvo ima komanditora, kao i
njihov broj. To ne znai da komanditor ima pravnu poziciju tajnog ortaka kakvu ima u
tzv. tajnom drutvu, jer se on navodi u prijavi, a i registar je javna isprava.
IDVOJNOST ORTATVA
KD mora se sastojati iz najmanje 2 ortaka, zato to se temelji na ugovoru i to
predastavlja 2 kategorije ortaka od kojih jedni odgovaraju za obaveze drutva i linom
imovinom ( komplementari ),a drugi snose rizik poslovanja drutva do visine
ugovorenog udela ( komanditori ), pri emu jedno isto lice ne moe biti u poziciji i
jedne i druge kategorije ortaka. KD je po pravili drutvo sa malim brojem ortaka.
SVOSJSTVO ORTAKA
Komplementari i komanditori mogu biti i fizika i pravna lica. Dakle, ortaci drutva
mogu biti sva pravna lica, pa i ona organizovana u obliku trgovakih drutvava, ako i
sva fizika lica bez obzira na to da li imaju potpunu poslovnu sposobnost, jer ih moe
zastupati zakonski zastupnik, ako je nemaju.
PRAVNA PRIRODA
Veina teoretiara KD svrstava u drutva lica, ali ima i shvatanja prema kojima je ono
meavina drutva lica i drutva kapitala. KD prvenstveno nastaje kao izraz linih
karateristika i povezanosti komplementara, a lina svojstva komanditora nisu bitna jer
oni uestvuju u drutvu sa odreenim kapitalom, a ne linou i time su lieni
upravljanja. Ipak, lina svojstva komanditora ne gube se sasvim u drutvu jer oni ne
mogu samostalno raspolagati svojim udelima u drutvu prema 3 licima, ve smo uz
saglasnost svih ortaka drutva, to je karakteristika drutva lica. I na ZOPD istie da
se i na ovo drutvo primenjuju pravila koja vae za OD kao tipino drutvo lica, ukoliko
nema posebnih pravila za ovo drutvo.
DELATNOST
KD je privredni subjekt koji obavlja neku privrednu delatnost radi sticanja dobiti i kao i
druga trgovaka drutva i ovo drutvo se smatra trgovakim drutvom po svojoj formi i
moe da obavlja bilo koju privrednu delatnost. Izuzetno, kao i za OD moe biti

iskljueno obavljanje odreenih delatnosti npr. u bankarskim i drugim finansijskim


organizacijama, berze, investicioni fondovi.
POSLOVNO IME
KD posluje pod poslovnim imenom koje moe biti lino ime svih, nekolicine ili 1
komplementara spoljni javni ortakluk ili neko drugo. Poslovno ime KD mora da
sadri i naznaku oblika drutva. Navoenje imena komplementara u poslovnom imenu
znaajno je je zbog obavetavanja 3 lica o tome ko neogranieno odgovara za obaveze
drutva, dok se ostali podaci mogu saznati iz registra neupisani komplementari u
poslovnom imeneu, komanditori tzv. unutranji ortaci.
UGOVOR O OSNIVANJU I UGOVOR ORTAKA DRUTVA
Ugovor je osnivaki akt KD i jedini pravni akt konstitutivnog znaaja za ovo drutvo.
Ugovor o osnivanju obavezno se prilae uz prijavu za njegovu registraciju i on se
obavezno sastavlja u pismenom obliku bitna forma ad solemnitatem. Na pravnu
valjanos ovog ugovora u naem pravu primenjuju se u potpunosti odredbe ZOO.
Minimalan sadraj ovog ugovora odn. bitni elementi ovog ugovora po zakonu su:
1 oznaenje fizikog ili pravnog lica ortaka ovog drutva uz obavezno oznaenje ko je
komplementar, a ko komanditor
2. poslovno ime
3. sedite drutva
4. oznaenje vrste i vrednosti uloga svakog ortaka
5. oznaenje pretene delatnosti
Pored tih elemenata osnivaki akt moe da sadri i druge elemente po volji osnivaa.
Ukoliko ugovor ne bi sadrao odredbe o fakultativnim elementima, primenjvala bi se
pravila ugovora o ortakluku, kao i pravila opteg ugovornog prava, a to se posebno
odnosi na pravila o deliminoj nitavosti, vioj sili, trajanju i raskidu ugovora,
izmenama i dopunama, reavanju spora itd.
Pored osnivakog akta , KD moe imati i poseban akt ugovor ortaka drutva, koji se
ne prilae registru, a kojim ortaci mogu blie da urede svoje meusobne odnose i
odnose sa KD. U sluaju nesaglasnosti osnivakog akta i ugovora ortaka, prednost ima
osnivaki akt. Osnivaki akt je posebno bitan za odnos KD i 3 lica, a ugovor ortaka za
odnose meu ortacima i odnose ortaka sa drutvom.
Ugovor o osnivanju KD moe se promeniti saglasnou svih ortaka drutva koji su ga
potpisali, ako ovim ugovorom nije utvreno da se moe promeniti i drugaije.
ULOG ORTAKA
Kao i za OD nije propisan minimalan osnovni kapital, ali kako bi bilo upisano u registar i
za ovo drutvo potrebna je odreena poetna imovina nastala ulozima ortaka
osnivaa.
Ulog u ovo drutvo moe da se sstoji u novcu, stvarima i pravima izraenim u novanoj
vrednosti, a mogu je i ulog komplementara u radu i uslugama drutvu. S druge
strane, kada je re o komanditorima njihovi ulozi se mogu sastojati samo u izvrenom
radu i pruenim usligama drutvu, a ne i u buduem radu i uslugama.

Ulozi svih ortaka drutva moraju se u celosti uneti u imovinu drutva do njegove
registracije, jer je podnoenje dokaza o tome uslov za registraciju drutva. Ipak,
mogue je i drugaije ugovoriti, pa se u tom sluaju moe razikovati registrovani ulog
koji je unet u imovinu drutva i ugovoreni ulog komanditora koji moe biti samo vei od
registrovanog. Ako komanditor nije uneo ceo ugovoreni ulog u imovinu drutva, KD i
njegovi ortaci mogu traiti unoenje takvog uloga u imovinu drutva. Komanditor
odgovara i poveriocima KD solidarno sa drutvom, i to ogranieno do visine
ugovorenog uloga koji nije uneo u imvinu drutva.
7. POJAM PRIVREDNOG DRUTVA
ROMANSKI SISTEM
U zemljama romanskog sistema, pod uticajem francuske pravne doktrine trgovako
drutvo se definie kao ugovor 2 ili vie lica, fizikih ili pravnih, sa ciljem da uz
obavljanje neke trgovake delatnosti na osnovu ulaganja odreenih uloga ili rada
ostvare dobit koju e izmeu sebe podeliti prema kriterijumima utvrenim tim
ugovorom. Za odreivanje pojma trgovakog drutva najee se upotrebljava izraaz
societe. Po ovom sistemu, svako drutvo je ugovor i ugovor je osnova na kojoj izrasta
drutvo, dok je samo drutvo pravni subjekt pravno nezavistan od subjektiviteta
osnivaa.
Trgovakom drutvu suprotstavlja se pojam graanskog drutva- udruenja, koje ima
sve elemente kao i trgovako drutvo, osim sticanja dobiti, jer cilj njihovog delovanja
nije lukrativan.
GERMANSKI SISTEM
U zemljama germanskog sistema ne postoji jedinstveni termin za trgovako drutvo,
ve se ovde sreu dva pojma Gesellshaft trgovako drutvo i Verein graansko
drutvo , udruenje, s tim to i Verein moe imati lukrativni cilj i tada e se smatrati
trgovakim drutvom, a ako nema takav cilj smatrae se graanskim drutvom
( umentniko, nauno ).
ANGLOAMERIKI SISTEM
U ovom sistemu nema pojma koji bi odgovarao pojmu trgovako drutvo
kontinentalnog prava. Pojam partnership adekvatan je samo ortakoj formi trgovakog
drutva i to kada ima lukrativni cilj. Takoe ni pojmovi company ili corporation nisu
ekvivalentni pojmu TD, ve samo tzv. drutvima- institucijama, koja predstavljaju
pravna lica pod uslovom da imaju lukrativni cilj. Dakle, pojmu TD u angloamerikom
sistemu odgovara zajednica pojmova partnership i company, pod uslovom da company
ima lukrativni cij.
ZADRUNA DRUTVA
I zadruge sa profitnom ciljnom funkcijom u osnovi ipak imaju prirodu specifinih
zadrunih trgovakih drutava.
NA SISTEM

ZOPD za ortako, KD, DOO i AD upotrebljava termin privredna drutva, a ne termin


trgovaka drutva. Prema naem pravu PD je pravno lice koje obavlja delatnost u cilju
sticanja dobiti. Bez obzira na stavove razliitih sistema u pogledu definicije trgovakog
drutva, PD bi se moglo definisati kao tehnika odn. pravna forma organizovanja
preduzea, na osnovu odreenih uloga, od strane pravnih ili fizikih lica u cilju sticanja
dobiti, to je pravilo ili postizanja odreenih neekonomskih ciljeva, to je izuzetak, sa
odreenom pravnom samostalnou u odnosu na osnivae i docnije ortake, lanove i
akcionare i sa odreenom otvorenou za docnije pristupanje drugih lica.