You are on page 1of 72

GODINA 1998

BROJ 12

EPARHIJA DABROBOSANSKA - BILTEN MANASTIRA DOBRUNA

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

SLU@BENI DEO
KANONSKE POSJETE I SLU@EWA
WEGOVOG VISOKOPREOSVE[TENSTVA MITROPOLITA
DABROBOSANSKOG GOSPODINA NIKOLAJA
SEPTEMBAR
1. Sa ~lanovima me|ureligijskog vje}a sastao se u Sarajevu sa ameri~kim kongresmenima, obi{ao i razgledao grad i u~estvovao na zajedni~kom ru~ku.
2. Posjetio episkopa zahumsko - hercegova~kog i primorskog g. Atanasija u manastiru Tvrdo{u kod
Trebiwa.
3. U Srpskom Sarajevu izvr{io ~in osve}ewa Invest
banke i razgovarao sa presjednikom R.S. prof. dr.
Biqanom Plav{i} i premijerom Miloradom Dodikom.
7. Posjetio Staru pravoslavnu crkvu u Sarajevu, hram
Sv. Save u Bla`uju, crkvu Sv. proroka Ilije u Kiseqaku, srpsko grobqe na Rudniku kod Rakovice
- sastao se sa prof. dr. Petrom Mandi}em predsjednikom Akademije nauka R. S. i prof. dr. Mitrom Miqanovi}em.
9. Slu`beno boravio u Beogradu.
13. Povodom 25. g. Arhijerejske slu`be slu`io Sv. liturgiju u kapeli Duhovne akademije i Bogoslovije
u Srbiwu sa mitropolitom crnogorsko-primorskim g. Amfilohijem, episkopom zahumsko-hercegova~kim g. Atanasijem, episkopom osje~kopoqskim
g. Lukijanom uz u~e{}e sve{tenika, monaha, monahiwa i brojnih prijateqa i visokih gostiju.
14. Posjetio Pale - obi{ao izgradwu nove crkve u
Podgrabu i Sarajevo.
15. Na poziv Jevrejske op{tine prisustvovao otvarawu Jevrejskog grobqa u Sarajevu.
16. Pred po~etak radova na Sabornoj crkvi u Sarajevu
posjetio crkvu i zgradu Mitropolije Dabrobosanske. Primio sekretara kenteberijskog nadbiskupa
u Sarajevu.
19. U manastiru Dobrunu odr`ao sastanak sa redakcijom Dabra.
- Posjetio manastir Mile{evu.
20. Sa Wegovom Sveto{}u Patrijarhom Srpskim G.
Pavlom u~estvovao na osve}ewu obnovqenog manastira Davidovica i slu`io Sv. liturgiju. Slu`io
prazni~no ve~erwe u crkvi Ro|ewa Presvete Bogorodice u Vi{egradu uo~i hramovne slave.

2

21. Slu`io Sv. Arhijerejsku liturgiju u crkvi Ro|ewa
Presvete Bogorodice u Zenici i presjekao slavski
kola~ i osvetio slavsko koqivo za hramovnu slavu.
Postavio o. Jadrana Danilovi}a i o. Zorana Jeremi}a za parohe u Zenici.
Primio predstavnike Evropskih posmatra~a.
23. U Vladi~anskom dvoru u Sokocu primio g|u. Antonelu Notari i Xejmsa Rejnoldsa predstavnike Me|unarodnog Komiteta Crvenog Krsta.
- Primio predstavnike udru`ewa Otaxbinskog saveza dobrovoqaca.
- Primio dekana Muzi~ke Akademije prof. Branka
Benovi}a i prof. Ogwena Bomo{tara.

26. Osvetio obnovqenu crkvu u Bijelom Brdu i slu`io Sv. liturgiju
27. Na Vozdvi`ewe ~asnog krsta slu`io Sv. liturgiju u
kapeli Duhovne akademije i Bogoslovije u Srbiwu.

28. Slu`beno boravio u Srpskoj patrijar{iji u Beogradu.
29. Posjetio Sabornu crkvu u Sarajevu i blagoslovio
po~etak radova na sanirawu i obnovi crkve, a zatim pregledao radove u parohijskom zdawu u Bla`uju i izgradwi hrama Sv. Pantelejmona na Vu~joj
Luci.

OKTOBAR
2. Primio u Sarajevu ambasadora Italije
- U S. Sarajevu razgovarao sa potpredsjednikom
R.S. g. Mirkom [arovi}em o predstoje}im jubilejima SPC.
4. Slu`io Sv. Liturgiju u hramu Sv.Save u Bla`uju,
odr`ao pomen bla`enopo~iv{em mitropolitu
\or|u Nikolajevi}u.
5. Posjetio Episkopa bawalu~kog gospodina Jefrema
- sastao se sa pred. R.S. prof.Nikolom Popla{enom.
6. Primio u Vladi~anskom dvoru pred. u predsjedni{tvu BiH g. @ivka Radi{i}a.
7. Slu`io Sv. Liturgiju i presjekao slavski kola~ o
sv.vel.mu~.Tekli u staroj crkvi u Sarajevu
- presjekao slavski kola~ i osvetio krsno koqivo
KSS-a “Sv.Tekla” na Palama.
8. Otvorio izlo`bu fotografija o manastiru Hilandaru Veqka Mihajlovi}a u S.Sarajevu.
9. Slu`io Sv.Arhijerejsku liturgiju u hramu Sv.proroka Ilije u Sokolcu i rukopolo`io u ~in |akona
Marka Bilinca
- Odr`ao parastos poginulim i preminulim o zadu{nicama (Mihoqdanskim).
10. U crkvi Sv.Nikole u Srbiwu slu`io Sv. Liturgiju i rukopolo`io u ~in sve{tenika Marka Bilinaca.
12. Posjetio Episkopa `i~kog Stefana u manastiru
@i~i,a zatim manastire Vavedewe i Sretewe u Ov~aru.
13. Prisustvovao inauguraciji i zakletvi predsjednika u Predsjedni{tvu BiH
- posjetio Sabornu crkvu i Vladi~anski dvor u Sarajevu.

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

14. Prisustvovao Sv. Liturgiji u hramu sv.proroka
Ilije u Sokolcu i propovjedao o Pokrovu Presvete Bogorodice
- primio u Sarajevu komadanta italijanskih vojnika SFOR-a.
18. Prisustvovao Sv. Liturgiji u hramu sv.proroka
Ilije u Sokolcu i propovjedao
- sastao se u Sarajevu sa Landrumom Boningom.
19. Posjetio manastire Sretewe, Vavedewe i Dobrun
- u Vladi~anskom dvoru primio ambasadora Ma|arske.
23. Posjetio crkvu brvnaru u Rijeci posve}enu Sv.Nikolaju i crkvu Uspewa Presvete Bogorodice u ^elebi}ima.
24. Vjen~ao g. Du{ka Korwa~u i Lidiju u hramu Uspewa Presvete Bogorodice u ^ajni~u.
25. U~estvovao na osve}ewu novopodignutog hrama i
slu`io Sv. Liturgiju sa W. Sv. Patrijarhom Pavlom u Malom Mokrom Lugu kod Beograda.
27. Slu`io Sv. Liturgiju u Bijelom Brdu, osvetio slavsko
koqivo i presjekao slavski kola~.
28. Posjetio gr~ke vojnike SFOR-a u Visokom i ~estitao im dr`avni praznik, a zatim obi{ao radove
na Sabornoj crkvi u Sarajevu i zgradi vladi~anskog dvora sa Episkopom zahumsko-hercegova~kim
Atanasijem.
31. Slu`io Sv. Liturgiju u manastiru Sv.Petra Cetiwskog povodom slave manastira i bogoslovije.

8. Slu`io Sv. Liturgiju u hramu sv. proroka Ilije u
Sokolcu, osvetio upravnu zgradu {umarstva u Sokolcu i osvetio Krsno koqivo i presjekao slavski
kola~ povodom praznika Sv. vel. mu~. Dimitrija.
9. Prisustvovao vandrednoj sjednici Sv. Arhijerejskog Sabora SPC u Beogradu.
14. Posjetio manastir Ostrog i poklonio se mo{tima
Sv. Vasilija Ostro{kog i prisustvovao ve~erwem
bogoslu`ewu sa maturantima bogoslovije Sv. Tri
Jerarha
- posjetio manastir Pivu.
15. Slu`io Sv. Arhijerejsku liturgiju u manastiru Sv.
Petra Cetiwskog.

NOVEMBAR
1. Slu`io Sv. Liturgiju u crkvi Uspewa Presvete
Bogorodice u ^elebi}ima i razgovarao o izgradwi
jo{ jednog hrama na podru~ju ove parohije.
2. U~inio kanonsku posjetu C.O.Kalinovik i razgovarao o izgradwi kapele.
4. Primio Episkopa zapadnoevropskog Konstantina u
vladi~anskom dvoru u Sokolcu.
5. Prisustvovao u Bawaluci sastanku Episkopa iz R.S. i rimokatoli~kih biskupa i nadbiskupa.
7. U Rudom izvr{io osve}ewe ku}e protojereja stavrofora Sava Bradowi}a
- Posjetio manastir Dobrun
- Prisustvovao ve~erwem bogoslu`ewu u hramu Sv.
proroka Ilije u Sokolcu.

17. U S. Sarajevu se sastao sa dr Nikolom Popla{enom predsjednikom R.S.
- u 19.00. prisustvovao otvarawu festivla monodrame R.S. u organizaciji SRNA FEST-a i mati~ne
biblioteke S.Sarajeva.
18. Slu`beno boravio u Bawaluci.

21. Slu`io Sv. Liturgiju u Sarajevu i presjekao slavski kola~ za hramovnu slavu stare pravoslavne crkve Sv. Arhangela Mihajla.
22. Slu`io Sv. Liturgiju u crkvi u Palama.
23-27 Slu`beno boravio u Gr~koj.

DECEMBAR
3. Blagoslovom g Mitropolita obavqena Sveta tajna ispovjesti profesora, studenata i u~enika u Duhovnoj
akademiji i Bogosloviji.
4. Na praznik Vavedewa Presvete Bogorodice slu`io Sv. Arhijerejsku liturgiju u kapeli Duhovne
akademije i Bogoslovije i pri~estio profesore,
studente i u~enike.
12. Izvr{io prijem zgrade Vladi~anskog dvora u Sarajevu poslije generalne popravke i unutra{weg
ure|ewa.
13. Posjetio zgradu vladi~anskog dvora i izvr{io
konsultacije i dogovor oko ure|ewa enterijera.
17. Odr`ao sjednicu nastavni~kog vje}a u bogosloviji
“Sv. Tri Jerarha” povodom zavr{etka prvog polugodi{ta.
18. Prisistvovao ve~erwem bogoslu`ewu u Hramu sv.proroka Ilije u Sokolcu i besjedio o sv. Nikolaju Mirlikijskom ~udotvorcu.
19. Slu`io Sv. Liturgiju u hramu sv.proroka Ilije i
proslavio krsnu slavu sv.Nikolaja u Vladi~anskoj
rezidenciji sa gostima i zvanicama.
20. Drugi dan Krsne slave po ustaqenom obi~aju primio podru~no mu sve{tenstvo i profesore bogoslovije na ~estitku.
23-24 Slu`beno boravio u Srpskoj Patrijar{iji u Beogradu.
25. Prisustvovao promociji doktora nauka u prostorijama Sarajevskog Univerziteta u Palama.
26. Prisustvovao proslavi povodom 40. godi{wice postojawa fo~anske bolnice i obratio se prisutnima prigodnom ~estitkom i govorom.
27. Prisustvovao Sv. Liturgiji u hramu Sv.proroka Ilije
u Sokocu i odr`ao besjedu o prazniku materica.
28. Posjetio kardinala Vinka Puqi}a u Sarajevu i
~estitao Bo`i}.
29. Postavio i uveo u du`nost novog sekretara u zgradi Vladi~anskog dvora u Sarajevu i u~inio kanonsku posjetu Staroj pravoslavnoj crkvi u Sarajevu.

Evanðeqe po Sv. Jovanu poèiwe sa misterijom Sina Kojega naziva Logosom. Prevesti to ime sa Reè ili Glagol znaèi osiromašiti smisao
toga izraza na grèkom koji je, ustvari, beskrajno bogatiji. D A B A R - jevrejska reè - je po smislu bliska pojmu Mudrosti, živoga
Prisustva Božjeg i koje izbija u Prologu èetvrtoga Evanðeqa kao Svetlost i Život.
Glasnik SPC (br. 11, novembar 1970.)

3

gladi.5. kao deca neporo~na usred roda nevaqalog i pokvarenog da svetlimo (filib. jer je drug druga vidi u bla`enstvu. koji je dao sebe za nas.10).... da ne hodimo po telu nego po duhu (Rimq. ~ekaju}i bla`enu nadu i javqawe slave velikoga Boga i Spasiteqa na{eg Isusa Hrista. koje vojuju na du{u. sunce bez oblaka. Tamo drug druga qubi kao sebe.20). koje ne zalazi. u~e}i nas da se odreknemo bezbo`nosti i `eqa ovoga sveta. Hri{}anska otaybina jeste nebo. ipak }emo ostati u woj putnici... apostolima. i Gospoda i Cara slave proslavquju neprestano: Svjat. Svaki koji ~ini greh. gde je slava nebeskog Oca. 3. 8. 4. 5. po{tovanijeg. jer nas ne prizva Bog u ne~istotu nego u svetost (1 Sol. da nas izbavi od svakoga bezakowa i o~isti sebi narod izbrani.. 2. 1 Jov. mir. jer zidar i tvorac na{eg grada je Bog (Jevr.3). svjat. kao i sebe... ne gwevi se. nema bojazni od neprijateqa.3). i da po{teno. niko nikome ne dosa|uje. nema jeseni i zime. svetlost bez tame. onda ti nema{ svoga grada na zemqi. divimo se malom. Zato da ne postupamo kao deca: prenebregavaju}i veliko. mr`we.. svjat. U onoj otaybini nema straha od tu|ina. ne mrzi. koji je blagovoleo da radi nas si|e na zemqu. pravedno i pobo`no po`ivimo na ovome svetu. koji si na nebesima. svetiteqima. Nebesko je zvawe.. tamo }emo da `ivimo (Flb. 5. zlobe i drugih U onoj preslavnoj otaybini vladaju ti{ina. i sinovi Bo`ji (Rimq.2). kao deca svetlosti da hodimo (Efes. Tamo ~esto slave okru`uju hiqade hiqada i tu{ta i tma nebeskih bestelesnih sila. vi{eg. ne quti. da dostojno hodite zvawa u koja ste pozvani (Efes.. zdravqe bez bolesti. 17).. Ma stekli svu vaseqsnu. nema briga o hrani. ali Hristos. koji revnuje u dobrim delima (Titu 2. odmor bez umora. 6. niko nikome ne zavidi. Sin Bo`ji. Tamo nema jutra ni ve~eri. nego je uvek krasno i prijatno prole}e i leto. (Zlatoust). svoje qubavi. nakaznog. imaju}i dobar `ivot (1 Petr. Tamo je `ivot bez smrti. nego su svi u rascvetanoj mladosti.. 15).. pi}u.. siroma{tva. O ovome moli hri{}ane su`aw u Gospodu Pavle govore}i: Molim vas ja su`aw u Gospodu. nego je uvek dan. nema opasnosti od bolesti. 6... 8. i blagoda}u svojom privla~i Sebi sve. Tamo nema bure i nepogode. kome se oni mole: O~e na{. (Tihon Zadonski). otvorio je svojom poslu{no{}u i smr}u na krstu. Gal.1).. 3... Tamo nema starog. koji `ivi u wima (1 Kor. hladno}e. Tamo niko nikoga ne vre|a. Tela hri{}ana su hram Duha Svetoga. Blud i svaka ne~istota i lakomstvo da se i ne spomiwu me|u vama (Efes.34). jer je dobio i zadovoqan je onim dobrom od koga ve}eg nema.. 1). podvi`nicima.. gde je preslavni dom Wegov. Javi se blagodat Bo`ja koja spasava sve qude. rob je greha(Jov. 4 OTAYBINA HRI[]ANINOVA JE NEBO Ako si ti hri{}anin.. pa nebeski `ivot i pona{awe zahteva. udaqili se otuda pla~. Mi smo nebu pripisani.26. ode}i. 1. 4). qubav. tuga i uzdisawe. da se ~uvamo od telesnih pohota.. Hristos. Tamo sija Sunce pravde. 11-14). . mu~enicima. Ovu otaybinu praroditeqi na{i zatvorili su grehom svojim i za sebe i za nas. Gospod Savaot (Isa. slepog._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ HRI[]ANIN visoko zvawe. 11-12). koji u ovom svetu stranstvuju i sveto ime Wegovo po{tuju i priznaju. bla`enstvo bez nevoqe.19).. nego je uvek prijatno vedro. 2. 3.. 12..(Tihon Zadonski). jer smo do{qaci i stranci u ovom svetu. Kako je velika ludost od hrama Bo`jeg praviti hram besovski. nebesko Nema ve}eg. smrti. slavnijeg i plemenitijeg imena pod nebom od imena hri{}anin. 4. o domu i doma}ima. 11. Tamo je nastawen zbor praotaca sa svojim pravednim potomcima: prorocima.. radost bez tuge. uzetog. zagreva najtoplijim zracima zala. svaki je zadovoqan onim {to ima: po{to vi{e od onoga {to ima ne `eli. hromog. 8). i sve prosve}uje blistawem slave svoje. i drug drugu raduje se kao sebi. u kome su mnogi stanovi (Jov. Ne ~uje se tamo kukwava. Hri{}ani su jedno telo u Hristu. 14.

ali ga ne mogade na}i. prequbo~inci.Ja sam Arsenije i `ivim u obiteqi. ni slavi. stade ga tra`iti. za{to tako gorko pla~e.. la`qivci. on odgovori da je sakrio svoj novac i ne mo`e da ga prona|e. Posle nekog vremena ovaj ~ovjek do|e opet onamo gde be{e sakriven wegov novac. Pora`en time on stade pred blagolikog mu`a i upita ga: Odakle si. od koga su se odrekli i na koga su pquvali. Boga po{tovati i slu{ati. Ovde spadaju bludnici. protiv Hrista su (Tihon Zadonski). Vera je glava i koren. Srcem ne prijawati ni~emu u ovome svetu: ni bogatstvu. `ele}i da ga sa~uva.. 10.. Raskinuli su spasonosni savez sa Hristom. ali su obe}awa naru{ili i slagali. 3. ugweta~i udovica i siro~i}a. podignutom tvojim trudom. i kako se zove{. Tako ~ine i hri{}ani prilikom stupawa u Crkvu Hristovu.. ma sve drugo izgubio.. i ~inovnici pri stupawu u slu`bu ili drugu kakvu du`nost. krotka. 5. Blagoobrazni mu` udari `ezlom u zemqu i re~e: Na ovom mestu }e{ na}i to {to tra`i{. i satani. ~asni o~e. grabqivci. koji vole sujetu ovog sveta. otmi~ari. varalice. Idi tamo i uznesi dostojnu blagodarnost Bogu. ( Sv.Seqak. Ona je mati svih dobara.. tamo je blagodat Svetog Duha. ~edo. 2. 5. wih `eleti i wima se nasla|ivati. Ovaplo}ewe Sina Bo`ijeg i sve Wegovo promi{qawe o nama i na{em spasewu za najve}e blago smatrati. ako je sa~uva{. zakopa u {umi svoje blago. Vera smirena. izdali. psova~i.. koji `ive u gordosti i rasko{i. milostiva. Te{ko gre{e qudi koji ne ~uvaju zakletvu.. lukavi. Gospoda i cara svoga. zlobnici. Iz srca Ga prizivati i pomo} od Wega prositi. U tom iznenada stade pred wega blagoobrazni mu` i re~e mu: Za{to si. Tako veoma te{ko gre{e hri{}ani koji su se pri svetom kr{tewu zakleli i obe}ali da slu`e Gospodu Hristu. Svi takvi nisu sa Hristom. kome su se zakleli.. Jer Gospod govori: “Ko nije sa mnom. On ~ak htede i da se obesi. lopovi. koji `ivqa{e u blizini obiteqi svetog Arsenija. gatari i oni koji ih sebi prizivaju. milosrdna. 9. opet se okrenuli. 12. Seqak pade u veliku tugu. Jovan Zlatoust) Znaci `ive vere su: 1. Svi ovi naru{ili su hri{}ansku zakletvu i obe}awa data prilikom kr{tewa. Na pitawe krasnog mu`a. i od Wega se odvojili. raskopav{i zemqu. Jer kakva je zajednica izme|u pravde i bezakowa.. na|e svoje blago. I}i za Hristom. Jer vera `iva s neba dolazi i zato vernu du{u nebu podi`e. nose}i krst svoj. trpeqiva.. stade jadikovati i plakati. 5 . da bih ti ja mogao zablagodariti {to si me spasao i {to sam na{ao svoje blago? . nego na budu}a blaga gledati. mirna i tako daqe. nasilnici. 4.. o wima misliti. 14-15)? Dakle. Jer gde je vera. ^uvati se od svakoga greha. Zahvaqivati Mu iz srca za sva dobro~instva. namislio zlo u srcu svom? Za{to ho}e{ da pogubi{ du{u svoju i osudi{ sebe na ve~ne muke? Seqaka spopade strah i trepet: On stade plakati. . a Hrista. 6. Seqak htede da se baci na kolena pred starca. ni ~asti. klevetnici. nepokorni roditeqima i vlastima. Isus Hristos je jedini Iskupiteq i Spasiteq svega sveta i Wemu spasewe ve~no pripisivati. Jedan seqak. bez we nije mogu}e usvojiti ni jedan dogmat. koja sve ovo dejstvuje u vernoj du{i. 8. HRI[]ANI SU SE ZAKLELI NA VERNOST HRISTU Iz svakodnevnog `ivota vidimo da vojnici pri stupawu u vojsku pola`u zakletvu. opet }e{ sve ste}i sa ve}om slavom. izme|u svetlosti i tame? Kako se sla`e Hristos sa Velijarom (2 Kor.. ali ovaj postade nevidqiv. datu gospodaru i dru{tvu. lek za spasewe.30). 7. ubice. Vera ima strah Bo`ji i duhovnu radost i veseqe. qubiteqka. i svi koji se protive re~i Bo`joj. protiv mene je” (Mat._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ VERA JE MATI SVIH DOBARA Svuda nam je potrebna vera. i ve} be{e privezao u`e za drvo.

@elim vama i svoj vernoj deci svete matere Crkve. koju je Bog izabrao za mesto ro|ewa Svoga jedinorodnog sina.. a kroz veru spasewe! Ro|ewe Spasiteqevo pra}eno an|eoskim likovawem i pesmom ne obavqa se samo jednom u godini. Kakvu ~udesnu mistiku krije u sebi bo`i}na no}. Ulazak u to carstvo pla}a se molitvom. Koji dolazi nose}i ja~inu vere._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ RO\EWE HRISTOVO “Slava Bogu na visini. bra}o moja. kroz hri{}an- 6 sku nadu dolazi milost. qubavi i mira. “Budi. koji li{ava `ivot divnih bo`anskih plodova. da ~ujete ~udnu. kada hri{}ani s verom i molitvom proslavqaju najve}i doga|aj u istoriji sveta i molitveno se se}aju male vitlejemske pe}ine. . Hristos se rodi! Amin. U du{i ~ove~ijoj odjekuje zvowewe sa hri{}anskih hramova i pesma an|ela. Ne zaboravimo nikada. da na{e bolesti i stradawa otvaraju vrata na{e du{e. da se blizina Boga ne ose}a u sitosti i zadovoqstvima. nesre}e sa tu`nim. I ove godine vam `elim.. mo`e da sazna samo onaj koji ima sluh da ~uje u woj veli~anstveno an|eosko “Veliko slavoslovqe” i wegov pripev: “svjati Bo`e. @ivot i smrt u Hristu na{li su svoj ciq i otkrili svoju tajnu. i na zemqi mir. Spasiteq se ra|a svakoga trenutka i svakoga ~asa u du{ama onih koji su u sebi pripremili ~ista jasla za Wegovo ro|ewe. svjati besmertni”. Poklonimo Mu se sa verom i okvasimo presvete noge Wegove suzama pokajawa. milost tvoja na nas. svjati krjepki. posledweg odela sa nagim. an|eli i qudi . Gospodi. po svedo~anstvu svetog jevan|eliste Luke. u~estvuju u ovom velikom slavqu. Hristos se ra|a svakog dana i ~asa. nego u deobi posledwe kore hleba sa gladnima. One su ~udesno jediwewe pokajawa gre{nika i molitve pravednika. @elim. jer. Nikada verni ne sme da zaboravi re~i ove molitve. me|u qudima dobra voqa”. uvre|ene i osramo}ene imena Wegova radi. O svetlom prazniku Ro|ewa Hristovog ne treba zaboraviti. Ro|ewe Hristovo u jaslama qudske du{e je ~ove~iji ulazak u carstvo nebesko. an|eli su objavili ro|ewe Hristovo. an|eosku muziku “Velikog slavoslovqa” u ovoj prazni~noj no}i. posledweg nov~i}a sa siroma{kom. Re~i “Velikog slavoslovqa” su pokajna molitva carinika u Jerusalimskom hramu. postom i borbom protivu greha. nadzemaqsku. u du{ama vernih. pred kojim Crkva Hristova `eli da u svaku hri{}ansku du{u ulije nebesku radost Hristove blizine. prema predawu. Ro|ewe Hristovo je samo prazni~no se}awe. Nebo i zemqa. me|u qudima dobra voqa”. Neka bi u radosti i plamenu te svete pesme sagoreo i i{~ezao duhovni mrak. ispuwuje duh rado{}u i likovawem u dan velikoga praznika. jako`e upovahom na tja”. “Slava Bogu na visini. da u sebi osetite slatku radost ro|ewa Hristovog. u bo`i}noj no}i. da bi se u wu uselio Spasiteq. Ova an|eoska pesma. Ovom pesmom. pa ~ak i `ivotiwe. koji duboko veruju u Wegovu spasonosnu nauku i koji su gotovi da prime mu~eni{tvo imena Wegova radi. i na zemqi mir. da bi nas se setio u dan stra{noga Suda i uzeo nas u za{titu. mudraci i pastiri. utehu i blagoslov u svim ~asovima `ivota na{eg. I ukoliko je `alost ve}a utoliko nam je Bog bli`i. koje je samo jedan od smrtnih ~uo. nazvana od svete Crkve “Veliko Slavoslovqe”. da u du{ama svojim osetite dolazak vitlejemskog deteta kao cara slave.. Hristos poziva na gozbu gladne i `edne pravde radi. U ovoj tajanstvenoj i svetoj no}i mnogo vekova zvuci an|eoskog podnebeskog hora pome{ali su se sa zvucima zemaqske molitve i ~itavu vasionu obasjalo je svetlo nebeskog `rtvenika.

prepodobni odmah istera |avola iz devojke. kao {to svetiteq be{e prorekao. i priprema{e se za odlazak. i susrev{i Bo`jeg ugodnika pitahu ga kuda ide. veliki ugodnik Bo`ji Isihije omrznu zemaqska pristra{}a. A dogodi se jednom da mnoge ptice nagrnu{e na wegovu ba{tu. Utom se jedan vo spota~e. boje}i se da ih svetiteq ne protera otuda. I kada sazna{e wegovu nameru. odmah sve ptice {to behu po zemqi odlete{e.^im to svetiteq re~e. dopade mu se. . i pre|i svoj put. ne satvori oru|em svoje zlobe. na~ini sebi keliju. popadalih na zemqu. nego raspostrte le`ahu na zemqi. Svetiteq se pomoli Bogu. i krenu voze}i krotko kola. zvanu Majonis. I ~ovek. i stade tu `iveti podvizavaju}i se u isposni~kim trudovima pustiwa~kim. s rado{}u izgovoriv{i ove re~i: Gospode. I kad nai|e u gori na jedno mesto. da je to mesto opasno. Videv{i to. i krsnom silom odagna bestelesne ne~iste duhove i tela qudska. re~e: Ja zbog mno{tva grehova svojih zaslu`ujem smrt. Weni roditeqi pripado{e k nogama svetitequ. da }e posle moje smrti na ovom mestu biti manastir svetih `ena podvi`nica. pade na zemqu. i obasja ne samo svetiteqevu keliju nego i celo ono mesto. udostoji se biti sabesednik An|ela. na{av{i te izli{na. A svetiteq. . sav malaksao od naprezawa. . te ne mo`e{ ovde ni jedan dan `iv ostati. oko 781. A onaj ~ovek se mnogo udivi i pokloniv{i se svetitequ s blagodarno{}u. i postade obitali{te Svetog Duha. koju obra|iva{e. i vi{e nemojte uni{tavati mona{ki trud. svetiteq za|e u jednu goru. Zatim u pono} iznenada sinu s neba svetlost. pa produ`i svoj put. da te vrag. Pred smrt prizva svoje u~enike i dade im potrebne pouke. Tu podi`e crkvicu u ~ast svetog apostola Andreja. Iz @itija Svetih 7 . krajem osmog veka. Docnije episkop amsijski Teofilakt prenese ~esne mo{ti svetiteqeve netqene u grad Amasiju. Pomoliv{i se Bogu. stade plakati. i on odmah ustade. razumev{i Duhom da ovo nisu re~i qudske ve} demonske. Zato u|o{e u neka dva ~oveka. u ruke tvoje predajem duh svoj! . I na trideset dana ranije saznade od An|ela Bo`jeg za svoje prestavqewe k Bogu. pri|e volu. ali uzalud. Jer pali vo ostade ne- pomi~an kao neki te`ak kamen. Jovana i Ilariona. u kamenu raku kraj svetih vrata. I ulaze}i ka savr{enstvu vrlina. lewiv~e. I napuni se ono mesto mno{tvom raznih ptica. ode radostan svojim putem. i pravqahu mu {tetu. i sila wegovih molitava otera}e odavde sve vojske demona. Jednog dana prepodobni Isihije izi|e iz svoje kelije i vide nekog ~oveka gde tera pretovarena volovska kola. No demoni koji su tamo `iveli. i polo`i s desne strane oltara. i ne behu u stawu da lete. a roditeqima wenim re~e: Ovako govori Duh Sveti. gde se prepodobni podvizavao. A svetiteq. stoga idem da poginem ili od zverova ili od razbojnika. Sveto i ~esno telo wegovo bi sahraweno u gorespomenutoj crkvi svetog apostola Andreja. godine. Zatim prepodobni prona|e u jednoj dolini vodu. iza|e iz kelije i re~e im: Idite odavde. on satvori molitvu. i kao razumnom stvoru re~e mu: Ustani. ^ovek pritr~a i mu~a{e se da ga podigne. bi ustrojen `enski manastir. oni mu reko{e: Ne zna{ li. i odmah ptice koje behu jele od wegovog truda. te se tako od truda ruku svojih hrawa{e. oseni vola krsnim znakom. Zbog toga se ispuni velikom rado{}u.pre|e u nebeska naseqa.Ovo se proro{tvo svetiteqevo i zbi u svoje vreme.Rekav{i to. A na onom mestu pustom. Svetiteq se iz dana u dan pru`a{e ka boqem i boqem. ~im bi okusile od wegovih ba{tenskih plodova. i nikada se vi{e wegovoj ba{ti ne pribli`i{e. I tu on sa svojim u~enicima `ivqa{e bezmolvno u bogorazmi{qawu. pogladi ga po vratu. namisli{e da wega odvrate od wegove namere da se nastani tu. ~ove~e. popada{e iz vazduha na zemqu. A one koje tek naletahu. I uzdisa{e za ve~nim blagom u nebeskom Sionu. Rekav{i to. nisu mogle da uzlete nego su se kao otrovane vaqale po zemqi._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ @ITIJE PREPODOBNOG OCA NA[EG ISIHIJA POSNIKA Od samog povoja dobro vaspitan u vrlinama. je|ahu mu povr}e i plodo- ve. pa jo{ i qutih razbojnika. i ti ide{ u sigurnu smrt? Jer ovde ima bezbroj divqih zverova. i moqahu ga da istera ne~istog duha iz wihove k}eri. A posle nekog vremena prepodobni se sa`ali na wih. Zato postade dobrovoqni izgnanik: napusti svoju postojbinu Galatiju (u Maloj Aziji) i tra`a{e pusto mesto. i ne moga{e da ustane. Tu i ba{tu sebi napravi. prepodobni se sa`ali na wega. Rodom be{e iz okoline Bruse u primorskom kraju. Jednom dovedo{e k wemu jednu ludu devojku. Tra`e}i pusto mesto.

a i wemu suze vrcaju.. On zakuca i po tre}i put i viknu: . Ärano.Sad! . kad se stari popa Stojan di`e iz svoje posteqe. . Ivana je tek sad osetila {ta je izgubila. . dok iz jednog ko{i}a izvadi pregr{t kukuruza. I naskoro zaspa i ona. ali opet ne mo`e toliko spe~aliti pe~enicu da kupi. pa posrte.A kad je Bogin dan? . da se umije i da donese sve`e vode.Je lÄ. polij da se umijem! I mom~e ustade. otvori vrata i izi|e napoqe. . Niko se ne odazva.. }eri! . sede}i sama uz vurunu. on re~e Stanku: . Uve~e je prostrla svuda slamu po ku}erku. Nastupio je praznik... pa ve} posle kako Bog da. sad! I ode tumarati po }o{ku. radovalo se tome svetlome danu. Ona pre`e da zaradi.... Zatim izi|e i probudi momka. pa ponesi za mnom. De~ica su igrala oko vatre gde se }uran pekao. doma}ine! . Ono. a ti{ina.. pa izi|e napoqe. . praznik Bo`i}a i radosti..Dede.re~e ona i sko~i. Suze joj grunu{e na o~i. onaj xak i ono prase onde.. Ivana ostade. Ivana ga posu kukuruzom i odgovori: . Bio je preko ~lanaka. Petli ogla{avaju zoru. Stanko. sinak.odazva se Ivana. Ona se seti da je Bo`i}. Pa se vrati u ku}u. Ärano! . Stanko donese vode i poli mu. On ose}a sve ve}u i ve}u radost u du{i svojoj.re~e popa Stanku.. toga ne ima|a{e. I de~ica polego{e i pospa{e.mislila je ona. . ne be{e ba{ tako lako.Vaistinu se rodi! Popa prekora~i prag i u|e sa pe~enicom u ku}u..Ima li vas `ivi`? . te spotaknu ugarke te metnu jo{ jedno drvo u vurunu. sirota... Namesti badwak. mislila je da }e pre videti svoga Grujicu. ali treba mrsa. Popa zastade pred ku}om Gruji~inom i zakuca na vratima. Vrata ku}na otvori{e se. . jer ono {to je nosio. Ali stari popa kora~a{e kao delija. a ona zakla jednog }urana. ÄAjde {to treba Äleba._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ BO@I]NA RADOST Dva-tri dana vrzo{e se qudi oko Gruji~ine ku}e posle wegove sahrane.re~e ona zevnuv{i. nesta}e Äleba. jadna neja~?. tepaju}i mali{a. . Izi|e u ku}u sa `i{kom. Izi|e u ku}u.. Svemu pre nadala se Ivana nego tome.. neka pre do|e Bogin dan.. Kad se ubrisa i o~e{qa. i drva. Sneg je vejao. On zakuca opet.... pa mu metnula jednu ruku pod glavu.Oj. pa le`e. Ona. ÄIqadama misli vrzlo se po wenoj glavi. I mlado i staro. .A kuda }emo popo? . . A suze ~esto polivahu weno snu`deno lice.. nisu od radosti mogli ni ve~erati.re~e popa. Ona sad morade o svemu da se pobrine. I do|e praznik.Da mi je samo iz zime izma}i sa ovom sirotiwom. Opet tajac. ali i meni je tada lak{e ostaviti wiÄ..Sutra. Onda ne}u ovako!.pita{e. ostavi{e i wu i siro~ad. i svega. Popa na|e u }o{ku svoj {tap. I uze pe~enicu sa wegovog ramena. 8 I gleda{e de~icu. i mrsa. On se po obi~aju prekrsti. Nebo be{e obla~no. pa da celog leta ne biÄ glave digla!.Jeste. Sluga kora~a{e za wim.I on mi re~e: “Ne ostavqaj decu!” . Srce mu je lagano lupalo u grudima.. Ona po|e ovoj svetoj ruci. koja tako “puno” blagosiqa. kao da je sve mrtvo. pa je zaturi sebi na rame.Hristos se rodi! ... I radila je.. Ona ih po~e pokrivati.re~e popa. Od severa pirnuo je vetar. najstarija.JelÄ kad spavamo? .. Niko vi{e ni glave ne okreta{e. zagrlila mali{u.. kako }e pregoreti.Ej.Sejo! ÄAjde da spavamo. . Stanko uprti i jedno i drugo. On sam u`iva{e od neke unutarwe radosti.. Bi}e i Äleba.Ba{ }e biti snega! . a jadna Ivana strepela je od wega. Zaradi}u ja.Uzmi. nano? . Jelica. seti se da je to polo`ajnik i re~e: . i milova{e ih po wihovim jedrim obra{~i}ima.. sirotica.. . te zaraditi!. uspavana snom umora. nego je pitahu: .. ve} se bio oznojio.Ponesi ti samo za mnom.. malÄte nije pala. Idu}eg leta moram ja zbrinuti sve {to ku}i treba! Ne}e mene zima zate}i ovako bez i~ega.. .A ko bi iÄ mogÄo ostaviti?! Kud bi pristala na ovoj zimi. pa onda je ostavi{e.. De~ica se otkrivahu. Äleba je i pokojnik ostavio. i mali i veliko. diko! . Popa pre|e nekoliko puta preko sobe. pa se di`e i po~e obla~iti. uze vedricu i ode na bunar. nego {to }e ovo do~ekati. . Pogled joj pade na wenu “pe~enicu” . prole}e je opet nekako druk~ije!. svetiteqsku bradu. pokri opet de~icu.[ta da radim? .Daj ovamo! .Oj.}urana...@iva bila. i radovala su se sutra{wem prazniku. pa i}i. De~ica su pijukala i radovala se. pa se liju niz wegovu belu. pun bla`enstva. sutra{wem omr{aju. .Ima! .

. I pokaza deci pe~enicu. a moja je briga ostalo. ve} nadsvetski” (sv. koji nije u stawe dug vratiti. nego Bogu.Gospode milostivi!. 14.Sedi. Pitawe: Koliko je korisno dobrovoqno u~iweno dobro djelo..Red je! .Gica! Gica!.ÄVala ti. Ne blagodari meni. izvadi dukat u zlatu. gicu! . 11). Bog. Zadovoqstvo {to tome i sami ne{to doprinosimo bi}e nam najve}a nagrada._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ On pri|e ogwi{tu.33. a i ja sam siroma{an.. 20. a ja sam time napravio radost i vama i sebi!. I de~aci povrve{e iz sobe. razgrte vatru.. Daj ovoliko zdravqa u ovome domu!. kako je sam Bog kazao: tako bio ja `iv nije mi milo da umrem bezbo`nik. I stare noge pod wim ~isto poigravahu. ukoliko je mogu}e. Neka im svetli praznik Ro|ewa Hristovog bude jo{ radosniji.. A ovoliko napretka i beri}eta!. popo! Ti meni radost. {to mnogobrojnoj bratiji nije bilo dosta ni za jedan obrok. Pitawe: A ako je moj du`nik siroma{an? Odgovor: I o tome je re~eno: ako je siroma{an brat tvoj. U taj par zvuk zvona sa visokog torwa prolomi vazduh.. Deca se izbudi{e. po Bo`jem promislu. i hiqadama varnica polete{e u vis. jer zna Otac va{ nebeski ono {to vam treba pre no {to zai{tete (Mt.. obrete se pred manastirskim vratima dvesta modija (oko hiqadu oka) bra{na u vre}ama. A glas mu je zvonio kao glas nebeskog svetiteqa. a sutra }ete imati u izobiqu ono {to vam treba. nego bo`anstveno. kad se ne mo`e desnom usled bolesti? Odgovor: Niti je greh.. . da on srebra svojega ne daje pod lihvu (interes) (Psal. . I niko ne mogade saznati otkuda i ko im donese toliko bra{na. {to osku|evamo u hlebu? Zar se ne uzdate u Boga koji ne ostavqa one koji Mu slu`e? Ne se}ate li se Spasiteqevih re~i u Evan|equ: I{tite najpre Carstva Bo`jeg. da }e se postarati. koji izgovara{e re~i: “S nami. I bratija se veoma sneveseli{e. 37). . Da viÄ{. Pitawe: Ako ~ovek koji `ivi nepobo`no pred smrt obe}a Bogu. Iz @itija svetih PITAWA I ODGOVORI po prepodobnom Varsonufiju Velikom i Jovanu Pitawe: Da li je poverilac od svog imu}nog du`nika treba da napla}uje interes? Odgovor: Pismo govori o pravednom. Do|e do crkve. Grigorije Bogoslov) Umesto da se brinemo za preobilnu trpezu. koji popi dolaza{e kao blagoslov Bo`ji. sejo. ne svetski. Janko M. nadziravaj sve.. a ona ga ogrte jednom powavom... 33. I u obiteqi prepodobnoga Benedikta nastade oskudica u hlebu.. postarajmo se kao istinski hri{}ani da pripremimo Bo`i}ni poklon nekoj siroma{noj porodici ili pojedincu.. A ovoliko mira i qubavi!. jer ostade samo pet hlebova. i stado{e igrati oko pe~enice. i jedno po jedno izlazi{e iz sobice. Ali dobro je.. Pitawe: Da li je neprili~no ili greh krstiti se levom rukom. 32). niti je neprili~no. ne ~ini mu na `ao nateruju}i da ti vrati.5). nu`de? Odgovor: Ne gre{i{. pa ga polo`i na ogwi{te i prekrsti se.Nije meni!. jezici. . to }e mu produ`iti `ivot po re~ima: da }e ti Gospod po srcu tvojem (Psal. . ne znaju}i gde }e na}i hranu za vreme gladi. radi svoje potrebe. . kresnu jedared. Cerov `ar prsnu.. Za wim se ~ula vesela vika de~ija i usklik pun molitve: “Bog ti zdravqa dao”! A vazduh be{e pun zvuka zvona. nego Bogu! Ävala mu!... 4). {to je du`an ( Sir.uzviknu mali{a i zatap{a rukama. On se ma{i kese. Pitawe: Ako je moj du`nik siroma{an. razumjejte. Veselinovi} Jedne godine be{e glad u oblasti Kampanijskoj. ako ostane u `ivotu. Zbogom!. 6. .. I sutradan.re~e popa i sede. .. i ovo }e vam se sve dodati. a koliko preko voqe u~iweno? Odgovor: Dobrovoqno u~iweno dobro delo savr{eno izbavqa du{u od smrti. Stoga ne padajte duhom! Danas osku|evate. Nemoj meni re}i Ävala..A ovoliko sre}e i zadovoqstva. I uvide{e da im Bog na nevidqiv na~in posla hranu molitvama oca wihova. Bog tebi zdravqa.da li }e mu Bog u tomslu~aju produ`iti `ivot.re~e Ivana.. A svetiteq im re~e: Za{to se o`alostiste. 31. naturi na se zlatotkanicu i pun odu{evqewa zapeva.. A ako On vidi da }e se taj ~ovek od sve du{e pokajati.Je li. A to zna~i da mi treba da uzmemo natrag samo ono {to smo dali. jelÄ jako Bogin dan? . I opet sirotica izqubi one sme`urane slaba~ke ruke... uze pregoreli badwak. koji mi to u glavu uli. maloverni.. 9 . evo ti para u ~esnicu.. Jer voqa je Bo`ija spasewe qudi. Ivana mu stade qubiti ruku. popo! .Tu u xaku ima{ bra{na za ~esnicu. i pokarjajte sja: jako s nami Bog!” *** “Da praznujemo ne rasko{no. a od danas }u se ja brinuti tvojom ku}om i tvojom decom... nego da se vrati sa svoga puta i bude `iv (Jezek. Ärano! Eno {ta vam je Boga poslÄo.. da `ivi bogougodno. nano. da li gre{im ako mu natrag tra`im dug. Pa opu~i kresati i govoriti: .Jest. a preko voqe u~iweno ne dosti`e ovu blagodat i mewa je od prvog. u|e u oltar. i popa izi|e napoqe. Odgovor: Bog kao srcevidac gleda na ispravnost srca. ^uvaj ovaj krov. ne o`alostiti i iscediti svog bli`weg. . jeknu silovito i odjeknu u popinim grudima.

Predvi|aju}i te{ke i sudbonosne dane u skoroj budu}nosti. Oslobo|ewe i oslobodila~u vojsku do~ekuje u Mostaru svojim divnim poetskim govorom sa obele`jem narodnog pesni{tva. koji je jo{ za vreme rata oduzet. Kao pravi. Juna 1866. Mostar se tu`na srca rastao sa omiqenim svojim Mitropolitom. dok je s druge strane inoverna propaganda pretila siroma{noj i neza{ti}enoj pastvi. koje je najlep{e dane svoje mladosti provelo u zbegovima i patwi. koju je du`nost vr{io revnosno do Wegovog posve}ewa za Mitropolita Zahumsko-hercegova~kog. bile su vrlo o~ajne. Op{te i bogoslovsko obrazovawe nadopuwavao je neumornim radom. Kao vrli ~lan Sabora istupao je uvek sa velikom oprezno{}u i taktikom. Mitropolit preko svojih sve{tenika. koji ga nije ostavqao ni u najte`im danima wegove pro{losti. To je bio zna~ajan datum za na{ srpski narod u Bosni i Hercegovini. nabavqaju zvona. nego da po primeru na{ih prosvetiteqa. sa iskustvom deteta porodice. krajem meseca maja. prema svakom qubazan. Slu`i kao nastavnik i profesor na Bogosloviji u Reqevu. koje se kao talas razlio u du{i na{eg mu~eni~kog naroda. Sarajevo je sa najve}im odu{evqewem do~ekalo svoga Arhipastira. Godine postavqen je za mitropolita dabro-bosanskog. koji su se izbavili tamnica i tao{tva. Crkveni `ivot potpuno se izmenio u Sarajevu i u mnogim mestima eparhije. U crkvama se weguje propoved i horsko pevawe. Prilike. Wegove vrline zapazile su pretpostavqene crkvene vlasti i po wihovoj `eqi imenovan je za konzistorijalnog savetnika u Sarajevu. sin slavnog hercegova~kog vojvode. koju je rat u mnogim mestima eparhije uni{tio. u kojima se narod tada nalazio. Odan duboko svome narodu. u~inio je inicijativom Mitropolita Petra sve pripreme za osnivawe mona{ke {kole. na crkvene utvari. . re{io je da ne osniva porodicu. sin junaka-vojskovo|e-sve{tenika. izbegli su se mnogi sukobi i mnoge stvari do{le na svoje pravo mesto. Za vreme rata wegove intervencije nailazile su na nepredusretqivost upravnih i vojnih vlasti. Vr{e se kanonske vizitacije u udaqenim mestima. godine do 20. demokratski vaspitan. koji je pokazao zaista najlep{e uspehe. Zamona{en je 6. gde svojim neumornim radom i istinski pedago{kim stavom zadobiva simpatije mladih bogoslova. daleko od svake stale{ke prepotencije. Osniva se sve{teni~ki penzioni fond eparhije dabro-bosanske. god. gde se zauzima za obnovu Patrijar{ije i ujediwewe. izbegavaju}i name{tenost politi~ara od profesije. litije. narod je u mnogim mestima ostavqao crkve i obrede. Obra}a se pa`wa na bogoslu`ewa. Kad je usled rekvizicije nastala glad. Pro{ao je jedan decenij rada. u koji je ulo`eno oko 600. Sa velikim slavqem i sve~ano{}u proslavqeno je nare~ewe i hirotonija novog Episkopa. Od 15. Arhijereskog sabora ujediwene srpske crkve i ukazom Wegovog Veli~anstva Kraqa od 7.dinara. Izborom Sv. U ovom govoru ogleda se ono veliko odu{evqewe. Ro|en je u Grahovu 24. Sre|ena je crkvena administracija. posve}en je za mitropolita zahumsko-hercegova~kog visoko-preosve{teni gospodin Mitropolit Petar. gde narod do~ekuje svoga Arhipastira sa najve}im odu{evqewem. Jula 1901. unosio je u {iroke slojeve naroda svoj nacionalisti~ki optimizam i uzdizao one. osvajao je i sticao brojne poznanike i prijateqe blagodarstvom svoga karaktera._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ SVETI PETAR ZIMOWI] MITROPOLIT DABRO-BOSANSKI Pre devedeset{est godina. istinski monah. za ~ije su ime vezane najqep{e uspomene narodne pro{losti. Izra|iju se novi ikonostasi. Po svr{et- 10 ku borbe za crkveno-{kolsku autonomiju Mitropolit Petar u~estvuje u radu pojedinih crkvenih tela. Obilazio je mnoga mesta svoje eparhije. imao je nameru da stvori mona{ku {kolu. ~uvar starih tradicija. sve{tenik. jedino visokom autoritetu Mitropolita Petra.000 . iskren. svetiwa i na{ih starih manastira i zadu`bina. Posve}uje se pa`wa versko-prosvetnoj akciji i `enskom mona{tvu. Dragutin Tihi. ali se ve} 21. Zauzimawem Mitropolita Petra crkvi je povra}en imetak Reqevske bogoslovije. a zatim bogoslovski fakultet u ^ernovicima 1893. koji su sumwali i klonuli. gde se ponavqaju stare i podi`u nove crkve. wegovoj ume{nosti i vanrednom opho|ewu i taktici. odjejawe. Skroman u svom `ivotu i privatnom opho|ewu. primi mona{ki ~in. delovao je na svoje drugove episkope u duhu pomirqivosti prema zahtevima naroda. U crkvi se rasplamsala borba za autonomiju. Bogdana Zimowi}a. Zahvaquju}i. Oktobra 1893. u`ivaju}i hri{}ansku li~nost i cene}i ulogu u~e{}a svetovwaka u crkvenom `ivotu. 1887. Razvija se dobrotvorna akcija do krajwih granica mogu}nosti. God. jer je na Arhijerejsku katedru ~uvene Zahumsko-hercegova~ke eparhije do{ao wegov najmiliji kandidat. Mitropolit dabrobosanski Petar sklonio se posle bombardovawa Sarajeva po savetu prijateqa u manastir Svete Trojice kod Pqevaqa. skupqa decu i {aqe u Vojvodinu. Novembra 1920. Tad aktivno u~estvuje u radu na ujediwewu srpske pravoslavne crkve. ali ovu je zamisao omeo svetski rat. Septembra 1895. Svr{io je Bogosloviju u Reqevu god. stara se oko podizawa crkava i novih srpskih {kola. Trebalo je u~estvovati na sednicama Velikog upravnog i prosvetnog saveta i slu{ati sa kakvim se odu{evqewem i energijom zauzimao za srpske {kole i nacionalne ustanove. Obra}a se najve}a pa`wa na {kole i na katihizacije.

da bismo veru sa~uvali. proklestva. Jer i `ivot svoj mi smo u izvesnom slu~aju du`ni da prenebregnemo. “Gospodine.. Ko je otpao od vere.. Branite se od wega ~vrstom verom. Po svedo~anstvu Jove Furtule i Jove Lubure iz sarajevskog sreza. prokletstvo. a ako veru izgubimo. gdje sam dijelio dobro sa narodom. ^uvamo telesno zdravqe i `ivot. da ne bismo umrli zauvek. Jer se u veri sve bla`enstvo na{e sastoji. sva ova blaga na{a }e biti. mi nikoga nismo napali. vi se quto varate . mnogo vi{e treba ~uvati du{evno zdravqe i `ivot. 4. koliko se vi{e treba ~uvati od du{evnih neprijateqa. a osim toga-rat nije zavr{en”. |avo. gneva. zadobi}emo ve~ni `ivot u budu}em veku. Odatle je po{ao na svoju Golgotu. kao du{u svoju ili `ivot svoj. taj svoj brod uvodi u tiho pristani{te (Sv. veli izvje{taj. saop{tio je mitropolitu tu vest jo{ istoga dana usta{ki poverenik za Bosnu i Hercegovinu rimokatoli~ki sve{tenik Bo`idar Bralo. i udostojavamo se Bo`je milosti. Ko sleduje veri. Kad je iza{la odredba o zabrani }irilice. Ko sebe predaje “svakom vetru u~ewa” (Ef. koji na{e trule`no telo ho}e da pogubei oduzmu nam prolazni `ivot. jedan put. Ipak. po~eo je mitropolit sam da obja{wava svoju misao na nema~kom jeziku. blagoslova. ili jo{ vi{e. 11 . Odatle je odveden u Koprivnicu a posle toga u Gospi} ili Jasenovac. Tu su ga fotografisali. obrijan. i da}u ti venac `ivota. taj je pretrpeo brodolom. koliko vi{e treba da ~uvamo du{evno. po We- govom nela`nom obe}awu. da to blago ne bi satana. Svetiteqski lik i snaga mitropolitovih re~i porazili su ih i oni napusti{e mitropoliju. znaju}i da se takva stradawa doga|aju va{oj bra}i po svetu (£ Petr. uzeli mu otiske prstiju i dali mu broj kartoteke 29781. jedno pristani{te: vera. Carstva Bo`ijeg i svih ve~nih blaga. 8-9). 5. te me ve`e du`nost. 12. svih ovih blaga li{i}emo se. potpa{}emo pod sve nevoqe. Bahatni nema~ki oficir posle raspravqawa upita mitropolita: “Jeste li vi taj mutropolit koji je zahtevao rat sa Nemcima” i dodao da ga za to treba ubiti. ve~nu osudui mu~ewe. 27. Vera se ~uva molitvom. Kako je tuma~ r|avo prevodio ove re~i. ugrabio. izgleda verovatnije da je mitropolit otpremqen u Gospi} i Jadovno gdje je na{ao mu~eni~ku smrt. Ovoj predostro`nosti i starawu savetuje nas apostol Petar: Budite trezveni (budni) i pazite. ve~no blago. jer ako du{u ili `ivot radi vere izgubimo. Ako dakle veru sa~uvamo. gnev Bo`ji. jer neprijateq va{. Ona je putovo|a. maja ve} je otpremqen u Zagreb. zavr{io je povi{enim tonom mitropolit._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ aprila vratio u Sarajevo. “U Kerestincu je. 8.. govori Hristos (Otkriv. ~itawem ili slu{awem re~i Bo`je i drugim ( Sv.odgovorio je mitropolit . blagodati.. sjedi mitropolit je odgovorio: “Ja sam narodni pastir. pripremio mitropolit Nikolaj VERU TREBA ^UVATI VI[E NEGO @IVOT SVOJ Budi veran do smrti. zahvata bura i do`ivqava brodolom. ona pru`a uto~i{te. kao lukavi lopov. ve~ne osude. 1. maja usta{e su oterale mitropolita Petra u zatvor “Beledija”.-mi se ne damo poubijati.14). spa{}e je (Mk. I prema tome mora se sa narodom sudbina dijeliti i ostati na svome mjestu”. mi nismo kap vode koja se da progutati. Postoji jedno plovewe. “]irilovo pismo se ne mo`e ukinuti za 24 ~asa. a 15. koji se staraju da pogube du{u na{u i oduzmu nam ve~ni `ivot. vlast mraka. vlasti |a- volske. aprila upalo je u mitropolitov stan pet gestapovaca sa zadatkom da izvr{e pretres. pakla i ve~ne muke. veru svetu. mitropolit je ubijen u Jasenovcu i ba~en u u`arenu pe} za pe~ewe cigle. treba je usled nevoqa tako paziti i ~uvati. Tihon Zadonski). Jovan Zlatoust). ^uvamo od lopova na{e trule`no i prolazno blago. ali se nemojte varati. odgovorio je mitropolit kratko. kao lav ri~u}i hodi i tra`i koga da pro`dere. Verom u Hrista izbavqamo se od grehova na{ih. skinuta mu je mantija I tu je stra{no mu~en. nego narod koji ima pravo na `ivot”.10) Po{to vera podle`e raznovrsnim isku{ewima. toga kolebaju talasi. Kad su mu prijateqi ponovo savetovali da se skloni u Srbiju ili Crnu Goru. kao {to Hristos govori: ko izgubi du{u svoju Mene radi i evan|eqa radi. To je Bralu poslu`ilo kao povod za mitropolitovo hap{ewe.mi nismo za rat krivi. To je Nemce iznenadilo. da isto tako i zlo sa narodom podijelim. prete}i mitropolitu da }e biti odgovoran za neizvr{ewe ove odredbe. 35). ^uvamo sebe od neprijateqa.

dariva}e te sa dva dara umesto jednim. Kakve re~i mogu da izuzmem da opi{em Neizrecivoga i Neizglagolivoga?! Bogoslovski pojmovi Svetoga pisma. veoma su visoki za meru na{eg razumevawa i prevazilaze svaku veli~inu. sukobi i rvawa na boji{tu. Kolika li je tu velikodu{nost Vladike nebeskog! Grehom obe{~a{}eno ~ove~anstvo Bog uzvisuje skoro u istu ~ast sa samim sobom. 5). Takva ti je nagrada ako bude{ mirotvorac: dobi}e{ blagodat usinovqewa Bo`jeg. a licemerje je izvr{iteq zlo~ina. No niko ne mo`e dati drugom ono {to sam nema. Jer koliko je du{a boqa od tela._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ O BLA@ENSTVU MIROTVORACA Sv. Nagraditeq Bog.. a mirotvorac je onaj koji daje mir drugima. takve su i strasti zavisti i licemerja u qudima kojima je u dubini srca sakriven led mr`we. Ali pohvalu mirotvorstva dobija i onaj koji je uspeo da pobedi sukob tela i duha i koji je uspeo da unutar samog sebe uspostavi mir i sklad. ali jo{ vi{e ako neko oslobodi du{u od neke strasti ili slabosti. jednom re~ju. vi{e bojimo onih pasa koji ne laju. Strasti. no ipak ti pojmovi ne dose`u do istinske veli~ine Boga. niko neka ne pomisli da su po mome mi{qewu neprijatnosti koje prouzrokuju razdra`eni ~ovek gore od zlih dela koje mo`e da u~ini potajni pakosnik. ~ovek postaje Bog i naslednik svih dobara svoga nebeskog Oca. ako si spre~io te u`ase rata. Bog uzdi`e ograni~enog ~oveka van granica wegove prirode i od smrtnoga bi}a uzdi`e ga u besmrtno. @urnal Moskovskoj Patriar. a krotko i tiho nam prilaze i iznenada ujedaju. Vreme je bilo lepo. da ima{ mir u sebi i oko sebe. koji je rekao: “Bla`eni su mirotvorci. koji se nalaze u delima bogonosnih otaca. razdra`qivost. kao {to su zavist i licemerje. pa opet re~e: “Kako to? Zar ti opredequje{ vreme?” Odgovori ~obanin: “Bi}e onakvo vreme kakvo se Bogu dopada: a ono {to se mome Bogu dopada. Ako neko izbavi ~oveka od neke telesne bolesti. A ima li i{ta sla|e za qude od mirnoga `ivota? Tamo gde odzvawa zveket oru`ja.. kakvo }e vreme biti?” Odgovori ~obanin: “Znam: bi}e onakvo kakvo se meni dopada”. I taj nedostupni i neobuhvativi Bog prima ~oveka i usvaja ga za svoga sina. A {ta je suprotno qubavi? Mr`wa. jer }e se oni nazvati sinovi Bo`ji”. a po re~ima Davida “~ovek je kao trava”. kao {to su gori i stra{niji gresi koji se ~ine tajno od onih koji se ~ine javno. On se upla{i. Mir se protivi svemu ovom i s pojavom mira i{~ezavaju sve strasti od |avola uba~ene. kako bezbri`no sedi kraj ovaca i svira. zlopamtewe. pa se naobla~ilo.. jer takav ~ovek zaista podra`ava Hrista Boga. zavist. on zaslu`uje po{tovawe. a jo{ uzvi{enije od ovoga jeste postati sin Bo`ji. 7/77 Ali. Grigorije Nisijski je rekao da me|u duhovnim dobrima najve}e je dobro videti Boga. br. A {ta je Bog? Kako uop{te da i{ta ka`em o Onome kojega ne mo`emo ni videti ni ~uti. U tom ugleda ~obanina. pa po`uri. Re~eno je: “Bla`eni su mirotvorci”.. “S kime }ete Me uporediti?”. Kao ti naizgled mirni psi. Zavist je navela Kajina na ubistvo. Zato onaj koji ne dopu{ta sebi takve nastupe besnila zaslu`uje da se nazove bla`eni i dostojan je uva`avawa. [ta je mir? To je raspolo`ewe puno qubavi.zar tu mo`e neko da na|e vremena za razmi{qawe o onom {to je najlep{e i najvoqenije? Zato. Tada upita gospodin ~obanina: “Zna{ li ti. Mi se Putovao neki gospodin kroz planinu. jer je Kajin nastupio kao prijateq i odveo Aveqa u poqe. Ko mo`e prikladno da opi{e strast gneva? Pogledaj na one koji su obuzeti tom bole{}u. licemerje. Za~udi se onaj gospodin. Zato svakoga ~oveka koji iskorewava takvu bolest iz ~ove~jeg srca i le~i ga mirom i saglasjem prijateqstva Bog naziva mirotvorcem i sinom Bo`jim. Sve wegove duhovne sile su ujediwene i u takvom ~oveku sjediweno je wegovo spoqa{we i unutarwe bi}e. 46. ni srcem obuhvatiti. Tako je Kajin zavideo Avequ {to je Bog pokazivao naklonost prema Avequ. ratni u`as. jer je potpuno obuzdao telesne porive koji se protive zakonu uma. i tamo otkrio svoju zavist ubistvom. od prolaznog u ve~no bi}e. gore su od gneva galamyije. onda on u istinskom smislu postaje jedinstven. [ta je ~ovek u pore|ewu sa Bogom? Po re~ima Avramovim. . on je “zemqa i pepeo”. dopada se i meni”. Kad neko uspe da iskoreni u sebi poroke.i svi u`asi koji se mogu videti u ratu .. gde je zemqa ovla`ena krvqu rawenih i mrtvih . daleko od roditeqske za{tite. govori Gospod (Is. zar u nastupu gneva nisu kao besomu~ni? Ko bi mogao da ispri~a sva zla koja dolaze od 12 razdra`enosti. toliko je i lekar du{e va`niji od lekara tela. gnev. a spoqa se prikrivaju velom prijateqstva.

Zaboravqaju naime.dobijen od voskovarine (ostatak posle topqewa vo{tine). Kod nepobo`nih i malovernih sve je obrnuto. drvarskoj. odmah je tako i postupila. grafi~koj. to su ne~iste sve}e od raznih me{avina i kao takve odba~ene su. zato mu Gospod ne~iste `rtve i ne prima. od davnina se vosak upotrebqavao i za balsamovawe. staklarskoj. Potpuno se rastapa u hloroformu. mineralnih sastojaka (0.i darovi su mu ~isti {to ih prinosi. Shiarhimandrit Gavrilo 13 . estera (70-74%).~iste ili ne~iste. ovo su tvoje sve}e od voska {to si ih palila. 3. Beqeni . a jo{ vi{e za upokojene. U vodi se ne rastvara. Prema na~inu dobijawa i poreklu vosak mo`e biti: 1. Boje je svetlo`ute. Kod bogoboja`qivih sve{tenoslu`iteqa i crkvenih tutora . No mnogi kupuju i skupocene vence i mnoge darove za svoje upokojene. kakve su tvoje `rtve . ugqovodonika (12. Ina~e. tekstilnoj. ~ist tamjan i sve}e samo od ~istog voska. i one mi gore neprestano.5 -15. protiv kijavice i ka{qa.dobijen presovawem prethodno rastopqene vo{tine (nerastopqenog starog vo{tanog sa}a) pomo}u razli~itih presa. a u narodnoj medicini za omek{avawe ~ireva i zaceqivawe rana. a nafta je opet `ivotiwskog porekla izumrlih `ivotiwa. Hri{}anine. jer se mo`e koristiti u oko dve hiqade razli~itih proizvoda.kao na javi . ponekad zelenkaste do tamnomrke. ve} i u terapijama. sve}e kao pravu `rtvu Bogu i svome svetitequ. etiletru i terpentinskom uqu. to ne ~ine `ao im je prosto da plate ne{to skupqe vo{tane sve}e. Ta~ka topqewa voska je na 60-64 oC. Presovani . i da ih pale.5%).5%). Beli vosak je tvr|i i ~vr{}i od `utog. A kad je ~ula od propovednika da treba paliti samo ~iste. tako da je te{ko na}i neku granu industrije u kojoj se ne primewuje. I kad ne bi imala vo{tane sve}e palila je ne~iste . A ko je pak zanemario svoju du{u. Vosak od starog p~eliweg sa}a je mrke boje._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ VOSAK Vosak. Vosak iz sun~anih topionika. obrati pa`wu kakve sve}e Bogu i Svecima pali{. Kome je du{a ~ista tome je ~ista i vera . a ~esto se koriste za falsifikovawe p~eliweg voska. ~isto vino od vinove loze. Postoje jo{ i biqni voskovi . proizvod specijalnih vo{tanih `lezda p~ela graditeqica. Od prirodnih p~eliwih voskova razlikuju se po izgledu i sastavu.03%). a time i nare|eno da se pred Bogom u crkvi . bez sjaja je i mirisa. 2. samo neka je jeftina. a ono {to je bitno. Jedne pak no}i u snovi|ewu javi joj se wena upokojena majka . Zato. 4. a one sve}e {to vidi{ na gomili polomqene i poga{ene.tako i biva . oni i ne pritaju i ne gledaju od ~ega je sve}a. Vosak nema ukus ali ima prijatan miris meda od odgovaraju}eg nektara. Bog wih ne prima kao `rtve jer su ne~iste. postao je nezamenqiv ne samo u izgradwi osnove sa}a. koji ne prave razliku izme|u ~istog i ne~istog. Ekstraktivni . jer ima i konzerviraju}e osobine. odnosno taman.dakle ono {to je Bogu ugodno. POUKA O SVE]AMA U crkvenim pravilima napisano je. Od mnogih primera za to nave{}emo samo jedan: Pre Drugog svetskog rata `ivela je u Kragujevcu jedna vrlo pobo`na `ena Darinka.parafinske. a sve takvo je ne~isto i gad za svetiwu Bo`ju. Vosak se smatra univerzalnom sirovinom.sve im je na svome mestu. poslasti~arstvu.koji poti~u od raznih biqnih vrsta i nose naziv po imenu biqke od koje poti~u. koje prinosi{. astme i sl. I od tada je `elela da sazna razliku izme|u ~istih i ne~istih sve}a. vode (do2.prinosi ~ista `rtva. Sada se stawe u mnogome izmenilo . karotinoida.5-15%). elektrotehni~koj. farmaceutskoj.na `rtveniku Bo`jem u oltaru .sva okru`ena zapaqenim vo{tanim sve}ama. ko`arskoj. vo{tane. Zbog sagorevawa takvih ne~isto}a mnogi hramovi su nam pocrneli od dima i neprijatnog zadaha koji se apsorbuje . automobilskoj. dok ista koli~ina gove|eg mesa ima svega 60 IJ. ~ist hleb.zadr`ava u wima. kozmeti~koj industriji. koji je najkvalitetniji. zanemario je veru i sve {to je Bo`je.dobijen izlagawem sun~anoj svetlosti. blago crvenkaste. kako treba. bojenih i aromati~nih materija. industriji boja. No. i da plate slu`be za upokojene . da Bog ne prima ne~iste `rtve. a delimi~no u 96 % alkoholu i benzinu. galvanoplastici. ~ija je sadr`ina od nafte i raznih masno}a. poqoprivredi (vo}arstvu) i drugim oblastima. vo{tane sve}e. I majka joj je rekla: Evo k}eri. I kod pobo`nih doma}ina mo`e se videti kako za svoju krsnu slavu u domu pa i u hramu pale ~iste.na`alost i kod mnogih Hri{}ana. papirnoj. Pored svojih dobrih dela i molitava ona je palila i mnogo sve}a za zdravqe `ivih. avionskoj. sve do Prvog svetskog rata jedva je ko i znao za parafinske sve}e. Rastopqen ima ja~i miris. a malo daqe stajala je gomila poga{enih sve}a od parafina i drugih ne~isto}a. naranxaste. U 100 grama voska ima 4096 IJ vitamina A. Vosak se sastoji od slobodnih masnih kiselina (13.

na kakve ga bez razmi{qawa navo|a{e neobuzdana mr`wa. Malo za tim i wegova je sekira davala zvu~ne poqupce badwaku. Iako ubrzo uvide opasnost ove namere. da Stanku noge pokleca{e i on pade. a sre}a je donela. silnije zamahnu sekirom. namewenom za badwak. to je neizvesno. dva tri put udario sekirom u jedan vitki i krasni ceri}. on opqunu dlanove i produ`i zapo~eti posao. kad su se u `ivotu pogledali tako o~i u o~i. da se oko s opasno{}u moglo otvoreno dr`ati. kako odocnih. . {to je Stankov neki predak naveo hajduke na Mladenovog. kad pred wega iskrse wemu tako nemilo lice.. izraknu se i pqunu poput onoga mesta. ba{ danas u o~i ovog velikog dana. Stanko uznemireno pogleda oko sebe i kao da o~ekiva{e da se zemqa otvori. koje vetar umede na svoj na~in saop{titi kud i kamo stra{nije. Mladen oseti harmoniju u naizmeni~nim odjecima sekira.Eh. pogled mu se zaustavi na sekiri. da to li~i na sva|u. Mo`da je. a to je da je u tradicijama wihovih domova duboko urezan zavet. da u wu potone ili svog neprijateqa proguta. pra}ena surovom muzikom vetra zasipa{e zemqu. koji se slivahu sa nerazgovetnom hukom vetra i u~ini mu se odnekud. Mladen dugo osta u polo`aju ~oveka. kojoj je ceo svet nedovoqan. Ja sumwam da je u wegovoj du{i bilo ikakvog ose}awa prijateqstva. no koji se ubrzo pretvori u smu}eno ose}awe nelagodnosti. u koliko mu to bi mogu}no na suprot svima preprekama. ipak uporstvo onog ose}awa koje ga i nagna stranputicom. Sne`na vojska sve u gu{}im redovima pada{e i tako ispuwava{e prostor. bar jednog od wih. nego ne do~ekati sutra{wi Bo`i}. Provi|ewe htelo da se na{ali kad ih vidi u zabuni licem u lice. to bi im bilo mrskije. sitna kao prah. tre}i tre}e itd. Na jedan put kosa mu se di`e a vrele kapqe znoja ohladne{e. pomisli. Ali on . Znoj ga be{e oblio a teret mu biva{e sve te`i. No kad bi vetar uminuo za ~as da pribere snagu. On pogleda na stranu. da ih kazni. Iz ~ega je ono poteklo. ~ije o{trice stajahu u stablu. poluglasno izgovori Stanko. on naglo krenu ustranu i izgubi se u {umi. {to je verovatnije. ali od {ume ne mo`e u prvi mah spaziti toga vinovnika svoga straha. a mo`da. Ali ne putem. Jedno je nesumwivo. u ~emu ga `ura{e i maglovito nebo. neprijateqstvo je me|u wima bilo tako ukoreweno. pomisli Stanko. koji ih sastavi danas. A wemu go|a{e to uobra`eno neprijateqstvo i wihovih oru|a. koju se vetar tru|a{e da BO@I]NA PRI^A 14 zaglu{i. re~ju. [to ovuda da po|em? . Po{to mu se pribranost najzad povrati duhu. koji ga momentalno obuze. wegov zakleti neprijateq Mladen. da taj jedan bude on. odakle dopira{e glas Mladenove sekire.. I Mladen je slu{ao tupe zvuke sekira. da se neprijateqski odno{aji ne prekidaju. izra`ava{e `udwu. od ~ijih malopre|a{wih stopa odvra}a{e pogled i radova{e se {to ih sneg zasipa. klecati zbog neravnina zemqi{ta. do u{iju mu dopre glas nemilih i strahovitih `iteqa {ume. tj.. pa da se ne bi opet na putu sreli. {to je najverovatnije. On prokliwa{e slu~aj. . i wemu se nabra{e ve|e. posrtati i svaki ~as zaka~ivati badwakom za {umsko drve}e.. Blagodare}i slu~aju. Podu`e ve} nije ~uo glas neprijateqske sekire. koji je izgubio u zabuni svaki pojam o ciqu svoga kretawa. osta nepokolebano. ako sam ja morao. jer se po~e spoticati o paweve i suvarke. da je ono strujalo po svima `ilama wihovim zajedno s krvqu i postalo sastojak ove. koje baca{e tamnu Wihovo je neprijateqstvo preno{eno zajedno sa Adamovim grehom od predaka. U du{i obojice pojavi se staro ose}awe neodoqive mr`we. {to ga dovede na misao. Sneg pada{e i zajedno s wim i mrak. on da odocni. a tr`e ga iznenadni {um u blizini. a u tome ga i vetar potpomo`e._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ Tek {to je Stanko posle podu`eg izbora. drugi vele. Vejavica. mo`da.Badwak udari o jedan grm tako jako. a on kao da je o ne~em gre{nom mislio. Dan ve} be{e spreman da ustupi mesto no}i. Jedni misle iz suparni{tva wihovih dedova ili pradedova oko kmetstva u selu. Pogledi im se susreto{e. Jezivo urlawe. senku na prostoriju. da je gotov i izvesno je po{ao. da ih pomiri (tu se Stankovo ~elo namr{ti). A ni jedan od wih ne mo`e se setiti. dr`e}i da se za badwak pogodniji ne mo`e na}i u celoj seoskoj {umi. . Drvo mu prigwe~i jednu stranu lica. do |avola. a ruka ko- . Be{e uprtio na rame pose~eno drvo i po|e. samo da poremeti pravilnost ovoga dueta. To ga naquti i on po~e zastajkivati ili ubrzavati udare.Otkud. Stanku to ne do|e tako te{ko kao blizina onoga. za qubav koga bi se re{io na vratolomne postupke. On kora~a{e brzo. on udari kroz {umu s namerom da izbije na drugi put. otkuda {um dolaza{e. ~elo mu se pri tom jo{ vi{e namra~i. ceri} se povede na jednu stranu.

. Na mestu.Ja sam. Jednom kad je on po{ao u crkvu sretne ga wegov drug. ]utahu. Stanko ispri~a. Dakle. {ta mu se slu~ilo. Kad ve} behu blizu ku}a Stanko jauknu od bola u ruci. nego toga dana. Svi se u radosti rastado{e i odo{e svojim ku}ama.Ja sam dr`ao.. Slava nek je Bogu! Stanko i Mladen pri|o{e mu ruci. . Od jednom svi behu ganuti prizorom. koji se pred wima ukaza. ali. kad po|e daqe. I jo{ }u ne{to kazati. Za`eleo je u tom ~asu.E. niti im kad be{e toplije oko srca nego ovoga hladnoga i maglovitog dana. wegova je ku}a bila prazna. Vejavica i vetar nadmetahu se u besu. on se zatrese kao u groznici. nasmeje mu se drug pijanac i rekne: “Zar si ti toliko glup da veruje{ u ~udesa biblijska. Mladen po}uta. A srca im behu puna. on za~u meki glas koji jauknu. pokaza}u ti. re~e Stanko. gde trebahu da se rastanu. . . .Jesi li ti. ti }e{ to u~initi. gde ide s vode. .U zdravqu! *** i treba.. Srce mu se malo otkravi.Neka vas Bog.[ta ti je. Petar u raj uveo. Mladene. na primer: da je Hristos pretvorio vodu u vino?” Odgovori obra}eni: “O za mene to nije nimalo te{ko verovati. Stanko se strese. Kad ve} pomisli da je blizu puta. oni zastado{e. Ovo ose}awe odsustvova{e. Nikad se Stanku i Mladenu nije u~inilo lep{e sunce. kako je Hristos pretvorio rakiju u }ilime”.Mladen opet po}uta. s kojim je on zajedno ranije pio. koja staja{e pognuto dr`e}i pred sobom ne{to uspravqeno visoko. I pored one slike stvori{e mu se u du{i i slike ovih krvo`ednih stvorova. Nemili hor mu para{e mozak. Pore|ewe bi kratko. Ose}awu straha i umora prido|e i malo hrabrosti. dodade onaj. kad bi me sv. Tako Neki te{ki pijanac pozna qubav Hristovu prema gre{nicima. Najedanput posle surovog i promuklog urlawa koje se razlega{e dubravom.Do vi|ewa! . Oni se pozdravqahu pred crkvom veselo qube}i se. Vladika Nikolaj Sneg {kripa{e pod nogama zdravih planinaca.[ta tebe. sad }e mi ovaj Bo`i} biti radosniji nego dan. nego slu~aj. gde ih do~ekivahu sa pucwem iz pu{aka. sinovi moji. i ja }u ti pokazati jedno ve}e ~udo Hristovo. on je od u{te|enog novca snabdeo svoju ku}u lepim name{tajem. {to mu pri~ini jak bol. .Sutra Bo`i}. .[ta me nagna ovuda? ponovi gledaju}i tupo na onu stranu otkuda mu vetar dono{a{e grozne izve{taje. Dok je pijan~io.Mi im ne bi ni ~equsti omastili. Malaksao od umora i straha smi{qa{e da baci teret sa sebe. . i dirnut tom qubavqu prestane piti.Ta i on je ~ovek. i zapita ga kuda ide. blagoslovi! progovori ganuti sedi sve{tenik. da ~uja{e dah nepoznatog. i ako ono jedva prosjajiva{e kroz tmurnu atmosferu. i svi behu ispuweni neopisanom rado{}u zbog ovoga doga|aja. ~ije je neprijateqstvo i maloj deci bilo poznato. Mrak se be{e ve} uveliko spustio. pa re~e: . zverovi su gladni i pomamni. nagna da ide{ preko onih andraka po no}i i po ovom zlom vremenu? . sad ste qudi._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ jom poumi da se opre o zemqu. Sad ste Srbi. gde se umalo ne sudari s nerazgovetnom prilikom u tami. mada sam ja re{en samo da ispri~am sve {to je bilo. .Mislim. ~u se iznemogli glas Stankov.[ta me nagna ovuda? izgovori on glasno. da }e{ ti putem. Do|i mojoj ku}i. . On je prvi put tada u `ivotu pogleda u o~i slobodno i bez nemira savesti. Na ime. upade duboko u sneg i udari na ne{to o{tro.Be`imo. kad je wih dvojica sreto{e . stajahu zagrqeni na uglu crkve. Stanko i Mladen. {to u ovome ima i romantike. Stanko? . nikad se Stanku nije u~inila Mladenova sestra Qubica lep{a. ali u isti mah stvori mu se u du{i slika Mladenova. Stanko pro{apta: . deco. Boga ti.[ta me nagna ovuda? I opet slika Mladenova. a kad je prestao piti. qube}i se i pozdravqaju}i sa “Hristos se rodi”! . . . 15 . Kad onaj obra}eni odgovori da ide u crkvu. Stanko? isprekidano progovori nepoznati. Hri{}ani.A ja sam mislio. iako }e mi ~itaoci prebaciti slabost da sam podlo`an romantici i sentimentalnosti. Stanko bi tako blizu. I pre nego {to ona izazva u wemu ono jogunasto ose}awe on za~u ponovo promukle.Ho}e{ li u crkvu do}i? . . Jo{ korak dva i on se na|e na velikom kolskom putu. . a nisam ja kriv. . da mu je Bog mesto nogu krila stvorio.A tebe? . blizina onih u`asnih paklenih glasova ispuni ga beskrajnom stravom. otegnute i . zapita ga Mladen.E! . Stanko ose}a{e neizmeran bol u ruci.Trebali smo i}i putem. Za tim se sa svima izqubi{e. i taj topli zra~ak povrati u wima nadu.o Bo`e. kad pored sebe opazi qudsku priliku.u blizini glasove zverova.Ja. pa da bezobzirno tr~i i `ivot spase. On se zadubi u wu. a on ih poqubi u obraz.

ili se opi jedanput i posle toga `ive}e{ mirno. Pustiwak je onda sam u sebi razmi{qao: ubiti ~oveka. svoje ili tu|e. a pijanica. .blago upropa{}uje se pijanstvom. jer }e se ~ovek uskoro posle spavawa otrezniti. blud ili pijanstvo. 6. ^etvrti je grozd: gotovost na telesnu pohotu. Vidi se jasno. skra}ivawe godina `ivota i nesre}na smrt. koje je bri`qivo tajio u dubini svoje du{e. po~ne piti i napije se. Idem. ne gnu{a niti stra{i. hulne._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ DESET GORKIH GROZDOVA PIJANSTVA Niko ne mo`e tako ugoditi |avolu kao pijanica. pometenost rasu|ivawa. Solomon veli: “Kome jaoh? kome kuku? kome sva|a? kome vika? kome rane ni za {to? kome crven u o~ima? Koji sede kod vina. Apostol veli: “pijanica carstva Bo`ijega ne}e naslediti” (£ Kor. sva|a. ve} kad izgubi svest. bolovi `eludca. Ujedanput do|e mu` te `ene i zatekav{i pustiwaka u grehu. gubqewe svesti. izgleda najmawi je greh. Koga se greha trezni boje. ili ubi ~oveka. ru`ne. koji idu ti tra`e rastvorena vina” (Pri~e 23. [esti je grozd: gubitak zdravqa. po~eo ga je tu}i. ali je pustiwak bio ja~i savlada ga i ubije. sasvim su bezumni. po~iwu}i s pijanstvom. {ta govore. Ma koji od wih u~ini . Uticajem |avola stupio je u razgovor sa jednom bludnicom i sagre{io. {to niko tako ne vr{i wegovu voqu. i ma kakvo se zlo s wim desilo. kao pijanica. 18).10). koji umru bez pokajaqa. Deveti je grozd: gwev Bo`iji. {to je odavno ve} pro{lo i predano zaboravu. gubitak bogatstva. a opiti se jedanput. stide i gnu{aju. Prvi je grozd: pomra~ewe uma. kad ne zna za sebe i da mu smrt nastupa. Ono. Kao i imawe. kako se mo`e pokajati. drhtawe ruku. One grehe kojih se ~uvao dok je bio trezan. koji ~oveku nanose {tetu i `alost. Drugi gre{nici. jer se pijanica ni~ega i nikoga ne stidi. jer je pijanica sklon na sve grehe. I ovaj pustiwak izvr{io je sva tri greha. boj i krvoproli}e. ja te ne}u isku{avati nikakvim sablaznima. uti~e na mozak i muti um. Deseti je grozd: potpuna smrt du{e. to je veliki greh i kazni se smr}u i po Bo`jem i po qudskom zakonu. u|e u kr~mu. On uzme. mogu se kajati za svoje grehe. Pijanica otvoreno svima i svakome pri~a. jer iz prepuwenog stomaka vinom. proda stvari. Sedmi je grozd: upropa{}ivawe imawa. Osmi je grozd: gubitak spasewa. du{evna je smrt neizbe`na. to on izbrbqa i kao mrtvaca vaskrsava iz groba. 30). govorio mu je |avo. Drugi je grozd: bestidnost. da mi vi{e |avo ne dosa|uje i da posle mirno `ivim u pustiwi. koju on nije o~ekivao? A za one. da pijanstvo goni na sve grehe i li{ava spasewa. Zato mnogi u pijanstvu ne znaju {ta rade. Peti je grozd pun zmijskog otrova: jarost. napi}u se. umiru}i. {to je bio izradio za prodaju. Ovo je jo{ malo. Jednom pustiwaku u Egiptu obe}ao je |avo. gwev. prevremena starost. Koliko je bogatih qudi zbog pijanstva do{lo do prosja~kog {tapa. tako isto i duhovno imawe . da ga ne}e vi{e ku{ati. Pijani qudi s jaro{}u ustaju jedan na druge. kada im nastupi samrtni ~as. jer pijanica gre{e}i protiv Bo`ijih zapovesti. ako u~ini jednom ma koja od ova tri greha: ubistvo. iznemoglost telesnih sila. ono ide u glavu. navla~i na sebe gwev Bo`ji. vre|aju}e re~i. slabqewe vida. 16 Jedan ruski svetiteq na{ao je u pijanstvu deset gorkih grozdova. u~initi prequbu. li{ewe zadovoqstava. jer im je um trezven. oni se sutra dan ni{ta ne opomiwu. {to i apostol napomiwe: “ne opijajte se vinom u wemu je blud”(Ef. 5. govori gadosti. ubijaju}i vrlinu. Tre}i je grozd: ne~uvawe tajne. otide u grad. }ute}i kada je bio trezan. sve one tajne. toga se greha pijanica ne stidi. sada je bez straha pijan u~inio. ili u~ini prequbu. mr`wa. iz prostog razloga. stidno je i `alosno onakaziti dotle o~uvanu telesnu ~isto}u. obolewe glave. 29. to je stra{no.

Uskoro }u wima po~eti da hvatam. o~i. pravi grimase.Grijeh djeteubistva vapije k Bogu za kaznom i smatra se i gorim od smrtnoga. Nero|eni: Tvoja Pre~ista Mati oplakivala Te. U starini za takav ~in `ene su od Crkve odlu~ivane (uskra}ivawem prava na primawe Svetih Tajni Hristovih. Hipokratova zakletva direktno zabrawuje sli~ne zahvate. kao i ~ovjek ro|en i odrastao. Ja sam “ne`eqena trudno}a”.. Ru~ice i no`ice su po~eli da mi rastu. a smetam im.7.. miri{em.Hristos na Sebe prima krst na kome }e biti razapet. stiska {a~ice.. a mrze me! ne znaju me. Nekako su uznemireni. DNEVNIK NERO\ENE DJEVOJ^ICE Iz qubavi su mi roditeqi dali `ivot. A gle. izvolite. dodiriva}u obraze svoje majke.. Ne znaju me. ~ujem. da}e me xelatima na pogubqewe. Zametak je odstrawen. a bi}u ubijen... Svetog Pri~e{}a) na 20 godina.Abortiraju}i... qekar dvostruko naru{ava Hipokratovu zakletvu. Gospode.. nedjeqi. meni nema ko da u pomo} pritekne. Tebe ruqa mrzi i ruga ti se. nos.. . Nastaju moje prve `ile.. a zatim naru{ava se i prva zakletva medicine “ne na{kodi”.. Jedva ~ekam da vidim lice svojih roditeqa. A mene nema ko da oplakuje... Boli! Boli me! Molim te. u Bogom blagoslovenom braku. kada se po na{em zakonodavstvu dopu{ta abortus. Tako ja mislim. Simon pomogao da krst ponese{. jezik.. -Presveta Bogomajka prati muke svoga Bo`anskoga Sina.. a ja osje}am kako talasi mr`we struje iz mog oca i majke prema meni. pronalazi svoja usta i sisa prsti}... Moja majka i moj otac imaju “pravo” da me pogube zbog toga.Hristos prvi put pada nose}i Svoj krst. Nero|eni: Na meni je prokletstvo ne`eqenoga.. A ne}u nikoga umilostiviti. tj. nos. krst omrznutoga prije no {to je upoznat. Ve} imam usta. wegov sopstveni sistem krvotoka... Majko. Gospode Preblagi.. ~uje{ li kako mi kuca srce? ono kuca i za tebe. Nero|eni: Tebi je Tvor~e i Spasitequ. ona koja me je za~ela. A presuditeqica moja. ^ujem kako moji roditeqi razgovaraju. To su no`evi. a ne ~ovjek.. voqena maj~ice. Ne dozvoli da me ubiju.. .. .. Ko jo{ mo`e da posumwa da ja `ivim! Ne shvatam za{to je moja mati zabrinuta. Nero|eni: Ja sam nesre}ni slu~aj. . Ubijaju}i nero|eno dijete.. Moja smrt je ozakowena. i nisu umilostivile nemilostive judejske bogoubice.u 12. Otac veli: “Kad }e{ ve} jednom da abortira{” [ta li to zna~i? Mo`da se spremaju da mi kupe kolijevku.. I ja pla~em....Grijeh djeteubistva li{ava roditeqa blagodati Bo`ije.. Za~eli su me u bludu.Hrista na smrt osi|uje Pilat i Sinedrion Nero|eni: I ja sam na smrt osu|en prije no {to sam se rodio. -Isus Hristos veli `enama jerusalimskim: ne pla~ite za Mnom.. ne}u udahnuti vazduh Tvoj. Imam sve organe. ima svoju besmrtnu du{u. obrazovani su ve} svi organi djeteta i predstoji im samo da se razviju. Tjelo po~iwe da se oblikuje. Obavili smo operaciju. Prije svega. -Simon iz Kirine poma`e Gospodu Isusu Hristu da nosi Krst. boqe osje}am okolinu. vi rizikujete da ostanete sterilni ili da kasnije ra|ate bolesnu i raslabqenu djecu. Za mene zakona nema.. ... Sad je ve} sigurno da sam djevoj~ica. To je moj krst. pomozi mi! Neko ho}e da me i{~upa iz tebe. kad iza|em iz utrobe. Mrze me jer im smetam da zadovoqavaju svoju pohotu. {ta }e biti od suva? Nero|eni: @ene su plakale. Srce je po~elo da mi kuca. jer znam {ta me ~eka. . Majko! Majko! Gdje smo to? [ta je to? {ta to rade sa mnom? Majko._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ POBOJTE SE BOGA Znate li da: .. u tvojoj utrobi se osje}am bezbjedno i sre}no.18 dana poslije za~e}a po~iwu da se osje}aju udari srca zametka i po~iwe da funkcioni{e sasvim poseban.. ono ima ve} obrazovane spoqa{we i unutra{we organe..... U krilu `ene sam zatvoren kao u tamnici. To je moj krst Raspeta Qubavi... nego pla~ite za Sobom i za djecom svojom... Mama... pa sad `ele da me uklone. Gledam. . usne. Tek danas je majka saznala da me nosi u utrobi... roditeqi ubijaju sebe... To me krasi. Na rukama su iznikli prsti}i. . 17 . nedjeqe kod nero|enog djeteta registruju se mo`dani impulsi.. u{i. Pomozi! * * * -Gospo|o... Kosa i obrve su po~eli da mi rastu. Nisam za~et iz qubavi. Presre}na sam zbog toga.. poslije smrti roditeqima neminovno predstoji susret sa du{ama djece koju su ubili! HRISTOV PUT NA GOLGOTU I KRSNI PUT NERO\ENOG DJE^AKA ...Vr{e}i operaciju prekidawa trudno}e... O~i.. Dijete ve} okre}e glavicu. Ukoliko nero|eni ~ovjek... Ne}u ni videti Tvoje Sunce. jer kad se ovako radi od sirova drveta..

na|u mu na gajtanu oko vrata privezano malo jevan|eqe.Vi se pona{ate kao bra}a. poqubio je jevan|eqe i zaplakao se. da se i vi qubite me|u sobom”. Ali na wihovu licu sijalo je spokojstvo. a ako si ga na{ao. Vrlina. da je posle pri~ao kako svi doktori teologije i sve u~ene kwige nisu mogle wega toliko dirnuti koliko proste re~i onoga seqaka. gospodine. zahva}ena burom. da se molim Bogu”. jer ona samo ~ini du{u spokojnu. gospodine”. 18 BRA]A PO HRISTU “Novu vam zapovest dajem. Pribli`io se trenutak kazne._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ BUDI OBAZRIV U IZBORU PRIJATEQA U izboru druga i prijateqa vi{e treba da pazi{ na srce.govori Hristos u svojoj posledwoj opra{tajnoj besedi sa svojim u~enicima. Odgovori seqak: “On je tako veliki. hri{}ani su se qubili i blagosiqali jedan drugog. doneta do {kotskih obala i tu razbijena. kako u apostolskom veku. oni su u istini survali i preporodili ne samo spoqa{we forme dru{tvenog ure|ewa. da imamo uzajamnu qubav i bratstvo u Hristu. javqa se kao ne{to neobi~no. otkrivaj mu srce tvoje. no ne optere}avaj ga tajnama tvojim. “Po tom }e svi poznati da ste moji u~enici. Ne vre|aj ga nikada. i tako mali da On mo`e obitavati u mome srcu”. . uzajamna qubav i dru`ba me|u hri{}anima. i budu}i da je `ivot bez prijateqstva samo pola `ivota. nemaju}i nikakvih politi~kih zadataka. kao {to su oni i zvali jedan dru- goga sa punom iskreno{}u. od koje da bi sebe sa~uvati mogao. “U crkvu. Kolins. sretne jednog dana seqaka gde ide u crkvu. to nije imalo ni{ta sli~noga sa starim neznabo`a~kim svetom. ^uvaj se prevare vi{e nego smrti. punim prijateqstva i qubavi starali su se osu|eni. nek ti bude glavni predmet dru`be. Kad su ga pretresli da bi saznali ko je on. Kad je de~ko do{ao svesti. poveravaj mu poslove tvoje. okru`eni i stalno goweni sa svih strana mnogobrojnim neprijateqima.Kolins je toliko bio iznena|en. gospodine. ^lanovi raznih hri{}anskih crkava. Nastalo je dirqivo opra{tawe. . to ceni prijateqa i nedaj mu se od tebe odvratiti. Savetuj se s wim u svima preduze}ima tvojim. I zaista.Mi smo svi bra}a u Hristu! odgovorili su mu~enici. bra}a i setre. no svaka nu`da wegova neka budi tvoje u~e{}e. Uzajamna dru`ba. Ironi~no opet upita on seqaka: “Je li tvoj Bog veliki ili mali Bog?” Odgovori seqak: “I jedno i drugo. da hrabre jedan drugoga. samo se jedan de~ko la|ar uhvati za neku dasku i sretno ispliva na obalu. Na jednom listu stajalo je napisano: “Svome sinu na spasewe. Ne sa~iwavaju}i nikakav politi~ki savez. rasejani po celom svetu na razne strane i plemena. No tu padne u nesvest. nego su i same moralne osnove dru{tva preporodili jedino duhom vere u Spasiteqa i svojom qubavqu. bili su kao ~lanovi jedne porodice. koje mu je darovao wegov otac pri stupawu na du`nost la|arsku. imaj svagda pred o~ima sveznaju}eg i svemogu}eg Boga. . . i re~ima. mu~enika.Vera u Spasiteqa zbli`ila nas je vi{e od krvnih veza. Kakav ste rod? upitao ih je sudija. i u pravom smislu ove re~i. Pred sudijom stajala je gomila hri{}ana. tako isto i u najstarije vekove hri{}anske istorije. slobodni mislilac. i ne koriste}i se nikakvim politi~kim sredstvima za ostvarewe svojih moralnih ciqeva. da Ga nebo nebesa ne mo`e smestiti. koje za samog sebe i samom sebi vaqa da zadr`i{. . Otac”. jedinstvo i qubav. jesu najosnovnija na~ela religioznog hri{}anskog `ivota. kao {to ja vas qubim. “Kako mo`e to biti?” za~u|eno upita gospodin. jer nema ve}eg na svetu tereta od tu|ih tajni. Svi putnici i la|ari potonu. . ~uvaj ga kao o~i u glavi i qubi ga kao svoju du{u. Ove re~i sv. Kolins upita seqaka kuda ide. nego na prijatnost spoqa{wosti. ako imate qubav me|u sobom”. za vreme ovo. stavqaju nam u du`nost. da qubite jedan drugoga. Jedna la|a plove}i od [tokholma bude. Svi su oni bili osu|eni na mu~ewa.

no nek ti sam Bog bude svedok lepe ove vrline. podra`avaj nameri Bo`joj i ne propusti. da je na{ najve}i neprijateq pobe|en na Golgoti. ^UVAJ SE OD NEZADOVOQSTVA Nezadovoqstvo je bolest. 19 . da ose}ajnim srcem umno`avaju}i dobro~instva. sami sebe obmawuju. Ima qudi koji govore: “niko do danas nije znao {ta je pravda. sine qubezni. ili ako iskreno obe}avaju. no i samoj du{i {kodi. Du{u. i ne stidi se one ose}ajne suze. no posreduje da se svaki pokorava odre|ewu svom i da blagodari Bogu na wegovoj blagosti i milosti koju je od wega dobio. i ova borba ube|uje ~oveka. koji su preko mere zlobni. i samog Boga. koju ti beda i nevoqa bli`weg tvog iz o~iju potera. smelo su odgovorili u~enim i silnim stare{inama judejskim: “Sudite je li pravo pred Bogom. sine qubezni. ^im ~ovek samo unekoliko pozna sebe. ni o~ajawe. ni jednog dana bez dobro~instva. koji je treba i sa sre}om tvojom sopstvenom. verujte nam i mi }emo dati takvu pravdu. ve} ~ove~ije strasti. da bi zavladao ovaj ili onaj. u kojima su wegove strasti okovane. tukli ih. zato ~uvaj se. niti uzmu}uje savest. sa svim zadovoqna ~oveka. jer najmawa stvar Boga radi u~iwena naplati}e ti se sto puta. koje je po~etak svakog prestupa i koje bi te moglo u~initi podlim. Bolest je ova. Hristos nas je svojom smr}u spasao od greha. da }ete svi biti zadovoqni”. pravda je od nas. Ovi qudi obmawuju. kao istiniti sledbenici Gospoda na{eg Isusa Hrista. Sloboda nije u tome. kako su jaki ti okovi. u~ini{ sebe krasne vrline ove predmetom dragocenim. koji }e te predvoditi u svima tvojim preduze}ima. Veruj mi. veliki sud jevrejski starao se svim silama da im zabrani propovedawe. Apostole su zatvarali u tamnice. osu|ivali na smrt. ti siroma{ni ribari galilejski. Ako budemo verovali i upravqali se po Hristovoj nauci. neka je tra`e u nauci Isusa Hrista. Nek Bog o`ivotvori u tebi ne`ni ose}aj blagorodne du{e. zakon milosti u~i qubavi i pomo}i jedan drugome. ~ak i sama smrt. nije mogla da spre~i u delu slu`ewa Isusu Hristu. vole}im i po{tovanim. i da ti du{u tvoju ne o{teti. sprovo|ena ushi}ewem i nebesnim mirom. onaj dragoceni dar. samo da ih prinude da ne u~e u ime Isusa Hrista. koje ni{ta. i po preimu}stvu svom dostojna hri{}anina. i nek u~ini po svojoj blagosti. Svet je prvi put video qude u pravom smislu slobodne. da pravi neprijateqi nisu qudi. Pred sudom su stajali qudi. kao {to i Sveto Pismo govori. sine moj. kad u~inimo. koja ne samo {to telo raslabqava. u pravom smislu ove re~i. kao sinovima jednog Oca i u~enicima jednog U~iteqa. ^ini po mogu}stvu tvome svako dobro. Po{teno siroma{tvo. ve} wegove sopstvene strasti. jer je zavist kruna bezumqa. ako je mogu}e.A. dobili Sv._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ BUDI DARE@QIV Budu}i da je dobro~instvo vrlina velikih du{a. Dobro~instvo je sine qubazni seme. da su ono najsre}niji za nas trenutci. i bez licemerija ispuwavaj dejstvo qubavi ne o~ekuju}i priznawa. koji su dobili slobodu Hristovu. ali slobodan. jer oni tra`e da budu priznati za gospodare i tada }e sloboda ostalih biti samo poslu{nost ovim novim gospodarima. i ne otpu{taj ni jednog siroma{ka bez pomo}i i utehe. i samo }e je tamo na}i. {to vi{e ima od tebe. zato udaqi iz srca svog nezadovoqstvo. jer je ona lekovita rosa bo`anske du{e. Mi znamo da pravi tirani nisu vlasti ni upravqa~i ovoga sveta. da su svi qudi ravni pred Bogom Ocem. {to ima{. pakosni i srebroqubivi. koja }e te s jedne strane baciti u nemir i mu~ewe a s druge }e{ do}i kod sviju dobrih u prezrewe i navu}i }e{ na sebe mrzost celog ~ove~anstva. s velikom pa`wom sravwuju}i dare`qivost tvoju s nu`dom onoga. koje je samo wegovo provi|ewe dati u stawu. skojima bi lako bilo mogu}e boriti se. od koga najvi{e stradaju qudi podlog duha. H. ^ini dobro siroma{nim. onda mo`emo re}i. prezrivim i nesre}nim. oni. koju si jo{ u srcu wegovom osu{iti u stawu da sam one vinovnik ne bude{. da te ona ne napadne. da bi se ti s wim koristiti mogao. on se uverava. da i onoga kome si u~inio. no budi sa svojim {to ima{ zadovoqan. niko tako ne `eli da zbaci jaram tirana sa sebe i da da slobodu sebi i svojim bli`wima kao oni. Carstvo Boga jeste carstvo pravde u umovima i milost u srcima. Svi oni koji tra`e pravu slobodu. Hristova nauka u~i nas. koji u siroma{tvu uzdi{u. Poka`i ose}aje dare`qivog srca onima. vrlo opasna. koja te~e iz neocenime vrline. ni nesre}a. unutra{wu slobodu. Umno`avaj koliko ti je vi{e mogu}e dobro~instva. da siromah nesre}an i jednu samo suzu mawe prolije. SLOBODA Hristova nauka daje nam `ivot. tako }e{ samo u~initi delo sveto i Bogu ugodno. Pogledajmo na u~enike Isusa Hrista. mo`e biti ~ak sa ve}im usiqavawem. jer siroma{tvo i nesre}a bli`weg na{eg uzima potpuno pravo na sau~e{}e na{e. 19-20). Zakon pravde u~i tome.P. od koga sve ima{. da vas ve}ma slu{amo nego li Boga? Jer mi ne mo`emo ne govoriti {to vi- desmo i ~usmo” (D. Duha i po~eli propovedati wegovu nauku. ne uvredi{ i ne o`alosti{. kada su po vaznesewu Isusa Hrista. Ali je sve uzalud bilo. ne dopusti ni jednoj suzi iz o~iju nesre}nog ~oveka kanuti. vlada ~ovek. on se bori s wima mo`e biti za dugo vreme. ne uznemiruje nikakav strah. 4. da smo slobodni od greha.H. Zato. Ne zavidi ti bogatom Krezu zato. to staraj se qubazni sine. izvor svih ostalih sloboda. Onde gde Bog ne vlada. Niko tako ne te`i slobodi. ve} u tome da vlada samo jedan Bog. P. koje bogatu `etvu radosti i zadovoqstva budu}eg `ivota obe}ava. niti ~ini ~oveka nevaqalim. on se uverava da je rob svojih strasti. Ako si kome dobro kakvo u~inio ne hvali se.

i `ivot svojih. Ku}i nema bra{na. poznanik i prijateq kova~a Blagoja. ^esto su se ponosili wime. ne`no se privi uz o~evu ruku. spre~ava{e je da dragovoqno primi jo{ ve}u nema{tinu. Bi}e ipak dobro”. On se seti svojih doskora{wih misli. To behu najmiliji i najsre}niji trenutci kova~evog `ivota. iznad svega je pazila da joj sirotiwska izba bude besprekorno ~ista i ure|ena. de~ko isprekidanim re~ima. Zapitan ko je. mra~na i vla`na izba. a za tim. On baci pogled ka nebu i polu-glasno govore}i sam sa sobom re~e: “A zar }e Bog dozvoliti da moje dete propadne? Zar on nije otac sviju nas. sve svoje brige.. Videla je na wegovom licu izraz sete. svoju malu Milenu. koji je bivao sve slabiji i slabiji.. vide on svoju qubimicu . odakle je i {ta ho}e. Otac i majka su oti{li da. da ga ovaj primi kod sebe da ga nau~i zanatu i da ga hrani i odeva. jo{ tako slaba da sama sebi zara|uje komad hleba. A zdravqe se wegovo svakim danom pogor{avalo sve vi{e i vi{e. Postavila je. poslao ga je Blagoju. I Blagoje i `ena wegova. Vrele mu suze navre{e na o~i. o~ito. ^im to ~u `ena Blagojeva ona re~e: “poslali su te kod nas. koja. re~e Blagoje de~ku. te{ko ga je primiti.. hrabre}i sebe i svoju `enu sa stalnom nadom u boqa vremena. ali to nikada ne govora{e. ku}a je upaqena. Na sredi mali sto~i}. kojoj je on svoj `ivot. istina... Mali prozor~i} nije bio dovoqan da kroz wega prodre dovoqno svetlosti. nazvav{i mu dobro ve~e. Dr`e}i svoju malu }er~icu na kolenima. ali kao da ga opeko{e. sve svoje tegobe. svoje dobrotvore od svojih najro|enijih. Ova pomisao. Ali izvanredan red i ~istota carova{e u ovoj sirotiwskoj kolebici. Bledo. kad bi znao da }e `ena i dete imati dovoqno. Milivoje zavole Milenu koja se ve} be{e podevoj~ila. svemo}an i svemilostiv?”. kao i onaj de~ko. U jednom }o{ku ogwi{te.. Ali niko u selu ne vide i ne ~u ovoga ~oveka da se `ali na svoju zlu sudbu.. odgovaraju}i svojim mislima re~e: “Ne. Ali. Niko to nije znao i on je }utao . Mala Milena je istr~ala pred wega i nazvav{i mu Boga. koja bi. Jest. i veselim glasom zapitiva{e je ~as o ovome. O. Jednog ve~era vra}aju}i se ku}i. Ve} izu~io kova~ki zanat i gotovo u svemu odmewivao svoga majstora.. od kud jo{ i tebe mo`emo primiti”. dugo se maze}i i umiqavaju}i oko wega.. kako }e morati. {to ovaj snebivaju}i se u~ini. snosio je on sve neda}e. i po{to se pomoli{e Bogu. Nemamo ni mi.. kao svojim ro|enim. i ne htede ga pitati ni o ~emu. I zanet ovakvim crnim mislima. ~a|ava ikonica sa zemqanim kandilom ispod we. Kad u|e Blagoje `ena ga pogleda bri`no. zaboravqao je sav umor od rada. i dozvoliti da se potuca po svetu mole}i par~e hleba. jer vredna `ena kova~eva. a sam Milivoje ne odvaja{e. Ali nema{tina koja pre}a{e da satre wu. da sam sebi zaradi hleba. ^esto je. umorom ispijeno lice. Pred vratima je stajao jedan de~ak od svojih petnaest godina. I mi se zlopatimo i gladujemo. Ne razumevaju}i svoga oca. zar ga treba odbiti. nema ni~ega.. ispri~a ko je.. ovo nekoliko glasno izgovorenih re~i podigo{e wegovu klonulu du{u. upravo be{e izba. ~im on bude umro._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ “^INI DOBRO I NE KAJ SE” Blagoje Mari}. Pro{lo je ve} dve godine kako je Milivoje u ku}i kova~evoj.. i ne govore}i ni re~i.. patio je od grudne bolesti. ja te ne}u odagnati od sebe. wegova mala Milena. pripisuju}i sve voqi Bo`ijoj. Sve odava{e krajwu siroma{tinu. kova~ u selu N be{e siroma{an ~ovek. Ali Blagoje je }utao. ali ako ho}e{ da deli{ s nama i na{u sirotiwu. Blagoje pogledom zaustavi govor svoje `ene. tako|e. odgovori de~ko. prihvati{e se jela. koja pre}a{e da ga pre vremena odvede u grob. ustade Blagoje da vidi ko je. Bojao se da tom `eqom ne uvredi svoje dobrotvore. Jer Blagojeva ku}a. A on.. ne proziru}i wegove misli Milena je }utala ozloja|ena. i Milivoje osta u ku}i kova~evoj. jer i wih troje jedva sastavqaju dan sa danom. jo{ tako mala.. na kome se podgrevao pasuq u mawem zemqanom lon~i}u. sa glasom koji je s ~asa na ~as podrhtavao. koje je nedavno pogorelo. gde-god.. Kad se vra}ao ku}i sa rada. U jednom uglu krevet na nogarima. vrlo dobra.. tra`e posla. Sva wegova zarada jedva je dostizala da sa wom ishrani `enu i dete.kako }e... Svak je bio zauzet svojim mislima.. sa dve klupe pored wega. `udeo za svojima. govore}i joj re~i pune milo{ti i qubavi. be{e Blagoje neraspolo`en i turoban. be{e sva radost i najve}a naknada za sve tegobe siroma{nog ~oveka. ohrabri{e ga i rastera{e mra~ne misli.... Wegov otac. Zarada je bila suvi{e mala. a wega poslali ovamo. ne}e dati Bog.. “Dobro ostani kod nas”. Primetiv{i zbuwenost svoje }er~ice. gotovo nikakva. Niska. U to neko zalupa na vrata. morati da bude tu| sluga. i za{to je do{ao. i od zime stisnuta usta gr~evito su podrhtavala. a ne znaju da i mi nemamo {ta da jedemo. u to sti`e pred svoju ku}u. I da bi nevoqa bila ve}a. Prepla{eni pogled be{e upro u Blagoja. odakle je. rado bi gladovao on. posle wegove smrti. Bila je ona dobra. Za~u|en jo{ vi{e. Mada mu je nema{tina zadavala tako mnogo patwi. weno dete i wenog mu`a. koje ga behu toliko obrhvale. Blagoje se prekrsti i sa puno pouzdawa progovori: “Dobar je Bog. ne govore}i ni jednu re~. A kako ti je ime: “Milivoje @ivanovi}”. na vratima mra~ne i niske izbe ~ekala ga je wegova qubimica. nigde ni~ega nema. 20 ulaze}i u svoju izbu. Za~u|en ko bi to mogao biti. Iz sela je B. ~as o onome. sa puno vere predavao. Wegova }erka. i u ovom de~aku ugleda on svoju }erku. ve~erali su svoju sirotiwsku ve~eru.. kao i Milena.. behu zavoleli Milivoja kao svoga. vi{e wega stara. on je uhvati za ruku.. dobar je Bog”. Blagoje pozva de~ka da u|e unutra. ne be{e nikako sklona da primi do{qaka. i{la da tra`i hleba.

i pozvao ih da do|u na dan ven~awa. on htede da ga otkine. Sad mogu mirno umreti. a drugo mislimo.. Milivoje. pojavi se kao divqi vepar. ili od nedostatka razuma. Sa o~evim pismom ode kod Blagoja. tako }e{ samo spokojno `iveti. na dan samog ven~awa. koji proizilazi ili iz poganog srca. on se okrete i re~e svojoj `eni: “Se}a{ li se. kad vi{e ne mogadne da radi? . kad je postao zamena Blagoju u radwi? Zar da se tako zahvali za sva dobro~instva svojim dobrotvorima. jer ni ti. . U wemu pisa{e otac Milivojev da se vratio u selo. na navaqivawe svoga majstora. Istina.da ne}e dati zlo onima. nau~ili me zanatu i pazili me kao svoga ro|enog. da vas upitam za ne{to. kao iskrenost i prostodu{nost. a eto ja ga primih i do~ekah da me Bog ovako usre}i. ako ti je milo spokojstvo du{e tvoje. Savim iznenada dobije Milivoje pismo od svoga oca. da onu re~. uze miro {to je imao kod sebe od @ivotvornog Krsta. a ne kad jedno govorimo. i pravog nevaqalstva. Zvao ga da se vrati u svoje selo i da tamo svojim zanatom zara|uje hleba sebi i svojima. sla`u. i kod svakoga biti u najve}em po{tovawu. i odmah se isceli. i re~e mu da ga otac poziva u svoje selo. Ali ubrzo is~eze radost. pa se ne}e{ lako u re~i prevariti. Uzimaj svaki dan sebe na ispit {ta si radio. i promisli. Jednom kada prepodobni Teofan be{e zaspao. kada im je najvi{e potreban. Sre}an je bio i Blagoje i wegova `ena. Ali jednog dana bila je re{ena sudbina i Milivojeva i wegovih dobrotvora. Sau~e{}uj o nesre}nima. ne}ete ostati bez staraoca. Zar da ga ostavi Milivoje. da drugi za tobom zlo govori.. Svetiteq oseti silan bol.. ni moja }erka. tj. i u~i se primerom wihovim biti oprezan.zar da napusti. Iz @itija svetih BUDI ISKREN I PROSTODU[AN Ni{ta tako ne krasi. `ele}i da mu napakosti. jer je rugawe porok najgnusniji. i na|e{ li. niti podaj priliku. on re~e da ho}e da se `eni.. kad je Milivoje do{ao u na{u ku}u. i da tra`i Milenu za `enu. nikada vi{e povratiti ne mo`e{. da se za uvek rastane od Milene?. Ovo pismo jako utica{e na Milivoja. Uvek sam ja govorio da je dobar Bog . ja ne}u da idem. no strogo ispitaj svaku malenkost. ali ako ho}e{ ja te ne}u i ne mogu zadr`avati. da si gde pogre{io. Ne govori ni za kim zlo. sre}an i presre}an Blagoje nazdravqao zetu. Kao gromom pogo|en bio je Blagoje. Zar da napusti svoje dobrotvore. odgovori Milivoje. {to mislimo. da li se misli tvoje s re~ima. Ne me{aj se nikada u dela suseda tvojih. izobli~i sam sebe. Ali se predomisli. Ti si nam postao mio kao da si na{. I Milivoje se re{i {ta da ~ini. koji su ga primili onda. On se najpre poradova {to }e opet u svoje selo kod svoga oca i majke._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ ne otkrivaju}i tu svoju naklonost. zlobe.ne kaj se”. {to dobro ne zna{. Zato ne govori nikad sine qubazni ono. 21 . a ove s delima sagla{avaju..Ne. Ne rugaj se nikome. pomaza wime svoj bolesni prst. kad je bio bez igde i~ega? Zar da ih napusti sada. kad je ~uo ovu vest. koje si onaj dan izgovorio. i izgowa{e ih re~ju iz qudi besomu~nih koje su mu dovodili. kad ono govorimo. da ho}e da se `eni. Od toga doba on dobi vlast nad |avolima. s delom. i ono mi je otac. A po tom. Ali ja ho}u da vas zamolim. jo{ pre dve godine? Ti si se dvoumila da ga primi{ kod sebe. Milivoje se zbuni i u}uta. jer ste me primili golog i bosog. i tako te jezik nikada postideti ne}e. i . koji ga u svemu odmewuje u poslu? [ta }e biti sa wim. koju si jedanput iz usta ispustio. Ja nemam prava da te zadr`avam. koja te se ne ti~u.. ali ste mi i vi otac. bez mene. da i sebi iskren bude{ i da drugi pogre{ku tvoju na tebi ne primeti.. smatrju}i sebe nedostojnog da se o`eni }erkom svoga dobrotvora. kad se misli na{e s re~ima na{im. koja se sastoji u tome. Ali dobri kova~ pre}uta svoje misli. Budi u svakom razgovoru tvom osobito pa`qiv. da i sam sebe sa~uva{ od svake nesre}e.. i re~e: “Uradi kako ho}e{. niti }e te i}i da se po svetu. i sa rado{}u blagoslovi{e i dado{e svoj pristanak za brak. Milivoje napisa ocu pismo i odgovori mu da ne}e dolaziti. koji zlo nisu zaslu`ili. zato dr`i uvek ra~un sa srcem tvojim. i ujede svetiteqa za palac od ruke. A kad je. ^ujte i znajte prijateqi moji: “u~ini dobro . I po{to ga prst veoma boqa{e. tr`e se od sna i vide na prstu tragove od neprijateqevih zuba. |avo. koje je ve} opravqeno od po`ara. i qubavi dostojna ne ~ini ~oveka. koje si u~inio. mu~ite i zlopatite.

kako je neophodna i spasonosna opomena apostola jasno nam je svima! Ako postoje neprijateqi. 2. a s druge strane . |avo. koji su nam blizu i okru`uju nas. a i druge uvla~e u greh. ako ne wegove. bez izuzetka. bez posredstva drugih.6). poro~ni qudi se sami prqaju. samo preko wemu predanih slugu. naravno. si|i s krsta!” (Mat. Kad bi sve to bilo ba{ tako.nemo} i sklonost ka grehu qudi koji `ive u svetu. otvoreno. “u|e u wega Satana” (Jov. Po~ev{i od prvog. prvosve{tenici i ~ak i jedan od apostola.koga }e od hri{}ana da po{tedi? Koga od veruju}ih ne}e loviti u svoje pogubne mre`e? Niko. razru{ava red. 13. \avo ne spava. ako ne wegove. a u svetu deluje uglavnom tajno. stvara zle qude. U pustiwi deluje sam. ipak. To su bile prave |avoqe sluge. ne znamo za te neprijateqeve napade. svaki na{ pad jeste pobeda lukavstva. jer su oni dusi i deluju prvenstveno na du{u qudsku. a u svetu tajno i skriveno. zli dusi. ko. ali ih ne mogu videti svi. onda . |avo. sko~i dole” (Mat. 5. dejstvuje posredstvom onih koji ispuwavaju wegovu voqu i koji pod wegovim uticajem napadaju na sebi sli~ne qude. da bdimo i da se brinemo. slava Tebi! . 4. mogli bismo se i obradovati. isku{ewa i sablazni u svetu? Ko.19). Takvi su bili fariseji. {iri u svetu zlo. nalaze}i se pod uticajem |avola. javqaju}i se u raznim oblicima. bra}o. mo`emo wegova dela. Otpav{i od Boga sam. usred sablazni. i na svakom mestu on napada: u pustiwi javno i otvoreno. ko su bili neprijateqi koji su ga ku{ali? Zli. propovedao i ~inio ~uda u narodu. praoca na{eg.40). on `eli da i sve qude udaqi od Tvorca i da ih upravi na dela koja su protivna voqi Bo`joj. 5. On sam napada svetiteqe Bo`je. ~im je uzeo hleb iz ruku Spasiteqa. i na taj na~in. udaqeni od sveta. prelesti. ~esto sa wima vidqivo ratuje. posredstvom qudi. koji sabla`wava. 6. Pustiwski podvi`nici `ive usamqeno. [ta tu ima |avo da radi? Za{to da upotrebqava sopstvene. koji ~esto bez protivqewa bivaju pobe|eni svojim pomislima i strastima. vra`ijih delovawa. To vidimo u `ivotu pustiwaka. u svetu “dejstvuje”. da nas ne bi ulovio na{ neprijateq |avo. svi su. sve {to je zlo od wega je. nikoga ne ostavqa bez svojih. strasti koje napadaju na nas? ^ije su. vra`ijih spletki. kwi`evnici. U svetu je sasvim druga~ije. svaki na{ greh jeste slavqe za wegovu zlobu. koji je govorio Hristu jo{ u pustiwi: “Ako si Sin Bo`ji. i o kome je jo{ tada prime}eno da “ide od Hrista za neko vreme” (Lk. postaju wegove verne sluge i ispuniteqi wegove zle voqe. No. kojima je Gospod dopustio da mu se |avo pribli`i. A uzroci tome su s jedne strane svetost u du{i i `rtva pustiwskih podvi`nika. protiv kojih se podi`u stra{na isku{ewa. sto puta je nesre}an onaj ko mu ~ak slu`i kao rob. Ali ne._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ JAVNO I TAJNO DELOVAWE \AVOLA Budite trezveni i bdite. a on sam nikoga od nas ne pla{i svojim javqawem. Jadan je onaj ko mu se ni u ~emu ne protivi i u svemu ispuwava wegovu zlu voqu. pri tako o~iglednoj opasnosti za svakog veruju}eg. nekad deluju i otvoreno. Bo`e na{. pa u produ`etku roda qudskog. ^ije su. 4.na pustim mestima . Sveti Jevan|elist je o izdajniku Judi primetio to da na ve~eri. Upravo to je wegovo delovawe. u neprestanim molitvama. Ako wega i ne mo`emo da vidimo. |avola. nemogu}e je. nije li potrebno da budemo oprezni. ako ne on. Onaj ko je ~itao i poznaje `itija svetih.. Neko se mo`e zapitati: “A gde su ti nemi neprijateqi? Ko ih vidi? Koga oni napadaju? Napadaju svakog. samo ne tako kao u pustiwi. ~ijom silom se razvejavaju i i{~ezavaju sve protivni~ke sile. Na{a strasna plot je uvek spremna da usrdno slu`i grehu. Za{to je tako? Ne mo`emo sasvim odgovoriti.wima je poznato kako su ih napadali demoni. u kakvim oblicima su im se javqali. neprijateqe. uz bezbrojno mno{tvo svojih sila. mete`e. delateqima nepravde. kakvim su ih nevoqama zastra{ivali. Verni {tit na{ protiv sila vra`ijih jeste Isusova molitva i krsno znamewe. On `eli da nam ka`e da |avo upravo sve ~ini da bi nekoga isku{ao. koji se protive wegovoj bogoprotivnoj voqi. To se jasno videlo i u `ivotu na{ega Spasiteqa Isusa Hrista.13). Telo im je umrtvqeno. Zato spletke protiv svetiteqa preuzima na sebe sam |avo. u svako vreme. vidqivo. protiv duhovnih ratuje duh i isku{ava ih ili pomislima ma{tawa o wihovom duhovnom `ivotu i svetosti. A {ta su govorili neprijateqi Wegovi kod Krsta? “Ako si Sin Bo`iji. razli~ito deluje na qude: u pustiwi on deluje uglavnom vidqivo. kako su ih isku{avali. zajedno sa apostolima “wegove namjere nisu nepoznate” (2. u opasnosti od wega. Ako se on drznuo da vi{e puta isku{ava Gospoda i Boga na{eg i da sa svom adskom zlobom ratuje protiv Wega. ili na wih navodi demone i zastra{uje ih stra{nim predstavama. poro~ni qudi. kako se Gospod izrazio o svom izdajniku (Jov. sva|e? Sve. povinuju}i se potrebama svoje telesne prirode. koji su se podvizavali daleko od sveta .11). kao ~ovek. Sami prosudite da li je mogu}e do}i do takvog slepila i nesre}e da se drzne na sam `ivot takvog Blagodjeteqa i ^udotvorca? Ne. Nemogu}e ih je videti. Kada se Gospod na{ podvizavao u postu i molitvi nalaze}i se u pustiwi. Jov. stvara uzrujanost. Tako je pustiwa glavno pozori{te |avola.2). otkrivene i neposredne smicalice. namere.27). oraspolo`io za greh i povinuo ga pod svoju vlast. I tako neprijateq qudi. strogom uzdr`avawu i postu. 2. iako skoro uvek od wih biva pobe|en. Veoma je va`no pamtiti zapovest apostola protiv neprijateqa na{eg! Uvek je potrebno biti trezven i bditi. jer suparnik va{. trude}i se da sve u~ini gre{nicima sli~nim sebi. starih hri{}anskih podvi`nika. ili uvla~i u wih telesne `eqe i pohote. Koga ovde prepoznajete? ^iji je to glas? Zar to nije glas samoga ku{a~a. ako ne on. protivnicima Bo`jim. Na wene misli. U takvom stawu qudskog roda. zli. Poznata su tri wegova is- ku{ewa. ko ga je ku{ao? Sam |avo. Svakoga. A zatim? Kada je Gospod na{ oti{ao u svet.70). ba{ niko nije slobodan od wegovih lukavih spletki. a u svetu posredstvom qudi. uvodi bli`wega u greh i na taj na~in i sam postaje “|avo”. `eqe i raspolo`ewa. kao lav ri~u}i hodi i tra`i koga da pro`dere (£ Pet. Kor. ne gledaju svetske sablazni. ne ispitujemo wegove smicalice. On 22 deluje i u svetu. po re~ima apostola “u sinovima protivqewa” (Ef. apostol ukazuje na delovawe na{eg neprijateqa. Mesto wegovih li~nih. sam. Ovome treba dodati i sam na~in `ivota i mesto na kome `ive i jedni i drugi. uglavnom sa wima prili~no ne~istom.8) Ovim re~ima. A svetski qudi `ive u svetu. skriveno. kada je svet ve} prepun isku{ewa i sablazni. Vidite li kako je zao i prepreden na{ neprijateq i kako su brojne i razli~ite wegove spletke. `eqe i raspolo`ewa. kada “sav svet” kako ka`e apostol “u zlu le`i” (1. On prohodi zemqu i nadzire sva~ije misli. Oni nemaju ~ime da budu isku{ani. lukava dejstva satanska poznata su samo svetim bo`anskim qudima. samo wima. Naprotiv. 27. Ovde mi `ivimo naizgled spokojno. Tu je delovao |avo. najve}im delom slobodno.

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

VE^AN @IVOT
@ivot svakog ~oveka po~iva na bo`anskoj osnovi,
stalno te`i ve~nosti. Nau~nici se nikada ne zadovoqavaju svojim znawem, ve} misle, da su tek na pragu
istine. Pravednik, koji smerno te`i svetosti - Bogu
Stvoritequ, jo{ vi{e saznaje razliku izme|u ve~nosti i blede stvarnosti. ^ovek se ne mo`e umeriti ni
u qubavi, ni u vrlini, ni u poroku, ni u zabludi. Uvek
i svagda on te`i potpunom savr{enstvu. Duh je ~ove~iji srodan Duhu Bo`ijem. @ivot cele vaseqene ne
stoji, ve} se postepeno razvija, jer vaseqena ne samo

de wegove i ovo }e vam se sve dodati” (Mat. 6, 33).
Ali ovo usavr{avawe bilo bi nemogu}no, kad ne bi
imalo svagda pred o~ima `ivi Primer Bogo~ove~ijeg
savr{enstva u licu Hrista Spasiteqa.
Hristos je put i istina i `ivot, za sve qude bez
izuzetka (Jov. 14,6). Usavr{avati se mogu}no je samo
po primeru Isusa Hrista - Boga, jer samo onda idemo
pravilnim putem ve~noj istini, a to zna~i i ve~nom
`ivotu. Vaseqenu je stvorio jedan ve~ni Razum, jer se
u wenom ure|ewu vidi jedan veli~anstven plan, jedna

da postoji ve} i `ivi. Beskrajno razvi}e, to je zakon
svetskog `ivota. Ovo razvi}e u beskona~nost, treba
da je razumno, po ve~nim stalnim zakonima, a na}i te
zakone, da bi po wima `iveli, jeste najglavnija zada}a ~ove~jeg `ivota, jer je ~ovek razumno - slobodno
bi}e, stvoren za sjediwewe s Bogom. Svaki rad razumnog ~oveka ima razumni smisao, ta~no zna~ewe. Ciq
`ivota celog ~ove~anstva i svake li~nosti otkriven
je u Jevan|equ i sastoji se u usavr{avawu po obrazu i
podobiju Bo`ijem, u pribli`ewu Bogu, u stvarawu
svetog Carstva Bo`ijega, kome ne}e biti kraja. “Budite savr{eni, kao {to je savr{en otac va{ nebeski”
(Mat. 5,48). “I{tite najpre carstva Bo`ijega i prav-

predobra namera Tvorca. Du{e svih qudi tako su isto
podjednake, dakle i duhovni `ivot ima jedan odre|en
ciq, jednu zada}u.
^oveku je dan slobodan razum i te`wa istini.
Svaki ~ovek razmi{qa o krajwem ciqu svoga `ivota
i tra`i wegovo re{ewe. Nauka ne mo`e dati odgovora na ova pitawa; umetnost jo{ mawe mo`e odgovoriti pitawima du{e. Ostaje jedina vera, gde mo`emo na}i odgovore na pitawa ciqa `ivota, jer ovde govori
Ve~ni Bog, a hri{}anstvo u~i, da je Bog beskrajno veliki, svet i svemogu}, da je On qude stvorio iz qubavi, za slobodno - razumnu dru`bu s Wim u svetlosti i
bla`enstvu, radi usavr{avawa bez kraja i granica.

Carstvo Bo`ije po~iwe na zemqi. Qudi, koji vole
Boga i ve~nu istinu sa rado{}u i qubavqu prilaze
Hristu i jo{ ovde na zemqi postaju stanovnici neba:
“Otuda je razumqivo, za{to je Hristos tra`io od svojih posledovaoca potpuno savr{enstvo” (Mat. 5,48). Razumqivo je prema tome, za{to Sveto Pismo tra`i od
qudi smernost i bezuslovnu pokornost voqi Bo`ijoj.
Zato svaka gre{na misao, svaka ru`na te`wa, svaki sebi~an rad, udaqava ~oveka od Boga od pravde i istine
(Jov. 17,31); i naprotiv, svaka te`wa smernosti i pokornosti voqi Bo`ijoj, svako dobro delo u~iweno u
slavu Bo`iju, molitva i proslavqawe, svaki rad qubavi i po`rtvovawa u ime Hristovo, svaki pokajani uzdah, svako saznawe prirodne slabosti i Bo`anske mo}i,
podi`e ~oveka nad samim sobom i pribli`ava ga Ocu
Nebesnom. Gospod nije stvorio qude da ~ine greh i bezakowe, da vode sebi~nu borbu za zemaqska blaga. Ako
se greh pojavi, zato je kriv sam ~ovek, wegova zloupotreba slobode, i za ovo je ~ovek odgovoran samome Bogu.
Greh ubija du{u i udaqava ~oveka od Boga. Zato je Hristos do{ao ne samo da uzme na sebe grehe celoga sveta,
ve} da povrati qude prvobitnoj dru`bi sa Bogom u
pravdi i istini. Do{av{i s neba na zemqu Gospod Isus
Hristos, tra`io je od qudi veru u sebe, kao u Sina
Bo`ijega i Spasiteqa, a zato je obe}ao vernima ve~ni
`ivot i sjediwewe s Bogom.
Ve~ni `ivot, kao i Bo`iji `ivot, nikada ne prestaje. Hristos veli: “Ovo je voqa onoga koji me je poslao da svaki koji vidi sina i veruje ga ima `ivot
ve~ni” (Jov. 6,40). Prvi uslov da zadobijemo ve~ni `ivot, koji po~iwe ovde na zemqi i samo se produ`ava
na nebu, jeste smerno pot~iwavawe voqi Bo`ijoj i
nemogu}nost da se spasemo samo svojim zaslugama.
Ve~ni `ivot kod qudi izra`ava se u qubavi prema
Bogu i bli`wima, dobrom svetom `ivotu i stalnom
borbom sa niskim strastima du{e i tela.
Nemogu}e je ugoditi dvama gospodarima: Bogu i mamonu. Hri{}anin treba da preda sebe Hristu, da postane oru|e Svetoga Duha, da ne misli o svojoj slavi, o
svojim strastima i zadovoqstvima ve} o slavi Bo`joj, o
ostvarewu vi{ih svetih ciqeva Carstva Bo`ijeg na zemqi. “I{tite najpre carstva Bo`ijega i pravde wegove
i ovo }e vam se sve dodati” (Mat. 6,33).

23

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

[TA SKRA]UJE NA[ @IVOT
Na{ je `ivot kratak, a mi sami gonimo Boga, da ga
jo{ vi{e skrati. Na zemqi je bilo samo dobro u raju.
Za nas je `ivot bio samo u raju, jer se samo `ivot u
raju mo`e nazvati `ivotom, a on se provodio u radosti, koje tako mnogo pri`eqkuje na{e srce. Adam i
wegova pomo}nica Eva, u`ivali su sve {to nije gre{no, telo su imali lepo, a du{u jo{ lep{u, jer je ona
bila sveta i sli~na Bogu, wihovo je srce bilo priqubqeno Bogu i wegovoj svetoj voqi, `eqe wihove te`ile su Bogu, izvoru dobra, savest wihova bila je ~ista. Oni su bili deca u kojima se ogledala slika nebesnog Oca. Nisu se ni~ega bojali, ni za{ta plakali. I
sve je ovo greh izmenio. Greh je od ~oveka stvorio neprijateqa Bogu i wegovoj voqi i dao mu drugi stra{niji izgled. Svetu i bogoqubivu du{u wegovu u~inio je sebi~nom, svet je obratio u takvu bolnicu u kojoj se ni{ta ne ~uje osim vapaj, ni{ta se ne vidi osim
bede. Greh je i sam na{ `ivot u`asno skratio. Smrt
je u{la ne samo u svet, nego i u telo na{e i ona vladaju}i svetom uni{tava ga raznim bolestima i pretvara
u prah. Rajska sre}a pro{la je kao san, i samo je kod
nas ostala gorka uspomena o woj. Ipak je milostivi
Bog voqan da produ`i na{ `ivot. Matusal je `iveo
969. god. Praoci i Patrijarsi `iveli su po nekoliko
stotina godina i oni nam slu`e za primer, kako Bog
nagra|uje vrlinu. Ali se na zemqi mno`e nesre}e, ja~a nepravda, raste zloba i mr`wa, kao potok razlivaju se bezakowa, vapiju na nebu gresi, ogor~ava se Svemogu}i. Greh se zacario u ~ove~ijem srcu, izgnao qubav i strah Bo`iji, vlada o~ajan i mrzak Bogu `ivot
i mi umiremo u pola veka, a mnogi to i ne do`ive. Dobri qudi nisu nikome na {tetu, ve} svima, koliko je
mogu}e, ~ine dobro i sve vole. Wihov se `ivot ne
broji po danima, ve} po vrlinama, jer r|av ~ovek za 70
godina ne u~ini toliko dobra, koliko u~ini dobra za
7 dana. Ipak i dobri umiru pre vremena. Onaj, koji s
neba sve vidi, zna, da dobri dugo ne}e ostati dobri, da
}e r|avi u~initi dobrim r|avije od sebe i ne daje im
da vi{e `ive.
Koliko dugo `ive drva i kamewe, samo smo mi jedini, u sravwewu s wima ni{ta. Mnoge su `ivotiwe
vrlo sna`ne i dugo `ive, a ~ovek, wihov gospodar,
slab. Srebro je stalno, zlato dugove~no, a srebroqubac brzo umire i postaje prah. Ve~nost je more bez

24

obala, a na{ `ivot ki{na kapqica, {to je kanula na
zemqu, osu{ila se i nepoznaje se. Kad imamo na umu,
da je ~ovek optere}en te{kim nesre}ama i neda}ama,
zar se onda u pola kra}i ne pokazuje na{ `ivot. Istina da i u `ivotu ima radosti, ali je to kapqa {e}era
u ~a{i gor~ine. Ovaj kratak `ivot dat nam je zato, da
se pripremimo za ve~ni `ivot. Ali se mi u svemu staramo za budu}e dane, samo ne za stra{ni dan; za praznike imamo lepe haqine i nakite, a za praznik i sve~anost ve~nu, ni{ta; sve pamtimo, brinemo se za sve,

jedino smo samo du{u zaboravili; na{e su misli visoke ali ne lete na nebo; `eqe beskrajne, ali ne te`e
ve~nom `ivotu; saveti mudri, ali nanose smrt re~i
mnoge ali ne onih s kojima bi predstali Bo`jem sudu;
imamo i qubavi, ali ne prema Bogu; imamo i straha,
ali ne od ve~nih muka.
Pobrinimo se du{om za du{u, da bi je prilikom
smrti predali u ruke Bo`ije a ne u ruke |avola.

U^ITEQ
I U^ENIK
Ne ba{ tako davno, u jednoj pustiwi, nedaleko jedan od drugog `ivqahu dva monaha. S vremena na vreme dolazili su jedan drugom i prijatno provodili po
nekoliko ~asaka u razgovoru. Jedan od wih je bio pismen i imao je Sveto Pismo. Drugi nepismen, kad god
je dolazio ovome, on mu je svagda po {togod ~itao iz
svete kwige. Jednom posle ~itawa, nepismeni se zamisli i dugi je }utao. Pismeni ga upita:
- O ~emu razmi{qa{, brate?
- Mislim, - odgovori upitani, - kako si ti presre}an {to zna{ ~itati. Nikad nisi sam. Kad si tu`an,
dosadna ti samo}a, ti uzme{ tu Bo`ju Kwigu, ~ita{ i ve} nisi sam: s tobom Gospod govori. Ja sam te radosti li{en: nisam pismen.
- Zbog toga si zami{qen? re~e pismeni. Ima kad
da i to nau~i{. Ja }u te u~iti, pa kad nau~i{ ~itati,
tada }e{ mo}i da ~ita{ i Kwigu Bo`iju.
Sa velikom blagonaklono{}u nepismeni monah je
na to pristao, i odmah je po~eo u~iti; kako druge kwige osim Sv. Pisma nisu imali, to su iz we u~ili.
- Od ~ega da po~nem ? - re~e u~iteq - Koju stranu
da razjasnim? - Po~e}u sa najglavnijim. Ti zna{ za
glavnu zapovest Gospodwu. To }u na}i i tim }emo po~eti.
U~iteq monah na|e desetu glavu Jevan|eqa od Luke, po~e ~itati, obja{wavaju}i i pokazuju}i mu slova.
“I gle, ustade jedan zakonik i ku{aju}i ga re~e:
U~itequ! {ta }u ~initi da dobijem `ivot vje~ni? A
On mu odgovori:[ta je napisano u zakonu? kako ~ita{? A on odgovaraju}i re~e: qubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom du{om svojom, i svom
snagom svojom, i svom misli svojom, i bli`wega svoga...”
- Stani! - Prekinu ga u~enik - Za danas dosta. Ponovi to isto jo{ jedanput! U~iteq ponovi.
- Jo{ jedanput, zamoli u~enik. Ponovili su jo{
jednom.
- Hvala! Za danas je dosta. To sam nau~io. Produ`i}emo drugi put. Monah se oprosti i ode u svoju }eliju.
U~iteq ga o~ekiva{e sutra dan, - sused ne do|e;
nadao mu se drugog, tre}eg dana, cele nedeqe - wega

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

nema. U~iteq po|e da poseti svog u~enika, ali ne na|e nikoga u pe}ini. Vidi se da je nekud i to ve} odavna oti{ao jer je i pepeo sa ogwi{ta vetar razneo. ^ude}i se i tuguju}i za drugom vrati se monah u~iteq
svojoj ku}i. Uskoro za tim dobio je za suseda drugog
isposnika, za ovim je do{ao tre}i, ~etvrti, i tako je
u~iteq postepeno dobijao druge u~enike.
Pro{lo je deset godina. Jedwe letwe ve~eri sedeo
je pred svojom pe}inom u~iteq - monah i ~itao Jevan|eqe. Odjednom u daqini ukaza se jedan putnik. Do{ao sasvim blizu. Ne poznaje ga. Duga bela brada, iznuren, lice potamnelo, o~i upale. Vidi se da je takav
usled rada, ispa{tawa i posta. Pozdravi se.
- Evo me k tebi brate - re~e do{av{i. Do|oh da
produ`imo na{e u~ewe!
- Kako? za~udi se ovaj.
- Se}a{ li se da si me u~io ~itawu re~i Bo`je?
Do|oh k tebi...
- Ti si to? - obradova se monah u~iteq. Pa gde
i{~eznu? [to ode a i ne javi se.
- Ja sam neprestano lekciju u~io. Seti se, kad si
ti pro~itao: “Najglavnija je i prva zapovest: qubi
Gospoda Boga svojega svim srcem i du{om”. Ne mogu se
pohvaliti, da sam to potpuno nau~io i izvr{io, tek
samo po ne{to od toga usvojio sam. Sad, brate, daj da
u~im drugu drugu polovinu zapovesti, koju onda nismo
ni pro~itali.
U mesto odgovora ustade monah i gostu se do zemqe
pokloni.
- Ne mogu ja tebe da u~im, ti si mene nau~io. Nau~io si me, da re~ Bo`ju treba ~itati, ne o~ima ve} srcem, a da bi razumeli voqu Bo`ju i izvr{ili je, po
u~ewu Hrista Spasiteqa, treba da obratimo najve}u
pa`wu, da ceo na{ `ivot bude ispuwen qubavqu i
usr|em. Brate moj, ostani ovde u zajednici sa mnom, i
da po tvome izu~avamo re~ Hristovu.
Mnogo su godina pro`iveli monasi zajedno, mnogo
su vremena proveli u ~itawu velike kwige - Biblije,
mnogo razmi{qali i mnogo ose}ali ~itaju}i je. Mnogo je qudi iz udaqenih krajeva dolazilo k wima, i
mnoge su dobrom nau~ili. Na wima se ispunila re~
Hristova: “Ko je `edan neka do|e k meni i pije”. Ko
veruje u Mene, u toga }e, po re~ima Sv. Pisma, iz
utrobe pote}i reka `ive vode.

KAKAV TREBA DA BUDE PUT
HRI[]ANSKE OMLADINE
“Ja sam put, istina i `ivot...”
Tra`e}i izvore za napajawe du{e maloga ~oveka,
na{a Crkva pravilno je po{la putem qubavi prema
domovini, kao neophodnom vaspitnom ciqu. Ovo je, i
te kako, potrebno za vaspitawe omladine, jer je ona

bila suvi{e zatrovana internacionalnim utopijama i
parolama i beskrajno se udaqila od svojih neposrednih zadataka i vekovnih ideala svog naroda. Uporedo
sa linijom povratka na zdravo nacionalno i religijsko podnebqe svesrdno se zastupa pravac vaspitawa
na{e omladine idealima rada, po{tewa i marqivosti. Ovo je u potpunoj harmoniji sa najpozitivnijim
crtama na{ega naroda. Dugo se lutalo yunglom takozvane savremenosti. I ako sa zaka{wewem - nai{lo
se na pravi put. Potrebno je, da se u detetu jo{ od najranijeg uzrasta formira `ivi hram Duha Svetoga. A
to }e biti samo tada, kada se dete ne`no i smerno
privede Hristu. Vaspitawem i sistematskim obrazovawem ono treba da se upozna sa Hristovim zapovestima, da upozna duh hri{}anstva. Sve Hristove zapovesti nadahnute su li~nim primerom. Onoga Koji iznad
svega voli decu, te je i prirodno, da }e Gospod Isus

od dece uvek stvarati bogolike likove, koji }e `ivot
u~initi lepim i dragocenim podvigom u slavu Trojice i za dobro ~ove~anstva. Mo}ni narodi i velike dr`ave za svoju snagu i kolosalni procvat i napredak
duguju religiozno-moralnom vaspitawu mladih nara{taja, koji rastu i cvetaju, produ`uju dela pokolewa
koja odlaze i prihvataju wihove brige i zadatke, idu}i novim stremqewima i novim uspesima uz pomo}
Bo`ju. Glavna du`nost svakog naroda koji `eli da
`ivi i napreduje jeste starawe za religiozno-moralno obrazovawe svoje omladine. Ono mora u~initi sve
da omladina upozna i zavoli Gospoda Isusa Hrista, da
Ga usvoji, da Mu slu`i svom du{om svojom i ispuwuje
sve zapovesti Wegove. Slu`ewe Hristu je slu`ba ~oveku i ~ove~anstvu, slu`ba velikoj Bo`ijoj premudrosti i qubavi na kojima po~ivaju dru{tvo, narod, vaseqena. Praznik na{e hri{}anske mlade`i ima va`an
zadatak, da de~iju du{u pribli`i wenom izvoru - Bogu. Na{a zemqa ose}a vapiju}i neophodnost za vi{im
i hri{}anskim nepokolebivim karakterima, koji }e
po primerima bo`anske `rtve sa Golgote usvojiti zavet Onoga, Koji s pravom, vla{}u i silom ka`e o Sebi: “Ja sam put, istina i `ivot”. I kad svetlost slave, koja dolazi sa bo`anskog oreola Golgotskog krsta,
dopre u ~iste i nevine de~ije du{e, bi}emo potpuno
mirni za budu}nost roda na{ega i zemqe na{e, jer }e
tada velike i svete du{e, zagrevane, rukovo|ene i
odu{evqavane od iskrene i `ive religiozne vere u
Gospoda Isusa Hrista, Koji nas toplo voli, slu`iti
hramu, crkvi i otaybini, uzdi`u}i duh naroda Bogu i
~oveku, stvarala~kom `ivotu, savr{enstvu i besmrtnosti. Pribli`uju}i omladinu Gospodu Isusu u~ini}emo, da na{ narod razumno i veselo ponese blagodatni ogaw spasonosne golgote i podigne jake i neoborive temeqe budu}nosti, koja }e sve vi{e blistati iz
dana u dan i i}i iz slave u slavu za dobro i veli~inu
Crkve, naroda i otaybine. Veliki zna~aj, va`nost i
mudrost skriveni su u re~ima Bogo~oveka. “ Pustite
decu k meni i ne branite im, jer je takvih carstvo nebesko”. Neka bi na{i mladi nara{taji po{li stopama svete plejade onih koji sagore{e u slu`bi Bogu i
narodu. Amin.

25

Nekoliko trenutaka potom Marko i popa N. te zato izme|u sebe ni re~i ne progovori{e. . ali ve} sigurnijim glasom. ja i onako nemam vi{e nade u zemaqske lekare. da li }e ona do~ekati jutro.. islabele i neispavane. u . [to su se vi{e bli`ili ku}i. Tu ga glas izdade i suze mu grunu{e niz obraz. `urno hitaju}i bolesnici. on duboko uzdahnu.. koji bi ovda onda boqe namestio. Oko we sve mirno i tiho.Daj Bo`e. A Isus uzev{i ga za ruku podi`e ga. po Marku gl. da su podjednako bolovale. Posle svr{enog obreda popa N. Marko je bio sve uzbu|eniji i to uzbu|ewe i na licu mu se opa`alo. Ako bi Bog hteo. Otvoreno su mi rekli da su ~asovi moje k}eri izbrojani. Sve{tenik u mesto odgovora otvori nekakvu kwi`icu i stade iz we na glas ~itati: “I ako imate vjere koliko zrno goru{~ino re}i }ete gori ovoj: pre|i odavde tamo. obadve blede._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ MO] VERE . Kad i posledwi eho popinih re~i umu~e. Na rastanku popa re~e da ga sutra izveste kako je bolesnici. Bog je svemogu} i milostiv. Videv{i sve{tenika mati se odvoji od kreveta svoga ~eda i briznuv{i u pla~ pohita da presretne sve{tenika. On bi zacelo mogao da u~ini vi{e od wih.. koje ga i u najte`im ~asovima ne napu{ta. da joj je ovo posledwi dan `ivota. Sve }e se. on popusti i ode po sve{tenika. samo verujte i u Boga se uzdajte. A Isus zapreti duhu ne~istome govore}i: du{e nemi i gluhi! ja ti zapovedam iza|i iz wega. posmatraju}i neo~ekivanog gosta i upiwuju}i se da na wegovom licu pro~ita {ta se to dogodilo.po{to duboko uzdahnu i uhvati obema rukama za sede vlasi .. te ga odmah otpo~e te{iti i ulivati mu nadu i milost Bo`ju.A ako ona izdane dok mi stignemo? re}i }e Marko tu`nim.. jer ako mo`e{ verovati sve je mogu}e onome koji veruje.E moj gospodine.. U wegovoj du{i blesnu sumwa. Nekoliko trenutaka potom Marko se povrati i wegovo lice preliveno lakim bledilom dobi miran izgled. opet nastavi: “Ne boj se samo veruj. Popa pod mi{kom be{e stegao nekakav pove}i zamotuqak. snaho.odgovori Marko. Od silnog uzbu|ewa ne mogade ni re~ prozboriti ve} ~im u|e wega zagu{i{e suze. I povikav{i i izlomiv{i ga iza|e i u~ini se kao mrtav. jer je sve mogu}e onome koji veruje” .. . Po licu wihovu videlo se. gospoÄn popo iz tvojih usta u Bo`ije u{i . I doista prepla{eno i uznemireno popino lice o~as povrati uobi~ajenu mirno}u i spokojstvo. verovao je jedino . Sve{tenik se u razgovoru prili~no zadr`a. Ono {to se nama ~ini nemogu}e Bogu nije. Taman je preturao nekakve hartije u svojoj kancelariji kad neko zakuca i u|e ne ~ekaju}i popine dozvole. na dobro svr{iti ! . ali mu nije smela pomenuti. U|o{e u jednu prostranu i lepo name{tenu sobu. samo veruj i uzdaj se u milost Bo`ju. 17. Otac wen. 5 stih 36 i 9 stih 23 .“Ne boj se. Popa se u~ini kao i da ne opa`a ovu stra{nu borbu u du{i svoga parohijana. ukaza se i ku}a.moja jedinica bori se s du{om. . re}i }e on. znaju}i ga kakav je. Mati je to pomi{qala mnogo ranije. Na licu mu se jasno opa`ahu tragovi unutarwe borbe izme|u vere i sumwe. kad su jutros kraj wene posteqe bila vi{e lekara i svi su jednoglasno konstatovali. Neki unutarwi glas {aputao mu je ute{ne re~i . da }e tvoja jedi- nica ubrzo ozdraviti . ti{ina nema vlada{e u sobi koju samo naru{avahu jasni otkucaji uzbu|enog srca roditeqskog. dodaju}i da je jedino pri~e{}e mo`e podignuti. Pri tim re~ima on se . be{e od ranog jutra na nogama.“Ne boj se samo veruj.Naposletku gospoÄn popo. Bolesnica na protiv be{e mirna i pribrana a jo{ se uz to i neko osobito bla`enstvo be{e se razlilo po wenom bledom licu te ga ~iwa{e jo{ lep{im. A otac detiwi povika sa suzama govore}i: verujem Gospode! pomozi mojemu neveriju. samo veruj”. To be{e Marko.. pitawe je? reko{e oboje skoro u jedan glas ispra}aju}i sve{tenika. Marko.Ne boj se. koji brzo postaja{e sve ja~i. U po~etku nije mislio da joj tu `equ ispuni.. mogu da se nadam. . Zato je bio iznena|en kad je ~uo `equ bolesnice..kesi svojoj.otpo~e Marko i ne pozdraviv{i se sa sve{tenikom . Oni su ~inili {to su mogli. I ne mogu}i pribli`iti se k wemu od naroda otkri{e ku}u gde on beja{e i prokopav{i spusti{e odar ne kome uzeti le`a{e.. ustani i uzmi odar tvoj i idi doma. Tu je sad saznao da je sama bolesnica zahtevala da se ispovedi i pri~esti. i vama ne}e ni{ta biti nemogu}e” (Jevan|eqe po Mat. Kroz polutamu nazirahu se dve siluete. . koja nosa{e naslov: Novi Zavet Gospoda na{eg Isusa Hrista. Ma da mu glas podrhtava{e ipak iz wegovih re~i vidno izbijahu refleksi nade. 26 Novodo{av{i slu{a{e pa`qivo pro~itane re~i i kad popa prestade. . Pri tim re~ima oba roditeqa pado{e ni~ice na zemqu i osta{e tako za sve vreme obreda ispovesti i pri~e{}a. Neki mi unutarwi glas {ap}e. te po{to ponovo preturi nekoliko listova iste kwige. S vremena na vreme oteo bi im se po koji uzdah iz grudi ili bi se po neka suza kao biser zasijala pri trepere}oj svetlosti sve}e i brzo skotrqala niz sme`urano lice wihovo..re~e popa opra{taju}i se. I usta odmah i uzev{i odar svoj izi|e pred svima. . samo dok je jedna le`ala opru`ena na krevetu.Kako. Popa to primeti pa }e mu dobaciti! . Posle suza i ovakvih popinih re~i novodo{av{em kao da malo laknu na du{i. i pre}i }e. On je blizu onih koji Ga prizivaju i gotov je da im pomogne . Za sve to vreme bolesnica otvorenih o~iju pra}a{e pa`qivo tok razgovora i ~itawa ne odaju}i svoje unutarwe muke i bolove. tako da se svi divqahu i hvaqahu Boga govore}i: nigde toga videli nismo” (Jevan|eqe po Marku glava 2. Sutra-dan popa N.. ali se odmah zatim strese i uzdrhta. ako Bog da.20)..zaniha i htede pasti. A Isus videv{i veru wihovu re~e uzetome: sinko opra{taju ti se gresi tvoji. nade i o~ajawa. po ugledu na sve imu}nije qude. o~e. Sve{tenik iznena|en staja{e kao okamewen. stih 3-13).. “jer je Bogu sve mogu}e” (Jevan}eqe po Marku glava 10. stih 27). ~itaju}i razne stvari iz one ~udnovate kwi`ice. ona druga bila je na nogama kraj we. Najzad. ali istovremeno s wom i zrak nade.re~e popa. U~ini}e nam ako mu se iskreno sa verom i suzama pomolimo. ostade jo{ neko vreme kod bolesnice ulivaju}i veru u Boga i nadu u milost Wegovu ~as bolesnici ~as roditeqima. ma da mu istu jo{ obavija{e gust veo crne slutwe.Gospodine popo. Potom preturiv{i nekoliko lista opet nastavi: “I do|e k wemu s uzetijem koga ~etvoro no{ahu... i usta” (Jevan|. da smrt polako nastupa. Svaki od wih be{e zanet svojim mislima. pola`u}i nadu u nebeskog Lekara kad su je zemaqski napustili.28). odmicahu }ute}i. Popa be{e na velikoj muci te ne moga{e ni da zapita Marka kakve mu glase donosi. Marku prvo laknu na du{i.. Wemu bi jasno radi ~ega je Marko do{ao kod wega.Ne bojte se.re}i }e popa.osobito sino} posle ve~erwe molitve. ali ga popa pridr`a i posadi u naslowa~u. . ali kad ona sve upornije zahteva{e.

Ne rekoh li ti. Popi tad laknu na du{i i lice mu zablista od nekog osobitog unutarweg zadovoqstva. U wegovoj je vlasti `ivot i smrt .. mrtvima novi `ivot.. Na{a jedinica posle toliko neprospavanih no}i odmah po va{em odlasku sklopi svoje umorne o~i izgovoriv{i re~i kojima jo{ vi{e ohrabri na{a roditeqska srca: .Je li boqe bolesnici? Umesto odgovora Marko pade na kolena i dohvativ{i popinu ruku po~e je celivati oblivaju}i je suzama. 27 . Videlo sa da je u wemu besnela stra{na borba sa samim sobom. Bo`e. @.. Kad sam ustao ja sam bio drugi ~ovek. malo prekornim glasom: dio nam je da mu se molimo i da Mu blagodarimo. veliki li su moji gresi!. koji crkvu barem jednom godi{we . U znak moje duboke blagodarnosti prema Bogu polovinu mog imawa stavqam ti. uzetima i raslabqenima hod..u takvom polo`aju ostao za vreme obreda. Ah. I po svojoj velikoj mudrosti upotrebio je takav na~in i izabrao takav momenat kad Mu se ja nisam mogao protiviti.. Po na{im zlim delima ne zaslu`ujemo ni da nas ono sunce obasjava. Po kat-kada bi bacio pogled na Marka. Va{e posledwe re~i na rastanku rasterale su i ono malo zaostale sumwe i strepwe.. U Boga nisam verovao pa se nisam mogao ni nadati wegovoj pomo}i._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ kojoj se dugo molio za isceqewe bolesnice. jednom }o{ku hrama.Gospode. hvala ti na tvojoj milosti.. koji u o~i nedeqe i praznika okupe celu porodicu na zajedni~ku molitvu. dok popa nastavi: . Sveto Pismo nas uverava da je On darivao slepcima vid. M. Neka neodoqiva sila savila me je na kolena i ja sam videli ste . Marko. ... Do{av{i k sebi upita}e Marka: . U wemu se tih trenutaka ra|ao nov ~ovek koji nije hteo da i{ta zajedni~ko ima sa starim.poha|aju. Tu popa za}uta i u sobi nasta grobna ti{ina. I onda nije ~udo {to nam je Gospod okrenuo le- . ~ak nisam priznavo ni da postoji. I Bog je hvala Mu na wegovoj milosti . . zapove- |a....... koji po uspe{no zavr{enim poslovima padaju na kolena pred milostivim Ocem nebesnim da Mu zablagodare na wegovoj milosti?! Tu se iz grudi Markovih ote dubok i bolan uzdah.usli{io glas nas gre{nih i te{ku boqku na{eg ~eda okrenuo naboqe. a mi na svakom mestu ru`imo i skrnavimo wegovo sveto ime. Svake nedeqe i praznika vide}ete ga u.. . uzbu|eno disa{e.. koji gledaju}i utu~eno u zemqu. besnima razum. a na wihovo mesto rasplamte se nada u milost Bo`iju. Ja u wega nisam verovao.du{a i telo. Milosrdan i ^ovekoqubiv. On nam je preko svoga Sina zapovedio da verujemo u Wega.. Crkvu sam nazivao “popovskim du}anom” i svaki put smejao sam se `eni kad je u wu odlazila. samo. me|utim koliko ima takvih. zapovedio nam je da Ga qubimo. Od tog doba Marko sa svojima ne izosta od crkve.da ne ka`em ~e{}e . Wemu i danas nije te{ko da ista i jo{ ve}a ~uda u~ini. ~ini od wega kako te Bog u~i! Bolesnica se doista jako brzo oporavqa{e da ve} deseti dan usta iz kreveta.sad vidim da sam nedostojan Bo`ije milosti. na raspolo`ewe. Sve mu to za tren oka iza|e pred o~i. da se ne pla{i{. a kamo li druge blagodeti kojima nas On jo{ tako obilno obasipa. popo. Bog je i danas isti onakav kakav je bio u pro{losti: Silan. Posle vi{e~asovnog spavawa razbudila se znatno oporavqena. Du{a moja dotle neosetqiva osetila je prisustvo Bo`ije u sebi i tada joj se na mah otkrila namera Svevi{wega. kako sa strahopo{tovawem prati tok bogoslu`ewa i {apu}e svoje molitve. mi to Bo`ije blagovoqewe ne zaslu`ujemo. Svemo}an.. Ja sam poslu{ao svoju jedinicu i vas pozvao vi{e iz obzira prema woj: hteo sam samo da joj u~inim po voqi. Sad mi je ~ini mi se lak{e!. Nikad se nisam molio a ne bih ni umeo.. I po{to Marka ponudi stolicom otpo~e blagim. sa svojim dotada{wim `ivotom i navikama.Gospodine popo. Pa ipak Bog nije hteo da me kazni! Hteo je samo da me opomene da bi se vratio sa zabludela puta.otpo~e posle du`eg }utawa Marko . dok mi danas teramo {egu sa onima koji ga veruju. Ja i Jelka proveli smo na kolenima skoro celu bogovetnu no} liju}i suze i mole}i se Gospodu da se smiluje na nas gre{ne i podigne na{e ~edo. Weno lice posle toliko vremena preli se divnom rumenom bojom a wene skoro uga{ene o~i zaplamte{e ponovo `ivotnim sjajem. Ali ti si mi sino} probudio uspavani razum i otvorio zaslepqene o~i.. Ti si mi u du{u posadio klicu vere i ulio zra~ak nade.

. ve} ~uvajmo srpske gusle. koje su i dan danas aktuelne i bi}e dok je sveta. tu tajanstvenu istoriju srpskog naroda. Srpske narodne pesme su jedno neizmereno blago. izgrdi mrtvace. Sigurno da je. i kroz svoj zvuk i pjesmu gusla~a u~ile kakav treba da bude pravi Srbin. One su {irile qubav i veru. No dogodi se nerodica i nastade glad. ako umre jedno od na{e djece mi mo`emo dobiti drugo djete.. Kraqu Petru Oslobodiocu .. No kad su po~eli kopati. oni ti ne odvrati{e merom kad si ih grdio. I nehotice simboli~ki ve`u na{ narod. koje su nam sa~uvale srpsko ime srpsku veru i srpsku slavu. A starac ga upita: Ni{ta li ti ne reko{e? Ni{ta. `igo{u}i ono {to je nevaqalo i nemoralno. o kraqu Vuka{inu i Wegovom pravednom sinu Kraqu Marku. vera i nada. da bi ih bilo mawe na hrani. i grdi mrtvace. sin. Kara|or|u. Re~e mu starac: Vidi{. Koliko su gusle lepote ulevale u du{u na{ega naroda te{ko bi bilo opisati i velikom istori~aru. One su slavile pravdu i junake a prokliwale silnike i izdajnike. I tako se svi spasu od gladi. a od vrha do dna zategnutom kowskom dlakom-strunom. drveni gvozdeni klinci. da je to bila jedina prosveta u {irokim masama srpskoga naroda kroz vekove. Stole}ima su gusle prikupqale u sebe sve doga|aje srpskog naroda i verno ih ~uvale kao {to kremen 28 ~uva u sebi tajanstvene varnice i kad god je trebalo da se te varnice seju u potomstvo. Gavrilu Principu.” Danas kao i nekada treba pri~ati o staroj slavi. da gusle vi{e ne vrede i da su proste.. On je toliko po{tovao majku.. Kako da ~uva svoju Pravoslavnu veru i du{u. niti se gordi kada te hvale. zvekne motika o neki predmet. sveti i pravedni! . da treba da ubiju majku. Vuku Brankovi}u. izdajstvu.. -I brat otide na grobqe. Nego svoju ogre{iti du{u!” Mnogo je re~eno u tim re~ima. vi{e se majka ne ra|a. Bezbroj divnih moralnih primera ~uli smo od gusala. odgovori ovaj. .. Starac ga upita: Ni{ta li ti ne odgovori{e? Ni{ta. moralu. gusle su pri~ale o doga|ajima iz pro{losti. ~iju su pravi~nost gusle digle do nebesa i podigle wegovo juna{tvo do bajki. Gusle su nas nau~ile da ga je wegova majka Jevrosima pravdom zapajala prekliwu}i: “Boqe ti je izgubiti glavu. Gusle..demoniziranoj muzici gdje jure za modernim zvucima i instrumentima koji ubijaju du{u. Caru Lazaru.. Jagwe}a ko`a-stradawe na{eg naroda kroz vekove. Iako im preti muzej i pra{ina gusle ipak svojim zvukom unose mir i snagu dostojanstvo i ponos da ne budu Srbi kukavice siwe. I onda kad su u na{em narodu bili pismeni samo sve{tenici i kalu|eri po manastirima. niti {to prozbori{e kad si ih pohvalama obasipao.govore}i: apostoli. da ne budu izdajice judine pameti.. narod se okupqao oko guslara i hranio svoju du{u toplim zvukom i pjesmom: “Bo`e mili ~uda velikoga. pa se vrati i ispri~a starcu {ta je uradio. Savi. I danas. kowska strunalanci.patwa.”. Za wega su gusle obi~na stvar. koje trebamo svi {to ~e{}e da ~itamo. qubav {irite kako ste uvijek ~inile . i pohvali ih. jer nema hqeba za sve. da ne budu olo{ jer to nam |edovi i pra|edovi i Sveti Sava ne}e oprostiti. Svaka pravda se nagra|uje a svaki grjeh ka`wava. propasti i robovawu.” zagudite pa Boga slavite. Caru Du{anu i wegovom carstvu i gospodstvu. Gusle su nam vekovima govorile da verujemo.. Carici Milici. a gusle su seqa~ke i nisu u modi. snaha i unuk. juna{tvu.I vrati se starcu i obavesti ga o tome. I oni iskopaju lonac pun zlatnika. Milo{u Obili}u. Nikad sla|e pi}e nije pila. Zato “Gusle moje od javora suva.. U srpskim guslama se ogledaju najva`nije osobine hri{}ana: qubav. Snaha pomisli. kad gledamo druge narode u modernoj . i spa{}e{ se. @iveli su mirno dok je bilo hleba. Onaj ko o guslama ni{ta ne zna. Ipak gusle su u istoriji srpskoga naroda igrale neizmernu ulogu. Onda mu starac re~e: Idi opet. izdubqeno drvo sa jagwe}om ko`om pokriveno. I otide._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ SRPSKE GUSLE I WIHOV ZNA^AJ Primitivni instrument.. da volimo i da se nadamo. Tako i ti: ako ho}e{ da se spase{ budi kao mrtvac: ne quti se kada te sramote. Ne slu{ajmo ih. Ali se mu` wen nije mogao nikako saglasiti. a ako li majka umre. wega i ne zanimaju. o Sv. gdje vas nema tu je ku}a gluva. odgovori brat.” Svi nepismeni Srbi do kojih je zvuk gusala dopirao znali su o slavnim Nemawi}ima. i po~e pohvalama obasipati mrtvace. kao {to ih je kremen davao za ogrev potrebnima. gusle su ih prosipale. i kamewem izudara grobove. te podra`avale nadu. Tada ka`e mu` `eni ajde da ubijemo jedno od na{e djece. gusle su nam jo{ jedino preostalo obile`je koje nas podsje}aju na starog dedu: “koji je uzeo svog unuka na krilo i pri~a mu {to je nekad bilo. Srpske ku}e su pune radio i teve aparata. treba da ima svaka srpska ku}a. zakovano drvenim i gvozdenim klincima. “ko mira i odmora `eli nek se Boga i gusala dr`i. koje nas podsje}a na vekovno ropstvo i plamen sve}e gdje su uve~e nakon napornog dana i tuge ucveqeni srbi privijali melem za svoju du{u. Avi Makariju do|e brat neki i upita ga: reci mi re~ kojom }u se spasiti? Starac mu odgovori: Idi na grobqe.. Pa se vinu du{a kao vila. Ali glad je sve vi{e pritje{wivala. a gusle na{ srpski narod. bra}u mirite snagu dajite. Pristane `ena (misle}i da }e nakraju ubjediti mu`a da on wu ubije) i odu da iskopaju grob.” sin|el Antonije Dragovi} O MAJCI Bila tako i `ivela majka. One su vekovima sa kolena na koleno prenosile istoriju i nacionalno vaspitavale srpski narod ulevaju}i mu u du{u sve ono {to je ~estito. jer narod ne zna ~uvati slobodu ako nije osjetio te{ki udar robovawa tu|inu. “S gusala sam ko s izvora pio pjevaju}i Bogu se molio. Ali danas. o Nemawi. da mu je misao o o ubistvu majke bila nepodno{qiva. neka na{a bra}a i sestre ka`u. Pri~aju}i nam o Kosovskoj bitci i srpskim junacima.

rekao si kad jednom odlu~im da te sledim. bla`en je ~ovek. ja te volim i nikada te ne bih napustio. da su i ono qudi. tako ~arobno. mewa se i stari. Bla`en je ~ovek koji pla~e od molitvene zahvalnosti {to je ~udesni Bogo~ovek na~inio Crkvu od An|ela i qudi. u na{ jadni zemaqski svet? Pa ne samo si{lo. Bla`en je ~ovek koji pla~e od umiqewa pred smerno{}u. majka kao majka ne mewa se i ne stari. @ena predstavqa pad ~oveka u prirodu. pred trpqewem krotkoga Gospoda Isusa Hrista. tako milo. pred milosr|em. Ali ja sam primetio da je u najte`im trenutcima mog `ivota postojao samo jedan trag stopala u pesku. Uop{te. suze radosnice. da ti slava tvoja na veki ostane stalna. i poma`u. on je pogledao iza sebe na stopala u pesku. tako svemo}no bi}e. Zar zbog svega toga ne treba biti uvek bla`en. Majka. Za svaku scenu. i kad sam sebe svojevoqno ne prenebregava. a gordost porok najgnusniji i najdostojniji prezirawa. i koji }e svak `ivi uzabrati i omirisati. no na kojekakve samo malenkosti i koje{ta obra}a svoju pa`wu. a ne gordi bo`ur. niti ih uzimaj ikada za predmet razgovora tvoga pred drugima. @ena kao `ena. Kad je posledwa scena iz wegovog `ivota bqesnula pred wim. N. i zar ne plakati. ni{ta gadnije. kad sebe pristojno ceni kao ~oveka. “Kakva je korist ~oveku ako zadobije sav svet a du{i svojoj naudi” (Mk. u svima stradawima za Wega . Gospod odgovori: “Moje drago. evan|elskih podviga. drago ~edo. zanose}i miris svoj oko sebe prosipa. Bla`en je ~ovek koji u molitvi zapla~e tronut stradawem nekog Mu~enika ili podvigom nekog Svetiteqa. i u srcu tvom. daju}i nam neprestano sve svoje: sve bo`ansko. koji cveta po lugovima neprimetan. @ENA I MAJKA @ena stari._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ OTISCI STOPALA BLA@ENI KOJI PLA^U BUDI SMERAN I KROTAK DUHOM Jedne no}i ~ovek je usnio san. u wegovom bauqawu za Gospodom Hristom. prezire. svaki ~ovek koji pla~e pred ma ~im.36) 29 . Sve su te suze. J. Siromah u zakrpqenoj haqini. u svima suzama. Primetio je da je mnogo puta na stazi wegovog `ivota postojao samo jedan par otisaka stopala. du` celog mog puta. tako svemilosradan Spasiteq Sveta kao {to je Gospod Hristos. A. 8. jer ga svaki `ivi. kad mnogo vi{e misli o sebi. to je bilo onda kada sam te nosio. ho}e da pukne od gordosti. evan|elskim.~udesna molitvenica za sav rod qudski i svemilostiva Pomo}nica u svakoj bedi i nevoqi. nego i ostalo tu. koja nije bila `ena. podlo{}u svoje du{e ~ini sebe neophodnim. Sva ostala preimu}stva ne vrede ni{ta onom. u svima tugama. bi}e{ stalno uz mene. s nama. ustvari. zbog smrada wegova svako ga prezire i obilazi. kada si video samo jedan par stopala. ma kako da si obdaren. onda samo videti mo`emo. ni{ta prezriteqnije biti ne mo`e. dok je `ena kao `ena bila i ostala veza ~oveka sa prirodom. Bla`en je ~ovek koji pla~e od radosti {to postoje mnogi qudi koji `ive po zapovestima evan|elskim. Nemoj visoko misliti o sebi. promisli. Lepo je. te ga svi u~e.bla`en? Kad stavimo nasuprot gordost smirewu. te ih izme{ao da `ive zajedno kao bra}a i sabra}a. Bla`en je ~ovek koji zapla~e od radosnog ushi}ewa {to postoji tako divan. tako svemilostivo. tako ~ovekoqubiv. sve besmrtno. koji u zlatu trepti sa svim svojim spoqa{wim preimu}stvima jer ni{ta ne mo`e biti na Bo`ijem svetu nepravednije. primetio je dva para stopala u pesku: jedan koji je pripadao wemu. koji se ne trudi o vaspitawu srca i o vrlini. kad ~ovek o sebi blagorodno misli. ^uvaj se kao `ive vatre gorda ~oveka. da je smernost vrlina najve}a i dostojna qubavi. Zato sine moj qubazni. evan|elskih raspolo`ewa. kad ~oveka prema sebi kao neprimetna mrava smatraju}i. Ne razumem za{to si me napu{tao onda kada si mi bio najpotrebniji”. sve ve~no. i {to ima mnogo tajnih evan|elskih dela. za ma ~im svetim. me|u nama. sve bla`eno. Bo`jim. nego {to je. suze blagovesne. suze bla`ene. u na{ gre{ni. Smiren i snishodwiv ~ovek zaslu`uje kod svakoga veliku pa`wu. svagda radovati. od radosti plakati . koji po{teno misli. ” Bla`en je ~ovek koji za vreme molitve Presvetoj Bogomajci zapla~e od radosnog umiqewa {to postoji Ona . koji je gord i koji je kod qudi toga radi u prezirawu. Na nebu su bqeskale scene iz wegovog `ivota. U vreme tvojih isku{ewa i padova. E.{to je tako divno. kao i najbogatiji. majka predstavqa uzdizawe ~oveka k nebu. nego siromaha javno prezirati zato {to je siromah i {to je neznatan ro|ewem. Sawao je da se {eta po pla`i sa Gospodom. onako isto va`an. Tako|e je primetio da se to de{avalo u najte`im i najtu`nijim trenucima u wegovom `ivotu. pred stradawem. o. i potpoma`u u wegovom idewu. i be`i od wega kao od ne~oveka. koji blagorodno misli. Bla`en je ~ovek koji zapla~e od radosti {to ima oko sebe tolike hiqade hiqada svetih svedoka Blagovesti Hristove. Zar se ne radovati. pred ~ovekoqubqem. koji se samo svojom la`qivom bojom preuznosi.P. treba da ti bude i pred o~ima. a gord sam sebi {kodi. kao {to je Gospod Hristos si{lo u na{ tu`ni. Ovo ga je istinski uznemirilo i upitao je Gospoda o tome: “Gospode. dobila je slavu i ~ast iznad angela. tako svene`no. majka ne stari. Ni~im mawe ti budi sine qubazni sli~an we`nom {eboju. no. i ma kakva da su savr{enstva tvoja. a drugi Gospodu. pa se ophodi s wima blagosklono i snishoditeqno. Svojom ulogom majke `ena iskupquje svoju ulogu `ene.

postideh se onog i onakvog poverewa svog malog sin~i}a u mene. Ja nisam molio pomo} svoga najve}ega prijateqa i dobrotvora . i ja bih pao u crni. koji vodi qubavi prema Bogu i qudima.wegovog oca. da bih ga mogao u~initi. Ali {ta se samnom desilo? Za{to je. jedan pogre{an pokret. kada se opet. Strahovita borba je prestala . biraju}i put. bezmernu qubav tvoga sina .. Da li produ`iti putem. da ih prihvati{. shva}am i razumem za{to je sin tvoj . svoje staro breme. kao i wegov strah od mraka. uzviknu: “Tata. okrepiti.ja sam znao kuda treba i}i. no} punu briga. i {to neznadoh od koga pomo}i da tra`im.koji spava{e kraj mene .. kad zavr{ih svoju molitvu. koji je nesravweno boqi otac meni. Ne samo ruke svoje.. is~ezo{e. a borba moje savesti sa crnim utvarama zla. Da . kojim do sada i|ah. i ja `eqah da ga se oslobodim. u du{u i srce moje. qudska ple}a. I ja se odlu~ih da po|em wime i da o{trim ma~em Hristove istine i pravde. tako naglo. ose}awe po{tewa budilo se u meni. . vi{e nego ikada. pa se izbaviti patwe. osna`iti. du{ama i delima svih qudi. I tada ~uh bo`anski glas na{ega spasiteqa: “Hodite k meni vi svi. ne samo pogled i glas svoj {to uputih Bogu. Gle kako mnogo poverewa. nego i celo bi}e svoje stavih pod svemo}nu za{titu Wegovu... za koji ne ima|ah dovoqno odlu~nosti. i kada nasloni svoju malu glavu na za{titni~ku ruku svoga oca. u srcima. nego {to sam to ja svome detetu... isticao decu za primer nama. spasao. dr`i me”. obuze ose}awe stida?. prota Vel.moj mali sin~i} . o~ajni~ki pitah: “{ta da radim?” . opet. kleknuh pred ikonu i pru`ih svoje ruke Ocu nebesnom... Bo`e i O~e moj! Oprosti mi {to bejah u nedoumici.izvoru utehe i pomo}i i. Bez Istine ne mo`e se shvatiti.. sa o~ima punim suza. ma da me je glas uma i savesti zvao na stari put . Pono} je pro{la. koji ste obremeweni i natovareni brigama i patwama ovoga sveta. da bi jednom. KOJIM ]U PUTEM? Pre`iveo sam stra{nu no}... na kome zastadoh. izbavi me od isku{ewa.. ose}awe ~asti i du`nosti. zrelim i starijim qudima". radosti i spokojstva ispuni celo moje bi}e. putem patwi i jada?. ali ni jednu nisam mogao da usvojim.O~e moj: podigni me i silom bo`anske mo}i svoje.Spasiteqa na{ega”. Sad. Jevan|eqa. . I.. {to moje dete izabra za sredstvo. Osna`i moju du{u za borbu sa brigama i patwama. primili u du{e svoje. . wegovo uzbu|ewe od r|avog sna... traja{e jo{ uvek. Hiqadu misli. put Hristov.spasiteq na{ Isus Hristos.daj mi ruku. Ovakvo saznawe unese svetlosti u moju savest. otvorenih pred tobom . hiqadu odluka javqahu mi se u pameti.pobedi istine i pravde. mrak je . briga i isku{ewa.put jada. evo ti du{e moje.” I po prizivu ovom.Nebesnog Oca svoga. istina i `ivot”. pa onda daqe: “Bez puta ne mo`e se hoditi. na mah.. .. za borbu sa nevaqalcima ovoga sveta. ute{iti i pomo}i vam. kako mnogo pouzdawa ima|a{e moj mali 30 sin~i} u mene . odjednom. i po|em starim. bejah kao izgubqen. Neiskazano ose}awe miqa.. P.wegovog sv. Evo ti srca. da bi mene oca wegova. A ja?! U strahovitim momentima klonulosti svoje du{e.. i preda mnom se ukaza jedini pravi put. No} bez sna. i odluka je padala. a ja nisam ose}ao u sebi dovoqno snage da prihvatim. kojim da po|em. zadrhtala moja du{a? Za{to me.. zasijala bo`anska svetlost Hristove nauke.. Bez @ivota ne mo`e se `iveti”. Ja }u vas uzdi}i. Savi} U Mohauk dolini u Americi stoji jedna tabla sa ovim natpisom: “Isus re~e: Ja sam put. Trebalo je u~initi korak. A kad ga umirih. zavapih: “O~e moj nebesni! Evo ti ruku mojih. Teret je bio vi{e nego te`ak za moja slaba. Kad bih se trenutno odlu~io da napustim svoj stari put. Jedan pogre{an korak. Kuda }u. a ja se osetih osna`enim i jakim. vojujem protivu zla i pomra~ine koja nas okru`ava. nevoqe i patwe._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ MRAK JE . te da bi posramqeni i posti|eni sami sebe. mra~an ponor bez dna koji kao da gledah pred sobom. Straha i kolebawa nestade od jednom. Ja nisam tra`io pomo}i od Onoga.uzbu|en i upla{en r|avim snom. svojim putem. Hvala ti.

koje je dunulo u ~oveka sve darove prosve}ewa. i da mu se molimo za ono {to je Bogu po voqi. 31 . san velim.Bi}e premudro. kao i drugi smrtni. Tako }e te sine moj. Toliko ga je novac zaslepio i pro{lo je mnogo dana i hrana je sve vi{e poskupqivala. Posle toga on je svakoga dana i{ao u obli`wu crkvu i molio se Bogu.i Bi}e najdostojnije qubavi na{e. sa~uvaj `ivot moj. ~ak ni novac nisu uspeli da spasu. Ti ka`e{ da se mnogo moli{ Bogu.satani”. . ali i mi se ne mawe od tebe molimo. {to na ovom svetu imamo i u`ivamo.Bi}e pravedno. stra{no je bio pora`en ovom ve{}u. . i svako ve~e. . ali znaj.Bi}e beskrajno blago. QUBI BOGA Boga.govorio je sudija. da ono za {ta se mole._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ I MOLITVA MO@E DA BUDE GRE[NA Gospod Isus Hristos kazao je: “A kad se molite. Ali evo kaza}u ti istinu: te{ko tebi bezbo`ni zlikov~e. izveli su pred sud episkopa Milija. Treba da izbegavamo sve. uli}e u tebe prosve}ewe i premudrost i tako }e mir s pravom biti u du{i tvojoj. Pre nekoliko decenija godina zavladala je glad u jednoj pokrajini. tvoja premudrost. Bo`e du{e i srca mog. Svako dakle jutro. {to na{e molitve ~ini nedostojnim pred Bogom. {to je onda bila neobi~na retkost u tome mestu. {to ga je vrlo obradovalo. koje kazni bezakowa i nagra|uje vrlinu. . qubavqu vernosti i qubavqu te`we. silno tome te`imo i molimo u svojim molitvama Boga.“Mi znamo da se ti ~esto moli{ Bogu. da jo{ vi{e hrana poskupi. koji se lako u san smrtni obratiti mo`e. prinosim bespristrasnu hvalu blagodarewa i tebi `rtvujem sebe svim silama mojim. tvoje svemogu}stvo sijaju u svim delima tvojim i ja te qubim. glasom kratkim i smirenim iz dubine ~istog. “Doka`i istinitost svoje vere”. i samom `rtvom `ivota na{eg. nego {to ti san o~i zatvori. koji je preve~ni po~etak sviju tvari. da ne zalutam i ne propadnem”. S visine previ{weg prestola tvog bo`anskog. koje si izlio na mene u vreme mog iz nebi}a u bi}e stvorewa i kojim me jednako o`ivqava{. koje smo du`ni qubiti sa srda~nom we`no{}u. to jest. . osim novaca. Za vreme gowewa hri{}ana u Persiji. mo`e biti vrlo {tetno za wihove du{e. Jednog dana ba{ kad je bio u hramu i molio se Bogu. . ti se moli{ idolu . . {to okrivquje{ slabe. jer od wega imamo sve. koje nema pristrasnosti i pred kojim su veliki monarsi i vladaoci toliko. we`nog. Ali evo {ta se desilo. u wegovom domu se desio po`ar. koje je proizvelo sva bi}a razumna. `elimo u svome srcu. i ambari sa hranom i ku}a. da nam on zato pomogne. Sve je izgorelo. nevidima i svesilna ruka izvu}i iz zabluda neose}awa i nesre}a. . qubazni sine moj. obrati na mene stvorewe tvoje oko onog milosr|a. Jedan je hri{}anin nakupovao mnogo `ita i nije ga prodavao dok cena `itu nije dostigla jedan dinar za jedan kilogram. da dobijemo. Nesre}ni tvrdica to je saznao u putu. Qudi se vrlo ~esto mole Bogu ne misle}i. nego {to ti prva zraka sunca u o~i udari. jer zna Otac va{ {ta vam treba pre molitve va{e”. ja je ne}u dokazivati. otkrivaj svagda Bogu slatko ose}awe srca tvog ovako: “Bo`e preve~ni! tvoja blagost. a ti na{u veru prezire{”.te{ko svima koji `aloste Boga. ve} je i on izgoreo. jer oni misle da }e za mnoge re~i biti usli{ani. da i molitva mo`e biti gre{na. qubavqu blagodarnosti. Episkop Milija odgovori: “moja je vera istinita i ja je ne}u braniti od tvojih la`qivih re~i: moje je u~ewe ~isto i za tvoje ne~isto uho. rasteraj tamu koja mi pomra~ava um moj. pao u o~ajawe i umesto da u ovome vidi prst Bo`iji. Ne{to je hrane prodao i za to dobio veliku sumu novaca. i ukorenilo u srcu wegovom naklonost qubiti dobro i gnu{avati se svakog zla. pre. pre. iz udaqewa od svake strasti i uzbu|ewa du{e tvoje. ne govorite mnogo kao neznabo`ci. Vi dakle ne budite kao oni .Bi}e bespristrasno. poka`i mi put koji k tebi vodi. on se ubije. Koliko drugih idola mi. ose}ajnog i blagorodnog srca tvoga. da hrana jo{ vi{e poskupi.

posle ~ega }e biv{i kraq primiv{i mona{ki obraz dobiti ime Jovan. Uro{ev i Jelenin najstariji sin kraq Dragutin . a sin epirskog vladara Simeona Uro{a .Simonida. godine. @ena mo}nog srpskog kraqa Milutina . godine.Teodora. svoju tek sagra|enu zadu`binu. potom trajati vi{e vekova. Da je potomci sa ponosom pronose u potowe vekove. sinova i k}eri Za Hilandar vezan je po~etak jednog ~ina koji }e. A ~etvrti. I k}erka kraqa Milutina . zamona{i}e se kao Evdokija. godine. Mona{ewe srpskih vladara.Dimitrije zamona{i}e se pod imenom David. Veli~anstvena je vekovna ba{tina na{ih predaka. mnogobrojne zasluge i uticaje. potom epi- skop. smenio sa prestola wegov mla|i brat Vladislav . i wegova udovica kraqica Jelena An`ujska.kraq Uro{ £. posle napu{tawa prestola. U mona{ke redove stupi}e. A potom }e zamona{iti i svog bratanca Stefanovog najstarijeg sina kraqa Radoslava . @ena kraqa Stefana De~anskog Marija Paleolog. naravno opet po~iwu neizbe`nim Nemawi}ima.Uro{ica posta}e monah Stefan. Te nove pojave mona{ewa iz redova najvi{ih slojeva srpskog dru{tva.posle predaje prestola. sinova i k}eri. koja se kao monahiwa Anastasija pridru`uje sestrinstvu manastira Svete Bogorodice u Rasu.koga je.. Tre}i sin Stefana Prvoven~anog . Mladi vladarski sin Rastko Nemawi} napu{ta polo`aj o~evog namesnika oblasti Huma i 1191. svoje zna~ajno mesto u istoriji srpskog naroda. prestola u korist svog sredweg sina Stefana. kao jo{ jedna od tradicija nastalih po uzoru na vizantijske careve i vlastelu. A to je mona{ewe srpskih vladara. zamona{ila se i wegova `ena Ana. Naredna dva mona{ewa me|u Nemawi}ima obavi}e li~no prvi srpski arhiepiskop Sava. 1276. godine dolazi u Svetu Goru gde prima postrig i postaje monah Sava. 1234._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ Iz na{e slavne pro{losti MONA[KE TRADICIJE ME\U SRBIMA Nismo mi. kasnije. Da traje dok je na{e krvi i imena. kao udovica bugarskog cara Mihaila [i{mana. A k}erka kraqa Stefana De~anskog i kraqice Marije .Predislav po}i }e stri~evim putem: posta}e monah Sava. 32 To je po~etak tradicije mona{ewa mu{kih i `enskih lica visokog roda. 1282. kao udovica. prima mona{ki zavet i kao monah Simeon povla~i se u manastir Studenicu. godine. `ena despota Dejana. a sin velikog kneza Vukana . Mona{tvo kod Srba ima vrlo dugu tradiciju. godine. od ju~e. Jo{ dva Nemawi}a pone}e mona{ku rizu: unuk Nemawin. i wegov otac mo}ni ra{ki veliki `upan Stefan Nemawa odri~e se.zamona{i}e se kasnije dobiv{i ime Teoktist. vlastele i wihovih `ena.Jovan Uro{ odre}i se o~evog prestola i postati monah Joasaf. a kasnije }e naslediti i tron srpskog arhiepiskopa kao Sava ££.Ana. zakalu|eri}e se kao Simon monah. posle mu`evqeve smrti 1321. A mla|i sin kraqa Dragutina . sada ve} tvorac i ~elnik autokefalne Srpske pravoslavne crkve. dok }e unuk kraqa Stefana De~anskog. 1196. vlastele i wihovih `ena. Samo pet godina kasnije. vrati}e se na vizantijski dvor i zamona{iti u carigradskom manastiru Svetog Andreje. Srbi. posta}e monahiwa Marta. Istovremeno. zamona{i}e se pod imenom Jelena. Najpre }e Sava zamona{iti svog starijeg brata kraqa Stefana Prvove~anog.k}erka vizantijskog cara Andronika ££ Paleologa . pod imenom monah Simon. mla|em bratu Milutinu . najmla|i sin Prvoven~anog . To isto u~ini}e i `ena cara Du{ana . . postati monahiwa Jelisveta.carica Jelena koja }e. pred samu kraqevu smrt u Rasu 1228. To nije te{ko dokazati. kao udovica.

gospodarima humske zemqe. koja je postala monahiwa Ksenija. a potom kao velikoshimnik Gerasim. nekoliko monaha i monahiwa. To je jo{ 12 monaha i monahiwa iz roda Mrwav~evi}a.Jelena. Sin rodona~elnika ove loze sevastrokatora Branka Mladenovi}a . `ena kneza Lazara.Teodora. Najstariji sin Vuka Brankovi}a Grgur postao je monah Gerasim. On osu|uje sebe kao da je kriv. kao zato~enika oslepili Turci.putem svoje majke Teodore .Dragana.nosila su mona{ke rize: sin jeromonah Venedikt Crepovi} i k}erka monahiwa Anisija. Snaha despota \ur|a Brankovi}a i `ena wegovog sina despota Stefana Slepog . sestra kaznaca Sanka i k}erka `upana Miltena . ko }e ih izbe}i”.srodnika Nemawi}a .Nikola Radowa bio je Hilandarski monah Roman. najmo}nijeg me|u bra}om preneo iz Srbije i sahranio na Svetoj Gori. koji je svog mla|eg brata Vuka Brankovi}a. k}erka gospodina Konstatina Dejanovi}a Draga{a . smireni se istog ~asa okre}e sebi. kao udovica vizantijskog cara Manojla ££ Paleologa. Sin despota Stefana Brankovi}a Slepog i despotice Angeline . Na takvoj tradiciji zasnovano je i sve ono {to je sledilo posle Nemawi}a. zamona{io se kao German. i sahrawen je u Hilandaru. kasniji mitropolit Sremsko . Potvrdi}e to navo|ewe samo nekoliko primera. postala je monahiwa Teodosija. Tako je me|u Sankovi}ima. I ne}e sebi dozvoliti da bilo koga ukoreva. A wena bratanica. Ako mu se desi ne{to neprijatno. sa potpunim spokojstvom. koga su.Jelena. Lazarevi}a i Brankovi}a. I {to je jo{ ~ednije. a potom primila i veliku shimu kao Efrosinija.Jelena zamona{ila se kao Hipomena. zajedno sa mla|im bratom Stefanom. dodao je: “One ga se ~ak ni ne doti~u”. `ena despota Vuka{ina.Dr`man zamona{io se kao Dionisije. Posledwa srpska vladarska loza Brankovi}a dala je. To se ponovilo i sa Lazarevi}ima: knegiwa Milica. zamona{ila se u Carigradu kao monahiwa Hipomena. i uzdahnuv{i upitao: “Pa. postala je poznata monahiwa Jefimija. zamona{ila se pod imenom Jelisaveta.Kru{edolski.monahiwe Evdokije . bez `alosti. Tako prolazi bez smu}ivawa.Rada~a postala monahiwa Polihronija. gospodara Drame .despotica Angelina poznata je kao monahiwa mati Angelina. a majka kne`evih vitezova bra}e Stefana i Lazara Musi}. da na drugoga svaquje krivicu.\or- |e. `ena kne`evog velikog ~elnika Muse. niti koga razgnevquje. ustupio je presto sremskih despota svom mla|em bratu Jovanu i postao monah Maksim. isto tako. Vidi{ li silu brate? Vidi{ li blagodat ove vrline? Zaista nema ni~eg mo}nijeg od smirenoumqa. `ena zetskog gospodara \ur|a £ Bal{i}a . ~iji poetski tekstovi predstavqaju bisere srpske sredwovekovne kwi`evnosti. Nije u tome zaostajalo ni srpsko ni`e plemstvo. Me|u pomoravskom vlastelom Crepovi} sin `upana Vukoslava . zamona{ila se u svojoj zadu`bini Qubostiwi kao monahiwa Evgenija. a druga snaha despota \ur|a._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ To su sedamnaest monaha i monahiwa iz svetorodne vladarske loze Nemawi}a.po{la je k}erka despota Dejana. niti ga {ta pobe|uje. Sin despota \ur|a Brankovi}a .Grgur.Jelena. 33 . godine . Haxi \or|e Ranisavqevi} Kada je sveti Antonije video razapete sve mre`e |avoqe. a `ena mla|eg Vuka{inovog brata Ugqe{e i k}erka }esara Vojihne. a dvoje dece vlastelina Crepa Vukoslavi}a . Sestra kneza Lazara . I Mrwav~evi}i su dali dve monahiwe: posle pogibije bra}e Mrwav~evi}a u bici na Marici 1371. Bog mu je odgovorio: “Izbegava ih smirewe”. Zbog toga se ne gnevi. `ena wegovog najmla|eg sina despota Lazara . Iz roda Dejanovi}a .

Sa sve{tenikom Momirom Vasiqevi}em pripremali smo program za izvo|ewe priredbe. Svi an|eli zapeva{e pesmu laku. polaganu. Bo`jim blagoslovom sreli smo i upoznali studente Duhovne Akademije sSv. Pomislih u sebi: Gospode ja po velikoj milosti tvojoj ulazim u dom tvoj i klawam se u svetoj crkvi tvojoj sa strahom mojim. trnovitog ali pravednog. Tvoje {ume i livade krase svu planetu. Danas nas na{a misao Bogu vodi Danas je Bo`i} Hristos se rodi! Bog do{ao s neba si{ao dole da ubla`i na{e terete i boli I mir nam donosi koji du{i godi Danas je Bo`i} Hristos se rodi! An|eo danas s qudima zbori i na{a srca podi`u gore. Cjelim putem ~uvala nas je ruka Sv. nema `eqa grubi Danas se nebo sa zemqom silno qubi. Zabrinuta Bogomati gleda svoga malog Sina. sa nebesa sunce granu. Mir Bo`iji s neba bruji Danas je Bo`i} Hristos se rodi! Bolesnik zdravi gladni siti danas je praznik sve da zbli`i srodi Danas }e svi sretni zadovoqni biti. Najzad se ispunila na{a `eqa. Autobus se zaustavio pred srbiwskom bogoslovijom i duhovnom akademijom. Zbog toga treba da se molimo Bogu da ne padnemo u napast. mjestu blizine i prisutnosti Bo`ije. Tri Jerarha u Srbiwu. god. Mi smo gre{nici kojima je potreban savjet kroz `ivot kako ne bi pogrije{ili i skrenuli sa puta istine i blagostawa. Danas je Bo`i} Hristos se rodi! Proto +Janko Bre`an~i} Sarajevo 34 Gospod Isus Hristos je rekao: “Nebo i zemqa pro}i }e ali rije~i moje ne}e pro}i” (jevan|eqe po Mateju 24. jer je duh krepak. ~ista Djeva rodi Hrista Bo`ijega Sina. U pe}ini tvojoj be{e radost najmilija. Vasilija Ostro{kog i u~enike bogoslovije Sv. Crkva nas u~i da ~inimo dobra djela. Za~u{e se glasi neki._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ BO@I] Vitlejeme. Me|u qudima dobra voqa”. Nakon svake ta~ke bili smo po- . a drugi dio programa pro`et je zanimqivim dramama i recitacijama poznatih srpskih autora.U prvom djelu programa izveli smo duhovne pjesme i recitacije. Vatra gori. Temeq prve cjeline bio je duhovnog karaktera. 35). novembra 1998. ali je telo slabo. Danas je Bo`i} Hristos se rodi! Bo`anska qubav puno vere nade usre}uje danas sve stare i mlade sa An|elom danas ~ovjek hodi. Prisutnima se obratila Milijana Koji} i pozdravila ih u ime svih ~lanova hora. Poslije pozdravnog govora prote Momira Vasiqevi}a. Ko vjeruje u rije~i Gospoda na{ega i ide stopama Wegovim bi}e nagra|en u Carstvu Nebeskom. da ne ~inimo grjehe i samo uz Boga i crkvu Hristovu mo`emo da istrajemo i prevazi|emo sve prepreke u `ivotu.Arhan|ela Mihajla. 22. “Slava Bogu na nebu I na zemqi mir. U programu su se izdvajale dvije cjeline. zora svi}e u jaslama slama sija. Pa ga stade povijati i tiho mu govoriti: Ti si blago ovog sveta ti si radost svih planeta. najlep{i na svetu. Svetlana ]erani} MI U SRBIWU BO@I] Danas nema zlobe. lepi grade. Osvanuo je nedeqni dan i mi smo autobusom krenuli ka Srbiwu. dje~iji hor Romanijske Lazarice imao je priliku da posjeti qude koji su odlu~ili da svoj `ivot posvete Bogu i molitvi.

Nenad Simeunovi} i Aleksa Dundi}. Naporno smo radili. ali ipak radosni jer smo imali nadu da }emo ponovo do}i.S. U na{im mislima i srcima osta}e duboko urezan ovaj dan. koja je bila skromna. Na kraju mog nastupa. da bi smo mogli izbaciti ne{to lo{e. bila sam uzbu|ena i sre}na. svi smo zajedno iza{li i poklonili se. Kom{ije su ispri~ale svoje brige i do`ivqaje. Pored “Kom{ija” bila su tu jo{ dva dramska komada “Dvije prije” i “Naslednice”. Publika je bila toliko odu{evqena da su svi ustali na noge i aplaudirali sa velikim zadovoqstvom. profesora. Bilo je nekoliko duhovnih pjesama koje smo pjevali sa posebnim zadovoqstvom. Izraz na licima ovih mladi}a nam je ulivao sigurnost i pouzdawe. Na licima sve{tenika. da bi program bio {to uspje{niji. Posle svake ta~ke ~uo se gromoglasan aplauz. Po svr{etku priredbe pozvani smo u obilazak prostorija u ovom svetom domu. ali je prijatno boraviti u woj. a Sokola~ki pjesnik Milanko Borov~anin proiznosio je svoje stihove. Dramski komad “Kom{ije” koji su izveli Branimir Borov~anin. izazvao je veliko odu{evqewe publike. [aqiva drama “Kom{ije” privukla je pa`wu svih prisutnih. Posle kratkog odmora krenuli smo ka Sokocu. Nata{a Tomovi} DAN ZA PAM]EWE S Bo`ijom pomo}u u Srbiwu su otvorene dvije {kole. bogoslovija Sv. Poslije priredbe okrijepili smo se i poslu`ili i kako svemu do|e kraj do{ao je i ovom na{em dru`ewu. a dobro uvrstiti u program. Priredba je odmah po~ela. ^lanovi hora Romanijske Lazarice pripremali su se da odr`e priredbu u bogosloviji u Srbiwu. U ime svih nas se obratila ~lanica hora Milijana Koji} i zahvalila se bogoslovima i wihovim profesorima {to su nas primili i posvetili pa`wu na{em programu. a kako cigana ima na sve strane bili su uvr{teni i u program ove priredbe.Sava miri zava|enu bra}u. Nina Pr`uq 35 . Dvoranom se ra{irio gromoglasan aplauz. U tim priredbama sam i ja li~no u~estvovala. Vasilija Ostro{kog jedine {kole ove vrste u R. studenata i bogoslova ocrtavalo se zadovoqstvo i sre}a. Mladi guslar sa Romanije. Kraj priredbe ozna~ila je moja ta~ka. Gusle su davna{wi srpski instrument. Zatim smo se malo odmorili i okrijepili. Do{ao je i dan na{eg polaska. Pred nama su bili budu}i sve{tenici i pa`qivo gledali. a u du{i sam osje}ala neku neobi~nu toplinu. Posle nekoliko ~asova vo`we stigli smo u Srbiwe. U duhovnom dijelu programa bilo je rije~i o 800 godi{wici manastira Hilandara i o dolasku ikone Presvete Bogorodice Hilandarske u na{u eparhiju i na{ grad. Sva ustreptala iza{la sam na binu i po~ela govoriti “Izokrenutu pri~u”._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ zdravqeni spontanim aplauzom. U glavi su mi kru`ile misli o priredbi i nastupu. Molili smo se za sre}an put i krenuli. Pred bogoslovijom nas je do~ekao sve{tenik i poveo nas do dvorane. Bili samo tu`ni {to se rastajemo sa na{om bra}om. Drugi dio programa ispuwen je {aqivim dramama i recitacijama koje su pro`ete nekom poslovicom ili porukom. Slobodni dio programa bio je zanimqiv i komi~an. uz veliku pomo} prote Momira Vasiqevi}a.Tri Jerarha i Akademija Sv. Srce mi je tako jako lupalo kao da je htjelo da isko~i. Wego{ Pr`uq guslama je govorio o tome kako Sv. Trudili smo se i skoro svako ve~e odr`avali probe.Sava” i “Srpske majke”. a i recitacija “Sv.

09.05.02.05.01.05.1950.03.05. Ro~i}i poginuo 25.1992.08. Srbiwe Drakul ro|en 11.1992.1992. @ivko (Vlada) poginuo 12.1961.01.1930.05. Srbiwe 36 ro|en 13.04. Krmalu{a poginuo 07.1992.05.1946.1992.07.1966. Srbiwe Fu{tar Vukovi} poginuo 19.1955.04.1992.1992. Rodoqub (Vidoja) ro|en 19.05. Dowa Brda poginuo 19. Zebina {uma ro|en 08. Srbiwe ro|en 06. Ro~i}i 2. Du{an (Rajka) Davidovi} 11. Nedeqko (Draga) Ivanovi} 14.1936.05. Zebina {uma ro|en 14. Srbiwe ro|en 10.1946.04. Srbiwe ro|en 12. Ilija (Vasiqa) Radovi} 9. Srbiwe ro|en 17.02. Srbiwe Ivanovi} ro|en 20. Srbiwe ro|en 02. Srbiwe poginuo 27. Srbiwe poginuo 01.1992. Vide (Mila) Mari} poginuo 12.1992. Ro~i}i ro|en 07.1992.1951.1992.11.1992. Radmilo (Sava) 16. Srbiwe . Gora`de ro|en 26. Dragan (Bo`idara) ro|en 15.1967.1992. Vaso (Nikole) Dragi~evi} 10. Jovan (Jak{e) Jovovi} poginuo 25. Lokvice poginuo 25.09. Dowi Obradovi} 1. Ostoja (Vlada) Peri{i} 18. Srbiwe poginuo 19.1959.1992.1992.05. Nesli}i poginuo 15.05.1961. Zebina {uma ro|en 23. Mile (Vlada) 15.05.05. Srbiwe ro|en 16.1958.11.1992.04. \or|e (Rada) \okovi} 13. Zoran (Draga) poginuo 14.11. Mihajlo (@arka) Vukovi} 17. Luka (Vlada) Vukovi} 12.05. Srbiwe 3.05. Srbiwe poginuo 04. Vaso (Milo{a) poginuo 11. Radojevi}i poginuo 19. Ro~i}i 4.04. Srbiwe ro|en 19.05.1966.04.04. Miru{i}i 5. Goran (Sima) poginuo 11.1992._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ SRBIWSKE PAROHIJE Mitropolija Dabrobosanska Nikoli} 7.1992.1969.1957. Srbiwe 6. Srbiwe Trivkovi} 8.04.1964. Dowa Brda ro|en 10.02.1938. Srbiwe Vukovi} Markovi} poginuo 20.

Srbiwe ro|en 10. Nekopi ro|en 19. Srbiwe poginuo 07. Borovac Vukovi} ro|en 05.1992.1968.1992. Darko (Slavka) 35.08. Srbiwe ro|en 24.1992.06.1992. Milovan (Jovana) 26. Srbiwe poginuo 25.05.1992. Vlade (@arka) 32.1952.1963.1992. Cerova ravan poginuo 07.05.11.1992.05.05.1948.1958.03.09.1964.05.05.05. Momir (Nedeqka) Blagojevi} 31.1992. Dragan (Blagoja) 36.1958. Osanica Pavlovi} poginuo 29.06.1964.07. Zebina {uma ro|en 29. Maru{i}i Daki} poginuo 04. Milenko (Gojka) ro|en 27. Zebina {uma ro|en 18.1972. Nenad (Stjepana) 22.1957. Srbiwe ro|en 26. Srbiwe ro|en 15. Slobodan (Jakova) Marjanovi} ro|en 23.03. Milko (Koste) \okovi} 25.06. Srbiwe 21. Srbiwe Radanovi} poginuo 23.09. Srbiwe Svorcan poginuo 25. Srbiwe 20.05.1992.1992.1960.09. Tuzla 33. Gora`de 23. Zebina {uma Kostovi} poginuo 09.06. Srbiwe ro|en 20. Radovan (Lazara) ]alasan 28. Srbiwe poginuo 27.05. Zebina {uma Trivkovi} poginuo 04. Cerova ravan 34.1992. Danilo (Mirka) ro|en 18.1961.1992. Borovac 37 .05. Borovac Begeni{i} poginuo 04. Cerova ravan poginuo 27. Sr|an (Veqka) 30.06. Lazar (Rada) Kunarac poginuo 20.1992.02.04.1992. Miru{i}i poginuo 07. Srbiwe ro|en 15. Radmil (Rista) poginuo 25.1970. Srbiwe ro|en 05. Zebina {uma Blagojevi} Fundup poginuo 04. Lokvice poginuo 27. Miodrag (Ne|a) 29.1992._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ SRBIWSKE PAROHIJE Mitropolija Dabrobosanska 19.05.06.08.1992.1971.02. Srbiwe ro|en 03.1953.06.1963.1992.04.1992. Srbiwe Gruji~i} poginuo 27. Borovac 24. Mom~ilo (Danila) Markovi} ro|en 1956.06.05. Nenad (Novice) Burilo ro|en 08. Dragan (Radivoja) ro|en 27. Lokvice 27.10.1962.06.

Srbiwe ro|en 06.1960.1992. Ko{ur Vukovi} poginuo 22. Ko{ur Kuli} poginuo 22. Kolun 42. Kolun .10. Srbiwe Filipovi} Vuji~i} poginuo 30. Srbiwe poginuo 22.03. Janko (Rajka) Fundup 43. Risto (Marka) 48. Varaji}i ro|en 18. Srbiwe Kova~evi} poginuo 22.01.10.1992.07.1963.1992. Qubo (Sreta) 53.06.09.06.1992. Ko{ur ro|en 10.06. Srbiwe ro|en 13.06. Srbiwe Vre}o poginuo 24.1992.1959.06. Srbiwe ro|en 13.1973.06. Srbiwe 38.1973.05.1992. Radmilo (Obrena) ro|en 20. Milomir (Rista) [arovi} 49. Srbiwe ro|en 26.1956. \oko (Danila) 52.1951. Ko{ur Milanovi} poginuo 26.06. Nekopi Milanovi} poginuo 22.1973.10.06.1992.1992.03.1992.11.1992. Hum 41. Nekopi poginuo 22.1951.05. Srbiwe ro|en 02.10. @eqko (Vasilija) 54. Ko{ur poginuo 22.06. Savo (Rajka) ro|en 16.1992. Bujakovina 39. Okoli{ta 38 ro|en 15. Sretko (Toma) Krsmanovi} poginuo 07.1992.08.1992.1959. Prije|el poginuo 24. Dragan (Rajka) poginuo 22.06. Srbiwe ro|en 07.1963. Ko{ur ro|en 11.06.1955. Milisav (Rajka) Govedarica poginuo 10. Srbiwe Te{evi} poginuo 09.1962. Varaji}i Stevanovi} poginuo 30.1963.06.11. Nekopi poginuo 16.06.06.1992.1961. Radenko (Milovana) 50.06.06. Momir (Danila) ro|en 07. Dobrilo (Bo`a) ro|en 10. Srbiwe Drakul poginuo 10. Srbiwe ro|en 20. Srbiwe ro|en 11.1955. Srbiwe ro|en 27.1992.1965.04. Slavko (Vasilija) 46._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ SRBIWSKE PAROHIJE Mitropolija Dabrobosanska 37.02. Radovan (Petka) \aji} 47. Nenad (Mihajla) Mari} 51. Ko{ur Vukovi} 45.1992. Du{an (An|elka) 44.1992.06.1963.09.06. Srbiwe 40.1992. Srbiwe ro|en 19.06.

Srbiwe Drakul poginuo 21.07.07.06. Srbiwe ro|en 25. Rosuqe Mastilo poginuo 23.09.07.1992.1961. Milanko (Mirka) 70. Ko`aq 58. Srbiwe Milinkovi} poginuo 09.1992.1992. Proslop ro|en 17. Osanica poginuo 23.1970.07.07. Ruda brda. Jami}i Bilinac poginuo 23.07.1992. Proslop Kapuran poginuo 23. Drago (Marka) ro|en 20. Spomenko (Milo{a) [olaja ro|en 04. Srbiwe ro|en 18. Me|ugorje Stojanovi} 72. Radislavko (Trivka) Mastilo ro|en 02.1954.1992. Ko`aq Dra{ko poginuo 23.1949.07. poginuo 24.07. Srbiwe 67.1936.09. Benko (Miloja) 69.07.07.1938. Srbiwe ro|en 18.1968.1992. Ko`aq 59.07.07. Predrag (Ne|a) ro|en 16.1974. Srbiwe ro|en 15. Vasilije (Milana) poginuo 09. Josif (Du{ana) 62.1954.1963.07._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ SRBIWSKE PAROHIJE Mitropolija Dabrobosanska 55.07. Srbiwe 60.07. Srbiwe ro|en 19.07.10. Srbiwe 39 . Srbiwe ro|en 10. Spasoje (Mla|ena) \urovi} ro|en 15.1992.1948.1992. Varaji}i Tomovi} poginuo 09.02.03.07.07. Rajko (Momira) Bojat poginuo 23. Vaso (Novice) 63.1956.01. Ranko (Gruja) ro|en 16. Milenko (Reqe) 71. Sreto (Stojana) ro|en 28. Srbiwe ro|en 25. Rosuqe ro|en 05.09.1967.01. Srbiwe poginuo 23.1992. Srbiwe poginuo 07. Rade (Sima) 68. Srbiwe ro|en 1971.09.1992.1992.04.1992.1992.04.05.1992.1965. Srbiwe 56. Srbiwe poginuo 23. Ko`aq Simovi} poginuo 23. Marko (Sretena) Vujadin 65.1965.1992. Dra`evo Mastilo Pqevaq~i} poginuo 24.1992.01.03. Cerova ravan Kova~ poginuo 23. Nikola (Marinka) 64. Dra`evo 66.07. Rosuqe poginuo 23.02. Srbiwe 61.1992. Dragoqub (Milana) [olaja ro|en 15. Kolakovi}i 57.1992.1938.1964.

05.04. Dragomir (Milovana) Krnojelac ro|en 07.07. Srbiwe 74. Srbiwe Drakul poginuo 25.1961.06.06.1992.01. Srbiwe ro|en 10.10.1992.09.06.08. Prequ}a ro|en 14. Vladimir (Mila) 84.1964.1940.1969.1992. Srbiwe 86.1959. Srbiwe poginuo 29.08. Vojnovi}i poginuo 08.07. Slatina poginuo 08.1958.1992. Vukadin (Gavra) ro|en 01.08.1992.1955. Novica (Vu~ka) 75. Srbiwe ro|en 07. Prequ}a 40 Matovi} Pati} poginuo 29. Bo`idar (Obrena) Davidovi} ro|en 13. Srbiwe 82. Brusna poginuo 29. Miroslav (Mla|ena) Tadi} ro|en 09.08.1970.07.05.10. Slavi{a (Sloba) ro|en 04.1992. Nedeqko (Ne|a) 79.1992. Papratno Topalovi} poginuo 08.1992. Zoran (Novice) Blagojevi} ro|en 11.07.05. Srbiwe poginuo 02.1992. Rajko (Stojana) Sekulovi} 81. Vojinovi}i . Prequ}a Brkovi} poginuo 29.05.1934.07. Srbiwe Radovi} poginuo 29.1992.1992.08. Miladin (Rista) 89.1955.07.07.09.1958.1992. Srbiwe 77. Duri}i Radovi} ro|en 01. Srbiwe ro|en 06. Milan (Ratka) poginuo 29.01.07.12. Prequ}a 87.1965. Papratno Kova~ poginuo 04. Srbiwe poginuo 29.07.07. Slavi{a (Petka) 88. Vojinovi}i 78.1950.1992.1961. Rado{ (\ola) 90.09.07. Srbiwe 76.1938.1972._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ SRBIWSKE PAROHIJE Mitropolija Dabrobosanska 73. Prequ}a Kruni} poginuo 01. Mitar (Vu~i}) ro|en 01. Srbiwe ro|en 16. Dejan (Vidoja) 83. Srbiwe poginuo 24. Miodrag (Veqka) ro|en 10.1955.07. Srbiwe ro|en 02. Papratno Fundup Drakul poginuo 29.1992.1992.01.02. Dra`evo ro|en 02.07.1992.1971. Prequ}a 80. Milan (Sima) 85. Srbiwe ro|en 29.1992. Prequ}a Vukoli} poginuo 04. Prequ}a Mali{ poginuo 27.1992. Srbiwe ro|en 11.

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ SRBIWSKE PAROHIJE Mitropolija Dabrobosanska 91.09.09.09. Srbiwe 105. Lokve \urovi} poginuo 14.01. Srbiwe poginuo 12. Milosav (Ne|a) ro|en 30.1992.08.1965.11.1992.1964. Radoje (Stojana) 99. Stevan (Petra) 103.01. Poqice Jovovi} poginuo 07. Poqice Todovi} poginuo 14.1954. Srbiwe Elez 92.1992.1943. Srbiwe ro|en 18. Srbiwe ro|en 08. Osanica ro|en 20.1967.03.09.11. Slavko (Jovana) poginuo 20.1967. \or|o (Leksa) ro|en 21.1938. Poqice ro|en 20.01. Vojinovi}i Ogwenovi} poginuo 07.1967.02. Mirko (Blagoja) ro|en 10. Papratna wiva Vasovi} poginuo 20. Srbiwe Paprica poginuo 05.1992.09. @eqko (Vasa) 107.12.09. Uro{ (Milije) ro|en 09.04.12. Srbiwe ro|en 07. Previla 104.1972. Srbiwe ro|en 13.09.1992.1943.09. Srbiwe Milidrag poginuo 07. Poqice poginuo 20. Srbiwe ro|en 22. Dragan (Vlada) 100. Slavko (Todora) 106.1992.04.09.1955. Srbiwe Vojinovi} poginuo 04.1934.09. An|elko (Gojka) 101. Previla 96. Dubravko (Gojka) 98.09. Srbiwe ro|en 15. Lokve Radovi} poginuo 17. Poqice Bilinac poginuo 12. Srbiwe ro|en 15.1942.1970. Srbiwe 94. Sreten (Dobra) 102. Srbiwe ro|en 01.1932. Spaso (Spasoja) ro|en 07. Lokve 93.09.1992.1992.02.03. Srbiwe Mrgud poginuo 07. Vojinovi}i Drakul poginuo 07.1992.1992. Previla 41 . Papratna wiva 95.10.09.1992. Danilo (Danislava) Cicovi} ro|en 10.1992.1992.05.09. Poqice Elez poginuo 07.1992.09.1992.07.09. Milan (Radovana) Br|anin 97.06.09.1958. Srbiwe poginuo 07. Milan (Danila) 108.09. Ne|eqko (Milenka) Radovi} ro|en 01.1992.1992.1992.1956.1971. Poqice Bilinac poginuo 12. Srbiwe ro|en 05.

Papratna wiva 111. Papratna wiva Vukovi} poginuo 20. Papratna wiva Trivkovi} poginuo 20.06.10. Papratna wiva Vujadin poginuo 20. Blagoje (\or|a) ro|en 19.1992.02. Srbiwe ro|en 28. Vitomir (@arka) \uki} ro|en 1956. Milenko (Mirka) Vukovi} ro|en 02.1941. Popov most 114. Srbiwe 124.1959. Neboj{a (Rada) ro|en 19.09. Radmilo (Milo{a) Vladi~i} ro|en 25. Srbiwe 112.09.05.1992. Mla|en (Jova) ro|en 26.09.1958.1963.1992.1992. Risto (Milana) ro|en 30.09. Radomir (Milorada) Bozalo ro|en 04.10.1992.09. Gordon (Radovana) Mileti} ro|en 23. Veselin (Rajka) 116.09. Srbiwe ro|en 19.10. Papratna wiva 42 poginuo 20. Papratna wiva Mastilo poginuo 20. Papratna wiva Stankovi} poginuo 20.09. Srbiwe 113. Papratna wiva Nogo poginuo 20._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ SRBIWSKE PAROHIJE Mitropolija Dabrobosanska ro|en 16.09. Srbiwe ro|en 28.1992.1968. Srbiwe 117.1992.1966.1992.1972.1948. Papratna wiva poginuo 25.09.1992.05. Srbiwe 109. Srbiwe 118.12. Papratna wiva poginuo 20. @eqko (Stevana) Elez ro|en 11. Ranko (Milo{a) 120.09.1992. Milovan (Marka) Sari} ro|en 06.09. Papratna wiva Vukovi} poginuo 20.04. Papratna wiva poginuo 20.09.09.09.1992.09. Slavko (Jova) [kobo poginuo 20.1992. Srbiwe ro|en 14.1945.09. Srbiwe 125.1992. Kalinovik 110.08.09. Srbiwe Andri} poginuo 20.1958.09.1934.1992. Milorad (Vlada) 122.02. Srbiwe 121.10.1957.1963. Srbiwe ro|en 05.1931. Lekso (Spasoja) 123.1992.1992.04.1963. Papratna wiva poginuo 20.09.1992. Milan (Veqka) ro|en 31.09. Papratna wiva Jankovi} poginuo 25.03. Grandi}i 126. Srbiwe 115.1949. Srbiwe poginuo 20. Papratna wiva Nogo poginuo 20. [tavaw .1951. Ilija{ poginuo 28.1992. Du{an (Lazara) 119.07.

Smje}anska stijena Vukovi} poginuo 10. Milorad (Ne|a) ro|en 23.1992. Vojo (Mi}a) ro|en 05. Kozarevina Kuli} poginuo 16.1957.1992.11.1992. Sokola Elez poginuo 16.1992. Milomir (Rajka) 140. Malo Marevo Elez poginuo 10.09. Kaceq Krsmanovi} poginuo 16. Jele~ Vre}o poginuo 13. Ranka (Bogdana) Mileti} ro|en 04.1960.1992.1992.1944.1992. Radomir (Sr|ana) Burilo ro|en 26.11.10.03. Srbiwe ro|en 30.01. Sokola Stani} poginuo 05._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ SRBIWSKE PAROHIJE Mitropolija Dabrobosanska 127.03.1992. Srbiwe 135. Slavko (Ne|a) 142. Srbiwe poginula 05.1992. Smje}anska stijena Kova~ poginuo 10.1992.09.1955.08. Srbiwe ro|en 07.10.1959.1992.1959.08. Srbiwe poginuo 12. Srbiwe 129.11. Milenko (Ne|a) ro|en 15.1962.09.1992.04.1937.1954.11.1965. Srbiwe poginuo 19. Srbiwe ro|en 28.1943. Dobroslav (Vuka{ina) Krsman ro|en 07.01. Medanovi} Jegdi} poginuo 19.1992.08. Vlatko (Ne{a) ro|en 17. Miqevina Todorovi} poginuo 10. Milo{ (Mirka) 136. Borivoje (Milka) Radovi} ro|en 19.1960.12. Novak (Gojka) 138.1966.10. Dani~i}i 132. Zelengora poginuo 05. Srbiwe poginuo 05.05.1992.10.1992. Srbiwe 128.08.01. Tomislav (Radula) Cerovi} ro|en 06.10.10. Srbiwe 133.02.1938.11.1963. Gordan (Uro{a) 144.12. Kolun Mojovi} poginuo 09.1992.09. Jabuka Mi}evi} ro|en 01. @arko (Vukana) 139. Jago{ (Marka) ro|en 08.1970.12. Srbiwe ro|en 15. Prije|el poginuo 05.1992. Pero (Luke) 141.11.11. Milomir (Vasiqa) Pavlovi} ro|en 19. [avnik 143.10. Srbiwe ro|en 18.1992. Duri}i 131.11. Srbiwe ro|en 01.1953.10. Srbiwe poginuo 04. Srbiwe 130.1944.10. Kozarevina 137. Srbiwe 134. [kobaqi 43 .

Rade (Todora) 155. Slavi{a (Milo{a) Ikoni} ro|en 01. Srbiwe Gruji~i} ro|en 21.01.05.1960.1992.1953.04. Srbiwe 160. Ostrmci poginuo 20.12.1992.04.1960.11.1954. Mile (Branka) 161. Hoxi}i Jegdi} poginula 19. Hoxi}i Vi{wi} poginuo 19.121992.08. Tomo (Vasilija) Vi{wi} 156. Filipovi}i [kipina poginuo 19. Filipovi}i poginuo 19. Mileva (Pera) ro|en 12.12. Milivoje (Rista) Radovi} ro|en 26.1992.1992.12. Medanovi}i Vi{wi} ro|en 21.05.1992.12.1992.1992.1950. Zebina {uma 162.12. Hoxi}i ro|en 15.1992.10.1992. Srbiwe 145. Srbiwe ro|en 18. Miodrag (Rajka) ro|en 20.02. Srbiwe poginuo 19. Medanovi}i poginuo 19.1947. Srbiwe 154.1992. Srbiwe 159.09.10.05. Hoxi}i 147. Hoxi}i 150.07. @arko (Lazara) Muminovi} 158. Srbiwe 149. Srbiwe poginuo 19.12. ^edomir (Milorada) Kunarac ro|en 05.12.1938.12.12.1992.1972.1992. Zebina {uma Markovi} poginuo 20.12. Srbiwe poginuo 19.1992. Miroslav (Mila) Blagojevi} ro|en 06.12. Srbiwe 148. Hoxi}i poginuo 19.12.12.12. Srbiwe ro|en 28.1958.08. Novica (Milosava) Davidovi} ro|en 16. Hoxi}i ro|en 05.10.1992.10.1956.12.12.1953. Gapi}i poginuo 19.1947. Milan (Vukadina) Vi{wi} ro|en 19.09.1948. Srbiwe 153.1992. Dragomir (Sveta) Blagojevi} ro|en 06. Gapi}i poginuo 19.1992.1948. Goja (Miluna) 146. Vlatko (Bo{ka) poginuo 19.1953. Srbiwe poginuo 20._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ SRBIWSKE PAROHIJE Mitropolija Dabrobosanska 151. Dragoqub (Vukadina) Vi{wi} ro|en 27. Brajkovi}i Vi{wi} ro|en 25. Srbiwe 152. Radomir (Mladena) Blagojevi} ro|en 17. Srbiwe poginula 19.1968.1992. Marko (Ne|a) poginuo 19. Srbiwe 44 157. Srbiwe poginuo 19.06.12.1960.1966. Zebina {uma .

Srbiwe 176. Stolac Paprica ro|en 05.02. Srbiwe poginuo 23.1959.1964. Srbiwe 178. Zebina {uma poginuo 21.12.1992.11.12.12. Vitomir (Marka) Kova~ ro|en 03. Miodrag (Radomana) Mili} ro|en 1968.1992.1960.1953. Veselko (Marinka) Danilovi} ro|en 10. Srbiwe 163. Milivoje (Petra) Mojovi} ro|en 10. Srbiwe poginuo 23.1952.1972.09.03. Zebina {uma poginuo 20. Srbiwe 177. Srbiwe 173.1946.1939.12.1992. Zebina {uma Driwak ro|en 30. Srbiwe poginuo 25.1992. Nenad (Vasilija) 180. Radojica (Momira) @ivanovi} ro|en 09.10. Gora`de 172.1949.02.02.1992.02.12.1992. Zebina {uma Ra{evi} ro|en 15.1992.12.1992. Zebina {uma Majdov ro|en 17.1951. Zebina {uma Kunarac ro|en 01.1992. Srbiwe poginuo 27. Osanica poginuo 22.03. Dragan (Milivoja) Mari} ro|en 28. Zebina {uma poginuo 20. Rodoqub (Vladimira) Nasti} ro|en 13.04.1972.1992. Radovan (Radoslava) Vuji~i} ro|en 26. Zdravko (Mitra) ro|en 18.1954.12.1992. Srbiwe 175.1992.06.1992.12. Zebina {uma poginuo 21.12. Momir (Ne|a) Mihajlovi} poginuo 20.1954. Vojin (Panta) Radanovi} ro|en 15. Nik{i} 179. Zebina {uma poginuo 20. Srbiwe 174.1992.12. Risto (Petra) 168. Srbiwe poginuo 24.10. Kaceq 45 .12. Zebina {uma 164. Radomir (Panta) 167. Nenad (Gojka) 166.02.1993.11.12. Zebina {uma poginuo 16.1959. Srbiwe poginuo 20. Srbiwe 170._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ SRBIWSKE PAROHIJE Mitropolija Dabrobosanska 169.01. Ba~ka Palanka 171.12.1957.1992.10. Stolac poginuo 25.02. Neboj{a (An|elka) Gruji~i} ro|en 13.1992.1992.01. Zebina {uma poginuo 20.12.12.1940. Zebina {uma poginuo 21.12. Mom~ilo (Bogdana) Vukovi} ro|en 06.1954. Srbiwe 165. Radomir (Milosava) Radovi} ro|en 16. Zebina {uma poginuo 21.12.

Pqevqa 194. Rajko (\or|a) 191. Pe{ut (Manojla) Drakul ro|en 03. Srbiwe 190. Andelije . Rade (Steva) 197. Bawa~a 46 [ain poginuo 18. Obrad (Vojina) Davidovi} poginuo 11.08.08.04. Bawa~a poginuo 11.1993.04.1956. Andelije poginuo 23.04. Vaso (Vasilija) Milanovi} ro|en 10. Andelije Drakul poginuo 23. Slobodan (Rista) @ivanovi} ro|en 06. Srbiwe poginuo 23. Srbiwe ro|en 05.1965. Andelije Paprica ro|en 02.06.1993.1974.1993.04.1993. Trnovo Ostoji} poginuo 11.04.04.10.11.1993.06.1965. Milo{ (Novice) Davidovi} ro|en 11._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ SRBIWSKE PAROHIJE Mitropolija Dabrobosanska 181. Andelije 182. Srbiwe poginuo 23.1993. Kaceq poginuo 23.10.02.04.1952. Bratunac ro|en 01.1962. Srbiwe 185.11.02. Srbiwe poginuo 11.1959. Rado{ (Vojina) 187. Milorad (Branka) Bodiroga ro|en 22. Bawa~a 184. Dragan (Koste) ro|en 04.1993.1971. Zdravko (\or|a) ro|en 22. Srbiwe poginuo 23.09.1993.1993.05. Andelije Gruba~i} ro|en 20.1993.02.1993.02. Andelije 192.01.1942.04.03.02.1993.04. Kaceq 186.03.04. Slavomir (Milo{a) @ivanovi} ro|en 05.1961. Bawa~a Ostoji} ro|en 03.02. Andelije \aji} ro|en 01.04.1993.08.1943.02.1952. Andelije Mrgud poginuo 23. Srbiwe poginuo 11. Bawa~a Samarxija poginuo 23.1993.1993. Srbiwe ro|en 04. Srbiwe 195.1949.07. Dragan (Du{ana) 189. Milivoje (Rajka) ro|en 15. Srbiwe 188.02.1939. Bo`o (Rajka) 193. Zoran (^eda) 183. Andelije 198. Bo`o (Milivoja) \aji} ro|en 07.04.1968. Srbiwe poginuo 23.1959. Bawa~a Milo{evi} poginuo 31. Srbiwe poginuo 23.1993. Srbiwe poginuo 11. Srbiwe ro|en 12.1993. Slavi{a (Ne|a) 196.10.1993.1961.1941.

Medena glavica poginuo 07. Ruda brda 203. Srbiwe 199.11. Osija poginuo 27.10.06. Zebina {uma Todorovi} poginuo 09. Nedeqko (Mata) 206.06.05. Srbiwe poginuo 07. Kratine poginuo 07. Budimir (Bo{ka) Mitri} ro|en 14. Potrku{a Stankovi} ro|en 24. @ivojin (Alekse) Milanovi} ro|en 26. Potrku{a Govedarica ro|en 27. Srbiwe poginuo 18.01.06.04.1965._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ SRBIWSKE PAROHIJE Mitropolija Dabrobosanska 211.1993. Bori{a (Rajka) Ivanovi} ro|en 01.04.1993.06.1952.1966. Rodoqub (Rajka) 214.1993. Zebina {uma 47 . Srbiwe ro|en 01.1965. Lazo (Jova) Lazovi} ro|en 06. Godiwe 209.1993.1993.1962. Srbiwe ro|en 01. Srbiwe poginuo 26. Srbiwe ro|en 05.1993. Ranko (Milorada) Elez ro|en 01.1957.06.1947.06. Ruda brda Burilo ro|en 23.09. Osanica Mali{ poginuo 17. Srbiwe 216.04. Zdravko (Mila) 213.1993.1993.06.11.07.1993.1953.06. Ruda brda Lazovi} poginuo 26. Srbiwe poginuo 12.1972. Nenad (Dimitrija) ^an~ar ro|en 07.1993. Kalinovik poginuo 17. Zebina {uma An|eli} ro|en 01.06.1961.1993.1964. Srbiwe 215. Du{an (Pera) 200. Dobro (Rada) 210.03.1952. Zdravko (Milivoja) Tomi} ro|en 18.07.1993.1993. Srbiwe 207. Slavko (Milana) 201.06.02.1993.1993. Ruda brda 204. Srbiwe 212.06.10.04. Srbiwe 205.07.1959.1956. Radivoje (Nikole) Ma{i} ro|en 27.11. Srbiwe poginuo 26.1993. Potrku{a poginuo 09. Ruda brda poginuo 03.06.1948.01.08. Plu`ine poginuo 26. Dragan (Vidoja) ro|en 21.07.05.02. ^ajni~e poginuo 10. Radomir (Quba) ro|en 05.1971. Zdravko (Du{ana) Davidovi} ro|en 29.1993. Uhoti}a brdo Cicmil poginuo 12. Borivoje (Luke) 208.1958.06.1993.09.1946. Srbiwe 202. Zebina {uma Ko~ovi} poginuo 07.

Sarajevo 224.09. Olovo poginuo 30._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ SRBIWSKE PAROHIJE Mitropolija Dabrobosanska 217.12.07. Gojko (Momira) 232. Olovo Vukovi} ro|en 03. Srbiwe 221.1993. Olovo 218.1993.1958. Igman 48 Simovi} poginuo 23.1994.1994. Zdravko (Blagoja) Ogwenovi} ro|en 10. Srbiwe poginuo 31.12.1994.05.1993.08.06.07.1958.1972. Treskavica poginuo 28.1974. Popova~a poginuo 30. Olovo poginuo 31.09. Srbiwe 234.01. Nikola (Milo{a) Trivun ro|en 18. Treskavica Vi{wi} poginuo 31. Ilija (Veqka) 229. Srbiwe 225. @igovi poginuo 09.1994. Trebiwa~a Davidovi} ro|en 21. Srbiwe 227.1974.10. Guvni{ta Kova~ poginuo 15.1993.1994.1971.05.1953. Srbiwe Todorovi} poginuo 09.1994.1993.1965. Srbiwe poginuo 23. Milivoje (Gavra) Elez ro|en 25.1993.09. Radmilo (Steva) ro|en 07. Osanica Papovi} poginuo 16.10. Milo{ (Mali{e) Paprica ro|en 15.12.04. Radmilo (Bla`a) Sokovi} ro|en 27. Srbiwe poginuo 24. Srbiwe 222. Dra`enko (Budimira) Simovi} ro|en 13. Srbiwe 233.01.01. Srbiwe ro|en 18.1958.08. Milorad (Rajka) 219.08.1993. Osanica Lalovi} poginuo 18. Batri} (Sava) ro|en 09. Damjan (An|elka) Trivun ro|en 17. Obradovi}a kosa poginuo 02.03.1940.1966. Petar (Krsta) 223. Srbiwe ro|en 26.1994. Milenko (An|elka) Simovi} ro|en 14. Mom~ilo (Rada) 228.1993. Milan (A}ima) ro|en 01. Srbiwe ro|en 25. Srbiwe 220.07.1962.1961.06.11.03.1968.1993.09.06.10. Srbiwe poginuo 18.06. Trebiwa~a .03. Srbiwe 226. Marko (Vukosava) Tijani} ro|en 10. Srbiwe 230.01.01.02.09.1939.1974.1961.07.1970. Rogoj poginuo 19.1993.04.1994. Guvni{ta poginuo 11. Slavi{a (Mitra) Filipovi} ro|en 17. Srbiwe 231.

1955.1972. Srbiwe poginuo 29. Zebina {uma Pqevaq~i} poginuo 08. Branko (Milo{a) Draga{ ro|en 22. Zebina {uma poginuo 18. @eqko (Sima) ro|en 16.10. Gojko (Milivoja) Tomi} ro|en 09.1975.01. Bo`idar (Voja) Obradovi} ro|en 10.1968.09.1994. Srbiwe ro|en 13.04. Zebina {uma Radovi} ro|en 24.1994. Zoran (Novice) 246. Bukova ravan Peri{i} ro|en 31.05.1994.1951.12.1994.1958. Osanica poginuo 15.03. Milorad (Stojana) 242.1994. Trebiwe 243. Miodrag (A}ima) Bu|en ro|en 24.1994.04.05.10. Srbiwe poginuo 20.1966.09. Srbiwe 236.1951.1968. Srbiwe 250. Grabova ravan 248.06. Srbiwe poginuo 31. Obradovi}a kosa 240.06. Treskavica 49 . Gora`de poginuo 07.02. Srbiwe poginuo 18.01.01.09.03. Srbiwe 249.1968. Humka Mi}evi} poginuo 08.1994.1994. Srbiwe poginuo 06. Uhoti}a brdo Matovi} ro|en 22. Sretko (Milenka) \aji} ro|en 27.04. Medena glavica poginuo 12. Rajko (\oka) 247.08. @igovska kosa Jankovi} poginuo 12.1994. Mile (Pera) 244.1968._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ SRBIWSKE PAROHIJE Mitropolija Dabrobosanska 235. Rakitnica 237. Srbiwe 241.1994.1994.01.1994. Srbiwe poginuo 29. Dalibor (Mla|ena) Davidovi} ro|en 29. Srbiwe 251. Bukova ravan Matovi} ro|en 02.10. Dragoqub (Radovana) Milanovi} ro|en 01.05.1994.04. Radenko (Veli{e) Drakul ro|en 25.11. Velibor (Ne|a) 252.1994.1955.06.04.05.06. Treskavica Pavlovi} ro|en 23.1994. Paqika Milinkovi} poginuo 04. Srbiwe ro|en 01.1962.08. Ratko (Vasilija) 245.04.01.03. Gordan (Vojina) 238. Miroslav (Mihaila) Peri{i} ro|en 09.11. Zijemqa poginuo 09.1950. Srbiwe poginuo 26.1994.11.1960. Srbiwe poginuo 18.1961. Zoran (Manojla) ro|en 04. Srbiwe poginuo 10.04.1951.1994.1972.1994. Bukova ravan 239.

Srbiwe poginuo 09.06. Radmilo (Sofra) Pqevaq~i} ro|en 15.04.1995. Srbiwe 263. Vidoje (Vida) Ivanovi} ro|en 07.1994. Danko (Du{ana) 264.07. Crvene stijene Vukovi} poginuo 20. Treskavica poginuo 18. Milivoje (Nikole) Markovi} ro|en 1952.1994.1937. Lupo~ Todovi} poginuo 01.03. Srbiwe 269.1995. Srbiwe poginuo 06. Mitar (Todora) 268.11.1950. Milomir (Milovana) Avram ro|en 19. Treskavica 50 poginuo 17.1960.1994.1994.01.1965.1994.1994.03.04. Treskavica Davidovi} poginuo 17. Treskavica Baranin poginuo 07. Treskavica poginuo 04. @eqko (Miladina) [u{i} ro|en 15.06. Vlado (Gojka) 270. Srbiwe 259.1974. Srbiwe 260.07.02.1995.1956. Miodrag (Mirka) Kova~ ro|en 08.11.1975.09.1970.11.08.11. Srbiwe 265. Branko (Sretka) 254. Treskavica poginuo 17.1995.11. Srbiwe ro|en 1936. Miodrag (Novice) Vukovi} ro|en 10.07.05. Ravan Filipovi} poginuo 02. Treskavica . Zoran (Draga) ro|en 18. Srbiwe ro|en 28. G. Treskavica Sekulovi} poginuo 17.1967.1995.1946. G. Dragan (Stojana) ro|en 26.1995. Srbiwe 258.1961. @abqak 255.1972.11.11. Treskavica poginuo 09. Treskavica Kapuran ro|en 15. Treskavica poginuo 17.1994.11.1995. Treskavica Boqani} ro|en 04. Srbiwe ro|en 01. Srbiwe 257.1995.1972.1995.01. Kolovarice poginuo 01.05.07.05. Treskavica poginuo 17.07.11. Srbiwe 261. Milan (Tadije) 256.07.05. Srbiwe 262. Radmilo (Blagoja) Mileti} ro|en 17.06. Miladin (Jakova) Te{ovi} ro|en 07.11. Srbiwe 267.06._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ SRBIWSKE PAROHIJE Mitropolija Dabrobosanska 253. Srbiwe ro|en 04. Ravan @ivanovi} poginuo 02.07. Srbiwe poginuo 23.1995. Radovan (Koste) ro|en 23.1960.1994.1973. Nemawa (Jova) 266.1949.

Nenad (Mitra) ro|en 03.1995.07. Lupo~ Bo{kovi} ro|en 05. Spomenko (Milana) Matovi} ro|en 20.1966.07. Srbiwe 287. Milivoje (Milomira) Bijeli} ro|en 21. Srbiwe 279.1965.06.03.1963. Vuka{in (Vojina) ]eha ro|en 01. Qeskova ravan Krnojelac ro|en 05. Lupo~ Kruni} poginuo 09.1995.05. Srbiwe poginuo 23. Petko (Borivoja) Arseni} ro|en 02. Milan (Bo`a) 277. Miodrag (Blagoja) Trifkovi} ro|en 16. Zebina {uma poginuo 01.1995. Srbiwe ro|en 10. Srbiwe 280.10. Radenko (Mladena) Zari} ro|en 24.1995. Trnovo poginuo 19.01.07. Vojo (Marinka) 286.1995.02.1967.07.10. Dobro poqe poginuo 04.1972.1954. Srbiwe \urovi} poginuo 20. Drago (Mitra) Radovi} ro|en 29.01.1995. Srbiwe ro|en 07. Srbiwe 272. Srbiwe poginuo 27.08. Milo{ (Ostoje) 282.1965.1963. Kobiqa~a 51 .03.1975.1956. Milika (Rada) Kova~evi} ro|en 19.1995.1964. Srbiwe poginuo 01.1995. Zebina {uma 278.09. Treskavica Lu~i} poginuo 09.08. Srbiwe poginuo 23.1947.1995.1943. Srbiwe poginuo 04. ^ardak poginuo 25. Treskavica poginuo 19. Ostoja (Ne|a) 273. Lupo~ Pavlovi} ro|en 18.1995.10. Radomir (Milivoja) Stani} ro|en 08. Srbiwe 274. Srbiwe ro|en 14.1970._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ SRBIWSKE PAROHIJE Mitropolija Dabrobosanska 271. Srbiwe 284. Drago (\oka) 288.08.1955.1995.12. Srbiwe 285.08. Srbiwe 275.10.1995.04.1960. ^ardak \urovi} ro|en 25.1963.12. Lupo~ poginuo 01.08.07. Radomir (Krste) 281.11.07.1968. Borci poginuo 03.1995.02.1995.07. Srbiwe poginuo 03. Ranko (\or|a) ro|en 20.1995.01.1995.06.10.08. Kucin Vukovi} poginuo 07. Jago{ (Milo{a) 283.09. Previla 276.1995.04.1995.02. Lupo~ Filipovi} poginuo 03.

Nedeqko (Jovana) 299. Srbiwe 296. Srbiwe Mali{ poginuo 04.1951.10. Kobiqa~a 300. Kobiqa~a 290.10.08. Srbiwe poginuo 04._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ SRBIWSKE PAROHIJE Mitropolija Dabrobosanska 289.1967. Zoran (Momira) Popovi} ro|en 26. Kobiqa~a poginuo 04.1938.1995. Kobiqa~a Radovi} poginuo 04.1995.1958.03.1968.04.1995.10.06. Kobiqa~a Vukadinovi} poginuo 04.10.02. Dragan (Milo{a) Vuji~i} ro|en 07.05. Srbiwe ro|en 02. Kobiqa~a Stankovi} poginuo 04. Petko (Obrada) 292. Radoje (Bo`a) 305.1960.1995.1973. Srbiwe ro|en 09.07. Srbiwe poginuo 04.1943. Milan (Gojka) poginuo 03.06. Srbiwe poginuo 04. Kobiqa~a ro|en 02. An|elko (Spasoja) Bilinac ro|en 15.1972.10.10.1942.05.10.11. Vukovar 306. Gora`de 293.1972.1995. Srbiwe poginuo 04.03.10.1994. Velemir (Vlatka) Kuli} ro|en 12. Ni{i}ka visoravan Elez poginuo 03. Vukovar Milo{evi} poginuo 21. Srbiwe ro|en 01. Savo (Pera) ro|en 07. Zoran (Blagoja) ro|en 09. Milojko (Mirka) Radovi} ro|en 29. Kobiqa~a Matovi} poginuo 04. Ranko (Milisava) ro|en 24. Lupo~ Ostoji} ro|en 8.1964.10. Srbiwe ro|en 15.1995. ^elebi}i poginuo 10. Mi{uri ro|en 25.1991.1958. Srbiwe 303.1995.10.12. Srbiwe 297. Vukovar .10.10.10.10.10.1995. Srbiwe 291.1968.10. Kobiqa~a 52 Ivanovi} Vukovi} poginuo 04. Plu`ine poginuo 26.08. Ranko (@arka) 304.1991. Srbiwe 298.02.1964. Kobiqa~a 294.05. Ne|o (Milo{a) Drakul 295. Zdravko (An|elka) Trivun ro|en 26.1965.10.1995.1995.10. Kobiqa~a poginuo 04.03.1995. Kobiqa~a poginuo 04.1963.10. Srbiwe ro|en 31.1995.10.1995. An|elko (Vukadina) ^an~ar ro|en 09.1995. Veqko (\oka) 301.1991.1939. Miroslav (Jova) 302.

10. Srbiwe poginuo 02. Mitar (Janka) Skakavac ro|en 06. Srbiwe poginuo 23. Milan (Gruja) 321.1951.1960.08. Suha poginuo 02. Srbiwe 314.1992. Miladin (Sava) 317.1993. Srbiwe 323.10.1992.10.1963. Srbiwe 309. Predrag (Milanka) Pe{i} ro|en 1951.04.1968. Srbiwe poginuo 16.06. Srbiwe 315.1992.05. Mojmilo poginuo 19.06.06.1993. Dobriwa Todorovi} ro|en 20. Sreten (Milorada) Mandi} ro|en Srbiwe 310.1948. Kukavice 312.1992.07. Spomenko (Vlada) Mileti} ro|en 03.1957.07. Miodrag (Vasilija) \or|evi} ro|en 03. Skelani poginuo 27. Srbiwe poginuo 27. Gora`de poginuo 10. Gora`de 319. Sarajevo Mili} poginuo 05.1992. Srbiwe 313. Rajlovac 53 . Korijen poginuo 23.1951.01. [estaqevo poginuo 23. Miroslav (Du{ana) Mastilovi} ro|en 26. Trebiwe Komlenovi} ro|en 11.12.03.10. Srbiwe 324. Branislav (Milorada) Manxo ro|en 14. poginuo 28.04.1972.1992. Svjetlan (Milenka) ro|en 1960.05.05.09.07.1992. Srbiwe 311._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ SRBIWSKE PAROHIJE Mitropolija Dabrobosanska 307.03. Radomir (Uro{a) Dragi~evi} ro|en 1966. Gora`de poginuo 20. Gora`de 322. Bosanski Petrovac ]osovi} ro|en 09. An|elko (Vlada) 320.02.06.05. Milorad (Novaka) Gagovi} ro|en 02. Trnovo ro|en 1957. [estaqevo Burilo poginuo 12.1962.1968.1992.1992. Suha Todorovi} poginuo 12. Milanko (Ilije) 318. Milko (Qubomira) Avram ro|en 02.1992.07.06.1950.10.1992. Vi{egrad poginuo 20. Vladislav (Milana) Srndovi} ro|en 12. Trnovo poginuo 30.1992.11.1992. Gora`de poginuo 11.01.1954.1937. Mojmilo Popovi} ro|en 12.1992. Pero (Nikole) 308.08. Savo (Novice) ro|en 21. Srbiwe 316.1992.1992.

Milisav (Milivoja) Keki} ro|en 14. Sokola Ivanovi} ro|en 04.04. Sarajevo 330. Skelani 54 Lalovi} poginuo 17.1994. Haxi}i \okovi} poginuo 07.07. Miqevina . Srbiwe poginuo 16.07. Srbiwe 328.12.06.06. Wuhe poginuo 07.1992.1995.10.1963.1992.1972.1993. Srbiwe 338.1969. Radovi} poginuo 15.1968. Sarajevo ro|en 1959. Wuhe 326. Srbiwe ro|en 05.07.06.1956. Trnovo poginuo 25. Nenad (Mila) Mitrovi} ro|en 1971.1992.04. Srbiwe ro|en 12.09.06.1958. Srbiwe 341. Miroslav (Bora) ^olakovi} 334. Miqevina Fokin poginuo 08. Niko (Jovice) poginuo 04.1992.1992.1992.1951.06. Jelenko (Vojina) 327. Sarajevo poginuo 11. Gora`de poginuo 07.06. Srbiwe 335.1952.1992.10.06.05. Du{ko (Slavka) Ostovi} 340. Sarajevo ro|en 14. Bilinac ro|en 12. Srbiwe 339.03.1953. Mostar poginuo 15.11._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ SRBIWSKE PAROHIJE Mitropolija Dabrobosanska 325.1992.1964. Nexari}i poginuo 25. Srbiwe poginuo 12. Milorad (Nikole) Kova~evi} ro|en 1952.12.1971.1992. Dragoqub (Janka) Todorovi} ro|en 10.06. Bo{ko (Bo{ka) 331.01. Srbiwe 332. Radomir (Ostoje) Radovi} ro|en 15. Zoran (Steva) 336.1995.08. Nikola (Du{ana) Majdov ro|en 15. Sarajevo poginuo 07. Srbiwe Starovi} ro|en 30.1995.1947. Dragan (Ilije) ro|en 11.05. Srbiwe poginuo 07.06.05.1949. Radislav (Milo{a) Matovi} ro|en 1965.1992.06. Srbiwe poginuo 08.1992. Milija (Radovana) Drakul ro|en 1952.10. Milan (Bo{ka) 337. Dario (Vere) ro|en 01.1992.1992. Gacko 333.10.01.07. Sarajevo 329. Lubure ro|en 28. Veqko (Ostoje) 342. Srbiwe Te{ovi} poginuo 26. Wuhe poginuo 22.

Srbiwe poginuo 18.1941. @arko (Petra) Paprica poginuo 07.10. Qubo (Gojka) Davidovi} poginuo 10. Prije|el Obu}ina poginuo 20. Niko (Slavka) ro|en 10.06. Mirko (Veqka) 350.1953. Trnovo poginuo 20.06. Srbiwe poginuo 20. Papratna wiva Ogwenovi} ro|en 17.06.1944.09.01.1941. Rade (Gojka) ro|en .11. Srbiwe 357.05. Slavko (Draga) 354.1992.09.1992. Srbiwe ro|en 26. Filipovi}i Vukovi} poginuo 02._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ SRBIWSKE PAROHIJE Mitropolija Dabrobosanska 355. Papratna wiva poginuo 20.1976.1992. Srbiwe ro|en 28.12. Papratna wiva 351. Kakaw poginuo 18.07.09.1992.04.02.1959.09. Slobodan (Lazara) Mastilo ro|en 11. Rajko (^edomira) Klepi} ro|en 1962. Ratomir (Draga) Golijanin ro|en 01.1956. Vide (Nikole) 356. Papratna wiva poginuo 20.04.1962.1992.09. Srbiwe ro|en 01. Srbiwe poginuo 18. Trnovo 344.1992. Jo{anica Simovi} ro|en 22. Bo{ko (Petka) 359.01.09.1993.1992.10.08. Petko (Janka) 360.08. Srbiwe 343. Kalinovik 358.1937.1992.09. Milorad (@ivka) Stani} ro|en 18.1957. Papratna wiva Mileti} ro|en 14.1956.1993. Srbiwe 348. Papratna wiva Andri} poginuo 20.1992. Srbiwe poginuo 20. Mladen (Radovana) Popovi} ro|en 1971.09.01. Budaw poginuo 20.06. Papratna wiva poginuo 20.1960. Papratna wiva Pejovi} ro|en 1956. Dragan (Milana) ro|en 19. Kalinovik ro|en 20.1992.1992. Milan (Marka) 352.1959.09.1992. Velemir (Sima) ro|en 05.05. Marko (Branka) Laki} ro|en 19.1940.1992.10. Srbiwe 345.1992. Beograd 347.09. Qubu{a 55 .1992.1992. Srbiwe 349. Srbiwe 353. Grabovi~ko brdo Vukovi} poginuo 19. Papratna wiva 346.09.03. Papratna wiva Stankovi} poginuo 20. Papratna wiva Mijatovi} poginuo 20.

10. Srbiwe ro|en 20.11. Srbiwe 364.08. Markov orah ^an~ar poginuo 10. Pero (Pera) ro|en 25.04. Srbiwe 362.1975.09.1993.09. Milomir (Bo`a) 374.1995.1959. Ocrkavqe 56 poginuo 10.1996.01. Zoran (Milana) 369. Srbiwe 370.1992. Kolun poginuo 10.11. Maxari Me|o ro|en 27. Srbiwe 371.03.09. Uro{ (Lazara) 376.1955.02.04.04.1940.09.03.1952.04. Me{trevac poginuo 11. Srbiwe 378.04. Kolovarice poginuo 06.10.1992. Srbiwe 367.1955.01.02.1993. Srbiwe 377. Jovo (Bo{ka) ro|en 19. Dragan (Novice) Kuli} poginuo 01. Qubu{a Drakul poginuo 15.12.10.1993. Tjenti{te Topalovi} [kobo poginuo 09.06. Milovan (Slavka) Ivanovi} ro|en 03. \e|evo .1935.10. Qeskovik Blagojevi} poginuo 18. Novica (Peri{e) Fundup ro|en 20.1992. Dimitrije (Jova) ro|en 1948. Srbiwe preminuo 24.1993. Srbiwe Ristovi} poginuo 02. Milo{ ([}epana) \evi} ro|en 13.02. Pavle (Obrena) ro|en 13.1955.1993. Dobrilo (@ivana) Mati} ro|en 25. Nenad (Rada) 368.1992. Srbiwe ro|en 24. Srbiwe ro|en 12.1993.12.02.1963.11.1960. Blagoje (Milana) Fundup ro|en 07. Nekopi 366. Srbiwe preminuo 1992. Srbiwe preminuo 25. Zavidovi}i preminuo 21.1993.1971.02._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ SRBIWSKE PAROHIJE Mitropolija Dabrobosanska 373.1951. Qubu{a poginuo 05. 361. Brod 365.09.02. Trbu{~e ro|en 21.05. Patkovina Simi} Vi{wi} ro|en 01. Niko (Manojla) 375. Srbiwe ro|en 06. Radenko (Reqe) 372.1953.1966. Srbiwe poginuo 07.1953. Srbiwe ro|en 05.04.10.1946. Filipovi}i Paprice poginuo 23. Vasika (Vlatka) poginuo 02. Veselin (Milo{a) Krnojelac ro|en 20.1993. Ko{ir 363.1994.1945.1993.1993.

Srbiwe poginuo 11. Papratno 384. Strahiwa (Dragutina) Kova~ ro|en 1941. Srbiwe 388.1993.07.03. Boro (Sava) Gavran ro|en 1942.02.04.1997. Srbiwe preminuo 19.1955.10. Nik{i} preminuo 23. Korjen 396. Slavko (Vasike) Ivanovi} ro|en 20.06.05. Srbiwe preminuo 22. Zdravko (Mitra) ro|en 1935. Zoran (Perka) ro|en 07.1992. Petar (Du{ana) 392. Srbiwe preminuo 1997. Milorad (Mirka) ]ur~i} ro|en 1937.1994. Srbiwe preminuo 23. Srbiwe preminuo 30.09. Srbiwe preminuo 15. Nikola (Jovice) Dragi~evi} ro|en 07. Srbiwe preminuo 01. Miqevina ro|en 09. Srbiwe ro|en 14.10. Beograd 390.02. Srbiwe preminuo 14. Sretko (Spasoja) 391.04.1995.1994.1965. 386.1994.1994.06. Petko (Marka) Bilinac ro|en 27. Srbiwe preminuo 24.1995.1939. @arko (Manojla) \aji} ro|en 17.04.04.1941. Srbiwe 382.1944. Ranko (Vlatka) 387.1995.04. 395.1994. Kova~evi} Sekulovi} ro|en 09. Radomir (Dragoquba) Drakul ro|en 23.09. Rajko (Obrena) Arseni} ro|en 1937.1994. Srbiwe preminuo 29.02.05.1956. Slavko (Bo{ka) 385.1956.1994. Srbiwe 383.1995.1950. Srbiwe preminuo 24.1940.1995. Srbiwe 389._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ SRBIWSKE PAROHIJE Mitropolija Dabrobosanska 379.1992. 394.11.09.04.08.1939. Srbiwe 381.02.12. Miqevina ro|en 15. Beograd Obradovi} \urovi} ^an~ar 380.05.01. Srbiwe preminuo 05. Grujo (Marinka) Simovi} ro|en 20. Srbiwe preminuo 02. Srbiwe preminuo 08. Nekopi 57 . Vlatko (Ne|a) ^an~ar ro|en 1934.02. Ne|o (Petra) Petrovi} ro|en Srbiwe preminuo 13. Pqevaq~i} 393.1997.1952.10. Srbiwe preminuo 08.

1964. Poqice Vukovi} ro|en 09.04.09.03.01. Milosav (Vukole) Savi} ro|en 20.1962.1992. Milenko (Pera) 408. Srbiwe 399.1970. Ostrmci poginuo 30.1992.1942.1992. Srbiwe 407. Dragan (Dobrila) Jankovi} ro|en 20.1960.1958. Jovica (Sreta) Filipovi} poginuo 14.05.03.1960.1941.09.12. Srbiwe ro|en 12. Jovo (Milo{a) 400. Radivoje (Vasilija) Filipovi} ro|en 06.08. Srbiwe poginuo 19. Trnova~e poginuo 20.06. Srbiwe 406. Srbiwe poginuo 19. Srbiwe 404.05.07.06.1992.11.12. Srbiwe 411.1956.01.07. Novica (Bo`a) ro|en 01.04. Momir (Stojana) \urovi} poginuo 06.07.1992.1958.06.01. Baki} poginuo 03. Ranko (Toma) 412. Risto (Pera) [upeta 403.06. Tro{aw Sekulovi} poginuo 13.11.1992.1992.05. Milomir (Milenka) Kova~ ro|en 01. Srbiwe 409.1992. Srbiwe 414.1943. Velibor (Milivoja) Mileti} ro|en 22.1976.1935. Bu|enovac Blagojevi} ro|en 15. Tro{aw 397. Srbiwe 401. Srbiwe poginuo 12.1992.08.02.1938.1939. Srbiwe 410.1992. Ivqaci Joji} ro|en 16.07.1976.1992.1966.1992. Jo{anica Blagojevi} ro|en 10.08. Srbiwe poginuo 20. Srbiwe 413. Tro{aw 58 SRBIWSKE PAROHIJE poginuo 23.1992.08._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ Mitropolija Dabrobosanska ro|en 28.1992. Dobrivoje (An|elka) Mileti} ro|en 06. Kozja luka poginuo 20. Milivoje (Rista) Blagojevi} ro|en 14.07.08.1960.08. Jo{anica . Srbiwe 398.1992. Kozja luka poginuo 07.05. Radivoje (Trifka) Jovovi} ro|en 01. poginuo 11.1992.09.1992.01.12. Milan (Dragi{e) Vladi~i} ro|en 08. Radomir (Miladina) Rebi} ro|en 15. Srbiwe 405. Srbiwe poginuo 13. Srbiwe 402. Qeskova ravan poginuo 12. Sokola poginuo 12. Kozja luka poginuo 23.1992. Lazar (Branka) ro|en 10.

Novica (Mitra) 425. Vladimir (Milovana) 415.1993.03.10.10. Milo{ (Obrada) ro|en 18. Vu~evo Trifunovi} ro|.03.01.07. Srbiwe 417._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ SRBIWSKE PAROHIJE Mitropolija Dabrobosanska 421.1993.07. Zdravko (Vukole) Bilinac ro|en 22.08. 430. Srbiwe @ivanovi} poginuo 12. Srbiwe ro|en 02.03.1993.06. Milenko (Bogdana) Vuji~i} ro|en 04.06. Srbiwe 416.06.10.11.01. Mje{aja poginuo 22.1951.1946. Milovan (Novaka) Radovi} ro|en 09.1995. Srbiwe poginuo 19.1995.1993. Srbiwe poginuo 12. Miodrag (Milivoja) \aji} ro|en 01. Srbiwe poginuo 28.04. Srbiwe 427. Srbiwe 418.1994. Gojko (A}ima) Filipovi} 426. Drago (Miladina) poginuo 01.1963. Srbiwe 424. Mato (Petra) 428.05. Brod poginuo 12. Srbiwe 419.1993.1966.01. Drago (Rada) Pqevaq~i} ro|en 26. Milivoje (\or|a) Drakul ro|en 25.12. Slavoqub (Vladimira) Todovi} ro|en 27. Filipovi}i poginuo 24. Srbiwe poginuo 11. Srbiwe 420.1995. Gorwi Gradac [olaja ro|en 08. Srbiwe Vukovi} ro|en 19.1947.02.01. 432. Plu`ine poginuo 04.03.1960.06.03.06.1964.03.1993.10.01.1993. Srbiwe 431. Vinko (Nikole) Jeftovi} poginuo 04.1993.1951.03. Srbiwe Srdanovi} ro|en 23. Srbiwe ro|en 04. Stevan (Koste) ro|en 06.1939. Srbiwe 422. Srbiwe poginuo 04.08.12. Miqevina 429.1959.06. Mom~ilo (Pera) 423.1944. Srbiwe poginuo 14. Srbiwe Mojovi} poginuo 24.1971.1943.1993. Mje{aja 59 . Ribari A}imovi} ro|en 25.01. Mje{aja poginuo 09.1938.1950.08. Ribari poginuo 05.11.03. Jo{anica poginuo 04.1993.03.1993.1964. Trifko (Obrada) Mitri} ro|en 05.1993.1993.1935. Srbiwe poginuo 03. Velimir (Svetozara) Kruni} ro|en 15.1993.1939.

Dragoqub (Stjepana) Avram ro|en 15. Radmilo (Pera) Kosti} ro|en 25.1992.12..1992. Srbiwe poginuo 20.01. Srbiwe 442.11..1995.. Ribari poginuo 24.06.09. Jami}i pogin. Srbiwe poginuo 31.1968.1992. Dragoslav (Milivoja) 448...09.1993.01.04.1958.01.12. Novak (Reqe) Golijanin ro|en 01. Zebina {uma poginuo 19.05. Srbiwe poginuo 20..1961.09. poginuo 24.06. Milovan (Lazara) Mati} ro|en 31.1992. Trnovo 434.. Milojko (Milana) Vukovi} ro|en 20. Sarajevo 449. @arko (Milovana) ro|en 20. Srbiwe preminuo 01. Vidoje (Sava) Kunarac ro|en 28. Mje{aja 441.1964..1992..02.1992. ro|en 09.. Grdijevi}i poginuo 29. Srbiwe poginuo 23. Dra`evo poginuo 23.08.1949. Srbiwe 451. Dragoslav (Gojka) Filipovi} ro|en 25..1967.._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ Mitropolija Dabrobosanska SRBIWSKE PAROHIJE Pqevaq~i} 440. poginuo 20..10.11.1992. Marko (Marka) Markovi} ro|en 17. Milan (Mikajla) Golubovi} ro|en 18.1940.. Srbiwe preminuo 11. Sarajevo poginuo 02. Jami}i 60 poginuo 23. Zdravko (Rajka) Trivun poginuo 01.1936. Srbiwe 437.1967.1995.05. Trnovo 455.05. Trnovo poginuo 04. Srbiwe 433. Radovan (Nikole) Popovi} ro|en 30. Vide (\ura) Vitkovi} ro|en 21.07..02.06.12..1992. 457. Srbiwe 446.04.07. Obradovi}a kosa poginuo 20..1992.07. Radivoje (\or|a) \urovi} ro|en 12. Ma{i} ro|en 05.1958.08.1963.01.. Tihomir (\or|a) Milanovi} ro|en 1973.1946. Ilija (Mitra) Kova~ ro|en 30..1967.1958. Rade (Mila) Kova~evi} ro|en 03. Zoran (Dika) 445.08. Srbiwe 438...1993..1993.1992.04.07.1995. Slobodan ( ) Petrovi} dobrovoqac iz Gorweg Milanovca 447.1970. Srbiwe poginuo 02.07..1945.05.1943. Jami}i poginuo 23..03. Srbiwe 458.08.05. Srbiwe 436.02.1992.07.1992.03... Sekul (Jova) Stani} ro|en 07.1995.1976. 435.1992.06..07. Jami}i poginuo 23. Srbiwe 453.1995.04.06. Papratna wiva poginuo 20. Drago (Danila) Srndovi} ro|en 01.10. @eqko (Jago{a) Vre}o ro|en 09.1964.. Srbiwe 444..1938.1964. Srbiwe 456. Proslop 439. Srbiwe 450.05. Srbiwe poginuo 14.1995.. Ribari .1957. Prequ}a 454.07. Srbiwe 452. Srbiwe 443.1992.. Papratna wiva poginuo 14..09.03. Dragan (Spasoja) Elez ro|en 20... Srbiwe poginuo 29. Miloje (Milo{a) Davidovi} ro|en 1971. 12.1992.1966. [tovi} poginuo 17..03.1992. Srbiwe Markovi} ro|en 26. Wego{ (Stojana) Savi} ro|en 21.1992...

Ti Gospode. Protojerej Momir Vasiqevi} 61 . Na opjelu su ~inodejstvovali ~etiri sve{tenika. Pla{imo se da }e nas spustiti u grob. a ostaviti svoje ro|ene. na{ je `ivot u wegovim rukama. miran. Nenad je bio sedmo djete po ro|ewu i blizanac. k}erkom i unu~adima provodi mirno svoje posledwe dane brinu}i se jednako o spasewu du{e. spasti. i tako }emo istruleti i postati zemqa. onda svaka bojazan prestaje: tada se i grehova na{ih mawe bojimo. boje se i u`asavaju. NENAD GOLUBOVI] Ro|en 1932. ma da je znao. {to }emo mi umreti. koji je ~itav svoj `ivot proveo u molitvi. da }e{ ih zastupati. jer se nadamo da }e nas On spasti. Vide}i pred sobom Spasiteqa sveta. Jo{ se od mnogoga {ta mo`emo bojati. od zla sa~uvati decu na{u. doselio je u Sarajevo. ali i mitropoliti koji su rezidirali u Sarajevu. Spasiteq na{. Tako po neki se boje da ne umru uskoro. god. u nesre}i ute{iti. ali nas Spasiteq samo mo`e spasti od svakog nespokojstva. Kao redovnog posjetioca svih Sarajevskih hramova i istinskog bogoqubca i bogomoqca upozna}e ga svi sve{tenici koji su bogoslu`ili u Sarajevskim hramovima i okolini. Redovno je postio. koje volimo. kada mi sa wima ve} vi{e ne budemo. Ali za{to to? Spasiteq na{ ne}e dati da umremo pre vremena. ve~ito u vatri goreti. povu~en i pobo`an. u selu Jela{je-Visoko. tako i u ratu. 1957. Od djetiwstva tih. ve~ito plakati. Gospod je usli{io molitve ovog revnosnog i trudoqubivog ~ovjeka. a kad je on s nama onda }e nas on sa~uvati od tih predsmrtnih muka. Narod bi rekao da je vi{e `ivih. po re~i tvojoj. spasewe je na{e od ve~nih muka. Preminuo je poslije kra}e bolesti i usnuo mirno. Ali ako se setimo na{eg Spasiteqa. otpu{ta{ s mirom slugu svoga. onda }e nas on spasti od ve~nih muka. . koja }e udajom za Nedeqka Popovi}a postati popadija Jefija. Po~ivaj u miru i Bog du{u da ti prosti. Otac Bogdan i majka Marija R. onespokojavaju se. Stra{ne su to muke! Ve~ito `iveti.._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ KAKO TREBA DA GLEDAMO NA SVOJU SMRT Sveti i pravedni Simeon. Za{to se mi od toga pla{imo? Na{ spasiteq i u grobu ne}e nas ostaviti. Kada se setimo i pozovemo u pomo} Spasiteqa. Neki hri{}ani. bio je umiren. tebi }emo ih preporu~iti. nego o~ajavati. u nu`di }e{ im pomo}i. liturgiju ni nedeqom ni praznikom. Da. Ali za{to se od toga sada bojati? Spasiteq }e na{ biti s nama.. Nestorovi} rodili su 10 djece. Kako i ne bi kad Nenad nije propustio nijednu Sv. kad se sete da i oni moraju umreti.zatrpati zemqom. Tebi Hristu Bogu na{em sada ih preporu~ujemo. dobrome nau~iti. Prije zaposlewa u po{tu gjde je radio do penzionisawa kratko je radio u Brezi i Vare{u. pa ma kako na{i gresi te{ki bili. pomilovati i sa~uvati. ko u nesre}i ute{iti. onda je vrlo lako sebe umiriti. i kada budemo umirali. {ta nam to poma`e? Boqe se moliti Spasitequ. ve} je kazao: “sada. Ponekad nas pla{e predsmrtne muke onih koji umiru. Ponekad nas u`asava. Molimo se uvek wemu i umrimo s tom molitvom. jer vide{e o~i moje spasewe tvoje”. kako je i `ivio 16. a sahrawen je po wegovoj `eqi u grobqu pored Romanijske Lazarice. Ratne strahote pre`ivio je u Sarajevu i bio je rawen. Tako je ~inio u bezbo`ni~kom sistemu. Stra{ne nas muke ve~no po smrti o~ekuju. on se nije stra{io svoje smrti. Gospode. wegova nada i ponos. Po zavr{etku rata izlazi na Romaniju gdje sa svojom suprugom. i kad nas pozove mi }emo vaskrsnuti. ispovjedao se i pri~e{}ivao. rodbinu na{u i sve mile na{e. i verujemo da ih Ti ne}e{ ostaviti. Tu se o`enio i posle godinnu dana rodila mu se jedinica k}er. Umre}emo . Upokojio se mole}i se Bogu sa brojanicama u ruci. decembra. on }e ~uvati na{ prah. ~im je video Gospoda na{eg Isusa Hrista. ko ih u dobrome pou~iti i od zla sa~uvati? Na{ i wihov Spasiteq. A kad umremo s tom molitvom Spasitequ. da on posle toga ubrzo mora umreti. ve~ito u mraku biti! Uostalom. jer mu je tako bilo predskazano Duhom Svetim.kako }e oni bez nas `iveti? Ko }e im u nu`di pomo}i. kada budemo umirali.

No Wegova neobi~na li~nost nije mogla ostati nezapa`ena. Bijelo Poqe Bo`idar Vasiqevi}. 4. ocem wihovim. A oni odmah ostavi{e la|u i oca svojega i po|o{e za wim. 1. Me|u qudima koji sede u tami i seni smrtnoj Hristos je na{ao svoje prve sledbenike. Obe}awe se ispunilo: mre`om propovedi svoje apostoli su ulovili svu vaseqenu (Kanon svetih apostola). I re~e im: Hajdete za mnom i u~ini}u vas lovcima qudi. Vi{egrad “Kolo srpskih sestara”. brata wegova. Trideset godina On je proveo me|u qudima. Wih Gospod naro~ito nagra|uje za bezrezervnu re{enost da Mu sleduju. jer bijahu ribari.36-42). najmawe proroke. lovcima koji }e mre`om jevan|elske propovedi loviti du{e qudske i izvla~iti ih iz mora zla i pridobiti ih Bogu.1-11. Jn. Na poziv Hristov. On im daje ime: Voanerges. Teofilakt i Zigaben). Ni{ Jovan Radovi}. Prvi sledbenici su dokaz toga: radi Wega oni ostavqaju sve. Jer.37-51) Stih 18-20: A idu}i pokraj mora Galilejskog. vidje dva brata. ti }e{ se zvati Kifa. ^arobnom pojavom svojom. Uticaj Hristove li~nosti bio je neizmeran: prosti ribari ostavqaju sve i odlaze za Wim. Od Galileje nisu o~ekivali nikakvo dobro. A oni odmah ostavi{e mre`e i po|o{e za Wim. mnogi su Ga znali. i gle. Prvo wihovo pozivawe opisuje jevan|elist Jovan (Jn. Petar i Andrej su poznavali Hrista i pre ovoga. kad je pozvao prve sledbenike. Wen blag i plemenit lik osta}e svim wenim bli`wim u vje~nom sje}awu kao uzor kako treba na{u vjeru ~uvati i u Boga se uzdati. sinovi Zevedejevi Jakov i Jovan ostavqaju u taj ~as ne samo mre`e i la|icu.18-25. gdje bacaju mre`u u more. sin Jonin. Pada u o~i naro~ito da jevan|elist Matej nagla{ava krajwe siroma{tvo sinova Zevedejevih: Isus ih je na{ao gde sa ocem svojim krpe mre`e svoje. On je trideset godina `iveo }ute}i. ^itav `ivot trudila se da drugima ugodi i pomogne. Sokolac Dobrivoje Kne`evi}. Bog da je pomene u carstvu svom i podari vje~ni `ivot. Jovan veli da je Hristos ugledav{i Simona gde ide k Wemu. Pored toga.42). gdje krpe mre`e svoje. 1. Stih 21-22: I oti{av{i odatle vidje druga dva brata. “Oni su toliko bili bedni da nisu imali ~ime kupiti nove mre`e. i pozva ih. i On ih nagra|uje za to obe}awem da }e ih u~initi lovcima qudi. Jakova Zevedejeva i Jovana brata wegova. 1. A Matej tvrdi da se zvao tim imenom. [tutgart 500 din 1500 din 5000 din 50 DM 100 din 10 DM 500 DM SJE]AWE KSENIJA KOVA^EVI] (1925-1998) Ro|ena je u poznatoj porodici Mi}ovi} od oca Krste i majke Nevene.17). Na tom `ivotnom putu podnijela je mnogo te{ko}a ali nikada nije klonula duhom. zvanoga Petar. Mk. 1. jer veli: vide Simona zvanoga Petar (Zlatoust. Simona. 3. Bijela Brda Ilija Udovi~i}. Wegova propoved je bila u po~etku. Oni su `ivotom i apostolstvom svojim opravdali to ime: ni iz ~ijih usta ne grmi tako pora`avaju}a grmqavina nebeskih tajni i ~uda kao iz usta u~enika koga Isus qubqa{e. Kragujevac “BIOTEHNA”. Lk._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ PRIKAZ KWIGE PRILO@NICI “DABRA” Mitropolit Nikolaj Mr|a TUMA^EWE SVETOG JEVAN\EQA PO MATEJU PRVI U^ENICI HRISTOVI (Mt. u la|i sa Zevedejem. i Andreja. 5.16-20. On je privla~io Sebi vi{e pojavom nego propove|u. Ovoga puta Hristos po drugi put poziva wih na apostolsku slu`bu. Vjernici iz [tutgarta: @ivka Stefanovi} Dobrivoje Simi} Qubica Mikavica Mila Jovanovi} Sla|a Langovi} Pero Tu~ev Jagoda Simovi} Olga ]irovi} Stevka [quka Milena Renkl-Ristovi} Slava [quka Zora Jagodi} Drago Risti} 20 DM 20 DM 10 DM 10 DM 10 DM 10 DM 10 DM 10 DM 10 DM 10 DM 10 DM 10 DM 10 DM Slavenko Mikavica. a ovde wih obojicu poziva Hristos. i `ivotom propovedao ono {to je docnije propovedao re~ima tri godine. ve} su popravqali stare” (Zlatoust i Teofilakt). {to zna~i Pe- 62 tar” (Jn. ve} i oca svoga (st. Galileja daje prve apostole. Bog joj je uvijek bio jedini oslonac. Andrej poziva Petra. jerej Obrad Tasi} . Od malih nogu svojom pjesmom u hramu slavila je Boga. {to zna~i sinovi groma (Mk. rekao: “Ti si Simon. Sve {to je bilo bo`ansko u du{ama qudskim otimalo se k Wemu. tj. Jovan veli da su oni saznali za Hrista od Prete~e i do{li k Wemu pre no {to je Prete~a bio ba~en u tamnicu. 22). mada Wegovu propoved nisu ~uli. Kod Jovana. ne projavquju}i javno Svoju Bogo~ove~ansku silu (sem u 12 godini).

G. Pozdravqam sve prisutne a posebno nama drage goste Mitropolita G. ali da ona zbog toga nije mawe zna~ajna. Ova izlo`ba u Sarajevu imala je za ciq da poka`e najprije duhovno i kulturno bogatstvo Srpskog naroda. Bilo je to ve~e u slavu Hilandara i tropolita da otvori ovu izlo`bu”. godi{wici proslave Hilandara. Ovu izlo`bu pod nazivom “Osam vekova srpske du{e” priredio je “Glas Srpski” iz Bawaluke. ali i uticaj Hilandara kroz istoriju. Nikolaj . proslave wegove 800.va. ne mali broj posjetilaca me|u kojima su prime}eni gosti iz diplomatskih Protojerej Momir predstavni{tva i ambasada. Teodor Romani} u najavi je rekao: “ova izlo`ba kasni svega tri dana od centralne proslave koja je po~ela na praznik Vavedewa Presvete Bogorodice u manastiru Hilandaru. i kulturVasiqevi} nog i politi~kog `ivota grada Saraje- 1 . godi{wice u SaIzlo`bu je ve} na otvorewu posjetio rajevu. Ne treba zaboraviti da je i izlo`ba grafika o manastiru Hilandaru autora Veqka Mihajlovi}a iz Beograda privukla pa`wu posjetilaca i pribli`ila im manastir u ovoj 800. Nikolaja i kardi- nala Vinka Puqi}a i molim na{eg Mi.Broj 13 Priprema i ureðuje: protojerej Bogdan Stanišiæ U SLAVU HILANDARA U organizaciji sarajevske Prosvjete u izlo`benom prostoru galeriji Novi hram u Sarajevu 7. Obadvije izlo`be po `eqi organizatora otvorio je Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit Dabrobosanski G. G. a otvorena je u okviru ~etvrtog svesrpskog festivala monodrame. decembra ove godine prire|ena je izlo`ba fotografija o manastiru Hilandaru. izlo`ba je prije toga prire|ena u Srpskom Sarajevu u prostoru Mati~ne biblioteke u Lukavici.

U wemu: skladom sabornog hrama i mnogih paraklisa. snagom velikih pirgova i utvr|ewa. Od skoro o~uvanih 1. do{li su i do Manastira Hilandara. ali ponekada u ne{to mawoj meri. Ve}ina majstora slikara su Grci. a bilo je i nekoliko Srba. starim rukopisnim kwigama. Kao {to se pre osam vjekova u manastiru Vatopedu zagrli{e otac i sin. Najmawe ih se sa~uvalo skog hrama. pla{tanicama. poveqama. godina manastira Hilandara. Zidno slikarstvo je u manastiru nastavqeno sve do 17. shvata i ose}a ne{to vi{e {to se ne ose}a van Svete Gore. samo zbog toga {to je manastir ponekada bivao u nevoqi i siroma{tvu. Svako to slikarstvo ima svoje vreme. Iako nisu poznate pojedinosti sna`nih zemqotresa 1560. pa i 18. nema ni izdaleka kulturno blago koliko je hilandarsko. tog Bogorodi~nog vrta. [to je starije vreme wihovog postanka one su malobrojnije. morali iz vremena podizawa hilandarske crkve (oko 1199. a {to se vi{e pribli`avaju na{em vremenu one su obilnije. Zlatna epoha fresko-slikarstva u manastiru Hilandaru zavladala je u vrijeme vladavine kraqa Milutina. Tako. Razne nevoqe koje su u pro{losti snalazile svetogorske manastire. Kada su Katalonci u 14. To je prekrasna izlo`ba Jevan|eqa Bo`jeg u slici i drugim eksponatima. sa svetiwama u Srbiji i {ire. gdje je Bogorodica glavna duhovna snaga za stvarawe i ~uvawe duhovnih i materijalnih dela neprocewive vrednosti. godine. a ponekad i du`e. koje traju po sedam sati svakodnevno. zasejali mnoge biqke svoje kulture i rod je preizobilan. Ima i drugih veoma vrednih. To su ~inili i u drugim manastirima. tako se wihova dela grle ve} osam vjekova. godine. ktitora sada{weg sabornog hilandar- su naneti ogromne {tete ovom manastiru i ostalima na Atosu. To je vidqivo ~udo Bo`je. A 1821. gdje su srpski narod i srpska crkva. rasprostrla daleko izvan svojih narodnih granica. slikar Jovan i drugi. koje nisu za potcewivawe. ima ih prili~no sa bogatim slikarskim ukusom. Ona se kao retko kod kog naroda. Sveta Gora je jedan od Bo`jih vrtova. Starih zlatarskih radova danas se u Hilandaru ~uva malo. naro~ito onaj iz 1722. i iznad svega pojawem i molitvom. “Blago Svete Gore”.godine. svoje karakteristike i svoje vrednosti. u ovom Bogorodi~nom perivoju (vrtu). kada je veliki deo manastirskog konaka pretvoren u pepeo. Ikone su najvi{e stradale od crvoto~ine i vatre. ali se iguman Danilo sa monasima uspio odbraniti. vjeka. godine). Me|u wima je i Izbor- . svaki posetilac manastira Svetog Save i Prepodbnog Simeona. Navr{ilo se 800. kao {to su Georgije Mitrofanovi}. Hilandar taj “Kov~eg Vizantije”. mo}ima ~udotvorne ikone Presvete Bogorodice Trojeru~ice i drugih mnogih ikona. bili su vidqivi i mnogi eksponati kulturnog blaga manastira Hilandara. upadali u Svetu Goru radi pqa~ke._____________________________________________DABROV INFORMATOR 13_____________________________________________ OSAM VEKOVA SRPSKE DU[E Istorija srpskog naroda i srpske kulture veoma je bogata i u svakom pogledu pou~na. veku. vodi nas ka dubqem razmi{qawu o 2 wegovom osmovekovnom postojawu. klepalom. a ve~eras ovom organizovanom izlo`bom izlazi se u javnost ovde u gradu Sarajevu i delu na{e crkve i naroda. i 1585. monasi Sava i Simeon. hrisovuqama. `ivopisom. snalazile su i manastir Hilandar. tokom gr~kog ustanka tu|i vojnici su bili u Svetoj Gori i grejali se lo`e}i hilandarske rukopise. Nema sumwe. Najdragocjenija mozaji~na ikona u manastirskoj riznici je Bogorodica sa Hristom u naru~ju. U nedavnoj izlo`bi u Solunu. pri~aju}i nam veliku pri~u srpskog podvizavawa i upodobqavawa Bogu. puni se vrednim dragocenostima stotinama godina. ni jedan manastir nastao na teritoriji Srpske dr`ave. Ni{ta mawi neprijateqi nisu bili ni po`ari.000 rukopisnih kwiga.

Petra i Pavla u Kakwu. u hramu u Zavidovi}ima slu`ena Izobraziteqna . vjeka. g. pa knez Lazar i potowi srpski despoti. Prva ruska poveqa datira iz 1556. a ono {to ih ima nisu zanemarqivi. vjeka sve je mawe darova dobijao Hilandar. Autor barjaka je karlova~ki slikar Stefan Gavrilovi}. slu`ena sv. a 150. Ostalo je od gr~kih vladara._____________________________________________DABROV INFORMATOR 13_____________________________________________ no jevan|eqe vojvode Nikole Stawevi}a. doma. [to se ti~e 19. Dana 19. u Hilandarskoj riznici ~uva se 160. diploma . ruskih imperatora. vjeka. Posle sv. Proroka Ilije u Busova~i. Safeta uz na{e o{tro upozorewe {to to ~ini on je obe}awe da to vi{e ne}e da ~ini.VJERSKI @IVOT U ZENI^KOM KRAJU Izvje{taj o bogoslu`ewima i osatalim aktivnostima van zeni~e parohije i crkvene op{tine. a sa druge strane likovi kneza Lazara i kraqa Milutina. Avgusta 1998. slu`ena je sv. Po ugledu na oca. kada je na ruskom carskom prestolu bio car Ivan Grozni. Dana 2. (Preobra`ewe Gospodwe) slu`ena izo- 3 . Uz veliki broj vjernika cijele la{vanske doline obavqen je slavski obred . liturgija u hramu u Travniku gdje se tako|e ispovijedilo i pri~estilo mnogo vjernika. Jula (petak) 1998. nastojawa SGV-a da uzme kqu~eve od crkve i hrama na upravqawe od starih odbornika koji su hram posje}ivali i prije rata . g. Du{anov sin Uro{ isto je to ~inio. godina manastira Hilandara. Tako je ba~ki episkop Jovan Jovanovi} podario jedan barjak sa ikonopisom Vaznesewa Hristova. Dana: 12. iz {ezdesetih godina 14. godine. toj najbogatijoj srpskoj riznici kulturnih blaga. Veoma su va`ne poveqe kraqa Milutina kojih ima mnogo. Milutinova vladavina za manastir Hilandar je zlatno doba. ho}u da naglasim koliko je va`na i ova izlo`ba. Petar i Pavle slu`ena sv. Darivao ga je vi{e puta zlatnom poveqom. slu`ena sv. Sa ovom malom ilustracijom o vrijednostima manastira Hilandara. a i dve vla{ke poveqe datiraju iz 16. liturgija u hramu u Zavidovi}ima gdje se okupilo dosta vjernika ispovijedilo i pri~estilo uz veliko zadovoqstvo i odu{evqewe {to je sve{tenik sa wima u molitvenom zajedni{tvu i {to nisu zaboravqeni. Liturgija u hramu Sv. g. a neke su od vla{kih kne`eva. Dela novije slikarske umjetnosti ne treba tra`iti u Hilandaru. Dve su poklon bugarskih careva. Dana 10. Poslije bogoslu`ewa odr`an je sastanak sa tamo{wim doma}inima i predlo`en Crkveno-op{tinski odbor u svrhu re{ewa nastalih problema . god. Jo{ bih napomenuo. Ona je u isto vrijeme i najstariji spomenik srpske kwi`evnosti u Hilandaru. Veliki broj vjernika se ispovijedio i pri~estio. pa istu smatram otvorenom i pou~nom za sve posetioce. Liturgije obi{li smo hram u Turbetu gdje nismo mogli pri}i blizu zbog minskih poqa koja se nalaze svuda naokolo hrama i parh. Car Du{an Silni je voleo. a i u vreme rata. Dana: 11. ostali su prevashodno pojam za najve}u riznicu vizantijske umjetnosti. Jula (subota) 1998. i u granicama svojih mogu}nosti ga odr`avali. Potra`ili smo tim za deminirawe (uklawawe) minsko-eksplozivnih sredstava i obe}ali su da }e ukloniti sve postoje}e mine. Sveta Gora i manastir Hilanadar za nas posebno. liturgija u hramu sv. g. zadovoqni {to do~eka{e da u miru mogu proslaviti svoje i hramovne slave. srpskih gospodara. Avgusta 1998. sa unetim klasicizmom u slikarske radove na ovom barjaku. godine kojom se osniva manastir. Dana: 9. Poslije toga obi{li smo hram na Vla{i}u (Vitovqu). Avgusta (nedeqa) 1998. ap. Mitropolit Nikolaj CRKVENO . Najva`niji rukopis u Hilandary je poveqa iz 1199. Zatekli smo u hramu zatvorene ovce mje{tanina tog sela M. ap. Jula (nedeqa) Sv. Uz veliko prisustvo vjernika obavqen je i slavski obred. gdje smo bili zaprepa{}eni prizorom koji smo vidjeli. cenio i posjetio manastir Hilandar.hrisovuqa. koja se prire|uje povodom 800.

Dana 5. Preko svoje crkve. god. Glamo~. Svoje prihode ostvarujemo svojim radom. gajimo hri{}ansko dobro~instvo i milosr|e. ap. hram u @ep~u i stawe svih hramova je dosta te{ko. mu~eni~kom rodu Srpskom je poslato samo u novcu U svim mjestima do~ekani smo sa 41. Mislimo mi ne samo na Bawaluku i Jerej Jadranko Prijedor nego i na Srbe izbjegle iz Slavonije. mnoge sei wihove porodice zbriwavaju velikom rado{}u i molbom da {to stre (nov~ano) djecu bez jednog ili oba rodi~e{}e do|emo. ure|uju ~iste i dotjeruju crkvu za nedeqno Bogoslu`ewe. Kupovinom hrama u [tutgartu 1991. te i wima {aqemo preko Danilovi} manastira Visoki De~ani svoju skromparoh zeni~ki nu nov~anu pomo}. Petra i Pavla u Kakwu uz veliko prisustvo vjernika osve{tano je gro`|e i podijeqeno narodu u hramu Dana 21. pri Hramu Srba Svetiteqa u [tutgartu (eparhija Sredwo-evropska) osnovano je na po~etku ovoga rata. god. pomo} je poslata u Bawa Luku. {to }emo i ~initi. u~inili smo protokolarnu posjetu gradona~elniku op{tine Zenica g-dinu Ferdu Ali}un gdje se razgovaralo o dobroj saradwi sa pokojnim protom Miroslavom i izrazilo da }e ti odnosi da se razvijaju i u budu}e. S. nastradalom. . u unutra{wem dijelu hrama mnogo otpada od kamena. hram u Hrgama (Stogu). pijeska. U toku 1993. god. Gradi{ku i Daq. a posebno vjerskog slu`benika. parohijski dom je sru{en do temeqa (miniran). mada su sestre aktivno u~estvovale u `ivotu svoje crkve od samog osnivawa parohije za Baden . S. Slu`ena izobraziteqna u hramu u Zavidovi}ima gdje je konstituisan novi Crkveno-op{tinski odbor. Posebnu zahvalnost gradona~elnik je izrazio o povratku zeni~anina sve{tenika (J.Slu`ena izobraziteqna za hramovnu slavu u Travniku i uz malobrojne vjernike obavqen slavski obred. god. Za Bo`i} 1993. One pripremaju hranu za majstore koji su radili na adaptaciji i renovirawu. god. Benkovac i Beogradsku Bogosloviju. Sav inventar je iz hrama izmje{ten. U 1995. god. paroh zeni~ki u pratwi evropskih posmatra~a iz @ep~a obi{ao je: manastir Vozu}ica u Vozu}u. Dana 28. Septembra 1998. Vel. poma`emo svojim sve{tenicima u organizovawu vjerskih i kulturnih proslava. Avgusta 1998. bakar sa krova skinut. god.nacionalne svijesti svoga roda.Vitenberg. teqa iz Benkova~kog kraja. Hram u Stogu je zapaqen. ugqenisanih greda i tragovi boravka stoke. god. a subotom poslije rada. Gospojina . Hram u Vozu}oj je otkriven. Hram u Gostovi}u tako|e je zapaqen.hram o~istimo [TA SVE MO@E KOLO SRPSKIH SESTARA K. Nesre}a koju je rat doneo. Danilovi}a) izrazio posebno zadovoqstvo o povratku svakog zeni~anina. protjeranom. Daleko od otaxbine. sestre postaju jo{ aktivnije. upu}ena je pomo} Srbima iz Stare Srbije ( Zapadne Slavonije ) koji su proterani sa svojih vjekovnih ogwi{ta. izdanom. u~estvujemo u bolu naroda koji je u egzodusu. Jajce. Hram u @ep~u izgleda sablasno. Rudo. obu}u. lijekove. iznijeli smo tri osnovna zahtjeva: pre`ivqavawe na{ih vjernika koji nemaju nikakvih primawa. Dana 8. Grahovo. Mrkowi} Grad. U toku 1992. I tako postavqamo sebi zadatak da radimo na {irewu vjersko ._____________________________________________DABROV INFORMATOR 13_____________________________________________ braziteqna u hramu sv. povratak nacionalizovane imovine i pomo} u adaptaciji postoje}ih objekata gdje je obe}ano maksimalno da }e se pomo}i. stakla na prozorima porazbijana tako da ptice nesmetano ulaze i mnogo je neuredno i prqavo tako da smo odmah dogovorili da se svi otvori zatvore i da uz pomo} tamo{weg odbora iz Zavidovi}a. god. Septembra 1998. ~lanarinom i dobrovoqnim prilozima. izmu~enom.000 DM. upu}ujemo nov~anu pomo} u gradove Vukovar. Avgusta 1998. nas sestre ujediwuje jo{ vi{e. {aqemo odje}u. U unutra{wosti hrama se nalazi odron gra|evinskog materijala i ugqenisane grede krovne konstrukcije. i 1993. medicinsku opremu u sve srpske krajeve. vrata otvorena. a u unutra{wosti hrama ostaci ugqenisanih drvenih greda 4 i gra|evinskog materijala.

Svake godine pripremamo sve za Vidovdanski parastos. itd.Ba~ka. [ipovu. bolnicu u Palama. skromnu crkvu u Liparu . Trnovo i ^ajni~e. K. je krajem maja 1997 god. Srpsko Sarajevo. Palama. Petku i ikonu Majke Bo`ije. {aqemo novac da ga podjeli Srbima iz Republike Srpske Krajina. ( ili crkvu ) u Trebiwu. Srebrenici. Gavrilovo Grahovo i Sarajevski Pa}enici i Ni{i}ke `rtve. Bawaluci. S. Lijepu Romaniju nosimo jo{ uvijk u srcima i slu`bu Bo`ju u paqanskoj Crkvi. Knin. itd. S. Ne}emo navoditi sve kojima je novac poslat. I na kraju poru~ujemo svim sestrama . S. kojih se nema ko sjetiti. god. Pale (gdje smo nezaboravno do~ekani). Po na{oj slavi Sv. koje onda dostojanstveno obave na{i sve{tenici. ^ajni~u.draguqi na{i: Krka.drugi put). oca Nikolaja u Pribojskoj Bawi. Jasenovac. Bratuncu. Posebno tople sestrinske odnose gajimo sa K. S. npr. Pribojskoj Bawi.S. Srpskom Sarajevu. Bogosloviju Krku dok se nalazila u privremenom smje{taju na Div~ibarama. Dragovi}. Krupa i Kqu~. S. biha}ko-petrova~koj. Same smo finansirale ure|ewe svojih prostorija pri na{em hramu i pomogle osnivawe biblioteke. svojoj crkvi. [ipovo. izbjegli~kom centru u @abqu. Prijepoqe. u Palama. u Rudom. K. i djecu u Miqevi}ima (te nedjeqe na slu`bi je bilo 63 djece). manastiri na{i .S. Za upokojewe du{a svih Srba. sabirni centar Varda kod Kosjeri}a (ponovo. I na kraju u toku ove godine darivasmo skromno i izbjeglice smje{tene oko manastira Sv. Prijedoru. Jo{ krvare u nama Pakrac. S. Svoje skromne priloge smo slale i za popravke ili izgradwu novih crkava. ^ajni~e. Slobodan Miqevi} i jerej Marinko Radmilo. K. 5 . posjetio Bijeqinu. majci Makariji. Islam Gr~ki. o Vidovdanu 1998. Pale (dva puta po 1000 DM juli i decembar). ali treba pomenuti Sabirni centar Varda kod Kosjeri}a. bogosloviju u Srbiwu. Glina. Petki smo uputile 3000 DM izbjeglicama oko manastira Sokolica na Kosovu i Metohiji (i ovoga puta hvala majci Makariji oko podjele novca . ep. Bijelo Brdo. dva izbjegli~ka centra na Jahorini.nismo Vas zaboravile. sada u zajedni~kom smje{taju u okolini manastira._____________________________________________DABROV INFORMATOR 13_____________________________________________ Igumaniji manastira Sokolica na Kosovu i Metohiji. po tre}i put). Br~kom (jedino je u Br~kom pomo} predata Crvenom Krstu). protonamesnik o. Svojoj crkvi u [tutgartu smo darovale dve divne ikone na ikonostasu Sv. od Kosova do danas darovasmo dve crne ode`de.

Studenicu. Hilandar je oduvijek bio uto~i{te mnogih du{a. vjera. ~ije su rije~i svojom ja~inom pro`imale prepunu salu i pozivale sve na molitvu. suvim {qivama. Posebno se radujemo svojoj slavi Svetoj Petki. umno`i. hram gdje su dolazili oni koji su `eqeli svoj `ivot posvetiti Bogu i dom zida. posjetili smo akademiju i bogosloviju u Srbiwu. Na Veliki ~etvrtak se priprema Hristov Grob ({to je zadatak Sestara). Me|u prvima smo svojevremeno uputile 2. Ikona Presvete Bogorodice -pohodila je srpske zemqe i udostojila nas da se poklonimo Wenom liku. a naru~ito pjesma ”Pomoz Bog ti Romanijska Lazarice" koja je govorila o zna~aju crkve i vjere i wenoj ulozi u `ivotu srpskog naroda na Romaniji."U samom brodu svetac do sveca. a dobrovoqne priloge upu}ujemo u otaxbinu. god. Ne pjevaju vi{e Srbi o Beogradu i Moravi. Ova godina proti~e u znaku obiqe`avawa 800. Bo{ka Jugovi}a i majora Gavrilovi}a. i obrasce i kriterijume. uz posnu ve~eru svi zajedno. kola~e i kafu. Tako }e biti i za Materice i Oce. Badwe ve~e provodimo posle slu`be. zaboravismo nekako i svoje Svetiteqe. Sv. Stojana Jankovi}a i Hajduk Veqka. Kosovske vitezove i |akona Avakuma.. Same sve organizujemo i finansiramo svojim prilozima. prosvjeti. Nikolaja i sve{tenika koji su nas u~ili i pomagali da {to boqe upoznamo Bo`iju istinu. pobjedi nerad. Duhovnom pjesmom “Hajte djeco Hristos zove”. U veqkovom gradu ro|en je jedan veliki Srbin. ~ije Rukoveti predstavqaju blago na{eg naroda. novembra 1998.S. U na{oj crkvi je posebno sve~ano za Svetog Savu. uspjevali smo i savla|ivali sve prepreke. Petke iz [tutgarta 6 U DUHOVNOM RASADNIKU Blagoslovom i savjetom na{eg Mitropolita G. napune crkve. Crkva organizuje i priprema Svetosavsku Proslavu. godi{wice manastira Hilandara i jedan dio programa posvetili smo wegovom imenu.. pod wim crne senke bjelo pojawe poju.. “Vrijeme gradi . i svaki koji toga dana u|e u crkvu. orasima. naranxama i bombonama. G.S. da nas izbavi.500 DM za izgradwu porodili{ta u Palama. [ta nas sestre boli? [to smo tako brzo zaboravili Miroslavqevo Jevan|eqe. umjesto put izabrala Hristov put. nau~i i da po|emo pravim putem. obo`i. od sve{tenika dobije po jedno {areno jaje. a za Vaskrs bojimo jaja. Sa svojim izrazitim talen- . Zaboravqamo mi nekako brzo i svoju tradiciju i ktitorstvo i ktitore.. Da nam Na{ Otac Nebeski pomogne. Pjesnik sa Romanije Milanko Borov~anin . po~eli smo program. Milicu i Jefimiju. a mi pripremamo hranu._____________________________________________DABROV INFORMATOR 13_____________________________________________ U na{em hramu se obiqe`avaju Djetiwci i ove godine poslije pri~e{}a su se djeca i omladina “odrije{ila” napuniv{i i podjeliv{i dve ogromne korpe sa jabukama. koje su dobili svi prisutni u crkvi.. 22. a Hristos tavanica. Bogoslovima i sve{tenicima govorili smo samo jedan dio od mnogobrojnih molitvi kojim smo se na na~in dostojan wenoj veli~ini obratili Pre~istoj Bogorodici o Vidovdanu.vrijeme razgra|uje” i moralne norme. zaore svdbarske pjesme . HRISTOS SE RODI! ^lanice K.Romsok osvojio je simpatije djece koja su za svoj `ivotni koji Gospod nikada nije napu{tao. Mari Resavkiwi o Kosovskoj Djevojci. nada i qubav ispune sva Srpska srca. @eqa nam je da se u otaxbini za~uje smijeh dje~iji. “ bile su rije~i koje su u nama stvarale vizuelnu sliku srpskih monaha kako se mole Bogu za nas.

goslu`ewima. ali ne}ete biti sami.Posebno sva djeca zajedno govore Gospodtom pri~om” Branka ]opi}a i poru. Wego{ Pr`uq. Uspjevamo u tome jer imamo ciq. omiqeno dijete Romanije. a ta potpora bi}e upravo djeca. danas su ovPripala mi je izuzetna ~ast. Mi imamo tu ruku i na tome smo blagodarni Gospodu. ve} iskusni glumci koji su svojim talentom zadobili simpatije publike._____________________________________________DABROV INFORMATOR 13_____________________________________________ tom. krije se naravou~enije i poruka koja se na kraju sa`ima u jedno: vi ste kao i mi u `ivotu odabrali Hristov put. ~ijom je pjesmom ujedno zavr{en duhovni dio programa. koji sude}i prema wihovom izvo|ewu nisu bili amateri. Prije godinu dana po~eli le pjesme govorene od strane samih smo sa radom. Vidjeli su prepreke kroz koje smo prolazili.Put te`ak i trnovit ali prevedan.Mnogo toga je na ovom svijetu je izopa~eno.Kao da nas molitvu blaga ruka Hrikom da kada studenti i bogoslovi stova miluje po na{im glavama. U ime dje~ijeg hora Romanijske Lazarice pozdrav napisala i pro~itala: Milijana Koji} 7 . o “ciganinu ko. u ~emu se sastojao ciq na{eg dolaska. ali i ustajati jer }e Gospod biti sa vama. a sada vidjeli ne{to sasvim novo.Vi sami znate da kada jednoga ~ovjeka spasite od grijeha da je to va{e veliko djelo.tve?Koliko su puta i na{i roditeqi do{li sa nama na molitvu? ri vratiti na svoje mjesto.Hram je iz dana u dan posje}iautora. Mo`da }e vam se na trenutke to u~initi i suvi{e te{ko. Slobodni dio programa bio je ispuwen {aqivim dramama i recitacijama iza kojih je bila poruka bogoslovima. Sa vama }e biti Bog i nevina djeca koja }e biti podr{ka i potpora u va{em radu. a vi }ete im pomagati i zbog toga }ete biti sre}ni.Gostovawe hora Romanijske valo sve vi{e djece na svakodnevnim boje molitveno kada Lazarice zavr{eno je “Izokrenu. u ime dje~ijeg hora crkveRomaji ima dva srca”. Ta djeca }e u vama vidjeti svog duhovnog oca kome }e mo}i da se povjere i ka`u svoje probleme i svoje muke.svako dijete je otkrivalo po neku pozitivnu osobinu. Po- O na{em uspjehu najvi{e svjedo~e suze sve{tenika koji su svoj `ivot posvetili djeci. Idite hrabro putem Hristovim. Gospodwu poruku i poziv koji je sa nama: Pustite djecu neka dolaze meni i ne branite im jer je takvih Carstvo Bo`ije. Uspjeh su do`ivjele predstave “Dvije prije” i “Naslednice” ~iji je sadr`aj bio trka za bogastvom i ~e`wa ~ovjekova za materijalnim ali koje su u sebi ~uvale poruku da to `ivot ne ~ini. Iza svake na{e recitacije. Kulminaciju je predstavqala drama “Kom{ije” u interpretaciji trojice u~enika red drame “Garavi sokak” koja je goVISOKOPRE^ASNI OCI vorila o `ivotu ciganina.AKADEMIJE STUDENTI I BOGOSLOVI ma. uz pomo} Bo`ju.O~e na{. osnovne {kole. ali vi ste zemaqska vojska Hristova. Pru`ajte ruke svima i poma`ite qudima na putu spasewa.wu . iza svake {aqive drame. program su protka.Usavr{avali smo ih i pri svakom pokretu pomiwali ime Gospodwe. Milijana Koji} Vremenom. jer je Hristos put.Na tom putu }ete se spoticati i padati. ku}a stari {ator.obratim. juna{tvom i zahvalno{}y {to je on ba{ taj koji }e prenositi srpska predawa i tradiciju publici se predstavio mladi guslar. kome je u GOSPODO PROFESORI DUHOVNE I BOGOSLOVIJE krvi `udwa za dalekim drumovi. vi }ete pou~avati i popravqati qude i postavqati stvari na svoje mjesto. a ipak smo uspjeli i u wima je o`ivilo saznawe da }e bogoslovi u budu}nosti imati potporu u svom radu.nijske Lazarice. istina i `ivot. da Vam se dje sutra ko zna gdje. Koliko je zavr{e {kolu o~i djece }e biti puta Gospod usli{io i ispunio na{e moliokrenute wima sa nadom da }e stva. dar i sklonosti koje su do tada bile skrivene u nama.

kad ja ne znam ho}u li imati snage da svoju djecu podignem. kao i za putne tro{kove dolaska na grob svog poginulog oca i supruga u Vi{egrad. Sin Gena je slika svoga oca. sestra moga mu`a. ^ekamo odgovor. Wihova ku}a je ta- mo. Decembar. Priloge mo`ete slati na redakciju Dabra. svakako. Geninu mamu su otpremili (poslali) u dom invalida. Prikupqena sredstva iskoristi}e se za pomo} porodici Kotov. I woj je sada veoma te{ko. Moja majka je do{la i bila sa djecom. va{i Kotovi Sa ovim pismom supruge ruskog dobrovoqca (koza~kog pukovnika) Genadija Kotova postradalog u ovom ratu `elimo pokrenuti akciju radi prikupqawa materijalne pomo}i. Zimus sam pre`ivela veliku i veoma te{ku operaciju. hvala Bogu. Meni je Bog pomogao. i svi su oni i po karakteru kao on. zato {to je `iveti tamo postalo jako te{ko i nemogu}e. a koje mi volimo. [aqemo vam veliki pozdrav. kada je i sada potreban svuda novac. Nikada vas ne}emo zaboraviti. tamo su im i drugovi. ali odakle sredstva. A ocu je veoma te{ko da brine o woj. U tom smislu: redakcija DABAR prila`e 50 wema~kih maraka. da kod vas ne bude problema ni sa zdravqem i uop{te ni sa ~im. Molio je da vas puno pozdravim. vrijeme ne promjeni na boqe. a ja sam od svih mawa. Quda. kako zdravqe? Je li se Sa{a o`enio? Dragi moji vi ste toliko uradili za mene i moju djecu. Pozdravite sve. je ostala u Vamodosku. Sve ih `alim. U gradu nemamo {ta da radimo cijene su velike a plata je ostala 8 ista kao i ranije. Kako je kod vas. @elimo vas sve mnogo. Tako|e puno pozdrava svima koji nas se se}aju. ali sad nisam sama. srce ho}e za wima da raspukne. Slede}e godine Lena treba daqe da se {koluje. Ali za{to ja samo pi{em o te{ko}ama i problemima? . Moja sestra Reza s porodicom je u Volgdansku. februar i mart ja sam bila u bolnici. Sada je ve} lak{e. Sada `ivimo u selu kod moje mame. a Quda tamo ne mo`e da `ivi. Kako su va{i roditeqi `elimo im dobro zdravqe. protojereja Bogdana Stani{i}a.Evo re{ila sam da vam napi{em o na{em `ivotu zato {to se mnogo promenio. Oni su sve ve}i. . u~e dobro. zato {to je ona potpuno nepokretna.Sad imam problema sa Leninim zdravqem u Januaru }e i woj uraditi operaciju. CO Vi{egrad prila`e 50 wema~kih maraka. svojoj majci. Vera. Ja se bavim {ivewem. sa dobrim `eqama i pozdravima. I uop{te ja se bojim da mi vi{e ne}emo mo}i do}i kod vas. i u zadwe vrijeme smo i gladovali. ali oni su ve} odrasli i sve shvataju. januar. i mi joj tako|e ne~im povremeno pomognemo. Napi{ite mi kako vi `ivite. Ku}a nam je sada ovdje. sve je boqe. Mi smo vas se mnogo po`eqeli i htjeli bi sve da vas vidimo. pjevaju. Djeca ovdje idu u {kolu. a vrijeme }e pokazati da li je to prednost. Wima tako|e ne pla}aju. ako se.nekako mi lak{e. I ovdje je tako|e te{ko. Wima se nije dolazilo ovamo. lekari su rekli da je to na nervnoj osnovi. pletewem. On je u Rostovu. Ali sada. ali kako da im ja pomognem. Mnogo sam `eqela da ovoga qeta do|em kod vas ali mi je istekao paso{. Vera pozdravi svoju sestru Qubu u Wema~koj i sve ostale. Ostavili smo stan i svi smo do{li ovde. Nadam se da }e sve biti u redu. Lena je posledwa godina. Napi{ite nam sve o sebi ja }u `eqno ~ekati. Sa{a i Igore. Sviraju svi gitaru. Gordane. ne daju ni platu (zaradu) ni penziju._____________________________________________DABROV INFORMATOR 13_____________________________________________ PISMO IZ RUSIJE Dragi moji. radi. a za novi je potreban novac. Qetos je ona bila u Moldaviji. Devetog februara su dolazila djeca iz Rostova i sa wima je bio Toqa [kuro. sve nas mnogo interesuje. da ja ne znam mogu li vam se ikad odu`iti. Qubimo vas we`no i jako. I evo to je sve. Imala sam otok-oteklinu u glavi. sve od nas. Sada sam se vratila svojoj ku}i. Zajedno s wom smo re{ili neke svoje probleme. A dotle moli}u se Bogu za vas. na ime ovla{tenog sve{tenika. Operacija je pro{la dobro i sada se dobro ose}am. oni sada poma`u Qudi.

sam ka`e: “Ja nisam do{ao da pozovem pravednike. jer zidar i tvorac na{eg grada je Bog (Jevr. {ira od zemqe.. 63 . nego uvek cveta.. mo`e da na|e neko dobro i u najpropalijem sinu svom i najprqavijoj }erki svojoj. na pohvalu slavne blagodati Svoje. Aj. Niko nas ne poziva k sebi. tako ne`no i tako diskretno. kojom nas oblagodati qubaznome.. moja sila. (Zlatoust) H R I S T O S MAJKA Za{to je Hristos dao sebe raspeti za gre{nike? Zato {to je u svakom gre{niku video neko dobro pod pepelom zla. najuzvi{eniju socijalnu. na drugom mestu. (Zlatoust). da budemo sveti i pravedni pred Wim u qubavi. i te{ko da mo`emo shvatiti qubav Hristovu prema qudima ako ne poznajemo qubav materinsku. no gre{nike na pokajawe” (Mat. i samo majka. gre{nost i prizemnost.26). 9:13). moje bogatstvo. zvonima i klepalima. ipak }emo ostati u woj putnici. trpqewe i krotost. u kome imamo izbavqewe krvqu Wegovom. I zaista. puno}a blagodati. za mnom neka ide. kakva Hristos ho}e. telesna i du{evna. qubav. divimo se malom. kao {to je sveta Crkva Hristova. Isto kao {to majka. Episkop Nikolaj Hristos je moje disawe. Niko nas tako uspe{no ne opomiwe na na{u prolaznost. pa i `ivot svoj za wega pola`e. a da pri tome ne umawuje na{e dostojanstvo i vrednost. Ona dostojno vr{i tu svoju misiju u vremenu i nevremenu. spreman za osve}ewe CRKVA HRISTOVA MAJKA SVIH HRI[]ANA Crkva Hristova ima uzvi{enu. najbogatija riznica duhovnih dobara. tako treba da ~ini hri{}anin. Ona je vi{a od neba. i to svojom lepotom i monumetalno{}u. a psihijatrijske klinike za du{evne bolesnike. kojoj je ona najsli~nija. jer je ona dom Boga `ivoga i telo hrista Wegovog. (Grigorije Bogoslov). obo`ewe i ohristovqewe wihovo. u tome se i `ivot Hristov pokazuje. Tako i ~ovek bez Hrista ne mo`e ni nogu da podigne. kao {to nas izbra kroz Wega pre postawa sveta. Ko meni slu`i. moralnu.S.. kao {to ga ima u hramu hri{}anskom. SJE]AWE Borislav Rosi} 1994 . * * * Ne udaqavaj se od Crkve. kad i `ivot svoj za Hrista polo`i. `ivi mrtvaci.. ti u sluga moj neka bude (Jov. Tvoja nada je Crkva. A misija Crkve i le`i u tome da od gre{nika stvara svetiteqe. ili kao dobro drvo kroz slatke plodove. kov~eg Novoga zaveta. Ni jedno qudsko zdawe nije tako sveto. Kao {to vojnik u svemu slu{a svoga cara. u tome se javqa Wegovo smirewe. U kome `ivi Hristos. tvoje uto~i{te je . zato {to nema ni~eg ja~eg od Crkve.. bra}o moja. dom u kome nas je Bog “blagoslovio svakim blagoslovom duhovnim na nebesima kroz Isusa Hrista. Na naslovnoj strani: Hram Sv.10). kao {to to ~ini crkva Hristova. tako su jedno Crkva i Hristos.1998 HRI[]ANI Ako si ti hri{}anin. 12. uop{te. svojim zvoncima i kubetima. Neminovno }e se kroz takvog ~oveka pokazati dela.. to su crkve za gre{nike i sve smrtnike. zaista su sli~na stradawima Hristovim za sav rod qudski. “stub i tvr|ava istine”. Ona nikad ne stari. 3. vojnik Hristov. na pohvalu slavne blagodati Svoje. i gde sam ja. religioznu i kulturnu misiju u rodu qudskom u svima vremenima.. nov~anu pomo}. ono {to su bolnice za telesnebolesnike. Crkva je. delilac svetih tajni. u blagostawu i nema{tini. onda ti nema{ svoga grada na zemqi. U crkvi se uspe{no rekao bih najuspe{nije od svih institucija kojima qudi raspola`u. mada se sastoji iz mnogih delova. jer }e se udostojiti najve}e slave u carstvu nebeskom (Vasilije Veliki).Gospod Isus Hristos . tamo }emo da `ivimo (Flp.. tim pre majka hri{}anka. nigde mira i spokoja. Ti nisi zapazio da bi ptica letela gde nema vazduha. ili kao zagrejana pe} toplotu. tako i u Crkvi svi mi sa~iwavamo jedno telo. koju je preumno`io u nama u svakoj premudrosti i razumu. Kao {to je na{e telo jedno. (Tihon Zadonski). koji smrde gresima. u miru i ratu. po{tujmo majke. svojim bogoslu`ewima i molitvama. Zato da ne postupamo kao deca: prenebregavaju}i veliko. svega bo`anskog. no svi ti mnogi jedno su telo. Nigde. tvoje spasewe je Crkva.. iz [tutgarta za Bo`i}ni dar. a glava je Hristos.Crkva.. prosvetqewe i osve}ewe ~ovekove du{e. kao {to se sunce pokazuje kroz zrake._______________________________________________________DABAR_______________________________________________________ CRKVA Kao {to telo i glava sa~iwavaju jednog ~oveka. Najugro`eniji izbjegli vjernici u Dobrunskoj parohiji zahvaquju se K. Bez Wega svi smo mi smrtna igrali{ta sujete. po ugodnosti voqe Svoje. Jer svaka je majka po prirodi kao majka sli~na Hristu Spasitequ. odrediv{i nas unapred kroz Isusa Hrista sebi na posina{tvo. 11. Mi smo nebu pripisani. Ma stekli svu vaseqenu. Stradawa matera za decu svoju. da bi delfin plivao gde nema vode. vr{i bogousinovqewe i bratimqewe svih qudi. kao {to to ~ini na{a Crkva. Za wega }e najve}a dobit biti. i svoje i tu|e. Vasilija Ostro{kog u Veqinama podignutog u toku rata.S. nema takvog i tolikog tihog pristani{ta za qude na zemqi. mada se ona sastoji iz mnogih delova. hraniteqnica. budu}i da wen Osniva~ . Obitavawe Hristovo u ~oveku ne mo`e da bude bez dejstva..20).