You are on page 1of 88

razdeo ASCOMYCOTA

(Ascomycetes, kesičaste gljive)

talus: višećelijska hifa
bespolno- anamorf-: konidije
polno- telemorf: 8 askospora u askusu(ascos-kesa)

I klasa ARCHIASCOMYCETES
Red: Taphrinales (askusi nastaju na dvojedarnim askogenim
ćelijama, ne formiraju plodonosno telo)
Fam: Taphrinaceae
Rod: Taphrina (cerasi, deformans, pruni)

Taphrina deformans
Kovrdžavost
lišća breskve
(Peach leaf curl)

Taphrina deformans

Poreklom iz Japana, opisana 1821. u Engleskoj.
Rasprostranjena širom sveta gde se gaji breskva.

Domaćini: breskva, badem, kajsija

Simptomi: Javljaju se mesec dana posle infekcije. Na svim
zeljastim organima (naročito lišće). Kovrdžavost lišća (žuti,
nekad i crvenoljbičasti, zadebljava, deformiše se, nabora i
iskovrdža), krajem proleća na lišću sivkasta prevlaka
sporonosnih organa gljive. Mladari i cvetovi se deformišu i
suše, mladi plodovi se suše i opadaju. Na kasnije inficiranim
plodovima se pojavljuju bradavičaste tvorevine.

Taphrina deformans Simptom na mladim plodovima Simptom na listovima breskve Simptom na kasnije inficiranim plodovima breskve .

tokom dalje vegetacije ne vrše infekciju – prezimljavaju zadebljavanjem zidova. U fazi kretanja vegetacije. . Oslobođene askospore i blastospore. Na zaraženim listovima gljiva formira „gole“ askuse (sa 8 jednoćel. Simptomi se pojavljuju oko mesec dana kasnije. Svaka ćelija micelije ispod kutikule se deli da dve ćel. mladih još nediferenciranih tkiva. Nema sekundarnih infekcija.Taphrina deformans Biologija i morfološke karakteristike: Interćelijska micelija. spore klijaju u prisustvu kapi vode. Preživljavaju u pukotinama kore ili između ljuspi pupoljaka. – spoljna se razvija u askus i izdiže kutikulu. askospora). stimuliše razviće i deobu parazitiranih ćelija. dolazi do kopulacije i nastaje dikarionska micelija koja vrši infekciju. Askospore pupljenjem daju blastospore.

.

Taphrina deformans „Goli“ askusi sa askosporama na površini lista .

po pucanju pupoljaka vrše se još 1-2 tretmana preventivna tretmana organskim fungicidima.Suzbijanje: Prskanje voćaka po opadanju lišća u jesen i/ili u fazi bubrenja pupoljaka preparatima na bazi bakra i cirama. kaptana. . kaptafola. Ukoliko je vreme kišovito. dodina itd. cineba. tirama.

sunđeraste konzistencije. Svi zaraženi plodovi propadaju tokom vegetacije – značajno ugrožava prinos. obično bez koštice ili sa rudimentiranom košticom. bledo zelene boje.Taphrina pruni Rogač šljive (Plum pocket) Prisutan širom sveta. . domestica). izduženi. u našoj zemlji čest prouzrokovač velikih gubitaka (80 %) Domaćini: Evropska (P. salicina) i ukrasna šljiva i crni trn (P. povijeni. spinosa) Simptomi: Rogač šljive – zaraženi plodovi rastu brže nego zdravi. orjentalna (P.

Taphrina pruni Simptom na plodu šljive Poprečni presek zaraženog ploda bez koštice i zdravog sa košticom .

kaptafola. askosporama i bazidiosporama. Plodovi mogu biti zaraženi i micelijom koja se nalazi u grančicama. .deformans. preko cvetne grančice. Suzbijanje: Kao i kod T. ali uglavnom nastaje spoljna zarza mladih plodova. deformans. tirama i dr. preparati na bazi bakra u fazi mirovanja uz izvođenje tretmana u fazi precvetavanja na bazi cirama. dospevajući u plodnik ili zametnut plod.Taphrina pruni   Biološke i morfološke karakteristike: Slično kao kod T.

Taphrina pruni Goli askusi sa askosporama na površini ploda šljive Goli askusi sa askosporama na površini ploda šljive – poprečni presek .

Pyrenomycetes (Askomicete sa peritecijama) Red: Diaporthales  Familija: Valsaceae  Rodovi: Cryptonectria (parasitica) Diaporthe (helianthi. phaseolorum) Gnomonia (leptostyla) Leucostoma (cincta)  .

klasa Pyrenomycetes .

(pitomi kesten). Querqus spp. Kineski kesten . Endothia parasitica) Rak kore pitomog kestena (Chestnut blight)         Prva pojava 1904. Evropski kesten .Castanea dentata. . Jedna od ekonomski najštetnijih bolesti pitomog kestena. mollissima i japanski C. Domaćini: Castanea spp.C.Cryphonectria parasitica (sin. Pojava u Evropi 1938. u SAD. je posebno osetljiv. sativa. japonica. Prisutna je na tlu bivše Jugoslavije. takođe je dosta osetljiv. Američki kesten . (Italija). Azijskog je porekla (Kina).C.

kora se ljušti. U zaraženim mestima – razgranata micelija – dobar dijagnostički znak. žućkasto mrke. . Uvenuće lišća. prisustvo plodonosnih tela. sa starenjem postaju hrapave. pucaju.Cryphonectria parasitica   Simptomi: Rane infekcije se ispoljavaju izumiranjem delova izdanaka iznad mesta pojave pega. Mlade rak-rane su eliptične. izbijanje i brz porast mladara ispod rak rana.

Cryphonectria parasitica Curenje piknospora u matriksu iz piknida Razvoj mladara ispod rak rane .

Cryphonectria parasitica Žućkasta micelija u pukotini kore .

otporne sorte. Piknidi se formiraju tokom cele godine u vidu su sitnih. Gljiva se najbrže razvija tokom leta i napada sva biljna tkiva. koja se lepezasto širi. cilindrične. Piknidska stroma se vremenom može razviti u peritecijsku. prave ili malo povijene sa zaobljenim krajevima. . Piknospore se obilno formiraju u jesen i proleće. Suzbijanje: mehaničko uklanjanje obolelih grana i stabala. antagonisti -Penicillium rubrum. biološka borba – hipovirulentni sojevi ove gljive. žućkastih prištića.Cryphonectria parasitica Biološki ciklus i morfološke karakteristike:Ispod kore se stvara žućkasta micelija. Piknospore su jednoćelijske. Zrele peritecije se javljaju u jesen i tokom zime.

Cryphonectria parasitica .

kod nas se javlja svake godine. Marsonina juglandis) Pegavost oraha (Antracnose of english walnut) Rasprostranjena gde god se gaji orah. regia orah .Gnomonia leptostyla anamorf: Marssoniela juglandis (sin. česte epifitocije Domaćini: biljne vrste roda Juglans. naročito značajan J.

u okviru epi i mezokarpa. zahvaćeni plodovi opadaju. tkivo pocrni.Gnomonia leptostyla  Simptomi: pegavost listova (krajem maja) pege različitog oblika i veličine. puca i izumire. Simptom na plodu oraha . slične izduženo eliptične pege. Na lastarima. Mogu biti zaraženi i plodovi koji su dostigli svoju normalnu veličinu. Sa naličja se obrazuju reproduktivni organi. Na mladim plodovima. U obolelih plodova jezgro često pocrni i sasuši se. U centralnom delu pege su sivkaste. Mladi. sa tamnomrkom ivicom. štete su manje.

Gnomonia leptostyla Sporulacija u okviru pega na naličju lista Pege na listu oraha .

. dodin. benomil). kiflaste. peritecije (prezimljavanje).Gnomonia leptostyla Biološki ciklus i morfološke karakteristike: Opalo lišće. Askospore – primarne infekcije. Mikrokonidije su manje povijene. Može prezimeti u zaraženim lastarima u rasadnicima odakle se konidijama šiti na mlado lišće. Obrazuju se zajedno ili u pojedinačnim ložama širenje zaraze u toku vegetacije Suzbijanje: dva preventivna prskanja (bakar. Makro konidije su dvoćelijske. srpaste.

Gnomonia leptostyla Peritecije Konidije u loži .

Cvet et al..Cvet et al.cl. (anamorf Phomopsis helinathi Munt. Pyrenomycetes red Diaporthales fam: Valsaceae rod Diaporthe Diaporthe helianthi Munt..) prouzrokovač sivomrke pegavosti suncokreta) .

godine  jedna od najznačajnijih bolesti suncokreta kod nas  masovna pojava u Vojvodini u periodu 1980-1982  u periodu 1982-1985 uvode se novi otporniji hibridi Diaporthe helianthi parazitira neke vrste iz roda Helianthus (Helianthus annuus. Helianthus sp.). ali ne i čičoku H.značaj parazita  relativno nova bolest suncokreta  prvi put opisana u našoj zemlji 1980. tuberosus  .

lisnim drškama i stablu  simptomi se pojavljuju nakon cvetanja u vidu nekrotičnih pega na ivici lista  pege se šire između većih nerava u vidu slova V  napredovanjem parazita nekrotirane površine se povećavaju tako da mogu zahvatiti znatan deo liske  parazit prodire iz bočnog u glavni nerv i dospeva u lisnu dršku  širi se provodnim tkivom i na kraju se stablo suši i propada .simptomi  javlja se na listu.

Diaporthe helianthi Phomopsis helianthi .

  javlja se na starijem lišću vreme koje prođe od pojave bolesti na ivici lista dok parazit ne prodre u stablo je dugo 30-40 dana  na osetljivim hibridima razvoj bolesti brz  dovoljno je nekoliko dana da stablo bude prstenovano  pege se javljaju na mestu gde je lisna drška spojena sa stablom .

 u početku su pege sitne. glavice sitne. a ivični tamnomrk  na stablu veći broj pega koje se spajaju i nastaju velike nekrotične površine   razvoj bolesti na stablu onemogućava protok hranljivih materija iz korena u list što dovodi do sušenja biljke zrno ostaje nenaliveno. mrke kasnije se povećavaju i postaju izdužene i eliptične  dužina pega je od nekoliko do više destina centimetara  centralni deo je siv. a prinos smanjen .

.

.

piknidi .

Simptomi na ponicima veštački inokulisanim u laboratoriji .

parazit







micelija gljive je beličasta, rastresita, slabije bujnosti
piknidi su loptasti, veličine 129-290 µm, tamnomrki, uronjeni u tkivo
na vrhu piknida nalazi se ostiola (otvor) kroz koji u sluzastoj masi cure
piknospore
u piknidima se formiraju İİİ α i β piknospore
β piknospore končaste, bezbojne, povijene
veličine 17,5-42,5 µm
α piknospore su jednoćelijske, eliptične ili sužene na krajevima
peritecije se obrazuju u zaraženom tkivu kore pojedinalno ili u grupama
kroz epidermis prodire dugačak vrat pikida sa ostiolom na vrhu






peritecije se obrazuju u zaraženom tkivu kore pojedinačno ili u
grupama
kroz epidermis prodire dugačak vrat (260-800 µm) sa ostiolom
na vrhu
peritecije su sferičnog do loptastog oblika, mrke do crne
dimenzije peitecija 290-430 µm
u peritecijama se formiraju brojni askusi
askusi su izduženog ili cilindrilnog oblika
veličina askusa 60-67,5 x 8,7-12,5 µm
u askusima po 8 askospora
askospore su dvoćelijske, eliptične, sužene na mestu septe, sa
dve kapi ulja u ćeliji
dimenzije askospora 15-17 x 5-7,5 µm

ciklus razvića





D.helianthi prezimi u zaraženim ostacima suncokreta
u jesen na ostacima se počinju formirati peritecije
formiranje peritecija usporavaju niske temperature
u proleće se dovršava formiranje i dozrevanje askusa
ne postoji potpuna podudarnost formiranja peritecija i razvoja
suncokreta
nekada se peritecije formiraju u jesen ili u rano proleće pre
nicanja suncokreta
period oslobađanja askospora od marta do avgusta
najviše askospora se oslobađa u junu pred cvetanje suncokreta
kada je on najosetljiviji

formiranje peritecija i oslobađanje askospora u velikoj meri zavisi
od vlažnosti i temperature

peritecije se formiraju samo u uslovima velike vlažnosti

askospore se oslobađaju tek kada peritecije upiju dovoljno vode

oslobađanje askospora na temperaturi od 15-25 ºC

askospore zahvaćene vazdušnom strujom dospevaju na list
suncokreta

moguće je da kiša spere askospore sa liske i dospeju na ivicu lista
gde klijaju u gutacionim kapima a zatim prodiru u tkivo
suncokreta
nije poznat mehanizam prodiranja ovog parazita

 u kulturi se gljiva razvija na temperaturi od 7-30 ºC (optimum 2023 ºC)  optimum za formiranje piknida 20-27 ºC  infekcija suncokreta se odvija na 15-35 ºC  uloga piknospora u infekciji nije jasna  uglavnom se obrazuju β piknospore koje ne klijaju  α piknospore ako se uopšte formiraju onda je to kasno za infekciju suncokreta .

.

Mere zaštite     Gajenje otpornih hibrida suncokreta Ređa i nešto kasnija setva (omogućava da se više peritecija isprazni i smanji inokulacioni potencijal pre dospevanja biljke u osetljivu fazu) Slabija đubrenje posebno azotnim đubrivima Hemijske mere. prskanje u fazi butona kombinacijom sistemika i kontaktnog fungicida (Benomil + Cineb ili Dithane) .

Claviceps purpurea (Fr.) Tel. Prouzrokovač glavnice raži .

.

god masovna pojava na tritikaleu u Srbiji . anamorf Sphacelia segetum Leveille Prouzrokovač glavnice raži       sklerocije su bile primećene već 400 p.) Tel.n.Claviceps purpurea (Fr. štete 5-10% u 2001.e pravi uzročnik proučen tek polovinom 19 veka sklerocije mogu biti toksične za ljude i životinje jer sadrže mikotoksin ergocistin i alkaloide sklerocije se koriste i u farmakologiji rasprostranjena je širom sveta.

Simptomi   parazitira isključivo klas najtipičniji simptomi sklerocije koje se javljaju umesto normalnih zrna  sklerocije znatno krupnije od normalnih zrna i vire iz klasića  sklerocije su tamne i blago povijene “pseći nokat”  na vrhovima klasaka tokom cvetanja može se tokom cvetanja uočiti lepljiva sluzasta žućkasta tečnost u vidu kapljica “medna rosa”.koju luči gljiva .

4g . sp. deformiše i pretvara u stromatičnu tvorevinu micelija obrazuje pseudoparenhim koji daje sklerocije sklerocija u početku meka i svetlija kasnije postaje tamnomrka i čvrsta sklerocije dužina 2mm-5cm masa 0.Parazit  patogen biljaka iz fam Poaceae  razvija se na svim strnim žitima i brojnim gajenim i divljim travama  postoje specijalizovane forme najčešća f. secalis     višećelijska micelija prožima plodnik koji se uvećava.02-0.

kruškolikog su oblika smeštene su po periferiji strome iz koje vire vratovi peritecije u periteciji se formira veliki broj vretenastih askusa sa po osam končastih i septiranih askospora sklerocije klijanjem obrazuju 1-60 stroma klijaju samo sklerocije na površini zemljišta pre klijanja sklerocije moraju biti izložene niskim temperaturama u trajanju oko mesec dana hladno i vlažno vreme pospešuje širenje patogena masovno formiranje stroma pri t 9-15 ºC i vlažnosti 80-90% klijanje inhibirano na t 18 ºC .           gljiva formira i savršeni i nesavršeni stadijum konidije se formiraju na konidioforama. eliptičnog oblika ističu iz stroma u vidu sekreta peritecije se formiraju u zemljištu u stromama. jedoćelijske.

Ciklus razvića  prezimljava u vidu sklerocija u zemljištu gde dospeva pri žetvi ili sa semenom pri setvi  primarne zaraze nastaju askosporama koje se oslobađaju iz peritecija u vreme cvetanja  vetrom askospore dospevaju na žig tučka     askospore klijaju u infekcionu hifu koja prodire do plodnika gde ostvaruje infekciju za 5-7 dana micelija počinje da formira konidije koje omogućavaju širenje zaraze micelija u cvetu formira sklerocije koje pun razvoj dostižu do žetve pri žetvi sklerocije ispadaju iz klasa i dospevaju na zemljište i tako služe za obnovu infekcije .

.

.

Duboko zaoravanje sklerocija nakon žetve Koristiti čisto seme Uništavanje travnih vrsta korova Dezinfekcija semena .Mere zaštite:      Plodored 3-4 g.

ANAMORF FUSARIUM GRAMINEARUM SCHW.GIBBERELLA ZEAE (SCHW. deoksinivalenon. moniliformin .) PETCH. trihotecen. značajno utiče i na smanjenu klijavost takvog zrna i tehnološki kvalitet Razvija se i tokom skladištenja kukuruza naročito u prvim mesecima posle berbe Stvaraju veoma opasne mikotoksine:zerealenon.      Kosmopolitska gljiva Često ima epidemijski karakter i nanosi značajne gubitke prinosa Smanjenje mase zrna kukuruza iznosi do 75%.

       Prouzrokovač: Paleži klijanaca kukuruza i strnih žita Fuzariozne truleži korena i prizemnog dela stabla kukuruza Fuzariozne truleži korena i prizemnog dela stabla strnih žita Plesnivosti klipa kukuruza ili fuzarioze (ružičasta i bela) Truleži klipa kukuruza pri čuvanju Fuzarioze klasa .

korenčići i osnova stabaoceta poprimaju tamnomrku boju Klijanci deformisani i često propadaju i usev ostaje proređen zaražene biljke se lako čupaju iz zemljišta zbog oštećenog korena Na korenu ružičasta boja na glavnim i bočnim žilama .SIMPTOMI BOLESTI NA KLIJANCIMA       Prvi simptomi na klijancima – palež Zaraza može biti iz semena ili iz zemljišta Na kotiledonima se primećuju mrke pege.

SIMPTOMI BOLESTI NA STABLU     Nastaje od zaraženog korena Javlja se nekoliko nedelja nakon oprašivanja Na stablu simptomi pri osnovi i na nodusima tamne pege u okviru kojih tkivo nekrotira .

NEKROZA STABLA U VIDU KONCENTRIČNIH KRUGOVA ZBOG ČEGA SE BILJKE SUŠE I POLEŽU .

PRI JAČEM NAPADU DOLAZI DO DEZORGANIZACIJE SRŽI .

   Stabla oštećena kukuruznim plamencem (O. nubilalis) jače oboljevaju Na površini obolelog stabla formiraju se peritecije gljive Postoji korelacije između zaraženosti semena F. graminearum i inficiranosti osnove stabla pšenice .

SIMPTOMI BOLESTI NA KLASU I KLIPU          Beličasta micelijska prevlaka koja podseća na plesan Kasnije micelija poprima ružičastu do crvenkastu boju Oboleli klasovi prevremeno sazrevaju.komušina i svila su slepljene uz klip i teško se odvajaju Između redova zrna razvija se micelija koja najpre napada zrno. štura i laka Endosperm je brašnast Trulež klipa počinje obično sa vrha Pri ranijim zarazama može da prožme čitav klip. a kočanka je krta i lako lomljiva . ostaju tanki. jer su klasići priljubljeni uz vreteno Zahvaćena zrna su smežurana. a zatim i kočanku Obolelo zrno je šturo.

.

.

.

.

.

.

.

ružičaste.PARAZIT  Na hranljivoj podlozi formira bujnu miceliju:beličaste. sivkaste ili mrke boje Hlamidospore intercelularno. ljubičastožućkaste. u nizovima ili u grupama . pojedinačne.

Hlamidospore Fusarium graminearum Kolonije Fusarium graminearum .

sužene prema krajevima. povijene. 3-4 septe .Makrokonidije prozirne.

imaju hrapav omotač. tamnoplave ili crne .Peritecije su ovalne.

zaobljene na krajevima . povijene. sužene.Askusi po 8 ređe 4-6 askospora Askospore prozirne.

oruđima Pšenica i ječam osetljivi na infekciju od cvetanja do voštane zrelosti  .CIKLUS RAZVOJA Održava se:  Peritecijma na zaraženim biljnim ostacima  Micelijom  Makrokonidijama na zaraženim biljnim ostacima i semenu  Hlamidosporama Značajan izvor primarne zaraze kukuruza su peritecije Askusi i askospore koji se oslobađaju iz peritecija dospevaju na stablo i klip kukuruza i vrše infekcije Konidije se formiraju na miceliji na zaraženim biljnim organima Konidije se raznose vetrom. insektima.

za infekciju klasa 25°C Vlažno vreme u periodu cvetanja pogoduje širenju infekcije .         Infekcija pšenice i ječma moguća u svim fenofazama Najosetljivi na infekciju od cvetanja do voštane zrelosti Konidije i askospore dospevaju na prašnike ostvaruju infekciju i potom dospevaju u druge delove cveta Parazit kroz tučak dospeva u zid ovarijuma Zaraženi klasak postaje nekrotičan Razvoj zrna u zaraženim klasićima može biti potpuno sprečen Mogućnost latentne zaraze semena bez vidljivih simptoma Optimalna temp.

.

međuredna obrada.  Suzbijanje korova       . zatvaranje brazde.KUKURUZ   Mere zaštite: Agrotehničke mere  duboko zimsko oranje. tolerantnih na zemljišnu sušu. izbalansirano đubrenje. optimalan sklop biljaka. navodnjavanje  Gajenje manje osetljivih hibrida   zrenje sa zelenom stabljikom. setva u optimalnom roku.

izbalansirano đubrenje Korišćenje kvalitetnog-deklarisanog semena dezinfikovano efikasnim fungicidom Hemijska zaštita klasa na početku cvetanja kombinovanim fungicidom širokog spektra delovanja uz veoma kvalitetno pokrivanje klasa fungicidom . setva u optimalnom roku na optimalnu dubinukvalitetno zaoravanje ostataka kukuruzovine.PŠENICA       Mere zaštite: Agrotehničke mere kvalitetna osnovna i predsetvena obrada.

FUSARIUM SUBGLUTINANS WR. PROUZROKOVAČ TRULEŽI KLIPA I STABLA KUKURUZA .) WOLLENW FUSARIUM MONILIFORME SHEL. MONILIFORME (SAW.GIBBERELLA FUJIKUROI VAR. I RG. GIBBERELLA FUJIKUROI VAR. SUBGLUTINANS ED.

graminearum Trulež korena i stabla se razlikuje Trulež obično zahvata koren. osnovu stabla i donje internodije Javlja se posle oprašivanja Na uzdužnom preseku stabla na donjim internodijama srž razorena – svetloružičasta ili beličasta micelija Trulež klipa na pojedinačnim zrnima razbacanim po klipu Bolest se razvija i zaraz se širi na susednim zrnima Beličasta do ružičasta brašnasta micelija .SIMPTOMI         Trulež semena slična kao kod F.

PARAZIT  Na hranljivoj podlozi crvenkasta. moniliforme Makrokonidije retko formira. 3-7 septi. vinasta ili boje jorgovana Brašnast izgled zbog mikrokonidija F. povijene prema vrhu Mikrokonidije u nizovima ili lažnim glavicama na krajevima hifa Fusarium subglutinans Makrokonidije obično sa 3 septe Mikrokonidije pojedinačno ili lažnim glavicama  Peritecije se retko formiraju        .

Mikrokonidije u lancima Mikrokonidije u lažnim glavicama .

kukuruzni plamenac  Prenošenje na semenu manje značajno  . tripsi.CIKLUS RAZVOJA  Održava se: na zaraženim biljnim ostacima u vidu zadebljalih hifa  U povoljnim uslovima dolazi do sporulacije i formiranja konidija  Konidije raznosi vetar.

a jače zaražen kukuruz koristiti za industrijsku preradušpiritane . odgovarajući sklop biljaka.MERE ZAŠTITE     Agrotehničke mere (duboko zimsko oranje. izbalansirano đubrenje. međuredna obrada) Gajenje ranostasnijih hibrida (FAO grupe zrenja od 300600) Odstranjivanje plesnivog dela klipa pri ubacivanju u čardake Ne koristiti plesnivi kukuruz u ishrani svinja. setva u optimalnom roku. zatvaranje brazde.

mat. Domaćini: biljke iz roda Prunus Simptomi: Krupne. nejasnih kontura . . pa žutonarandžaste i na kraju crvenonarandžaste. žućkaste. u list – sušenje lišća. narandžaste pege na listovima. Kod nas se na šljivi javlja svake godine. a ponekad nanosi velike štete. ekonomski značajna u istočnom delu. U početku kružne ili eliptične. Na stromama se razvijaju dva superparazita: Gloeosporium polystigmacolum i Trichotecium roseum – nekroza stroma. Na mestu pege – stroma – ispupčena prema licu a udubljena sa naličja lista.Polystigma rubrum Polystigmina rubra Plamenjača šljive (crvena pegavost.) Red leaf spot of plum Rasprostranjena u celoj Evropi. a ponekad i susednog zdravog tkiva – otežano dospevanje vode i min. sin. nisu utvrđene na drugim organima.

Polystigma rubrum Crveno-narandžaste strome – ispupčene prema licu a udubljene sa naličja lista Crveno-narandžaste pege na listu šljive .

U okviru pega na listu se formiraju piknidi sa piknosporama koje cure u vidu sluzaste mase (duge. Od precvetavanja se izvodi 2-3 tretmana organskim preventivnim fungicidima (cineb. zaoravanje voćnjaka u jesen. Sluzasta masa se suši na listu i stvara se sjajna skrama. nitaste. kaptan. mankozeb) . foplet. Askospore od precvetavanja vrše primarne infekcije.Polystigma rubrum   Biologija: Gljiva se održava u opalom lišću u obliku peritecija. povijene) ali nije dokazano da vrše sekundarne infekcije. Suzbijanje: Sakupljanje i uništavanje opalog lišća.

Polystigma rubrum Peritecija Askus sa askosporama Piknid Piknospore .