You are on page 1of 5

GRČKA KOMEDIJA

Iako je u antici postojalo mišljenje da je ta reč postala od dorske reči komo - selo, zbog čega su sebi Dorani
priznavali pronalazak ove vrste; danas je prihvaćeno da termin potiče od reči komos - bučna družina koja nakon
razonode i pića peva pesme podrugljivog sadržaja. Komedija nastaje od tih improvizovanih početaka i pevanja
faličkih pesama - u okviru svetkovina tzv. lenejskim svečanostima između ostalog su se organizovale i faličke
povorke gde se nosio falus uobličen kožom kao simbol plodnosti. To je trebalo da simboliše ne samo liturgijski
ritual, već je imalo i svoj konkretan obredni smisao da bi se obezbedila plodnost svih kultura, biljaka i životinja.
Nezavisno su se razvile dve forme - u Megari farsa, na Siciliji vrsta komedije dorska ili sicilska. Imale su uticaj
i na antičku komediju. Od VI v. p.n.e. javljaju se komički izvođači, flijaci? - brbljivci kojima govor provaljuje
na usta. Prikazivali su radnju zasnovanu na improvizovanom oponašanju hromnih staraca, kradljivaca, lopova,
šarlatana, budala, proždrljivaca, seljaka... Tu su praizvori komičke forme. To je ono što će bitizadržano i u
kasnijim oblicima, kao što je npr. u Evropi farsa, ili u renesansi italijanska komedija. Tako su i u ant. grč.
izvođači prikazivali radnju zasnovanu na improvizacijama, fizičkim karakteristikama. Komedija je svoju
umetničku obradu dobila u delima Epiharma iz Sirakuze - živeo na prelasku iz VI u V vek. Njemu je Platon
davao prednost u odnosu na antičke komediografe. On je od narodne, sicilijanske laprdije stvorio umetničku
formu. Osnovna deviza bila je "budi trezmen, nauči da sumnjaš". Živeo je do 30ih god. V veka i njegova deviza
se može dovesti u vezu sa sofističkim učenjem. Od njegovih drama ostalo je 37 natpisa, neke inspirisane
Heraklom, Odisejem, ali bilo je i onih inspirisanih Dionisom. Neke su obrađivale i prizore svakodnevnog
života, npr. komedija Seljak. Sicilijanska je bila kraća po obimu, 300-400 stihova. Sofron iz Sirakuze, o kom se
malo zna, bio je njegov nastavljač. Rođen je oko 470. g. i sastavljao je tzv. mim - vrsta narodne lakrdije
zasnovana na fizičkom humoru (otuda reč mimika). Sve je ovo bilo blisko farsi, ali je Sofron od mima stvorio
umetnička dela. To je cvetalo sredinom V veka. Na realističan način su se prikazivali smešni likovi, drame je
delio na muške i ženske prema likovima koji se javljaju. Najvažnija komedija je antička komedija sa središtem
u Atini. Ona je bila vezana za Dionizme. Od 465. prikazivanje komedija je takođe organizovano u državi. U
istoriji antičke komedije razlikujemo tri etape: stara, srednja i nova komedija. Stara komedija se razvila tokom
poslednje dve trećine V veka i ističe se Aristofan. Odlikovala se grubim humorom, ali je bila složenija jer je
uključivala društvenu satiru, i naročito karakteristično je što su na scenu izvođeni savremeni junaci, ličnosti iz
savremenog političnog života. Aluzija na savremena politička zbivanja. Osim politike, predmet društvene satire
bili su javni običaji i naročito obrazovanje i prosveta. Tada je dolazilo do reforme obrazovanja - sofisti su
prodavali obrazovanje koje je za cilj imalo da se postane što bolji govornik. Zato je Aristofan u Oblakinjama
govorio o jednoj takvoj školi u koju jedan seljak upisuje svog sina, a onda i on sam pokušava da stekne tu
veštinu da bi na izašao na kraj sa svojim poveriocem. Aristofan uzima i samog Sokrata i izjednačava ga sa
sofistima. Po spoljašnjoj formi staroantička komedija bila je sl. tragediji, važnu ulogu imao je hor koji se sada
više isticao i učestvovao u radnji, obučen u kostime. Prolog je bio duži, ulazna pesma dramski i lirski obojena.
Komične scene su bile slobodno komponovane. Dijaloški delovi su imali neutvrđene oblike, a najviše se isticao
agon? - središnji dijalog dvojice protagonista, suprotstavljenih likova od kojih jedan obavezno zastupa stav
samog pisca. Dolazio je na polovini radnje, neposredno pre ili posle horske pesme - paradaze. Paradaza je nešto
specifično samo za komediju, horska pesma koja izlazi van okvira radnje, a hor, koji je stajao bočno ka publici,
ovde se okreće frontalno, licem ka gledaocimna i izražava vrlo oštar, kritički pogrdan stav prema pojedinim
ličnostima iz savremenog života. O Aristofanovim prethodnicima se zna jako malo, a nešto više se zna o
Kratinu i Eupolidu. Kratin - osnivač političke komedije, pisao sa umećem i originalnošću. Eupolid - napisao 17
komedija od kojih su sačuvani samo fragmenti. Krajem 4. veka dolazi do preobražaja antičke komedije,
politika nestaje sa scene i javlja se značajniji humor, sa finom moralnom porukom. Međutim, o srednjoj,
prelaznoj fazi sezna malo. Traje između 385. i 330. god. p. n. e. Nije ostalo gotovo ništa. Tematika srednje

i Spartance muče isti rani i ona uspeva da se ujedini sa Spartancima i na kraju taj plan uspeva. Pauza u stvaralaštvu. Difil. ženska sezona je kratka. Sve počinje kada i ženama počinju da popuštaju telesni nagoni. poredi se položaj muškaraca i žena. a samim tim ih pričini umetnički uverljivijim. satira se izlaže u obliku utopije. Devojka sa kratkom kosom. do 291. pacifizam se ogleda u tome.pročitaj predgovor. neverovatnost radnje i ambijenta daje komični efekat. Preuzimaju svoju državnu blagajnu. sve se uopštava . žene brže stare. Junakinja smislila kako da sugrađanke i spartanske žene zajedn. od kojih je malo sačuvano. Da bi održale reč. Ose (ismevanje strasti Atinjana za parničenje. Kalonika. p. pravda kašnjenje ostalih rečima koje podsećaju na Medejine. Njegove komedije odišu sentimentalnošću. p. Njegovi politički napadi brojni u komedijama upereni su ugl. ne zna se mnogo podataka o životu. Nema više imenovanja javnih ličnosti. devojka vene. god. revolucionarni fenomeni u svetu i uspostavljanje poretka zajednice. i Menandar koji je bio iz Atine.na to će se ugledati i rimski komediografi kada budu ustanovili model klasične komedije. i jedna cela komedija . Srećom. nekoliko većih odlomaka: Devojka sa Samosa. Ptice (parodira političke. socijalne. a muškarci i kad su ostareli mogu sebi pronaći mlađu ženu. sačuvani kratki fragmenti. posebno oštroj kritici izvrgnuti su demagozi. Vitezovi (oštro napada vođu).Namćor. složeniji zapleti sa predmetom iz građanskog i običnog života. Ti delovi su puni igre rečima. Najveći pesnici su bili Filemon. Komedija Lisistrata .n. kod gatare traži leka.žene preuzimaju državnu upravu. romantikom. Preovladava moralizam. ljubavni zapleti. ima malo čistoakcionih scena. ARISTOFAN Aristofan se rodio u Atini 445. I tada sve ostaje u registru komedije. sve one koji su grad doveli u propast. Plut.e. žene polažu zakletvu i povlače se na krov. Poslednja faza antičke komedije je u razdoblju helenizma . takođe komediografe. i kada jedan od članova vlade kaže Pizistratu kako produženo ratovanje ne šteti samo ženama.komedije je bila raznovrsna. .e. sudski proces protiv psa koji je ukrao sir). to pesniku pruža priliku da zakomplikuje radnju. Najkomičniji delovi su oni kada frustrirani muževi počnu da dolaze po svoje žene i mučeni problemom koji se zove pijetizam. Pesnikova originalnost je u tome što je pronalazio neočekivana objašnjenja i mogućnost da individualizuje tipske likove. Izveo na pozornicu političare. osnivaju ptičije carstvo i ptice vladaju i ljudima i bogovima).urnebesna. prema državnicima. Ona govori o tome šta sve žene treba da rade. čeka. samo u komičkom registru. svakodnevni prizori. ne učestvuje u radnji. Pizistrat odgovara da stare starci. Eklesijazuse. Mir. Tu se najčešće društvena stvarnost pokazuje u alegorijskom vidu. u predgovoru o Žabama piše -----. Bio konzervativac. Zahvat Lizistrata zasniva se na samo jednom motivu. Lisistrat. Osnovni zaplet više nije politički. a onda da im uskrate zadovoljenje.napadi okrenuti ka opštim tipovima. posebno Euripid koga žene osuđuju zbog njegove mizoginije). One treba da raspale žudnju u svojim muževima. voleo stare običaje. najčešće ljubav. i 260. dva Atinjanina lete na nebu u svetu ptica. Žabe. Pripisuje mu se autorstvo za 44 komedije. pesnik tranzicije. parodirani mitovi. snagama prisili sluge da zaključe mir. toliko i sebi. predstavlja samo duh tragedije i ispunjava prostor između činova. verske stvari. Osnovni motiv njegovih komedija bio je privatni život Atinjana. u vreme kad je u Atini zapretio unutrašnji građanski rat. napisao 105 komedija. Imao trojicu sinova.n. Sve se završava u . Kao angažovani pesnik se zalagao za njih. a sačuvano je 11: Arhanjani (jak antiratni duh). humor je blag i diskretan. i njima prolazi život i vreme u ratu. U istorijskom smislu je najznačajniji jer je uticao na Laura? i Terenca u Rimu. parodiraju se savremeni grčki pesnici. Žene u narodnoj skupštini . Kao mlađi Euripidov savremenik je većinu komedija napisao u postherojsko doba. Oblakinje (kritika sofističkog obrazovanja). već su to prizori iz porodičnog života ili ljubavni. već i muškarcima. Prva koja je stigla. i onda nalaze načine kako da odu kući i udovolje koliko muževima. Aristofan je bio najutentičniji pesnik. živeo od 343. Tesmoforijazuse (žene u hramu. Hor nema uticaj. Nastupao je i komedije izvodio po imenima pozorišnih ljudi tog vremena.330. Radmila Š. godine.

Prerušava se. jeste obračun između Eshila i Euripida. Euripidova kritika rata nije bila usmerena protiv nasilja i smrti već žalosti i patnje žena. Već samo postojanje dva hora i udvostručavanje broja kada se pridruže Spartanci i Spartanke. Njihovo kreketanje je nešto neprijatno. Eshil izlaže strategiju koju je još na početku rata definisao. odlazi do njega i živ je uspeo da se vrati. Govorilo se da je već Euripid doveo u vezu feminizam i pacifizam . tumače se i kao političari u piščevoj Atini. Diplomatska paranoja . Zato će na kraju promeniti odluku i izvesti Eshila. Motiv odnosa sluge i gospodara koji će se preneti i na druga knj. a ovde je jezero gde ih čamdžija prenosi. Odluku donosi tek pošto obojica odgovore na pitanje šta bi učinili za spas Atine. Iako je u komičnom tomu. Dok je kod Euripida to bilo božanstvo ambivalentne seksualnost. od čega nema koristi. nisu alegorija. prete revolucijom. ne kao estetskog čina već etičkog podsticaja. godine. ogrće lavljom kožom. U Žabama je on strašljivac. Zato odlučuje da izvede nekog od ove dvojice koji će više koristiti Atini. 1. Da bi stigao u had on savet traži od Herakla. Revolucija feministička koja nagoveštava matrijarhat. uzima buzodvan i u pratnji je sluga Ksantija. Paralele sa Molijerovim Don Žuanom kada sluga i gospodar zamenjuju odelo i privremeno menjaju identitet.groteskno. tačnije Euripida jer ga smatra najpogodnijim tragičarem. Dionis rešava da siđe u donji svet i vrati među žive pesnike. starci moraju da ustuknu pozivajući se na Euripida govoreći da "u prirodi nema stvora bezstidnog kao što je žena".dionizijskoj atmosferi. "Plamen žudnje sažeže me" . dok je u drugom delu hor sačinjen od žena. tj. Ključni momenti drame: jedan na početku drame . Herakle ga ismeva kad čuje da hoće najbrži put do Hada najbrži da obesiš se. bića bez odbrane. One hoće mnogo više. politični i rodni aspekti.kada se Ksantija i Dionis nađu kod Herakla i kada Dionis od Herakla traži putokaz. Herakle ne može da dođe sebi od smeha. Žabe Napisane 405. ali moćno.isto kao i u Hipolitu. boji se svakog šušnja i kad zagusti izdaju ga creva. Žabe su simbol koji nije do kraja podložan jednoznačnom tumačenju. Oni prelaze preko vode koja deli žive i mrtve. One su ovde hor. reka Stiks ili Aheront. kritika ukusa. Euripid je već od Eshila zauzeo počasno mesto. i kao loši pesnici. vidi se i podeljenost na rodnoj osnovi. Drugi je na sredini drame.najvažniji . To će poslužiti za osnovu njegove kritike u savremenom dobu. Uslov je da ih slušaju i da ćute kao one nekad. Stižemo do ključnog momenta komedije gde se Eshil i Euripid nadmeću za pravo povratka među žive. u aktuelnost ne treba sumnjati. Sofokle izuzet iz tog vremena je to što ima sina koji je tragički pesnik i Dionis kaže da želi da pruži šansu sinu da bez očeve pomoći dokaže koliko vredi. a on govori da ga navodi želja snažna. rasprava je temeljna. Kada se pretnje ženskog hora pokazuju ozbiljnijim. Ponovo se na scenu pojavljuje Dionis u sasvim drukčijoj ulozi i izdanju. Sledi argon između dvojice pesnika gde sučeljavaju dve stvaralačke tragičarske poetike.tri drame koje se bave sudbinom žena nakon pada Troje. savet kako da siđe u podzemni svet i vrati se. pa tako njegovo učinak preovladava. To što on govori o publici u podzemnom svetu zasipa u lice gledaocima svog vremena.iz ugla istorije književnosti. Kad stigne u had. Kreće u podzemni svet zato što je tragična umetnost nakon Euripidove smrti zapala u veliku krizu. beskrajno blag ili strašan. Ksantija će morati da ide okolo jer nije svakom namenjeno. Znatan deo rasprava su klasni. Pita ga šta ga dovodi kod njega. kad se nađu na ulazu u Had i kucaju na vrata pa im neko otvara i nastaje komičan zaplet. Prvi hor čini 12 staraca. kod Aristofana je od toga ostala aluzija na biseksualnost. Dionis je obučen kako je u tradiciji i predstavljen: ženskasto ruho. Tako Dionis pri kraju ostaje u nedoumici. dela. u ovom slučaju homoseksualnost. Postupak koji je ovde primenio nosi višestruku satiričnu dimenziju. ali ogrnut lavljom kožom .pokušaj da se relativizuju tradicionalne vrednosti. Treći . Komiku predstavlja što nosi toljagu u ruci. Ideja da afirmiše moralnu komponetnu tragedije. . Iz jezera se čuje kreteanje žaba. haljinče ko šafran žuto. Iako je izrečeno u okviru komedije. a na nogama ima sandale (kao platforme).

Dionis.. U drami ipak preovladava etički kriterijum. Eshil ismejava mnoštvo žena koje pate u Euripidovim tragedijama. a da na mestu poverenja nepoverenje krene. Dolazi sluškinja i kad vidi ona bi takođe da mu naplati za to što se Herakle ugostio odlazeći se u Had. Direktno se i apostrofira.2. a ovaj pita valjaju li šta ti ljudi u Atini . nema drugog izbora." . Počinje agon i ismevanje. pokušava da smiri situaciju. On je smatrao da Spartanci treba da zauzmu prividno neke delove Atine. Ksantija se obraća Dionisu koji je od straha čučnuo. Lajtmotiv nadmetanja je kada Eshil ubaci čuturicu. Aristofan je iskoristio i satirični osvrt kad Dionis kaže "malo je valjanih ovde i poštenih" i pogleda publiku. Eshil dolazi do saveta koji ne zvuči mnogo bolje od Euripidovog. nema postepenog povećanja napetosti već ređa stvari bez povezanosti i onda gromoglasno grune s monologom. na kraju i sam izbor teme. najpre će Euripid kritikovati Eshilove prologe. Agon između Eshila i Euripida . ali i same publike . tautologije koje su patetične. on njome hoće da pokaže banalnost i srozavanje Euripidove tragedije u banalni govor i isto takve teme. to je ono što stoji u podtekstu drame .. ."grad ne može da ih smisli" . Kada Dionis pita njih dvojicu kako da se zaustavi rat i šta treba učiniti za ponovni spas Atine. Eshil opet upada u reč sa čuturom.govori Euripid.indirektno preko kritike onih koji u podzemnom svetu preferiraju Euripida. Slično tome savetuje i Eshil . Jedan po jedan prolog Euripidov on ismeva i famoznom čuturicom efektno pobeđuje i odnosi u estetskom smislu pobedu nad Euripidom."da nepoverenje zameni poverenjem.kritikuje što trivijalne teme obrađuje patetičnim stilom. ali nije sačuvan.govori se kako je Euripid potisnuo Eshila sa prestola i kako neće sa njega da siđe. Euripid to ne prihvata. Ona ne preti direktno. videvši da loše može da prođe prerušen u Herakla. Aludira se na homerske kovanice. sram te bilo. Euripid kaže . Kiproko? . Kada se obrnu uloge biće vidno da Eshilova kritika postaje ubojitija. Euripid počinje prolog iz još jedene izgubljene tragedije gde se takođe Dionis pojavljivao. odbija boginju Demetru? i inače bogove olimpskog panteona i kaže "Ja se sasvim drugim bogovima molim" .. Moralni kriterijum je i na samom početku u dijalogu uveden. Kad su došli u Had. metričke nepravilnosti..zamena identiteta. da se obnovi flota. Susret sa krčmaricama koje jedva čekaju da dođe da bi mu se osvetile. neistinito. Euripidov argument je taj da su Eshilovi junaci suviše osioni. Euripid odbija da se moli. pokušava da ga namami da uđe u krčmu prikazom đakonija i zabave koja ga očekuje. da je to nestvarno. što se nemotivisano spajaju pojmovi. Prevagnuo etički kriterijum. cvokoće.Aristofanova kritika gde Euripida optužuje zbog bezbožništva. Ključne primedbe koje izriče Eshil . u skladu sa karakterizacijom plašljivca. neautentično . hoćeš li se dići smesta dok te neki stranac ne vidi" Dionis od sluge traži da promene odeću.bira Eshila. odmah kad njih dvojica počnu da se svađaju uznemiri se. Tipičan komički zaplet gde se koristi model komike koji će biti popularan u renesansnoj i rimskoj komediji. što su mu izlaganja konfuzna. Ksantija pristaje. dok njemu Eshil pripisuje unižavanje tragedije.. Kreću na Dionisa da mu naplate za Heraklove grehe. Tragedija puna izveštačenosti. i ženski životni problemi. Euripid se moli zdravoj pameti. On bi opet da se izvuče preko Ksantije. ali i estetski je bio na Eshilovoj strani.. Dionis se obraća Eshilu i želi da zna šta on kaže. Kritika dvojice tragičara. čiji smisao odudara jedan od drugog. 3. stragetija koja podrazumeva mudrost i lukavstvo. "Smešni stvore.Euripid zamera Eshilu neprirodan razvoj radnje.Euripid koji je ateista. a on će biti i presudan. da su to sve neke herojske figure koje se na sceni ponašaju nasilnički.upućeno publici. a nije platio. nejasan raspored reči (sintaksa). nalaže da se pomole bogovima. ekspozicijama. ali koji aludira na Pelikove? reči sa početka rata. Središnji deo agona predstavlja izlaganje njihovih politika . Najvažnije u verbalnom obračunu i ono što će presuditi u estetskom smilslu je to kada počnu da se nadmeću direktno stihovima."nek neprijateljstku zemlju smatraju za svoju." Na kraju Dionis kaže da će odabrati po odlasku onog koga mu srce traži .to je ovde aluzija na sofističko nadmudrivanje. uvodnim stihovima svojih tragedija. što se koristi neadektvatnim atributima. kada komika proističe kada jedan junak od drugog misli da je neki treći.

pita ih šta misle o vojskovođi Akibijanu? (kontroverzna ličnost. jer je uveo junake na jeziku hulje. a Eshil mu govori da nije stvarno. Kad se Euripid brani da nije izmislio Fedru. Eshil kritikuje tautologije. I jedan i drugi smatraju da kroz tragediju treba poučavati . Euripid odgovara "Mi činimo da svi ljudi sveta budu bolji". To se smatra neprimerenim. Dionis uzvraća citatima iz njegovih dela. Gađa u sofističku prirodu Euripidove tragedije. a to Euripid radi u tragedijama prikazuje ljudski život. Pokazaće se da na tom terenu nije dorastao starijem kolegi.Na početku nadmetanja Euripid kritikuje nejasne Eshilove prologe. Dolazi presudno pitanje o strategiji za spas Atine i to odlučuje. formuliše to kao poetičko geslo i kada ga Eshil pita kako se cene pesnici. Aristofanova osuda profanizacije? tragedije. izvornim tragičarskim principom. koleba se. čas drugog. što je bilo neprimereno. nelogičnosti i druge greške. Dionis sve vreme povlađuje. čas jednog. Eshil govori da je Euripid unizio kraljeve. Euripid u poetici tragedije anticipira kasniju poetiku komedije. U tom kontekstu mu najviše smeta obilje žena slabe volje i sumnjivog morala. njihovo dejstvo i ljudi mogli da ih izbegavaju. dok Eshil ostaje cenjen po formalnoj strani. U skladu sa svojom racionalnošću daje prednost smislu. muzikalnosti stiha. Na kraju Dionis izvodi Eshila. da se poroci prikazuju da bi se upoznala njihova rđava strana. Najveća zamerka je za Eshilov jezik. Dotle Eshil zagovara nešto što je u skladu sa starim principom. ali je i posebno iznenađujuće za samog Euripida. To će biti ugrađeno i u poetiku modernog romana. vreme kada Eshil efektnim polustihom obesmišljava Euripidove argumente i svaki njegov prolog. Vrlo brzo posle njih će Platon o tome raspravljati. govoreći da mu je forma bila važnija od sadržaja i smisla. horske partije. Tragedija treba da pokazuje i kriterijume časti. Time je u minucioznu karakterizaciju dovedena i povodljivost.Eshil tako što neće prikazivati nečasno. Kaže da time veštački podstiče napetost kod publike. što je protivno prvobitnoj nameri. komplikovanu i nejasnu leksiku u obliku kovanica. a Euripid obrnuto. Trenutak kada Dionis treba da presudi . ali treba opevati časne stvari. Ističe didaktičku funkciju svojih dela. tako što će to prikazati i osuditi. zabušante. navodeći na isprazne razgovore. Dok Euripid zagovara moderniji stav. ubacuje glas H tamo gde ne treba i parodira to. . obasipa Dionisa najgorim pogrdama. svojim potezima štetio Atini). Euripid je jasan. pleonazme. Eshil ipak tvrdi da je Eshil učinio suprotno. Kritikuje ga i zbog jezika koji koristi. besposličare.traži savet kako spasti Atinu . Euripid kritikuje horske pesme besmislenog sadržaja i tu aludira na Eshilove nejasnoće i nepovezanosti. Eshil sudi mudro.