You are on page 1of 5

Андре-Мари Ампер

Био је француски математичар и физичар. Рођен је 1775. године у Лиону. Већ у раним
годинама показивао је велики таленат за математику. Отац се бринуо о његовом
васпитању и стекао је знања из многих области. После очеве смрти давао је часове
математике. Од 1802. године је био професор физике и хемије у једној стручној
школи.Одатле је позван у Париз где је постепено заузимао различите положаје у
научним установама. Наполеон га је поставио за инспектора на универзитету.
Ампер је математички дефинисао електромегнетизам и назвао га електродинамиком.
Уочио је да једна стуја има утицаја на другу; као и да два магнета утичу један на други.
Отуда је почео да ове две појаве посматра као сличне. Установио је да се два
паралелна проводника кроз која тече струја привлаче ако су смерови струја у њима
исти, а одбијају ако су струје супротног смера. Овај резултат је уобличио у Ампров
закон који описује кружно магнетно поље које се ствара око проводника кроз који
протиче струја. Такође је иновирао соленоид. Један је од првих пионира у пољу

телеграфије.
Сматра се једним од најрасејанијих људи у историји. О томе постоје бројне анегдоте.
Једне вечери се вратио кући касно и слуга га није препознао у мраку, па је рекао: “Нема
господина код куће.“ Ампер је одговорио: „Ништа, онда ћу се вратити сутра.“ Отишао је
не сетивши се да је то његова кућа.
Његова смрт је такође последица расејаности. Враћао се кући по великом невремену и
био је скроз мокар иако је имао кишобран. Кад је стигао кући, мокар кишобран је
ставио поред себе у кревет и заспао. Убрзо затим је добио јаку упалу плућа.
Умро је 1836. године. Јединица за јачину електричне струје је добила назив по њему.
ZANIMLJIVE PRICE
Andre-Mari Amper, poznati fizičar, je bio veoma rasejan čovek. Jednom izašavši u šetnju, na vratima je
okačio papir da nije kod kuće: " Izašao sam.Amper!" Vrativši se iz šetnje dođe do kuće. Pročitavši da nije
kod kuće, vrati se i nastavi šetnju.
-da je Andre Mari Amper (1775-1836), slavni francuski fizičar i matematičar, imao samo osam godina kada
je kupio jednu knjigu iz oblasti matematike koja je bila na latinskom. Da bi mogao da je prouči naučio je
ovaj jezik za samo dva meseca !
Andre-Mari Amper
Znameniti francuski fizičar, matematičar i prirodnjak, član Pariske akademije nauka (1814).
Član mnogih inostranih akademija nauka, počasni član Peterburške akademije nauka
(1830). Osnivač elektrodinamike. Zasnovao teoriju magnetizma u nerazdvojivoj vezi sa
elektricitetom i proučio uzajamno dejstvo električnih struja. Po njemu je dobila naziv jedinica
za merenje jačine električne struje.
Andre-Mari Amper rodio se u Lionu 20. januara 1775, umro u Marselju 10. juna 1836.
Biografija

izabran je za člana Francuske akademije nauka. kružnih molekulskih struja unutar magneta koje stvaraju magnetna polja kao mali tanki magneti. godine – katedru matematike u pariskoj Politehničkoj školi. Amper je otkrio magnetno djejstvo solenoida (strujnog kalema). Godine 1814. utvrdio je da Zemljino magnetno polje utiče na pokretni provodnik sa električnom strujom. koji se nalazi u prizemlju Ajfelovog tornja. sastoji se iz niza elementarnih magneta. Godine 1830. U mehanici mu pripisuju formulaciju pojma kinematika. BIOGRAFIJA . gdje je stekao i obrazovanje. Najveći istraživački rad u fizici obavio je u oblasti elektrodinamike. veliki magnet. a od 1805. juna 1836. uveo je u upotrebu naučni pojam kibernetika. poznato kao Amperovo pravilo. autorom važnog zakona savremene hemije. Iste godine je otkrio uzajamno djejstvo dve električne struje. za ovu svrhu izumeo je niz instrumenata. Godine 1829. godine) Amper je najpre bio predavač u Politehničkoj školi u Parizu. Umro je 10. smeštenog unutar solenoida. ili magnetni listovi. Godine 1822. a odgovarajući merni instrument – ampermetar. U čast naučnika jedinica jačine električne struje nazvana je amper. u Marselju. Ime mu je uvršteno u spisak najvećih naučnika Francuske.Amper je rođen u Lionu. Amper je smatrao. Ova izjava poznata je kao Amperova teorema. dokazana je teorema o cirkulaciji magnetnog polja. razvio teoriju magnetizma i predložio korišćenje elektromagnetnih procesa za prenos signala. Prema tome. Posle očeve smrti (pogubljen na giljotini 1793. Godine 1820. zatim je držao katedru fizike u Burgu. Ovo je suština dubokog ubeđenja naučnika da magnetizam potiče od električne struje i da je u tesnoj vezi sa elektricitetom. odakle je proistekao zaključak o istovetnosti magnetnog polja solenoida i magnetnog polja stalnog magneta. U brojnim ogledima ispitivao je uzajamno delovanje magneta i električne struje. da je uzajamno delovanje magneta posledica uzajamnih delovanja tzv. a 1824. Amper je izumeo komutator i elektromagnetni telegraf. koja mu dodeljuje jednu od počasnih stranica i smatra ga. a takođe i filosofije. ustanovio je pravilo za određivanje pravca dejstva magnetnog polja električnog provodnika na magnetnu iglu. mehanika i fizika. zajedno sa Avogadrom. Neka Amperova istraživanja tiču se botanike. Zahvaljujući svestranom talentu Amper je ostavio traga i u istoriji razvoja hemije. Godine 1826. Tako se rodila ideja da se stvori jače magnetno polje pomoću gvozdenog jezgra. sročio zakon za tu pojavu (Amperov zakon). Naučna delatnost Oblasti u kojima je Amper obavio značajna istraživanja su matematika. godine postaje profesor eksperimentalne fizike na Kolež de Fransu.

Po njemu je dobila naziv jedinica za merenje jačine električne struje . Član mnogih inostranih akademija nauka. 20. član Pariske akademije nauka (1814). matematičar i naučnik. Andre-Marie Ampere. Lion.jun 1836) poznati francuski fizičar. Osnivač elektrodinamik.Andre-Mari Amper (fr. počasni član Peterburške akademije nauka (1830). Zasnovao teoriju magnetizma u nerazdvojivoj vezi sa elektricitetom i proučio uzajamno dejstvo električnih struja.januar 1775 – Marselj 10.

a magnetna igla će se zakrenuti. 1775-1836) na bavljenje elektromagnelizmom.onda sila deluje u smeru vertikalnom iz dlana. Ako nam prsti ruke pokazuju u smeru magnetnog polja (magnetne a ispruženi palac u smeru struje kroz vodič.izazvalo je veliko interesovanje i uticalo da se niz nauc"nika anga?. Kasnije ce dati i izraz za silu izmedu dva staijna elementa: . 17861853) pokazao da se gvo2de u blizini provodnika namagneti§e.uje da dalje razradi njegove rezultate. 1786-1853) da slruja koja protice kroz provodnik izaziva skretanje magnetne igle u njegovoj blizini. Erstedovo otkrice i Aragoova demonstracija pobuduju Ampera (Andre-Marie Ampfere. Arago (Dominique F. Arago. On je to tumacio formiranjcm vrtloga oko provoclnika. On otkriva da se provodnici kroz koje protice staija medusobno privla^e ili odbijaju u zavisnosti od smera staija. Pored toga. Tako je 1820. Koristeći Amperov zakon moguće je odrediti magnetno polje koje nastaje prilikom prolaska određene struje ili struju koja nastaje usled delovanja magnetnog polja. sila zavisi i od svojstva Magnetna indukcija je fizička veličina kojom EKSPERIMENT: Ravnu metalnu žicu postavimo iznad magnetne igle koja je orijentisana u pravcu jug-sever. Amperova AMPEROV ZAKON Amperov zakon definiše odnos magnetnih polja i električnih struja koje ih proizvode. Kada struju isključimo. AMPEROVO PRAVILO DESNE RUKE Amperove sile možemo odrediti pomoću pravila desne Prste desne ruke ispružimo tako da ispruženi palac stoji horizontalno u odnosu na druge prste.MAGNETNA SILA Amperova sila je rezultat uzajamnog delovanja dva stalnog magneta i magnetnog polja vodiča kojim teče deluje na vodič kojom teče struja. Ispitivanje magnetnog dejstva elektrifne stnjje pocinje sa otkricem Danca Ersteda (Hans Christian Oersted. ruke: ispruženi indukcije). postoji magnetno polje i ono uzrokuje zakretanje magnetne igle. Odatle zaključujemo da električna struja (naboji u gibanju) proizvodi magnetno polje. Iz tog eksperimenta je očigledno da u tom prostoru oko vodiča kojim teče električna struja. Potom tu žicu sa baterijom i prekidačem spojimo u strujni krug. AMPEROV ZAKON GLASI: Cirkulacija jačine magnetskog polja po bilo kojoj zatvorenoj liniji jednaka je i algebarskom zbiru struja koje prolaze kroz površinu koju linija ograničava. srazmerna jačini magnetnom polju. Erstedovo otkrice iz 1819. pod uslovom da električno polje nije vremenski promenljivo. a to upućuje na međusobnu povezanost električnih i magnetnih pojava. Ako uključimo prekidač. magnetna igla se vrati u prvobitni položaj. struja će poteći strujnim krugom.

on je prvi kon5lruisao kalem da bi mu "imitirao magnet" i u nau^nu terminologiju uveo pojam solenoid. .Amperov doprinos je i u tome 3to je jasno razdvojio dinamiku od statike i uveo termine ja£ina elektri£ne slruje i eleklri£ni napon. Osim toga.