You are on page 1of 25

ZDRAVSTVENO

ZAKONODAVSTVO
PROF DR MOMILO
MOMILO BABI

DEFINICIJA


Pojam zdravstveno zakonodavstvose koristi u


irokom smislu da oznai razliita zakonska pravila
iji je objekat zdravlje oveka i zdravstvena zatita sa
merama i aktivnostima.

Zdravstveno zakonodavstvo u Republici Srbiji


obuhvata zakone i podzakonska akta kojima se
pravnim normama reguliu prava i obaveze korisnika
u sistemu zdravstvene zatite, davaoci zdravstvenih
usluga, vrste i nain osnivanja zdravstvenih ustanova,
upravljanje sistemom zdravstvene zatite i njegovo
finansiranje.

EMU ZAKONI


Zdravstveno zakonodavstvo je jedna od kljunih


dimenzija u nacionalnim i internacionalnim
aktivnostima povezanim sa zdravljem jer ima
vanu ulogu u razvijanju sveobuhvatne podrke
za zdravije pojedinca i zajednice.
Kao i u drugim oblastima, zakonodavstvo u
zdravstvenom sistemu predstavlja skup
razliitih zakona iji je osnovni objekat zdravlje
oveka i sve aktivnosti povezane sa zdravljem.
Zakoni su pravila ponaanja koje propisuje
vrhovna vlast u dravi, navodei ono to je
ispravno i zabranjujui ono to je pogreno .

RANIJE I SADA


Ranije je zdravstveno zakonodavstvo bilo


orijentisano samo na specifine probleme, kao
to su kontrola zaraznih bolesti, zatita spoljne
sredine, higijena ishrane i regulisanje rada
zdravstvenog osoblja. Do sredine devetnaestog
veka prepoznaje se samo pojedinano
zakonodavstvo u oblasti zdravlja u okviru
razliitih zemalja.
U dvadesetom veku, paralelno sa
prepoznavanjem znaaja zdravlja kao jedne od
osnovnih drutvenih vrednosti koja ne poznaje
granice meu zemaljama, sve vie se razvija
meunarodno zdravstveno zakonodavstvo.

KATEGORIJE KOJE SE
REGULIU






Korisnici zdravstene zatite,


Davaoci usluga zdravstvene zatite,
Ustanove zdravstvene zatite,
Upravljanje sistemom zdravstvene
zatite,
Finansiranje zdravstvene zatite.

KORISNICI



Individualna prava se bave zatitom privatnosti i


slobode pojedinca, a
Socijalna prava se bave omoguavanjem
dobijanja koristi od dostignua drutva.
Individualna prava su po prirodi apsolutnija,
dok su socijalna prava vie zavisna od
konkretnih ekonomskih resursa zemlje.
Preterani naglasak na individualna prava moe
ugroziti socijalnu pravdu, dok neuzimanje u
obzir individualnih prava moe uvrediti ljudsko
dostojanstvo.

INDIVIDUALNA PRAVA
KORISNIKA




Pravo na zdravstvenu zatitu je pravo korienja


zdravstvenih usluga dostupnih u jednoj zemlji.
Ovo pravo se regulie na razliite naine u zavisnosti od
opredcljenja zemlje.
Zemlja se moe uzdrati od uvoenja ovog prava u
svoje nacionalno zakonodavstvo uzimajui u obzir da je
dovoljno to je pravo na zdravstvenu zatitu
prepoznato u meunarodnim konvencijama (na primer
u Ustavu Svetske zdravstvene organizacije).
Drugi nain regulisanja je u sluaju kada zemlja pravo
na zdravstvenu zatitu posmatra kao osnovno ljudsko
pravo i stavlja ga u najvii zakonodavni akt - Ustav.
Trei nain je kad zemlja eksplicitno prepoznaje pravo
na zdravstvenu zatitu u svom zdravstvenom
zakonodavstvu.

Prava pacijenata


Saglasnost na osnovu informisanja vezana je sa


medicinskim dijagnostikim i terapeutskim
tretmanima, kao i sa pravom na informaciju.
Osoba moe da se saglasi sa primenom
odreenih terapeutskih aktivnosti samo ako je
informisana o svim korisnim i svim tetnim
efektima njihove primene.
Pristup medicinskoj dokumentaciji je pravo koje
se razvilo nezavisno od prava na informaciju i
ima osnovu u pravu na privatnost. Ako
pacijent veruje da je primio nedovoljno
informacija u procesu korienja zdravstvenih
usluga, on ima prava da vidi podatke o sebi u
pisanom dokumentu ili u kompjuterskoj bazi
podataka.

PRAVA


Privatnost se odnosi na poverljivost odnosa izmeu


lekara i pacijenta, ali i na neke druge aspekte kao to je
zatita podataka o pacijentu i njegovom zdravstve-nom
stanju u bankama podataka. Kao izuzetno vano,
pravo na privatnost se razvilo u nezavisno ljudsko
pravo.
Tajna je pravo pacijenta koje je od davnina regulisano,
najee u krivinom zakonu. Kao jedno od najstarijih
prava pacijenata zakonski je tako regulisano da ga i
lekari brane nasuprot suda. Ipak, neke zemlje nemaju
zakon u ovoj oblasti, pa je zatita tajne o pacijentu
preputena kodeksima profesionalnog ponaanja.
albe predstavljaju pravo pacijenta koji u sluaju
povrede, pod odreenim zakonskim uslovima, moe da
tui davaoca usluga ili zdravstvenu ustanovu za
uinjenu tetu.

POSEBNE MEDICINSKE
PROCEDURE


Zakonodavstvo o sterilizaciji deli se u tri grupe: (a)


zakonodavstvo ne postoji i sterilizacija je praktino
dozvoljena, (b) posebno zakonodavstvo ne postoji, ali
sterilizacija potpada pod krivini zakon (na primer kao
sakaenje) i (c) sterilizacija je ozakonjena. Generalno,
postoji trend ka liberalizaciji sterilizacije kao medicinske
procedure .
Zakonodavstvo o abortusu sadri dve grupe: (a) abortus
nije dozvoljen, izuzev u posebnim sluajevima, uglavnom
na osnovu medicinskih indikacija i (b) aboratus je
dozvoljen prema zakonu pod razliitim stepenima
ogranienja. Ogranienja za izvoenje abortusa odnose
se na stadijume razvoja fetusa, pri emu se esto
balansira izmeu prava ene da odluuje o raanju i
zatite fetusa, kao ljudskog bia, u kasnijim stadijumima
.

POSEBNI PROPISI


Zakonodavstvo o eutanaziji, kao namernom skraenju


ivota jedne osobe po njenom sopstvenom zahtevu,
aktom ovlaenja ili izostavijanja, u veini zemalja
uglavnom ne postoji. Meutim, sve vie se razmilja o
uvoenju zakonske regulative u ovoj oblasti s obzirom
na razvoj moderne medicine, pa su mnogi strunostrunonauni skupovi posveeni ovoj temi .
Zakonodavstvo o transplantaciji podrazumeva saglasnost
za uzimanje organa od ive osobe, dok u sluaju
uzimanja organa od mrtve osobe postoje dve grupe
propisa: (a) oni koji su bazirani na saglasnosli osobe za
ivota i (b) oni koji su zasnovani na odsustvu pritube
(prigovora), kad je uzimanje organa dozvoljeno ukoliko
umrli to nije zabranio za ivota ili njegova rodbina nije
dala prigovor posle njegove smrti.

POSEBNI PROPISI
Zakonodavstvo o eksperimentima na ljudima
moe biti dravno (vladino) i privatno
(profesionalnih grupa), a regulie dve osnovne
oblasti: saglasnost na osnovu informisanja za
uee u eksperimentu i etika pitanja
planiranog eksperimenta .
Budui da se najee radi o klinikim eksperimen
tima sa lekovima i zatiti uesnika
eksperimenta, ovo je najee dco
zakonodavstva o lekovima. U prolosti su za
ovu regulativu uglavnom bile zaduene
profesionalne grupe ili zdravstvene ustanove
koje su formulisale kodekse i vodie, a tek
odnedavno se stvara i dravno zakonodavstvo,
posveeno ovom problemu .

Prava posebnih pacijenata




Premda se u zdravstvenom sistemu posmatraju


razliite grupe pacijenata, sa aspekta
zdravstvenog zakonodavstva posebno su
znaajni psihijatrijski pacijenti, mentalno
retardirani i hendikepirani.
U prolosti je zakonodavstvo o mentalnim
bolesnicima posebno bilo zainteresovano za
obavezan smetaj i leenje ovakvih pacijenata u
zatvorenim psihijatrijskim bolnicama.
Sad postoji nova tendencija garantovanja
prava duevnim bolesnicima i sve prisutnije
leenje u vanbolnikim ustanovama i onim
otvorenog tipa.

Zajednika prava


Zdravstveno zakonodavstvo o ivotnoj sredini regulie


ljudska prava na zatitu od rizika u spoljnoj sredini na
koje stanovnitvo nema uticaja i koje samo ne moe da
kontrolie.
Primeri ovakvih rizika su fiziko i hemijsko zagaenje
vazduha, radioaktivnost, buka, snabdevanje vodom,
industrijska proizvodnja, urbanizacija i mnogi drugi.
Krajnji cilj zakonodavne regulative jeste zatita zdravlja
svih ljudi uz dostupnost sredstava koja su potrebna radi
obezbeenja svih standarda kvalitetnog ivljenja
(nezagaen vazduh, dovoljna koliina ispravne vode,
adekvatan stambeni prostor, sigurna tehnologija u
industrijskoj proizvodnji, prihvatljivi nivo radijacija).

KOLEKTIVNA PRAVA

Zakonodavstvo o hrani najee je eo nacionalnog


zakonodavstva i regulie prava u vezi sa ispravnou
namirnica koje se koriste u ishrani kako u procesu
njihove proizvodnje, tako i u procesu distribucije.
Potovanje zakona koji se odnose na sigurnost hrane
kontrolie se putem razliitih oblika inspekcija.
Zakonodavstvo o lekovima najee se odnosi na
kontrolu kvaliteta lekova, njihovu sigurnost i mogua
neeljena dejstva. Premda ovo zakonodavstvo ima
dugu istoriju, ipak posebnu panju privlai poslednjih
decenija s obzirom na razvoj novih lekova koji mogu
imati ozbiljne efekte u organizmu pacijenta. Takoe,
intenzivan razvoj farmaceutske industrije inicirao je i
razvoj zakonodavne regulative koja se odnosi na trite
lekova i njihovo reklamiranje (marketing lekova).

DAVAOCI USLUGA

Zakonodavstvo u vezi sa davaocima usluga


zdravstvene zatite odnosi se na zdravstvene
radnike (lekare, stomatologe, apotekare,
medicinske sestre i tehniare), ali i na sve
druge zaposlene u zdravstvezdravstve- nim ustanovama
(psihologe, sociologe, socijalne radnike i druga
zanimanja), a obuhvata pristup zdravstvenoj
profesiji, rad zdravstvenih radnika i
strukturalne aspekte zdravstvene profesije

ZDRAVSTVENA PROFESIJA


Pristup zdravstvenoj profesiji podrazumeva


obrazovanje zdravstvenih radnika, planiranje broja
zdravstvenih radnika, dozvole za rad i prihvatanje
novih profesija.
U pogledu obrazovanja zdravstvenih radnika, a
posebno lekara kao osnovnih davalaca zdravstvenih
usluga, zakonima i podzakonskim aktima se regulie
duina, struktura i kvalitet kolovanja, broj i vrste
poslediplomskih usavravanja, imajui u vidu ogroman
razvoj medicinske nauke i tehnologije, tenju ka
efikasnijoj zdravstvenoj zatiti i meunarodnu
saradnju.
Zakonodavstvo o obrazovanju zdravstvenih radnika
pojedinanih zemalja esto je povezano sa rezolucijama
i preporukama razliitih meunarodnih oganizacija
kao to je Svetska zdravstvena organizacija

RAD ZDRAVSTVENIH RADNIKA




Zakonodavstvo u vezi sa radom zdravstvenih


radnika u veini zemalja obuhvata kontrolu
kvaliteta rada, odgovornost, profesionalnu
etiku i disciplinske sudove.
Zakonska regulativa u vezi sa kontrolom
kvaliteta rada zdravstvenih radnika jos nije
potpuno precizirana, premda sve vie
zaokuplja panju, a za sada je reguulisana
optim zakonskim pravilima koja vae za
zdravstvenu zatitu u celini. Tako se kontrola
rada postie supervizijom od sirane
ministarstava , primenom optih pravila
vezanih za status slubenika i njegov odnos sa
poslodavcem, kao i supervizijom od strane
profesionalnih udruenja i komora.

PRAVNI STATUS


Strukturalni aspekti koji se reguliu zakonodavstvom o


davaocima usluga zdravstvene zatite odnose se na
pravni status zdravstvenih radnika i nain njihovog
plaanja.
Pravni status se razliito regulie u zavisnosti od
modela zdravstvenog sistema koji postoji u odreenoj
zemlji.
Zdravstveni radnici prema nekim zakonodavstvima
imaju pravo da budu iskljuivo dravni slubenici, bez
mogunosti privatne prakse, prema drugim privatna
praksa je opte pravilo, a postoje i takva zakonodavzakonodavstva po kojima zdravstveni radnici mogu delom da rade
u privatnom, a delom u dravnom sektoru.
Takoe, zakonodavstvo o nainu plaanja zdravstvenih
radnika razlikuje se u razliitim zdravstvenim
sistemima.

OSNIVANJE USTANOVA



Osnivanje zdravstvenih ustanova regulisano je zakonima


koji se odnose na njihovo planiranje i dozvole za rad.
Sve vie se planiranje broja i vrsta zdravstvenih
ustanova odreuje zakonom tako da bude
decentralizovano i po regionima zemlje u skladu sa
potrebama stanovnitva.
U velikom broju zemalja zakonom se regulie i
planiranje vrhunske medicinske opreme, kao i velikih
medicinskih odeljenja.
Priznavanje ustanova zdravstvene zatite u smislu
davanja dozvola za rad zakonski se odreuje uz
preciziranje potrebnih standarda sigurnosti, higijene,
kvaliteta i kontinuiteta zatite, uz odvojena
podzakonska akta za svaki tip zdravstvene ustanove.

FUNKCIJE USTANOVA


Funkcionisanje zdravstvenih ustanova u


zakonodavstvu razmatra se u odnosu na
kontrolu kvaliteta rada, direktnu i indirektnu
odgovornost ustanove za tetu nainjenu
pacijentu, primenjenu zatitu od bolnikih
infekcija, odravanje i testiranje tehnikih
aparata, rad laboratorija i hitne medicinske
slube.
Mali broj zemalja ima specifine zakone koji se
odnose na navedene oblasti koje su najee
regulisane u okviru dragih, oplijih zakona ili
putem razliitih podzakonskih akata i
pojedinanih pravilnika

USTANOVE

Zakonom su regulisani u pogledu vlasnitva ustanova


(javne ili privatne), koordinacije u pruanju usluga
izmeu slinih i razliitih tipova ustanova,uticaja opteg
radnog zakonodavstva, kao i kontrole potronje.
Zakonodavstvo u pogledu tipa vlasnitva
primenjuje se u dva oblika:
(a) isto za javne i privatne ustanove ili
(b) razliito za javne i privatne ustanove.

UPRAVLJANJE SISTEMOM


Odnosi u sistemu zdravstvene zatite zakonski se


odreuju u smislu centralizacije ili decentralizacije u
rukovoenju (posebno donoenju odluka) na najviim i
na niim organizacionim nivoima u vezi sa pruanjem
zdravstvenih usluga, odreivanjem moi nacionalne
vlade u odluivanju o razliitim pitanjima u okviru
zdravstvene zatite uz delegiranje ovlaenja na nie
nivoe odluivanja (regioni, optine, zdravstvene
ustanove). Takoe su znaajni propisi koji obezbeuju
uee korisnika zdravstvene zatite u odluivanju o
bitnim pitanjima, premda se ovo zakonodavstvo tek
razvija u smislu obezbeivanja mehanizama za ovakve
aktivnosti.

FINANSIRANJE ZDRAVSTVENE
ZATITE



Zakonodavstvom se precizno reguliu razliite


oblasti finansiranja zdravstvene zatite.
Posebno se razmatraju strukturalni aspekti koji
se odnose na osnovne i dopunske izvore
finansuanja (drava, socijalno osiguranje,
privatni fondovi osiguranja i ostali izvori), zatim
kontrola i inspekcija finansija potrebnih za
funkcionisanjc sistema zdravstvene zatite,
metodi plaanja zdravstvenih ustanova i
zdravstvenih radnika, kao i obuhvatanje
potronje zakonskim merama.