IX PREDAVANJE

PRIMENA IZVODA FUNKCIJA

Osnovne teoreme diferencijalnog racuna

(Teoreme o srednjoj vrednosti)

Cetiri
teoreme, Fermaova, Rolova, Lagranzova i Kosijeva, zovu se teoreme o
srednjoj vrednosti. Ove teoreme imaju veliki znacaj u analizi ekstremnih vrednosti
funkcija.
Fermaova teorema. Neka funkcija f : [a, b] R ispunjava uslove:
u nekoj unutrasnjoj tacki c (a, b) dostize svoju najvecu (najmanju) vrednost,
diferencijabilna je u tacki c (tj. postoji f (c)).
Tada je f (c) = 0.
Dokaz: Pretpostavimo da f dostize svoju najvecu vrednost u tacki c. Tada je
f (x) f (c), x [a, b], pa je f (x) f (c) 0, x [a, b].
Ako je x < c, tada je x c < 0 pa je
(1)

f (x) f (c)
0,
xc

x [a, c)

Kako prema pretpostavci postoji f (c), sledi na osnovu (1) da je f (c) 0.

Za x > c sledi da je x c 0 pa je kolicnik (f (x) f (c))/(x c) 0 za sve
x (c, b]. Odavde sledi da je f (c) 0 pa zakljucujemo da mora da bude f (c) = 0.
Rolova teorema. Neka funkcija f : [a, b] R ispunjava uslove
neprekidna je na [a, b],
diferencijabilna je na (a, b),
vazi da je f (a) = f (b).
Tada postoji tacka c (a, b) takva da je f (c) = 0.
Dokaz: Ako je f konstantna funkcija na [a, b], tada je f (x) = 0 za svako x, pa
teorema vazi.
Pretpostavimo da postoji x (a, b) tako da je f (x) > f (a) = f (b). Tada f
dostize svoju najvecu vrednost u nekoj tacki c (a, b) (na osnovu neprekidnosti).
Na osnovu Fermaove teoreme, tada postoji tacka c tako da je f (c) = 0.
Na isti nacin se izvodi dokaz ako je f (x) < f (a) za neko x (a, b).

Primeri geometrijskog tumacenja Rolove teoreme

Geometrijski, Rolova teorema znaci da funkcija koja ispunjava uslove teoreme,
ima bar jednu nulu prvog izvoda na intervalu (a, b). Tacke u kojima je izvod jednak
nuli zovu se stacionarne ta
cke.
1

Primer: Posmatrajmo kretanje materijalne tacke: put s = f (t) u funkciji vremena. Ako je f neprekidna u vremenskom intervalu t (, ), diferencijabilna i
f () = f () (tj. polozaj tacke u trenucima t = i t = je isti) tada postoji trenutak (, ) u kome je brzina v = ds/dt = st jednaka nuli. Jedan primer ovakvog
kretanja moze biti vertikalna putanja tela bacenog uvis. U trenutku kada dostigne
najvecu visinu, brzina kretanja tela jednaka je nuli, nakon cega telo pocinje da pada
(slika a)).

Lagran
zova teorema. Neka funkcija f : [a, b] R ispunjava sledece uslove
neprekidna je na zatvorenom intervalu [a, b],
diferencijabilna na otvorenom intervalu (a, b).
Tada postoji tacka c (a, b) takva da vazi
f (b) f (a)
= f (c).
ba

Dokaz: Definisimo pomocnu funkciju

F (x) = f (x) f (a)

f (b) f (a)
(x a), x [a, b].
ba

Uzimajuci da je x = a, dobija se F (a) = 0. Takodje je F (b) = 0. Funkcija F

je neprekidna na [a, b], diferencijabilna na (a, b) i F (a) = F (b) = 0, pa prema
tome ispunjava sve uslove Rolove teoreme. Stoga postoji tacka c (a, b) u kojoj je
F (c) = 0. Kako je
f (b) f (a)
F (x) = f (x)
ba
izracunavamo
0 = f (c)

f (b) f (a)
f (b) f (a)
f (c) =
.
ba
ba

Geometrijski, Lagranzova teorema znaci da postoji bar jedna tacka u kojoj je

tangenta paralelna secici koja spaja krajnje tacke grafika.

Posledica: Ako je f : [a, b] R diferencijabilna na (a, b) i f (x) = 0, x [a, b],

tada je f konstantna funkcija, tj. f (x) = C (C = const.)

Ko
sijeva teorema. Neka funkcije f, g : [a, b] R ispunjavaju uslove:
1) neprekidne su na [a, b],
2) diferencijabilne su na (a, b),
3) g (x) 6= 0, x (a, b).
Tada postoji tacka c (a, b) takva da je
f (c)
f (b) f (a)
= .
g(b) g(a)
g (c)

Dokaz: Primetimo da mora da bude g(b) g(a) 6= 0. Ukoliko bi ovo bilo = 0,

tada bi funkcija g ispunjavala uslove Rolove teoreme pa bi postojala tacka c (a, b)
takva da je g (c) = 0, sto je suprotno pretpostavci 3).
Uvedimo pomocnu funkciju
F (x) = f (x) f (a)

f (b) f (a)
(g(x) g(a)).
g(b) g(a)

Funkcija F je neprekidna na [a, b], diferencijabilna na (a, b) i vazi F (a) = F (b) = 0.

Prema Rolovoj teoremi, postoji tacka c (a, b) tako da je F (c) = 0. Kako je
F (x) = f (x) g (x)

f (b) f (a)
,
g(b) g(a)

i na osnovu toga sto je F (c) = 0, izracunavamo

f (c)
f (b) f (a)
=
.

g (c)
g(b) g(a)

Lopitalova pravila
f (x)
f (x)
i lim
, cesto se javljaju
xc g(x)
x g(x)
neodredjeni izrazi tipa 00 ,
, 0 , , 00 , 1 . Lopitalova pravila cesto se

uspesno koriste za resavanje ovih problema.

Prilikom ispitivanja granicnih vrednosti lim

Teorema (Lopitalovo pravilo). Neka su funkcije f, g : (a, b) R diferencijabilne u svakoj tacki intervala (a, b) osim, mozda, u tacki c (a, b), i neka su
ispunjeni uslovi:
a) g (x) 6= 0, za svako x (a, b), x 6= c,
b) limxc f (x) = limxc g(x) = 0,
f (x)
c) postoji lim
.
xc g (x)
(x)
Tada takodje postoji granicna vrednost limxc fg(x)
i vazi
f (x)
f (x)
lim
= lim
.
xc g(x)
xc g (x)

Lopitalovo pravilo vazi i kada uslov b) glasi:

b) limxc f (x) = limxc g(x) = .
Primer: Naci granicne vrednosti:

ex
.
x (1 x)2
x1
x0+
a) Kako je lim ln x = 0 i lim ln(1 x) = , sledi da imamo neodredjen
a) lim ln x ln(1 x), b) lim xx , c) lim
x1

x1

izraz tipa [0 ]. Izvrsicemo transformaciju na oblik

ln x ln(1 x) =
Odavde je f (x) =

ln(1 x)
1
ln x

0
ili [ ]:
0

f (x)
.
g(x)

1
1
1
=
i g (x) =
pa dobijamo
1x
x1
x ln2 x
x ln2 x
f (x)
=
.
g (x)
x1

Na osnovu toga racunamo:


  
x ln2 x
0
lim ln x ln(1 x) = lim
=

1x
0
x1
x1

(x ln2 x)
ln2 x + 2 ln x
= 0.
= lim
= lim
1
x1 (1 x)
x1

b) Ovo je neodredjen izraz tipa [00 ]. Neka je y = xx . Tada je ln y = ln xx = x ln x.

Potrazimo granicnu vrednost
lim ln y(x) = lim x ln x = [0()] = lim

x0+

x0+

x0+

ln x
1
x

1
(ln x)
x
= lim
= lim
1
1 = lim+ (x) = 0.
x0+ ( )
x0+ 2
x0
x
x

lim y(x) = lim eln y(x) = elimx0+ ln y(x) = e0 = 1

x0+

x0+

lim x = 1.
x0+

Tejlorova formula
Neka funkcija f ima neprekidne sve izvode do n-tog reda na intervalu [a, b] i ima
izvod f (n+1) na (a, b). Tada za svako x [a, b] vazi
f (x) = f (a) + (x a)f (a) +

(x a)2
(x a)n (a)
f (a) + +
f (a) + Rn (f ).
2!
n!

Prvih n+1 sabiraka u gornjoj formuli predstavlja polinom po stepenima (xa) reda
n koji se zove Tejlorov polinom. Poslednji sabirak Rn (f ) najcesce se izrazava u
obliku
(x a)n+1 (n+1)
Rn (f ) =
f
(), (a, x),
(n + 1)!

i zove se Lagran
zov ostatak. Pritom je tacka izmedju tacaka a i x.
Tejlorov polinom predstavlja aproksimaciju funkcije f u okolini tacke a pri cemu
je greska jednaka Rn .
Specijalno, ako 0 [a, b], tada za a = 0 dobijamo Maklorenovu formulu
f (x) = f (0) + xf (0) +

x2
xn (0)
xn+1 (n+1)
f (0) + +
f (a) +
f
().
2!
n!
(n + 1)!

Primer: Naci Maklorenov polinom stepena n funkcije y = ex i primenom ovog

polinoma odrediti pribliznu vrednost za e tako da je |Rn | < 0.001.

IZVODA
ISPITIVANJE FUNKCIJA POMOCU
Intervali monotonosti i ekstremne vrednosti
Funkcije mogu imati op
ste osobine, koje ih karakterisu u celoj oblasti definisanosti ili u pojedinim intervalima:
- parnost
- periodicnost
- neprekidnost
- diferencijabilnost
- monotonost
- konveksnost
Lokalne osobine funkcija su osobine koje funkcije imaju u pojedinim tackama
svoje oblasti definisanosti; to su karakteristicne tacke funkcija.

MONOTONOST
Definicija. Neka je data funkcija f definisana na skupu A R. Ako za svako
x1 , x2 A, iz uslova x1 < x2 sledi
f (x1 ) < f (x2 ) = f je rastuca na A
f (x1 ) f (x2 ) = f je neopadajuca na A
f (x1 ) > f (x2 ) = f je opadajuca na A
f (x1 ) f (x2 ) = f je nerastuca na A
Za sve funkcije koje ispunjavaju neku od gornjih osobina kazemo da su monotone na A.

Teorema. Neka je f : [a, b] R neprekidna na [a, b] i diferencijabilna na (a, b).

Tada ako x (a, b) vazi
f (x) > 0 = f je rastuca na [a, b]
f (x) 0 = f je neopadajuca na [a, b]
f (x) < 0 = f je opadajuca na [a, b]
f (x) 0 = f je nerastuca na [a, b]

Zaklju
cak. Da bismo nasli intervali monotonosti treba odrediti intervale u
kojima je f (x) > 0 i f (x) < 0.
PRIMER. Odrediti intervale rascenja i opadanja funkcija:
1
a) f (x) = ex ; b) f (x) = ln(x2 1); c) f (x) = x +
; d) f (x) = 1/(x2 + 1).
x1

Ekstremne vrednosti funkcije

Definicija. Neka je f : [a, b] 7 R. Kaze se da je funkcija f u tacki x0 (a, b) ima
- Maksimum f (x0 ) ako > 0 tako da je
x (x0 , x0 + ) = f (x) f (x0 )
- Minimum f (x0 ) ako > 0 tako da je
x (x0 , x0 + ) = f (x) f (x0 )

Ako je za argument x0 vrednost f (x0 ) = ymax maksimum funkcije f (tj., f (x0 ) =

ymin minimum funkcije), tada se tacka M (x0 , f (x0 )) zove ta
cka maksimuma
(tacka minimuma) grafika funkcije y = f (x).
Tacke maksimuma i tacke minimuma zovu se ekstremne vrednosti funkcije.
Teorema. Ako funkcija y = f (x) ima ekstremnu vrednost u tacki x0 (a, b), tada
ili funkcija f u toj tacki nije diferencijabilna ili je f (x0 ) = 0.
Dokaz:
Ako funkcija f ima ekstremnu vrednost u x0 (a, b) tada
x (x0 , x0 + ) = (f (x) f (x0 ) f (x) f (x0 ))
Prema tome, f u tacki x0 dostize svoju najvecu ili najmanju vrednost na intervalu (x0 , x0 + ).
Ukoliko postoji f (x0 ), tada na osnovu FERMAOVE TEOREME sledi da je
f (x0 ) = 0.
Ukoliko f (x0 ) ne postoji, znaci da f nije diferencijabilna u x0 . 
Primer: Kretanje materijalne tacke: s = f (t) put u jedinici vremena.
ds
v=
= 0 - brzina je jednaka nuli
dt
POSLEDICA. Uslov f (x0 ) = 0 je potreban ali ne i dovoljan za postojanje
ekstremne vrednosti. Tacke u kojima je f (x) = 0 zovu se stacionarne ta
cke.
Primer: y = x3 u tacki x = 0.

Teorema. Neka je funkcija f : A 7 R, A R, neprekidna u tacki x0 i diferencijabilna u okolini U (x0 ), osim mozda u tacki x0 . Ako postoji > 0 tako da
vazi
a) (x (x0 , x0 ))f (x0 ) > 0 x (x0 , x0 + )f (x0 ) < 0, tada f ima u x0
maksimum f (x0 );
b) (x (x0 , x0 ))f (x0 ) < 0 x (x0 , x0 + )f (x0 ) > 0, tada f ima u x0
minimum f (x0 ).
POSLEDICA: Funkcija f : A 7 R, A R, ima ekstremnu vrednost u tacki
x0 A ako u okolini tacke x0 prvi izvod funkcije menja znak.
PRIMER. Naci ekstremne vrednosti funkcije:
a) f (x) = x2 ; b) f (x) = x2/3 .
Dovoljni uslovi za ispitivanje egzistencije ekstremnih vrednosti pomocu drugog
izvoda:
Teorema. Neka funkcija f : A 7 R, A R, ima neprekidan drugi izvod u okolini
tacke x0 A i neka je f (x0 ) = 0. Tada
- ako je f (x0 ) > 0, tada f ima minimum u x0 ;
- ako je f (x0 ) < 0, tada f ima maksimum u x0 .
Teorema. Neka je funkcija f : A 7 R, A R, n puta diferencijabilna u tacki
x0 A i neka je
f (x0 ) = f (x0 ) = = f (n1) (x0 ) = 0 f (n) (x0 ) 6= 0.
Tada, ako je n paran broj f ima u x0 ekstremnu vrednost minimum za f (n) (x0 ) > 0
i maksimum ako je f (n)(x0 ) < 0.
Ako je n neparan broj, tada f nema u x0 ekstremnu vrednost.
PRIMER. Ispitati ekstremne vrednosti funkcija:
a) f (x) = (1 x)5 , b) f (x) = 1/(x2 + 1),
c) f (x) = x + sin x, x (/2, 3/2)
d) Ispitati da li funkcija f (x) = ex + ex + 2 cos x ima ekstremnu vrednost u
x = 0.

KONVEKSNOST I PREVOJNE TACKE

Definicija 1. Neka je data funkcija f : [a, b] 7 R. Ako je


x+y
f (x) + f (y)
(x, y [a, b]) f
<
2
2
kazemo da je f konveksna (tj., konveksna nanize) na [a, b].
Ako je


x+y
f (x) + f (y)
(x, y [a, b]) f
>
2
2
kazemo da je f konkavna (tj., konveksna navise) na [a, b].

Definicija 2. Neka je f diferencijabilna na intervalu (a, b). Grafik funkcije f je

konveksan (konkavan) na intervalu (a, b) ako za svako c (a, b) i za svako x
(a, b)\{c} vazi f (x) > yt (x) (f (x) < yt (x)), gde je
yt (x) = f (c) + f (c)(x c)
jednacina tangente na krivu y = f (x) u tacki (c, f (c)).
Teorema. Neka funkcija f ima drugi izvod f na intervalu (a, b). Ako je
a) (x (a, b))f (x) > 0, tada je f konveksna na (a, b);
b) (x (a, b))f (x) < 0, tada je f konkavna na (a, b).
Dokaz.
a) Neka su x, y (a, b) i x < y.
Na osnovu Tejlorovog razvoja u okolini tacke (x + y)/2, sledi

 


2
x+y
x+y
1
x+y

+ x
f
+
x
f (c1 )
f (x) = f
2
2
2
2

 
 


2
x+y
x+y
x+y
1
x+y

f (y) = f
+ y
f
+
y
f (c2 ),
2
2
2
2
2


x+y
2

x+y
gde je c1 (x, x+y
2 ) i c2 ( 2 , y).
Sabiranjem ovih formula, dobija se


x+y
1
+ (y x)2 (f (c1 ) + f (c2 )) .
f (x) + f (y) = 2f
2
8

Kako je x < y, tj. y x > 0 i (na osnovu pretpostavke) f (c1 ) + f (c2 ) > 0,
dobija se




x+y
x+y
f (x) + f (y)
f (x) + f (y) > 2f
= f
<
.
2
2
2

Definicija. Neka je f : A 7 R, A R, i neka je f neprekidna funkcija u tacki
x0 A. Ako u x0 funkcija menja konveksnost, tad se tacka (x0 , f (x0 )) zove prevojna ta
cka grafika funkcije y = f (x).
PRIMER. Ispitati konveksnost funkcije
f (x) =

1 3
x + 2x2 10x + 2
3

Teorema. Neka je P (x0 , f (x0 )) prevojna tacka grafika funkcije y = f (x). Ako je
f neprekidna u okolini tacke x0 , tada je f (x0 ) = 0.
Uslov f (x0 ) = 0 je potreban ali ne i dovoljan za postojanje prevojne tacke.

Teorema. Neka je funkcija f : A 7 R, A R, neprekidna u tacki x0 A i neka

je f (x0 ) = 0. Ako u okolini tacke x0 drugi izvod menja znak, tj. ako za > 0 vazi
(x (x0 , x0 )f (x) < 0 (ili f (x) > 0)
i (x (x0 , x0 + )f (x) > 0 (ili f (x) < 0)
tada je P (x0 , f (x0 )) prevojna tacka grafika funkcije y = f (x).
PRIMER. Naci prevojne tacke funkcije
a) y = 1/x, b) y = 1/(x2 + 1)
c) y = x ln2 x

ANALIZA TOKA I CRTANJE GRAFIKA FUNKCIJE

1. Odredjivanje oblasti definisanosti D(f ) funkcije f . D(f ) je skup svih x R za
koje izraz y = f (x) ima smisla.
2. Ispitivanje da li je f parna, neparna ili periodicna.
Definicija. Realna funkcija f : A 7 R zove se periodicna sa osnovnom periodom
T R, T > 0, ako je
(x A) f (x + T ) = f (x),
gde je T najmanji pozitivan broj sa tom osobinom.
3. Odredjivanje nula i znaka funkcije f . Nule funkcije su resenja jednacine f (x) = 0,
tj. tacke preseka grafika sa xosom. Odredjivanje znaka funkcije je nalazenje
intervala u kojima je f pozitivna ili negativna.
4. Odredjivanje asimptota funkcije.
5. Odredjivanje intervala monotonosti i ekstremnih vrednosti.
6. Odredjivanje intervala konveksnosti i prevojnih tacaka.
7. Crtanje grafika funkcije.
PRIMER. Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije
f (x) = x2/3 ex

Re
senje: 1) D = R
2) f (x) 6= f (x) i f (x) 6= f (x) nije ni parna ni neparna.
3) f (x) = 0 za x2/3 ex = 0 x = 0
Osim toga, f (x) 0 (x D)
4) Funkcija ima horizontalnu asimptotu jer je lim f (x) = 0.
x+

2 ex
ex (2 3x)
2/3 x

x
e
=
, x R \ {0}
3 3x
33x
y > 0 za x (0, 2/3) y rastuca
y < 0 za x (, 0) (2/3, +) y opada
Tmin (0, 0), Tmax(2/3, y(2/3))

5) y =

ex (9x2 12x 2)

6) y =
3
9 x4

10

-2

-1

Grafik funkcije f (x) = x2/3 ex

Primer: Ispitati tok i nacrtati grafik sledecih funkcija:
(x 1)3
6
x(x + 1)
, b) f (x) = 2
, c) f (x) = x 2
,
2
(x + 1)
x +1
x1

x2
x
1x
, e) f (x) = 2 , f) f (x) = ln
d) f (x) =
x+5
ln x
x2 + 2

a) f (x) =