Kancelarija Ujedinjenih nacija

Visoki komesar za ljudska prava

eneva

Serija profesionalne obuke Br. 8/Rev.1

Istambulski protokol
Prirunik za delotvornu istragu i dokumentovanje torture i drugog
svirepog, neovenog ili poniavajueg postupanja ili kanjavanja

Ujedinjene nacije
Njujork i eneva, 2004

NAPOMENA
Odrednice i materijal predstavljeni u ovoj publikaciji ne podrazumevaju izraavanje bilo kakvog miljenja od
strane Sekretarijata Ujedinjenih nacija u pogledu pravnog poloaja bilo koje zemlje, teritorije, grada, oblasti,
njihovih vlasti ili njihovih granica.
*
**
Materijal sadran u ovoj publikaciji se moe slobodno citirati ili pretampavati, pod uslovom da se navede
izvor i da se jedan primerak publikacije koja sadri pretampani materijal poalje na: Haut-Commissariat des
Nations Unies aux droits de lhomme, Organisation des Nations Unies, 1211 Genve 10, Suisse.

HR/P/PT/8/Rev.1

PUBLIKACIJA UJEDINJENIH NACIJA

Prodajni br. E.04.XIV.3
ISBN 92-1-154156-5
ISSN 1020-1688

Prirunik za delotvornu istragu i dokumentovanje torture i drugog svirepog, neovenog ili poniavajueg
postupanja ili kanjavanja
Istambulski Protokol
Podneseno Visokom komesaru Ujedinjenih nacija za ljudska prava
9. avgusta, 1999. godine
ORGANIZACIJE UESNICE
Action for Torture Survivors (HRFT), eneva
Amnesty International, London
Udruenje za prevenciju torture, eneva
Behandlungszentrum fr Folteropfer, Berlin
British Medical Association (BMA), London
Center for Research and Application of Philosophy and Human Rights, Hacettepe University, Ankara
Center for the Study of Society and Medicine, Columbia University, New York
Centre Georges Devereux, Universit de Paris VIII, Pariz
Comit contre la torture, eneva
Danish Medical Association, Kopenhagen
Department of Forensic Medicine and Toxicology, University of Colombo, Kolombo
Ethics Department, Dokuz Eyll Medical Faculty, Izmir
Gaza Community Mental Health Programme, Gaza
Nemako medicinsko udruenje, Berlin
Human Rights Foundation of Turkey (HRFT), Ankara
Human Rights Watch, Njujork
Indian Medical Association and the IRCT, Nju Delhi
Indochinese Psychiatric Clinic, Boston
Institute for Global Studies, University of Minnesota, Mineapolis
Instituto Latinoamericano de Salud Mental, Santijago
Meunarodni komitet Crvenog krsta, eneva
International Federation of Health and Human Rights Organizations, Amsterdam
International Rehabilitation Council for Torture Victims (IRCT), Kopenhagen
Johannes Wier Foundation, Amsterdam
Lawyers Committee for Human Rights, Njujork
Physicians for Human Rights Israel, Tel Aviv
Physicians for Human Rights Palestine, Gaza
Physicians for Human Rights USA, Boston
Program for the Prevention of Torture, Inter-American Institute of Human Rights,
San Hoze
Society of Forensic Medicine Specialists, Istanbul
Specijalni zvestilac o torturi, eneva
Survivors International, San Francisko
The Center for Victims of Torture (CVT), Mineapolis
The Medical Foundation for the Care of Victims of Torture, London
The Trauma Centre for Survivors of Violence and Torture, Kejptaun
Turkish Medical Association, Ankara
Association mdicale mondiale, Ferney-Voltaire

SADRAJ
RELEVANTNI MEUNARODNI PRAVNI STANDARDI ............................................................ 12
A. Meunarodno humanitarno pravo.............................................................................................. 12
B. Ujedinjene nacije........................................................................................................................ 12
1. Zakonske obaveze za spreavanje torture............................................................................... 13
2. Tela i mehanizmi Ujedinjenih nacija ...................................................................................... 14
C. Regionalne organizacije ............................................................................................................. 17
1. Meuamerika komisija za ljudska prava i Meuameriki sud za ljudska prava .................. 17
2. Evropski sud za ljudska prava ................................................................................................ 18
3. Evropski komitet za prevenciju torture i neovenog ili poniavajueg postupanja ili
kanjavanja ................................................................................................................................. 20
4. Afrika komisija za ljudska prava i prava naroda i Afriki sud za ljudska prava i prava
naroda ......................................................................................................................................... 20
D. Meunarodni krivini sud ...................................................................................................... 21
RELEVANTNI ETIKI KODEKSI................................................................................................... 22
A. Etika pravne struke..................................................................................................................... 22
B. Zdravstvena etika ....................................................................................................................... 22
1. Izjave Ujedinjenih nacija relevantne za zdravstvene strunjake ............................................ 23
2. Izjave meunarodnih strukovnih tela...................................................................................... 23
3. Nacionalni kodeksi lekarske etike........................................................................................... 24
C. Naela zajednika svim kodeksima zdravstvene etike............................................................... 24
1. Obaveza pruanja samilosne nege.......................................................................................... 24
2. Pristanak na osnovu pune obavetenosti ................................................................................ 25
3. Poverljivost ............................................................................................................................. 26
D. Zdravstveni strunjaci sa dvostrukim obavezama ..................................................................... 26
1. Vodea naela za sve lekare sa dvostrukim obavezama......................................................... 27
2. Dileme koje proistiu iz dvostrukih obaveza .......................................................................... 27
PRAVNA ISTRAGA SLUAJEVA TORTURE .............................................................................. 29
A. Svrha istrage sluajeva torture ................................................................................................... 29
B. Naela delotvorne istrage i dokumentovanja torture i drugog svirepog, neovenog ili
poniavajueg postupanja ili kanjavanja....................................................................................... 29
C. Postupak istrage torture.............................................................................................................. 31
1. Utvrivanje nadlenog istranog tela ..................................................................................... 31
2. Razgovor sa navodnom rtvom i drugim svedocima............................................................... 32
3. Obezbeivanje i pribavljanje fizikih dokaza ......................................................................... 35
4. Medicinski dokazi.................................................................................................................... 36
5. Fotografije .............................................................................................................................. 36
D. Istrana komisija ........................................................................................................................ 36
1. Odreivanje opsega istrage .................................................................................................... 36
2. Ovlaenje komisije ................................................................................................................ 37
3. Kriterijumi za lanstvo............................................................................................................ 37
4. Osoblje komisije...................................................................................................................... 37
5. Zatita svedoka........................................................................................................................ 38
6. Postupak.................................................................................................................................. 38
7. Obavetenje o istrazi............................................................................................................... 38
8. Primanje dokaza ..................................................................................................................... 38
9. Prava stranaka u postupku ..................................................................................................... 38
10. Evaluacija dokaza................................................................................................................. 38
11. Izvetaj komisije .................................................................................................................... 39
4

OPTA NAELA VOENJA RAZGOVORA ................................................................................. 40

A. Svrha istrage, ispitivanja i dokumentovanja .............................................................................. 40
B. Procesne garancije koje se odnose na lica u pritvoru................................................................. 40
C. Zvanine posete mestima gde borave lica liena slobode .......................................................... 41
D. Tehnike ispitivanja..................................................................................................................... 43
E. Dokumentovanje okolnosti......................................................................................................... 43
1. Psiholoka istorija i vreme pre hapenja................................................................................ 43
2. Saet opis pritvora i torture .................................................................................................... 43
3. Okolnosti lienja slobode........................................................................................................ 44
4. Mesto i uslovi pritvora ............................................................................................................ 44
5. Metode torture i zlostavljanja................................................................................................. 44
F. Procena konteksta ....................................................................................................................... 45
G. Pregled metoda torture ............................................................................................................... 45
H. Rizik od retraumatizacije ispitanika........................................................................................... 46
I. Korienje prevodilaca/tumaa.................................................................................................... 47
J. Rodna pitanja............................................................................................................................... 48
K. Indikacije za dalje upuivanje.................................................................................................... 48
L. Tumaenje nalaza i zakljuci...................................................................................................... 48
FIZIKI DOKAZI TORTURE........................................................................................................... 50
A. Struktura razgovora.................................................................................................................... 50
B. Medicinska istorija (anamneza) ................................................................................................. 51
1. Akutni simptomi ...................................................................................................................... 51
2. Hronini simptomi .................................................................................................................. 52
3. Rezime razgovora.................................................................................................................... 52
C. Fizikalni pregled......................................................................................................................... 52
1. Koa ........................................................................................................................................ 52
2. Lice.......................................................................................................................................... 53
3. Grudni ko i trbuh.................................................................................................................. 54
4. Miino-skeletni sistem ........................................................................................................... 54
5. Uro-genitalni sistem................................................................................................................ 54
6. Centralni i periferni nervni sistem.......................................................................................... 54
D. Pregled i procena posle specifinih oblika torture ..................................................................... 55
1. Udaranje i drugi oblici nanoenja traume tupim predmetima ............................................... 55
2. Udaranje po stopalima ........................................................................................................... 57
3. Veanje.................................................................................................................................... 59
4. Drugi oblici pozicione torture ................................................................................................ 60
5. Tortura elektro-okovima........................................................................................................ 60
6. Zubna tortura .......................................................................................................................... 60
7. Uduenje (asfiksija) ................................................................................................................ 61
8. Seksualna tortura, ukljuujui silovanje................................................................................. 61
E. Specijalizovani dijagnostiki testovi .......................................................................................... 65
PSIHOLOKI DOKAZI TORTURE ................................................................................................. 66
A. Opta razmatranja ...................................................................................................................... 66
1. Centralna uloga psiholoke procene ...................................................................................... 66
2. Kontekst psiholoke procene................................................................................................... 67
B. Psiholoke posledice torture....................................................................................................... 67
1. Stvari o kojima treba voditi rauna ........................................................................................ 67
2. Uobiajeni psiholoki odgovori .............................................................................................. 68
3. Dijagnostike klasifikacije ...................................................................................................... 69
C. Psiholoka/psihijatrijska procena ............................................................................................... 72

1. Etike i klinike napomene...................................................................................................... 72

2. Proces razgovora .................................................................................................................... 73
3. Komponente psiholoke/psihijatrijske procene....................................................................... 75
4. Neuropsiholoka procena ....................................................................................................... 78
5. Deca i tortura.......................................................................................................................... 81
ANEKSI.............................................................................................................................................. 83
ANEKS I......................................................................................................................................... 83
PRINCIPI DELOTVORNE ISTRAGE I DOKUMENTOVANJA TORTURE I DRUGOG
SVIREPOG, NEOVENOG ILI PONIAVAJUEG POSTUPANJA ILI KANJAVANJA
ANEKS II........................................................................................................................................ 85
DIJAGNOSTIKI TESTOVI
ANEKS III ...................................................................................................................................... 88
ANATOMSKE EME ZA DOKUMENTOVANJE TORTURE I ZLOSTAVLJANJA
ANEKS IV ...................................................................................................................................... 96
SMERNICE ZA MEDICINSKU PROCENU TORTURE I ZLOSTAVLJANJA

AUTORI I DRUGI UESNICI

Koordinatori projekta
Dr. Vincent Iacopino, Physicians for Human Rights USA, Boston
Dr. nder zkalipi, Human Rights Foundation of Turkey, Istanbul
Ga. Caroline Schlar, Action for Torture Survivors (HRFT), eneva
Uredniki komitet
Dr. Kathleen Allden, Indochinese Psychiatric Clinic, Boston, and Department of
Psychiatry, Dartmouth Medical School, Lebanon, New Hampshire
Dr. Trkcan Baykal, Human Rights Foundation of Turkey, Izmir
Dr. Vincent Iacopino, Physicians for Human Rights USA, Boston
Dr. Robert Kirschner, Physicians for Human Rights USA, ikago
Dr. nder zkalipi, Human Rights Foundation of Turkey, Istanbul
Dr. Michael Peel, The Medical Foundation for the Care of Victims of Torture,
London
Dr. Hernan Reyes, Center for the Study of Society and Medicine, Columbia University, Njujork
Gdin. James Welsh, Amnesty International, London
Izvestioci
Dr. Kathleen Allden, Indochinese Psychiatric Clinic, Boston, and Department of
Psychiatry, Dartmouth Medical School, Lebanon, New Hampshire
Ga. Barbara Frey, Institute for Global Studies, University of Minnesota,
Mineapolis
Dr. Robert Kirschner, Physicians for Human Rights USA, ikago
Dr. ebnem Korur Fincanci, Society of Forensic Medicine Specialists, Istanbul
Dr. Hernan Reyes, Center for the Study of Society and Medicine, Columbia
University, Njujork
Ga. Ann Sommerville, British Medical Association, London
Dr. Numfondo Walaza, The Trauma Centre for Survivors of Violence and Torture,
Kejptaun
Autori
Dr. Suat Alptekin, Forensic Medicine Department, Istanbul
Dr. Zuhal Amato, Ethics Department, Dokz Eylul Medical Faculty, Izmir
Dr. Alp Ayan, Human Rights Foundation of Turkey, Izmir
Dr. Semih Aytalar, Sonomed, Istanbul
Dr. Metin Bakkalci, Human Rights Foundation of Turkey, Ankara,
Dr. mit Bier, Society of Forensic Medicine Specialists, Istanbul
Dr. Yeim Can, Human Rights Foundation of Turkey, Istanbul
Dr. John Chisholm, British Medical Association, London
Dr. Lis Danielsen, International Rehabilitation Council for Torture Victims,
Kopenhagen
Dr. Hanan Diab, Physicians for Human Rights Palestine, Gaza
Gdin. Jean-Michel Diez, Association for the Prevention of Torture, eneva
Dr. Yusuf Doar, Human Rights Foundation of Turkey, Istanbul
Dr. Morten Ekstrom, International Rehabilitation Council for Torture Victims,
Kopenhagen
Profesor Ravindra Fernando, Department of Forensic Medicine and Toxicology,
University of Colombo, Kolombo
Dr. John Fitzpatrick, Cook County Hospital, ikago
Ga. Camile Giffard, University of Essex, Ujedinjeno Kraljevstvo
Dr. Jill Glick, University of Chicago Childrens Hospital, ikago

Dr. Emel Gkmen, Department of Neurology, Istanbul University, Istanbul

Dr. Norbert Gurris, Behandlungszentrum fr Folteropfer, Berlin
Dr. Hakan Grvit, Department of Neurology, Istanbul University, Istanbul
Dr. Karin Helweg-Larsen, Danish Medical Association, Kopenhagen
Dr. Gill Hinshelwood, The Medical Foundation for the Care of Victims of Torture,
London
Dr. Uwe Jacobs, Survivors International, San Francisko
Dr. Jim Jaranson, The Center for Victims of Torture, Mineapolis
Ga. Cecilia Jimenez, Association for the Prevention of Torture, eneva
Ga. Karen Johansen Meeker, University of Minnesota Law School, Mineapolis
Dr. Emre Kapkin, Human Rights Foundation of Turkey, Izmir
Dr. Cem Kaptanolu, Department of Psychiatry, Osmangazi University Medical
Faculty, Eskiehir
Profesor Ioanna Kuuradi, Center for Research and Application of Philosophy and
Human Rights, Hacettepe University, Ankara
Gdin. Basem Lafi, Gaza Community Mental Health Programme, Gaza
Dr. Elizabeth Lira, Instituto Latinoamericano de Salud Mental, Santijago
Dr. Veli Lk, Human Rights Foundation of Turkey, Izmir
Dr. Michle Lorand, Cook County Hospital, ikago
Dr. Ruchama Marton, Physicians for Human Rights-Israel, Tel Aviv
Ga. Elisa Massimino, Lawyers Committee for Human Rights, Njujork
Ga. Carol Mottet, Legal Consultant, Bern
Dr. Fikri ztop, Department of Pathology, Ege University Medical Faculty, Izmir
Gdin. Alan Parra, Office of the Special Rapporteur on Torture, eneva
Dr. Beatrice Patsalides, Survivors International, San Francisko
Dr. Jean Pierre Restellini, Human Rights Awareness Unit, Directorate of Human
Rights, Council of Europe, Strazbur
Gdin. Nigel Rodley, Special Rapporteur on Torture, eneva
Dr. Fsun Sayek, Turkish Medical Association, Ankara
Dr. Franoise Sironi, Centre Georges Devereux, University of Paris VIII, Pariz
Dr. Bent Sorensen, International Rehabilitation Council for Torture Victims,
Kopenhagen and Committee against Torture, eneva
Dr. Nezir Suyugl, Forensic Medicine Department, Istanbul
Ga. Asmah Tareen, University of Minnesota Law School, Mineapolis
Dr. Henrik Klem Thomsen, Department of Pathology, Bispebjerg Hospital,
Kopenhagen
Dr. Morris Tidball-Binz, Program for the Prevention of Torture, Inter-American
Institute of Human Rights, San Hoze
Dr. Nuray Trksoy, Human Rights Foundation of Turkey, Istanbul
Ga. Hlya pinar, Human Rights Office, Izmir Bar Association, Izmir
Dr. Adriaan van Es, Johannes Wier Foundation, Amsterdam
Gdin. Ralf Wiedemann, University of Minnesota Law School, Mineapolis
Dr. Mark Williams, The Center for Victims of Torture, Mineapolis
Uesnici
Gdin. Alessio Bruni, Committee against Torture, eneva
Dr. Eyad El Sarraj, Gaza Community Mental Health Programme, Gaza
Dr. Rosa Garcia-Peltoniemi, The Center for Victims of Torture, Mineapolis
Dr. Ole Hartling, Danish Medical Association, Kopenhagen
Dr. Hans Petter Hougen, Danish Medical Association, Kopenhagen
Dr. Delon Human, World Medical Association, Ferney-Voltaire
Dr. Dario Lagos, Equipo Argentino de Trabajo e Investigacin Psicosocial, Buenos
Aires
Dr. Frank Ulrich Montgomery, German Medical Association, Berlin

Gdin. Daniel Prmont, United Nations Voluntary Fund for Victims of Torture, eneva
Dr. Jagdish C. Sobti, Indian Medical Association, Nju Delhi
Gdin. Trevor Stevens, European Committee for the Prevention of Torture, Strazbur,
Gdin. Turgut Tarhanli, International Relations and Human Rights Department,
Boazici University, Istanbul
Gdin. Wilder Taylor, Human Rights Watch, Njujork
Dr. Joergen Thomsen, International Rehabilitation Council for Torture Victims,
Kopenhagen
Ovaj projekt je finansiran uz velikodunu podrku Dobrovoljnog fonda Ujedinjenih nacija za rtve torture,
Odseka za ljudska prava i humanitarnu politiku Federalnog odeljenja spoljnih poslova (vajcarska),
Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi,
vedskog Crvenog krsta, Turske Fondacije za ljudska prava i Lekara za ljudska prava. Dodatnu pomo su
pruili Centar za rtve torture, Tursko medicinsko udruenje, Meunarodni savet za rehabilitaciju rtava
torture, Amnesty International vajcarska i Hriansko udruenje za ukidanje torture vajcarska. tampanje
revidirane verzije udbenika je finansirano uz finansijsku podrku Evropske Komisije. Umetniko delo
reprodukovano na koricama revidirane verzije je donacija Centra za rtve torture (CVICT, Nepal)
Dobrovoljnom fondu Ujedinjenih nacija za rtve torture.

UVOD
Ovaj prirunik torturu definie reima Konvencije protiv torture i drugog svirepog, neovenog ili
poniavajueg postupanja ili kanjavanja:
Tortura predstavlja svako delovanje kojim se pojedincu namerno nanosi jak bol i patnja, telesna ili
duevna, da bi se od njega ili nekog drugog dobilo obavetenje ili priznanje, da bi se kaznio za neto to
je on ili nego drugi poinio ili se sumnja da je poinio, da bi se on ili neko drugi zastraio ili prinudio, ili
iz bilo kog drugog razloga zasnovanog na bilo kakvoj diskriminaciji, kada takav bol ili patnju nanosi,
podstie ili odobrava javni slubenik ili neko drugo lice koje deluje u slubenom svojstvu. Tortura ne
ukljuuje bol ili patnju koji potiu iskljuivo od pravosnanih sankcija, koji su neodvojivi deo njih ili
predstavljaju njihov sluajni element.1
Tortura je velika briga meunarodne zajednice. Njena svrha je namerno unitavanje ne samo telesnog i
emocionalnog blagostanja pojedinaca ve, ponekad, i dostojanstva i volje itavih zajednica. Tortura se tie
svih lanova ljudske porodice zato jer ona dovodi u pitanje sm smisao naeg postojanja i nade u svetliju
budunost.2
Iako meunarodna ljudska prava i humanitarno zakonodavstvo uporno zabranjuju torturu u bilo kakvim
okolnostima (vidi Poglavlje I), tortura i zlostavljanje se upranjavaju u vie od polovine zemalja sveta.3 4
Zapanjujua razlika izmeu apsolutne zabrane torture i njene proirenosti u svetu danas ukazuje na potrebu da
drave prepoznaju i primene efikasne mere zatite pojedinaca od torture i zlostavljanja. Ovaj je prirunik
napisan sa idejom da drave osposobi da se uhvate u kotac sa jednim od najosnovnijih problema zatite
pojedinaca od torture efikasnim dokumentovanjem. Takvo dokumentovanje dokaze o torturi i zlostavljanju
iznosi na svetlo dana, tako da se poinioci mogu smatrati odgovornim za svoja dela, a pravda zadovoljiti.
Metodi dokumentovanja prikazani u ovom priruniku se takoe mogu primeniti i u drugim kontekstima, kao
to su istraivanje i nadgledanje sprovoenja ljudskih prava, procenjivanje zahteva za politiki azil, odbrana
pojedinaca koji su pod torturom priznali zloine, ili procena potreba za negom rtava torture, izmeu
ostalog. U sluaju profesionalnih medicinskih radnika koji su prisiljeni da ignoriu, krivo predstavljaju ili
falsifikuju dokaze o torturi, ovaj prirunik prua meunarodnu referentnu taku kako za profesionalne
medicinske radnike tako i za sudije. Tokom poslednje dve decenije puno se nauilo o torturi i njenim
posledicama, ali pre ovog prirunika nije bilo dostupnih meunarodnih smernica za dokumentovanje.
Istambulski protokol Prirunik za delotvornu istragu i dokumentovanje torture i drugog svirepog,
neovenog ili poniavajueg postupanja ili kanjavanja je zamiljen kao meunarodni vodi za procenu
osoba koje tvrde da su bile podvrdgnute torturi ili zlostavljanju, kao i za istraivanje sluajeva navodne torture
i podnoenje dokaza pravosudnim organima ili nekim drugim istranim telima. Ovaj prirunik sadri i
principe efikasne istrage i dokumentovanja torture i drugog svirepog, neovenog ili poniavajueg
postupanja ili kanjavanja (vidi Aneks I). Ti principi predstavljaju minimalne standarde koje drave treba da
usvoje da bi se obezbedilo efikasno dokumentovanje torture.5 Smernice sadrane u ovom priruniku nisu
predstavljene u obliku nekog fiksnog protokola. One, mnogo vie, predstavljaju minimalne standarde
zasnovane na principima, i treba ih koristiti uzimajui u obzir mogunosti koje stoje na raspolaganju.
Prirunik i principi su plod trogodinje analize, istraivanja i pisanja rada vie od 75 strunjaka iz oblasti
prava, zdravstva i ljudskih prava, koji dolaze iz 40 organizacija i institucija iz 15 zemalja. Osmiljavanje i
1

Poev od 1982. godine, preporuke u pogledu pomoi Ujednjenih Nacija rtvama torture, koje je formulisao Odbor poverenika
Dobrovoljnog fonda Ujedinjenih nacija za rtve torture i uputio Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, se zasnivaju na lanu 1
Deklaracije o zatiti svih osoba od torture i drugog svirepog, neovenog ili poniavajueg postupanja ili kanjavanja, koji kae da
tortura predstavlja teak i namerni oblik svirepog, neovenog ili poniavajueg postupanja ili kanjavanja i da ona ne ukljuuje
bol ili patnju koji potiu iskljuivo od pravosnanih sankcija, koji su su neodvojivi deo njih ili predstavljaju njihov sluajni element u
stepenu saglasnom sa Standardnim minimalnim pravilima postupanja sa zatvorenicima, kao i na svim drugim relevantnim
meunarodnim instrumentima.
2
V. Iacopino, Treatment of survivors of political torture: commentary, The Journal of Ambulatory Care Management, vol. 21 (2)
(1998), str. 5-13.
3
Amnesty International, Amnesty International Report 1999 (London, AIP, 1999).
4
M. Basoglu, Prevention of torture and care of survivors: an integrated approach, The Journal of the American Medical Association
(JAMA), vol. 270 (1993), str. 606-611.
5
Principi efikasne istrage i dokumentovanja torture i drugo svirepog, neovenog ili poniavajueg postupanja ili kanjavanja se
nalaze u aneksima Rezolucije Generalne skuptine 55/89 iz 4. decembra 2000. godine i Rezolucije Komisije o ljudskim pravima
2000/43 iz 20. aprila 2000. godine, koje su obe usvojene bez glasanja.

10

priprema ovog prirunika predstavlja zajedniki napor forenzikih naunika, lekara, psihologa, supervizora
ljudskih prava i pravnika iz ilea, Kosta Rike, Danske, Francuske, Nemake, Indije, Izraela, Holandije, June
Afrike, Sri Lanke, vajcarske, Turske, Ujedinjenog Kraljevstva, Sjedinjenih Amerikih Drava i okupiranih
palestinskih teritorija.

11

POGLAVLJE I

RELEVANTNI MEUNARODNI PRAVNI STANDARDI

1. Pravo na slobodu od torture vrsto je uspostavljeno meunarodnim pravom. Univerzalna deklaracija o
ljudskim pravima, Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima i Konvencija protiv torture i drugog
svirepog, neovenog ili poniavajueg postupanja ili kanjavanja izriito zabranjuju torturu. Isto tako,
nekoliko regionalnih instrumenata uspostavljaju pravo da se bude slobodan od torture. Amerika konvencija o
ljudskim pravima, Afrika povelja o ljudskim pravima i pravima naroda, te Evropska konvencija za zatitu
ljudskih prava i osnovnih sloboda, takoe sadre izriitu zabranu torture.

A. Meunarodno humanitarno pravo

2. Meunarodni sporazumi koji reguliu oruane sukobe uspostavljaju meunarodno humanitarno pravo iliti
ratno pravo. Zabrana torture prema meunarodnom humanitarnom pravu je tek mali, no veoma znaajan deo
ire zatite koju ovi sporazumi pruaju rtvama rata. etiri enevske konvencije iz 1949. ratifikovalo je 188
drava. One uspostavljaju pravila u pogledu voenja meunarodnih oruanih sukoba, a naroito u pogledu
postupanja sa ljudima koji ne uestvuju ili su prestali da uestvuju u neprijateljstvima, ukljuujui ranjenike,
zarobljenike i civile. Sve etiri konvencije zabranjuju primenu torture i drugih oblika zlostavljanja. Dva
Protokola iz 1977, kao dopuna enevskim konvencijama, proiruju zatitu i opseg ovih konvencija. Protokol I
(koji su do danas ratifikovale 153 drave) odnosi se na meunarodne sukobe. Protokol II (koji je do danas
ratifikovalo 145 drava) odnosi se na sukobe koji nisu meunarodni.
3. Mnogo znaajnije za na ovdanji cilj, meutim, jeste ono to se naziva zajedniki lan 3, a nalazi se u
sve etiri konvencije. Zajedniki lan 3 se odnosi na sukobe koji nemaju meunarodni karakter, pri emu se
ne daje dodatna definicija. Smatra se da on odreuje osnovne obaveze koje se moraju potovati u svim
oruanim sukobima, a ne samo u meunarodnim ratovima izmeu drava. Uopteno se smatra da to znai da
neka osnovna pravila ne mogu biti ukinuta, bez obzira na prirodu rata ili sukoba. Zabrana torture jeste jedno
od tih pravila i predstavlja element koji je zajedniki humanitarnom pravu i pravu ljudskih prava.
4. Zajedniki lan 3 kae:
... zabranjeni su i zabranjuju se, u svako doba i na svakom mestu, sledei postupci povrede koje se nanose
ivotu i telesnom integritetu, naroito sve vrste ubistva, sakaenja, svireposti i torture; povrede linog
dostojanstva, naroito uvredljivi i poniavajui postupci...
5. Kao to je rekao Specijalni izvestilac za pitanja torture, Najdel Rodli:
Zabrana torture ili drugog zlostavljanja teko da bi mogla biti formulisana bezuslovnije nego ovde. Reima
zvaninog komentara na tekst Meunarodnog komiteta crvenog krsta (MKCK), nije ostavljena nikakva
praznina; ne moe biti nikakvog izgovora, nikakvih olakavajuih okolnosti.6
6. Dodatna veza meunarodnog humanitarnog prava sa pravom ljudskih prava moe se nai u preambuli
Protokola II, koji regulie oruane sukobe koji nisu meunarodni (poput graanskih ratova), a u kojem se
kae: ... meunarodni instrumenti koji se odnose na ljudska prava pruaju osnovnu zatitu ljudskom biu.7

B. Ujedinjene nacije
7. Ujedinjene nacije su godinama nastojale da razviju univerzalno primenljive standarde kako bi za svaku
osobu obezbedili odgovarajuu zatitu od torture ili svirepog, neovenog ili poniavajueg postupanja.
Konvencije, deklaracije i rezolucije usvojene od strane zemalja lanica Ujedinjen nacija, jasno kazuju da ne
moe biti nikakvog izuzetka u pogledu zabrane torture, te uspostavljaju druge obaveze kako bi obezbedile
zatitu od takvih zloupotreba. Meu najvanijim takvim instrumentima su Univerzalna deklaracija o ljudskim
6
7

N. Rodley, The Treatment of Prisoners under International Law, 2nd ed. (Oxford, Clarendon Press, 1999), str. 58.
Drugi pasus Preambule Protokola II (1977) uz enevske konvencije iz 1949.

12

pravima,8 Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima,9 Standardna minimalna pravila za tretman
zatvorenika,10 Deklaracija o zatiti svih osoba od podvrgavanja torturi i drugom svirepom, neovenom ili
poniavajuem postupanju ili kanjavanju (Deklaracija o zatiti od torture),11 Kodeks ponaanja za uvare
zakona,12 Naela medicinske etike relevantna za zdravstveno osoblje, naroito lekare, u zatiti kanjenika i
zatvorenika od torture i drugog svirepog, neovenog ili poniavajueg postupanja ili kanjavanja (Naela
medicinske etike),13 Konvencija protiv torture i drugog svirepog, neovenog ili poniavajueg postupanja ili
kanjavanja (Konvencija protiv torture),14 Skup naela za zatitu svih osoba u ma kom obliku lienja slobode
ili pritvora (Skup naela o pritvoru)15 i Osnovni principi za postupanje sa zatvorenicima16.
8. Konvencija Ujedinjenih nacija protiv torture ne obuhvata bol ili patnju koji proistiu iskljuivo iz zakonitih
sankcija, ili pak predstavljaju njihove svojstvene ili propratne karakteristike.17
9. Ostala tela i mehanizmi Ujedinjenih nacija posveeni ljudskim pravima preduzeli su da razviju standarde za
spreavanje torture i standarde koji ukljuuju obavezu drava lanica da sprovedu istragu o svakom
navodnom sluaju torture. Ova tela i mehanizmi ukljuuju Komitet protiv torture, Komitet za ljudska prava,
Komisiju za ljudska prava, Specijalnog izvestioca za pitanja torture, Specijalnog izvestioca za nasilje nad
enama, i specijalne izvestioce za pojedine zemlje koje postavlja Komisija za ljudska prava.

1. Zakonske obaveze za spreavanje torture

10. Gorenavedeni meunarodni instrumenti uspostavljaju odreene obaveze koje drave moraju potovati
kako bi obezbedile zatitu od torture. To ukljuuje:
(a) Preduzimanje delotvornih pravnih, administrativnih, sudskih ili drugih mera za spreavanje dela torture.
Nikakav izuzetak, ukljuivo i ratne uslove, ne moe se upotrebiti kao opravdanje za torturu (l. 2 Konvencije
protiv torture i l. 3 Deklaracije o zatiti od torture;
(b) Odricanje od proterivanja, vraanja (refouler) ili ekstradicije osobe u zemlju gde postoji ozbiljan osnov za
verovanje da e on ili ona biti podvrgnuti torturi (l. 3 konvencije protiv torture);
(c) Kriminalizaciju dela torture, ukljuujui sauesnitvo ili sudelovanje u takvim delima (l. 4 Konvencije
protiv torture, naelo 7 Skupa naela o pritvoru, l. 7 Deklaracije o zatiti od torture i para. 31-33 Standardnih
minimalnih pravila za postupanje prema zatvorenicima);
8

Rezolucija Generalne skuptine 217 A (III) od 10. decembra 1948, l. 5; vidi Official Records of the General Assembly, Third
Session (A/810), str. 71.
9
Stupio na snagu 23. marta 1976; vidi General Assembly resolution 2200 A (XXI), of 16 December 1966, annex, art. 7; Official
Records of the General Assembly, Twenty-first Session, Supplement No. 16 (A/6316), p. 52, and United Nations, Treaty Series, vol.
999, p.171.
10
Usvojena 30. avgusta 1955, od strane Prvog kongresa Ujedinjenih nacija za prevenciju kriminala i postupanje sa zatvorenicima
(First United Nations Congress on the Prevention of Crime and the Treatment of Offenders)
11
Rezolucija Generalne skuptine 3452 (XXX) od 9. decembra 1975, aneks, l. 2 i 4; vidi: Official Records of the General Assembly,
Thirtieth Session, Supplement No. 34 (A/10034), str. 91.
12
Rezolucija Generalne skuptine 34/169 od 17. decembra 1979, aneks, l. 5; vidi Official Records of the General Assembly,
Thirtyfourth Session, Supplement No. 46 (A/34/46), str. 186.
13
Rezolucija Generalne skuptine 37/194 od 18. decembra 1982, aneks, naela 25; vidi Official Records of the General Assembly,
Thirty-seventh Session, Supplement No. 51 (A/37/51), str.. 211.
14
Stupila na snagu 26. juna 1987; vidi Rezoluciju Generalne skuptine 39/46 od 10. decembra 1984, aneks, l. 2, Official Records of
the General Assembly, Thirty-ninth Session, Supplement No. 51 (A/39/51), str. 197.
15
Rezolucija Generalne skuptine 43/173 od 9. decembra 1988, aneks, naelo 6; vidi Official Records of the General Assembly, Fortythird Session, Supplement No. 49 (A/43/49), str. 298.
16
Rezolucija Generalne skuptine 45/111 od 14. decembra 1990, aneks, naelo 1; vidi Official Records of the General Assembly,
Forty-fifth Session, Supplement No. 49 (A/45/49), p. 200.
17
Za tumaenje iz ega se sastoje zakonite sankcije, vidi izvetaj Specijalnog izvestioca za pitanja torture na pedeset treoj sednici
Komiteta za ljudska prava (E/CN.4/1997/7, para. 3-11), u kojem Specijalni izvestilac izraava miljenje da se sprovoenje kazni poput
kamenovanja na smrt, bievanja i amputacije ne moe smatrati zakonitim samo zato to je kazna odobrena u legitimno sprovedenom
postupku. Tumaenje koje iznosi Specijalni izvestilac, a koje se podudara sa stavom Komiteta za ljudska prava i drugih mehanizama
Ujedinjenih nacija, podrala je rezolucija 1998/38 Komisije za ljudska prava, koja podsea vlade da je telesno kanjavanje ravno
svirepom, neovenom ili poniavajuem postupanju, pa ak i torturi.

13

(d) Preduzimanje mera da se tortura uini krivinim delom za koje sleduje ekstradicija, kao i pomaganje
drugim dravama potpisnicama u vezi sa krivinim postupcima pokrenutim za delo torture (l. 8 i 9
Konvencije protiv torture);
(e) Ograniavanje upotrebe incommunicado pritvora; obezbeivanje pritvorenicima smetaja u objektima koji
su zvanino priznati za objekte pritvora; obezbeivanje da imena osoba zaduenih za sprovoenje pritvora
budu zavedena u arhivama koje su lako dostupne i pristupane zainteresovanim stranama, ukljuivo roake i
prijatelje zatvorenika; beleenje vremena i mesta sasluanja, zajedno s imenima prisutnih; kao i
omoguavanje pristupa zatvorenicima od strane lekara, pravnih zastupnika i lanova porodice (l. 11
Konvencije protiv torture; naela 11-13, 15-19 i 23 Skupa naela o pritvoru; para. 7, 22 i 37 Standardnih
minimalnih pravila za postupanje prema zatvorenicima);
(f) Obezbeivanje da obrazovne i informativne aktivnosti na temu zabrane torture budu ukljuene u obuku
osoblja zaduenog za sprovoenje zakona (civilnog i vojnog), medicinskog osoblja, javnih slubenika i
drugih relevantnih osoba (l. 10 Konvencije protiv torture, l. 5 Deklaracije o zatiti od torture, para. 54
Standardnih minimalnih pravila za postupanje prema zatvorenicima);
(g) Obezbeivanje da nijedna izjava za koju se utvrdi da je data kao rezultat torture nee biti uzeta kao dokaz
ni u jednom postupku, osim protiv lica optuenog za delo torture kao dokaz da je izjava data (l. 15
Konvencije protiv torture, l. 12 Deklaracije o zatiti od torture);
(h) Obezbeivanje pravovremene i nezavisne istrage od strane nadlenih organa, kad god postoji osnovana
sumnja da je poinjeno delo torture (l. 12 Konvencije protiv torture, naela 33 i 34 Skupa naela o pritvoru,
l. 9 Deklaracije o zatiti od torture);
(i) Obezbeivanje da rtve torture imaju pravo na obeteenje i odgovarajuu naknadu tete (l. 13 i 14
Konvencije protiv torture, l. 11 Deklaracije o zatiti od torture, para. 35 i 36 Standardnih minimalnih pravila
za postupanje prema zatvorenicima);
(j) Obezbeivanje da se protiv navodnog poinioca ili poinilaca pokrene krivini postupak ukoliko istraga
utvrdi da je poinjeno krivino delo torture. Ukoliko se za navod o poinjenim drugim oblicima svirepog,
neovenog ili poniavajueg postupanja ili kanjavanja utvrdi da je osnovan, protiv nareenog poinioca ili
poinilaca bie pokrenut krivini, disciplinski ili drugi odgovarajui postupak (l. 7 Konvencije protiv torture,
l. 10 Deklaracije o zatiti od torture).

2. Tela i mehanizmi Ujedinjenih nacija

(a) Komitet protiv torture
11. Komitet protiv torture nadgleda sprovoenje Konvencije protiv torture i drugog svirepog, neovenog ili
poniavajueg postupanja ili kanjavanja. Komitet ini 10 eksperata imenovanih na osnovu svog visokog
moralnog ugleda i dokazane strunosti u oblasti ljudskih prava. Prema lanu 19 Konvencije protiv torture,
drave potpisnice preko Generalnog sekretara podnose Komitetu izvetaje o tome ta su preduzele na
ispunjavanju obaveza preuzetih po Konvenciji. Komitet preispituje kako su odredbe Konvencije ugraene u
domaa zakonodavstva i nadzire kako se to sprovodi u praksi. Svaki izvetaj se razmatra na Komitetu, koji
moe dati opte napomene i preporuke, te ukljuiti tu informaciju u svoj godinji izvetaj dravama
potpisnicama i Generalnoj skuptini. Ovi postupci odvijaju se na javnim sednicama.
12. Prema lanu 20 Konvencije protiv torture, ukoliko Komitet primi pouzdanu informaciju koja naizgled
sadri osnovane indicije da se tortura sistematski primenjuje na teritoriji neke drave potpisnice, Komitet
mora pozvati zemlju potpisnicu da sarauje u istrazi tih navoda, te da u tom cilju uputi svoja zapaanja u vezi
sa predmetnom informacijom. Komitet moe, ukoliko to smatra opravdanim, naloiti da jedan ili vie
njegovih lanova sprovedu poverljivu istragu i da o tome hitno izveste Komitet. U dogovoru sa dravom
potpisnicom koja je u pitanju, ta istraga moe ukljuiti i posetu teritoriji te zemlje. Poto je razmotrio nalaze
svog lana ili lanova, Komitet dostavlja svoj zakljuak dotinoj dravi potpisnici, zajedno sa komentarima ili

14

sugestijama koji su prikladni u datoj situaciji. Svi postupci Komiteta prema lanu 20 su poverljivi, a u svim
fazama postupka trai se saradnja drave potpisnice. Po zavretku ovog postupka, Komitet moe, posle
konsultacija sa predmetnom dravom potpisnicom, odluiti da ukljui saet opis rezultata postupka u svoj
godinji izvetaj drugim dravama potpisnicama i Generalnoj skuptini.18
13. Prema lanu 22 Konvencije protiv torture, drava potpisnica moe u bilo kom trenutku priznati nadlenost
Komiteta da prima i razmatra albe podnete od strane pojedinaca ili u njihovo ime, koji su pod nadlenou te
drave, a u kojima se tvrdi da su oni rtve krenja odredaba Konvencije protiv torture od strane drave
potpisnice. Komitet zatim u poverljivom postupku razmatra ove podneske i prosleuje svoje miljenje
predmetnoj dravi potpisnici i pojedincu. Samo 39 od 112 drava potpisnica koje su ratifikovale Konvenciju
priznalo je i primenljivost lana 22.
14. Meu pitanjima kojima se Komitet bavi u svojim godinjim izvetajima Generalnoj skuptini, jeste i
obaveza drava potpisnica da potuju lanove 12 i 13 Konvencije protiv torture, koji nalau sprovoenje
neodlone i nepristrasne istrage svih navoda o sluajevima torture. Na primer, Komitet je rekao da 15 meseci
kanjenja istrage po navodima o sluajevima torture smatra nerazumno dugim i u suprotnosti sa lanom 12.19
Komitet je takoe primetio da lan 13 ne zahteva formalno podnoenje albe za navodni sluaj torture, ve da
je dovoljno da rtva samo izvese navod o poinjenom delu torture kako bi (drava potpisnica) imala obavezu
da bez odlaganja i nepristrasno istrai taj navod.20

(b) Komitet za ljudska prava

15. Komitet za ljudska prava osnovan je prema lanu 28 Meunarodnog pakta o graanskim i politikim
pravima i zbog potrebe da se nadzire sprovoenje Pakta u dravama potpisnicama. Komitet ini 18 nezavisnih
eksperata koji moraju biti ljudi visokog moralnog karaktera i priznati strunjaci u oblasti ljudskih prava.
16. Drave potpisnice Pakta moraju svakih pet godina podneti izvetaj o merama koje su usvojile kako bi
praktino omoguile ostvarenje prava priznatih Paktom, kao i o napretku ostvarenom u uivanju tih prava.
Komitet za ljudska prava preispituje te izvetaje kroz dijalog sa predstavnicima drave potpisnice iji se
izvetaj razmatra. Komitet potom usvaja zavrne primedbe, gde daje saetak glavnih uoenih problema i
iznosi odgovarajue predloge i preporuke dravi potpisnici. Komitet takoe priprema opte komentare koji se
tiu tumaenja pojedinih lanova Pakta kako bi se drave potpisnice njima rukovodile prilikom izvetavanja,
kao i prilikom sprovoenja odredaba Pakta. U jednom takvom optem komentaru, Komitet je nastojao da
pojasni lan 7 Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima, koji kae da niko nee biti podvrgnut
torturi ili svirepom, neovenom ili poniavajuem postupanju ili kanjavanju. U optim komentarima na lan
7 Pakta, u izvetaju Komiteta naroito se naglaava da zabrana torture ili uvoenje krivinog dela torture nisu
dovoljni da bi lan 7 bio sproveden.21 Komitet navodi: ... Drave moraju obezbediti delotvornu zatitu kroz
neki mehanizam kontrole. Pritube na zlostavljanje moraju biti efikasno istraene od strane nadlenih vlasti.
17. Dana 10. aprila 1992, Komitet je usvojio nove opte komentare na lan 7, dalje razvijajui prethodne
komentare. Komitet je osnaio svoje tumaenje lana 7 rekavi da nadlene vlasti moraju bez odlaganja
sprovesti nepristrasnu istragu na pritube, kako bi pravni lek bio delotvoran. U sluajevima kad je drava
ratifikovala i Prvi fakultativni protokol uz Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima, pojedinac
moe uputiti podnesak Komitetu u kojem e izneti albu da su njegova prava prema Paktu prekrena.
Ukoliko se nae da je tuba prihvatljiva, Komitet donosi odluku o pravnoj zasnovanosti, to se javno
objavljuje u njegovom Godinjem izvetaju.

(c) Komisija za ljudska prava

18. Komisija za ljudska prava je glavni organ Ujedinjenih nacija koji se bavi ljudskim pravima. ine ga 53
drave lanice koje bira Ekonomski i socijalni savet na mandat od tri godine. Komisija zaseda jednom
18

Treba, meutim, napomenuti da primena lana 20 moe biti ograniena, zbog toga to je drava potpisnica stavila rezervu na taj
lan, u kom sluaju se lan 20 ne primenjuje
19
Vidi Communication 8/1991, para 185, Izvetaj Komiteta protiv torture Generalnoj skuptini (A/49/44) od 12. juna 1994.
20
Vidi Communication 6/1990, para 10.4, Izvetaj Komiteta protiv torture Generalnoj skuptini (A/50/44) od 26. jula 1995.
21
Ujedinjene nacije, dokument A/37/40 (1982)

15

godinje tokom est sedmica u enevi, kako bi postupala po pitanjima ljudskih prava. Komisija moe
pokrenuti studije ili posete za utvrivanje injenica, praviti nacrte konvencija i deklaracija za odobravanje od
strane viih organa Ujedinjenih nacija, te raspravljati o konkretnim krenjima ljudskih prava, na javnim ili
zatvorenim sednicama. Ekonomski i socijalni savet je 6. juna 1967, rezolucijom 1235, ovlastio Komisiju da
preispita navode o tekim krenjima ljudskih prava i da saini podrobnu studiju o situacijama koje otkrivaju
doslednu praksu krenja ljudskih prava.22 Pod ovim mandatom Komisija je, izmeu ostalih postupaka,
usvojila rezolucije kojima se izraava zabrinutost zbog krenja ljudskih prava i imenovala specijalne
izvestioce koji e se baviti krenjima ljudskih prava koja spadaju u odreenu kategoriju. Komisija je takoe
usvojila rezolucije koje se tiu torture i drugog svirepog, neovenog ili poniavajueg postupanja ili
kanjavanja. U rezoluciji 1998/38, Komisija je naglasila da svi navodi o sluajevima torture ili svirepog,
neovenog ili poniavajueg postupanja ili kanjavanja treba da budu bez odlaganja i nepristrasno istraeni
od strane nadlenih dravnih ograna.

(d) Specijalni izvestilac za pitanje torture

19. Godine 1985, Komisija je u rezoluciji 1985/33 odluila da imenuje Specijalnog izvestioca za pitanje
torture. Specijalni izvestilac je zaduen da trai i prima verodostojne i pouzdane informacije o pitanjima koja
se odnose na torturu i da bez odlaganja odgovara na te informacije. Komisija je narednim rezolucijama
nastavila da obnavlja mandat Specijalnog izvestioca.
20. Nadlenost Specijalnog izvestioca da obavlja monitoring obuhvata sve drave lanice Ujedinjenih nacija,
kao i sve drave u statusu posmatraa, nezavisno od toga da li je drava ratifikovala Konvenciju protiv
torture. Specijalni izvestilac uspostavlja kontakt sa vladama, trai od njih informacije o zakonskim i
administrativnim merama preduzetim da se sprei tortura, zahteva od njih da isprave eventualne posledice i
trai da odgovore na svaki navod o konkretnom sluaju torture. Specijalni izvestilac takoe prima zahteve za
hitno delanje, koji on ili ona stavlja na znanje predmetnim vladama kako bi se obezbedila zatita prava
pojedinca na fiziki i mentalni integritet. Uz to, Specijalni izvestilac sprovodi konsultacije sa predstavnicima
vlada koji ele da se sastanu sa njim ili njom i, u skladu sa mandatom svog poloaja, obavlja in situ posete
nekim delovima sveta. Specijalni izvestilac podnosi izvetaje Komisiji za ljudska prava i Generalnoj
skuptini. U ovim izvetajima opisuju se aktivnosti koje je Specijalni izvestilac preduzeo u okviru svog
mandata i neprestano se skree panja na znaaj neodlone istrage svih navoda o sluajevima torture. U
izvetaju Specijalnog izvestioca za pitanje torture od 12, januara 1995, Specijalni izvestilac Najdel Rodli je
izneo niz preporuka. U pasusu 926 (g) izvetaja, on kae:
Kad zatvorenik, ili njegov srodnik, ili advokat podnesu tubu za sluaj torture, uvek treba da bude sprovedena istraga...
Nezavisni dravni organi, poput dravne komisije ili ombudsmana sa ovlaenjima da sprovode istragu i pokreu
optunice, treba da budu uspostavljeni kako bi primali albe i na osnovu njih sprovodili istragu. Tube koje se odnose na
sluajeve torture treba bez odlaganja razmatrati, a istragu po njima treba da sprovede nezavisni organ koji nije povezan
sa organom koji sprovodi istragu ili deluje kao tuilac u sluaju protiv navodne rtve.23

21. Specijalni izvestilac je naglasio ovaj svoj komentar u izvetaju od 9. januara 1996.24 Raspravljajui o
svojoj zabrinutosti nad praksama torture, Specijalni izvestilac je istakao u pasusu 136 da kako prema optem
meunarodnom pravu tako i prema Konvenciji protiv torture i drugog svirepog, neovenog ili poniavajueg
postupanja ili kanjavanja, drave su obavezne da istrae navode o sluajevima torture.

(e) Specijalni izvestilac za nasilje nad enama

22. Specijalni izvestilac za nasilje nad enama uspostavljen je 1994. rezolucijom 1994/45 Komisije za ljudska
prava, a taj mandat je obnovljen rezolucijom 1997/44. Specijalni izvestilac je uspostavio postupak po kojem
trai pojanjenja i informacije od vlada, u humanitarnom duhu, o specifinim sluajevima navoda o nasilju,
kako bi ustanovio i istraio pojedinane situacije i navode o nasilju prema enama u bilo kojoj zemlji. Ovi
dopisi se mogu ticati jedne ili vie pojedinki poimence, ili uoptenije informacije koja se odnosi na
22

Ibid., E/4393
Ibid., E/CN.4/1995/34
24
Ibid., E/CN.4/1996/35
23

16

preovlaujue prilike u kojima se dozvoljava ili ini nasilje nad enama. Definicija rodno zasnovanog nasilja
nad enama koju koristi Specijalni izvestilac uzeta je iz Deklaracije o ukidanju nasilja nad enama, koju je
usvojila Generalna skuptina rezolucijom 48/104 od 10. decembra 1993. Hitne albe mogu biti upuene
Specijalnom izvestiocu u sluajevima rodno zasnovanog nasilja nad enama koji ukljuuju ili mogu
ukljuivati neposrednu pretnju ili strah od pretnje pravu na ivot ili pravu na fiziku nepovredivost linosti.
Specijalni izvestilac zahteva od nacionalnih vlasti ne samo da prue sveobuhvatnu informaciju o sluaju, ve i
da sprovedu nezavisnu i nepristrasnu istragu u vezi sa tim sluajem, te da preduzmu neodlonu akciju kako bi
osigurali da se vie ne ponove krenja ljudskih prava ena.
23. Specijalni izvestilac podnosi godinji izvetaj Komisiji za ljudska prava o dopisima poslatim vladama i
odgovorima koje su on ili ona primili od tih vlada. Na osnovu informacije dobijene od vlada i na osnovu
drugih pouzdanih izvora, Specijalni izvestilac donosi preporuke predmetnim vladama s ciljem nalaenja
trajnog reenja za ukidanje nasilja nad enama u ma kojoj zemlji. Specijalni izvestilac moe uputiti naknadne
dopise vladama ukoliko ne dobije od njih odgovor ili ukoliko je dostavljena nepotpuna informacija. Ukoliko
neka od situacija nasilja nad enama u ma kojoj od zemalja potraje, a informacija koju je Specijalni izvestilac
primio ukazuje na to da nikakve mere nisu preduzete niti se preduzimaju od strane vlada kako bi se osiguralo
potovanje ljudskih prava ena, Specijalni izvestilac moe razmotriti mogunost da od predmetnih vlada
zatrai dozvolu da poseti tu zemlju kako bi na licu mesta sproveo posetu za utvrivanje injenica.

(f) Dobrovoljni fond Ujedinjenih nacija za rtve torture

24. Fizike i psiholoke posledice torture mogu biti razorne i trajati godinama, utiui ne samo na rtve, nego
i na lanove njihovih porodica. Pomo pri oporavku od pretrpljene traume moe se dobiti u organizacijama
specijalizovanim za pomaganje rtvama torture. U decembru 1981, Generalna skuptina je uspostavila
Dobrovoljni fond Ujedinjenih nacija za rtve torture, koji e primati dobrovoljne priloge za dalju raspodelu
meu nevladinim organizacijama (NVO) koje pruaju psiholoku, medicinsku, socijalnu, ekonomsku, pravnu
i drugu humanitarnu pomo rtvama torture i lanovima njihovih porodica. U zavisnosti od koliine
skupljenih priloga, Fond moe finansirati oko 200 projekata NVO, kroz koji se ukupno pomae oko 80.000
rtava torture i lanova njihovih porodica irom sveta. Fond je finansirao nacrt i prevoenje ovog prirunika i
preporuio njegovo objavljivanje u seriji Profesionalnih treninga Kancelarije Visokog komesara Ujedinjenih
nacija za ljudska prava, po preporuci svog Odbora poverenika, koji podrava manji broj projekata za obuku
medicinskih strunjaka i drugih o nainu pruanja specijalizovane pomoi rtvama torture.

C. Regionalne organizacije
25. Regionalna tela su takoe doprinela razvoju standarda za prevenciju torture. Ova tela ukljuuju
Meuameriku komisiju za ljudska prava, Meuameriki sud za ljudska prava, Evropski sud za ljudska prava,
Evropski komitet za prevenciju torture i Afriku komisiju za ljudska prava.

1. Meuamerika komisija za ljudska prava i Meuameriki sud za ljudska prava

26. Dana 26. novembra 1969, Organizacija amerikih drava usvojila je Ameriku konvenciju o ljudskim
pravima, koja je stupila na snagu 18. jula 1978.25 lan 5 Konvencije kae:
1. Svako ima pravo na potovanje svog fizikog, mentalnog i moralnog integriteta.
2. Niko nee biti podvrgnut torturi ili svirepom, neovenom ili poniavajuem postupanju ili kanjavanju.
Prema svim osobama lienim slobode postupae se s potovanjem prema njihovom dostojanstvu priroenom
ljudskom biu.

25

Organizacija amerikih drava, Treaty Series, No. 36, i Ujedinjene nacije, Treaty Series, tom. 1144, str. 123, tampano i u Basic
documents pertaining to human rights in the inter-American system (OEA/Ser. L.V/II.82, document 6, rev. 1), str. 25 (1992).

17

27. lan 33 Konvencije predvia osnivanje Meuamerike komisije za ljudska prava i Meuamerikog suda
za ljudska prava. Kako se navodi u njenom poslovniku, osnovni zadatak Komisije jeste da promovie
potovanje i zatitu ljudskih prava i da u toj oblasti slui kao savetodavno telo Organizaciji amerikih
drava.26 U ispunjavanju ove funkcije, Komisija se rukovodi Meuamerikom konvencijom za spreavanje i
kanjavanje torture, koju je usvojila Organizacija amerikih drava 9. decembra 1985, a koja je stupila na
snagu 28. februara 1987.27 lan 2 Konvencije definie torturu kao:
...ma koji namerni postupak kojim se nanosi fiziki ili duevni bol nekoj osobi u cilju krivine istrage, ili kao
nain zastraivanja, kao lina kazna, kao preventivna mera, kao odmazda ili u ma koju drugu svrhu. Pod
torturom se podrazumeva i korienje takvih metoda prema nekoj osobi koji imaju za cilj da unite linost
rtve ili da umanje njene fizike ili mentalne sposobnosti, ak i ako ne prouzrokuju fiziku ili duevnu patnju.
28. Prema lanu 1, drave potpisnice Konvencije preuzimaju na sebe da spree i kazne torturu u skladu sa
odredbama Konvencije. Od drava potpisnica konvencije zahteva se da sprovedu neodlonu i temeljnu istragu
o svakom navodu da se sluaj torture dogodio pod njihovom nadlenou.
29. lan 8 predvia da Drave potpisnice garantuju da e svaka osoba koja iznese optubu da je bila
podvrgnuta torturi na njihovoj teritoriji imati pravo na nezavisnu istragu svog sluaja. Isto tako, ukoliko
postoji optuba ili osnovan razlog da se veruje kako je poinjeno delo torture pod njihovom nadlenou,
drave potpisnice moraju garantovati da e njihovi organi na odgovarajui nain i bez odlaganja pristupiti
sprovoenju istrage o tom sluaju i pokrenuti, kad god je potrebno, krivini postupak u skladu s tim.
30. U jednom od svojih izvetaja o pojedinim zemljama iz 1998, Komisija je zabeleila da prepreku u
delotvornom krivinom gonjenju poinilaca torture predstavlja odsustvo nezavisnosti u istragama po
navodima o sluajevima torture, jer se zahteva da istragu sprovode savezna tela koja su obino povezana sa
stranama optuenim za poinjeno delo torture.28 Komisija navodi lan 8 kako bi podvukla vanost nezavisne
istrage svakog sluaja.29
31. Meuameriki sud za ljudska prava
Meuameriki sud za ljudska prava reava pitanje neophodnosti sprovoenja istrage prema navodima o
krenju Amerike konvencije o ljudskim pravima. U svojoj odluci po sluaju Velaskez Rodrigez, presuda od
29. jula 1988, Sud je rekao:
Drava je obavezna da istrai svaku situaciju koja ukljuuje krenje prava zatienih Konvencijom. Ukoliko dravni
aparat deluje na takav nain da krenje ostaje nekanjeno i ako se to je pre mogue ne povrati mogunost rtve da u
potpunosti uiva takva prava, smatra se da drava nije uspela da ispuni svoju obavezu da obezbedi slobodno i puno
ostvarenje tih prava osobama pod njenom nadlenou.

32. lan 5 Konvencije predvia pravo da se bude slobodan od torture. Iako se sluaj ticao specifinog pitanja
nestalih, jedno od prava na koje se Sud poziva kao na pravo garantovano Amerikom konvencijom o ljudskim
pravima jeste i pravo da se ne bude podvrgnut torturi ili drugim oblicima zlostavljanja.

2. Evropski sud za ljudska prava

33. Savet Evrope je 4. novembra 1950 usvojio Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i osnovnim
slobodama, koja je stupila na snagu 3. septembra 1953.30 lan 3 Evropske konvencije kae da Niko nee biti
podvrgnut torturi ili neovenom ili poniavajuem postupanju ili kanjavanju. Evropska konvencija
uspostavlja kontrolni mehanizam koji ine Evropski sud i Evropska komisija za ljudska prava. Nakon reforme
koja je stupila na snagu 1. novembra 1998, novi stalni Sud zamenio je prethodni Sud i Komisiju. Pravo
podnoenja pojedinanih predstavki je sada obavezno, a sve rtve imaju neposredan pristup Sudu. Sud je
imao priliku da razmatra neophodnost istrage navoda o sluajevima torture kao naina da se obezbedi pravo
garantovano lanom 3.
26

Regulations of the Inter-American Commission on Human Rights (OEA/Ser.L.V/II.92), document 31, rev. 3 of 3 May 1996, art.
(1).
27
Vidi sluaj 10.832, izvetaj br. 35/96, Inter-American Commission on Human Rights Annual Report 1997, para. 75.
28
Meuamerika komisija za ljudska prava, Report on the Situation of Human Rights in Mexico, 1998, para. 323.
29
Ibid., para. 324.
30
Ujedinjene nacije, Treaty Series, tom. 213, str. 222.

18

34. Prva presuda po ovom pitanju bila je odluka u sluaju Aksoj protiv Turske (Aksoy v. Turkey,
100/1995/606/694) doneta 18. decembra 1996.31 U tom sluaju, Sud je smatrao da:
kad pojedinac bude doveden u policijski pritvor u dobrom zdravlju ali se u vreme putanja na slobodu nae da je
povreen, drava je duna da prui uverljivo objanjenje o nainu nastanka povrede; u nedostatku takvog objanjenja
pokree se jasno pitanje prema lanu 3 Konvencije.32

35. Sud produava smatrajui da su povrede nanete podnosiocu predstavke nastale kao posledica torture i da
je lan 3 prekren.33 Povrh toga, Sud je protumaio lan 13 Konvencije, koji predvia pravo na delotvoran
pravni lek pred nacionalnim organom, kao nametanje obaveze da se sprovede podrobna istraga navoda o
sluajevima torture. Razmatrajui sutinski znaaj prevencije torture i ranjivost rtava torture, Sud smatra
da lan 13 nalae, bez obzira na druge dostupne pravne lekove prema domaem sistemu, obavezu drava da
sprovedu temeljnu i delotvornu istragu sluajeva torture.34
36. Prema tumaenju Suda, pojam delotvornog pravnog leka u lanu 13 podrazumeva temeljnu istragu o
svakom zasnovanom navodu o sluaju torture. Sud napominje da iako sama Konvencija ne sadri izriitu
odredbu, poput lana 12 Konvencije protiv torture i drugog svirepog, neovenog ili poniavajueg
postupanja ili kanjavanja, takav zahtev sadran je u pojmu delotvornog pravnog leka prema lanu 13.35
Sud je potom zakljuio da je drava prekrila lan 13 time to nije sprovela istragu o navodima podnosioca
predstavke o sluaju torture.36
37. U presudi od 28. oktobra 1998. u sluaju Asenov i drugi protiv Bugarske (Assenov and Others v.
Bulgaria; 90/1997/874/1086) Sud je otiao jo dalje u priznavanju obaveze drava da sprovedu istragu o
navodnim sluajevima torture, ne samo prema lanu 13, ve i prema lanu 3. U ovom sluaju, kod romskog
mladia kojeg je uhapsila policija naeni su tragovi batinanja, ali je bilo nemogue proceniti, na osnovu
dostupnih dokaza, da li mu je te povrede naneo njegov otac ili policija. Sud je priznao da koliina modrica
koju je konstatovao lekar koji je pregledao g. Asenova ... ukazuje na to da su njegove povrede, bilo da ih je
naneo njegov otac ili policija, dovoljno teke da bi bile smatrane zlostavljanjem prema lanu 3.37 Nasuprot
Komisiji koja je smatrala da nije bilo povrede lana 3, Sud se nije tu zaustavio. On nastavlja i smatra da
predoene injenice izazivaju osnovanu sumnju da su ove povrede mogle biti nanete od strane policije.38
Stoga Sud smatra da:
(u) ovim okolnostima, kad pojedinac podnosi osnovanu albu da je bio izloen tekom zlostavljanju od strane
policije ili drugih srodnih organa drave nezakonito i protivno lanu 3, ta odredba, tumaena u vezi sa optom
obavezom drave prema lanu 1 Konvencije da svakome pod svojom nadlenou obezbedi prava i slobode
definisane Konvencijom, implicitno zahteva sprovoenje delotvorne zvanine istrage. Istraga... treba da
bude u stanju da dovede do utvrivanja i kanjavanja odgovornih lica. Ukoliko to ne bi bio sluaj, opta
pravna zabrana torture i neovenog i poniavajueg postupanja i kanjavanja, uprkos svom sutinskom
znaaju..., ne bi bila delotvorna u praksi i postalo bi mogue da u nekim sluajevima dravni akteri praktino
nekanjeno kre prava onih koji se nalaze pod njihovom kontrolom.39
38. Po prvi put je Sud zakljuio da je dolo do krenja lana 3, ne zbog samog zlostavljanja, ve zbog toga to
nije sprovedena delotvorna zvanina istraga po navodima o sluaju zlostavljanja. Osim toga, Sud je ponovio
svoj stav u sluaju Aksoj i zakljuio da je takoe dolo do krenja lana 13. Sud smatra da:
Kad pojedinac iznosi zasnovanu albu da je bio izloen zlostavljanju suprotno lanu 3, pojam delotvornog pravnog leka
podrazumeva, osim temeljne i delotvorne istrage kakvu zahteva lan 3 ... delotvoran pristup podnosioca albe istranom
postupku i isplatu naknade tete tamo gde je to odgovarajue.40

31

Vidi Dopunske protokole br. 3, 5 i 8, koji su stupili na snagu 21. septembra 1970, 20. decembra 1971. i 1. januara 1990, European
Treaty Series br. 45, 46 i 118, za svaki od protokola.
32
Vidi Evropski sud za ljudska prava, Reports of Judgments and Decisions 1996VI, para. 61.
33
Ibid., para. 64.
34
Ibid., para. 98.
35
Ibid.
36
Ibid., para. 100.
37
Ibid., Reports of Judgments and Decisions 1998VIII, para. 95.
38
Ibid., para. 101.
39
Ibid., para. 102.
40
Ibid., para. 117.

19

3. Evropski komitet za prevenciju torture i neovenog ili poniavajueg postupanja ili kanjavanja
39. Godine 1987, Savet Evrope usvojio je Evropsku konvenciju za spreavanje torture i neovenog ili
poniavajueg postupanja ili kanjavanja, koja je stupila na snagu 1. februara 1989.41 Do 1. marta 1999, svih
40 drava lanica Saveta Evrope ratifikovalo je Konvenciju. Ova Konvencija upotpunjuje pravosudni sistem
Evropske konvencije o ljudskim pravima preventivnim mehanizmom. Konvencija namerno ne stvara
samostalne norme. Konvencijom je uspostavljen Evropski komitet za prevenciju torture i nehumanog ili
poniavajueg postupanja ili kanjavanja, koji ini po jedan predstavnik svake drave lanice. lanovi koji se
biraju u Komitet treba da budu visokog moralnog ugleda, nepristrasni, nezavisni i u mogunosti da sprovode
misije na terenu.
40. Komitet sprovodi posete dravama lanicama Saveta Evrope, delom na redovnoj periodinoj osnovi a
delom na ad hoc osnovi. Delegacija Komiteta koja obavlja posetu sastoji se od lanova Komiteta, prateih
strunjaka u medicinskoj, pravnoj i drugim oblastima, prevodilaca-tumaa i lanova sekretarijata. Ove
delegacije poseuju lica liena slobode od strane vlasti zemlje koja je predmet posete.42 Ovlaenja delegacije
koja sprovodi posetu su veoma iroka: ona moe posetiti bilo koje mesto gde borave lica liena slobode;
obaviti nenajavljene posete ma kojem takvom mestu; ponoviti posete tim mestima; lino razgovarati sa
osobama lienim slobode; posetiti ma koju ili sve osobe koje odabere u tim mestima; kao i videti sve
prostorije (ne samo odeljenje sa elijama) bez ogranienja. Delegacija moe imati pristup i svim papirima i
dosijeima koji se odnose na poseena lica. Sva delatnost Komisije zasnovana je na poverljivosti i saradnji.
41. Nakon posete, Komitet pie izvetaj. Zasnovan na injenicama uoenim tokom posete, izvetaj
komentarie zateene uslove, daje konkretne preporuke i postavlja pitanja koja zahtevaju dodatno
razjanjenje. Zemlja lanica odgovara na izvetaj pismenim putem i na taj nain uspostavlja dijalog izmeu
Komiteta i drave lanice, koji traje do naredne posete. Izvetaji Komiteta i odgovori drave lanice
predstavljaju poverljive dokumente ali drava lanica (ne Komitet) moe odluiti da objavi i izvetaj i
odgovore. Do sada su bezmalo sve drave lanice objavile i izvetaje i odgovore.
42. Tokom svog delovanja u poslednjih 10 godina, Komitet je postepeno razvio skup kriterijuma za
postupanje sa osobama u pritvoru, koji predstavljaju opte standarde. Ovi standardi se odnose kako na
materijalne uslove tako i na procesne garancije. Na primer, tri garancije koje Komitet zagovara u korist ljudi u
policijskom pritvoru su:
(a) pravo lica lienog slobode da, ukoliko on ili ona to eli, smesta obavesti treu stranu (lana porodice) o
hapenju;
(b) pravo lica lienog slobode da ima neodloan pristup pravnom zastupniku;
(c) pravo lica lienog slobode da ima pristup lekaru, ukljuivo i lekara po sopstvenom izboru, ukoliko on ili
ona to eli.
43. Povrh toga, Komisija je u vie navrata naglasila da za prevenciju zlostavljanja od strane policijskih
slubenika jedan od najdelotvornijih naina predstavlja temeljna istraga nadlenih organa po svim navodima o
sluajevima takvog postupanja koji su im podneti i, tamo gde je primereno, izricanje odgovarajue
disciplinske mere. To ima snaan efekat odvraanja.

4. Afrika komisija za ljudska prava i prava naroda i Afriki sud za ljudska prava i prava naroda
44. U poreenju sa evropskim i meuamerikim sistemom, Afrika nema konvenciju o torturi i prevenciji
torture. Pitanje torture se obrauje na istom nivou kao i ostala krenja ljudskih prava. Pitanje torture
prevashodno tretira Afrika povelja o ljudskim pravima i pravima naroda, koju je usvojila Organizacija
afrikog jedinstva 27. juna 1981, a koja je stupila na snagu 21. oktobra 1986.43 lan 5 Afrike povelje navodi:

41

European Treaty Series, No. 126.

Lice lieno slobode je bilo koja osoba liena slobode od strane javne vlasti, kao to su, izmeu ostalog, uhapenici i osobe u slinoj
vrsti pritvora, zatvorenici koji ekaju suenje, osueni zatvorenici i osobe smetene u psihijatrijske ustanove bez svoje volje.
43
Organizacija afrikog jedinstva, dokument CAB/LEG/67/3, Rev. 5, 21, International Legal Materials, 58 (1982)
42

20

Svaki pojedinac ima pravo na potovanje dostojanstva priroenog ljudskom biu i na priznavanje svog pravnog statusa.
Zabranjeni su svi oblici eksploatacije i poniavanja ljudi, naroito ropstvo, trgovina robljem, tortura, svirepo,
neoveno ili poniavajue postupanje ili kanjavanje.

45. U skladu sa lanom 30 Afrike povelje, u junu 1987 uspostavljena je Afrika komisija za ljudska prava i
prava naroda, koja je zaduena da promovie ljudska prava i prava naroda i obezbedi njihovu zatitu u
Africi. Na svojim periodinim zasedanjima, Komisija je donela nekoliko rezolucija za odreene drave o
pitanjima koja se tiu ljudskih prava u Africi, od kojih su se neke, izmeu ostalih krenja, odnosile i na
torturu. U nekima od svojih rezolucija o pojedinim dravama, Komisija je iznela zabrinutost zbog pogoranja
situacije u domenu ljudskih prava, ukljuivo i postojanje prakse torture.
46. Komisija je uspostavila nove mehanizme, kao to je Specijalni izvestilac za zatvore i uslove lienja
slobode, Specijalni izvestilac za samovoljna i kolektivna pogubljenja i Specijalni izvestilac za ene, iji je
mandat da izvetavaju tokom otvorenih sednica Komisije. Ovi mehanizmi su stvorili mogunost da rtve i
NVO neposredno mogu slati informaciju specijalnim izvestiocima. Istovremeno, rtva ili NVO moe podneti
predstavku Komisiji u vezi sa sluajevima torture kako ih definie lan 5 Afrike konvencije. Dok
pojedinana alba eka pred Komisijom, rtva ili NVO mogu poslati istu informaciju specijalnim
izvestiocima za njihove javne izvetaje na sednicama Komisije. Kako bi obezbedila okvir za presuivanje u
sluajevima navoda o krenju prava zagarantovanih Afrikom konvencijom, Organizacija afrikog jedinstva
usvojila je 1998. protokol kojim se uspostavlja Afriki sud za ljudska prava i prava naroda.

D. Meunarodni krivini sud

47. Rimski statut Meunarodnog krivinog suda, usvojen 17. jula 1998, uspostavio je stalni meunarodni
krivini sud koji e suditi pojedincima odgovornim za genocid, zloine protiv ovenosti i ratne zloine
(A/CONF.183/9). Sud ima nadlenost nad sluajevima u kojima se tortura navodi bilo kao deo zloina
genocida ili kao deo zloina protiv ovenosti, ukoliko je tortura poinjena kao deo irokog ili sistematskog
napada, ili kao ratni zloin prema enevskoj konvenciji iz 1949. Tortura je u Rimskom statutu definisana kao
namerno nanoenje tekog bola ili patnje, fizike ili duevne, osobama u pritvoru ili pod kontrolom
optuenog. Do 25. septembra 2000, Rimski statut Meunarodnog krivinog suda potpisalo je 113 drava, a
ratifikovala 21 zemlja. Sud e imati sedite u Hagu. Ovaj sud ima nadlenost nad sluajevima u kojima drave
nisu u stanju ili nisu voljne da krivino procesuiraju pojedince odgovorne za zloine opisane u Rimskom
statutu.

21

POGLAVLJE II

RELEVANTNI ETIKI KODEKSI

48. Sve profesije oslanjaju se na etike kodekse, koji predstavljaju izjavu o zajednikim vrednostima i
priznatim dunostima strunjaka, te postavljaju moralne standarde kojih oni treba da se pridravaju. Etiki
standardi se prevashodno uspostavljaju na dva naina: meunarodnim instrumentima koje donose tela poput
Ujedinjenih nacija i kodeksima naela koja piu sami strunjaci, kroz svoje predstavnike organizacije, na
nacionalnom ili meunarodnom nivou. Osnovne postavke su uvek iste, a usredsreuju se na obavezu koju
strunjaci imaju prema svojim klijentima ili pacijentima, prema drutvu u celini i prema kolegama kako bi
odrali ugled struke. Ove obaveze odraavaju i upotpunjuju prava koja svi ljudi imaju na osnovu
meunarodnih instrumenata.

A. Etika pravne struke

49. Kao vrhovni arbitri pravde, sudije igraju posebnu ulogu u zatiti prava graana. Meunarodni standardi
nameu etiku obavezu sudija da obezbede zatitu prava pojedinaca. Princip 6 iz Osnovnih principa
Ujedinjenih nacija o nezavisnosti sudstva, kae da Princip nezavisnosti sudstva ovlauje i zahteva od
pravosua da obezbedi pravian sudski postupak, kao i potovanje prava svih strana.44 Isto tako, tuioci
imaju etiku dunost da vode istragu i pokreu optunice za dela torture poinjena od strane javnih
slubenika. lan 15 Smernica Ujedinjenih nacija o ulozi tuilaca, kae: Tuioci e posvetiti dunu panju
procesuiranju zloina poinjenih od strane javnih slubenika, naroito u sluajevima korupcije, zloupotrebe
vlasti, tekih krenja ljudskih prava i drugih zloina definisanih meunarodnim pravom i, tamo gde su
ovlaeni zakonom ili gde je to u skladu sa domaom praksom, preduzeti istragu protiv takvih dela.45
50. Meunarodni standardi takoe predviaju dunost advokata, pri obavljanju njihove profesionalne uloge,
da promoviu i tite ljudska prava i osnovne slobode. Princip 14 iz Osnovnih principa Ujedinjenih nacija o
ulozi advokata, predvia: Advokati, kada tite prava svojih klijenata i promoviu pravdu, trudie se da
ouvaju ljudska prava i osnovne slobode utvrene nacionalnim i meunarodnim pravom i u svakom trenutku
e postupati slobodno i marljivo u skladu sa zakonom i usvojenim standardima i etikom pravne struke.46

B. Zdravstvena etika
51. Postoje veoma jasne veze izmeu pojmova ljudskih prava i dobro utemeljenih naela zdravstvene etike.
Etike obaveze zdravstvenih strunjaka su izraene na tri nivoa i odraene u dokumentima Ujedinjenih nacija
na isti nain kao naela pravne struke. One su takoe ugraene u stavove koje javno iznose meunarodne
organizacije koje predstavljaju strunjake u oblasti zdravstva, poput Svetskog medicinskog udruenja,
Svetskog psihijatrijskog udruenja i Meunarodnog saveta bolniarki i bolniara.47 Nacionalna medicinska
udruenja i organizacije bolniarki i bolniara takoe objavljuju etike kodekse, a od njihovih lanova se
oekuje da ih se pridravaju. Kljuni postulat zdravstvene etike, kako god on bio formulisan, jeste osnovna
dunost da se uvek postupa u najboljem interesu pacijenta, bez obzira na druga postojea ogranienja, pritiske
ili ugovorne obaveze. U nekim zemljama su medicinski etiki principi, poput poverljivosti izmeu lekara i
pacijenta, ugraeni u domae zakonodavstvo. ak i kad etiki principi nisu na ovaj nain utvreni zakonom,
svi medicinski strunjaci su moralno obavezni etikim normama koje donose njihove predstavnike
44
Usvojeno na sedmom Kongresu Ujedinjenih nacija o prevenciji kriminala i postupanju sa prestupnicima, odranom u Milanu,
Italija, od 26. avgusta do 6. septembra 1985 i podrno rezolucijama Generalne skuptine 40/32 od 29. novembra 1985 i 40/146 od 13.
decembra 1985.
45
Usvojeno na Osmom kongresu Ujedinjenih nacija o prevenciji kriminala i postupanju sa prestupnicima, odranom u Havani od 27.
avgusta do 7. septembra 1990.
46
Vidi fusnotu 46 gore.
47
Postoje takoe i nekolike regionalne grupe, poput Meunarodne konferencije islamskih medicinskih organizacija i Meunarodne
konferencije udruenja islamskih medicinskih oranizacija koje za svoje lanove objavljuju vana saoptenja o medicinskoj etici i
ljudskim pravima.

22

organizacije. Oni rizikuju da budu optueni za pogreno postupanje ukoliko odstupe od profesionalnih
standarda bez razumnog objanjenja.

1. Izjave Ujedinjenih nacija relevantne za zdravstvene strunjake

52. Zdravstveni strunjaci, kao i svi ostali koji rade u zatvorskim sistemima, moraju se pridravati
Standardnih minimalnih pravila za postupanje sa zatvorenicima, koja zahtevaju da medicinske, ukljuivo i
psihijatrijske, usluge moraju biti dostupne svim zatvorenicima bez diskriminacije, te da svi bolesni
zatvorenici ili oni koji zahtevaju leenje, moraju imati svakodnevnu negu.48 Ovi zahtevi podvlae etiku
obavezu lekara, o kojoj se raspravlja malo nie, da lee i delaju u najboljem interesu pacijenata o kojima su
duni da vode brigu. Povrh toga, Ujedinjene nacije su posebno ukazale na etiku obavezu lekara i drugih
zdravstvenih strunjaka u Principima medicinske etike koji se odnose na ulogu medicinskog osoblja, naroito
lekara, u zatiti kanjenika i pritvorenika od torture i drugog svirepog, neovenog ili poniavajueg
postupanja ili kanjavanja.49 Oni jasno kazuju da zdravstveni strunjaci imaju moralnu dunost da tite fiziko
i mentalno zdravlje pritvorenika. Njima se naroito zabranjuje upotreba medicinskog znanja i vetina na nain
koji je u suprotnosti meunarodnim odredbama o individualnim pravima.50 Posebno teko krenje medicinske
etike predstavlja aktivno ili pasivno uestvovanje u torturi ili ma koji oblik odobravanja takvih postupaka.
53. Uestvovanje u torturi ukljuuje i procenu snage pojedinca da izdri zlostavljanje; prisustvo pri
zlostavljanju ili nadziranje zlostavljanja; vraanje k svesti pojedinca s ciljem daljeg zlostavljanja ili pruanje
medicinske intervencije neposredno pre, tokom ili nakon torture po nalogu onih za koje se osnovano moe
pretpostaviti da su za to odgovorni; pruanje strunog znanja ili informacija o zdravstvenom stanju pojedinca
muiteljima; i svesno zanemarivanje dokaza i falsifikovanje izvetaja, poput izvetaja sa obdukcije i
smrtovnica.51 Principi Ujedinjenih nacija takoe ukljuuju jedno od temeljnih pravila zdravstvene etike tako
to naglaavaju da jedini etiki odnos izmeu zatvorenika i lekara predstavlja onaj u kojem je cilj da se
proceni, zatiti i pobolja zdravlje zatvorenika. Stoga procena zdravstvenog stanja zatvorenika s ciljem da se
olaka tortura oigledno je neetina.

2. Izjave meunarodnih strukovnih tela

54. Mnoge izjave meunarodnih strukovnih tela usredsreene su na principe relevantne za zatitu ljudskih
prava i predstavljaju jasan meunarodni konsenzus medicinara po ovim pitanjima. Deklaracije Svetskog
medicinskog udruenja definiu meunarodno usaglaene aspekte etike dunosti kojih lekari moraju da se
pridravaju. Deklaracija Svetskog medicinskog udruenja iz Tokija52 naglaava zabranu svakog oblika
medicinskog prisustva ili uestvovanja u torturi ili zlostavljanju. To dalje unapreuju Principi Ujedinjenih
nacija koji se nedvosmisleno pozivaju na Deklaraciju iz Tokija. Lekarima se strogo zabranjuje davanje
informacija ili medicinskih instrumenata ili supstanci koje bi omoguile zlostavljanje. Isto pravilo se posebno
primenjuje na psihijatriju u Deklaraciji Svetskog medicinskog udruenja sa Havaja53 koja zabranjuje
zloupotrebu psihijatrijskih vetina u cilju krenja ljudskih prava bilo kog pojedinca ili grupe. Meunarodna
konferencija islamske medicine naglasila je isto naelo u svojoj Deklaraciji iz Kuvajta,54 koja zabranjuje
lekarima da dopuste da njihovo struno znanje bude iskorieno da naudi, uniti ili nanese povrede telu, umu
ili duhu, bez obzira na vojne ili politike razloge. Sline odredbe su predviene i za bolniare/ke u direktivi o
Ulozi bolniara u nezi pritvorenika i zatvorenika.55
48

Standardna minimalna pravila za postupanje sa zatvorenicima i procedura za delotvorno sprovoenje standardnih minimalnih
pravila, usvojeno u Ujedinjenim nacijama 1955.
49
Usvojeno na Generalnoj skuptini 1982.
50
Naroito u Univerzalnoj deklaracija o ljudskim pravima, Meunarodnim paktima o ljudskim pravima i u Deklaraciji o zatiti svih
osoba od podvrgavanja torturi i drugom svirepom, neovenom ili poniavajuem postupanju ili kanjavanju.
51
Zdravstveni strunjaci moraju, meutim, imati u vidu dunost poverljivosti u odnosu na pacijente i obavezu da se za otkrivanje
informacija prethodno dobije saglasnost uz punu obavetenost, naroito kad pojedinci mogu biti izloeni riziku otkrivanjem tih
informacija (vidi poglavlje II, odeljak C.3).
52
Usvojena od strane Svetske medicinske asocijacije 1975.
53
Usvojena 1977.
54
Usvojena 1981 (1401. po islamskom kalendaru)
55
Usvojeno od strane Meunarodnog saveta bolniarki i bolniara 1975.

23

55. Medicinski strunjaci takoe imaju obavezu da podre svoje kolege koji diu glas protiv krenja ljudskih
prava. Propust da se to uini donosi rizik ne samo od naruavanja prava pacijenta i postupanja protivno gore
navedenim deklaracijama, ve baca ljagu na medicinsku struku uopte. Kaljanje asti struke smatra se tekim
profesionalnim prekrajem. Rezolucija Svetskog medicinskog udruenja o ljudskim pravima56 poziva sva
nacionalna medicinska udruenja da procene stanje ljudskih prava u svojim zemljama i postaraju se da lekari
ne prikrivaju dokaze o zlostavljanju ak i kada se plae odmazde. To zahteva od nacionalnih tela da prue
jasne smernice, naroito za lekare koji rade u zatvorskom sistemu, o tome kako iznositi navode o sluajevima
krenja ljudskih prava i da obezbede delotvoran mehanizam za istragu neetikih postupaka lekara u oblasti
ljudskih prava. To takoe zahteva da ona podre pojedine lekare koji ukazuju na krenja ljudskih prava.
Naredna Deklaracija Svetskog medicinskog udruenja, iz Hamburga,57 podvlai odgovornost pojedinaca i
organizovanih medicinskih grupa irom sveta da podstaknu lekare da se usprotive torturi ili ma kakvom
pritisku da postupe suprotno etikim principima. Ona poziva lekare da pojedinano dignu glas protiv
zlostavljanja i nalae nacionalnim i meunarodnim medicinskim organizacijama da podre lekare koji se
odupiru takvom pritisku.

3. Nacionalni kodeksi lekarske etike

56. Trei nivo na kojem se izraavaju etika naela jeste kroz nacionalne kodekse. Oni odraavaju iste
osnovne vrednosti koje su ranije pomenute, jer je medicinska etika izraz vrednosti zajednikih svim lekarima.
U bezmalo svim kulturama i kodeksima nalazimo iste osnovne pretpostavke o dunostima da se izbegne
nanoenje povrede, da se pomogne bolesnima, da se zatite ugroeni i da se ne pravi razlika meu pacijentima
po bilo kom osnovu osim prema hitnosti njihovih zdravstvenih potreba. Identine vrednosti nalazimo i u
kodeksima bolnike struke. Problematian aspekt etikih naela jeste, meutim, to to ona ne postavljaju
konana pravila za svaku dilemu, ve zahtevaju tumaenje. Pri odmeravanju etikih dilema, neophodno je da
zdravstveni strunjaci imaju u vidu temeljne moralne obaveze sadrane u njihovim zajednikim
profesionalnim vrednostima, ali i da ih sprovode na nain koji odraava osnovnu dunost da se izbegne
nanoenje povrede njihovim pacijentima.

C. Naela zajednika svim kodeksima zdravstvene etike

57. Naelo profesionalne nezavisnosti zahteva da se zdravstveni strunjaci uvek usredsreuju na sutinsku
svrhu medicine, koja se ogleda u olakavanju patnji i muka i izbegavanju nanoenja povreda, uprkos drugim
pritiscima. Nekolika druga etika naela su takoe toliko sutinska da ih nalazimo u svim kodeksima i etikim
izjavama. Najosnovnije odredbe zahtevaju da se prui samilosna nega, da se izbegne nanoenje povrede i da
se potuju prava pacijenata. Ovo su kljuni zahtevi za sve zdravstvene strunjake.

1. Obaveza pruanja samilosne nege

58. Obaveza da se prui nega izraena je na razne naine u nacionalnim i meunarodnim kodeksima i
deklaracijama. Jedna strana ove dunosti jeste medicinska obaveza da se pritekne u pomo ljudima u
zdravstvenoj potrebi. To odraava i Meunarodni kodeks zdravstvene etike Svetskog medicinskog
udruenja,58 koji prepoznaje moralnu obavezu lekara da prue hitnu medicinsku negu kao humanitarnu
dunost. Dunost da se odgovori na potrebu i patnju odraena je u tradicionalnim stavovima bezmalo svih
kultura.
59. U osnovi veeg dela savremene zdravstvene etike lee naela uspostavljena u najranijim stavovima
strukovnih vrednosti koje od lekara zahtevaju da prue negu ak i ako je to za njih donekle rizino. Na primer,
Karaka Samhita, hindu kodeks iz prvog veka nove ere, nalae lekarima da se trude nad pomoi pacijentima
svim srcem i duom. Nee nikada ostaviti ili povrediti svog pacijenta zarad svog ivota ili svog blagostanja.
56

Usvojena 1990.
Usvojena 1997.
58
Usvojen 1949.
57

24

Slina uputstva daju se u ranim islamskim kodeksima, a savremena Deklaracija iz Kuvajta zahteva od lekara
da se usredsrede na ljude u potrebi, bili oni blizu ili daleko, puni vrline ili grenici, prijatelji ili neprijatelji.
60. Zapadnjakim vrednostima u medicini dominira uticaj Hipokratove zakletve i srodnih obaveza, poput
Majmonidove molitve. Hipokratova zakletva predstavlja sveano obeanje solidarnosti sa drugim lekarima i
posveenost dobrobiti i nezi pacijenata, uz svako izbegavanje povrede. Ona takoe sadri i obeanje uvanja
poverljivosti. Ova etiri pojma odraena su na razne naine u svim savremenim kodeksima zdravstvene etike.
enevska deklaracija59 Svetskog medicinskog udruenja predstavlja savremen izraz hipokratovskih vrednosti.
To je obeanje kojim se lekari obavezuju da zdravlje svojih pacijenata stave na prvo mesto i zaklinju se da e
se posvetiti sluenju oveanstvu savesno i dostojanstveno.
61. Aspekti obaveze pruanja nege odraeni su u mnogim deklaracijama Svetskog medicinskog udruenja,
koje nedvosmisleno kazuju da lekari moraju uvek initi ono to je najbolje za pacijenta, ukljuivo zatvorenike
i navodne prestupnike. Ova dunost se esto izraava kroz pojam profesionalne nezavisnosti, zahtevajui od
lekara da se pridravaju najboljih medicinskih praksi bez obzira na pritisak kojem mogu biti izloeni.
Meunarodni kodeks zdravstvene etike Svetskog medicinskog udruenja naglaava dunost lekara da prui
negu u punoj tehnikoj i moralnoj nezavisnosti, saoseajno i s potovanjem za ljudsko dostojanstvo. On
takoe naglaava dunost da se postupa samo u interesu pacijenta i kae da su lekari obavezni na potpunu
lojalnost svojim pacijentima. Deklaracija iz Tokija i Deklaracija o nezavisnosti i profesionalnoj slobodi
lekara60 Svetskog medicinskog udruenja nedvosmisleno stavlja do znanja da lekar mora insistirati na slobodi
da postupa u najboljem interesu pacijenta, bez obzira na druge uplive, ukljuivo naloge pretpostavljenih,
zatvorskih vlasti ili snaga bezbednosti. Ova druga deklaracija zahteva od lekara da osiguraju sebi
profesionalnu nezavisnost da predstavljaju i tite zdravstvene potrebe pacijenata od svih koji ele da uskrate
ili ogranie neophodnu negu onima koji su bolesni ili povreeni. Slini principi propisani su za bolniare/ke
u Etikom kodeksu Meunarodnog saveta bolniarki i bolniara.
62. Jo jedan nain na koji je izraena obaveza pruanja nege od strane Svetskog medicinskog udruenja jeste
kroz priznavanje prava pacijenata. Deklaracija iz Lisabona o pravima pacijenta61 utvruje pravo svake osobe,
bez diskriminacije, na odgovarajuu zdravstvenu negu, te podvlai da lekari uvek moraju postupati u
najboljem interesu pacijenta. Pacijentima se mora obezbediti autonomija i pravda, prema Deklaraciji, a kako
lekari tako i pruaoci zdravstvene nege moraju tititi prava pacijenta. Kad god zakonodavstvo, postupak
vlade ili neke druge administracije ili ustanove osporava pacijentima ova prava, lekari treba da primene
odgovarajua sredstva da ta prava obezbede ili povrate. Pojedinci imaju pravo na odgovarajuu zdravstvenu
negu, bez obzira na njihovo etniko poreklo, politika uverenja, nacionalnost, pol, veroispovest ili line
zasluge. Ljudi optueni ili osueni za zloine imaju jednako moralno pravo na odgovarajuu medicinsku i
bolniku negu. Lisabonska deklaracija Svetskog medicinskog udruenja naglaava da jedino prihvatljivo
merilo pravljenja razlike meu pacijentima predstavlja relativna hitnost njihove zdravstvene potrebe.

2. Pristanak na osnovu pune obavetenosti

63. Dok deklaracije koje odraavaju dunost pruanja nege redom naglaavaju obavezu da se postupa u
najboljem interesu pojedinca koji je podvrgnut pregledu ili leenju, to pretpostavlja da lekari znaju ta je u
najboljem interesu pacijenta. Apsolutno kljuno pravilo savremene zdravstvene etike jeste da pacijenti sami
mogu najbolje da procene svoje interese. To zahteva od medicinskih strunjaka da daju normalnu prednost
eljama kompetentnog odraslog pacijenta, pre nego vienju ma koje njima pretpostavljene osobe o tome ta je
najbolje za datog pojedinca. Ukoliko je pacijent u nesvesti ili na drugi nain onemoguen u davanju valjanog
pristanka, lekari moraju doneti sud o tome kako se najbolji interesi te osobe mogu zatititi i promovisati. Od
bolniara i lekara se oekuje da deluju kao zagovornici svojih pacijenata, a to se pojanjava izjavama poput
Lisabonske deklaracije Svetskog medicinskog udruenja i stavom o Ulozi bolniara i bolniarki u zatiti
ljudskih prava62 koju je dao Meunarodni savet bolniarki i bolniara.
59

Usvojena 1948.
Usvojena od strane Svetske medicinske asocijacije 1986.
61
Usvojena od strane Svetske medicinske asocijacije 1981; dopunjena od strane Generalne skuptine asocijacije na
njenom etrdeset sedmom zasedanju u septembru 1995.
62
Usvojeno 1983.
60

25

64. Lisabonska deklaracija Svetskog medicinskog udruenja posebno napominje obavezu lekara da dobiju
dobrovoljan i na punoj obavetenosti zasnovan pristanak mentalno sposobnih pacijenata za bilo koji pregled i
postupak. To znai da pojedinci treba da znaju posledice pristanka ili odbijanja. Pre no to pregledaju
pacijente, zdravstveni strunjaci moraju stoga otvoreno objasniti svrhu pregleda i leenja. Pristanak dobijen
pod prinudom ili kao rezultat lanih informacija koje su date pacijentu nije validan, a lekari koji na osnovu
takvog pristanka postupaju na putu su da se ogree o medicinsku etiku. to su ozbiljnije posledice nekog
postupka leenja po pacijenta, to je jai moralni imperativ da se dobije odgovarajui pristanak zasnovan na
punoj obavetenosti. To znai da tamo gde su pregled i leenje od oigledne terapijske koristi za pojedince,
njihov podrazumevani pristanak u vidu saradnje tokom postupka moe biti dovoljan. U sluajevima gde
pregled nije prevashodno u svrhu pruanja terapijske nege, potreban je veliki oprez da se obezbedi
pacijentova puna spoznaja i saglasnost za to, kao i da postupak ni na koji nain ne bude u suprotnosti sa
njegovim najboljim interesima. Kao to je ranije reeno, pregled u svrhu ustanovljavanja da li osoba moe da
izdri kaznu, torturu ili fiziki pritisak tokom ispitivanja, neetian je i protivan svrsi medicine. Jedina etina
procena zdravlja zatvorenika je ona iji je cilj da ustanovi stanje pacijentovog zdravlja kako bi se odralo i
unapredilo optimalno zdravstveno stanje, a ne olakala primena kazne. Fiziki pregled u dokazne svrhe tokom
istrage zahteva pristanak koji je dat uz punu informisanost, u smislu da pacijent razume inioce poput naina
na koji e biti korieni podaci o njegovom zdravlju dobijeni pregledom, kako e se uvati i ko e imati
pristup tim podacima. Ukoliko ove i druge napomene relevantne za pacijentovu odluku nisu jasno iznete na
poetku, pristanak na preged i beleenje informacija smatra se nevaeim.

3. Poverljivost
65. Svi etiki kodeksi, od Hipokratove zakletve do modernih vremena, ukljuuju i obavezu poverljivosti kao
osnovni princip, koji takoe ima vano mesto u deklaracijama Svetskog medicinskog udruenja, poput
Deklaracije iz Lisabona. U nekim pravnim sistemima, obaveza profesionalnog uvanja tajne smatra se toliko
vanom da je ugraena u nacionalno zakonodavstvo. Obaveza poverljivosti nije apsolutna i moe biti etiki
prekrena u izuzetnim okolnostima u kojima bi odbijanje da se to uini moglo dovesti do ozbiljne tete po
ljude ili predstavljati teko naruavanje pravde. Generalno, pak, obaveza poverljivosti u pogledu
identifikujuih informacija o linom zdravstvenom stanju moe biti prekoraena samo uz doputenje pacijenta
zasnovano na njegovoj potpunoj informisanosti.63 Ne-identifikujue informacije o pacijentu mogu se
slobodno koristiti u druge svrhe i treba ih upotrebljavati prevashodno u situacijama gde nije neophodno
otkrivanje imena pacijenta. To moe biti sluaj, na primer, kod prikupljanja podataka o ustaljenim obrascima
torture ili zlostavljanja. Dileme se pojavljuju kad su medicinski strunjaci pod pritiskom ili pod zakonskom
obavezom da otkriju identifikujue informacije koje mogu dovesti pacijenta u rizik od nanoenja povrede. U
takvim sluajevima, osnovna etika obaveza jeste potovanje autonomije i najboljeg interesa pacijenta, da se
ini dobro i izbegne povreivanje. To ima prednost nad drugim obzirima. Lekari treba jasno da stave do
znanja sudu ili vlastima koje zahtevaju informaciju da su oni obavezani profesionalnom dunou da potuju
poverljivost. Zdravstveni strunjaci koji na taj nain odgovore imaju pravo na podrku od svojih
profesionalnih udruenja i kolega. Osim toga, tokom perioda oruanih sukoba, meunarodno humanitarno
pravo prua posebnu zatitu odnosu poverljivosti izmeu lekara i pacijenta, te zahteva od lekara da ne
potkazuju ljude koji su bolesni ili ranjeni.64 Zdravstveni radnici su zatieni tako to ne smeju biti primoravani
da otkrivaju informacije o svojim pacijentima u takvim okolnostima.

D. Zdravstveni strunjaci sa dvostrukim obavezama

66. Zdravstveni strunjaci imaju dvostruke obaveze, pri emu je njihova primarna dunost prema pacijentu da
zastupaju najbolje interese te osobe, a opta obaveza prema drutvu da osiguraju da pravda bude zadovoljena i
krenja ljudskih prava spreena. Dileme koje nastaju usled ovih dvostrukih obaveza naroito su ozbiljne za
lekare koji rade pri policiji, vojsci, drugim slubama bezbednosti ili u zatvorskom sistemu. Interesi njihovih
poslodavaca i kolega koji nisu lekari mogu biti u sukobu sa najboljim interesima njihovih pacijenata lienih
63

Osim ukoliko to zahtevaju razlozi javnog zdravlja, kao to je poimenino prijavljivanje osoba sa infektivnim oboljenjenjima,
zavisnika od droga, osoba sa mentalnim poremeajima, i sl.
64
lan 16 I Protokola (1977) i lan 10 II Protokola (1977), uz enevske konvencije iz 1949.

26

slobode. Oni ne mogu biti obavezani ugovornim ili drugim odredbama da ugroze svoju profesionalnu
nezavisnost. Oni moraju doneti nepristrasnu procenu pacijentovog zdravlja i postupati u skladu s tim.

1. Vodea naela za sve lekare sa dvostrukim obavezama

67. U svim sluajevima gde lekari postupaju u ime neke strane, oni imaju obavezu da se pobrinu da pacijent
to jasno razume.65 Lekari se moraju predstaviti pacijentima i objasniti svrhu svakog pregleda ili postupka
leenja. ak i kad lekare postavlja i plaa trea strana, oni zadravaju jasnu obavezu pruanja nege svakom
pacijentu kojeg pregledaju ili lee. Oni moraju odbiti da se povinuju ma kakvom postupku koji moe ugroziti
pacijente ili ih izloiti fizikoj ili psiholokoj povredi. Oni moraju obezbediti da im njihove ugovorne obaveze
doputaju profesionalnu nezavisnost da donose klinike sudove. Lekari moraju osigurati da sve osobe u
pritvoru imaju pristup svakom medicinskom pregledu i leenju koje im je neophodno. Kad je pritvorenik
maloletna osoba ili ranjiva odrasla osoba, lekari imaju dopunske dunosti da delaju kao njihovi zastupnici.
Lekari zadravaju optu obavezu poverljivosti tako da informacija ne sme biti otkrivena bez znanja pacijenta.
Oni se takoe moraju pobrinuti da njihovi medicinski kartoni ostanu poverljivi. Lekari imaju dunost da
nadziru i iznesu miljenje ukoliko su aktivnosti u koje su ukljueni neetine, nasilne, neodgovarajue ili
predstavljaju potencijalnu pretnju za zdravlje pacijenta. U takvim sluajevima oni imaju moralnu dunost da
preduzmu neodlonu akciju, jer proputanje da se odmah zauzme stav znatno oteava protivljenje u kasnijim
fazama takvih sluajeva. Oni odmah treba da prijave sluaj odgovarajuim vlastima ili meunarodnim
organizacijama koje mogu istraiti navode, ali bez dovoenja pacijenata, njihovih porodica ili njih samih u
opasnost od povreivanja. Lekari i profesionalna udruenja treba da podre kolege koje preduzimaju takve
akcije na osnovu razumnih dokaza.

2. Dileme koje proistiu iz dvostrukih obaveza

68. Dileme mogu nastati kada se etika i pravo nau u suprotnosti. Mogu se pojaviti okolnosti u kojima etike
dunosti obavezuju zdravstvene strunjake da se ne pridravaju nekog zakona, kao to je pravna obaveza da
se otkriju poverljivi medicinski podaci o pacijentu. Postoji konsenzus u meunarodnim i nacionalnim
deklaracijama etikih postulata da drugi imperativi, ukljuivo i zakon, ne mogu obavezati zdravstvene
strunjake da postupaju suprotno medicinskoj etici i svojoj savesti. U takvim sluajevima, zdravstveni
strunjaci moraju odbiti da postupe u skladu sa zakonom ili pravilom, kako ne bi naruili osnovne moralne
postulate ili izloili pacijente ozbiljnoj opasnosti.
69. U nekim sluajevima, dve moralne obaveze dolaze u sukob. Meunarodni kodeksi i etiki principi
zahtevaju da informacije koje se tiu torture ili zlostavljanja budu prijavljene nadlenom telu. U nekim
pravnim sistemima, to je takoe i zakonska obaveza. Meutim, u nekim sluajevima pacijenti mogu odbiti da
daju pristanak na pregled koji ima takvu svrhu, ili odbiti da se pregledom dobijena informacija otkrije drugim
licima. Oni mogu biti u strahu od rizika odmazde prema njima ili njihovim porodicama. U takvim
situacijama, zdravstveni strunjaci imaju dvostruku obavezu: prema pacijentu i prema drutvu u celini, iji je
interes da obezbedi zadovoljenje pravde i da poinioce zlostavljanja privede organima pravosua. Sutinsko
naelo da se izbegne povreivanje mora biti od prevashodnog znaaja za razmatranje ovakvih dilema. Lekari
treba da trae reenja koja promoviu pravdu, ne krei pravo pojedinca na poverljivost. Savet treba traiti od
pouzdanih organizacija; u nekim sluajevima to mogu biti nacionalna lekarska udruenja ili nevladine
organizacije. U drugom sluaju, uz podrku i ohrabrenje, neki dotad nevoljni pacijenti mogu se saglasiti da se
informacije otkriju u dogovorenim okvirima.
70. Moralne obaveze lekara mogu se menjati prema okolnostima susreta lekara i pacijenta i mogunosti
pacijenta da koristi pravo slobodnog izbora na odluku u pogledu otkrivanja informacija. Na primer, kad su
lekar i pacijent u nedvosmisleno terapeutskim okolnostima, kao to je pruanje nege u bolnici, postoji snaan
moralni imperativ za lekare da ouvaju redovna pravila poverljivosti koja inae preovladavaju u odnosima
koji se tiu leenja. Izvetavanje o dokazima torture dobijenim tokom tih susreta u potpunosti je ispravno,
dokle god to pacijent ne zabranjuje. Lekari treba da prijave takve dokaze ukoliko to pacijent zahteva ili da za
to pristanak zasnovan na odgovarajuoj informisanosti. Oni treba da podre pacijente u takvoj odluci.
65

Ova naela su preneta iz Doctors with Dual Obligations (London, British Medical Association, 1995).
27

71. Lekari sudske medicine imaju drugaiji odnos sa osobama koje pregledaju i obino imaju obavezu da
injenino izveste o svojim zapaanjima. Pacijent ima manje mogunosti i manje izbora u takvim situacijama
i moe ne biti u stanju da otvoreno govori o onome to se dogodilo. Pre no to ponu sa pregledom, lekari
sudske medicine moraju objasniti svoju ulogu pacijentu i staviti do znanja da medicinska poverljivost nije
uobiajen deo njihove uloge, kao to bi to bilo u kontekstu leenja. Pravila moda nee dozvoliti pacijentu da
odbije pregled, ali pacijent ima mogunost da odlui hoe li otkriti uzrok povrede. Lekari sudske medicine ne
smeju krivotvoriti svoje izvetaje, ve dostaviti nepristrasne dokaze, ukljuivo i naglaavanje u izvetajima
svakog dokaza o zlostavljanju.66
72. Zatvorski lekari su prevashodno zadueni za postupak leenja, ali oni takoe imaju zadatak da pregledaju
pritvorenike koji u zatvor dolaze iz policijskog pritvora. U toj ulozi ili pri leenju ljudi u zatvoru, oni mogu
naii na dokaze neprihvatljivog nasilja, koje sami zatvorenici nisu realno u mogunosti da prijave. U takvim
okolnostima, lekari moraju imati na umu najbolji interes pacijenta i svoju obavezu poverljivosti prema toj
osobi, ali moralni argumenti za lekare da prijave oigledno zlostavljanje veoma su snani, jer sami zatvorenici
najee nisu u stanju da to sami delotvorno uine. Kad su zatvorenici saglasni sa otkrivanjem, nema sukoba i
moralna obaveza je jasna. Ukoliko zatvorenik odbije da dopusti otkrivanje, lekar mora odmeriti rizik i
potencijalnu opasnost za pojedinog pacijenta naspram koristi za sve one koji u zatvoru borave i interesa
drutva da sprei dalje zlostavljanje.
73. Zdravstveni strunjaci takoe moraju imati na umu da prijavljivanje zlostavljanja vlastima pod ijom se
nadlenou ono navodno dogodilo moe nositi rizik povrede za pacijenta i druge, ukljuivo i onoga ko je to
prijavio. Lekari ne smeju svesno dovoditi pojedince u opasnost od odmazde. Oni nisu izuzeti od preduzimanja
akcije, ali moraju biti diskretni i moraju razmotriti mogunost prijavljivanja informacije odgovornom telu
izvan neposredne nadlenosti ili, tamo gde se pretpostavlja da to nee doneti rizik po lekare i pacijente,
prijaviti tako da se ne moe identifikovati izvor prijave. Jasno, ukoliko se preduzme ovo drugo reenje,
zdravstveni strunjaci moraju imati u vidu mogunost da na njih bude izvren pritisak da otkriju podatke ili da
se izloe opasnosti da im budu nasilno zaplenjena medicinska dosijea. Poto nema lakih reenja, lekari treba
da se rukovode osnovnom odredbom da izbegavaju nanoenje povrede, iznad svih ostalih obzira, kao i da
trae savet, kad god je mogue, od nacionalnih ili meunarodnih medicinskih tela.

66
Vidi V. Iacopino and others, Physician complicity in misrepresentation and omission of evidence of torture in postdetention
medical examinations in Turkey, Journal of the American Medical Association (JAMA), vol. 276 (1996), str. 396-402.

28

POGLAVLJE III

PRAVNA ISTRAGA SLUAJEVA TORTURE

74. Drave su obavezne prema meunarodnom pravu da sprovedu istragu po prijavljenim sluajevima torture,
bez odlaganja i nepristrasno. Tamo gde dokazi tako nalau, drava na ijoj se teritoriji nalazi osoba optuena
da je poinila delo torture ili u njemu uestvovala, mora ili izruiti poinioca drugoj dravi koja ima
odgovarajuu nadlenost ili predati sluaj svojim nadlenim organima kako bi bio procesuiran prema
nacionalnom ili lokalnom krivinom zakonu. Temeljni principi svake valjane istrage sluajeva torture jesu
kompetentnost, nepristrasnost, nezavisnost, neodlono izvrenje i temeljitost. Ovi elementi se mogu
prilagoditi svakom pravnom sistemu i njima treba da se rukovode sve istrage navoda o sluajevima torture.
75. Tamo gde su istrani postupci neodgovarajui zbog manjka sredstava ili strunosti, zbog pojave
pristrasnosti, oitog prisustva obrasca zloupotrebe ili drugih sutinskih razloga, drave e nastaviti istragu
putem nezavisne istrane komisije ili kroz neki srodan postupak. lanovi takve komisije moraju biti odabrani
zbog svoje priznate nepristrasnosti, strunosti i nezavisnosti, kojima raspolau kao pojedinci. Oni naroito
moraju biti nezavisni od svake ustanove, agencije ili osobe koja bi mogla biti predmet istrage.
76. Odeljak A opisuje optu svrhu istrage sluajeva torture. Odeljak B postavlja osnovne principe delotvorne
istrage i dokumentovanja torture i drugog svirepog, neovenog ili poniavajueg postupanja ili kanjavanja.
Odeljak C iznosi predloge postupaka za sprovoenje istrage po navodima o sluajevima torture, najpre se
bavei donoenjem odluke o telu nadlenom da sprovede istragu, a zatim pruajui smernice koje se tiu
prikupljanja usmenih svedoenja od prijavljene rtve i drugih svedoka, i prikupljanje fizikih dokaza. Odeljak
D prua smernice za uspostavljanje specijalne nezavisne istrane komisije. Te smernice su zasnovane na
iskustvu nekoliko zemalja koje su uspostavile nezavisne komisije kako bi istraile navode o krenjima
ljudskih prava, ukljuivo i vansudska pogubljenja, torturu i nestanke.

A. Svrha istrage sluajeva torture

77. Najira svrha istrage jeste da ustanovi injenice u vezi sa navodnim sluajevima torture, s ciljem da
ustanovi ko je odgovoran za ta dela i da olaka njihovo krivino gonjenje, ili za upotrebu u drugim
postupcima kroz koje se nastoji dobiti obeteenje za rtve. Pitanja koja se ovde raspravljaju mogu biti
relevantna i za druge vidove istrage sluajeva torture. Da bi dosegnuli ovaj cilj, najmanje to moraju uiniti
oni koji sprovode istragu jeste da pribave izjave od rtava navodne torture; da pribave i sauvaju dokaze,
ukljuivo medicinske dokaze, o navodnom sluaju torture kako bi pomogli u eventualnom krivinom
gonjenju odgovornih osoba; da identifikuju mogue svedoke i pribave od njih izjave u vezi sa navodnom
torturom; te da ustanove kako, kada i gde su se odigrali navodni sluajevi torture, kao i eventualne obrasce
ustaljene prakse koji su mogli dovesti do sluaja torture.

B. Naela delotvorne istrage i dokumentovanja torture i drugog svirepog, neovenog ili

poniavajueg postupanja ili kanjavanja
78. Sledea naela predstavljaju konsenzus meu pojedincima i organizacijama strunim za istraivanje
sluajeva torture. Svrha delotvorne istrage i dokumentovanja torture i drugog svirepog, neovenog ili
poniavajueg postupanja ili kanjavanja (od sad pa nadalje: tortura ili drugo zlostavljanje) ukljuuje sledee:
(a) Pojanjavanje injenica, kao i utvrivanje i priznavanje odgovornosti pojedinca i drave prema rtvama i
njihovim porodicama;
(b) Utvrivanje mera neophodnih da bi se spreilo ponavljanje takvih sluajeva;
(c) Olakavanje krivinog gonjenja ili, kad je primereno, disciplinskih mera za one na koje je istraga ukazala
kao na odgovorne, kao i ukazivanje na potrebu za punim obeteenjem i naknadom od strane drave,
ukljuivo pravinu i odgovarajuu novanu naknadu i pruanje uslova za medicinsku negu i rehabilitaciju.

29

79. Drave moraju obezbediti da albe i izvetaji u vezi sa torturom ili zlostavljanjem budu bez odlaganja i
delotvorno istraeni. ak i u odsustvu izriite albe, istragu treba preduzeti ukoliko postoje drugi nagovetaji
da se dogodio sluaj torture ili zlostavljanja. Istraitelji, koji su nezavisni u odnosu na osumnjiene poinioce
i ustanovu kojoj oni slue, moraju biti i struni i nepristrasni. Oni moraju imati pristup ili biti ovlaeni da
naloe istrage od strane nepristrasnih medicinskih ili drugih strunjaka. Metode koje se koriste u sprovoenju
ovih istraga moraju ispunjavati najvie profesionalne standarde, a nalazi se moraju javno objaviti.
80. Istrane vlasti imaju ovlaenje i dunost da prikupe sve informacije neophodne za istragu.67 Osobe koje
sprovode istragu moraju na raspolaganju imati neophodna budetska i tehnika sredstva za delotvornu istragu.
Oni takoe moraju imati ovlaenje da privole sve one koji postupaju u zvaninom svojstvu, a navodno su
umeani u sluaj torture ili zlostavljanja, da pristupe i da svedoe. Isto vai i za eventualne svedoke. S tim
ciljem, istrani organ ima ovlaenja da upuuje slubene pozive svedocima, ukljuivo i sve navodno
umeane zvaninike, te da zahteva podnoenje dokaza. Navodne rtve torture ili zlostavljanja, svedoci, oni
koji sprovode istragu, kao i njihove porodice, moraju biti zatieni od nasilja, pretnji nasiljem ili ma kog
drugog oblika zastraivanja koji se moe pojaviti usled istrage. Oni koji su eventualno umeani u torturu ili
zlostavljanje treba da budu uklonjeni sa svakog, bilo neposrednog ili posrednog, poloaja kontrole ili vlasti
nad podnosiocima albe, svedocima ili njihovim porodicama, kao i nad onima koji sprovode istragu.
81. Navodne rtve torture ili zlostavljanja i njihovi pravni zastupnici moraju biti obaveteni o svakom
sasluanju i svim informacijama relevantnim za istragu, kao i imati pristup svemu tome, te moraju imati pravo
da podnose druge dokaze.
82. U sluajevima gde postojei istrani postupak nije odgovarajui usled nedovoljne strunosti ili
pretpostavljene pristrasnosti, ili zbog oiglednog postojanja obrasca ustaljene prakse zloupotrebe, ili zbog
drugih sutinskih razloga, drave moraju obezbediti da se istraga odvija putem nezavisne istrane komisije ili
kroz slian postupak. lanovi takve komisije moraju biti odabrani zbog svoje priznate nepristrasnosti,
strunosti i nezavisnosti, kojima raspolau kao pojedinci. Oni naroito moraju biti nezavisni u odnosu na
osumnjiene poinioce, kao i ustanove ili agencije u kojima oni rade. Komisija mora imati ovlaenje da
pribavi sve informacije neophodne za istragu, a istragu e sprovoditi u skladu sa ovde iznetim naelima.68
Pismeni izvetaj, podnet u razumno vreme, mora ukljuivati opseg istrage, postupke i metode koriene za
procenu dokaznog materijala kao i zakljuke i preporuke zasnovane na injeninim nalazima i pozitivnim
zakonima. Nakon zavretka, ovaj izvetaj se mora javno objaviti. On takoe mora detaljno opisati pojedine
dogaaje za koje se ustanovilo da su se dogodili, dokazni materijal na kojem se takav nalaz zasniva, kao i
spisak imena svedoka koji su svedoili, s izuzetkom onih iji se identitet ne otkriva zarad line bezbednosti.
Drava mora, u razumnom vremenskom periodu, odgovoriti na izvetaj istrage i, tamo gde je primereno,
ukazati na korake koji e biti preduzeti tim povodom.
83. Medicinski strunjaci ukljueni u istragu torture ili zlostavljanja treba da se u svako doba ponaaju u
skladu sa najviim etikim standardima i naroito moraju obezbediti pristanak na osnovu pune obavetenosti
pre no to obave ma kakav pregled. Pregled mora odgovarati prihvaenim standardima medicinske prakse.
Naroito se pregledi moraju obavljati u privatnosti, pod kontrolom medicinskih strunjaka i bez prisustva
agenata bezbednosti i drugih vladinih zvaninika. Medicinski strunjaci treba odmah da pripreme taan
pismeni izvetaj. Taj izvetaj treba da sadri bar sledee:
(a) Okolnosti razgovora. Ime ispitanika, kao i imena i pripadnost svih prisutnih na ispitivanju; tano vreme i
datum, mesto, vrsta i adresa ustanove (ukljuivo, tamo gde je potrebno, prostoriju) gde se ispitivanje obavlja
(npr. pritvorska jedinica, klinika, kua, itd.); sve odgovarajue okolnosti u vreme ispitivanja (npr. vrsta
ogranienja pri dolasku ili tokom ispitivanja, prisustvo snaga bezbednosti tokom ispitivanja, ponaanje osoba
koje prate zatvorenika, pretee izjave upuene ispitivau, itd.); svi ostali relevantni inioci;
(b) Predistorija. Podroban zapis ispitanikove prie date kroz razgovor, ukljuivo navodne metode torture ili
zlostavljanja, vreme kad se navodna tortura ili zlostavljanje dogodilo i sve pritube na fizike i psiholoke
simptome;

67

Pod izvesnim okolnostima profesionalna etika moe zahtevati da se informacija dri kao poverljiva. Ove zahteve treba
potovati.
68
Vidi fusnotu 68.
30

(c) Fiziki i psiholoki pregled. Zapis o svim fizikim i psiholokim nalazima nakon klinikog pregleda koji
ukljuuje odgovarajue dijagnostike testove i, gde je mogue, fotografije u boji svih povreda;
(d) Miljenje. Tumaenje verovatne povezanosti fizikih i psiholokih nalaza sa moguom torturom ili
zlostavljanjem. Takoe treba izneti preporuku o neophodnim medicinskom i psiholokom leenju ili novim
pregledima;
(e) Svedoenje o autorstvu. Izvetaj treba jasno da identifikuje osobe koje sprovode ispitivanje i treba da bude
potpisan.
84. Izvetaj treba da bude poverljiv i dostupan samo ispitaniku ili njegovom ili njenom ovlaenom
zastupniku. Stavovi ispitanika i njegovog ili njenog zastupnika o postupku ispitivanja treba da budu zatraeni
i zabeleeni u izvetaju. Izvetaj treba da bude dostavljen u pismenoj formi, gde je primereno, organu
nadlenom za sprovoenje istrage po navodima o sluajevima torture ili zlostavljanja. Obaveza je drave da
obezbedi da izvetaj bezbedno bude dostavljen tim osobama. Izvetaj ne treba stavljati na uvid drugim licima,
osim uz saglasnost ispitanika ili kad tako naloi sud koji ima ovlaenja da izvri tu dostavu. Za opte
pretpostavke o pismenim izvetajima prema navodima o sluajevima torture, vidi poglavlja IV, V i VI koja
podrobno opisuju fiziku odnosno psiholoku procenu.

C. Postupak istrage torture

1. Utvrivanje nadlenog istranog tela
85. U sluajevima kad se sumnja na umeanost javnih slubenika u sluaj torture, ukljuivo i mogua
nareenja od strane ministara, ministarskih pomonika, slubenika koji postupaju uz znanje ministara, viih
slubenika u dravnim ministarstvima, starijih vojnih stareina da se tortura upotrebi ili tolerisanje torture od
strane tih osoba, objektivna i nezavisna istraga moda nee biti mogua ukoliko se ne uspostavi specijalna
istrana komisija. Istrana komisija moe takoe biti neophodna ukoliko se dovedu u pitanje strunost ili
nepristrasnost istraitelja.
86. inioci koji potkrepljuju uverenje da je drava umeana u sluaj torture ili da postoje posebne okolnosti
koje zahtevaju uspostavljanje nepristrasnog mehanizma istrage ukljuuju:
(a) Kad je rtva poslednji put viena nepovreena u policijskoj pratnji ili pritvoru;
(b) Kad se nain postupanja (modus operandi) moe nedvosmisleno pripisati torturi izvrenoj pod okriljem
drave;
(c) Kad osobe u dravnom aparatu ili povezane sa dravom pokuavaju da podriju ili uspore istragu sluaja
torture;
(d) Kad je za javni interes najbolji pristup nezavisna istraga;
(e) Kad je istraga redovnih istranih organa dovedena u pitanje zbog manjka strunosti ili odsustva
nepristrasnosti ili iz drugih razloga, ukljuujui vanost sluaja, oito postojanje obrasca ustaljene prakse
zloupotrebe, albe drugih osoba na nedostatke gore navedene ili iz drugih sutinskih razloga.
87. Nekoliko obzira treba imati u vidu kad drava odlui da uspostavi nezavisnu istranu komisiju. Najpre,
osobe podvrgnute istrazi treba da dobiju minimalne proceduralne garancije koje predvia meunarodno pravo
u svim fazama istrage. Zatim, istraitelji treba da imaju odgovarajueg tehnikog i administrativnog osoblja,
kao i pristup objektivnom, nepristrasnom pravnom savetu kako bi osigurali da e istraga doneti prihvatljive
dokaze za krivini postupak. Tree, istraitelji treba da dobiju pun spektar dravnih resursa i ovlaenja.
Najzad, istraitelji treba da imaju ovlaenje da trae pomo od meunarodne zajednice strunjaka u oblasti
prava i medicine.

31

2. Razgovor sa navodnom rtvom i drugim svedocima

88. Zbog prirode sluajeva torture i traume koju pojedinci usled toga doivljavaju, esto ukljuujui razorno
oseanje nemoi, naroito je vano pokazati osetljivost prema navodnoj rtvi torture i drugim svedocima.
Drava mora zatititi navodne rtve torture, svedoke i njihove porodice od nasilja, pretnji nasiljem ili drugih
oblika zastraivanja koji se mogu pojaviti zbog istrage. Istraitelji moraju informisati svedoke o posledicama
njihovog uea u istrazi i svim drugim naknadnim obrtima u sluaju koji mogu imati uticaja na njih.
(a) Pristanak na osnovu pune obavetenosti i drugi oblici zatite navodne rtve
89. Od samog poetka, navodna rtva treba da bude obavetena, kad god je mogue, o prirodi postupka, zato
se njegovo ili njeno svedoenje trai, da li se i kako moe koristiti svedoenje koje daje navodna rtva.
Istraitelji treba da objasne osobi koji deo istrage e biti javna informacija a koji deo e biti poverljiv. Osoba
ima pravo da odbije saradnju sa celom istragom ili delimino. Mora se uiniti svaki napor da se izae u susret
njegovom ili njenom rasporedu i eljama. Navodna rtva torture treba redovno da bude obavetavana o toku
istrage. Navodnu rtvu takoe treba izvestiti o tome kada se odravaju kljuna roita u istrazi i procesu
krivinog gonjenja. Istraitelj treba da informie navodnu rtvu o hapenju osumnjienog poinioca. Navodne
rtve torture treba da dobije kontaktne informacije o zastupnikim i rehabilitacionim grupama koje im mogu
pomoi. Istraitelji treba da rade zajedno sa zastupnikim grupama pod svojom jurisdikcijom kako bi
obezbedili uzajamnu razmenu informacija i obuku o problematici torture.
(b) Izbor istraitelja
90. Vlasti koje istrauju sluaj moraju imenovati osobu koja ima prvenstvenu odgovornost za ispitivanje
navodne rtve. S obzirom na to da e navodna rtva verovatno govoriti o svom sluaju kako sa pravnicima
tako i sa lekarima, istrani tim treba da se potrudi da smanji nepotrebno ponavljanje prie od strane pojedinca.
Pri izboru osobe za glavnog istraitelja s odgovornou za navodnu rtvu torture, posebno treba imati obzira
prema rtvinoj elji da to bude osoba istog pola, istog kulturnog naslea ili sposobna da opti na
njegovom/njenom maternjem jeziku. Glavni istraitelj treba da ima prethodnu obuku ili iskustvo u
dokumentovanju torture i u radu sa rtvama traume, ukljuivo i torturu. U situacijama kada se ne moe nai
istraitelj s prethodnim iskustvom ili obukom, glavni istraitelj se mora potruditi da se upozna s
problematikom torture i njenim fizikim i psiholokim posledicama pre no to pristupi razgovoru s
pojedincem. Informacije o torturi dostupne su iz izvora ukljuujui i ovaj prirunik, nekolike strune i
edukativne publikacije, kurseve za obuku i strune konferencije. Istraitelj takoe treba da ima pristup
meunarodnom strunom savetovanju i podrci tokom itavog toka istrage.
(c) Kontekst istrage
91. Istraitelji treba briljivo da razmotre kontekst u kojem rade, da preduzmu odgovarajue mere opreza i da
prue prikladne procesne garancije. Ukoliko ispituju ljude koji su jo u pritvoru ili u slinoj situaciji gde je
mogua odmazda, ispitiva treba da se ponaa obazrivo kako ih ne bi doveo u opasnost. U sluajevima kad
razgovor sa istraiteljem moe ugroziti nekoga, grupni razgovor moe biti bolji izbor od pojedinanog
ispitivanja. U drugim sluajevima, ispitiva mora odabrati mesto za poverljivi razgovor gde se svedok osea
spokojnim da slobodno govori.
92. Evaluacije se rade u raznolikim politikim kontekstima. To za sobom povlai znaajne razlike u nainu na
koji evaluacije treba sprovoditi. Pravni standardi prema kojima se istraga vodi takoe su pod uticajem tog
konteksta. Na primer, istraga koja se zavrava suenjem navodnom poiniocu zahtevae najvii nivo dokaza,
dok e izvetaj kojim se potkrepljuje molba za politiki azil u treoj zemlji morati da prui relativno nizak
nivo dokaza o torturi. Istraitelj mora prilagoditi sledee smernice prema svakoj specifinoj situaciji i svrsi
evaluacije. Primeri razliitih okolnosti ukljuuju sledee (ali nisu na to ogranieni):
(i) U zatvoru ili pritvorskim prostorijama u matinoj zemlji pojedinca;
(ii) U zatvoru ili pritvorskim prostorijama u drugoj dravi;
(iii) Van pritvora u matinoj zemlji ali u neprijateljskoj i represivnoj atmosferi;
(iv) Van pritvora u matinoj zemlji tokom perioda mira i bezbednosti;
(v) U drugoj dravi koja moe biti prijateljska ili neprijateljska;

32

(vi) U izbeglikom logoru;

(vii) U tribunalu za ratne zloine ili komisiji za istinu;
93. Politike okolnosti mogu biti neprijateljske prema rtvi i ispitivau, na primer, kad se lica liena slobode
ispituju dok ih vlasti njihove zemlje dre u zatvoru ili dok ih vlasti druge zemlje dre u pritvoru pred
deportaciju. U zemljama gde postoji praksa ispitivanja trailaca azila kako bi se ustanovili dokazi o torturi,
nevoljnost da se priznaju navodi o traumi i torturi moe biti motivisana politikim razlozima. Mogunost
daljeg ugroavanja bezbednosti pritvorenika veoma je realna i mora se uzeti u obzir pri svakoj evaluaciji. ak
i u sluajevima kad osobe koje iznose navode o sluajevima torture nisu u neposrednoj opasnosti, istraitelji
treba da budu veoma obazrivi u kontaktu sa njima. Istraiteljev izbor jezika i ponaanje snano e uticati na
sposobnost i spremnost navodne rtve da bude ispitana. Mesto razgovora treba da bude koliko je god mogue
bezbedno i udobno, ukljuujui pristup toaletnim prostorijama i osveenje. Treba odvojiti dovoljno vremena
za razgovor sa navodnom rtvom torture. Istraitelji ne treba da oekuju celu priu tokom prvog razgovora.
Pitanja line prirode mogu biti traumatina za navodnu rtvu. Istraitelji moraju voditi rauna o tonu,
formulisanju i redosledu pitanja, s obzirom na traumatinu prirodu svedoenja navodne rtve. Svedoku se
mora rei da ima pravo da u bilo kom trenutku prekine ispitivanje ukoliko je potrebno, ili da ne odgovori na
neko od pitanja ako to ne eli.
94. Psiholoki savetnici ili ljudi obueni da rade sa rtvama torture treba da budu na raspolaganju, ukoliko je
mogue, navodnoj rtvi torture, svedocima i lanovima istraiteljskog tima. Prepriavanje injenica torture
moe uiniti da osoba ponovo proivljava to iskustvo ili da pretrpi druge simptome vezane za traumu (vidi
poglavlje IV, odeljak H). Sluanje pojedinosti torture moe prouzrokovati sekundarnu traumatizaciju
ispitivaa, te se oni moraju podstai da jedni sa drugima razgovaraju o svojim reakcijama, potujui svoje
profesionalne zahteve poverljivosti. Kad god je mogue, to treba initi uz pomo iskusnog moderatora.
Postoje dva posebna rizika koje treba imati na umu: najpre, postoji opasnost da se ispitiva poistoveti sa
onima koji iznose navode o sluaju torture i da ne bude dovoljno kritian prema prii; zatim, ispitiva se moe
navii da slua prie o torturi toliko da u sebi umanjuje teinu iskustava osobe sa kojom razgovara.
(d) Bezbednost svedoka
95. Drava je odgovorna da zatiti navodne rtve, svedoke i njihove porodice od nasilja, pretnji nasiljem ili
drugih oblika zastraivanja koji mogu nastati u vezi sa istragom. Oni za koje se pretpostavlja da su umeani u
sluaj torture treba da budu uklonjeni sa, posredne ili neposredne, pozicije kontrole ili moi u odnosu na
podnosioce albe, svedoke i njihove porodice, kao i u odnosu na osobe koje sprovode istragu. Istraitelji
moraju stalno voditi rauna o tome kako tok istrage utie na bezbednost osoba koje su iznele navod o sluaju
torture kao i na bezbednost svedoka.
96. Jedna od predloenih tehnika za obezbeivanje mera zatite ispitanika, ukljuujui zatvorenike u
zemljama gde vladaju sukobi, jeste da se zabelee i na sigurnom mestu uvaju podaci o identitetu poseenih
osoba kako bi istraitelji mogli da provere bezbednost tih pojedinaca tokom naredne posete. Istraiteljima se
mora dozvoliti da razgovaraju sa svima, slobodno i bez prisustva drugih lica, kao i da ponovo posete iste
osobe (otud neophodnost praenja identiteta ispitanika) kad se ukae potreba. Ove uslove ne prihvataju sve
zemlje, pa istraiteljima moe biti teko da dobiju takve garancije. U sluajevima kad se osnovano
pretpostavlja da e svedoci biti izloeni opasnosti ukoliko daju iskaz, istraitelj treba da trai druge vrste
dokaza.
97. Zatvorenici su u mnogo veoj potencijalnoj opasnosti nego osobe koje nisu u pritvoru. Zatvorenici mogu
razliito reagovati na razliite situacije. U jednoj situaciji, zatvorenici se i ne znajui mogu izloiti opasnosti
tako to e prenagljeno govoriti, mislei da su zatieni i samim prisustvom spoljanjeg istraitelja. To ne
mora biti sluaj. U drugim okolnostima, istraitelji se mogu suoiti sa zidom utanja, jer su zatvorenici
previe zastraeni da bi ma kome verovali, ak i ako im se ponudi razgovor u etiri oka. U ovom drugom
sluaju, moe biti neophodno poeti sa grupnim razgovorima, kako bi se razjasnili obim i svrha istrage i
potom ponudilo odravanje razgovora u etiri oka s onima koji ele da govore. Ukoliko je strah od odmazde,
opravdan ili ne, odve snaan, moe biti neophodno razgovarati sa svim zatvorenicima u njihovim
prostorijama zatoenja, kako se ne bi ukazalo ni na jednu osobu posebno. Kad istraga dovede do krivinog
gonjenja ili drugog oblika javnog kazivanja istine, istraitelj treba da preporui mere koje e spreiti
nanoenje povrede navodnoj rtvi torture, putem brisanja iz javnih arhiva imena i drugih informacija koje

33

identifikuju tu osobu ili tako to e ponuditi osobi da svedoi uz pomo tehnike za menjanje glasa ili skrivanje
lica ili na internom televizijskom sistemu. Ove mere moraju biti u skladu sa pravima optuenih.
(e) Upotreba prevodilaca/tumaa
98. Rad preko prevodilaca/tumaa prilikom istrage sluajeva torture nije lak, ak ni sa profesionalcima. Nee
uvek biti mogue imati prevodioce na usluzi za sve razne dijalekte i jezike, a ponekad e biti neophodno
koristiti prevodioce iz rtvine porodice ili kulturne grupe. To nije idealno, jer osobi moe biti nelagodno da
govori o svojim pretrpljenim iskustvima torture preko ljudi koje poznaje. U najboljem sluaju, prevodilac
treba da bude deo istraiteljskog tima i da bude upoznat sa problematikom torture (vidi poglavlje IV, odeljak
I, i poglavlje VI, odeljak C.2).
(f) Informacije koje treba pribaviti od osobe koja tvrdi da je bila podvrgnuta torturi
99. Istraitelj treba da se potrudi da pribavi to je mogue vie sledeih informacija kroz svedoenje navodne
rtve (vidi poglavlje IV, odeljak E):
(i) Okolnosti koje su dovele do sluaja torture, ukljuujui hapenje ili otmicu i pritvor
(ii) Okvirni datumi i vremena torture, ukljuujui i kada se dogodio poslednji sluaj torture. Moda nee biti
lako uspostaviti ove informacije, jer moe postojati nekoliko mesta i poinilaca (ili grupa poinilaca) koji su u
to ukljueni. Moe biti potrebno zabeleiti zasebne prie o razliitim mestima. Oekujte da hronologija bude
neprecizna, ponekad ak i zbunjujua: osobi koja je bila izloena torturi esto je teko da se usredsredi na
vremenske pojmove. Zasebne prie o razliitim mestima mogu biti korisne kad se pokuava ustanoviti opta
slika situacije. Preiveli esto nee znati tano gde su odvedeni, poto su im stavljeni povezi na oi ili su bili
polusvesni. Sklapanjem komplementarnih svedoenja, mogu se mapirati pojedina mesta, metode, pa ak i
poinioci.
(iii) Podroban opis osoba koje su uestvovale u hapenju, pritvaranju i torturi, ukljuivo i to da li ih je rtva
poznavala pre dogaaja koji se odnose na izneti navod o sluaju torture, njihova odea, oiljci, belezi,
tetovae, visina, teina (osoba moe biti u stanju da opie muitelje u odnosu na sopstvene dimenzije), ma ta
to je bilo neobino u anatomiji poinioca, jezik i naglasak i to da li su poinioci u ma kom trenutku bili pod
dejstvom opijata;
(iv) Sadrina onoga to je osobi reeno ili ta su je/ga pitali. To moe pruiti korisne informacije prilikom
identifikovanja tajnih ili nepriznatih mesta zatoenja;
(v) Opis svakodnevne koloteine dogaaja u mestima zatoenja, kao i obrazac zlostavljanja;
(vi) Opis injenica torture, ukljuujui koriene metode torture. Razume se da je to obino teko, pa
istraitelji ne treba da oekuju punu priu tokom samo jednog razgovora. Vano je pribaviti tanu
informaciju, ali pitanja koja se tiu intimnog poniavanja i nasilja bie traumatina, esto izuzetno
traumatina;
(vii) Da li je osoba seksualno zlostavljana. Veina ljudi nastoji da na pitanje o seksualnom zlostavljanju
odgovori kao da ono znai samo silovanje ili sodomiju. Istraitelji moraju voditi rauna o injenici da rtva
esto ne smatra da verbalni napadi, svlaenje, pipanje, amoralno ponaanje ili poniavajui postupci ili udarci
ili elektrookovi genitalija predstavljaju seksualno zlostavljanje. Takvi postupci naruavaju intimu pojedinca i
treba ih smatrati delom i oblikom seksualnog zlostavljanja. Veoma esto rtve seksualnog zlostavljanja nee
rei nita ili e ak poricati da se seksualno zlostavljanje dogodilo. esto tek nakon druge ili ak tree posete,
ukoliko je uspostavljen kontakt saoseanja i razumevanja za kulturu i linost pojedinca, poinju da se
pojavljuju vei delovi te prie;
(viii) Fizike povrede pretrpljene tokom torture;
(ix) Opis oruja ili drugih predmeta koji su korieni;
(x) Identitet svedoka sluajeva torture. Istraitelj mora briljivo tititi bezbednost svedoka i treba da razmisli o
ifriranju identiteta svedoka ili da njihova imena dri odvojeno od osnovnih beleki sa razgovora.

34

(g) Izjava osobe koja iznosi navod o sluaju torture

100. Istraitelj treba da napravi audio-snimak podrobne izjave dotine osobe i da ga transkribuje. Izjava treba
da se zasniva na odgovorima datim na pitanja koja nisu navodea. Nenavodea pitanja ne iznose pretpostavke
ili zakljuke, ve doputaju osobi da prui to potpunije i nepristrasnije svedoenje. Primeri nenavodeih
pitanja su ta vam se dogodilo i gde? pre nego Da li ste mueni u zatvoru?. Ovo drugo unapred
pretpostavlja da je ono to se svedoku dogodilo zapravo tortura i ograniava mesto zbivanja na zatvor.
Izbegavajte da postavljate pitanja sa listom ponuenih odgovora, jer to moe nagnati osobu da vam da
neprecizne odgovore ukoliko se ono to se zaista dogodilo ne odgovara u potpunosti nekoj od ponuenih
mogunosti za odgovor. Dopustite osobi da ispria svoju priu, ali pomozite tako to ete postavljati pitanja
sve vie usmerena na detalje. Obodrite osobu da koristi sva svoja ula pri opisivanju onoga to joj/mu se
dogodilo. Pitajte ta je osoba videla, namirisala, ula i osetila. Ovo je vano, na primer, za situacije gde su
ljudi imali povez na oima ili se napad dogodio u mraku.
(h) Izjava navodnog poinioca
101. Ukoliko je mogue, istraitelji treba da ispitaju i navodne poinioce. Istraitelji treba da im prue pravnu
zatitu koju garantuje meunarodno i domae pravo.

3. Obezbeivanje i pribavljanje fizikih dokaza

102. Istraitelj treba da prikupi to je vie mogue fizikih dokaza kako bi dokumentovao sluaj ili obrazac
ustaljene prakse torture. Jedan od najvanijih aspekata temeljne i nezavisne istrage torture jeste prikupljanje i
analiza fizikih dokaza. Istraitelji treba da dokumentuju niz mesta pritvora koji je ukljuen u pribavljanje i
uvanje fizikih dokaza kako bi se ti dokazi kasnije mogli koristiti u pravnim postupcima, ukljuivo i krivini
postupak. Veina sluajeva torture dogaa se u nekom obliku pritvora, gde uvanje fizikih dokaza i
neogranien pristup isprva mogu biti teki ili ak nemogui. Istraitelji moraju imati ovlaenje od strane
drave da dobiju neogranien pristup svakom mestu ili prostoriji, kao i da budu u stanju da fiziki obezbede
mesto gde se navodno dogodio sluaj torture. Istrano osoblje i drugi istraitelji treba da koordiniraju napore
u sprovoenju temeljne istrage na mestu gde se tortura navodno odvijala. Istraitelji moraju imati neogranien
pristup konkretnoj prostoriji gde se navodna tortura odigrala. Taj pristup mora ukljuiti, ali ne i biti ogranien
na, otvorene i zatvorene prostore, gde spadaju i zgrade, vozila, kancelarije, zatvorske elije ili druge prostorije
gde se prema navodima dogodio sluaj torture.
103. Svaka zgrada ili prostor koji su pod istragom moraju biti zatvoreni za pristup, kako se ne bi izgubili
eventualni dokazi. Samo istraitelji i njihovo osoblje treba da imaju prilaz tim mestima kad se ona nau pod
istragom. Tada treba obaviti ispitivanje tog mesta u potrazi za materijalnim dokazima. Svi dokazi moraju biti
na odgovarajui nain prikupljeni, obraeni, spakovani, oznaeni i pohranjeni na bezbedno mesto kako bi se
izbegla njihova kontaminacija, manipulisanje njima ili nestanak tih dokaza. Ukoliko se tortura navodno
dogodila dovoljno nedavno da bi takva istraga bila relevantna, svaki uzorak koji se pronae od telesnih
tenosti (kao to je krv ili semena tenost), dlaka, vlakana ili tkanina treba da bude prikupljen, oznaen i na
odgovarajui nain uvan. Sva pomagala koja su mogla biti koriena za podvrgavanje torturi, bilo da su
namenjena za tu svrhu ili se koriste samo u datim okolnostima, treba da budu prikupljena i sauvana. Ukoliko
je sluaj dovoljno skoranji da bi bilo relevantno, treba uzeti i sauvati i sve otiske prstiju. Oznaeni nacrt
prostorije ili mesta gde se navodno odvijala tortura mora se napraviti u odgovarajuim proporcijama,
prikazujui sve relevantne pojedinosti, kao to su lokacije na podovima zgrade, sobe, ulazi, prozori, nametaj
i okolni teren. Takoe treba napraviti i kolor fotografije da se isto to zabelei. Mora se nainiti i zapis o
identitetu svih osoba prisutnih na mestu torture, ukljuivo puna imena, adrese i telefonske brojeve, kao i
druge kontaktne informacije. Ukoliko se tortura dogodila dovoljno nedavno da bi bilo relevantno, treba
nainiti inventar odee osobe koja iznosi navod o sluaju torture, a uzorke odee treba odneti u laboratoriju na
testiranje, ukoliko postoje, tragova telesnih tenosti i drugih fizikih dokaza. Od svih koji su prisutni u
prostorijama ili mestima koja su pod istragom, treba prikupiti informacije kako bi se ustanovilo jesu li oni bili
svedoci sluajeva navodne torture. Sve relevantne hartije, zapise ili dokumente treba sauvati za potrebe
dokaza i analizu rukopisa.

35

4. Medicinski dokazi
104. Istraitelj treba da se pobrine za medicinski pregled navodne rtve. Naroito je vano takav pregled
obaviti na vreme. Medicinski pregled treba obaviti bez obzira na duinu vremena proteklog od sluaja torture,
ali ukoliko se navodi da se sluaj dogodio u poslednjih est nedelja, pregled treba hitno upriliiti pre no to se
izgube akutni znaci. Pregled treba da ukljuuje procenu potrebe za leenjem povreda i bolesti, za psiholokom
pomoi, za savetom i praenjem (vidi poglavlje V za opis fizikog pregleda i sudsko-medicinske evaluacije).
Psiholoka procena navodne rtve torture je uvek neophodna i moe biti deo opteg fizikog pregleda, ili ako
nema fizikih znakova povreda, moe biti obavljena samostalno (vidi poglavlje VI za opis psiholoke
procene).
105. U formulisanju klinike slike u svrhu izvetavanja o fizikim i psiholokim dokazima torture, postoji est
vanih pitanja koja treba postaviti:
(a) Da li su fiziki i psiholoki nalazi u skladu sa iznetim navodom o sluaju torture?
(b) Koji drugi zdravstveni problemi doprinose klinikoj slici?
(c) Da li psiholoki nalazi predstavljaju oekivane ili tipine reakcije na krajnji stres u okviru kulturnog i
drutvenog konteksta pojedinca?
(d) S obzirom na promenljiv tok mentalnih poremeaja povezanih sa traumom tokom vremena, koji je
vremenski okvir u odnosu na sluaj torture? U kojoj fazi oporavka se pojedinac nalazi?
(e) Koji drugi stresogeni inioci utiu na pojedinca (npr. dalje proganjanje, prisilna migracija, izbeglitvo,
gubitak porodice i drutvene uloge, itd.)? Kakav uticaj ti problemi imaju na rtvu?
(f) Da li klinika slika ukazuje na laan navod o sluaju torture?

5. Fotografije
106. Treba napraviti kolor fotografije povreda osoba koje navode da su bile izloene torturi, fotografije
prostorija u kojima se tortura navodno odvijala (spolja i iznutra) i svih drugih fizikih dokaza koji se tamo
nau. Od sutinskog je znaaja na fotografijama prikazati i mernu traku ili neki drugi nain prikazivanja
razmera na slici. Fotografije treba napraviti to je pre mogue, ak i najjednostavnijim foto-aparatom, jer neki
fiziki znaci brzo nestaju, a mesta mogu biti naknadno izmenjena. Polaroid fotografije mogu vremenom
izbledeti. Bolje je nainiti profesionalnije fotografije i to im odgovarajua oprema postane dostupna. Ukoliko
je mogue, fotografije treba praviti aparatom sa 35 mm objektivom i automatskim prikazivanjem datuma.
Trake filma, negative i uraene fotografije treba u potpunosti dokumentovati.

D. Istrana komisija
1. Odreivanje opsega istrage
107. Drave i organizacije koje uspostavljaju istranu komisiju treba da odrede opseg istrage tako to e u
ovlaenje komisije ukljuiti jasan opis posla. Odreivanje obima nadlenosti moe umnogome poveati njen
uspeh tako to daje legitimitet postupku, pomae lanovima komisije u postizanju konsenzusa o opsegu
istrage i postavlja merila u odnosu na koja se procenjuje zavrni izvetaj komisije. Preporuke za definisanje
opisa posla su sledee:
(a) Treba ga formulisati neutralno kako ne bi prejudicirao ishod procesa. Da bi bio neutralan, opis posla ne
sme ograniiti istragu samo na oblasti koje mogu razotkriti odgovornost drave za torturu;
(b) On treba precizno da navede dogaaje i pitanja koji su predmet istrage i koje treba odraziti u zavrnom
izvetaju komisije;
(c) Treba da omogui fleksibilnost u opsegu istrage kako bi se osiguralo da temeljna istraga komisije ne bude
ometena odve restriktivnim ili preirokim opisom posla. Neophodna fleksibilnost moe se postii, na primer,

36

davanjem mogunosti komisiji da izmeni opis posla u skladu s potrebama. Vano je, meutim, da komisija
obavetava javnost o svim izmenama u svom mandatu.

2. Ovlaenje komisije
108. Naela treba da postave ovlaenje komisije na optem nivou. Komisiji je posebno neophodno sledee:
(a) Nadlenost da pribavlja informacije neophodne za istragu, ukljuujui nadlenost da privoli svedoke pod
pretnjom pravnih sankcija, da naredi ispostavljanje dokumenata, ukljuivo i dravne i medicinske arhive, te
da zatiti svedoke, porodice rtve i druge izvore;
(b) Nadlenost da izda javan izvetaj;
(c) Nadlenost da obavlja terenske posete, ukljuujui i mesta gde se sumnja da se tortura dogaala;
(d) Nadlenost da prima dokaze od svedoka i organizacija koje se nalaze izvan zemlje.

3. Kriterijumi za lanstvo
109. lanovi komisije treba da budu izabrani zbog svoje priznate nepristrasnosti, strunosti i nezavisnosti,
kao pojedinci, kako je ovde izloeno:
(a) Nepristrasnost. lanovi komisije ne smeju bili blisko povezani ni sa jednim pojedincem, dravnim
organom, politikom partijom ili drugom organizacijom koja moe biti umeana u sluaj torture. Oni ne
smeju biti blisko povezani sa organizacijom ili grupom iji je rtva pripadnik, jer to moe ugroziti kredibilitet
komisije. To, meutim, ne treba da bude izgovor za generalno iskljuivanje iz komisije, na primer, lanova
velikih organizacija iji je rtva takoe pripadnik ili osoba koje su povezane sa organizacijama posveenim
pomoi i rehabilitaciji rtava torture;
(b) Strunost. lanovi komisije moraju biti u stanju da evaluiraju i odmeravaju dokaze i da zdravo prosuuju.
Ukoliko je mogue, istrana komisija treba da ukljui strune pojedince iz oblasti prava, medicine i drugih
odgovarajuih specijalizovanih oblasti;
(c) Nezavisnost. lanovi komisije treba da uivaju ugled u svojoj zajednici na osnovu svog potenja i
pravinosti.
110. Objektivnost istrage i nalaza komisije moe, izmeu ostalog, zavisiti od toga da li ona ima tri ili vie
lanova ili samo jednog ili dva. Jedan istraitelj sam ne bi trebalo da vodi istragu po navodu o sluaju torture.
Jedan, izolovan istraitelj e najee biti ogranien u dubini istrage koji moe sam sprovesti. Osim toga,
jednolana komisija bi morala da donosi kontroverzne i vane odluke bez rasprave i naroito bi bila podlona
pritisku drave i drugim spoljnim pritiscima.

4. Osoblje komisije
111. Istrane komisije treba da imaju nepristrasne, strune pravne savetnike. Kad komisija istrauje navode o
prekrajima od strane drave, preporuljivo je imenovati pravnog savetnika izvan Ministarstva pravde. Glavni
pravni savetnik komisije treba da bude zatien od politikog uticaja, kroz poloaj slubenika dravnog
aparata ili kroz status potpuno nezavisnog lana komore. Istraga e esto zahtevati i druge strune savetnike.
Komisiji treba da stoji na raspolaganju tehnika ekspertiza u oblastima kao to su patologija, sudska
medicina, psihijatrija, psihologija, ginekologija i pedijatrija. Da bi se sprovela potpuno nepristrasna i temeljna
istraga, za komisiju e skoro uvek biti neophodno da njeni istraitelji prate ukazane tragove i razvijaju
dokaze. Kredibilitet istrage e na taj nain biti znaajno unapreen, do mere u kojoj e komisija moi da se u
potpunosti osloni na svoje istraitelje.

37

5. Zatita svedoka
112. Drava ima obavezu da titi podnosioce albi, svedoke, one koji sprovode istragu i njihove porodice od
nasilja, pretnji nasiljem i svakog dugog oblika zastraivanja (vidi odeljak C.2 (d) gore). Ukoliko komisija
zakljui da postoji osnovan strah od proganjanja, uznemiravanja ili nanoenja povreda nekom svedoku ili
potencijalnom svedoku, komisija moe odluiti da je uputno sasluati svedoenje u sudijskim prostorijama
bez prisustva javnosti, uvati tajnost identiteta dostavljaa ili svedoka, koristiti samo one dokaze koji ne nose
rizik otkrivanja svedoka, te primeniti druge odgovarajue mere.

6. Postupak
113. Iz optih naela krivinog postupka proizlazi da sasluanja treba da budu javna, osim ukoliko su
sasluanja u sudijskim prostorijama bez prisustva javnosti neophodna radi zatite bezbednosti svedoka.
Postupci u sudijskim prostorijama bez prisustva javnosti treba da budu zabeleeni, a zapeaen, neobjavljen
zapisnik treba pohraniti na poznatom mestu. Ponekad je neophodna potpuna tajnost kako bi se pribavilo
svedoenje, te komisija moe hteti da saslua svedoke privatno, neformalno ili bez zapisivanja svedoenja.

7. Obavetenje o istrazi
114. O uspostavljanju komisije i predmetu istrage treba dati obavetenje za to iru javnost. Obavetenje treba
da sadri poziv da se podnesu relevantne informacije i pismene izjave komisiji, kao i uputstva za osobe voljne
da svedoe. Obavetenje se moe rasprostraniti preko dnevnih novina, asopisa, radija, televizije, broura i
postera.

8. Primanje dokaza
115. Istrana komisija treba da ima nadlenost da privoli ljude na svedoenje i podnoenje dokumenata, kao i
mogunost da privoli na svedoenje zvaninike navodno umeane u torturu. Praktino, ova nadlenost moe
ukljuiti i ovlaenje da se izreknu novane kazne ili osude ukoliko dravni zvaninici ili drugi pojedinci
odbiju da sarauju. Istrane komisije treba da pozivaju ljude da svedoe ili da podnesu pismene izjave kao
prvi korak u prikupljanju dokaza. Pismene izjave mogu postati vaan izvor dokaza ukoliko se njihovi autori
plae da svedoe, ne mogu da putuju na roita ili su iz drugih razloga nedostupni. Istrane komisije treba da
pregledaju i druge postupke koji bi mogli da prue relevantne informacije.

9. Prava stranaka u postupku

116. Oni koji navode da su bili mueni, kao i njihovi pravni zastupnici, treba da budu obaveteni i da imaju
pristup sasluanjima i drugim informacijama relevantnim za istragu, te moraju imati pravo da podnose
dokaze. Ovaj posebni naglasak na rtvu kao stranku u postupku odraava naroito znaajnu ulogu koju
njegovi/njeni interesi igraju u sprovoenju istrage. Meutim, sve druge zainteresovane strane takoe treba da
imaju mogunost da budu sasluane. Istrano telo mora biti ovlaeno da upuuje zvanine pozive svedocima,
ukljuivo i navodno umeane slubenike, kao i da trai ispostavljanje dokaza. Svi ovi svedoci treba da imaju
pravo na pravnog zastupnika ukoliko im istraga moe nauditi, na primer, u sluaju da ih njihovo svedoenje
moe izloiti krivinoj optubi ili graanskoj odgovornosti. Svedoci se ne mogu privoleti da svedoe protiv
sebe samih. Treba da postoji mogunost za delotvorno ispitivanje svedoka od strane komisije. Stranke u
istrazi treba da imaju mogunost podnoenja pismenih pitanja komisiji.

10. Evaluacija dokaza

117. Komisija mora izvriti procenu svih informacija i dokaza koje je primila, kako bi utvrdila pouzdanost i
verovatnost. Komisija treba da evaluira i usmena svedoenja, uzimajui u obzir ponaanje i sveukupni
kredibilitet svedoka. Komisija mora imati razumevanja za drutvena, kulturna i rodna pitanja koja utiu na

38

ponaanje. Potkrepljenje dokaza iz nekoliko izvora osnaie probantnu vrednost takvih dokaza i pouzdanost
svedoenja iz druge ruke. Pouzdanost svedoenja iz druge ruke mora se briljivo preispitati pre no to ga
komisija prihvati kao injenicu. Svedoenje koje nije izloeno unakrsnom ispitivanju takoe se mora
posmatrati sa oprezom. Svedoenje u sudijskim prostorijama bez prisustva javnosti koje se uva u
zapeaenoj arhivi ili koje nije zabeleeno, obino se ne moe izloiti unakrsnom ispitivanju, te mu se stoga
moe pridati manje teine.

11. Izvetaj komisije

118. Komisija treba da saini javan izvetaj u razumnom vremenskom roku. Povrh toga, kad komisija nije
jednoglasna u svojim nalazima, lanovi komisije koji su u manjini treba da podnesu opreno miljenje.
Izvetaj istrane komisije treba da sadri najmanje sledee informacije:
(a) Opseg istrage i opis posla komisije;
(b) Postupke i metode evaluacije dokaza;
(c) Spisak svih svedoka, ukljuujui njihov uzrast i pol, koji su svedoili, osim onih iji se identitet poverljivo
uva zbog zatite ili onih koji su svedoili bez prisustva javnosti, kao i dokaznog materijala koji je dostavljen;
(d) Vreme i mesto svakog zasedanja (to moe biti dato kao prilog izvetaju);
(e) Kontekst istrage, kao to su relevantni drutveni, politiki i ekonomski uslovi;
(f) Specifini dogaaji koji su se odigrali, kao i dokazi na kojima su zasnovani takvi nalazi;
(g) Zakon na koji se komisija oslanjala;
(h) Zakljuci komisije zasnovani na zakonu i injeninim nalazima;
(i) Preporuke zasnovane na nalazima komisije.
119. Drava treba da javno odgovori na izvetaj komisije i, tamo gde je primereno, ukae na to koje korake
namerava da preduzme povodom tog izvetaja.

39

POGLAVLJE IV

OPTA NAELA VOENJA RAZGOVORA

120. Kad se vodi razgovor sa osobom koja je navodno bila izloena torturi, postoji nekoliko pitanja i
praktinih inilaca o kojima treba voditi rauna. Ta naela se odnose na sve osobe koje vode razgovore, bili
oni pravnici, lekari, psiholozi, psihijatri, monitori ljudskih prava ili pripadnici neke druge struke. Ovaj odeljak
se bavi tom zajednikom osnovom i nastoji da je postavi u kontekst koji se moe sresti prilikom istrage
sluajeva torture i razgovora sa rtvama torture.

A. Svrha istrage, ispitivanja i dokumentovanja

121. Najira svrha istrage jeste da ustanovi injenice povezane sa navodnim sluajevima torture (vidi
poglavlje III, odeljak D). Medicinska evaluacija torture moe predstavljati koristan dokaz u pravnim
situacijama kao to su:
(a) Identifikovanje poinilaca odgovornih za torturu i njihovo privoenje pravdi;
(b) Podrka zahtevima za politiki azil;
(c) Ustanovljavanje okolnosti pod kojima su moda bila pribavljena lana svedoenja od strane dravnih
zvaninika;
(d) Ustanovljavanje regionalnih obrazaca ustaljene prakse torture. Medicinske evaluacije se takoe mogu
koristiti da bi se utvrdile potrebe za leenjem preivelih i kao svedoenje u istragama o krenju ljudskih
prava.
122. Svrha pismenog i usmenog svedoenja lekara jeste da prui struno miljenje o stepenu do kojeg se
medicinski nalazi mogu dovesti u vezu sa pacijentovim navodom o zlostavljanju, kao i da delotvorno saopti
medicinske nalaze lekara i njihova tumaenja pravosudnom ili drugom nadlenom organu. Povrh toga,
medicinsko svedoenje esto slui i da poui pravosue, druge vladine zvaninike i lokalnu i meunarodnu
zajednicu o fizikim i psiholokim posledicama torture. Ispitiva treba da bude spreman da uini sledee:
(a) Proceni mogue povrede i zlostavljanje, ak i u odsustvu specifinih navoda od strane pojedinaca, policije
ili pravosudnih organa;
(b) Dokumentuje fizike i psiholoke dokaze povreda i zlostavljanja;
(c) Napravi korelaciju stepena podudaranja izmeu nalaza pregleda i specifinih navoda o zlostavljanju koje
iznosi pacijent;
(d) Napravi korelaciju stepena podudaranja izmeu nalaza pojedinanih pregleda i onoga to zna o metodima
torture koji se koriste u odreenom regionu i o njihovim uobiajenim posledicama;
(e) Iznese struno tumaenje nalaza medicinsko-pravnih evaluacija i prui struno miljenje u vezi sa
moguim uzrocima zlostavljanja, u sasluanjima tokom postupka odluivanja o azilu, na suenjima za
krivina dela i u graanskim postupcima;
(f) Koristi prikupljene informacije na odgovarajui nain kako bi unapredio utvrivanje injenica i dalje
dokumentovanje torture.

B. Procesne garancije koje se odnose na lica u pritvoru

123. Sudsko-medicinski pregled zatvorenika treba sprovesti kao odgovor na zvanian pismeni zahtev od
strane javnog tuioca ili drugog nadlenog organa. Zahteve za medicinsku evaluaciju od strane policijskih
zvaninika treba smatrati nevaeim, osim ako su podneti putem pismenog naloga javnog tuioca. Sami
zatvorenici, njihovi pravni zastupnici i roaci, meutim, imaju pravo da zahtevaju medicinsku evaluaciju

40

kako bi utvrdili dokaze torture i zlostavljanja. Pritvorenika na sudsko-medicinski pregled treba da odvedu
neki drugi slubenici, a ne vojnici i policajci, jer se tortura mogla dogoditi dok je osoba bila u pritvoru od
strane ovih organa, pa bi to stoga dovelo do neprihvatljivog pritiska na pritvorenika ili na lekara da ne
dokumentuje na delotvoran nain torturu ili zlostavljanje. Slubenici koji nadziru prevoz pritvorenika treba da
budu odgovorni javnom tuiocu a ne drugim zvaninicima policije. Pritvorenikov pravni zastupnik treba da
bude prisutan tokom zahteva za pregled i transporta pritvorenika nakon pregleda. Pritvorenici imaju pravo na
drugo ili alternativno medicinsko miljenje od strane kvalifikovanih lekara tokom i nakon perioda zatoenja.
124. Svaki pritvorenik mora biti pregledan u punoj privatnosti. Policija ili drugi organi zadueni za
sprovoenje zakona nikad ne smeju biti prisutni u prostoriji za pregled. Ova procesna garancija se moe
prekriti samo kada, po miljenju lekara koji vri pregled, postoji nedvosmislen dokaz da pritvorenik
predstavlja ozbiljan rizik po bezbednost zdravstvenog osoblja. Pod takvim okolnostima, bezbednosno osoblje
dotine ustanove, a ne policija ili drugi organi reda, treba da budu na raspolaganju na zahtev lekara koji vri
pregled. U takvim sluajevima, radnici bezbednosti treba da se dre dovoljno daleko da ne uju ta pacijent
govori (t.j. da mu budu samo u vidokrugu). Medicinski pregled pritvorenika treba obaviti na mestu koje lekar
smatra najpogodnijim. U nekim sluajevima moe biti najbolje insistirati na pregledu u zvaninoj medicinskoj
ustanovi a ne u pritvorskoj jedinici ili zatvoru. U drugim sluajevima, zatvorenici mogu zatraiti da budu
pregledani u relativnoj bezbednosti svoje elije, ukoliko smatraju, na primer, da bi medicinske prostorije
mogle biti pod prismotrom. Najbolje mesto e obino uslovljavati mnotvo inilaca, ali u svim sluajevima
istraitelji treba da se pobrinu za to da zatvorenici ne budu prisiljeni na prihvatanje mesta na kojem se oseaju
nelagodno.
125. Prisustvo policajaca, vojnika, zatvorskih straara ili drugog osoblja organa reda u prostoriji za pregled, iz
bilo kog razloga, treba zabeleiti u zvaninom medicinskom izvetaju lekara. Njihovo prisustvo tokom
pregleda moe biti osnova za odbacivanje negativnog medicinskog izvetaja. Identitet i funkcija drugih lica
prisutnih u prostoriji za preglede tokom medicinske evaluacije treba da budu zabeleeni u izvetaju.
Medicinsko-sudska evaluacija lica u pritvoru treba da ukljuuje korienje standardizovanih formulara za
medicinske izvetaje (vidi aneks IV za smernice koje se mogu upotrebiti za pravljenje standardnih formulara
medicinskih izvetaja).
126. Izvorna, okonana evaluacija treba da bude dostavljena neposredno osobi koja je zahtevala izvetaj,
obino javnom tuiocu. Kada medicinski izvetaj trai pritvorenik ili njegov pravni zastupnik, izvetaj se
mora dostaviti. Kopije svih medicinskih izvetaja treba da zadri lekar koji je obavio pregled. Nacionalno
lekarsko udruenje ili istrana komisija moe odluiti da napravi reviziju medicinskih izvetaja kako bi se
uverila da su potovane odgovarajue procesne garancije i standardi dokumentovanja, naroito kad su u
pitanju lekari u dravnoj slubi. Izvetaje treba poslati takvoj organizaciji, pod uslovom da su reena pitanja
nezavisnosti i poverljivosti. Ni pod kakvim okolnostima se kopije medicinskih izvetaja ne smeju dostaviti
organima policije. Pritvorenik obavezno mora biti podvrgnut medicinskom pregledu na poetku pritvora i
pregledu i evaluaciji prilikom putanja.69 Mora se obezbediti pristup advokatu u vreme kada se obavlja
medicinski pregled. Prisustvo spoljnih lica najee je nemogue u zatvorskim okolnostima. U takvim
sluajevima, treba zahtevati da se zatvorski lekari koji rade sa zatvorenicima pridravaju lekarske etike, te da
budu sposobni da obavljaju svoje profesionalne dunosti nezavisno od uticaja tree strane. Ukoliko nalaz
sudske medicine potkrepljuje navod o torturi, zatvorenik ne sme biti vraen u mesto zatoenja, ve se pojaviti
pred tuiocem ili sudijom da bi se utvrdio pravni razmetaj zatvorenika.70

C. Zvanine posete mestima gde borave lica liena slobode

127. Posete zatvorenicima ne treba olako shvatati. Njih je u nekim sluajevima hronino teko izvesti na
objektivan i profesionalan nain, osobito u zemljama gde i dalje vlada praksa torture. Jednokratne posete, bez
naknadnog praenja da bi se osigurala bezbednost ispitanika nakon posete, mogu biti opasne. U nekim
sluajevima, jedna poseta, bez ponovljene posete moe biti gora nego da posete uopte nije ni bilo.
69

Vidi Standardna minimalna pravila Ujedinjenih nacija za postupanje sa zatvorenicima (United Nations Standard
Minimum Rules for the Treatment of Prisoners) (pogl. I, odeljak. B).
70
Health care for prisoners: implications of Kalks refusal, The Lancet, vol. 337 (1991), str. 647-648.
41

Dobronamerni istraitelji mogu upasti u klopku poseivanja zatvora ili policijske stanice, ne znajui zapravo
ta ine. Oni mogu stei nepotpunu ili lanu sliku stvarnog stanja. Oni mogu nehotice izloiti opasnosti
zatvorenike koje moda nikad vie nee posetiti. Oni mogu dati alibi poiniocima torture, koji mogu
iskoristiti injenicu da je neko spolja posetio njihov zatvor i nije video nita.
128. Posete je najbolje prepustiti istraiteljima koji e ih obaviti i ispratiti na profesionalan nain i koji imaju
vrste oprobane procesne garancije za svoj rad. Predstava da je malo dokaza bolje nego nikakav dokaz ne vai
kada se radi sa zatvorenicima koji mogu biti izloeni opasnosti ukoliko svedoe. Posete mestima pritvora od
strane dobronamernih ljudi koji predstavljaju zvanine i nevladine organizacije mogu biti teke i, to je jo
gore, kontraproduktivne. U ovom sluaju, treba praviti razliku izmeu bona fide posete neophodne za istragu,
koja se ne dovodi u pitanje, i nepotrebne posete koja prevazilazi tu svrhu, a koja, kada je obavljaju nestrune
osobe, moe naneti vie tete nego koristi u zemlji koja praktikuje torturu. Nezavisne komisije sastavljene od
pravnika i lekara treba da imaju periodian pristup mestima pritvora i zatvorima.
129. Razgovori sa ljudima koji su jo u pritvoru, moda ak i u rukama poinilaca torture, bie nesumnjivo
mnogo drugaiji nego razgovori u privatnosti i sigurnosti spoljne, bezbedne medicinske prostorije. Znaaj
sticanja poverenja osobe u takvim situacijama ne moe se dovoljno naglasiti. Meutim, jo je vanije nikada,
ak ni nehotice, ne izigrati to poverenje. Treba preduzeti sve mere opreza kako bi se izbeglo da pritvorenici
dovedu sebe u opasnost. Pritvorenike koji su bili podvrgnuti torturi treba pitati da li se prikupljene informacije
smeju koristiti i na koji nain. Oni mogu biti previe uplaeni da dopuste upotrebu svog imena, u strahu od
odmazde, na primer. Istraitelji, kliniari i prevodioci su obavezni da potuju ono to je obeano
pritvorenicima.
130. Jasna dilema moe nastati, na primer, ukoliko je oigledno da je na nekom mestu muen veliki broj
zatvorenika, ali oni redom odbijaju da dopuste istraiteljima korienje njihovih pria, zato to se plae. Izbor
se svodi na to da se ili prekri poverenje zatvorenika u pokuaju da se sprei tortura ili da se potuje poverenje
i ode ne rekavi nita; iz ove dileme se mora nai izvodljiv izlaz. Kad ste suoeni sa veim brojem
zatvorenika sa jasnim telesnim znacima bievanja, prebijanja, ranama nastalim usled batinanja, itd., ali koji
listom odbijaju da se njihovi sluajevi pominju zbog straha od odmazde, korisno je upriliiti zdravstvenu
inspekciju celog odeljenja u dvoritu, naoigled svima. Na taj nain, istraitelj lekar koji hoda meu
postrojenim redovima i neposredno uoava veoma jasne znakove torture na leima zatvorenika, u stanju je da
saini izvetaj o onome to je video i nee morati da kae da su se zatvorenici alili na torturu. Ovaj prvi
korak obezbeuje poverenje zatvorenika za sledee posete.
131. Drugi, istananiji oblici torture, psiholoki ili seksualni, na primer, oigledno se ne mogu tretirati na isti
nain. U ovim sluajevima, moe biti neophodno da se istraitelji uzdre od komentara tokom jedne ili vie
poseta dok okolnosti ne dozvole pritvorenicima ili ih ohrabre da se manje plae i da dozvole korienje svojih
pria. Lekar i prevodilac treba da se predstave i objasne svoju ulogu u obavljanju pregleda. Dokumentovanje
medicinskih dokaza torture zahteva specifino znanje ovlaenih lekara. Znanje o torturi i njenim fizikim i
psiholokim posledicama moe se stei kroz publikacije, kurseve za obuku, strune konferencije i iskustvo.
Osim toga, znanje o regionalnim obrascima ustaljene prakse torture je vano, jer takva informacija moe
potkrepiti navode pojedinca o torturi. Iskustvo u voenju razgovora i obavljanju pregleda kako bi se
ustanovili fiziki i psiholoki dokazi torture, kao i dokumentovanju nalaza treba sticati pod nadzorom
iskusnih kliniara.
132. Osobe koje su jo u pritvoru mogu imati i previe poverenja u situacijama kad ispitiva jednostavno ne
moe garantovati da nee biti odmazde, ukoliko sledea poseta nije dogovorena i u potpunosti prihvaena od
strane vlasti, ili ukoliko identitet osobe, na primer, nije zabeleen zarad kasnijeg praenje sluaja. Sve mere
predostronosti se moraju preduzeti kako se zatvorenici ne bi nepotrebno izloili riziku, naivno verujui da e
ih neko spolja zatititi.
133. U najboljem sluaju, kad se obavljaju posete ljudima koji borave u pritvoru, prevodioci treba da su
spoljni saradnici, a ne angaovani u lokalnoj sredini. To je pre svega da bi se izbeglo izlaganje pritisku njih ili
njihovih porodica od strane ljubopitljivih vlasti koje ele da znaju kakve su informacije prenete istraiteljima.
Problemi mogu biti jo sloeniji kad su pritvorenici i njihovi tamniari iz razliitih etnikih grupa. Treba li
lokalni prevodilac da bude iz iste etnike grupe kao i zatvorenik/ca, kako bi se zadobilo njegovo/njeno
poverenje, ali istovremeno izazivajui nepoverenje vlasti koje e verovatno pokuati da zastrae prevodioca?
Povrh toga, prevodilac moe biti protivan radu u neprijateljskoj sredini, koja bi ga/je mogla izloiti riziku. Ili
42

da li prevodilac treba da bude iz iste etnike grupe kao i tamniari, na taj nain stiui njihovo poverenje, ali
gubei zatvorenikovo, dok prevodilac i dalje ostaje podloan zastraivanju od strane vlasti? Odgovor je oito i
u najboljem sluaju nijedno od ta dva. Prevodioci treba da budu izvan regiona i doivljeni od svih kao
jednako nezavisni kao i sama istraga.
134. Osoba sa kojom je voen razgovor u 8 sati uvee, zasluuje jednaku panju kao i ona s kojom se
razgovara u 8 ujutru. Istraitelji treba da organizuju svoje vreme i da ne rade previe naporno. Nije pravino
prema osobi od 8 sati uvee (koja je povrh toga ekala celog dana da ispria svoju priu) da njena izjava bude
prekinuta zbog toga to nema dovoljno vremena. Isto tako, devetnaesta pria o falangi zasluuje podjednaku
panju kao i prva. Zatvorenici koji ne viaju esto ljude spolja, moda nikad nisu ni imali priliku da govore o
svojoj torturi. Pogrena je pretpostavka misliti da zatvorenici stalno meusobno razgovaraju o torturi.
Zatvorenici koji nemaju nita novo da doprinesu istrazi zasluuju podjednako vreme kao i drugi zatvorenici.

D. Tehnike ispitivanja
135. Mora se potovati nekoliko osnovnih pravila (vidi poglavlje III, odeljak C.2 (g)). Informacija je svakako
vana, ali jo je vanija osoba s kojom se vodi razgovor, a sluanje je vanije od postavljanja pitanja. Ukoliko
se samo postavljaju pitanja, dobie se samo odgovori na njih. Zatvoreniku moe biti mnogo vanije da govori
o svojoj porodici nego o torturi. Na to treba obratiti odgovarajuu panju, te izdvojiti vreme za lina pitanja.
Tortura, naroito seksualna tortura, predstavlja veoma intimnu temu i moe se uopte ne pojaviti pre druge
posete ili ak kasnije. Pojedinac se ne sme primoravati da govori o nekom obliku torture ukoliko je to za
njega nelagodno.

E. Dokumentovanje okolnosti
1. Psiholoka istorija i vreme pre hapenja
136. Ukoliko navodna rtva torture vie nije u pritvoru, ispitiva treba da se raspita o svakodnevnom ivotu te
osobe, njenim odnosima sa prijateljima i porodicom, poslu ili koli, zanimanju, interesovanjima, planovima za
budunost i upotrebi alkohola i droga. Takoe treba pribaviti informacije o psiholokoj istoriji pojedinca
nakon pritvora. Ukoliko je osoba i dalje u pritvoru, dovoljna je oskudnija psihosocijalna istorija u vezi sa
zanimanjem i pismenou. Raspitajte se o lekovima izdatim na recept koje pacijent uzima; to je naroito
vano jer ti lekovi mogu biti uskraeni osobi u pritvoru, sa znaajnim negativnim posledicama po zdravlje.
Raspitivanje o politikim aktivnostima, uverenjima i miljenjima je relevantno samo ukoliko pomae da se
objasni zato je osoba pritvorena ili muena, ali takvo ispitivanje je bolje obaviti posredno, pitajui osobu
kakve su optube stavljene ili zato misli da je dovedena u pritvor i muena.

2. Saet opis pritvora i torture

137. Pre no to prikupite podrobnu priu o dogaajima, uzmite saetu informaciju, ukljuujui datume, mesta,
trajanje pritvora, uestalost i trajanje torture. Taj saetak e vam pomoi da delotvorno koristite vreme. U
nekim sluajevima u kojima su preiveli bili mueni u vie navrata, oni se mogu setiti ta im se dogodilo, ali
esto ne mogu tano da se sete gde su se i kada odigrali ti dogaaji. U takvim okolnostima, moe biti uputno
zatraiti istorijski opis prema metodama zlostavljanja pre nego opis niza dogaaja tokom svakog pojedinog
hapenja. Isto tako, u beleenju prie moe biti od koristi da se ima podatak gde se ta dogodilo,
dokumentovan to je bolje mogue. Mestima zatoenja upravljaju razliite bezbednosne, policijske ili vojne
snage, a ono to se dogodilo na raznim mestima moe biti od koristi za potpunu sliku sistema torture.
Uspostavljanje mape mesta gde se tortura odvijala moe biti korisno za povezivanje pria razliitih ljudi. To
e se obino pokazati veoma korisnim u sveukupnoj istrazi.

43

3. Okolnosti lienja slobode

138. Razmotrite sledea pitanja: koliko je bilo sati? Gde ste se nalazili? ta ste radili? Ko je bio tamo? Opiite
izgled onih koji su vas pritvorili. Da li su bili vojnici ili civili, u uniformi ili obinoj odei? Koju vrstu oruja
su nosili? ta je reeno? Ima li svedoka? Da li je to bilo formalno hapenje, administrativni pritvor ili
nestanak? Da li je korieno nasilje, izreene pretnje? Da li je bilo kontakta sa lanovima porodice?
Zabeleite upotrebu sredstava za vezivanje ili poveza preko oiju, prevozno sredstvo, odredite i imena
zvaninika, ukoliko su poznata.

4. Mesto i uslovi pritvora

139. Ukljuite pristup hrani i piu, toaletnim prostorijama, njihov opis, kao i opis osvetljenja, temperature i
provetravanja. Takoe, dokumentujte svaki kontakt sa porodicom, pravnim zastupnicima ili lekarima, uslove
prenatrpanosti ili izolaciju u samici, dimenzije mesta pritvora i to da li ima drugih osoba koje bi mogle
potvrditi lienje slobode. Razmotrite sledea pitanja: ta se najpre dogodilo? Gde ste odvedeni? Da li je bilo
postupka identifikacije (da li su zabeleene line informacije, otisci prstiju, fotografije)? Da li su vam traili
da neto potpiete? Opiite uslove u eliji ili prostoriji (zabeleite veliinu, prisustvo drugih osoba,
osvetljenje, ventilaciju, prisustvo insekata, glodara, posteljine i pristup hrani, vodi i toaletu). ta ste uli,
videli, namirisali? Da li ste imali kontakata sa ljudima izvan pritvora ili pristup lekarskoj nezi? Kakav je bio
fiziki izgled prostorije u kojoj ste bili pritvoreni?

5. Metode torture i zlostavljanja

140. Kod pribavljanja informacija o predistoriji torture i zlostavljanja, treba biti oprezan kod sugerisanja
oblika zlostavljanja kojem je osoba mogla biti izloena. To moe pomoi da se razdvoje potencijalna
ulepavanja od stvarnih iskustava. Meutim, izazivanje negativnih odgovora na pitanja o razliitim oblicima
torture moe takoe pomoi da se ustanovi pouzdanost osobe. Pitanja treba formulisati tako da se dobije
suvisao narativni iskaz. Razmotrite sledea pitanja. Gde se zlostavljanje dogodilo, kada i koliko dugo je
trajalo? Da li su vam stavili povez na oi? Pre razgovora o oblicima zlostavljanja, zabeleite ko je bio prisutan
(imena, funkcije). Opiite prostoriju ili mesto. Koje ste predmete zapazili? Ukoliko je mogue, podrobno
opiite svaki instrument torture; kod torture strujom, napon, ureaj, broj i oblik elektroda. Pitajte o odei,
svlaenju i promeni odee. Zabeleite citate onoga to je reeno tokom sasluanja, uvrede upuene rtvi, itd.
ta je reeno meu poiniocima?
141. Za svaki od oblika zlostavljanja zabeleite: poloaj tela, vezivanje, prirodu kontakta, ukljuujui trajanje,
uestalost, anatomske lokacije i oblasti tela koje su bile izloene. Da li je bilo krvarenja, povreda glave ili
gubitka svesti? Da li je gubitak svesti bio posledica povrede glave, guenja ili bola? Istraitelj takoe treba da
pita kako se osoba oseala na kraju sesije torture. Da li je mogla/mogao da hoda? Da li su mu/joj morali da
pomognu ili da ga/je odnesu natrag u eliju? Da li je mogao/la da ustane sutradan? Koliko su dugo noge
ostale naduvene? Sve ovo daje izvesnu potpunost opisu, to se ne moe postii korienjem ve gotovog
spiska metoda. Istorija treba da ukljui datum torture stavljanjem u odreene poloaje tela, koliko puta i
koliko dana je trajala takva tortura, period svakog incidenta, nain veanja (obrnuto vertikalno, pokrivanje
tekim ebetom ili tkaninom ili neposredno vezivanje konopcem, stavljanje tegova na noge ili istezanje
nanie) ili poloaja. U sluajevima torture veanjem, pitajte kakav materijal je korien (konopac, ica i
tkanina ostavljaju na koi razliite tragove nakon veanja, ako ih uopte ostave). Ispitiva mora da ima na
umu da su izjave o trajanju sesija torture od strane preivelih subjektivne i da ne moraju biti tane, jer gubitak
orijentacije u vremenu i prostoru tokom torture predstavlja uobiajen nalaz. Da li je osoba seksualno
zlostavljana na bilo koji nain? Saznajte ta se govorilo tokom torture. Na primer, tokom torture
elektrokovima po genitalijama, poinioci esto govore svojim rtvama da vie nikad nee imati normalne
seksualne odnose ili neto slino. Za podrobnu raspravu o proceni navoda o seksualnoj torturi, ukljuujui i
silovanje, vidi poglavlje V, odeljak. D.8.

44

F. Procena konteksta
142. Osobe koje su preivele torturu mogu imati potekoa sa prepriavanjem specifinih pojedinosti torture
iz nekoliko vanih razloga, ukljuujui:
(a) inioce tokom same torture, kao to su stavljanje poveza na oi, drogiranje, gubitak svesti, itd.;
(b) Strah od izlaganja sebe ili drugih riziku;
(c) Nedostatak poverenja u kliniara koji obavlja pregled ili prevodioca;
(d) Fizioloke posledice torture i traume, kao to je snana emotivna uzbuenost i oteeno pamenje,
sekundarno kod mentalnih poremeaja povezanih sa traumom, poput depresije i post-traumatskog stresnog
poremeaja (PTSP);
(e) Neuropsihijatrijsko oteenje pamenja uzrokovano udarcima po glavi, guenjem, davljenjem ili
izgladnjivanjem;
(f) Zatitni koping mehanizmi, kao to su poricanje i izbegavanje;
(g) Kulturoloki propisane sankcije koje doputaju da se traumatsko iskustvo otkrije samo u krajnje
poverljivom okruenju.71
143. Nedoslednosti u prii date osobe mogu poticati od jednog ili svih ovih inilaca. Ukoliko je mogue,
istraitelj treba da trai dalja pojanjenja. Kad to nije mogue, istraitelj treba da trai druge dokaze koji
potkrepljuju ili opovrgavaju priu. Mrea doslednih dopunskih pojedinosti moe potkrepiti priu osobe. Iako
pojedinac moda nije u stanju da prui detalje koje istraitelj eli, kao to su datumi, vremena, uestalost i
taan identitet poinilaca, iroki okvir traumatinih dogaaja i torture pojavie se i uvrstiti tokom vremena.

G. Pregled metoda torture

144. Poto je prikupljen podroban narativni iskaz o dogaajima, preporuljivo je napraviti pregled drugih
moguih metoda torture. Od sutinske je vanosti spoznati regionalne ustaljene prakse torture i u skladu s tim
izmeniti lokalne smernice. Ispitivanje o specifinim oblicima torture je od pomoi:
(a) Kad psiholoki simptomi zamagljuju seanje;
(b) Kad je trauma povezana sa oteenom funkcijom ula;
(c) Kod sluaja mogueg organskog oteenja mozga;
(d) Kad postoje olakavajui obrazovni i kulturni inioci.
145. Pravljenje razlike izmeu fizikih i psiholokih metoda je vetako. Na primer, seksualna tortura obino
uzrokuje kako fizike tako i psiholoke simptome, ak i kad nema fizikog nasrtaja. Sledei spisak metoda
torture dat je kako bi se ukazalo na neke od kategorija mogueg zlostavljanja. On nije namenjen upotrebi od
strane istraitelja kao lista ili kao model za nabrajanje metoda torture u izvetaju. Pristup koji se rukovodi
spiskom metoda moe biti kontraproduktivan, jer cela klinika slika koju tortura proizvodi predstavlja mnogo
vie od prostog zbira povreda uzrokovanih pobrojanim metodama. Zaista, iskustvo je pokazalo da kad su
suoeni sa takvim paket-aranman pristupom torturi, poinioci se obino usredsrede na jedan od metoda i
raspravljaju o tome da li je taj metod uopte vrsta torture. Smatra se da metode torture ukljuuju sledee, ali
nisu na to ograniene:
(a) Obina trauma, kao to su udarci, utiranje, amaranje, bievanje, batinanje icom ili pendrekom ili pad;
(b) Tortura stavljanjem tela u odreeni poloaj, korienjem veanja, istezanja udova, produenog ogranienja
kretanja i prisilnih poloaja;
(c) Nanoenje opekotina cigaretama, uarenim instrumentima, vrelom vodom ili kaustinim supstancama;
71
R. F. Mollica and Y. Caspi-Yavin, Overview: the assessment and diagnosis of torture events and symptoms, u Torture and Its
Consequences: Current Treatment Approaches, M. Baoglu, ed. (Cambridge, Cambridge University Press, 1992), str. 38-55.

45

(d) Elektrookovi;
(e) Guenje, bilo mokrim ili suvim metodama, davljenje u vodi, guenje, davljenje ili upotreba hemikalija;
(f) Povrede nastale smrskavanjem, kao to je lomljenje prstiju ili upotreba tekog valjka da se nanesu povrede
po bedrima ili leima;
(g) Probojne povrede, kao to su ubodi otrim predmetom, rane od metaka, zabijanje ice pod nokte;
(h) Hemijsko izlaganje solima, ljutim papriicama, benzinu, itd. (po ranama ili telesnim upljinama);
(i) Seksualno nasilje nad genitalijama, zlostavljanje, instrumentalizovanje, silovanje;
(j) Povrede smrskavanja ili traumatino odstranjivanje prstiju ili udova;
(k) Medicinske amputacije prstiju ili udova, hirurko odstranjivanje organa;
(l) Farmakoloka tortura korienjem toksinih doza sedativa, neuroleptika, paralitika i sl.;
(m) Uslovi pritvora, kao to su male ili prenatrpane elije, boravak u samici, nehigijenski uslovi, odsustvo
pristupa toaletnim prostorijama, neredovna ili zagaena hrana i voda, izlaganje ekstremnim temperaturama,
uskraivanje privatnosti i prisilna golotinja;
(n) Uskraivanje normalnih ulnih stimulansa, kao to su zvuk, svetlost, oseaj vremena, izolacija,
manipulisanje osvetljenou elije, zloupotreba fiziolokih potreba, uskraivanje sna, hrane, vode, toaletnih
prostorija, kupanja, motorikih aktivnosti, medicinske nege, drutvenih kontakata, izolacija u zatvoru, gubitak
kontakta sa spoljnim svetom (rtve se esto dre u izolaciji kako bi se spreilo povezivanje i uzajamna
identifikacija, te da se podstakne vezivanje za muitelja);
(o) Poniavanje, kao to je verbalno zlostavljanje, obavljanje poniavajuih akata;
(p) Pretnje smru, povreivanjem porodice, nastavkom torture, lanim pogubljenjima;
(q) Pretnje napadom od strane ivotinja, kao to su psi, make, pacovi ili korpioni;
(r) Psiholoke tehnike za slamanje individue, ukljuujui prisilna izdajstva, naglaavanje oseaja
bespomonosti, izlaganje dvosmislenim situacijama ili protivrene poruke;
(s) Naruavanje tabua;
(t) Primoravanje na odreeno ponaanje, kao to je prisilno uestvovanje u delima koja su protivna rtvinoj
veri (npr. primoravanje muslimana da jedu svinjetinu), prisiljavanje na nanoenje povrede drugome kroz
torturu ili drugo zlostavljanje, prisilno unitavanje imovine, prisilno izdajstvo nekoga ko ih izlae riziku ili
moguoj povredi;
(u) Primoravanje rtve da posmatra torturu ili zverstva koja se ine drugima.

H. Rizik od retraumatizacije ispitanika

146. Uzimajui u obzir da povrede raznih vrsta i stepena mogu nastati prema metodima torture koji se
primenjuju, podaci dobijeni nakon sveobuhvatne medicinske istorije i fizikog pregleda treba da budu
procenjeni zajedno sa odgovarajuim laboratorijskim i radiolokim pregledima. Znaajnu ulogu igra i
pruanje informacija i objanjenja o svakom postupku koji se primenjuje tokom medicinskog pregleda, kao i
obezbeivanje podrobne spoznaje o laboratorijskim metodama (vidi poglavlje VI, odeljak B.2 (a)).
147. Prisustvo psiholokih posledica kod osoba koje su preivele torturu, naroito raznih manifestacija PTSPa, moe uiniti da rtva torture strahuje da e ponovno proiveti svoje iskustvo torture tokom razgovora,
fizikog pregleda ili laboratorijskih testova. Stoga je vana stavka u procesu objasniti pre medicinskog
pregleda osobi koja je preivela torturu ta moe oekivati. Oni koji preive torturu i ostanu u svojoj zemlji
mogu oseati snaan strah i sumnju da e ponovo biti uhapeni, te su esto prinueni da se skrivaju u ilegali
kako bi izbegli ponovno hapenje. Oni koji su izbeglice ili prognani moda ostavljaju za sobom svoj maternji
jezik, kulturu, porodicu, prijatelje, posao i sve to im je poznato.

46

148. Line reakcije rtve torture prema ispitivau (i prevodiocu, u sluajevima kad se prevodilac koristi)
mogu imati uticaja na proces razgovora i, shodno tome, na ishod istrage. Isto tako, line reakcije istraitelja
prema osobi takoe mogu uticati na proces razgovora i ishod istrage. Vano je ispitati prepreke za uspenu
komunikaciju i razumeti kako se ove line reakcije mogu odraziti na istragu. Istraitelj treba neprestano da
preispituje proces razgovora i istrage koji je u toku, kroz savetovanje i raspravu sa kolegama koji dobro
poznaju oblast psiholoke evaluacije i leenja osoba koje su preivele torturu. Takav oblik kolegijalne
supervizije moe predstavljati delotvoran nain za nadgledanje procesa razgovora i istrage kako bi se uoile
pristrasnosti i prepreke uspenoj komunikaciji i prikupljanju informacija (vidi poglavlje VI, odeljak C.2).
149. Uprkos svim predostronostima, fiziki i psihiloki pregledi sami po sebi mogu retraumatizovati
pacijenta tako to izazivaju ili pogoravaju simptome post-traumatskog stresa oivljavanjem bolnih posledica
i seanja (vidi poglavlje VI, odeljak B.2). Pitanja o psiholokim tegobama i naroito o seksualnim temama
koje se smatraju tabuom u veini tradicionalnih drutava, kao i postavljanje pitanja s tim u vezi, moe se
doiveti kao nedolino ili uvredljivo. Ukoliko je seksualna tortura bila deo prekraja koji su se dogodili,
podnosilac albe se moe osetiti bespovratno stigmatizovanim i okaljanim u svom moralnom, verskom,
drutvenom ili psiholokom integritetu. Pun potovanja izraz svesnosti o ovim uslovima, kao i objanjenje
poverljivosti i njenih granica, stoga su od prevashodnog znaaja za dobro obavljen razgovor. Evaluator mora
doneti subjektivnu procenu o stepenu do kojeg je insistiranje na pojedinostima neophodno za delotvornost
izvetaja na sudu, naroito ukoliko podnosilac albe pokazuje oigledne znake psiholokih problema tokom
razgovora.

I. Korienje prevodilaca/tumaa
150. Iz mnogo razloga neophodno je koristiti prevodioca kako bi se ispitaniku omoguilo da razume ta se
govori. Iako ispitiva i ispitanik mogu donekle govoriti istim jezikom, informacija koja se trai je esto odve
znaajna da bi se rizikovale greke koje nastaju iz nepotpunog razumevanja sagovornika. Prevodioci moraju
biti poueni o tome da sve to uju i prevedu tokom razgovora mora ostati poverljivo. Prevodioci su ti koji
imaju sve informacije, iz prve ruke i necenzurisane. Pojedincima se moraju pruiti uveravanja da ni istraitelj
ni prevodilac nee zloupotrebiti informaciju ni na koji nain (vidi poglavlje VI, odeljak C.2).
151. Kad prevodilac nije profesionalac, uvek postoji rizik da e istraitelj izgubiti kontrolu nad razgovorom.
Pojedinci se mogu zaneti razgovarajui sa osobom koja govori njihov jezik, a razgovor moe odlutati od
konkretnih pitanja. Takoe postoji rizik da bi pristrasan prevodilac mogao navesti ispitanika na odgovore ili
iskriviti njihov smisao. Gubitak informacije, relevantne ili ne, neizbean je kada se radi preko prevodioca. U
krajnjim sluajevima, za istraitelje moe biti neophodno da se uzdre od beleenja tokom razgovora i da
razgovore obavljaju u nekoliko kraih sesija, kako bi izmeu njih imali vremena da zabelee glavne stavke
onoga to je reeno.
152. Istraitelji treba da vode rauna da razgovaraju sa osobom i da stalno odravaju kontakt oima, ak i ako
on ili ona ima prirodan nagon da govori prevodiocu. Korisno je govoriti u drugom licu kada se sporazumevate
preko prevodioca, na primer ta ste potom uinili umesto u treem licu pitajte ga ta je potom uinio.
Istraitelji preesto vode beleke za vreme dok prevodilac ili prevodi pitanje ili dok ispitanik odgovara. Neki
istraitelji izgledaju kao da ne sluaju, jer se razgovor odvija na jeziku koji ne razumeju. To ne bi smeo biti
sluaj, jer je za istraitelje od sutinske vanosti da posmatraju ne samo rei nego i govor tela, izraze lica,
boju glasa i pokrete ispitanika ukoliko ele da steknu potpunu sliku. Istraitelji bi trebalo da se upoznaju sa
reima iz ispitanikovog jezika koje se odnose na torturu kako bi pokazali da znaju za taj problem. Reagovati
umesto pokazati bezizraajno lice kad se sluaju rei o torturi kao to su submarino i darmaakra doprinee
kredibilitetu istraitelja.
153. Prilikom poseta zatvorenicima, najbolje je nikad ne koristiti lokalne prevodioce ukoliko postoji
mogunost da e ih ispitanici smatrati nedostojnim poverenja. Takoe moe biti nepravino da se lokalni
prevodioci, koje e lokalne vlasti moda preispitivati nakon posete ili ih na drugi nain izloiti pritisku,
meaju u sluajeve politikih zatvorenika. Najbolje je koristiti nezavisne prevodioce, za koje je oigledno da
dolaze iz nekog drugog kraja. Ukoliko istraitelj ne govori teno lokalni jezik, sledea najbolja stvar je raditi
sa obuenim i iskusnim prevodiocem, koji ima razumevanja za problematiku torture i lokalnu kulturu. Po
pravilu, druge zatvorenike ne treba koristiti kao prevodioce, osim ukoliko je oigledno da ispitanik bira
47

nekoga kome veruje. U sluaju ljudi koji nisu u pritvoru, mnoga od ovih pravila takoe vae, ali moe biti
lake dovesti nekoga (lokalnu osobu) spolja, to je retko mogue u zatvorskim okolnostima.

J. Rodna pitanja
154. U najboljem sluaju, istraiteljski tim treba da se sastoji od strunjaka oba pola, time doputajui osobi
koja iznosi navod o torturi da izabere pol istraitelja i, tamo gde je neophodno, prevodioca. To je naroito
vano ako je ena zatoena u okolnostima gde se zna da se dogaaju silovanja, ak i ako se ona do tada nije
na to alila. ak i ako se nije dogodio seksualni napad, veina metoda torture ima seksualni aspekt (vidi
poglavlje V, odeljak D.8). Retraumatizacija esto moe biti tea ukoliko ona mora da opisuje ta se dogodilo,
i to osobi koja fiziki lii na muitelje, koji e neizbeno mahom ili listom biti mukarci. U nekim kulturama
moe biti nemogue da mukarac istraitelj ispituje enu rtvu, i to se mora potovati. Meutim, u veini
kultura, ukoliko je dostupan samo mukarac lekar, mnoge ene e radije razgovarati s njim nego sa enom
druge profesije, kako bi dobile medicinske informacije i savet koji ele. U tom sluaju, kljuno je da
prevodilac, ukoliko se koristi, bude ena. Neke ispitanice e takoe eleti da prevodilac bude izvan njihovog
neposrednog okruenja, kako zbog opasnosti da se podsea na preivljenu torturu tako i zbog pretpostavljene
pretnje njihovoj poverljivosti (vidi poglavlje IV, odeljak I).Ukoliko prevodilac nije potreban, lanica
istraiteljskog tima treba da bude prisutna kao pratilja bar tokom fizikog pregleda, a ukoliko pacijentkinja
eli, tokom celog razgovora.
155. Kad je rtva mukarac koji je bio seksualno zlostavljan, situacija je sloenija, jer su i njega seksualno
zlostavljali uglavnom ili listom mukarci. Neki mukarci e stoga radije opisivati svoja iskustva eni, zato to
je njihov strah od mukaraca prevelik, dok drugi nee eleti da o tako linim stvarima govore pred enom.

K. Indikacije za dalje upuivanje

156. Kad god je mogue, pregledi koji dokumentuju torturu zarad sudsko-medicinskih razloga treba da budu
kombinovani sa procenom drugih potreba, bilo za upuivanje lekaru specijalisti, psihologu, psihoterapeutu ili
onima koji mogu pruiti socijalni savet i podrku. Istraitelji treba da budu upoznati sa lokalnim slubama za
rehabilitaciju i podrku. Kliniari ne treba da se usteu da insistiraju na konsultacijama i pregledima koje
smatraju neophodnim za medicinsku evaluaciju. Tokom dokumentovanja medicinskih dokaza torture i
zlostavljanja, lekari nisu razreeni svojih etikih obaveza. Oni koji izgledaju kao da im je potrebna dalja
medicinska ili psiholoka pomo treba da budu upueni u odgovarajue slube.

L. Tumaenje nalaza i zakljuci

157. Fiziki znaci torture mogu varirati u zavisnosti od intenziteta, uestalosti i trajanja zlostavljanja,
sposobnosti rtve da se zatiti i zdravstvenog stanja pritvorenika pre torture. Drugi oblici torture ne moraju
uzrokovati fizike nalaze, ali mogu biti povezani sa drugim zdravstvenim problemima. Na primer, batinanje
po glavi koje dovodi do gubitka svesti moe izazvati post-traumatsku epilepsiju ili organski poremeaj
mozga. Takoe, loa ishrana i higijena u pritvoru mogu prouzrokovati sindrome nedostatka vitamina.
158. Neki oblici torture su snano povezani sa odreenim posledicama (sequelae). Na primer, batinanje po
glavi koje dovodi do gubitka svesti naroito je vano za kliniku dijagnozu organskog poremeaja mozga.
Traume genitalija su esto povezane s kasnijim seksualnim disfunkcijama.
159. Vano je shvatiti da muitelji mogu pokuati da prikriju svoje postupke. Kako bi se izbegli fiziki dokazi
batinanja, tortura se esto ini uz pomo irokih, tupih predmeta, a rtve se esto pokrivaju ebetom ili
cipelama u sluaju falange, kako bi se rasporedila silina pojedinanih udaraca. Istezanje, povrede nastale
smrskavanjem i guenje takoe predstavljaju oblike torture s ciljem da se nanese maksimalan bol i patnja s
minimalnim dokazima. Iz istih razloga, mokri pekiri se koriste prilikom elektrookova.
160. Izvetaj mora da navede kvalifikacije i iskustvo istraitelja. Kad god je mogue ime svedoka ili pacijenta
takoe treba navesti. Ukoliko bi ovo izloilo osobu naroitom riziku, moe se koristiti neki nain

48

identifikovanja koji doputa istraiteljskom timu da povee osobu sa zapisom, ali nikom dugom ne
dozvoljava da otkrije identitet osobe. Izvetaj mora ukazati na to ko je jo bio u prostoriji u vreme razgovora
ili nekog njegovog dela. On treba da u pojedinostima iznese relevantnu istoriju, izbegavajui informacije iz
druge ruke, a gde je primereno, izvesti o nalazima. On mora biti potpisan, datiran i ukljuivati sve neophodne
izjave koje zahteva nadlenost pod kojom je napisan (vidi aneks IV).

49

POGLAVLJE V

FIZIKI DOKAZI TORTURE

161. Svedoenja svedoka i rtava su neophodne komponente dokumentovanja torture. Fiziki dokazi torture,
u meri u kojoj postoje, pruaju vane dodatne dokaze da je osoba preivela torturu. Meutim, odsustvo takvih
fizikih dokaza ne bi trebalo shvatiti kao da torture uopte nije ni bilo, budui da takva dela nasilja protiv
linosti esto ne ostavljaju tragove ili stalne oiljke.
162. Medicinsku procenu u pravne svrhe treba sprovesti objektivno i nepristrasno. Procena treba da se zasniva
na lekarevoj klinikoj strunosti i profesionalnom iskustvu. Etika obaveza dobrobiti zahteva
beskompromisnu tanost i nepristrasnost da bi se uspostavio i odrao profesionalni kredibilitet. Kadgod je to
mogue, kliniari koji provode procene zatoenika bi trebali da imaju posebno sutinsko obrazovanje iz
oblasti forenzikog dokumentovanja torture i ostalih oblika fizikog i psiholokog zlostavljanja. Trebali bi da
poznaju uslove u zatvorima i metode torture koji se koriste u specifinom podruju gde je pacijent bio
zatvoren, kao i opte posledice torture. Medicinski izvetaj bi trebao biti injeniki i briljivo sroen. Treba
izbegavati argon. Sve medicinske termine treba definisati tako da ih razumeju i ne-strunjaci. Lekar ne bi
trebao da pretpostavi da mu je slubeno lice koje trai medicinsko-pravnu procenu saoptilo sve materijalne
injenjice. Lekareva je odgovornost da otkrije i izvesti o bilo kakvim materijalnim nalazima koje on ili ona
smatra relevantnim, ak iako se ti nalazi mogu smatrati irelevantnim ili nepovoljnim za sluaj onog ko trai
medicinski pregled. Ni pod kojim okolnostima se nalazi koji su u skladu sa torturom ili drugim oblicima
zlostavljanja ne smeju iskljuiti iz medicinsko-pravnog izvetaja.

A. Struktura razgovora
163. Ovi se komentari odnose naroito na razgovore voene sa osobama koje vie nisu u zatoenitvu. Mesto
gde se obavlja razgovor i pregled treba da u najveoj moguoj meri bude sigurno i udobno. Treba odvojiti
dovoljno vremena da bi razgovor i pregled bili detaljno sprovedeni. Ponekad, ak ni dvoasovni ili
etvoroasovni razgovor nije dovoljan za sprovoenje procene fizikih i psiholokih dokaza torture. tavie, u
bilo kom trenutku razgovora, varijable vezane za tu specifini situaciju (kao to su dinamika razgovora,
pacijentovo oseanje bespomonosti zbog upada u njegovu/njenu intimnost, strah od budueg proganjanja,
sram zbog dogaaja, i krivica zbog preivljavanja) mogu da podsete na okolnosti iskustva torture. To moe
poveati pacijentovu anksioznost i stvoriti otpor da se prue relevantne informacije. Tada valja predvideti i
drugi a moda i trei razgovor da bi se procena privela kraju.
164. Poverenje je sutinski element podsticanja da se prui tano svedoanstvo o zlostavljanju. Zadobijanje
poverenja nekog ko je iskusio torturu ili druge oblike zlostavljanja zahteva aktivno sluanje, komunikaciju
usmerenu na detalj, ljubaznost, istinsko saoseanje i iskrenost. Lekari moraju biti sposobni da stvore klimu
poverenja u kojoj moe doi do otkrivanje kljunih, mada moda vrlo bolnih ili sramnih injenica. Vano je
biti svestan da su te injenice ponekad intimne tajne koje data osoba tada po prvi put poverava. Pored
obezbeivanja udobnog okruenja, adekvatnog vremena za razgovor, osveenja i pristupa toaletu, kliniar bi
trebao da objasni ta pacijent moe oekivati u procesu procene. Kliniar bi trebao da pazi na ton, rei kojima
se izraava i fazu u kojoj postavlja odreena pitanja (osetljiva pitanja treba postaviti tek poto je ve
uspostavljen odreeni stepen odnosa), a takoe bi trebao da prihvati da pacijent u sluaju potrebe napravi
pauzu ili odlui da ne odgovara na pitanja.
165. Lekari i prevodioci imaju obavezu da odre poverljivost informacija i da iste saopte treim licima samo
uz pacijentov pristanak (vidi Poglavlje III, deo C). Svaku bi osobu trebalo ispitivati individualno, uz
obezbeenu poverljivost. Pacijenta treba obavestiti o svakom ogranienju poverljivosti procene koje namee
drava ili sudski organi, i treba mu/joj objasniti svrhu razgovora. Lekari moraju da postignu to da je pristanak
na osnovu pune obavetenosti (u daljem tekstu obaveteni pristanak) zasnovan na adekvatnoj ispovesti i
razumevanju mogue koristi i tetnih posledica medicinske procene, kao i to i da je pristanak dat dobrovoljno,
bez prinude drugih, naroito policijskih i sudskih organa. Osoba ima pravo da odbije procenu. U takvim
okolnostima, kliniar bi trebao da dokumentuje razlog odbijanja procene. Pored toga, ako je osoba zatoenik,

50

izvetaj treba da bude potpisan od strane njegovog ili njenog advokata i nekog drugog zdravstvenog
zvaninika.
166. Pacijent moe da strahuje da informacije poverene u kontekstu procene nee biti uspeno sauvane od
drava koje su odgovorne za njegovo/njeno proganjanje. Strah i nepoverenje mogu biti naroito jaki u
sluajevima u kojima su lekari ili neki drugi zdravstveni radnici uestvovali u torturi. U mnogim okolnostima,
procenjiva je lan veinske kulturne i etnike grupe, dok je pacijent, u situaciji i mestu razgovora, verovatno
pripadnik neke manjinske kulturne i etnike grupe. Ova dinamika nejednakosti moe da kod pacijenta izazove
neopravdan ili opravdan oseaj neravnotee moi i tako pojaa mogui oseaj straha, nepoverenja ili
potinjenosti.
167. Saoseanje i ljudski kontakt mogu da budu najvanije stvari koje ljudi koji su jo uvek u zatoenitvu
dobijaju od istraivaa. Istraivanje samo po sebi ne mora da im prui nikakvu posebnu korist, budui da je u
veini sluajeva tortura ve prestala. Skromno zadovoljstvo sveu da informacije mogu da poslue za neku
buduu svrhu se moe u velikoj meri pojaati ako istraiva pokae odgovarajue saoseanje. Iako ovo
izgleda oigledno, istraivai u zatvorskim posetama su preesto zaokupljeni dobijanjem informacija, tako da
zapostavljaju saoseanje sa zatvorenikom sa kojim se obavlja razgovor.

B. Medicinska istorija (anamneza)

168. Pribavite kompletnu medicinsku dokumentaciju, ukljuujui informacije o ranijim medicinskim,
hirurkim ili psihijatrijskim problemima. Obavezno dokumentujte sve povrede pre boravka u zatoenitvu,
kao i bilo kakve naknadne posledice. Nemojte ispitaniku postavljati takva pitanja koja sugeriu specifine
odgovore. Strukturiite ispitivanje tako da podstaknete otvoreno, slobodno, hronoloko kazivanje o
dogaajima doivljenim u zatoenitvu.
169. Specifine anamnestike informacije mogu biti korisne da se uspostavi veza izmeu regionalnih obiaja
torture i individualnih tvrdnji o torturi. Primeri korisnih informacija ukljuuju, na primer, opise opreme za
torturu, telesnih poloaja, metoda sputavanja, akutnih ili hroninih rana i oteenja, kao i informacije koje
mogu pomoi identifikovanju poinilaca i mesta zatoenja. Dok je od sutinske vanosti pribaviti tane
informacije o iskustvima rtve torture, metod otvorenog razgovora zahteva da pacijenti svoja iskustva
ispriaju svojim sopstvenim reima. Osoba koja je preivela torturu ponekad ne uspeva da reima izrazi svoja
iskustva ili simptome, pa se tada mogu koristiti upitnici i simptom ek-liste za taj specifini traumatski
dogaaj i simptom. Postoje brojni takvi upitnici, ali nijedan od njih nije pravljen specifino za rtve torture.
Svakoj se tegobi rtve torture mora posvetiti panja, i o njoj se mora izvestiti, ak i ako nije propraena
fizikalnim nalazima. Akutni i hronini simptomi i onesposobljenosti povezani sa specifinim oblicima
zlostavljanja i potonji proces izleenja takoe treba da budu dokumentovani.

1. Akutni simptomi
170. Pojedinca treba zamoliti da opie sve povrede koje su mogle proistei iz specifinih metoda navodnog
zlostavljanja. Na primer, to mogu biti krvarenje, krvni podlivi, otoci, rane, razderine, prelomi, iaenja,
prignjeenja zgloba, uganua, iskaljavanje krvi, pneumotoraks, perforacija bubne opne, ozlede urogenitalnog sistema, opekotine (boja, plik, nekroza prema stepenu opekotine), povrede nanesene elektrinom
strujom (veliina i broj povreda, njihova boja i karakteristike povrine), povrede nanesene hemijskim
materijama (boja, znaci nekroze), bol, utrnulost, konstipacija i povraanje. Treba zabeleiti jainu, uestalost i
trajanje svakog simptoma. Razvoj bilo kakvih potonjih ozleda koe treba opisati, naznaujui da li su one
ostavile oiljke ili ne. Pitajte o stanju zdravlja u trenutku putanja na slobodu: da li je pacijent mogao da hoda
ili je morao da lei? Ako je morao da lei, koliko dugo? Koliko je ranama trebalo da zarastu? Jesu li bile
inficirane? Kakvo je leenje dobio? Od lekara ili tradicionalnog vidara? Imajte na umu da zatoenikova
sposobnost da uoi takve stvari moe biti dovedena u pitanje samom tortrurom ili njenim posledicama, to, u
datom sluaju, treba dokumentovati.

51

2. Hronini simptomi
171. Potraite informacije o telesnim tegobama za koje pojedinac smatra da su povezane sa torturom ili
zlostavljanjem. Zabeleite teinu, uestalost i trajanje svakog simptoma i bilo kakvo s njim povezano
onesposobljenje ili potrebu za medicinskom ili psiholokom negom. ak iako se posledice akutnih povreda ne
mogu videti mesecima ili godinama kasnije, neki fizikalni nalazi jo uvek mogu postojati, kao to su oiljci
od elektrine struje ili toplotnog izvora opekotina, deformacije skeleta, nepravilno zaleenje preloma, zubne
povrede, gubitak kose i telesne maljavosti, i miofibroza. Pacijenti se po pravilu ale na glavobolje, bolove u
leima, gastro-intestinalne simptome, seksualnu disfunkciju i bolove u miiima. Opti psiholoki simptomi
ukljuuju depresivno raspoloenje, anksioznost, nesanicu, none more, nagla priseanja prizora traumatskog
dogaaja (flebek) i poremeaje pamenja (vidi Poglavlje VI, deo B.2.)

3. Rezime razgovora
172. rtve torture mogu da imaju povrede koje se sutinski razlikuju od drugih oblika traume. Mada akutne
lezije mogu biti karakteristine za navodne povrede, veina ozleda se zalei u roku od est nedelja ne
ostavljajui oiljke, ili ostavljajui, ponekad, nespecifine oiljke. To je esto sluaj kada muitelji koriste
tehnike koje spreavaju ili ograniavaju uoljive znake povrede. U tim okolnostima, telesni pregled moe da
prui jedan naoko normalan nalaz, ali to nikako ne obezvreuje tvrdnju o torturi. Detaljan izvetaj o
pacijentovom svedoanstvu o akutnim lezijama i potonjem procesu zaleenja esto predstavlja vaan izvor
dokaza u postupku dokazivanja specifinih optubi za torturu ili zlostavljanje.

C. Fizikalni pregled
173. Poto se zavri razgovor i kada se pribavi pacijentov obaveteni pristanak, treba sprovesti kompletan
telesni pregled od strane strunog lekara. Kadgod je to mogue, pacijentu treba omoguiti da izabere pol
lekara i prevodioca (ukoliko se koristi prevodilac). Ako lekar nije istog pola kao i pacijent, pregled treba
sprovesti u prisustvu jedne osobe koja je istog pola kao i pacijent, osim ako pacijent to ne odbije. Pacijent
treba da sasvim razume da on ili ona ima kontrolu nad tom situacijom, kao i pravo da ogranii pregled ili ga u
bilo kom trenutku prekine (vidi Poglavlje IV, deo J).
174. U ovom se delu esto govori o upuivanju pacijenta specijalisti ili na dodatne preglede. Sem u sluaju
zatoenika, vano je da lekari imaju pristup odeljenjima za somatsko i psiholoko leenje, tako da se moe
preuzeti briga o bilo kojoj prepoznatoj potrebi. U mnogim situacijama, nee biti dostupne pojedine
dijagnostike tehnike, ali njihovo odsustvo ne sme da obezvredi izvetaj (vidi Aneks II radi dodatnih
pojedinosti o moguim dijagnostikim testovima).
175. U sluajevima navodne skoranje torture, kada rtva jo uvek nosi odelo koje je imala na sebi tokom
torture, njega treba uzeti na ispitivanje, ne podvrgavajui ga pranju, a rtvi treba pribaviti novo. Kadgod je to
mogue, prostorija za pregled treba da raspolae dovoljnim osvetljenjem i medicinskom opremom za pregled.
Osoba koja vri pregled treba da zabelei sve relevantne pozitivne i negativne nalaze, koristei anatomske
eme da zabelei mesto i prirodu svih povreda (pogledaj Aneks III). Neki oblici torture, kao to su elektrookovi ili udarci tupim predmetima, mogu ispoetka biti neuoljivi, ali se ipak mogu detektovati potonjim
pregledima. Mada je retko mogue fotografijom zabeleiti povrede ljudi koje njihovi muitelji jo uvek dre u
zatoenitvu, fotografija bi trebala da bude rutinski deo svakog pregleda. Ako je foto-aparat uopte pri ruci,
valja imati na umu da su i tehniki loe fotografije bolje od nikakvih. Nakon njih, im je to mogue, treba
napraviti profesionalne fotografije (vidi Poglavlje III, deo C.5.).

1. Koa
176. Pregled treba da obuhvati povrinu celog tela da bi se otkrili tragovi opte bolesti koe, ukljuujui
znake nedostatka vitamina A i C, lezije koje su postojale pre torture, kao i one njom proizvedene (na primer,
oguljotine, kontuzije, razderotine, ubodne rane, opekotine nanesene cigaretama ili usijanim predmetima,
povrede nanesene elektrinom strujom, alopecija i kidanje noktiju). Lezije nastale torturom treba opisati
52

prema njihovom mestu, simetriji, obliku, veliini, boji i povrini (n.pr., ljuspiasta, okorela, gnojna), kao i
njihove granice i nivo u odnosu na okolnu kou. Fotografije su ovde od sutinskog znaaja, kadgod se mogu
napraviti. Na kraju, osoba koja vri pregled treba da iznese svoje miljenje o poreklu povreda: samonaneene
ili naneene od strane nekog drugog, sluajne ili posledica neke bolesti.72 73

2. Lice
177. Treba ispipati tkivo lica radi dokaza preloma, krepitacija (pucketanja), otoka ili bola. Treba ispitati i
motorike i senzorne komponente svih kranijalnih nerava, ukljuujui i ulo mirisa i ukusa.
Kompjuterizovana tomografija (CT), umesto rutinske radiografije, predstavlja najbolji nain da se
dijagnostikuju i karakteriu prelomi kostiju lica, odredi poloaj prelomljenih kostiju i dijagnostikuju
posledine povrede mekih tkiva i komplikacije. Ne treba zaboraviti da su povrede glave i kimenog stuba
esto povezane sa povredama lica.
(a) Oi
178. Postoje mnogi oblici traume oiju, ukljuujui konjuktivalno, subhieloidno, retinalno i retrobulbarno
krvarenje, dislokaciju soiva i poremeaj vidnog polja. Imajui u vidu ozbiljne posledice nedostatka leenja,
ili nepravilnog leenja, treba obaviti oftamoloki pregled kadgod postoji sumnja na onu traumu ili bolest. CT
je najbolji nain dijagnostikovanja orbitalnih preloma i povreda mekih tkiva na bulbarnom i retrobulbarnom
nivou. Dodatno se moe koristiti i nuklearna magnetna rezonanca (MRI) radi utvrivanja povreda mekih
tkiva. Ultrazvuk visoke rezolucije predstavlja alternativni metod procene traume one jabuice.
(b) Ui
179. Trauma uiju, naroito rascep bubne opne, je esta posledica surovog premlaivanja. Une kanale i
bubne opne treba pregledati otoskopom i opisati povrede. Jedan esti oblik torture, u Latinskoj Americi
poznat kao telefon, se sastoji u tome da se rtva estoko udari dlanom u jedno ili oba uha, to munjevito
podie pritisak vazduha u unom kanalu i dovodi do rascepa bubne opne. Neophodno je da odmah usledi
pregled da bi se otkrile lezije bubne opne manje od 2 mm u preniku, koje mogu da se zalee za desetak dana.
Takoe se moe uoiti i tenost u srednjem ili spoljnjem uhu. Ako se otoreja potvrdi laboratorijskom
analizom, trebalo bi koristiti MRI ili CT da se odredi mesto rascepa. Takoe treba ispitati i mogui gubitak
sluha, koristei jednostavne testove procene. Ako je to neophodno, audiometrijske testove treba da sprovede
kvalifikovani audioloki tehniar. Radiografski pregled preloma slepoone kosti ili kidanja lanca unih
koica je najbolje uiniti CT-om, potom hipocikloidalnom tomografijom, i naposletku, linearnom
tomografijom.
(c) Nos
180. Nos treba pregledati radi ispitivanja pravilnosti crta i poloaja, krepitacija i devijacije nosne pregrade.
Ako su u pitanju jednostavni prelomi nosa, standardna nazalna radiografija bi trebala da bude dovoljna. Kada
su u pitanju kompleksni prelomi nosa, i kada je hrskaviavi septum izmeten, treba uraditi CT. Ako je
prisutna rinoreja, onda se preporuuju CT ili MRI.
(d) Vilica, orofarinks i vrat
181. Prelomi ili iaenja vilice mogu biti posledica prebijanja. Sindrom temporomandibularnog zgloba je
esta posledica udaraca u vilicu i donji deo lica. Pacijenta treba pregledati zbog mogueg krckanja jezine
kosti ili hrskavice grkljana, kao posledice udaraca u vrat. Nalaze na orofarinksu treba detaljno zabeleiti,
ukljuujui i lezije u skladu sa nanoenjem opekotina elektro-okovima ili nekakvom drugaijom traumom.
Takoe treba zabeleiti opte stanje desni i mogue krvarenje iz njih.
(e) Usna duplja i zubi
182. Stomatoloki pregled treba da predstavlja sastavni deo periodinih sistematskih pregleda tokom pritvora.
Taj se pregled obino zanemaruje, iako je on vaan deo medicinskog pregleda. Stomatoloka se nega moe
72

O. V. Rasmussen,Medical aspects of torture, Danish Medical Bulletin, vol. 37, supplement No.1 (1990), str. 1-88.
R. Bunting, Clinical examinations in the police context, Clinical Forensic Medicine, W. D. McLay, ed. (London, Greenwich
Medical Media, 1996), str. 59-73.
73

53

namerno uskratiti da bi se pogorao karijes, gingivitis ili gnojenje zuba. Treba sa pacijentom utvrditi detaljnu
zubnu istoriju i, ako postoji stomatoloki karton, treba ga traiti. Izbijeni ili polomljeni zubi, nedostajue
plombe i slomljene proteze mogu biti posledica direktne traume ili torture elektrinom strujom. Treba
zabeleiti i prisustvo karijesa i gingivitisa. Loe opte stanje zuba je moda prethodilo iskustvu zatoenitva, a
moda je i njegova posledica. Treba paljivo pregledati usnu duplju. Prilikom primene elektrine struje, mogu
nastati ujedine usana, desni ili jezika. Pored toga, povrede se mogu naneti i guranjem raznih predmeta i
materijala u usta, kao i primenom elektrine struje. Rendgenski pregled i MRI mogu odrediti stepen traume
zuba, vilice i mekih tkiva.

3. Grudni ko i trbuh
183. Pregled trupa, kao dodatak beleenju ozleda koe, treba usmeriti ka otkrivanju oblasti bola,
preosetljivosti ili nelagodnosti koje bi mogle odraavati dubinske povrede miia, rebara ili trbunih organa.
Osoba koja vri pregled mora da uzme u obzir mogunost intramuskularnog, retroperitonealnog i
intraabdominalnog krvarenja, kao i rascepe i nagnjeenja nekog unutranjeg organa. Treba koristiti
ultrasonografiju, CT i scintigrafiju kostiju, kada je to realno mogue, da se potvrde takve povrede. Rutinski
pregled kardiovaskularnog sistema, plua, i trbuha treba sprovesti na uobiajeni nain. Raniji respiratorni
poremeaji e se u zatoenitvu verovatno pogorati, a esto se razvijaju i novi respiratorni poremeaji.

4. Miino-skeletni sistem
184. rtve torture se vrlo esto ale na bolove u miiima i kostima.74 Oni mogu biti rezultat estih udaraca,
veanja, druge pozicione torture ili opteg fizikog okruenja zatvora,75 ali takoe mogu biti i somatski (vidi
Poglavlje VI, deo B.2.). Iako nespecifini, oni se moraju dokumentovati. Bolovi u miiima i kostima esto
dobro reaguju na fizioterapiju.76 Fizikalni pregled skeleta treba da obuhvati i testiranje pokretljivosti
zglobova, kime i ekstremiteta. Treba zabeleiti svaku bol prilikom pokretanja, kontrakcije ili napora, kao i
dokaze za tzv. closed compartment syndrome, prelome sa ili bez deformiteta i iaenja. Sumnjiva
iaenja, prelome i osteomijelitis treba oceniti radiografijom. Za sumnjive sluajeve osteomijelitisa, treba
uraditi rutinsku radiografiju, propraenu trofaznom scintigrafijom kostiju. Povrede tetiva, ligamenata i miia
se najbolje mogu oceniti MRI-jem, ali se takoe moe sprovesti i artrografija. U akutnoj fazi, ovi postupci
takoe mogu otkriti krvarenje i mogue rascepe miia. Miii se obino potpuno izlee bez oiljaka, to
znai da e zakasneli pregledi, izvedeni metodima koji proizvode slike, dati negativne rezultate. MRI i CT e,
na taj nain, miie liene nerava i hronini closed compartment syndrome prikazati kao fibrozu miia.
MRI i scintografija mogu da otkriju nagnjeenje kostiju. To oteenje obino zaceli ne ostavljajui traga.

5. Uro-genitalni sistem
185. Genitalni pregled treba obaviti iskljuivo uz pacijentov pristanak i, ako je to neophodno, treba ga odloiti
za kasnije. Ako ispitiva i pacijent nisu istog pola, onda mora da bude prisutna jo jedna osoba istog pola kao
i pacijent (vie o ovome se moe nai u Poglavlju IV, deo J, a takoe treba pogledati i deo D.8 ovog
poglavlja, radi dodatnih informacija o pregledu rtava seksualnog nasilja). Ultrasonografija i dinamika
scintigrafija se mogu koristiti za otkrivanje uro-genitalne traume.

6. Centralni i periferni nervni sistem

186. Neuroloki pregled bi trebao da proceni kranijalne nerve, ulne organe i periferni nervni sistem, i proveri
postojanje moguih motorikih i senzornih neuropatija povezanih sa moguom traumom, nedostatkom
vitamina ili bolestima. Takoe treba proceniti kognitivne sposobnosti i mentalni status (vidi Poglavlje VI,
74

Vidi gore fusnotu 73

D. Forrest, Examination for the late physical after-effects of torture, Journal of Clinical Forensic Medicine, vol. 6 (1999), str. 413.
76
Vidi gore fusnotu 73
75

54

deo C). Kod pacijenata koji su izjavili da su bili podvrgnuti veanju, neophodno je obratiti panju na pregled
radi utvrivanja oteenja brahijalnog pleksusa (nesimetrina snaga aka, padanje runih zglobova, slabost
u rukama propraena varijacijama senzornih i tetivnih refleksa). Radikulopatije, druge neuropatije, deficiti
kranijalnih nerava, hiperalgezija, parestezije, hiperestezije, kao i promene u dranju tela, osetljivosti na
temperaturu, motorikih funkcija, hoda i koordinacije mogu poticati od traume povezane sa torturom. Kod
pacijenata sa anamnestikim podacima o vrtoglavici i povraanju, treba izvriti vestibularni pregled i
zabeleiti dokaze o nistagmusu. Radioloka procena bi trebala da ukljui MRI ili CT. MRI je bolji od CT-a
kada je u pitanju radioloka procena mozga i zadnje lobanjske jame.

D. Pregled i procena posle specifinih oblika torture

187. Ova diskusija nema za cilj da prui iscrpni opis svih oblika torture, ve da specifinije naglasi
medicinske aspekte mnogih uobiajenih oblika torture. Za svaku leziju i celokupnu sliku lezija, lekar treba da
utvrdi podudarnost izmeu nje i oblika torture koji je pacijent naveo. Uobiajeno se koriste sledei izrazi:
(a) Nepodudarno: dato oteenje nije moglo biti proizvedeno navedenom traumom;
(b) Podudarno: oteenje je moglo biti prouzrokovano opisanom traumom, ali nije specifino, tako da postoje
i mnogi drugi mogui uzroci;
(c) Vrlo podudarno: oteenje je moglo biti prouzrokovano opisanom traumom, i postoji malo drugih
moguih uzroka;
(d) Tipino: lezija se obino nalazi sa tim tipom traume, ali postoje i drugi mogui uzroci;
(e) Specifino: lezija nije mogla biti prouzrokovana ni na koji drugi nain sem opisanog.
188. U krajnjoj liniji, ono to je bitno u proceni prie o torturi jeste procena svih lezija, a ne podudarnost
svake pojedince lezije sa odreenim tipom torture (vidi poglavlje IV, deo G, radi liste metoda torture).

1. Udaranje i drugi oblici nanoenja traume tupim predmetima

(a) Oteenja koe
189. Akutne lezije su esto karakteristine za torturu, jer pokazuju obrazac naneenih ozleda koji se razlikuje
od zadesnih povreda, na primer, po njihovom obliku, ponavljanju i rasporedu po telu. Budui da veina
povreda zaceli u roku od est nedelja ne ostavljajui oiljke (ili ostavljajui samo nespecifine oiljke),
karakteristini anamnestiki podaci o akutnim lezijama i njihovoj evoluciji do isceljenja mogu da budu jedini
dokazni element u prilog tvrdnji o torturi. Trajne promene na koi zbog traume tupim predmetima su retke,
nespecifine i najee bez dijagnostikog znaaja. Dugotrajno prisustvo stegnutih veza oko ruke ili noge
(obino u predelu runog zgloba ili glenja na nozi) moe da ostavi za sobom linearnu zonu koja sadri malo
malja ili proreeno korenje dlaka, to je verovatno oblik alopecije nastao formiranjem oiljaka. Tu ne postoji
diferencijalna dijagnoza neke spontane bolesti koe, a teko je i zamisliti da se neka takva trauma desi u
svakidanjem ivotu.
190. Meu akutnim lezijama, oguljotine se mogu pojaviti u obliku ogrebotina, oderotina i lezija nastalih
postupcima nalik na struganje. Ponekad, oblik oguljotine odaje oblik povrednog orua ili povrine kojim je
ozleda nanesena. Ponovljene ili duboke oguljotine mogu stvoriti oblasti hipo ili hiperpigmentacije, zavisno od
tipa koe. To se deava sa unutranje strane runog zgloba ako su ake bile snano vezane jedna uz drugu.
191. Nagnjeine i krvni podlivi su oblasti krvarenja u mekom tkivu prouzrokovani kidanjem krvnih sudova
usled udaraca tupim predmetima. Njihov stepen i teina zavise ne samo od koliine koriene sile ve takoe i
od strukture i prokrvljenosti povreenog tkiva. Ove povrede se lake pojavljuju u predelima gde je koa tanka
i gde prekriva kost ili u predelima sa umnoenim masnim tkivom. Mnogi poremeaji zdravlja, ukljuujui
nedostatak vitamina i druge deficite ishrane, mogu biti povezani sa lakim pojavljivanjem krvnih podliva ili
purpura. Nagnjeine i oguljotine pokazuju da je data oblast tela bila izloena udarcima tupih predmeta.
Odsustvo nagnjeine i oguljotine, meutim, ne znai da dati deo nije bio izloen takvim postupcima.
Nagnjeina moe imati odreeni oblik, odraavajui tako konture predmeta kojim je izvreno nasilje. Na

55

primer, krvni podlivi u obliku pruga mogu da nastanu korienjem palice (pendreka) ili tapa. Oblik
povrednog orua se moe izvesti iz oblika modrice. U meri u kojoj se modrice povlae, njihova se boja
menja. Najvei broj modrica je u poetku tamno plav, bordo ili tamno crven. U meri u kojoj se u modrici
hemoglobin razlae, boja se postepeno menja u ljubiastu, zelenu, tamno ili svetlo utu, a onda nestaje.
Meutim, jako je teko precizno datirati nastanak nagnjeina. Kod nekih tipova koe, nagnjeine mogu
dovesti do hiperpigmentacije, koja moe da potraje godinama. Krvni podlivi koji se razvijaju u dubljim
potkonim tkivima mogu da se pojave tek nekoliko dana nakon ozlede, kada krv izlivena iz krvnih sudova
konano dospe do ispod povrine koe. U sluajevima kad postoji tvrdnja o torturi, ali nema krvnih podliva,
rtvu treba opet pregledati nakon nekoliko dana. Treba imati u vidu da konani poloaj i oblik krvnih podliva
nisu u vezi sa prvobitnom traumom i da su moda neka oteenja u vreme pregleda ve nestala.77
192. Razderotine, cepanja ili prignjeenja koe i potkonih tkiva nastala udarcima tupim predmetima lako
nastaju na isturenim delovima tela, budui da je koa stisnuta izmeu tupog predmeta i kosti ispod potkonih
tkiva. Meutim, uz dovoljnu silu, koa se moe pocepati na bilo kom delu tela. Nesimetrini oiljci, oiljci na
neobinim mestima i difuzni raspored oiljaka ukazuju na namernu ozledu.78
193. Oiljci koji potiu od bievanja predstavljaju zaleene razderotine. Ti su oiljci depigmentisani i esto
hipertrofirani, okrueni uskim, hiperpigmentisanim prugama. Jedina diferencijalna dijagnoza je biljni
dermatitis, ali kod njega preovlauju hiperpigmentacija i krai oiljci. Nasuprot tome, simetrine, atrofirane i
depigmentisane linearne promene abdomena, pazuha i nogu, za koje se ponekad tvrdi da su posledica torture,
predstavljaju strije distense i nisu uobiajeno povezane sa torturom.79
194. Izlaganje visokim temperaturama je oblik torture koji najee ostavlja trajne promene na koi, koje
ponekad imaju dijagnostiku vrednost. Opekotine cigaretama esto ostavljaju krune ili ovalne makularne
oiljke prenika 5-10 mm, sa hipo ili hiperpigmentisanim sreditem i hiperpigmentisanom, relativno
neprimetnom, periferijom. Prenje tetovaa cigaretama je takoe bilo prijavljivano u kontekstu torture.
Karakteristini oblik tako nastalog oiljka i ostaci tetovae mogu pomoi u postavljanju dijagnoze.80 Prenje
predmetima na visokoj temperaturi daje izrazito atrofirane oiljke koji odraavaju oblik predmeta i koji su
jasno ogranieni uskim hipertrofiranim ili hiperpigmentisanim marginalnim zonama koje odgovaraju poetnoj
zoni prenja. To se, na primer, moe videti nakon prenja upaljaem na gas ili metalnom ipkom koja je
elektrinom strujom dovedena do visoke temperature. Teko je postaviti diferencijalnu dijagnozu ako ima
mnogo oiljaka. Spontano nastali zapaljenski procesi nemaju karakteristinu marginalnu zonu i samo retko
pokazuju izrazit gubitak tkiva. Prenje moe dovesti do hipertrofiranih ili keloidnih oiljaka kao to je sluaj
sa opekotinama prouzrokovanim zapaljenom gumom.
195. Kad je sprena matrica nokta, potonji rast proizvodi deformisan, tanak nokat sa strijama, koji je nekad
izlomljen po uzdunim segmentima. Ako je nokat bio iupan, moe da doe do prekomernog rasta tkiva iz
korena nokta, to dovodi do formiranja pterigijuma. Promene nokta koje prouzrokuje Lichen planus ine
jedinu relevantnu diferencijalnu dijagnozu, ali su one obino propraene rairenim promenama koe. S druge
strane, gljivine infekcije se odlikuju zadebljalim, ukastim, tronim noktima, koji pokazuju jasne razlike od
gore-opisanih promena.
196. Povrede otrim predmetima, kao to su no, bajonet ili slomljeno staklo ukljuuju probode, ubode i
sekotine. Njihovu dijagnozu je obino lako postaviti u akutnom stadijumu, budui da kasnije nastali oiljci
imaju deformisane konture koje nisu uvek specifine. Mali oiljci pravilnih oblika, nastali usecanjem, mogu
da potiu od tradicionalnih vidara. 81 Ako su na rane sipani biber ili druge tetne supstance, oiljci mogu da
budu hipertrofirani. Asimetrini raspored i razliita veliina oiljaka su verovatni znaajni u
dijagnostikovanju torture
(b) Prelomi

77
S. Grpinar i S. Korur Fincanci, Insan Haklari Ihlalleri ve Hekim Sorumlulugu (Human rights violations and responsibility of the
physician), Birinci Basamak Iin Adli Tip El Kitabi (Handbook of Forensic Medicine for General Practitioners) (Ankara, Turkish
Medical Association, 1999).
78
Pogledaj fusnotu 73 gore.
79
L. Danielsen,Skin changes after torture , Torture, supplement 1, 1992:27-28.
80
Ibid.
81
Vidi fusnotu 75.

56

197. Prelomi proizvode gubitak kontinuiteta kosti usled efekta tupe mehanike sile na raznim vektorskim
planovima. Direktni prelom nastaje na mestu udara ili na mestu primene sile. Lokacija, konture i druge
karakteristike preloma odraavaju prirodu i pravac primenjene sile. Ponekad je sluajan prelom mogue
identifikovati zahvaljujui radiolokom izgledu preloma. Radiografsko odreivanje starosti relativno skorih
preloma treba da sprovede iskusni traumatski radiolog. Treba izbegavati svako nagaanje prilikom procene
vrste i starosti tupih traumatskih lezija, budui da lezija moe da se razlikuje u zavisnosti od starosti pacijenta,
pola, karakteristika tkiva, opteg telesnog stanja, zdravstvenog stanja, i teine povrede. Na primer, opte
zdraviji, mlai, miiaviji ljudi bolje odolevaju udarima od krhkijih, starijih pojedinaca.
(c) Trauma glave
198. Trauma glave je jedan od najeih oblika torture. U sluaju ponovljene traume glave, iako ne uvek
ozbiljnih razmera, mogu se oekivati kortikalna atrofija i difuzna osovinska oteenja. U sluaju traume
prouzrokovane padovima, mogu se uoiti lezije kontraudara (na mestu suprotnom od mesta traume), dok se, s
druge strane, kontuzije mozga mogu uoiti odmah ispod zone udara. Oiljci na vlasitu se obino ne vide
spolja sem ako nema otoka. Krvni podlivi se teko mogu uoiti kod tamnoputih pojedinaca, ali e na dodir biti
mekani.
199. Posle udaraca u glavu, rtva torture se moe aliti na stalne glavobolje. One su esto somatske ili
refleksne iz vrata (vidi deo C gore). rtva moe da tvrdi da u tom predelu osea bol na dodir, a pipanjem se
mogu uoiti i difuzne ili lokalizovane deformacije ili otvrdnua. U sluajevima gde je dolo do razderina
poglavine mogu se uoiti oiljci. Glavobolje mogu biti poetni simptom rastueg subduralnog hematoma.
One mogu biti povezane sa akutnim poetkom promena mentalnog statusa i onda treba hitno sprovesti CT
skeniranje. CT ili MRI e najee pokazati oticanje mekih tkiva ili krvarenja. Takoe e moda biti potrebno
preduzeti psiholoku ili neuropsiholoku procenu (vidi Poglavlje VI, deo C.4).
200. estoko drmusanje kao oblik torture moe dovesti do oteenja mozga bez ikakvih spoljanjih tragova,
mada mogu biti prisutni krvni podlivi na gornjem delu grudi ili ramenima, gde je rtva, ili njeno odelo, bilo
drano. U najnasilnijoj varijanti, drmusanje moe dovesti do ozleda istovetnih onima u sindromu drmusanog
novoroeneta: cerebralni edemi, subduralni hematomi i retinalna krvarenja. ee od toga, rtve se ale na
este glavobolje, dezorijentaciju ili promene mentalnog statusa. Epizode drmusanja su najee kratke,
nekoliko minuta ili krae, ali se mogu ponoviti mnogo puta tokom nekoliko dana ili nedelja.
(d) Trauma grudnog koa i trbuha
201. Prelomi rebara su esta posledica udaraca u grudni ko. Ako se iae, moe doi i do povreda plua i
mogueg pneumotoraksa. Prelomi kimenih prljenova mogu poticati od direktne upotrebe sile tupim
predmetima.
202. U sluajevima abdominalne traume, fizikalni pregled bi trebao da se usmeri na tragove povreda
abdominalnih organa i mokranog trakta. Meutim, ispitivanje esto daje negativne rezultate. Masivna
hematurija je najvanije obeleje kontuzije bubrega. Peritonealno ispiranje moe da detektuje skriveno
abdominalno krvarenje. Slobodna abdominalna tenost otkrivena CT-om posle peritonealnog ispiranja moe
poticati ili od krvarenja ili od ispiranja, to bi obezvredilo nalaze. Na CT-u, akutno abdominalno krvarenje je
obino izodenzno ili ima gustinu vode, za razliku od akutnog krvarenja u centralnom nervnom sistemu
(CNS), koje je hiperdenzno. Povrede organa se mogu manifestovati prisustvom vazduha, vanlumenalne
tenosti ili oblastima niske razblaenosti, to moe da ukae na edem, kontuziju, krvarenje ili rascep.
Peripankreatinski edem je jedno od obeleja akutnog traumatskog ili ne-traumatskog pankreatitisa. Posebno je
koristan ultrazvuk u otkrivanju subkapsularnih hematoma slezine. Prestanak rada bubrega zbog sindroma
ugnjeenja (crush syndrome) moe biti akutan nakon estokog premlaivanja. Bubrena hipertenzija moe
biti jedna od kasnih komplikacija ozlede bubrega.

2. Udaranje po stopalima
203. Falanga je najei naziv za ponovljeno udaranje stopala (ili ree aka ili bedara) tupim predmetima,
najee palicom, metalnom cevi ili nekim slinim oruem. Najozbiljnija komplikacija falange je tzv. closed
compartment syndrome, to moe dovesti do nekroze miia, vaskularne opstrukcije ili gangrene distalnih
delova stopala ili prstiju. Trajne deformacije stopala nisu este, ali se deavaju, kao i prelomi tarzalnih i
57

metatarzalnih kostiju i lanaka. Poto su ozlede najee ograniena na meka tkiva, CT i MRI su najbolji
metodi radiolokog dokumentovanja ozlede, ali moramo naglasiti da u akutnoj fazi fizikalni pregled treba da
bude najvaniji. Falanga moe dovesti do trajne onesposobljenosti. Hodanje moe da bude bolno i teko.
Kosti noja mogu da postanu nepokretne (spastine) ili nenormalno pokretljive. Pritisak na taban i savijanje
palca navie mogu biti bolni. Aponeuroza tabana, na dodir, moe biti preosetljiva itavom svojom duinom, a
njeni distalni delovi mogu biti pokidani, delimino u osnovi proksimalnih falangi, a delimino u koi.
Aponeuroza se ne moe normalno zatezati, inei hodanje napornim, to dovodi do miinog zamora. Pasivno
istezanje palca moe da pokae da li je aponeuroza pocepana. Ako je ouvana, poetak napetosti u aponeurozi
se osea na dodir kada se palac savije unazad za 20 stepeni; maksimalno normalno istezanje je oko 70 stepeni.
Vie vrednosti ukazuju na ozledu spojeva aponeuroze.82 83 84 85 S druge strane, ograniena sposobnost
savijanja palca unazad i bol prilikom njegove hiperekstenzije znai da je prisutan Hallux rigidus, to potie od
dorzalnog osteofita na prvoj metatarzalnoj glavi i/ili korenu proksimalne falange.
204. Mogu se desiti brojne komplikacije i sindromi:
(a) Tzv. Closed compartment syndrome. To je najtea komplikacija. Edem u zatvorenom prostoru rezultira
vaskularnom opstrukcijom i nekrozom miia, to moe dovesti do fibroze, kontrakture ili gangrene na
distalnim delovima stopala ili prstiju. To se obino dijagnostikuje merenjem pritiska u tarzalnom kanalu;
(b) Zgnjeeni jastuii na peti i prednjem delu stopala. Elastini jastuii ispod petne kosti i proksimalnih
falangi su zdrobljeni tokom falange, bilo direktno ili kao rezultat edema povezanog sa traumom. Pored toga,
takoe su pokidane trake vezivnog tkiva koje se proteu kroz masno tkivo i povezuju kost sa koom. Masno
tkivo je lieno dotoka krvi i atrofira. Amortizujui efekat jastuia se gubi i stopalo vie ne moe da apsorbuje
potrese koji nastaju tokom hodanja;
(c) Tvrdi i nepravilni oiljci u koi i potkonom tkivu stopala nakon primene falange. Kod normalnog stopala,
kona i potkona tkiva su povezana sa aponeurozom preko vrstih traka vezivnog tkiva. Meutim, ove trake
mogu biti delimino ili u potpunosti unitene zbog edema koji nastaju nakon falange;
(d) Kidanje aponeuroze tabana i tetiva stopala. Edem u periodu posle falange moe da proizvede kidanje ovih
struktura. Kada nestane potporna funkcija luka stopala, hodanje postane oteano, a miii stopala, naroito
quadratus plantaris longus, se preterano napreu;
(e) Zapaljenje tabanskih fascija. Moe da se desi kao dalja komplikacija povrede. U sluajevima falange
iritacija je esto prisutna u celoj aponeurozi, prouzrokujui hronini aponeurozitis. Istraivanja provedena na
zatvorenicima koji su bili puteni nakon 15 godina zatvora, i koji su tvrdili da su bili izloeni falangi kada su
bili uhapeni, su otkrila hiperaktivne take u petnoj kosti i metatarzalnim kostima.86
205. Dijagnostiki metodi kao to su MRI, CT skener i ultrazvuk esto mogu da potvrde sluajeve traume kao
rezultata primene falange. Pozitivni radioloki nalazi mogu da budu sekundarni u odnosu na druge bolesti ili
traume. Na poetnom pregledu se preporuuje rutinska radiografija. MRI je najbolji radioloki pregled kada je
u pitanju ozleda mekih tkiva. MRI ili scintigrafija mogu da otkriju traumatske ozlede kostiju koje mogu da
promaknu rutinskoj radiografiji ili CT-u.87

82

G. Sklyv,Physical sequelae of torture, Torture and Its Consequences, Current Treatment Approaches, M. Baolu, ed.,
Cambridge, Cambridge University Press, 1992:38-55.
83
Vidi fusnotu 75.
84
K. Prip, L. Tived, N. Holten, Physiotherapy for Torture Survivors: A Basic Introduction, Copenhagen, IRCT, 1995.
85
F. Bojsen-Moller i K. E. Flagstad Plantar aponeurosis and plantar architecture of the ball of the foot, Journal of Anatomy, 121,
1976:599-611.
86

V. Lk, M. Tunca, K. Kumanglioglu et al.,Bone scintigraphy as clue to previous torture, Lancet, 337
(8745), 1991:846-847; vidi takoe M. Tunca i V. Lk, Bone scintigraphy in screening of torture
survivors , Lancet, 352 (9143) 1998:1859.
87
Vidi fusnote 75 i 82; vidi takoe V. Lk et al.,Bone scintigraphy as an evidence of previous torture, Treatment
and Rehabilitation Center Report of HRFT, Ankara, 1994:91-96.
58

3. Veanje
206. Veanje je uobiajeni oblik torture koji moe proizvesti izuzetni bol, ali koji ostavlja malo, a ponekad
nimalo, vidljivih dokaza ozlede. Osoba koja se jo uvek nalazi u zatoenitvu se moe plaiti da prizna da je
bila podvrgnuta torturi, ali nalaz perifernih neurolokih deficita, dijagnoza brahijalne pleksopatije, sasvim
sigurno dokazuje dijagnozu torture veanjem. Veanje se moe sprovesti u nekoliko oblika:
(a) Veanje na krst. Razmicanje ruku i njihovo vezivanje za vodoravnu preku;
(b) Mesarsko veanje. Ruke su vezane iznad glave, bilo obe zajedno, ili odvojeno;
(c) Izvrnuto mesarsko veanje. rtva je okaena o stopala, tako da glava pada nanie;
(d) Palestinsko veanje. rtvi se ruke veu iza lea, tako da laktovi ine ugao od 90 stepeni, a onda se
podlaktice veu za vodoravnu preku. Alternativna verzija ovog metoda se sastoji u tome to se rtva, vezana
na prethodno opisani nain, okai o ue, obmotano oko laktova ili runih zglobova.
(e) Veanje o papagajsku preku. Savijenih kolena, rtva visi na preci koja ide ispod njenih kolena dok su
joj runi zglobovi i glenjevi, najee, vezani jedni uz druge.
207. Veanje moe da traje od 15-20 minuta do nekoliko sati. Palestinsko veanje za vrlo kratko vreme
moe da prouzrokuje trajno oteenje brahijalnog pleksusa. Papagajsko veanje moe da iskida ukrtene
ligamente kolena. esto se tokom veanja rtve tuku ili zlostavljaju na neki drugi nain. U hroninoj fazi,
esto opstaje bol i preosetljivost oko zglobova ramena, isto kao to dizanje tereta i rotacija, naroito
unutranja, godinama kasnije mogu da prouzrokuju jake bolove. Komplikacije u akutnom periodu posle
veanja ukljuuju slabost u akama i rukama, bol i parestezije, utrnulost, neosetljivost na dodir, povrinski bol
i gubitak tetivnih refleksa. U hroninoj fazi, slabost moe da se nastavi i uznapreduje do gubitka miine
mase. Prisutni su obamrlost i, ee, parastezija. Podizanje ruku ili dizanje tereta moe da prouzrokuje bol,
utrnulost ili slabost. Pored neurolokih povreda, mogu da nastanu i rascepi ligamenata ramenskih zglobova,
iaenje lopatice i ozleda ramenih miia. Vizuelnim pregledom lea moe se uoiti krilata lopatica
(isturena kimena ivica lopatice), pored ozlede dugakog grudnog nerva ili iaenja lopatice.
208. Povrede ivaca ruku su obino nesimetrine. Ozleda brahijalnog pleksusa se manifestuje u motorikim,
senzornim i refleksnim disfunkcijama.
(a) Ispitivanje motorike. Asimetrina slabost miia, izraenija u distalnim oblastima, je najoekivaniji nalaz.
Akutni bol moe oteati interpretaciju ispitivanja miine snage. Ako je ozleda ozbiljna, u hroninoj fazi se
moe videti miina atrofija;
(b) Ispitivanje senzibiliteta. Potpuni gubitak oseaja ili parastezija du pravaca senzornih nerava je uobiajen.
Treba testirati pozicionu percepciju, razlikovanje dve take, reakciju na ubod iglom i percepciju toplote i
hladnoe. Ako se posle najmanje tri nedelje od prestanka torture konstatuje smanjenje ili gubitak refleksa,
treba sprovesti odgovarajue elektrofizioloke preglede od strane neurologa koji ima iskustva u primenu i
tumaenju nalaza tih metoda;
(c) Ispitivanje refleksa. Gubitak refleksa, smanjenje refleksa ili razlika izmeu dva ekstremiteta mogu da budu
prisutni. Kod palestinskog veanja, iako su oba brahijalna pleksusa podvrgnuta traumi, moe da se razvije
asimetrina pleksopatija, zavisno od naina na koji su ruke bile postavljene (jedna iznad druge) i od naina
vezivanja. Iako istraivanja pokazuju da su brahijalne pleksopatije obino unilateralne, to nije u skladu sa
iskustvima u kontekstu torture gde su bilaterne ozlede uobiajene.
209. Od svih tkiva iz ramenog predela, brahijalni pleksus je najosetljiviji na ozlede nastale vuenjem.
Palestinsko veanje dovodi do oteenja brahijalnog pleksusa zbog nasilnog istezanja ruku iza lea. Kao to
se primeuje u klasinom palestinskom veanju, kada telo visi sa hiperekstenzijom ruku iza lea, najpre
stradaju vlakna donjeg pleksusa, a onda, ako je sila dovoljno jaka, dolaze na red vlakna srednjeg, i najzad,
gornjeg pleksusa. Ako je u pitanju veanje na krst, ali bez hiperekstenzije, najverovatnije e prvo stradati
srednja vlakna pleksusa zbog hiperabdukcije. Ozlede brahijalnog pleksusa se mogu podeliti na nekoliko
kategorija:
(a) Povrede donje grane. Deficiti su lokalizovani u miiima podlaktice i ake. Senzorni deficiti se mogu
uoiti na podlaktici i na etvrtom i petom prstu u sluaju ozlede lakatnog nerva;

59

(b) Oteenje srednje grane. Zahvaeni su podlaktica, lakat i miii opruai prstiju. Pronacija podlaktice i
radijalna fleksija ake mogu biti oslabljene. Senzorni deficit se nalazi na podlaktici i na dorzalnom delu
prvog, drugog i treeg prsta u sluaju oteenja radijalnog nerva. Refleksi tricepsa mogu biti ugaeni;
(c) Oteenje gornje grane. Posebno su pogoeni miii ramena. Abdukcija ramena, osovinska rotacija i
pronacija-supinacija podlaktice mogu biti defektni. Otkriva se senzorni deficit u deltoidnoj regiji i on se moe
proiriti i na ruku i spoljne delove podlaktice.

4. Drugi oblici pozicione torture

210. Postoje mnogi oblici pozicione torture i u svima njima se rtva vezuje ili sputava u izvijenim, istegnutim
ili drugim neprirodnim poloajima, koji prouzrokuju jak bol i mogu dovesti do ozleda ligamenata, tetiva,
nerava i krvnih sudova. Karakteristino, ovi oblici torture ostavljaju malo, a ponekad nimalo, spoljanjih
tragova ili radiolokih nalaza, uprkos potonjoj, estoj ozbiljnoj, hroninoj onesposobljenosti.
211. Svaka poziciona tortura usmerena je na tetive, zglobove i miie. Postoje razni metodi: papagajsko
veanje, uvezivanje u bananu88, prisilno stajanje (na jednoj ili obe noge), dugotrajno stajanje sa akama i
rukama sputanim visoko uz zid, dugotrajno prisilno uanje, i prisilna imobilizacija u malom kavezu. Zavisno
od karakteristika tih poloaja, rtve se ale na bolove u datom delu tela, smanjenu pokretljivost zglobova, bol
u leima, bol u akama, bol u cervikalnim delovima tela, i oticanje nogu. U ovim se oblicima pozicione
torture primenjuju isti principi neurolokog i miino-skeletnog pregleda kao i u sluaju veanja. MRI je
najbolji radioloki metod za procenu ozleda povezanih sa svim oblicima pozicione torture.

5. Tortura elektro-okovima
212. Elektrina struje se prenosi elektrodama postavljenim na bilo koji deo tela. Najee oblasti su ake,
stopala, prsti na rukama i nogama, ui, bradavice, usta, usne i genitalije. Izvor energije moe biti generator na
runi pogon ili fosilna goriva, zidna utinica, pitolj za omamljivanje, ureaj za omamljivanje stoke ili neka
druga elektrina naprava. Elektrina struja sledi najkrai put izmeu dve elektrode, i simptomi koji se javljaju
nakon upotrebe elektrine struje pokazuju tu karakteristiku. Na primer, ako se elektrode postave na prst desne
noge i na genitalnu oblast, doi e do bola, kontrakcije miia i greva u desnom listu i butini. rtva e oseati
nepodnoljiv bol u genitalnoj oblasti. Budui da su svi miii na putu elektrine struje bili navedeni na
grenja, kada je struja umereno jaka mogu se primetiti iaenja ramena kao i lumbalne i cervikalne
radikulopatije. Ipak, fizikalni pregled rtve ne moe sa sigurnou da utvrdi tip, vreme primene, ili voltau
struje. Muitelji esto koriste vodu ili razne gelove da bi poveali efikasnost torture, poveali povrinu kroz
koju struja prodire u telo i spreili elektrine opekotine koje se mogu otkriti. Elektrine opekotine su obino
crvenkasto-smee krune lezije prenika 1-3 mm, obino bez upale, koje mogu rezultirati hiperpigmentisanim
oiljkom. Povrina koe se mora briljivo pregledati jer lezije obino nije lako uoiti. Odluka da se izvri
biopsija skoranjih lezija da bi se dokazalo njihovo poreklo je diskutabilna. Elektrine opekotine mogu da
proizvedu specifine histoloke promene, ali one nisu uvek prisutne, a odsustvo promena nikako ne dokazuje
da data lezija nije elektrina opekotina. U svakom pojedinanom sluaju treba odluiti da li bol i nelagodnost
biopsije mogu biti opravdani moguim rezultatima te procedure (Vidi Aneks II, deo 2).

6. Zubna tortura
213. Tortura na zubima moe biti u obliku lomljenja ili vaenja zuba ili u obliku primenjivanja elektrine
struje na zube. Ona moe dovesti do lomljenja ili gubitka zuba, oticanja desni, krvarenja, bola, gingivitisa,
stomatitisa, preloma vilice ili gubitka plombi. Sindrom temporomandibularnog zgloba proizvodi bol u
temporomandibularnom zglobu, smanjenje pokretljivosti vilice i, u nekim sluajevima, iaenje tog zgloba
zbog miinih greva prouzrokovanih elektrinom strujom ili udarcima u lice.
88

rtva se postavi leima na stolicu, motocikl, ili neki drugi predmet koji moe da slui kao potpora, a onda joj se ruke i
noge veu jedni uz druge, ispod predmeta portpore, to dovodi do bolnog izvijanja tela navie prim. prev.

60

7. Uduenje (asfiksija)
214. Gotovo smrtonosno uduenje putem uskraivanja vazduha je sve ei metod torture. Obino ne ostavlja
tragove, a oporavak je brz. Ovaj je metod torture toliko bio rairen u Latinskoj Americi da je njegovo ime,
submarino, postalo deo renika ljudskih prava. Normalno disanje se moe spreavati postupcima kao to su
pokrivanje glave plastinom kesom, zatvaranje usta ili nosa, pritiskanje vrata rukama ili uetom, ili prisilno
udisanje praine, cementa, aleve paprike, itd. Taj je postupak poznat kao suvi submarino. Mogu se razviti
razliite komplikacije, kao to su takasta krvarenja po koi, krvarenje iz nosa, navala krvi u lice, infekcije u
ustima, i akutni ili hronini respiratorni problemi. Prinudno uranjanje glave u vodu, esto kontaminiranu
urinom, fecesom, povraanim sadrajem i drugim neistoama, moe dovesti do uduenja ili iskustva bliskog
uduenju. Udisanje vode u plua moe dovesti do pneumonije. Ovaj oblik torture se naziva vlani
submarino. Kod veanja ili drugih oblika uduenja uetom, na vratu se mogu otkriti oguljotine i nagnjeine
koje odaju oblik korienog sredstva. Podjezina kost i hrskavice grkljana mogu se slomiti deliminim
zaguenjem ili udarcima u vrat.

8. Seksualna tortura, ukljuujui silovanje

215. Seksualna tortura poinje prinudnim svlaenjem, koje je u mnogim zemljama stalan element u
situacijama torture. Pojedinac nikad nije tako ranjiv kao kad je nag i bespomoan. Golotinja pojaava
psiholoki teror svakog aspekta torture, budui da uvek postoji mogunost zlostavljanja, silovanja ili
sodomije. tavie, verbalne seksualne pretnje, zlostavljanje i podsmevanje takoe predstavljaju deo seksualne
torture, budui da pojaavaju ponienje, to je nezaobilazni deo itave procedure. Dodirivanje ena je uvek
traumatino i smatra se torturom.
216. Postoje neke razlike izmeu seksualne torture mukaraca i ena, ali postoji i nekoliko zajednikih
aspekata. Silovanje je uvek povezano sa rizikom dobijanja polno prenosivih bolesti, naroito virusa ljudskog
imunodeficita (HIV).89 Trenutno, jedina efikasna zatita od HIV-a se mora uzeti u roku od nekoliko sati posle
incidenta, i najee nije dostupna u zemljama gde se tortura rutinski deava. U veini sluajeva, seksualna
tortura je povezana sa drugim oblicima torture, ali se u drugim sluajevima seksualna tortura primenjuje
iskljuivo radi nje same. Kod mukaraca, udarci ili elektrina struja se usmeravaju na genitalije, sa dodatnom
analnom torturom ili bez nje. Fizika trauma se pojaava verbalnim zlostavljanjem. esto se preti gubitkom
mukosti i, sledstveno, drutvenom sramotom. Zatvorenici mogu biti goli smeteni u elije sa lanovima
porodice, prijateljima ili potpunim strancima, to kri drutvene zabrane. To se jo moe dodatno pojaati
nedostatkom privatnosti prilikom korienja toaleta. Pored toga, zatvorenici se mogu prisiljavati da se
uzajamno seksualno zlostavljaju, to je posebno traumatino na emocionalnom nivou. enski strah od
mogueg silovanja, imajui u vidu kulturoloku osudu koja ga prati, moe da jo vie pojaa traumu. Ne treba
zanemariti ni traumu mogue trudnoe (koju, mukarci, oito, ne doivljavaju), strah od gubitka nevinosti, i
strah da se nee moi imati deca (ak i ako bi se silovanje uspeno prikrilo od mogueg mua i ostatka
drutva).
217. Ako u sluajevima seksualnog zlostavljanja rtva ne eli da se sazna za dogaaj zbog drutvenih i
kulturolokih pritisaka ili linih razloga, lekar koji sprovodi medicinski pregled, istrani organi i sudovi su
obavezni da sarauju u ouvanju klijentove anonimnosti. Uspostavljanje odnosa sa rtvama torture koje su
upravo doivele to iskustvo zahteva posebno psiholoko obrazovanje i odgovarajuu psiholoku podrku.
Treba izbegavati bilo kakvo delovanje koje bi moglo da pojaa psiholoku traumu rtve torture. Pre poetka
pregleda, od rtve treba dobiti dozvolu za bilo kakvo ispitivanje, i rtva treba da to potvrdi pre poetka
genitalnog pregleda. rtvu treba obavestiti o znaaju pregleda i njegovih moguih nalaza na jasan i razumljiv
nain.
(a) Prikaz simptoma
218. Anamnestike podatke o navodnom napadu treba temeljito zabeleiti na nain ve opisan u delu B, gore.
Meutim, postoje neka specifina pitanja koja su relevantna samo za pritube na seksualno zlostavljanje. Ona
89

D. Lunde i J. Ortmann,Sexual torture and the treatment of its consequences, Torture and Its Consequences, Current
Treatment Approaches, M. Baolu, ed., Cambridge, Cambridge University Press, 1992:310-331.
61

se postavljaju u cilju ustanovljavanja simptoma koji potiu od skoranjeg zlostavljanja, na primer, krvarenje
(vaginalno ili analno) i lokacija bola, modrica ili ogrebotina. U sluajevima seksualnog nasilja u prolosti,
pitanja treba usmeriti na stalne simptome proistekle iz nasilja, kao to su esto mokrenje, nesposobnost
zadravanja mokrae, bolno ili oteano mokrenje, neredovne menstruacije, potonja trudnoa, abortus ili
vaginalno krvarenje, problemi sa seksualnom aktivnou (ukljuujui i seksualne odnose), analni bol,
krvarenje, konstipacija ili nemogunost zadravanja stolice.
219. U idealnom sluaju, trebalo bi da postoje adekvatni fiziki i tehnoloki uslovi za pravilan pregled rtava
seksualnog nasilja od strane tima iskusnih psihijatara, psihologa, ginekologa i medicinskih tehniara koji su
obuavani za rad sa rtvama seksualnog nasilja. Dodatna svrha pregleda nakon seksualnog nasilja je pruanje
podrke, saveta i, ako je potrebno, razuveravanja. To bi trebalo da se tie problema kao to su polno prenosive
bolesti, HIV, trudnoa (ako je rtva enskog pola) i trajno fiziko oteenje, budui da muitelji esto kau
rtvama da nikad vie nee normalno seksualno funkcionisati, to moe i da se ostvari autosugestijom.
(b) Pregled nakon skoranjeg nasilja
220. Vrlo se retko deava da rtva silovanja tokom torture bude osloboena dok je jo uvek mogue
prepoznati akutne znake nasilja. U tim sluajevima, postoje mnogi aspekti koji mogu da oteaju medicinsku
procenu i njih treba biti svestan. rtve koje su doivele skoranji napad mogu da budu uznemirene i
neodlune u pogledu traenja medicinske i pravne pomoi zbog svojih strahova, socio-kulturnih obzira ili
destruktivne prirode zlostavljanja. U takvim sluajevima, lekar bi rtvi trebao da objasni sve potencijalne
medicinske i pravne opcije i da postupa u skladu sa rtvinim eljama. Dunosti lekara ukljuuju dobijanje
dobrovoljnog obavetenog pristanka za pregled, beleenje svih medicinskih dokaza zlostavljanja i
pribavljanje uzoraka za forenziko ispitivanje. Kadgod je to mogue, pregled bi trebao da obavi strunjak iz
oblasti dokumentovanja seksualnog nasilja. Ako to nije sluaj, lekar koji obavlja pregled bi trebao da se
posavetuje sa ekspertom ili proui neki standardni kliniko sudskomedicinski prirunik.90 Kada je lekar
drugaijeg pola od rtve, rtvi bi trebalo omoguiti da u prostoriji bude jo jedna osoba, istog pola kao i rtva.
Ako se koristi prevodilac, onda taj prevodilac, ako je odgovarajueg pola, moe biti ta osoba. Imajui u vidu
delikatnu prirodu ispitivanja o seksualnoj agresiji, rtvin roak obino nije idealna osoba za tu ulogu (vidi
Poglavlje IV, deo I). Pacijent treba da se osea udobno i oputeno pre pregleda. Treba sprovesti temeljiti
fizikalni pregled, ukljuujui i detaljno dokumentovanje svih povreda, ukljuujui njihovu veliinu,
lokalizaciju i boju, i kadgod je to mogue, te povrede treba fotografisati, i iz njih uzeti adekvatne uzorke za
analizu.
221. Fizikalni pregled ne treba odmah usmeriti na genitalije. Treba zabeleiti svaku deformaciju. Valja
obratiti posebnu panju na temeljan pregled koe, tragajui za konim lezijama koje su mogle potei od
agresije. One ukljuuju krvne podlive, razderotine, ekhimoze i petehije nastale sisanjem ili ujedanjem.
Ovakav pristup moe pomoi pacijentu da bude oputeniji prilikom kompletnog genitalnog pregleda. Kada su
genitalne lezije minimalne, lezije na drugim delovima tela mogu predstavljati najznaajniji dokaz agresije.
ak i prilikom pregleda enskih genitalija odmah nakon silovanja, prepoznatljiva oteenja postoje u manje
od 50% sluajeva. Analni pregledi mukaraca i ena posle analnog silovanja pokazuju lezije u manje od 30%
sluajeva. Naravno, korienjem relativno veih predmeta za vaginalnu ili analnu penetraciju, mogunost
uoljivih oteenja postaje znatno vea.
222. Ukoliko postoji forenzika laboratorija, treba je kontaktirati pre pregleda da bi se ustanovilo koje tipove
uzoraka je mogue testirati pa, prema tome, koje uzorke treba uzeti i na koji nain. Mnoge laboratorije mogu
da lekarima daju komplete neophodne opreme, tako da oni sami mogu da uzmu sve neophodne uzorke od
pojedinaca koji tvrde da su preiveli seksualnu agresiju. Ako nema laboratorije u blizini, ipak moe biti
korisno uzeti vlane briseve i kasnije ih osuiti na vazduhu. Takvi se uzorci mogu kasnije koristiti za DNK
testove. Sperma se unutar pet dana moe identifikovati iz uzoraka uzetih dubokim vaginalnim brisom, a u
analnom uzorku moe se identifikovati sperma najdalje do tri dana. Treba jako obratiti panju da se spree
prigovori unakrsne kontaminacije kada se uzorci uzimaju od nekoliko razliitih rtava, a naroito ako su uzeti
od navodnih poinilaca. Mora postojati kompletna zatita i dokumentovanje procedure uvanja svih
forenzikih uzoraka.
90

Vidi J. Howittet i D. Rogers, Adult sexual offenses and related matters, Clinical Forensic Medicine,W. D. McLay,
ed., London, Greenwich Medical Media, 1996:193-218.
62

(c) Pregled nakon protoka vremena od nasilja

223. Ako se navodna agresija desila vie od nedelju dana pre pregleda i ako ne postoje krvni podlivi ili
rascepi, vrenje ano-genitalnog pregleda nije toliko hitno. Moe se odvojiti vreme da se nae
najkvalifikovanija osoba radi dokumentovanja nalaza i najbolje okruenje za sprovoenja razgovora sa
rtvom. Ipak, bilo bi dobro fotografisati rezidualne lezije, ako je to mogue.
224. Pozadinu traumatskog dogaaja (kontekst i antecedenti) treba zabeleiti na ve opisani nain, a onda
sprovesti pregled i dokumentovanje optih fizikalnih nalaza. Kod ena koje su pre silovanja raale, a posebno
kod onih koje su raale posle, patognomonini nalazi nisu verovatni, mada iskusna lekarka moe izvui dosta
iz naina na koji ena govori o svom iskustvu.91 Moe potrajati pre nego to se pojedinac odlui da razgovara
o aspektima torture koje on ili ona smatra najbolnijima. Slino tome, pacijenti mogu da poele da odloe
intimnije delove ispitivanja za kasnije razgovore, ako vreme i okolnosti to doputaju.
(d) Kontrola (Follow-up)
225. Mnoge zarazne bolesti se mogu preneti seksualnim nasiljem, ukljuujui i polno prenosive bolesti kao
to su gonoreja, hlamidija, sifilis, HIV, hepatitis B i C, herpes simpleks, Condyloma acuminatum (venerine
bradavice), vulvovaginitis povezan sa seksualnim zlostavljanjem (kao to su Trichomonas, Moniliasis
vaginitis, Gardnerella vaginitis i Enterobius vermicularis,) i infekcije mokranog trakta.
226. U svim sluajevima seksualnog zlostavljanja moraju se izvriti svi odgovarajui laboratorijski testovi i
preduzeti leenja. U sluaju gonoreje i hlamidije, mora se ispitati i mogunost da se bolest proirila i na anus i
orofarinks. U sluajevima seksualne agresije moraju se uraditi inicijalni seroloki testovi i kulture, i takoe se
mora zapoeti odgovarajua terapija. Seksualna disfunkcija kod rtava torture je esta, naroito kod rtava
koje su preivele seksualnu torturu ili silovanje, ali ne iskljuivo kod njih. Simptomi mogu biti fizikog ili
psiholokog porekla (ili kombinacija oba), i ukljuuju:
(i) Odbojnost prema lanovima suprotnog pola ili smanjen interes za seksualnu aktivnost;
(ii) Strah od seksualne aktivnosti jer e seksualni partner otkriti da je rtva bila seksualno zlostavljana, ili
strah da je dolo do seksualnog oteenja. Moda su muitelji pretili time i doveli do straha od
homoseksualnosti kod mukaraca koji su bili analno zlostavljani. Neki heteroseksualni mukarci su prilikom
nasilnog analnog optenja doiveli erekciju i ejakulaciju. Treba ih razuveriti, budui da to to im se desilo
predstavlja fizioloku reakciju.
(iii) Nesposobnost da se veruje seksualnom partneru;
(iv) Smetnje seksualnog uzbuivanja i erektilna disfunkcija;
(v) Dispareunija (bolan seksualni odnos kod ena) ili neplodnost prouzrokovana steenom polno prenosivom
boleu, direktnom traumom polnih organa ili nepravilno izvedenim abortusom nakon silovanja.
(e) Genitalni pregled ena
227. U mnogim kulturama, potpuno je neprihvatljivo penetrirati vaginu ene koja je devica bilo ime, pa
makar to bio spekulum, prst ili bris. Ako ena pri spoljanjem pregledu pokazuje jasne znake silovanja, onda
nije neophodno sprovesti unutranji genitalni pregled. Nalazi genitalnog pregleda mogu da ukljue:
(i) Male rascepe vulve. Oni mogu biti akutni i prouzrokovani prekomernim rastezanjem. Obino u potpunosti
iscele, ali u sluaju ponovljene traume mogu ostati oiljci;
(ii) Oguljotine enskih genitalija. Mogu biti prouzrokovane kontaktom sa nekim hrapavim, grubim
predmetima, kao to su nokti ili prstenje;
(iii). Rascepe vagine. One su retki, ali ako su prisutni, mogu biti u vezi sa atrofijom tkiva ili prethodnom
hirurkom intervencijom. Ne mogu se razlikovati od rezova prouzrokovanih uvlaenjem otrih predmeta.
228. Retko se moe otkriti bilo kakav fizikalni nalaz ako se enske genitalije pregledaju u trenutku kada je
prolo vie od nedelju dana od agresije. A jo kasnije, kada je ena moda imala nove seksualne aktivnosti
91

G. Hinshelwood, Gender-based persecution, Toronto, United Nations Expert Group Meeting on Gender-based
Persecution, 1997.
63

(dobrovoljne ili ne), ili rodila dete, postaje gotovo nemogue da se bilo kakav nalaz pripie nekom
specifinom incidentu navodnog zlostavljanja. Prema tome, najznaajniji element medicinske procene moe
biti ispitivaeva procena informacija o pozadini incidenta (na primer, poklapanje izmeu tvrdnje o
zlostavljanju i konstatovanih akutnih lezija) i rtvinog opteg ponaanja, imajui u vidu kulturni kontekst
eninog iskustva.
(f) Genitalni pregled mukaraca
229. Mukarci koji su bili podvrgnuti torturi genitalne oblasti, ukljuujui gnjeenje, uvrtanje i upanje
monica ili direktnu traumu u taj deo, obino se u akutnom periodu ale na bol i preteranu osetljivost. Mogu
se uoiti hiperemija, izraeno oticanje i ekhimoze. Mokraa moe da sadri veliki broj eritrocita i leukocita.
Ako se uoi prisustvo nekog otoka, treba odrediti da li je to hidrokela, hematokela ili ingvinalna hernija. U
sluaju ingvinalne hernije, ispitiva ne sme da opipava semenovod iznad otoka. Sa hidrokelom ili
hematokelom, normalne strukture semenovoda se obino mogu opipavati. Hidrokela potie od preterane
akumulacije tenosti u tuniki vaginalis zbog upale testisa i njegovih apendiksa ili zbog smanjene drenae to
je propratna pojava limfne ili venske opstrukcije u semenovodu ili retroperitonealnom prostoru. Hematokela
predstavlja akumuluaciju krvi u tuniki vaginalis, to je posledica traume. Za razliku od hidrokele, kod nje
nema transiluminacije.
230. Testikularna torzija moe takoe da potekne od traume skrotuma. Sa ovom ozledom, semenik postaje
uvrnut u svojoj osnovi, to spreava dotok krvi u testis. To prouzrokuje jak bol i oticanje i to valja hitno
reavati hirurkim putem. Ukoliko se torzija odmah ne smanji, doi e do infarkta testisa. U zatvorskim
uslovima, gde lekarska nega moe biti uskraena, mogu se uoiti kasne posledice ove povrede.
231. Pojedinci koji su bili podvrgnuti torturi skrotuma mogu da pate od hronine infekcije urinarnog trakta,
erektivne disfunkcije ili atrofije testisa. Simptomi PTSP-a nisu neuobiajeni. U hroninoj fazi, moe biti
sasvim nemogue skrotalnu patologiju prouzrokovanu torturom razlikovati od patologije prouzrokovane
nekim drugim patolokim procesima. Ukoliko se prilikom kompletnog urolokog pregleda ne otkriju nikakve
fizike abnormalnosti onda urinarne simptome, impotenciju ili druge seksualne probleme treba objanjavati
psiholokim razlozima. Oiljci na koi skrotuma i penisa se ponekad vrlo teko mogu uoiti. Iz tog razloga,
odsustvo oiljaka na tim specifinim mestima ne pokazuje odsustvo torture. S druge strane, prisustvo oiljaka
obino znai da je pretrpljena velika trauma.
(g) Pregled analne oblasti
232. Posle analnog silovanja ili umetanja predmeta u mar osoba oba pola, moe doi do viednevnog ili
vienedeljnog bola i krvarenja. To esto dovodi do konstipacije, koja se moe pogorati loom ishranom,
kakva je u mnogim zatvorima. Mogu se takoe pojaviti i gastrointestinalni i urinarni simptomi. U akutnoj
fazi, bilo kakvo ispitivanje, pored uobiajenog vizuelnog pregleda, moe da zahteva lokalnu ili optu
anesteziju i treba da ga izvede specijalista. U hroninoj fazi, vie simptoma moe da istraje i njih valja ispitati.
Mogu postojati analni oiljci neuobiajene veliine ili poloaja, i njih treba dokumentovati. Analne fisure
mogu potrajati godinama, ali je one nastale torturom najee nemogue razlikovati od onih nastalih nekim
drugim mehanizmima. Prilikom pregleda anusa, treba traiti i dokumentovati sledee nalaze:
(i). Fisure. Fisure ne predstavljaju dovoljno specifinu pojavu, budui da se mogu desti i u brojnim
normalnim situacijama (konstipacija, loa higijena). Ipak, ako su uoene u akutnoj situaciji (u roku od 72
asa), fisure predstavljaju specifiniji nalaz i mogu se smatrati dokazom penetracije;
(ii) Rascepi mara, sa krvavljenjem ili bez njega;
(iii) Nenormalno glatka povrina koe u obliku lepeze. Kada se ovakvi oiljci nalaze izvan sredinje linije (to
jest, kad nisu na 12 ili 6 sati), mogu biti indikator traume penetracije;
(iv) Ispupenja koe u obliku krpica ili privezaka, to moe biti rezultat zarastanja;
(v) Gnojni iscedak iz mara. Treba napraviti kulture na gonoreju i hlamidiju u svim sluajevima navodne
rektalne penetracije, ak i kad se ne primeuje gnoj.

64

E. Specijalizovani dijagnostiki testovi

233. Dijagnostiki testovi ne predstavljaju sutinski deo klinike procene linosti koja tvrdi da je preivela
torturu. U mnogim sluajevima, anamnestiki podaci i fizikalni pregled su sasvim dovoljni. Ipak, postoje
okolnosti u kojima takvi testovi predstavljaju korisne elemente dokaznog materijala (na primer, kada se eli
zapoeti sudski proces protiv predstavnika vlasti ili kada se trai kompenzacija). U tim sluajevima pozitivan
test moe da odlui o ishodu. Pored toga, ako se dijagnostiki testovi sprovode u terapeutske svrhe, rezultate
treba ukljuiti u kliniki izvetaj. Ipak, isto kao i kod fizikalnog pregleda, odsustvo pozitivnog rezultata na
nekom dijagnostikom testu ne sme da se shvati kao da torture uopte nije ni bilo. Ima mnogo situacija gde
dijagnostiki testovi nisu dostupni iz tehnikih razloga, ali njihovo odsustvo ne bi trebalo nikad da obezvredi
pravilno napisan izvetaj. Kada su kapaciteti dijagnostikih slubi ogranieni, klinike potrebe treba da uvek
imaju prednost nad korienjem slubi u strogo sudskomedicinske svrhe (vie o ovome u Aneksu II).

65

POGLAVLJE VI

PSIHOLOKI DOKAZI TORTURE

A. Opta razmatranja
1. Centralna uloga psiholoke procene
234. Uopteno je miljenje da je tortura izuzetno ivotno iskustvo koje moe da prouzrokuje irok spektar
fizike i psiholoke patnje. Veina kliniara i istraivaa se slau da je ekstremna priroda dogaaja torture
sama po sebi dovoljno snana da prouzrokuje mentalne i emocionalne posledice, bez obzira na psiholoki
status pojedinca pre torture. Meutim, psiholoke posledice torture se deavaju u kontekstu linog pridavanja
znaaja, razvoja linosti i drutvenih, politikih i kulturnih faktora. Iz tog se razloga ne moe pretpostaviti da
svi oblici torture imaju isti ishod. Na primer, psiholoke posledice izvrenja smrtne kazne koja se ukida u
poslednjem trenutku nisu iste kao posledice seksualne agresije, a izolacija i zatvaranje u samicu verovatno
nee proizvesti iste posledice kao dela fizike torture. Slino tome, ne moe se pretpostaviti da e posledice
zatvaranja i torture odrasle osobe biti iste kao i kod deteta. Ipak, postoje prilino redovne grupe simptoma i
psiholokih reakcija koje su uoene i dokumentovane kod rtava torture.
235. Poinioci esto pokuavaju da opravdaju svoja dela torture i zlostavljanja potrebom da se prikupe
informacije. Ovakvo predstavljanje prikriva svrhu torture i njene namerne posledice. Jedan od osnovnih
ciljeva torture je da se pojedinac dovede do krajnje bespomonosti i oaja, to moe dovesti do pogoranja
kognitivnih i emocionalnih funkcija i funkcija ponaanja.92 Prema tome, tortura je sredstvo napada na
ovekove osnovne oblike psiholokog i drutvenog funkcionisanja. U takvim okolnostima, muitelj se trudi
ne samo da rtvu fiziki onesposobi ve i da dezintegrie njenu linost. Muitelj pokuava da uniti rtvin
oseaj ukorenjenosti u porodicu i drutvo kao ljudsko bie sa svojim snovima, nadama i aspiracijama za
budunost. Dehumanizujui i slamajui volju svojih rtava, muitelji daju zastraujue primere onima koji
kasnije dolaze u kontakt sa rtvom. Na taj nain, tortura moe da slomi ili nagrize volju itavih zajednica.
Pored toga, ona moe da duboko oteti intimne odnose izmeu suprunika, roditelja, dece, drugih lanova
porodice, kao i odnose izmeu rtava i njihovih zajednica.
236. Vano je shvatiti da ne razvijaju svi koji su bili podvrgnuti torturi mentalne bolesti koje se mogu
dijagnostikovati. Ipak, mnoge rtve doivljavaju duboke emotivne reakcije i psiholoke simptome. Glavni
psihijatrijski simptomi povezani sa torturom su PTSP i velika depresija. Iako ti poremeaji postoje i u optoj
populaciji, njihova uestalost je mnogo vea kod traumatizovanih ljudi. Jedinstvene kulturne, drutvene i
politike implikacije koje tortura ima za svakog pojedinca utiu na njegovu ili njenu sposobnost da opie
torturu i govori o njoj. To su znaajni faktori koji doprinose psiholokom i drutvenom uticaju torture i oni se
moraju imati u vidu kada se sprovodi procena pojedinaca ija se kultura razlikuje od ispitivaeve. Istraivanja
koja obuhvataju vie kultura pokazuju da fenomenoloki ili deskriptivni metodi predstavljaju najracionalniji
pristup u procenjivanju psiholokih ili psihijatrijskih poremeaja. Ono to se u jednoj kulturi smatra
poremeenim ponaanjem ili boleu, u nekoj drugoj kulturi ne mora biti doivljeno kao patologija.93 94 95 U
periodu posle Drugog svetskog rata, odigrao se napredak u razumevanju psiholokih posledica nasilja. Uoeni
su i dokumentovani izvesni psiholoki simptomi i grupe simptoma meu rtvama torture i drugih tipova
nasilja.
237. Poslednjih godina, dijagnoza PTSP-a se sve vie primenjuje na sve raznovrsnije grupe pojedinaca koji
pate od uticaja vrlo raznovrsnih tipova nasilja. Meutim, korisnost ove dijagnoze u ne-zapadnim drutvima
jo uvek nije ustanovljena. Ipak, empirijski materijal sugerie da postoje visoke stope PTSP-a i depresivnih
92

G. Fischer i N. F.Gurris,Grenzverletzungen: Folter und sexuelle Traumatisierung , Praxis der sychotherapie Ein integratives
Lehrbuch fr Psychoanalyse und Verhaltenstherapie, W. Senf i M. Broda, ed., Stuttgart, Thieme, 1996.
93
A. Kleinman, Anthropology and psychiatry: the role of culture in cross-cultural research on illness and care, lanak predstavljen
na regionalnom simpozijumu Svetskog psihijatrijskog udruenja o psihijatriji i srodnim disciplinama, 1986
94
T. Engelhardt, The concepts of health and disease, Evaluation and Explanation in the Biomedical Sciences, H. T. Englehardt i S.
F. Spicker, ed ., Dordrecht, D. Reidel Publishing, 1975:125-141
95
J. Westermeyer, Psychiatric diagnosis across cultural boundaries, American Journal of psychiatry, 142(7) 1985:798-805

66

simptoma meu traumatizovanim izbeglicama raznog etnikog i kulturnog porekla.96 97 98 Studija o depresiji i
kulturi koju je sprovelo Svetsko psihijatrijsko udruenje prua o tome korisne informacije.99 Iako su neki
simptomi prisutni u raznim kulturama, to ne moraju nuno da budu oni koji ljudima zadaju najvie nevolje.

2. Kontekst psiholoke procene

238. Procene se sprovode u raznim politikim kontekstima, a to dovodi do znaajnih razlika naina na koji
treba sprovoditi procenu. Lekar ili psiholog mora prilagoditi sledee smernice datoj situaciji i cilju procene
(vidi Poglavlje III, deo C.2).
239. Da li se neko pitanje moe bezbedno postaviti zavisi od stepena u kom se mogu osigurati poverljivost i
bezbednost. Na primer, 15-minutni pregled koji u zatvoru obavlja lekar koji dolazi u posetu, ne moe da ima
isti tok kao i forenziki pregled u privatnoj ordinaciji koji moe da traje nekoliko sati. Pojavljuju se i dodatni
problemi kada se pokua da se utvrdi da li su psiholoki simptomi ili neoubiajeni oblici ponaanja patoloki
ili adaptivni. Kada se vri pregled osobe koja je jo uvek u zatoenitvu ili izloena znaajnoj pretnji ili
pritisku, neki simptomi mogu biti adaptivni. Na primer, smanjeno interesovanje za aktivnosti ili oseanja
odvojenosti ili otuenja se mogu razumeti kod osobe koja se nalazi u samici. Isto tako, preterana opreznost i
tenja ka izbegavajuem ponaanju mogu da budu neophodni za pojedince koji ive u represivnim
drutvima.100 Ogranienja izvesnih uslova za razgovor, meutim, ne treba da spree tenju da se primene
smernice izloene u ovom priruniku. Posebno je bitno da se u tekim okolnostima implicirane vlade i vlasti
smatraju vezanim za te standarde koliko je to mogue.

B. Psiholoke posledice torture

1. Stvari o kojima treba voditi rauna
240. Pre nego to uemo u tehniki opis simptoma i psihijatrijskih klasifikacija, valja napomenuti da se
psihijatrijske klasifikacije generalno smatraju zapadnim medicinskim konceptima i da njihova primena na nezapadne populacije predstavlja, implicitnu ili eksplicitnu, tekou. Moe se tvrditi da zapadne kulture pate od
preterane medikalizacije psiholokih procesa. Ideja da duevna patnja predstavlja poremeaj koji poiva u
pojedincu i da se ona sastoji od grupe tipinih simptoma moe biti neprihvatljiva mnogim lanovima nezapadnih drutava. Ipak, postoje znaajni dokazi biolokih promena koje se deavaju u okviru PTSP-a i, iz te
perspektive, PTSP je sindrom koji se moe dijagnostikovati i podvrgnuti biolokom i psiholokom leenju.101
Kolikogod je to mogue, lekar ili psiholog koji sprovode procenu treba da pokuaju da mentalnu patnju
postave u kontekst verovanja i kulturnih normi pojedinca. Ovo ukljuuje uzimanje u obzir politikog
konteksta, kao i kulturolokih i religijskih verovanja. Imajui u vidu teinu torture i njenih posledica, prilikom
sprovoenja psiholoke procene, bolje je uspostaviti otvoren odnos zasnovan na sluanju pacijenta i
razgovoru s njim, nego uriti da se to pre postavi dijagnoza i klasifikuje. U idealnom sluaju, takav e stav
rtvi poruiti da se njene tegobe i patnja shvataju kao stvarne i potpuno normalne s obzirom na okolnosti. U
tom smislu, empatijski stav moe da rtvi donekle pomogne protiv iskustva otuenja.

96

R. F. Mollica and others, The effect of trauma and confinement on functional health and mental health status of Cambodians living
in Thailand-Cambodia border camps, Journal of the American Medical Association (JAMA), vol. 270 (1993), str. 581-586..
97
J. D. Kinzie i drugi. The prevalence of posttraumatic stress disorder and its clinical significance among Southeast Asian refugees,
American Journal of Psychiatry, vol. 147 (7) (1990), str. 913-917.
98
K. Allden i drugi, Burmese political dissidents in Thailand: trauma and survival among young adults in exile, American Journal
of Public Health, vol. 86 (1996), str. 1561-1569
99
N. Sartorius, Cross-cultural research on depression, Psycho-pathology, vol. 19 (2) (1987), str. 6-11
100
M. A. Simpson, What went wrong?: diagnostic and ethical problems in dealing with the effects of torture and repression in South
Africa, Beyond Trauma: Cultural and Societal Dynamics, R. J. Kleber, C. R. Figley, B. P. R. Gersons, eds. (New York, Plenum
Press, 1995), str.188-210
101
M. Friedman i J. Jaranson, The Applicability of the post-traumatic concept to refugees, Amidst Peril and Pain: The Mental
Health and Well-being of the Worlds Refugees, A. Marsella et al., ed., Washington, American Psychological Association, 1994:207227

67

2. Uobiajeni psiholoki odgovori

(a) Ponovno doivljavanje traume
241. rtva moe doivljavati iznenadno vraanje u svest slika i prizora traumatskog dogaaja (flebekovi) i
nametljiva seanja u kojima se traumatski doivljaj stalno iznova proivljava, ak i kad je osoba budna i
svesna, ili none more koje se stalno vraaju i koje sadre elemente traumatskog dogaaja u njihovom
originalnom ili simbolikom obliku. Uas povezan sa bilo im to simbolizuje ili podsea na traumu se esto
manifestuje nepoverenjem i strahom od osoba koje imaju mo, ukljuujui i lekare i psihologe. U zemljama
ili situacijama gde vlasti uestvuju u krenju ljudskih prava, nepoverenje i strah od osoba na vlasti ne treba
shvatati kao neto patoloko.
(b) Izbegavanje i emocionalna otupelost
(i) izbegavanje bilo kakvih misli, razgovora, aktivnosti, mesta ili osoba koje podstiu seanje na
traumu;
(ii) duboka emocionalna ukoenost;
(iii) snaan gubitak interesovanja za sebe i drutvo;
(iv) nemogunost priseanja nekog vanog aspekta traume.
(c) Hiper-pobuenost
(i) tekoa da se zaspe ili ostane u snu;
(ii) razdraljivost ili izlivi besa;
(iii) tekoa koncentrisanja;
(iv) preterana budnost i oprez, preterana reakcija na iznenadni podraaj;
(v) opta anksioznost;
(vi) ponestajanje daha, znojenje, suenje usta, vrtoglavica ili gastro-intestinalni problemi.
(d) Simptomi depresije
242. Mogu biti prisutni sledei simptomi depresije: depresivno raspoloenje, ahedonija (upadljivo smanjeno
interesovanje ili zadovoljstvo u aktivnostima), poremeaji apetita ili gubitak telesne teine, insomnija ili
hipersomnija, psihomotoriki nemir ili usporenost, umor i nedostatak energije, oseanje bezvrednosti,
preterano oseanje krivice, tekoa da se zadri panja, odri koncentracija ili prizove neko seanje, misli o
smrti i umiranju, bavljenje idejom samoubistva, i pokuaji samoubistva.
(e) Naruena slika o sebi i oseanje uskraene budunosti
243. rtva je ubeena da je nepopravljivo oteena i da je pretrpela nepovratnu promenu linosti.102 Ima
oseaj skraene budunosti, bez ikakvih oekivanja u pogledu karijere, braka, porodice, dece ili normalnog
trajanja ivotnog veka.
(f) Disocijacija, depersonalizacija i atipino ponaanje
244. Disocijacija je kidanje psiholoke celine sainjene od svesti, samoopaanja, seanja i delovanja. Osoba
moe biti odseena od (ili biti nesvesna) izvesnih dela, ili se oseati podeljenom na dvoje, kao da sebe
posmatra sa strane. Depersonalizacija je oseaj da smo odvojeni od sebe samih ili naih tela. Problemi u
kontroli impulsa rezultiraju oblicima ponaanja koje rtva smatra vrlo netipinim za svoju pretraumatsku
linost. Osoba koja je ranije bila vrlo oprezna moe da usvoji vrlo rizine oblike ponaanja.
(g) Somatske tegobe
245. Somatski simptomi kao bol, glavobolja ili druge fizike tegobe, sa objektivnim nalazima ili bez njih, su
uobiajeni problemi rtava torture. Bol moe da bude jedina manifestna tegoba, a moe menjati lokaciju i
intenzitet. Somatski simptomi mogu biti direktno prouzrokovani fizikim posledicama torture ili, pak, mogu
biti psiholokog porekla. Na primer, bol (svih tipova) moe biti direktna fizika posledica torture, ali takoe
moe biti i psiholokog porekla. Tipine somatske tegobe ukljuuju bol u leima, bolove u kostima i miiima

102
N. R. Holtan, How medical assessment of victims of torture relates to psychiatric care, Caring for Victims of Torture, J. M.
Jaranson i M. K. Popkin, ed., Washington, American Psychiatric Association, 1998:107-113.

68

i glavobolje (esto usled ozleda glave). Glavobolje su vrlo rasprostranjene meu rtvama torture i esto vode
hroninim post-traumatskim glavoboljama. Takoe ih mogu prouzrokovati ili pogorati napetost i stres.
(h) Seksualna disfunkcija
246. Seksualna disfunkcija je vrlo esta meu rtvama torture, naroito meu onima koje su preivele
seksualnu torturu ili silovanje, ali nije ograniena samo na njih (vidi Poglavlje V, deo D.8).
(i) Psihoza
247. Kulturne i jezike razlike mogu biti u korenu pogrenih dijagnoza psihoze. Pre nego to se neko oznai
kao psihotian, simptomi se moraju proceniti u rtvinom specifinom kulturnom kontekstu. Psihotine
reakcije mogu biti kratke ili duge, a simptomi se mogu pojaviti dok je osoba zatvorena i podvrgnuta torturi ili
kasnije.
Mogui su sledei nalazi:
(i)
(ii)
(iii)
(iv)

(v)
(vi)

Deluzije (sumanutosti);
auditivne, vizuelne, taktilne i olfaktivne halucinacije;
bizarna ideacija i ponaanje;
iluzije ili perceptivne distorzije koje mogu zadobiti oblik pseudo-halucinacija bliskih pravim
psihotinim stanjima. Pogrena percepcija i halucinacije koje se deavaju prilikom padanja u san
ili buenja su uobiajene u optoj populaciji i ne znae psihozu. Nije neuobiajeno za rtve
torture da izvetavaju kako povremeno uju krike, da ih zovu po imenu ili da vide senke, ali da
nemaju sigurne znake ili simptome psihoze;
paranoja i ideje proganjanja;
ponavljanje psihotinih poremeaja ili poremeaja raspoloenja sa psihotinim obelejima moe
da se razvije kod onih koji imaju istoriju mentalne bolesti. Pojedinci sa istorijom bipolarnog
poremeaja, povratne velike depresije ili izofrenog poremeaja mogu doiveti novu epizodu tog
poremeaja.

(j) Zloupotreba toksinih supstanci

248. Zloupotreba alkohola i droga se esto sekundarno razvija kod rtava torture kao nain brisanja
traumatskih seanja, uspostavljanja ravnotee oseanja i ovladavanja anksioznou.
(k) Neuropsiholoka oteenja
249. Tortura moe da proizvede fiziku traumu koja dovodi do raznih nivoa oteenja mozga. Udarci u glavu,
uguenje i dugotrajna neishranjenost mogu da imaju dugotrajne neuroloke i neuropsiholoke posledice koje
se ponekad ne mogu lako otkriti fizikalnim pregledom. Kao i u svim drugim sluajevima oteenja mozga
koji se ne mogu dokumentovati procedurama radiolokog snimanja ili drugim medicinskim procedurama,
neuropsiholoka procena i testiranje mogu da budu jedini pouzdani nain dokumentovanja posledica. Vrlo
esto se deava da se ciljni simptomi takve procene preklapaju sa simptomatologijom PTSP-a i velikog
depresivnog poremeaja. Oscilacije ili deficiti nivoa svesti, orijentacije, panje, koncentracije, memorije i
egzekutivnog funkcionisanja mogu da potiu kako od funkcionalnih poremeaja tako i od organskih uzroka.
Stoga su neophodni specijalizacija u neuropsiholokoj proceni i svest o kulturolokim dimenzijama koje utiu
na validnost normi i instrumenata neuropsiholoke procene (vidi deo C.4 dole).

3. Dijagnostike klasifikacije
250. Budui da su glavne tegobe i najuoljiviji nalazi kod rtava torture vrlo raznovrsni i menjaju se u
zavisnosti od rtvinog jedinstvenog ivotnog iskustva i njenog drutvenog i politikog konteksta, preporuuje
se da se procenjivai upoznaju sa najeim dijagnostikovanim poremeajima meu rtvama traume i torture.
Takoe, nije neuobiajeno da se otkrije prisustvo vie od jednog poremeaja, budui da postoji jak
komorbiditet mentalnih poremeaja povezanih sa traumom. Razliite manifestacije anksioznosti i depresije su
najei simptomi koji potiu od torture. Ponekad se gore-opisana simptomatologija klasifikuje u kategorije
anksioznosti i poremeaja raspoloenja. Dva glavna sistema klasifikacije su Meunarodna statistika
klasifikacija bolesti i s njima povezanih problema zdravlja (ICD-10) Mentalni poremeaji i poremeaji

69

ponaanja, Svetske zdravstvene organizacije103 i Dijagnostiki i statistiki prirunik mentalnih poremeaja

(DSM-IV), Amerikog psihijatrijskog udruenja.104 Radi kompletnog opisa dijagnostikih kategorija, italac
treba da pogleda ICD-10 i DSM-IV. Na e se prikaz usredsrediti na najee dijagnoze povezane sa
traumom: PTSP, veliku depresiju i trajnu promenu linosti.
(a) Depresivni poremeaji
251. Depresivna stanja su gotovo sveprisutna meu rtvama torture. U kontekstu procene posledica torture,
problematino je pretpostaviti da su PTSP i veliki depresivni poremeaj dva posebna patoloka entiteta sa
jasno razliitim etiologijama. Depresivni poremeaji ukljuuju veliku depresivni poremeaj, bilo da je re o
jednoj ili vie ponavljanih epizoda.
Depresivni poremeaji mogu biti prisutni sa ili bez psihotinih, katatoninih, melanholinih ili atipinih
obeleja. Prema DSM-IV, da bi se postavila dijagnoza velike depresivne epizode, mora biti prisutno pet ili
vie sledeih simptoma tokom istog dvonedeljnog perioda i predstavljati promenu u odnosu na prethodno
funkcionisanje (pri emu najmanje jedan od simptoma mora biti depresivno raspoloenje ili gubitak
interesovanja ili zadovoljstva): (1) depresivno raspoloenje, (2) upadljivo smanjeno interesovanje ili
zadovoljstvo u svim ili gotovo svim aktivnostima, (3) gubitak telesne teine ili promena apetita, (4)
psihomotorna agitacija (nemir) ili retardacija (usporenost), (5) insomnija ili hipersomnija, (6) umor ili
nedostatak energije, (7) oseanje bezvrednosti ili preterano ili neprimereno oseanje krivice, (8) smanjena
sposobnost miljenja i koncentracije, i (9) ponavljajue misli o smrti i samoubistvu. Da bi se postavila ova
dijagnoza, simptomi moraju da prouzrokuju znaajnu patnju ili oteenje socijalnog ili profesionalnog
funkcionisanja, i ne smeju biti prouzrokovani nekim fiziolokim poremeajem ili objanjeni nekom drugom
DSM-IV dijagnozom.
(b) Post-traumatski stresni poremeaj
252. Dijagnoza koja se najee povezuje sa psiholokim posledicama torture je PTSP. Veza izmeu torture i
ove dijagnoze je postala vrlo jaka i uvreena meu zdravstvenim radnicima, imigracionim organima i
obavetenim laicima. To je stvorilo pojednostavljenu i pogrenu predstavu da je PTSP glavna psiholoka
posledica torture.
253. Definicija PTSP-a koju daje DSM-IV se dobrim delom zasniva na prisustvu poremeaja pamenja u vezi
sa traumom, kao to su nametljiva seanja, none more i nesposobnost da se prizovu u svest neki vani
aspekti traume. Osoba ne moe da se precizno seti specifinih detalja dogaaja torture, ali moe da se seti
najbitnijih aspekata tog iskustva. Na primer, moe da se seti da je bila nekoliko puta silovana, ali ne moe da
prui tane datume, mesta, i detalje o kontekstu ili poiniocima. U tim okolnostima, nesposobnost priseanja
preciznih detalja pre podrava nego to obezvreuje verodostojnost rtvine ispovesti. Glavni aspekti ispovesti
e ostati isti i u potonjim razgovorima. Dijagnoza PTSP-a koju daje ICD-10 je vrlo slina dijagnozi iz DSMIV. Prema DSM-IV, PTSP moe biti akutni, hronini ili odloeni. Simptomi moraju da traju due od mesec
dana, a poremeaj mora da prouzrokuje znaajnu patnju ili oteenje u funkcionisanju. Da bi se PTSP
dijagnostikovao, osoba je morala biti izloena traumatskom dogaaju koji je predstavljao pretnju po njen
ivot ili ivot drugih i koji je proizveo snaan strah, bespomonost ili uas. Dogaaj je morao biti stalno
iznova proivljavan na jedan od sledeih naina: nametljiva uznemirujua priseanja na dogaaj, esti
uznemirujui snovi o dogaaju, ponaanje ili oseanje kao da se dogaaj opet zbiva (ukljuujui halucinacije,
flebekove i iluzije), snano psiholoko uznemirenje prilikom izlaganja neemu to podsea na dogaaj, i
fizioloke reakcije na sve to podsea ili simbolizuje aspekte dogaaja.
254. Pojedinac mora da pokazuje istrajno izbegavanje stimulusa povezanih sa traumatskim dogaajem ili da
pokae opti manjak reaktivnosti, u najmanje tri sledea aspekta: (1) pokuaji da se izbegnu misli, oseaji ili
razgovori povezani sa traumom; (2) pokuaji da se izbegnu aktivnosti, mesta ili osobe koje rtvu podseaju na
traumu; (3) nesposobnost priseanja nekog vanog aspekta traume; (4) smanjeno interesovanje za znaajne
aktivnosti; (5) izolacija ili otuenje od drugih; (6) ogranieni afekt; (7) odsustvo bilo kakvih oekivanja od
budunosti / doivljaj skraene budunosti. Jo jedan uslov za uspostavljanje DSM-IV dijagnoze PTSP-a jeste
istrajavanje simptoma poviene pobuenosti - koji nisu postojali pre traume - u barem dva od sledeih
103
104

World Health Organization, Geneva,1994.

American Psychiatric Association, Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders, 4th ed.,Washington, 1994.

70

elemenata: tekoe uspavljivanja ili ostajanja u snu, razdraljivost ili izlivi besa, tekoe koncentrisanja,
preterana budnost i oprez, i preterana reakcija trzanja na neoekivani podraaj.
255. Simptomi PTSP-a mogu biti hronini ili se menjati tokom duih vremenskih perioda. U nekim periodima
klinikom slikom preovlauju simptomi razdraljivosti i hiper-pobuenosti. Obino rtva tada prijavljuje i
pojaana nametljiva seanja, none more i flebekove. U drugim periodima, rtva moe izgledati relativno
asimptomatina ili emocionalno stegnuta i povuena. Mora se imati na umu da neispunjavanje dijagnostikih
kriterijuma PTSP-a ne znai da se tortura nije desila. Prema ICD-10, u izvesnom broju sluajeva PTSP moe
da se tokom mnogih godina odvija hronino i na kraju dovede do trajne promene linosti.
(c) Trajna promena linosti
256. Posle katastrofinog ili dugotrajnog ekstremnog stresa, poremeaji odrasle linosti se mogu desiti kod
osoba koje prethodno nisu imale poremeaj linosti. Tipovi ekstremnog stresa koji moe da promeni linost
ukljuuju iskustva koncentracionog logora, katastrofe, dugotrajnog zatoenitva sa stalnom mogunou da se
bude ubijen, izlaganja situacijama opasnim po ivot (rtve terorizma, na primer), i torture. Prema ICD-10,
dijagnozu trajne promene linosti treba postaviti samo kada postoje dokazi konane, znaajne i istrajne
promene pojedinevog obrasca percepcije, odnoenja, i miljenja o okolini i sebi, propraene nepromenljivim
i neprilagoenim oblicima ponaanja koji nisu postojali pre traumatskog iskustva. Dijagnoza iskljuuje
promene koje su manifestacije neke druge mentalne bolesti ili rezidualni simptomi nekog prethodnog
mentalnog poremeaja, kao i promene linosti i ponaanja koje potiu od bolesti, disfunkcije ili oteenja
mozga.
257. Da bi se postavila ICD-10 dijagnoza trajne promene linosti nakon katastrofinog iskustva, promene
linosti moraju postojati u minimalnom trajanju od dve godine posle izlaganja katastrofinom iskustvu. ICD10 naglaava da stres mora biti tako ekstreman da nije neophodno da se razmilja o osetljivosti pojedinca da
bi se objasnio duboki uticaj stresa na linost. Ta se promena linosti odlikuje neprijateljskim ili
nepoverljivim stavom prema svetu, povlaenjem od drutva, otuenjem, oseanjima praznine i beznadenosti
i hroninim oseajem da ovek sedi na iglama (kao da je stalno ugroen).
(d) Zloupotreba supstanci
258. Kliniari su uoili da se zloupotreba droga i alkohola kod rtava torture esto razvija sekundarno kao
nain potiskivanja traumatskih seanja, regulisanja neprijatnih oseanja i kontrole anksioznosti. Iako je
komorbiditet PTSP-a sa drugim poremeajima uobiajen, ima malo sistematskog istraivanja zloupotrebe
supstanci meu rtvama torture. Literatura o ljudima koji pate od PTSP-a moe da obuhvati i rtve torture,
kao to su izbeglice, ratni zarobljenici i veterani oruanih sukoba, i moe da prui neto informacija. Studije
izvedene na tim grupama pokazuju da se uestalost zloupotrebe supstanci razlikuje u raznim etnikim i
kulturnim grupama. Bivi ratni zarobljenici sa PTSP-om su bili pod povienim rizikom od zloupotrebe
supstanci a i veterani su imali visoke stope komorbiditeta PTSP-a i zloupotrebe supstanci.105 106 107 108 109 110 111
112
Ukratko, istraivanja drugih populacija izloenih post-traumatskom stresnom poremeaju jasno pokazuju
da je zloupotreba supstanci mogua komorbidna dijagnoza za rtve torture.
(e) Druge dijagnoze
105

P. J. Farias, Emotional distress and its socio-political correlates in Salvadoran refugees: analysis of a clinical sample, Culture,
Medicine and Psychiatry, 15 1991:167-192.
106
A. Dadfar, The Afghans: bearing the scars of a forgotten war, Amidst Peril and Pain, A. Marsella et al., ed., Washington,
American Psychological Association, 1994.
107
G. W. Beebe, Follow-up studies of World War II and Korean war prisoners, II: Morbidity, disability, and malajustments,
American Journal of Epidemiology, 101 1975:400-422.
108
B. E. Engdahl et al., The comorbidity and course of psychiatric disorders in a community sample of former prisoners of war,
American Journal of Psychiatry, 155 1998:1740-1745.
109
T. M. Keane i J. Wolfe, Comorbidity in post-traumatic stress disorder: an analysis of community and clinical studies, Journal of
Applied Social Psychology, 20 (21,1) 1990:1776-1788.
110
R. A. Kulka et al., Trauma and the Vietnam War Generation: Report of Findings from the National Vietnam Veterans Readjustmen
Study, New York, Brunner/Mazel, 1990.
111
K. Jordan et al., Lifetime and current prevalence of specific psychiatric disorders among Vietnam veterans and controls, Archives
of General Psychiatry, 48 (3) 1991:207-215.
112
A. Y. Shalev, A. Bleich, R. J. Ursano, Post-traumatic stress disorder: somatic comorbidity and effort tolerance , Psychosomatics,
31 (2) 1990:197-203.

71

259. Kao to ovde izloeni katalog simptoma jasno pokazuje, pored PTSP-a, postoje i druge dijagnoze koje
treba uzeti u obzir, kao to su veliki depresivni poremeaj i trajna promena linosti. Druge mogue dijagnoze
ukljuuju (ali se ne ograniavaju samo na):
(i) Generalizovani anksiozni poremeaj, koji se odlikuje preteranom anksioznou i zabrinutou
zbog itavog niza raznih dogaaja ili aktivnosti, motorikom napetou i poveanom neurovegetativnom
aktivnou;
(ii) Panini poremeaj, koji se manifestuje ponavljanim i neoekivanim napadima snanog straha ili
nelagodnosti, ukljuujui simptome kao to su znojenje, ponestajanje daha, drhtanje, lupanje srca, vrtoglavica,
munina, i talasi hladnoe ili toplote;
(iii) Akutni stresni poremeaj, koji ima sutinski iste simptome kao i PTSP, ali se moe
dijagnostikovati u okviru perioda do mesec dana od izlaganja traumatskom dogaaju;
(iv) Somatoformne poremeaje, sa fizikim simptomima koji se ne mogu objasniti nekom telesnom
boleu;
(v) Bipolarni poremeaj, koji ima manine ili hipomanine epizode sa povienim, ekspanzivnim ili
razdraljivim raspoloenjima, oseanjima veliine, smanjenom potrebom za snom, naviranjem ideja,
psihomotornim nemirom i sa njima povezanim psihotinim fenomenima;
(vi) Poremeaje prouzrokovane odreenim zdravstvenim stanjem kao to je, esto, oteenje mozga
sa posledinim oscilacijama ili deficitima nivoa svesti, orijentacije, panje, koncentracije, memorije ili
egzekutivnog funkcionisanja;
(vii) Fobije, kao to su socijalna fobija ili agorafobija.

C. Psiholoka/psihijatrijska procena
1. Etike i klinike napomene
260. Psiholoka procena moe da obezbedi kljune dokaze zlostavljanja rtava torture i to iz nekoliko razloga:
tortura esto prouzrokuje razorne psiholoke posledice, a naini torture su esto smiljeni tako da ne
ostavljaju za sobom nikakve fizike povrede ili, pak, ostavljaju takve fizike tragove koji ili nestaju ili nisu
specifini.
261. Psiholoka procena obezbeuje koristan materijal za sudsko-medicinska ispitivanja, molbe za dobijanje
politikog azila, razumevanje uslova u kojima se pribavljaju lana priznanja, razumevanje lokalnih naina
torture, prepoznavanje terapijskih potreba rtava, i, najzad, pribavljanje svedoanstava u okviru istraivanja o
krenjima ljudskih prava. Globalni cilj psiholoke procene je da se otkrije u kojoj se meri rtvina ispovest o
torturi podudara sa psiholokim nalazima ustanovljenim tokom procene. U tu svrhu, procena mora da prui
detaljan opis rtvine istorije, ispitivanje rtvinog mentalnog statusa, procenu njenog drutvenog
funkcionisanja i formulaciju klinikih utisaka (vidi Poglavlje III, deo C, i Poglavlje IV, deo E). Treba
postaviti i psihijatrijsku dijagnozu, ukoliko je ona primerena sluaju. Budui da su psiholoki simptomi kod
rtava torture toliko esti, snano se preporuuje da svaka procena torture obuhvati i psiholoku procenu.
262. Prilikom procene psiholokog statusa i postavljanja klinike dijagnoze treba uvek biti svestan kulturnog
konteksta. Svest o kulturno-specifinim sindromima i specifinim izrazima koji se u datom jeziku koriste da
se saopte simptomi patnje je od vrhunskog znaaja za voenje razgovora i formulisanje klinikih utisaka i
zakljuaka. Kada osoba koja vodi razgovor ima malo ili nimalo znanja o rtvinoj kulturi, pomo prevodioca je
od sutinske vanosti. U idealnom sluaju, prevodilac koji potie iz rtvine kulture poznaje jezik, obiaje,
religijske tradicije i druga verovanja koja se moraju uzeti u obzir tokom ispitivanja. Razgovor moe kod rtve
pobuditi strah i nepoverenje, a moda je i podsetiti na prethodna propitivanja. Da bi se smanjio efekat
retraumatizacije, treba da se rtvi prenese oseaj razumevanja njenog iskustva i kulturnog konteksta. Ovde je
neprimereno strogo potovanje klinike neutralnosti koja se koristi u nekim oblicima psihoterapije tokom
koje je kliniar neaktivan i kae vrlo malo. Kliniar treba da prenese poruku da je on ili ona rtvin pomaga i
da usvoji podravajui, neosuujui stav.

72

2. Proces razgovora
263. Kliniar bi trebalo da zapone proces razgovora tako to e detaljno objasniti proceduru koja e uslediti
(pitanja o psiho-socijalnoj istoriji, ukljuujui istoriju torture i sadanje psiholoko funkcionisanje) i tako to
e rtvu pripremiti za teke emocionalne reakcije koje pitanja mogu prouzrokovati. rtvi treba dati mogunost
da zahteva pauze, prekine razgovor u bilo kom trenutku, ili ode ako stres postane nepodnoljiv, uz mogunost
kasnijeg nastavka. Kliniar treba da bude paljiv i saoseajan tokom postavljanja pitanja, ali ipak objektivan u
svojoj klinikoj proceni. U isto vreme, treba da bude svestan svojih moguih reakcija na rtvu i opis torture,
to moe da utie na njegovu percepciju i prosuivanje.
264. Proces razgovora moe da rtvu podseti na ispitivanje tokom torture. Prema tome, mogu se razviti jaka
negativna oseanja prema kliniaru, kao to su strah, bes, odbojnost, bespomonost, konfuzija, panika ili
mrnja. Kliniar treba da dozvoli izraavanje i objanjavanje takvih oseanja i izrazi razumevanje za rtvino
teko stanje. Pored toga, treba da ima na umu i mogunost da je rtva jo uvek izloena proganjanju ili
pritiscima. Ako je neophodno, treba izbegavati pitanja o zabranjenim aktivnostima. Vano je imati u vidu
razloge zbog kojih se sprovodi psiholoka procena, budui da oni odreuju nivo poverljivosti koji ekspert
mora da potuje. Ako se procena verodostojnosti individualne tvrdnje o torturi trai u okviru sudske
procedure koju su zapoeli dravni organi, osoba koja se procenjuje mora biti obavetena da to znai da za
informacije date u izvetaju nee postojati obaveza lekarske poverljivosti. Meutim, ako zahtev dolazi od
osobe koja je pretrpela torturu, ekspert mora da potuje obavezu lekarske poverljivosti.
265. Kliniar koji obavlja medicinsku ili psiholoku procenu treba da bude svestan moguih emocionalnih
reakcija koje procena teke traume moe izazvati kako kod lica sa kojim se razgovora tako i kod lica koje
vodi razgovor. Te se emocionalne reakcije nazivaju transfer i kontra-transfer. Nepoverenje, strah, stid,
bes i krivica spadaju u tipine reakcije rtava torture, naroito kada se od njih trai da ispriaju ili se prisete
detalja njihove traume. Transfer se deava kada pacijent prenosi na kliniara oseanja vezana za prolost, ali
koja nisu shvaena kao takva, ve kao lina oseanja prema kliniaru. Pored toga, kliniarev emocionalni
odgovor, koji se naziva kontra-transfer, moe da utie na psiholoku procenu. Transfer i kontra-transfer su
uzajamno zavisni i interaktivni.
266. Mogui uticaj transfernih reakcija na proces procene postaje oit kada se uzme u obzir da e razgovor ili
pregled koji podrazumeva pripovedanje o detaljima traumatske istorije (ili priseanje na njih) dovesti do
izlaganja rtve uznemirujuim i neeljenim seanjima, mislima i oseanjima. Na taj nain, ak iako rtva
torture pristane na procenu s nadom neke koristi od nje, ovakvo izlaganje moe da obnovi traumatsko
iskustvo. To moe da obuhvati sledee fenomene.
267. Procenjivaeva pitanja se mogu doiveti kao prisilno izlaganje slino istrazi. Procenjiva se moe
doiveti kao voajer ili sadista, a osoba sa kojom se razgovara moe sebi postaviti pitanja, kao to su Zato
me tera da otkrijem i najsitniji uasni detalj onog to mi se desilo? Zato bi normalna osoba odabrala posao
gde mora da slua prie kao to je moja? Mora da ima neke udne motive!. Takoe mogu postojati
predrasude prema procenjivau zato to on nije bio zatvaran i muen. Stoga subjekt moe da procenjivaa
doivi kao da je na strani neprijatelja.
268. Procenjiva se doivljava kao neko ko ima mo, to je esto zaista i sluaj, pa mu se stoga ne mogu
poveriti izvesni aspekti traumatske istorije. Pored toga, kao to je esto sluaj sa osobama koje su jo uvek u
zatoenitvu, osoba moe da ima previe poverenja, ak i u situacijama kada procenjiva ne moe da
garantuje da nee biti osvete. Treba sve preduzeti da zatvorenici ne izlau sebe nepotrebnom riziku, naivno
verujui da e ih osoba sa strane zatititi. rtve torture mogu strahovati da e informacija poverena u
kontekstu procene dospeti do vlasti koje ih progone. Strah i nepoverenje mogu biti naroito jaki u sluajevima
u kojima su lekari ili drugi zdravstveni radnici uestvovali u torturi.
269. U mnogim okolnostima, procenjiva je pripadnik veinske kulturne ili etnike grupe, a osoba koja se
procenjuje pripadnik manjinske kulturne ili etnike grupe. Ta nejednakost moe da pojaa doivljenu ili
stvarnu neravnoteu moi i kod date osobe pojaa oseanje straha, nepoverenja ili prinudne potinjenosti. U
nekim sluajevima, naroito sa osobama koje su jo uvek zatoene, ova dinamika moe poticati mnogo vie
od prevodioca nego od procenjivaa. Najbolje je, dakle, da i prevodioc bude stranac a ne lokalac, tako da ga
svako moe doiveti jednako nezavisnim kao i procenjivaa. Naravno, ne treba koristiti kao prevodioca nekog
lana porodice koga vlasti kasnije mogu pritisnuti da oda o emu je bilo rei tokom procene.
73

270. Treba voditi rauna o tome da li su procenjiva i rtva istog pola, jer i to moe doprineti tome da se
razgovor doivi kao situacija slina torturi. Na primer, ena koja je bila silovana ili muena u zatvoru od
strane mukaraca uvara e verovatno doiveti vie bola, patnje i straha kada pred sobom ima mukarca
procenjivaa nego kad bi imala enu procenjivaa. Za mukarce koji su doiveli seksualnu agresiju je
drugaije. Oni se mogu stideti da detalje svoje torture ispriaju eni procenjivau. Iskustvo je pokazalo,
naroito u sluaju rtava koje su jo uvek zatoene, da je u svim sem u najtradicionalnijim drutvima (gde ne
dolazi u obzir da mukarac postavlja pitanja, a kamoli pregleda, enu), vanije da osoba koja sprovodi
razgovor bude lekar kome rtva moe da postavi precizna pitanja, nego to kojeg je pola. Poznato je da rtve
silovanja ne kau nita ne-medicinskim enskim ispitivaima, ve da trae da razgovaraju sa lekarom, makar
on bio i mukarac, da bi se postavila specifina medicinska pitanja. Tipina pitanja se tiu moguih posledica,
kao to je trudnoa, sposobnost kasnijeg zaea ili budunost seksualnih odnosa meu suprunicima. U
kontekstu procene koja se sprovodi u pravne svrhe, neophodna usmerenost na detalj i postavljanje preciznih
pitanja o istoriji se lako doivljavaju kao znak ispitivaeve neverice ili sumnje.
271. Zbog ranije pomenutih psiholokih pritisaka, rtve mogu biti ponovo traumatizovane i preplavljene
seanjima, tako da uspostave jake odbrane koje dovode do dubokog povlaenja i emocionalnog zaravnjivanja
tokom pregleda ili razgovora. U svrhe dokumentovanja, povlaenje i zaravnjivanje predstavljaju posebnu
tekou zato to tada rtve nisu u stanju da efikasno saopte svoju istoriju i tekue simptome, mada bi to bilo
najbolje za njih.
272. Reakcije kontra-transfera su esto nesvesne i kada osoba nema svest o njima to postaje problem.
Normalno je imati oseanja kada ljudi govore o svojoj torturi, mada ta oseanja mogu da umanje kliniarevu
efikasnost, ali kada su shvaena ona mogu da usmeravaju kliniara. Lekari i psiholozi angaovani u proceni i
leenju rtava torture se slau da su svest o tipinim reakcijama kontra-transfera (i njihovo razumevanje) od
kljune vanosti, zato jer kontra-transfer moe da ozbiljno ogranii sposobnost procene i dokumentovanja
fizikih i psiholokih posledice torture. Efikasno dokumentovanje torture i drugih oblika zloupotebe zahteva
razumevanje linih motiva ljudi koji rade u ovoj oblasti. Postoji saglasnost da profesionalci koji neprestano
sprovode ovakve preglede treba da imaju superviziju i profesionalnu podrku od kolega koji imaju iskustva u
ovoj oblasti. Najee reakcije kontra-transfera ukljuuju:
(a) Izbegavanje. Povlaenje i odbrambena ravnodunost kao reakcija na uznemirujui materijal. To
moe da dovede do zaboravljanja nekih detalja i potcenjivanja teine fizikih ili psiholokih posledica;
(b) Razoarenje, bespomonost, beznadenost i preterana identifikacija, koje mogu dovesti do
simptoma depresije ili delegirane traumatizacije (iz empatije), kao to su none more, anksioznost i strah;
(c) Oseanja veliine i svemoi, u obliku oseanja da je ovek spasilac, veliki ekspert o traumi ili
poslednja nada za rtvin oporavak i blagostanje;
(d) Oseanja nesigurnosti u sopstvene profesionalne vetine u suoavanju sa teinom patnje ili
ispriane istorije. To se moe manifestovati kao nedostatak pouzdanja u sposobnost da se rtvi donese pravda,
ili nerealna preokupiranost idealizovanim medicinskim normama;
(e) Oseanje krivice to se nije prolo kroz rtvino iskustvo ili bol, ili krivica zbog svesti o onome to
se nije uinilo na politikom nivou, to, pak, moe dovesti do preterano sentimentalnog ili idealizovanog
pristupa rtvi;
(f) Bes i gnev prema muiteljima i progoniteljima se mogu oekivati, ali oni mogu oslabiti sposobnost
da se odri objektivnost, naroito kada ih izazivaju neosveena lina iskustva, te tako ta oseanja postanu
hronina i preterana:
(g) Bes na rtvu i odbojnost prema njoj se mogu desiti kao rezultat doivljaja da smo izloeni
neuobiajenim nivoima anksioznosti. To se takoe moe pojaviti kao rezultat doivljaja da nas rtva
iskoriava (kada kliniar sumnja u istinitost navodne istorije torture, a rtva moe izvui neke koristi iz
procene koja dokumentuje posledice navodnog incidenta);
(h) Znaajne razlike izmeu kulturom odreenih sistema vrednosti kliniara i osobe koja tvrdi da je
bila izloena torturi mogu da ukljue verovanje u mitove o etnikim grupama, arogantne stavove, i
potcenjivanje pojedineve rafiniranosti i sposobnosti uvida. I obratno, kliniari koji su pripadnici iste etnike
grupe kao i rtva mogu da oforme preutno saveznitvo koje takoe moe da utie na objektivnost procene.
273. Veina kliniara se slae da mnoge reakcije kontra-transfera nisu samo puki primeri distorzije ve i vani
izvori informacija o psiholokom stanju rtva torture. Kliniareva efikasnost moe biti dovedena u pitanje
kada na kontra-transfer vie reaguje nego to o njemu razmilja. Kliniarima angaovanim u proceni i leenju

74

rtava torture se savetuje da ispitaju kontra-transfer i obezbede superviziju i konsultaciju od kolega kadgod je
to mogue.
274. Okolnosti mogu da zahtevaju da razgovore sprovodi kliniar iz kulturne ili jezike grupe koja nije
rtvina. U takvim sluajevima, postoje dva mogua pristupa, i svaki ima svoje prednosti i nedostatke.
Ispitiva moe da koristi doslovni prevod koji daje prevodilac (vidi poglavlje IV, deo I), ili, pak, moe da
koristi bi-kulturalni pristup razgovaranju. Ovaj se pristup sastoji u korienju tima za razgovore kojeg ine
kliniar koji sprovodi ispitivanje i prevodilac, koji obezbeuje jeziko tumaenje i olakava razumevanje
kulturalnih znaenja dogaaja, iskustava, simptoma i izraza. Budui da kliniar esto ne prepoznaje
relevantne kulturne, religijske i drutvene faktore, vet prevodilac moe da naglasi i objasni te aspekte
kliniaru. Ako se ispitiva oslanja strogo na doslovni prevod, ova vrsta dubinskog tumaenja informacija nee
biti mogua. S druge strane, ako se od prevodioca oekuje da naglasi relevantne kulturne, religijske i
drutvene faktore, od sutinske je vanosti da on ni na koji nain ne pokuava da utie na rtvine odgovore na
kliniareva pitanja. Kada se ne koriste doslovni prevodi, kliniar treba da bude siguran da ispitanikovi
odgovori, onakvim kakvim ih prevodilac prenosi, predstavljaju iskljuivo ono to je ta osoba rekla bez bilo
kakvih dodataka ili izuzetaka s prevodioeve strane. Bez obzira na pristup, prevodioev identitet i etnike,
kulturne i politike veze su vani elementi u izboru prevodioca. rtva torture mora da veruje prevodiocu da
razume ono to ona kae i da to tano prenosi kliniaru. Ni u kakvim okolnostima prevodilac ne sme biti
policijski ili dravni slubenik. Takoe, da bi se sauvala tajnost, nikad se ne sme uzeti kao prevodilac neki
lan rtvine porodice. Istrani tim mora da izabere nekog nezavisnog prevodioca.

3. Komponente psiholoke/psihijatrijske procene

275. Uvod bi trebalo da sadri napomene ta je glavni izvor informacija, i da takoe d kratak pregled
sekundarnih izvora (kao to su medicinski, pravni i psihijatrijski dokumenti) i opis korienih metoda procene
(razgovori, inventari simptoma, ek-liste i neuropsiholoki testovi).
(a) Istorija torture i zlostavljanja
276. Treba preduzeti sve da se dokumentuje puna istorija torture, proganjanja i ostalih relevantnih traumatskih
iskustava (vidi Poglavlje IV, deo E). Ovaj deo procene je obino iscrpljujui za procenjivanog. Prema tome,
ponekad moe biti neophodno da se procedura obavi u nekoliko faza. Razgovor bi trebalo da pone sa optim
saetim pregledom dogaaja pre nego to se od ispitanika zatrae detalji iskustva torture. Osoba koja
rukovodi razgovorom treba da poznaje pravne aspekte relevantne za konkretan sluaj jer e to odrediti prirodu
i koliinu informacija neophodnih da bi se postiglo dokumentovanje injenica.
(b) Tekue psiholoke tegobe
277. Ocena tekueg psiholokog funkcionisanja ini sr procene. Budui da ratni zarobljenici izloeni tekom
nasilju i rtve silovanja imaju uestalost PTSP-a u toku ivota od 80 do 90 %, moraju se postaviti specifina
pitanja o tri DSM-IV kategorije PTSP-a (ponovljeno proivljavanje traumatskog dogaaja, izbegavanje ili
otupljivanje reaktivnosti, ukljuujui amneziju, i poviena pobuenost). 113 114 Afektivne, kognitivne i
ponaajne simptome treba detaljno opisati i zabeleiti uestalost (i primere) nonih mora, halucinacija i
odgovora na iznenadni podraaj. Odsustvo simptoma moe poticati od epizodine ili esto odloene prirode
PTSP-a ili poricanja simptoma zbog stida.
(c) Istorija posle torture
278. U ovoj se komponenti psiholoke procene trae informacije o rtvinim ivotnim okolnostima sada, t.j. u
trenutku kada se procena sprovodi. Vano je postaviti pitanja o tekuim izvorima stresa, kao to su odvajanje
od ili gubitak voljenih, bekstvo iz domovine ili ivot u izbeglitvu. Osoba koja rukovodi razgovorom bi
takoe trebala da postavi pitanja o rtvinoj sposobnosti da produktivno radi, zarauje za ivot ili brine o
porodici. Takoe bi trebalo pitati o raznim oblicima drutvene podrke koju rtva eventualno ima.
113
B. O. Rothbaum et al., A prospective examination of post-traumatic stress disorder rape victims , Journal of Traumatic Stress , 5
1992:455-475.
114
P. B. Sutker, D. K. Winstead, Z. H. Galina, Cognitive deficits and psycho-pathology among former prisoners of war and combat
veterans of the Korean conflict, American Journal of Psychiatry , 148 1991:62-72.

75

(d) Istorija pre torture

279. Ako je to relevantno, opiite rtvino detinjstvo, adolescenciju, rano odraslo doba, porodinu situaciju,
bolesti u porodici i sastav porodice. Takoe treba dati i opis rtvine obrazovne i radne istorije. Opiite istoriju
bilo kakve prethodne traume, kao to je zlostavljanje u detinjstvu, ratna trauma ili nasilje u porodici, kao i
rtvinu kulturnu i religijsku pripadnost.
280. Opis pretraumatske istorije je bitan radi procene rtvinog statusa mentalnog zdravlja i nivoa psihosocijalnog funkcionisanja pre traumatskih dogaaja. Prilikom procene kontekstualnih informacija, osoba koja
rukovodi razgovorom treba da ima na umu da na trajanje i teinu odgovora na traumu utie vie faktora. Ti
faktori ukljuuju (ali se ne ograniavaju samo na) okolnosti torture, opaanje i tumaenje torture od strane
rtve, drutveni kontekst pre, za vreme, i posle torture, izvore podrke u zajednici i njihove vrednosti i stavove
o traumatskim iskustvima, politike i kulturne faktore, teinu i trajanje traumatskih dogaaja, genetsku i
bioloku ranjivost, razvojnu fazu i starost rtve, prethodnu istoriju traume i linost kakva je postojala pre
torture. U mnogim situacijama razgovora, zbog ogranienja vremena i drugih problema, moe biti teko
pribaviti te informacije. Ipak, vano je da se pribavi dovoljno podataka o pojedinevom prethodnom
mentalnom zdravlju i psiho-socijalnom funkcionisanju da bi se mogao stvoriti utisak o stepenu u kome je
tortura doprinela nastanku psiholokih problema.
(e) Istorija telesnog zdravlja
281. Istorija telesnog zdravlja rezimira pre-traumatsko zdravstveno stanje, sadanje stanje zdravlja, telesne
bolove, somatske tegobe, korienje lekova i njihove nuspojave, relevantnu seksualnu istoriju, hirurke
zahvate u prolosti i druge zdravstvene podatke (vidi Poglavlje V, deo B).
(f) Psihijatrijska istorija
282. Treba postaviti pitanja o istoriji mentalnih ili psiholokih smetnji, prirodi tih problema i da li su oni
leeni ili su zahtevali psihijatrijsku hospitalizaciju. Ispitivanje bi takoe trebalo da obuhvati i prethodno
korienje psihotropnih lekova u terapijske svrhe.
(g) Korienje i zloupotreba supstanci i istorija njihovog korienja
283. Kliniar bi trebalo da postavi pitanja o upotrebi supstanci pre i nakon torture, promenama obrasca
upotrebe i da li su se supstance upotrebljavale zbog nesanice ili psiholokih/psihijatrijskih problema. Te
supstance nisu samo alkohol, marihuana ili opijum ve takoe i regionalne supstance kao to su betel i mnoge
druge.
(h) Ispitivanje mentalnog statusa
284. Ispitivanje mentalnog statusa poinje u trenutku kad kliniar prvi put vidi potencijalnu rtvu torture.
Osoba koja vodi razgovor bi trebalo da zapazi rtvin izgled, kao to su znaci loe ishrane, nedostatak istoe,
promene motorikih aktivnosti tokom razgovora, korienje jezika, prisustvo kontakta oima, sposobnost da
se uspostavi odnos sa ispitivaem i sredstva koje rtva koristi da sa ispitivaem uspostavi komunikaciju.
Treba pokriti sledee komponente i svi aspekti ispitivanja mentalnog statusa treba da uu u izvetaj aspekti
kao to su opti izgled, motorika aktivnost, govor, raspoloenje i afekt, sadraj miljenja, proces miljenja,
samoubilaka ili ubilaka ideacija, i kognitivno ispitivanje (orijentacija, dugorona memorija, posredno i
neposredno priseanje).
(i) Procena drutvenog funkcionisanja
285. Trauma i tortura mogu da direktno ili indirektno utiu na pojedinevu sposobnost funkcionisanja.
Tortura takoe moe da indirektno prouzrokuje onesposobljenost ili gubitak funkcionisanja ako psiholoke
posledice tog iskustva otete pojedinevu sposobnost da brine o sebi, zarauje za ivot, izdrava porodicu i
nastavi obrazovanje. Kliniar bi trebalo da proceni pojedinev sadanji nivo funkcionisanja postavljajui
pitanja o dnevnim aktivnostima, drutvenoj ulozi (domaica, student, radnik,...), drutvenim i rekreativnim
aktivnostima i doivljaju vlastitog stanja zdravlja. Ispitiva bi trebalo da od pojedinca zatrai da proceni svoje
zdravstveno stanje, navede prisustvo ili odsustvo oseaja hroninog umora i izvesti o moguim promenama
celokupnog funkcionisanja.
(j) Psiholoko testiranje i korienje ek-listi i upitnika

76

286. Postoji malo objavljenih podataka o korienju psiholokog testiranja (projektivni i objektivni testovi
linosti) u proceni rtava torture. Pored toga, psiholokim testovima linosti nedostaje validacija u raznim
kulturama. Ovo sve zajedno ozbiljno ograniava korisnost psiholokog testiranja u proceni rtava torture. S
druge strane, neurofizioloko testiranje moe biti korisno u procenjivanju sluajeva torturom prouzrokovanih
oteenja mozga (vide deo C, nie). Osoba koja je preivela torturu moe da ima problema da reima izrazi
svoja iskustva i simptome. U nekim sluajevima, moe biti korisno da se koriste upitnici ili ek-liste
simptoma i traumatskih dogaaja. Ako osoba koja vodi razgovor veruje da njihovo korienje moe da
pomogne, onda postoje brojni dostupni upitnici, iako nijedan od njih nije specifino pravljen za rtve torture.
(k) Kliniki utisak
287. U formulisanju klinikog utiska radi izvetavanja o psiholokim dokazima torture, treba postaviti sledea
vana pitanja:
(i) Jesu li psiholoki nalazi podudarni sa opisom navodne torture?
(ii) Da li psiholoki nalazi predstavljaju oekivane ili tipine reakcije na ekstremni stres u kulturnom i
drutvenom kontekstu tog pojedinca?
(iii) Imajui u vidu oscilirajuu vremensku prirodu mentalnih poremeaja prouzrokovanih torturom,
kakav je vremenski okvir u odnosu na dogaaje torture? U kojoj se taci toka oporavka pojedinac nalazi?
(iv) Koji su paralelni stresori koji pogaaju pojedinca (npr., nastavak proganjanja, prisilna migracija,
izbeglitvo, gubitak porodice i drutvene uloge)?
(v) Koji zdravstveni/fiziki problemi doprinose klinikoj slici? Obratite posebnu panju na povrede
glave nastale tokom torture ili zatoenitva;
(vi) Da li klinika slika sugerie lanu tvrdnju o torturi?
288. Kliniari bi trebali da daju svoje komentare o saglasnosti psiholokih nalaza i stepenu u kome ti nalazi
koreliraju sa navodnim zlostavljanjem. Treba takoe opisati i emocionalno stanje i izgled osobe tokom
razgovora, njene simptome, istoriju zatoenitva i torture, i linu istoriju pre torture. Faktori kao to su
poetak specifinih simptoma u vezi sa traumom, specifinost bilo kog posebnog psiholokog nalaza i obrasci
psiholokog funkcionisanja takoe treba da budu zabeleeni. Treba razmotriti i dodatne faktore, kao to su
prinudna migracija, promena mesta ivljenja, tekoe privikavanja na novu kulturu, problemi sa jezikom,
nezaposlenost, gubitak doma, porodice i drutvenog statusa. Odnos i saglasnost izmeu dogaaja i simptoma
treba proceniti i opisati. Fiziki problemi, kao to su trauma glave ili povreda mozga, mogu da trae dodatnu
procenu. Neuroloka ili neuropsiholoka procena mogu da budu preporuene.
289. Ako rtva ima nivoe simptoma u skladu sa nekom DSM-IV ili ICD-10 dijagnozom, onda tu dijagnozu
treba postaviti. Jo jednom: naglaavamo da iako dijagnoza nekog sa traumom povezanog mentalnog
poremeaja ide u prilog tvrdnji o torturi, nezadovoljenje kriterijuma neke psihijatrijske dijagnoze ne znai da
osoba nije bila podvrgnuta torturi. Moe se, na primer, desiti da rtva torture nema taj intenzitet simptoma
koji je potreban da se u potpunosti zadovolje kriterijumi neke DSM-IV ili ICD-10 dijagnoze. U tim
sluajevima, kao i u svim drugim, rtvini simptomi i njen opis navodne torture moraju skupa biti razmatrani
kao celina. Stepen podudarnosti izmeu opisa torture i simptoma koje pojedinac saoptava bi trebalo da bude
procenjen i opisan u izvetaju.
290. Vano je biti svestan toga da neki ljudi, zbog itavog niza razloga, lano tvrde da su bili izloeni torturi,
dok drugi preuveliavaju relativno zanemarljiva iskustva zbog linih ili politikih razloga. Ispitiva uvek
mora biti svestan takve mogunosti i mora pokuati da otkrije mogue razloge preterivanja ili izmiljanja.
Kliniar, meutim, treba da ima na umu da takvo izmiljanje zahteva detaljno poznavanje simptoma
prouzrokovanih traumom koje pojedinac retko poseduje. Nepodudarnosti u svedoenju se mogu desiti zbog
brojnih opravdanih razloga, kao to su oteenje memorije usled povrede mozga, konfuzija, disocijacija,
kulturalne razlike opaanja vremena ili fragmentacija i potiskivanje traumatskih seanja. Efikasno
dokumentovanje psiholokih dokaza torture zahteva da kliniari imaju sposobnost procenjivanja podudarnosti
i nepodudarnosti u iskazu. Ako ispitiva sumnja na izmiljanje, treba zakazati dodatne razgovore da bi se
razjasnile nepodudarnosti u iskazu. Porodica ili prijatelji mogu da potvrde detalje prie. Ako kliniar sprovodi
dodatne preglede i jo uvek sumnja na izmiljanje, trebao bi da pojedinca uputi drugom kliniaru i zatrai
kolegino miljenje. Sumnju na izmiljanje valja dokumentovati miljenjem dva kliniara.

77

(l) Preporuke
291. Preporuke koje potiu od psiholoke procene zavise od pitanja postavljenih u vreme kad se traila
procena. Aspekt koji se razmatra se moe ticati pravnih ili sudskih stvari, azila, promene mesta stanovanja ili
potrebe za leenjem. Preporuke mogu biti za dalju procenu (kao to je neuropsiholoko testiranje),
medicinsko ili psihijatrijsko leenje, ili potrebu za bezbednou ili azilom.

4. Neuropsiholoka procena
292. Klinika neuropsihologija je primenjena nauka koja se bavi prouavanjem ispoljavanja disfunkcija
mozga kroz ponaanje. Neuropsiholoka procena, naroito, se bavi merenjem i klasifikacijom smetnji u
ponaanju povezanih sa organskim oteenjem mozga. Ta se disciplina ve dugo smatra korisnom u
razlikovanju neurolokih i psiholokih problema i u usmeravanju leenja i rehabilitacije osoba koje pate od
posledica oteenja mozga raznih nivoa teine. Neuropsiholoka procena rtava torture se ne sprovodi esto i
do sada nisu objavljene nikakve neuropsiholoke studije rtava torture. Napomene koje slede su, prema tome,
ograniene na raspravu optih principa koji treba da vode zdravstvene radnike u razumevanju korisnosti i
indikacija neuropsiholoke procene subjekata za koje se smatra da su bili podvrgnuti torturi. Pre nego to
raspravimo teme korisnosti i indikacija, od sutinske je vanosti prepoznati ogranienja neuropsiholoke
procene ove populacije.
(a) Ogranienja neuropsiholoke procene
293. Postoji itav niz optih faktora koji komplikuju procenjivanje rtava torture i oni su prikazani na drugim
mestima u ovom priruniku. Ti faktori pogaaju neuropsiholoku procenu, na isti nain kao to pogaaju
fizikalni ili psiholoki pregled. Ali, mogu postojati i dodatni ograniavajui faktori, kao to su nedostatak
istraivanja o rtvama torture, oslanjanje na norme vaee za odreenu populaciju, kulturne i jezike razlike, i
retraumatizacija onih koji su iskusili torturu.
294. Kao to je ranije pomenuto, u literaturi ima vrlo malo referenci o neuropsiholokoj proceni rtava torture.
Postojea literatura se tie raznih tipova traume glave i neuropsiholokog procenjivanja PTSP-a uopte.
Prema tome, rasprava koja sledi, i potonja tumaenja neurofiziolokog procenjivanja, su neizbeno zasnovani
na primeni optih naela korienih na drugim populacijama subjekata.
295. Neuropsiholoko procenjivanje, kakvo je razvijeno i primenjeno u zapadnim zemljama, se jako oslanja
na statistiki pristup koji, tipino, podrazumeva uporeivanje rezultata baterije testova sa normama
zasnovanim na populacijama. Mada se tumaenja neuropsiholokih procena zasnovanih na normama mogu
dopuniti lurijanskim pristupom kvalitativne analize (posebno kada to zahteva klinika situacija), ipak
preovlauje statistiki pristup.115 116 tavie, oslanjanje na skorove testova je najvee kad je oteenje mozga
blago do umereno (a ne ozbiljno), ili kada se neurofizioloki deficiti smatraju sekundarnim u odnosu na neki
psihijatrijski poremeaj.
296. Kulturne i jezike razlike mogu da znaajno ogranie korisnost i primenljivost neurofiziolokog
procenjivanja na mogue rtve torture. Neurofizioloko procenjivanje ima sumnjivu vrednost kada su
nedostupni standardni prevodi testova i kada ispitiva ne poznaje dobro subjektov jezik. Ukoliko nisu
dostupni standardizovani prevodi testova i kada ispitiva ne poznaje dobro subjektov jezik, verbalni zadaci se
uopte ne mogu zadati i tumaiti na smisaoni nain. To znai da se mogu koristiti samo neverbalni testovi, a
to, pak, onemoguuje uporeivanje verbalnih i neverbalnih sposobnosti. Pored toga, tada je oteana i analiza
lateralizacije (ili lokalizacije) deficita. Ipak, takva je analiza esto korisna zbog asimetrine organizacije
mozga, sa levom hemisferom koja je tipino presudno odgovorna za govor. Ako je za subjektovu kulturnu i
jeziku grupu nemogue pribaviti populacione norme, i onda je neuropsiholoke procenjivanje takoe
sumnjive vrednosti. Neka mera inteligencije predstavlja jedan od centralnih standarda koji ispitivau
dozvoljava da skorove na neuropsiholokim testovima postave u odgovarajuu perspektivu. U okviru
populacije Sjedinjenih Amerikih Drava, na primer, te se mere esto izvlae iz verbalnih subsetova
korienjem Wechslerove skale, naroito subskale informacija, zato jer je u sluaju organskog oteenja
115

A. R. Luria i L. V. Majovski,Basic approaches used in American and Soviet clinical neuropsychology, American Psychologist,
32(11) 1977:959-968.
116
R. J. Ivnik, Overstatement of differences , American Psychologist, 33(8) 1978:766-767.

78

mozga steeno injenino znanje najverovatnije manje oteeno od drugih zadataka pa tako bolje od drugih
mera predstavlja nekadanju sposobnost uenja. Merenje se takoe moe zasnivati na obrazovnoj i radnoj
istoriji subjekta i demografskim podacima. Oito, nijedna se od ove dve mogunosti ne moe primeniti na
subjekte za koje nemamo populacione norme. Prema tome, mogu se napraviti samo veoma grube procene pretraumatskog intelektualnog funkcionisanja. Kao rezultat toga, neuropsiholoko oteenje koje je blae od
ozbiljnog ili umerenog moe biti teko za tumaenje.
297. Neuropsiholoko procenjivanje moe da ponovo traumatizuje one koji su bili podvrgnuti torturi. Mora se
jako voditi rauna da se mogua retraumatizacija subjekta tokom bilo kog oblika dijagnostike procedure
svede na najmanju moguu meru (vidi Poglavlje IV, deo H). Na primer, moglo bi da bude vrlo tetno da se
standardno primeni Halstead-Reitan baterija i subjektu rutinski stavi povez preko oiju. Za veinu rtava
torture koji su tokom zatoenja i torture doiveli povezivanje oiju (pa ak i za one koji nisu doiveli taj
specifian postupak), bespomonost sadrana u ovoj proceduri moe biti vrlo traumatina. U stvari, bilo koji
oblik neuropsiholokog testiranja sam po sebi moe biti problematian, bez obzira na korieni instrument.
Ispitivaki posmatrati oveka, meriti ga topericom, traiti da uloi maksimalan napor na nekom neobinom
zadatku (pored toga to se od njega trai da neto radi, a ne da razgovara sa ispitivaem) moe da bude
previe uznemirujue ili podseti na iskustvo torture.
(b) Indikacije za neuropsiholoku procenu
298. U procenjivanju deficita ponaanja kod moguih rtava torture, postoje dve primarne indikacije za
neuropsiholoku procenu: povreda mozga i PTSP (i s njim povezane dijagnoze). Iako se ova dva skupa
zdravstvenih problema preklapaju u nekim aspektima, i esto koincidiraju, samo povrede mozga predstavljaju
tipinu i tradicionalnu primenu klinike neuropsihologije, dok je PTSP relativno nov, nedovoljno istraen i
prilino problematian.
299. Povrede mozga i njegovo posledino oteenje mogu da poteknu od raznih tipova traume glave i
metabolikih smetnji nanesenih tokom perioda proganjanja, zatoenja i torture. One mogu da ukljue rane od
vatrenog oruja, efekte trovanja, podhranjenost kao rezultat izgladnjivanja ili prisilnog gutanja tetnih
materija, efekte hipoksije ili anoksije kao rezultat uduenja ili utapanja i, najee, lezije od udaraca u glavu
tokom premlaivanja. Udarci u glavu su esto naneti tokom perioda zatoenja i torture. Na primer, u jednom
uzorku rtava torture, udarci u glavu su bili drugi najee navedeni oblik telesnog zlostavljanja (45
procenata), odmah posle udaraca u telo (58 procenata).117 Potencijal za oteenje mozga je visok meu
rtvama torture.
300. Zatvorene povrede glave koje dovode do blagih ili umerenih dugotrajnih oteenja su moda najee
procenjivani uzrok neuropsiholoke abnormalnosti. Dok znaci povrede mogu da ukljue oiljke na glavi,
lezije mozga se obino ne mogu detektovati dijagnostikom vizualizacijom mozga. Blaga ili umerena
oteenja mozga se mogu prevideti ili potceniti od strane zdravstvenih radnika zato to klinikom slikom
verovatno preovlauju simptomi depresije i PTSP-a, to znai da se na mogue posledice traume glave obraa
manja panja. Najee, subjektivne tegobe rtava ukljuuju probleme panje, koncentracije i kratkorone
memorije, to moe biti rezultat ili oteenja mozga ili PTSP-a. Budui da su te tegobe este kod rtava koje
pate od PTSP-a, ponekad se ak ni ne pita da li one potiu od traume glave.
301. U poetnoj fazi ispitivanja, dijagnostiar mora da se osloni na isprianu istoriju traume glave i toka
simptoma. Kao to je obino sluaj sa subjektima sa ozledom mozga, informacije od strane treih lica,
naroito roaka, mogu biti korisne. Valja zapamtiti da je subjektima sa povredom mozga esto vrlo teko da
artikuliu ili shvate svoja ogranienja jer su oni, da tako kaemo, unutar problema. Prilikom prikupljanja
prvih utisaka radi uoavanja razlike izmeu organskog oteenja mozga i PTSP-a, korisno je poeti sa
procenom hroninosti simptoma. Ako simptomi slabe panje, koncentracije i memorije osciliraju tokom
vremena i menjaju se naporedo sa nivoima anksioznosti i depresije, onda to verovatno potie od periodine
prirode PTSP-a. S druge strane, ako oteenje izgleda hronino, ne oscilira, i takvim ga potvrde lanovi
porodice, onda treba uzeti u obzir mogunost oteenja mozga, ak i u poetnom odsustvu jasne istorije
traume glave.

117

H. C. Traue, G. Schwarz-Langer, N. F. Gurris, Extremtraumatisierung durch Folter.Die psychotherapeutische Arbeit der

Behandlungszentren fr Folteropfer, Verhaltenstherapie und Verhaltensmedizin, 1 1997:41-62.

79

302. Kad se jednom ustali sumnja na organsko oteenje mozga, prvi korak mentalnog zdravstvenog radnika
je razmatranje upuivanja pacijenta na dalje neuroloko ispitivanje. Zavisno od poetnih nalaza, lekar moe
da konsultuje neurologa ili naredi dijagnostiko testiranje. Temeljni medicinski pregledi u dijagnostike
svrhe, specifine neuroloke konsultacije i neuropsiholoka procena su neke od mogunosti koje treba
razmotriti. Korienje procedura neuropsiholoke procene je obino indikovano ako nema neke velike
neuroloke smetnje, ako su saopteni simptomi uglavnom kognitivne prirode ili ako treba postaviti
diferencijalnu dijagnozu izmeu oteenja mozga i PTSP-a.
303. Izbor neuropsiholokih testova i procedura je izloen gore-navedenim ogranienjima, pa, prema tome, ne
moe da prati standardni format baterije, ve se mora menjati od sluaja do sluaja i biti osetljiv na
individualne karakteristike. Fleksibilnost koja se trai pri izboru testova i procedura zahteva veliko iskustvo,
znanje i oprez sa ispitivaeve strane. Kao to smo ve rekli, raspon instrumenata koji e se koristiti e esto
biti ogranien na neverbalne zadatke, a psihometrijske karakteristike bilo kog standardizovanog testa e
najverovatnije patiti kadgod se populacijske norme ne mogu primeniti na individualnog subjekta. Odsustvo
verbalnih mera predstavlja vrlo ozbiljno ogranienje. Mnoge oblasti kognitivnog funkcionisanja su
posredovane jezikom, a sistematska poreenja raznih verbalnih i neverbalnih mera se tipino koriste da bi se
izvukli zakljuci o prirodi deficita.
304. Stvar dodatno komplikuje i to to postoje dokazi znaajnih meu-grupnih razlika postignua na
neverbalnim testovima ak i izmeu relativno bliskih kultura. Na primer, jedno istraivanje je uporedilo
postignua na kratkoj bateriji neuropsiholokih testova zadatih sluajno odabranim, na zajednici zasnovanim,
uzorcima od 118 starijih osoba iji je maternji jezik engleski i 118 starijih osoba iji je maternji jezik
panski.118 Uzorci su bili sluajni i demografski izravnati, ali, dok su skorovi na verbalnim merama bili slini,
hispanofoni ispitanici su imali znaajno nie skorove gotovo na svim neverbalnim merama. Ti rezultati
pokazuju da treba obratiti panju kad se neverbalne i verbalne mere koriste u proceni ne-anglofonih
pojedinaca, ukoliko su ti testovi napravljeni za anglofone ispitanike.
305. Izbor instrumenata i procedura za neuropsiholoku procenu moguih rtava torture treba prepustiti
kliniaru, koji e napraviti izbor u skladu sa zahtevima i mogunostima situacije. Neuropsiholoki testovi se
ne mogu ispravno koristiti bez temeljne obuke i znanja o odnosima mozga i ponaanja. Iscrpne liste
neuropsiholokih procedura, testova i naina njihove pravilne primene se mogu nai u standardnim
referencama.119
(c) Post-traumatski stresni poremeaj
306. Ukratko, potreban je veliki oprez kada se pokuava procena oteenja mozga kod moguih rtava torture.
To jo vie vai za pokuaj dokumentovanja PTSP-a putem neuropsiholoke procene. ak i u sluaju
procenjivanja subjekata sa PTSP-om za koje postoje populacijske norme, treba uzeti u obzir velike mogue
tekoe. PTSP je psihijatrijski poremeaj i tradicionalno nije bio u ii neuropsiholokog procenjivanja. Pored
toga, PTSP se ne uklapa u klasinu paradigmu analize prepoznatljivih lezija mozga koje se mogu potvrditi
medicinskim tehnikama. Sa rastuim naglaskom na razumevanju biolokih mehanizama koji stoje iza
psihijatrijskih poremeaja uopte (i sve boljim razumevanjem tih mehanizama), sada se neuropsiholoke
paradigme prizivaju mnogo ee nego pre. Meutim, kao to smo ve rekli, ...do sada je relativno malo
napisano o PTSP-u iz neuropsiholoke perspektive. 120
307. Uzorci korieni za prouavanje neuropsiholokih mera u post-traumatskom stresu se meusobno jako
razlikuju. To moe da objasni promenljivost kognitivnih problema o kojoj ove studije izvetavaju. Reeno je
da klinike opservacije sugeriu da simptomi PTSP-a pokazuju najvee preklapanje sa neurokognitivnim
oblastima panje, memorije i egzekutivnog funkcionisanja. To se u potpunosti slae sa tegobama na koje se
rtve torture esto ale. Subjekti se ale na tekoe koncentracije i oseaj nesposobnosti da zadre informacije
(to ih onemoguuje da se upuste u planske, ka cilju usmerene aktivnosti).

118

D. M. Jacobs et al., Cross-cultural neuropsychological assessment: a comparison of randomly selected, demographically matched
cohorts of English and Spanish-speaking older adults, Journal of Clinical and Experimental Neuropsychology, 19(3) 1997:331-339.
119
O. Spreen i E. Strauss, A Compendium of Neuropsychological Tests, 2ed., New York, Oxford University Press, 1998.
120
J. A. Knight, Neuropsychological assessment in post-traumatic stress disorder, Assessing Psychological Trauma and PTSD, J. P.
Wilson i T. M. Keane, ed., New York, Guilford, 1997.

80

308. Izgleda da metodi neuropsiholoke procene mogu da prepoznaju neurokognitivne deficite povezane sa
PTSP-om, iako je specifinost tih deficita tee ustanoviti. Neke studije su dokumentovale prisustvo deficita
kod ispitanika koji pate od PTSP-a i koji su uporeeni sa normalnim subjektima, ali nisu uspele da te subjekte
razlikuju od demografski izravnjenog uzorka psihijatrijskih subjekata.121 122 Drugim reima, verovatno e
neurokognitivni deficiti na postignuima testova biti oiti u sluajevima PTSP-a, ali e to biti nedovoljno da
bi se on dijagnostikovao. Kao i u mnogim drugim sluajevima procene, tumaenje rezultata testova se mora
ukljuiti u iri kontekst informacija dobijenih razgovorom i, eventualno, testovima linosti. U tom smislu,
specifini metodi neuropsiholoke procene mogu doprineti dokumentovanju PTSP-a na isti nain kao i u
sluaju drugih psihijatrijskih poremeaja povezanih sa poznatim neurokognitivnim deficitima.
309. Uprkos znaajnim ogranienjima, neuropsiholoka procena moe biti korisna u procenjivanju pojedinaca
kod kojih se sumnja na povredu mozga, kao i u razlikovanju povrede mozga od PTSP-a. Neuropsiholoko
procenjivanje se takoe moe koristiti kod procene specifinih simptoma, kao to su problemi sa memorijom
koji se deavaju kod PTSP-a i poremeaja povezanih sa njim.

5. Deca i tortura
310. Tortura moe da na dete utie direktno ili indirektno. Uticaj moe postojati usled detetovog linog
zatoenja ili torture, torture njegovih roditelja ili bliskih lanova porodice ili usled prisustvovanja torturi i
nasilju sprovedenih nad drugima. Kada se pojedinci u detetovom okruenju podvrgavaju torturi, to e na
njemu neizbeno ostaviti trag, mada indirektni, zato jer tortura pogaa itavu porodicu i zajednicu rtava
torture. Iscrpna rasprava psiholokog uticaja torture na decu i potpuna lista smernica za procenu deteta koje je
bilo podvrgnuto torturi prevazilazi okvire ovog prirunika, ali se ipak moe ukratko izneto nekoliko bitnih
taaka:
311. Prvo, prilikom procene deteta za koje se sumnja da je bilo podvrgnuto torturi ili njoj prisustvovalo,
kliniar mora da se postara da dete dobije podrku od ljudi koji mogu da mu prue negu, tako da se ono osea
bezbedno tokom procene. To moe da zahteva da proceni prisustvuje roditelj ili neko drugo pouzdano lice
koje se brine o njemu. Drugo, kliniar treba da ima na umu da deca svoje misli i oseanja u pogledu traume
esto ne izraavaju verbalno ve ponaanjem.123 Stepen u kome su deca sposobna da verbalizuju misli i
oseanja zavisi od detetove starosti, razvojnog nivoa i drugih faktora, kao to su porodina dinamika, crte
linosti i kulturne norme.
312. Ako je dete bilo fiziki ili seksualno zlostavljano, bitno je da, ukoliko je to uopte mogue, dete pregleda
strunjak iz problematike zlostavljanja dece. Genitalni pregled, koji verovatno moe biti doivljen kao
traumatian, treba da obave kliniari iskusni u tumaenju nalaza. Ponekad treba kamerom zabeleiti pregled,
tako da i drugi strunjaci mogu da daju svoje miljenje o fizikim nalazima, a da dete ne treba opet pregledati.
Ponekad moe biti neprimereno da se potpuni genitalni ili analni pregled obavlja bez opte anestezije. tavie,
ispitiva treba da bude svestan da pregled sam po sebi moe da dete podseti na agresiju, tako da je mogue da
ono pone da zapomae ili se psiholoki dekompenzuje tokom ispitivanja.
(a) Razvojne opaske
313. Detetova reakcija na torturu zavisi od uzrasta, razvojne faze i kognitivnih sposobnosti. to je dete mlae
tim pre e njegovo iskustvo i razumevanje traumatskog dogaaja biti pod uticajem neposrednih reakcija i
stavova koje su osobe koje brinu o njemu pokazale i usvojile nakon traumatskog dogaaja.124 Za decu mlau
od tri godine koja su bila podvrgnuta torturi ili su prisustvovala torturi drugih osoba, zatitnika i umirujua
uloga osoba koje se o njima brinu je od sutinske vanosti.125 Reakcije vrlo male dece na traumatska iskustva
tipino obuhvataju hiper-pobuenost, koja se manifestuje kroz nemir, smetnje sna, razdraljivost, preteranu
121

J. E. Dalton, L. Pederson, J. J. Ryan, Effects of post-traumatic stress disorder on neuropsychological test performance,
International Journal of Clinical Neuropsychology , 11(3) 1989:121-124.
122
T. Gil et al., Cognitive functioning in post-traumatic stress disorder, Journal of Traumatic Stress, 3(1) 1990:29-45.
123
C. Schlar, Evaluation and documentation of psychological evidence of torture, 1999. (neobjavljeno)
124
S. von Overbeck Ottino, Familles victimes de violences collectives et en exil: Quelle urgence, quel modle de soins? Le point de
vue dune pdopsychiatre, Revue franaise de psychiatrie et de psychologie mdicale, 14 1998:35-39.
125
M. Grappe, La guerre en ex-Yougoslavie: un regard sur les enfants rfugis, Psychiatrie humanitaire en ex-Yougoslavie et en
Armnie.Face au traumatisme, M. R. Moro et S. Lebovici, d, Paris, Presses universitaires de France, 1995.

81

reakciju trzanja na neoekivani podraaj i izbegavanje. Deca starija od tri godine, esto tee povlaenju i
odbijaju da govore direktno o traumatskim iskustvima. Sposobnost za verbalno izraavanje se poveava
tokom razvoja. Uoava se upeatljivo poveanje u vreme konkretnog operativnog stadijuma (8-9 godina),
kada deca razvijaju sposobnost da prue pouzdanu hronologiju dogaaja. U tom stadijumu, razvijaju se
konkretne operacije, kao i vremenske i prostorne sposobnosti.126 Te su nove sposobnosti jo uvek slabe, i deca
obino sve do poetka formalnog operativnog stadijuma (12 godina) nisu postojano u stanju da konstruiu
koherentan iskaz. Adolescencija je buran razvojni period. Efekti torture mogu jako varirati. Iskustva torture
mogu da prouzrokuju duboke promene linosti kod adolescenata, to rezultira antisocijalnim ponaanjem.127
Kod drugih, efekti torture mogu biti slini onima kod mlae dece.
(b) Klinike napomene
314. Simptomi PTSP-a se mogu pojaviti i kod dece. Simptomi mogu biti slini onima uoenim kod odraslih,
ali kliniar mora da se oslanja vie na posmatranje detetovog ponaanja nego na verbalne iskaze.128 129 130 131
Na primer, dete moe pokazivati simptome ponovljenog proivljavanja traume manifestovanog monotonim,
repetitivnim igranjem (koje predstavlja neke aspekte traumatskog dogaaja), vizuelnim seanjima na
dogaaje (u igri i van nje), ponavljajuim pitanjima ili izjavama o traumatskom dogaaju i nonima morama.
Dete moe da dobije simptome kao to su mokrenje u krevetu, gubitak kontrole nad zadravanjem fecesa,
emocionalno i socijalno povlaenje, promene odnosa prema sebi i drugima, i oseanje da nema budunosti.
Moe da postane hiper-pobueno, dobija napade straha nou i pati od problema uspavljivanja, smetnji sna,
pojaane reakcije trzanja na neoekivani podraaj, razdraljivosti i znaajnih smetnji panje i koncentracije.
Razni strahovi i agresivno ponaanje - kojih nije bilo pre traumatskog dogaaja - se mogu iskazivati kao
agresivnost prema vrnjacima, odraslima ili ivotinjama, strah od mraka, strah da se sam ode u toalet, ili razne
fobije. Dete moe da pokae seksualno ponaanje neprimereno njegovom uzrastu i somatske reakcije. Mogu
se pojaviti simptomi anksioznosti, kao to su preterani strah od nepoznatih osoba, separaciona anksioznost,
panika, uzrujanost/agitiranost, napadi besa (temper tantrum) i nekontrolisani pla. Dete takoe moe poeti da
pati od poremeaja ishrane.
(c) Uloga porodice
315. Porodica igra vanu dinamiku ulogu u istrajavanju simptomatologije kod dece. Da bi se sauvala
porodina kohezija, moe doi do disfunkcionalnih oblika ponaanja i prebacivanja uloga na druge.
lanovima porodice, esto deci, se moe pripisati uloga pacijenta i moe doi do ozbiljnih poremeaja. Dete
se moe preterano tititi ili se mogu skrivati vane injenice o traumi. Ponekad, pak, dete moe biti uinjeno
nalik roditelju i od njega se oekivati da brine o roditeljima. Kad dete nije direktna rtva torture ve je samo
indirektno pogoeno, roditelji su esto skloni da potcene uticaj traume na deju psihu i razvoj. Kada su
detetovi voljeni proganjani, silovani ili izlagani torturi, ili kada je ono prisustvovalo snanoj traumi ili torturi,
dete moe razviti disfunkcionalna verovanja da je ono odgovorno za strane dogaaje ili da treba da nosi
roditeljski teret. Ovaj tip verovanja moe dovesti do dugotrajnih problema sa krivicom, konfliktom lojalnosti,
razvojem linosti i sazrevanjem.

126

J. Piaget, La naissance de lintelligence chez lenfant, Neuchtel, Delachaux et Niestl, 1977.

Vidi fusnotu 125.
128
L. C. Terr, Childhood traumas: an outline and overview, American Journal of Psychiatry, 148 1991:10-20..
129
National Center for Infants, Toddlers and Families, Zero to Three, 1994
130
F. Sironi, On torture un enfant, ou les avatars de lethno-centrisme psychologique, Enfances, 4 1995:205-215.
131
L. Bailly, Les catastrophes et leurs consquences psycho-traumatiques chez lenfant, Paris, ESF, 1996.
127

82

ANEKSI
ANEKS I
PRINCIPI DELOTVORNE ISTRAGE I DOKUMENTOVANJA TORTURE I DRUGOG SVIREPOG,
NEOVENOG ILI PONIAVAJUEG POSTUPANJA ILI KANJAVANJA
1. Svrhe efikasne istrage i dokumentovanja torture i drugog svirepog, neovenog ili poniavajueg
postupanja ili kanjavanja ukljuuju i sledee:
a) Razjanjavanje injenica i uspostavljanje i priznanje line i dravne odgovornosti za rtve i njihove
porodice;
b) Prepoznavanje mera koje su potrebne da bi se spreilo ponovljeno deavanje tih injenica;
c) Olakavanje pokretanja sudskih postupaka i/ili, ukoliko tome ima mesta, disciplinskih sankcija
protiv onih koje je sudska istraga oznaila kao odgovorne, kao i pokazivanje potrebe za punom reparacijom i
ispravljanjem nepravde od strane drave, ukljuujui potenu i adekvatnu finansijsku kompenzaciju i
obezbeivanje sredstava za medicinsku negu i rehabilitaciju.
2. Drave moraju da osiguraju da e albe na torturu ili zlostavljanje i izvetaji o njima biti blagovremeno i
efikasno istraeni. ak iako nema izriite albe, preduzee se istraga ako postoje druge naznake da se mogla
desiti tortura ili zlostavljanje. Istraitelji, koji e biti nezavisni od osumnjienih poinilaca i tela kojima oni
slue, e biti kompetentni i nepristrasni. Imae pristup nepristrasnim medicinskim ili drugim strunjacima ili
e imati ovlaenja da narue istraivanja od strane takvih strunjaka. Metodi koji e biti korieni u takvim
istraivanjima e potovati najvie profesionalne standarde, a nalazi e biti uinjeni javnim.
3. (a) Istrana vlast e imati mo i obavezu da pribave sve informacije neophodne za istragu. Osobe koje
rukovode istragom e na raspolaganju imati sva neophodna budetska i tehnika sredstva za efikasnu istragu.
Takoe e imati ovlaenje da obaveu sve one koji deluju u zvaninom svojstvu a koji su osumnjieni za
torturu ili zlostavljanje da se pojave na sudu i svedoe. To e vaiti za sve svedoke. U tu svrhu, istrana vlast
e biti ovlaena da alje zvanine pozive za sud svim svedocima (ukljuujui bilo kojeg slubenika koji je
navodno upleten) i da trai pruanje dokaza.
(b) Navodne rtve torture ili zlostavljanja, svedoci, osobe koje sprovode istragu i njihove porodice e biti
zatiene od nasilja, pretnji nasiljem ili bilo kog drugog oblika zastraivanja povezanog sa istragom. Oni
potencijalno upleteni u torturu ili zlostavljanje e biti uklonjeni sa svih poloaja kontrole ili moi, direktne ili
indirektne, nad aliocima, svedocima i njihovim porodicama, i onim koji sprovode istragu.
4. Navodne rtve torture ili zlostavljanja i njihovi pravni zastupnici e biti obaveteni o, i imati pristup, svim
sasluanjima, kao i svim informacijama relevantnim za istragu i imae pravo da predstave i druge dokaze.
(5) (a) U sluajevima u kojima su ustaljene istrane procedure neadekvatne zbog nedovoljne strunosti ili
mogue pristrasnosti, ili zbog oitog prisustva sistematske zloupotrebe ili iz drugih ozbiljnih razloga, drave
moraju da osiguraju da se istraga sprovede kroz nezavisnu istranu komisiju ili nekakvo slino telo. lanove
takve komisije treba izabrati na osnovu njihove priznate nepristrasnosti, strunosti i line nezavisnosti. Oni
naroito moraju biti nezavisni od svih osumnjienih za uee u torturi kao i od institucija ili organa kojima
osumnjieni slue. Komisija e imati mo da pribavi sve informacije koje su neophodne za istragu i
sprovodie istragu primenjujui ove principe.132
(b) Pisani izvetaj, sainjen u razumnom roku, e ukljuiti obim istraivanja, procedure i metode koriene za
procenu dokaza, kao i zakljuke i preporuke zasnovane na injenikim nalazima i primenjivom pravu. Nakon
zavretka, izvetaj se mora objaviti. On e takoe podrobno opisati specifine dogaaje za koje je
ustanovljeno da su se desili, kao i dokaze na kojima se ti nalazi zasnivaju, i navesti imena svedoka koji su
svedoili, sa izuzetkom onih iji identitet je ostao skriven zbog njihove sopstvene bezbednosti. Drave e, u
132

Vidi prethodnu fusnotu.

83

razumnom roku, odgovoriti na istrani izvetaj i, ukoliko tome ima mesta, naznaiti korake koje e kao
odgovor preduzeti.
6. (a) Medicinski strunjaci ukljueni u istragu torture ili zlostavljanja e se u svakom trenutku ponaati u
skladu sa najviim etikim standardima, i naroito e morati da pribave obaveteni pristanak pre preduzimanja
bilo kakvog pregleda. Pregled mora biti u skladu sa uspostavljenim standardima medicinske prakse. Naroito,
preglede treba izvesti u poverljivom okruenju, pod kontrolom medicinskog strunjaka i bez prisustva
bezbednosnih agenata i drugih dravnih slubenika.
(b) Medicinski strunjak mora da bez odugovlaenja napravi taan pisani izvetaj koji, u najmanju ruku, mora
da ukljui sledee elemente:
(i) okolnosti razgovora: ime subjekta i imena i profesionalno svojstvo svih koji su razgovoru
prisustvovali; tano vreme i datum; mesto; priroda i adresa institucije (ukljuujui, ako je to primereno, i
prostoriju) gde je obavljen pregled (n.pr., zatvor, klinika ili privatna kua); okolnosti u kojima se subjekt
nalazio u vreme pregleda (n.pr., priroda bilo kakvih prepreka pre ili tokom pregleda, prisustvo snaga
bezbednosti tokom pregleda; ponaanje osoba koje su pratile zatvorenika, pretnje izreene osobi koja vri
pregled) ili bilo koji drugi relevantni faktor;
(ii) istorija: detaljna zabeleka o subjektovoj prii kako ju je on pruio tokom razgovora, ukljuujui i
navodne metode torture ili zlostavljanja, vreme (ili vremena) kada su se navodna tortura ili zlostavljanje desili
(ili deavali) i sve albe na fizike ili psiholoke simptome;
(iii) fizikalni i psiholoki pregled: zabeleka o svim fizikim i psiholokim nalazima prilikom
klinikog pregleda, uikljuujui i odgovarajue dijagnostike testove i, kadgod je to mogue, kolor fotografije
svih povreda;
(iv) miljenje: tumaenje moguih veza fizikih i psiholokih nalaza sa moguom torturom ili
zlostavljanjem. Takoe treba dati i preporuke za bilo kakvo neophodno fiziko i psiholoko leenje i/ili dalje
preglede;
(v) autorstvo: izvetaj mora da jasno navede osobe koje su sprovele pregled i mora biti potpisan.
(c) Izvetaj e biti poverljiv i saopten subjektu ili njegovom predstavniku koga je on odredio. Subjekta i
njegovog predstavnika treba upitati za njihova miljenja o procesu pregleda i njih treba zabeleiti u izvetaju.
Kadgod je to opravdano, izvetaj e u pisanom obliku biti prenesen organu vlasti odgovornom za istraivanje
pritubi na torturu ili zlostavljanje. Dravna je odgovornost da izvetaj sigurno dospe do tih osoba. Izvetaj
nee biti dostupan nijednoj drugoj osobi, osim uz subjektovu saglasnost ili uz odobrenje suda koji ima
zakonsko ovlaenje da naredi takav prenos.

84

ANEKS II
DIJAGNOSTIKI TESTOVI
Dijagnostiki testovi se neprestano razvijaju i procenjuju. U trenutku pisanja ovog prirunika smatra se da
testovi navedeni u ovom aneksu imaju vrednost. Meutim, kada je potreban dodatni materijal za dokazivanje
torture ili zlostavljanja, istraivai bi trebali da pokuaju da nau najsavremenije izvore informacija tako to
e, na primer, da se obrate nekom od centara specijalizovanih za dokumentovanje torture (vidi Poglavlje V,
deo E).
1. Radioloka vizualizacija
U akutnoj fazi ozlede, razni oblici radioloke vizualizacije mogu biti vrlo korisni u prikupljanju dodatnih
dokumenata o ozledama skeleta i mekih tkiva. Meutim, kada se fizike ozlede nastale torturom iscele,
preostale posledice se najee vie ne mogu otkriti istim metodima vizualizacije. To je esto sluaj ak i
kada rtva i dalje pati od jakog bola ili onesposobljenja nastalog usled ozleda. Ve smo govorili o raznim
radiolokim metodama kada smo se bavili pregledom pacijenta ili raznim oblicima torture, i sada emo dati
saeti pregled primene tih metoda. Meutim, razvijenija i skuplja oprema nije svuda dostupna, a svakako ne
kada je u pitanju osoba u zatoenitvu. Metode dijagnostikih pregleda putem radiografije i vizualizacije
ukljuuju obinu radiografiju (X-zraci), radioizotopsku scintigrafiju, kompjuterizovanu tomografiju (CT),
vizualizaciju nuklearnom magnetnom rezonansom (MRI) i ultrasonografiju (USG). Svaka od njih ima svoje
prednosti i nedostatke. X-zraci, scinitigrafija i CT koriste jonizujue zraenje, to moe da bude problem kod
trudnih ena i dece. MRI koristi magnetno polje. Teoretski su mogue bioloke posledice na fetuse i decu, ali
se smatra da su one minimalne. Ultrazvuk koristi zvune talase i ne zna se za bilo kakav bioloki rizik. Xzraci se lako mogu nai. Sem lobanje, sve povreene delove tela treba rutinski radiografisati ve prilikom
prvog pregleda. Iako e obina radiografija pokazati prelome kostiju lica, CT predstavlja superioran metod
ispitivanja jer e pokazati vie preloma, izmetenih komadia i sa njima povezanih komplikacija i oteenja
mekih tkiva. Kada se sumnja na pokosnina oteenja ili minimalne prelome, pored X-zraka treba koristiti i
scintigrafiju kostiju. Odreeni procenat pregleda X-zracima e biti negativan ak i kad postoji akutni prelom
ili rani osteomijelitis. Takoe je mogue da prelom isceli ne ostavljajui nikakvog radiolokog dokaza, to je
posebno sluaj kod dece. Rutinska radiografija nije idealan metod za procenu mekih tkiva. Scintigrafija je
vrlo osetljiva, ali slabo specifina metoda. To je jeftina i efikasna metoda koja se koristi za pregled celog
skeleta kada se traga za patolokim procesima kao to su osteomijelitis ili trauma. Njom se takoe moe
procenjivati i testikularna torzija, ali je za tu svrhu ultrazvuk ipak bolji. Scintigrafija nije metoda za
prepoznavanje oteenja mekih tkiva. Moe da otkrije akutni prelom ne stariji od 24 asa, ali najee zahteva
dva do tri dana (a ponekad nedelju dana ili vie), naroito kod starijih osoba. U principu, slika nakon dve
godine postaje normalna, ali isto tako moe da godinama ostane pozitivna u sluajevima preloma ili izleenog
osteomijelitisa. Korienje scintigrafije kostiju za otkrivanje preloma na epifizi ili metadijafizi
(ekstremitetima dugih kostiju) kod dece je vrlo teko zbog normalnog preuzimanja radio-farmaceutskih
supstanci ne epifizi. Scinitigrafija esto moe otkriti prelome rebara koji se ne vide na rutinskom snimanju Xzracima.
(a) Primena scintigrafije kostiju za dijagnostikovanje falange
Snimci kostiju se mogu izvoditi ili uz odloene slike (od otprilike tri sata) ili trofazno. Tri faze su
radionukleidni angiogram (arterijska faza), slike lokvi krvi (venska faza) i odloena faza (kotana faza).
Pacijenti koji se ispituju odmah nakon falange treba da prou dva pregleda kostiju, jedan sedam dana nakon
drugog. Negativan prvi odloeni snimak i pozitivni drugi snimak ukazuju na podvrgavanje falangi samo
nekoliko dana pre prvog snimka. U akutnim sluajevima, dva negativna snimka kostiju, nainjena u razmaku
od sedam dana, ne znae nuno da se falanga nije ni desila ve da je njena teina bila ispod praga osetljivosti
scintigrafije. Kod trofazne scintigrafije, pojaana poetna reakcija u arterijskoj i venskoj fazi i odsustvo
takvog pojaanja u kotanoj fazi ukazuje na hiperemiju koja odgovara ozledi mekih tkiva. MRI takoe moe
da otkrije traumu kostiju stopala i mekih tkiva.

85

(b) Ultrazvuk
Ultrazvuk je jeftin i nema biolokih opasnosti. Kvalitet pregleda zavisi od strunosti tehniara. Kada je CT
nedostupan, koristi se ultrazvuk da se proceni akutna abdominalna trauma. Njim se takoe mogu odrediti
povrede tetiva, a predstavlja i izuzetan metod za otkrivanje anomalija testisa. Ultrazvuk ramena se sprovodi u
akutnoj i hroninoj fazi nakon torture veanjem. U akutnom periodu, ultrazvukom se mogu uoiti edemi,
skupljanje tenosti na zglobu ramena (i oko njega), razderotine i hematomi rotatorskog miino-tetivnog
sklopa. Ponovljeni pregled ultrazvukom i nalaz da simptomi iz akutnog perioda vremenom nestaju dodatno
pojaava dijagnozu. U takvim sluajevima, treba zajedno sprovesti MRI, scintigrafiju i ostale radioloke
metode i ispitati stepen podudarnosti njihovih nalaza. ak i bez pozitivnih rezultata dobijenih drugim
tehnikama, nalazi ultrazvukom su sami po sebi dovoljni da se dokae tortura veanjem.
(c) Kompjuterizovana tomografija
CT je izuzetna za vizualizaciju mekih tkiva i kostiju. Meutim, MRI je bolji za meka tkiva nego za kosti. MRI
moe da detektuje skriveni prelom bolje od obine radiografije ili scintigrafije. Korienje otvorenog skenera
i sedacije moe da otkloni strah i klaustrofobiju koji su vrlo esti kod rtava torture. CT je takoe izuzetna za
dijagnostikovanje i procenu preloma, naroito temporalnih i facijalnih kostiju. Druge prednosti ukljuuju
kontrolu poloaja prelomljenih kostiju i otkrivanje izmetenih fragmenata, naroito kod kimenih, karlinih,
ramenskih i acetabularnih preloma. Ipak, ne moe da otkrije prignjeenje kostiju. CT sa intravenskom
infuzijom kontrastne substance (ili bez nje) treba da predstavlja poetni pregled akutnih, sub-akutnih i
hroninih lezija centralnog nervnog sistema. Ako je nalaz negativan, dvosmislen ili ne objanjava rtvine
tegobe ili simptome koji se tiu centralnog nervnog sistema, onda preite na MRI. CT sa kotanim prozorima
i pre i post-kontrastnim ispitivanjem treba da bude poetna faza ispitivanja u sluaju preloma temporalnih
kostiju. Kotani prozori mogu da pokau kidanje kotanog lanca. Pre-kontrastno ispitivanje moe da pokae
prisustvo tenosti i holesteatoma. Preporuuje se kontrast zbog uobiajenih vaskularnih anomalija koje se
deavaju u toj oblasti. Za rinoreju, treba ubrizgati kontrastnu supstancu u kimeni kanal. MRI takoe moe da
pokae oteenje odgovorno za izlivanje tenosti. Kada se sumnja na rinoreju, treba napraviti CT lica sa
mekim tkivom i kotanim prozorima, a onda treba napraviti CT poto se ubrizga kontrastna supstanca u
kimeni kanal.
(d) Vizualizacija magnetnom rezonansom
MRI je osetljiviji nego CT u otkrivanju anomalija centralnog nervnog sistema. Krvarenje centralnog nervnog
sistema se sastoji od neposredne, hiperakutne, akutne, subakutne i hronine faze od kojih svaka ima
specifine vizuelne karakteristike. Na taj nain, MRI dozvoljava da se odredi trenutak kada je lezija nastala,
kao i da se uspostave veze sa navodnim incidentima. Krvavljenje centralnog nervnog sistema moe da se
potpuno povue ili proizvede tolike depozite hemosiderina da CT moe da bude pozitivan i godinama kasnije.
Krvarenje u mekim tkivima, naroito miiima, se obino potpuno povlai ne ostavljajui nikakvog traga, ali,
u retkim sluajevima, moe da okota. To se naziva heterotropsko okotavanje ili Myositis ossificans i CT
moe da ga otkrije.
2. Biopsija ozleda nanesenih elektro-okovima
Ozlede elektrinom strujom mogu, ali i ne moraju nuno, da pokau mikroskopske promene koje su vrlo
dijagnostine i specifine za elektrinu traumu. Odsustvo ovih specifinih promena u uzorku za biopsiju ne
govori protiv dijagnoze torture elektro-okovima, i ne sme se dozvoliti sudskim vlastima da izvuku takav
zakljuak. Naalost, ako sud trai da se rtva navodne torture elektro-okovima podvrgne biopsiji, odbijanje
da se to uini ili negativan rezultat na njoj mogu imati negativan uticaj na sud. Pored toga, kliniko iskustvo u
korienju biopsije radi dokazivanja lezija prouzrokovanih torturom elektro-okovima je ogranieno, ali se
dijagnoza, uprkos tome, najee moe postaviti na osnovu istorije i fizikalnog pregleda. Prema tome,
biopsija je procedura koju treba sprovoditi u kontekstu klinikog istraivanja i ne treba je promovisati kao
dijagnostiki standard. Dajui obaveteni pristanak na biopsiju, subjekt mora biti obaveten o nesigurnosti
rezultata i mora mu se dati prilika da odmeri moguu korist od te procedure nasuprot uticaja koji ona moe
imati na ve traumatizovanu psihu.

86

(a) Opravdanje biopsije

Sprovedeno je dosta laboratorijskih istraivanja efekata elektro-okova na kou anesteziranih svinja.133 134 135
136 137 138
Te su studije pokazale da postoje histoloki nalazi koji su specifini za elektrine ozlede i koji se
mogu ustanoviti mikroskopskim ispitivanjem biopsije lezije. Meutim, ira rasprava o tim istraivanjima,
koja mogu da imaju znaajnu kliniku primenu, prevazilazi granice ovog prirunika (pogledati fusnote radi
daljih informacija). Do sada je histoloki proueno malo sluajeva torture ljudi elektro-okovima.139 140 141 142
Samo su u jednom sluaju, gde su lezije verovatno bile uklonjene hirurkim putem nedelju dana nakon
ozlede, promene koe pripisane elektro-oku (deponovanje kalcijumovih soli na dermalnim vlaknima u
zdravom tkivu koje okruuje nekrotino tkivo). Lezije uklonjene nekoliko dana nakon navodne elektrine
torture su u drugim sluajevima pokazivale segmentalne promene i depozite kalcijumovih soli na elijskim
strukturama, to vrlo odgovara uticaju elektrine struje, ali nema dijagnostiku vrednost budui da nisu uoeni
depoziti kalcijumovih soli na dermalnim vlaknima. Biopsija obavljena mesec dana posle navodne elektrine
torture je otkrila kupast oiljak, irok od 1 do 2 milimetra, sa poveanim brojem fibroblasta i gusto stisnutim,
tankim kolagenskim vlaknima, paralelnim u odnosu na povrinu - to je sve u skladu sa elektrinom ozledom,
ali nema dijagnostiku vrednost za taj tip ozlede.
(b) Metod
Poto se pribavi pacijentov obaveteni pristanak, i pre obavljanja biopsije, leziju treba fotografisati uz
korienje prihvaenih forenzikih metoda. Pod lokalnom anestezijom, treba uzeti uzorak veliine 3-4
milimetra i staviti ga u formalin ili neki slini fiksativ. Posle nanoenja lezije, biopsiju koe treba obaviti to
pre. Budui da je elektrina trauma obino ograniena na epidermu i povrnu dermu, lezije mogu da brzo
nestanu. Biopsije mogu biti uzete iz vie lezija, ali treba uzeti u obzir moguu neprijatnost koju pacijent moe
da oseti. Materijal biopsije treba da ispita patolog koji ima iskustva u dermatopatologiji.
(c) Dijagnostiki nalazi za elektrine ozlede
Dijagnostiki nalazi za elektrine ozlede ukljuuju vezikularna jezgra u epidermi, znojnim lezdama, i
zidovima sudova (postoji samo jedna diferencijalna dijagnoza: povrede naneene baznim rastvorima) i
depozite kalcijumovih soli specifino locirane na kolagenskim i elastinim vlaknima (diferencijalna
dijagnoza, Calcinosis cutis, je redak poremeaj, pronaen samo u 75 od 220 000 uzastopnih biopsija ljudske
koe, a depoziti kalcijuma su obino veliki i difuzni, t.j., bez specifine lokacije na kolagenskim i elastinim
vlaknima).
Tipino, ali bez dijagnostike vrednosti, nalazi za elektrinu ozledu su lezije koje se ispoljavaju u kupastim
segmentima (esto irine 1-2 milimetra), depozitima gvoa ili bakra na epidermi (od elektrode) i
homogenom citoplazmom u epidermi, znojnim lezdama i zidovima sudova. Takoe moe biti i depozita
kacijumovih soli na elijskim strukturama u segmentnim lezijama, ali, s druge strane, takoe je mogue da ne
bude nikakvih abnormalnih histolokih nalaza.

133

H. K. Thomsen et al., Early epidermal changes in heat and electrically injured pig skin: a light microscopic study, Forensic
Science International, 17 1981:133-143.
134
H. K. Thomsen et al., The effect of direct current, sodium hydroxide, and hydrochloric acid on pig epidermis: a light microscopic
and electron microscopic study, Acta path. microbiol. immunol. Scand., sect. A 91 1983:307-316.
135
H. K. Thomsen, Electrically induced epidermal changes: a morphological study of porcine skin after transfer of low-moderate
amounts of electrical energy, Univerzitet Kopenhagena, FADL 1984:1-78.
136
T. Karlsmark et al., Tracing the use of torture: electrically-induced calcification of collagen in pig skin, Nature, 301 1983:75-78.
137

T. Karlsmark et al., Electrically-induced collagen calcification in pig skin: a histopathologic and histochemical study, Forensic
Science International, 39 1988 :163-174.
138
T. Karlsmark, Electrically-induced dermal changes: a morphological study of porcine skin after transfer of low to moderate
amounts of electrical energy, Univerzitet Kopenhagena, Danish Medical Bulletin, 37 1990:507-520.
139
L. Danielsen et al., Diagnosis of electrical skin injuries: a review and a description of a case, American Journal of Forensic
Medical Pathology, 12 1991:222-226.
140
F. ztop et al., Signs of electrical torture on the skin, Treatment and Rehabilitation Centers Report 1994, Human Rights
Foundation of Turkey, HRFT Publication, 11 1994:97-104.
141
L. Danielsen, T. Karlsmark, H. K. Thomsen, Diagnosis of skin lesions following electrical torture, Rom. J. Leg. Med., 5 1997:1520.
142
H. Jacobsen, Electrically induced deposition of metal on the human skin, Forensic Science International, 90 1997:85-92.

87

ANEKS III
ANATOMSKE EME ZA DOKUMENTOVANJE TORTURE I ZLOSTAVLJANJA

88

89

90

91

92

93

94

95

ANEKS IV
SMERNICE ZA MEDICINSKU PROCENU TORTURE I ZLOSTAVLJANJA
Ove smernice su zasnovane na publikaciji Istambulski protokol Prirunik za delotvornu istragu i
dokumentovanje torture i drugog svirepog, neovenog ili poniavajueg postupanja ili kanjavanja.
Smernice nisu osmiljene kao kruti propis, ve ih treba primeniti uzimajui u obzir svrhu procene i nakon
ustanovljavanja raspoloivih resursa. Procenu fizikih i psiholokih dokaza torture i zlostavljanja moe
obaviti jedan ili vie kliniara, zavisno od njihovih kvalifikacija.
I. Informacije o sluaju
Datum pregleda:.................
Pregled zahtevao (ime/pozicija):
Sluaj ili izvetaj br.:
Trajanje pregleda: sati, minuta
Ime subjekta:
Datum roenja:
Mesto roenja:
Prezime subjekta:
Pol: muki/enski:
Razlog pregleda:
Subjektov identifikacioni dokument br.:
Kliniarevo ime:
Prevodilac (da/ne), ime:
Obaveteni pristanak: da/ne Ako nema obavetenog pristanka, zato?:
Subjekta prati (ime/pozicija):
Osobe prisutne tokom pregleda (ime/pozicija):
Subjekt sputan tokom pregleda: da/ne; Ako da, kako/zato?
Medicinski izvetaj predat (ime/pozicija/identifikacioni dokument br.):
Datum predaje:
as predaje:
Medicinska procena/ispitivanje sprovedeni bez ograniavanja (za subjekte u zatoenitvu): da/ne
Opirnije o bilo kakvom ograniavanju:
II. Kliniareve kvalifikacije (za sudsko svedoenje)
Medicinsko obrazovanje i klinika obuka
Psiholoka/psihijatrijska obuka
Iskustvo u dokumentovanju dokaza torture i zlostavljanja
Regionalno iskustvo u materiji ljudskih prava relevantno za ovo ispitivanje
Relevantne publikacije, prezentacije i obrazovni kursevi
Curriculum vitae.

III. Izjava u pogledu istinitosti svedoenja (za sudsko svedoenje)

96

Na primer Lino sam upoznat sa ovde iznesenim injenicama, osim onih koje su mi saoptene i za koje
verujem da su tane, i onih u koje sam lino ubeen. O svemu ovom sam spreman da svedoim na osnovu
ustanovljenih injenica i mog linog uverenja.
IV. Profil subjekta
Opte informacije (starost, zanimanje, obrazovanje, sastav porodice, itd.)
Medicinska istorija (anamneza)
Prethodne medicinske procene torture i zlostavljanja
Psiho-socijalna istorija pre zatvaranja
V. Tvrdnje o torturi i zlostavljanju
11. Kratak opis zatoenitva i zlostavljanja
12. Okolnosti hapenja i zatoenitva
13. Mesta zatoenitva (hronologija, premetanje i uslovi u zatoenitvu)
14. Subjektov iskaz o zlostavljanju ili torturi (u svakom mestu zatoenja)
15. Prikaz metoda torture
VI. Fiziki simptomi i onesposobljenja
Opiite razvoj akutnih i hroninih simptoma i onesposobljenja i potonji proces izleenja
11. Akutni simptomi i onesposobljenja
12. Hronini simptomi i onesposobljenja
VII. Fiziki pregled
11. Opte stanje
12. Koa
13. Lice i glava
14. Oi, ui, nos i vrat
15. Usna duplja i zubi
16. Grudni ko i trbuh (ukljuujui vitalne znake)
17. Uro-genitalni sistem
18. Miino-skeletni sistem
19. Centralni i periferni nervni sistem
VIII. Psiholoka istorija/pregled
11. Metodi procene
12. Sadanje psiholoke tegobe
13. Istorija posle torture
14. Istorija pre torture
15. Psiholoka/psihijatrijska istorija
16. Istorija korienja i zloupotrebe toksinih substanci
17. Ispitivanje mentalnog statusa
18. Procena drutvenog funkcionisanja
19. Psiholoko testiranje (vidi Poglavlje VI, deo. C.1, za indikacije i ogranienja)
97

10. Neuropsiholoko testiranje (vidi Poglavlje VI, deo. C.4, za indikacije i ogranienja)
IX. Fotografije
X. Rezultati dijagnostikih testova (vidi Aneks II za indikacije i ogranienja)
XI. Konsultacije
XII. Tumaenje nalaza
1. Fiziki dokazi
A. Ustanovite stepen slaganja izmeu subjektovih tvrdnji o zlostavljanju i istorije akutnih i hroninih fizikih
simptoma i onesposobljenja.
B. Ustanovite stepen slaganja izmeu subjektovih tvrdnji o zlostavljanju i nalaza fizikalnog pregleda
(napomena: odsustvo fizikih nalaza ne iskljuuje mogunost da se tortura ili zlostavljanje nisu desili).
C. Ustanovite stepen slaganja izmeu nalaza pregleda pojedinca i vaeg poznavanja metoda torture u regionu
i njihovih efekata).
2. Psiholoki dokazi
A. Ustanovite stepen slaganja izmeu subjektovih tvrdnji o zlostavljanju i psiholokih nalaza.
B. Ocenite da li psiholoki nalazi predstavljaju oekivanu ili tipinu reakciju na ekstremni stres u drutvenom
i kulturnom kontekstu ispitivanog pojedinca.
C. Opiite hronologiju i evoluciju mentalnih poremeaja (vremensku taku u odnosu na traumatske dogaaje,
stadijum oporavka)
D. Identifikujte bilo kakav paralelni stres koji pogaa pojedinca (n.pr., nastavak proganjanja, prisilna
migracija, izbeglitvo, gubitak porodice i drutvene uloge, itd.), kao i kakav uticaj takav stres ima na njega.
E. Napomenite fizike probleme koji mogu doprineti klinikoj slici, naroito u odnosu na mogue povrede
glave tokom torture ili zatoenitva.
XIII. Zakljuci i preporuke
Saoptite vae miljenje o stepenu slaganja izmeu svih gore-navedenih izvora dokaza (fizikih i psiholokih
nalaza, istorijskih informacija, fotografskih nalaza, rezultata dijagnostikih testova, znanja o regionalnim
praksama torture, konsultativnih izvetaja, itd.) i subjektovih tvrdnji o torturi i zlostavljanju.
2. Navedite opet simptome i onesposobljenja od kojih pojedinac i dalje pati kao posledice navodnog
zlostavljanja.
3. Saoptite bilo kakvu moguu preporuku za dalju procenu i negu subjekta.
XIV. Izjava o istinitosti (za sudsko svedoenje)
Na primer: Izjavljujem, pod pretnjom kazne za krivokletstvo, saobrazno zakonima........ (zemlja), da su gorenavedene izjave istinite i tane. Sainjeno ................. (datum), u ............. (mesto), ............ (drava ili
pokrajina).

98

XV. Izjava o ogranienjima medicinske procene/ispitivanja (za subjekte jo uvek u zatoenitvu)

Na primer: Dolepotpisani kliniari lino svedoe da je im je bilo dozvoljeno da rade slobodno i nezavisno, i
da im je bilo doputeno da subjekta pregledaju i sa njim razgovaraju u tajnosti, bez bilo kakvog ograniavanja
ili uslovljavanja, ili bilo kakvog oblika prinude od strane zatvorskih vlasti ili Dolepotpisani kliniari su
svoju procenu morali da sprovedu uz sledea ogranienja: ...........
XVI. Kliniarev potpis, datum, mesto
XVII. Relevantni aneksi
Kopija kliniarevog curriculum vitae, anatomske eme za identifikaciju torture i zlostavljanja, fotografije,
konsultacije i rezultati dijagnostikih testova, izmeu ostalog.

Dodatne informacije se mogu dobiti od: Haut-Commissariat des Nations

Unies aux droits de lhomme, Palais des Nations, 1211 Genve 10,
Suisse
Tel.:(+41-22) 917 90 00
E-mail: webadmin.hchr@unog.ch

Fax :(+41 22) 917 02 12

Internet: www.unhchr.ch

99