Природно математички факултет

Универзитет у Нишу

Национални парк Корнати

Професор
Татјана Ђекић

Студент
Ана Стојановић
262

Садржај

1.Увод......................................................3
2.Геолошка грађа...................................4
3. Рељеф..................................................5
4. Клима..................................................7
5. Воде.....................................................9
6. Земљиште...........................................9
7. Флора..................................................9
8. Фауна................................................11
9. Туризам.............................................17
10. Закључак.........................................19
11. Литература......................................21

2

http://www. Архипелаг се простире на површини од 320 km² и састоји се од око 125 острва. највеће острво архипелага. острвца и хриди. Налазе се у северној Далмацији.44 km² површине.hr/ 3 .np-kornati. Острва се пружају паралелно с обалом у правцу северозапад-југоисток. Име су добили по острву Корнат које је са 52. јужно од Задра и западно од Шибеника.Увод Корнати или Корнатски архипелаг су скупина острва у хрватском делу Јадранског мора.

Геолошка грађа Геолошка прошлост Корната је изузетно динамична. 4 . Може се приказати кроз различите карактеристике стена.800ha и чини га укупно 89 острва. Парк је обухватао и део дугог отока са заливом Телашчића укупне површине од 26. То су доломити настали рекристализацијом примарно наталожених кречњака у Тетису. а 1980. седиментирани у плитком мору. острвца и хриди. године проглашен је за Национални парк „Корнати“.200ha. Најстарије стене су старости од око 100 милиона година. Године 1997 подручје парка смањује се на око 21. поменути предео се проглашава Резерватом природних предела. Парк се налази на подручју општина Шибеник и Задар. 1967. Изнад доломита леже горнјокредни кречњаци. године.Прве конкретне активности на заштити Корнатских острва датирају из 1964.

Ситски и Жутски острвски низ са укупно 51 копненом јединицом. скоро полупустињским и негостољубивим красом. Другој гупи припадају Доњи Корнати. Прву групу чине Горњи Корнати. 5 . Ово је резултирало богатством крашких рељефних облика: пећине. У Националном парку врло је изражен контраст између копна са љутим. већ 65 милиона година изложени спољним атмосферским утицајима. и веома разноликог јадранског плаветнила и богатства екосистема Рељеф Национални парк чине 4 острвска низа. са краћим или дужим прекидима. разврстана у две групе. шкрапе. Ипак.Кречњак и доломити су. јаме. простор корнатског љутог краса још увек је недовољно истражен тако да се верује да се овде крију још многе геолошке тајне. Пучински или Пишкерски низ острва са укупно 98 копнених јединица.

Круне се наравно протежу и под морем. највећи врх острва и Националног парка са 296m. Дуга је 5km широка 6m и убраја се у природне реткости. Карактеристика су већине спољних острва на острвском низу. и једна од лепших пећина у ували Стинова. На њему се налази Метлина.hr 6 . Најдужа круна изнад нивоа мора налази се на острву Мана. а највиша на отоку Клобучар. Посебну вредност и препознатљивост простора су „Корнатске круне“. http://www. стрме литице окренуте ка отвореном мору.Највеће острво архипелага је Корнат.tzo-murter. површине 325ha i 66km обалне линије. најдубља је на острву Пишкера преко 90m.

http://www. Узрок овој појави је највероватније земљотрес. колико је био јак и где му је био епицентар.hr/ Клима У складу са досадашњим истраживањима.zastita-prirode. Корнати је смештен између два различита подручја: северног Јадрана који је у пролеће и јесен више под утицајем Ђеновског циклона и јужног Јадрана који је лети захваћен суптропским појасом високог 7 .Магазинова шкрила на острву Корнат представљају посебну врсту клизишта где је „пакет“ кречњака клизнуо по истоветној литолошкој подлози. али је тешко одредити када се догодио.

600 и 2. а најнижа минимална -3.4% случајева. Чак 270 дана годишње топлије је од 10°C. 8 .2. док врућих дана има око 40 са температуром барем 30°C. Највиша измерена температура износила је 36. Најчешћи ветар је бура док је најјачи југо. роса је обично обилна и донекле надомести кишу.700 сати годишње. клима је на целом подручју Корната готово потпуно изједначена. Јачина ветрова се у 70% случајева креће између 1 и 3 бофора тј од лаганог поветарца до слабог ветра. Тишине се годишње јављају у 15. Зими је дневно осунчавање око 4 сата. односно просечно око 16°C годишње. Хладних дана у години има просечно 4. Осунчаност је између 2. Топли дани трају 90 дана годишње са температуром барем 25°C.4°C.8°C.атмосферског притиска. Температурна колебања варирају од 8°C у јануару до 25°C у јулу и августу. Због оскудне копнене вегетације. Према Кепену Корнати има климу маслине или умерено топлу кишну климу са сувим и врућим летом и највише кише у јесен. Због релативно мале површине и мале надморске висине. а лети око 11 сати. Лети преовладава маестрал.

Највеће хидролошко богатство Националног парка је морска акваторија око многобројних острва. Земљиште Иако делују беживотно. Море чини највећи део парка и карактерише га топла вода. Најплодније тло налази се у заштићеним удолинама у којима има плитких слојева црнице која задржава влагу и погодна је за обраду.Воде Корнатска острва су због кречњачког састава безводна. Само местимично и сезонски. чак и винова лоза. Највећа морска дубина у парку је 123m. образују се ретке локве воде. Овде су камениту подлогу победиле и маслина и смоква. Флора Подручје национаног парка припада евромедитеранској вегетационој зони медитеранско-литоралног појаса 9 . острва ипак имају око 50% обрадиве површине.

ковиља. Овде наилазимо на три врсте морских цветница. Подморску флору Националног парка чине 352 врсте. Преовладавају црвене алге са 225 врста. Пашњаци се налазе на већим острвима. Процењује се да овде егзистира 700 до 800 биљних врста. Према истраженим флорним елементима најзаступљенији је атлански 10 . и зелене алге са 52 врсте. углавном биљне заједнице кадуље. потом род смеђих алги са 75 врста. понегде смиља. Сиромашни су биљним врстама. што је последица паљења некадашњих шума. иако се проучава скоро 200 година. ближе источно јадранском сектору јадранске провинције. Флора Корната није довољно позната.медитеранске регије. Најпроучаванија је васкуларна флора папрати голосеменице и критосеменице које чине 537 биљних таксона или 10% укупног броја познате васкуларне флоре у Хрватској. и лековитих мирисних медитеранских биљака које Корнате чине лепшим и мириснијим у пролеће и лето. што представља 52% од укупно забележеног броја врста у Јадрану. Основу биљног покривача чине.

Најчешће се може видети ноћу и то априла и маја. шева. досада је познато 13 јадранских ендема што чини 3. неке врсте водоземаца.елемент са 123 врсте. затим медитерански са 96 врста. На сваком крилу имају по један велики шарени круг. Те очи су у ствари одличан одбрамбени механизам за преживљавање. који асоцира на око. и палчић. 69 врста лептира. и космополитски и субкосмополитски са 60 врста. 168 врста корњача. гмизаваца. Од сталних врста птица познати су сива врана. глодара. 17 врста стонога. Велики ноћни пауновац Ово је највећи лептир у Европи са распоном крила од 15цм. врабац . па чак и неке звери. црни кос. 11 . Фауна У парку живи око десетак врста пужева. сова ушара. Овде се на подморским ливадама налази и велики број корала сунђера и маховина.6% укупног броја одређених алги у Корнатима.

Морски вранац може послужити као индикатор разноврсности екосистема јер се налази при врху ланца исхране. црни рубови пера дају љускасти изглед.net Морски вранац Типична морска птица чији животни циклус зависи од рибе којом се храни и од стена на којима се гнезди. Одрасла птица има црно перје са зеленим металним одсјајем. Ноге и стопала црни. Ова птица је заштићена Законом о заштити природе и налази се на Црвеној листи птица Хрватске. очи смарагдно зелене с уским жутим прстеном. У овом парку постоји око 150 парова птица.http://leptiri. Кљун је црн са жутим рубовима. Готово увек се налази на мору и ретко посећује насеља. 12 .

http://hr. а мали птићи немају светло већ пругасто смеђе перје. у Националном парку Корнати последњих десетак година прстеновано је више од хиљаду младих галебова.wikipedia. У скровитом и топлом месту гради гнездо. најчешће се налази на стеновитим обалама и жаловима. Младој птици ставља се мали алуминијумски и пластични жути прстен на којима је 13 .org/ Галеб клаукавац Птица елегантног држања.

тј не ради класично гнездо. Настањује отворене пределе и управо су камењарски пашњаци идеална ловишта ове врсте. Обично се гњезди на стенама. Ова врста се налази на листи угрожених птица Европе јер је постала ретка и угрожена врста. Јаја полаже на голо тло.org/ Ушара Ушара је врло атрактивна птица и највећа је европска сова висине тела око 70cm с распоном крила 160-190cm. http://hr.угравиран јединствени број. у шпиљама већим пукотинама или на самом тлу.wikipedia. На тај начин лако их можемо међусобно разликовати. док је за подручје 14 .

15 . тј није пред изумирањем али би ускоро могла бити.org Сиви соко Сиви соко је врста сокола са широким распрострањењем и обухвата 17-19 подврста.нискоризична. Процењени број ушаре у НП Корнати је 5 до 7 парова.wikipedia.Хрватске релативно бројнија у приобаљу и на отоцима са статусом категорије угрожености. http://sr. Ова птица има дужину тела од 41cm распон крила од 95cm и тежину око 550gr. Најбржа је врста међу птицама и осталим организмима на Земљи.

међународно је заштићен Бонском конвенцијом. Процена популације у Хрватској је између 160 и 200 парова. с тим у вези заштићена је Законом о заштити природе.Према Црвеној књизи угрожених птица Хрватске. Вашингтнонском конвенцијом. и захваљујући њему Корнати су сврстани у Националну еколошку мрежу као важна подручја за птице у Хрватској. http://sr. Што значи да се ради о врсти која је суочена са високим ризиком од изумирања.wikipedia. ова врста спада у категорију ризичне популације.org/ Туризам 16 .

спортско риболовни и наутички. То је и довело до идеје о заштити Корнатских острва и установљивања националног парка. Риболов је допуштен уз придржавање одредаба Закона о морском рибарству. 17 . века на острву Корнат. За тврђаву се претпоставља да је имала војну намену са сврхом осигурања и контроле пловидбе тада прилично несигурним Јадранским морем.Туризам је на простору националног парка Корнати интензивиран 60-тих и 70-тих година ХХ века. Заступљен је класични купалишно летњи туризхам. Турета Најзначајнији историјски споменик Корната је византијска тврђава Турета из 6. Туристичко-рекреативне активности су у Парку допуштене и пожељне. али уз неопходну планску усмереност и контролу од стихијског ширења. рекреациони. Самосвест локалног становништва била је довољно развијена да увиде опасност и последице по Корнате која прети од масовног туризма који је у то време доминирао у понуди Хрватске.

Скромна сакрална грађевина саграђена је у 17. 18 .hr Црквица Госпе од Тарца Из средњег века датирају врло занимљиве културне грађевине у подручју парка међу којима је свакако најзанимљивија ова црквица.www.tzo-murter. У непосредној билизини цркве налазе се тзрагови темеља некадашње зграде за коју се сматра да се радило о самостану темплара или бенедиктинском самостану. веку и то највероватније на месту старије цркве.

већ само о конфликтима и незаконитим радњама које су допринеле пропадању изворног пејзажа и екосистема.tzo-murter.www. потписнице многих међународних конвенција о заштити. Као најразведенија 19 . управљањем овим НП прекршила је све норме на које се обавезала. Нажалост овде се не може говорити о предузетим мерама заштите за унапређење простора. Власти бивше СФРЈ.hr Закључак НП Корнати је нажалост класичан пример небриге према природи. очувању и унапређењу природне и културне баштине.

копненим и морским вредностима ова острва су заслуживала одговорнији приступ очувању постојеће целине. која обилују изузетним природним.острвска група Европског средоземља. 20 .

hr/ http://www.hr/ http://www. Душан Т. Кићовић(2012) Основе заштите и унапређења животне средине. Београд http://www.Литература Драгомир М. Предраг Н.np-kornati. Кићовић.wikipedia.zastita-prirode.org/ 21 .hr/ http://hr.tzo-murter. Јакшић.