You are on page 1of 16

Prirodno matematički fakultet

Univerzitet u Nišu

Opasan i radioaktivan otpad

Profesor

Student

Dr Tatjana Đekić

Ana Stojanović 262

Sadrzaj

.......Literatura................................ 2 ........15 1.............. radioaktivni otpad i klasifikacija………………………3 2........ Hirošima i Nagasaki.... Alternative u odlaganju opasnog i radioaktivnog otpada…………………. transport i uništavanje radioaktivnog otpada u Srbiji.......................9 8.. Turbina se može koristiti za mehanički radi i za proizvodnju električne energije...1... Odlaganje nisko i srednje radioaktivnog otpada……………………………7 6................... Priprema otpada za odlaganje………………………………………………....................8 7.Nuklearna energija... U nuklearnoj lančanoj reakciji se proizvodi energija koja se koristi za grejanje vode kako bi se proizvela para koja kasnije pokreće parnu turbinu................ Opasan otpad i klasifikacija…………………………………………………5 3......6 5. Nepravilno prikupljanje.14 12..... Odlaganje opasnog otpada…………………………………………………... Kontrolisane nuklearne reakcije u kojima se oslobađa nuklearna energija koriste se u reaktorima za dobijanje električne energije.............5 4...... Odlaganje visoko radioaktivnog otpada……………………………………................ Nuklearna energija.. Karakterizacija opasnog i radioaktivnog otpada……………………………..13 11.............10 9............ skladištenje..........11 10........... Veliki nuklearni akcidenti Černobilj i Fukušima…………………………............. radioaktivni otpad i klasifikacija Nuklearna energija je energija koja se oslobađa iz atomskog jezgra............

Upravo ti proizvedeni radionuklidi u iskorišćenom nuklearnom gorivu najveći su deo radioaktivnog otpada koji nastaje u svim civilnim delatnostima u svetu. ali je privukao pažnju tek po otkriću fisije. tij obogaćenog urana. Radioaktivni otpad je razvrstan u nekoliko klasa na osnovu kvalitativnog opisa i približnih brojnih vrijednosti za njihovo razgranicenje.000 MW) obično troši oko 100 t nuklearnog goriva. Godine. Prema verziji klasifikacije iz 1970. Klasifikacija radioaktivnog otpada prema specificnoj radioaktivnosti pomaže u cjelokupnom procesu njegovog zbrinjavanja. Pojam radioaktivnog otpada nastaje odmah po otkricu radioaktivnosti. Međutim.Njihova radioaktivnost mnogostruko je veća nego svih ostalih prirodnih i radioaktivnih materijala koji se u tim delatnostima uopšte koriste. otpad iz nuklearnih elektrana po svojoj masi I radioaktivnosti nadmašuje sve druge izvore otpada. a koji sadrže radioaktivne izotope takvih specifičnih aktivnosti koje premašuju granicne vrijednosti propisane pripadajucom zakonskom regulativom. radioaktivni se otpad razvrstavao u tri osnovne klase: nisko 3 . Radioaktivni otpad podrazumijeva materijale koji nisu predviđene za dalje korištenje. S obzirom na snagu I broj nuklearnih reaktora koji su danas u pogonu.Veća nuklearna elektrana( od 1. jer su praktično svi fisioni proizvodi radioaktivni.tako da mu je radioaktivnost u normalnom pogonu reaktora (odnosno u trenutku vađenja iz reaktora)oko milijardu puta veća nego pre ulaska u reaktor(oko 1021 Bq za posmatranih 100 tona). To se gorivo dobija različitim fizikalnim i hemijskim postupcima pročišćavanja i obrade uranovih izotopa iz uranove rude. u reaktorskim nuklearnim procesima stvara se u gorivu velika količina radionuklida(od kojih je većina mnogo aktivnija od urana). svake tri godine. pre upotrebe još uvek predstavlja prirodni materijal u pogledu radioaktivnosti.

ali i svaki drugi otpad cija je radioaktivnost tako velika da razvija znatnu kolicinu toplote). dugovjecnog i alfa otpada u prve dvije klase. u okviru koje se razlikuju dugovjecni i kratkovjecni otpad 2.  Visokoradioaktivni otpad > 5 x 1014 Bq/m3. Opasan otpad I klasifikacija Opasan otpad jeste otpad koji po svom porijeklu. ako se deklariše kao otpad ili otpad slicne aktivnosti koji preostaje nakon recikliranja goriva. srednje radioaktivni otpad i visoko radioaktivni otpad – uz dodatno razlucivanje kratkovjecnog. Godine uvedena je klasa izuzetog otpada. Novom klasifikacijom iz 1994.( Visoko radioaktivni otpad prvenstveno podrazumijeva istrošeno nuklearno gorivo. ali radioaktivnost mu nije tolika da bi trebalo osigurati i hladenje otpada).  Srednjeradioaktivni otpad = od 5 x 109 do 5 x 1014 Bq/m3.radioaktivni otpad. sastavu ili koncentraciji opasnih materija može prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od opasnih 4 . (Definisan je kao radioaktivni otpad tako niske aktivnosti da kod rukovanja i prevoza nije potrebna dodatna fizička zaštita od zracenja). (aktivnost mu je da se paketi s otpadom moraju izolovati dodatnim fizickim štitom prilikom rukovanja i prevoza.  Niskoradioaktivni otpad = od 5 x 106 do 5 x 109 Bq/m3. a klase nisko radioaktivnog i srednje radioaktivnog otpada spojene su u jednu klasu.

uključujući i ambalažu u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan. hranu i zrak)  Korozivan (oštećuje tkivo ili metal)  Infektivan 5 . štetnost za zdravlje. vodu.karakteristika utvrđenih posebnim propisima. Karakteristika koja otpad čine opasnim su:  Eksplozivan  Oksidirajući  Visoko zapaljivi (uzrokuje ili pospješuje plamen)  Nadražujući (iritativan)  Štetan (opasan)  Otrovan (toksičan)  Kancerogen (toksičan.

Priprema otpada za odlaganje Postoji niz tehnoloških postupaka kojima se radioaktivni otpad priprema za odlaganje. Poseban problem radioaktivna otpada iz nuklearnih elektrana predstavlja tzv.  Korozivnost (oštećuje tkivo ili metal)  Toksičnost (štetnost za zdravlje. Dekomisijski otpad zbog velike količine radioaktivna materijala kojeg treba na odgovarajući način zbrinuti. Zajednička osobina radioaktivnim izotopima je ionizirajuće zračenje. 4. vodu. 6 . a postoje standardni nazivi za pojedine procese. hranu i zrak). Karakterizacija opasnog i radioaktivnog otpada Materijal predstavlja opasni otpad ako ima jednu ili više karakteristika koje se mogu karakterizirati kao:  Zapaljivost (uzrokuje ili pospješuje plamen).  Reaktivnost (reagira s drugim materijama te pri čemu može nastati eksplozija).3.

prevoz. Ona je najbolja prilika za eventualno izdvajanje materijala za recikliranje. laboratorijama. a zatim se na podlozi od nepropusnog materijala napravi betonska ploča na koju se postave betonski bazeni. U zemlji se iskopa jama duboka nekoliko metara. Ovaj otpad se sprema u bačve koje se zatim komprimiraju zbog smanjenja volumena. Posude s nisko radioaktivnim otpadom stave se u betonske kontejnere I zaliju betonom.dekontaminacije i manjeg hemijskog prilagođavanja. zatvara se betonskom pločom pa se prekrije zemljom.Predobrada otpada početni je korak koji se sastoji od sakupljanja i razvrstavanja otpada.Odlaganje nisko i srednje radioaktivnog otpada Odlaganje odnosno skladištenje podrazumeva privremeno čuvanje radioaktivnog otpada pri čemu je osigurana zaštita životne sredine. Nisko radioaktivni otpad nastaje u bolnicama. nego se neko vreme čuva. Betonski kontejneri se stave u betonski bazen I kada se on napuni. tj privremeno odlaže I to zbog toga što se radoaktivnost vremenom smanjuje. Određeni radioaktivni otpad se ne odlaže odmah. Rukovanje ovom vrstom radioaktivnog otpada nije komplikovano. alat. Tu vrstu otpada uglavnom čine zaštitna odeća. Kondicioniranje radioaktivnog otpada čine operacije kojima se otpad prevodi u oblik prikladniji za rukovanje. krpe I materijali za čišćenje.skladištenje i odlaganje. pa je trasport I rukovanje lakše I sigurnije.propuštanje tekućeg otpada kroz filter.Tipične operacije kojima se to postiže uključuju: spaljivanje gorivog otpada. Konačno odlaganje najčešće je površinskog tipa. 5. ali odlaganje je ipak drugačije nego u slučaju s običnim smećem. Takav kompaktni otpad privremeno se pohranjuje na lokaciji nuklearne elektrane. industriji I nuklearnom gorivnom ciklusu. 7 . rukavice.

SAD I Japanu.  Suvo skladištenje. prerada. otpad se stavlja u metalne bačve I zalije betonom. Odlaganje podzemnog tipa vrši se na sledeći način: na odabranoj lokaciji izbuše se tuneli slični rudarskim.najrašireniji način privremenog odlaganje je držanje iskorišćenih elemenata u bazenu s vodom u krugu nuklearne elektrane. tzv nezavisnim skladištima ili bunkerima. Konačna odlagališta nisko I srednje radioaktivnog otpada površinskog I podzemnog tipa izgradjena su u više evropskih zemalja. Zidovi I dno bazena moraju biti obloženi nerđajućim čelikom zbog sprečavanja korozije. mogu se vaditi iz bazena I podvrgnuti drugim postupcima kao sto su suvo skladištenje. Sistem za hlađenje I čišćenje bazena mora učinkovito uklanjati toplotu generisanu u istrošenom gorivu. ili trajno odlaganje. Dubine bazena su uglavnom 12 do 15m. smešta se u suvo skladište u plinovitom stanju. 6. U suvim skladištima otpad 8 .Srednje radioaktivni otpad sadrži veću količinu radioaktivnosti I može zahtevati posebne štitove. Odlaganje visoko radioaktivnog otpada Privremeno odlaganje visoko radioaktivnog otpada vrši se na dva načina:  Mokro skladištenje. najmanje 5god. Istrošeni elementi koji su u bazenu proveli dovoljno vremena.nakon sto je otpad proveo dovoljno vremena u bazenima za hlađenje. Bačve se nakon toga stave u betonski kontejner paralelopipednog oblika I sve se opet zalije betonom I postavi u tunel koji se ispuni vodonepropusnim materijalom. Odlaganje je moguće u masivnim kontejnerima. Konačno odlaganje ovog otpada može biti površinskog ili podzemnog(tunelskog) tipa. Osnovni uslov za ovakav način skladištenja je da u svakom trenutku mora biti mesta za pražnjenje celog reaktora u slučaju vanrednih situacija.

Dubina na kojoj treba graditi odlagališta za dubogo geološko odlaganje zavisi od specifičnih karakteristika lokacije. najčešće za niskoaktivni otpad. Nakon toga sledi konačno odlaganje koje se smatra sigurnim I konačnim rešenjem zbrinjavanja radioaktivnog otpada. odnosno tamo gde imamo zanemarljivo proticanje podzemnih voda kroz ukopani otpad. geohemiju podzemnih voda koje ne ugrožavaju stabilnost paketa s otpadom. ako se visoko radioaktivni otpad odlaže pomoću velikih bušotina.se drži u metalnim ili betonskim kontejnerima. Plitka odlagališta koriste se u mnogim zemljama više od 30 godina. karakteristika projektovanog sistema za odlaganje. Takodje koriste se I bazeni u kojima se grade komore u koje se odlaze otpad. 9 . I ceo bazen se pokriva armiranom betonskom pločom. Odlaganje opasnog otpada Pri plitkom odlaganju otpad se smešta na površinu ili blizu površine. Povoljni tereni uključuju: mehanički stabilne geološke formacije. Najčešće se koriste obični zemljani rovovi. prirode otpada I regulisanim zahtevima za dugoročnu sigurnost. Uopšteno buduća odlagališta treba da budu izgrađena na dubinama 250 do 1500m pa I do 5000m. 7. Najveći uspeh s ovim načinom odlaganja postignut je na suvim lokacijama.

pri čemu on svojom toplotom otapa led I probija se do dna ledene naslage. Pri usidrenom smeštaju. Takođe razmatrana su I tri načina za odlaganje radioaktivnog otpada u debelim naslagama leda na Antarktiku I Grenlandu: topljenje. Briga zbog mogućih učinaka na zdravlje I okolinu uobličena je 1983 godine Londonskom konvencijom. kontejneri bi se kablovima vezali na površinska sidra koja bi ograničila prodiranje u dubinu leda na 200 do 500m. U prvom konceptu otpad se smešta u plitke bušotine u ledu. usidreno odlaganje I površinsko skladištenje. Ovaj koncept razvijen je kako bi se osigurala mogućnost ponovnog vađenja otpada u razdoblju od nekoliko stotina godina pre nego što bi površinski proces stalnog nakupljanja leda prekrio sidra. ovo je način kojim su se služile neke zemlje uglavnom za ograničene količine otpada. za šta bi po proračunima trebalo 10 godina. posebno u severnom delu Atlantskog okeana. Ali za taj pristup više nema međunarodne saglasnosti I podrške. U površinskom skladištenju kontejneri bi se smeštali u postrojenje nad ledenom 10 . Alternative u odlaganju opasnog I radioaktivnog otpada  Odlaganje u okeane.8. Ovaj sporazum postupno je zamenjen potpunom međunarodnom zabranom ispuštanja radioaktivnog otpada u mora.

Veliki nuklearni akcidenti Černobilj i Fukušima Černobiljska katastrofa je nuklearna nesreća koja se dogodila 26. Do sada su sva tri načina malo istraživana. zbog toga što je odlaganje otpada na Antarktiku zabranjeno međunarodnim zakonom u Antarktičkom ugovoru I Madridskom protokolu. a I velika verovatnoća neuspeha u lansiranju s katastrofalnim posledicama 9. a po drugoj objavljenoj 1991 uzrok su greške u dizajnu samog reaktora.  Odlaganje u svemir je privlačno jer se problem iz naše okoline zauvek otklanja. Smatra se najvećom ekološkom katastrofom u istoriji nuklearne energije. Do nesreće je doslo usled testa na reaktoru kojim je trebalo utvrditi da li električni generator može u narednih 40-50 sekundi da obezbedi dovoljno električne energije za sistem hlađenja reaktora dok se ne uključe dizel agregati. a sva četiri su zajedno proizvodili 10% ukupne električne energije trošene u Ukrajini.površinom. U tu svrhu razmatrani su različiti koncepti. Prva eksplozija na četvrtom reaktoru je prouzrokovala dalje eksplozije koje su praćene oslobađanjem velike količine radioaktivnog otpada u atmosferu. uključujući korišćenje tehnologije prevoza space shuttle-om kako bi se otpad prvo podigao u orbitu oko Zemlje I potom poslau I smestio u stalnu orbitu između Zemlje I Venere. Elektrana se sastoja od 4 reaktora koji su proizvodili po gigavat električne energije. Postoje dve zvanične verzije o uzrocima katastrofe. po prvoj objavljenoj tokom avgusta 1986 godine uzrok nesreće je isključivo greška operatera. 11 . Aprila 1986 godine u nuklearnoj elektrani Lenjin u blizini grada Pripjat u Ukrajini. tačnije u vertikalnim šipkama koje kontrolišu rad reaktora. Glavni problem su veliki troškovi.

Posle Černobiljske katastrofe ona je najteža nesreća vezana za upotrebu nuklearne energije.najvišim stepenom nuklearne opasnosti. Međunarodna organizacija za zaštitu prirodne sredine Grinpis je saopštila da je od posledica Černobiljske katastrofe umrlo oko 200.000 ljudi. 12 . Fukušimska katastrofa je na Međunarodnoj skali za nukearne incidente dobila ocenu 7. Kao posledica toga dizel agregati koji su pokretali pumpe za hlađenje reaktora su ostali bez dovoda električne energije. Marta 2011 godine. koji je zvanično vezan još samo uz nuklearku Fukušima u Japanu. koje su nastale kao posledica katastrofalnog zemljotrea u japanu 11. a da će u budućnosti u celom svetu oko 270.2 i 3 kao i eksplozije vodonika koji je uništio krovove zgrade gde se nalaze reaktori. eksplozija je takođe oštetila kontejner reaktora 2 a nekoliko požara i reaktor 4.Nuklearna katastrofa u Černobilju označena je sedmim. od kojih su reaktori 4.000 slučajeva onkoloških oboljenja biti u vezi sa uticajem radijacije iz Černobilja. Nakon toga veliki cunami talas je udario u reaktore i poplavio celo područje. Narednih nekoliko dana došlo je do delimičnog topljenja jezgra reaktora 1. Nuklearna elektrana obuhvata šest nuklearnih reaktora.5 i 6 bili ugašeni za vreme zemljotresa radi održavanja. Fukušimska katastrofa obuhvata seriju nuklearnih nesreća i otkazivanje uređaja u nuklearnoj elektrani Fukušima 1 kod grada Okuma. Ostala tri reaktora su se automatski ugasila kada je došlo do zemljotresa.

13 . To je bilo prvi put u istoriji da je nuklearno oružje upotrebljeno u ratu. Bombardovanje je izvedeno po odluci predsednika Harija Trumana. Sam čin i danas je kontroverzan.10. Avgusta 1945. tako da niko sa sigurnošću ne zna koliko je žrtava odnelo bacanje atomske bombe.000 ljudi. Hirošima i Nagasaki Atomsko bombardovanje japanskih gradova Hirošime i Nagasakija dogodilo se 6.000 stanovnika Hirošime umrlo je odmah nakon eksplozije ili u roku od pet godina od bolesti uzrokovanih radijacijom.. Crne kišne kapi koje su kasnije padale i nosile radijaciju odnele su još života. Prema procenama Japana iz 1968. I 9. Procenjuje se da je od eksplozije i udarnog talasa poginulo najmanje 78. Mnogi od preživelih su kasnije umirali ili još umiru od posledica bombardovanja kao što su rak i leukemija. Naređenje su izvršili američki bombarderi. 250. iako je njime završen Drugi svetski rat.

vazduha. koja je samo neznatno kontaminirana ali ipak opasna u slučaju radioaktivne kontaminacije ljudskog tela preko hrane. ličnih dozimetara. transport i uništavanje radioaktivnog otpada u Srbiji U srbiji oko 80% radioaktivnog otpada čini medicinski otpad. skladištenje. U Srbiji su identifikovani sledeći problemi kada je u pitanju prikupljanje. Nepravilno prikupljanje. skladištenje. dok praćenje stanja nejonizujućeg zračenja nije uspostavljeno. Na prostoru Srbije ne postoji postrojenje za tretman i skladištenje radioaktivnog otpada. Ovaj tip otpada se često sastoji od korišćenih igala i špriceva. Sistematsko praćenje stanja jonizujućeg zračenja vrši se prema odluci o sistematskom ispitivanju sadržaja radionuklida u životnoj sredini. zaštitne odeće.12. Neadekvatno skladištenje radioaktivnog otpada u Institutu za nuklearne nauke Vinča predstavlja opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu. apsorpcije kontaktom ili injekcijama. trasport i uništavanje  Neusklađenost regulative  Neadekvatna mreža praćenja radioaktivnosti i nejonizujućeg zračenja 14 .

hr 15 .wikipedia.org http://geol.pmf. Nepostojanje baze podataka o izvorima jonizujućih i nejonizujućih zračenja  Napušteni izvori jonizujućih zračenja u industriji i izvori van regulatorne kontrole  Nepostojanje sistema rane najave vanrednog događaja i plana za delovanje u vanrednom događaju  Nepostojanje infrastrukture za propisano skladištenje radioaktivnog otpada Literatura http://sr.

16 .