You are on page 1of 14

HADERSFILD

Uloge:
Raša:
Ivan:
Dule:
Igor:
Milica:
Joca:
Prolog:
(Jutro. Raša spava na trosedu. Ispred troseda je stočić. Na stočiću su:
piksla, skripte, kutija cigareta, činija, ključevi. Raša se budi, ustaje i
odlazi do kuhinje. U trenutku kada sipa kafu ulazi njegov otac.)
Joca: Ohoho... Jebo sam ti mater.
Raša: Jesi spavao u hotelu?
Joca: Ej, jesam ja tebi rekao da ideš u pičku materinu? Trideset godina ti
mene zajebavaš...
Raša: Hoćeš kafu?
Joca: Koju kafu? Ti mene u mojoj kući nudiš kafom? Ma koga ti
zajebavaš? Ovde je sve moje. Šta si ti stvorio?
Raša: Ništa.
Joca: Molim?
Raša: Kažem, ništa nisam stvorio.
Joca: Pa nisi, jebi se. Neću više da te vidim ovde, je l jasno? Kad se
vratim da te nema. Idi, vuci se, boli me kurac gde ćeš i šta ćeš. (pretura po
stolu) Gde su ključevi od kola? (Raša mu ih dodaje) Idem da prodam
auto. A, u kurac.
Raša: Opet, a?
Joca: Šta je moje, šta te boli kurac.
Raša: (nervozan ustaje i unosi mu se u lice) Ne boli me kurac bre!
Joca: Šta kažeš?
Raša: Ništa.
Joca: Ti si ništa. (Raša ustaje i kreće prema wc-u) Gde ćeš sad?
Raša: Je l mogu da serem?
Joca: Ne može... (odlazi do vrata od wc-a) To je moj klozet, idi seri
napolju. ( skida vrata s klozeta) Šta me gledaš? To su moja vrata, mogu s
njima da radim šta hoću.
Raša: Nosiš vrata?

to je kad ti kroz misli ili naprosto kroz maštu zaluta demonski predlog. Nek priziva boga i njegovo sveto ime. Ivan: Dobro.. Ugađanje stomaku. A što su njega pustili kad se nije ni izlečio? Raša: (pali cigaretu) Pa nema tu leka. To je osam.. ovo je Milica. Milica: Nisi zaboravio? Raša: Nisam. Neka se seća na smrt i na strašni sud. Raša: Ćao. Raša: Je l osam? Ivan: Pa. Ivan: Ivan. i onako ste svi odjebali ovu zemlju. Raša: Mhm. sećaš se? Raša: (zamišljeno gleda) Hoćeš kafu? Ivan: Može. dobro. sujeta.. Raša: (izlazi iz wc-a) Ne mogu da serem (kaže za sebe) Ivan: Ja sam ti doneo ovu knjigu što sam ti rekao.od oca Nila Sorskog.. Raša: (vraća se do kreveta i donosi Ivanu kafu) Odneo vrata. nagovor . Ivan:(pije kafu) On mora da ostavi alkohol.. da.) Ivan: Rašo? Ja sam. šta te boli kurac. Ivan kuca i ulazi. blud. srebroljublje. Sedi da čuješ. Sedi. Ivan: Znam. Drago mi je.. čamotinja. Ivan je. Ivane. vuci se.... znaš. Milica: Ćao.. moja učenica. Serem. “Predanje o duhovnom životu” .Joca: Nosim. (rukuje se sa Milicom) Raša: Ivan je kul. Milica: Čega? Raša: Greha. Rašo gde si? Raša: Tu sam. . Prvo dođe predlog . Raša odlazi u wc. Onda. Upravo smo stigli do četvrtog stepena. Raša: Dobro. (zamišljeno gleda) Ivan: Znaš. (Izlazi sa scene i iznosi vrata. gordost.i veliki su se sa time borili. (Ivan prekida izlaganje jer neko kuca na vrata) Raša: Napred. (Raša odlazi do kuhinje) To ti je ona knjiga o osam grešnih pomisli što sam ti pričao. Ivan: Daj njemu neka čita knjigu.) PRVI ČIN (Raša je u wc-u.. Kao pričaš sa njima.. u Englesku. svaki čovečiji pad u greh odvija se postepeno. u saglasju vodiš razgovor sa tim grešnim mislima. u Kanadu. Idi. Rašo. Pročitaće.. bes i tuga. Video sam ga. Zatim zarobljenje i onda najstrašniji četvrti stepen..

Raša: Ne mogu. Raša: Uzmi ga. Nisi popio kafu. važi? Raša: Važi. (Raša otkopčava pantalone.. Dobro.. ja sad moram da idem. Milica: Uradi to zbog mene.kakva ti je ovo pederska knjiga? Raša: Pusti to. Ne mogu da se koncentrišem. Hocemo prvo da se tucamo ili ćeš da mi pričaš o Hamletu? Raša: Ja bih prvo srao.(Milica i Raša počinju da se ljube i dodiruju) Ivan: To je strast. Ivan: Zdravo. Milica: Mogao si to sam da uradiš. To je naslov Ivanove pesme. Tu je potrebna velika moć da se čovek uz Božju pomoć vrati na pravi put. Milica se odmakne) Milica: Ko ti je ovaj i šta sere? Kakva je to knjiga? (Milica uzima knjigu sa stola) Milica: (čita) “Čuvaj sebe od razgovora sa ženama i od pogleda na njih se uzdržavaj” . Raša: (Prolazi iza zavese u toalet) Nisam navikao da kenjam na otvorenom. (uzima čaršav s kreveta i kači ga na vrata od klozeta) Kul je. je l mogu da ti donesem jednu pesmu što sam napisao? Ne moraš odmah da čitaš. Raša: Možeš. (čuje se kucanje.. a? Raša: Kul je. Milica: Jebala te vrata. Milica: (čita) . Iseri se. Ivan: Rekao sam mami da neću dugo. (Ivan odlazi sa scene. to je. ulazi Ivan) Ivan: Evo. Dugotrajno uživanje pretvoreno u naviku. (odlazi sa scene) Milica: Kakav haos. Ćale odneo vrata s klozeta.. Milica: Jesam. U sobi? Milica: Ma ne. Milica: Pa seri. To je ropstvo grehu. kurvo mala. Kad pročitaš samo mi reci je l dobra. Rašo. Raša: MOGAO SAM. Milica ljubi Rašu i stavlja njegovu šaku izmedju svojih nogu) Raša: Sva si mokra. Raša: Čitaj naglas. samo da ti donesem. Raša: Čekaj. (Milica uzima papir sa stola) Milica: (čita) “Puž” Raša: Sereš.

Hamlet je bio prepun govana. (Raša seda na krevet i pali cigaretu. Raša: Hamlet se primao na te haludže toliko da je za drogu prodao državu.“Ti čudni stvore sa kućicom na leđima sa domom na sostvenoj kičmi Puziš i tražiš hranu čekaš da kiša padne pa da prošetaš vlažnim pločnikom Sijaš u travi mokar od rose kliziš niz kap PROKLET SI! SAM! U tvojoj kući ima mesta samo za tebe i nikoga više A ti si možda čitav svoj život tragao za nekim koga bi u svom domu ugostio i sa njim pod krovom svoje kuće podelio šoljicu čaja ili kafe” Raša: To je genijalno. Raša: Ti si poludela.. znaš. Kad god bi se uradio njemu bi leš matorog dolazio u halucinacije.Njega je sjebao rođeni otac.. Raša: Nije lud. kurvo mala.. Zvoni (mobilni) telefon. Milica: Hamlet je bio drkadžija.. Milica: I? Raša: . Javlja se. zvao ga na osvetu. Milica: (leže na krevet i privlači Rašu k sebi) Hamlet! Hamlet! Hamlet! Raša: Hamlet . upravo jesam. a ja ću da se diram. Malo je sjeban. i u tim haludžama. Nije jebao. matori ga je trovao.. Milica: Taj tip je lud. Raša: (izlazi iz klozeta) Jebi ga. ( dolazi do kreveta i seda) Milica: Pričaj mi o Hamletu. (smeju se) Milica: Je l me voliš? Raša: Ne. Odao se nekim usranim drogama. al je sistematičan i inteligentan.. Milica: Ne seri.) .

Milica: Kul. (odlazi do kuhinje i uzima rakiju) Igor: E. Keva ga trpela s početka. povlači dim i daje Milici. kasnije. (Milica puši i kašlje) (Raša odlazi do kreveta) Raša: Rascepilo je mene. Ko vam treba? Da. Ti? Ajde… Može popodne… I Dule? Ok… Zna on gde sam… Vidimo se. a gde su ti majka i sestra? Raša: Ma delirijum. (spušta slušalicu) Milica: Sranje. Faks nisam video. Sad studira u N. Znači živi se. Igor stoji. matorog. Honorarišem. Raspad.. Daj malo. Bio je tamo jedanaest godina. Raša pali džoint. (Oboje izlaze sa scene. Igor: Od čega živiš? Raša: Od muke. lovarnog. Raša: Jebeš školu. ne znam više ni gde se nalazi. Biće neko zezanje. Mozak mi ropće. (Milica dodaje Raši džoint) Duvaš? Igor: Ne.. kad si završio faks? Raša: Pa čoveče. On je umro onog dana kad su ugasili metalski kombinat. Igor? Ooo. (Sipa rakiju u čašice i ispijaju na iskap) Sestra otišla s njom.Raša: Halo. Pomažem joj da pripremi pismeni.. Pa jebi se.. Ajmo po gandžu.) Raša: Sranje. Dolazi mi drug iz Engleske. Predstavljam knjige.. Imam prilog u lokalnim novinama. Šta god sam počeo. (Milica opet počinje da kašlje i odlazi do wc-a) Igor: Koliko je njoj godina? Raša: Dovoljno. Idemo? Raša: Idemo. Sadu. Nema se više onoliko ljeta. Igor: Što nisi? Raša: Pa pet godina nisam izašao iz ovog grada u preriji. moram u školu. nisam završio.. nedeljno. Drugi srednje. Igor: E. Rade Hamleta. keva našla nekog tipa. šta? .. nema te jedanaest godina… Tu sam gde sam i bio. Ima pet godina kako ga je ostavila. ne sad. gleda sliku. U stvari.) Zavesa DRUGI ČIN (Raša i Milica sede na krevetu. Raša: I ćale mi poludeo.. Igor: Je l možeš da živiš od toga? Raša: Je l vidiš ovde nekog živog? Igor: Muvaš klinke. ništa nisam završio. Dobro.. Dolaze mi gosti iz Beograda. Imam dva sata na radiju. a gde neće nju.

Igor: I šta vi ste sad neprijatelji? ... Raša: Sere. Kuća je malo sjebana. Kelti. nikad nisi objavio onu zbirku pesama? Raša: Ne. a? Igor: Mhm. lektirom. koliko se sećam. Dule: Jebo tebe on. Ja sam služio narodu.. Raša: Izdavač se bio zapalio.. Normani. Zato i jesi glup. Igor: I? Raša: Mene mrzelo da pišem. Mislio sam biće neka knjiga poezije. Igor: Čekaj.. A ti? Nema te jedanaest godina? Sedi. Kad sam bio na putu da objavim svoje viđenje propasti slovenske civilizacije. do kurca s tom kintom.” Igor: U pravi čas Dule. Svi su sačuvali svoje male bogove. Kako samo kod Slovena nije preživeo nijedan jebeni autentični prehrišćanski ritual? Kako su čoveče oni Angli. To je bio dobar trip. Ugojio se ko krmak. Raša pali džoint. (Tajac. Prodao zamrzivač.. Igor: Super je i to. a ide zima.. pionirsku kapu i crvenu maramu. Svi smo jedna armija. jebo te on. i sad priznajem. Raša gleda u nju. Gužva jorgan... (Tajac. Raša: Kakve poezije? Igor: Šta. Tebi je Milošević bio vrhovni. Prodao mi komplet Dostojevskog.. duvala da je imala iskustvo pionirske zakletve? (Ulazi Dule i nosi pivo) Dule: “Danas kada postajem pionir svečano se obavezujem da ću braniti.. ja nemam antenu. Igor: A Dule? Nisam ga razumeo šta radi. Raša: Super je moj kurac. Dule: Ja nisam služio jna. jebi ga. Evo danas odneo vrata s klozeta.. Prepričava fazone. Raša: Ma ozbiljno moj kurac.) Igor: .. Raša: Jao.Raša: Ne muvamo se. Raša: Smradino jedna. ja sam služio vojsku jugoslavije. samo Sloveni nisu.. Sasi. Aboridžani jebo te. nije loše..... Ćale svaki dan odnosi po nešto. Priznavao sam. Igor: Ti ne gledaš Simpsonove? Raša: Pa jebi ga.... Gleda Simpsonove. Intrigantno. Raša: Ti si pomešao pionirsku zakletvu i zakletvu koju si dao jna. Igor: Pa dobro. Mulja muda po ceo dan.) Nek odspava malo. ti si to ozbiljno shvatao. Šta radi? Drži neki magacin kod tipa što valja švajcarske slatkiše. Reko taj je sad u nekoj školi. Raša: Mi nismo služili istu armiju. Često sam mislio na tebe. Tucamo se. gnjavi klinke... a ti Slobi. Hamlet je teško štivo.. Šta? Ima kintu. (Ustaje i gleda u Milicu) Gle nju? Je l bi se ona jebavala tu sad. Milica spava. Prodo ćale antenu. Prodao grejalicu.

Mi ne možemo da planiramo da li ćemo biti živi sledećeg meseca. Igor: Sledećeg meseca planiram da se ženim. (pomera zavesu i ulazi) Igor: A da se malo zezamo. Dule: Imaš svoj stan. Igor: (smeši se) Radim kao laborant u firmi koja testira hemijske proizvode. Divno stvorenje. a stan plaćam. Već neko vreme me prži.. Raša: Ne. auto? Igor: Imam auto.Raša: To je tako smišljeno da se međusobno poubijamo. ako je uopšte važno. Dule: Opet se muvaš s decom. Zove se Ana.. čvrsto dupence i rešio da poseti smrtnike...... obukao male sisice.. Dule: E.. kažem ti mala je bog. ko je mala? Raša: Mala je Bog.. Raša: Ti si poludeo jebo te. Dule tek sad vidi Milicu) Šta je s malom.” Nestvarno zvuči. Raša: Moj kurac ide. Raša: Katolkinja? Igor: Jevrejka.. Dule: U Licu. Dule: Aj ne seri. (DODATAK?) Dule: Ja sam jebavao neku matorku. Studirali smo zajedno. Dule: Mogu da pišam? (odlazi do wc-a) Je l možeš da mi objasniš šta je ovo ovde? Raša: Zavesa. Evo sad sam promašio. Čovek planira na mesece. A gde su ti vrata? Raša: Vrata su dosadna. Raša: Ne zajebavaj se s bogom.) Raša: “Sledećeg meseca planiram da se ženim... Igor: Oćeš da se menjamo? Raša: Šta radiš ti tamo? Dule: Pišam.. a živim u Hadersfildu. . (Dule prekida izlaganje i čestita mu. a ? Dule: (iz wc-a) Lako je tebi da se zezaš. Raša: Super. Radi kao sekretarica u veleprodaji. a? (izlazi iz wc-a) Igor: U Licu radim. Mlatiš čvrstu valutu. jebe ti se. tako to ide. Dule: Možemo.. Dule: Aaa. Dule: Super. (Piju pivo. Dule: Imaš ribu? Igor: Verenicu. Bog je uzeo njeno obličje. Treba se navići. Iz Poljske je. (Dule prilazi Milici) Dule: Simpatičan bog. ali možemo. Nije loša..

Raša je vodi u wc. ništa ne bi radili. ne mrzim. Bla. nego skupljam i crnčim. da kaže:”Dobar dan. Ulazi Ivan.” Cmok. Dule: Ne čekam bre. Milica se budi. Muka joj je. Ovo je je vaš račun u banci u Bazelu.. Šta vam je? Raša: Pa to i kažem jebo te. a on čeka. Dule prolazi pored Raše i udara ga ramenom. Šta ima? Ivan: Rašo mama me šalje. Bićemo Engleska.. gospodine Nestle. Raša: Igore. ničeg neće biti. (Dule utišava) . Raša se smeši i prilazi Milici. Dule: Sere Igi. reci mu da oladi malo i reci mu kako. a ni dana radnog staža. genije.. Je l znaš da je izašao novi zakon? Raša: Stvarno? Dule: Sutra da se zaposliš nećeš penziju dočekati. Lova podeljena. Prst u bulju. Imaš trideset i kusur godina. moraćeš da dirinčiš do devedesete. Džoint kruži. Bićemo zapad. filozofirali. Igor: Pa nema toga nigde.. Milica sedi na krevetu između Raše i Igora. jebi ga. zahvali kapitalizmu što možeš da jebavaš babe po veleprodajama. svi bi ovde srali. Dule odbija. cmok.Dule: Šta ti je? Mi ćemo moći da planiramo. oće rigoleto? (Milica klima glavom... bla.. Raša: Ne mrzim.. sereš.. Raša: Ajde. Dule? (Igor i Dule se kucaju pivom. svet je otišo u kurac. mamudišeš i mrziš sve oko sebe. Igor pali džoint. Raša: A do tad? Dule: Šta do tad? Raša: Penzija neće biti. Raša: Što? Ivan: Kaže da utišate muziku malo.) Raša: Gde si Ivane? (ustaje i ide ka njemu) Šta ima? Ivan.) Raša: Pilence. Samo sediš.. Puko je. Pesnik. Puko je. kenjali. Igor: Dobro. ok? Nema razloga da tome i ne nazdravimo. a Igor ide za njim. Igor i Dule odlaze prema vratima. Dule: Eh.) Zavesa TREĆI ČIN (U međuvremenu.. U pozadini ide muzika. Dule: Koj si ti kurac da mi sereš tu? Koj si ti kurac? Pet godina nisi mako odavde. Raša: Ti si od onih zamolčića što veruju da će neko da im zakuca na vrata. ovo su vaše akcije.. to ti je napredak. Vi ste od danas kapitalista. reci mu da je svet otiso u kurac.

Raša: Šta radiš ti? Ivan: Pa. Mi smo ljudi od poverenja. Važi? (Ivan razmišlja. Odjednom.. da ćeš malo da kuliraš. Šta.. Stajao sam na terasi... Ja sam mu rekao da je tvoja poezija super.. Ljudi... Bio je maj mesec. čime si se zanimao i to. Sad mu tražim sponzora. Igor je zainteresovan da bude sponzor štampanja tvoje knjige poezije.. (Ulazi Ivan) Raša: Ovo je Milica. To je on? (Raša klima glavom) Šta se njemu desilo? Raša: E. brzo se zamori. Ima 30 kilograma manje. Linija između stvarnosti i mašte je nestajala.) Ivan: Važi. Majka me unela u sobu i oporavljao sam se . To je rešena stvar. Raša: Ajde idi reci kevi da smo utišali. sećam se. Ivan: Sve da pričam? Raša: Sve. a? Ivan: Pa ne znam. Igor: Ne seri. Raša: Ovo je Igor. sad će on da vam ispriča. to kad si počeo da osećaš strahove. kako si lečen. Ali bio je to neki neobjašnjiv strah. On je.... to si shvatio. Ajde ispričaj Igoru kako je to bilo u tvom slučaju. Ovakvi ne pričaju sa nepoznatima. Vrelo predvečerje. moj drugar... Dule: Ma neće hteti.. da je sve uredu.... Džudista.) Vidi Ivane. (Dule se pozdravlja i odmahuje rukom. Raša: Pa ja ću da vas upoznam. Ivan: Da mu pričam sve? Raša: Ispričaj mu sve što si meni ispričao. Sećam se da sam se preznojao i prebledeo... Važi? Ivan: Važi. Milica: De si Ivane. Ovo je Dule babojebac. pristao.. (Okreće se Ivanu) Ti pričaj na preskok.. Čitam nešto. Ivan: Stvarno? Raša: Pa da. sve. a? Ima knjigu poezije. Raša: Bojao si se visine? Ivan: Da... Raša: Hoćeš malo da kuliraš s nama. Međutim. Nju si već upoznao. (Ivan izlazi) Milica: O kakvom jebenom kuliranju ti pričaš? Igor: A šta je njemu? (pita Duleta) Dule: Ne sećaš se Ivana? Igor: Odakle da ga se sećam? Dule: Išao u Elektrotehničku. pošto Ivan ne može dugo da priča. postoji jedan uslov. ja sam osetio strah. Raša: Kad je sve to počelo? Ivan: Imao sam trinaest godina.. Malo se zezamo.. a ja ću da ti pomognem.... i visine.

Goran. Skoro neprimetno. U to vreme sam čitao medicinske enciklopedije i uopšte puno sam čitao. Sa mnogo uspeha sam vršio vežbe sa zamišljenim telima u prostoru. Raša: Preterivao si.. Goran? Ivan: Dobro. U sedamnaestoj je nastupio strah od ludila. Bio je obrnuti pentagram. Pročitao sam sve što se moglo naći kod nas. Raša: Kakve larve? Ivan: Pa znaš. Raša: Imao si svog učitelja Joge? Ivan: Pa da.. . Ivan: Može se reći.nekoliko dana. Raša: Bio je to tvoj učitelj Joge.. On mi je pomagao da se kroz neke vežbe disanja i joga vežbe oslobodim nekih strahova. (Ivan se zaustavlja i smiruje polako) Onda sam išao u vojsku. konkretno. kaži njemu. ali strah od tog otvaranja je bio jači. Osećao sam svoje telo potpuno. Bio sam na teškoj obuci.. Vrlo vešto. al to samo ako nisi dovoljno jak. Raša: Tad si počeo da proučavaš knjige o jogi? Ivan: Pa da. Na jednoj seansi dok sam vežbao. To znaš. (Uzbuđuje se) Raša: Kaži. primetio sam crtež ucrtan u sali. Raša: A ko je radio? Ivan: Pa rekao sam ti.. Kabala. Knjige o Jogi sam čitao uporno. Uskoro je nastupio strah od oštrih predmeta. Raša: A koliko si tad imao godina? Ivan: Šesnaest. Raša: I šta je bilo u vojsci? Ivan: U vojsci mi se stanje pogoršalo. Rašo! Ja sam samo poznavao neke ljude koji su radili obrede sa obrnutim pentagramom. I one probijaju auru i sišu dobru i pozitivnu energiju iz čoveka. Raša: Gde tačno? Ivan: Pa na podu. Ivan: (Dere se) To su larve negativne energije koje prave ljudi sa namerom da ih zalepe za aure drugih ljudi. Raša: A crna magija? Ivan: (Ustaje) Ne. Tad sam počeo da osećam strah od žena. Ja sam imao želju da budem u njihovoj blizini. Bio sam i jači i gipkiji.. Raša: Šta je Goran pokušao da ti uradi? Ivan: Probao je da mi nalepi larve na auru. a nedugo zatim i strah od otvorenog prostora. Raša: I šta se onda dogodilo? Ivan: Onda su odjednom strahovi nestali. Počinjem da se bavim Okultizmom. rekao sam ti. Ako si jak one mogu da prođu i onda padaju tu dole i umiru. Ja to nikada nisam radio. Bližio se i osamnaesti rođendan.

Ivan: Osam godina.. Igor: Ne... Kaficu bi ako može.. Dule: E... Milica: A da pomeriš ti svoje dupe i uradiš nešto korisno. Čoveku je neprijatno. stvarno nije smešno. a? Raša: Šta? Milica: (ustaje) Korisno za nas bi bilo da odjebeš. u bolnicu... normalno. zamisao o reinkarnaciji. on skuplja i koriguje misli.. ej. (Milica donosi Ivanu kafu) Ivan: Hvala. da razmišljam. Mogu da sednem? Raša: Sedi čoveče. Mico skuvaj kafu.Raša: Bio si u specijanim jedinicama? Ivan: Pa da. Lekovi mi nisu dozvoljavali da čitam. radi nas vutra. Ivan: I tako sa devetnaest godina sam dospeo ponovo u Beograd... a posle su nešto smanjivali. Igor: Daj. Dule: Jebi ga ja crkoh. Raša: 407 miligrama. Bio sam jako dobar džudista. Ivan: Osam godina.. Trajno sam oslobođen vojne obaveze. Osam godina sam bio na 407 miligrama dnevno. ne možemo da se kontrolišemo. Nisam mogao da komuniciram. Rašo ja sam se malo umorio.. ja sam živeo sa dominantnim uverenjem da je suština i okosnica života i poimanja sveta. Raša: U jebo te.. Raša: Kaficu. Dule: E sad kad popije kaficu. izvini. Raša: Koliko si izdržao? Ivan: Izdržao sam obuku i još dva meseca posle. Raša: Taj treba Duletu da ne skače na babe. (ide do kuhinje) Raša: Slatko govance jedne devojčice baš mi je nedostajalo. Rečeno mi je da se ostavim knjiga. Meleril. Izvini Ivane. Pa. Milica: Šta da radim? Raša: Da skuvaš kafu. Raša: Izvini Ivane. Hoćeš pivce? Ivan: Ne. ovo je žalosno... Poslali su me na lečenje u Beograd. Dule: Skenjaše čoveka. Ajde pomeri dupe i uradi nešto korisno. Imao sam i 30 kila više.. Ćutao sam. Na vrhu brda od govana pod kojim živim..... Dule: Što mu nisu dali ribu kad je imao sedamnaest? Raša: Što mu nisu dali babu kad je imao sedamnaest? (smeju se) . a koji lekovi? Ivan: Lekovi. umesto što sjebavaš njega. Te treba pozatvarati. Da mi krasi.. ej. taj daj Raši.. (smeju se) Ivan: Zatim bio je Liogenretard. Ali onda su počele nesanice. Raša: Ej. Izvini. on potiskuje polni nagon. ..

. Gde je stigao ovaj čovek? A? Ne. radio sam u livnici kao fizički radnik. tako godinama. Šta je bre smradovi? Smradovi. Kakav je on? Okrugao... lepo ime za jednog Boga. Znam to.. Doživeo sam tešku telesnu povredu.. Ajde. Pre tri godine ja sam se krstio u Pravoslavnoj Crkvi..“ Raša: Aha. Eto to sam ja. slišice.. . lomljiv. (ustaje i kreće) Raša: Nije te briga. Moralan si samo dok te neka baba ne uvati za karu.. mali. Antonije Veliki kaže: „ U sebi treba da mislimo da nećemo dočekati ni kraj današnjeg dana. Misliš da ovaj razgovor ima svrhe. gde je stigao ovaj čovek? Nigde. (gleda u Rašu) Šetam svaki dan od svoje kuće do njegove. Idem ja. Dule: Nije mi ni do čega i loše se osećam.. Nema šanse da ti se ne javi sam Bog posle svih tih sranja. fizički. Jebi ga Ivane pa ti možeš svog Boga u džepu da nosiš.. Raša: Nema.. on koriguje psihozu i Artan od pet miligrama.. Zezam se. Raša: Nila Sorskog. Dule: Nemoj Rašo tu tvoju priču. (Ivan odlazi sa scene) Šta je.. Odstranjen mi je deo kuka. al piše dobru poeziju. Imam jednog prijatelja. (vraća Ivanu lek) Kako je sve to jednostavno. Šta kaže otac Nil? Ivan: Sv. Samo fleševi. hoćeš ja? Je l ti tu? (vadi lek iz Ivanovog džepa) „Haloperidol“.. Imam 33 godine.. ajde. tvog spasioca.. Dule: (okreće se) Koj si ti kurac da to stalno objašnjavaš? Koj si ti kurac? Ti si sjeban i u tom slučaju sve treba sjebati. Dule: Verovatno nema. Niko nikog ne vidi. je l se zezamo? Igor: Skenjao si čoveka. Uništen psihički. Okrećeš leđa. Otišao sam u invalidsku penziju. Hoćeš ja. nedovršene rečenice... Sredi sebe bre jebem ti mater. Volim da šetam. Ti Rašo bi trebalo da zadržiš onu knjigu što sam ti dao.Ivan: Tri godine.. Dule: Koj kurac si to radio? Raša: Šta je? Dule: Ti si bolestan bre.. 407 miligrama svakog dana. Zar nije genije? Veliki otac Ivan... Mali je. Evo tebi tvog Boga. Raša: Skenjo sam vas. halo ja sam tvoj Bog. Ti si onaj kurčevi samodovoljni tip. on sprečava kočenje. pritom ni kurcem nisi mako. Dule: Idem ja. Raša: (Dere se) Svi se mi loše osećamo.. Kao halo. al je Bog. Aj pokaži ljudima kako izgleda tvoj Bog. Ja danas samo pijem Haloperidol od pet miligrama. Raša: Koliko si izdržao da me slušaš? Niko nikog ne sluša. Živim sa majkom.. Raša: Srećan sam što sam bar na nešto uspeo da ti skrenem pažnju. Vidite koliko je trnovit put do istinske vere? Kroz šta sve čovek mora da prođe.

. Sedi. Još si tu? Pa jebaću ti majku.. A ti.. ne treba ni sna ni odmora.. Ti si bio neiskren.. Moram nešto da ti kažem.. Demonima kao što si ti.. neču imati decu. Tebi. je l tako? Raša: Da.Raša: Ideš ti. U pozadini se cuje glas: „ Pokušao sam da ti pomognem..) Joca: Oho. Ivan: Izvini Rašo možda si hteo da budeš sam.. Za razliku od tebe ja to nikada nisam činio neiskreno ili sa namerom da te vređam..) Zavesa Epilog: (Mrak.“) Raša: Ko je to? Ivan: Tvoj sudija Rašo. Vređao si me.. da l će da jebava onu Poljakinju il neće. To nisam bio ja..) (Jutro. Spava. porodicu i to. Mislim.. Igor: (ustaje i kreće prema izlazu) Dobro je. ne bismo znali gde smo.. Znam da ne spavaš. Spremi se za istinu. Spalio sam svoje spise. (Zatvara vrata.. Jako je lepa Rašo.. Veoma teško. Rašo treba da imaš nekoga. Znaš... ti si pametan momak i zgodan. Odlazi do kreveta. Raša: Mi smo nule bre. Jako. Svakome treba neko. (Ide ka izlazu) Policija! Policija! Policija! (Raša odlazi do kuhinje.. Ti si razbuktavao moju maštu. Gase se svetla.. Gde ideš? Boli me kurac o čemu smo pričali. s kim smo bre. Idem da te prijavim. Ivan: Sanjao si me? . Ali sviđa mi se ta tvoja devojka. (Dolazi do Rašinog kreveta i uzima jastuk) Sinoć mi je bilo teško. Bože oprosti mi. Ulazi Joca. Ako sam ja sinoć nešto pogrešno uradio.. To je nešto o čemu sam razmišljao. Ivan: Eto molim te prenesi moje iskreno izvinjenje. Kurtoni. Sanjao sam te noćas. Ja sam banuo ovako. Idem sad da ih dovedem. Ok sam.. Kad bi neko nama davao 407 miligrama. Pojavljuje se Ivan.. Raša: Sve sam sjebo. (odlazi do kuhinje) Tu si Rašo. U pravu si. Raša: Stani. Raša spava.... Milica..“ Ivan izlazi sa scene.. Nek te vode. Pali cigaretu. (Ivan ga guši jastukom) (Glas u pozadini nastavlja: „Znam da me čuješ. ja nikada neću naći devojku. Uhapsiće te jebeš mi mater. Ulazi Ivan. Koga boli kurac? Šta mene boli kurac šta će on da radi u Jorkširu jedanaest godina.. Raša se budi. Milica. tvojim prijateljima i tvojoj devojci. stani.. Sve sam učinio. Odobravao si moje slabosti i zavideo si mi na mojoj iskrenoj veri i duhovnom miru.) Ivan: Rašo? Ja sam. hteo sam da ti se izvinim.

a Otadžbina. Raša: Majka. ali kao što vidiš ne liči. Ivan: Majka. Ivan: Ma šta ti je? (prilazi mu) Nekad je najbolje da se čovek isplače. Tu sam ja. Raša: Sviđa mi se. rekao si. Raša: I šta predstavlja tvoje umetničko delo? Ivan: Pa ja sam hteo da izvajam portret majke u glini.. (ustaje i stavlja džezvu) Kafa ili čaj? Ivan: (smeši se) Čaj. Raša: Ti si ovo napravio? Ivan: Pa zar to nije očigledno.) Zavesa Kraj SMISLITI KAKO ĆE MILICA DA IZAĐE DODATAK: DULETOVA PRIČA O SEKSU SA SEKRETARICOM . ja ga nazvao „Majka . grle se.Otadžbina“ Raša: Uopšte ne izgleda tako loše. Plači.. Sedi. (smeju se... Što su joj usta tako otvorena? Ivan: Zato što ona viče. opominje i nešto je boli. Ivan: . a Otadžbina.Raša: (Klima glavom i plače) Izvini ej. grdi. Hoćeš ja da napravim nama jednu lepu kaficu? Raša: Ma ne. Plači.. Ivan: Puž? Raša: Puž. I ja da bi pomirio ta dva predloga. Ja ništa ružnije u životu nisam video. Rašo. (donosi skulpturu ili šta već) Doneo sam ti moje remek-delo da ga vidiš. Ivan: I skulptura ti se sviđa... Ja ću. Raša: Znaš šta? Odlična ti je ona pesma.. Izvini čoveče. Ako ti se dopada ja ti je poklanjam. Sve sam sjebo jebo te... Onda je moj vaspitač predložio da ga nazovem „Otadžbina“. A vidi šta sam ti doneo.