TEHNOLOGIJA OBRADE

Kovanje moe da bude:

- Slobodno
- Otvoreno
- Kovanje u kalupu
Polazni oblik je otkovak koji se dobija u kalupu.
Tehnologija kovanja u kalupu:
1. Radioniki crte (crte gotovog dela)
2. Crte otkovka (on se pravi na bazi crtea gotovog dela)
Crte otkovka sadri:
- dodatci za obradu
- linija sastava kalupa
- kovaki uglovi nagiba (idu prema prema liniji sastava kalupa). Slue radi lakeg voenja
odkovka iz kalupa kao ilakeg popunjavanja uloenog materijala.
- Kovaki radijusi. Slue da bi kalup bio potpuno popunjen. Biraju se iz literature prema
prema preporukama razliitih istraivaa.
- Tolerancija otkovka.
Otkovak moe da se dobije iz jedne ili iz dve operacije u zavisnosti od sloenosti dela. Ako se
izrauje iz dve operacije alat sadri prethodnu i zavrnu gravuru.
Zavrna gravura obavezno sadri sastavni rub po obimu.Sastavni rub slui da prilikom kovanja
primi viak materijala.
Nakon kovanja otkovak ide na presu gde se krzanjem odstranjuje sastavni rub.
Polazni materijal je ipka izraunatog prenika i duine l.
DxL

V Votk Vsrub const

Iseeni delovi ubacuju se u rotacionu pe i zagrevaju do temperature 1520 stepeni. Tako zagrejan
deo se kovakim kljetima stavlja u kalup gde se sa jednim ili sa dva udarca dobija otkovak.
Konstrujcija alata za kovanje se vri na bazi crtea otkovka, pri emu se spoljanje mere
uveavaju za 1-2 % a unutranje smanjuju u odnosu na dimenzije otkovka.

TEHNOLOGIJA OBRADE
Osnovni tipovi alata za kovanje
Pri konstruisanju i izradi alata za kovanje mora se voditi rauna o podeonoj ravni
kalupa, nagibu bonih strana i zaobljenju ivice upljine, kanalu za venac za viak materijala,
otvoru za kovaka kljeta i ulivni kanal, spoljanjimdimenzijama kalupa i lastinog repa, i o
elementima za centriranje i voenjekalupa.
Podeona ravan kalupa zavisi od konfiguracije otkovka, a treba da bude odreena tako da
olakava razlivanje materijala u upljini, a pri tome ne oteava konstrukciju alata. U principu,
podeonu ravan treba postaviti tako da se po mogunosti izvodi oblikovanje sabijanjem, a ne
istiskivanjem materijala, odnosno u podruju vee dimenzije otkovka. Od ovog principa moe se
odstupiti u cilju znatne utede materijala, koji otpada u obliku venca ili zbog jednostavnije izrade
alata.
Od pravila se odstupa i sluaju kada neka povrina otkovka nema zakoenje tako da mora
biti smetena u paralelnoj ravnisa podeonom ravni kalupa, ili u sluaju kada se eli izbei
operacija slivanja, koja je nuna kod podeone ravni.

Slika 1. odreivanje podeone ravni kalupa i linije sastava otkovka

Alati se sastoje iz donje 1 nepokretne i gornje pokretne polovine kalupa 2 na ijim se
dodirnim stranama nalazi upljina gravura 3, koja je po obliku i dimenzijama slina otkovku.
Donji deo kalupa vezuje se preko lastinog repa i klina 4 za nosa 5, a ovaj za nakovanj 6
mehanikog ekia. Gornji deo kalupa vezuje se pomou klina 7 za malj 8, dok se bono
centriranje kalupa vri pomou epova 9. Otvori 10 slue za transport kalupa.
Kalupi za kovanje se mogu podeliti na vie naina:
Prema obliku upljine razlikuju se otvoreni i zatvoreni kalupi. Kod otvotrenih kalupa slika 2.a,
osnovna je karakteristika da alat u procesu oblikovanja ostaje otvoren. Ovi kalupi mogu imati
dva bona otvora, a slue za kovanje jednog mesta na materijalu u obliku ipke, zatim sa jednim
2

TEHNOLOGIJA OBRADE
bonim otvorom za kovanje jednog kraja ipke i bez bonih otvora za kovanje iz unapred
odseenog pripremka
Kod zatvorenog kalupa slika 2.b alat u procesu oblikovanja ostaje zatvoren. Za razliku od
otvorenog kalupa, ovde se izrauje venac za viak materijala, to znai da zapremina pripremka
mora u potpunosti da odgovara zapremini otkovka.
Prema nameni kalupi mogu za pripremno kovanje, kod kojih pripremak najpre dobija priblian
oblik otkovka, i kalupi za zavrno kovanje, kod kojih se definitivno dobija oblik otkovka.
Zavisno od sloenosti otkovka moe se upotrebiti vie razliitih kalupa.
Prema broju upljina razlikuju se kalupi sa jednom upljinom koji mogu biti za pripremno ili
zavrno kovanje, i kalupi sa vie upljina .