You are on page 1of 223

Računarske komunikacije

Srđan Pantić <srdjan@pantic.co.yu>

1996.

Računarske komunikacije

Srđan Pantić

UVOD ...........................................................................................................5
MODEMI .......................................................................................................7
Čemu služi modem?............................................................................................................................7
Šta je to modem? ................................................................................................................................8
Brzine modema ...................................................................................................................................9
Kontrola grešaka i kompresija podataka ......................................................................................11
Ograničenja performansi modema .................................................................................................14
Brzina prenosa modema .................................................................................................................14
Poboljšanje propusne moći modema ..............................................................................................15
UART i drajveri..............................................................................................................................15
Podela modema .................................................................................................................................18
Instalacija modema...........................................................................................................................19
Instalacija eksternog modema.........................................................................................................20
Instalacija internog modema...........................................................................................................21
COM portovi i IRQ ..........................................................................................................................23
COM portovi ..................................................................................................................................23
Detekcija COM porta .....................................................................................................................23
IRQ .................................................................................................................................................24
Inicijalizacija modema .....................................................................................................................25
Osnovni AT set komandi ................................................................................................................26
Upotreba AT komandnog skupa.....................................................................................................30
Biranje inicijalne sekvence.............................................................................................................32
Kako prepoznati modem.................................................................................................................33
Korišćenje internih modema pod Windows 3.1x ...........................................................................34
Atest modema....................................................................................................................................35
Zaštita modema.................................................................................................................................36
FAX modemi .....................................................................................................................................36
Voice modemi....................................................................................................................................37

KOMUNIKACIONI PROGRAMI..................................................................41
Podela komunikacionih programa .................................................................................................41
Komunikacioni programi opšte namene.........................................................................................42
Komunikacioni programi za DOS...................................................................................................44
Telemate 4.20 .................................................................................................................................44
Komunikacioni programi za Windows 3.1x ...................................................................................68
Terminal .........................................................................................................................................68

1

Računarske komunikacije

Srđan Pantić

Telemate for Windows 1.0 .............................................................................................................68
Komunikacioni programi za Windows 95 ......................................................................................78
HyperTerminal ...............................................................................................................................79

BBS-OVI I ON-LINE SISTEMI....................................................................80
BBS ....................................................................................................................................................80
Povezivanje BBS-ova........................................................................................................................81
On-line sistemi ..................................................................................................................................81
America Online...............................................................................................................................82
BIX.................................................................................................................................................83
CompuServe ...................................................................................................................................83
Delphi .............................................................................................................................................84
Dialog .............................................................................................................................................84
Genie ..............................................................................................................................................85
Prodigy ...........................................................................................................................................85
MSN ...............................................................................................................................................85
Domaća scena....................................................................................................................................86
SETNET .........................................................................................................................................90
Komercijalni sistemi.......................................................................................................................94

INTERNET................................................................................................102
Uvod.................................................................................................................................................102
Internet protokoli ...........................................................................................................................102
Adresiranje na Internetu ...............................................................................................................103
Domeni .........................................................................................................................................104
Načini povezivanja sa Internetom.................................................................................................105
UUCP ...........................................................................................................................................105
Udaljeno povezivanje modemom .................................................................................................105
Direktno povezivanje....................................................................................................................111
Internet servisi ................................................................................................................................111
Internet servisi za UNIX...............................................................................................................111
Internet servisi za Windows..........................................................................................................121
WWW ..........................................................................................................................................127

JUPAK......................................................................................................132
Razvoj..............................................................................................................................................132
Mreže za prenos podataka komutacijom paketa .........................................................................132
Načini pristupa ...............................................................................................................................133
Načini korišćenja ............................................................................................................................134
Dial-in pristup JUPAK-u ...............................................................................................................135

2

Računarske komunikacije

Srđan Pantić

Adresiranje .....................................................................................................................................135
Šta se može naći na svetskoj paketnoj mreži................................................................................136

NETIQUETE .............................................................................................138
Nemojte zaboraviti da komunicirate sa ljudima ..........................................................................138
Nemojte kriviti administratora sistema za ponašanje njegovih korisnika.................................139
Pazite šta iznosite o sebi i o drugim osobama...............................................................................139
Budite kratki ...................................................................................................................................139
Odgovaranje na nečiju poruku .....................................................................................................139
Poruke su ogledalo onoga ko ih piše .............................................................................................140
Upotreba opisnih naslova...............................................................................................................140
Pravilno obraćanje .........................................................................................................................141
Emocije ............................................................................................................................................141
Skraćenice .......................................................................................................................................142
Šaljite poruke samo jednom ..........................................................................................................143
Upotreba jezika...............................................................................................................................143
Prava vlasništva i licence ...............................................................................................................143
Reference.........................................................................................................................................144
“Požari”...........................................................................................................................................144
Potpisi ..............................................................................................................................................144
Dužina poruka ................................................................................................................................145
Često postavljanja pitanja .............................................................................................................145
Cenzura ...........................................................................................................................................145

VODIČ O BEZBEDNOSTI NALOGA I PODATAKA ZA KORISNIKE ......147
UVOD ..............................................................................................................................................147
LOZINKE (PASSWORDS) .........................................................................................................148
Najčešće postavljana pitanja i odgovori o lozinkama:..................................................................148
Kako prepoznati loše lozinke?.......................................................................................................151
Tipovi slabih lozinki, opšti slučajevi ............................................................................................152
Slabe lozinke zbog korišćenja ličnih podataka: ............................................................................153
Loše lozinke u slučajevima poboljšanih mera bezbednosti: .........................................................153
BEZBEDNOST PODATAKA ......................................................................................................154

3

.....................................156 ......154 Primer zaštite datoteka na računaru pod UNIX operativnim sistemom ......................................(oduzimanja određenih tipova dozvola od postojećih)..................................................................................................................................................................... ...209 Komunikacioni programi........214 Programi za rad sa Internetom .................................................Računarske komunikacije Srđan Pantić Primer zaštite datoteka na računaru pod VAX/VMS operativnim sistemom.....................................156 • = (eksplicitno postavljanje određenih tipova dozvola)....160 DODATAK A: INICIJALNE SEKVENCE ............................222 4 ..........................209 Arhiveri ...............................156 • ....156 • + (dodavanja novih tipova dozvola na postojeće) i..............................................................................................................................................214 DODATAK C..................................................................................................................................................................RHOSTS.............216 LITERATURA .............................................................................................................................................................................................................................. KODOVI ZEMALJA NA INTERNETU PO ISO 3166 .................209 Kontrola voice modema ...............................................................212 Komunikacioni drajveri.........................................212 Komunikacioni protokoli .............................................157 ENGLESKO-SRPSKI REČNIK TELEKOMUNIKACIONIH POJMOVA .....202 DODATAK B: PROGRAMI POMINJANI U KNJIZI ..............................................................................................................................................214 Programi za testiranje modema .........................................................................

tako i iskusnije korisnike. pokriva pregled osnovnih pojmova o BBS-ovima i on-line sistemima.. Ostatak knjige može biti od koristi za sve korisnike.vašom lozinkom. • Internet. sve to privlači pažnju ljudi. Pre svega poglavlje PC korisnika. je kratki kurs o načinima zaštite vašeg vlasništva na Mreži. kako početnicima. kod nas. ali mnogobrojni njegovi zahvalni korisnici ga i dalje koriste svakodnevno. razni sistemi. na početku razvoja računarskih komunikacija. pionirskim vremenima. sa korisnim napomenama. kako početnike. Daje pregled mreža BBS-ova kod nas.. Bez obzira na različite potrebe raznih ljudi. njihovog razvoja. kao Windows 95. morate nekako povezati svoj računar sa njima. samo su se retki usuđivali da se upuste u avanturu povezivanja svog računara sa nekim od pionirskih BBS-ova (Bulletin Board System ili elektronska oglasna tabla. kao i Windows 95. Internet. Najveći deo knjige je opšte prirode. u kojima je dat prikaz modema. Ova knjiga je namenjena kao pomoć u istraživanju sveta modemskih komunikacija. koji kod nas preovlađuju. • Netiquete. BBS-ovi. koristeći komunikacione programe pisane za PC kompatabilne računare i za operativne sisteme MSDOS i MS Windows 3. Otkrićete da su oni često itekako povezani . 5 . načina korišćenja i instalacije. Prikaz on-line sistema u svetu. koji se zadržao dok ga nije oterao drugi pionir. ali pre nego što i pomislite na rad sa njima. Neki ih kude. koje servise nudi. komunikacioni softver i telefonska linija. Takvi ljudi su najčešće bili eksperti za računare i tako je cela oblast dobila oreol uzvišenosti i mističnosti. Nekada. podela. obrađen pre svega imajući na umu vlasnike PC kompatiblnih računara i to korisnika operativnih sistema MS DOS i MS Windows 3. njegovo veličanstvo Korisnik. drugi uzdižu. je danas pomalo potisnut. tako da može da pomogne pri radu vlasnicima svih računara. kao i prvih on-line sistema u Jugoslaviji: SezamNet-a i SezamPro-a. rad sa JUPAK-om. Da bi ste to uradili potreban vam je računar. bojim se. odnosno običan čovek sa malo znanja o računarima. šta je to WWW? Osnovne odgovore na ta pitanja će te naći u ovom poglavlju. • BBS-ovi i on-line sistemi. osnov je uvek isti. kako otvoriti nalog na JUPAK-u.Računarske komunikacije Srđan Pantić Uvod Ovih dana se mnogo priča o bumu računarskih komunikacija. Osnove paketnih mreža. kako se povezati. Veoma preporučjivo za sve korisnike modemskih komunikacija. modem.1x. • Komunikacioni programi. Šta je to Internet. kod nas i u svetu. • JUPAK. naziv je dobio po oglasnim tablama na kojima su se ostavljale i na kojima se i danas ostavljaju poruke na mnogim fakultetima. a još više u svetu Svet telekomunikacija uopšte. ali je deo o komunikacionim programima i programima koje koristimo pri uspostavljanju komunikacije sa Internetom. koji računar i modem koristi za svoju zabavu ili za pomoć u obavljanju svog posla. u starim. firmama i privatnim kućama). a posebno računarskih telekomunikacija je doživeo dosad nezapamćen rast. bez obzira da li je reč o lokalnom BBS-u ili Internetu. poglavlje bez koga danas ne može nijedna knjiga o računarskim komunikacijama. ili pravila ponašanja na mreži. • Vodič za bezbednost. tako i iskusnijim korisnicima koji bi želeli da probaju sve vidove računarskih komunikacija.1x. pokriveni su načini komunikacije sa sistemima u terminal modu. U knjizi su obrađena sledeća poglavlja: • Modemi.

U Beogradu. sredinom februara 1996. kao i svim kolegama koji su doprineli knjizi svojim primedbama. Svi podaci u knjizi su bili važeći u trenutku zaključenja knjige.yu.ac. sa opisom.etf. recenzentima knjige.bg. • Dodatak C je lista kodova zamalja na Internetu po standardu ISO 3166. Autor se posebno zahvaljuje na pomoći u pisanju knjige Tatjani Todorović i kolegi Dušanu Đorđeviću koji su pomogli u skraćivanju roka pripreme knjige. uključuje i engleko-srpski rečnij termina vezanih za računarske komunikacije. kao i naravno. • Dodatak B je mesto gde se nalaze pobrojani svi programi spomenuti u knjizi koji su javno dostupni za besplatno ili probno korišćenje. a za eventualne postojeće krivicu snosi isključivo autor. izdavaču. kada god je to bilo moguće. statusom i mestom gde ih možete naći. spantic@sezam. spantic@sezampro. Učinjeni su svi napori da se u knjizi ne pojave greška.co. • Dodatak A je mesto gde se nalaze inicijalne sekvence za mnoge modeme. primedbe. Učinjeni su svi napori za upotrebu naših termina. • Literatura je spisak svih materijala korišćenih u pripremi knjige.yu po redosledu korišćenja.co. godine Autor 6 . godine. Komentari.yu. pre svega starije 2400 modele. februara 1996. ispravke i kritike su uvek dobrodošle i autora možete kontaktirati na email adrese: epantic@ubbg.Računarske komunikacije Srđan Pantić • Rečnik pojmova.

Povezivanje na biblioteke radi pretraživanja kataloga knjiga.) u komunikaciji sa kolegama i prijateljima širom sveta. već “Još ne koristite modem?”. 3. sportskih informacija i informacija sa berze. Razmena pošte i fajlova sa svojim kolegama na poslu.Računarske komunikacije Srđan Pantić Modemi Čemu služi modem? Pitanje zapravo nije “Čemu služi modem?”. 11. globalni chat sistem). Pretraživanje raznih on-line baza podataka u potrazi za svežim informacijama. Rad kod kuće i slanje urađenog materijala na računar u kancelariji. Ljudi kupuju modeme i uče kako se oni koriste iz veoma mnogo različitih razloga. Najpopularniji razlozi za nabavku i korišćenje modema su svakako: 1. 4... i još mnogo toga drugog. Neobavezno pričanje sa ljudima koje znate ili koje ne znate u chat-u lokalnog BBS-a ili na globalnom nivou sa hiljadama ljudi širom sveta na IRC-u (Internet Relay Chat. Dobijanje stalno ažurne vremenske prognoze. 7 . Korišćenje jeftinog email-a (elektronske pošte) i zaobilaženje spore i skupe standardne pošte koja se isporučuje poštarskom službom ili u slučajevima hitnosti brzim (i skupim) kurirskim servisima (DHL. pridruživanje raznim konferencijama na lokalnim sistemima ili na svetskom nivou zbog zabave i/ili posla. 9. 2. 7. Surfovanje po Mreži. 8. Skidanje hiljada programa sa raznih on-line servisa i sa BBS-ova.. Igranje raznih on-line igara (od starih višekorisničkih tekstualnih avantura. Slanje faksova. 5. 12. 10. Kontakt sa kolegama širom sveta na debatnim listama vezanim za određenu profesiju. preko Trade Wars-a do DooM-a). 13. Danas se kod nas smatra kao potpuno uobičajena stvar da se uz računar kupuje modem. Pretplata na besplatne elektronske publikacije.. 6.

34). Telefonski sistemi su konstruisani za prenos glasa i ne mogu da prenose električne signale tipa uključeno/isključeno (1/0) koje koriste računari (digitalni signali). Da bi predavali signale u oba smera istovremeno. ☛ Ako nabavljate novi modem nikada nemojte uzimati model modema sa sveže implementiranim novim standardom. Telefonska mreža PC Modem Modem Mac II Slika 1. Jedini način za prenos podataka preko klasičnih telefonskih linija jeste njihovo pretvaranje u audio tonove koje takve linije mogu da prenose. I to ne samo kod nas. prijemni modem obično prvi šalje signal. To se ponovo događalo (i događaće se) sa svakim novim standardom (najsvežiji primer je svakako V. Uvek sačekajte da se reše svi problemi i bagovi.1 Povezivanje dva računara preko modema Reč modem. danas lagodno odomaćena u većini jezika je zapravo skraćenica od modulatordemodulator (original reči je naravno engleski. Modemi izvršavaju nekoliko radnji tokom faze dogovaranja. Ovaj inicijalni signal provocira pozivni modem da šalje sopstvenu grupu signala. modem: modulator-demodulator). Procedure koje se koriste tokom dogovaranja veze jesu utvrđene međunarodnim standardima (V serija CCITT-a). kao što se na donjoj slici može videti. ali način njihove implementacije zavisi od svakog proizvođača posebno. Po uspostavljanju veze. Naziv modem je danas toliko odomaćen da možete biti sigurni da ni mnogi koji prodaju modeme ne znaju tačno šta sam naziv znači. Modem na prijemnom kraju telefonske linije tada radi kao analogno-digitalni konvertor koji će analogni signal koji je primio preko telefonske linije transformisati u podatke u digitalnoj formi. Jedan modem koristi grupu signala “izvor”. a drugi grupu signala “odgovor”. a zatim se dva modema “dogovore” o vezi. modemi dele kanal prenosa prema frekfencijama i fazama signala. On preuzima podatke koji mu dolaze u digitalnom obliku (niz jedinica i nula) iz Vašeg računara i pretvara ih u analogni signal (zvuk koji čujete ako dignete slušalicu kada je modem uspeo da uspostavi vezu sa nekim sistemom) koji se prenosi preko telefonske žice. Na oba kraja telefonske linije morate imati po jedan modem. 8 . uključujući adaptiranje različitim uslovima telefonskih linija i određivanje najveće signalne brzine koju modemi mogu da upotrebe.Računarske komunikacije Srđan Pantić Šta je to modem? Modem je uređaj koji omogućava računarima da komuniciraju i razmenju fajlove sa drugim računarima preko telefonske linije. Kada modem šalje podatke. Jedan od problema u radu sa modemima izvire baš u problemu saradnje (interoperativnosti ) modema različitih proizvođača. Uvek je potrebno neko vreme da proizvođači poboljšaju interoperativnost modema. on radi kao digitalno-analogni konvertor.

Razvoj modema je do sada tekao po pravilnoj i predvidivoj šemi.32. signalnom brzinom od 9600 bps i tada novom metodom kompresije i kontrole grešaka V. ali propusni opseg telefonske linije ograničava brzinu kojom audio signal može da promeni frekvenciju da bi predstavljao nule i jedinice računarskih podataka. Danas udruženje nosi naziv ITU-T što je skraćenica od engleskog naziva International Telecommunication Union.22bis.32bis više analiziraju vezu da bi ustanovili najpogodniju signalnu brzinu modema. Prenos podataka telefonskom mrežom je predmet V serije preporuka. U proseku. preciznije do početka 80-tih godina su cene modema bile tako visoke da su odbijale većinu ljudi. Inicijali imena francuskom daju skraćenicu CCITT. Prvi modemi koji su bili usaglašeni nekim standardom su bili modemi sa 300 bps i 1200 bps (eng. veoma retko su bili u ličnom vlasništvu.21 CCITT1 u ostatku sveta za 300 bps i Bell 212A u SAD i V.32bis. Ovi prvi standardi su postavili temelj razvoju modema u svetskim razmerama. Poslednja reč u ovom razvoju su modemi koji bi trebali da predstavljaju kraj razvoja modema na analognim telefonskim linijama. Ipak reći da su to poslednji modemi koji će biti ponuđeni tržištu je još uvek suviše hrabro. dovelo do brojnih i jeftinih modema brzine 2400 bps. Naravno. tehnološki razvoj je duplirao signalnu brzinu modema svakih 18 meseci. 9600.32 pokušavaju da se povežu na 9600 bps. 2400 bps. Donosi preporuke standarda koji su neophodni za internacionalni međusobni rad telekomunikacionih službi.42bis nudi četiri puta veću propusnu moć. ali linije to najčešće ne dozvoljavaju. Kako je tekao razvoj cena će najbolje ilustrovati podatak da je taj Hayes-ov model kad se pojavio koštao 2000 USA $. zavisno od toga koliko se podaci mogu komprimovati.32. 1990. tako da se uz brzinu od 9600 bita u sekundi preko telefonske linije teoretski može postići prenos podataka brzinom od 38400 bita u sekundi. uz široku dostupnost i kompatibilnost ovakvih memorijskih čipova. Tokom razvoja modema pojedni proizvođači su pokušavali da ponude svoje standarde. 9 . Sredinom 80-tih godina je kompanija Rockwell (70% postojećih modema danas ima komplet čipova te kompanije) i drugi su proizveli čip koji je obuhvatao tada novi standard V. Takvi modemi imaju signalnu brzinu od 14000 bps preko telefonske linije i lakši prelaz između dve različite brzine od modela sa standardom V. bit per secund . 12000. ako se pojave greške vraćaju se na 2400 bps. Više o tome u delu ovog poglavlja Kontrola grešaka i kompresija podataka.42bis.Računarske komunikacije Srđan Pantić Brzine modema Svi žele da brzo i pouzdano prenose podatke preko telefonskih linija. Modemi V. što može da znači 14400. kao što je već rečeno. proizvođači zaostaju za izbacivanjem novih modela. Sledeći korak u razvoju modema je bio kada su proizvođači modema. godine su plasirani pristupačni modemi koji su bili usaglašeni sa CCITT V. konvertuju električne signale iz računara u audio tonove. 7200. modemi su se tada mahom koristili u kompanijama.bita u sekundi) koji su koristili modulacione šeme Bell 103 u SAD.32 standard i 9600 bps. među prvima Hayes Microcomputer Systems počeli da nude modeme koji su podržavali CCITT V. to su modemi koji implementiraju ceo ili pak deo CCITT standarda V. a V. i koji se odnose na korekciju grešaka i 1 CCITT je skraćenica od Međunarodnog savetodavnog komiteta za telegrafiju i telefoniju. 4800 ili 2400 bita u sekundi. Sa razvojem modema težnja ka većoj brzini koncentrisana je na način kako modemi šalju signale i šta kažu kada ih šalju. Šema kompresije V. a još više vremena prođe pre nego što cene postanu pristupačne za širi krug ljudi. a koji je bio i vertikalno kompatibilan sa protokolima Bell-a i CCITT-a za 300 bps i 1200 bps. godine proizvođači su počeli da isporučuju modeme usaglašene sa CCITT standardom V. da se podsetimo samo najsvežijih primera. Zapravo dugo vremena. što je. Krajem 1991. u slučaju serije MNP standarda koje je postavila Microcom Inc.34.32bis. Tako modemi V. Modemi.22 CCITT u ostatku sveta. slične izjave su davane i prilikom pojave modema sa V.

9600. razvijen u Bell Operating Companies V. Svi proizvođači stavljaju oznake svih standarda koje podržava njihov modem. 7200i 4800 bps. sa mogućnošću rada i sa brzinama V. V. koji će biti razmatrani u delu ovog poglavlja.32bis Međunarodni standard za modeme 14400 bps. ☛ Kratki pregled standarda modema: V. V.Računarske komunikacije Srđan Pantić kompresiju stvar je uspevala.22 znači da modem podržava brzinu od 1200 bps.22bis Međunarodni standard za brzinu 1200 bps.22 CCITT V. Signalni protokoli za modeme Bell 103 Standard koji je zastareo.34 Međunarodni standard za modeme 28800 bps. Ipak.32 Međunarodni standard za modeme 9600 bps. a koji se moraju prevazići su slab kvalitet linija i mala brzina komunikacije modema sa računarom (problemi vezani za baferisanje.21 Međunarodni standard za brzinu 300 bps.32 je sinonim za brzinu od 9600. V. Standarda su se držali samo modemi US Robotics-a. danas zastareo standard.32 iV.32bis. sa mogućnošću rada i sa brzinama od 12000.32bis. za signalizaciju od 300 bps.34 znači 28800 bps. Ograničenja performansi modema). Standarda su se držali samo modemi US Robotics-a.1 Signalni protokoli za modeme Problemi koji dolaze sa velikim brzinama modema. sličan Bell-u 103 Bell 212 Standard razvijen u Bell Operating Companies za rad sa 1200 bps V. Packetized Ensemble Protocol). Tabela 1. Nekompatibilan je sa V. pre pojave standarda V. Ali kod postavljanja signalnih standarda za modeme pokušaji poput HST serije standarda firme US Robotics nisu imali mnogo uspeha.42bis. ali nije kompatibilan sa V. HST je skraćenica od High Speed Transfer. V. Sličnu poziciju na UNIX tržištu imala je firma Telebit sa svojim modemima serije Trailblazer sa PEP-m (eng.12000.21 znači da vaš modem radi brzinom od 300 bps. 10 . Danas se ne koristi. 9600. sličan standardu Bell 212 Međunarodni standard za modeme 2400 bps CCITT V. HST 14400 Unapređeni standard HST 9600 firme US Robotics za komunikaciju brzinom od 14400 bps u jednom i samo 450 bps u drugom smeru.32 iV. a V. US Roborics je držao primat sa svojim HST modemima na PC tržištu brzih modema.22bis znači da modem radi na 2400 bps. HST je skraćenica od High Speed Transfer.32bis za 14400 bps. Danas se ne koristi. sa mogućnošću rada i sa brzinama od 14400. 7200 i 4800 bps CCITT V. CCITT V.22bis HST 9600 Standard firme US Robotics za komunikaciju brzinom od 9600 bps u jednom i samo 300 bps u drugom smeru. da bi ste znali koju najveću brzinu modem podržava pogledajte sve oznake V serije standarda. Kompatibilan je sa HST 9600.

Tokom kompresije. Zajedno sa protokolima MNP 2-4 stavljen u javno vlasništvo i dostupan je bez troškova drugim proizvođačima.42 Standard za otkrivanje grešaka u nizovima podataka koji zahteva i ponovnu transmisiju neodgovarajućih blokova. postavljen od Microcom Inc.42. nivo 10 Sistem koji se prvenstveno koristi u Microcom-ovim modemima za rigoroznu kontrolu grešaka (primer primene kod ćelijskih telefonskih veza za modeme). godine kada je izdala standard za kontrolu grešaka V. full-duplex metod. Microcom Network Protocol (MNP). half-duplex prenos. Koristi Adaptive Packet Assembly i Optimized Data Phase tehnike. Omogućava svega 70% efiskanosti u odnosu na vezu bez njega i danas se ne koristi. bajt-orjentisan. asinhron. Koristi asinhron. Tabela 1. dok stvarno povećanje zavisi od kvaliteta veze (čista ili sa šumom) i može da dostigne i do 25% do 50% na istim linijama. izuzetan značaj je dobilo održavanje. bajtorjentisan i koristi full-duplex prenos. CCITT V. Protokoli za kontrolu grešaka Microcom Network Protocol (MNP). nivo 2 Jedan od prvih protokola (nazivan je i Stream Mode).2 Protokoli za kontrolu grešaka Težnja ka većoj brzini dovela je i do kompresije podataka. bitorjentisani. On se sastoji iz dva protokola: osnovni je LAPM (Link Access Procedure for Modems. nivo 1 Prvi protokol. nivo 3 U sebi sadrži MNP nivo 2 i efikasniji je. Microcom Network Protocol (MNP). program (bilo da se radi o programu ugrađenom u modem. što se pokazalo kao bolje rešenje ili komunikacionom programu koji 11 . tako da povećava propusnu moć i performanse modema 5%.Računarske komunikacije Srđan Pantić Kontrola grešaka i kompresija podataka Sa povećanjem signalne brzine modema. Naziva se i Block Mode. preciznosti. što omogućava danas i brzine prenosa veće od teoretskog maksimuma za brzinu fizičkog prenosa. Zbog režijskog vremena protokola (vreme koje je potrebno da se uspostavi veza sa protokolom i da se on koristi) propusna moć za MNP nivo 2 je zapravo samo 84% od one kod uspostavljene veze bez MNP. što znači da se postiže samo 202 cps (karaktera u sekundi) na 2400 bps i danas se ne koristi. što kod 2400 bps modema donosi 254 cps. nivo 4 Industrijski standard za otkrivanje grešaka u nizu podataka koja zahteva i ponosni prenos neodgovarajućih blokova. To omogućuje troput (eng. najvećem svetskom proizvođaču kompleta modem čipova. Microcom Network Protocol (MNP). throughput) od oko 108% od onog koji se dobija konektovanjem modema bez MNP. Koristi sinhroni. u idealnom slučaju poboljšanje. CCITT je stigao industriju tek 1988. sadrži protokole LAPM i MNP nivo 4. dok je drugi funkcionalni ekvivalent protokola MNP 4. procedura za pristup vezama za modeme). Microcom Network Protocol (MNP). Protokoli Microcom Network (MNP) 2 do 4 su postali industrijski standard za hardversku kontrolu grešaka. Tokom razvoja komunikacionih sistema to je postizano razvojem tehnika za kontrolu grešaka u modemima i komunikacijskom softveru. Licenciran je između ostalih i Rockwell International.

najčešće primetno bolju od kompresije V. kod brzih 14400 bps modema se ponavlja slična priča. koji pregledaju sadržaje datoteka i koriste najbolju tehniku kompresije. nivo 7 Omogućava unapređenu kompresiju podataka (eng.42bis. Ipak. On koristi adaptivnu kompresiju u realnom vremenu (eng. real-time).22bis (2400 bps) modemima. Enhanced Data Compression). kao i kod onih od 9600 bps.42bis.42bis Standard za kompresiju podataka koji omogućava kompresiju 4:1 za neke tipove datoteka. Često se mnoge funkcije međusobno i preklapaju. Tokom prenosa se koristi kratak niz podataka da zameni najčešće upotrebljavane znakove i nizove podataka koji se ponavljaju.3 Protokoli za kompresiju podataka Protokoli za kontrolu grešaka i kompresiju podataka ne zavise od modulacionih protokola. V. Algoritam po kome se kodira je oblik Hafmanovog kodiranja (eng. šema za kontrolu grešaka. Microcom Network Protocol (MNP). godine standard MNP 5. Industrijski standard u kompresiji podataka je takođe postavio Microcom.42 i V. Kada se kombinuje sa MNP nivo 4. koji je napredniji kako u pogledu kompresije podataka. Uspešno prenosi već komprimovane datoteke bez pokušaja da ih ponovo komprimuje. Česta i dobra praksa u modemskim komunikacijama je da se fajlovi koji se prenose prethodno komprimuju.42bis za asinhronu kompresiju podataka pomoću algoritma kompresije Lempel Ziv. Više o tome u delu ovog poglavlja Ograničenja performansi modema.42bis ne usporava prenos već komprimovanih datoteka. Zahteva kontrolu grešaka prema standardu V. V. CCITT V. Zato i u modemima od 2400 bps. radi preko protokola MNP nivo 4 za kontrolu grešaka i može da ostvari kompresiju do 2:1.42. pošto zahteva mnogo više hardvera i obično je inferiornijih karaktersitika nego V.42bis predstavlja vrhunski domet u tehnici jednostepene adaptivne kompresije.V. Ne radi dobro sa prethodno komprimovanim datotekama. šema za kompresiju podataka i protokola za prenos podataka. dok postoje drajveri koji to omogućuju i pod DOS-om tako da možete da koristite ma koji komunikacioni program. Pre svega je dizajniran za korišćenje na V.42bis. ARJ Software ARJ ili RAR od Eugene Roshal-a. 14400 bps ili 28800 bps možemo sresti MNP. uvodeći 1989. Takođe za razliku od protokola MNP 5.42bis obezbeđuje dobru propusnu moć kada na raspolaganju nisu programi za kompresiju pre prenosa. može da ostvari kompresiju i do 3:1. Nekadašnji 2400 bps modemi bez hardverskih protokola su koristili komunikacione programe koji su emulirali protokole za kontrolu grešaka i kompresiju. nivo 5 Industrijski standard za kompresiju. zasnovani najčešće na Rockwel čipovima i njegovom RPI-ju (Rockwell Protocol Interface) koji omogućava emulaciju protokola za kontrolu grešaka i kompresiju pod Microsoft Windows-ima iz posebnog komunikacionog programa. Protokoli za kompresiju podataka Microcom Network Protocol (MNP). Danas. 12 . Iz tog razloga je često sprečeno njegovo korišćenje na BBS-ovima.Bolji rezultat se postiže jedino primenom nekog višestepenog programa za kompresiju kao što su Pkware Inc-ov PKZIP. Tabela 1. Pojavljuju se modemi 14400 bps bez hardverski implementiranih protokola za kontrolu grešaka i kompresiju. tako i u pogledu kompenzacije u realnom vremenu. Protokoli za kontrolu grešaka i kompresiju mogu biti ili hardverski implementirani u modem ili se mogu softverski emulirati. V. Huffman Coding) sa dinamičkim rečnikom. Njega je zamenio CCITT-ov protokol V. Nije se probio kao standard. Modemi i komunikacioni programi mogu da rade sa zapanjujućim kombinacijama signalnih protokola.Računarske komunikacije Srđan Pantić se izvršava na računaru) koji radi na jednoj strani veze proverava podatke spremne za prenos tražeći delove koji se ponavljaju.

42 i V. ☛ Ako kupujete novi modem. Ako na modemu vidite oznaku RPI treba da znate da se radi o modemu sa softverskom emulacijom tih protokola. 13 .42bis. Preporuka je da ipak kupite drugi modem. obratite pažnju da ima hardverski implementirane protokole za kontrolu grešaka i kompresiju. ☛ Ako nabavljate novi modem obratite pažnju da on ima protokole CCITT V.Računarske komunikacije Srđan Pantić Prednost takvih modema je što im je cena prilično ispod modema sa hardverski implementiranim protokolima za kontrolu grešaka i kompresiju. dok im je mana baš nedostatak tih protokola.

osim da protestuje kod PTT-a. Ako se prenose datoteke koje su prethodno komprimovane.42 modeme opciono 32-bitnu) cikličnu proveru redundancije. jer će stalno pokušavati da kompimuje već komprimovanu datoteku. dok MNP 5 i V. osam bita podataka i stop bitom. ta vrednost je 57600 bps. traži se ponavljanje prenosa. može se povećati brzina prenosa za 22%. Za modem od 14400 bps.42. V. Prema tome. što za modeme od 2400 bps znači da mogu da pošalju samo 240 bajtova u sekundi. tako i pri međugradskim pozivima. Sofisticirani protokoli. Protokoli komunikacionih programa sa sopstvenom kontrolom grešaka ne rade optimalno sa modemima koji već koriste veze sa kontrolom grešaka MNP 4 ili V. ali to će uzeti nešto vremena i smanjiće efektivnu propusnu moć modema. kao što su Kermit. vrši i modem koji te podatke prima. CRC (skraćenica od engleskog termina Cyclical Redundancy Check). zastarelosti centrala koje su završile svoj radni vek već davno. što je posledica mnogih faktora kojima je zajedničko ime PTT: od lošeg održavanja instalacija. Bez korekcije. ako se CRC ne slaže. Krenimo redom. Ipak. ☛ Ako imate modem sa MNP 5. U praksi.42bis. Dalje povećanje brzine prenosa se praktično dobija upotrebom protokola za kompresiju.) su faktor na koji većina ljudi ne može mnogo da utiče. bolje performanse pri prenosu komprimovanih datoteka ćete dobiti ako MNP 5 isključite prilikom prenosa datoteka. podaci se šalju sa startnim bitom.42bis) prema maksimalnom stepenu kompresije. loše veze (koje su kod nas na žalost česta pojava kako pri gradskim. Brzina prenosa modema Modemi sa protokolima za kontrolu grešaka V. Protokol MNP 5 na modemskoj vezi smanjiće bezinu prenosa.42 ili MNP 4. Loše veze nepovoljno utiču na brzinu na koju se modemi dogovore i na njihovu sposobnost da prenesu podatke bez greške. za slanje jednog bajta u asinhronom režimu je potrebno 10 bita. većina korisnika ne vodi računa o tome i koristi najstandardnije protokole. koji predstavlja statičku analizu sadržaja paketa. Prilikom prenosa nekomprimovanih fajlova dobitak u brzini će ići i do 4:1 (za V. što je vrednost koju za takve modeme treba stavljati prilikom postavljanja maksimalne brzine serijske veze modem-računar. dok ih iznenađuju interna ograničenja serijskih priključaka personalnih računara ili ograničenja protokola za kompresiju. U takvim slučajevima se preporučuje korišćenje protokola koji ne ispravljaju greške tokom prenosa. Mnogi tako očekuju loše linije. 14 .42bis traže kvalitetne linije i posebnu konfiguraciju veza preko serijskog priključka da bi njihove prednosti mogle da dođu do izražaja. Ako se primenjuje kontrola grešaka V.42 i MNP nizove podataka iz datoteka dele u pakete. Problem izvlačenja maksimuma iz modema srećom ipak ima više strana. MNP 5 i V.. Ovi protokoli rade samo za vreme prenosa datoteka.42bis je značajno brži od MNP 5. Prokoli za kontrolu grešaka će detektovati te greške i tražiti ponovni prenos loših blokova. Većina popularnih komunikacionih programa nude protokole za prenos datoteka sa kontrolom grešaka i kompresijom.. Analizu koju je vršio modem koji šalje podatke.42bis rade sve vreme u modemima. a to je danas ZModem. uključujući režijske pakete (packet overhead). kao što je to YModem-G. YModem i ZModem. do preopterećenosti spojnih puteva. poput V. XModem. to im je neophodnije kontrolisano okruženje.Računarske komunikacije Srđan Pantić Ograničenja performansi modema Što se proizvodi više razvijaju. Svaki takav paket sadrži i 16-bitnu (odnosno za V. Teoretski to znači da brzina prenosa 2400 bps modema može ići i do 9600 bps.

ali je za iniciranje rada bafera potreban komunikacijski softver za 16550 AFN koji može da kontroliše FIFO bafer. univerzalni asinhroni prijemnik-predajnik). koji čuva ulazne podatke dok CPU ne bude spreman da ih obradi. a kod nas se često sreće u terminologiji na srpskom jeziku i interapt). prvi na ulazu je prvi na izlazu). Kada jednom sve ovo podesite. Kod svih novijih modema koji podržavaju protokole za kompresiju oni su fabrički setovani i nema potrebe za promenom. mora se postaviti i kontrola protoka kroz serijski priključak (Serial Port Flow Control) da bi se osposobila dvosmerna kontrola linija RS-232 CTS (Clear To Send. slobodno za prenos) i RTS (Request To Send. UART obaveštava CPU prekidom (engleski termin je interrupt. Nemojte zaboraviti da morate postaviti komunikacijski softver u pravu brzinu serijskog priključka i tok kontrole RTS/CTS. Pri najvećoj brzini modema V. Da bi ste ispravno podesili parametre konsultujte dokumentaciju koju ste dobili uz modem i pitajte nekoga ko ima isti modem kao Vaš. rešava problem korišćenjem FIFO bafera (First In First Out. Kod UART 8250 i 16450 (oba modela rade na isti način) kada bajt stigne u računar iz modema. Kod prenosa datoteka to dovodi do pojave greške kontrolnog zbira (Checksum Error)i ponovnog prenosa paketa. što može da dovede do upisivanje sledećeg dolaznog bajta preko postojećeg. Kada je uključena. UART 16550 AFN. Tako na primer modemi sa signalnom brzinom 2400 bps mogu da prenose podatke sa maksimalnom. Kod nas je doduše podrška kupcu na dosta rudimentalnom nivou. obavezno zovite prodavca modema. Pod raznim okolnostima (CPU odgovara na poziv većeg prioriteta) može doći do toga da se na poziv ne odgovori odmah. ako serijski priključak personalnog računara radi na 2400 bps. obavezno podesite serijsku vezu između modema i računara na četiri puta veću vrednost od brzine modema. Ako ste među prvima nabavili modem i ne možete da ga podesite. dok kod prenosa ASCII teksta dolazi do pojave “gutanja” karaktera. Osim nje. Ili ipak ne? ☛ Da bi ste omogućili maksimalnu brzinu prenosa modema pri korišćenju protokola za kompresiju. Šta je uopšte UART? UART kontroliše tok podataka preko serijskog priključka. Ali. Bafer iz 16550 AFN može da čuva 16 znakova. ali je takva stvar ipak njegova obaveza. Kada se konfiguriše modem za veću brzinu priključka. moraju programirati nizom Hayes komandi (one su danas apsolutni standard i teško da ćete sresti modem koji ih ne podržava. nešto više o njima možete saznati u delu ovog poglavlja Osnovne Hayes komande). On prenosi podatke između serijskog priključka i magistale podataka centralnog procesora (CPU). zahtev za predaju). mora se prvo isključiti BPS podešavanje brzine (BPS Rate Adjust). odnosno do čak sporijeg prenosa datoteke nego kod sporijih 2400 bps modema. teoretskom propusnom moći od 9600 bps. a koji nije preuzet. direktna (pin-to-pin) zamena za druge čipove. UART i drajveri Većina serijskih kartica ima 8250 (8-bitni) ili 16450 (16-bitni) UART (Universal Asynchronous Reciever-Transmitter. dok se ostali modemi koji ih podržavaju. što znači da imamo kritično vreme 15 . ova opcija vezuje brzinu priključka za brzinu modema. neće biti nikakve razlike u odnosu na signalnu brzinu. trebalo bi da primate i šaljete podatke bez problema na svim brzinama koje omogućava Vaš modem.34 podaci putuju od modema do računara brzinom od oko 10 znakova u milisekundi. Sva je prilika da je taj problem uveliko rešen. ali nisu fabrički setovani.Računarske komunikacije Srđan Pantić Poboljšanje propusne moći modema Zahvaljujući kompresiji podataka propusna moć između dva modema može da bude i do četiri puta veća nego što to pokazuje signalna brzina modema.

pritiskom na taster F8 dobija se startni meni u kome se može izabrati opcija šta i kako pokrenuti. naravno. Zamenu možete naći na svakom većem BBS-u kod nas ili u svetu. možete i dalje da doživite greške i “gutanje” karaktera. raznih PC UNIX-a (SCO UNIX. Najjednostavniji način da detektujete koji je UART prisutan na računaru jeste da startujete Microsoft-ov program za dijagnostiku računara Microsoft Diagnostics (MSD) koji se isporučuje uz MS DOS . 16 . vreme je da pređete na novu verziju komunikacionog programa. od kojih su najjednostavniji sledeći: • Prilikom startovanja Microsoft Windows 95. stavite slovo slovo diska gde jesu): C:\DOS\MSD. 2 Sve to pod uslovom da komunikacijski softver uključi bafer.x i u manjoj meri DOS korisnike.). Kada kupite brži modem dobro je proveriti da li komunikacioni program koji koristite podržava nove UART 16550 čipove. Zbog toga se programeri komunikacionih programa oslanjaju na hardversko rukovanje (handshaking). pre ulaska u Microsoft Windows 3. Događa se da CPU zanemari UART duže od nekoliko milisekundi. slobodno za predaju) čime se usporava tok podataka od modema do računara. odnosno interni modem sa UART 16550 na sebi. Ako koristite Microsoft Windows 3.0.drv. Ukoliko se odlučite za Microsoft Windows 95 nećete imati problema sa podrškom za UART 16550. • Prilikom rada sa Windows 95 klikne se na dugme Start na toolbar-u. čim se ukaže poruka: Starting Windows 95. koji se nalazi u direktorijumu \WINDOWS\SYSTEM\. Takvo blokiranje prekida opet dovodi do gubljenja podataka. Komunikacijski programi obično nalažu modemu da prekine sa slanjem podataka računaru uvek kada računar radi nešto što može dovesti do blokade prekida. To se događa zbog toga što standardni Microsoft DOS i Windows COM drajveri ne iskorišćavaju u punoj meri UART 16550.0 i kasnije.2 To omogućuje UART-u da sačuva podatke kratak period vremena bez pažnje CPU. ali nemojte onda pokušavati da fajl transfer ostavite u pozadini dok radite nešto korisnije.. odnosno na kontrolne signale iz linije RS232 CTS (Clear To Send. Ne treba smetnuti sa uma da neko mora inicijalizovati FIFO bafer. sa ili bez MS Windows-a) ili C:\WINDOWS\MSD.0 ili 1.x.EXE (za MS Windows 3. Treba da dobijete prikaz stanja COM portova na računaru. gde se UART 16550 čip nalazi na kartici. DOS obično može da izađe na kraj sa ovim problemom pod uslovom da ne koristite recimo nešto poput DesqView-a. To možete uraditi na nekoliko načina. Čak iako imate serijsku karticu sa UART 16550 AFN za eksterni modem. Može se izabrati podizanje stare verzije DOS-a (ako nije uklonjena sa sistema) ili start Windows 95 u DOS modu.. nije dovoljno. Tada će se dobiti prompt MS DOS 7. To. Možete zapravo i da koristite i Microsoft Windows 3. dok se kod eksternih modema mora kupiti nova serijska kartica ili se zameniti UART čip. Ako ne. za ma koji DOS). u slučaju da koristite Microsoft Windows 95 da ga podignete samo iz DOS. nisu pogođeni ovim problemom.EXE (za slučaj MS DOS 6. Microsoft Windows NT.Računarske komunikacije Srđan Pantić odziva računara od 1 ms. Ovim svi problemi nisu rešeni. Linux. nemaju FIFO baferisanje. Modemski programi za kontrolu grešaka nemaju nikakve veze sa ovim pošto se sve odvija u računaru.1x ili. dok korisnici operativnih sistema poput IBM OS/2. izabere se opcija ShutDown i podopcija Restart Computer in MSDOS Mode. kao i Microsoft Windows 2. mnogi i danas koriste komunikacione programe stare više godina koji ne aktiviraju bafer.1 ili kasniji. Možete ga naći na putanji (ako DOS i Windows direktorijum nisu na C:\ disku.x poželjno je da promenite drajver comm. Koga pogađa ovaj problem? Sve one koji koriste Microsoft Windows 3. Ovaj problem se najlakše rešava kod internih modema.0. Kao što je već spomenuto stariji UART čipovi. 8250 i 16450. Preporučuje se da ga startujete iz DOS-a.

32bis ili V. proverite da li imate UART 16550 čip na svojoj serijskoj kartici kod eksternih modema ili da li ga imate na samoj modem kartici kod internih modema.32. V. ☛ Ako imate modem koji podržava V.INI datoteke sledeću liniju: COMxFIFO=1 gde je x broj COM porta koji koristite za modem. 17 . jer se u tom slučaju neće dobiti tačni podaci. ☛ Ako se koristite sa MSD programom za detekciju UART čipova na COM portovima startujte ga obavezno iz čistog DOS-a. doduše sa dosta limitirajućih faktora.34 i imate problema sa mnogim greškama i “gutanjem” karaktera. Pod Windows-ima nećete dobiti tačne podatke. dodajte barem u [386Enh] sekciju \WINDOWS\SYSTEM. koji UART čip i drugo). Prikaz rezultata rada programa MSD možete videti na donjoj slici.2 Prikaz rezultata programa MSD pri dijagnosticiranju stanja COM portova Ukoliko imate UART 16550. zamenite COM drajver. MSD će omogućiti. Bitno je da se MSD ne startuje u DOS prozoru pod nekom verzijom Windows-a. ☛ Ako imate brz modem i UART 16550 čip za njega i opet doživljavate probleme koristeći ga pod Windows-ima. između ostalog. Ako nismo u nekoj aplikaciji dobijamo isti meni kao i u prethodnom slučaju. i pregled stanja COM portova (da li su prisutni. koristite Windows komunikacioni program i ne želite da promenite drajver. na kojoj su adresi. To će omogućiti korišćenje UART 16550 FIFO bafera za Windows aplikacije. Slika 1. To neće pomoći DOS komunikacionom softveru koji startujete u prozoru pod Windows-ima.Računarske komunikacije Srđan Pantić • Dok smo na desktop-u Windows 95 pritisne se kombinacija tastera ALT-F4.

U slučaju da se modem “zaglupi” moramo da resetujemo računar što je veoma nezgodno ako koristimo operativne sisteme koji zahtevaju proceduru (i vreme) za spuštanje i posle podizanje. 3. kao i automatski dial-back (kada se pozove. modem prekida vezu i automatski naziva unapred određen broj. Češći je slučaj dešavanja konflikta sa drugim uređajima. 4. Slika 1. 2. dolazi na osnovu toga da li je modem u obliku kartice za PC. Rade samo sa PC računarima. Prednosti internih modema su: 1. Nalaze se unutar računara i ne zauzimaju dodatni prostor na stolu. Kod upotrebe brzih internih modema. 5. Obično su jeftiniji od eksternih varijanti. Sadrže pored modema i COM port tako da ostavljaju slobodan COM port sa serijske karte za upotrebu drugog uređaja. koji se nalaze na jednoj kartici koja ulazi u ISA slot matične ploče PC računara i koristi napajanje računara.Računarske komunikacije Srđan Pantić Podela modema Postoji više vrsta podela modema. To je podela na: • interne modeme. Druga podela je i najprirodnija. • modeme za iznajmljene linije koji su najskuplji i služe za međusobno povezivanje mreža. 4. obično nema problema sa glavoboljom oko 16550A UART čipa. 2. Obično su teži za podešavanje za početnike. Jedna od njih je podela na: • dial-up modeme za kućnu i uopšte široku primenu. U ovoj knjizi najveća pažnja je skoncentrisana na dial-up kućne modeme. • dial-up profesionalne modeme. Nedostatak spoljne signalizacije (ovo se može prevazići programima koji pod Windows-om simuliraju lampice koji prikazuju status modema). Primetno skuplji od kućnih modema. ili je u posebnoj kutiji koja se kači za serijski port računara. zaštita lozinkom. koji imaju mogućnosti kao što su daljinska konfiguracija. Nedostaci internih modema su: 1.3 Interni modem 18 . 3.

Microsoft Windows NT. To se najlakše rešava konvertorima sa jednog standarda na drugi koji se danas mogu kod nas kupiti u većini gradova i koji su relativno jeftini. Skuplji su od internih modema. 2. Sve što treba da se uradi što se samih modema tiče jeste da se u njega postavi telefonski kabl koji vodi do telefonske priključnice (i eventualni kabl koji vodi do telefona). Slika 1. Zauzimaju spoljni COM port što je nezgodno ako imate drugi periferni uređaj koji ga traži. Nedostaci eksternih modema su: 1. Rade sa svim računarima. 6. Lako se postavljaju. 2. a da nemate razdelnik. 19 . Ne zauzimaju slot matične ploče računara.4 Eksterni modem Kome će te tipu modema dati podršku zavisi od Vaših konkretnih potreba i finansijskih mogućnosti. 5. da priključite telefon preko modema na telefonsku utičnicu. 3. Idealni su za računare pod operativnim sistemima kao što su Unix. 4. Jedan se koristi za ulaz telefonskog kabla od telefonskog priključka. kao i da se RS-232 kablom modem spoji sa računarom na postojeći. Ako uzimate modem brzine 14400 bps i brži moguće je da ćete imati problema sa nabavkom I/O karte sa 16550A UART čipom. koji se nalaze u sopstvenom kućištu i imaju sopstveni izvor napajanja. Obično se COM1 koristi za priključivanje miša. IBM OS/2 jer u slučaju da se modem “zaglupi” ne zahtevaju resetovanje računara. Prednosti eksternih modema su: 1. a ne samo sa PC računarima.Računarske komunikacije Srđan Pantić • eksterni modemi. Ipak. Instalacija modema Povezivanje modema sa računarom nije složena operacija. Instalacija modema se značajno razlikuje zavisno od toga da li instaliramo interni ili eskterni modem. 3. 4. dok je COM2 dobar zapriključenje eksternog modema. već samo prosto isključivanje i uključivanje modema. slobodan COM port. a drugi se koristi u slučaju da imate samo jednu telefonsku utičnicu. Standardni problem koji se pri tome javlja jeste posledica činjenice da se kod nas u telefoniji ne koristi kao standardni telefonski utikač RJ-11. Zauzimaju dodatno mesto na stolu. ali ipak postoji određeni broj stvari o kojima treba voditi računa prilikom instalacije istog. Lako se premeštaju sa jednog računara na drugi. standardno svi modemi za standardne telefonske linije dolaze opremljeni sa dva telefonska utikača RJ-11 (ženski). Imaju indikatore na prednjoj strani koji informišu korisnika šta se trenutno dešava. Neiskusnim korisnicima često ono oduzme dosta vremena.

a spoljni konektori se ostave od prethodne serijske kartice. osim modema i samog računara naravno. Ovo pitanje se najčešće postavlja kada se promeni serijska kartica. ☛ Za instalaciju eksternog modema je potreban RS232 kabl. Dodatna komplikacije može da donese i napajanje za modem. Pri instalaciji eksternog modema povedite računa da li su konektori na kućištu računara od I/O serijske kartice koja se u njemu nalazi. a nikako ne “modemski null kabl” koji je namenjen povezivanju računara. inače čest slučaj na domaćem tržištu. Srećom. po priključenju modema. Spoljašnje gledano. To je ponekad izvor neočekivanih problema. Pošto je obično jedan konektor zauzet sa mišem. to nije veliki problem. proverite da li ste pri zameni kartice promenili i spoljne konektore. nije tako. Konektori dolaze u kompletu sa karticom. standarda se svi drže i tu nikakve greške nema: kartica i konektori koji su isporučeni od jednog proizvođača sjajno rade. bilo na COM2. a eksterni modem na COM2. ☛ Ako posle promene I/O karte eksterni modem ne radi. bilo na COM1.Računarske komunikacije Srđan Pantić Instalacija eksternog modema Instalacija eksternog (spoljnog) modema na PC računar je dosta jednostavna. Većina PC računara ima dva RS232 porta na I/O serijskoj karti. RS232 standard ukazuje koji pin konektora čemu služi i na šta se vezuje i većina ljudi razumno očekuje da sa time ne bi trebalo da ima problema. Tada se često. Pri nabavci RS232 kabla potrebno je voditi računa da se uzme standardni kabl. Da ne bi posle veoma mnogo potrošenog vremena bespomoćno zaključili da modem radi na drugom računaru. Ako nema promenite I/O kartu. Problem može nastati ako slobodni konektor bude 9-pinski. ustanovi da isti “ne radi”. 20 . ☛ Ako prilikom rada sa modemom gubite karaktere na ekranu i imate problema sa prenosom datoteka. moraćete potrebni adapter da nabavite sami. ☛ Eksterni modem se može instalirati samo na COM1 ili na COM2. Modem se može ravnopravno priključiti na oba konektora. Potrebno je. testirajte da li računar na COM portu na koji je modem zakačen ima 16550A UART čip. U takvom slučaju treba nabaviti odgovarajući adapter. On se ne isporučuje standardno sa modemom. Ipak. ali može se desiti da konektori za oba nisu montirani na kućište računara. nabaviti RS232 kabl za povezivanje jedinog konektora na samom modemu sa jednim RS232 konektorom računara. ne mora da znači da je unutrašnja šema povezivanja žica kod svih proizvođača ista. Većina korisnika drži miša na COM1. Ako prodavac uz računar nije isporučio adapter za 220V naše mreže. neophodan je i drugi. a kao prelazno rešenje nemojte raditi sa modemom iz Windows okruženja ili Desqview-a već samo iz DOS-a. pogledajte da li su kartica i konektori iz istog kompleta. dok je konektor modema 25-pinski. Ali.

Računarske komunikacije

Srđan Pantić

Instalacija internog modema
Instalacija internog modema je nešto složenija. Pre svega potrebno je izabrati COM port koji će se
koristiti. I zatim razrešiti eventualni konflikt interapt linija. Što se COM portova tiče, izbor postoji od
AT računara pa ka novijima. Kod XT računara su se mogli koristiti isključivo COM1 i COM2 portovi.
Na novijim računarima se obično koristi COM3 ili COM4 kako bi COM1 i COM2 ostali slobodni za
miša i još neki uređaj koji se kači na serijski port. Za svaki port je potrebna prekidna linija (eng.
interrupt line) za komunikaciju uređaja sa CPU (uređaj prekidom saopštava CPU daje spreman za
komunikaciju). PC arhitektura ne podržava odvojene prekidne linije za svaki COM port, što je zaostalo
od početne arhitekture koja je danas limitirajući faktor pri instalaciji modema. COM1 i COM3, kao i
COM2 i COM4 dele istu prekidnu liniju. Tako da se sve svede na to da u isto vreme ne možete koristi
oba COM porta iz kombinacije. Ako se miš nalazi na COM1, modem ne treba stavljati na COM3, već
na COM4, na primer. I obratno. Ako je miš na COM2, modem mora biti na COM3. Više o tome u delu
ovog poglavlja COM portovi i IRQ.
Svi problemi o delenju prekidne linije mogu biti zaobiđeni ako se modem postavi na COM2 (ili na
COM1, ako je miš na COM2). Ali, tada treba proveriti da li je COM2 na matičnoj ploči ili I/O karti
zaista isključen. Ako nije to može biti izvor problema, odnosno modem neće raditi. Da bi ste to
ispravno izveli pročitajte uputstvo za korišćenje I/O kartice (ili matične ploče, ako je I/O karta
integrisana) i isključite port koji će koristiti modem.
Pre nego što se modem fizički instalira u računar, a pošto je izabran COM port koji će se koristiti,
obavezno pogledajte uputstvo za instalaciju modema i pronađite položaj mikroprekidača koji odgovara
izabranom COM portu. Položaj prekidača nije standardizovana stvar, često i više modema istog
proizvođača nema isti raspored mikroprekidača. Često se raspored mikroprekidača za izbor porta nalazi
nacrtan na samom modemu.
Danas se može desiti da se susretne sa internim modemom koji nema mikroprekidače. To je modem
koji spada u klasu uređaja plug and play i koje bi trebalo da sam operativni sistem prepozna i ispravno
setuje. U slučaju modema to znači da postavi COM port i (eventualno) prekidnu liniju. Takvi modemi
su često dizajnirani specijalno za Windows 95. To, naravno ne znači da se ne mogu koristiti i sa DOSom i Microsoft Windows 3.1x koji nemaju ugrađenu podršku za takve uređaje. Za takve slučajeve
proizvođači isporučuju drajvere za konfiguraciju i instalaciju plug and play modema. Problem je što
oni moraju biti stalno prisutni da bi se modem inicijalizovao i radio pod DOS-om. Ideja je da se modem
stavi u računar (korak koji će za opšti slučaj biti obrađen malo kasnije) i da se računar uključi.
Operativni sistem treba da prepozna prisustvo modema i da traži softver za instalaciju koji je
proizvođač isporučio, ako se on već ne nalazi na listi uređaja koji su direktno podržani. Kao ideja zvuči
divno, u praksi to često znači da priručnik držite pored sebe, da se striktno pridržavate uputstava iz
njega i da imate na umu napomenu iz prethodnih poglavlja o tome da se modem sa novim standardom
kupuje tek kada budu otklonjeni sve greške u implementaciji, odnosno kada standard “sazri”.
Pošto su mikroprekidači podešeni na željeni COM port, modem se stavlja u slobodni 8-bitni (danas
ipak najčešće u 16-bitni, razlike nema, sve 8-bitne kartice mogu da uđu u 16-bitne slotove) slot. Zatim
telefonski kabl od telefonske utičnice utaknete u odgovarajući RJ-11 ženski utikač, po potrebi drugim
kablom spojite telefonski (često označenu sa voice) RJ-11 ženski utikač sa telefonom i ... sve je
spremno za test.
Prvi test se može izvršiti korišćenjem već spomenutog Microsof-ovog MSD, programa za
dijagnostiku koji se isporučuje uz Microsoft DOS i Windows. Ako dobijete izveštaj sličan onome sa
slike 1.2, na kome je računar ispravno prepoznao COM port na kome je stavljen modem, možete
nastaviti dalje sa instalacijom modema. Ako se umesto parametara COM porta za željeni port navede na
adresu porta N/A (što označava skraćenicu od not applikatible- nije raspoloživ) tada je sva prilika da je
napravljena greška pri selekciji porta mikroprekidačima.

21

Računarske komunikacije

Srđan Pantić

☛ Interni modemi se mogu postaviti na bilo koji port, od COM1 do COM4. Obično se postavljaju na
COM3 ili COM4, s tim da se miš onda nalazi na COM2, odnosno na COM1.
☛ Nikada ne zauzimajte oba porta u paru COM1 i COM3, odnosno COM2 i COM4.

22

Računarske komunikacije

Srđan Pantić

COM portovi i IRQ

COM portovi
COM port je serijski port čiji se konektor nalazi van računara i u koji se utiče serijski kabl od miša,
modema i drugih serijskih uređaja. Konektori mogu biti 9-pinski i 25-pinski. Za modem se koriste 25pinski konektori na računaru. Ako slučajno računar ima raspoloživ samo 9-pinski konektor mora se
nabaviti konvertor. Većina računara na I/O karticama ima dve COM porta - COM1 i COM2. Postoje
specijalizovane inteligentne serijske karte sa 4, 8, 16 i više COM portova, namenjene za profesionalne
svrhe.
Interni modemi imaju na sebi COM port.

Detekcija COM porta
COM port se može detektovati na više načina.
1. MSD, već spomenuti Microsoft Diagnostics, koji se isporučuje uz Microsoft Dos i Microsoft
Windows. Instalacioni programi ga postavljaju na putanju, tako da bi ste ga pozvali dovoljno je da
bilo gde iz DOS-a (ne iz DOS prozora) otkucate MSD (Enter se podrazumeva). Detaljan procedura
je već opisana ranije, a bitno je znati da se MSD često neće dobro snaći. Mnogo bolje rezultate je
moguće postići sa shareware programom (shareware, programi koji se mogu probati pre kupovine,
ali im je korišćenje obično vremenski ograničeno ako se ne plati autoru programa za njegovo
korišćenje.) Modem Doctor, koji se kod nas može naći na SezamNet-u, SezamPro-u, kao i na većini
drugih BBS-ova i FTP mesta.(tačnu lokaciju mesta odakle se može skinuti program možete naći na
kraju knjige, u Dodatku B, Programi pominjani u knjizi.
2. MODE, je program koji dolazi uz Microsoft DOS i koji se može korisiti u slučaju da se raspolaže
starijom verzijom Microsoft DOS-a od 6.0 gde je MSD prvi put prikazan.. Da bi se videlo koji
COM port se koristi, koristi se komanda MODE na sledeći način (primer za testiranje COM4):
mode com4 <ENTER>
COM2 se koristi ako se dobije sledeći izveštaj:
STATUS FOR DEVICE COM4:
----------------------RETRY=NONE
Ako se dobije gornji izveštaj za testirani port to znači da port postoji i da se koristi. Ako se dobije
izveštaj poput:
ILLEGAL DEVICE NAME
- COM4
To znači da se taj COM port ne koristi.
Izveštaj dobijen pomoću MODE je veoma ograničen. On se može koristiti samo kao pomoćno sredstvo.

23

Računarske komunikacije

Srđan Pantić

3. DEBUG, sledeći način da se detektuje koji se port ne koristi je korišćenje programa koji dolazi sa
Microsoft DOS-om. Ova tehnika radi na većini računara. Na DOS promptu (nikako ne iz Windows
prozora!) treba otkucati:
debug <ENTER>
pa kada se ukaže promt programa kuca se:
d40:00 <ENTER>
Ekran će ispiniti redovi heksadecimalnih brojeva. Bitan je prvi red, u kome se nalazi podatak da li se
port koristi ili ne. U prvom redu se nalaze četiri grupe po četiri kolone koje se pojavljuju desno od
0040:0000 i koji predstavljaju COM1, COM2, COM3 i COM4. Ako se na mestu COM porta nalaze
nule, to pokazuje da taj port nije u upotrebi. Na primer, neka je prvi red izlaza na ekran:
-d40:00
0040:0000

F8 03 F8 02 00 00 00 00-78 03 00 00 00 00 00 00

Pogledajmo desno od 0040:0000. Cifre F8 03 pokazuju da je COM1 port prisutan. Cifre F8 02 govore i
da je COM2 port prisutan. Nule na pozicijama COM3 i COM4 ukazuju da ti portovi nisu u upotrebi i
da se modem može bez problema instalirati na jedan od njih.
Brojevi za identifikaciju COM porta su sledeći:
F8 03 = COM1
F8 02 = COM2
E8 03 = COM3
E8 02 = COM4
U gornjem primeru se COM 3 i COM4 ne pojavljuju.
Najpotpunija informacija od demonstriranih se dobija korišćenjem MSD programa za dijagnostiku
(ili nekog komercijalnog, poput Norton Utilities, ali najpotpuniju i najtačniju informaciju možete dobiti
pomoću programa Modem doctor).

IRQ
Svaki hardverski uređaj mora imati način da komunicira sa centralnim procesorom (CPU). Tako se
svakom hardverskom uređaju dodeljuje prekidna linija (eng, Interrupt Line) preko koje ona komunicira
sa CPU preko prekida (eng. IRQ, Interrupt ReQuest). Svakom COM portu je dodeljena adresa porta,
reprezentovana u heksadecimalnim brojevima, i IRQ vrednost, odnosno broj prekidne linije. Ono što je
bitno zapamtiti jeste da se ne može koristiti jedna prekidna linija za više uređaja istovremeno. U PC
arhitekturi nema svaki COM port svoju prekidnu liniju, već je dele parovi. Portovima COM1 i COM3
incijalno je dodeljena IRQ4, dok COM2 i COM4 imaju inicijalno dodeljen IRQ3.

Broj porta

Adresa porta

IRQ

COM1
COM2
COM3
COM4

3F8
2F8
3E8
2E8

4
3
4
3

Tabela 1.4 Prikaz adresa i IRQ dodeljenih COM portovima

24

Modem se “pobuđuje” za rad inicijalnom sekvencom. na primer. I to je jedan od razloga zašto je većini ljudi. Ako slučajno naletite negde u svetu na kupovinu godine. ali su osnovna znanja o modemima i njihovom podešavanju i dalje veoma dobrodošla. i to godinama pre pojave IBM-ovog PC-ija). Postoji mnogo istine u staroj šali koja kruži modemskom zajednicom i koja kaže da su dizajneri programa za obradu teksta mislili da njihovi korisnici znaju toliko o štampačima. a najvažniji deo koji je vezan baš za modem je inicijalizacija modema. u kom slučaju umesto na primer: AT E1 <ENTER> AT X3 <ENTER> dovoljno je pisati samo: AT E1 X3 <ENTER> U okviru jednog takvog komandnog reda pojedini delovi se mogu (ali i ne moraju) odvajati razmacima.težina instalacije. Ako modem ima. potrebno je da budemo sigurni da su uključeni. hardverske protokole za kompresiju i korekciju greške. tako da inicijalna sekvenca nikada nije ista za dva modema od različitog (a najčešće i od istog) proizvođača. ali dobrih” modema koji nemaju Hayes set komandi. svakako ne običnom korisniku. Danas se svi veoma trude da stvari olakšaju krajnjem korisniku. tipa ogromne količine “starih. On obuhvata samo osnovne komande. Inicijalna sekvenca je zapravo niz komandi koji se šalju modemu na početku svake seanse i kojima se postavljaju parametri bitni za rad modema. ali zgodno je imati referentni pregled osnovnog skupa komandi. ali ne i At M1. kao “iz kutije”. Pre nego što se pozove neki BBS. Po standardu se velika i mala slova ne smeju mešati. Osnovna komanda je svakako AT. Noviji modemi imaju uvek i posebne komande koje izlaze iz opisa standarda. a danas se dosta modema jednostavno setuje. Mnoge obično nisu potrebne. bila veoma strana upotreba modema . Internet provajder ili on-line servis mora se još konfigurisati komunikacioni program. nikada računar ne bi istisnuo pisaću mašinu. Komande se mogu međusobno i kombinovati. Modem je potrebno “probuditi” u režimu rada koji nam odgovara. takav slučaj je krajnje neverovatan. 25 . koji su PC kompatibilni. AT je skraćenica od ATTENTION modem (pažnja modemu). zatim se pišu slova koja tu komandu čine i na kraju se pritisne Enter. Danas su praktično svi modemi na tržištu. Ipak. Modem posle nje očekuje nailazak komade.Računarske komunikacije Srđan Pantić Inicijalizacija modema To što je modem fizički povezan sa računarom još ne znači da je sve u redu i da se može uputiti prvi poziv. Ona nudi modem i incijalizuje ga. sa veoma malo razlike u odnosu na fabričko inicijalno stanje. Standardni parametri ponuđeni od proizvođača nama jednostavno nisu odgovarali i pravilni inicijalni stringovi koji su omogućavali zvanje omiljenih sistema po zemlji su bili prenošeni od čoveka do čoveka. slobodno zaboravite na njih. skoro svi modemi koji se danas prodaju podržavaju Hayes standard. Tako je bilo u danima “predistorije”. Jako dugo je inicijalizacija modema. Komunikacioni programi će prihvatiti i korektno proslediti modemu i AT M1 i atm1. Za detalnji prikaz svih posebnih komandi potrebno je pogledati dokumentaciju modema. mnogi od njih su računare inače svakodnevno koristili u svom radu. odnosno izbor pravilne inicijalne sekvence bio veliki problem. koliko dizajneri komunikacionih programa misle da njihovi korisnici znaju o modemi. kompatibilni sa tkz. da bi dobio sve spremno za rad. Hayes standardom (nazvanim tako po Dennis Hayes i njegovoj kompaniji koja je isporučila prvi modem na svetu za personalne računare.

Posle ATD modem emituje karakteristični pisak i veza se uspostavlja. Ukoliko razgovarate sa sagovornikom glasom.5 Demonstracija AT komandi. Komande koje ne zahtevaju prefisk AT A/ Ponavlja poslednju AT komandu +++ Prebacuje modem iz on-line moda u komandni mod) AT Attention modem (“buđenje” modema) Komande koje zahtevaju prefisk AT A Postavlja modem u answer mod (primanje poziva).Računarske komunikacije Srđan Pantić Slika 1. pa poželite da mu nešto pošaljete modemom. 26 . a drugi ATA. neko od vas treba da u komunikacionom programu otkuca ATD.12 Komanda se sastoji od prefiksa (AT). same naredbe i parametra. pri čemu neki elementi mogu biti izostavljeni (AT kod više komandi u redu. iz komunikacionog programa Telemate 4. tada se piše samo prvi AT. na primer) Osnovni AT set komandi U donjoj tabeli su osnovne Hayes komande.

Vreme čekanja je određeno sadržinom S registara. Ako je veza već uspostavljena (razgovarate već glasom.1. Sa ATE0. Ostalo isto kao i za DT. Parametri komandi S=n Biraj prethodno sačuvan broj.3 W Čeka se dial-ton pre biranja. Ostaje u komandom modu posle uspostavljanja veze. one se neće videti na ekranu. Prikazuje proizvođački kod modema 27 . koje kod nas još uvek nije široko rasprostranjeno. Koristi se najčešće kod zvanja modemom preko izlasne centrale kada je potrebno pritisnuti neki broj (najčešće 0.125 sekunde pre nego što nastavi da bira. a T označava tonsko biranje. Period čekanja je određen sadržinom S registara.Računarske komunikacije Srđan Pantić DT Bira broj tonski. Uključuje karakter eho. Iza njega ide broj telefona koji se bira. . mada je kod Panasonik centrala česta i 9) za izlaz na spoljnu mrežu. Određuje da li se komande vide na ekranu dok ih kucate ili ne. pa prelazite na modemsku komunikaciju) dovoljno je ATD (drugi sagovornik kuca ATA).2.5 sekundi @ Čeka na tišinu pre nego što nastavi da bira. D je skraćenica od dial (biranje). tako da se nikad ručno ne zadaje F1 Postavlja modem u full-duplex. gde je n= 0. tako da se nikad ručno ne zadaje. F ili F0 Postavlja modem u half-duplex. Na primer. characher echo off). potrebno je da otkucate ATDT 648422. H ili H0 I ili I0 Prekida vezu. Primer bi bio biranje SezamNet-a iz firme: ATDP 0. Mnogo uobičajenija stvar kod nas nego tonsko biranje. Komande funkcije E ili E0 E1 Isključuje karakter eho (eng. .648422 / Pauzira 0. ! Prekida vezu i ponovo je uspostavlja posle 0. Čeka 2 sekunde pre nego što nastavi sa biranjem. da bi ste pozvali Sezam Net. O ovome se stara komunikacioni program. O ovome se stara komunikacioni program. Komande se vide na ekranu. DP Bira broj pulsno.

&F Resetuje modem na fabrički postavljene parametre. Ipak. Veoma važan parametar. kao i za n=3. n=0. O0 Povratak u on-line mod posle ulaska u komandni mod. Sx=n Postavlja S registar x na vrednost n. n je promenljiv broj. je minimalan odziv n=1. ne čeka se dialtone n=2. Q1 Isključuje prikaz rezultujućih kodova. M0 Upravljanje zvučnikom. plus čekanje na dialtone. Primer: AT S7=255 Sx? Prikazuje sadržaj S registra x. L3 Postavlja jačinu zvuka zvučnika modema na najjaču vrednost. n=3. čeka se na dialtone pre biranja. Problem je u tome što naš signal zauzeća nije isti kao američki pa opcija neće raditi kod svih modema. pokušava se prepoznavanje signala zauzeća linije. V0 Postavlja modem da prikazuje numeričke kodove V1 Postavlja modem da prikazuje poruke kao reči. L2 Postavlja jačinu zvuka zvučnika modema na srednju vrednost.Računarske komunikacije Srđan Pantić I1 Provera ROM-a. M2 Uključuje zvučnik modema koji signalizira sve vreme komunikacije. Z Resetuje modem. M1 Podrazumevano stanje. kod svih kvalitetnijih modema prepoznavanje signala zauzeća (BUSY signal) bi trebala da radi bez problema. Može i samo AT Sxn. Isključuje zvučnik kada se veza uspostavi. L1 Postavlja jačinu zvuka zvučnika modema na najslabiju vrednost. zove kada je linija slobodna. Q0 Uključuje prikaz rezultujućih kodova. Nikako nije preporučljivo. 28 . I x i n su ovde promenljive koje moraju biti zamenjene konstantama. n=4. isključuje ga za stalno. Xn Kontrola signala sa linije. je minimala odziv. & Napredni komandni prefiks (ne podržavaju ga svi modemi). I2 ROM test.

S2 Čuva ASCII escape karakter. S1 Broji broj zvonjenja dolazećeg poziva i čuva ga. auto answer mode). Incijalni string modema obično uključuje i postavljanje S registara. Obratiti pažnju da vrednost upisana u S10 bude veća od one upisane u S9. S15 Bit-mapirani optcioni za indikatore registar.Računarske komunikacije Srđan Pantić Hayes kompatibilan modem ima posebne memorijske lokacije koje se nazivaju S registri. S6 Postavlja vreme u sekundama koliko modem čeka pre biranja.) pauzu. Pošto se o ovome brine komunikacioni program dobro je postaviti maksimalno vreme. S9 Postavlja vreme u 0.32 answer tones. S16 Modem self-test S28 Postavlja vreme u 0. S5 Čuva ASCII decimalni kod za backspace.1 sekundama za odgovor na detekciju carrier-a. inače se veza neće ni uspostaviti. S13 Bit-mapirani registar za postavljanje vrednosti od značaja za UART. S0=0 (obično osnovna. S7=255. S8 Postavlja vreme u sekundama za (. Broj upisan u registar S10 odeđuje koliko će desetinki sekunde modem čekati pre nego što proglasi prekid veze i oslobodi liniju. Inicijalno je obično 2 sekunde. S14 Bit-mapirani opcioni registar. S7 Postavlja vreme u sekundama koje modem čeka za carrier. Bit-mapirani znači da svaki bit ima vrednost za neki parametar (uključen ili isključen).1 sekundama za čekanje na prekid veze posle gubljenja carrier-a. Neki od važnijih S registara S0 Postavlja koliko će puta zazvoniti telefon pre nego što modem odgovori u modu automatskog odziva modema (eng. S10 Postavlja vreme u 0.1 sekundama za V. S0=5 postavlja modem u mod automatskog odziva kada će se on na poziv odazvati posle petog zvona. S11 Postavlja dužinu trajanja tonskog biranja u milisekundama S12 Postavlja vreme u 1/50 delovima sekunde za Hayes escape kod za čuvanje vremena. fabrička vrednost) sprečava automatski odziv modema. 29 . S3 Čuva ASCII decimalni kod za CR (Carriage Return) S4 Čuva ASCII decimalni kod za line feed (pomeranje linije).

30 . To znači da se AT komande mogu kucati sa tastature odmah po učitavanju komunikacionog programa. A sa (. odnosno saopšteno mu je da sledi komanda. OK Zatim možete pokušati da pozovete broj nekog BBS-a ili on-line sistema. iza samo jednog AT može se navesti više komandi. Ako pozivate neki broj preko centrale. Posle toga je broj zapravo biramo. iz komandnog moda svog komunikacionog programa otkucajte: at s7? <ENTER> Gornja komanda će prikazati vrednost S7 registra modema. Ukoliko imate tonsko biranje koristite ATDT umesto ATDP iz primera koji će koristiti većina ljudi kod nas: atdp 648-422 <ENTER> Crta unutar broja je opciona. malo sačekate na signal i birate. 845-8532 <ENTER> U okviru AT komande se slobodno mogu koristiti razmaci i crte. Recimo. U gornjem primeru je sa AT inicijalizovan modem. DP je odredilo način biranje (pulsno). Ako želite da proverite koliko dugo će modem čekati na carrier pre nego što prekine vezu. 0 je značilo da će se prvo sa 0 tražiti izlaz.) se čeka potrebno vreme dok se ne dobije izlazni signal. U okviru jednog reda. obično je potrebno da prvo okrenete broj za izlaz (obično 0). SezamNet-a. Oni će prilikom insterpretacije biti ignorisani.Računarske komunikacije Srđan Pantić Upotreba AT komandnog skupa Većina komunikacionih programa se startuje u komandnom modu. To možete uraditi sa at dp 0 . Isto tako možete pogledati sadržaje pojednih ili svih S registara. To možete probati starovanjem komunikacionog programa koji koristite (više o izboru. konfiguraciji i radu sa komunikacionim programima u glavi Komunikacioni programi) i kucanjem komande: atz <ENTER> Ukoliko je modem ispravno podešen trebalo bi da vidite OK na ekranu monitora.

6 Prikaz rezultata AT komandi Ukoliko želite da vidite sadržaj svih registara. kao i postavljenih pametara.Računarske komunikacije Srđan Pantić Slika 1.7 Prikaz aktivnog i pohranjenih profila modema CardinalMVP 144IV2 31 . kucaćete iz komandnog moda: at &v <ENTER> Rezultat će biti sličan sledećem: Slika 1.

Danas. Inicijalne sekvence koje su preporučivali proizvođači modema često ne samo što nisu što nisu radili u stvarnosti u našim uslovima. inicijalne sekvence za različite modeme uopšte nisu bile iste. Za većinu 14400 modema važi veoma jednostavna inicijalna sekvenca: AT Z X3 S7=255<ENTER> Sa njom se obezbeđuje da modem pozove zapamćen profajl (često to znači isto što i fabrički. koji imaju sopstveno napajanje) i računar (za interne modeme. Ako pretpostavimo da je modem spojen na COM2 i da je zvučnik priključen. Da stvar bude još gora. AT komande. koje se postavlja na maksimum da bi se omogućilo komunikacionom programu da brine o tome.Računarske komunikacije Srđan Pantić Prikazaće se parametri i sadržaj S registara trenutnog i dva sačuvana profila modema. • šaljemo AT komande modemu koristeći DOS-ovu ECHO komandu. To se obavlja sa komandom AT &W<ENTER> Tada se računar inicijalizuje sa veomaprostom komandom. • uključimo modem ako je reč o eksternom modemu. Non Violatile RAM). kao i sačuvani telefonski brojevi. postavlja se način prepoznavanja zauzeća linije koji radi kod nas i setuje se vreme čekanja za Carrier. na primer: echo atdp 648-422 >com2 <ENTER> Biranje inicijalne sekvence U vreme 2400 modema pronaći pravu inicijalnu sekvencu uopšte nije bilo lako. Mnogi korisnici upisuju inicijalnu sekvencu u NVRAM modema. već nisu pomagali ni u zemljama za koje su bili namenjeni. osim iz komandnog moda komunikacionog softvera se modemu mogu proslediti iz DOS komandne linije. stvari ipak stoje malo jednostavnije. To radite sa AT &F<ENTER> 32 . ako parametri nisu bili zapamćeni u NVRAM modema. postupak je sledeći: • idemo na DOS prompt. samo sa AT Z<ENTER> Slobodno možete eksperimentisati sa time. Do inicijalnih sekvenci se dolazilo pre svega uz pomoć drugih zaljubljenika u modemske komunikacije. memoriju čiji se sadržaj pamti pošto isključimo modem (za eksterne modeme. ako slučajno pogrešite. Promena modema vodila je ponavljanju potere za idealnom inicijalnom sekvencom. a ne znate kako ste to uradili. uvek možete modem postaviti na fabričke parametre od kojih ste pošli. srećom. kod kojih napajanje dolazi preko računara).

opet. ☛ Tražite od prodavca modema inicijalnu sekvencu za njega koja radi. kao i centrale na kojoj se nalazite. Kako prepoznati modem Na našem tržištu je čest slučaj pojavljivanja raznih noname modela modema. Za tačno ograničavanje brzine modema pogledajte uputstvo za korišećenje modema. kojima se posle na licu mesta dodeljuju “trgovačka imena”. On je du. centrale na kojoj se nalazi sistem koji se zove. 4. kao i od spoljnih puteva. To. a i u svim onim kada želite da proverite o kom je modemu reč. To se postiže upotrebom serije AT komandi I(n). 3. 2. možete tražiti da se modem “predstavi”.žan da je da. Tako. U takvim slučajevima. 1. kod Cardinal modema ćete identifikaciju modema dobiti tako što ćete dok je modem u modu unošenja komandi (nije u toku biranje broja) otkucati AT I6<ENTER> Dobićete izveštaj o kom je modemu reč i koja je interna revizija. Za slučaj modema Cardinal MVP14400IV2 to izgleda ovako 33 . 5 i 6. Kod većine modema identifikaciju modema ćete dobiti kucanjem ATI4.Računarske komunikacije Srđan Pantić Koja će tačno inicijalna sekvenca odgovarati modemu koji ste uzeli zavisi i od toga kakav je kvalitet linije. ne važi uvek. gde n može uzeti vrednosti 0. Početna inicijalna sekvenca od koje treba krenuti pri konfigurisanju modema kod nas je već predložena AT Z X3 S7=255<ENTER> ☛ Instalirali ste novi modem umesto starog i ne radi! Prvo proverite da slučajno u komunikacionom programu ne koristite staru inicijalnu sekvencu. na primer. Često se mora ograničiti brzina modema da bi se dobila veza sa nekim sistemom.

To ćete uraditi unošeći u taj deo sledeće redove.1x ima problema u radu sa modemima. u delu [386Enh]. Ali Microsoft Windows 3. ali sam Windows neće umeti pravilno da prepozna modem i da omogući komunikacionim programima da komuniciraju sa njim. Sa COMxFIFO=1 inicirate upotrebu UART 16550. pogotovo internim modemima. ukinete port COM3.Računarske komunikacije Srđan Pantić Slika 1. stavljate do znanja Windows-ima da COM3 port fizički ne postoji.8 Izveštaj o modelu modema Korišćenje internih modema pod Windows 3. sa COM3Irq=-1.1x ima velikih problema i sa korišćenjem internih modema.INI datoteci. koja se nalazi u direktorijumu C:\WINDOWS\ (gde ćete disk C: po potrebi zameniti sa diskom gde su smešeteni Windows-i). čime ćete Windows-u staviti do znanja da potraži prvi sledeći COM port. ako je on kojim slučajem podešen na port COM4.1x Primećeno je da Microsoft Windows 3. Takvo rešenje je naravno sasvim u redu. Probleme sa modemima velikih brzina smo već spominjali. [386Enh] COM1FIFO=1 COM2FIFO=1 COM3FIFO=1 COM4FIFO=1 COM3Irq=-1 COM4Irq=3 COM4Base=02E8 34 . Da bi ste rešili taj problem potrebno je da u SYSTEM. dok fizički COM3 ne postoji.

Svi modemi koji se žele prodavati na konkretnom tržištu moraju biti tome prilagođeni. sigurno ćete naći AT komandu koja prikazuje na koju je zemlju podešen modem i kako ga presetovati. Trenutno u našoj zemlji vlada pravi haos po tom pitanju. Te organizacije izdaju potvrde o tome da li se neki uređaj (kao što je telefon.. barem kada je reč o modemi koji koriste pojedinci. Po važećim propisima Pošta ima pravo da ukine korišćenje pretplatničkog broja ako pretplatnik na svojoj liniji koristi neatestirane uređaje... na primer. a većina njih nikada nije sigurna do zadnjeg trenutka šta će im stići iz Singapura (koji je glavni izvor snabdevanja našeg tržišta) i da li će taj model moći da kupe i sledeći put. U međuvremenu.. a to su još uvek u velikom broju slučajeva (čast izuzecima) švercerske ture. Naime. Ili dok Pošta ne počne rigoroznije da sprovodi svoje propise. 2. Na ovaj način se to sprečava. Pošto su modemi ipak namenjeni prodaji u mnogim zemljama. barem ne dok se ne pojavi zakon koji će ih naterati na to. Barem ne dok ne pogledate dokumentaciju. Prvo. niko ih ne tera na to (kod nas je moguće prodavati neatestiranu robu. 35 . a o modemima i da ne govorimo. modem. Stvar je. Kod nas je to PTT Srbije (za Srbiju). gde je n broj zemlje za koju podešavamo modem. do opreme čija je ispravnost blago rečeno problematična. najčešće preko javnog telefonskog sistema. to je uređaj koji se kači sa obe strane telefonske linije. I on je poput njih podložan kontroli od strane odgovarajuće privatne ili javne kompanije koja upravlja telefonskom mrežom. od onih vrhunskih koji bi atest sigurno prošli. Verovatno je podešen na Nemačku (koja ima rigorozne propise po tom pitanju). ako kojim slučajem ipak imate takav modem. a da bi ste zaobišli ograničenja presetujte modem na Italiju. pogotovo kada dosta korisnika pokušava da dobije taj broj. ne isplati da izvrši atest modema kod pošte. naravno. Neki od tih mehanizama su sprečavanje biranja istog broja dva puta uzastopce. drugo. poput telefona i telefaksa. Ipak. nemojte očajavati. Tako da se ni jednom od uvoznika računarske opreme kod nas.) može prikačiti na mrežu kojom oni upravljaju ili ne. Kod većine takvih modema se može videti zemlja na koju je podešen modem sa ATI90. ima atest. gde je pre izuzetak nego pravilo dobiti neki sistem iz prvog puta) veoma opterećuje centrale i spojne puteve. Na mrežu se kače potpuno neatestirani proizvodi. Jedan od njih je ugrađivanje u modem bezbednosnih mehanizama koji obezbeđuju pravilnu upotrebu modema (barem po zamisli konkretne telekomunikacione kompanije). Retko koji uređaj uopšte. telefaks. Da neko uopšte zatraži atest za taj uređaj i da ga plati. bitnije je da znate da postoje zemlje koje itekako strogo paze na ateste i gde se modem ne može koristiti bez njega. što se ovaj propis kod nas veoma slabo poštuje. O nekom organizovanju prodavaca računarske opreme radi dobijanja atesta za njihove uređaje naravno još dugo nećemo čuti. Dakle. takav način biranja (inače veoma čest kod modemskih komunikacija u nas. Ova komanda nije standardna i za njenu tačnu primenu pogledajte dokumentaciju konkretnog modema. Da bi neki uređaj dobio atest (potvrdu da se može koristiti na telefonskoj mreži naše zemlje) potrebno je da budu ispunjena dva osnovna uslova 1. Bolje rečeno ne poštuje se. atest košta. odnosno PTT Crne Gore (za Crnu Goru). i tačka. Da uređaj (u našem slučaju modem) prođe testove pošte i najvažnije.Računarske komunikacije Srđan Pantić Atest modema Modemi se koriste za povezivanje računara. Ono što je zanimljivije je da često mnoge telekomunikacione organizacije postavljaju dosta rigorozne uslove za dobijanje atesta. Najčešće je oblika AT*NCn. nezakonito je koristiti je).

☛ Ako ćete duže odsustvovati od kuće izvadite utičnicu napajanja računara i modema iz struje. Isto to važi i za računare i modeme. kao i telefonski kabl iz modema. • lako slanje faksova iz procesora teksta bez štampanja materijala. Nemojte zaboraviti da modem može biti spaljen i ako se ne koristi. preko telefonske linije. ako dođe do preopterećenja elekrične mreže. jer je fax prijavljen kao printer i jednostavno se iz Windows aplikacij. pre svega procesora teksta. Moguće je kupiti zaštitnike linije.Računarske komunikacije Srđan Pantić ☛ Ukoliko primetite veliko kašnjenjeizmeđu dva biranja modemom istog broja. Može doći do nepovratnog oštećenja modema za vreme oluje bilo zbog pomenutog preopterećenja električne mreže (što je ipak redak slučaj) ili češći. Dobra mera predostrožnosti ako ćete duže odsustvovati od kuće je da izvadite utičnicu napajanja računara i modema iz struje. i izvaditi napajanja iz električne mreže. gde. barem dok se ne setimo da je većina preduzeća danas standardno opremljena računarima i štampačima. Dobre strane faxmodema su: • niska cena koja je omogućila široku dostupnost. ali mnogo bolja zaštita je tokom oluja isključivati računar i modem. • čuvanje. na prvi pogled standardna fax mašina je jeftinija. brz nekadašnjeg zamornog posla oko štampanja istog i slanja preko standardne fax mašine). Da bi zaobišli ta ograničenja. firmeDelrina. čak i u slučajevima kada nisu uključeni. FAX modemi Većina novih modema na tržištu danas uključuje i fax u sebi. naravno faxmodem uvek ispada jeftiniji. 36 . setujte modem na drugu zemlju. Kada je reč o modemima namenjenim pretežno za kućnu i kancelarijsku upotrebu slobodno se može reći da danas novi modem ne izlazi na tržište bez fax komponente. Kada se poredi cena standardne fax mašine sa cenom opreme koja je neophodna za primanje faksova preko računara. mogao poslati faks. ☛ Tokom oluje isključujte računar i modem i izvadite telefonski kabl iz modema. koji je omogućio lako slanje i primanje faksova iz Windows okruženja (pogotovo slanje. kao i mnoge porodice. Svako je mogao sebi da priušti ovaj vid komunikacija. a telefonska linija je utaknuta u njega. faxmodem i štampač (ako želimo da odštampamo primljeni faks). Razvoj fax softvera. arhiviranje i štampanje primljenih faksova. tako da se razlika većinom svede na odnos cene fax mašine i faxmodema. Zaštita modema Mnogima je verovatno poznato da se tokom oluje može desiti da dođe do pregorevanja električnih aparata. kao i telefonski kabl iz modema. kao i telefonski kabl iz modema. verovatno je modem kupljen u zemlji sa rigoroznim telekomunikacionim propisima. Pojava prvih faxmodema koji su radili na brzinama od 2400 bps za modem i 9600 bps za fax dovela je do revolucije komunikacija. pre svega komercijalnog paketa Winfax. ili odbijanje modema da bira više putaisti broj. a koja uključuje računar (apsolutni minimum je danas 386).

17 (brzinu slanja faksa na 14400 bps). posle kraja radnog vremena. Sa voice modemima i softverom koji omogućava njegovo korišćenje svako za relativno mali novac (podrazumeva se da je računar već kupljen) može da formira pravi komunikacioni centar. za slučaj slanja faksa da isti primi i smesti na tvrdi disk računara. kao i da rade u faxmodu klasa 1 i 2 (eng. Na šta je potrebno da se gleda kod nabavke faxmodema? Pre svega na fax kompatibilnost sa specifikacijama V. u zavisnosti od složenosti softvera i njegovog konfigurisanja. glas) komponenta ovih modema? Ona omogućuje da računar opremljen takvim modemom odgovara ne samo na pozive drugog modema ili da prima faksove. čitanje e-mail-a i još mnogo toga drugog. već da može da reaguje i na komunikaciju glasom. da mu saopšti niz opcij. on ne deli faks na pakete nad kojima proverava pojavu greške i u kom slučaju bi ih ponovo slao (kao na primer kod prenosa podataka modemom pomoću fajl transfer protokola Zmodema). Ovakvi sistemi su na Zapadu u velikoj upotrebi u malim preduzećima i kućnim firmama. sada ITU specifikacija za 2žične modeme za slanje faksova sa brzinama do 14400 bita u sekundi). slanja faksa (idealno za detaljne podatke o nekom proizvodu). answer mashine) i to u najsloženijem mogućem vidu. Najjednostavnije sekretarice omogućuju pozdravnu poruku telefonskog pretplatnika i pohranjivanje poruke onoga ko je broj nazvao. 37 . na brzinama 9600/7200 bps). preuzme neki fajl i još mnogo toga (za ideje pogledajte poglavlje BBS-ovi i on-line sistemi). zatraži izbor neke od njih (recimo izbor inforacija o pojedinim uslugama firme) ili unos (kucanjem na tastaturi telefona kod tonskog biranja) šifre radi prenošenja lične poruke. Class 1 & 2). a za poziv glasom da pozdravi pozivaoca snimljenom porukom vlasnika. Klase 1 i 2 se javljaju kod faksova grupe 3 i razlikuju se po tome da li podržavaju mogućnost korekcije grešaka standrdom ECM (Error Corection Mode). ovakve sekretarice su se najčešće koristile u preduzećima. V. Sam ECM nije preterano sofisticiran. Klasa 1 podržava softversku emulaciju korekcije greške. jer uz mala ulaganja donose velike mogućnosti. I takav. već ponavlja slanje faksa od mesta greške. već operiše na brzinama od 9600 bps. to je standard bez koga danas ne treba kupovati modem. U čemu se uopšte sastoji voice (srp.27ter (koja se ovde koristi kod fax grupe 3 (eng. na pulsnima se morala koristiti pomoćna sprava za u svrhu) i još mnogo toga. moguće aktivirati neki mali BBS u kome će pozivaoc moći da ostavi poruku.Računarske komunikacije Srđan Pantić Loše strane faxmodema su: • potreba da računar koji služi kao fax server bude stalno uključen. već i preuzimanje poruka na osnovu šifre koju bi zadao pozivaoc (često korišćena opcija kod tonskih centrala.29 (koji se ovde koristi kod fax grupe 3. Složenije (i mnogo skuplje) telefonske sekretarice su omogućavale ne samo to. Voice modemi Novost na tržištu modema je pojava voice/fax modema objedinjenih na jednom mestu. dok klasa 2 ne podržava nikakvu korekciju greške. Iako još dosta (starijih) modela ne podržava V.17 (bivša CCITT. odnosno da na poziv živog čoveka (uz pomoć specijalizovanog softvera) odgovori tako što će saopštiti glasovnu poruku vlasnika računara (prethodno smimljenu) i izvesti neku akciju. Group3 fax) brzina 4800/2400 bps) i V. Svako može uz malo truda da postavi sistem koji će na poziv detektovati da li je reč o pozivu modema. slanju faksa ili klasičnom pozivu glasom i da odreaguje tako što će primiti modemski poziv. predstavlja značajno unapređenje. Klasičan primer upotrebe voice modema i softvera za njih je organizacija telefonske sekretarice (eng. Naravno.

koji imaju ugrađenu opciju zaustavljanja usled neaktivnosti. sa 8 MB RAM-a. na primer). i što većim tvrdim diskom.10 Pregled snimljenih glasovnih poruka Sve pristigle glasovne poruke su snimljene na tvrdom disku računara i mogu se preslušati po želji. ako su univerzalne prirode (SuperVoice 2. Programi koji omogućuju ovakvu kreativnu primenu računara u formiranju komunikacionog centra firme ili porodice se najčešće dobijaju iz sam voice modem. Takođe se mogu sačuvati za kasniju upotrebu ili obrisati. pogotovo sa novom generacijom “zelenih” računara. sve ima svoju cenu. Slika 1. 38 . • zvučnu karticu sa zvučnicima i. inteligentnu telefonsku sekretaricu potrebno je da imate sledeće • računar. poželjno bar 486DX2 na 66 MHz. Mada to mnogima i nije problem. Tako i ovakav način organizovanja komunikacionog centra zahteva stalnu uključenost računara. Slika 1. po želji.0. poželjno mikrofonom.Računarske komunikacije Srđan Pantić Naravno.9 Meni programa Super Voice Da bi ste postavili komunikacioni sistem integrišući modem. faks. mada se mogu naći i po pojedinim BBSovima. • voice/fax modem (14400 ili 28800).

Ne treba zaboraviti ni pregled primljenih fajlova. To se obavlja skriptovima. Slika 1.Računarske komunikacije Srđan Pantić Slika 1. Sve mogućnosti ovakvog i sličnih programa imaju malo smisla bez njihovog međusobnog povezivanja.11 Pregled primljenih faksova Na sličan način je moguće pregledati primljene faksove. uz tačnu evidenciju ko ih je i kada poslao. pušta 39 . da reaguje na koje događaje. ako je komunikacija vršena sa modemom na drugoj strani telefonske linije. faksom ili osobom. ako to ima smisla i po želji prebaciti na drugo mesto na disku ili obrisati sa njega. Oni se čuvaju na tvrdom disku u privremenom direktorijumu. kojima se definiše šta program treba da radi u određenom trenutku. sve dok ih ne sačuvate ili obrišete.12 Pregled primljenih fajlova Njih je takođe moguće pregledati. u slučaju komunikacije sa modemom.

ali su privukli dosta pažnje. i da će kombinacija voice/fax modema postati standardna ponuda. na primer. koji se ne može kupiti. ali će biti sigurno kvalitetniji. kao i voice računarima pojedinih firmi u SAD. Voice modemi su relativno nova stvar na tržištu. Tako Microsoft Phone.Računarske komunikacije Srđan Pantić određene poruke i još mnogo toga. ali najverovatnije im sledi ista sudbina koja je zadesila fax modeme. On će biti skuplji od noname proizvođača koji su preplavili naše tržište. koji vode korisnika ka rešenju. ako želite da ga kupite. U međuvremenu. Kod boljih programa postoji određena automatizacija u kreiraju skriptova. 40 . Kupiti ili ne kupiti. a to je da će potpuno istisnuti standardne fax modeme. Mnogima oni neće biti od velike koristi. bolje je da izaberete renomiranog proizvođača. ima mogućnost kreiranja skripta za komunikacioni centar pomoću wizard-a. pouzdanije će obavljati ulogu srca komunikacionog centra i izvesno je da ćete dobiti kvalitetnije programe i podršku za voice komponentu. već se isporučuje sa određenim voice modemima. uz minimum truda i vremena. kao što je US Robotics. nego noname proizvod niže cene. to je pravo pitanje. konceptom koji je Microsoft uveo u većinu svojih programa i inače. ☛ Ako kupujete voice modem poželjno je da uzmete neki od poznatog prozivođača. ☛ Voice/fax modemi će postati standardna ponuda među modemima namenjenim kućnom tržištu i tržištu modema za manje firme i kućne firme.

1x i Microsoft Windows 95. Najopštija terminalska emulacija je ANSI emulacija (određena od strane Američkog nacionalnog instituta za standardizaciju. barem ne za vezu sa domaćim sistemima. Microsoft Windows 3.0. Programi opšte namene obično čine da personalni računar odgovara na različite grupe kodova ili terminalske emulacije. Tada se korisnik povezuje kao terminal i koristi usluge tog sistema. Nedostatak u odnosu na programe opšte namene je da su namenjeni samo za jedan sistem.Računarske komunikacije Srđan Pantić Komunikacioni programi Za komunikaciju je. a znakovi primljeni od njega. kao i Procomm for Windows 2.. preko modema i telefonske linije. • Front-end komunikacioni programi su namenjeni komunikaciji sa specifičnim sistemom. Telemate 1. Microsoft Windows i razne UNIX-e. American National Standards Institute). 41 . kao što su SezamNet ili SezamPro. MacIntosh i. Na ulaznoj strani. Ne možete se povezati ni sa čim bez komunikacionog programa. Posebno su pisani i omogućavaju brži i efikasniji rad sa sistemom za koji su namenjeni nego programi opšte namene. neophodan i softver. naravno. Telix 1. (za DOS). Danas je sve popularnije i povezivanje sa Internetom i to iz grafičkog okruženja. postoje tri vrste komunikacionih programa: komunikacioni programi opšte namene (namenjeni za povezivanje sa raznim sistemima). Znakovi uneti sa tastature se šalju udaljenom računaru.. Primeri komunikacionih programa opšte namene su: Telix.1x). pored računara i modema. odnosno hardvera. Oni personalni računar pretvaraju u komunikacijski terminal sa ekranom i tastaturom. Obično su namenjeni korisnicima velikih on-line sistema poput CompuServe-a. On omogućava zvanje samo Microsoft Network i olakšava korisnicima njeno korišćenje.0 for DOS.. imaju isti osnovni cilj. • Programi za daljinsku kontrolu modema omogućavaju da se sve naredbe unesene na lokalnom računaru izvršavaju na udaljenom računaru. se prikazuju na ekranu. bez obzira na računar i operativni sistem za koji su pisani. koji postoji i u DOS i Windows verziji. To su programi koji se mogu koristiti za pristup na ma koji sistem. transfer protokola i arhivera.. Možemo ih naći i za DOS. računarima koji rade pod operativnim sistemima UNIX ili VMS i mnogim drugima sistemima. Svi komunikacioni programi. a veoma prisutne su i emulacije serije terminala VT-100 i VT-220 firme Digital Equipment Corporation. Telemate. baš kao da su na njemu unete. Podela komunikacionih programa Uopšteno posmatrano. dok se na monitoru lokalnog računara vidi rezultat rada tih komandi. Takođe postoje i za različite operativne sisteme koji se koriste na PC računarima. programi za daljinsku kontrolu modema i specijalizovani komunikacioni programi za rad sa jednim sistemom (eng. front-end access). da spomenemo samo Amigu. • Najveća kategorija komunikacijskog softvera obuhvata komunikacione programe opšte namene. U ovom poglavlju ćemo se osvrnuti na softver pisan za IBM PC kompatibilne računare i to pod operativnim sistemima DOS. sveprisutni PC.0 for Windows (za Microsoft Windows 3. Kod nas nisu u opštoj upotrebi. Dialog ili na domaće. od velikih svetskih on-line servisa kao što su CompuServe. Primer takvog softvera je Microsoft Network paket koji se dobija uz svaki Microsoft Windows 95 operativni sistem. Oni postoje napisani za mnoge računare. Klasičnim komunikacionim programima je moguće povezivanje sa nekim računarom koji se nalazi na Internetu. To prikazivanje se specificira posebnim kodovima. komunikacioni programi kontrolišu prikazivanje primljenih podataka na ekran. MCI Mail. koji se koriste za povezivanje sa većinom sistema sa operativnim sistemima UNIX i VMS. Procomm 2. Komunikacioni programi su napisani za razne računare..25 for Windows. da nabrojimo samo najpoznatije. Najpoznatiji programi za tu nemanu su PC Anywhere. preko pristupa BBS-ovima.

Tada se može pregledati sadržaj tasterima sa strelicama.. Najčešće se aktivira nekom kombinacijom tastera (eng. OS/2. Čak. Kod većine programa moguć je pregled teksta bez boja. za Windows okruženje.. <Home> i <End>. poput programa LIST (postoji u shareware izdanju.. ja sam nov ovde. Većina se čvrsto drži “svog” komunikacionog programa i ne odstupa od tog stava ni po koju cenu.komunikacioni program. 42 . odnosno dnevnik veze. crash recovery).Računarske komunikacije Srđan Pantić Da bi korisnik povezao svoj računar kao ravnopravan deo Mreže. Zmodem je postao industrijski standard koji koristi najveći deo ljudi.. ili pak Atari vs. Tu je potrebno jedno upozorenje. posle prekida veze možete pregledati bilo nekim editorom. ili bafer u koji se smešta sadržaj prošlih ekrana. kao što je <ALT> B kod programa Telemate. U svakom od njih napisani su megabajti i megabati poruka u raznim on-line konferencijama i na raznim sistemima. krenimo od izbora “pravog” računara koji datira još od vremena računara Spectrum i Commodore 64. .. Komunikacioni programi opšte namene Postoje mnogi dobri komunikacioni programi opšte namene. posvećenom pravilima ponašanja na Mreži i BBS svetu) retko šta korisno saznati. hot key).. kao i pomoću tastare <Page Up>. bitno je da pri izboru komunikacionog programa obratite pažnju na sledeće osobine koje treba da ima: • ZMODEM transfer protokol. iako možda. odnosno bez ANSI sekvenci. Pošto ćete iz takvih emotivnih diskusija (više o njima u poglavlju Netiquete. uključujući i boje. pa do prekida komunikacije snimi u tekstualnu datoteku radi kasnijeg pregleda. već će Zmodem moći da nastavi sa prenosom od mesta prekida. koja se često naziva log fajl.. koja je počela sa DOSom. uskoro i sam promeni komunikacioni program.0 omogućavaju pregled već viđenih ekrana u originalnom vidu. Takođe. Sasvim sigurno ćete ga i sami najviše koristiti. • Snimanje toka komunikacije. I koju kasnije. da bi danas bilo aktuelno Microsoft Windows 95 vs. Ovim programima ćemo se vratiti u poglavlju Internet. osobina koja štedi vreme i novac.. računar. Postavlja se pitanje kako izabrati “pravi” komunikacioni program. danas mnogi popularni komunikacioni programi (poput Procomm for Windows) dobijaju dodatke koji omogućavaju korišćenje usluga Mreže. da bi se rasplamsao sa obračunom PC vs. ili izbor “pravog” operativnog sistema na PC platformi. još mnogo drugih slučajeva. Najpoznatiji su urađeni za PC računare. za više detalja gde ga možete naći pogledajte Dodatak B). Amiga. screen capture) sve što vidite na ekranu. koriste se specijalizovani komunikacioni programi za povezivanje sa Internetom preko PPP (Point-to-Point Protocol) ili SLIP (Serial Line Internet Protocol) protokola. Noviji programi. Svi oni su namenjeni komunikaciji sa raznim sistemima. a šta je prosleđeno vašem komunikacionom programu se čuva u tekstualnoj datoteci.. od uspostavljanja veze. bez da prekidate snimanje log fajla i da to pogledate u njemu. od BBS-ova do USENET-a. tako da ako Vam nešto promakne dok ste na vezi sa nekim sistemom ili ako želite da nešto ponovo pročitate. Takvih zapaljivih tema ima još dosta. šta mi preporučujete da koristim kao.. Poseduje odličnu korekciju grešaka i omogućuje nastavak prethodno prekinutog fajl transfera (eng. operativni sistem. Pitanje “pravog” komunikacionog programa je jedno od veoma zapaljivih pitanja među ljudima koji se bave modemskim komunikacijama.. programom za obradu teksta ili programom za pregled tekstualnih datoteka. poput Warp-a ili Linux-a ili. To su Trumpet Socket i Chameleon.. što znači da ako pri prenosu fajla veza pukne pri kraju prenosa nećete morati ponovo prenositi ceo fajl. osobina koja omogućuje da se ceo tok rada sa nekim sistemom. možete da se vratite na to mesto i pogledate. <Page Down>. a ne samo kao udaljeni terminal koji koristi usluge drugog računara sa kojim se povezuje. . a sve je obično počinjalo “nevinim” pitanjem tipa: “Zdravo. . ostatak operativnih sistema.. ostatak sveta. zahuhtala se sa Microsoft Windows vs. • Scroll-back bafer. poput Telemate for Windows 1. da se spomenu samo najpoznatiji slučajevi.”. Često je moguće i pretraživanje sadržaja. prva “ljubav” se brani do kraja. Kada je ova opcija uključena (eng.

To je pre svega stvar ličnog izbora. Većina komunikacionih programa ima neku vrstu skript jezika i često je uz većinu njih priloženi gotovi skript programi za većinu popularnih on-line sistema i BBS-ova. svako može da ga preuzme i proba određen broj dana. predstavljaju seriju pritisaka na tastere koji se izvrše u sledu. Primer takvih programa je Ripterm i lošiji su od komercijalnih i shareware komunikacionih programa. Prikaz na monitoru se specificira posebnim kodovima. Programi opšte namene obično čine da personalni računar odgovara na različite grupe kodova ili terminalske emulacije. Ti skriptovi su kod nas slabo od koristi. Distribuira se kao i shareware softver. Na primer. Terminal emulacija je sposobnost komunikacionog programa da emulira različite vrste terminala. ili ispisati pozdrav dok se korisnik nalazi na vezi. Dok se takvo stanje ne promeni. shareware komunikacione programe ili freeware? U mnogim državama je sasvim normalan način kupovine softvera odlazak u prodavnicu i kupovina po izboru. • Skript jezik. mail order). Za rad sa većinom BBS-ova potrebno je imati ANSI emulaciju. na većini Internet računara.Računarske komunikacije Srđan Pantić • Tipovi terminal emulacija. komercijalni softver. da bez intervencije korisnika.. Mogućnosti upotrebe makroa su zaista velike. tako da je u stanju da komunicira sa različitim računarima. Kod nas stvari. • Makroi. Moguće je koristiti i freeware komunikacioni softver. još uvek nam ostaju shareware komunikacioni programi. Mnogo je korisnija opcija prisutna kod nekih komunikacionih programa koja omogućava automatsko kreiranje skripta praćenjem rada korisnika. Softver je još uvek skuplji kod nas nego u inostranstvu. poput već pomenute ANSI emulacija. Ukoliko komunikacioni program ima mogućnost snimanja makroa. kada se pritisne taster ili kombinacija tastera koja aktivira taj makro. Ali da bi ga stalno koristio. Dobar skript program može. na primer. Sam princip shareware softvera se zasniva na probi softvera pre kupovine. 43 . Sledeće važno pitanje koje se postavlja jeste da li želite da koristite komunikacioni program za DOS ili Windows. autor zahteva plaćanje određene cene.Takvi su na primer. još uvek nisu tako jednostavne. Shareware softver nije besplatan softver i zaštićen je međunarodnim zakonima o zaštiti autorskih prava. pokupi poruke za njega. Ili. Mada dosta korisnika i dalje koristi DOS bazirane komunikacione programe i pod Windows-ima. Među njih još uvek spadaju i komunikacioni programi. a pojedine vrste softvera je nemoguće i naći u prodaji kod nas. Telemate ima takvu osobinu. pošalje već gotove poruke. omogućuje automatizaciju procesa prijavljivanja na neki sistem. Ne manje važno pitanje je da li ćete izabrati klasičan. Tako da kupovina jednog Procomm for Windows (najpopularniji komunikacioni program za Microsoft Windows 3. Za kompletan rad terminala se brinuo računar na koga je terminal bio prikačen. uloguje korisnika na sistem. Uvek je korisno imati što više različitih tipova terminal emulacija na raspolaganju. na žalost. obavi još neke poslove i da uredno izloguje korisnika i prekine vezu. Softver se besplatno distribuira. tvrdeći da zahtevaju manje resursa. Većina komunikacionih programa poseduje različite emulacije terminala. pravljenje makroa je značajno olakšano.1x) kod nas nije jednostavna stvar. koja treba da prikaže spisak korisnika koji trenutno rade na sistemu. osim kao primeri za učenje. prezentirajući njegovo ime i lozinku. Moguće je napraviti makro koji će ulogovati korisnika na sistem.. s tom razlikom što autor ne traži za korišćenje nikakvu nadoknadu za njegovo korišćenje. naručivanje softvera preko pošte (eng. TTY i DEC VT-100/220. Terminal ovde označava nekadašnji “glup” terminal koji je korišćen za vezu sa mainframe računarima i koji se sastojao od monitora i tastature. Ako prevashodno koristite Windows verovatno ćete želeti da koristite Windows baziran komunikacioni program. dok rad sa većinom Internet mašina (u tekstualnom modu) zahteva neku od VT emulacija. bez sopstvenog CPU-a. Pritiskom na taster <F7> ispisaće se tada na komandnoj liniji FINGER. Najpoznatiji komunikacioni programi se distribuiraju kao shareware programi i najčešće su potpuno funkcionalni. Većini korisnika će oni biti sasvim dovoljni i to bez ikakve prepravke. možemo dodeliti funkcijskom tasteru <F7> ispis komande “finger”. barem ne za ljude koji su pošteni i žele da plate softver koji žele da koriste. Telemate i Telix.

U shareware verziji dolazi u obliku nekoliko ZIP arhiva. na primer C:\TM. pisanje poruka u internom editoru. sa bilo kojim modemom i MS DOS-om novijim od verzije 3. Vremenom je to postao i glavno oružje u rukama njegovih protivnika. ali mnogo je sigurnije i jednostavnije koristiti priloženi program za konfiguraciju TMINST (u kome ćete konfigurisati COM port.. 44 . ali da pošto u okviru shareware verzije nije isporučen program za instalaciju. mnogima se činilo preterano teško da pročitaju uputstvo i pogledaju gde greše. korišćenje memorije i još mnogo toga). mada je dosta korisnika ostalo na prethodnoj verziji Telemate 4. pregled teksta u baferu primljenih ekrana.2. dobar i moćan skript jezik. Za to ima mnogo dobrih razloga: korisnički interfejs je lak za učenje. kao i meni Option u okviru samog Telemate-a.20 Komunikacioni program Telemate. Instalacija Svojevremeno je dosta ljudi tvrdilo da je Telemate težak za instalaciju. IRQ. Istina je da je instalacija Telemate-a veoma jednostavna. ako se ne želi rizikovati prekid fajl transfera). dakle može ga preuzeti svako ko želi i može ga slobodno probati tokom 30 dana.0. boje. Telemate je shareware program. komandni stek.. ako želi da nastavi da ga koristi dužan je da plati kompaniji koja ga distribuira sumu od 49 američkih dolara. protokol koji ćete koristiti. Tako da Telemate možete konfigurisati bilo kojim ASCII editorom ako želite. Konfiguracioni fajl programa je u ASCII formatu: TM. komande se mogu zadavati mišem ili kombinacijom tastera.12.Računarske komunikacije Srđan Pantić Komunikacioni programi za DOS Telemate 4. čak i izvršavanje DOS komandi i izlaz u DOS ljusku (mada ovo poslednje samo kraće vreme. podržanost gotovo svih poznatih transfer protokola i emulacija terminala. kanadske firme White River Software je po mnogima najpopularniji shareware komunikacioni program. Posle tog perioda. da se nabroje samo najvažniji. Procedura instalacije je sledeća. Zadnja verzija Telemate komunikacionog programa u DOS verziji je bila 4. Telemate radi na svakom PC kompatibilnom računaru sa minimumom 640 KB memorije (od XT-a pa nadalje). Napravite na hard disku direktorijum u kome želite da smestite Telemate. interni multitasking koji omogućava da se prilikom transfera fajlova mogu obavljati mnogi poslovi kao što su manipulacija sa tekstom.CFG. i u njega raspakujete sve arhive iz Telemate paketa.

Parity None i Stop Bits 1.Računarske komunikacije Srđan Pantić Slika 2. u stavci Main Menu/Com Para/Baud Rate. kao najefikasniji od podržanih transfer protokola. ako ga 45 . ovaj parametar se postavlja u zavisnosti od toga da li imate protokole za hardversku kompresiju podataka (MNP5 i/ili V42bis) ili ne. Tako iz Telemate možete zvati i SezamNet koji radi sa parametrima 8N1 i JUPAK sa 7N1. Standardno se postavlja Zmodem.EXE. TMINST će se ipak prvo startovati. Tajna je u tome da će TM. Dakle: Brzina modem-modem Brzina računar-modem 1200 2400 9600 14400 4800 9600 38400 57800 Tabela 2.. Odmah zatim se postavlja brzina komunikacije modema sa računarom. Zavisno od toga da li imate tonsko biranje ili ne u Main Menu/Com Para/Dial prefix ćete postaviti ATDT (za tonsko) ili ATDP (za pulsno). Više o tome možete pogledati u poglavlju Modemi¸ odeljak o AT komandama.EXE prilikom starta potražiti datoteku TM. kao na slici 2. Kao što je već pomenuto u poglavlju Modemi. Prva stvar koju treba podesiti je COM port na kome se nalazi modem. U Main Menu/Com Para/Protocol ćete postaviti pretpostavljeni transfer protokol.1 Izbor COM porta programom TMINST Većinu parametara bitnih za rad komunikacionog programa ćete podesiti pomoću programa TMINST.FON koja sadrži spisak BBS-ova. Ako te datoteke nema TM.1.EXE prepoznaje da je startovan prvi put i pokreće TMINST. Ako ih nemate. postavljate brzinu modema (2400 za modem brzine 2400 bps bez protokola). što označava Data Bits 8. Ukoliko pokušate da ga zaobiđete i startujete TM. Iste parametre možete posebno izmeniti za svaki sistem. Ovde se postavljaju osnovni parametri koji će se uzeti kao pretpostavljeni za sve sisteme. a ako ih imate množite brzinu modema sa 4.1 Uporedni pregled brzine modema i brzine komunikacije modem-računar Kod nas svi sistemi (osim JUPAK-a koji radi sa parametrima 7N1) rade sa parametrima veze 8N1. Za pouzdan prenos podataka potrebno je u Main Menu/Com Para/Flow Control ispravno podesiti parametre. Ako imate brzi 14400 modem želećete da iskoristite postojanje 16550 UART čipa. što se bira iz menija Main Menu/Com Para/Com port.

U slučaju potrebe Telemate može da koristi i memoriju sa EGA/VGA grafičkih kartica. logove i drugo. Ostale parametre najčešće nećete dirati. Na primer: C:\COMM\UP. ali što se najbitnijih stvari koje se mogu podesiti sa TMINST tiče.2 Direktorijumi važni za rad Telemate programa Telemate podržava više upload i download direktorijuma. Kada prilikom slanja datoteka Telemate ne nađe fajl koji smo naveli u polju za prenos u prvom direktorijumu sa spiska. tako da slobodno možete da ostavite oznaku da Telemate zauzme memorije koliko mu treba u datom trenutku.CFG. Oni se u polju Upload. potražiće u sledećem i tako redom. kao što je već spomenuto. Osim ako niste kupili polovan računar. verovatno i više. s tim da može da iskoristi i više. direktorijume za smeštanje preuzetih fajlova (eng. Ukoliko ova opcija pravi probleme na računaru obavezno je postavite na 0 K.C:\TMP 46 . Samo za start traži 500 KB slobodne memorije. osnovni direktorijum iz koga prenosite fajlove drugom računaru (eng. to možete podesiti u ručnim editovanjem fajla TM. crno-beli). To naravno nije sve što se mogućnosti različitih podešavanja tiče.Računarske komunikacije Srđan Pantić ima naravno. download). miša. Ako modem poseduje protokole za kompresiju treba uključiti RTS/CTS. upload). Zbog toga mu u Main Menu/Memory postavljate podatke vezane za to koliko memorije i gde sme da zauzme tokom rada. teško da imate manje od 4 MB RAM-a. definišete iz samog Telemate-a iz Options/Directory. jeste. format vremena. a isključiti XON/XOFF (za detalje o ovim parametrima pogledajte poglavlje Modemi). Slika 2. Strukturu direktorijuma u koji ćete smestiti sam Telemate. štampača i drugo. Ostalo je da prijavite tip monitora (kolor. direktorijum u kome držite skript fajlove. Telemate je dosta zahtevan po pitanju memorije. Isto važi i ako smo tom prilikom koristili karaktere “*” i “?” da navedemo više fajlova. odnosno Download iz Options/Directory postavljaju tako što se odvajaju zarezima. Naravno.

koristi se na oba današnja sistema. osim direktno sa modemom i preko fossil drajverom. Telemate ima osobinu da može da komunicira. što pri trenutnom stanju stvari u telefoniji SR Jugoslavije znači da ste većinom osuđeni na gomile “smeća” na vezi i njeno lako pucanje. C:\COMM\DOWN\SEZAMNET\(NET????. U svakom slučaju.ZIP) svi PAD-ovi (arhive sa svim porukama sa Sezama. Proces njegove instalacije je dosta jednostavan. RPI modemi nisu dobro rešenje. Njih bi trebali da dobijete uz modem. U tom slučaju imate na raspolaganju nekoliko rešenja: modem bez ikakavih hardverskih 1. Ako je reč o novom modemu.0 ili Deputy 3. a ako niste. Fossil drajveri koriste takozvanu Fossil specifikaciju i predstavljaju vezu između komunikacionog softvera sa jedne i modema sa druge strane.2 sa fossil drajverom. Najčešće korišćeni drajver sa MNP emulacijom je MX5. po kojoj imate stari 2400 protokola. postoje dva moguća razloga za to. kao što je Odyssey 2. 47 . Više direktorijuma za smeštanje preuzetih fajlova se koristi uz zadavanje uslova.Računarske komunikacije Srđan Pantić Ako fajl koji je naveden za prenošenje Telemate ne nađe u C:\COMM\UP. dobili ste verovatno model RPI standarda (više o njemu je napisano u poglavlju Modemi). Da pri komunikaciji ne koristite nikakve protokole za korekciju greške. odmah kontaktirajte prodavca modema. pa uz to još i na 14400.04. gde se koriste ekstenzije fajlova. koji se mogu probati kao shareware programi (za detalje o njima pogledajte u Dodatak B: Programi koji se pominju u knjizi). Verovatnija je druga varijanta. Na primer. ako možete ipak ih zaobiđite. ali su jeftiniji od klasičnih 14400 modema sa hardverski podržanim protokolima za korekciju greške MNP4 i V42. pogledaće u direktorijum C:\TMP. Na taj način se ostvaruje softverska emulacija protokola za kontrolu grešaka. 2. Da koristite Telemate 4. kod koga ćete podršku za protokole za korekciju greške MNP4 i V42 dobiti uz pomoć priloženih komunikacionih programa i drajvera koji će omogućiti normalan rad. tako da ova opcija verovatno ne dolazi u obzir. ako u polju Download navedemo: C:\COMM\DOWN. Šta ako nemate hardverske protokole? Ako kojim slučajem imate modem bez hardverski implementuranih protokola za korekciju greške MNP4 i V42.ZIP). Svi drugi fajlovi će biti smešteni u direktorijum C:\COMM\DOWN. a oni sa SezamNet-a će biti smešteni u direktorijum C:\COMM\DOWN\SEZAMNET. najčešće MNP4 protokola. a za detalje pogledajte poglavlje BBS-ovi i on-line sistemi) se SezamPro sistema će biti preneti u direktorijum C:\COMM\DOWN\SEZAMPRO. ili 3. termin koji potiče još iz vremena starog i jedinog Sezama.C:\COMM\DOWN\SEZAMPRO\(PAD????. Da koristite neki poseban komunikacioni program koji ima ugrađenu softversku emulaciju protokola.

kao što je prikazano na slici 2. radi. na primer: c:\comm\mx5\mx5/i4 cd c:\comm\tm tm c:\comm\mnp5\mx5/u Pre startovanja Telemate-a. dva ako nije). ali ne treba očekivati čuda. posebno podesiti da koristi fossil drajver.BAT. kod Connections setovati vezu na Fossil. investirajte barem u ovaj drugi.EXE sa parametrom /In. Ipak.Računarske komunikacije Srđan Pantić Slika 2. Isplatiće Vam se. pokreće se program MX5.3 Instalacija fossil drajvera u Telemate Da bi ste startovali fossil drajver napravite batch fajl koji ćete pozivati umesto tm. Sam drajver nećete ni primetiti. Osim toga potrebno je za svaku pojedinu vezu (svaki sistem na listi). Pod Flow Controls. Kakav je kvalitet ovog rešenja? Pa. a XON/XOFF. Tada pod Connection treba postaviti Fossil. 48 . Posle završetka komunikacije se MX5 skida iz memorije gde se prethodno instalirao kao rezidentan program. To se postiže sa dovođenjem svetle trake (kurzorskim tasterima ili mišem) do sistema koji želite da podesite i pritiskanjem funcijskog tastera F6 ili izborom opcija Dial/Edit. stavka RTS/CTS treba da bude setovana. Tako u ovom trenutku ispravan polovni modem bez protokola za korekciju grešaka sa brzinom 2400 možete naći za svega 20 DEM.exe pri otpočinjanja komunikacije sa nekim sistemom. COMM. sredina februara 1996. mogu naći i za svega 120 DEM za 14400 voice/fax modem sa hardverskim protokolima). cene polovnih modema (nove nećete naći) na 2400 su male.3. godine. Ako već nemate novca za brže modeme (koji se u ovom trenutku. dok je cena ispravnog polovnog modema sa protokolima za korekciju grešaka sa brzinom 2400 bps svega 40 DEM. ne. gde je n broj COM porta na kome se nalazi modem. Da bi Telemate mogao da iskoristi softversku emulaciju protokola potrebno je još iz samog Telemate-a u Options/Terminal. osim što će prilikom uspostavljanja veze signalizirati da li je uspelo uspostavljanje MNP veze ili ne (tri bipa ako jeste.

Terminal prozor je osnovni prozor koji se ne može ukloniti sa radnog ekrana. promena veličine prozora. na kojoj se nalaze podaci koji pokazuju koji je tip emulacije postavljen.(u kome su grupisane opšte funkcije kao skok u DOS (ALT . čime ćete ućutkati zvučnik. Parity.. Ako niste. Tako se terminal prozor poziva sa ALT-T. zapamtićete konfiguraciju sa Options/Save Options. ATM0. prvi put Kada prvi put startujete Telemate pojaviće se radni ekran (eng. rad sa clipboard-om ALT ..CFG nekim editorom teksta. 49 . window sa ALT-W . U terminal prozoru pratite komunikaciju sa modemom. view) kada će se otvoriti prozor u kome biramo koji fajl želimo da učitamo radi pregleda. izvršenje DOS komande sa ALT-R. Ako je Telemate startovan sa opcijom /t ostaćete u terminal prozoru. Modem možete inicijalizovati bez napuštanja programa sa ALT-G ili preko Terminal/Originate Mode.X. Slika 2.4 Radni ekran Telemate-a sa terminal prozorom Prva stvar koja će se desiti će biti inicijalizacija modema.M i podešavanja sa ALT . ako nije odmah će se otvoriti Dial prozor sa telefonskim imenikom. pregledač tekstualnih fajlova sa ALT-V (eng. izlaz iz programa sa ALT . bilo prečicom (ALT-D za Dial opcije na primer) ili kliktajem miša.O. ako ste ga već uneli editujući TM. može se samo prekriti drugim prozorima. odnosno spiskom sistema koje želite da zovete. kao i podatke o partity. to možete uraditi sada izborom sledećih stavki iz padajućeg menija Options/Communications. COM port. koje ste postavili sa programom za konfiguraciju TMINST. Ako prvi put instalirate Telemate on će biti prazan. koji se otvaraju sa izborom odgovarajućih opcija iz menija. desktop). kombinacijom tastera ALT i prvog slova stavke menija. poput editora. editor sa ALT-E. broj stop bita i broj data bita. Takođe možete promeniti pretpostavljenu brzinu modema. na čijem je vrhu prvi nivo padajućih menija. komunikacioni port.Računarske komunikacije Srđan Pantić Telemate. Na primer. pregled prošlog teksta (eng.B. brzinu komunikacije računar-modem. Ostatak ekrana predstavlja terminal prozor u kome možete zadavati komande modemu. pregledača ili prozora za pregled prošlog sadržaja (backscroll). U dnu ekrana programa se nalazi statusna linija. makroi sa ALT . Stavke menija i podmeniji se uvek biraju ili mišem ili prečicom sa tastature.K i štampanje fajla). broju data i stop bita. backscroll) sa ALT .J). Kada sve obavite. Tu ćete staviti inicijalnu sekvencu koja odgovara modemu koji se koristi (više o inicijalnim sekvencama u poglavlju Modemi).

ako ne. margine editora (Editor Margin. pri prenosu fajlova može doći do grešaka u prenosu pri dužem radu sa nekim programom u DOS ljusci. potrebno je snimiti promene u konfiguracioni fajl. preko Options/Save Options. broj linija primljenih ekrana koji se čuvaju (Scroll Back. da bi se zapamtila za ubuduće. Kada je on upisan u neku od tih kućica to je znak da je ta opcija važeća. U tu grupu su uključene opcije kao što su: • • • • • • • • prikaz pokretnih traka (Scroll Bars). vreme se prikazuje kao 24 časovno.5 Podešavanje Telemate iz Option/General Generalne opcije vezane za rad programa podešavate iz Option/General. format datuma. 50 . shell) se nalazi kućica u kojima se može postaviti znak X. Druga grupa opcija (Display) vezana je za prikaz na ekranu. Tako da pri dužem radu sa nekim programom. prikaz statusne linije (Status Line). Što je modem brži. Sa DOS ljuskom nema internog multitaskinga. broj sekundi neaktivnosti posle koga se aktivira). ako je uključeno.Računarske komunikacije Srđan Pantić Sva podešavanja važe za trenutnu sesiju. Vrednost se menja kliktajem miša. ili pozicioniranjem na tu stavku i pritiskom tastera Space. Gde njega nema. bafer jednostavno neće biti u stanju da primi podatke o fajlu koji se preuzima. Pored svake od stavki iz grupe podešavanja vezanih za DOS ljusku (eng. ta opcija nije uključena. maksimalno 9999. slobodno ga postavite na maksimum). to je vreme kraće. prikaz gornjeg menija (Menu Bar). broj kolona posle kojih će se u editoru preći u sledeći red). prikazuje se kao dva puta 12 sati). čuvalac ekrana (Screen Saver. swap) pri startovanju DOS ljuske. To su pre svega određivanje gde se program prebacuje (eng. Slika 2. oblik prikaza vremena (24 Hour Format. U njoj startujete programe kao iz samog DOS-a i Telemate nema kontrolu nad time. ☛ Napomena: pri aktiviranju DOS ljuske iz Telemate-a.

Telemate može da radi sa više imenika. gde je imenik naravno ime drugog direktorijuma. Za alarm se može postaviti muzička tema.FON. alarma.6 Postavljanje muzičke teme za alarm Četvrta grupa opcija je vezana za zvuk: korišćenje zvuka. Imenik Kao što je već pomenuto ako se Telemate startuje bez parametara. Imenik se poziva sa ALT . odnosno imenikom (eng. U njemu se čuvaju podaci o svim sistemima koje ćete zvati.Računarske komunikacije Srđan Pantić • pauza posle poruke. • pauza posle greške. a neki drugi imenik se učitava sa pritiskom na funkcijski taster F3 ili preko Dial/Load directory. vreme trajanja i eksterni alarm. Drugi direktorijum je moguće odmah prikazati po startu Telemate-a ako se program startuje sa tm /=imenik. • filtriranje dnevnika veze (Log Filter) i • upis podataka o vezi u dnevniku veze (Log Heading). u startu se učitava onaj iz datoteke TM.D. to se radi sa programom TMINST.fon. Treća grupa opcija je vezana za snimanje seanse (Log) gde su objedinjene opcije • korišćenje dnevnika veze (Usage Log). Slika 2. 51 . Phone Directory). odmah nakon starta programa i inicijalizacije modema otvara se Dial prozor sa spiskom sistema. kao što se može videti na gornjoj slici.

ne mogu stati na ekran. kao na slici. Pozicioniramo se na prvo slobodno polje i uradimo editovanje stavke. broj poslednjeg poziva i memo polje. Slika 2.7 Izgled imenika U imeniku se nalazi lista sistema sa podacima potrebnim za povezivanje sa njima. prva strana 52 . druga kolona je rezervisana sa naziv sistema. Na isti način ćemo menjati već unete podatke.8 Editovanje stavke imenika. Obično se na ekranu stalno ostavljaju podaci o skriptu. naravno. ukupni broj poziva sistema. U prvoj koloni je redni broj sistema u listi. broj data i stop bita). naziv log fajla u koji se snima seansa ako se koristi. Na ekranu. To ćemo uraditi pritiskom na funkcijski taster F6 ili preko Dial/Edit.Računarske komunikacije Srđan Pantić Slika 2. su: lozinka. a menjaju se pritiskom na kurzorske strelice levo i desno. Unos podataka o sistemima se odvija iz samog Telemate-a. u Dial prozoru se prikazuju samo neki podaci. naziv skript fajla ako se koristi. Svi podaci. Editovanje stavke se ne može raditi dok se bira ma koji broj iz imenika. log fajlu i broju telefona. broj telefona (unutar njega se mogu koristiti razmaci i povlake poput -). parametri veze (pariti. a sledeće kolone koje se po želji mogu prikazati ili ne.

Pretpostavljene vrednosti za prefiks i sufiks. lozinka (eng. što će dodati po 10 novih.). memo polje (ako je neki tekst unet. Ovi parametri se u većini slučajeva bezbedno mogu postaviti na pretpostavljenu vrednost (eng. U tom slučaju prilikom fajl transfera se ne može koristiti interni multitasking Telemate-a za obavljanje drugih poslova (kao što je editovanje teksta. 53 . naziv log fajla (u koji se zapisuje sve što stigne od sistema sa kojim se povežemo). telefonski broj (011 648422). Jedino je moguće da ćete podatak o komunikacionim parametrima za pariti. broj data i stop bita (N81) ponekad menjati. gde su parametri E71.Računarske komunikacije Srđan Pantić Kao prvi sistem unesimo SezamNet. osnovni protokol koji želimo da koristimo (najčešće Zmodem zbog svoje superiornosti nad ostalima). Tu se postavlja još čitav niz manjih parametara. COM port. najčešće VT-102). ☛ Upozorenje: ako se postavi eksterni transfer protokol. za širu diskusiju o temi bezbednosti lozinki pogledajte poglavlje Bezbednost). ne može se koristiti pri fajl transferu interni multitasking Telemate-a. kao za potrebe povezivanja sa JUPAK-om. a smanjujući je pritiskom na taster -). kao i za dužinu biranja (ona se može birati i tokom samog poziva.9 Editovanje stavke imenika. koji se distribuira kao shareware. Default). Povezivanje (Connection) ćete najčešće ostaviti na modem. Podaci koji se zahtevaju za unos se nalaze na dve strane. pregled fajlova. ali moguće je postaviti i neki eksterni protokol.. iz samog Telemate-a j dodajete pritiskom na funkcijski taster F10 ili preko Dial/Append entries. biranje preko lokala) i sufiks (Enter). dužinu pauze i drugo se postavljaju preko Option/Dial Setup. Na prvoj. password) koja se ne mora uneti (opasno za slučaj da ne koristite sami Telemate. osim ako ne želite korišćenje fossil drajvera. Slika 2. najčešće DSZ ili GSZ. recimo sa posla. kao podsetnik). povećavajući je sa pritiskom na taster +. zatim brzina povezivanja (Baud Rate). praznih stavki u listu. tvorca Zmodem protokola (za detalje pogledajte Dodatak B). skript (unosi se naziv skripta kojim se automatizuje povezivanje sa sistemom i drugo). što mnogi biraju tako da umesto internog Zmodema Telemate-a postave eksterni Zmodem. pariti (Parity).. Ako nemate nijedne slobodne stavke na spisku u imeniku. on će se pokazati na ekranu pri svakom konektovanju na taj sistem. za povezivanje sa UNIX i drugim računarima neku od VT emulacija. druga strana Na drugoj strani se podešava terminalska emulacija (za povezivanje sa BBS-ovima ćete stavljati ANSI. koja se može videti na gornjoj slici se unosi ime sistema (SezamNet). broj data i stop bita. kao i fajl tag separator. kao i prefiks (tonsko ili pulsno biranje.

i brisanje ulaza preko Dial/Remove entry. sa takvom kopijom će dobiti i sve lozinke i skriptove u njemu. kao i kreirati novi imenici. tako što se pritiskom na funkcijski taster F8 ili preko Dial/Manuel dial unese broj koji će se okrenuti. jer osim što time kršite pravila njegove distribucije. Održavanje imenika Održavanje imenika se ne radi iz samog programa Telemate. Uspostavljanje veze Biranje se postiže sa unošenjem brojeva sistema koji će se zvati.10 Održavanje imenika sa programom TMPHONE Sa njim se može veoma lako manipulisati imenikom. koju ste već konfigurisali. Tekuća stavka se tokom biranja može obrisati sa tasterom Del. ako želimo da unesemo pojedinačni ulaz na nekom mestu u listi. ili obeležavanjem željenih sistema sa tasterom Ins čime se istovremo odmah kreće sa biranjem broja prvog sistema sa spiska. nikako mu nemojte dati verziju pokupljenu sa diska. kao što su dodavanje novih ulaza u imenik (funkcijski taster F10 ili preko Dial/Append entries) iako sa ograničenjem da se dodaju u grupi po 10. koju možete slobodno distribuirati. Dajte mu instalacionu verziju. iskopiramo postojeći ulaz da bi smo na osnovu njega izmenama skratili postupak formiranja novog ulaza ili prosto ako želimo da sortiramo imenik po nazivu sistema (ili nekom drugom kriterijumu) moraćemo da koristimo poseban program TMPHONE. Biranje prvog sistema na spisku. Ipak. iako on ima osnovne opcije za to. što je korisno za pozivanje nekog broja telefona koji nije 54 . Moguće je i ručno pozvati broj. bez unošenja novog sistema u listu brojeva za pozivanje se postiže sa Enter. Slika 2.Računarske komunikacije Srđan Pantić ☛ Upozorenje: ako nekom dajete Telemate. kao što se sa Ins može dodati nova stavka na spisak.

Najčešće korišćena funkcija komunikacionih programa pored pregleda sadržaja raznih sistema online. handshaking) o brzini i tipu veze. kod nas recimo SezamNet-a i SezamPro-a) ili identifikacije korisnika (prisutno kod CompuServa) ili imena i prezimena (kod mnogih BBS-ova. Posle toga će se otvoriti teminal prozor sa porukom o tome koji je tip veze uspostavljen. Pri tome se datoteke mogu prenositi u čistom ASCII obliku (odnosno kao da ste ih otkucali na tastaturi. tako da se može desiti da se umesto 14400 veze prijavi 57600. je prenos datoteka. što se obavlja preko unosa korisničkog imena (kod svih UNIX. Kada se uspešno dogovore Telemate će alarmom upozoriti korisnika da je veza ostvarena. odnosno na vezi. a Kada modem dobije vezu sa drugim modemom počinje proces pregovaranja modema (eng. VMS i drugih sistema. Tačan oblik poruke zavisi od setovanja modema. kao i mnogih BBS-ova. ali najčešće se signalizira na kojoj je brzini uspostavljena veza sa sistemom i da li su i koji protokoli za korekciju greške uspešno uspostavljeni. Čest oblik izveštaja modema je nešto poput CONNECT 2400/MNP što bi značilo da je uspostavljena veza na brzini 2400 sa MNP protokolom za korekciju greške.Računarske komunikacije Srđan Pantić modemski ili za slučajeve kada ne želimo da koji želimo da zaobiđemo. 55 . po uspostavljanju veze će početi snimanje toka seanse u dnevnik veze za taj sistem. Ako postoji memo poruka prikazaće je na ekranu. ASCII transferom se prenose isključivo tekstualne datoteke. nastaviti ili otpočeti ako nije određeno automatsko snimanje toka seanse. a zatim lozinke koja zapravo potvrđuje sistemu da korisnik ima prava da mu pristupi (više o lozinkama i njihovom korišćenju i bezbednosti možete naći u poglavlju Bezbednost) Ali o svemu tome mnogo više ćete naći u poglavlju BBS-ovi i on-line servisi. dok ćemo se ovde koncentrisati na mogućnosti Telemate-a tokom jedne veze. Čest je slučaj da se umesto stvarne brzine modem-modem (DCE-DCE) prijavljuje konfigurisana brzina između modema i računara (DTE-DCE). sa ALT-L ili preko Terminal/Log session. Sledeća stvar kod većine sistema je prijavljivanje. koristimo ulaz u imeniku u kome je definisan skript. To snimanje se u svako doba može prekinuti. Ako je tako određeno prilikom postavljanja paramatara sistema u imeniku. ako je takva brzina prijavljena za vezu između modema i računara. kod nas prisutno na SETNet-u i većini samostalnih BBS-ova). koristi se pri prenosu ASCII fajlova na sistem pri unosu neke duže poruke) ili se koristi neki transfer protokol. dok se drugim protokolima prenose i tekstualni i binarni fajlovi. Slika 2.11 Uspostavljanje veze sa sistemom SezamPro Obično i sam sistem prijavi tip veze kao prvu stvar koju će korisnik videti prilikom povezivanja u tekst režimu sa komunikacionim programima opšte namene.

Naziv transfer protokola Zmodem Ymodem Ymodem-G Ymodem-B Xmodem Xmodem-1K Xmodem-R Telink SEAlink Modem7 Kermit CIS Quick B Nastavak prenosa Paketni (batch) režim Da Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Da Ne Da Ne Ne Ne Ne Da Da Da Da Da Tabela 2. odnosno download (spuštanje datoteka). a koji se na engleskom (a često se i kod nas navodi bez prevoda) označava kao upload (sama reč je posledica shvatanja da je sistem koji se zove u hijerarhiji iznad korisnika. u kojoj su navedeni protokoli. odnosno da program sam prepozna početak slanja 56 . isti transfer protokol mora postojati i kod korisnika i na sistemu sa kojim je veza uspostavljena. shell) obično se prenos vrši direktnim pozivanjem nekog protokola kao komande. odnosno prenos više fajlova u nizu.12 Prenos datoteke Zmodemom Da bi se prenos obavio.2 Interni protokoli Telemate interno podržava 12 protokola (osim ASCII prenosa) u skladu sa tabelom 2. Slika 2.2. pa se na njega podižu datoteke). kao i skidanje datotaka sa sistema. Na većini BBS-ova se može postaviti željeni protokol za prenos. Na sistemima sa radnom ljuskom (eng. a pre otpočinjanja prenosa je takođe moguće biranje protokola. Kod Zmodem protokola se može izvršiti automatizacija primanja datoteka. crash-recovery) i paketni prenos (eng. batch). da li podržavaju nastavak prekinutog prenosa (eng.Računarske komunikacije Srđan Pantić Za prenos fajlova su usko vezani pojmovi kao što su prenos datoteka na sistem. Upload datoteka se vrši sa tasterom PageUp ili preko Terminal/Send file.

transfer prozor je proširen sa dodatnim podacima o zbirnom prenosu. Na istom mestu se uključuje i opcija za nastavak prekinutog prenosa datoteke. Kao što je ranije već rečeno. Kada je ona uključena. pod AutoDownload. Bafer je organizovan po sistemu FIFO (First In Firs Out). Kao što je rečeno cela seansa može da se sačuva u dnevniku veze. Pri paketnom prenosu. a najbolje maksimalnih 9999. Broj n je određen podešavanjima u Options/General. Opcija koja štedi vreme i novac. odnosno ono što prvo uđe se prvo i briše. a ne slika u nekom od grafičkih formata. polje Scroll back. gde se prikazuje sadržaj memorijskog bafera u kome se čuva tekst. kao što se sa slike 2. Ta opcija se za Zmodem podešava u Options/Zmodem. Zmodem može da nstavi prenos neke datoteke od mesta na kome je njen prethodni prenos bio prekinut. ako se nema problema sa memorijom poželjno je staviti što veću vrednost n. Slika 2. 57 . Download datoteka se vrši sa tasterom PageDown ili preko Terminal/Receive file. tako je najjednostavniji pristup sadržaju ekrana koji su već viđeni u terminal prozoru preko backscroll prozora. Snimanje ekrana se vrši sa ALT-I ili preko Terminal/Image gde je rezultujući fajl ASCII. Za prenos više datoteka na udeljeni sistem potrebno je odvojiti nazive datoteka sa jednom razmaknicom. da bi se eventualno kasnije pregledala.Računarske komunikacije Srđan Pantić datoteke i da startuje prijem. Backscroll Ili pregled prošlih linija trenutne Telemate sesije. tako da se uvek čuva zadnjih n linija teksta. a ne od početka. U svakom trenutku je moguće snimiti u fajl trenutni izgled ekrana.12 može videti. a dozvoljeno je korišćenje džoker znaka. Recovery.13 Paketni prenos više datoteka Zmodemom Da bi se paketni prenos datoteka mogao koristiti potrebno je da ga implementacija protokola podržava i to i u komunikacionom programu korisnika i na sistemu sa kojim se komunicira.

Kada smo već u njemu. Punjenje bafera se može isključivati i uključivati po želji. prizivamo padajući meni sa spiskom opcija koje su moguće u radu sa baferom. gde sa F5 tražimo sledeći deo teksta koji zadovoljava kriterijum koji smo uneli. Kompletan sadržaj bafera brišemo sa ALT-N ili preko Back/Clear. prethodno ga selektujući mišem ili komandom sa tastature. 58 . Obeleženi deo možemo da snimimo na disk u posebnu datoteku (ALT-A ili Back/Write). pored opcije Capture. u meniju Back se nalazi znak. pritiskom na taster Ins ili preko Back/Capture. Nju u svakom trenutku možemo snimiti sa F2 ili preko Edit/Save. ili preko Back/Mark. najčešće poruka i to dok je u toku prenos fajlova.Računarske komunikacije Srđan Pantić Slika 2. Bafer možemo takođe i da pretražujemo (F4 ili Back/Find). Editor Interni editor Telemate-a se koristi za editovanje i pisanje tekstova. zahvaljujući internom multitaskingu. sa još jednim ALT-B. Do editora se dolazi priskom na kombinaciju tastera ALT-E. kada ćemo izabrati gde i pod kojim imenom želimo da je snimimo. Tako uvek možemo da kopiramo (ALT-C ili Back/Copy) ili “isečemo”(ALT-U ili Back/Cut) deo bafera u clipboard. Kada je punjenje uključeno. funkcijskim tasterom F10.14 Pregled sadržaja backscroll prozora Sadržaj bafera se pregleda u backscroll prozoru. Tada će se raditi sa neimenovanom tekstualnom datotekom. koji u svakom trenutku (zahvaljujući internom multitaskingu i pri prenosu fajlova) možemo pozvati sa ALT-B.

Sa Edit/Reformat ili F9 se u editoru reformatira paragraf u odnosu na desnu marginu postavljenu na vrednost datu u polju Editor margin. sa još jednim ALT-E ili mišem. 59 . što je i logično. Dosta komandi je identično onima koje se koriste u editoru i bageru primljenih ekrana (backscroll). Učitavanje sadržaja nove datoteke se radi sa F3 ili preko Edit/Load. Pozivano ga sa ALT-V ili sa mišem. Bafer možemo takođe i da pretražujemo (F4 ili Edit/Find). ili preko Edit/Mark. Kod editora se uvek postavlja pitanje da li sačuvati tekst iz prethodnog bafera. Unos obeleženog teksta iz clipboard-a se obavlja sa ALT-P ili preko Edit/Paste. Ako se želi izbeći prikaz kontrolnih karaktera može se (kao i vieveru i backscroll-u) filtrirati sadržaj bafera. tako da učitavanje nove datoteke znači da će sadržaj bafera biti izbrisan. Viever Ili pregledavač tekstualnih datoteka. prethodno ga selektujući mišem ili komandom sa tastature. snimanje dela teksta su iste kod svih. kao i sa internim programom za pregled tekstualnih fajlova (eng. iz Options/General. Kada smo već u editoru. Nova datoteka se kreira sa ALT-N ili Edit/New pri čemu se gubi sadržaj prethodnog bafera ako se ne snimi. kopiranje. Sve komande vezane za označavanje. prizivamo padajući meni sa spiskom opcija koje su moguće u radu sa baferom. Tako uvek možemo da kopiramo (ALT-C ili Edit/Copy) ili “isečemo”(ALT-U ili Back/Cut) deo bafera u clipboard. gde sa F5 tražimo sledeći deo teksta koji zadovoljava kriterijum koji smo uneli. tagovanje.15 Snimanje datoteke iz internog Telemate-ovog editora Editor ima velike sličnosti sa backscroll prozorom. Interna Telemate aplikacija. Ne rade samo komande koje se odnose na upis ili brisanje teksta iz prozora. Kod editora i vievera se radi samo sa jednim baferom. jer se sa njim samo pregledaju datoteke. funkcijskim tasterom F10. viewer). Obeleženi deo možemo da snimimo na disk u posebnu datoteku (ALT-A ili Edit/Write).Računarske komunikacije Srđan Pantić Slika 2. što je malo rogobatniji naziv. koja lepo radi i pri transgeru datoteka zahvaljujući internom multitaskingu.

sa još jednim ALT-V ili mišem. I to ne samo u nabrojanim modulima. Nova datoteka se kreira sa ALT-N ili View /New pri čemu se gubi sadržaj prethodnog bafera. gde sa F5 tražimo sledeći deo teksta koji zadovoljava kriterijum koji smo uneli. U njega takođe tekst može da se prebaci. Ako se želi izbeći prikaz kontrolnih karaktera može se (kao i u editoru i backscroll-u) filtrirati sadržaj bafera. Time se pri odgovaranju na neku poruku odmah.TEL u vieveru Telemate-a Kod editora i vievera se radi samo sa jednim baferom. Kada smo već u vieveru. prethodno ga selektujući mišem ili komandom sa tastature. U međuvremenu.Računarske komunikacije Srđan Pantić Slika 2. čime se zapravo samo unese odjednom kao ASCII ili sa Terminal/Quote. prizivamo padajući meni sa spiskom opcija koje su moguće u radu sa baferom. i ovde služi za razmenu podataka između različitih modula programa Telemate. Clipboard Odgovarajući srpski prevod bi bio “podloga za pisanje sa štipaljkom”. Učitavanje sadržaja nove datoteke se radi sa F3 ili preko View/Load. Istu funkciju clipboard ima i u Telemate-u. ili preko View/Mark. Svaki deo teksta koji se iskopirao ili “isekao” iz editora. bilo sa Terminal/Paste. vievera ili backsvroll-a se nalazi u clipboard-u pre daljnje upotrebe.16 Prikaz datoteke VAZNI. na vezi (eng. Svim korisnicima Microsoft Windows je poznato šta ona znači i koliko muke može da uštedi. Tako uvek možemo da kopiramo (ALT-C ili Back/Copy) ili “isečemo”(ALT-U ili Back/Cut) deo bafera u clipboard. 60 . Bafer možemo takođe i da pretražujemo (F4 ili View/Find). znak za kvotiran tekst je definisan u sekciji Quote. On dakle. on-line) može citirati deo poruke na koju se odgovara (za detalje o optimalnoj veličini citata više u poglavlju Netiquet). funkcijskim tasterom F10. polje Prefix. čime se tekst u Clipboard-u postavlja kao kvotiran tekst. Obeleženi deo možemo da snimimo na disk u posebnu datoteku (ALT-A ili View/Write). što je i glavni razlog zašto se i dalje traži odgovarajući kraći prevod. uglavnom se koristi ovaj termin bez prevoda. već i u terminal prozoru. tako da učitavanje nove datoteke znači da će sadržaj bafera biti izbrisan. menija Options/Terminal.

Osim sa copy i cut. barem sa stanovišta potrebe za označavanje. ili tako što se pozicioniramo na početak teksta. viever. snimljen u fajl iz MS DOS 7.17 Sadržaj clipboard-a Sadržaj Clipboard-a možemo uvek pregledati sa ALT-K ili preko Windows/Clipboard.0 sa DIR > LIST.Računarske komunikacije Srđan Pantić Slika 2. Blok možemo da kopirano (ALT-C) ili da “isečemo” (ALT-U). Kao primer pogledajmo sadržaj direktorijuma na disku. 61 . backscroll ili terminal) u nesređenom obliku. Njena osnovna namena je filtriranje imena datoteka iz dela teksta. pritisnemo taster Shift i označimo blok sa kretanjem strelicom. ili početak bloka označimo sa F10. Osnovni cilj je izbor datoteka za prenos ukoliko se nalaze u nekom prozoru (editor. Tekst koji želimo da prenesemo u Clipboard obeležavamo sa mišem. i funkcija tag prenosi sadržaj markiranog bloka u clipboard.TXT na kome su imena datoteka u nesređenom obliku.

18 Prikaz nesređene liste programa u vieveru Na slici 2. Komandni stek (eng. dok se unos te linije obavlja prostim pritiskom na Enter. Sve linije u komandnom steku mogu da se menjaju. Komandni stek U Telemate je sve urađeno da se što je moguće više olakšaju stvari korisnicima. Velika prednost komandnog steka je što možete unapred pripremiti čitav niz komandi. Dužina reda je ograničena na 80 karaktera.19 Komandni stek Komandni stek pamti zadnjih 25 unetih linija teksta. 62 . znatno smanjujete troškove.17 je dat izgled liste označenih fajlova koji su u clipboard prebačeni sa tag-om. dok čekate na odziv nekog sistema. iz terminal prozora. Sada sa Paste se lako mogu prebaciti na spisak datoteka koje se žele prebaciti na drugi sistem. s tim što uvek morate imati na umu da se sve što otkucate u njemu i pritisnete Enter.Računarske komunikacije Srđan Pantić Slika 2. prostim vraćanjem na njih i menjanjem delova koje želimo. Veliku upotrebu komandni stek ima i u chatovima gde kucajući poruku u komandnom steku vidite sve poruke koje u međuvremenu stignu. i obično. Jedna od najkorisnijih stvari je komandni stek koji značajno smanjuje potrebu za višestrukim kucanjem istih stvari. kao znak za unos šalje u terminal prozor. To se može izvršiti sa slanjem prethodno unete linije (Enter) ili prelaskom u sledeću liniju bez slanja (Cntr Enter). na primer). čime znatno ubrzavate rad. ako želimo da odjednom unesemo više karaktera moramo preći u novi red. vievera ili backscroll bafera. odnosno preko modema udaljenom sistemu. Slika 2. Command Stack) se poziva sa ALT-Y ili preko Terminal/Command stack. pogotovo kada radite sa sistemima na kojima se provedeno vreme naplaćuje (CompuServe. Ali pojaviće se i ako ga pozovete iz editora.

Multitasking je ipak ograničen samo na Telemate. s tim što se izlaz ispisuje u DOS prozor. definisanog preko COMSPEC promenljive. a posle završetka tog programa kontrola se vraća internom DOS shell-u. s tim što se u clipboard mogu kopirati samo cele linije. Podržava kopiranje delova teksta u i iz clipboarda.Računarske komunikacije Srđan Pantić Komandni stek se briše pritiskom na Cntr Home. mada nema potpunu sintaksu komandi iz DOS-a. Interni multitasking Osobina koja je Telemate izdvojila ispred svih ostalih komunikacionih programa koji rade u DOS-u jeste baš interni multitasking. osim nekoliko mogućih grešaka u prenosu. • Upotrebom Telemate-ovog internog DOS shell-a. Ipak. CD CLS COPY DEL DIR REN TYPE MOVE INSIDE . To se obavlja preko ALT-J ili iz Window/Jump to DOS.komanda Opis Promena diska Promena direktorijuma Briše se DOS prozor Kopiranje datoteke Brisanje datoteke Ispisivanje sadržaja direktorijuma. kao što je COMMAND. Najveće koristi od internog multitaskinga je mogućnost pisanja u editoru. odnosno osobina da se tokom biranja nekog broja ili prenosa datoteka. mora se reći da se DOS može koristiti na dva načina u Telemate-u: • Standardnim pozivom komandnog interpretera. pregleda primljenog materijala u vieveru ili laganog čitanja ekranakoji su ranije prošli u backscroll prozoru. mogu koristitiostali moduli programa Telemate.COM. kao i DOS komande kojih nema on sam. izvršava pozivanjem standardnog DOS shell-a. Interne komande Telemate DOS shell-a su: Komanda A:. Transfer će raditi sve dok se baferi ne prepune.. B:..3 Komande DOS-a podržane u internom multitaskingu Skript jezik 63 . sa brzim modemima. Eksterne programe. Ili nešto drugo. ne radi sa eksternim transfer protokolom. ne važi redirekcija Promena imena datoteke Listanje sadržaja datoteke Premešta datoteku Prikazivanje sadržaja arhive Brz start DOS shell-a (bez svapovanja) Brzo izvšavanje DOS komande Tabela 2.COM ili 4DOS. kao ni sa izlaskom u DOS i pozivom eksternog programa. ili uopšte neće raditi ako je setovana opcijaMaximum DOS shell iz Options/General. Kratko korišćenje eksternih programa neće naneti štetu. recimo izvršavanje nekih komandi DOS-a. ovo vreme je veoma kratko. koji se poziva sa ALT-R ili preko Window/DOS command. C:. On sadrži nekoliko DOS komandikoje se najčešće koriste. Ako se možda čudite kako to kada je gore rečeno da to uzrokuje prekid fajl transfera i čekanje u biranju broja. .

generisan automatski iz samog Telemate-a.-------------------------------------------------------------- 64 . as.On Put "spantic^M". kao i većina drugih komunikacionih programa.--------------. Inače se uvek skript može startovati sa ALT-S ili preko Terminal/Script.------------------------------------------------------. protokol za Upload exec = "c:\telemate\up\exec" . što se radi sa otpočinjanjem “snimanja” skripta sa ALT-N ili preko Terminal/Learn Script (na isti način se i zaustavlja “snimanje” skripta). uključujući i pisanje malih BBS programa.Telemate Learn Script generated on 27. al. kao i automatizaciju rada sa njima (skidanje pošte. Skript programi se pišu u običnom ASCII editoru. snd . postaviti flag brisanje. Waitfor "word: " Put "mojalozinka^M". Skript program se startuje automatski pri povezivanju sa nekim sistemom. msg2. ime fajla u kome se nalazi 'exec' execold = "c:\telemate\up\ex_old" . poruka. Waitfor 0 . Gore je osnovni skript za povezivanje sa SezamNet-om. Ali veliku popularnost donela je osobina Telemate-a da omogući mod učenja skripta. prot integer pauza. slanju. brk.Računarske komunikacije Srđan Pantić Telemate je. a takodje se exec po uspesnom slanju na SezamNet preimenuje . wait until string matched Set AutoStop. obrise sa vaseg diska . script) jezikom. cime ste skriptu 'stavili do . ako je za taj sistem naveden u ulazu imenika taj skript. msg1. uspesno poslani postaviti na 1 . tako što ćete ga startovati iz DOS-a.EXE. Ako skript nije bio preveden. brisanje.SCR.------------------------------------------------------string cmd. prompt.). execold. . Na taj način se brzo i bez mnogo truda mogu napisati osnovni skriptovi za povezivanje na neki sistem. slanje odgovora.95 . za brisanje fajlova koji su . Telemate će ga sam prevesti. opremljen skript (eng. problema nema. i tako izbegava slanje duplog execa. a startovan je. komanda za startovanje execa. kraj na kraju . Takoje je moguce .12. Osim tih jednostavnijih poslova. kraj. svih fajlova koji treba da budu prikaceni uz poruke. koji omogućava automatizovanje procedura logovanja na sisteme koji se koriste. na primer) i da napravi skript prema tome.-------------------------------------------------------------kraj = 0 pauza = 5 msg1 = "Prijem datoteke '" msg2 = "' uz poruku:" msg3 = "Spremni za slanje (Da/Ne)?" prompt = "»" .. msg3. Na primer: .. znanja' da sve fajlove koje posalje na Sezam moze da . a ovde dajemo složeniji skript program koji automatizuje . tek smo poceli. odnosno da snimi niz postupaka koje ručno izvedemo (logovanje naneki sistem. prot = "z" . Više o sintaksi skript jezika možete naći u dokumentaciji za Telemate. Skript možete ručno prevesti programom TMS. sa: TMS skript.TMS koja je spremna za izvršavanje. Skript za TeleMate koji omogucava slanje execa i . ime koje dobija exec po uspesnom . .promenljive -----------------------cmd = "exec" . često se koriste i za složenije poslove.da bi se izbegao dupli exec brisanje = 0 . exec. TMS će generisatidatoteku sa ekstenzijom . pauza u sekundama .

10 ."' ne postoji" alarm msg Print "Unesite ime fajla za slanje (Enter za prekid): ". pokusajmo da pitamo msg ="Fajl '" . procitajmo Upload dir FileExist name.s concat msg. ok1 = 0 s = fname repeat .5 . ExistFile s. korisnika ? concat msg. da li ce exec odgovoriti ? if not found .-------------------------------------------------------------procedure ExistFile string name.flag . ne.fname ."' uspesan !" poslan = 1 if brisanje Delete fname if success Print "Fajl '". dodajmo stazu endif endif endproc .path . ako tamo postoji.s endproc .name .sfname o = "d" poslan = 0 ExistFile fname. name=path .ok1. zasad jos nismo nista poslali . Sacekamo pitanje: Spremni za slanje? waitfor "^M". input s clear key print if s="" . a u UpLoad diru ? FileExist path.fname.Računarske komunikacije Srđan Pantić procedure AlarmSet integer t. Nije odgovorio. Sacekamo."' je obrisan!" else 65 .fname.t set AlarmSound. prekidamo else . Postoji li fajl? if ok fname = s ok1 = 1 endif endif until ok1 endif if ok .s set AlarmTime. sacekamo sekund if success print "Prenos fajla '". put "d" . ako postoji fajl. najzad saljemo fajl delay 10 . integer flag string path query DirUpLoad. iskljucimo alarm send prot.i string s. endif delay 5 print "Saljemo fajl '".poslan. Nije.msg. concat path. moramo mi." AlarmSet 0.ok .ok .0 .flag if flag . da li postoji fajl if not flag . da li postoji fajl if not ok .fname.-------------------------------------------------------------procedure SendFile string fname integer ok. mozemo da ga saljemo repeat waitfor msg3. Jeste. Ne.o."'. Da li je korisnik uneo ime ? ok1 = 1 .

Sacekamo pitanje: Spremni slanje? if found put "n" .ch endif until kr or ch="^M" or ch="^J" .fname. primljena je kompletna linija strpos s.i. mozda MNP zeza? GetCh ch . fajla SendFile ime .10 until poslan or ok1 .fname. endif print "Prenos neuspesan ! ".len . samo prompt ? kraj = 1 .len.pos if pos .---------------------. odgovorimo odlucno: NE! Nemamo sta. procitamo karakter sa Sezama if not success .n string ch.msg2. strpos s.10 .ime length msg1. Pokusajmo ponovo.pos. endif endif if not kr and ch<>"^M" and ch<>"^J" concat s.1 until success or n=0 if not success . da. else .pos.Računarske komunikacije Srđan Pantić Print "Greska prilikom brisanja fajla : ". n = n . ukljucimo alarm alarm "Prenos neuspesan!^JPrekid prenosa ?^JEnter=DA Esc=NE" ok1=success print "Prenos fajla '". do kraja linije ili do kraja execa ."' ne postoji!" endif endproc za . 66 .10 .fname. onda je exec zavrsio. dok ne posaljemo ili ne odustanemo else waitfor msg3.pos .len. sacekamo malo. posaljimo fajl endif endif endproc .On Waitfor "Username: " Put "spantic ^M". DA. ime substr s.Glavna petlja ------------------------Waitfor 0 . print "Fajl '". kr = 1 ."' neuspesan!" endif AlarmSet 10. ako opet nema nista.---------------------------- analiza --------------------------- if kr and s=prompt ."!" endif endif else AlarmSet 10. verovatno je kraj skripta.s. wait until string matched Set AutoStop. Sezam vise nista nesalje. i kr = 0 s = "" repeat GetCh ch .msg1. ako nema nista n = 10 repeat delay pauza . da li SEZAM ocekuje neki fajl? pos = pos + i .ime . odredimo len = len .-------------------------------------------------------------procedure GetLine integer kr.

." -> ". Ako je exec poslat uspesno Rename exec.execold While not kraj . i posaljimo exec. ExistFile exec.exec . obrisimo ekran.execold .5 .10 if found and brk put "n" endif endif until brk or snd if snd Print "^MKraj execa.^JMozda je vec poslat. print " ----------------------" print " * Startovan je Exec.. alarm "Kraj execa!" endif else .al query AlarmSound. Waitfor "R:\>" Put "log(d. put "d" .^M^J". ako je Sezam shvatio da je exec u pitanju clear text . preimenujmo ga Print "Rename: ". ukljucimo alarm alarm "Prenos execa neuspesan!^JPrekid prenosa ?^JEnter=DA Esc=NE" Print "Prenos execa neuspesan!" brk = success waitfor msg3. greska alarm "Greska: Sezam ne reaguje na komandu exec!" print "^MGreska: Sezam ne reaguje na komandu exec!^M^J".10 . i sacekajmo dok se ne zavrsi. iskljucimo alarm. ako ne postoji prekidamo alarm "Ne mogu da nadjem exec.0 ." stop endif query AlarmTime. prvo da proverimo da li postoji exec if not snd . 67 . zapamtimo parametre alarma .10 put "cd \" waitfor prompt. *" print " ----------------------" if brisanje Print "^JSvi uspesno preneseni fajlovi ce biti obrisani!" endif snd = 0 repeat AlarmSet 0. zbog prompta put cmd .prompt endif AlarmSet al.as .as AlarmSet 10.snd . sacekajmo odgovor if found .10 . podesimo alarm na stare parametre Waitfor "»" Put "sezam^M". send prot.prompt. GetLine EndWhile snd = 1 else AlarmSet 10. delay 10 if success . potvrdimo mu slanje. startujmo exec waitfor msg3.Računarske komunikacije Srđan Pantić Waitfor "word: " Put "mojalozinka^M".exec.)^M". predjimo u root.

Mogućnosti su mu veoma ograničene.1x. od transfer protokola ima jedinom Xmodem i Kermit i veoma je nepodesan za korišćenje. Jedan od prvih komunikacionih programa za DOS.Terminal.0 Verzija Telemate-a za Windows je jedan od najduže čekanih komunikacionih programa. to je dobar i veoma upotrebljiv komunikacioni program. ali ništa toliko različito od drugih komunikacionih programa da bi se uzdigao. itekako može da posluži).1x Terminal U samim Microsoft Windows 3.Računarske komunikacije Srđan Pantić Komunikacioni programi za Windows 3. Ipak. Procomm for DOS. koja je zbog velike popularnosti Telemate-a za DOS. 68 . komunikacioni program u MS Windows 3. čekana sa velikim nestrpljenjem. Telemate za Windows je doneo neke novitete. kao njegov DOS rođak. Pri tome se i detektuje modem koji se koristi.1x Telemate for Windows 1.1x se nalazi skroman komunikacioni program . Autor Telemate-a je dosta kasnio sa izlaskom verzije za MS Windows3. Slika 2.20 Terminal. Instalacija je veoma jednostavna. Ipak. poput većine Windows programa obavlja se posebnim programom za setup. Nalazi se u programskoj grupi Accessories. u nuždi (da se prenese pravi komunikacioni program. je ranim izlaskom za Windows okruženje postao veoma popularan. na primer.

imenikom i backscroll prozorom. na primer. Kao i kod većine Windows programa dostupan je u svakom trenutku. posle instalacije Kao što se može videti u programskoj grupi Telemate.Računarske komunikacije Srđan Pantić Slika 2. Većina stavki ne meniju poznata je još iz DOS verzije. opcije vezane za neposredno za taj prozor (kod aktivnog imenika. u njemu su naredbe za unos nove stavke imenik.21 Programska grupa Telemate. terminalom.. Help je bio prisutan i u DOS verziji.. brisanje ranije.). s tim što Edit sada odgovara Windows specifikacijama. odnosno u njemu su smeštene stavke za rad sa clipboard-om i u zavisnosti od toga koji je prozor aktivan. Radni prostor Sa startom programa dobićete radni prostor komunikacioni program Telemate sa otvorena tri prozora. osim samog programa se nalaze i tri ikone sa helpom. poznata još iz DOS verzije. ali je ovde obimniji. 69 .

koji sada ima samo opcije za početak biranja. (Send Data). namenjena registraciji neregistrovanih korisnika. koji se odnosi na rad sa terminal prozorom i Dial. (Receive Data). • CS. pokazuje da modem prima podatke. Ako slučajno niste sigurni šta koja od ikona znači. pokazuje da je kerijerdetektovan. Korisna novost. samo zadržite miša kraće vreme nad njima i dobićete kratak opis njihovog rada. manuelno biranje i promenu reda biranja. (Carrier Detect). Razlog je dosta jednostavan. mogu se učitavati različiti tekstovi i manipulisati sa njima po volji. pokazuje da modem šalje podatke. Prikazano je šest indikatora. 70 . pre svega za vlasnike internih modema je pojava indikatora stanja modema. U DOS verziji se pri radu sa editorom i vieverom moglo raditi samo sa jednim baferom. odnosno samo jedan tekst je mogao da bude prisutan. mogu dobiti i preko ikonica na radnom prostoru. koji prikazuju rad modema: • HS (High Speed).Računarske komunikacije Srđan Pantić Slika 2. udaljeni modem je spreman za prijem podataka od modema. • CD. Obično to znači da je ostvarena veza sa udaljenim sistemom. kada je “uključen” pokazuje da je brzina modema preko 9600 bps. tu je File. Stavka Register je. osim kao stavke menija. modem je spreman da prihvati podatke od udaljenog modema. Kod Windows verzije takvog ograničenja nema. (Clear to Send). koje brzo lansiraju neku opciju. koji odgovara standardnim specifikacijama Windows programa. • RS. naravno. • SD. Od novih. Za razliku od DOS verzije nema vievera teksta. u gornjem desnom uglu radnog prostora. • RD. (Request to Send).22 Radni prostor Telemate-a Od stavki menija koje su i ranije bile prisutne tu su i Terminal. Signal da je indikator uključen je crvena boja u njemu. Još jedna novost je prozor sa spiskom svih ulaza u imeniku koga uvek možemo da pozovemo iz radnog prostora i da brzo pokrenemo biranje nekog sistema. Sve glavne opcije se. Namenjen je radu editorom sa tekstualnim datotekama. dakle sve se radi preko editora.

Pre nego što počnemo sa unosom sistema u imenik i njihovim zvanjem potrebno je da izvršimo podešavanja sistema. da li će se izvršiti neki skript (i koji).. poput Telemate-a za DOS. • U chat. • Editor. 71 . pretpostavljenu vrednost koju u našim uslovima verovatno nećemo menjati) i drugo. • GIF viewer. dnevnik veze. tako će se sa desne strane prozora Settings otvoriti dijalog za podešavanje te stavke. da li treba otvoriti neku datoteku ili ne. koji će biti osnovni imenik.se postavljaju opcije za chat. kako će se prikazati prozori. u slučaju da se ne želi kurzor se uvek nalazi na kraju bafera. • U backscroll-u se postavlja veličina bafera koja se čuva i indicira da li se želi čuvanje pozicije kurzora u baferu tokom vremena kada se bavimo nečim drugim. Prva stvar koju trebamo da podesimo je putanja do direktorijuma u kome je smešten Telemate (biće ispravno već podešeni na direktorijum u koji je Telemate instaliran. gde uključujemo da li želimo stalni prikaz slika u redu i posle kog vremena. postojanje bekap kopije.. • Dialing directory obuhvata podešavanja vezana za imenik. osim pri direktnom povezivanju dva modema koji su opremljeni samo komunikacionim programima. preko Tools/Option. osim ako pri instalaciji nismo izabrali konverziju imenika nekog drugog programa. Slika 2. ima potrebe da se ovo menja samo ako se ručno prebacuje Telemateov direktorijum na drugo mesto). Kako kliknemo na neku od njih. imenik će naravno biti prazan.23 Podešavanje direktorijuma u Telemate-u Sa leve strane ukazaće se lista mogućih podešavanja. direktorijumi za prijem i slanje datoteka (važe ista pravila kao i kod Telemate-a za DOS za prijem datoteka) i drugo.Računarske komunikacije Srđan Pantić Podešavanja Kada prvi put startujemo Telemate. Najčešće nije od velike koristi. gde postavljamo desnu marginu editora. • U Start up se podešava kako će se Telemate startovati. Broj biranja posle kojih se odustaje od poziva broja (0 znači neograničen broj poziva.

• User settings. U redu 72 . putanja do direktorijuma koje koristimo (primer je na slici 2.24 Lista raspoloživih transfer protokola • Sound. lista transfer protokola je sada ograničena samo na one u širokoj upotrebi. • Terminal. • Path. AVATAR. gde se postavlja spisak programa koje možemo da aktiviramo direktno iz Telematea. Možemo postaviti proizvoljan broj modemskih konfiguracija i onda ih primeniti na sistem iz imenika po želji.23).Računarske komunikacije Srđan Pantić • Modem. uspešan prenos. Imenik Tokom instalacije se postavlja pitanje za konverovanje imenika iz nekog drugog komunikacionog programa. Ako se to prihvati u imeniku će se pojaviti konvertovana lista. jer u njoj postavljamo inicijalne sekvence za modem. Podržane su ANSI i 7-bitni ANSI. gde se pojavljuju na spisku. • Protocol. koji je veoma značajna stavka. mogće je za svakoga od njih definisati okruženje i parametre (prethodne) koji se po potrebi postavljaju kao korisnička podešavanja. TTY i VT serija (52. dakle Xmodem/Ymodem/Zmodem kombinaciju. Slika 2. Unos i nije preterano komforan. Za razliku od DOS verzije. ako više korisnika koristi Telemate. • Tools. iz stavke Tools. greške) dodeljivanjem zvučnih datoteka (ekstenzija WAV). To može veoma dobro da dođe u slučaju da su potrebna različita podešavanja parametara modema za različite sisteme. ako se stvari porede sa DOS verzijom. Ako ne sistem se može ručno uneti tako što se pozicioniramo na prazan red u tabeli sistema imenika i unesemo podatke u odgovarajuće kolone. oboren prenos. prekid veze. gde dodeljujemo proizvoljen zvučne efekte za pojedine akcije (uspostavljanje veze. postavljanje osnovnog faj transfer protokola. postavljanje osnovne terminal emulacije. 100 i 102).

recimo). setovanje porta.25 Rad sa imenikom Pri radu sa imenikom ako pritisnemo desni taster miša negde na imeniku dobićemo meni kao na slici 2. kod nas ETF Beograd. Slično pokrećemo i obično biranje. memo polje. ili prosto izborom sistema sa spiska iz combo boax-a u gornjem desnom uglu. Isto možemo da ostvarimo i preko menija i ikonica.odnosno korisničko ime što je korisna inovacija jer ubrzava ručno prijavljivanje na sistem. kao na primer. Brzo biranje ostvarujemo pozicioniranjem na red imenika u kome je sistem koji želimo da zovemo i pritiskom tastera Quick Diak u imeniku. user ID . Slika 2. Biranje nekog broja možemo da pokrenemo na nekoliko načina. transfer protokol. broj. s tim što biramo Dial i što možemo da postavimo više sistema u red za biranje. modem (bira se iz raspložive liste definisane u podešavanjima). korisničko podešavanje. kada jedan sistem ima više ulaza. dok su mu svi ostali podaci identični. podaci o sistemu statističke prirode (kada smo poslednji put dobili sistem i ukupan broj povezivanja) i podaci o redosledu biranja koje unosi korisnik prilikom formiranja reda za biranje. zapis i mail).Računarske komunikacije Srđan Pantić namenjenom sistemu se nalaze podaci o samom sistemu koje korisnik unosi (grupa (više sistema se može grupisati.25 koji nam olakšava manipulaciju. terminal emulacija. dnevnik veze. skript. ili izborom iste stavke iz menija posle pritiska na desni taster miša na tom redu. 73 . Sadržaj imenika je podložan radu sa clipboard-m. lozinka. naziv sistema.

Uspostavljanje veze Kada se veza uspostavi na scenu stupa terminal prozor. 74 . obustaviti biranje ili ga prekinuti. status trenutnog biranja.Računarske komunikacije Srđan Pantić Slika 2. Goodbye i Hung up.26 Biranje broja Pokretanjem biranja otvara se prozor za biranje u kome se pokazuje naziv sistema koji biramo. Password. status prethodnog biranja. dužina biranja (koja se odmah može i menjati) i broj pokušaja. preskočiti ga. broj telefona. Na njemu postoje komande User ID. Moguće je iz lista brojeva za biranje izbaciti trenutni.

Na većini BBS-ova se može postaviti željeni protokol za prenos. Da bi se prenos obavio. a pre otpočinjanja prenosa je takođe moguće biranje protokola.Računarske komunikacije Srđan Pantić Slika 2. isti transfer protokol mora postojati i kod korisnika i na sistemu sa kojim je veza uspostavljena. ako nije možemo ubrzati povezivanje tako što ćemo upotrebiti ranije definisano korisničko ime za taj sistem i lozinku. Terminal prozor može sarađivati sa clipboard-om.27 Uspostavljanje veze sa UBBG-om U trenutku uspostavljanja veze imenik ide u pozadinu ili se minimizuje kao ikona na radnom prostoru (zavisno od podešavanja). Na sistemima sa radnom ljuskom (eng. Ako je skript naveden u listi za taj sistem on će se i izvršiti. Kada smo uspostavili vezu možemo prenositi datoteke sa i na sistem. 75 . shell) obično se prenos vrši direktnim pozivanjem nekog protokola kao komande.

76 originalnim bojama .Računarske komunikacije Srđan Pantić Slika 2. Backscroll prozor Jedna od novina Telemate za Windows je prikaz primljenog sadržaja u (ostvarenih pomoću terminal emulacije) u backscroll prozoru.28 Prenos datoteka Upload datoteka se vrši sa tasterom PageUp ili preko Terminal/Send file. off-line) i uvek u backscroll prozor. Download datoteka se vrši sa tasterom PageDown ili preko Terminal/Receive file. Kod Zmodem protokola se može izvršiti automatizacija primanja datoteka. Sav tok rada se snima u dnevnik rada (ako smo ga specificirali pri podešavanju sistema) koji možemo pregledati van veze (eng. odnosno da program sam prepozna početak slanja datoteke i da startuje prijem. Prekid rada se može ostvariti ili redovnim izlogovanjem (možemo ga ostvariti i preko tastature ili sa komandom Goodbye) ili tako što ćemo prekinuti vezu (sa ALT-H ili sa komandnim tasterom Hung up).

otvoriti postojeći i snimiti stari tekst.Računarske komunikacije Srđan Pantić Slika 2. Editor Preko menija File ili tri ikone na radnom prostoru možemo otvoriti novi fajl (i snimiti ga pod novim imenom). 77 .29 Backscroll prozor Sa sadržajem backscroll prozora se može manipulisati tako što mišem možemo označiti delove teksta koje ćemo sa Cntr-C kopirati u Clipboard.

kao što su dugačka imena fajlova i 32-bitni rad. Uvek je lakše dati dugačko ime datoteke koja tačno opisuje na šta se ta datoteka odnosi nego zadati kriptično kratko ime. transfer protokoli DOS i Windows 3. To je i inače problem sa konverzijama imena koji ćemo više obraditi u poglavlju Internet. Više nema vievera teksta u kome je bilo moguće samo pregledati tekst. glavni razlog za čekanje novih komunikacionih programa namenjenih Windows 95 operativnom sistemu je podrška transfer protokola za dugačka imena fajlova. Ali. Svi operativni sistemi računara danas prisutnih na Mreži (Windows NT. kao na slici 2. na primer.) podržavaju dugačka imena fajlova i nisu ograničeni na datoteke sa imenom dužine 8 karaktera i ekstenzijom od 3 karaktera. Novi komunikacioni programi za Windows 95 će rešiti taj problem.Računarske komunikacije Srđan Pantić Slika 2. dakle da bi ste ih preneli moraćete da ih preimenujete unutar 8+3 okvira. kao u DOS-u. UNIX.1x programa neće preneti datoteke sa imenom većim od 8+3.30.1x programi sasvim lepo rade i pod Windows 95. VAX/VMS. 78 . Komunikacioni programi za Windows 95 Trenutno se tek izbacuju na tržište programi koji podržavaju rad sa naprednim osobinama Windows 95.30 Rad sa editorom Može se otvoriti više tekstova i razmenjivati tekst između njih preko clipboar-a.. mnogi se verovatno pitaju u čemu je stvar.. Pošto svi DOS i Windows 3. Ako 32-bitni rad koji povećava sigurnost u radu programa trenutno ostavimo po strani.

a njegova primena je besplatna) tako da ime arhive bude kratko. do pozivanja nekog servisa je moguće doći prostim kliktanjem.1x postoji komunikacioni program HyperTerminal Za zvanje on-line servisa. Prilikom instalacije MS Windows 95. ali sasvim upotrebljiv komunikacioni program. odmah se uočava sličnost. Konfiguracija je krajnje jednostavna i svodi se na kucanje naziva servisa. poput lokalnih BBS-ova. Za mnoge korisnike (pogotovo tamo gde se softver pošteno kupuje) sasvim dovoljno. SAD.Računarske komunikacije Srđan Pantić U međuvremenu jedno od rešenja problema je da datoteku sa dugačkim imenom koju želite da prenesete arhivirate sa InfoZip arhiverom (koji je prisutna na svim platformama pošto je raspoloživ u kodu. ipak nije to Procomm. ako se izabere Custom instalacija (po izboru) u delu Communications ćemo moći da izaberemo i HyperTerminal za instalaciju. uz evoluciju naravno. Podržava dugačka imena datoteka. Naravno. 79 . u okviru samih Windows 95.31 HyperTerminal Kada se poredi sa starim Terminal-om. Opet. Microsoft u okviru Windows 95 nudi program HyperTerminal koji je napisala kompanija Hilgraive. Kada ga neposredno startujete dobijate mogućnost da kreirate novi servis koji možete da zovete. prenesete tu arhivu i onda je dearhivirate sa WinZip-om verzija 6 za NT i Windows 95 koji će pravilno uspostaviti dugačko ime programa iz arhive. na primer. slično Terminal-u iz MS Windows 3. odabiranja ikone i unosa broja u osnovnoj opciji. Ne treba očekivati nikakve posebne opcije poput skriptova na primer. To je dosta skroman. Slika 2. Postoji podrška za popularne protokole za fajl transfer (Zmodem je naravno tu) i to je to.

Danas se na mnogim BBS-ovima i on-line sistemima nude i mnoge druge usluge. poslovnih informacija. Najveći broj BBS-ova u svetu. Bulletin Board System. je jako dugo bio orijentisan ka računarskim korisnicima i predstavljao biblioteke datoteka namenjenih programerima. do računara. Najveći broj su. Velike softverske kompanije. U slučaju da BBS ima više telefonskih linija. Broj BBS-ova je ogroman. bila komunikacija sa lokalnim BBS-ovima (eng. Po nekim računicama samo u SAD postoji oko 13000 BBS-ova i on-line sistema.. najbolji BBS-ovi retko rade pod tuđim softverom. email-a) i konferencijski sistem. poput FIDONet-a. mogućnost pisanja poruka po određenim temama i • preuzimanje datoteka. koji ima 280 linija i možete ga naći u SAD na broju +1 414-789-4210). koji radi pod operativnim sistemom Novell Netware (SezamPro na primer) ili nekim drugim. komuniciranja sa drugim ljudima.. pod DOS-om i na standardnim BBS programima (koji se mogu kupiti) kao što su Remote Access. poput igranja on-line igara (Trade Wars. Od amaterskih BBS-ova se došlo do današnjih komercijalnih on-line sistema i BBS-ova posvećenih najrazličitijim temama. Najveći broj BBS-ova radi na PC računarima. Danas je na Zapadu (pre svega u SAD) uobičajeno da sve računarske firme drže BBS-ove (danas često sa vezom na Internet) radi podrške kupcima svojih proizvoda. SezamNet i SezamPro kod nas). Wild Cat. sa sve većim prisustvom običnih korisnika. BBS-ovi postaju sve više mesto diskusije i o mnogim drugim temama. preuzimanja vesti. PC Board na primer. do današnjeg globalnog. BBS-ovi sa jednom linijom (samo jedan korisnik može istovremeno da radi na sistemu) u vlasništvu pojedinca i najčešće na njegovom kućnom broju telefona. slanje privatne pošte korisnicima tog BBS-a. Iz tih prvih BBS-ova su se razvili i veliki svetski on-line sistemi. BBS Prvi BBS-ovi su se pojavili u svetu krajem 70-tih godina i bili su (kao i najveći broj BBS-ova danas) vlasništvo entuzijasta i besplatni za pristup. elektronska oglasna tabla). od samog početka su bile prisutne i datoteke koje su besplatno mogle da se preuzimaju. 80 . naravno.Računarske komunikacije Srđan Pantić BBS-ovi i on-line sistemi Jedan od najčešćih razloga zbog kojih se ljudi bave računarskim komunikacijama je. Tako je i u svetu i kod nas (EXEC PC u SAD. a i kod nas. najčešća praksa je da svaku liniju opslužuje poseban računar (pod DOS-om). koje nisu neposredno vezane za računare. Ipak. kasnije unutar mreže BBS-ova. Osnovne usluge na svim BBS-ovima (i većini on-line sistema) su bili i ostali: • email. Internet. na primer). pored toga zakupljuju konferencije na on-line sistemima. traženje pomoći za najrazličitije problema iz raznih oblasti računarstva. dok se softver nalazi na fajl serveru. kao i mesto za diskusiju. Bili su u početku namenjeni ostavljanju poruka među korisnicima (odatle im i ime. Danas. S druge strane imamo ogromne BBS-ove koji se nalaze na 100 i više telefonskih linija (dobar primer za to je EXEC PC BBS. a često i drugih udaljenih sistema. što se kasnije razvilo u sistem privatne pošte (prvo među korisnicima jednog BBS-a. Svi BBS programi za PC računare se mogu naći kao shareware programi na BBS-ovima po svetu i kod nas (ako vas zanima sofver za postavljanje sopstvenog BBS-a. do pojave Interneta i WWW. Naravno. rađen po narudžbini. I to najčešće zbog zabave. elektronska oglasna tabla). već imaju jedinstven softver. BBS-ove u svetu ipak najviše drže (kao i kod nas) pojedinci i najčešće su besplatni za korišćenje. deo o BBS programima). Njihova veličina je različita i pod njom se podrazumeva broj korisnika koji istovremeno može da radi na BBS-u. pogledajte Dodatak B. • konferencije. skidanja datoteka i žestokih diskusija na potpuno različite teme: od politike. Sve ostale usluge koje nude mnogi BBS-ovi nastali su kao dopuna ovim osnovnim primenama. za razmenu mišljenja o najrazličitijim temama.

Povezivanje BBS-ova Davno pre eksplozivnog razvoja Interneta i povezivanja svih sistema sa njim (davno barem za računarske komunikacije. nikakva.z1. 4 su južnoamerički BBS-ovi. Brojevi zona su: 1 za SAD i Kanadu. Razmena se odvija na principu čvor-čvoru (eng. 2 za Evropu i Izrael. najveća svetska mreža amaterskih BBS-ova.fidonet. odnosno BBS-ovi su podskup on-line sistema. Pojedinačni korisnik se može identifikovati preko ID broja. FIDONet je startovao 1984. ali najveći deo BBS-ova je i dalje PC pod DOS-om. Adresa je tada u obliku (primer slanja pošte na Studio PC BBS): Ime. 3 označava Okeaniju (Australija. Florida. Osnovni razlog za formiranje mreža BBS-ova je bio povećavanje korisničke baze. 3619 broj mreže. mada ne baš brzo. a sa druge. Tu je 1 broj zone. regiona (koji se ne pojavljuje u adresi. u Port Richey-u. ne baš vremenski toliko davno) je započelo povezivanje između pojedinačnih BBS-ova i kreiranje mreža BBS-ova. Uopšteno gledano. po regionima se organizuju BBS-ovi i koordinira mrežom). On-line sistemi Mnogi se verovatno pitaju koja je zapravo razlika između BBS-a i on-line sistema.n3619. godine i trenutno povezuje oko 25000 BBS-ova širom sveta. I razmena pošte. Na taj način se. Na FIDONet možete poslati email sa Interneta. a 1 je broj čvora. Na tom principu radi FIDONet. Interneta ili na neki drugi način koji uključuje neki oblik veze. može menjati pošta i konferencije i na svetskom nivou. Adresa na FIDONetu je u obliku zona:mreža/čvor tako na primer Studio PC BBS. gde BBS-ovi međusobnim pozivanjem razmenjuju poštu i konferencije. veći stepen zaštite od “provale” na sistem (pogledajte poglavlje Bezbednost).org gde je f oznaka BBS-a.Računarske komunikacije Srđan Pantić Tako se. 81 . Novi Zeland i ostrva). Na taj način u korisnici sa svog lokalnog BBS-a mogli da komuniciraju sa mnogo većim brojem korisnika od onog koji svraćaju na taj BBS. kao i za PC računare pod UNIX-om. BBS se na FIDONetu identifikuje preko zone. a z zone FIDONeta. obezbeđuje mogućnost stalnog unapređivanja sistema prema zahtevima korisnika (što je nemoguće kod korišćenja standardnih paketa). paketne mreže.prezime@f1. Svaki BBS ima jedinstvenu adresu. koji nije moguće obezbediti u uslovima u kojima je softver BBS-a na raspolaganju potencijalnim “provalnicima”. point to point). sa jedne strane. Osim FIDONet-a postoji veliki broj mreža zasnovan na sličnom principu koji pokrivaju veći ili manji geografski prostor. postoji BBS softver i za druge računare. pre svega povećanje broja poruka u konferencijama koje nijedan pojedinačni BBS nije mogao da ostvari. jer on-line sistem može da označava bilo koji sistem do koga se može doći preko javne telefonske mreže. naravno. u terminologiji FIDONet-a point-a. n je broj mreže. SAD ima FIDONet adresu 1:3619/1. Naravno. broja sistema.

gde je startovao sa 44 pristupne tačke. pod pojmom on-line sistema se podrazumevaju sistemi za čiju se upotrebu plaća. CompuServe i Prodigy. sportske vesti. Veliki broj svetskih računarskih firmi nudi podršku svojim kupcima preko on-line servisa. uslugu slanja faksa (isti princip. na primer. od privatne pošte. news i pre svega WWW. skoro 3 puta više nego što ih u Nemačkoj u ovom trenutku ima CompuServe. Zadnjih par godina većina on-line sistema se čvrsto povezala sa Internetom.95 USA $ za mesec korišćenja. Većina on-line sistema nudi specijalizovan komunikacioni softver za efikasan rad sa sistemom. Dajemo pregled servisa sa cenama koje su važile krajem 1995. Novim korisnicima se daje mesec dana besplatno na sistemu (sa 10 sati veze). Ažurne cene uvek možete saznati od informacionih službi servisa. AOL je snažno povezan i prisutan na Internetu i njegove usluge nudi svojim korisnicima. navodeći na određenom mestu telu poruke ili temi stvarnu poštansku adresu i sistem će je odštampati i smestiti u kovertu na koju će biti odštampana adresa primaoca i pošiljkaoca i to sve automatski bez posrednika čoveka . kao i Internet email. Ima oko 3 miliona pretplatnika. Najpoznatiji svetski on-line sistemi su iz SAD i nude veliki broj usluga. kao što je CompuServe. pogotovo u Nemačkoj. baza podataka. do pristupa Internetom. izveštaji sa berze. (poznata i po skraćenici AOL) je veliki on-line sistem pretežno baziran u SAD. VA 22182-2285 800-827-6364 703-448-8700 Fax: 703-883-1509 America Online. na priloženim brojevima. America Online košta 9. CompuServe tako ima ulazne tačke širom sveta. Zato zahteva brze modeme za pristup i neće biti nikome čudno kada čuje da od svih on-line sistema ima najviše pristupnih tačaka sa 28800 modemima. velike baze datoteka. dok se upotreba nekog od posebnih servisa dodatno plaća i ti servisi često nisu ni vlasništvo on-line servisa već raznih kompanija koje su zakupile prostor. od telefonskih ulaza. od SAD. Dodatni sati veze se posebno naplaćuju. konferencija. Broj ulaznih tačaka za većinu sistema je veoma veliki i razuđen. AOL je slabo prisutan van SAD. preko Japana. broj telefona primljenog faksa u telu poruke) i mnoge druge. koji je trenutno dobro primljen. Većina sistema (CompuServe naročito) usluge naplaćuju zavisno od servisa koji se koriste. pristup preko paketne mreže. America Online America Online 8619 Westwood Center Dr. Nudi servise kao što su multi-igračke igre. usluga slanja fizičke pošte (pošaljete email na neku adresu. nudeći svojim korisnicima usluge ftp-a. shareware softver. godini AOL je krenuo na evropsko tržište. Tako se plaća osnovni servis. rezervacije karata. godine.i mogućeg njuškanja). Od svih on-line sistema je verovatno najviše grafički unapređen. Evope do Azije. Na žalost kod nas nije.Računarske komunikacije Srđan Pantić Ipak. ali u 1995. iznajmljenih konferencija. Za pristup zahteva specijalan softver koji se dobija besplatno. Veliku trojku on-line sistema čine AOL. kao ni jedan drugi sistem prisutan. #200 Vienna. 82 . Cene korišćenja sistema se razlikuju. telnet-a.

Mađarska. Kada šaljete poštu korisniku na CompuServe šaljete je na adresu 73727.80 $ za sat na 1200 ili 2400 bps pristup. Ima oko 3. Osnovna cena za pristup CompuServe sistemu počinje od 8. Ovaj on-line sistem poseduje mnogo tehničkih informacija i nudi tri osnovna servisa: elektronska pošta. Kao identifikacija korisnika na samom CompuServe-u se koristi numerička adresa u formi 73727. Ali.545 (samo primer). CompuServe CompuServe Inc. njegov izadavač. email. Takođe nudi stotine SIG (Special Interest Groups) foruma (elektronske konferencije) sa svim mogućim temama. godine. IQuest je servis (posebno se naplaćuje) na CompuServe koji nudi pristup do hiljada specijalizovanih baza podataka i servisa vesti.4 miliona pretplatnika. ima pristup do stotina baza podataka i publikacija.545@compuserve. Kanade. CompuServe je takođe prva mreža koja je počela da sprovodi cenzuru prema “problematičnim” sadržajima na Internetu. Standarda pretplata na BIXje 13 USA $ za mesec plus naplatu za vreme provedeno na vezi. Dodatni servisi nisu uključeni u tu cenu. 9.60 $ za sat na 9600 i 14400 bps. CompuServe-u se može prići sa mnogih mesta širom SAD. Box 20212 Columbus. telnet. hiljade USENET konferencija.com. Knowledge Index je kupljen od drugog servisa.O. dakle zarez (“. on je interesantan pogotovo poslovnim korisnicima. WWW. 83 . konferencije i bazu datoteka. sa paketne mreže i preko modemskih ulaza u SAD. WinCIM (za Windows 3. CompuServe je povezan sa Internetom i nudi svojim korisnicima usluge kao što su ftp. Japana i Evrope. BIX su se može pristupiti sa Interneta (bix. uključujući pun tekst starih brojeva mnogih novine. Knowledge Index je skup od preko 100 baza podataka koje su sada dostupne na CompuServe.”) iz originalnog ID korisnika se zamenjuje sa tačkom (“. Zbog prisustva velikog broja firmi na CompuServe-u.Računarske komunikacije Srđan Pantić BIX BIX (Byte Information eXchange) One Phoenix Mill Lane Peterborough. General Videotex Corporation (čija jefirma-roditelj DELPHI) kupila je BIX 1992. Inc. P. Nama najbliži ulaz je u Budimpešti. Sa CompuServe.1x) i MacCIM (za Macintosh računare). Dialog-a. To su CIM (za DOS). OH 43220 800-848-8199 614-457-0802 CompuServe je vlasništvo H&R Block predstavlja najveći on-line sistem.95 USA $ za mesec dana. NH 03458 800-695-4775 603-354-4137 BIX je originalno osnovao “Byte” računarski časopis i McGraw-Hill. Posebno se naplaćuju sati provedeni na vezi i to zavisno od brzine pristupa: 4. Za rad sa CompuServe se mogu koristiti specijalizovani komunikacioni programi koji pristup i rad čine lakšim.”).com).

Jane's Defense & Aerospace News/Analysis. Ukoliko želite ozbiljno istraživanje. Aidsline. Bond Buyer (pun tekst). Grants. Nonferrous Metals Abstract. već poznati on-line servis u SAD. Medline. D&B_Duns Financial Records Plus. OAG Electronic Edition Travel Service. Agrochemical Handbook.A. Claims/Citation. Newsearch. Cancerlit. tada je Dialog pravo mesto za vas. Ovo su samo neke od baza podataka ponuđenih na Dialog-u: Aerospace Database. A-V Online. Coffeeline. Architecture Database. Dialog nudi brojne kurseve za pretraživanje i svaki od njih veoma vredi. Facts on File. Insider Trading Monitor. Chemical Business Newsbase. Company Intelligence. Consumer Drug Information (pun tekst). Occupational Safety and Health. Consumer Reports. Reference File. Asia-Pacific. Moody's Corporate News. Agribusiness U. The New England Journal of Medicine. pristup i pretraživanje Dialog-a košta. Miami Herald. Federal Acquisition Regulations. Claims/U. Rupert Murdoch News Corporation je vlasnik servisa Delphi. Inc. Delphi ima preko 150 usluga sa kategorijama poput: finansija. ERIC. Expertnet. Japan Technology. za brz razvoj aplikacija pod Windows okruženjem. Corporate Affiliations. CA 94304 800-334-2564 415-858-3785 Fax: 415-858-7069 Dialog se smatra za “majku svih prilaza bazama podataka”. Baltimore Sun. Troškovi pretrage su od 1 $ do 5 $ za minut veze. Marquis Who's Who. a samim tim i troškove. Business Dateline. Foundation Grants Index. Knight-Ridder Financial News. Dissertation Abstracts Online. Palo Alto. Packaging Science and Technology Abstracts. Legal Resource Index. Geobase. Chemname. Buyer's Guide to Micro Software. McGraw-Hill Publications Online. sa cenom od 1 $ za sat. Naravno. Gale Directory of Publications. Congressional Record Abstracts. Los Angeles Times. Aquaculture. niti programski jezik i razvojni sistem kompanije Borland. Delphi je jedan od najjeftinijih servisa. GPO Publications. Dialog Dialog Dialog Information Services. 3460 Hillview Ave. Newspaper Abstracts. Information Science Abstracts. računarske podrške.S. Papers 84 .Računarske komunikacije Srđan Pantić Delphi Delphi Internet Services 1030 Massachusetts Ave.S. Book Review Index.. Investext. Books In Print. The Educational Directory. Biobusiness. Library and Information Science Abstracts. Patent Abstracts. American Medical Association Journals Online. D&B_Dun's Electronic Business Directory. British Books In Print. Arab Information Bank. Nuclear Science Abstracts. Health Devices Sourcebook. Dialog Product Name Finder. jer može da smanji vreme pretraživanja. Financial Times (pun tekst). putovanja. e-mail i shareware softvera dostupnog za preuzimanje. Biotechnology Abstracts. obrazovanja. Encyclopedia of Associations. Magazine Index. American Library Directory. Cendata. Cambridge. vesti. Medtext. Computer Database. Chemsearch. MA 02138 800-695-4005 617-491-3342 Fax: 617-491-6642 Ovaj Delphi nije mesto poznato po hramu antičke Grčke poznatom po proročanstvima. Business Software Database. Computer-Readable Databases. Delphi nudi pun pristup Internetu i 5-časovni besplatni probni period. Federal News Service.. Dialog nudi pristup za preko 450 baza podataka i 329 milliona zapisa. GPO Monthly Catalog. AP News. a cene variraju zavisno od pojedine baze podatka.

investicije. Registry of Toxic Effects of Chemical Substances. Sociological Abstracts. koji lako može da pomete čoveka. PTS U.95 $ za mesec. kao i Internet usluge svojim korisnicima. World Textiles. Scisearch. 445 Hamiltion Ave. transakcije na mreži (online banking). na dnevnoj bazi). Tax Notes Today. Religion Index. Sport. Reuters. MSN 85 . Trademarkscan. Zoological Record Online. White Plains. MD 20850 800-638-9636 301-251-6415 Fax: 301-251-6421 GEnie je General Electric Information Service kompanija.95 USA $ za mesec. World Translations Index. Railroad Research Information Service. sports. Ward's Business Directory. Washington Post Online. PR Newswire. PsycINFO. Za povezivanje sa Prodigy-jem je potreban specijalizovan komunikacioni softver. U. Toxline. JC Penny i drugi). igre. izveštaje poput Consumer Reports i e-mail. USA Today.Računarske komunikacije Srđan Pantić Full-Text Newspapers (sadrži 15 miliona zapisa i stalno se ažurira. Prodigy Prodigy Prodigy Services Co. Preko GEnie-a je moguće pohađati razne kurseve za obrazovanje. Standard & Poor's Corporate Descriptions plus News. Thomas Register Online. vesti. Genie GEnie GEnie Service 401 N. Prodigy je prvi od velikih on-line servisa ponudio WWW čitače. Philosopher's Index. Textile Technology Digest. Peterson's College Database. Osnovni servisi uključuju: kupovinu (preko posrednika kao što su Sears. PTS Newsletter Database. Osnovna cena servisa je od 8.S. Rockville. Trade Names Database. GEnie ima mnogo servisa koji se mogu naći i na CompuServe. Political Science Documents. PTS Aerospace/Defense Markets & Technology. Copyrights. Petroleum Exploration & Production. Ulrich's International Periodicals Directory. Neke od baza podataka su dostupne na CompuServe preko IQuest ili preko Knowledge Index. predstavljanje proizvoda. NY 10601 800-776-3449 914-993-8000 Prodigy je servis koji je startovao kao zajedničko preduzeće IBM-a i Sears-a. World Patents Index. Pharmaceutical News. vreme. Publishers Distributors and Wholesalers. UPI News.S. Trinet Company Database. Supertech. putovanja. Osnovna cena za pristup Prodigy je 9. Water Resources Abstracts. Dialog je ogroman izvor informacija. U. TRW Business Credit Profiles. Washington St. World Aluminum Abstracts. danas okuplja preko 2 miliona korisnika. Teikoku Databank: Japanese Companies. Forecasts.S. finansijsko planiranje.

Sistem je i dalje u ekspanziji i mada nije odjednom dostigao CompuServe. naravno.95 USA $ za 3 časa na vezi mesečno. Hrvatske i Srbije. Naravno. već danas je jak sistem. Na mesečnoj bazi (standardna ponuda u SAD) cena je 4.95$. godine od već davno nestalog BeoNet-a. Ali Microsoft kada se jednom odluči ništa ne radi polovično. ipak mnogi kažu “samo”.Računarske komunikacije Srđan Pantić Microsoft Network Microsoft Corporation MSN je trenutno najbrže rastuća mreža na svetu. Beograd. Naprotiv. Ono što je nekada bila razmena FIDO konferencija i pošte za mnoge sisteme širom sveta sada je preuzimanje Internet konferencija i razmena pošte. najveća i najstarija domaća mreža koja funkcioniše na FIDO principu je svakako SETNET. najveći problem je brzina povezivanja.5 miliona kopija. Republike Srpske. a DURLAN je relativno manje poznat. još uvek nema. Niš. postoje razne varijante ponude po želji i stalnih korisnika i onih koji povremeno navrate. od SAD. koja se danas rasprostire na teritoriji četiri države: Jugoslavije. Makedonije i Bugarske. dok je bio BBS za podršku prvom i jedinom domaćem antivirus paketu. Na njemu je od usluga najviše prisutna podrška raznih softverskih i hardverskih kuća koji isporučuju svoje proizvode za neki od Microsoft operativnih sistema. Internet Explorer-om. Naravno. kao što su SEZAM. mrežu koja je povezivala (i povezuje) BBS-ove sa teritorija Slovenije. Prva domaća mreža vuče svoje korene iz 1991. naše susede Mađare da ni ne spominjemo. Durlan i Panon BBS) njegov značaj je uveliko na svetskom nivou potisnut širenjem Interneta. kao uostalom i same pojave Microsoft-a na tržištu on-line servisa. MSN je startovao širom sveta. MSN ima i mane. je bilo snižavanje cena ostalih on-line servisa. Paje Pekovića. s tom razlikom što je vreme prosleđivanja pošte najčešće značajno kraće. nastalim od NCSA Mosaic-a koji je jako brzo postao jedina prava konkurencija Netscape-u. Ali pošto Jugoslavija ipak nije SAD ili CCCP. Na svetskom nivou tako funcionišu mnoge mreže BBS-ova od kojih je najpoznatija svakako FIDONet. 28800 modemi su itekako preporučeni. povezan u AdriaNET. sistem časopisa “Računari” i DURLAN BBS. MSN je startovao sa svojim WWW čitačem. dok se dodatni sat naplaćuje 2. S obzirom da se Windows 95 dosad prodao u više od 7. Kažem samo jer su se mnogi plašili da će ih biti mnogo više. MSN je lansiran zajedno sa novim Microsoftovim operativnim sistemom Windows 95 sa ikonom za povezivanje na radnom stolu novog operativnog sistema. Nas. koja trenutno ima samo 500 000 članova. Osnovni moto današnjih računarskih komunikacija kod nas i u svetu glasi: povezivanje. Prva posledica ovakve politike. MSN je startovao sa namerom da bude četvrti veliki on-line sistem sa snažnom podrškom i povezivanjem sa Internetom. Domaća scena Prve BBS-ove kod nas su otvarali entuzijasti. Prvi BBS-vi su kod nas povezani veoma davno. To ne znači da povezivanja BBS-ova kod nas i ranije nije bilo. od cele priče je ostao samo BBS koji je danas najveći sistem na jugu Srbije koji svojim korisnicima nudi osim običnog naloga i UUCP nalog za povezivanje. Na 14400 modemima prenos je spor. SETNET je bio prva 86 .5 $. koji je Microsoft do tada zaobilazio. Pomalo je ironično da nismo imali pristup FIDONetu kada je on bio na vrhuncu popularnosti. Cene za jednu godinu pretplate (neubičajeno za američke uslove inače) je 39. čiji je vlasnik Vladislav Petrović. Neki od njih su preživeli i do danas i prerasli u komercijalne sisteme. Od pre godinu dana. Fenix BBS je od početka bio na primer. Osnovni razlog formiranja mreža BBS-ova jeste da se razmenom konferencija i pošte omogući mnogo veći skup korisnika nego što bi imao svaki BBS posebno. Istorija SEZAM-a je svima poznata. pa do zemalja poput Rusije i Kazahstana. zahvaljujući posredovanju YUCCA (čiji je SETNET kolektivni član) i ljubaznosti profesora Bože Radenkovića i g. Osim nedovoljne izgrađenosti usluga unutar sistema. dok danas kada je on prisutan kod nas (Ganymed. Najznačajnija. On je ranije postojao pod imenom PIPS BBS.

Spisak je nekada bio veoma kratak. da bi se na žalost kod Radio Košave to izrodilo u ideju kako-pokrenutipiratski-BBS-i-uzeti-pare što je srećom uglavnom propalo. Svojim korisnicima omogućava razmenu pošte sa Yu-internetom.co.. Svoje BBS-ove imaju i pojedine radio stanice u Beogradu. NisNet. C2C.yu. Obrazac za takve BBS-ove je svakako Imtel BBS koji je jedan od najpopularnijih mesta za skidanje svežeg (PD i SHW) softvera.. Postoje još i BBS-ovi koje drže pojedina preduzeća i koji pre svega služe za podršku kupaca i reklamu (najčešće su to baš računarske firme). Da bi jedan mali BBS bio interesantan on mora biti umrežen ili mora privući korisnike nečim posebnim.co. BBS koji nije bio povezan ni u jednu mrežu. danas se na njemu nalazi više od 50 BBS-ova! Ipak.). BC 87 . tako i Yu-internet. aku čija je osobitost bila u posvećenosti igranju ratnih igara i koji je bio okupljalište zaljubljenika u FRP..yu i ftpmail@cdrom. Nucleus koji je lociran u pošti u Podgorici i koji ima 2 čvora. Na kraju nikako ne treba da zaboravimo za sada (nadamo se ne dugo) jedini BBS u Crnoj Gori. ali još važnija stvar je da među usluge mreže spada ftpmail koji može da koristi bilo koji korisnik sa bilo kog sistema koji ima domain *. Prvi je sa tim počeo Radio Pingvin. Takav je na primer bio Vae Victis. BBS je besplatan i nudi dobre uslove korisnicima. a mnogi kažu i mnogo neformalnija. BBS mreže tel. Postoje i druge manje mreže kao što su VNET. FreeNet. broj radno vreme modem status Ace of Spades SET/INT 011-726-092 22-06 14400 V42B Alamandar INT 011-133-610 14400 V42B Alef. nekih Usenet konferencija.bc. Mnogo novijeg datuma je Busy Connection. Na prvom sistemu je poznati simtelov cdrom sa gomilom programa za MSDOS a na drugom je takođe gomila korisnih programa (Public Domain i Shareware)..yu tako što će poslati mail na ftpmail@simtel20. što se na spisku svih sistema lako može videti.bc. FRD. ali naši su prosečno i daleko više opterećeni. SETNET se prošle godine i zvanično registrovao kao udruženje. Neobičnost je što su registrovan početnik ima najveće privilegije koje opstaju ili nestaju u skladu sa njegovom aktivnošću/neaktivnošću. Među ostale zanimljivosti spada da se podržavaju bukvalno svi mogući protokoli razmene (FIDO. i dalje smo daleko od odnosa broja BBS-ova prema broju stanovnika u SAD.. U donjoj tabeli je dat pregled svih BBS-ova kod nas. FIDONet. U’ni Net.. Mreža je tek startovala. kako sopstvenih. pre svega za saradnju sa slušaocima. Najbolji dokaz uspeha je činjenica da su mnogi postali kupci Imtela zahvaljujući BBS-u (i činjenici da mušterije Imtela imaju veću kvotu za skidanje fajlova).Računarske komunikacije Srđan Pantić mreža BBS-ova koja je počela da razmenjuje poštu i konferencije sa Yu-internetom. UUCP. UNI. ali već je druga po veličini.Nije neobično da se jedan BBS nalazi u nekoliko mreža. YUCCA INT 011-626-623 23-05 osim petkom 22-10 14400 V42B AntiBrain 0251-782-776 22-06 14400 V42B Atlantida 011-587-559 19-05 14400 V42B 011-3225-548 22-07:30 14400 V42B/HST slobodan pristup slobodan pristup nalozi za članove YUCCA slobodan pristup pretplata za neke usluge slobodan pristup Atlantis SET/INT. FreeNet i drugih. kao i praćenje svih konferencija do kojih se slobodno može doći u zemlji. s tim da pored navedenih javnih BBS-ova ima u svom sastavu i zatvorene sisteme. igre na ploči ili igre preko pošte (Diplomatija.).

F Goliat GTL Hellas BC/INT SET/INT SET/INT HellRaiser Herkules Huter ICM Digital Imtel BC/INT SET/INT.UNI SET/INT. PRO. BC/INT 011-587-559 011-133-610 011-140-783 011-160-015 non-stop 23-07 23-07 22-07 14400 V42B 14400 V42B 28800 14400 V42B 021-20-717 21-07 2400 V22B SET/INT. UNI INT SET/INT 88 slobodan pristup pretplata za neke usluge pretplata pretplata za neke usluge ulaz u akademsku mrežu pretplata pretplata sp pretplata za neke usluge sp sp sp podrška kupcima Imtela pretplata za neke usluge pretplata za . UNI 011-609-945 non-stop 14400 V42B 011-789-041 011-141-752 011-462-175 038-44-643 026-229-800 011-474-373 018-713-836 non-stop non-stop 22-07 22-08 noću 23-07 non-stop 011-176-1465 022-53-884 15-08 non-stop 2400 V22B 14400 V42B 14400 V42B 2400 V22B 14400 V42B 14400 V42B 19200 V32/HST 2400 V22B 14400 V42B 011-176-0039 022-425-879 011-324-8066 (8 linija!) non-stop 23-07 non-stop 14400 V42B 14400 V42B 14400 V42B 3227311 do 3227316` 011-137-477 011-414-312 non-stop 14400 V42B 22-09 non-stop 2400 V42B 19200 V42B 011-404-679 011-237-2393 011-237-2392 011-593-135 011-444-0123 011-444-3447 011-444-3990 011-613-840 024-53-746 011-283-1387 non-stop non-stop non-stop 22-06 non-stop non-stop non-stop 21-07 14-08 22-09 9600 V42B 14400 V42 14400 V42 9600 V42B 14400 V42 14400 V42 14400 V42 14400 V42 14400 V42B 14400 V42 011-330-855 011-195-957 011-788-189 024-51-212 22-06 23-07 22-07 non-stop 14400 V42B 14400 14400 V42B 14400 V42B 011-141-992 non-stop 28800 V42B InfoBerza 021-715-913 non-stop 14400 V42B iNFOx Kirby Kragujevac BBS Kruger's Wife Kosava (2n) 025-28-228 023-40-312 034-557-529 024-37-065 011-620-433 non-stop 22-07 23-06 non-stop non-stop 14400 V42B 14400 V42B 14400 V42B 14400 V42B 14400 V42B Balkan Birostroj Bussiness line Cemetery Gates Cirrus Club Corona ComTech Durlan Dragon Ecstasy (2n) Energy Epitaph ETF Beograd BC/INT FreNet SET/INT UNI. UNI BC/INT INT. BC VN. FN.PRO ADR. F FONNet/FFS INT.INT.Računarske komunikacije Atlantida Almandar Astra AV Manta Srđan Pantić BC/INT BC/INT BC/INT SET/INT. RA. JUP Force Aracis Ganymed (4n) SET/INT.F SET/INT.RA. ADR. JUP Exodus Fenix (2n) SET/INT SET/INT.

UNI SET/INT. PRO.Računarske komunikacije Srđan Pantić neke usluge Market-011 Mill MR Systems (4n) Mystery Narodna Biblioteka Srbije New Age Nucleus (2n) Oreska Panon BBS (2n) PCPlus Politika Prometheus (2n) Pyrotechnica Radio Pingvin (2n) Raf Rolling Stones INT. ADR.RA SET/INT 89 pretplata pretplata za neke usluge pretplata za neke usluge pretplata za neke usluge podrška pretplata za neke usluge pretplata za neke usluge sistem časopisa “Računari” sistem časopisa “PC” pretplata za neke usluge pretplata za neke usluge .UNI 011-424-887 non-stop 14400 V42B 011-414-639 011-415-195 011-163-452 non-stop non-stop 22-07 14400 V42B 14400 V42B 14400 V42B 011-775-611 18-08 2400 V22B 011-444-9522 023-64-572 011-235-4253 010-37-277 22-06 22-06 22-08 non-stop 2400 V22B 2400 V42B 14400 V42B 14400 V42B Sanitarium Scorpion Sensible Sledge HAMMER Soft Programming BBS StyX Takeda Inc. UNI INT. UNI BC/INT SET/INT. Taurunum TIGAR Pirot SET/INT. INT.RA SET/INT. FN INT SezamPro (8n) INT 011-3222-592 non-stop 14400 V42B Shadow Sirius BC/INT SET/INT.UNI 011-424-360 018-711-667 22-08/W21-08 22-08 14400 V42B 2400 V42B SK-Mega (3n) SET/INT. UNI SET/INT SET/INT 011-222-1031 011-763-370 011-476-332 011-328-2760 021-715-913 non-stop 22-16 23-08 non-stop non-stop 14400 V42B 14400 V42B 2400 V22B 14400 V42B 14000 V42B 011-458-846 non-stop 2400 MNP5 011-404-654 081-41-288 081-41-369 031-28-276 23-06 non-stop 15-07 23-14/W23-08 2400 MNP 14400 V42 14400 V42 14400 V42B 021-52-759 non-stop 14400 V42B 021-341-102 non-stop 14400 V42B 011-340-227 011-322-9148 18-06 non-stop 14400 V42B 14400 V42B 024-51-792 non-stop 14400 V42B 011-456-390 011-606-928 22-07 non-stop 14400 V42B 14400 V42B 011-674-262 011-724-073 018-325-314 non-stop 22-06 23-07 14400 V42B 14400 V42B 14400 V42B 011-190-437 011-699-784 23-07 22-07 14400 V42B 14400 V42B 011-453-643 23-08 14400 V42B 011-648-422 non-stop 14400 V42B SezamNet (15n) F. PWR SET/INT.UNI SET/INT. RA. PRO. UNI BC/INT SET/INT.RA.FN. JUP SET/INT.

Računarske komunikacije Srđan Pantić TV Novosti BBS United USIS BBS Viper Wizard SET/INT BC/INT SET/INT. Busy Connection je povezan na YU-internet. izlaz na druge paketne mreže u svetu povezan na nacionalnu akademsku mrežu i na svetski Internet prenosi se na svetskom nivou prenosi se na svetskom nivou pokriva Jugoslaviju prenosi se na svetskom nivou prenosi se na svetskom nivou prenosi se na svetskom nivou Beograd Beograd pokriva Jugoslaviju Tabela 3. PRO BC/INT X_Life Yapsi (2n) ZaMir-BG Z. Između SETNet i PRONet se razmenjuje NetMail. Sarajevu.25. INT 011-341-525 011-177-7636 011-658-563 011-657-917 011-488-1467 20-07 23-06 non-stop 23-07 22-06 14400 V42B 14400 V42B 2400 V22B 14400 V42B 2400 MNP5 011-554-023 011-726-080 011-724-740 011-632-566 23-07 00-05 22-05 non-stop 14400 V42B 2400 V22B 2400 V22B 14400 V42B Tabela 3. godine Mreže: Naziv mreže SET = SETNet ADR = ADRIA UNI = U'NI-net JUP = JUPAK INT = (YU)Internet RA = RANet FID = FIDONet PRO = PRONet FRD = FredNet C2C = Coast2Coast Z = Z-NET FN = FineNet PWR = PowerNet BC = Busy Connection Pokrivenost pokriva Jugoslaviju. SETNET Slika 3.1 Spisak BBS-ova i sistema u SRJ u februaru 1996. paketna mreža. Zagrebu i Ljubljani. Tuzli. Z-NET povezuje ZaMir u Beogradu. pokriva Jugoslaviju. Makedoniju.2 Spisak mreža prisutnih u SRJ SETNet je povezan na YUInternet.1 Znak Setnet-a 90 . Sloveniju i Hrvatsku prenosi se na svetskom nivou X. Bugarsku i Republiku Srpsku.

1995. Najveći broj BBS-ova su jednolinijski BBS-ovi koji najčešće rade samo noću na privatnim telefonima vlasnika i pristup kojima je najčešće besplatan.Računarske komunikacije Srđan Pantić SETNET je najveća jugoslovenska i južnoevropska mreža BBS-ova. a čvor je broj BBS-a unutar mreže. Sa aspekta korisnika stvari su takođe povoljne. mreža broj mreže u toj zemlji. SETNET je kolektivni član Jugoslovenskog društva za računarske komunikacije. a najčešće i zahvaljujući njihovom novcu za plaćanje troškova povezivanja. Mreža postoji od maja 1992. Ideja povezivanja manjih BBS-ova u mrežu je jasna. godine i zasnovana je na FIDONet principu razmene. SETNET je takođe veoma distribuirana mreža.2 Mapa Setnet-a od 22. Slika 3. 91 . Pošta i konferencije se razmenjuju između BBS-ova. Postoji isključivo na dobrovoljnoj bazi i trudu sysop-a BBS-ova. Adresa jednog BBS-a po FIDONET šemi je zemlja:mreža/čvor gde je zemlja broj zemlje. Republiku Srpsku. 12. godine SETNET je povezan prema FIDONET principu i koristi FIDO oblik adresiranja. Sloveniju. kojom upravljaju sysop-i i kojom rukovodi koordinator mreže. popularne YUCCA. SETNET trenutno pokriva pet zemalja: Jugoslaviju. sada je dovoljno da prati svoj lokalni BBS da bi video poruke sa svih BBS-ova mreže. Makedoniju i Bugarsku. O razmeni privatne pošte ni da se ne govori. Nijedan od njih nikada ne može da ostvari sam takvu bazu korisnika sa velikim brojem poruka u konferencijama kakav može mreža BBS-ova.

Inđija Jugoslavija. broj adresa radno vreme modem zemlja i mesto Ace of Spades 011-726-092 38:103/134 22-06 Atlantis 011-3225-548 38:103/115 22-07:30 AV Manta 011-160-015 38:103/121 22-07 Birostroj 011-609-945 38:103/125 non-stop Bukefal +389 97 43600 38:108/105. adresa mu je u obliku korisnik@setnet. SETNET razmenjuje konferencije i poštu sa nacionalnom akademskom mrežom i pomoću njega možete poslati email na Yu Internet.co. Beograd Jugoslavija.0 23-07 Ecstasy (2n) 022-53-884 38:111/119. Beograd Jugoslavija.5 23-6 GTL 024-53-746 38:111/107.0 22-09 14400 V42B 14400 V42B 14400 V42 Huter 011-788-189 38:103/102 22-07 ICM Digital 024-51-212 38:111/118 non-stop 92 14400 V42B 14400 V42B Jugoslavija.co. osim imena i prezimena.yu. BBS tel.yu). Beograd Jugoslavija. Kada ga dobije. Razmena se odvija preko UUCP-a svaki dan. Subotica . Beograd Jugoslavija. na http://www. dok je koordinator za Beograd g. Beograd Jugoslavija.0 23-08 ComTech 011-474-373 38:103/127. ali da bi ga ostvario mora da aplicira za dobijanje korisničkog imena za komunikaciju sa Yu Internetom. Aleksandar Ninković (alenin@setnet. Ljubljana Makedonija . Beograd Makedonija . Beograd Jugoslavija. Svaki korisnik SETNET-a ima mogućnost da komunicira sa Yu Internetom. Bitola Jugoslavija. Beograd Jugoslavija. Beograd Gambit +386 61 1375425 38:143/143 non-stop 9600 V42B Garfild +389 97 25382 38:/108/108.co.etf. kao i primiti poštu sa njega. i adresu tog BBS-a unutar SETNET-a. Subotica Jugoslavija. Obimnu prezentaciju SETNET-a možete naći na matičnoj strani SETNET-a na ETF-u Beograd. tako da slanje pošte nije trenutno (kao ni razmena pošte unutar samog SETNET-a). Predrag Supurović (broker@setnet.bg. Beograd Slovenija.0 non-stop Exodus 011-137-477 38:103/130 22-09 14400 V42B 14400 V42B/HST 14400 V42B 14400 V42B 14400 V42B 14400 V42B 14400 V42B 2400 V42B Fenix (2n) 011-414-312 38:103/122 non-stop Force Aracis 011-404-679 011-593-135 38:103/116 22-06 19200 V42B 9600 V42B 9600 V42B Jugoslavija.2 14-08 Hellas 011-283-1387 38:103/123. Bitolj Jugoslavija.yu).ac.Računarske komunikacije Srđan Pantić Trenutni koordinator SETNET-a je g.yu Ako sa jednog BBS-a šaljete email korisniku na drugom BBS-u unutar SETNET-a tada je potrebno da znate.

0 22-08 TV Novosti BBS 011-341-525 38:103/137. Prijedor Jugoslavija. uglavnom pod BBS softverom Remote Access.5 22-08 SK-Mega (3n) 011-424-887 38:103/133.3 18-08 021-715-913 38:111/0. Beograd Jugoslavija. Beograd Jugoslavija. Sofija Jugoslavija. Beograd Jugoslavija. posle prekida veze da pregledate. Beograd Tabela 3. Beograd Bugarska.0 20-07 Vega BBS +389 91 225280 38:108/131 non-stop Memory Master +389 91 412767 38:108/132 22-06 Wizard 011-488-1467 38:103/129 22-06 14400 V42B 14400 V42B 14400 V42B 14400 V42B 2400 MNP5 Bugarska. odgovorite na one koje želite i da formirate paket koji ćete poslati BBS-u kada ga sledeći put nazovete. Plovdiv Makedonija . koji je dostupan i na shareware bazi. Struga Republika Srpska.3 Lista BBS-ova koji pripadaju SETNET-u SETNET BBS-ovi kao i većina drugih BBS-ova kod nas rade na PC računarima. 93 . Beograd Jugoslavija.0 22-07 Sensible 011-453-643 38:103/124 23-08 Sirius 018-711-667 38:101/101.0 non-stop Takeda Inc.1 non-stop 011-414-639 011-415-195 14400 V42B 14000 V42B 2400 MNP 14400 V42B 14400 V42B 14400 V42B 14400 V42B 14400 V42B 2400 V42B 14400 V42B 14400 V42B 14400 V42B 14400 V42B 14400 V42B 14400 V42B 14400 V42B Sledge HAMMER South Gate 011-163-452 38:103/128 22-07 +359 32 45034 38:117/117 non-stop Struga BBS +389 96 74074 38:108/108 22-07 Sveti Sava 079-11629 38:135/135. Tako poruke možete na miru. Da bi smanjili zadržavanje na nekom BBS-u korisnici mogu da koriste off-line čitač za pregled poruka. Novi Sad Jugoslavija. Užice Jugoslavija.1 non-stop New Age 011-404-654 38:103/110. Zrenjanin Jugoslavija. Subotica Jugoslavija. 023-64-572 38:111/111.Računarske komunikacije Srđan Pantić MultimexVelcom Mystery +359 2 805923 38:101/101. koje mogu da automatski prikupe iz konferencija koje prate.0 22-06 2400 V42B Taurunum 011-235-4253 38:103/104. Beograd Jugoslavija. Većina BBS-ova podržava automatsko sakupljanje poruka. Beograd Jugoslavija. njihovo arhiviranje (obično QWK format) i prenos. Beograd Makedonija . Skoplje Jugoslavija. Niš Jugoslavija. Skoplje Makedonija .0 23-06 Oreska 031-28-276 38:101/101 Politika 011-322-9148 38:103/133 23-14/W2308 non-stop Prometheus (2n) 024-51-792 38:111/107 non-stop Scorpion 011-699-784 38:103/136.

više pristupnih linija. Zoran Životić. jedinstvenog SEZAM-a. 15 pristupnih linija. pa da novac počne da pristiže. Trenutno. Prošle godine je startovao projekat Sezama Pro-ba koji je radio od početka na 5. pošto su vlasnici negde čuli da bi to mogao biti dobar “biznis”. na većini postojećih BBS-ova i danas nerešiv i omogućio stalno unapređivanje sistema prema zahtevima korisnika. Sezam je promenio ime u Sezam Net i nastavio rad na softveru drugog autora. Najveći uspeh do danas je. skidanje datoteka. dok su deonice imali i g. Sezam Net radi na softveru g. Veliki komercijalni uspeh. pa sve do viceva). komfor u radu. Većina BBS-ova u SETNet-u (i šire) je orijentisana za korišćenje iz menija (obično dobro urađenih i sa velikom mogućnošću promene) koji koristi većina korisnika (i na Sezamima). SEZAM je razmenjivao UUCP-ijem neke konferencije sa YU-internetom i sa njega se mogla poslati elektronska pošta na ma koji sistem u zemlji koji je prisutan na alademskoj mreži. robe. na primer. SEZAM je bio jedan od retkih domaćih sistema koji se toga doslovno pridržavao). off-line reader) koji se nalaze u javnom vlasništvu ili koji su shareware paketi (spisak možete naći u Dodatku B. slanje elektronske pošte u zemlji i inostranstvu. osim SezamNet-a i SezamPro-a (mada je bolje reći starog. ali imao i veoma veliki fond programa (samo Public Domain i Shareware. računajući i od nabrojanih stvari ispunjavao SEZAM. osim u par sitnica: da bi se naplaćivao pristup nekom sistemu. Srećom. Stvar je u tome što je SEZAM bio deoničarsko društvo u kome je većinski vlasnik bio BIGZ (inače vlasnik časopisa “Računari”). dok je neke eksterne aplikacije radio Dejan Ristanović) što je otklonilo problem naših slova koji je. Većina ranijih zadovoljnih vlasnika SEZAM-a će svakome reći i da je SEZAM bio itekako finansijski isplativ projekat. softver pod kojim je SEZAM radio je bio domaći (autori su Zoran Životić. Danas nije dovoljno proglasiti neki sistem za komercijalni. Komercijalni sistemi Pod komercijalnim sistemom se kod nas. godine sa novim softverom koji je uradio g. što im je toliko potrebno da su spremni i da plate za to. takvi ne traju dugo. odnosno bio je dokaz da računarske komunikacije mogu da donose novac i u našim uslovima. i da su oni ušli u svoje “zrelo” doba.Računarske komunikacije Srđan Pantić Za pregled primljenog paketa možete koristiti neki od QWK off-line čitača (eng. Novi sistem za profesionalne komunikacije Sezam Pro je startovao 18. On je imao najširu korisničku bazu (više hiljada pretplatnika). SEZAM je prevashodno bio konferencijski sistem. Danas kod nas postoji više sistema koji naplaćuju pristup. njegov status pred vlastima (poreskim organima pogotovu) i PTT-om mora biti definisan. često. Zoran Životić i g. kasnije 8 linija. ali postoji i komandni mod (za naprednije korisnike). Definicija nije loša. To nije značilo i da je BIGZ-ov Sezam mrtav. decembra 1995. smatra sistem koji naplaćuje pretplatu za svoje usluge. Stalno ipak spominjem SEZAM u prošlom vremenu. To takođe podrazumeva snažnu podršku korisnicima. To se svodi na konferencije na najrazličitije teme (od stručnih računarskih. To je bio prvi znak ljudima koji prate našu računarsku scenu da se spreman rascep između BIGZ-a i ostalih vlasnika. 94 . da spomenem samo neke uobičajene. prvi BBS na prostoru sadašnje Jugoslavije. imaju i BBS-ovi posvećeni nekom specifičnom poslu: berze informacija. po mnogima unapređenom klonu prethodne verzije Sezamovog softvera koji je vlasništvo i rad g. doba korisnika i poslova. Dejan Ristanović. što odmah odbacuje dobar deo BBS-ova koji su jedno vreme nicali kao pečurke posle kiše. Do toga je i došlo u decembru 1995. Životića i na kome je radio SEZAM do raskida. u novije vreme nuđenje internet usluga. na žalost. Bitno je da se ima ponuditi nešto korisnicima. a pre svega broju korisnika nije izbliza približio SEZAM-u. Ovaj događaj je najbolji dokaz da je prva faza u razvoju računarskih komunikacija i kod nas konačno prošla. lekova i drugo. sve na 14400 modemima i koji je bio test sistem po rečima vlasnika i trebao da se poveže jednog dana sa SEZAM-om. kada je ugovor o SEZAM-u raskinut. bez obzira na legalnost. ali ni jedan se po kvalitetu. jer novi sistemi tek treba da se dokažu u međusobnoj konkurenciji). Dragana Zakića. što se politike sprečavanja piratstva tiče. pod stavkom off-line čitači).

što treba podržati. a zatim i sa “pravim” Internetom. doveo je do konkurencije! Ne jednom su se korisnici žalili na nefleksibilnost vlasnika i uprave starog SEZAM-a. koji radi na softveru Dragiše Đurića i preko koga NA TANJUG svojim pretplatnicima distribuira vesti. na istom telefonskom broju (011 648-422). pogodnosti. To je prirodna posledica toga što se i jedan i drugi sistem zasnivaju na starom Sezam-u i da se naslanjaju na staru verziju softvera pod kojim je Sezam radio. ako imaju ulaz na njega u svom gradu (a akademska mreža već povezuje sve univerzitetske centre Jugoslavije. kao i usluge postavljanja matične strane (eng. Odnedavno Sezam Net najavljuje stalnu vezu sa. Trenutno (februar 1996. uključujući i neke firme i u drugim gradovima).Računarske komunikacije Srđan Pantić Mnogi korisnici starog SEZAM-a će se sa nostalgijom sećati tok vremena. Slična stvar.96 03:41 Imate 21 min 39 sec na raspolaganju za ovaj poziv. U svakom slučaju to je pozitivna stvar za krajnje korisnike.fon. jednom moći da zovu Sezam Net preko Interneta. prvo Yu Internetom. razlike postoje. Ostaje nam da spomenemo zatvorene sisteme preko kojih se vrši distribucija informacija. Primetićete sličnost u opisu sistema. Zaista je zadivljujuće kako malo konkurencije može da utiče na događaje. dok su se danas sa postojanjem dva velika komercijalna sistema kod nas stvari ipak promenile: želje korisnika se ispunjavaju.Beograd Cet 08. koji nudi usluge i običnim korisnicima. Očekuje se da će Sezam Net ponuditi time svojim korisnicima email sa svetom i domaćim sistemima i to sa trenutnim i pouzdanim prenosom (zahvaljujući stalnoj vezi sa mrežom). To znači i da će udaljeni korisnici Sezam Neta koji su dosada imali velike telefonske račune pošto su zvali Sezam Net iz Podgorice. Casopis "Racunari" . u najmanju ruku za stalnu razmenu elektronske pošte. Sezam Net Sezam Net je “naslednik” starog Sezam-a. Sezam Net je sada sistem časopisa “Računari” i u mešovitom je vlasništvu “Računara” i autora softvera na kome Sezam Net radi.Privatna pošta: ----------Nema poruka. Dragana Zakića. home page) WWW korisnika i firmi (prezentaciju Sezam Neta za sada možete videti na http://fon.bg. očekuje se da će Sezam Net biti pristupačan sa akademske mreže. Bitna prednost za svaki on-line sistem koji će mu svakako doneti dosta novih korisnika. Do trenutka kada budete imali u rukama knjigu. Dobar primer je TANJUG BBS (15 linija).) Sezam Net radi na 15 javnih telefonskih linija na kojima su priključeni 14400 modemi. dobrodošli na SezamNET! Prethodni poziv ste imali u čet 08. Subotice i drugih mesta. 95 . ali sa promenjenim vlasničkim odnosima nastalim kao posledicom raskida između BIGZ-a (ranijeg vlasnika sistema) i Zorana Životića i Dejana Ristanovića. cene padaju i svi obećavaju promptno uvođenje novih servisa.Node 15 Username: spantic Password: ********* spantic. kao i mogućnost pristupa telnetom (više o Internet servisima možete naći u poglavlju Internet).yu). nove linije.Poruke u grupama: --------Nema poruka.96 17:26 . dok je SEZAM bio jedini sistem od značaja kod nas. -. g. Tačnije reći to je stari Sezam. A sada malo više o dva naša najveća on-line sistema: Sezam Net-u i Sezam Pro-u.02.02. -. ali ovaj razlaz je doveo i do nečeg veoma pozitivnog. Naravno. samo za agenciju BETA postoji na BBS-u Ganymed (4 linije).ac. Niša. I jedan i drugi Sezam tako obećavaju vezu sa Internetom (Sezam Pro je početkom februara pokrenuo probnu stalnu vezu sa Yu Internetom).

SEZAMNET 1631. nema novih. Email Privatna pošta omogućuje slanje poruke ma kom korisniku Sezam Net -a ili Yu Interneta. Nenad Milenković (nenad).3 Pristup Sezam Net-u Očekuje se i da će Sezam Net ponuditi vremenom usluge Interneta svojim korisnicima. novih 17 (Pr) (Pr) >> Slika 3. Ipak.6 1614.. razgovor sa više korisnika istovremeno na vezi (chat). novih 11 FORUM. Za oblik adrese kada šaljete email van Sezam Net pogledajte deo poglavlja Internet o email servisu. Kada neko s druge strane želi da pošalje poštu na Sezam Net nekom korisniku (na primer autoru ove knjige).9 1669. KOMUNIKACIJE. omogućava korisnicima da bez pamćenja komandi obave sve radnje na sistemu.16 1988. novih 9 PCHARD. Onaj ko je radio sa nekim drugim sistemom sa bogatim ANSI iscrtanim menijima neka iste ne očekuje na Sezam Net-u. novih 1 IGRE.51.OGLASI 639. novih 35 RACUNARI 2895.co. Poput većine BBS softvera i Sezam Neta nudi svojim korisnicima dva načina rada: preko sistema menija za početnike i sa komandnim modom za iskusnije korisnike. novih 1 MUZIKA. Vladan Aleksić a administratori sistema su g. Upravnik sistema je g..3 1582. Softver koji pokreće Sezam Net je napisao g. Podržani su svi kodni rasporedi za Yu slova koji postoje (862. Custom2.4 917. novih 5 SARADNICI 47. na DOS stanicama. novih 1 PCUTIL. Dragan Zakić (dzakic) i g. novih 16 EXTRA. Sezam Net radi na 15 javnih telefonskih linija koje su vezane na jedan broj (011 648-422). Pošto je reč o domaćem proizvodu u startu je obezbeđena podrška za domaća slova i to pod proizvoljnim kodnim rasporedom. veliki broj izabranih datoteka za preuzimanje. Pogotovo će se korisnici navikli na rad sa 4DOS-om biti kao kod svoje kuće.4 1284. novih 5 PCUSER. MALI. 1250. Osnovne uloge Sezam Neta su: privatna pošta (koja se razmenjuje sa akademskom mrežom u ovom trenutku).6 4148. nema novih.. Sezam Pro nudi i usluge za firme. novih 6 MUZIKA. PCPRESS 1415. Dragan Zakić i to mu obezbeđuje stalni razvoj prema zahtevima korisnika. na svetskom nivou.9 333. Na oba Sezama se inače pisanje poruka bez naših slova smatra kao povreda bontona. nema novih.9 4528. novih 23 CIVILIZACIJA. ftp. Komandni jezik je izuzetno moćan i omogućava naprednim korisnicima da iskoriste sve mogućnosti sistema.1 4945. što korisnicima obezbeđuje pisanje poruka na našem jeziku i sa našim slovima.yu 96 .. WWW. korišćenje privatnih konferencija i pristup javnim konferencijama. nema novih. od zakupa konferencija.Računarske komunikacije -1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 13 14 15 16 17 18 19 20 Srđan Pantić Poruke u konferencijama: -MODERATOR 50. VICEVI.). poslaće je na adresu spantic@sezam. Posebna draž Sezam Neta je rad sa potpunim ekranskim editorom koji je prvi put u domaćem BBS softveru implementiran baš kod njega. nema novih. dok fajl server radi pod operativnim sistemom Microsoft Windows NT Server 3. do posebnih podsistema. Meni sistem nije posebno reprezentativan. novih 2 PCPROG.4 824. Yuscii.2 3950. telnet.

Sve konferenije se moderišu.1x (radi odlično i pod Windows 95) SDW (skraćeno od Sezam Drive for Windows) autora g. i napišu odgovori. utiče na tok rasprava i uopšte brine se da ima što manje “šuma” (ispraznog razgovora. pregledaju posle prekida veze. i naravno često skuplje (ako zovete iz mesta van Beograda ili tokom skuplje tarife). Konferencije pokrivaju veliki broj oblasti. da se sve potrebne informacije skinu sa sistema. igara. komunikacija. sami na samom Sezam Net-u. označe datoteke za prenos. od starog čitača za DOS. pogotovo praćenja konferencija. Zoran Životić. od koga većina korisnika nema koristi i zbog koga se većina buni). Korisnicima Sezam Neta su na raspolaganju više čitača. skidanje datoteka. Obrada Bjelića (. off-line čitača g. ali sa više truda i vremena. kontakta sa upravom Sezam Net -a. u Sezam žargonu exec. 97 . na Sezam Net -u je prisutno dosta korisnika.3. Tu datoteku. Tu možete postaviti neko pitanje. već prema nameni neke konferencije. možete napraviti ručno.Računarske komunikacije Srđan Pantić Konferencije Konferencije su meste gde možete diskutovati sa drugim korisnicima o raznm temama. Dragiše Đurića koji može da se koristi za više sistema. to ne znači da sve to ne možete da uradite i ručno. koji je još za potrebe starog Sezam-a napisao g. odgovoriti na neko postavljeno ili da diskutujete na neku temu. Efikasan rad Da bi se podstaklo što kraće zadržavanje na vezi (koje istovremeno smanjuje i telefonske račune korisnika) Sezam Net maksimalno podržava off-line rad korisnika. To znači da je najefikasniji način rada sa sistemom. političkog foruma. preuzima datoteku i drugo. kontakta sa redakcijom časopisa “Računari”. Posle se može kreirati skript datoteka koja automatski šalje odgovore.obj). zabave. od računarskih tema. Možete. preko Thor-a. ali za korisnika je mnogo jednostavniji način rada sa off-line čitačem. muzike i drugih. pa do veoma popularnog čitača za Windows 3. što znači da postoji lice iz uprave sistema koje održava tu konferenciju: brine se da uklanja poruke u kojima se vrši kršenje autorskih prava i/ili zakona. komuniciranja privatnom poštom. Naravno. Sor 2. Obično postoje velike šanse da neko odgovori na pitanje. od kojih je većina spremna da pomogne drugima.

decembra 1995. Od početka je Sezam Pro obećavao stalnu vezu sa. Subotice i drugih mesta. jednom moći da zovu Sezam Pro preko Interneta. Nezvanično.Računarske komunikacije Srđan Pantić Slika 3. kao “test” sistem. a zatim i sa “pravim” Internetom. godine. Očekuje se da će Sezam Pro ponuditi time svojim korisnicima email sa svetom i domaćim sistemima i to sa trenutnim i pouzdanim prenosom (zahvaljujući stalnoj vezi sa mrežom).yu).co. Za kratko vreme je postao jedan od dva najveća on-line sistema u Jugoslaviji.) Sezam Pro radi na 8 javnih telefonskih linija na kojima su priključeni 14400 modemi. koji je bio besplatan za korišćenje. kao i usluge postavljanja matične strane (eng. Vlasnici kažu da se oslanja na šestogodišnju tradiciju starog Sezama i tvrde da je pre svega orijentisan prema profesionalnim korisnicima računara. Niša. Dobrodosli! 98 . node 4 SezamPro On-Line. Sre 14/02/1996 22:29:08. očekuje se da će Sezam Pro biti pristupačan sa akademske mreže. Sezam Pro je počeo sa radom 18. Connected at 14400/REL. To znači i da će udaljeni korisnici Sezam Proa koji su dosada imali velike telefonske račune pošto su zvali Sezam Pro iz Podgorice. kao i mogućnost pristupa telnetom (više o Internet servisima možete naći u poglavlju Internet). ako imaju ulaz na njega u svom gradu (a akademska mreža već povezuje sve univerzitetske centre Jugoslavije. Trenutno (februar 1996. Beograd. Bitna prednost za svaki on-line sistem koji će mu svakako doneti dosta novih korisnika. Sezam Pro-ba. uključujući i neke firme i u drugim gradovima).4 Rad sa SDW-om Sezam Pro Zvanično. počeo je sa radom znatno ranije. Do trenutka kada budete imali u rukama knjigu. prvo Yu Internetom. home page) WWW korisnika i firmi (prezentaciju Sezam Proa već možete videti na http://sezampro.

). Zoran Životić (zzivotic). Privatna pošta: Poruke u grupama: Konferencije: 1.. Na raspolaganju Vam je 39 min 56 sec. 1250.Mreze 2 109 9.Muzika 10 443 23. što korisnicima obezbeđuje pisanje poruka na našem jeziku i sa našim slovima.MaliOglasi 33 1398 27. g. Dejan Ristanović (dejanr) i g.UsisBG -10 Sre 14/02/1996 22:29:16 Na vezi 0 min 8 sec. Podržani su svi kodni rasporedi za Yu slova koji postoje (862. Administratori sistema su g.Unix 3 47 13..Aplikacije 8 262 14. Custom2. Yuscii.Dos -170 10. dok fajl server radi pod operativnim sistemom Novell Netware 3.Udruzenja 1 112 25.Uputstvo -112 2.Civilizacija 16 1048 21. omogućava korisnicima da bez pamćenja komandi obave sve radnje na sistemu.Igre 5 266 19. Danko Jevtović (danko). Sezam Pro radi na 8 javnih telefonskih linija koje su vezane na jedan broj (011 3222-592). ftp. Onaj ko je radio sa nekim drugim sistemom sa bogatim ANSI iscrtanim menijima neka iste ne očekuje na Sezam Pro-u. do kraja rada 39 min 51 sec Za danas vam ostaje 114 min 50 sec R:\> Slika 3. Softver koji pokreće Sezam Pro je napisao g.Forum 16 2368 20. telnet. Komandni jezik je izuzetno moćan i omogućava naprednim korisnicima da iskoriste sve mogućnosti sistema. Pošto je reč o domaćem proizvodu u startu je obezbeđena podrška za domaća slova i to pod proizvoljnim kodnim rasporedom.Sezam 26 2805 4.11. Zoran Životić i to mu obezbeđuje stalni razvoj prema zahtevima korisnika (manje) i vizijama Uprave sistema (najviše).Programiranje 9 507 15. na svetskom nivou.PCPress -21 5. Meni sistem nije posebno reprezentativan. Ipak.5 Pristup Sezam Pro-u Očekuje se i da će Sezam Pro ponuditi vremenom usluge Interneta svojim korisnicima. WWW..Računarske komunikacije Srđan Pantić Username: spantic Password: ****** Poslednji poziv Sre 14/02/1996 00:35:46.Internet 5 469 7.Komunikacije 7 547 6.. Poput većine BBS softvera i Sezam Pro nudi svojim korisnicima dva načina rada: preko sistema menija za početnike i sa komandnim modom za iskusnije korisnike.OS2 -26 12.Vicevi 9 181 26. na DOS stanicama. Na oba Sezam se pisanje poruka bez naših slova smatra kao povreda bontona.Hardver 18 826 8.Tehnika 3 391 22.Razonoda 10 897 24. 99 .Komparacija -9 16.Novosti 31 1163 3.Windows 16 488 11.

kontakta sa upravom Sezam Pro-a. odgovoriti na neko postavljeno ili da diskutujete na neku temu. Posle se može kreirati skript datoteka koja automatski šalje odgovore. označe datoteke za prenos. gde se prenosi Newsbytes.Računarske komunikacije Srđan Pantić Osnovne uloge Sezam Pro su: privatna pošta (koja se razmenjuje sa akademskom mrežom u ovom trenutku). pregledaju posle prekida veze. skidanje datoteka. na Sezam Pro-u je prisutno dosta korisnika. pogotovo praćenja konferencija. od koga većina korisnika nema koristi i zbog koga se većina buni). od zakupa konferencija. pisanim specijalno za Sezam Pro. Efikasan rad Da bi se podstaklo što kraće zadržavanje na vezi (koje istovremeno smanjuje i telefonske račune korisnika) Sezam Pro maksimalno podržava off-line rad korisnika. samo za DOS i koji radi isključivo na 286 i jačim mašinama. Obično postoje velike šanse da neko odgovori na pitanje. već prema nameni neke konferencije. možete napraviti ručno. od kojih je većina spremna da pomogne drugima. razgovor sa više korisnika istovremeno na vezi (chat). komuniciranja privatnom poštom. što znači da postoji lice iz uprave sistema koje održava tu konferenciju: brine se da uklanja poruke u kojima se vrši kršenje autorskih prava i/ili zakona. na žalost. utiče na tok rasprava i uopšte brine se da ima što manje “šuma” (ispraznog razgovora. u Sezam žargonu exec. Na Sezam Pro-u možete pratiti razne vesti sa stranih mreža. za pratioce računarske industrije naročito je zanimljiva konferencija Novosti. veliki broj izabranih datoteka za preuzimanje. da se sve potrebne informacije skinu sa sistema. komunikacija. do posebnih podsistema. Email Privatna pošta omogućuje slanje poruke ma kom korisniku Sezam Pro-a ili Yu Interneta. Konferencije pokrivaju veliki broj oblasti.co. zabave. Sezam Pro nudi i usluge za firme. Kada neko s druge strane želi da pošalje poštu na Sezam Pro nekom korisniku (na primer autoru ove knjige). i napišu odgovori. od računarskih tema. ali za korisnika je mnogo jednostavniji način rada sa off-line čitačem. Sve konferenije se moderišu. preuzima datoteku i drugo Tu datoteku. političkog foruma. poslaće je na adresu spantic@sezampro. igara. korišćenje privatnih konferencija i pristup javnim konferencijama. mreža vesti posvećenih svetskoj računarskoj industriji. kontakta sa redakcijom časopisa PC. muzike i drugih. Tu možete postaviti neko pitanje. 100 . To znači da je najefikasniji način rada sa sistemom. Korisnicima Sezam Pro-a je na raspolaganju Sor Pro. Za oblik adrese kada šaljete email van Sezam Pro pogledajte deo poglavlja Internet o email servisu.yu Konferencije Konferencije su meste gde možete diskutovati sa drugim korisnicima o raznm temama.

To je specifičnost Sezam Pro-a i ako ne vidite ništa od onoga što tražite pogledajte da niste slučajno na pogrešnom disku. Obrad Bjelić (. 101 . ali i da postoje posebni logički diskovi za pojedine operativne sisteme.3 za DOS.6 Rad sa Sor Pro-om Korisnici mogu da koriste i konvertore za stari format poruka koji koristi Sezam Net i njegove off-line čitače poput SDW (Sezam Drive for Windows). g. kao u DOS-u.Računarske komunikacije Srđan Pantić Slika 3. Zorana Životića.obj) i Sor 2. čiji je autor g. Rad sa datotekama Jedina bitna napomena pri radu sa datotekama jeste da ih korisnici vide kao stablo direktorijuma.

(Transport Control Protocol/Internet Protocol). information super highway. SAD su uostalom razvoj računarskih komunikacija postavile među prva mesta svog razvoja (čuveni informatički super autoput) koji bi trebao da pruži usluge svakom Amerikancu. Kada kažemo Internet mnogi pomisle na Ameriku. kada je sam Internet postao globalan.“Mreža svih mreža”. najbrža infrastruktura. vladine organizacije. na ovaj ili onaj način. Ili da dobije prezentacioni materijal. godine. ali retko je u upotrebi takav oblik adrese. što se često označava kao kombinacija TCP/IP. preciznije Sjedinjene Američke Države. Ipak. pošto i saobraćaj neprekidno raste. Jako dugo je Internet bio američka mreža koja je pre svega povezivala američke visokoškolske ustanove. mnoštvo ponuđača Internet usluga kako kompanijama tako i pojedincima i to sve po cenama pristupačnim ne samo prosečnom Amerikancu. sam Internet je nastao na osnovu projekata koje je finansirala američka vladina agencija ARPA (Advanced Research Project Agency) koja finansira fundamentalna istraživanja.firma. On zapravo postoji (. Ako vas možda zbunjuje zašto ponekad pišemo reč “INTERNET” sa početnim malim. Sama reč “protokol” ima više značenja. Ali. a ponekad sa početnim velikim slovom. za sada barem. a svoj prvi veliki rast je doživeo u ‘80-tim. Uostalom. U komunikacijama “protokol” označava precizan opis komunikacija između dva računara. a da se pod “Internetom” označava mreža svih mreža. preciznije iz mreže ARPANET koja datira načelno još iz 1969. TCP formira pakete od informacija koje želimo da 102 . Internet je postao globalna mreža koja povezuje najveći deo naše planete. Ta. pri čemu je ipak najveći udeo imala akademska sredina. Internet protokoli Mnogi su verovatno primetili da se u uvodnom tekstu spominje i “Internet” i “internet”.. da bi se taj rast u ‘90tim godinama nastavio eksponencijalnom brzinom. moraju znati i kako da međusobno komuniciraju . Usled toga se stalno vrše napori da se poveća propusna moć Mreže. pre svega veza koje spajaju pojedine internet mreže u njenom sastavu.. koji se brinu za razne stvari. saglasno pravilu da svaki posao teži da zauzme sve raspoložive resurse.com” (gde je navedena adresa samo primer koji. američka "obojenost" Interneta se trenutno najviše ogleda u specifičnosti da danas. računari na američkom delu Interneta nemaju obavezan završetak sa skraćenicom zemlje. ne postoji). najverovatnije će mnogi imati bar neku asocijaciju . što se opisuje raznim protokolima. danas Internet više nije samo Amerika. odnosno skup svih internet mreža koje su međusobno povezane. Danas su retka mesta na planeti koja nemaju pristup Internetu. naravno. Najvažniji protokoli na Internetu su TCP i IP. Da bi dva računara komunicirala. reč je o konvenciji da se sa pod “internet mrežom” podrazumeva mreža zasnovana na TCP/IP protokolima. Činjenica je i da je Internet u SAD najrazvijeniji: postoji najveća mreža.us). to je trka koja se nikada neće dobiti. Svako je čuo bar nešto o Internetu. kod koga stoji napomena “više o našim proizvodima možete videti na našoj prezentaciji na svetskoj mreži (WWW) na lokaciji http:\www. vojsku i kompanije. nije dovoljno da budu spojeni na neki način. koja će se po svemu sudeći završiti povezivanjem svega što se može povezati na Mrežu. nego i mnogima među nama u Jugoslaviji bez obzira na ogroman nesrazmer u prihodima. Ko god sarađuje sa firmama iz inostranstva ima sve češće priliku da dobija od partnera njegovu email adresu kao najefikasniji oblik komunikacije. Na jednoj složenoj i razuđenoj mreži kakva je Internet postoji više protokola. ima svojih opravdanja. To.Računarske komunikacije Srđan Pantić Internet Uvod Kada se danas spomene Internet. Internet u današnjem obliku je zapravo nastao povezivanjem mreža raznih zemalja sa ARPANET-om krajem ‘70-tih godina.

6 Pri tome treba znati da se konceptualno svaka adresa sastoji od klase mreže. dok identifikacija čvora ima 16 bita. ali se zbog organizacije Interneta ne dele zapravo same IP adrese. jer se UUCP koristi za povezivanje mnogo više od Interneta. Ona nije obavezno sastavni deo Interneta. već klase. kad smo već kod toga) možete dobiti od Jugoslovenskog udruženja za računarske komunikacije . Tako na primer. i sve radi savršeno. SLIP ili CSLIP povezivanje (o čemu više malo kasnije). da bi to bila mora biti povezana sa njim. Svaka mreža koja počiva na TCP/IP protokolima se naziva internet mreža.Računarske komunikacije Srđan Pantić prenesemo između dva računara. a da ipak budu prisutni na Mreži. identifikacija mreže uzima 14 bita. To. IP pri tome koristi za adresiranje računara IP brojeve.91.8. Često se radi lakše prezentacije IP adresa piše u obliku četiri osmobitna broja odvojena tačkama. bilo stalno fizičkom vezom (direktno stalno povezivanje). na primer mreže sa manje od 256 čvorova.YUCCA. za UBBG IP broj: 147. Silicon Graphics radne stanice i drugi. IP Address). IBM mainfrejmovi. Adrese klase A se dodeljuju najvećim mrežama . Svaka klasa se može odrediti na osnovu prva tri bita najveće važnosti. UUCP koriste pojedinci i firme koje žele da smanje svoje troškove. Postoje različiti metodi iskorišćavanja ovako fragmentiranog adresnog prostora. Odakle takva svetska popularnost TCP/IP protokola? Pomoću njih se mogu povezati računari različitih proizvođača. Adrese klase B dodeljuju se srednjim po veličini mrežama (na primer naš Univerzitet u Beogradu ima klasu B mreže). bit najveće težine je nula. Tako je na primer. VAX-ovi DEC-a. sa različitim operativnim sistemima i to bez ikakvog problema. a samo 8 bita identifikaciji hosta.. Tako na našoj akademskoj mreži komuniciraju Sun-ove radne stanice. ali to već prevazilazi okvire ove knjige. Da bi ste koristili TCP/IP u komunikaciji sa drugim računarima oni moraju biti povezani. primer komunikacije Yu interneta sa Intenetom za vreme sancija UN) povezati i sa Internetom (preko nekog računara koji je istovremeno na UUCP mreži i na Internetu). UUCP nije prisutan samo na UNIX računarima. PC računari pod DOS-om. jako dugo naša akademska nacionalna mreža nije bila povezana sa Internetom (u svakom slučaju ni na koju drugi način osim razmenom email-a). naravno. Rast Interneta je doveo do toga da je adresni prostor određen sa 32-bitnom adresom postao mali. pod Windows NT. UUCP se koristi na računarima i mrežama koji nisu direktno ni sa kim povezani. Broj članova mreže klase B može da se kreće od 256 do 65 636 hostova. mnogi je često tretiraju kao produžetak samog Interneta. već povremeno nazovu modemom neki drugi UUCP računar i razmene poštu i konferencije. koja se koristi u svim komunikacijama sa tim računarom. iako je ovakva UUCP razmena starija i od samog Interneta. ne znači da su svi IP brojevi “potrošeni”. HP UNIX stanice. a identifikacija čvora ima 24 bita. tako da u svakoj klasi postoje nedodeljeni brojevi. Bez obzira na značenje samog imena protokola (UNIX-to-UNIX Copy Program)..1x. Adresiranje na Internetu Svaki računar na Internetu ima jedinstvenu adresu koja se naziva Internet adresa ili često IP adresa (eng. Pošto se UUCP mreža na taj način može (a najčešće i jeste. IP se brine o njihovom uspešnom prenosu. Za male mreže. Strogo gledano UUCP nije samo Internet protokol. Kod nas UUCP naloge najjednostavnije (i najjeftinije. identifikacije mreže i identifikacije čvora u toj mreži. se dodelju adrese klase C i kod njih je 22 bita dodeljeno identifikaciji mreže. pod Windows 3. postoji tri klase adresa prema veličini same mreže. Od protokola koji se široko koriste treba spomenuti i UUCP (UNIX-to-UNIX Copy Program). U praksi. tip mreže se identifikuje sa prva dva bitna najveće težine. pod Windows 95. identifikacija mreže ima 7 bita. ali je bila internet mreža jer su njeni računari međusobno komunicirali TCP/IP protokolima. bilo povremenom vezom koristeći PPP. 103 .

administrativni računar na mreži. com. pripada NATO savezu. ima računara sa ovakvim adresama koji nisu u SAD. tako da ovakav način adresiranja i dalje važi.co poddomen za organizacije i . Ta dva slova su određena za identifikaciju zemlje na osnovu ISO (International Organization for Standardization) standarda 3166.etf. Klase mreža dodeljuju organizacije ovlašćene od NIC-a (Network Information Center). Istorijski gledano Internet je počeo kao pre svega američka (SAD) mreža. svaki računar je jednoznačno određen jednom IP adresom.Računarske komunikacije Srđan Pantić Na prvi pogled. opciono poddomena. najčešće će biti reč o računaru u SAD. Tako je moja adresa na UBBG-u: epantic@ubbg. Domeni Domeni su delovi hijerarhije imenovanja na Mreži. net. IP adrese su zgodne za računare.ac. najčešće neprofitne organizacije.ac.bg. Tako je za računar UBBG. odvojena tačkom od ostatka adrese. Sa stanovišta svakodnevnog korisnika pamćenje IP adresa baš i nije jednostavan posao. često korisničko ime nema mnogo veze sa imenom i prezimenom korisnika. Ako vidite računar sa domenom edu. Zato se koriste simbolička imena (FDQN . mreže kojoj pripada i domena. Njime se neka zemlja identifikuje na Internetu. Naravno. top level domen) pojavljuje se kod zemlje (eng.bg. nato.yu Tačno određivanje korisnika na nekom Internet sistemu zavisi od konkretnog sistema.yu yu je ovde domen koji je dodeljen Jugoslaviji i koji je identifikuje na Internetu (više o domenima u delu ovog poglavlja Domeni). etf je naziv lokalne mreže. ne i za ljude. Tako na primer. danas često i oznaka posebnog statusa na Mreži. postoje računari sa dve IP. contry code). tako da ako želite sa nekim da komunicirate elektronskom poštom morate znati njegovu tačnu email adresu. org. određene Internetovim Domain Name System-om. IP adrese se ne dodeljuju tek tako. obuhvata firme.internic. njegova simbolička Internet adresa ubbg. na primer. Kod zemlje se prihvata kao top level domen jednom kada se registruje kod rs. Razvojem Interneta su korisnici u SAD zadržali svoju “privilegiju”. obrazovni domen. s tim da one pripadaju mrežama različitih klasa i takvi računari služe za povezivanje tih mreža. Korisnik se na Internetu predstavlja preko svoje email adrese koja uključuje njegovo korisničko ime i simbolički naziv računara. ac je akademski poddomen (domen yu je za našu primenu za sada podeljen u . Tako.Fully Qualified Domain Name). Ipak. Kao domen najvišeg nivoa (eng. postoje izuzeci. poslovni domen. Ipak. Jugoslavija ima domen yu.etf. zbog toga nije bilo potrebe identifikacije zemlje i jedina podela je izvršena na osnovu pripadnosti nekoj grupi korisnika. a ubbg je naziv računara u mreži ETF-a Beograd.net. mil. 104 . vojni domen SAD. postoje izuzeci i od toga. bg je opet poddomen Univerziteta u Beogradu u okviru akademske mreže.ac akademski poddomen). On je sastavljen od zadnja dva slova u simboličkom imenu. Simbolička adresa se sastoji od imena računara. Na osnovu toga su se formirali domeni: • • • • • • edu.

Omogućava jeftino povezivanje. programi. Spisak svih top level domena je dat u Dodatku C. kada se koriste usluge računara koji je na mreži. Načine direktnog povezivanja po potrebi ćemo detaljno obraditi. Udaljeno povezivanje modemom Kod udaljenog povezivanja modemom (eng. dial in). 105 . net i org bi ostali za međunarodne organizacije. Jedini programi koji se koriste su oni na računaru na kome imate nalog. Terminal server se koristi za povezivanje više modema da bi se omogućio centralizovan ulaz u mrežu. i postavljajući emulaciju terminala serije VT (najčešće VT 100) zovete telefonski broj na kome je modem povezan sa računarom na koji imate nalog ili terminal serverom preko koga možete da dođete do računara na kome je nalog. modem i sistem sa kojim će se razmenjivati email i konferencije. Većina terminal servera koji se danas koriste su TCP/IP serveri. kada pređe. Koristeći komunikacioni program (za nabavku pogledajte Dodatak B.1x. pošto ne zahteva prevelika sredstva i resurse. jer preko njega se povezujete sa željenim računarom. Tako da kada američki deo Interneta pređe na us kod zemlje. kodovi zemalja na Internetu po ISO 3166. takođe se modemom zove računar na internet mreži.Računarske komunikacije Srđan Pantić Tendencija je da sve zemlje pređu na DNS sistem i imena domena određena ISO 3166. To je pristup modemom uz emulaciju terminala. Naravno.direktna veza po potrebi. Načini povezivanja sa Internetom Postoje tri opšta nivoa povezivanja sa nekom internet mrežom kada je reč o povezivanju nekog čvora (može da bude pojedinačni računar ili čitava mreža): UUCP Povezivanje preko UUCP-ija (originalno Unix-to-Unix Copy Program. kada je računar ravnopravan čvor na Mreži. kod koga je pristup Internetu detaljno obrađen. dosadašnji domeni com. Pristup je isti kao kada zovete neki lokalni BBS. odnosno povezuju se na TCP/IP mrežu kao ravnopravan čvor od koga se koristeći telnet korisnik povezuje sa željenim računarom. a za korišćenje poglavlje Komunikacioni programi). koji sam nije opremljen za povezivanjem sa Internetom i Windows 95. zahteva samo UUCP računar. koji može biti bilo koji (uključujući i 286 računare). sa svojom IP adresom (dodeljenom statički ili dinamički) i mogućnošću rada kao da je računar stalno na Mreži direktnom vezom .varijacija trećeg nivoa povezanosti . jer su oni najzanimljiviji najvećem broju korisnika. Ako vas ovakvo povezivanje zanima spisak programa za PC pod DOS-om potreban za to možete naći u Dodatku B. Vrši se povremenim zvanjem računara koji je na toj internet mreži i razmenom konferencija i email-a sa njom. danas postoji i na ostalim operativnim sistemima). Kao operativni sistem najčešće se u tu svrhu koriste Windows 3. Noviji TCP/IP serveri nude usluge i povezivanja računara preko PPP-a (Point-to-Point Protocol) ili SLIP-a (Serial Line Internet Protocol). Veoma rašireno na Yu Internetu.

ovde jedan ulaz zauzima jednu IP adresu. Trumpet Socket pouzdano radi i pod Windows 3.1 Trumpet socket Trumpet Socket je najpoznatiji program koji omogućava podlogu za razne programe za korišćenje mreže za Windows 3. prvi ne moraju da vode računa o svojoj IP adresi.proxy 106 .1x.PPP i SLIP Trumpet Socket je softverski paket koji omogućava uspostavljanje veze sa internet mrežom preko PPP-a (Point-to-Point Protocol) ili preko SLIP-a (Serial Line Internet Protocol). mnogo pogodniji način i za korisnike i za Internet provajdere. dok drugi mogu da efikasno iskoriste adresni prostor sa kojim raspolažu . Ono što je bitno shvatiti da sam Trumpet Socket ili ma koji drugi program za uspostavljanje PPP i/ili SLIP veze ne radi ništa osim toga sam po sebi. kao i pod Windows 95. Slika 4. On ima shareware status i probni period od 30 dana (za detalje oko njegove nabavke i upotrebe pogledajte u Dodatak B). SLIP je jednostavni protokol koji koristi asinhrnu. kao i opcionu kompresiju. PPP je složeniji protokol koji omogućava i detekciju grešaka. već samo brojem ulaza. IP adresa može biti statička (upisujete je kao i kod SLIP-a) ili dinamička (kada je dodeljuje server).Računarske komunikacije Srđan Pantić Trumpet Socket .1x okruženja. serijsku vezu za slanje IP-a. tako da jedna adresa odgovara jednom korisniku.1x. potrebno je da koristite i klijente za pojedine usluge. ako iz nekog razloga ne budete mogli da koristite njegov ugrađen PPP ili SLIP protokol. Ako koristite PPP. Da bi mogli da koristite Internet usluge iz Windows 3.broj korisnika im nije limitiran brojem adresa kojima raspolažu. Zahteva postavljanje statičkih IP adresa koje dobijate od svog Internet provajdera. Troy Socket .

njegovo korišćenje je besplatno. Rešenje je prosto kada se računar nalazi fizički povezan sa mrežom na Internetu (odnosno da ima mrežnu karticu) ili da koristi dobro poznate protokole koji mogućavaju vezu sa Internetom kao što su: SLIP (Serial Line Internet Protocol). 107 . Klasično se to radi statički. Kalifornija. tako i za administratora sistema koji nudi takvu vrstu usluga. komutacione. Xwindows. SAD sa kojom je Troy u “ratnom stanju”. osim ako nemate nesreću da imate ma kakve veze sa kompanijom Citizens Utilities.. ali to ne znači da smo tada osuđeni na rad u tekst režimu. tako da će mnogi u startu odbaciti direktno povezivanje i preći na sledeću tačku: vezu preko javne. kako za krajnjeg korisnika. C-SLIP ili PPP (Point to Point Protocol). telefonske mreže.) potrebno je da budete na neki način povezani sa internet mrežom. Jedino što vam ostaje jeste da nađete nekog ko može da vam pruži uslugu takvog povezivanja. Autor paketa je Troy Rollo iz Australije i paket je pod opštom GNU licencom i što je najlepše. Tu pomaže Troy's Windows Sockets. program koji omogućava da se povežete na internet mrežu kao “pridruženi” član. OS/2. Sa ovim načinima ima određenih problema.. odnosno za stalno vam se dodeli IP broj koji vi onda upotrebite u konfiguraciji svog sistema. U svakom slučaju ne može se uvek dobiti takva usluga. Reč je o DHCP-u (Dynamic Host Control Protocol) koji omogućava TCP/IP serveru da dodeljuje IP adrese automatski. šerver i komercijalnog softvera. računar je već tu. Onaj koji vam daje povezivanje preko SLIP-a ili PPP-a mora da vam da i IP broj.Računarske komunikacije Srđan Pantić Više nije dovoljno imati običan račun na nekom računaru prikačenom za Internet i raditi u tekst režimu. Tu problema ima manje. A da bi mogli da radite iz grafičkog okruženja (Windows.. ne treba vam iznajmljena linija (niti će se PTT tako lako obogatiti od vas). u modi je WWW (World Wide Web) i hipermedija. softver za takvo povezivanje preko SLIP-a ili PPP-a je lako dostupan i možete birati između besplatnog. Pre svega ne možemo uvek fizički dovući poseban kabl i biti stalno u vezi sa mrežom bez obzira koliko to želeli (i para imali kad smo već kod toga). koristeći običan nalog na nekom UNIX računaru. Drugi način je lakši.

programi na kraju knjige. Dovoljno je da se koristeći sam Troy's Windows Socket program.Računarske komunikacije Srđan Pantić Slika 4. korisnik može startovati ma koji program koji koristi usluge windows socket-a u na taj način može koristiti usluge internet mreže. i da sa svog naloga startuje program tshost (koji je po potrebi preveo. mada radi bez problema i pod Windows 95) i verzija 2. bez problema će raditi čak i ako do svog hosta stignete preko čitavog niza drugih veza.2 Twin Socket tokom rada. prikaz statistike Twin Sock je besplatna implementacija proxy soketa za Windows. To praktično znači da kada neki program pod Windows-ima zatraži neku soket uslugu od Twin Socketa. Posle toga Troy's Windows Socket će se minimizovati pod Windows-ima i korisnik ga do trenutka prekida veze slobodno može zanemariti. Mesta na kojima možete naći obe verzije se nalaze u Dodatku B. terminal servere i telnet.0 koja je pisana za Windows 95 i omogućava korišćenje i 16-bitnih i 32-bitnih aplikacija. Što se brzine rada tiče. Ono što ovaj program čini zaista korisnim jeste činjenica da se odlično snalazi i u krajnje lošim uslovima. sporiji je od veze ostvarene preko PPP-a. Kada je Troy's Windows Socket minimizovan (veza ostvarena). odnosno njegov terminal mod poveže sa računarom na kome ima nalog. uključivši paketnu mrežu. sors je priključen u originalnoj arhivi). on će zahtev da prosledi Twin Sock host programu koji je startovan na UNIX nalogu korisnika na udaljenoj mašini na obradu. Troy's Windows Socket dolazi u dve verzije: verzija 1. Rezultat toga je da korisnik ima potpuno iste mrežne mogućnosti kao da je i fizički priključen za mrežu umesto host mašine. Sa Troy's Windows Socket programom ako korisnik ima običan UNIX nalog može da uživa u punom Windows Socket pristupu Internetu. Twin Sock koristi usluge IP adrese hosta da bi pružio soket servise klijentu.1x. Windows 95 108 .4 je namenjena radu sa 16-bitnim aplikacijama (namenjena je za Windows 3.

bitna stavka u izboru WWW čitača jeste redovno izbacivanje verzija koje prate razvoj HTML. Na instalacionom CD-u Windows 95. način biranja. Oni se podešavaju ako se dva puta klikne na naziv servisa ili ako se klikne na polje properties. kao onaj koji se češće koristi odmah prisutan. Naime. bilo da je priložen (povezivanje sa Compuservom na primer) ili da ga sami napišete Najvažnije je. Da bi ste instalirali podršku za SLIP i druge servise morate koristiti Add/Remove opciju u Control Panel-u. Ako je vaš LAN povezan na Internet i povezivanje računara pod Windows 95 na njega je pitanje minuta. navesti njihov naziv. verovatno ćete i sami ovoga puta zaobići Microsoft. dok SLIP postoji.0 može besplatno skinuti sa mreže (pogledajte Dodatak B). Da bi mogli da koristite PPP i SLIP morate imati Dial-up Networking podršku. a osim ličnog ukusa. WWW čitač. ali bez obzira na to. već potreba. dok se znatno unapređenija verzija 2. Više informacija o tome možete dobiti iz help fajla iz Windows 95 Resource Kit-a (na instalacionom CD-u putanja je ADMIN\RESKIT\HELPFILE\WIN95RK. ako pored njega probate i Netscape. Barem u ovom pogledu to nije moda. Tada se otvara prozor sa listom formiranih servisa za zvanje. u direktorijumu ADMIN\APTOOLS\SLIP se nalazi tekst o instalaciji SLIP-a i podrške za povezivanje sa drugim servisima.3 Povezivanje sa Internet provajderom Tek posle toga. PPP ćete. Verzija Netscape-a za Windows NT i Windows 95 već postoji. Podrku za TCP/IP. Internet Explorer 1. Ako izaberemo tu opciju možemo birati tip dial-up servera: 109 .HLP). korisničko ime i (eventualno) lozinku i u grupu postaviti njihovu ikonu pomoću koje ćete kasnije iste odmah pozvati.Računarske komunikacije Srđan Pantić Windows 95 se može instalirati kao klijent za različite mreže i poseduje podršku za TCP/IP protokole. kliknuti na dugme Have Disk i instalirati je iz direktorijuma ADMIN\APPTOOLS\DSCRIPT. možete dodeliti podršku za odgovarajući servis koji želite da zovete. Slika 4. domene i IP adrese servera ćete lako konfigurisati u podrčju svoje mrežne okoline. Možemo uključiti i izvršavanje odgovarajućeg skripta pri konektovanju sa servisom. Help je izvanredan i veoma detaljan. U osnovnom paketu se dobija podrška za telnet i ftp. On je dosta dobar i upotrebljiv. izabrati tip servera za koji se konektujemo (Server Type). SLIP.0 se dobija u dodatnom paketu Microsoft Plus Pack. Za većinu korisnika koji nemaju na raspolaganju svoju mrežu sa Internet priključkom više je od interesa kako stoje stvari sa pristupom nezavisnim Internet ponuđačima preko PPP-a ili SLIP-a. To ćete uraditi pozivanjem Dial-up Scripting Tools-a putanjom Start-Programs-Accessories-Dial-up Scripting Tools. prilikom podešavanja. izabrati stranu Windows Setup. ali se mora naknadno instalirati. Kada ga pokrenete možete konfigurisati koje servise želite da pozovete. Dial-up Networking paket se nalazi u grupi koja opisuje sam računar. broj telefona. HTML se stalno razvija i da bi ste mogli koristiti napredne opcije koje pisci WWW strane koriste poželjno je koristiti što novije čitače.

Najčešće ćemo koristiti PPP.1 Kada izaberemo željeni server podešavamo koje protokole koristimo u komunikaciji sa njim. podrazumeva da se svakom korisniku prilikom konektovanja od strane servera prosledi njegov trenutni IP broj. PPP i CSLIP koristimo TCP/IP. klasični statički način. može se prostupiti i povezivanju. pošto ga ni nema i jedna mreža klase.4 Podešavanje parametara PPP veze Takođe se određuje da li server dodeljuje adrese (predložen početni izbor) ili ih korisnik mora sam uneti (IP brojevi DNS i WINS primarnih i sekundarnih servera). NRN Netware Connect. Internet (koji je i predložen kao početni izbor). SLIP.5. Aktivni pristup je noviji. Slika 4. koja može imati do 255 hostova) i korisnikovom računaru dodeljuje stalan IP broj. korisnik ne mora da vodi računa o svom IP broju. Pri podešavanju TCP/IP-a se podešava kakav je način dodeljivanja IP adresa od strane servera: aktivan ili pasivan. To je opcija koja je predložena kao početni izbor. Pošto je reč o dial-in korisnicima koji nisu stalno povezani na mrežu. Kada se sve to podesi. Za SLIP. Internet provajder ima dodeljenu određenu klasu IP brojeva (najčešće je to za male mreže klasa tipa C. 110 . Windows for Workgroups i Windows NT 3. ovaj pristup ima više dobrih strana.Računarske komunikacije • • • • • Srđan Pantić CSLIP. PPP: Windows 95. može opslužiti mnogo više pretplatnika od onog određenog maksimalnim brojem hostova u mreži. koji će korisnik uneti u tabelu koja će postati pristupačna kada selektuje pasivnu dodelu. Windows NT 3. recimo C. Pasivan način dodele IP adrese je stari.

po svom značaju elektronska pošta je nezamenljiva. kao jedan od najmlađih servisa. namenjen pregledu dokumenata i baza podataka. oni su dostupni. bez obzira na naše zaostajanje za razvijenim svetom. Sve njih obradićemo sa posebnim osvrtom na upotrebu servisa na UNIX računaru na kome imamo nalog i u varijanti kada radimo iz Windows okruženja (bez obzira da li smo sa Mrežom povezani preko Ethernet-a. Danas je to normalna stvar za milione sasvim običnih ljudi. prenos datoteka preko Interneta. slanje privatnih poruka širom Interneta. Najčešće korišćeni servisi na Internetu su: • elektronska pošta. od UNIX teks orjentisanih aplikacija. uskog kruga računarskih profesionalaca i zaljubljenika u računarske komunikacije. Vaš čvor (računar ili mreža računara) je dostupna stalno. Twin Socket-a. razgovor sa drugim korisnicima na Mreži u realnom vremenu. Računarske komunikacije su izgubile svoj oreol uzvišenog i sišle su među široke mase ljudi. interaktivni pristup drugim računarima. multimedijalno predstavljanje. • ARCHIE. • WWW (World Wide Web). Internet servisi za UNIX Email Elektronska pošta je po svom učešću u ukupnom saobraćaju na Internetu od njegovog osnivanja do skora zauzimala prvo mesto. često potpuno besplatno. i drugi. kao i na druge mreže kojima se sa Interneta može pristupiti.Računarske komunikacije Srđan Pantić Direktno povezivanje Direktno povezivanje. grafički orjentisanih klijenata. Jedino ćemo WWW kao danas po mnogima centralnu uslugu Interneta obraditi kao posebnu celinu. i potreba. Najviši (i najskuplji) oblik povezivanja. Skoro je na čelo izbio WWW. program koji omogućava pronalaženje najbližeg mesta sa traženom datotekom na Mreži. Sve više ljudi se interesuje za korišćenje elektronske pošte za 111 . širom sveta. Pri tome. • Gopher (hrčak).fajl transfer protokol). Isti proces se. • TELNET. • USENET konferencije. korisnika. Računar je tako dostupan svima sa mreže neprekidno. pa sve do Windows 95. Direktno povezivanje zahteva i pažljivu zaštitu mreže od napada neovlašćenih osoba Internet servisi Internet nudi veliki broj servisa koji se mogu koristiti. odvija i kod nas. Komunikacija preko elektronske pošte je danas prestala da bude privilegija. email. zahteva stalnu fizičku vezu sa internet mrežom. • IRC (Internet Relay Chat). za sve moguće platforme. Ipak. • FTP (File Transfer Protocol. PPP-a ili SLIP-a.

j = move down. r)eply or f)orward mail. Pitanje adresiranja na Internetu smo već spomenuli. Ako je pogrešite. Na drugim operativnim sistemima su zastupljeni drugi programi (najlakši način da bi došli do takvog programa je prosto kucanje komande mail . Jedna od posledica ogromnog iseljeničkog talasa iz naše zemlje je i povećano interesovanje za upotrebu elektronske pošte. često i za manje od pola sata od Beograda do Toronta. Najčešće korišćeni program za rukovanje elektronskom poštom na UNIX-u je ELM.. S druge strane poslati elektronsko pismo je veoma jednostavno (jednom kada se reši pitanje povezivanja sa Mrežom).i na UNIX-u i na VMS-u postoje jednostavni programi za rukovanje elektronskom poštom koje tako pokrećemo). Tako je adresa za slanje elektronske pošte u obliku: korisnicko_ime@racunar. napisati ga. press <return>. message: 1 1 Mailbox is '/var/spool/mail/spantic' with 1 message [ELM 2. jevtino i što je najvažnije. SAD. galeb:~> elm Reading in /var/spool/mail/spantic. koja ostaje najjeftiniji i veoma brz način komunikacije sa prijateljima i/ili rođacima širom Kanade. pošto je to osnovni editor u ELM-u (koji doduše možete promeniti). i još više u inostranstvu. Napisati i poslati email je najčešće znatno jednostavnije i brže nego napisati i poslati obično pismo. kovertu. ali će se i vratiti sa izveštajem lokalnog postmastera (proces zadužen za isporuku elektronske pošte) da poruka nije mogla da bude isporučena. Ako koristite ELM budite sigurni da ste upoznati sa osnovnim komandama editora Vi (barem onim za izlaz iz njega). q)uit To read a message.4 PL24] Feb 20 Srdjan Pantic ETF (25) Test You can use any of the following commands by pressing the first character. d)elete or u)ndelete mail.kod_zemlje Tako je moja email adresa: 112 . k = move up. verovatno otići. Za obično pismo je potrebno naći papir. takva pošta veoma brzo stiže na odredište. Za slanje email-a je neophodno da imate tačnu elektronsku adresu. Tako u jednom danu možete tražiti od prijatelja da dočeka vašeg zajedničkog prijatelja koji je pre par sati poleteo za Toronto i da on još uvek bude u stanju da ga dočeka.. zavisno od sistema. iznajmljujući Internet pristup kod provajdera ili on-line servisa. ? = help Command: Slika 4. Na Zapadu veliki broj ljudi ima pristup elektronskoj pošti na poslu i/ili u slobodno vreme.5 Rad sa ELM-om Koristeći UNIX nalog možete poslati email koristeći programe za rukovanje elektronskom poštom. Uopšte nije iznenađujuće da takva papirna komunikacija sve više gubi na značaju.Računarske komunikacije Srđan Pantić komunikaciju sa prijateljima i rođacima u zemlji. jednom rečju mnogo muka. poruka će. Australije… koji skoro sigurno već imaju e-mail adresu ili bar mogu jednostavno da je dobiju.mreza. m)ail a message. odneti na poštu.

ac.AC.yu] Elektrotehnicki fakultet Univerziteta u Beogradu Tuesday. kao i sadržaj datoteke . 20-Feb-1996 17:19:30 Plan: Pa. organizacija. UBBG::. bitno je da znate da se elektronska pošta prenosi koristeći po standardu 7-bita. UBBG.ETF.yu/~epantic/ Pozdrav. Up 1 19:41. Srdjan Slika 4. kao i još neki podaci (ime i prezime korisnika. kada je zadnji put radio na sistemui drugo). since Sunday.yu [ubbg.etf. Pri tome treba da vodite računa da datoteka . To ćete uraditi tako što ćete otkucati komandu finger praćenu korisnikovom email adresu kao parametrom. 20-Feb-1996 17:39.etf.YU. rešenje za taj problem postoji pošto pogađa i mnoge druge zemlje i rešenje se nalazi korišćenju MIME protokola.BG.455]) Last login: Tuesday.ac. priznajem da me nije lako naci.6 Rad sa komandom FINGER Kao izveštaj se dobija podatak da li takav korisnik postoji na tom sistemu. YUBGEF51.plan Nemojte zaboraviti da i svoj osnovni direktorijum (gde se datoteka . Probati kod kuce kasno uvece ( ne ujedam :) ili rano ujutru ( garantovano spavam :) Ako zelite da saznate vise o meni probajte na Home Page Srdjan: URL: http://ubbg.bg. MicroVAX 3600 Series. FINGER Komanda finger je najlakši način da proverite da li se na ciljnom računaru nalazi korisnik kome želite da pošaljete poruku. Naravno. 18-Feb-1996 21:58 VMS V5.yu [ubbg.ac.Računarske komunikacije Srđan Pantić epantic@ubbg.ac.yu Ako želite da pišete u privatnoj pošti koristeći naša slova.etf. galeb:~> finger @ubbg.bg.EPANTIC]([4000.plan nalazi).bg.ac. galeb:~> finger epantic@ubbg. a komanda se kuca iz nadređenog direktorijuma vašem osnovnom.plan u kojoj korisnik može da napiše o sebi šta želi i koja se nalazi u njegovom osnovnom direktorijumu.ac.bg. Više o tome u delu poglavlja koji se odnosi na upotrebu elektronske pošte iz Windows okruženja.etf.bitnet 113 .yu] PID Username Real Name Program 00003283 EPANTIC Pantic Srdjan MODEM_SRV9/PORT_5 Login name: EPANTIC Directory: EARN$USERS:[EPANTIC] Login Location TELNET 17:19 In real life: Pantic Srdjan UIC:[EARN.na osnovu koga možete videti da li je pročitao vašu poruku. Koristeći naša slova (osim ako upotrebljavate pregaženi YUSCII) lako vam se može desiti da poruka na cilj dođe bez naših slova i to najčešće “ubogaljena”. broj nepročitanih email-ova . otvorite za ostale korisnike sa chmod go+x spantic Gde je spantic ime vašeg naloga. što se prava pristupa tiče.etf.4.bg. eventualno telefon.plan bude otvorena za čitanje svima.bg.etf. Na UNIX-u ćete je otvoriti za spoljni pristup sa: chmod go+r .

etf.25.UUCP_BATCH Slika 4. Escape character is '^]'.etf.bg.ac..bg. Dakle.bg.91.yu MODEM_SRV9/PORT_4 modemsrv. naravno. daje spisak trenutnih korisnika na tom računaru. TELNET TELNET je program koji korisnicima omogućuje da se uloguju i rade na drugom. ☛ Ne zaboravite da otvorite .yu ili 114 . 4 Batch.bg.70.plan datoteku za čitanje ostalima.etf.6. udaljenom računaru.ac. UNIVERZITET U BEOGRADU Univerzitetska biblioteka "Svetozar Markovic" Elektrotehnicki fakultet @@ @@ @@ @@ @@ @@ @@ @@ @@@@@ @@@@@@ @@ @@ @@@@@@ @@ @@ @@@@@@ @@@@@@ @@ @@ @@@@@@ @@ @@ @@@@@@ REGIONALNI INFORMACIONI CENTAR SNTIJ @@@@@ @@ @@ @@@@ @@ @@ @@@@@ Modemi 3248066 (8 linija) 3227312 (6 linija) Jupak 11110002060 Username: Slika 4..ac.8.yu MODEM_SRV9/PORT_5 modemsrv.yu modemsrv. a ako je parametar adresa računara.54 Real Name Djordjevic Antonije Zoran Lazarevic Milosevic Sava Milutinovic Veljko Pantic Srdjan Pavlovic Rajko Ratko Selmic Vuckovic Gordana SYSTEM MANAGER SYSTEM MANAGER Milena Matic UUCP daemon account UUCP daemon account Program $ $ MAIL EDT TELNET MAIL MAIL MAIL MTCP_MAST MTCP_MAST EDT UUXQT UUCICO Login 00:26 17:38 17:34 17:01 17:19 17:38 17:38 17:38 17:36 Mon 15:50 Sun Sun Location modemsrv.bg. 2. galeb:~> telnet ubbg.yu Trying 147.ac.yu.8 Primer TELNET veze Da bi se prijavili na udaljen računar potrebno je da sa svoga otkucamo komandu TELNET praćenu adresom udaljenog računara datoj u formi IP brojeva ili simboličke adrese. ako bi želeli da se prijavite na računar UBBG (namenjen primanju email-a za saradnike i osoblje Univerziteta u Beogradu) bilo gde na Yu internetu kucaćete telnet ubbg.Računarske komunikacije Srđan Pantić 10 Users. Load: PID 00001C67 000031E7 000033D1 000032E2 00003283 000033E6 000032E5 000032E4 000033DA 0000068E 000030BD 00000139 00000138 Username EDJORDJA ELAZAREV EMILOSEV EMILUTIV EPANTIC EPAVLOVR ESELMIC EVUCKOGO SYSTEM SYSTEM UBSMMILENA UUCP_DAEMON UUCP_DAEMON 0.7 Spisak trenutnih korisnika dobijen komandom FINGER Komanda finger data bez parametara vraća spisak trenutnih korisnika na računaru na kome se nalazite. ako želite da još neko osim vas vidi njegov sadržaj kada vas “finger”-uje. 1. pod uslovom da imaju otvoren korinički nalog na tom računaru (odnosno korisničko ime i lozinku kojima se identifikuju sistemu).UUCP_BATCH Q.ac.yu modemsrv.yu MODEM_SRV9/PORT_8 <batch> Q.ac.bg.etf.etf.MAIL$LOCAL BUEFQ5::UBBG Q.etf.bg.etf.bg. sve to. Connected to ubbg.ac.etf.ac.

Računarske komunikacije

Srđan Pantić

telnet 147.91.8.6
Potom će, ako je veza sa UBBG-om moguća, biti prikazan pozdravni ekran UBBG-a i biti startovana
ulazna sekvenca - bićete pitani za korisničko ime i šifru.

RLOGIN
RLOGIN (Remote LOGIN) je varijacija TELNET servisa koji je originalno urađen od strane SUN-a.
Danas je raspoloživ na svim sistemima.
Kada se povezujete sa udaljenim sistemom, kod TELNET-a ćete uvek prenositi preko Mreže i
korisničko ime i lozinku, što nikada nije sigurno ako sistem administratori nisu preduzeli dodatne mere
za obezbeđenje sistema i mreže.
galeb:~> rlogin ubbg.etf.bg.ac.yu
21 (11-12-95) >>>>>>> Koriscenje elektronske poste (EMAIL) !!! <<<<<<<
22 (22-01-96) !!! Eksperimentalno su postavljeni BRZI modemi ;-))) !!!
23 (30-01-96) ------ OGLAS: Trazi se ISTRAZIVAC-SARADNIK (dipl. ing.) -----(Obavestenja se citaju komandama $ OBAVESTENJE broj ili $ OBAVESTENJE dd-mm-gg
Last interactive login on Monday, 19-FEB-1996 22:12
Last non-interactive login on Saturday, 10-FEB-1996 02:33
1 failure since last successful login
You have 2 new Mail messages.
Vasa adresa u elektronskoj posti glasi: epantic@ubbg.etf.bg.ac.yu
## ARCHIVERS ## ARC,ATOB,BTOA,LHA,ZOO,UNARJ,LZCOMP,LZDCMP,BILF,COMP
UNCOMP,UUENCODE,UUDECODE,MFTU,LISTER,GZIP,GUNZIP,
ZCAT,TAR,ZIP,ZIP2,UNZIP,ZIPNOTE,ZIPSPLIT,ZIPINFO
$

Slika 4.9 Primer korišćenja RLOGIN-a sa .rhost-om

Kod rlogin -a je moguće na ciljni računar postaviti u osnovni direktorijum korisnika datoteku
.rhost. Komanda rlogin je zamišljena da olakša život ljudima sa više naloga, pogotovo na
različitim, često veoma udaljenim računarima, naravno da je reč o legalnim nalozima.
Tako sadržaj datoteke .rlogin, može biti:
ubbg.etf.bg.ac.yu epantic
galeb.etf.bg.ac.yu spantic
osmeh.fon.bg.ac.yu spantic

Gore je reč o nalozima jednog korisnika na raznim računarima i kao takav može korisniku da
olakša život. U redu je prvo navedena simbolička adresa računara, a posle toga korisničko ime. Tada se
na nalog sa takvom .RHOSTS datotekom (neka se nalazi na računaru ubbg.etf.bg.ac.yu) loguje
sa nekog od ta tri naloga sa:

rlogin ubbg.etf.bg.ac.yu

115

Računarske komunikacije

Srđan Pantić

Tada neće biti pitan za lozinku niti korisničko ime, ako dolazi sa naloga koji je naveden u listi u
.RHOSTS datoteci, kao na primeru sa slike 4.9. Po pitanju upotrebe rlogin postoji određen broj
problema bezbednosne prirode, koja su obrađena u poglavlju Bezbednost sistema.

FTP
Veoma popularna usluga na Internetu je skidanje kvalitetnog javnog sofvera, shareware programa,
dokumenata, igara i drugog sa računara. Osnovni način za prebacivanje datoteka Internetom jeste
korišćenje file transfer protocol-a ili FTP-a.
FTP-om se mogu poslati datoteke na udaljen sistem ili preuzimati datoteke sa tog sistema. Datoteke
se tada prenose na vaš nalog odakle ste pokrenuli FTP. Postoje varijacije FTP protokola koje
omogućavaju da se datoteka ZMODEM protokolom na vaš računar, a ne na nalog. Takve
implementacije postoje u svetu, mada kod nas nisu u upotrebi.
galeb:~> ftp
ftp> open ubbg.etf.bg.ac.yu
Connected to ubbg.etf.bg.ac.yu.
220 UBBG.ETF.BG.AC.YU MultiNet FTP Server Process 3.4(14) at Tue 20-Feb-96 5:4M-MET
Name (ubbg.etf.bg.ac.yu:spantic): anonymous
331 anonymous user ok. Send real ident as password.
Password:
230-.-----------.
230-|
--v-| @@@@@ @@ @@ @@@@@
@@
@@ @@@@
W E L C O M E
230-|
|
@@ @@ @@ @@ @@ @@ @@
@@ @@ @@
230-|
.-+-.
@@@@@ @@ @@ @@@@@
@@
@@ @@
to the oldest file
230-| / | \ | @@
@@ @@ @@ @@ @@
@@ @@ @@
repository on
230-|-(---+---)-| @@
@@@@
@@@@@
@@@@@ @@ @@@@
BEOnet!
230-| \ | / |
230-|
`-+-'
Internet: ftp://ubbg.etf.bg.ac.yu/
230-|
|
DECnet:
UBBG::PUBLIC:[000000]
230-|
--^-|
Admin:
pubadmin@etf.bg.ac.yu
230-`-----------'
230230-Guest User SPANTIC@GALEB logged into PUBLIC:[000000] at Tue 20-Feb-96 5:47
-MET, job 3346.
230 Directory and access restrictions apply
Remote system type is VMS.
ftp>dir
200 Port 6.144 at Host 147.91.8.64 accepted.
150 List started.
PUBLIC:[000000]
ALLFILES.;30
BOOKS.DIR;1
EXE.DIR;1
HP-48.DIR;1
INFO.DIR;1
MSDOS.DIR;1
NET.DIR;1
UNIX.DIR;1
UTIL.DIR;1
VAX.DIR;1
WIN95.DIR;1

490
1
1
1
1
2
1
1
1
2
1

14-FEB-1996
25-MAY-1995
28-JUN-1994
25-MAY-1995
25-MAY-1995
23-OCT-1993
20-OCT-1993
23-OCT-1993
7-APR-1992
15-OCT-1993
18-SEP-1995

16:33
17:35
17:57
16:13
16:14
16:19
12:46
16:30
11:44
09:50
18:10

[PUBLIC]
[PUBLIC]
[PUBLIC]
[PUBLIC]
[PUBLIC]
[PUBLIC]
[PUBLIC]
[PUBLIC]
[PUBLIC]
[PUBLIC]
[PUBLIC]

(RWED,RWED,,RE)
(RWED,RWED,,RE)
(RWED,RWED,,RE)
(RWED,RWED,,RE)
(RWED,RWED,,RE)
(RWED,RWED,,RE)
(RWED,RWED,,RE)
(RWED,RWED,,RE)
(RWED,RWED,,RE)
(RWED,RWED,,RE)
(RWED,RWED,,RE)

Total of 502 blocks in 11 files.
226 Transfer completed.
ftp> ascii
200 Type A ok.
ftp> get allfiles.
200 Port 6.161 at Host 147.91.8.64 accepted.
150 ASCII retrieve of PUBLIC:[000000]ALLFILES.;30 started.
226 Transfer completed. 249127 (8) bytes transferred.
249127 bytes received in 2.3 secs (1.1e+02 Kbytes/sec)
ftp>

Slika 4.10 Primer rada sa FTP-om

116

Računarske komunikacije

Srđan Pantić

Rad sa FTP-om se odvija u nekoliko faza. Prvo se uspostavlja veza sa udaljenim sistemom (na
primer sa UBBG-om):
ftp ubbg.etf.bg.ac.yu
Kod većine implementacija FTP-a dobićete pitanje da unesete korisničko ime (poput prijavljivanja
kod TELNET-a, na primer). Ako sistem sa kojim ste uspostavili vezu ima javno dostupno FTP mesto
(eng. FTP site) tada za pritup njemu najčešće kucate anonymous, dok na pitanje o lozinci kucate svoju
email adresu. Pravila ponašanja (kao i politika nekih sistema) zahtevaju da to zaista bude vaša email
adresa.
Ako sistem ne odobrava anonimni pristup dobićete obaveštenje o tome. Umesto anonimnog pristupa,
sa FTP-om možete pristupati i svom, kao i drugim nalozima (ako znate korisničko ime i lozinku).
Tada vas sistem odobri pristup, odnosno preći ćete u komandni mod, odakle možete da se šetate
stablom direktorijuma i da prenosite datoteke koje želite.
Osnovne komande za rad sa FTP-om su date u donjoj tabeli:
Komanda
CD

DIR
GET
MGET
PUT
MPUT
ASCII
BINARY
HELP
QUIT

Opis
Promena direktorijuma. Kada se kuca komanda
CD
ime_direktorijuma, prelazi se u
podređeni direktorijum, a sa CD .. se vraća u
nadređeni.
Prikazuje sadržaj direktorijuma
Preuzimanje datoteke
Preuzimanje više datoteka, dozvoljeno korišćenje
džoker znakova.
Slanje datoteke
Slanje više datoteka, dozvoljeno korišćenje
džoker znakova.
Postavljamo se u mod za prenos ASCII datoteka
(običnog teksta)
Postavljamo se u mod za prenos binarnih
datoteka.
Spisak komandi
Izlaz iz FTP-a

Osnovna stvar koja se pri radu sa FTP-om ne sme zaboraviti jeste da se razluje prenos binarne i
ASCII datoteke. FTP klintu se mora posebno staviti do znanja koji se tip datoteke prenosi (sa
komandom ASCII za tekstove, a BINARY za arhove). Ako to zaboravite, lako se može desiti da
prenosite arhivu od nekoliko megabajta, pa da posle ustanovite da je neispravna.
Neka od poznatih FTP mesta kod nas i u svetu su (primenjujemo URL klasifikaciju uobičajenu na
Internetu):
ftp://ubbg.etf.bg.ac.yu
ftp://fon.fon.bg.ac.yu
ftp://ftp.cica.indiana.edu
ftp://ftp.microsoft.com
ftp:// ftp.uwp.edu

Najveće javno FTP mesto kod nas, vlasništvo ETF-a Beograd
Fon File Server, sa posebno pisanim softverom
Najpoznatije ftp mesto posvećeno Windows programima na svetu
Datoteke i dokumentacija posvećeni Microsoft proizvodima
FTP mesto posvećeno igrama

☛ Napomena: nemojte zaboraviti da proverite koji tip datoteka prenosite i da zavisno od toga se
postavite u odgovarajući režim prenosa

117

Računarske komunikacije

Srđan Pantić

Gopher
Gopher je servis koji je naziv dobio po - hrčku! Osnovni razlog za takvo ime je da se radi o
“sakupljaču”, u ovom slučaju dokumenata. Gopher je prevashodno namenjen pregledu dokumenata i
baza podataka u karakter režimu.

Internet Gopher Information Client v2.1.3
zmaj.etf.bg.ac.yu
-->

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.

Elektrotehnicki fakultet u Beogradu/
Razne informacije/
Internet - mreza svih mreza/
Probrane slicice...(za gledanje sa X terminala)/
Razno/
telnet na racunare ETF-a/
Cvorovi u YU mrezi/
Gopher serveri/
Anonymous ftp serveri/
News archive - Arhivirane poruke iz NEWS-a (expired)/
Veronica = pretrazivanje gopher-a <?>

Press ? for Help, q to Quit, u to go up a menu

Page: 1/1

Slika 4.11 Gopher

U principu gopher ne omogućava ništa više nego što bi se moglo postići kombincijom drugih
Internet servisa, ali gopher to nudi uklopljeno u meni sistem, što odgovara mnogim početnicima. Često
su gopher servisi sa različih računara povezani.
Gopher je bio veoma popularan na Internetu sve do pojave WWW, od kada njegova popularnost
stalno opada (uostalom WWW i jeste mnogo kvalitetnija nadgradnja gopher-a).
Pokretanje gopher klijenta je sa kucanjem naredbe gopher.

USENET
USENET je najveći svetski konferencijski sistem, koji je uz to svojim najvećim delom besplatan.
USENET zapravo nije Internet servis, odnosno nije samo Internet servis, pošto se USENET
konferencije prenose i preko drugim mreža.
USENET je zapravo skup ljudi koji razmenjuju poruke, koje se razvrstavaju po standardizovanim
naslovima koji su podeljeni u grupe (u originalu se nazivaju newsgroups). Poruke se prenose preko
najrazličitijih računara po celom svetu.
Nijedna organizacija (uključujući i države) nema kontrolu nad celim USENET-om. Pojedini
administrator nekog računara, ili mreže, ili čak cela država, može da prestane da preuzima određene
konferencije, ali svi ostali će i dalje nastaviti da ih razmenjuju. Tako da ako se korisniku ne dopadaju
neke konferencije, on može prestati da ih prima (isto važi i za sisteme). Isto tako, ako neki sistem neke
konferencije ne prima, korisnik ih može preuzimati sa nekog drugog sistema na Internetu. Najsvežiji
primer cenzure je prestanka primanja 200 konferencija za korisnike Compuserve-a zbog naloga javnog
tužioca Bavarske o zaštiti javnog morala (u svakom slučaju slične apsurdne optužbe pod koju se

118

• rec. akcija koja se korisnicima nikako nije dopala i koja je rezultovala otkazima nezadovoljnih korisnika. Ako želite sagovornike na svetskom nivou. Konferencija iz hijerarhije konferencija o operativnim sistemima.compilers comp. informacijama o hardverkim i softverskim sistemima. podgrupa LINUX.linux.yugoslavia. Newsgroup Opis comp.culture. Diskusije o poreklu čoveka. debatno orjentisane teme. Osnovna optužba protivnika USENET-a je da je glomazan i pun šuma. veoma “vruća” konferencija. bez zaključaka (koje su česte u svim drugim USENET grupama konferencija) i često bez mnogo korisnih informacija. teorija i drugo (moderisana) Opšta konferencijama o bazama podataka. Diskusije o Jugoslaviji. • talk. pokriva teme vezane za naučna itraživanja. Uključujući teme u računarskim naukama. I zaista. USENET je pravo mesto za vas. najveći broj konferencija na USENET-u se uopšte ne moderiše (uostalom kontrola tako ogromnog i distribuiranog sistema je veoma teška).). Rezultat je bio da je CompuServe zabranu prijema tih konferencija ograničio samo na Nemačku.questions rec. pokriva pre svega društene teme. pokriva teme od interesa za računarske profesionalce. pokriva teme koje se ne mogu pokriti drugim grupama ili koje pokrivaju više grupa.yugoslavia talk.arts. • soc.sf.physics. U svakom slučaju to je nešto što treba probati. Neke konferencije na USENET-u 119 . Računa se da u svetu postoji preko 13000 USENET konferencija. Trenutna istraživanja u fizici (moderisana). njihovoj administraciji i teoriji Konferencija namenjena SQL bazi podatka kompanje Oracle Corporation.newusers.os. namenjena najavama važnim za LINUX zajednicu (moderisana). Osnovna struktura USENET konferencija je podeljena u 7 grupa (stabala) iz kojih se kasnije granaju grupe i podgrupe konferencija koje bliže pokrivaju specifične oblasti šire teme. • sci. comp.databases. konferencije orjentisane ka umetnosti.announce news.client-server. kao i njihovu primenu.Računarske komunikacije Srđan Pantić bukalno sve može strpati) i to za sve korisnike CompuServe-a na svetu. • news.research soc.. Za vreme dosadašnjeg trajanja balkanske krize veoma posećene konferencije što se naših ljudi tiče su bile soc. comp.. To su: • comp. hobijima i drugim rekreacionim aktivnostima. kao i amatere. konferencije orjentisane na vesti sa Mreže i o računarskim temama (softveru. obično veoma dugotrajne.. Mahom diskusija između pristalica evolucije (iz celog sveta) i pristalica kreacizma (mahom iz SAD).culture. ali sa druge strane postoje konferencije koje se strogo moderišu i za koje se poruke šalju moderatoru koji odlučuje da li vrede da budu poslate u konferenciju.origins Tema namenjena diskusijama vezanim za klijent/server tehnologiju Pravljenje prevodilaca.databases. Pitanja i odgovori namenjeni novim korisnicima USENET-a Najave glavnih događaja u SF svetu (moderisana).announce sci.oracle comp. ili preciznije konferencija organizovanih po USENET principu. • misc.

lan yu. pre svega PC Opšta računarska konferencija Igre Politika Kultura Erotika Naučna fantastika Trač Mreže LAN-ovi Vesti sa mreže Najave na mreži Microsoft OS VMS Opšta konferencija posvećena nauci Elekronska konferencija Informatička konferencija Tabela nekih yu konferencija sa Interneta USENET konferencije možete pratiti na različite načine. konferencije orjentisane ka biolozima i mnoge druge. galeb:~> tin tin 1.os.net.forum.ac. Reading newsgroups file.erotika yu./ Checking for new groups.Računarske komunikacije Srđan Pantić Postoji i alternativna struktura nasuprot zvaničnim USENET konferenijama.comp.. Iz UNIX-a se to radi sa programom tin. postoje i druge grupe konferencija: • biz..yu.scifiction yu...3 BETA-950824-color PL0 [UNIX] (c) Copyright 1991-94 Iain Lea.bg.forum.net.ffs fon. na lokalnim jezicima.comm.sci..ac.. Na svetskim konferencijama jezik komunikacije je engleski.oglasi yu.comp.yu 1 2 212 91 57) fon. Reading newsrc file. Njih ne prenose svi sistemi.net. h=help Group Selection (zmaj.microsoft yu. pre svega PC Hardver. najčešće.sci yu. To je grupa konferencija alt.comm. • bionet.os.vms yu..etf. Connecting to zmaj.. Postoji i veliki broj lokalnih konferencija vezanih za određenu zemlju ili čak oblast.electro yu. tako i ponekad kontroverzne (pornografija.announce yu.comp. Reading attributes file...forum. Tako mi na Yu internetu imamo niz yu konferencija u kojima se poruke pišu na našem jeziku. orjentisana na svet biznisa i njegove proizvode. koja uključuje kako standardne teme.trac yu. Reading news active file.forum.). Reading config file..software yu..net yu..comp yu. yu newsgroup Opis yu.hardware yu.bg.politika yu.software yu. mahom moderisane konferencije... alternativne zajednice. Osim njih.games yu.info Mali oglasi Yu komunikacije BBS-ovi Komunikacioni softver Softver.etf.sci..comm yu.news 120 .forum.kultura yu.news yu.bbs yu.

g)oto.comp.comm.hardware 14 2777 yu.forum.32bit 7 101 rec. q)uit.bbs 11 110 yu. r=toggle all/unread. besplatno) ili na računaru Galeb (ETF Beograd) je baš: “A može li to jednostavnije?”.) i da počnete da koristite neki od programa za slanje pošte koji koriste protokole POP3 i SMTP.general 5 4271 biz. m)ove. Za svoj rad koriste internet protokole POP 3 (za primanje email poruka) i SMTP (za slanje poruka).12 Primer čitanja USENET poruka sa čitačem tin Osnovna mana tog načina je što morate sve vreme biti prisutni na Mreži da bi ste pročitali poruke.. na primer). A tek kada korisnik dobije potrebu da pošalje i kratki fajl prijatelju. VAX/VMS…) i da se bar malo upoznaju sa osnovnim osobinama programa za slanje i primanje pošte (mail na VAX-u. h)elp.software 12 1070 yu. Ali tu nema nikakvog razloga za nezadovoljstvo pošto postoji obilje softvera za Windows (po Windows Socket specifikacijama) koji omogućava upotrebu svih servisa Interneta.unix.comm. u)nsubscribe.. U)nsub pattern. y)ank in/out Slika 4. ili tekst u kome se nalaze naši znaci.forum. na UNIX-u.Računarske komunikacije Srđan Pantić 3 33 fon.opendesktop 6 635 comp. odnosno namenjeni su primanju i slanju elektronske pošte u Windows okruženju. ljudi imaju izbora i mogu da koriste i neku od UNIX radnih stanica sa Xwindows korisničkim interfejsom. Ali i u ovom slučaju postoje razni off-line čitači koji omogućavaju da USENET poruke pročitate na vašoj mašini kod kuće. Takvi programi su Post Office Protocol mail (POP) programi. pošto ih prethodno skinete najčešće tako što ih ekstrahujte iz nekog klijenta za čitanje USENET konferencija.humor. posle dobijanja naloga na računaru Osmeh (mašini FON-a Beograd. Kod nas se većina ljudi ipak mora zadovoljiti PC računarom sa Windows-om. Najčešće pitanje većine korisnika koji nisu familijarni sa UNIX-om. k=line up. Internet servisi za Windows Danas je većina korisnika navikla da koristi računare sa Windows okruženjem i sve ređe uspevate da ubedite nekoga u prednosti komandne linije. iz Windows okruženja na primer) korisničkim interfejsom kod nas zapravo i nema. Elektronska pošta Osnovni problem za većinu korisnika kod nas je što su da bi slali e-mail bilo kome najčešće morali da ulaze bar u osnov operativnog sistema računara na kome su dobili račun (UNIX.sco. Komercijalnih ponuđača usluga slanja email-a sa jednostavnim (pogotovu ne sa grafičkim korisničkim interfejsom. s)ubscribe. namenjenoj običnim korisnicima za slanje e-mail-a. PPP-om. Twin Socket-om. /=search pattern. Najjednostavnije rešenje je da zadržite svoj stari email nalog na koji vam pristiže pošta.comp. Pri čemu se u stvari pitanje najčešće odnosi može li se pošta slati iz udobnosti poznatog okruženja (najčešće Windows kod nas) bez truda oko učenja novog operativnog sistema i programa pod njim.kultura <n>=set current to n. To je često odbijalo dosta korisnika. TAB=next unread. j=line down.comm 10 1829 yu. a da omogućuju slanje poruka u svet.pc-clone. U svetu.politika 16 2017 yu. 121 .software 13 4130 yu. da obezbedite sebi način da povežete PC pod Windows-ima sa internet mrežom na kojoj se računar gde imate nalog nalazi (bilo direktnom vezom. Odgovor je da naravno može.dogadjaji 4 23543 biz. a nije pisan u YUSCII-ju. S)ub pattern.funny 8 40008 yu.oglasi 9 4896 yu. elm.comp 15 1490 yu. c)atchup. sve to iz udobnosti poznatog okruženja.sco. bilo da se radi o DOS-u ili UNIX-u. ili da pošalje sliku deteta… Nevoljama tek tada nikad kraja. arhivirate da uštedite na vremenu prenosa i pokrenete transfer Zmodemom.

Verifikacija pri prijemu se obavlja preko korisničke lozinke. Kada vam neko pošalje poštu. koji kasnije šalje mail ka računaru koji je korisnik adresirao u mailu. Sve te zahteve je objedinio standard MIME koji predstavlja ekstenziju standardnom mailu. Pri tome program za rad sa elektronskom poštom na vašem PC-iju samo povremeno proverava (ili na zahtev korisnika) da li na serveru ima nove pošte. a šta uključuje najveći broj nacionalnih i međunarodnih standarda za smeštaj karaktera iz nacionalnih alfabeta (svi naši kodni rasporedi na primer. takođe (najčešće) korišćenjem SMTP-a. Standardni Internet mail dozvoljava standardno slanje kroz mrežu samo 7-bitnih US-ASCII tekstova. Većina komercijalnih programa za rad sa elektronskom poštom ima mogućnost verifikacije korisnika pri slanju pošte. Toj pošti korisnik i dalje može da pristupa na stari način: logovanjem na računar. Na taj način. Naime. video… Potreba za slanjem manjih binarnih fajlova je oduvek postojala. a ako kojim slučajem poštu razmenjuje UUCP-jem (što je još uvek čest slučaj u YUinternetu. Osim ako bi korisnik želeo da je njegov računar u pogonu non stop. 122 . MIME zaobilazi ograničenja standardnog Internet maila na dva načina: zamenom ne US-ASCII znakova (quoted-printable) i metodom Base64. Takođe se preko internet maila ne mogu slati binarni fajlovi. On omogućava da se primaocu saopšti koja je vrsta podata kodirana u mailu i naravno. privlačniji je način preko Windows-a. Kao što je ranije rečeno. Naravno. neke računare je teško naći. SMTP server preuzima brigu oko isporuke te pošte. i ranije su se za to koristili razni nestandardni paketi koji su binarne fajlove kodirali u niz 7-bitnih karaktera i posle ih na mestu prijema fajla dekodirali u originalni binarni fajl. sve dok to sami želite. Zatim. bilo bi potrebno mnogo više vremena da pošta napusti PC. koji je implementiran u većini današnjih programa za rad sa poštom. osim YUSCII-ja) se ne mogu slati Internet mailom. SMTP server to rešava tako što zadržava korisnikovu poštu sve dok drugi računar nije spreman da ga prihvati. omogućava to kodiranje na standardan način. Internet pošta je pre svega dizajnirana na 7 bitni prenos (prenos ASCII tekstova). da poštu preuzime sa standardnog naloga korisnika na nekom računaru koji je stalno priključen (barem preko e-mail-a) na Internet i ima POP 3 server. a na PC-iju bi ostajala neisporučena pošta. Korist od korišćenja nekog od programa za rad sa poštom na Windows računaru je i ta što možete imati evidenciju o svoj pošti koju primite i pošaljete. Zašto to vaš PC ne bi radio sam u direktnoj komunikaciji sa računarom kome šalje mail? Pre svega. “MIME” je skraćenica od Multipurpose Internet Mail Extensions. njegov računar će koristiti SMTP protokol da isporuči mail vašem POP 3 serveru. tako da bi se slanje pošte otegnulo. Razvojem multimedije stvorila se potreba za uključivanjem dodatnih efekata u mail.Računarske komunikacije Srđan Pantić Za primanje elektronske pošte takav program se služi protokolom POP 3. Problem koji se javlja pri slanju pošte preko SMTP-a jeste mogućnost slanja lažne pošte (fake mail). SMTP nam ne rešava posao. Pošta će čekati na serveru sve dok ga program koji koristite ne preuzme koristeći POP 3 i ne prebaci na vaš PC. a neki nisu sve vreme prisutni na mreži. Ogromna prednost je i potpuno transparentna upotreba naših slova. Za slanje elektronske pošte svi takvi programi za rad sa elektonskom poštom se služe SMTP-om. ulaženjem u program za rukovanje poštom (mailer) i čitanjem pošte u terminal modu. Zašto ne bi vaš program koristio SMTP radi preuzimanja vaše pošte? SMTP radi najbolje kada je računar koji se adresira uvek spreman da preuzme poštu. Da bi potpuno bezbedno koristili i naša slova koristićete standard MIME. SMTP server je veoma neotporan na mogućnost lažnog predstavljanja pri slanju pošte. osim prostog teksta: zvuk. Na kraju. slika. a i u komunikaciji sa Internetom) direktan kontakt se nikako ne bi mogao ostvariti. tako što nakupljenu poštu zajedno pošalje lokalnom SMTP serveru. Inicijalno su za to bili predviđeni drugi protokoli (najčešće FTP). sve ovo važi ako vaš host računar ima direktan pristup Internetu. jer bi vaš računar morao pojedinačno da kontaktira svaki računar i da isporuči korisnikovu poštu. a takvo ograničenje još nije svugde prevaziđeno. Tekstovi koji uključuju i karaktere iznad 127 mesta u ASCII tabeli.

ali oštećena. U hederu poruke se nalazi red sa sledećim sadržajem: Content-Type: text/plain.” Poruka će stići. Pošto ni jedna linija ne treba da bude duža od 76 karaktera ovom metodom se takođe “lome” dugačke linije stavljajući na kraj prvog dela znak “=” kao naznaku da se ona treba nastaviti. Na kraju. charset=iso-8859-1 Ona označava o kom je tipu reč. bez naših znakova.” Ako bi se kojim slučajem pojavio u poruci znak jednakosti on bi bio zamenjen sa “=3D”. To se rešava kodiranjem praznih mesta sa “=20”. Drugi značajni aspekt MIME standarda je da osim kodiranja podataka koje bi SMTP oštetio omogućava standardan način programima za rukovanjem poštom da jedan drugom saopšte koji se tip podataka nalazi u poruci.Računarske komunikacije Srđan Pantić Prva metoda (quoted-printable) se koristi sa podacima koji se sastoje od teksta sa specijalnim znacima i/ili veoma dugačkim linijama. u gornjem slučaju se koristi standardni US-ASCII. Tako bi MIME kodirana poruka koja bi uspešno stigla na odredište bila: “=C6irilica je pre=9Eivela i pored najve=E6ih napora latini=E8ara da je ugu=9Ae. Najznačajniji tipovi su: tekst text image audio video message multipart slike i grafika zvuk film poruka ili delovi poruke više vrsta podataka u jednoj poruci 123 . Ako pošaljemo SMTP-jem sledeću poruku napisanu u CP1250: “Ćirilica je preživela i pored najvećih napora latiničara da je uguše. Base64 se najviše koristi za kodiranje binarnih datoteka u mail čime se izbegava njihovo oštećenje usled ograničenja SMTP sistema. Umesto toga može se koristiti MIME quotedprintable metoda gde će svako naše slovo biti zamenjeno sa “=” i dva heksadecimalna broja koja predstavljaju ASCII vrednost zamenjenog znaka. neki mail sistemi skidaju višak praznih mesta na kraju reda.

bg.13 Primer email-a sa našim slovima po kodnoj strani 1250.bg.ac. Sr=F0an Panti=E6 Slika 4.yu (5. 124 .4.ac.bg.bitnet Message-id: <8FF02A1A0000A0B6@yubgef51.bitnet> Received: from orao. Fri. 10 Nov 1995 00:57 +0200 Received: by orao. Fri.yu) by yubgef51.etf.ac. 10 Nov 1995 00:57 +0200 Date: Fri. 10 Nov 1995 01:00:29 +0100From: epantic@yubgef51.4 Mime-Version: 1.bitnet with PMDF#10165.bg.bitnet Test nasih slova Return-path: <epantic@yubgef51. charset="iso-8859-1" X-Sender: epantic@ubbg.bitnet (Srdjan Pantic) Subject: Test nasih slova To: spantic@yubgef51.etf.Računarske komunikacije From: To: CC: Subj: Srđan Pantić IN%"epantic@yubgef51. Pozdrav svima. Re=E8 je o = kori=9A=E6enju protokola MIME.bitnet" spantic@yubgef51.etf.bitnet> Content-type: text/plain. 10 Nov 1995 00:59:39 +0100 Received: from orao (orao.65/DEC-Ultrix/4.ac.yu by yubgef51.0 Content-Transfer-Encoding: quoted-printable Ovo je test slanja na=9Aih slova po kodnoj strani 1250.yu X-Mailer: Windows Eudora Version 1.3) id AA17209. Fri.bitnet with PMDF#10165.etf.

i Mark Eriksona. i pridošlica na tržištu Netscape 2.0 Za način nabavke programa pogledajte Dodatak B. 125 .14 Eudora Najpoznatiji programi koji rade na ovaj način su Eudora (autori Jeff Beckley.. ima integrisan i dobar POP3/SMTP program za rad sa poštom.Računarske komunikacije Srđan Pantić Slika 4.0. USENET konferencije Najjednostavniji način za praćenje konferencija je upotreba nekog programa za Windows okruženje: Agent ili Netscape 2. do nedavno nepriskosnoven proizvod na tržištu koji postoji i u komercijalnom i u besplatnom obliku. kao i dobar program za praćenje USENET konferencija. Jeff Gehlhaar. dok je Eudora vlasništvo QUALCOMM Incorporated kompanije). Slika 4.15 Netscape 2. koji sada osim najpoznatijeg WWW čitača.

Program za svaku poruku kontaktira sa news serverom i ne zadržava ih. tokom veze sa njom.Računarske komunikacije Srđan Pantić Slika 4. kao i dobar program za praćenje USENET konferencija. tako da nije pogodan za čitanje poruka posle prekida veze. 126 . Glavna karakteristika tog programa je da je dobar za praćenje konferencija na Mreži. ima integrisan i dobar POP3/SMTP program za rad sa poštom.16 Čitanje konferencija iz Netscape programa Netscape dolazi u paketu sa najpoznatijim WWW čitača.

bez obzira što ona jeste Internet servis. Agent je jedini čitač konferencija koji omogućava off-line rad poznat iz rada sa off-line čitačima sa BBS-ova i koji je besplatno dostupan. Uz WWW se često čuju i pojmovi hipertekst i hipermedija. U hipertekst dokumentu ako želite još informacija o pomenutom predmetu. generalno se postavlja adresa news servera. Veoma slično kao fusnote u knjigama . ime. u kojima je naziv poruke.17 Čitanje konferencija iz Agenta Program koji omogućava maksimalnu uštedu vremena i novca prilikom čitanja konferencija na Mreži je Agent. U stvarnosti. podaci o korisniku (email adresa.Računarske komunikacije Srđan Pantić Slika 4. Veliki deo poruka je često “šum”. kao i opciono adresa najbližeg SMTP servera za slanje pošte. WWW bi se mogao opisati kao skup usluga za pristup multimedijalnim. odnosno poruke bez korisnog sadržaja. na osnovu kojih se onaj ko čita poruke može odlučiti da li će poručiti i celu poruku.osim što možete dobiti referencu skoro 127 . Za način nabavke programa Agent i Netscape pogledajte Dodatak B. kod WWW “dodatni detalji” su najčešće potpuno drugi dokumeti. nagla ekspanzija WWW (i mnogi kažu i samog Interneta zbog toga) dovela je do toga da mnogi poistovećuju sam Internet sa WWW. On omogućava da se pokupe hederi poruka. prezime. WWW Šta je to WWW Svetska mreža ili WWW zaslužuje poseban opis. Prilikom konfigurisanja čitača. već i od različitih autora. Ipak. često ne samo i geografski veoma udaljeni. obično možete "samo da kliknete na njega" da bi ste pročitali dodatne detalje. distribuiranim bazama podataka. Prednosti hiperteksta su uglavnom široko poznate. eventualno potpis koji treba da se kači uz svaku poruku). koji je dostupan i kao besplatan program i u komercijalnom izdanju. kao i podaci o autoru i dužini poruke.

WWW prezentacije se pišu u jeziku HTML. To je ma koji medijum koji može pokazivati na ma koji drugi medijum.). fajl na Gopher serveru. URL (Uniform Resource Locator) se odnosi na format korišćen na internet mreži da bi se tačno locirao neki resurs. zbog protokola koji se koristi pri pristupu i radu sa WWW-om) se adresira preko URL adrese. telnet..html"> Alenin</a></center> <hr> </body> </html> Slika 4.html"><u>Sta ima novo na mrezi</u></a></h2> </center> <hr> <h2>Glavni organizator: Predrag Supurovic</h2> <hr> <center>HomePage izvodjac:<a href="alenin. 128 . Praktično. animaciju. To ne mora biti neki fajl. fajl na WAIS serveru.. zvučni zapis. home page) te firme ili pojedinca na WWW. gopher. Sa URL adresom se zapravo može adresirati ma koji servis.18 Pimer jednostavnog HTML dokumenta Iz WWW prezentacija možete koristiti i druge servise Interneta. Jezik kojim se opisuje pristup WWW dokumentima naziva se Hyper Text Markup Language (HTML).gif"> TEXT=#000000 link=#000066 vlink=#808080 alink=#ff0000 <center> <table border=5> <td> <h1>SOUTH EUROPEAN TEAM NETWORK</h1> <tr> <td align=right> <h3> Udruzeni BBS-ovi Balkana </h3> </table> <p> <table border=5> <td> <a href="setnet.html"><IMG SRC="SetPROB.domen[:port]/putanja/ime_fajla Gde je tip jedna od sledećih usluga: • • • • file.Računarske komunikacije Srđan Pantić trenutno! Hipermedija je nadskup hiperteksta.gif"></a> <tr> </table> <h2><a href="konf. Jedan WWW server (često se naziva i HTTP server. WAIS. fajl na lokalnom računarskom sistemu ili fajl na anonimnom FTP serveru. to znači da iz tekst dokumenta možete pozvati sliku. Opšti format je: tip://host. <title>SETNet</title> <body BGCOLOR=#C0C0C0 BACKGROUND="setbcg2. fajl na WWW serveru. http. preciznije mesto gde se ona nalazi. na Internetu nazivaju matičnom stranom (eng. ili možete ostvariti neku drugu kombinaciju tih medijuma. <a href="news. URL daje tip usluge koja se koristi (na primer FTP) i putanju do fajla koji se traži. na ma kom čvoru u mreži. već i neka usluga interneta (na primer: ftp. WWW prezentaciju neke firme ili pojedinca.html"><u>Konferencije na SETNetu</u></a>.

Danas nema kompanije prisutne na Internetu koja nema svoju hipermedijsku prezentaciju. pristup preko telneta udaljenim računarima. potrebno je da koristite WWW čitač (eng. Prednosti su očigledne: troškovi ovakvih prezentacija su minimalni (pogotovo ako ih poredite sa troškovima klasičnih prezentacija: plaćanje osoblja. Takvi linkovi su označeni svetlije u HTML dokumentu i kliktanjem na njega ćemo aktivirati navedenu uslugu: pročitaćemo udaljeni HTML dokumenat. browser). čitanje news grupa. Samo zamislite i budite uvereni da to negde postoji. iznajmljivanja WWW servera i drugo.. Rad WWW se zasniva na klijent-server modelu. preneti fajl (FTP) i drugo. nudi konsalting. omogućava se direktan pristup sloju potrošača sa većom platežnom moći. news. predstavlja turistička ponuda. prikaz filma. WWW čitači Da bi ste mogli da gledate WWW prezentacije. aktivirati zvuk.Računarske komunikacije • • Srđan Pantić telnet. Danas postoji veliki broj čitača.19 Netscape 2.0 129 . prospekata i drugog).. Pregled prezentacije se ostvaruje sa drugog (klijent) računara sa čitačem HTML dokumenata. otvoriti vezu za interaktivni rad na drugom računaru (telnet). film. dovući sliku sa drugog mesta. muzika. Zbog toga ne treba da iznenadi da je nastala čitava industrija pisaca HTML dokumenata. Mora postojati WWW server na kome je smeštena prezentacija koju želimo da pogledamo. knjiga. kupuje.. Bez obzira da li se nešto prodaje. koktela. Slika 4. ali je bez sumnje najpoznatiji proizvod firme Netscape..

Marc Andressen sada vredi oko 287 miliona američkih dolara.Računarske komunikacije Srđan Pantić Oni kojima ime Netscape ništa ne znači bi trebalo da pročitaju vest objavljenu u listu “The Boston Globe”. 130 . kao i razne dodatke. Kao posledica toga. I sam Microsoft je pokušao da nadoknadi zaostatak u Internet utakmici kupovinom Netscape-a. koji je i danas dostupan . novembra 1995. Reč je o vlasnicima najpopularnijeg WWW klijenta na svetu . Linux i druge platforme.Netscape. Microsoft Internet Explorer. Najtoplija preporuka za izbor WWW čitača je dakle Netscape. godine.NCSA Mosaica. Često i najpopularniji čitači (čitajte Netscape) sami postavljaju ekstenzije jezika HTML. On postoji u verzijama za Windows 3. Ako vam sada ime firme deluje poznatije. Slika 4. Na strani 61 objavljena je kratka vest o tome da su vlasnici deonica kompanije “Netscape” probili sve granice u brzom bogaćenju. dok recimo 24-vorogodišnji student računarskih nauka. to samo učvršćava prednost takvog čitača nad drugima. od 18.20 Microsoft Explorer 2. servisi poput bezgotovinskog plaćanja. u pravu ste. koji će po mnogima diktirati tržište WWW čitača. godine to je verzija 3). A reč je o kompaniji koja je izašla na tržište pre samo dve godine.1x (kada ne podržava jezik javu). Naravno.napravio svoj WWW čitač današnji drugi igrač na tržištu koji se dobija potpuno besplatno. Windows 95. Microsoft je na osnovu prvog WWW čitača na svetu . Tržište je prava reč. koja još uvek grca pod dugovima. Prilikom izbora WWW čitača potrebno je obratiti pažnju na to da čitač podržava sve osobine definisane aktuelnom verzijom HTML standarda (u februaru 1996. Tako je koosnivač kompanije Jim Clark postao dolarski milijarder. ali baš tu Netscape igra značajnu ulogu. kupovine preko WWW i raznih transakcija usko zavise od čitača i njihovih sigurnosnih osobina. postoje i mnogi drugi čitači koje nude razni on-line servisi (često kao deo paketa) i drugi. koja dizajneri često koriste da bi učinili svoja mesta atraktivnijim i da bi ih što više ljudi posetilo. ali je odbijen. poput ekstenzije jezika java (SUN-ov proizvod koji treba da omogući veću dinamičnost WWW prezentacija) i drugo. jer mada je korišćenje većine WWW čitača besplatno.0 Osim ova dva igrača. Ovakav vrtoglav rast deonica je doduše posledica globalne histerije oko Interneta. ali i koja ima skok cena deonica nezabeležen na tržištu.

html ETF Beograd http://zmaj.html prezentacija časopisa “Računari” najbolja prezentacija univerziteta najbolja komercijalna prezentacija izložba karikatura spisak hostova na Yu-internetu prva sportska prezentacija Yu slova Zoran Vasiljević Goran Opačić Srđan Pantić Paja Peković Mališa Hristodulo Mikica Kocić Za one sa pristupom do Interneta. Pariz.yu/htbin/g/vesala najbolja prezentacija fakulteta O česmama Beograda Igra vešala FON Beograd http://fon.yu/wells/cesme.ac.html Dragan Sretenović ETF Beograd http://zmaj. kao što je Lynx.ac. Postoje i čitači orjentisani terminal modu.yu/web/beograd/racunari/racu nari.yu/sigraf/aca/izlozba.org/Musees/Louvre 131 Opis Prezentacija UN Britannica u on-line izdanju Muzej Luvr on-line .bg. lista nekih zanimljivih mesta na Mreži Organizacija Kongresna biblioteka SAD Ujedinjene nacije Enciklopedija Britannica Luvr.loc.ac.ac.yu/web/beograd/otc/otc.yu/~malisha/yu-inthtml/INDEX.ac.html Univerzitet u Novom Sadu http://unsindy.paris.bg. naYu internetu.eb.bg.Računarske komunikacije Srđan Pantić Mnogi koji imaju vezu sa Internetom na malim brzinama nalaze da je rad sa WWW previše spor ako učitavaju slike (koje su često velike) i zato krstare (surfuju) WWW isključujući automatsko učitavanje slika.bg.fon.etf.bg.bg.yu/serbian/sport/sport.bg. Organizacija URL Opis Autor ETF Beograd http://zmaj.html FON Beograd http://osmeh. koje možete pokrenuti sa UNIX naloga.ac.html RCUB http://bucc.bg.yu/ FON Beograd http://fon.ac.etf.com http://www. tako je barem u svetu.fon.gov http://www.ns. Francuska URL http://www.ni. godine. spisak najinteresantnijih prezentacija iz februara 1996.etf.tmf.un.fon. trenutno ni mi ne zaostajemo mnogo na tom polju.org http://www.ac. Srećom. Prva poseta Glavni problem na WWW je njegovo obilje.ac.html TMF Beograd http://vesta.rcub.yu/Etf/Etf-eng/ETF.html Sigraf Niš http://ban.ac.junis. Da ne bi ste mnogo lutali.yu/stuff/mikica/yuhttp.

koji je. na njihov prenos mrežom i ponovno “sastavljanje” na odredištu. osim informacija i adresu odredišta. Namenjen je korisnika. od pojedinaca do preduzeća i poslovnih sistema. radio. koje se razlikuju po ceni. tako da u slučaju prekida jednog spojnog puta. To se posebno pokazalo za vreme sancija UN prema SR Jugoslaviji kada je na osnovu sankcija i prema nauci. Svaki paket nosi. Sam projekat je jako kasnio sa realizacijom i prvobitno predviđen broj priključaka (424 za Srbiju i 16 za Crnu Goru) je veoma brzo postao nedovoljan. Tada je jedina komunikacija naučne zajednice ostvarivana preko JUPAK-a. ali je izlazna brzina (komunikacija sa svetom) svega 9600 bit/sek. a primećuje se kao nailazak jedne grupe slova. pa onda 132 . paket se prosleđuje bez zadržavanja. Mreža je zasnovana na komutaciji paketa. da bi 1994. na osnovu izuzimanja poštanskog saobraćaja iz paketa sankcija. na osnovu politike cena PTT`a) i pri tome se naplaćuje • količina prenetih podataka. koja je aktivna još uvek u trenutku pripreme ove knjige (februar 1996. Dosta dugo. Osnovna mana pri radu sa paketnim mrežama je kašnjenje u radu sa njom. Mreže za prenos podataka komutacijom paketa Prve mreže sa komutacijom paketa su razvijene 1960.Računarske komunikacije Srđan Pantić JUPAK Razvoj JUPAK je skraćenica od “JUgoslovenska PAKetna mreža”. “paketni efekat”. To je tkz. godine počivao na JUPAK-u. Paketi su fiksnog formata. skoro dve godine su preko JUPAK-a firme i pojedinci ostvarivali kontakt sa inostranstvom. Maksimalna brzina povezivanja sa JUPAK-om je do 64000 bit/sek. • vreme korišćenja virtualnih kanala. JUPAK bio jedino pouzdano i sigurno sredstvo komunikacije sa svetom. Tarifiranje unutar JUPAK-a je u principu nezavisno od rastojanja (mada postoje zone udaljenosti.). JUPAK nikada nije bio predstavljao je zajednički projekat jugoslovenskih PTT organizacija. u vreme SFRJ. S pravom se zato može reći da je najveći deo domaćih računarskih komunikacija sve do 1996. koja je posledica korišćenja paketa. godine omogućena razmena pošte nacionalne akademske mreže sa Internetom. U trenutku uvođenja JUPAK je bio veoma značajan jer je nudio povezivanje po nižim cenama od korišćenja javne telefonske mreže. prekinuta BITNET veza ETF-a Beograd (i tadašnje nacionalne mreže zasnovane na IBM-ovom računaru YUBGSS21 koji je služio kao nacionalni čvor za BITNET i vezi sa DECNet mrežom preko ETF-a Beograd). svaka republika centralizovan i najširem krugu Razlog za formiranje JUPAK-a je bio omogućavanje pouzdanog prenosa podataka u okviru zemlje i sa inostranstvom pomoću specijalizovane mreže za prenos podataka. Paketne mreže omogućuju veliki broj alternativnih puteva (zavisno od spojnih puteva). u cilju razvijanja javne nacionalne mreže za prenos podataka. Pošto je bivše SFRJ nabavila opremu od različitih proizvođača. Za JUPAK je jako dugo vladalo (i još uvek vlada) veliko interesovanje firmi. pre svega zato što je pre uvođenja Interneta. • brzina kojom se mogu prenositi podaci pristupnim vodovima do mreže. Mreža sa komutacijom paketa se zasniva na razbijanju podataka koji se prenose u pakete. komunikacija je još moguća drugim spojnim putevima (ako ih ima). Projekat je razvijen 80-tih godina. Čim dospe u neki čvor. godine u RAND korporaciji u okviru vojnog projekta SAD za izradu pouzdanog sistema za prenos govora.

Usluga prenosa datagrama. jer joj se uloga mahom svodi na prenošenje podatka od korisnika do udaljenog sistema i obrnuto. koristi se za prenos kratkih poruka. Mreže sa komutacijom paketa pružaju tri osnovne vrste usluga: 1.25 terminala sa brzinama prenosa: • • • • • • 2400 bit/s 4800 bit/s 9600 bit/s 19200 bit/s 48000 bit/s 64000 bit/s 2. ali nije pogodan za prenos poruka koje ne mogu da stanu u sam paket. osim ako ne pretražujete neku udaljenu bazu podataka. dok su prva dva načina pristupa zbog visoke cene (i nemogućnosti dobijanja slobodnih parica) 133 . koristi se za prenos poruka većih od paketa. To je slučaj kada se koristi usluga virtualnog kanala za uspostavljanje veze. loše strane paketnih mreža su što su skupe. od računara korisnika i udaljenog računara (što obično. Prilikom rada se angažuje dosta resursa. Na taj način se olakšava komunikacija između različitih sistema. Pored kašnjenja.Računarske komunikacije Srđan Pantić izvesne pauza do sledeće grupe. Mreža se brine za redosled isporučivanja paketa. switched virtual circuit). recimo Dialoga ne učestvuje značajno u ceni) i telekomunikacioni kanal (koji jeste skup). Virtualni kanal može biti stalan (eng. bez razlike. Tako da ravnopravno možete prenositi i tekstove i binarne datoteke. Načini pristupa Osnovni cilj JUPAK-a je bila izgradnja mreže centara i komutatora koji bi omogućili pristup korisnika preko 1. Direktnog pristupa sinhronih paketskih X. Pristup asinhronih terminala preko javne komutirane telefonske mreže (PSTN) sa brzinama prenosa: • • • • • 300 bit/s 1200 bit/s 2400 bit/s 9600 bit/s 14400 bit/s Za obične korisnike najinteresantniji je pristup modemom (3) preko javne komutirane telefonske mreže. Usluga prenosa virtualnim kanalom. Direktnog pristupa asinhronih terminala sa brzinama prenosa • • • • • • 300 bit/s 1200 bit/s 2400 bit/s 4800 bit/s 9600 bit/s 19200 bit/s 3. Pozitivna strana paketne mreže je što je za korisnika potpuno transparentna. 2. permanent virtual circuit) ili komutiran (eng.

tako da vam se lako može pristupiti preko JUPAK mreže. Niša. ali moguće je sklopiti pretplatnički ugovor za korišćenjem komutiranih priključaka. Novog Sada. već se svakom pretplatniku daje broj telefona odgovarajućeg ulaza. dok se kod komutiranog pristupa samo može zvati preko JUPAK mreže. Prednost direktnog priključka se pre svega ogleda što se stalno prisutni na JUPAK-u. Za Beograd. modemski ulaz je na broju 235-11050.Računarske komunikacije Srđan Pantić uvođenja parica manje interesantni. Za sve informacije možete se obratiti na adrese: Direkcija za TT saobraćaj Sektor za telegrafski saobraćaj i prenos podataka Tel:011-333-139 ili 011-339-147 Telefax: 011-627-423 Sektor za TT saobraćaj TP "Novi Sad" Tel:021-26878 ili 021-51479 Telefaks 021-52-973 Sektor za TT saobraćaj TP "Niš" Tel:018-49-425 ili tel:018-24-343 Telefaks:018-54-382 Sektor za TT sabraćaj TP "Kragujevac" Tel:034-34-441 Služba za TT saobraćaj TP "Užice" Tel:031-47-947 DIREKCIJA ZA RAZVOJ I INVESTICIJE Sektor za razvoj Tel:011-335-537 ili 011-320-583 Telefaks:011-626-795 134 . Da bi ste postali pretplatnik JUPAK mreže potrebno je samo da uputite zahtev za uključenje na mrežu i to na sledeću adresu: JAVNO PREDUZEĆE PTT SAOBRAĆAJA "SRBIJA" Direkcija za TT saobracaj Sektor za telegrafski saobraćaj i prenos podataka 11000 Beograd Takovska 2/III Slobodnih direktnih priključaka već dugo nema na tržištu. Kragujevca i Užica. Ili da koristite usluge javnih JUPAK kabina koje plaćate poput javnog telefona. Modemske ulaze pošta ne stavlja na javni uvid. Načini korišćenja Da bi ste mogli da koristite usluge JUPAK-a potrebno je da budete njegov pretplatnik. Mane direktnog priključka su u većoj ceni i teškom dobijanju. Jedine takve kabine se nalaze u Glavnoj pošti u Beogradu. pošto slobodnih kapaciteta nema. Takovska 2. koristeći direktni priključak ili komutirani priključak (dial-in preko modema). Modemski ulazi u JUPAK mrežu postoje na teritoriji Beograda. bilo lično ili preko firme čije usluge onda koristite.

a možete upotrebiti i STAT (status veze). Korisnik se mora prethodno identifikovati sa 6 alfanumeričkih karaktera. Važno je napomenuti da je NUI "nevidljiv" za korisnika.28 Značenje 01 05 0B 13 43 OCC NC NA ERR NP Pozvani računar je zauzet Zagušenje mreže Pristup nije dozvoljen Lokalna greška Nepostojeći broj Adresiranje 135 . i da bilo manuelno ili HAYES-ovim komandama uspostavi vezu sa odgovarajućim telefonskim brojem. tj.25 i X. s tim da prvi bude slovo.28 (ove kodove ćete dobiti kada zovete modemom javni JUPAK ulaz) korisnike. PAR? (lista parametara). odnosno njegov NUA (više o tome kasnije). u vidu alfanumerički niz od 6 znakova koji je povlakom odvojen od adrese čvora na nekoj paketnoj mreži koji zovemo . kao i značenje Kod greške za X. obradićemo Dial-in pristup JUPAK-u Korisnik koji pristupa JUPAK mreži na ovaj način mora da ima odgovarajući modem CCITT preporuka V. vraćate se komunikaciji. Parametri veze pri tome trebaju da budu 7N1. Dobijate JUPAK prompt u vidu zvezdice. sistem ga ne vrać kao eho.22 ili V. Primer poziva sa korišćenjem usluge identifikatora korisnika bi bio: *Nxxxxxx-11110010024 gde je N oznaka za identifikator korisnika (NUI) i piše se isključivo velikim slovom. Posle izvršavanje svake od njih. SET (postavljanje parametara). INT (slanje break paketa). kao najvažnije. Kada se na ekranu pojavi zvezdica. osim CLS. Čim se veza uspostavi možete da radite sa udaljenim sistemom. Ako tokom veze budete morali da prelazite u kontrolni mod. Po uspostavljenoj vezi sa PAD uredjajem korisnik na svom monitoru dobija poruku: welcome to jupak network* Važno je napomenuti da ova kategorija korisnika da bi uputila poziv ka nekom računaru mora obavezno da koristi uslugu identifikatora NUI (Network User Identificator).25 Kod greške za X. Najvažnije (i najčešće) greške su grupisane u tabeli.Računarske komunikacije Srđan Pantić Služba za paketsku komutaciju i prenos podataka RJ Telegraf "Beograd" Tel:011-543-014 ili 011-2351-553 ili 011-347-466 Telefaks:011-2351-872 Kao najinteresantniji način pristupa za širi krug korisnika. Ova identifikacija se dogovara sa PTT administracijom i tek po uspostavljanju identifikatora (NUI-a) korisnik može da koristi JUPAK mrežu. RESET (resetovanje virtualne veze). što je različito od većine drugih sistema. korisnik može da unese svoj identifikator i broj sistema koji zove. t. Pri radu sa JUPAK-om može se desiti da se prijavi i neka greška. Veza se prekida sa komandom CLR. xxxxxx -je sam NUI.22 bis.j. PAD-om.NUA (Network User Address). to ćete učiniti sa Ctrl P. gde su date uporedne vrednosti za X.

Ako bi zvali iz neke druge mreže.Data Network Identification Code) koga čine četiri cifre i broja čvora u mreži. NUA (Network User Address). univerziteti i drugi sa mnoštvom usluga. predviđeno je dodeljivanje potrebnog broja DCC-a toj zemlji. baze podataka. čiji je broj unutar JUPAK-a 11110002060. Šta se može naći na svetskoj paketnoj mreži Bez obzira što je zenit paketnih mreža prošao i što one uzmiču pred Mrežom svih mreža -Internetom. ako se zove unutar zemlje. Prve tri cifre DNIC-a uvek označavaju zemlju (DCC .Računarske komunikacije Srđan Pantić Adresiranje u paketnim mrežama se zasniva na međunarodnom planu numerisanja za javne mreže (preporuka X. Lista DNIC-a za neke zemlje je data u donjoj tabeli Država Naziv mreže DNIC Australija Austrija Bugarska Francuska Grčka Italija Izrael Japan Jugoslavija Južna Afrika Kanada Kanada Kina Mađarska Nemačka Rusija SAD SAD SAD SAD Španija Švajcarska Švedska Velika Britanija Velika Britanija AUSTPAC DATEX-P BULPAC TRANSPAC HELPAK ITAPAC ISRANET DDX-P JUPAK SAPONET-P DATAPAC INFOGRAM PKTELCOM DATEX-L DATEX-P IASNET ADP-AUTONET TYMNET COMPUSERVE SPRINTNET NID TELEPAC DATEX BTI IPSS BT PSS 5052 2322 2841 2080 2022 2222 4251 4401 2201 6550 3020 3028 4602 2160 2624 2502 3126 3106 3132 3130 2141 2284 2401 2341 2342 Pozivna adresa se. NUA se sastoji od broja mreže (DNIC . Na osnovu njega se omogućuje identifikacija pojedine zemlje s kojom se uspostavlja veza. P je zapravo broj koji označava “izlaz” iz neke mreže. Na taj način se identifikuje do 10 mreža unutar jedne zemlje. sastoji samo od broja čvora unutar mreže. U JUPAK-u je. kao i javne mreže unutar te zemlje (unutar jedne zemlje može biti više mreža) i na kraju čvora unutar zemlje. i dalje su na paketnim mrežama prisutne mnoge institucije. ako bi zvali UBBG. paketna mreža je skupa i najveći deo sistema prisutnih na paketnoj mreži su komercijalni sistemi.Data Country Code). On je izrađen da bi se olakšalo povezivanje mreža na međunarodnom nivou. banke. Četvrta cifra u DNIC-u određuje mrežu (ili uslugu) unutar zemlje. to 6. 136 . za razliku od većine drugih paketnih mreža. Najčešće je to 0.121). Tako bi. Za slučaj da neka zemlja ima više od 10 mreža. čije usluge nisu besplatne. Međutim. naveli samo 11110002060 za poizv sa drugog računara unutar JUPAK-a. Svaki čvor na svetskoj mreži ima jedinstvenu adresu. recimo iz BULPAC-a tada bi njegova adresa bila P2201 11110002060.

Najveći broj sistema na paketnoj mreži ne dozvoljava slobodan pristup svakome. dok su retki globalni outdial brojevi omogućavali da preko paketne mreže pozovete bilo koji BBS ili sistem na svetu. Obično su bili limitirani na određenu oblast. neki su tako uspevali da preko SAD iz Beograda dobiju Sezam u Beogradu. Zanimljiva mesta na paketnim mrežama se nalaze u donjoj tabeli NUA 6228475212574 62422450134 6242265000106 6208057040540 631106030002007 623421230012011 622284681140583 6310690157800 6311020200202 Tip sistema BBS BBS BBS chat i mail on-line baza podataka on-line baza podataka on-line baza podataka on-line sistem on-line sistem Naziv sistema Pegasus.Računarske komunikacije Srđan Pantić Jedna od najomiljenijih usluga na svetskim (preciznije američkim) paketnim mrežama je bilo korišćenje outdial-ova. ali globalni outdial-ovi su obično brzo zatvarani ili stavljani pod lozinku. Francuska Darthmounth College Library. postoje mesta gde se može ući slobodno. Norveška QSD. Norveška Portacom. Ipak. Outdial-ovi su bili čvorovi na paketnoj mreži koji su imali svoju adresu i koji su pružali usluge korišćenja izlaza modemom u javnu telefonsku mrežu. Danas su na žalost i lokalni outdial-ovi van javne upotrebe. da bi se onemogućile zloupotrebe. SAD Dialog Merit BIX CompuServe 137 . čak iako nema priključak na paketnu mrežu. Švajcarska Bergen BBS.

ipak pročitajte osnovna pravila ponašanja. uostalom). pošto ga “prespavate”. nikako kao nametanje stavova. između ostalog. Pri takvim oštrim raspravama je veoma lako nekoga povrediti. dobar savet je da ne reagujete odmah (“na prvu loptu”). objavljenog na USENET-u. ili bar nisu skloni takvim žestokim raspravama. a to važi i za Mrežu.. kao i na osnovu iskustva samog autoara. ili moguće milioni ljudi širom sveta (ako pišete na engleskom u neku od USENET konferencija). kroz računar. Neki delovi ovog poglavlja su nastali preradom teksta Chuq Von Rospach. Zlatno pravilo pri pisanju poruka je da nikada sagovorniku ne napišete nešto što ne bi ste hteli da mu ponovite u lice pred sobom punom ljudi. obično su pomirljivijih stavova nego na Mreži. 138 . A Primer on How to Work With the USENET Community. Ako ste uznemireni i/ili ljuti nečijim iznetim stavom. tako i na Mreži zapravo važe ista pravila. da ne bi ste dobijali dosta odgovora na svoje poruke.. Oko bontona na Mreži. seksističkih i drugih napada. Sačekajte malo. Druga strana. Nemojte zaboraviti da komunicirate sa ljudima Pošto se komunikacija sa drugima odvija preko mreže. Isti ti diskutantni. pogotovo kada je reč o raspravama na Internetu. bez obzira da li se radi o pisanju poruka na nekom BBS-u. ako pišete u Yu Internet konferencijama . Uostalom. Ne toliko oko njene primene na svim sistemima. Tako. ali se ogorčeno vode rasprave oko pravila ponašanja na Internetu. ili još bolje ostavite da odgovorite na njega sutradan. veoma je lako zaboraviti da su ti “drugi” zapravo živi ljudi. i često ista rešenja. kada se konačno sretnu uživo. Do toga. Jedna strana zahteva apsolutnu slobodu mišljenja. Kao i u realnom životu. svaka sredina raspolaže prilično efikasnim metodama pritiska na one koji se neuklapaju u pravila ponašanja. vlada veoma podeljeno mišljenje. ali većina stvari je ista. Rasprave na Mreži su zato često mnogo netolerantnije i lakše eskaliraju do mnogo žešćih svađa nego kada bi se razgovor odvijao “uživo”. ali kompromis nije na pomolu. na srpskom jeziku poruke će verovatno pročitati i mnogi drugi širom sveta koji ih prate). verskih. državne pogotovu. zaštite autorski prava i drugog. tražeći da Internet (preciznije USENET i druge konferencije koje se Internetom prenose. koji se prenose u mnogim zemljama. Od prirode sistema na kome poruke pišete to mogu biti hiljade ljudi iz naše zemlje (ako poruke pišete na SezamNet-u sigurno. već zbog načina na koji ste to izneli. shvatite samo kao preporuku. u kojima Vas drugi korisnici kritikuju ne zbog onoga što ste napisali (kritika nekog stava je uvek bolja od ravnodušnosti. ima istine u stavu i jednih i drugih.* sistem konferencija. Svaki sistem ima neke svoje specifičnosti. Oštre reči stvaraju više problema nego što ih rešavaju. jer se podrazumeva da vlasnici privatnih sistema mogu da nametnu svoja pravila. nacionalističkih.yu. dolazi i zbog toga što se većina diskutanata nikada uživo zapravo nije ni srela. on-line sistemu ili USENET-u. ili kako se popularno još kaže Netiquete. Kao i uvek. Tako da iznošenje mišljenja o pravilnom načinu ponašanja pri komunikaciji sa drugima na Mreži.Računarske komunikacije Srđan Pantić Netiquete Namena ovog poglavlja je da pruži osnovne predstave o ponašanju na Mreži. koji je po mnogima jedini medijum van nečije kontrole i cenzure. Uvek kada pišete poruku treba da imate na umu da će Vaše reči čitati mnogo ljudi.) ostane van bilo čije cenzure. pak grčevito zahteva prisustvo državnih i međunarodnih kontrola (čitati kao cenzura) na Internetu u ime zaštite korisnika od rasističkih. razgovori na IRC-u.

Kada odgovarate na nečiju poruku. Zato uvek gledajte da svoj stav iznesete što je kraće i preciznije moguće. Pazite šta iznosite o sebi i o drugim osobama Kada god nešto napišete. o sebi ili nekim drugim osobama. Odgovaranje na nečiju poruku Kada odgovarate na nečiju poruku pravila dobrog ponašanja nalažu da se prvo navede na čiju poruku odgovarate (replicirate). tako da je potrebno navesti na čiju poruku odgovarate (o čemu većina news čitača i uopšte off-line čitača. ako slučajno dođe do nekoga pogrešnog. Bolje da imate na umu da najverovatnije hoće. To može biti zbog toga što softver instaliran na sistemu koji on administrira ne radi korektno. manje će se ljudi truditi da ih pročita. Mirnim obraćanjem ćete pre postići ono što želite i dobiti njegovu saradnju.. Na taj način ćete privući više pažnje. Ma o čemu da se radi. ili njegovog sistema. pogotovo ako na poruku odgovarate sa zakašenjenjem. Zato je dobar običaj da u svoju poruku uključite deo teksta na koji odgovarate. možda. želeli da ne pročitaju ništa od onoga što ste izneli. Nemojte korisnika kriviti administratora sistema za ponašanje njegovih Ponekad ćete biti u prilici da kontaktirate administratora nekog sistema zbog nečega što se tiče njega. kolege sa posla. više ljudi će čitati Vaše poruke. nego napadom. da li ta informacija može da naškodi Vama lično ili nekom drugom. 139 . Mnogo ljudi jednostavno ne čita dugačke poruke i preskače ih. imajte na umu da će to pročitati još mnogo drugih ljudi. često je veoma teško drugima da razumeju na šta se pozivate ili šta kritikujete. To može da uključuje neoprezno iznošenje stavova o šefu. prijatelji prijatelja. ali kada odgovarate u Internet konferenciji lanac poruka je veoma teško održati. ☛ Što su duže poruke. a ne citirate deo teksta na koji se osvrćete. pošto će retko ko ponovo zatražiti tu poruku (ili možda ta poruka više neće biti dostupna). rođaci. jednom rečju da sve što iznesete može da dođe i do onih za koje bi ste. Budite kratki Izbegavajte jako duge poruke (u žargonu ih često nazivaju “čaršafima”). Administrator sasvim moguće nema ideje o kom problemu se radi. ili možda zato što želite da se žalite na ponašanje nekog njegovog korisnika. budite pristojni i mirno iznesite razlog obraćanja. nelegalnim aktivnostima u koje je neko bio uključen i još mnogo toga. s tim što ćete ga označiti posebno (najčešće izdvajajući ga uvođenjem znaka za citat u prvoj koloni citiranog teksta. I da među njih spadaju Vaši prijatelji.. Zato dobro razmislite pre nego što napišete nešto lično o sebi ili nekom drugom. Na nekim BBS-ovima i on-line sistemima softver će se sam brinuti o tome. preciznije. profesorima. mada su prisutne i druge mogućnosti).Računarske komunikacije Srđan Pantić ☛ Nikada sagovorniku nemojte da napišete nešto što ne bi ste hteli da mu ponovite u lice pred salom punom ljudi. najčešće je zna za citat “>”. sama vodi računa) i citirati deo poruke na koji odgovarate.

a kada će (i da li će) još se ne zna.bale. a i manje ćete davati povoda svojim sagovornicima da Vas kritikuju zbog toga. samo da podsetite na šta replicirate.. Po potrebi. U diskusijama Vas tako predstavlja ono što sami napišete. Pisanje je umetnost i zahteva vežbu. radi li neki Interner provajder? Xm. EuroNet Jugoslavija još nije startovao. za kraj meseca i početak sledeĺeg (verovatnije) se očekuju lepa iznenađenja. razmenom istog UUCP-jem sa svetom.2.Računarske komunikacije Srđan Pantić ================================ Sezam. inače veoma zgodan izgovor za sagovornika koga ste činjenicama doterali uza zid je da se obori na Vas zbog neke pravopisne greške. To može dovesti samo do toga da ljudi imaju loše mišljenje o Vama. ali pošto ona još uvek ide preko JUPAK-a. Nemojte zaboraviti da ćete sasvim moguće pre ili kasnije doći u kontakt sa ljudima koju su o Vama već formirali neko mišljenje na osnovu onoga što su pročitali od Vas. Ipak. možete imati više delova citiranog teksta.1 Citiranje poruke na Sezam Pro-u Pri tome pazite da ne odete u drugu krajnost. a ne zbog onoga što ste izneli.528.535. Potrudite se da pišete poruke sa što manje pravopisnih grešaka. više o tome malo kasnije).535) Pon 12/02/1996 00:10. imaćete problema da je dobijete. Tako da je dobro da se trudite da nikada ne pišete nešto za šta bi ste kasnije više voleli da nikada niste napisali. Obično se citira par redova teksta. Uostalom. već po tome kako su ga oni upoznali. a još više kada je komentar citata besmislen ili je znak za smeh (“:)”. Sub 10/02/1996 21:13 ---------------------------------------------------------------> Kako se ljudi snalaze sa email-om. tako da kada Vam nečija pomoć bude stvarno trebala. vređanjem i nipodaštavanjem sagovornika. Forma je takođe veoma bitna. BK MR Systems nude email. lako ćete stvoriti odbojnost prema sebi. pročitajte o tome u mom članku :) ------------------------------------------------.535-Primer 6. . većina je vezana za akademsku mrežu. spantic (2. Upotreba opisnih naslova 140 . time će one biti lakše za čitanje. U raspravi ćete retko koga impresionirati vikanjem. 720 chr Odgovor na 2. Što je mišljenje lošije. da citirani tekst bude duži nego sama Vaša replika. Poruke su ogledalo onoga ko ih piše Opšta preporuka svima koji pišu poruke je da se trude da ih pišu argumentovano. Pitanja. Ako nekoga vređate na Mreži. Najomrznutija stvar na Mreži je citiranje celih poruka na koje se replicira. to nije i pouzdano rešenje. teže ćete ga promeniti. jer ljudi sude o nekome ne po tome kakav je on u stvari.

razno. Budite upoznati sa konferencijom pre nego što u nju nešto napišete. što ni iz daleka nije kompletna lista znakova.Računarske komunikacije Srđan Pantić Na mnogim sistemima (Internetu pogotovo) se koriste naslovi u kojima se poruka opisuje. Najčešća greška početnika je što čim se učlane na neki sistem ili dobiju pristup Internetu počnu da pišu poruke. “nasmešena lica” (eng. Smatra se za veoma loše ponašanje ako ponavljate svoju poruku u više konferencija. Pravilno obraćanje Kada upućujete poruku dobro razmislite kome je ona namenjena. Ako. bes.štampači na sistemu SezamNet. Recimo da pošaljemo poruku u konferenciju prodaji. kao što znači opis “Prodajem GOLF 3. Tako da su pogrešne interpretacije sadržaja poruka veoma moguće. Dužina opisa je ograničena i sam opis ima smisla jedino ako je kratak i sažet. na primer) jeste navođenje da je jako mnogo opisa poruka besmisleno i da ne odgovara porukama. Čest argument na sistemima gde opisi nisu uvedeni (kao što je bio SezamPro. tu spadaju i drugi simboli kojima se izražavaju i druga osećanja (zloba. na primer. smiley faces). To je čest slučaj kod razgranatog stabla diskusije. Nekorisne poruke se u žargonu nazivaju “šum” i sve poruke koje ne odgovaraju nekoj konferenciji spadaju u tu kategoriju. biti njen opis (eng. lako je pogrešno interpretirati komentar koji je zamišljen kao šaljiv. to onome ko čita poruke neće mnogo značiti. oduševljenje. Mnogi ljudi prate više konferencija i sasvim je moguće da će tu poruku videti više puta i da sa tim ponavljanjem neće biti nimalo zadovoljni.malioglasi. Na primer. Na Yu Internetu je to konferencija yu. Pre nego što počnete da pišete poruke. Emocije U porukama je veoma teško izraziti emocije jer nemate na raspolaganju verbalno naglašavanje i jezik tela. Neobavezno ćaskanje o temi koja ne spada u tu konferenciju smatra se za loše ponašanje i podložno je sankcijama moderatora (ako je konferencija moderisana). kao što je oznaka za smeh “:-)”. najčešće se ne upoznavši dovoljno dobro sa pravilima ponašanja.. kao što su oni u donjoj tabeli. ogorčenost. da iskažete svoju simpatiju. upućujete poruku u kome pitate za savet oko nabavke novog štampača. kao u ličnoj komunikaciji. Tamo se opisi koriste pri čitanju poruka da bi smo izabrali ono što nas zanima. godište 1993. kada većina odgovora u opisu nosi samo oznaku replike na originalnu poruku. saosećanje. Naravno. 141 . Često će jedini razlog za nekog veoma zauzetog čoveka da pročita neku poruku.”.”. subject). nego ako budete pitali u konferenciji Muzika. tugu ili ma šta drugo. Problem sa opisima je što često ne daju dovoljno informacije. samo oni koji se najčešće koriste. Na Mreži su zato smišljeni znaci koju treba da izraze emocije u poruci. Ako u opisu stavite samo tekst “Prodajem kola”.).. sasvim sigurno ćete najviše rezultata postići ako pitanje uputite u konferenciju PCHARD. žalost. čitajte poruke drugih iz te konferencije. Nikada nemojte koristiti javne konferencije za poruke tipa “Ovo je test poruka.

For Now Be Right Back By The Way Consumer Information Service (CompuServe) see you see you later Frequently Asked Questions For Your Information Great Minds Think Alike Going To Read Mail In Any Case In Any Event In My Humble/Honest Opinion In My Not So Humble Opinion In My Opinion In Other Words Just Kidding Just In Case 142 Značenje na srpskom Hvala hvala vam koliko mi je poznato daleko od tastature što je pre moguće vratiću se kasnije zbogom. poput itd. Kod nas skraćenice (barem domaće) nisu mnogo rasprostranjene osim onih standardnih. Skraćenice U porukama napisanim na engleskom poruku na Internetu su veoma prisutne razne skraćenice. za sada odmah se vraćam usput budi rečeno svetski on-line sistem vidimo se vidimo se kasnije često postavljanja pitanja za vašu informaciju veliki umovi misle slično idem da pročitam poštu u svakom slučaju u svakom događaju moje skromno i pošteno mišljenje je moje skromno mišljenje je moje mišljenje je drugim rečima samo se šalim za svaki slučaj . bezbednije je da se obezbedite sa smeškom “:)”.) :\ .( smešak ravnodušan nesrećan pakostan smešak skepsa ogorčen Svi znaci stilizovano prikazuju glavu sa nekim izrazom. tako da se znak za smejanje “:-)” danas svugde najčešće piše kao “:)”.-( :) :| :( . Nije bitno koliko je komentar koji šaljete smešan sam po sebi. Na BIX-u (čuveni on-line sistem u SAD. konferencijski orijentisan) je uveden skraćeni oblik pisanja. položeno na bok.Računarske komunikacije Srđan Pantić Lice (puna verzija) Lice (skraćena verzija) Značenje :-) :-| :-( . Skraćenica 10x 10q AFAIK AFK ASAP BBL BFN BRB BTW CIS CU CUL8er FAQ FYI GMTA GTRM IAC IAE IMHO IMNSHO IMO IOW J/K JIC Značenje na engleskom thanks thank you As Far As I Know Away From Keyboard As Soon As Possible Be Back Later Bye. One se koriste da skrate kucanje dugačkih reči (sve za sažetost) i danas su ušle u žargon svetske Mreže. bez “nosa”.-) :-/ .

U principu. yu... Upotreba jezika Kada pišete u neku konferenciju budite sigurni da pišete na jeziku koji je jezik komunikacije.. smatrajte da sve što ste uputili na Mrežu u javne konferencije mogu da koriste i drugi.* strukturi konferencija na Internetu to je najčešće srpski jezik. na svetskom nivou. Ako želite da Vas oni kojima je namenjen razumeju pišite im na jeziku komunikacije. tako da nisu dozvoljena neovlašćena slanja delova knjiga. Prava vlasništva i licence Za Mrežu takođe važe zakoni o zaštiti autorskih prava i intelektualne svojine. Ako želite da dobijete odgovor na neko pitanje. U konferencijama na Internetu. bez njihove eksplicitne dozvole.Računarske komunikacije Srđan Pantić KOW LJBF NFW NHF NNTA OIC OOTB OTF OTOH OTTH POV RSN RTFM TIA TNSTAFL TSR Txs WYSIWYG YA. Ako prodajete neku robu i pošaljete poruku u odgovarajuću konferenciju. stalnim slanjem jednog istog oglasa svaki dan postići ćete samo to da ozlojedite ljude. koji takav mehanizam imaju). 143 . najteže ćete ga dobiti ponavljajući stalno pitanje. gde se više puta pošalju isti odgovori. najčešće kod sistema gde je moguće poslati unapred pripremljene odgovore. YAA Knock On Wood Let's Just Be Friends No Fucking Way No Hard Feelings No Need To Answer Oh I see Out Of The Box On The Floor On The Other Hand On The Third Hand Point Of View Real Soon Now Read The Fuckin' Manual Thanks In Advance There's No Such Thing As a Free Lunch Terminate and Stay Resident program Thanks What You See Is What You Get Yet Another. Ili slučajno. kada korisnik stalno postavlja neko pitanje i ne dobija odgovor. osim ako onaj ko ih je napisao nije to ograničio označavajući ga svojim vlasništvom.. Do toga može doći namerno. članaka i radova drugih ljudi. još jedna skraćenica Šaljite poruke samo jednom Ono što ljudima jako smeta je stalno ponavljanje poruka. Yet Another Acronym kucni u drvo budimo samo prijatelji nema načina bez uvrede nema potrebe za odgovorom vidim pravo iz kutije pasti na pod od smeha na drugoj strani na trećoj strani tačka gledišta zaista skoro pogledaj u uputstvu hvala unapred nema takve stvari kao što je besplatan ručak rezidentan program hvala šta vidiš to dobijaš još jedan. Kada je reč o lokalnim konferencijama na našim BBS-ovima. a sistem nema mehanizam da spreči slanje duplih poruka (što nije slučaj kod SezamNet-a i SezamPro-a kod nas. jezik komunikacije je engleski... Poruke koje se pošalju na Internet i koje je neko napisao smatraju se za javno vlasništvo.

a ne da im saopšte Vašu životnu priču.Računarske komunikacije Srđan Pantić Prava vlasništva nad porukama na nekom sistemu su često regulisana ugovorom korisnika sa sistemom. potpisi (eng. Sc.XX] . Uobičajeno je da se u potpisu navedu osnovni podaci o sebi (ime. koji komunikacioni program treba upotrbljavati i još mnogo toga. Potpisi Potpisi su veoma korisni na Internetu. Za loše ponašanje se smatra upotreba potpisa dužih od teksta poruke. Nemojte koristiti tuđe ideje kao vlastite. često šum. Na Mreži se ponekad dešava da neko i namerno podstakne “požar”. Ipak. a pošiljalac opomenut i/ili kažnjen. ali su vlasnici sistema imali pravo raspolaganja bez plaćanja nadoknade. dok je istovremeno bilo zabranjeno bilo kome drugom korišćenje te poruke bez odobrenja uprave sistema. Za loše ponašanje se smatra počinjanje “požara”. Neki preporučeni maksimalni potpis ne treba da bude duži od četiri linije. Budite pažljivi oko prava vlasništva drugih lica. Osnovna svrha potpisa je da saopšte ljudima kako da dođu do Vas. što je uključivalo i mogućnost publikovanja (najčešće se koristilo za rubriku “Bajtovi lične prirode” u časopisu “Računari”). isto kao što ne bi ste voleli da drugi koriste Vaše ideje kao svoje. Atari. Takve teme su kod nas pitanje koji je računar bolji (PC vs.etf. traženje piratskih kopija u konferencijama predstavlja kršenje prava vlasništva i podložno je odgovornosti. na primer. flames) diskusija. broj telefona kući i/ili na poslu i drugo). Slanje komercijalnih programa. veoma udaljenim pozicijama. C. obavezno navedite izvor. Tim pre to važi za vlasnike sistema. danas često i matična strana (eng. Pod “požarima” se podrazumeva posebno žustra i netrpeljiva diskusija sa mnogo učesnika i često dugim trajanjem.yu/~epantic/ 144 [home: +381 11 XXX XXX] [work: +381 11 XXX XXX. URL: http://ubbg. pogotovo njegovo namerno podsticanje. tako da će takav materijal biti promptno uklonjen sa većine sistema. dakle podatke autoru i delu pre svega. autor poruke je ostajao njen vlasnik. U principu uvek kada su na nekom sistemu prisutne i poruke sa drugih mesta na Mreži. Na starom Sezamu. način kako se može do Vas doći (email adresa. E. Najčešće ne donosi ništa novo i oponenti ostaju na početnim. B. home page) na svetskoj Mreži (WWW) i često neka poruka. Reference Ako koristite neku referencu kako bi ste poduprli svoje izlaganje. a u krajnjoj liniji mogu lako da ga kontaktiraju na istom sistemu. Srdjan Pantic. prezime). ali se ponekad na lokalnim sistemima smatraju kao “višak”. na starom Sezamu recimo). potpis ne treba da bude preveliki. pošto često mogu lako nešto više da saznaju o autoru poruke. Pomoću potpisa se predstavljate svetu. obična adresa.bg. “Požari” Postoje teme oko kojih se lako zapale “požari” (eng. signatures) su neophodni.ac. To je najčešće zbog toga što to korisnici lokalnog sistema vide kao ponavljanje.

retko ćete dobiti i pun odgovor. To najčešće neko radi dobrovoljno i zato je kada počnete da pratite neku konferenciju pametno da nabavite i pročitate FAQ za nju. Ako su poruke duže većina čitača ih prikazuje tako što ih prelomi u drugi red. ali koje u potpisu imaju jasnu političku poruku: “Makedonija je grčka”.co. Vlasnici svakog sistema mogu da odlučuju koje će konferencije sa Interneta primati. uključujući politički stav. što visoko doprinosi nečitljivosti teksta. što znači da su mnogo puta postavljana na Mreži. povezanoj sa Yu Internet-om). ako je naš program za poštu i čitač news-a tako podešen. Cenzura Na žalost Mreža nije imuna na cenzuru. FAQ). Držite dužinu poruke ispod 80 karaktera po liniji. Većina terminala. U međuvremenu.ac.yu> Albatros My opinion may not necessary reflect the company's. Takođe nemojte koristiti kontrolne karaktere u poruci.Računarske komunikacije Srđan Pantić <epantic@ubbg.etf. frequently ask questions. Primer 6. ako Vas takva pretraga mrzi pa postavite ipak pitanje. Ovo je uobičajeno na SETNet-u (lokalnoj mreži BBS-ova u Južnoj Evropi. I dosta off-line čitača omogućava automatsko uključivanje potpisa na kraj poruka. kroz veliki broj nevažnih poruka (često šuma). Prvo. početnicima ostaje da postavljaju pitanja i da ako ne dobiju pune odgovore “kopaju” po starim porukama u konferencijama.yu> <spantic@sezam. Dužina poruka Pazite na dužinu poruka. na Internetu je i danas prisutno mnogo poruka od Grka širom sveta na sve moguće teme. radnih stanica na Mreži bez problema prikazuje poruke u kojima su linije dužine do 80 karaktera. Često postavljanja pitanja Dosta poruka koje početnici postavljaju spadaju u kategoriju često postavljanih pitanja (eng. Većina konferencija na Internetu ima instituciju pravljenja FAQ-ova koji pokrivaju najčešće postavljanja pitanja (i odgovore) u toj konferenciji. PC-jeva. a drugo. a koje ne. to će Vam znatno olakšati posao da ne morate sami da tražite poruku u kome je dat odgovor na nešto što Vas zanima. Dosta sistema fitrira poruke.2 Potpis Potpisi se automatski uključuju na kraj svake poruke koju pošaljemo poštom i/li u konferenciju. ali ako to ne radi onaj koji Vi koristite time možete praviti probleme onima koji čitaju poruke. većina konferencijskih sistema nudi alat za brzo pretraživanje poruka na vezi. Neki sistemi svim porukama koji se prosleđuju na druge sisteme dodaju svoje potpise (najčešće od jedne linije) u kojima se navodi izvor poruke. naravno. Srećom. ili izražavaju neki svoj stav. a osnovni razlog za slabu raširenost ove korisne institucije to je nedostatak osoba koje bi prikupljale odgovore i pravile FAQ na neku temu na srpskom jeziku. što opet utiče na procenat ljudi koji će poruku pročitati. kao ni ANSI sekvence kojima ćete bojiti tekst na primer.bg. Na domaćim sistemima institucija FAQ-ova postoji donekle na SezamNet-u. odnosno sistem. Takođe od njih zavisi koje će se lokalne konferencije otvarati (tako zbog stava uprave starog Sezama nikada nije otvorena konferencija Sex). Na mnogim sistemima ljudi u okviru potpisa (ili umesto njih) uključuju duhovite poruke. najčešće će Vas uputiti na FAQ gde se odgovor nalazi. Tako na primer. Ali konferencije 145 .

Tako da se serveri sa “zabranjenim” konferencijama mogu naći u “slobodnim” državama sveta. “slobodnim” zemljama. mogu zabranu da izigraju dolaženjem do sadržaja konferencija (i učestvovanjem u njihovom radu) preko sistema u drugim.” bićete razočarani. Internet je međunarodan danas. mada je ponikao u SAD.*grupa. Da to nije nimalo naivno. Srećom. ali Internet će sve manje biti oaza potpune slobode govora. S druge strane. Širom sveta se vode akcije za kontrolu Interneta. postoji opasnost jedino da korisnik bude optužen za čitanje “opasnog” materijala. zagovornici slobode govora se ne predaju.Računarske komunikacije Srđan Pantić sa najraznovrsnijom. konzervativci su Internet nazivali haosom i veoma opasnim mestom po poštene građane i tražili intervenciju državnih i međunarodnih struktura zbog kontrole sadržaja poruka na Internetu. Na osnovu zahteva javnog tužioca Bavarske. Njih prenosi ko želi. Zašto međunarodna akcija? Zato što nije dovoljno da neka država zabrani distribuiranje (i čitanje) neke konferencije na njenoj teritoriji. NR Kina tako želi da ograniči pristup materijalima na Zapadu. u Minhenu SompuServe je ograničio pristup svojim korisnicima za preko 200 news konferencija pod tumačenjem da su “opasne”. Zbog toga su Internet mnogi smatrali poslednjim bastionom slobode govora na Zemlji. na primer) ipak postoje na Internetu. često kontroverznim sadržajem (alt. može da se vidi iz slučaja poznatog programera Cimermana. februar 1996. Crnu dan u toj kampanji je 10. tako da ono što nije lagalno u jednoj zemlji. a koja je odmah zatim objavljena na Svetskoj mreži (WWW). godine kada je Kongres SAD usvojio zakon po kome su distribuiranje pornografskog. tvorca programa PGP (Pretty Good Privace) koji je bio tužen od Vlade SAD zbog kršenja zakona o izvozu visoke tehnologije iz SAD. Ako Vam ovaj scenario izgleda kao izašao iz Orvelove “1984. U Francuskoj vlada zahteva zajedničku akciju Evopske Unije povodom izigravanja zabrane prodaje knjige ličnog lekara pokojnog predsednika Miterana. opscenog i drugih materijala sa liste zabranjeni i strogo kažnjivi veoma visokim kaznama. ali do nedavno ničim nije bilo cenzurisano slanje poruka na nju. jeste u drugoj.sex. dok građani iz zemalja u kojima važi zabrana. 146 . Na taj način.

gde bi prvi bio osoba zainteresovana za učenje o mogućnostima operativnih sistema i računara uopšte i koji ne nanosi štetu ljudima i preduzećima (jednom rečju. Najveći deo je opšte primenljiv. bilo putem elektronske pošte email-a. data je i odgovarajuća napomena. ali akcije čiste destrukcije nisu u toj meri. a tamo gde se tekst odnosi na specifičan slučaj. Kod nas je još uvek. U delu ovog poglavlja “Zaštita informacija” ukazuje se na slabu zaštitu informacija koje se nalaze u datotekama korisnika i koje on razmenjuje sa drugim korisnicima. BBS-ovima i drugo. da pristupaju drugim računarima sa Vašeg naloga (usled čega možete biti optuženi za ugrožavanje bezbednosti drugih sistema). koriste usluge dostupne sa Vašeg naloga a koje Vi plaćate. Takve osobe su kriminalci i njihove akcije su podložne odgovornosti. pristup bazama podataka. pravna regulativa je tek u povoju i kada je reč o tretiranju računarskog kriminala. Ljudi koji pokušavaju takve stvari često se kriju iza naziva “hakeri” i objašnjavaju svoje poduhvate željom za učenjem. uobičajeno da se skoro svako ko nešto više zna o računarima. Zato se i može desiti da se 147 . kao i druge stvari. korišćenje email-a i pristup nekom konferencijskom sistemu pod Vašim imenom (zloupotreba Vašeg imena na Mreži). Razlog tome je što u većini razvijenih zemalja poštoji oštra regulativa koja se bavi takvim vidom kriminala (u SAD se računarski kriminal tretira kao federalni zločin i u nadležnosti je Federalnog istražnog birao (FBI)). kao što je pristup JUPAK-u. zaštiti intelektualne svojine na području softvera (koja formalno postoji) i najviše kada je reč o zaštiti ličnih podataka građana. za razliku od računarskog krimala. Hakerski kriminal je tamo veoma zastupljen. U delu ovog poglavlja “Lozinke” date su najvažnije informacije o lozinkama koje treba da imate na umu kroz formu "pitanja i odgovora" ( na engleskom FAQ. Neki pokušavaju da razdvoje pojmove “hakera” i “krakera”. naznačuje kao “haker”. izazovom i drugim. na žalost. UVOD Ovaj tekst se bavi problemima zaštite naloga. on-line servisima. Kako bilo. pristup Internetu.Računarske komunikacije Srđan Pantić VODIČ O BEZBEDNOSTI NALOGA I PODATAKA ZA KORISNIKE U tekstu koji čitate su izloženi osnovni podaci o bezbednosti na računarskim sistemima. kroz primere objasni kako lozinke ne treba birati. U uvodu je učinjen pokušaj da se da objašnjenje zašto je važno voditi računa o bezbednosti naloga i podataka. od strane osoba koje nisu poznavaoci. odnosno sprečavanja neovlašćenih osoba da pristupaju Vašim podacima. bilo putem razmene fajlova. Kod nas. U delu ovog poglavlja “Kako prepoznati loše lozinke” je učinjen pokušaj da se razvrstavanjem na klase. dobar momak) i lošeg momka koji radi gore pobrojane stvari. kao čest rezultat akcija “loših momaka” računarskog sveta dolazi do namernog uništavanja podataka koji pripadaju drugim osobama. Frequenly Ask Question). Nemojte misliti da su akcije takvog tipa obeležje samo razvijenih zemalja. pogrešno. U delu ovog poglavlja “Bezbednost podataka” raspravlja se o tome da li su podaci na nalogu bezbedni ako lozinka kojom je nalog zaštićen nije "provaljena". Nemojte dozvoliti da budete zavarani.

na žalost. Odgovor bi bio. koji su u mnogim slučajevima poznati. pa onda PASSWORD (lozinku). nedostatka službe na nivou zemlje za neposrednu zaštitu svog naloga i svojih datoteka možete se pobrinuti samo Vi sami.računarski kriminal. on-line sistemu ili nekoj mreži. su ostali nekažnjeni.Na žalost. Slučajevi krađe korisničkih lozinki na više manjih BBS-ova kod nas. da upotrebim analogiju sa klasičnim obijanjem stanova. slabo šta možete. dok lozinka služi za proveru prava pristupa na neki korisnički nalog i predstavlja tajni podatak koji je svaki korisnik dužan da čuva u tajnosti. Lozinku nećete videti na ekranu. Primer za VAX/VMS: Username: EPANTIC 148 . Prvo će tražiti da unesete USERNAME (Vaše korisničko ime).. uspe da dobije spisak svih Beograđana. Tako se može desiti da neko. vojska. LOZINKE (PASSWORDS) Najčešće postavljana pitanja i odgovori o lozinkama: P: Šta je to lozinka? O: Kada se prijavljujete na računarski sistem (bez obzira da li je reč o BBS-u. Koliko je taj slučaj oštetio ljude koji su radili na tom računaru neka ukaže podatak da je stanica služila studentima završnih godina i postdiplomcima ETF-a i da je više diplomskih i magistarskih teza bilo izbrisano tim vandalskim činom. sa adresama. posle uvodnog ekrana računar će od Vas zahtevati odziv. Tako da je to ujedno i odgovor onima koji bi mogli da pitaju “kakvu vrednost može da ima neki tamo fajl?”. koji su u životu. S obzirom na spor odziv po pitanju pravnog regulisanja tog problema. statistički uredi. na primer. primer krađe šifara dial-in JUPAK priključaka koje su mnogi kriminalci međusobno razmenjivali i naneli ogromne materijalne štete vlasnicima naloga velikim računima koje su pravili u komunikaciji sa inostranstvom. još preciznije. jedino što možete uraditi jeste da pazite kome šta dajete. u mnogim slučajevima neprocenjivu. Sa sve većim umrežavanjem i razvojem računarskih komunikacija kod nas. A da je reč o problemu koji sve pogađa pokazuju slučajevi računarskog kriminala kod nas. da ga iskoristi u svrhe koje se veoma razlikuju od svrhe u koju su oni bili pohranjeni i da izađe iz toga bez kazne. poreska služba.Računarske komunikacije Srđan Pantić počinjeni prestupi ne gone i kriminalci ne kažnjavaju. već ćete svoj nalog na nekom sistemu pravilno zaštiti. Postupci kojima otkrivate da Vam je neko “provalio” nalog će biti objašnjeni kasnije u okviru ove glave knjige. Mnoga preduzeća zasnivaju danas svoje poslovanje na informacijama i računarima. pomažući administratorima sistema tako što nećete ostavljati “svoja vrata otključanim”.. Tu. Ako mislite da vam je neko “provalio” nalog smesta se javite administratoru Vašeg sistema. u većini poznatih slučajeva počinioci. Korisničko ime određuje koji nalog hoćete da koristite i predstavlja javni podatak najčešće dostupan svakome. Možete zamisliti koliko bi njih pogodila takva destruktivna aktivnost. To sve nikako ne spada u “dečju igru” u koju mnogi neupućeni svrstavaju domaće hakere. izborom dobre lozinke i još važnije. što je mnogo gore. zatim slučajevi destruktivnog brisanja diska na radnoj stanici Orao na kome se nalazio operativni sistem i. podaci korisnika na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. ali što se tiče podataka o Vama koji se nalaze po bazama podataka Države (policija. njenim pažljivim čuvanjem. Ili. rašće na žalost i tamna stranearačunarstva . Što se zaštite ličnih podataka tiče. osim lobiranja da se što pre donesu zakonski propisi koji bi zaštitili lične podatke.) trenutno se veoma slabo štite zakonom (odnosno. i postojeća zakonska zaštita se slabo sprovodi u praksi).

Ako Vam neko ukrade lozinku ma ta da uradi (koristi Vaš nalog za JUPAK. uništavanje sistema. Konkretni primeri: UNIX: passwd %passwd Changing local password for spantic. Šta da radim? O: Odmah se prijavite na sistem i kao prvu stvar promenite početnu lozinku. P: Da li treba kriti lozinku? O: Bezuslovno! Nijednog trenutka ne treba smetnuti sa uma da ste za sve akcije koje se odvijaju sa Vašeg naloga odgovorni Vi sami. $SET PASSWORD Old password: lozinka New Password: lozinkanova Verification: lozinkanova (Napomena: prilikom kucanja lozinki i verifikacije. Na većini sistema postoji mogućnost. Ni u jednom trenutku nećete videti lozinku na ekranu. P: Kako da promenim lozinku? O: Pozivom komande za promenu lozinke na tom sistemu. slanje email-a. Dodeljeno mi je ime i lozinka. Ako on ta upozorenja prenebegne na dan isticanja lozinke sistem može da mu ne dozvoli ulaz sve dok ne promeni uspešno staru lozinku.Većina sistema takođe ima mogućnost da čuva stare korisničke lozinke i tako sprečava korisnika da ih stalno ponavlja.. U opštem slučaju moraćete da prvo otkucate staru lozinku. koju administratori sistema često korist da se zada maksimalno vreme trajanja lozinke. moguće je zaobići uz puno truda zabranu ponavljanja lozinke. tekst lozinke se neće videti na ekranu. već u cilju povećanja sigurnosti sistema. Za tačnu sintaksu konsultujte priručnik ili administratora sistema na kome radite. 149 . ali ova ograničenja nisu uvedena zbog maltretiranja korisnika.Računarske komunikacije Srđan Pantić Password: ******* Primer za UNIX: login: spantic password: ****** P: Dobio sam svoj prvi nalog na računarskom sistemu. Old password: lozinka New Password: lozinkanova Retype new password: lozinkanova VAX/VMS: set password [ /gen ] Opcioni parametar GEN kod VAX/VMSa će vam pružiti izbor lozinki koje možete koristiti. Pri isteku tog vremena od korisnika se traži promena lozinke. krađu programa.) Vi snosite račun.. pa novu i na kraju da potvrdite novu lozinku tako to će te je opet ukucati. Naravno.

Preuzmite mere predostrožnosti. Izbegavajte svako nepotrebno pojavljivanje lozinke na papiru. čak iako se sistem ne buni. 150 . Kada ste već prinuđeni da dajete lične podatke proverite da li su oni zaštićeni. ni pod kakvim izgovorom! Nemojte pasti ni na kakve molbe. odnosno pirateriju. Ako nekom prijatelju kopirate već konfigurisan komunikacioni program (skidate ga sa sopstvenog diska) pazite da mu ne date i svoje skriptove sa lozinkama. Nemojte čekati taj krajnji rok. češće. Promene vršite sami.. Dobra lozinka mora biti duža od 5 karaktera. Sve preko toga (adresa stanovanja. Ako imate više naloga i/ili ste članovi više BBS-ova nemojte ponavljati lozinke. Telemate. Ne vraćajte staru lozinku. Zato pažljivo čuvajte svoje lozinke ako ih beležite. važi i za spisak BBS-ova ako sadrži lozinke. Kada se učlanjujete na ma koji BBS nemojte automatski davati sve Vaše podatke. osim u izuzetno važnim slučajevima to nije moguće. kratke i logične lozinke nisu kvalitetne lozinke. Videti odeljak “Slabe lozinke zbog korišćenja ličnih podataka”. Izbegavajte takav rad ako koristite računar (pogotovo na poslu) koji koriste i drugi korisnici. gornji postupak nije primenjiv ni zato što predstavlja krađu sofvera. Više o tome videti u poglavlju “Kako prepoznati loše lozinke”.) koji sadrži i Vašu lozinku znajte da je to slaba tačka zaštite. Ne ostavljajte svoj terminal i/ili računar uključen bez nadzora. Idealno bi bilo pamćenje svake lozinke napamet. Jednostavne. Telix. anketa koje ispunjavate (na BBS-ovima ili na ulici. Ne ostavljajte beleške van nadzora na javnom mestu. Lozinke treba češće menjati. ekranu monitora ili na disku nekog računara. Na većini sistema administrator ima mogućnost da zada koliki je rok trajanja pojedine lozinke. jer što se duže koriste iste lozinke to je veća i verovatnoća da će iste biti provaljene. osim piraterije. mreže etc. Osnovno što je dovoljno da SysOp proveri Vaše postojanje jeste ime i prezime. Na žalost. Isto. kao i broj telefona za kontakt. Ne zaboravite: Vi ste odgovorni za sve to se sa Vašeg naloga uradi. P: Kako da sprečite da neko lako dođe do Vaših ličnih podataka? O: Nikada ne ispunjavajte nikakve javne ankete koji zahtevaju Vaše lične podatke. razgovora sa vama. Naravno.Računarske komunikacije Srđan Pantić P: Šta učiniti da lozinka bude sigurna? O: Pre svega ne dati je nikome. Ako idete na duže vreme izlogujte se. P: Koliki je rok trajanja lozinke? O: I dobre lozinke treba s vremena na vreme promeniti. Ako prilikom prijavljujete na računar od kuće koristite skript program svog komunikacionog programa (Procomm. Lozinka se ne daje nikome i to uzmite za pravilo. preko telefona.) i na mnoge druge načine. Realno. Kada se prijavljujete na neki sistem pazite da niko posmatra kada kucate lozinku. Izbegavajte mesta na lošem glasu. Nikada nemojte davati nikome bez ovlašćenja Vaše lične podatke. matični broj i drugo) nije nužno. dešavaju se slučajevi da SysOp nekog malog BBS-a koristi Vašu lozinku na njegovom BBS-u da pokuša provalu nekog drugog Vašeg računa nadajući se da imate loš običaj da ponavljate lozinke.. P: Da li treba koristiti lične podatke pri izboru lozinke? O: Ne! Uvek imajte na umu da se do Vaših ličnih podataka ili podataka vezanih za Vaše bližnje može lako doći na razne načine: iz opštih podataka (koji se dobijaju sa na primer: finger ili iz rezimea po BBS-ovima). Ako ipak čekate krajnji rok. nemojte bar tada varati.

Onaj ko želi da provali Vaš nalog može da primeni brojne metode napada. P: O: Da li se lozinka sastoji samo od slova? Naprotiv! Čak i u slučaju da su bez smisla takve lozinke nisu najbolje (Vidi odeljak “Loše lozinke u slučaju poboljšanih mera bezbednosti”). obično se uzme što više velikih tekstova na engleskom i lokalnom jeziku. većina od njih su entuzijasti i korektni ljudi. Slobodno koristite sve karaktere koje prihvata Vaš sistem. Uostalom. To ne znači da su svi vlasnici BBS-ova. Umesto razmaknice (blanko) koristite "_". ali na žalost. nepošteni.Računarske komunikacije Srđan Pantić Nemojte zaboraviti da su na osnovu adrese i podatka o računarskoj opremi koji se ostavljaju po BBS-ovima vršene krađe. U krajnjem slučaju. Danas. Uostalom. Fajl u kome su skrivene lozinke je bio svima javno dostupan i podaci su u njemu zaštićeni samo standardnom funkcijom za šifrovanje. VMS sa druge strane to ne podržava TaTa i tata jesu iste lozinke. pogodak. čak i takav pokušaj uz pomoć “štapa i kanapa” kod mnogih uspeva. može mi neko iskusniji izabrati dobru lozinku i biću stalno miran. 6 i 49. UNIX sistemi su po svetu veoma rašireni. ovo je veoma dugotrajan proces jer treba isprobai ogroman broj kombinacija. Automatizacija se zasniva na više mogućnosti. šifra je razbijena. Uzmite to u obzir prilikom čitanja poglavlja “Kako prepoznati loše lozinke” stavke 4. To je ujedno i prva stvar koju administratori sistema gledaju: neprijavljene procese koji se veoma dugo izvršavaju na nekom nalogu (najčešće ukradenom). Naprotiv. Na žalost. datoteka više nije nikom javno dostupna. Ako odgovara. pogotovo besplatnih BBSova. Većina ljudi je sklona da da jednostavne i kratke lozinke koje lako mogu da zapamte. I opet: nikada ne ponavljajte lozinku na više mesta. 5. Mnogi “krakeri” ostavljaju danima na nalozima na akademskim ili privatnim sistemima sa mohućnosšću izvršavanja programa takve programe. lozinke TaTa i tata nisu iste! Slobodno koristite razmake kod UNIX sistema. preko ispitivanja ličnih podataka i isprobavanja lozinki vezanih za njih. na jednom poznatom računaru u Beogradu. 151 . ako ne ide se dalje. od prostog posmatranja Vaših prstiju dok unosite lozinku. šifruje se UNIX funcijom koja je korišćena i pri kodiranju podataka korisnika i uporedi se sa originalom. znači i slova i brojeve pre svega. mnogi od njih smatraju. Postoje standardni programi za razbijanje lozinki iz tih fajlova i to prostom metodom grube sile: uzme se reč iz rečnika (što veći to bolji. Kako prepoznati loše lozinke? Većina ljudi se verovatno pita zbog čega uopšte tolika zbrka oko lozinki. uzima se sledeća reč Naravno. dok domaće moraju biti bez lokalnih znakova različitih od engleskog alfabeta). ispitaju se razne kombinacije zasnovane na toj reči. Danas je već mnogima i u kući na stolu dovoljna računarska snaga koja može sa ovim da se nosi. a da se mogućnost korišćenja naloga na raznim UNIX i drugim računarima ni ne spominje. Nove verzije operativnog sistema UNIX su ispravile ovaj propust. prve verzije UNIX-a su imale ozbiljan problem sa bezbednošću. ko je lud da ručno “napada” neki nalog isprobavajući ogroman broj kombinacija? Pogotovo što će ga većina sistema izbaciti posle tri neuspešna pokušaja. u jednom trenutku veliki broj korisnika je imao istu lozinku: JELENA. do automatizacije razbijanja lozinke. svaka nekorektnost se veoma brzo pročuje po Mreži i takva mesta svi zaobilaze (mesta na lošem glasu). Uostalom. Kod UNIX sistema prepoznavanje lozinke razlikuje velika i mala slova. kada je svakome na raspolaganju znatna računarska snaga to je veoma opasan propust ostaviti UNIX sistem sa mogućnošću da se svako dokopa fajla sa korisničkim podacima. i ako nijedna ne odgovara. na engleskom zato što mnogi koriste engleske reči kao lozinke.

22. 20. Često bi. Broj telefona. otkucao korisničko ime i lozinku. Kultni pojam (betmen. Prisvojna zamenica (marijin). 19.). Tipovi slabih lozinki.Računarske komunikacije Srđan Pantić Postoje i drugi metodi. Reči iz medicinskog rečnika (grip. 17. 4.. Neiskusni korisnik bi tako prišao terminalu. 152 . Standardna reč sa velikim početnim slovom (Software). što bi program uredno zabeležio i simulirao proces napuštanja sistema. 15.). Obrnuto ispisane reči (radnaskela). 10. 14. Skraćenice sa tačkom (U. ☛ Napomena: gornji broj telefona je sasvim proizvoljno uzet. Slučajno postavljena velika slova (eraWTfos).). 21.. javno raširen metod krađe naloga po računskim centrima širom sveta je bio da se na terminalu ostavi proces u kome se vrti program koji simulira proces prijavljivanja sistemu. Korisničko ime (epantic). dinosaurus. opšti slučajevi 1.). 9. Naučni termini (metajezik). Geografski termini (Srbija). regularno se prijavio.A. Nemojte ga zvati. 12. Reč iza koje sledi tačka (USA. 8. Skraćenica (itd. 6. Reči iz pravnog rečnika (arbitraza). 3. 16. Akronim (skraćenica sa nekim smislom: smog).). Obrnuto ispisana reč sa velikim početnim slovom (erawftoS). 13. Množina (racunar. pozove administratora sistema. 18.S. Standardne reči iz srpskog jezika (dobro) ili engleskog (great). dok se neko ne snađe i umesto da pomisli na pokvaren terminal i neispravan računar. sa razmaknicom ili bez (520 422 ili 520-422).. Česta prezimena (Petrovic). 7.. 2. Česta imena (Milan). racunari). Reči iz tehničkog rečnika (modem). uopšte. Reči specifične za organizaciju čiji je računar (ETF). 11. lopov bi raspolagao sa korisničkim imenima i lozinkama mnogih neiskusnih korisnika. 5.

41. Lično ime ili ime bliske osobe (devojke (ili momka). Pojavljivanje korisničkog imena bilo gde u lozinci (epantic < > epantic44). lične karte. 27. Reč sastavljena samo od jednog karaktera (aaaaa). Zamena ma koja dva karaktera iz korisničkog imena (epantic < > cpanite).Računarske komunikacije Srđan Pantić 23. Slabe lozinke zbog korišćenja ličnih podataka: 34. 36. 34. Od pozadi skraćeno pa ponovljeno korisničko ime (epantic < > epantiepantic). Rotacija ma kog broja karaktera iz korisničkog imena (epantic < > ctanpie). Lično ime ili ime bliske osobe u kombinaciji sa cifrom (joshua5). Adresa (bulrevolucije73). Broj telefona na poslu ili kući.). 31. 37. 33. 40. 24. Ma koja smislena reč koja počinje lozinku (januar56).. Od pozadi skraćeno korisničko ime (epantic < > epanti). 29. ime rodnog grada (pozarevac). Matični broj (0111976710100). Bibliografski podatak. Lično prezime (pantic). indeksa. 153 . majke.. Naziv firme ili odelenja (katedrazaelektroniku). Ponovljeno korisničko ime (epantic < > epanticepantic). Korisničko ime skraćeno s prednje strane (epantic < > pantic). 28.. 32. 39. 42. 30. Obrnuto korisničko ime (epantic < > citnape). 25. Nadimak (perun).) (srdjan). Sekvenca azbuke (abvgd) ili abecede (abcdef). Loše lozinke u slučajevima poboljšanih mera bezbednosti: 1. 26. 35. 43. oca. 38. Niz karaktera sa tastature (asdfghjkl). Prazna reč ili sastavljena od samo nekoliko karaktera (aaaa).. Broj nekog dokumenta (pasoša.

dozvola izvrtenja programa i/ili komandne procedure ili dozvola prikaza sadržaja direktorijuma). 3. 7. Primer zaštite datoteka na računaru pod VAX/VMS operativnim sistemom Pod operativnim sistemom VAX/VMS postoje četiri kategorije korisnika podataka: System. kao i svi poddirektorijumi i datoteke u njemu trebalo bi da su zaštićeni i da samo sistem i Vi imate pravo korišćenja. Nema istovremeno i numeričke i nenumeričke karaktere (ljubav). Group i World. Ako je računar na kome radite povezan u internet mrežu. Odsustvo i velikih i malih slova. E (Execute. Owner (vlasnik). Kao početna vrednost početni direktorijum Vašeg naloga. Od interesa za običnog korisnika je samo Owner dok Group i World tretiramo kao ostale korisnike koji ne bi trebalo da imaju pristup Vašim podacima. Tipovi dozvole pristupa za svaku datoteku i za svaku kategoriju korisnika su: R ( Read. W (Write. dozvola promene neke datoteke ili dozvola upisa datoteke u direktorijum). Ma koja smislena reč koja zavrtava lozinku (56januar). Kada se ulogujete prvo proverite da li vam je nalog zatvoren za ostatak sveta. 4. Ma koja smislena reč u sredini lozinke (31pol17). 5. Nema istovremeno i alfabetske i nealfabetske karaktere (ljubav). dozvola brisanja datoteke ili praznog direktorijuma. Nekoliko karaktera korisničkog imena u lozinci (epantic < > 55epant56). Kod svih višekorisničkih operativnih sistema koji se danas koriste postoji specifikacija pristupa pojedinim datotekama. $ SET DEF [-] $ DIR/PROTECTION EPANTIC.DIR 154 . Uvek imajte na umu da administrator sistema uvek ima mogućnost da pristupi podacima na Vašem nalogu. D (Delete. U sledećim poglavljima dati su primeri postupka zaštite datoteka i direktorijuma pod operativnim sistemima VAX/VMS i UNIX respektivno. Umesto EPANTIC stavićete Vaše korisničko ime. 6. dozvola čitanja i kopiranja datoteke ili dozvola prolaska kroz direktorijum do neke datoteke). BEZBEDNOST PODATAKA Ako vam je lozinka dobra to još uvek ne znači da su vam i podaci bezbedni. Ali to nije sve po pitanju pristupa Vašim podacima. i problemima po bezbednost korisničkog naloga do kojih može doći bavi se poglavlje RHOSTS. odnosno ako podržava komandu RLOGIN (Remote LOGIN) koja omogućava da se može pristupiti nalozima na bilo kom računaru u mreži sa podrtkom za to.Računarske komunikacije Srđan Pantić 2.

Prava pristupa idu sledećim redom: (S.1 (RWE. Zatim zatražite izveštaj o zaštiti direktorijuma EPANTIC. Sa SET DEF [-]se prebacujete u nadređeni direktorijum (u VAX/VMS terminologiji često se koristi i termin katalog). Ako se posle podataka o pravu pristupa za vlasnika umesto zareza nalaze neka prava pristupa za Group ili World. $ SET PROTECTION=(S:RWE.DIR. 155 . znači da su neka prava za njih ostala.. Drugi slučaj kada su Vaši podaci nekome dostupni je slučaj ACL lista.RWE.R) Total of 1 file. Na primer: $ DIR/PROTECTION EPANTIC. W)..)EPANTIC. Tada upotrebite sledeću komandu da zatvorite svoj direktorijum za ostatak sveta.DIR U svoj početni katalog se vraćate sa: $ SET DEF SYS$LOGIN: Komande DIR/PROT i SET PROT možete primeniti i na svaku drugu datoteku i direktorijum u Vašem vlasnitvu. O..Računarske komunikacije Srđan Pantić Directory EARN$USERS:[000000] EPANTIC. zaštita Vašeg računa je u redu.RWE.DIR sa DIR/PROTECTION. Na taj način se omogućava pravo pristupa pojedinačnom korisniku. Pošto ACL listu za neku vatu datoteku ili direktorijum možete kreirati samo Vi i administrator sistema prisustvo nekog nepoznatog korisnika je znak za uzbunu.DIR. Gornji izvetaj prikazuje da prava RWE ima sistem i vi kao vlasnik.O:RWE. G.) Total of 1 file.DIR Directory EARN$USERS:[000000] EPANTIC.1 (RWE. Ako ste sa komandom DIR/PROT dobili gornji izvetaj sve je u redu.

Ako ipak mislite da odmah "zatvorite rupu" uradite sledeće: $SET ACL/DEL/ACL=(ID=HAKER) Gore opisani postupak rada sa ACL listom važi i za ma koju drugu Vašu datoteku.1 Total of 1 file. Tipovi dozvola su r ( Read. Ovo je dovoljan dokaz provale i bolje njemu prepustite dalje korake uključujući i dalju zaštitu Vašeg naloga. 156 . Umesto spantic stavićete Vaše korisničko ime.(oduzimanja određenih tipova dozvola od postojećih).Računarske komunikacije Srđan Pantić Podatke o ACL listi ćete dobiti kada otkucate: $ SET DEF [-] $ DIR/ACL EPANTIC. g (Group.1 (IDENTIFIER=[HAKER]. dozvola čitanja i kopiranja datoteke ili dozvola prolaska kroz direktorijum do neke datoteke).DIR. dozvola izvršenja programa i/ili komandne procedure ili dozvola prikaza sadržaja direktorijuma). Primer zaštite datoteka na računaru pod UNIX operativnim sistemom Pod operativnim sistemom UNIX moguće kategorije korisnika su u ( User. Odmah obavestite administratora sistema. grupa) i o (Other. ostali). Gornji izvetaj znači da nema pridruženih korisnika.DIR Directory EARN$USERS:[000000] EPANTIC. x (Execute. • + (dodavanja novih tipova dozvola na postojeće) i • . Kada se ulogujete prvo proverite da li vam je nalog zatvoren za ostatak sveta. ACCESS=READ+WRITE) Total of 1 file. Da ih je slučajno bilo imali bi sledeći izvetaj: $ DIR/ACL EPANTIC. vlasnik). UNIX koristi sledeće simbole promene dozvole pristupa: • = (eksplicitno postavljanje određenih tipova dozvola). dozvola promene neke datoteke ili dozvola upisa datoteke u direktorijum). OPTIONS=PROTECTED.DIR Directory EARN$USERS:[000000] EPANTIC. Ako ne znate da je takav pridružen dovoljan znak za uzbunu. %cd .DIR.. w (Write.

rhosts To je moguće ako vam je nalog i trenutak bio otvoren za upis sa strane “Bezbednost podataka”). (Vidi poglavlje U datoteci ..RHOSTS datotekom loguje sa nekog od ta tri naloga sa: Pod VAX/VMS-om: $RLOGIN UBBG. Komanda rlogin je zamišljena da olakša život ljudima sa više naloga..BG. na primer) i ako podržava komandu rlogin (Remote LOGIN) imate još jednu mogućnost da neko možda koristi Vaš nalog: postojanje datoteke . Ako na mestima prava pristupa stoji nešto umesto .ETF.RHOSTS datoteke: 157 .YU/USERNAME=EPANTIC Pod UNIX-om: %rlogin -l epantic ubbg.bg.yu spantic osmeh.(koja označava da to pravo nije dozvoljeno) promenite pravo pristupa sa: %chmod u=rwx spantic %chmod go-rwx spantic .fon.Računarske komunikacije Srđan Pantić %ls -l Total 384 .bg. naravno da je reč o legalnim nalozima.RHOST datoteke na VAX/VMS-u je na primer: ubbg..bg.AC. posle njih tri mesta su prava grupe i zadnja tri mesta u nizu su prava ostalih. Sadržaj .yu Ali ako je sadržaj . Ako je gornji slučaj Vaš nalog je potpuno zaštićen i sa %cd spantic se vraćate u početni direktorijum. 5 spantic 512 Dec 18 11:22 spantic U gornjem slučaju prvo mesto označava tip datoteke (ovde je to d. Tada se na nalog sa takvom . sledeća tri mesta su prava vlasnika datoteke.. pogotovo na različitim.ac.ac.RHOSTS se nalaze navedene adrese sa kojih se nalogu može pristupati sa rlogin bez navođenja lozinke.bg. Poslednji niz karaktera je ime datoteke. drwx-----.ac.RHOSTS Ako je računar koji koristite povezan na internet mrežu (slučaj sa računarima ETF-a Beograd i FON-a Beograd.ac.yu spantic Gore je reč o nalozima jednog korisnika na raznim računarima i kao takav može korisniku da olakša život.etf.. kao i ostalih računara Akademske mreže Jugoslavije. često veoma udaljenim računarima.etf.. direktorijum).yu epantic orao.etf.

etf.RHOSTS-a administratoru sistema na uvid. Da bi ste bili sigurni da .ac.RHOSTS) proverićete najbolje pregledom Vašeg LOGIN. 3072 Feb 20 21:52 . Ali ako u Vašem osnovnom direktorijumu nema .COM-a. 1038 Feb 146 158 Nov 27 20 22:49 15:10 .etf. Takvu mogućnost (ako ne vidite .ac.Računarske komunikacije Srđan Pantić ubbg. undefined symbol ð check validity and spelling Ako DIR jeste bio redefinisan uzbuna počinje sa ispisom sledeće linije: DIR == "DIR/EXCLUDE=(LOGIN.bg.BAT na VAX/VMS-u.bg. . Vaš nalog je "provaljen".RHOSTS datoteke to još uvek nije razlog za zadovoljstvo. Ako provalnik uspe da ubaci sledeću komandu u Vaš LOGIN. naravno pod uslovom da ga Vi lično niste postavili.yu ps27986d to je dovoljan razlog za slanje Vašeg .bash_history -rwxr--r-1 spantic 512 Feb 20 22:32 . To možete uradit sa: $TYPE LOGIN.COM Ako slučajno nemate LOGIN. Ako u njemu nađete gornju redefiniciju komande DIR-a imate razlog za uzbunu.RHOSTS zaista ne postoji ponovite na svom računu sledeći postupak: Pod VAX/VMS-om: Postoji parametar naredbe DIR koji omogućava da se datoteka ne vidi.COM.yu epantic orao.RHOSTS)" Pod UNIX-om je procedura sledeća: Spisak svih datoteka ćete dobiti sa: %ls -la total 28 drwxr-xr-x 5 spantic drwxr-xr-x 181 root -rw-r--r-1 spantic .COM (ekvivalent DOS-ovom AUTOEXEC.1 Vi jednostavno sa DIR nećete videti da uopte imate tu datoteku! To će vam se desiti u slučaju opisanom u poglavlju Primer zaštite datoteka na računaru pod VAX/VMS operativnim sistemom.yu spantic tortuga.bg.etf.RHOSTS..COM (ili se ni on ne vidi) proverite status Vaše komande DIR sa: $ SHOW SYMBOL DIR Ako DIR nije redefinisan izvešaj bi bio: %DCL-W-UNDSYM.yu haker buefhp.ac. startuje se svaki put kada se prijavite na nalog: $ DIR :== DIR/EXCLUDE=.

bash_profile -rwxr--r--rw-r--r--rw-r--r--rw-r--r--rw-r--r--rw-r--r-drwxr-xr-x drwxr-xr-x drwxr-xr-x Srđan Pantić 1 1 1 1 1 1 4 2 2 spantic spantic spantic spantic spantic spantic spantic spantic spantic 40 45 0 0 666 958 512 512 512 Sadržaj tekst datoteke možete videti sa: %cat .oldnewsrc . razlog za uzbunu je tu.rhosts Ako sadržaj sadrži nepoznatu adresu.rhosts .news_time . 159 Nov Dec Nov Nov Feb Feb Feb Nov Nov 27 18 27 27 20 20 20 19 19 15:10 11:22 15:09 15:09 22:32 22:27 22:31 23:37 23:37 .gopherrc .tin Mail News .newsrc .bashrc .Računarske komunikacije .

Sa njom se prenosi i prima približno 9600 karaktera u sekundi (bez kompresije).Vidi 16550 UART. [Vidi takođe UART]. To je standard koji kontroliše prenos na 300 bps u Sjedinjenim Američkim Državama. 28800 bps .Zvanično `Bell 103'. 160 . modular plug]. Iznosi približno 120 karaktera u sekundi.Brzina prenosa koja se danas skoro uopšte ne koristi. 300 bps (baud) . parnost (N) i broj stop bita (0). [Vidi takođe 103. 9600 bps (baud) . Stvoren je u AT&T.Prilično velika brzina prenosa koja je postala popularna krajem 80-tih godina. 16450 UART . 1200 bps (baud) .(42A blok) . tako da ako podaci stižu ili se šalju većom brzinom od one koju računar/modem može da primi.UART koji se koristi na najnovijim računarima i modemima velike brzine. 16550 UART .Zvanično `Bell 212A' To je standard koji kontroliše prenos na 1200 bps u Sjedinjenim Američkim Državama. [Vidi takođe format]. 16550AF UART .To je kutija veličine oko dva kvadratna inča sa modularnim utikačem. [Vidi takođe UART]. Ograničava načine kojima računar može da komunicira preko telefonskih linija. 8250 UART . Sa njom se prenosi i prima približno 14400 karaktera u sekundi (bez kompresije).UART koji se koristi za komunikacione portove najstarijih računara. 103 . Stvoren je u AT&T.22]. 3400 hertz . Iznosi približno 30 karaktera u sekundi. Najbrži standard danas. Ona odvaja žice linije iz centrale.Računarske komunikacije Srđan Pantić Englesko-srpski rečnik telekomunikacionih pojmova Brojevi 8N1 .Vidi 16550 UART. ali sve imaju jednu osobinu: sadrže bafer. modular jack. 42A Block .21]. Sa njom se prenosi i prima približno 28800 karaktera u sekundi (bez kompresije). Iznosi približno 240 karaktera u sekundi.Najčešće korišćeni parametri za rad modema.(3400 Hz) Najveća frekvencija koja se može koristiti na telefonskim linijama.Sredinom 80-tih godina ovo je bila najuobičajenija brzina prenosa.UART koji je korišćen na nekim 286 računarima. V.Ova brzina je (pored 14400 bps i 28800bps) standardna brzina za modeme velike brzine. 14400 bps . U tu utičnicu možete uključiti telefon ili modem. iako će većina modema podržavati komunikaciju na toj brzini (jer je bila uobičajena ranih 80-tih godina). [Vidi takođe 212A. Postoji više varijanti. dok brzina od 2400 bps nije postala popularna/jeftinija.Ova brzina je (pored 9600 bps i 14400 bps) standardna brzina za modeme velike brzine. Odnose se na broj data bita (8). UART zadržava te podatke (do 16 bajtova) dok računar/modem ne bude spreman. V. 16550A UART . 2400 bps (baud) . [Vidi takođe UART]. 212A . [Vidi takođe modular cord.Ova brzina je ( pored 9600 bps i 28800bps) standardna brzina za modeme velike brzine.

Paketna mreža koja se koristi da bi se uštedeo novac prilikom telekomunikacija na velike udaljenosti. obično je to vaše ime. ampersand . ADC .(adaptivna kompenzacija) Modemi sa ovom karakteristikom "osluškuju" telefonsku liniju da bi našli širinu opsega sa najmanjim šumom.Vidi ADC.(akustički modem) To je modem koji koristi akustički spoj.Karakter (CTRL-F) koji potvrđuje (ACKnowledges) nešto.(prilagodljivo biranje broja) Kada modem može da odredi da li će birati broj impulsno ili tonski.Karakter (&) koji obično znači "i". a nije njegovo sopstveno. [2] Karakter koji se koristi da se zaustavi ispis bloka teksta na monitoru.To je ime kojim se korisnik služi na BBS-u. Kad se koristi u terminu "dobićete pristup". Razvio ga je Hayes. [Vidi takođe user number].Vidi 16550 UART. Alijase obično upotrebljavaju mlađi korisnici BBS-a i oni koji se bave piraterijom i drugim ilegalnim aktivnostima. Analogni podaci se često 161 . adaptive equalization . Informacija sadrži sve podatke koje ste nekad dali BBS-u.(adaptivna kompresija podataka ) .Računarske komunikacije Srđan Pantić 16550AFN UART . Primeri takvih alijasa: `Cracker Kid'. adaptive data compression . a faktor moguće kompresije mu je 2:1. account . ACK . broj telefona i nivo bezbednosti.(nalog) . analog . account number . alias . biraće impulsno. [Vidi takođe user name]. [Vidi takođe acoustic coupler]. acoustic coupler . a zatim taj deo opsega koriste za prenos. To je ležište za telefonsku slušalicu. A abort .Odnosi se na nivo bezbednosti koji pokazuje u kom opsegu se može koristiti BBS.Ovaj termin se odnosi na informaciju koju BBS ima o vama. povezano sa modemom. adaptive dialing .Što se tiče elektronskih signala.(pristup) . analogni signali su oni koji predstavljaju beskonačan niz brojeva. Savremeni modemi se priključuju direktno na telefonsku liniju. [Vidi takođe acoustic modem]. obično da je određena količina podataka ispravno primljena. a ako ne uspe.Vidi user number. za razliku od digitalnih koji mogu biti samo određeni celi brojevi. [Vidi takođe NAK]. Za uništenje poruke se obično koriste razmaknica ili CTRL-X. misli se na prava korišćenja sistema koja obično dobijaju novi korisnici.(akustički spoj) Bio je uobičajen pre mnogo godina a danas je retko u upotrebi. acoustic modem .[1] Komanda koja se koristi u editorima i omogućava izlazak uz uništavanje poruke.Adaptive Data Compression .(adaptivna kompresija podataka) Metod kompresije podataka. Acculink . access . `Starbuck' i `Midnight Killer'. a modem pristupa telefonskoj liniji preko ovog spoja. Najpre će pokušati tonski. jer se tako smanjuje interferencija zbog šuma.

Postoji mnogo softverskih paketa koji kompresuju fajlove u arhive.(frekvencija odziva) Frekvencija tona nosača (eng. termin "ANSI" se uopšteno odnosi na ANSI standard X. Svi BBS-ovi su u ovom režimu.Kad naziv fajla ima ekstenziju ARC. ARJ .(računar koji odgovara na poziv) To je računar koji se poziva. carrier) kojeg koristi modem kada ga pozove drugi računar. area code . apostrophe . unarchive]. answer mode . Koristi se kod skraćivanja reči kao što je "don't". [Vidi takođe unarchive. to je obično BBS ili mainframe. answer frequency . zatim pozivni broj oblasti i na kraju telefonski broj pretplatnika. 162 . anonymous . unarchive]. modem će odmah registrovati gde počinje sledeći bajt. [2] Program ARJ koji se koristi za arhiviranje i dearhiviranje fajlova sa ekstenzijom ARJ. promenu boje i drugo. brojeva. ARJ. PAK. međutim. ANSI grafika je.(asinhrona komunikacija) Kada je svaki početak i kraj bajta koji se šalje telefonskom linijom nekako obeležen. [Vidi takođe EBCDIC]. ANSI X. asterisk .64 koji je IBM uveo u ANSI. Prema tome. Posle javljanja na telefon modem će pokušati da se poveže sa drugim modemom. jer to može biti bilo koja frekvencija. Svaka država u SAD ima jednu ili više oblasti sa karakterističnim pozivnim brojem. [Vidi takođe archive. ali sistem operater obično može da identifikuje autora. Ako pozivate telefonski broj u drugoj oblasti. archive . bez specijalnih kodova. S obzirom na razmenu podataka. asynchronous communication . ASCII . ASCII transfer . ZIP. Ovaj program se može naći na mnogim BBS-ovima. ARC . [Vidi takođe originate mode]. you must dial "1" and then the number). kompresovan programom PKARC. ako postoji šum na liniji.64 standard određuje seriju kodova koje host sistem šalje udaljenom terminalu za kontrolu prikaza na ekranu. (if it is long distance within your area code. LZH]. Mnogi BBS-ovi koriste ove kodove da pomognu unapređenja slanja karaktera komunikacionim programima. to znači da je taj fajl arhiviran. Na ovaj način. ANSI . [Vidi takođe digital]. Ovaj standard koristi 7 bita za predstavljanje svih velikih i malih slova.(telefonska sekretarica) Vidi voice mail.Kada se tekstualni fajl šalje kao takav. [Vidi takođe originate frequency].(pozivni broj) Trocifreni broj koji koriste telefonske centrale za označavanje geografskih oblasti.SYS. tj. Zvuk koji modem šalje preko telefona je analogni.Karakter “*”. answering machine . ASCII često koristi 8 bita u obliku bajta i ignoriše prvi bit. anoniman) Odnosi se na poruku u kojoj je autor izostavio svoje ime.ANSI je organizacija koja postavlja standarde. [Vidi takođe originating computer]. prvo treba da okrenete "1".Skraćenica za American Standard Code of Information Interchange. [Vidi takođe synchronous communication]. skup kodova za kontrolu kurzora koji potiču od VT100 terminalske emulacije. answering computer .[imenica] (arhiva) Grupa programa koji se (obično kompresovani) nalaze u jednom fajlu. ARC.Računarske komunikacije Srđan Pantić dobijaju merenjem. Većina programa na BBS-ovima su arhivirani pomoću nekog od ovih softverskih paketa. [Vidi takođe archive. Na nekim BBS-ovima je dozvoljeno slanje anonimnih poruka. odmah okrećete broj koji vam je potreban. znakova interpunkcije i drugih karaktera.(apostrof) To je karakter '. Ovi kodovi koriste escape character sa još nekim karakterima koji omogućavaju kretanje kurzora po ekranu. Ako pozivate broj u svojoj oblasti.(režim odziva) Kada je modem spreman da odgovori na telefon koji zvoni. [glagol] (arhiviranje) Proces kombinovanja tih fajlova. compress.(bezimen.[1] Ekstenzija u nazivu fajla koja ukazuje da je fajl kompresovan programom ARJ. Za dekompresiju fajla koristi se program PKXARC.

to znači da je modem spreman da odgovori na telefonsko zvono (posle toga će pokušati da se poveže sa drugim modemom). Često se čita kao “at”. auto-answer . s tim što prva ostaje sačuvana (nju obično ostavlja sistem operater).Skraćenica za American Telephone and Telegraph. Na primer. jer bi inače on morao da podesi svoj program za to auto fall-back .(automatsko prilagođavanje) Sposobnost modema da komunicira sa modemima koji imaju kontrolu grešaka i/ili kompresiju podataka i onima koji to nemaju. 163 . koja je pronalazač prvog modema.Sposobnost modema da sam bira broj. pošto je ustanovio da je broj zauzet. auto-dial . [Vidi takođe unattended mode]. [Vidi takođe LED indicators].Vidi fall-back. Ovo može da uštedi korisniku vreme. attention characters . auto-redial . [Vidi takođe manual-syncing driver].Vidi Hayes AT command set. On vam omogućava da čujete svaki zvuk na telefonskoj liniji. auto-reliable . at sign . auto-baud detect .Kada ovaj indikator (nalazi se na nekim eksternim modemima) zasvetli.(automatsko detektovanje brzine modema) Sposobnost modema da pređe na manju brzinu rada ako pozvani računar ne može da komunicira na zahtevanoj brzini. Ako ova dioda ne svetli. auto-download . da je linija zauzeta ili da je drugi modem preuzeo kerijer. audio monitor .Bilo koja instrukcija koja se šalje modemu i počinje sa "AT". AT command set .(automatsko brisanje poruka) Mogućnost nekih BBS-ova da obrišu poruku na BBS-u kad se dostigne određeni limit broja poruka. npr.(radni režim) To je režim u kome se nalazi komunikacioni program dok vi radite sa njim. attended mode . [Vidi takođe Hayes AT command set].Karakter “@”. velika američka telekomunikaciona kompanija.Ovo je deo BBS-ovog programa koji automatski određuje brzinu (bps) onoga ko zove.Ovime se šalje poruka (bilo javna bilo privatna) odmah posle čitanja poruka na BBS-u. [Vidi takođe Hayes AT command set].(automatski odziv) Sposobnost modema da automatski odgovori kada telefon zvoni i zatim pokuša da se poveže sa drugim računarom. modem neće odgovarati na telefon.Slova “AT”. BBS može da obriše drugu poruku na sistemu ako već ima 100 poruka i neko pošalje još jednu. auto-kill . auto-reply .Zvučnik koji je deo modema.Sposobnost nekih protokola za transfer fajlova koja omogućuje BBS-u da podstakne vaš komunikacioni program da automatski otpočne prenos fajlova (ako i vaš komunikacioni program ima tu mogućnost).. AT&T . Obično se koristi za odgovor autoru prvobitne poruke. Ovo je vrlo praktično kad a pokušavate da dobijete BBS koji je veoma popularan i čiji je broj često zauzet. Skoro svi modemi imaju ovu sposobnost. Ovo će ograničiti sistem na 100 poruka. auto-answer LED .Sposobnost modema ili komunikacionog programa da bira broj ponovo. koja upozoravaju modem da ćete mu poslati komandu. auto-syncing driver . tako da to ne mora da se radi ručno.Računarske komunikacije Srđan Pantić AT command .

sve dok se ne kaže drugačije. Međutim. Tehnički. bannerware . bisync . Koristi se u izrazu "bita u sekundi". Slično spektru frekvencija. Termin dolazi od naučnika J.Karakter “\”. Obično je to računar koji je priključen na modem i čeka na pozive drugih računara. iako rade na 600 boda. pošto su ovakvi nesporazumi česti.To je jedan od brojnih sinhronih protokola. Broj sa bazom 2 (binary). Pošto je broj promena bio jednak broju primljenih ili poslatih bita u sekundi.Skraćenica za Bulletin Board System. [Vidi takođe destructive backspace. M.Odnosi se na modem koji se preko telefonske linije sinhronizuje sa elektronskim signalom koji obeležava početak bloka podataka. baud i bps se mogu zamenjivati. E. baud) modemi. backslash .(propagandni programi) Softverski program koji se besplatno koristi i kopira. Pošto je to tako ograničeno. razlika ipak postoji. [Vidi takođe public domain]. B backdoor . komunikacioni program je pošalje BBS-u (koji pretpostavlja da korisnik ukucava poruku) kao poruku. možete pretpostaviti da bod znači bit u sekundi. bit . Ovaj naziv se može odnositi i na komercijalne usluge (kao što su CompuServe i Prodigy). Na primer. to je broj promena elektronskog signala u sekundi. Bell 212A . ali reklamira drugi program ili proizvod. [Vidi takođe bps. Većina BBS-ova ima programe koje možete preuzeti i koristiti na svom računaru.(tajna vrata) Način da se pristupi sistemu i dobije potpun pristup bez upotrebe redovnog naloga. bandwidth . backspace . audio ili drugih frekvencija. BBS-ovi skoro uvek omogućavaju korisnicima da ostavljaju poruke za druge korisnike.Vidi 212A. Telefonske linije imaju širinu opsega od 300 do 3400 Hz. background send/receive . Ipak. mnogi 1200 bps modemi su se reklamirali kao 1200 boda (eng.Karakter (CTRL-H) koji pomera kurzor na ekranu za jedno mesto unazad.Računarske komunikacije Srđan Pantić auto-typing .(propusni opseg) Opseg radio.Ovaj termin se odnosi na brzinu komuniciranja modema. [Vidi takođe byte]. batch file transfer . baud . Na primer. što iznosi 600 boda. dibit].Binarni broj. Za BBS se može koristiti i naziv `bulletin board'.(paketni fajl transfer) Kada se preko protokola za transfer fajlova šalje više od jednog fajla odjednom. Ti modemi šalju 2 bita 600 puta u sekundi. korisnik može otkucati poruku u fajl. kao i na bilo koji drugi računar koji možete pozvati preko telefona. Baudot. Korisnik će reći BBS-u koje fajlove želi i BBS će mu poslati sve fajlove. Bell 103 . Autor BBS-ovog softvera obično ostavlja takvu mogućnost da bi mogao da dobije pristup bilo kom BBS-u koji koristi njegov softver. modem mora pažljivo da pretvara podatke u zvuke koji će odgovarati ovom opsegu. 164 .(automatski unos) Sposobnost komunikacionog programa da pošalje informaciju BBS-u kao da je korisnik upravo ukucava. non-destructive backspace].Sposobnost fax-modema da pošalje i primi faks dok se računar koristi u druge svrhe. što znači da može biti samo 0 ili 1.Vidi 103.(pozadinsko slanje/prijem) . Danas je ovo manje uobičajeno nego što je bilo. BBS .

block size . bps . [Vidi takođe expedited signaling. [Vidi takođe audio monitor]. in sequence signaling]. često se podaci šalju u blokovima od 128 ili 1024 karaktera. brackets . kodovi se šalju neposredno posle ovog bloka. dial tone). Na primer. Manji blokovi su bolji kada je loš kvalitet telefonske veze (u slučaju međugradskih poziva).(bajt) Grupa od 8 bita. Obično predstavlja jedan karakter. [Vidi takođe E-mail]. postoje specijalizovanije procedure. byte . bulk mailing . [Vidi takođe left bracket.42 modemima. Bps bukvalno znači broj bita koji modem pošalje svake sekunde. jer vam štedi vreme koje biste potrošili na ponavljanje iste poruke.Računarske komunikacije Srđan Pantić blind dial .(bafer) [1] (glagol) Koristi se za čuvanje dolazećih podataka u memoriji.Kada se ovaj termin koristi u kontroli grešaka ili u protokolima za kompresiju podataka.[1] Vidi BBS. Ponekad se koristi u pokušajima da se raščiste problemi oko sinhronizacije.Karakteri “[“ i “]”.Koristi se za pregled spiskova naziva poruka ili fajlova na BBS-u i obeležavanje onih koje želiš da pročitaš. Uobičajene veličine blokova su 64. bulletin board . busy signal . dok su veći bolji kada su veze bolje (u slučaju gradskih razgovora). 128.Vidi BBS. busy . bulletin . on se odnosi na broj karaktera koji se šalju odjednom. break signal . 192 ili 256 karaktera.42 sadrži tri vrste prekidnih signala.Bits Per Second.(bilten) Specijalna poruka na BBS-u. block . Na CCITT V. kada BBS koristi onoliko korisnika koliko BBS može da opsluži. buffer .(slepo biranje broja) Kada modem bira telefonski broj bez čekanja na ton biranje (eng. Ako se koristi kontrola grešaka. right brace]. U većini slučajeva svi korisnici treba da pročitaju nove biltene koji su poslati posle njihovog poslednjeg poziva.(signal zauzeća) Zvuk koji se čuje na telefonu kada je broj koji pokušavate da dobijete zauzet. [Vidi takođe ASCII]. C 165 . board .(zauzeće) Slučaj. (bita u sekundi) Brzina prenosa se kod većine modema meri u bodima ili bps. [2] (glagol) Koristi se za privremeno čuvanje dolazećih podataka dok računar ne bude mogao da ih obradi. To se obično dešava kada su sve telefonske linije zauzete. [2] Vidi message base. destructive signaling. [Vidi takođe left brace. browse . braces . pri prenosu programa.Grupa bajtova podataka.[1] Vidi BBS.Koristi se na BBS-ovima kada se ista poruka šalje različitim korisnicima.(prekidni signal) Ovo je signal koji jedan modem šalje drugome i traje približno jedan sekund. obično je piše sistem operater. [3] (imenica) Mesto u memoriji gde se nalaze sačuvani podaci. V. bulletin board system . [2] Ponekad je to isti što message base.Karakteri “{“ i “}”. [Vidi takođe baud]. right bracket].

Ima stalnu frekvenciju i stalnu amplitudu. [Isto što i receive sensitivity].(velika slova) . call progress monitoring . -45 dBm je bolje od -40 dBm.Ton koji modem šalje preko telefonske linije pre nego što pošalje neki podatak preko nje. Neki modemi mogu da razumeju signal i da proslede broj telefona pozivaoca. uređaj će pozvati vaš telefonski broj.Žica u RS-232C kablu koja prenosi informaciju da li modem detektuje nosilac ili ne (i na osnovu toga da li je povezan sa drugim računarom preko telefonske linije ili ne).Spisak ljudi koji su zvali BBS u datom vremenskom intervalu. carriage return . 166 . caller log . to bolje. carrier frequency . ona vam omogućava da preko telefona čujete specijalan zvuk ako dobijete telefonski poziv u trenutku kad već razgovarate s nekim. Ovo se koristi za stvaranje bezbednog sistema u koji hakeri neće moći da uđu. caller . [Vidi takođe buffer]. On može da sadrži i podatke kao što su brzina modema (u bps) onoga ko je zvao. card (peripheral) . Ovo se koristi da bi sistem operater mogao da vodi evidenciju o tome ko je zvao BBS. kod nas se često koristi i samo kerijer. Interni modemi su obično kartice sa periferalom caret .(nosilac.Kada modem daje informacije o tome šta se događa tokom zvanja drugog računara. Na primer.. a to znači da je modem povezan sa drugim modemom. unutar računara.Ova dioda će na eksternom modemu zasvetliti kada modem otkrije ton nosilac na liniji. carrier detect threshold .(prihvatni bafer) Deo računarske memorije gde komunikacioni program smešta dolazeće podatke koje treba sačuvati.(poziv nazad) Kada se nazove sistem. caller I. prekida se veza i sistem naziva korisnika. Izražava se u negativnim decibel-milivatima (dBm). Posle toga se menja da označi podatke. carrier detect LED .(identifikacija pozivaoca) . Cilj je povećana sigurnost.(pozivalac) . capture . capture memory .Svako ko se spoji sa BBS-om.Karakter “^”. carrier . Nakon što ste uspostavili vezu sa BBS-om i predstavili se. bez prevođenja) . capture buffer . Što je veći (negativniji) broj.."Hvatanje" teksta koji dolazi sa BBS-a na vaš računar i smeštanje tog teksta u bafer ili u fajl. Da li je broj zauzet. [Takođe se naziva CD].D .Vidi uppercase.(kartica) Bilo koji periferijski uređaj koji može da se poveže direktno.Računarske komunikacije Srđan Pantić call back unit .Vidi capture buffer. carrier detect . Kod uključuje broj telefona osobe koja je nazvala..Vidi return.Frekvencija koju koristi modem za slanje i primanje podataka. call back .U nekim zemljama se šalje preko telefonske linije kada osoba pozove neki broj.(nadzor napredovanja poziva) . call waiting -(poziv na čekanju) . posle identifikacije sistemu. na broj telefona u bazi podataka o korisniku. pošto korisnik mora da zove sa unapred određenog telefonskog broja. [Zove se još i capture memory].Način merenja koliko dobro modem prenosi ispravne podatke preko loših telefonskih linija. da li je veza uspostavljena. [Vidi takođe LED indicators].(prepoznavanje nosioca) .To je usluga koju nudi telefonska centrala.(uređaj koji se može priključiti na telefonsku liniju BBS-a da bi se ta linija osigurala. capital letters .

Često je korisno kada se pokušava pristup BBS-ovima koji su često zuzeti. formirana od strane UN.Vidi carrier detect. Ti portovi se nazivaju COM portovi i numerisani su od 1 do 8. characters per second . Dok mnogo kompanija proizvodi modeme.IBM kompatibilni računari imaju mogućnost da se povežu sa uređajima (poput miša. Tako. sve dok ne postigne vezu sa jednim od njih.(kolone) .Vidi Xmodem. i to kako javne poruke koje mogu pročitati svi korisnici na liniji. columns . COM port . chat mode . Obično su u upotrebi samo portovi 1 i 2. sa jednog kraja na drugi.Mesto u memoriji modema gde se čuvaju komande koje su mu zadate. vratiće se od modema računaru i prikazaće se na ekranu od strane komunikacionog programa. character . Većina računara ima ekran od 80 kolona.Računarska usluga na sistemima gde postoji više telefonskih linija. modema. a na višelinijskim razgovor korisnika prisutnih na vezi. Ako se nosilac ne javi modem će prekinuti telefonsku liniju.Vreme u toku kojeg će se modem zadržati na liniji nakon što se izgubi nosilac da bi utvrdio da li će se nosilac ponovo javiti. Obično korisnik može da vidi poruke koje drugi kucaju redom.(karaktera u sekundi) .Grupa.Vidi communications program. broj karaktera koji mogu ispuniti u jednom redu ekran. [Vidi takođe buffer]. Na jednokorisničkim BBSovima obično razgovor SysOp-a i trenutnog korisnika BBS-a.(režim razgovora) . već se koristi engleski termin “chat”.Računarske komunikacije Srđan Pantić carrier loss time .(razgovor) . [Vidi takođe chat].(komunikacioni program) .Kada je uključen. 167 . Christensen protocol . 8 bitova podataka i stop bit). circular dialing queue . cifra ili simbol.(kružna lista biranja) .Vidi CTS. character format .) preko portova.Broj koji predstavlja način kontrole grešaka pri prenosu podataka.Mera širine ekrana. [Vidi takođe selectable COM port]. CD . command echo . dok se 3 i 4 ređe koriste. [Isto kao CPS]. clear to send .(komandni bafer) . tako i privatne poruke koje mogu pročitati samo određeni korisnici.Kada je komunikacioni program podešen tako da korisnik može da razmenjuje poruke sa osobom na drugom kraju linije. command buffer . CCITT .(Kristensenov protokol) .Broj bajtova ili karaktera koji se prenesu modemom u jednoj sekundi. svaka AT koamnda koja se šalje modemu.[Vidi takođe page].(komplet čipova) -Grupa važnih integrisanih kola modema (ili nekog drugog uređaja) proizvedena od istog proizvođača. BBS-ovi često pitaju za širinu ekrana. checksum . CB simulator omogućava svim korisnicima da šalju poruke jedni drugima dok su na liniji.. koja postavlja standarde za prenos podataka.(kontrolni zbir) . U domaćoj modemskoj zajednici nije odomaćen domaći termin.Interaktivni “razgovor” dva ili više korisnika na vezi. comm program .(komandni eho) .Kod nekih komunikacionih programa korisnik može da unese listu brojeva koje želi da bira u modem će zvati te brojeve po redu unošenja. chat . samo nekoliko proizvodi čipove za njih..International Telegraph and Telephone Consultative Committee . chip set .(karakter) . 2400bps modemi mogu slati 240 karaktera u sekundi (2400/10). [Vidi takođe ASCII]. CB simulator . Određuje se deljenjem brzine modema (u bps) sa brojem bitova potrebnh za slanje jednog bajta (obično 10: start bit.Ma koje slovo.Vidi format.

. command set . poput: “Imam lošu vezu”.(komercijalni softver) . terminal mode. connect speed . Često se koristi u izjavama.Stvarna veza sa BBS-om.Instrukcije koje se mogu dati modemu. ali i među modemima.. [Vidi takođe public domain.(kompatibilan) -Kada jedan objekat radi poput drugog. a 3:1 compression ratio means that the original data takes up 3 times the amount of space as the compressed data.Ma koji od 32 ASCII karaktera koji se ne prikazuju na ekranu. and a modem would transfer the data 3 times more quickly than if it was not compressed. osim za pravljenje bekap kopije. copyright]. communication .(skup komandi) . Da bi podesili BBS. compression ratio .Proces nad podacima posle koga zauzimaju manje mesta. radija. [Vidi takođe CTRL].Računarske komunikacije Srđan Pantić command mode . a ne šalje ih preko telefonske linije kao podatak.Vidi LAN.). Na primer.(komunikacije) . televizije. Brzina zavisi od brzine oba modema. što znači da ima šumova na liniji.(brzina povezivanja) . commercial host system . data compression]. email-a. podešavanje) . configure . computer network ..(komande) . Sličan je terminal programu. [Vidi takođe archive.Podešavanje nečeg prema svojim potrebama i ukusu. ili pod uslovima koje je odredio 168 .Odnos originalne veličine podataka The ratio of the original size of data that is sent to the compressed size. connection . Mnogi modemi podržavaju prokole kompresije podataka.(konfiguracija) . Ovi karakteri se obično koriste za kontrolu računara. BBS-u. Termin je uobičajen među računarima. BBS-u.Kada modem interpretira ono što se kuca kao komande.(slaže se) . commands .Brzina.(zaštićena autorska prava) .(veza) . kao i od uslova na vezi. compress .Vidi V. compatible .. brzina povezivanja će biti 2400 bps.(odnos kompresije) . obične pošte i drugim sredstvima.Program koji kontroliše modem i koji često ima osobine koje omogućavaju korisniku preuzimanje i slanje datoteka i drugo. [Vidi takođe Hayes AT command set]. Ne može biti veća od brzine najsporijeg modema. For example.Lista svih mogućih komandi koje neko možete zadati (na primer modemu. telefona.Termin koji znači da je program ili dokument vlasništvo autora i da ne može biti legalno kopiran. control character . a korisnik ima 14400 modem. [Vidi takođe data mode. [Isto kao comm program].(konfigurisanje.(komandni režim) .[1] Postizanje tačke kada se počinje komunikacija sa BBS-om. ako BBS je na 2400 bps modemu. [2] Ma koja tačka posle uspostavljanja kontakta sa BBS-om.Softver koji je zaštićen i ne sme se legalno distribuirati preko BBS-ova ili kopirati i davati drugim korisnicima.42 compliant.42 compatible].Ideja o prenošenju zamisli ili ideja jedne osobe drugima preko govora. commercial software . koju modem koristi kada se povezuje sa BBS-om.(povezivanje) . morate da podesite stvari poput broja linija i druge informacije.(komercijalni sistem) .(računarska mreža) .On-line sistem koji se može zvati. copyright . compliant .Konfiguracija je informacija koja opisuje hardverske i softverske parametre sistema. koji vodi kompanija koja naplaćuje njegovu upotrebu. communications program .(kontrolni karakter) . configuration . connect . [Vidi takođe V.(kompresovanje) . ali više sofisticiran. voice mode]. u bps.

Skraćenica od ConTRoL. [Vidi takođe flow control.Kada je BBS oštećen tako da je trenutno neoperativan.Cathode Ray Tube.Kod koji se koristi pri pozivu telefonskog broja u nekoj zemlji.(monitor) . CTRL . shareware). crippleware . Drugo ime za računarski monitor. Ugrađuje se u hardver. Omogućava rad samo sa delom mogućnosti pune verzije softvera.(kod zemlje) . RTS]. što znači kontrolni karakter C.Kada se svetla (poput RD svetla) na eksternom modemu stalno pale i gase.Skraćenica od Cyclic Redundancy Check.Clear To Send . country code . [Vidi takođe CTS. ne u softver. Često postoji više takvih osoba na BBS-u. cyclic redundancy check . cursor . CSP je metod u vlasništvu CompuCom i DIS.Softver koji se obično distribuira kao “slobodan za probu” (eng. [Vidi takođe city code].(oporavak od prekinutog prenosa) . Obično je dugačka 16 ili 32 bita (CRC-16 i CRC-32). [Vidi takođe SysOp].Pomoćnik SysOp-a u upravljanju BBS-om.(kosisop) .(spreman za slanje) . CPS . osim SysOp-a.Ova osobina nekih fajl transfer protokola omogućava korisniku da nastavi slanje ili prijem datoteka. Takav softver se ne sme slati na BBS. D dash .Računarske komunikacije Srđan Pantić autor programa. CTS . koji obično prouzrokuje zvuk na računaru. Na taj način se šštedi vreme prenosa (ili slanja) dela datoteke koji je već prenet. RTS. Skraćenica se sledi sa povlakom i zatim karakterom. CTRL-G .Vidi characters per second. poput CTRLC.Kontrolni karakter G. Co-SysOp .(kurzor) .Carriage Return. Ima veće privilegij na sistemu od svih. flow control]. crash .Pokazivač koji pokazuje gde će e sledeći put tekst ispisati na ekranu. obično se prvo okreće kod izlaza iz zemlje (za SRJ je to 99). CTS/RTS . CSP . Kada se poziva telefonski broj u nekoj zemlji. ali nije potpuno funkcionalan. koji je bio prekinut. 169 . crash recovery .(crta) . Kod zemlje je dugačak 2 ili 3 cifre. zatim kod zemlje. freeware]. Vidi return.(delimično funcionalan softver) . CRC je sistem koji se koristi za proveru da li je blok podataka prenet bez grešaka.CompuCom Speed Protocol je protokol za kompresiju do odnosa 4:1. Može biti različitih oblika. [Vidi shareware.Kada modem javlja udaljenom računaru da je spreman za slanje podataka na taj računar. CRC . osim ako je reč o shareware ili freeware softveru. <CR> . [Vidi takođe control character].Karakter “-“.(pad) .Metod kontrole toka koji koristi CTS i RTS signale. pa kod područja i na kraju telefonski broj unutar područja.Vidi CRC. cycling . [Vidi takođe DIS] CRT .

Telefonska linija podobna za prenos podataka.(podobno za prenos podataka) . i sve informacije koje primi modem idu pravo na ekran.Režim rada modema u kome se sve informacije unesene u računar šalju kroz modem. Zato razumni korisnici BBSa ne koriste lozinke koje je lako pogoditi.(režim podataka) .Vidi data transmission rate. tako da zauzimaju manje mesta.[1] Program koji obrađuje podatke. data transmission rate .(brzina prenosa podataka) .Modem koji nema mogućnost prijema ili slanja faks poruka.Vidi DTE. data terminal equipment . V. dBm . [Isto kao transmission rate.Bajt informacija koji se šalje kroz telefonske linije. Koristi se za merenje nekih nivoa. [Isto kao on-line mode]. data rate]. Npr. nejčešće 8. Mora da ima bolje elektronske karakteristike od obične telefonske linije. data compression .25 pinski priključak koji povezuje RS-232C kabl sa RS-232 portom. Hakeri prave listu najčešćih lozinki (npr.Vidi effective transfer rate. [Vidi takođe MNP-5. data modem . data terminal ready . Korišćenjem kompresije podataka modemi mogu brže slati informacije. voice mode]. [Vidi takođe bps]. data communications equipment .(modem za podatke) .Neki modemi imaju mogućnost “sažimanja” podataka. [Vidi takođe transmit level. pošto ASCII koristi samo 7 od 8 bita [Vidi takođe format].Jedan metod pokušaja neovlašćenog pristupa nečijem nalogu na BBSu. data grade .(baza podataka) . 170 .(biti podataka) . data mode . To nije analogno stenografskom zapisu. [2] Veliki skup podataka.(podaci) . kao što su imena i adrese ili cene berzanskih proizvoda.Decibela po milivatu. terminal mode.(kompresija podataka) .Računarske komunikacije Srđan Pantić data . [Vidi takođe voice grade]. podaci mogu da budu poslati brzinom od 115 200 bps. celokupna informacija je sve vreme prisutna.Vidi DCE. data bits .Vidi DCD. Kada neki drugi modem (koji takođe ima ovu mogućnost) primi podatke. od broja bankovnog računa do kompjuterskog programa [Vidi takođe information].42bis]. database .Brzina kojom se prenose podaci.Vidi DTR.Vidi decibel.[1] Broj bita koji modem koristi da predstavi jedan bajt.Grupa karaktera koja predstavlja informaciju koja ima smisla. data set ready . kao što je nivo prenosa. samo zauzima manje mesta i brže se prenosi. on ih vrati u početnu formu. data byte .(bajt podataka) . SECRET ili MINE) i proveravaju da li takva lozinka odgovara nekom korisniku BBSa. mada može biti i 7. Zbir informacija koje možete primiti od razvijenih informacionih servisa kao što je CompuServe može biti shvaćen kao baza podataka database hack . receive level. Sadržaj te informacije može biti bilo šta. carrier detect threshold].Vidi DSR. data rate . data throughput . transmission speed. DB-25 . dB . [2] Stvaran broj bita unutar bajta koji se šalje kroz telefonske linije. [Vidi takođe command mode. data carrier detect .

npr. default . tako da će osoba koja je podmetnula decoy program doći do korisnikove lozinke i nesmetano koristiti njegov nalog.(demodulisati) . dialing speed . dial .(destruktivni povratak) .Dva bita koje modem šalje istovremeno. Ako je ovo vreme dugačko. [Vidi takođe bps. pulse i pause. [Vidi takođe modulate]. decoy program . Obaveštava računar da li je modem uspostavio vezu sa drugim modemom.(brzina pozivanja) . [Vidi takođe non-destructive backspace]. To su periferije računara zadužene za komunikaciju.(ton) . onda je potrebno da to promenite samo ako želite broj kolona različit od 80. [Vidi takođe DTE]. dialup line . Obična telefonska linija. Npr. dibit .Kod tonskog biranja. demodulate .Data Communications Equipment .Ovo je tip signala prekida koji uzrokuje uništavanje svih podataka dok se šalje signal prekida.(rečnik) . baud]. dial tone .(destruktivna signalizacija) . Vaš modem.V. Najveći broj modema automatski zove (auto-dial).Proces vraćanja kompresovanih podataka u originalnu formu. tone.Podrazumevana okolina ili odgovor na pitanje. Tako šalje 1200 bit/s.Data Carrier Detect . [Vidi takođe break signal]. destructive signaling . [Isto kao encoder dictionary].(mogućnost dialout-a) . Korisnik.(vreme kašnjenja) . dialup modem . dictionary .Poslati ili tonove ili impulse neophodne telefonskoj kompaniji da prepozna broj koji zovete. na koji se oslanja pri kompresiji/dekompresiji podataka. npr. DCE . [Isto kao dB].42bis. 171 .Računarske komunikacije Srđan Pantić DCD .Vidi touchtone dialing speed. U tom slučaju modem 600 puta u sekundi šanje dibit (dva bita). okretanje broja) . uneće svoju lozinku. [Vidi takođe protocol].Vreme koje protekne od slanja podataka sa računara i prijema odgovora o dudaljenog ražunara.Bilo koja komanda čije slanje modemu menja način na koji se poziva telefonski broj.Servis pomoću kojeg zovete neki računar. decompress .(detekcija nosioca podataka). [uporediti sa leased line].Pretvoriti tonove koje modem šalje preko telefonskih linija nazad u podatke. Obično se koristi u paketnim mrežama i štedi impulse na međugradskim i međunarodnim pozivima. prepoznaje ovaj ton. zvuk koji se čuje kada dignete slušalicu i možete da pozovete.Program ili tekst poslat na meinfrejm ili višelinijski BBS koji simulira proceduru prijavljivanja na sistem.(dekompresija) .Označava da vaš komunikacioni program briše karakter na kom je kurzor kada se pritisne taster “backspace”.(modifikatori pozivanja) .Jedinica koja opisuje kolika je jačina nekog zvuka u poredjenju sa drugim. modem.(oprema za prenos podataka). najveći broj protokola za prenos datoteka će usporiti. dialout facility . decibel . podrazumeva 80 kolona. [Vidi takođe V. Ako se.(pozvati. dictionary size]. koji ne sumnja. ako može da pozove.(podrazumevano) .Modem koji se koristi na običnim (dialup) telefonskim linijama dial modifiers . modem može da radi na 1200 bps i 600 boda.(telefonska linija) . [Vidi takođe archive]. npr. a sa njega druge računare.(običan modem) . destructive backspace .42bis protokol za kompresiju podataka čuva neke podatke koji se šalju/primaju u “rečniku”. delay time . poziv.Telefonska linija povezana sa telefonskom kompanijom.

npr.Vidi MNP direct mode. Ovo se koristi kod tonskog biranja. i ide zajedno sa CSP kompresijom podataka (vidi ispod). [Isto kao DSP]. da modemu stavi do znanja da je računar spreman za komunikaciju. Najveći broj BBS programa ima način da isključi korisnika koji je pozvao “oglasnu tablu”. Operater sistema često ostavlja podignutu slušalicu dok koristi računar.Računarske komunikacije Srđan Pantić dictionary size .Skraćenica za Dual Tone Multi-Frequency. ili naprosto da se operater sistema igra na svom računaru.(dinamička stabilizacija impedanse) .42bis]. disconnect . [Vidi takođe dictionary. 512 ili 4096. DSR . [Vidi takođe upload.Ono što se koristi da obezbedi eliminaciju ehoa kod CCITT V.32/V. To je obično program.42 modema. DTMF . DIS je metod u vlasništvu CompuCom. Mnogi modemi imaju ovakve prekidače. Za svaku cifru se šalju dva karakteristična tona. Ovo je računarska oprema koja nije direktno odgovorna za komunikaciju. ako je to potrebno.(digitalna obrada signala) . 172 . [Vidi takođe DCE].(snimanje dolazeće informacije na disk) . DIS . download . mada može biti i 1024. disk capture . DSP .(DIP prekidač) .Vidi echo suppressor defeat tone. [Isto kao modem ready].Najčešće je 2048. Npr.DIP je skraćenica za Dual In-line Package. tako da korisnici dobijaju signal zauzeća. Mogu biti podešeni na različite načine.Primiti datoteku sa BBS-a.Vidi Digital Signal Processing.Ovo je broj karaktera koji rečnik koristi za V.(isključiti) Spustiti slušalicuna telefonu i uzrokovati prekid veze između modema i drugog ražunara.(veličina rečnika) . door . protocol]. sam računar i printeri.Skraćenica za Dynamic Impedance Stabilization. ali može biti i tekstualna datoteka. Ukazuje na to da je modem uključen i spreman da prihvati ono što dođe iz računara (komande ili podatke). [Vidi takođe analog]. dither tone .Situacija kada komunikacioni program čuva dolazeće informacije na disku. DTR . to su brojevi 0 i 1. Igre su popularna vrata na BBSovima.Reč koja znači da BBS ne radi. takoda se na nju ne može priljučiti.Skraćnica za Data Terminal Ready. DTR signal se šalje iz računara modemu. kojim se poboljšava odnos signal/šum telefonske linije tako što se povećava čistoća i snaga signala i automatski kompenzuju varijacije impedanse telefonske linije. digital . [Vidi takođe echo cancellation]. down .Gejtvej koji dozvoljava “oglasnoj tabli” da izvršava program dok je korisnik na BBSu. DIP prekidači su grupe malih prekidača razmeštenih po elektronskoj opremi.Skraćenica za Data Terminal Equipment. V. To može značiti da je došlo do pada sistema.(vrata) . jedan DIP prekidač na modemu može da promeni status DTR direct mode . mada vrata mogu biti korišćena i za ozbiljne primene. [Vidi takođe running]. DIP switch .42bis protokol za kompresiju podataka. Korisno je kada primate tekst datoteku koju biste želeli kasnije da pročitate.Skraćenica za Data Set Ready. nestandardni metod pun-dupleks 9600 bps komunikacije.(digitalni) . digital signal processing .Sistem koji koristi prirodne brojeve da predstavi podatke. DTE . U računarskim sistemima. Srazmerno jeftin. Ima rezervnu brzinu od 7200 bps ako ima previše linijskog šuma za komunikaciju na 9600 bps.

data throughput. Na primer.(minimiziranje eha) .Računarske komunikacije Srđan Pantić dumb modem . echo suppression defeat tone .[1] Karakter koji se šalje nazad sa BBS-a na mesto karaktera koji je bio poslat na BBS. smart terminal]. ako je modem brzine 9600 bps i odnos kompresije je prosečno 2:1. [Isto kao dither tone]. kod CCITT standarda je 2100Hz +/. ali koristi 8 bita.Brzina kojom se podaci šalju nakon kompresije podataka od strane protokola. ali oni predstavljaju 19200 bitova stvarnih podataka koji su kompresovani. tada terminal program treba da ih prikazuje na ekranu. Da bi prevazišao taj problem. effective transfer rate . [Vidi takođe terminal. [Vidi takođe raw speed. kao i korisnika čije se poruke pojavljuju na BBS-u. može da se meša sa modemskim prenosom. što poništava. izmišljen od strane IBM-a i u upotrebi na njegovim računarima. 173 . dumb terminal .32 standard. a ne 7 bita za kodiranje karaktera.Minimiziranje eha je tehnika koju telefonske kompanije koriste u pokušaju da međugradski pozivi budu boljeg kvaliteta. Stvarno se zaista samo 9600 bitova šalje preko telefonske linije. Na primer. editor . echo . duplex .Modem koji samo šalje i prima karaktere na/sa telefonske linije. echo suppression]. effective throughput rate . onako kako se kucaju.Skraćenica od Extended Binary-Coded Decimal Interchange Code. digital signal processing]. [Vidi takođe echo suppression. [Vidi takođe local echo. effective throughput rate].10Hz.Obično kasno noću BBS-ovi razmenjuju nove poruke.(eho) . [Vidi takođe half duplex].Vidi BBS. EBBS . Poput ASCII. Pokušava da poništi eho na međugradskim pozivima. Primer dupleks veze je obična telefonska veza (ako želite. [Vidi takođe echo suppression defeat tone]. data compression].Tastatura i monitor koji samo primaju i šalju informacije preko telefonskih linija.(poništavanje eha) . efektivna brzina prenosa je 19200bps.(elektronska oglasna tabla) . kada korisnik unosi lozinku na BBS umesto karaktera lozinke šalje se zvezdica (zbog bezbednosti). [Vidi takođe smart modem]. pošto bi se inače mešali sa prenosom. Kod Bell standarda je 2225Hz +/. Na drugom računaru je da učini bilo šta drugo. E EBCDIC . [2] Kada BBS ili korisnikov terminal program vraća nazad karaktere koje korisnik unosi. minimizujući eho.(dupleks) . [Vidi takođe ASCII]. Ako BBS ne vraća karaktere koji su mu poslati.Uključeno u CCITT V. Način kodiranja karaktera.Signal koji se šalje preko telefonske linije od nekih modema u pokušaju poništavanja negativnog efekta minimizacije eha. Modem šalje tačno suprotan zvuk od onoga koga prima.Deo BBS programa koji omogućava unošenje poruka i njihovo editovanje. echo suppression .Vidi effective transfer rate.(efektivna brzina prenosa) . možete govoriti u isto vreme kad i vaš sagovornik). [Vidi takođe echo suppression]. [Isto kao throughput. Na taj način se povećava broj poruka.Tehnika koja se koristi kod mnogih BBS-ova i koja omogućava da se konferencije (baza poruka) dele između mnogih BBS-ova.Mogućnost obe strane veze da istovremeno šalju informacije. modem mora da šalje određen ton preko telefonske linije sve vreme. echomail . Pun dupleks je isto što i dupleks.15Hz. Nije u široj upotrebi kod drugih proizvođača.Electronic Bulletin Board System . carrier). To kao posledicu može da ima gubljenje tona nosioca kod modema (eng. [3] Eho na telefonskim linijama je kada se čuje eho na međugradskim pozivima. echo canceling .

ASCII vrednost 5. To je karakter CTRL-Z. EOF . ako ih je više) će dobiti tu poruku. Često se koristi za izlaz iz programa ili procedure unutar programa. format]. Similarly.ASCII karakter 27. escape key . je uvek parni broj.42].Vidi E-mail. guard time]. executive mode . ENQ character .Sekvenca karaktera (obično +++) koja modem prebacuje iz režima podataka u komandni režim.(izvršni režim) . [Vidi takođe data mode.(emulacija) .Kada postoji šum na liniji i kada se jedan ili više karaktera promene tokom prenosa.Grupa karaktera koji se koriste za izražavanje emocija u porukama. ASCII karakter (ASCII 27) koji se koristi od ANSI za formiranje ograničene grafike. [Vidi takođe line noise]. :( is a sad face. ESC . escape character guard time .Kada je korisnik povezan sa BBS-om. Znači Enquiry. [Vidi takođe MNP 1-4.(greška) . Oni su proizveli RS-232C standard. pošto modem zapravo ne isptavlja netačne podatke. even parity . error free .(kodiranje) -Kodiranje podataka tako da osobe koje nisu ovlašećene ne mogu da koriste te podatke. Korisnik odlučuje ko će primiti poruku i samo ta osoba (ili osobe. ali je moguće postići situaciju koja je njoj vrlo bliska. escape code .(ENQ karakter) .Vidi dictionary. ali SysOp kontroliše BBS.(kraj datoteke) . LAPM. [Vidi takođe ANSI]. encryption .Electronics Industry Association. E-mail .(izlazna sekvenca) . ASCII].(rečnik kodiranja) . error correction .Poruke koje se šalju tačno određenim ljudima. encoder dictionary . error .Isto kao i CTRL-E. [Vidi takođe parity bit. [Vidi takođe escape key.Kada se odnosi na prenos podataka.Vidi escape key.Označava End Of File. command mode.Ukazuje da je bit parnosti uvek tako postavljen da suma bitova koji imaju vrednost binarne “1” u svakom bajtu koji se prenosi.Vidi escape sequence.Electronic mai . Takođe. U takvim slučajevima greška se mora detektovati i podatak se mora ponovo poslati (ili će preneta datoteka biti neupotrebljiva). emotion icons . U stvarnosti nemoguć događaj. već traži njihovo ponvno slanje.Računarske komunikacije Srđan Pantić EIA .Sposobnost modema da primeti greške u prenosu i da traži ponovno slanje neispravnih podataka. [Isto kao ESC]. V. escape sequence . Posebno se primećuje pri prenosu datoteka. [Vidi error control].(znakovi emocija) .(korekcija greški) .Kada komunikacioni program imitira određeni tip terminala. error control . emulate .Kontrola greški je korektniji termin. 174 . koji oznčava kraj tekst datoteke.Vidi guard time. “:)” je srećno is a happy face (when you look at it from the side). plus bit parnosti. [Vidi takođe RS-232C]. escape character .(bez greški) .(taster “bekstva”) .(elektronska pošta) . electronic mail .(parnost) . “error free” se odnosi na komunikacionu opremu pomoću koje se podaci prenose savršeno.(elektronska pošta) .(kontrola grešaka) . Na primer.Taster označen sa “ESC” na računarskoj tastaturi.

faxmodem . .Modem koji se nalazi van računara. Na primer.Sposobnost modema da se prebaci na nižu brzinu prenosa kada se pokaže da postoji problem u komunikaciji na većim brzinama (obično zbog šuma na vezi). [Isto kao auto fall-back].Modem sa mogućnošću slanja i primanja faksova. Jedan se koristi za primanje. [Vidi takođe archive]. [Vidi takođe door]. external program . raspakovati arhivu.Agencija vlade SAD koja postavlja propise za komunikacijsku opremu u SAD. kontrolu grepaka i kompresiju podataka. Povezan je sa modemom preko RS-232C kabla. extension . pošto je već izvršen fall-back.Izvući datoteke iz arhive. fall-forward .Frequency Division Multiplexing .(fabrička konfiguracija) . hand-shaking)modema. To uključujenajveću moguću brzinu.(izlaz) . [Vidi takođe faxmodem]. najčešće tako što se meniji stalno ne prikazuju korisniku.Većina BBS-ova ima ovu osobinu. external protocol . Deo procesa “rukovanja” (eng. taj program se naziva spoljni program. FDM . spoljni protokol) . extract . 175 .Kada je računarski program odvojen od drugog programa.(ekstenzija datoteke) . Na primer datoteka “POMOC.Federal Communications Commission. Kopija papira koja se pošalje preko telefonske linije preko fax mašine. deleći propusni opseg telefonske linije u dva dela. fax . koji su odvojeni od ostatka imena datoteke sa tačkom. Posebno je korisno na malim brzinama. tako da mogu da šalju i/ili primaju faksove. [Vidi takođe modulate].Sposobnost modema da se prebaci na višu brzinu prenosa kada se pokaže da su usloi na vezi popravljeni. [Isto kao stand-alone modem].(pregovaranje oko protokola) . [Vidi takođe archive. a drugi za slanje podataka. spoljni modem) .DOC” ima ekstenziju “DOC”. kada BBS program pokrene neki program koji nije njegov deo. Kucanje AT&F komande uvek vraća modem na fabričku konfiguraciju.Fajl transfer protokol koji nije ugrađen u komunikacioni program. feature negotiation . dearhivirati arhivu.(eksteni. Meni se pojavljuje samo na izričit zahtev.Skraćenica od facsimile. Danas većina modema ima fax komponentu.(spoljni program) .Računarske komunikacije Srđan Pantić exit . expert mode .(izvući) . koja omogućava iskusnijim korisnicima da uštede vreme u radu sa sistemom. FCC . F factory configuration .(eksteni.Vidi logoff. [Isto kao negotiation scheme].Ekstenzija imena datoteke u MS-DOS sistemu može da ima najviše tri karaktera. external modem .Kada modem može da odredi koji je najbolji protokol za upotrebu u vezi sa drugim modemom.Konfiguracija koja je postavljena u fabrici. fall-back . unarchive]. [Vidi takođe internal modem]. [Vidi takođe fax].Način da neki modemi šalju podatke u punom dupleksu. [Vidi takođe internal protocol]. ali komunikacioni program može da ga pokrene. Koristi se za brzine veće od 2400bps.(ekspertski režim) .

start bits]. Takođe se koristi od modema za određen indikatore. Na primer. framing bits . forward . Najveća brzina takvih modema je 600 bps na punom dupleksu (odnosno 1200 bps kod polu dupleksa). FSK . full duplex . M za “uvek 1”. broj bitova podataka. flag . [Vidi takođe profanity filter]. Sami pri tome ne nose nikakvu informaciju. [Vidi takođe modulation].Vidi gap bits. ali mogu biti legalno kopirani bez plaćanja. G gap .(prosleđivanje) . Drugi karakter je slovo koje opisuje parnost (N za “bez parnosti”.(potpuni dupleks) . filter . frequency spectrum .Vidi duplex.(povratna veza) . korišćenjem 4 frekvencije. frequency division multiplexing . Jedino ograničenja su da originalan program ne sme biti menjan pri distribuciji.Kada komunikacioni program ili BBS program ne prenose sve karaktere i/ili reči.Vidi FDM frequency shift keying . CTS/RTS].(frekvencijski spektar) . u kojima se korisnici žale ili hvale neku od usluga BBS-a. Jedan metod Xon/Xoff. format . [Vidi takođe stop bits.Bitovi koji se koriste za razdvajanje karaktera (preciznije okvira u kojima se oni prenose). koje se koriste za predstavljanje “0” i “1” za slanje i prijem. Računarski programi koji imaju zaštićena autorska prava.(kontrola toka) . flow control . već podatke preuzimaju bez njih.Metod kontrole kada je podatak poslat.Frequency Shift Keying. Prva cifra je obično 7 ili 8.7 ili 8 bitova podataka . ako se koristi) . Nastaviće slanje podataka posle prijema Xon (CTRL-Q). Koristi se za označavanje prava pristupa nekim uslugama BBS-a. [Vidi takođe public domain].(besplatan softver) . framing error .Opseg frekvencija sa sličnim karakteristikama. Tada su modemi verovatno izgubili iz sinhronizaciju.(parametri veze) . Zvuk koji čujemo je grupisan u audio frekvencijski spektar. neki BBS programi mogu da imaju mogućnost da izbace vulgarne reči iz poruka.Vidi streaming. full flow . ako se koriste) [Isto kao settings].(gap bitovi.Greška do koje dolazi kada UART u modemu ne detektuje stop bit.(bit parnosti. Najčešći parametri veze 8N1. Takođe. Poslednja cifra je broj stop bita.Informacija koja može da bude ili istinita (TRUE) ili neistinita (FALSE).Poruke koje se šalju SysOp-ima na BBS-ovima.Računarske komunikacije Srđan Pantić feedback .Slanje email-a koji je korisnik primio drugom korisniku. S za “uvek 0”.stop bit (1) . O za “neparno” i E za “parno”). freeware .Podaci kao što su "8N1" koji opisuju način na koji su povezani računar i BBS. kada BBS šalje podatke računaru sve dok od njega ne primi Xoff (CTRL-S). Metod koji se kod sporih modema koristi za prenos podataka preko telefonskih linija.(bitovi okvira) . BBS program može da filtrira sve znake CTRL-G tako da SysOp ne čuje zvuk. 176 .Vidi FSK. Podaci se šalju po sledećem redosledu: start bit (0) . poput DTR. [Vidi takođe Xon/Xoff.

karta manja od karte normalne veličine koja se postavlja u slot matične ploče računara. [Vidi takođe phreaker].(“rukovanje”) .[1] Programer koji voli da eksperimentiše sa računarima (tip osobe koja često ne voli da čita dokumentaciju za upotrebu programa pre nego što počne da ih koristi. Ako to nije ispunjeno. Ne prihvata pozive i ne dozvoljava intervenciju SysOp-a. data mode.(faks grupe III) .(globalno pretraživanje) . [Vidi takođe duplex]. [2] Osoba koja pokušava da bespravno koristi tuđe naloge na BBS-u i na drugim servisima.(gap bitovi) . Aktivnosti su od istraživanja naloga koji nisu njegovi na velikim sistemima do rušenja BBS-ova. 177 . handle . vreme čuvanja je period vremena koji mora da prođe između karaktera u izlaznom kodu. [Vidi takođe escape code.Vidi alias.(polu dupleks) . Kada jedan program završi sa prenosom. [Isto kao simplex].(“obesio se”) . format].Standard koji kontroliše faks komunikacije. group III FAX .Serija binarnih “0” koja se ponekad šalje između bajtova podataka pri prenosu preko telefonske linije. global scan .(gost) . guard time . smatraće se da su to podaci koje treba poslati drugom modemu. [Vidi takođe line noise. tako da sama shvati kako se on koristi). hang up . hang . Kriminalna aktivnost podležna krivičnoj odgovornosti.za IBM kompatibilne računare. Dosta BBS-ova (pogotovo komercijalnih) dozvoljava goste. Ne utiče na rad sa modemom.Kada korisnik samo razgleda sistem na kome nema nalog. hand-shaking .Neželjeni karakteri koji se pojavljuju zbog šuma na vezi ili pogrešnog podešavanja.Proces uspostavljanja elektronske veze između dva modema.(vreme čuvanja) . da bi se taj kod shvatio kao izlazna sekvenca. sve dok se računar ne resetuje.(haker) .Kada je izlazna sekvenca poslata modemu.(mrežni prelaz) . Štedi vreme korisniku. command mode]. [Vidi takođe feature negotiation].Računarske komunikacije Srđan Pantić gap bits . H hacker .Kada BBS odjednom prestane da se odaziva. drugi može da počne da šalje.Ton koji se ponekad šalje preko telefonske linije zbog minimiziranja eha.Kada neko prekine telefonsku vezu.Režim rada koji dozvoljava da samo jedan modem u trenutku šalje podatke. half duplex .Kada se pretražuju sve konferencije u potrazi za porukama koje korisnik nije pročitao.Veza između jedne mreže i druge. kojim protokolima i jedan i drugi raspolažu. [Vidi takođe quickscan]. Ponekad se koristi ton frekvencije 1800 Hz i 550 Hz.(prekid veze) . half card . Proces “rukovanja” omogućava da oba modema saznaju informacije pošut brzine koju će da koriste. guest . ili u samom računaru.(đubre) . goodbye . garbage .Vidi logoff. guard tone . gateway .(karte pola veličine) . Uzrok tome može biti greška u BBS programu.

Većina BBS sistema poseduje informacije kako šta uraditi na sistemu. Svaki BBS je host sistem.Računar koji se koristi za čuvanje informacija koje prima od drugih računara. Neki BBS-ovi šalju te grafičke karaktere. pomoć može dobiti na drugi način. [Vidi takođe error control]. [Poput unattended mode]. Danas se pod velikom brzinom podrazumeva barem 14400 bps. Takva pomoć se često može dobiti pritiskom tastera “H” u meniju ili unosom “?” na komandnom promtu. proizveden od strane kompanije US Robotics.(prečice sa tastature) . Hayes compatible . na primer datoteka sa informacijama za rad na sistemu se može nalaziti među datotekama dostupnim za prenos. host . Hayes "V" . Većina računara koji nisu IBM kompatibilni ne prepoznaju te karaktere. Dva računara mogu da se prebacuju iz jednog režima u drugi kada jedan ima više podataka da pošalje drugom.(pomoć) . Obično ako se želi nešto više od usluga (poput čuvanja nekih podataka). dok se na neki sistemima. HST .(IBM grafika) . . Hayes je takođe proizveo sopstvenu tehnologiju za velike brzine prenosa. high speed . ID number . Skoro sve komande počinju sa AT.Računarske komunikacije Srđan Pantić hardware error control . hot-keys .Svaki modem koji radi poput modema prizvedenih od strane kompanije Hayes. Hz. 178 .Računarski program koji omogućava računaru da prihvata dolazne pozive i omogućava pozivaocu da šalje i preuzima datoteke.Skup komandi koje se koriste za upravljanje Hayes modemima i Hayes kompatibilnim modemima.(Hayes AT komandni skup) .Jedinica frekvencije.Vidi hertz. ako su zatraženi. I IBM graphics .Termin koji znači da neku operaciju možete obaviti pritiskom na jedan ili kombinaciju više tastera.Kod IBM računara postoji grupa “grafičkih” karaktera (kao što su linije koje se koriste za pravljenje kutija) koji se mogu prikazati na ekranu. Hayes AT command set . Ti modemi su pri korišćenju velikih brzina upotrebljivi samo sa istim modemima Hayes “V”.Takođe se naziva Hayes Ping Pong modulacija. to mora posebno da se isprogramira. hyphen .Kada je protokol za kontrolu grešaka implementiran u hardveru modema.(hardverska kontrola greške) .(Hayes kompatibilnost) . Ti karakteri imaju 8 bit postavljen na 1. Najveći deo današnjih modema su Hayes kompatibilni. kao komercijalni servis. Omogućava brzinu prenosa od 14400 bps u jednom smeru i 450 bps u drugom smeru.Karakter “-“. Ograničenih mogućnosti u odnosu na BBS. hertz . a ne izvršava se od strane komunikacionog programa. Protokol za komuniciranje na visokim brzinama.High Speed Technology.(velika brzina) . host program .Modem koji radi na velikim brzinama.(identifikacioni broj) Vidi user number. Nije kompatibilno sa CCITT protokolim. help file .

Računarske komunikacije

Srđan Pantić

idle time - (vreme praznog hoda) - Kada se računar ne koristi. Kod računarskih komunikacija termin se
koristi i kada računar koji izvršava BBS program nij zauzet i kada korisnik na vezi ništa ne radi neko
vreme. Neki BBS-ovi će prekinuti vezu sa korisnikom posle određenog vremena njegove neaktivnosti.
inactivity timer - (merač neaktivnosti) - Kada je uključen, modem će automatski prekinuti vezu sa
udaljenim računarom posle određenog vremena neaktivnosti.
information - (informacija) - Bilo koji podatak koji se šalje između računara. Podatak se obično odnosi
na brojeve i male delove infomacija. Informacija obično označava veću stvar, poput tekstualne
datoteke. [Vidi takođe data].
initialize - (inicijalizovati) - Podesiti ili hardver ili softver da rade ispravno na nekom sistemu. Dosta
modema je potrebno inicijalizovati svaki put kada se koriste, tako da znaju kako da rade sa
komunikacionim programom. [Vidi takođe initialization string].
initialization string - (inicijalna sekvenca) - Niz komandi za postavljanje modema u željeni režim rada
i postavljanje parametara, kada se komunikacioni program pokrene. U većini slučajeva, niz AT
komandi. [Vidi takođe initialization].
interdigit interval - (vreme međubiranja) - Kada se koristi impulsno biranje, potrebno je određeno
vreme bez “kliktaja” da bi centrala znala kada se svaka cifra završava. Kada se bira broj pomoću
telefona koji podržava impulsno biranje, korisnik ne mora da vodi računa o tom vremenu, jer je vreme
biranja svakog broja sasvim dovoljno.Modem koji šalje impulsne signale mora da čeka određen interval
vremena pre nego što pređe sa jedne na drugu cifru telefonskog broja.Obično se koristi vreme između
pola sekunde i jedne sekunde.
internal modem - (interni modem) - Modem koji se postavlja u slot matične ploče PC kompatibilnih
računara. Van računara se vidi jedino kabl telefona. [Vidi takođe external modem].
internal protocol - (interni protokol) - Odnosi se na fajl transfer protokol koji dolazi kao deo
komunikacionog programa i nije odvojen od njega. [Vidi takođe external protocol].
interrupt - (interapt, prekid) - Prekid, kod modema i računara, je signal koji ukazuje računaru da se
nešto važno događa i da treba da preuzme brigu o tome. Većina modema mogu da se konfigurišu od
strane programa da koriste prekid da bi stavili do znanja računaru da su primili karakter.
ISDN - Integrated Services Digital Network - Nova mreža velikih brzina od koje se očekuje da zameni
trenutno u upotrebi analogni PSTN.

J

jump - (skok) - Komanda koja se koristi na nekim BBS-ovima da bi se prešlo iz jedne sekcije BBS-a u
drugi.
jumper - (džumper) - Deo od plastike i metala koji se može pomeriti kod internog modema da bi se
promenila konfiguracija, kao što je koji se COM port koristi. [Vidi takođe selectable COM port].

K

K - Kada je K postavljeno posle broja označava 1024 puta veću vrednost od tog broja. Ako računar ima
640K memorije to znači da ima talno 655360 bajtova memorije.

179

Računarske komunikacije

Srđan Pantić

Kermit protocol - (Kermit protokol) - Skoro “slobodan od greške” fajl transfer protokol, obično se
koristi za prenos tekst datoteka. Formiran je na Columbia University, SAD. [Vidi takođe protocol].
keyboard macro - (tastaturni makro) - Makro koji se pokreće sa jednim ili kombinacijom više tastera i
na osnovu koga program radi kao da je uneto mnogo više direktno sa tastature. [Vidi takođe macro].
kill - (uništavanje) - Kada se odnosi na poruku u konferenciji, znači da je obrisana od strane nadležnog
lica (moderatora konferencije, sistem administratora...). Običan korisnik može da briše samo svoje
poruke.

L

LAN - Local Area Network. - (lokalna računarska mreža) - Grupa računara koji su svi povezani.
Postoje različiti načini fizičkog i logičkog povezivanja LAN-a. U LAN-u možemo imati server koji
kontroliše periferije (štampače najčešće) i koje drugi računari - klijenti, koriste. Server može biti
posvećen (obavlja samo posao servera, niko ne radi na njemu) ili neposvećen (na njemu se može raditi
dok istovremeno obavlja funkciju servera). [Isto kao computer network].
LAPB - Link Access Procedure Balanced. Oblik kontrole grešaka za X.32 paketne mreže.Koristi se i
kod X.25.
LAPD - Link Access Procedure Direct, kao MNP ili LAPM & B, ali za interne ili iznajmljene linije.
LAPM - Link Access Procedure for Modems. Tip kontrole greške korišćen od strane nekih modema.
Uključuje V.42 protokol. Nije protokol kompresije.. [Vidi takođe V.42, error control].
leased line - (iznajmljena linija) - Telefonska linija koja direktno spaja dva računara. Obično je
iznajmljena od strane telefonske kompanije. [Isto kao private line].
LED indicators - (indikatori) - Svetla na eksternom modemu koji pokazuju uslove kao što su speed,
RD, DCD, i drugo.
left-brace - Karakter “{“.
left-bracket - Karakter “[“.
letter - [1] (slova alfabeta) Karakteri A-Z (mala i velika slova) [2] (pismo) Drugi termin za poruku
poslatu na BBS.
LF - Line Feed. Kontrolni karakter (ASCII 10) koji se koristi na nekim računarima i štampačima da
pomeri na dole za jedan red (ne ekranu ili papiru). Obično se koristi posle carriage return. [Vidi
takođe return].
LHARC - Program koji može da dearhivira arhive sa ekstenzijom “LZH”. [Vidi takođe archive, LZH].
line - [1] (red na ekranu) Red od karaktera na ekranu monitora. Mnogi računari imaju ekran od 25
redova. [Vidi takođe columns]. [2] (veza) Veza između računara i BBS-a. Često se koristi izraz “šum
na vezi” (eng. line noise). [3] Telefonska linija povezana sa BBS-om. Na primer, BBS se naziva kao da
ima 2 linije, što znači da dvoje ljudi mogu sa zovu BBS i da ga koriste u isto vreme. [Isto kao node].
line delay - Vidi delay time.
linefeed - Vidi LF.

180

Računarske komunikacije

Srđan Pantić

line noise - (šum na vezi) -Postoji interferencija na telefonskim linijama. Uzrokuje pojavu karaktera na
ekranu koje nismo primili od BBSža sa kojim smo uspostavili vezu. Te karaktere nazivamo “đubretom”
(eng. garbage). Njihovu pojavu eliminiše korišćenje protokola za kontrolu grešaka. [Vidi takođe error
control].
link access procedure - Vidi LAPM, LAPB.
local - (lokal) - Na računar koji pokreće BBS program se nalaze povezane jedna ili više telefonskih
linija. Ali, uvek se može koristiti BBS i direktno sa tastature. To se smatra lokalnom vezom.
local analog loopback - Testira vezu između računara i modema. [Vidi takođe local digital loopback].
local area network - Vidi LAN.
local call - (lokalni poziv) - Telefonski poziv na telefonski broj u lokalnom području, gde nema
troškova za poziv na daljinu. [Vidi takođe long distance call].
local digital loopback - Testira vezu između računara, modema, telefonske linije i udaljenog računara.
[Vidi takođe local analog loopback].
local echo - (lokalni eho) - Kada komunikacioni program šalje informaciju (svejedno da li onu koju
korisnik kuca ili iz datoteke) na ekran monitora, kao i preko modema udaljenom računaru. Obično se
lokalni eho ne koristi, pošto će BBS sa kojim je korisnik povezan vratiti informacije nazad korisniku i
samo tada će ih komunikacioni program prikazati na ekranu.
local number - (lokalni broj) - Telefonski broj koji se koristi posle pozivnog broja zemlje, broja
područja i/ili broja grada. U SAD je standardno dugačak 7 cifara. U SRJ može biti različite dužine.
log - (dnevnik veze) - Dnevnik veze je datoteka koja čuva podatke o nekom korišćenju. Kod
komunikacionih programa, ona čuva podatke o tome koje BBS-ove je korisnik zvao i šta je sa njima
radio. BBS može da čuva dnevnik veze, u kome vodi podatke o tome kada je koji korisnik zvao. [Vidi
takođe user log].
logic bomb - (logička bomba) - Deo nekog programa koji radi destruktivne stvari. Na primer, autor
BBS programa može da ostavi mogućnost da ako pri korišćenju njegovo programa on može da se
uloguje i lozinkom uništi sve datoteke na BBS-u.
logoff - (kraj rada na sistemu) - Kada se izabere logoff, BBS će obično pitati da li se zaista želi kraj
rada i posle potvrdnog odgovora, prekinuće vezu. Često pita i da li se želi ostaviti poruka za SysOp-a.
[Isto kao exit, quit, goodbye].
logon - (prijava na sistem) - [1] Proces povezivanja sa BBS-om. Proces između povezivanja modema i
pravog korišćenja BBS-a. [2] Proces unošenja korisničkog imena (ili imena i prezimena, ili korisničkog
broja...) i lozinke. [Vidi takođe signon].
long distance call - (međugradski poziv) - Telefonski poziv van lokalnog područja. [Vidi takođe local
call].
lowercase - (mala slova) - Slova koja se normalno koriste u pisanju, kao na primer, svaa slova u ovoj
rečenici, osim početnog slova. Druga vrsta slova su VELIKA SLOVA. [Vidi takođe uppercase].
LZH - Ekstenzija koja ukazuje da je arhiva kompresovana programom LHARC. Za njeno raspakivanje
(dearhiviranje) potreban je program LHARC. [Vidi takođe archive, unarchive, LHARC].

M
181

Računarske komunikacije

Srđan Pantić

macro - (makro) - Niz komandi ili tekst koji se unosi na pritisan nekoliko tastera. Na primer, makro
dodeljen kombinaciji karaktera CTRL-N može u komunikacionom programu da unosi korisničko ime i
lozinku. [Vidi takođe trigger character].
mainframe - Veliki računar koji mnogi ljudi mogu da koriste u isto vreme. Obično u vlasništvu velike
kompanije ili fakulteta, sa dosta memorije i prostora na diskovima. Često ima i posebne modemske
ulaze, ako i pristup sa Mreže.
mark - (oznaka) - Kada pregledate nazive poruka, neki BBS programi omogućavaju da označite one
koje želite da čitate kasnije.
mark bit - (setovan bit) - Bit postavljen 1. [Vidi takođe space bit].
mark parity - (setovana parnost) - Kada se bit parnosti postavi stalno na binarno 1. [Vidi takođe parity
bit, format].
maximum string length - (maksimalna dužina niza karaktera) - Kod V.42bis data kompresije, to se
odnosi na maksimalnu dužinu podataka (u karakterima) koji se predstavljaju jednom reči. Može da
bude od 6 do 250 karaktera, mada je obično taj broj 32.
menu - (meni) - Lista opcija iz kojih možete izabrati (čitanje poruka, preuzimanje datoteka, prekid
veze...). Meni može (i najčešće ima) podmenije, često i u više nivoa.
message - (poruka) - Bilo koji tekst ostavljen u konferencijama na BBS-u. Može da bude od pitanja za
druge korisnike, do informacija o novim računarskim programima, na sve moguće teme koje samo
možete da zamislite.
message base - (konferencije) - Grupa poruka na BBS koje se odnose na određenu temu. Na primer,
BBS mo-e da ima konferencije namenjene optim temama, računarski orjentisanim porukama i
društvenim informacijama. Neki BBS-ovi imaju ogroman broj konferencija. Kod nekih BBS-ova su
konferencije sastavljene ne od jedne, već više tema. [Isto kao subboard, board].
minicomputer -(miniračunar) - Smanjena verzija velikog računarskog sistema (eng. mainframe).
Miniračunar obično ima dosta terminala priključnih na njega i može da pokreće mnogo programa
istovremeno.
MNP - Microcom Networking Protocol. Grupa standarda koji se tiču kontrole greške i kompresije
podataka, stvorenih od strane kompanije Microcom, koje najveći broj modema podržava. Ugrađeni su u
modem, za razliku od softverske kontrole grešaka u fajl transfer protokolima. Postoje različiti nivoi
MNP. Nivoi 1-4 su protokoli za kontrolu greške i nivo 5 je protokolo za kompresiju podataka koji može
da komprimuje podatke do na 50% od njihove originalne veličine. Modem sa MNP-5 takođe ima i
MNP-4. MNP 1-4 su takođe uključeni u CCITT V.42 sistem za kontrolu grešaka.
MNP direct mode - (MNP direktni režim) - Režim korišćen kod modema sa MNP protokolima, kada je
brzina od modema do udaljenog sistema ista sa brzinom prenosa od modema do računara. Tada nema
baferisanja, niti kontrole toka. [Isto kao direct mode]. [Vidi takođe MNP normal mode].
MNP normal mode - (MNP standardni režim) - Najčešće korišćen režim rada kod modema sa MNP
protokolima, kada je brzina između modema i računara veća od brzine prenosa između modema i
udaljenog sistema. Ovaj režim rada koristi baferisanje, da bi se sprečio gubitak podataka. [Isto kao
normal mode]. [Vidi takođe MNP direct mode].
MNP Class 1 - (MNP klase 1 ) - Prvi protokol, postavljen od Microcom Inc. Zajedno sa protokolima
MNP 2-4 stavljen u javno vlasništvo i dostupan je bez troškova drugim proizvođačima. Naziva se i
Block Mode. Koristi asinhron, bajt-orjentisan, half-duplex prenos. Omogućava svega 70% efiskanosti u
odnosu na vezu bez njega i danas se ne koristi.

182

pošto zahteva mnogo više hardvera i obično je inferiornijih karaktersitika nego V. modem ready . Glavni osnov razlikovanja modema je njihova brzina. modular plug . Računarska periferija koja omogućava računaru da komunicira preko telefonskih linija. što znači da se postiže samo 202 cps (karaktera u sekundi) na 2400 bps i danas se ne koristi.(MNP klase 3 ) .Jedan od prvih protokola (nazivan je i Stream Mode).Omogućava unapređenu kompresiju podataka (eng. Licenciran je između ostalih i Rockwell International. najvećem svetskom proizvođaču kompleta modem čipova. FSK. MNP Class 10 .Metod koji modem koristi da moduliše podatke. Na primer.(modulacija) . modulation . full-duplex metod. modular jack ..(MNP klase 4 ) . modify .(promeniti) .Sistem koji se prvenstveno koristi u Microcom-ovim modemima za rigoroznu kontrolu grešaka (primer primene kod ćelijskih telefonskih veza za modeme). modem . ali rade različito i nisu direktno kompatibilni.Stanje u kome se računar ili program nalaze. Kada se kombinuje sa MNP nivo 4. Enhanced Data Compression). što kod 2400 bps modema donosi 254 cps. dok stvarno povećanje zavisi od kvaliteta veze (čista ili sa šumom) i može da dostigne i do 25% do 50% na istim linijama. modulation scheme . sa utikačem na svakom kraju. Osnov računarskih komunikacija.Mesto u koje postavljamo telefonsku žicu koja na svom kraju ima utikač. 183 . Ne radi dobro sa prethodno komprimovanim datotekama. modular cord .MODulator/DEModulator.Standardni telefonski kabl. Koristi sinhroni.(utikač) . modular line .(modem spreman) .(režim) . MNP Class 7 .Vidi DSR..(MNP klase 5 ) . [Vidi takođe PSK.Računarske komunikacije Srđan Pantić MNP Class 2 . [Vidi takođe modular jack.Komad plastike na kraju telefonske žice. bajtorjentisan i koristi full-duplex prenos. tako da povećava propusnu moć i performanse modema 5%.U sebi sadrži MNP nivo 2 i efikasniji je. throughput) od oko 108% od onog koji se dobija konektovanjem modema bez MNP.Industrijski standard za kompresiju. MNP Class 5 .Industrijski standard za otkrivanje grešaka u nizu podataka koja zahteva i ponosni prenos neodgovarajućih blokova.42bis. Pre svega je dizajniran za korišćenje na V. asinhron. Na primer. FDM]. Iz tog razloga je često sprečeno njegovo korišćenje na BBS-ovima. koji se koristi od modema. mode . modular jack]. može da ostvari kompresiju i do 3:1. Dva modema moraju da koriste isti modulacioni metod da bi mogli da se sporazumeju.(MNP klase 10 ) . Svaka brzina prenosa koristi različiti metod modulacije i često se koristi više nego jedan metod za određenu brzinu. radi preko protokola MNP nivo 4 za kontrolu grešaka i može da ostvari kompresiju do 2:1. To omogućuje troput (eng. 42A block].(modulaciona shema) . Bell 212A i V.. Zbog režijskog vremena protokola (vreme koje je potrebno da se uspostavi veza sa protokolom i da se on koristi) propusna moć za MNP nivo 2 je zapravo samo 84% od one kod uspostavljene veze bez MNP. modular plug. MNP Class 4 . Nije se probio kao standard. MNP Class 3 . Ulazi u telefonsku utičnicu.(utičnica) . [Vidi takođe modular cord. modular plug]. Koristi Adaptive Packet Assembly i Optimized Data Phase tehnike.(MNP klase 7 ) .22 standardi modulacije se odnose na 1200 bps brzinu prenosa. [Vidi takođe modular cord.Vidi edit.22bis (2400 bps) modemima. [Isto kao modular line]. izražena u bps.Vidi modular cord.(MNP klase 2 ) . bitorjentisani...Modulacija se odnosi na metod signalisanja. računar može biti u tekst režimu i komunikacioni program može biti u “chat” režimu (koji se razlikuje od osnovnog režima.

To je memorija koju imaju mnogi modemi i čiji sadržaj se ne menja 184 . Tako na primer modemi koji operišu na brzinama od 2400 bps.Grupa BBS-ova koji su “povezani” međusobno. [Vidi takođe line]. Najčešće su te poruke kratke novosti o promenama na BBS-u.(novosti) .Snaga šuma na telefonskoj liniji. new user . NAK je skraćenica od Negative AcKnowledgement (negativna potvrda). Obično BBS-ovi zovu jedan drugi kasno noću da bi razmenili poruke i datoteke. memorija koja ne zahteva napajanje da bi sačuvala podatke. [Vidi takođe signal power].(sledeća) . next .ili NVRAM. node . multi-line BBS .(snaga šuma) . negotiation scheme . multiple-speed .(novi korisnik) . kada vas prebacuje u status regularnih korisnika. noise level .Odnosi se na modem koji može da radi na više brzina.Kontrolni karakter (CTRL-U) koji se ponekad koristi od strane komunikacionog programa ili BBS programa (obično pri fajl transferu) da ukaže da je podatak pogrešno primljen. multiple-state modulation . poruke i ponekad datoteke. sve dok SysOp ne proveri vaše podatke.(mreža) . [Vidi takođe ACK]. non-volatile memory .(nedestruktivan povratak) .(nivo šuma) .Komanda u konferencnom podsistemu BBS-a koja omogućava pregled sledeće poruke u konferenciji prilikom čitanja poruka na vezi sa tim BBS-om. To znači da međusobno dele poštu. najčešće rade i na brzinama od 1200 bps. N NAK .Komunikacioni program neće obrisati nijedan karakter na ekranu kada je taster za povratak unazad (backspace key) pritisnut.400 sistema elektronske pošte.Kada prvi put nazovete neki BBS. [Isto kao system news]. obično dobijate status novog korisnika.(šum) .Računarske komunikacije Srđan Pantić MTA .Vidi feature negotiation.Message Transfer Agent.Modulaciona šema koja šalje više od jednog bita u bodu (eng. Novi korisnik obično ima manje privilegija (obično ne može da prenosi datoteke i često ne može da piše u konferencije).(modulacija višestrukog stanja) .Vidi noise power.(višestruka brzina) .(čvor) .Vidi line. network .(shema pregovaranja) . baud).BBS koji ima više od jedne pristupne telefonske linije. [Vidi takođe destructive backspace]. [Vidi takođe echomail].Neki BBS programi imaju mogućnost prikaza poruka prilikom prijavljivanja korisnika na BBS.(višelinijski BBS) . kao i 300bps. Koristi se za prenos podataka preko mreže X. [Vidi takođe X. Non Volatile Random Access Memory. Većina modema je za to sposobna. noise . [Vidi takođe sign-on message]. noise power .400]. non-destructive backspace . news . Izražava se u -dBm.Vidi line noise.

[Vidi takođe off hook].ASCII karakter 0. off line . korisnik nije u mogućnosti da primi telefonski poziv od drugih ljudi. tako da dva računara mogu da komuniciraju jedan sa drugim. [Vidi takođe on hook].Kada se grupa ljudi sastavi na sistemu i diskutuje na neku temu.Dugme na telefonskom aparatu koje je pritisnuto kada je slušalica u svom ležištu na aparatu. [Vidi takođe on-line service]. off hook button . normal mode .Vidi MNP normal mode. ili CTRL-@. on-line mode . Kada je telefonska linija “off hook”.Ma koja igra koja se igra na BBS-u. [Vidi takođe on line]. Koristeći ovu memoriju. Ponekad se igra u realnom vremenu protiv igrača koji koriste BBS istovremeno.(nul modem) .(na vezi) . tako da je suma bitova sa vrednošću 1 u bajtu. on-line games . 185 . [Vidi takođe Role Playing Game]. a ne kao reči. Ovaj karakter se ne prikazuje na ekranu. korisnik može sačuvati određenu konfiguraciju u memoriju i podesiti da modem automatski koristi tu konfiguraciju kada uključi modem.(van veze) . on-line . null character . Prikazuju se kao brojevi.Vidi data mode. Signalizuje telefonskoj centrali da li je slušalica spuštena ili ne ( da li telefon pokušava da pozove neki broj ili je spreman da primi poziv).(podignuta slušalica) . [Isto kao real-time conference].(neparno) .Ukazuje da je bit parnosti uvek postavljen.(igre na vezi) . O odd parity . on hook .(spuštena slušalica) . uvek neparan broj. null modem . on-line conference . numeric result codes .Posebno povezivanje dva računara tako da računar “smatra” da je povezan sa modemom.(konferencija na vezi) . plus bit parnosti. Usluga nekih on-line servisa. Obično se koristi kada je komunikacioni program spor i ne stiže da primi podatke onoliko brzo koliko ih BBS program šalje. [Vidi takođe result codes. verbal result codes]. tako da BBS šalje te karaktere posle svake linije da bi usporio brzinu prijema tih informacija.(numerički kodovi odgovora) .(informacioni sistem rasploživ za zvanje) Ma koji on-line servis koji nudi informacije. format]. [Vidi takođe parity.Kada računar nije povezan sa drugim BBS-om ili sistemom.Kada se telefon ne koristi i kada je spreman da primi nečiji poziv. on-line information service . off hook .[1] Kada se radi o telefonu označava stanje kada se slušalica ne nalazi na aparatu i tada broj ne može da se dobije.Računarske komunikacije Srđan Pantić kada se napajanje modema isključi.Kada je računar povezan sa BBS-om ili nekim sistemom. Većina komercijalnih sistema po svetu na neki način spada u ovu kategoriju. [2] Kod modemskih komunikacija termin “off hook” označava situaciju kada modem preuzima kontrolu telefonske linije i tada obično počinje da bira telefonski broj.Kodovi dobijeni od modema kao odgovor na neki zahtev korisnika. a ponekad se igra po potezima (načini se potez i čeka se da protivnik načini svoj sledeći put kada nazove).(nul karakter) .

PAD . 186 . što znači da ako neko želi da nazove takav modem. koristeći pakete podataka.Računarske komunikacije Srđan Pantić on-line service . padding). [Vidi takođe answer mode]. [Vidi takođe serial].Pri uspostavljanju veze dva računara. danas se retko koristi. dial-in). answer tone).(pozivna frekvencija) .(paket) . PAK . [2] Stariji program za arhviranje i kompresiju datoteka.Packet Assembler/Disassembler .Računar koji je birao drugi računar. pa broj telefona koji se zove i tazim slovo R. parallel interface . [Vidi takođe protocol]. poput Compuserve. [Isto kao yell].Kada računar šalje jedan bajt (ili ma koji broj bita veći od jednog) u isto vreme. [2] (zvanje) Zvanje SysOp-a ili drugog korisnika koji je istovremeno na vezi kod višekorisničkih BBS-ova. [Vidi takođe serial interface]. originate-only modems -(pozivni modemi) .(pozivni režim) . page . parallel .(pozivni računar) . originate frequency .Kada je računar spreman da pozove nekog.(paralelni interfejs) .(dopuna) . Da bi ste deahivirali arhivu sa takvom ekstenzijom. Brži način prenosa nego serijski. originate .(paralelno) . 8 bita se prenosi istovremeno. ali se obično odnosi na komercijalni sistem koji najčešće raspolaže sa velikim brojem ulaza. [2] Grupa bajtova poslata od fajl transfer protokola. ili zvanje BBS-a ako je u okolini BBS-a kod jednokorisničkih. Obično postoje ulazni brojevi za povezivanje preko modema (eng. packet switching network . Sama radnja se naziva dopunjavanje (eng. pozivalac je onaj koji je pozvao. treba vam pogram PAK. [Vidi takođe answering computer]. [Vidi takođe archive. Kod većine modema se to radi kucajući ATDT (za tonsko) ili ATDP (za impulsno biranje). pre pritiska tastera RETURN.Koristi se kada se datoteka koja se prenosi završava pre kraja bloka podataka.(pozivalac) .Neki stari modemi mogu samo da rade na pozivnoj frekvenciji.Telekomunikacioni servis koji prenosi podatke sa jednog na drugi računar. [Vidi takođe chat].Svaki interfejs koji može da prima ili šalje više od jednog bita istovremeno.-[1] (strana) Jedan ekran podataka. Tada komunikacioni program mora da doda prazna mesta da bi popunio blok. on-line system . unarchive].(paketna mreža) . Mnogi BBS-ovi čekaju da korisnik pritisne taster ENTER.Frekvencija tona nosioca (carrier) koja se koristi od modema za upućivanje poziva drugom modemu.Može da se odnosi na bilo koji računar spojen sa telefonom.Vidi on-line service. P packet . [Isto kao on-line system]. pošto su mu poslali jedan ekran podataka.(paker sastavljač/rastavljač) .Uređaj koji rastavlja dolazeće pakete i formira odlazne pakete. umesto da primi dolazeći poziv. [Vidi takođe on-line information service]. originate mode .[1] Ekstenzija datoteka arhiviranih programom istog imena. dostupan za pozive.[1] Grupa bita koja se šalje od modema i koja sadrži bajt informacija. originating computer . mora da podesi svoj modem da šalje prijemni ton (eng. pad .(on-line servis) . [Vidi takođe answer frequency]. U većini slučajeva.

dok neki kradu direktno od telefonske kompanije. phreaker . mark. [Vidi takođe hacker]. [Vidi takođe archive. PEP . Svaki pin ima određenu funkciju. Ukoliko iz neke zemlje zovete BBS u drugoj zemlji. broj koji ćemo zvati je 99 1 414-789-4210. recimo EXEC PC. navodite samo broj telefona. PEP komunicira na brzini od 20600 bps. gde je 99 izlaz iz Jugoslavije. na primer.Kod većine modema. ping-pong .(pauza) . Ako zovete broj u nekom drugom području.Private Branch Exchange . Vrednost bita parnosti se postavlja tako da suma svih bitova u prenetom bajtu sa bitom parnosti. ali i manje). Taj bit se naziva bit parnosti. parity bit .Broj koji identifikuje određenu telefonsku liniju. odd. U SRJ se sastoji od 3 cifre pozivnog broja područja (011 za Beograd) i broja unutar područja (koje može imati do 7 cifara. ARC]. pošto su one predmet napada hakera. pick up . country code) i broj područja. phone number . Ne treba koristiti lake lozinke. Može biti postavljen na: “no parity”.(bit parnosti) . kao na primer da računaru stavi do znanja da je modem na vezi. Držao je dobar deo UNIX tržišta pre pojave V. Neki kradu pozive.Program koji raspakuje arhivu kreiranu programom za arhiviranje “ARC”. “odd parity” (neparno) ili “even parity” (parno). bude paran ili neparan broj. To omogućava da se bit parnosti koristi kao običan bit podataka.Osobe koje se trude da nauče što je moguće više o načinu kako telefonska kompanija operiše i najčešće to iskorišćava da telefonira besplatno. a 789-4210 broj unutar tog područja..Portovi na zadnjoj strani računara i eksterni modemi imaju pinove. što omogućava da se detektuje greška u prenosu. PGP .(telefonski broj) .42 standarda. “mark parity”. Ako zovete unutar nekog područja. PBX . Korisno kod privatnih centrala (eng. [Vidi takođe format. space. pause .(lozinka) .Packetized Ensemble Protocol je metod korišćen od strane kmpanije Telebit u njenoj Trailblazer seriji modema.(privatna telefonska centrala) . dav računara mogu d komuniciraju. program za zaštitu podataka na bazi šifrovanja koristeći kao osnov RSA algoritam. morate navesti tačan pozivni broj te zemlje (eng. area code) i od 7 cifara broja unutar tog područja. Posle te tačke. allowing extensions for each telephone. password . Kada. Različiti sistemi imaju različita pravila o dužini lozinke i karakterima koje u njoj možete upotrebiti.This is the telephone system that many offices have. Lozinka daje pritup korisničkom nalogu na BBS-u ili sistemu. unarchive. Pinovi računarskog porta i modema su spojeni kablom. pa onda broj unutar tog područja. and a connection to the main telephone system.Protokol za brzine modema od 9600bps i 4800bps proizveden od strane kompanije Hayes. To objašanjava postavljanje parnosti na “none” (nema kontrole parnosti) u današnjim komunikacijama. Koristi se širom sveta. Autor je američki programer Cimmerman. 187 . morate ispred brojanavesti i broj područja. možete da pošaljete modemu komandu da čeka na nekoj tački biranja broja. bez broja područja.Računarske komunikacije Srđan Pantić parity .”To pick up a carrier” je engleska fraza koja se odnosi na situaciju kada dva računara prepoznaju siignale nosilaca jedan drugoga preko telefonske linije. PKARC .Provera parnosti je primitivni oblik kontrole greške. opterećujući ukradenu telefonsku kreditnu kartice. Najčešće se ograničena mogućnost kontrole greške prenetog bajta ne koristi. 414 broj područja u SAD. Većina BBS-ova i sistema ne koristi bit parnosti. PBX) kada čekate na izlaz.skraćenica od Prety Good Privacy. pins . even]. 1 međunarodni pozivni broj SAD. na najvećoj brzini u opštoj upotrebi do pojave 28800 modema.Većina modema ima mogućnost da pošalje dodatni bit za svaki poslati bajt. U SAD se on sastoji od 3 cifre područja (eng.Specijalni kod koji samo onaj ko ga je postavio treba da zna. “space parity”.(parnost) . Ponekad se brkaju sa hakerima. Samo su PEP modemi mogli da komuniciraju međusobno na velikim brzinama.(pinovi) . iz Jugoslavije zovete neki BBS u SAD.

PSTN . prompt . protokol je metod za slanje i primanje datoteka.Program za arhiviranje datoteka. [Vidi takođe public].Vidi PBX. [Vidi takođe private].Proces kada računar proverava da li periferije ili drugi računar imaju podatke za slanje. [Isto kao leave message].Neki BBS-ovi imaju privilegovan korisnički nivo.Vidi PSTN. Ponekada jedini raspoloživ način biranja na starijim centralama. Drugi način biranja broja je tonsko biranje (eng. PKXARC .Neki BBS-ovi imaju specijalnu funkciju da brišu pojedine reči (obično vulgarnosti) iz poruka koje korisnici ostavljaju. privileged . Obično koristi baterije za napajanje ili dobija napajanje iz telefonske linije. public . private line . Xmodem.[1] Kada se odnosi na fajl transfer. kao spoljne manifestacije.Kada se odnosi na poruke.Program u javnom vlasništvu obično nema kopirajt (eng. [Vidi takođe error control].Eksterni modem koji je tako mali da je veoma lak za prenošenje. [Vidi takođe shareware.Public Switched Telephone Network . protocol . [2] Protokol koji se koristi za opis načina za upravljanje hardverskom kontrolom greške.(impulsno biranje) .Vidi leased line. [Vidi takođe unarchive.(privatno) . post . unarchive. private branch exchange . PKZIP . bannerware].(javne telefonske mreže) . Kermit]. već brišu vulgarne poruke. freeware.(slanje) .(filter vulgarnosti) . ARC]. commercial software. [Vidi takođe unarchive. [Vidi takođe upload. public domain . pocket modem . poll . 188 .Obične telefonske linije koje svi koristimo i kojima upravlja jedna ili više telefonskih kompanija. Ymodem. [Vidi takođe archive.(protokol) . Drugi BBS-ovi ne praktikuju ovakvu cenzuru. svaki sa različitim prednostima i ograničenjima.Čuvanje poruke koju korisnik piše na BBS-u da bi drugi korisnici mogli da ih vide.Grupa karaktera koji se koriste kao podsetnik korisniku BBS-a da trebaju da unesu neku informaciju.Kada se odnosi na poruke.Metod koji neki telefoni koriste za biranje broja.Računarske komunikacije Srđan Pantić PKUNZIP . Uključuje seriju “klikova”.(privilegovan) . [Vidi vote]. [Vidi takođe user level].(džepni modem) .(javne telefonske mreže) . download. [Vidi takođe tone dialing]. uz komprimovanje. ZIP]. public switched telephone network . Na primer. da preuzme više datoteka od običnog korisnika. BBS-ovi često raspolažu programima u javnom vlasništvu koji su dostupni za prenos. ZIP]. private . archive. tone dialing). copyright) i može biti legalno kopiran od svakog. znači da samo posebna osoba ili grupa osoba koje naznači pošiljalac poruke može da vidi poruku. znači da su te poruke dostupne za pregled od strane svih korisnika.Program koji raspakuje arhivu sa ekstenzijom “ZIP”.(javno vlasništvo) . kreiranu programom za arhiviranje PKZIP (ili InfoZipom). Zmodem. pulse dialing .Program koji raspakuje arhivu kreiranu programom za arhiviranje PKARC. profanity filter . kada korisnik može da učini više nego običan korisnik. Najpopularniji program za arhiviranje na svetu.(privatna linija) . Postoji dosta metoda. Kreira arhive sa ekstenzijom “ZIP”. archive.(javne) .

[2] Vidi registered user. receive data LED . real-time conference . reliable link .(izlaz) .(registar) .(brzo pretraživanje) . 189 .Vidi RTS. Obično omogućava razumno korišćenje BBS-a (određenu vremenusku dnevnu kvotu vremena i datoteka za prenos. registered user .(konferencije u realnom-vremenu) .Opcija koja se koristi na nekim BBS-ovima i koja omogućava korisnicima pretraživanje više konferencija u potrazi za novim porukama.(registrovani korisnik) .(prijemni nivo) . One se mogu menjati.Najčešći korisnički nivo na većini BBS-ova. Za BBS.Vidi logoff.Brzina kojom modem zaista može da prenosi podatke.(prijemna osetljivost) . R rack mounted modems . te diode svetle kada modem prima podatke.Veza koja je “oslobođena od grešaka”.Prenos podataka od nekog ka vašem računaru.(prijem) . request to send . [Vidi takođe effective transfer rate]. quit .(modemi montirani u stalaže) .Na eksternim modemima. [Vidi takođe LED indicators]. receive .[1] Korisnik koji se stalno javlja na sistem. receive sensitivity . [Vidi takođe send]. [Vidi takođe equalization]. od -33dBm do -9dBm. register .u Jugoslaviji) koriste modeme montirani u stalaže. većina modema ima registar u kojima se čuva broj koji određuje koliko puta će telefon zvoniti dok modem ne odgovori na poziv.Računar na različitoj lokaciji.Vidi carrier detect threshold.(osnovna brzina) . na primer. tako da su modemi lako i bezbedno postavljeni i lako dostupni.Najniži prag zvuka koji modem može da primi. [Vidi takođe auto-reliable link]. a za korisnika je BBS na udaljenoj lokaciji. korisnik se nalazi na udaljenoj lokaciji.Neki višelinijski BBS-ovi (poput SezamPro. Meri se u -dBm. remote .Lokacija u memoriji gde se pohranjuju vrednosti koje su specifične.(prijem podataka) .Žica u RS-232C kablu koja prima podatke.(udaljen) . Na primer. RD . na primer).(indikator prijema) . regular user . [Isto kao regular user]. [Vidi takođe global scan].Računarske komunikacije Srđan Pantić Q quickscan . raw speed . [Vidi takođe user level].(zahtev za slanje) .Vidi on-line conference. receive level . Modem ima određeni opseg koji može da razume. pre kompresije i ostalih faktora.Receive Data .(pouzdana veza) . što znači da se koristi protokol za kontrolu grešaka.

(Kada modem obrne signale koje treba da pošalje.Računarske komunikacije Srđan Pantić reread .(obrnuto) .ASCII karakter 13. Kad god se greška ukaže.(vreme odgovora) . što je kod odgoora koji znači da je računar okrenu broj i da je veza sa drugim računarom uspostavljena na naznačenoj brzini.Neki modemi poseduju sposobnost da nadziru telefonske linije da bi “videli” koliko je veza dobra. da bi se bolje prilagodili liniji. Na primer.(zvonjava) . Na primer. reset .To ukazuje da broj nije zauzet. ako je nema postavljaju se fabričke vrednosti. da se vratite na poznate parametre. potrebno je da svoj modem postavite u obrnuti režim i tada da zovete računar. response time . result codes . return . već da niko još nije digao slušalicu. poruka se može pročitati ponovo (obično opcija na meniju konferencnog podsistema BBS-a). Da bi takve modeme zvali. Neki modemi omogućuju samo da se zove drugi sistem (ne prihvataju pozive).Kada vas neko zove telefonom. Ovo je taster na tastaturi označen sa “RETURN” ili “ENTER”.Vidi ring indicator signal.Kada se nalazite u konferencnom podsistemu BBS-a.(pročitaj ponovo) . Odgovor može biti u simboličkom obliku (poput “BUSY” ili “NO CARRIER”). ringback . resetovanje vraća vrednosti koje su sačuvane u NVRAM-u.Karakter “}”. ringing indicator LED . verbal result codes].Modem može da se resetuje. on može da odgovori “CONNECT 14400”. ako kažete modemu da bira neki broj. Tada resetovanje modema rešava te probleme. 190 . [Vidi takođe LED indicators]. reverse mode . modem koji zove drugi računar će pri tome raditi kao da upravo prima poziv. reverse . [Vidi takođe equalization]. Na primer. carrier detect response time) od 10ms znači da modemu treba 10 milisekundi da prepozna da postoji nosilac.(indikator poziva) . RI signal . (od najnovijih ka najstarijim porukama). koristeći ovu komandu možete čitati poruke po obrnutom redu. To menja sve parametre modema na vrednosti koje je imao kada je prvi put upotrebljen. Ako modem poseduje NVRAM. right brace . [Isto kao carriage return.Dioda na nekim eksternim modemima koja svetli kada telefon zvoni. Korisno u slučajevima eksperimenta sa podešavanjem modema. Korisno kada su poruke dugačke i ako izgubite deo poruke. right bracket . Ako je kvalitet linije loš. ring .To su ili brojevi ili reči koje modem šalje komunikacionom programu (i koji se obično prikažu na kranu pri uspostavljanju veze da bi indicirali brzinu veze sa udaljenim sistemom) i koji treba da indiciraju kako modem odgovara na akcije koje korisnika zahteva.(format odgovora) . samo pomera glavu štampača na levu stranu.(zvonjava pozvanog broja) . zvuk kojim se vaš telefon tom prilikom javlja se naziva “zvonjava”. retrain .Zvuk koji čujete preko telefona koji ukazuje da telefon zvoni ba na drugom kraju linije i da nije zauzet.Način na koji modem šalje određene informacije računaru.(ponovno slanje) .(spuštanje brzine veze) .(kodovi odgovora) . modemi mogu da spuste brzinu veze.Koliko treba računaru ili modemu da odgovori na određene uslove. [Vidi takođe numeric result codes. kada više niste sigurni šta ste promenili. response format . ponovno slanje podataka rešava taj problem. <CR>]. i štampač treba da dobije i linefeed za prelaz u sledeću liniju. u obrnutom režimu.(reset) . “vreme prepoznavanja nosioca” (eng. ili u numeričkom (“7” ili “3”).(obrnuti režim) . Na nekim štampačima. retransmit .Karakter “]”.Pošto pročitate poruku na BBS-u.Slanje podataka koji su prethodno već poslati. Pomiče kurzor u sledeću liniju.

Kada računar saopštava modemu da želi da prosledi informaciju na drugi računar.Vidi script language. Najčešće se takav skript koristi za automatizaciju zvanja BBS-ova: skidanje novih poruka. koji im omogućava da koriste komunikacioni program bez da zaista nešto i kucaju. za datoteke se radi o opisu datoteka) sadrže određene ključne reči. script language . [Vidi takođe on-line games]. tada on radi korektno i ljudi mogu da ga zovu.(izvršava se) . mada neke varijacije sadrže 9 žica.Linija u RS-232C kablu koja ukazuje da telefon zvoni.(RS-469 A ili B) . CTS]. Modemi obično imaju dve utičnice. RS-232C .Računarske komunikacije Srđan Pantić ring indicator signal . Na većini današnjih računara to je 80 kolona. usvojena od strane Telecommunications Industry Association i Electronics Industries Association.Specifikacija za testiranje modemi. Koristi se samo u polu dupleks modu (eng.Ime za standard (kreiran od Electronics Industry Association) za komunikacije između računara i serijskog uređaja.Neki sistemi se ne koriste kao mesta za ostavljanje poruka ili programa. RPG .Tip registra koji modemi koriste.Broj karaktera koje računar može da prikaže u jednoj liniji. sector . S S register . scan . half duplex mode).(zahtev za slanje) . RTS .Ime za poseban tip porta pozadi pojedinih računara ili periferija.Većina komunikacionih programa omogućava korisnicima da napišu program. Ima 9 ili 25 pinova. Na tim računarima. jedna za povezivanje sa telefonskom linijom i druga za povezivanje sa telefonom (tako da je možete koristiti kada ne koristite modem). [Isto kao video width]. scripting language . [Vidi takođe register].(signal indikacije zvonjave) . imate lik (neku ličnost koju vremenom izgrađujete) i zovete sistem da bi ste se kretali okolo u virtualnom svetu sa drugim likovima (drugim ljudim koji takođ zovu) i možete da stupate u odnose sa njima ( na primer. Računari i periferije koje imaju RS-232 port mogu da se lako povežu sa RS-232C kablom.Request To Send. možete pokušati da ubijete njihov lik).(širina ekrana) . [Vidi takođe columns].(skript jezik) . Intefejs sadrži 25 žica.Kada BBS radi (izršava se BBS program na računaru). [Vidi takođe flow control.(igranje uloga) . već omogućavaju da se igraju igre. [Isto kao RPG].Vidi Role Playing Game Role Playing Game . preuzimanje datoteka. [Vidi takođe down].(skript jezik) . često govorimo o američkoj utičnici.(sektor) . RJ-11 . poput modema. kod nas se ne koristi u telefoniji i kad se govori o RJ-11. koja se koristi u SAD i drugim zemljama. Na taj način korisnici ne moraju da budu prisutni kada se komunikacija sa BBS-om zaista i obavi.(S registar) . running . screen width . RS-469 (A or B) .Jedinica kojom se meri prostor na disku. RS-232 . ili skript.Telefonska utičnica. [Vidi takođe RS-232C].Pregled poruka ili opisa datoteka da bi se ili našle nove poruke ili da bi se prikazale poruke (ili datoteke) koje (u slučaju poruka. 191 .

Virus koji se postavlja pre ili posle programa na disku ili u memoriju.Procedura kojom se omogućava BBS-u da sazna ko je korisnik. obično je moguće promeniti COM port. pomoću džampera ili DIP prekidača. Slanje datoteka se naziva upload datoteka.Modem koji može da šalje faksove. shareware . obično posle probnog perioda vremena.Računarske komunikacije Srđan Pantić security level .(podešavanja) . kada možete odlučiti da li želite da koristite taj softver ili ne.Sposobnost modema da testira sebe da bi se osigurali da funkcioniše ispravno.(serijski port) . sign-on message . [Vidi takođe parallel]. serial interface .Prenos datoteka sa jednog računara na drugi.(prijavljivanje) .(nivo pristupa) . [Vidi takođe parallel interface].Programi koji se mogu slobodno distribuirati. sign-off message . [Vidi takođe virus]. [Vidi takođe SIG].(samostalno testiranje) .(pozdravna poruka) Poruka koju BBS prikazuje kada se korisnik prijavljuje na BBS. [Vidi takođe logon].Vidi format. simplex . ali ne i da ih prima. S. [Vidi takođe MNP]. Suprotnost serijskom prenosu je paralelni prenos. poput MNP klase 4 ili MNP klase 5.(signal snage) .(slanje) .Metod koji se koristi kada računar šalje i prima podatke po jedan bit u jednom trenutku.(specijalne interesne grupe) . SIG . jumper. DIP switch]. [Vidi takođe SIGop].Snaga signala koju modem šalje preko telefonske linije. [Vidi takođe noise power]. shell virus .(serijski interfejs) . Koordinator SIG-a. SIGop .Port na računaru koji se koristi za serijsko slanje i prijem podataka (jedan bit u trenutku). [Vidi takođe news]. ali za čije korišćenje morate platiti određenu sumu. serial port .(serijski) . [Vidi takođe RS-232C].Izražava se u dBm.Poruka koju BBS prikazuje kada se korisnik odjavljuje sa BBS-a.(selekcija COM portova) . 192 .Kod internih modema za IBM PC kompatibilne računare. Često se vesti o radu BBS-a tu prikazuju. ili kod nas kod SezamNet-a ili SezamPro-a.(odjavna poruka) . Takav virus se lako detektuje pošto je dužina tako zaraženog programa veća nego što je bila pre “zaraze”. send .Neki BBS programi imaju različite korisničke nivoe. [Vidi takođe receive].SIG OPerator.(klasa servisa) . Osoba zadužena da proverava da li se poruke odnose na temu SIG-a. [Vidi takođe public domain]. SendFax(TM) . [Slično kao user level]. selftest . serial . sign-on .Interfejs koji emituje samo 1 bit podataka u trenutku. service class . koji omogućavaju različit nivo pristupa. Koristi se najčešće na on-line servisima poput CompuServe u svetu. Poput baze poruka. signal power . selectable COM ports . [Vidi takođe COM port. ali može da sadrži datoteke. settings .Special Interest Group.Vidi half duplex. Uključuje davanje BBS-u informacija poput korisničkog imena i lozinke. Često prikazuje brojeve drugih BBS-ova.Nivo MNP protokola koji se koristi.

[Vidi takođe terminal. koji je poseban od komunikacionog programa.Vidi message base. speed .(brzina) . 9600 bps.Računarske komunikacije Srđan Pantić smart modem .Vidi Ymodem-g. parametara veze. [Vidi takođe format. streaming Ymodem .Sve informacije koje BBS čuva o svojim korisnicima. STU-III .(tok) . Uvek je binarna 0.(statusna svetla) . space bit . 14400 bps i 28800 bps.Vidi SIG. većina BBS-ova zahteva da ostavite kratak opis datoteka koje pošaljete na BBS. stop bit . bez da čeka na proveru greške.Secure Telephone Unit.[1] Opis datoteka. stand-alone program .Bit postavljen na binarnu “0”. ali može da se pozove iz njega. subop .(samostalni program) . Takva osoba može da briše poruke za koje smatra da su neodgovarajuće. protocol]. Ovakvi protokoli treba da se koriste samo kod modema koji imaju hardversku kontrolu grešaka. odnosi se na modeme čije osobine ih čine “pametnima”. [2] Tema poruke. start bit .(specijalne interesne grupe) . broju programa koje korisnik preuzme ili pošalje i koliko puta je korisnik zvao. ali ako se greška pojavi tokom fajl transfera on će biti zaustavljen. status lights . Najčešće brzine modema su 300 bps. [Vidi takođe dumb modem]. [Vidi takođe Ymodem-g. Uvek su binarno 1. [Isto kao title]. ponekad donja linija ekrana sadrži statusnu liniju.(pametni modem) .Ukazuje da ga sledi bajt podataka. statistics . framing bits]. stats . 2400 bps. obično spoljni fajl transfer protokol. smart terminal .Terminal sposoban za određene osobine editovanja. [Vidi takođe effective transfer rate]. dužine trajanja veze i druge informacije.(statusna linija) .Program. streaming . subboard .Vidi LED indicators.Vidi statistics. generacija III. space parity . subject . Sistem korišćen od vladinih agencija u SAD (i drugde u svetu) da učine prenos podataka i glasa mnogo sigurnijim.(pametni terminal) . format].(statistika) . [Vidi takođe format. Danas u tu kategoriju spada većina modema.(tema) .Kada modem šalje podatke. [Isto kao full flow]. status line . Neki BBS-ovi čuvaju informacije o broju poruka koje korisnik pošalje.Odnosi se na brzinu modema u bps. termin označava modem sa mnogo osobina. koja ima informacije poput brzine modema. obično šalje jedan ili dva bita posle svakog bajta podataka. terminal emulation].Termin koji se koristi za operatera subboard-a. stand-alone modem . 1200 bps. U osnovi. Protokol toka proverava greške. framing bits]. [Vidi takođe parity bit.Kada je bit parnosti uvek postavljen na binarnu “0”. special interest group . Ti bitovi se zovu stop bitovi.Vidi external modem.Kada fajl transfer protokol šalje podatke kontinuirano.(moderator) .U komunikacionim programima.Izvorno naziv za grupu modema. dumb terminal. Neki BBS-ovi omogućavaju da neka osoba osim SysOp-a kontroliše posebnu bazu poruka. pre nego će sledeći bajt biti poslat. 193 .

Računarske komunikacije

Srđan Pantić

synchronous communication - (sinhrone komunikacije) - Kod sinhronih komunikacija bajtovi
podataka se ne markiraju sa početkom i krajom, već se šalju u specifičnom intervalu. Kada računar šalje
podatke modemu, to je sinhrona komunikacija. [Vidi takođe asynchronous communication].
SysOp - (sistem operater) - Skraćeno od SYStems OPerator. Osoba koja je zadužena za BBS. Može da
promeni svačiji korisnički nivo, da briše korisnike, da briše ili menja poruke. Obično ista osoba koja
plaća za opremu BBS-a i plaća za telefonsku liniju. [Vidi takođe Co-SysOp].
system - (sistem) - [1] Vaš računar. Kada BBS pita o vašoj sistemskoj konfiguraciji, to se odnosi na
informacije o vašem računaru, poput širina ekrana. [2] BBS. [3] Ma koji računar na koji se
povezujemo preko modema ili mreže.
system files - (sistemske datoteke) - Ma koja datoteka koja se koristi od strane operativnog sistema, ili
u slučaju BBS-a, datoteke koje se koriste od strane BBS softvera.
system news - Vidi news.

T

tab - Taster na tastaturi koji pomiče kurzor za oko 5 praznih mesta.
talk mode - Vidi voice mode.
TCM - Trellis Coded Modulation - Trelisova kodirana modulacija (sa Viterbi kodiranjem). Forma
kontrole grešaka koja se koristi kod nekih modema. Opcionalni metod za korekciju grešaka uključen u
stndard V.32. TCM radi sa ostalim protokolima za kontrolu grešaka, kao što je V.42. Za razliku od
drugih metoda, TCM je pravi protokol za korekciju grešaka, kod koga za male greške se ne vrši
ponavljanje prenosa, već ih sam koriguje.
TD - Transmit Data - (prenos podataka) - Žica u RS-232C kablu koji se koristi za transfer informacija.
Telco -Skraćenica na engleskom od Telephone Company - telefonska kompanija.
telecomm - (telekomunikacije) - Skraćenica od telecommunications. Vidi telecommunications.
telecommunication(s) - (telekomunikacije) - Reč nema preciznu definiciju, ali se frekfentno koristi.
Definicija se kreće od “svakog oblika komunikacije na daljinu”, preko “svake komunikacije u
električnom smislu” do “dva računara komuniciraju preko modema”. Metod komunikacija koji
uključuje: BBS-ove, telefone, TV i faks mašine.
telecommuting - (rad na daljinu) - Ideja po kojoj zaposleni u preduzećima rade kod kuće, pre nego u
kancelariji. Od kuće, oni mogu da komuniciraju sa kancelarijom (kao i drugim firmama) preko modema
ili poziva glasom.
telecomputing - Korišćenje računara za komunikaciju. Obično uključuje korišćenje modema za
komunikaciju preko telefonskih linija, ali takođe uključuje i druge medijume komunikacije, kao što je
bežična.
Telenet - Paketna mreža u SAD, koju kontroliše U.S. Sprint.
term program - (terminal program) - Vidi terminal program.
terminal - Monitor i tastatura koji su spojeni ili na računar ili na modem. [Vidi takođe smart terminal,
dumb terminal].

194

Računarske komunikacije

Srđan Pantić

terminal emulation - (emulacija terminala) - Kada komunikacioni program može da simulira operacije
pametnog terminala.
terminal mode - (terminal režim) - Neki modemi imaju ugrađen terminal program. Drugi modemi, ako
je pokrenu terminal program, se nalaze u terminal režimu. Takođe se odnosi na stanje kada ke modem
spreman da prihvati komande, mada je komandni režim (eng. command mode) termin koji se češće
koristi.
terminal program - (terminal program) - Program koji omogućava da se koristi modem. Obično je
ograničenih mogućnosti. Komunikacioni program je naprenija verzija terminal programa. Obično
terminal program može da simulira specijalnu vrstu terminala. Terminal program obično ne podržava
komunikacione protokole. [Takođe se naziva i term program].
terminate - (prekid) - Raskid veze sa drugim računarom.
text file - (tekst datoteka) - Any information that can be read, and is stored in a computer file. A text
file can be any kind of information, such as a description of a computer program.
thread - (stablo diskusije) - Grupa povezanih poruka na BBS-u, unutar iste baze poruka. Kada korisnik
pošalje poruku, neki BBS-ovi startuju stablo poruka. Ako je poruka deo stabla poruka, BBS ima
komandu kojima se može videti početna poruka, koja je počela stablo diskusije.
throughput - Vidi effective transfer rate.
tilde - (tilda) - Karakter “~”.
time limit - (vremensko ograničenje) - Većina BBS-ova ima vremensko ograničenje boravka na njemu.
Kod nekih se to ograničenje odnosi na poziv, kod drugih imamo vremensko ograničenje vezano za dan.
time out - (vreme neaktivnosti) - BBS često prekine vezu sa korisnikom ako nema znaka aktivnosti sa
njegove strane neko vreme. Koristi se da bi se omogućilo drugim korisnicima da koriste BBS.
timing signal - (signal sinhronizacije) - Signal koji se ponekad šalje od strane modema preko
telefonske linije koji omogućava prijemnom modemu da zba gde počinje bajt informacija. Koristi se
kod sinhronih komunikacija.
title - (naslov) - Vidi subject.
tone dialing - (tonsko biranje) - Metod koji se koristi za biranje broja od strane modema ili telefona.
Koristi jedan audio ton za cifru koja treba da se bira. [Vidi takođe pulse dialing].
top of screen display - (prikaz na vrhu ekrana) - Neki BBS-ovi imaju ekran na čijem se vrhu prikazuju
neke informacije od značaja za SysOp-a, kao što su: korisnik koji je na vezi, njegov broj telefona, broj
programa koje je preuzeo i slično. [Slično kao SysOp window].
touchtone dialing speed - (brzina tonskog biranja) - Vreme potrebno za slanje svake cifre telefonskog
broja preko telefonske linije. Ekvivalentno je vremenu tokom koga držite pritisnut taster na telefonu
kada zovete nekog.
transfer - Prenos datoteka sa jednog računara na drugi. [Vidi takođe download, upload, protocol].
transfer protocol - (transfer protokol) - Vidi protocol.
transmission rate - (brzina prenosa) - Vidi data transmission rate.
transmission speed - Vidi data transmission rate.

195

Računarske komunikacije

Srđan Pantić

transmit data LED - Indikator prenosa podataka na eksternim modemima. [Vidi takođe LED
indicators].
transmit level - (nivo prenosa) - Najniži nivo zvuka na vezi koji ipak omogućava modemu prenos
preko telefonske linije. Prikazuje se u -dBm. Različit je za različite frekvencije. [Vidi takođe
equalization].
trapdoor - (tajna vrata) - Obično se odnosi na BBS program (ili na računar koji zovete) koji poseduje
specijalni kod koji kada se unese omogućava visok nivo prostupa. Obično se unosi kao korisničko ime i
lozinka kada se korisnik prijavljuje. Nedokumentovana je u programu i obično je kreira sam programer
da bi sebi omogućio pristup svakom računaru koji koristi njegov BBS program. Hakeri pokušavaju da
nađu tajna vrata, ali obično ih ne formiraju. (Ponekad i druge vrste softvera imaju tajna vrata, poput
video igara, samo što oni u tom slučaju omogućavaju neke stvari poput dodatnih života)
Trellis-coded modulation - (Trelisova kodirana modulacija) - Vidi TCM.
trigger character - (makro karakter) - Karakter, ili kombinacija karaktera koja pritisnuta, pokreće
makro. [Vidi takođe macro].
trojan horse - (trojanski konj) - “Trojanski konj” je program koji radi i druge stvari, osim onih za koje
tvrdi da radi. Obično, pokušava da provali pristup na Mreži, ili da uradi neku destruktivnu stvar [Vidi
takođe virusi].
TTY - (teleprinter) - TeleTYpe mašina. Predstavlja tastaturu i štampač kombinovani u jednu jedinicu.
Povezan je sa drugim računarom.
TTY mode - (TTY mod) Kada komunikacioni program emulira TTY mašinu, kada samo štampa
karaktere i prepoznaje karaktere linefeed, carriage return i backspace. [Vidi takođe TTY].
two-wire leased line - (dvožična iznajmljena linija) - Vidi leased line.
Tymnet - Paketna mreža u SAD.
type-ahead buffer - (bafer za unos unapred) - Neki BBS programi omogućavaju korisniku da kuca
karaktere BBS-u, čak i dok on šalje informacije. Kada završi to slanje podataka, reagovaće na osnovu
informacija koje ste mu poslali. Naziv type-ahead buffer se odnosi na proces, ako i na mesto u memoriji
računara na kome se nalazi BBS, gde se ti podaci čuvaju.

U

UA - User Agent (Korisnički agent) - Program koji se koristi za pisanje i čitanje poruka kod X.400
sistema. [Vidi takođe X.400].
UART - Universal Asynchronous Receiver/Transmitter (univerzalni asinhroni prijemnik/predajnik) Uređaj na računaru ili modemu koji transformiše podatke koji se šalju serijski (način na koji se podaci
prenose preko telefona) u paralelno slate podatke i obrnuto. [Vidi takođe serial, parallel, 16550 UART,
8250 UART, 16450 UART].
un-arc - (dearhiviranje) - Vidi unarchive.
unarchive - (dearhiviranje) - Vađenje datoteka iz arhive. [Isto kao unarc]. [Vidi takođe archive,
extract, ARJ, ZIP, ARC, PAK, LZH].

196

Računarske komunikacije

Srđan Pantić

unattended mode - (bez-čekanja režim) - Režim rada koji se koristi kod nekih komunikacionih
programa. U njemu računar čeka na telefonski poziv od drugog računara i omogućava osobi koja koristi
taj računar pristup prvom računaru (obično radi prenosa datoteka). Naziva se “bez čekanja” jer niko ne
mora da čeka na poziv, program će automatski sam odgovoriti na njega. [Vidi takođe attended mode].
[Slično kao host program].
underline character - (podvučena crta) - Karakter _.
underscore character - (karakter za podvlačenje) - Bilo koji karakter (skoro uvek podvučena crta) koji
se koristi za podcrtavanje. Kada se koristi ovaj metod, tekst koji trba da se podcrta se šalje (obično na
štampač), i posle toga se ponovo pozicioniramo na početak tog teksta i tada se karakter za podvlačenje
štampa preko teksta, tako da izgleda da je tekst podvučen.
upload - (slanje datoteka) - Prenos datoteka od računara ka sistemu sa kojim smo povezani. [Vidi
takođe download, protocol].
uppercase - (velika slova) - Slova koja se koriste za isticanje nečeg, prema standardnim malim slovima
koje koristimo u tekstu. Prvo slovo u rečenici se počinje velikim slovom.
user - (korisnik) - Osoba koja koristi BBS ili drugi sistem. Na primer, BBS može da tvrdi da ima 500
korisnika, što znači da 500 različitih ljudi zove taj sistem.
user level - (korisnički nivo) - Nivo sigurnosti koji korisnik ima. Obično je na BBS-ovima u formi reči,
od najnižeg ka najvišem: New User (obično još neproveren korisnik), Registered User (korisnik čiji su
podaci provereni i pristup odobren), Privileged User (privilegovani korisnik), SysOp (sistem operater),
System Administrator (viši nivo od sistem operatera). [Vidi takođe security level].
user list - (korisnička lista) - Većina BBS-ova omogućava da se vidi lista svih njegovih korisnika. Na
njoj se prikazuje korisnikovo ime i često grad i država iz kojeg zove. Retko se prikazuje još koja
informacija.
user log - (dnevnik rada korisnika) - Datoteka na računaru na kome radi BBS u kome su podaci o
korisnicima koji zovu, sa vremenom poziva i operacijama koje su izvršili na BBS-u.
user name - (korisničko ime) - Ime koje osoba koristi kada koristi neki sistem. Ponekad se koriste
aliasi, ali na mnogim BBS-ovima je uobičajeno korišćenje pravog imena i prezimena. [Vidi takođe
alias].
user number - (korisnički broj) - Broj koji se koristi kod nekih BBS programa za evidenciju korisnika.
Na takvim BBS-ovima korisnik se sistemu predstavlja sa brojem i lozinkom. Takav princip se koristi i
na nekim on-line sistemima, poput CompuServe-a [Isto kao account number, ID number].
userfile - (korisnički zapisi) - Datoteka u kojoj BBS program čuva zapise o svim korisnicima BBS-a i
njihovoj statistici.

V
V serija CCITT standarda - CCITT standardi za analogne modeme. Standard takođe može imati iza
broja nastavak “bis” ili “ter”, što označava drugu ili treću generaciju standarda.Postoji zabuna zbog
postojanja standarda za spajanje (eng. connector standards) sa sličnim brojevima. Sam CCITT ne
postavlja takve standarde.
V.17 - Međunarodni standard, formiran od strane CCITT za prenos faksova na 14400bps.

197

numeric result codes].(proveren korisnik) . za prenos podataka modemima na brzini 2400bps.42 compatible.. pošto je to vremenski zahtevna operacija. [Vidi takođe data compression]. V.(videotekst) . [Vidi takođe V. V. [Vidi takođe error control.24/V.42 kompatibilan) . [Vidi takođe V. Ima mogućnost da se prebaci na niže brzine prenosa (eng. za prenos podataka modemima na brzini 1200bps u jednom smeru. V. formiran od strane CCITT.42 saglasan) . [Vidi takođe 212A].42]. video width . za prenos podataka modemima na brzini 1200 bps..Modem koji sledi sve V.29 .Ovaj standard kombinovan sa V.(provera) . V.i plaćanju za njih.Modem koji sledi sve V. V. poput brisanja sadržaja hard 198 .22 . V. V. formiran od strane CCITT. za prenos podataka modemima na brzini 9600bps.Deo standarda V. V. virus . osim za LAPM kontrolu greške (umesto toga koristi MNP). Reprodukuje se na računaru i širi se na druge računare ako je to moguće.Kada SysOp želi da bude siguran da je novi korisnik (eng. V.21 . data compression).28 je CCITT standard ekvivalentan sa EIA RS-232C standardom. 75bps u drugom. V.24].42 specifikacijei koristi LAPM kontrolu grešaka ako je to moguće.24 .32bis . formiran od strane CCITT. SysOp obično daje novom korisniku veći korisnički nivo.(V. kao i MNP 2-4.(V. fallback) ako je veza loša. [Vidi takođe V.42bis takođe ima i V. tako da je siguran da je dat telefonski broj postojeći. half-duplex) komunikacije. najveći broj SysOp-a ne zove nove korisnika.Povratni kodovi (kod modema) se prikazuju kao reči.42 compliant]. Ako nije koristi MNP kontrolu greške.42 specifikacije. verbal result codes .28 ima 25 pinova..Bilo koji program koji se tajno širi na računaru. verified user . bez znanja korisnika. za prenos podataka modemima na brzini 300bps.42 . Može da komprimuje podatke sa faktorom kompresije oko 3:1 mada može da dostigne i 4:1 pod povoljnim uslovima.Međunarodni standard. formiran od strane CCITT. Normalna procedura je da SysOp potove novog korisnika.24.Međunarodni standard. V. V.23 .42 kontrolu grešaka.Međunarodni standard. Uključuje LAPM.Vidi screen width.42 compliant .42 compatible . Takođe se odnosi na svakog ko ima veći nivo od novog korisnika. za prenos podataka modemima na brzini 14400 bps. formiran od strane CCITT. pre nego brojevi.32 . V.CCITT standard za kompresiju podataka (eng.(opisni povratni kodovi) . Opet.42].Svaki korisnik koga je proverio SysOp. U određenom trenutku virus može nešto da uradi (od saopštavanja poruke “Iznenađenje”. postavljen od CCITT koji se koristi kod najvećeg dela brzih modema (bržih od 2400 bps) i kod nekih 2400bps modema. new user) onaj kao što tvrdi. [Vidi takođe result codes.22bis .Standard protokola za kontrolu grešaka.28 . videotex .Ideja o dobijanju informacija od računara preko telefonskih linija. kao i originalni RS-232C standard. Na taj način je manje verovatno da će postojeći korisnik pokušati da diskedituje sistem.CCITT standard za 9600bps polu-dupleks (eng. formiran od strane CCITT. verify . V. Svaki modem sa V. do nečeg veoma destruktivnog.Međunarodni standard.Međunarodni standard.Međunarodni standard. V. Posle provere podataka.Računarske komunikacije Srđan Pantić V. [Vidi takođe RS-232C]. [Vidi takođe 103].42bis .

Najčešće se krije unutar drugih programa koji se izvršavaju normalno.Sposobnost modema da li se računar odaziva na poziv ili čovekov glas.(glasanje) . voice detection . voice grade .Računarske komunikacije Srđan Pantić diska na računaru).Neki stariji modemi zahtevaju da korisnik ručno bira telefonski broj telefonom. [Vidi takođe SysOp window]. Kada udaljeni računar podigne slušalicu i odgovori na poziv.Posebno područje na monitoru računara koje sadrži informacije različite od ostatka ekrana.(prozor) . VT52 . X X serija CCITT standarda .Emulacija terminala. word wrap . [Vidi takođe data grade]. Skoro je uvek destruktivan. korisnik mora da prebaci modem iz glasovnog u mod podataka. To je način na koji je najveći broj linija postavljen.(prepoznavanje glasa) .(prebacivanje reči) . X. najčešće zahvaljujući BBS-ovima koji i ne znajući mogu širiti viruse preko neproverenih arhiva dostupnih za preuzimanje.Dodatak nekim modemima. vote . [Isto kao answering machine]. [Isto kao poll]. Prvi put kada se takav program startuje on obično se naseli u memoriju računara i “zagadi” svaki sledeći program koji startujemo. voice mode . Kada se to obavi. packet-switching network) postavljen od CCITT. koja omogućava SysOp-ima da saznaju korisnička mišljenja o stvarima od operacija na BBS-u do politike.Telefonska linija dovoljnog kvaliteta za prenos ljudskog glasa. Virusi se brzo šire. Danas se više ne susreće. [Vidi takođe ANSI]. prisutna kod mnogih komunikacionih programa. ali sadrže virus.(glasovni mod) .(glasovna pošta) . šalje zabeležene (glasovne) poruke pozivaocu i da omogući da ostavi poruku. X. [Vidi takođe X. Svak put kada preuzmete neki program proverite da nema virus u sebi.Program koji ugrađuje sebe unutar drugog programa. voice mail . worm .serija digitalnih standarda. modem je u glasovnom modu.Vidi X. Postoje programi koji mogu proveriti prisustvo virusa i ukloniti ih. W window . [Isto kao talk mode]. Omogućuje modemu da (uz odgovarajući softver) odgovori na dolazne glasoven pozive. Telefonske kompanije takođe imaju linije za prenos podataka. Poput anketa u običnom životu.Funkcija editora teksta (na računarima i na BBS-ovima) koja pomera red koja će prekoračiti desnu marginu ekrana i pomera ga u sledeću liniju.25 dialup . VT100 . Pokušava da ili nađe prazan prostor gde neće biti primećen ili prosto ugura sebe unutar programa (što onesposobljava taj program za startovanje). [Vidi takođe data mode]. Koristi se za prenos velikih količina podataka velikim brzinama preko iznajmljenih linija.Protokol za paketne mreže (eng. koje bi trebalo da omoguće kvalitetniji prenos.Emulacija prisutna kod mnogih komunikacionih programa.25 . 199 .(crv) . Ponekada pokriva druge informacije “ispod” prozora (u kojim slučajevima je to privremeno) ili su stalni i u kom slučaju ta područja ne sadrže druge informacije.32]. [Vidi takođe virus].32. Koristi ANSI kodove.Neki BBS-ovi imaju ovu osobinu.

Y yell . [Vidi takođe protocol]. Ponekad nastavlja pauziranu informaciju. što ga čini otpornijim na greške (detektuje se mnogo grešaka). Ponekad se pogrešno naziva Ymodem. streaming]. Brži je od Xmodem. Ugrađuje se u softver. download]. Xon]. Xmodem .Kontrola toka (eng. pošto se manje zaustavlja zbog provere za greške. ne u hardver. xfer .Poput Xmodem/CRC. [Vidi takođe archive. i posle svakog poslanog bloka. osim što Ymodem može da prenese više datoteka u nizu. Xmodem/CRC .CCITT-ova modifikacija iz 1984. 200 . [Vidi takođe protocol]. Ymodem]. Ymodem-g koristi CRC. Xon . Xoff].400 sistema.Fajl transfer protokol proizveden od Ward Christensen oko 1977. Ukoliko greška postojii. Xmodem. [Vidi takođe protocol]. [Vidi takođe protocol. blok će biti ponovno poslat.CCITT standard za protokol za globalni sistem za razmenu elektronske pošte. Skoro svaki komunikaconi program nui ovaj protokol.CCITT standard za directorijum (u vidu stabla) korisnika X. [Vidi takođe Ymodem. Koristi CRC-16 ako je moguće ili u ostalim slučajevima korisiti 1 bajt kontrolne sume.32 . Slanje se može nastaviti kada se prosledi CTRL-Q. [Isto kao streaming Ymodem].Fajl transfer protokol koji može da prenosi više datoteka odjednom u nizu.(transfer) . checksum) radi provere greške. pre nego 128. Xmodem-1K . flow control) koristi Xon i Xoff karaktere. Obično se koristi za fajl transfer. [Vidi takođe X. Z ZIP . Prenosi datoteku i informacije o datoteci (uključujući dužinu i ime datoteka). Poput Xmodem/CRC. flow control]. unarchive. ali je prvi široko rasprostranjen fajl transfer potokol. osim što koristi blokove od 1024 bajtova. Greške u prenosu se mogu detektovati od strane protokola.Ekstenzija datoteka koja se odnosi na arhive kreirane programom PKZIP.400 . prenos će biti prekinut.25 dialup. šalje 1 bajt kontrolnog zbira (eng. Ymodem . Ymodem-g . X. Često se koristi za pauzu u slanju informacija.CTRL-S karakter.Skraćenica u slengu (na engleskom) za transfer. Xoff. PKZIP. X. [Vidi takođe X. PKUNZIP]. protocol.Koristi blokove od 128 bajtova. ali ako se neka greška pojavi tokom prenosa. [Vidi takođe upload.CTRL-Q karakter. takođe poznata kao X. [Vidi takođe flow control.Računarske komunikacije Srđan Pantić X. Xon/Xoff . Po današnjim standardima je spor. Xoff .25].Isti kao Xmodem. [Vidi takođe Xon. godine.Ymodem fajl transfer protokol promenjen da pruži najbolje rezultate sa modemima sa kontrolom greške. [Isto kao Christensen protocol].25.500 . godine protokola X.Vidi page (verb). ali koristi 16-bit CRC umesto kontrolnog zbira. Koristi blok od 1024 bajta ili 128 bajtova. Za dearhiviranje takvih arhiva koristi se program PKUNZIP. [Vidi takođe flow control.400].

Fajl transfer protokol koji je je poznat po svojoj brzini. Koristi 32 bitni CRC. kao i sposobnosti da prosledi informacije o fajlovima koje prenosi. 201 . kada prenos nastavlja od mesta prekida (eng.Računarske komunikacije Srđan Pantić Zmodem . [Vidi takođe protocol]. crash recovery) i mogućnost automatskog početka primanja datoteke (eng. koji ga skoro oslobađa greški. auto-download). Ima mogućnost nastavka prenosa datoteke posle neuspešnog prenosa (nezavršeno do kraj).

4 Auto AT&T 2224 Auto AT&T 3820 Auto AT&T 4000 AT&T PARADYNE DM424 AT&T Safari Laptop (2400 baud) ATI 2400 ETC Standard ATI 2400etc ATI 2400 ETC MNP1-5 ATI 2400 ETC ATI 9600ETC V42 ATI 9600ETC V42B AvaTech Avatex 1200 HC Avatex 1200I Avatex 2400 External Avatex 2400II Basic Time AS/1200 Bausch Bausch Datacom CN-3532 SA Best 2400 Bizcomp Intellimodem Boca 14.Računarske komunikacije Srđan Pantić Dodatak A: Inicijalne sekvence Sledi lista gotovih inicijalnih sekvenci za različite modeme. Prilagođeni su našim prilikama. MK XII April 14.4 AUTO Accex 96 AUTO AJ 96/32 AUTO Alpha Concord 1200 Altima Auto AMS SmartConnect 24i 2400 AMT Star 96 Auto Anchor 2400E Anchor 2400.4 Auto Boca 2400 Boca 2400 Auto Inicijalna sekvenca AT&F1{ATX3&C1&D2&R0\J0\N3\Q3W1&K3ATS7=60S11= 55 AT&F1{ATX3&C1&D2&R0\J0\N3\Q3W1&K3S7=60S11=55 AT&F{AT&C1&D2*C1*LG2*M2*E1 ATS0=1Q0E0M0V0H0S2=1X1 AT&C1&D2L3W1\G1\K1S7=60S11=60 ATS0=0Q0V1X3&C1&D2&S11 AT&F2{AT\V2S0=0S7=60S11=60 ATE1Q0V1X3&C1&D2S7=30S0=0 ATQ0X3&C1&D2 ATQOV1&C1&D2S0=0S2=255 ATS0=0Q0V1X3&C1&D20 AT&C1&D2&T5M0H0X1V0E0S2=1S0=0 ATS0=3Q0V0E0M0H0S2=1X3 AT&C1&D2&T5M0H0X3V0E0S2=1S0=0 ATQ0V1&C1&D2S0=0S2=255 ATQ0X3 AT&F{AT&C1&D2\J0\N9\Q3S7=60S11=60 AT&F{AT&C1&D2\J0\N9\Q3S7=60S11=60 ATQ0X3*F3 AT&F{AT&C1&D2%C1X6\D1\N7\Q3S0=0S7=60 AT&C1&D2\G0\J0\N3\Q3\V1 AT&F{AT&C1&D2\D1\N5\Q3S7=60 ATE1Q0V1X1S7=60S0=0 ATQ0X3*F3 ATQ0X3&C1\Q3\V1%C1\J1 ATM0N1Q0V1&C1&D2&G0&I0&J0&B0 ATQ0X3W0&C1&D2 AT7Q5&C1&D2&T5M0H0X5V0E0S2=1S0=0 AT&F1&B0&C1&D0&T5M0H0V0E0X2S2=1S0=0 AT&F{AT&C1&D2X6&Q5&U1S7=60S11=60 AT&F{AT&C1&D2X6&Q5&U0S7=60S11=60 ATE1Q0V1X3&C1&D2S7=60S11=55S0=0 ATS0=0Q0V0E0M0H0S2=1X1 ATX1E0M0H0V0S0=0S1=1S9=1S10=2 ATS0=1Q0V0E0L0M0&D2&C1X1H0S2=1&W ATS0=0Q0V0E0M0H0S2=1X1 ATQ0X3 ATE1Q0V1X3&C1&D2S0=0 ATQ0X3*F3 ATE1Q0V1X3&C1&D2S7=60S11=55S0=0 ATQ0X3*F3 AT&F{AT&C1&D2&K3%C1E1\N3S11=60S7=60S95=47 ATE1Q0V1X3&C1&D2S7=60S11=60S0=0 AT&F3{AT&C1&D2S7=60S11=60 202 . 2400i Anchor 2400i (Internal) Anchor Signalman 2400 f/i Anchor (External 2400) Anchor (Internal 2400) Anchor (Internal 2400) Anchor (Internal 2400) Anchor Volksmodem XII. Naziv modema Accex 14. mahom 2400 modeme kod kojih je incijalizacija bila posebno problematična. ali ih shvatite kao polaznu osnovu.4 Auto April 96 Auto ARK DM424 AT&T 14.

AT&F{AT&C1&D2*DL0&R0 AT&F{AT&C1&D2*FL3*XC1*PT0&R0 AT*XC0*RS0*FL3*MD0S7=60 AT&F{AT&C1&D2*RS0FL3*MF0S7=60S10=5 AT*DE21{AT&C1&D2*XC2*RS0*FL3*MF0S7=60S10=5 ATS0=3Q0V0E0M0H0S2=1X3 AT&F{AT&C1&D2X3S36=7S46=2S7=60S11=60 AT&F&C1&D2&B1V0S2=1&W AT&F2{AT&C1&D2*H1\N3\Q3%C1S7=60S11=60 ATS0=1Q0V0E0M0H0S2=1X1 AT&FS0=1Q0V0E0M0H0S2=1X3 ATS0=0Q0E0M0H0S2=1X3 ATS0=0Q0V1X3&C1&D2&S11 ATQ0V1&C1&D2S0=0S2=255 AT&F{ATS7=60S0=0*F3 AT&F{ATS7=60S0=0*F3 AT&F{AT&C1&D2&R0*E1*F3*M1*S0S7=60S0=0 ATE0V1Q0S11=55S2=255X3&D2M0H0 AT&F{AT&C1&D2\N3\Q3\J1S7=60S11=60 AT&F{AT&C1&D2\N3\Q3\J1S7=60S11=75 AT&F{AT&C1&D2\J0\N3\V1%C2S134=5S7=60S11=60 AT&F{AT&C1&D2W1S7=60S11=60S95=41 AT&F{AT&C1&D2W1S7=60S11=60S95=41 AT&F{AT&C1&D2&K3\V1S7=60S11=60 AT&F{AT&C1&D2\N7\Q3\V2S7=60S11=60 ATS0=0Q0V1X3&C1&D20 AT&C1&D2S0=0\J0\N3\V4\Q3\A3\C1%C1%E1X3&W AT&F{AT&C1&D2$E3$F4$V5$S1 AT&F{AT&C1&D2$E3$F4$X3$S0S7=60 AT&F{AT&C1&D2$E1$F4$S1S0=0S7=60 AT&F{AT&C1&D2&R0*E9*F3*M2*N3*S0S7=60S0=0 AT&F{AT&C1&D2&R0*E9*F3*M2*N6*S0S7=60S0=0 AT&C1&D2&T5M0H0X1V0E0S2=1S0=0 ATE1Q0V1X3&C1&D2S7=60S11=55S0=0 ATS0=0S2=255S10=25C1M0Q0E0V1X2&D2H0 ATS0=0S2=255S10=25C1M0Q0E0V1X2&D2H0 AT&F{AT&C1&D2\Q3\C1\N3\J0\V1%C1S7=60S11=60 AT&F{AT&C1&D2\Q3\C1\N3\J0\V1%C1S7=60S11=60 AT&F{AT&C1&D2\Q3\C1\N3\J0\V1%C1S7=60S11=60 AT&F{AT&C1&D2\Q3\C1\N3\J0\V1%C1S7=60S11=60 AT&F{AT&C1&D2&I1S7=60S11=60 AT&F1{AT&C1&D2W1S7=60S11=60 ATE1Q0V1X3&C1&D2S7=60S11=60 203 .AT&C1&D2&T5M0H0X1V0E0S2=1S0=0 AT&F{AT&C1&D2S7=60S11=60S95=41 AT&F{AT&C1&D2&I1&M6S7=60S11=60 ATS0=0Q0V1X3&C1&D2&S11 ATS0=0Q0V1X3&C1&D2&S11 ATE1Q0V1X3S7=60S11=55S0=0 ATQ0X3 .Računarske komunikacije BSM QC Auto BSR MD-1207 CALPAK 2400 CCOM 2400 CDS 224 PC Series II Capetronics MD 1207/1200 Baud Capetronics/1200 Baud Cardinal 2400 MNP Cardinal 2400 Cardinal 9600 Auto Cardinal 9650 Auto Cardinal Technologies 2400 Cardinal MVP144IV2 Cermetek 2400 Cermetek SECURITY MODEM Codex 2260 Codex 2264 Auto Codex 3220 Auto Codex 3260 Auto Codex 326XFAST Auto Commstar 2400 (Internal) Compaq Auto Compaq Internal 2400 Compucom Auto Computer Peripherals 2400 Computer Peripherals Hook-up 2400s CMP 2400 CPI Hook-up 2400S CTS DATACOM 2424ADH DSI 96/24 Auto DSI 96/24+ Auto DSI 96/24PC Auto DSP 2400 DTrek 2424 Auto DTrek 624 Auto DTrek V32 Auto Dallas 14.4 Auto Dallas 9600 Auto Dell 24/96 Auto Dell 96/96 Auto Digitan DS-24 2400 Discovery 2400 VM/HM ETech 2400M Auto ETech 9696M Auto ETech PC9696M Auto Eagle 32 Auto Eagle V32+ Auto Everex 24 .(Internal 2400) Everex 24E Everex 2400 Standard Everex EVERCOM 24E+ Everex 96/24 Auto Everex 96/24E Auto Everex Carrier 24 AUT Everex EV24E+ Auto Everex EV941 Auto Everex EV96E Auto Everex II 24 Srđan Pantić AT&F{AT\Q3\J0\N3%C1&C1&D2S7=60S11=60 ATQ0X3 ATS0=0Q0V1X3&C1&D20 ATE1Q0V1X3&C1&D2S0=0 ATQ0X3 ATE0V0Q0M0S2=1S0=2X1 ATV0E0Q0M0H0S0=2S2=1X1 ATZ{ATS7=60S11=55 .

Modem 2 Intel 2400E Auto Intel 9600E Auto Srđan Pantić ATS0=0Q0V0E0M0H0S2=1X1 ATM0E0V0H0X1&D3&T5&L1S0=0S2=1 ATS0=1Q0V0E0M0H0S2=1X1 AT&F S46=7S10=2S0=0&S0S69=2&I1S10=4&M4 AT&F{AT&C1&D2&LG2*M2*V1*E1 AT&C1&D2\J0\N3\Q3\V2S7=60S11=60 ATM0&C1&D2-J1\V2\N4\Q3S2=63H0&W ATS0=1Q0V0E0M0H0S2=1X1 AT&F{AT&C1&D2*LG2*M2*V1*E1 AT&F2{AT&C1&D2\V1S0=0S7=60S11=60 ATE1Q0V1X3&C1&D2S7=60S11=55S0=0 AT&F{AT&C1&D2\V1%C1\J0\N3\Q3S7=60S11=60 ATS0=0V0E0M0S2=1X1 ATS0=0Q0V1X3&C1&D20 AT&F{AT%C1\J0\N6\Q3\V1S0=0S7=60S11=60 ATS0=0Q0V1X10 ATS0=0S2=255C1M0Q0E0V1X1H0 ATS0=0Q0V1X3&C1&D20 ATQ0V1&C1&D2S0=0 S2=255 S10=30E0M0X1 ATE0V1X1Q0&C1&D2S2=255S0=0S10=30M0H0 ATS0=0Q0V1X3&C1&D2&S11 ATS0=0Q0V0E0M0H0S2=1X1&C1 ATS0=1Q0V0E0M0H0S2=1X1 ATS0=3Q0V0E0M0H0S2=1X3 ATE1Q0V1X3&C1&D2S0=0 ATS0=3Q0V0E0M0H0S2=1X3 AT&C1&D2&T5M0H0X1V0E0S2=1S0=0 AT&F{AT&C1&D2&K3S36=7S7=60S11=60 ATE1Q0V1X3&C1&D2S0=0 AT&F{AT&C1&D2W1S7=60S11=60 ATS0=0Q0V1X3&C1&D20 ATS0=0Q0V1X3&C1&D20 ATS0=0Q0C1V1X10 ATS0=0Q0V1X3&C1&D2&S11 ATS0=0Q0V1X3&C1&D20 AT&F{AT&C1&D2W1S7=60S11=60 AT&F{AT&C1&D2W1S7=60S11=60 ATS0=3Q0V0E0M0H0S2=1X3 ATE1Q0V1X3&C1&D2S7=60S11=55S0=0 AT&F{AT&C1&D2&AL8&B8N1&I0&M0\D0\R2%H0%L2\M 14 AT&C1&D2\J0\N3\Q3\V2S7=60S11=60 AT&F{AT\N6&C1&D2\J0S11=60S7=60 AT&F{AT&C1&D2&Q5S95=46S11=60S7=60 AT&F{ATW1S95=41S11=60S7=60 AT&F{AT&C1&D2\J0\N3\Q3\V1S7=60 AT&F{AT&C1&D2\J0\N3\Q3\V1S7=60 ATS2=255E0M0X3Q0V1&D2&C1\K3\N3\Q3H0 AT&F2{AT&C1&D2S0=0S11=60S7=60 AT&F{AT&C1&D2W1S95=41S11=60S7=60 ATE1Q0V1X1S7=60S11=55S0=0 AT&F{AT&C1&D2&R0\N7%C1\V1\J0\Q3&K3S7=54S11=60 AT&F{AT&C1&D2X3&K3S7=60S11=60 AT&F{AT&T5S11=60 AT&F{AT\Q3\N3\J0\V1\C1S7=60S11=60 AT\J0\N3\Q3V1%C1&W ATS0=0Q0V1X3&C1&D2&S11 AT&F{AT\Q3\N3\J0\V1\C1S7=60S11=60 AT&F{AT\J0\Q3\V1\N3S11=60 204 .4 Auto GVC 2400 GVC 2400 Auto GVC External 2400 GVC Super Modem 2400 GVC V32 Auto Generic Compatible 1200 Generic 1200 bps Settings Generic Compatible 2400 Generic 2400 EEPROM Generic 2400 non-EEPROM Getronics Personal Modem 2400 GoldStar GSM2400 (External) Hayes 1200 (External) Hayes 1200 (Internal) Hayes 2400 Hayes 2400 (Internal) Hayes 2400 (External) Hayes 9600 V42 Hayes Compatible Hayes Optima Auto Hayes Personal Modem 1200 Hayes Personal Modem 2400 Hayes Smartmodem 1200 Hayes Smartmodem 2400 Hayes Smartmodem 2400B Hayes Ultra 96 Auto Hayes V24/96 Auto Hook-up 2400S IBM 2400 IBM 7855-10 IM 14.4E Auto Intel 2400 Auto Intel 2400EX Intel 2400B.4 Auto Identity 9600 Auto Image Twincom 14.4 DF Image Twincom 9642I InComm 2400 Auto InComm 9600 Auto Incom 2400 EC InfoTel 9600 Auto InfoTel Auto Infomate 212X Inforun 24/96 Auto InteCom PDI 1000 Auto Intel 14.Računarske komunikacije Everex Internal 1200 Everex (Internal 2400) Fastalk 2400 (External) FastComm 9696 Fastcom 14.4 Auto Fastcom 9696 Auto Forval IM14400 Franklin FM-2400E Frecom Auto GVC 14.

4 Auto LightCom 2400 LightCom 9600 Auto Logicode QUICKTEL 2400H MICC 4824 Auto Magitronic MB2450 (Internal) Maxum SM 2400 Maxwell 2400 Mayze 9600 Auto MegaHertz 2400 MegaHertz P296FMV AUT MegaHertz T396FM Auto Megatronics .Računarske komunikacije Intel Satisfaxion 100 Auto Intel Satisfaxion 200 Auto Intel Satisfaxion 400 Auto Intel Satisfaxion Auto Intel 144i Kyocera KM1200D Leading Edge 2400 LightCom 14.4 Auto Miracom 2400 Miracom 3000 Miracom 4000 Miracom 9600 Auto Miracom Courier 2400E Miracom Courier 2400P Miracom HST ASL Auto Miracom HST Auto Mitac 2400BD Multi-Tech MultiModem 1200 MultiTech 224EC (2400 Internal) MultiTech MultiModem V32 Multitech 14.Internal 2400 Microcom Microcom QX Migent Pocket Modem 1200 Mikon Super Modem (2400 External) Miracom 14.4 Auto Multitech 1432 Auto Multitech 224 Multitech 224II Auto Multitech 932II Auto NEC 2431 NEC 9631 Auto NEC N2420/30HN NEC N2435 Auto Netcomm 1234SA Datalock 2400 Novation 2400 Novation Smart Cat NuVotel 96424IFX Auto OKI 296 Auto Octocom OSI Auto OkiData 2400+ OkiTel 96 Auto Optima 14F Auto PC-Works MX-2400 PC24MH Auto Srđan Pantić AT&F{AT\Q3\N3\J0\V1\C1S7=60S11=60 AT&F{AT\J0\Q3\V1\N3S11=60 AT&F{AT&T5S11=60 AT&F{AT\Q3\N3\J0\V1\C1S7=60S11=60 AT Z S7=255 X3 ATS0=1Q0V0E0M0H0S2=1X1 AT&C1&D2&T5M0H0X1V0E0S2=1S0=0 AT&F{AT&C1&D2S7=60S11=55W2 ATE1Q0V1X3&C1&D2S7=60S11=55S0=0 AT&F{AT&C1&D2S7=60S11=55W2 ATS0=0Q0V1X3&C1&D2&S11 AT&F{AT&C1&D2\Q3S7=60S11=60 AT&C1&D2M0H0X1V0E0S2=1S0=0 ATQ0V1&C1&D2S0=0S2=255 S10=30E0M0X1 ATE1Q0V1X1S7=30S0=0 AT&F{ATX3&C1&D2&Q6%R1S7=60%K2-E5%C1 ATE1Q0V1X3&C1&D2S7=60S11=55S0=0 AT&F{AT%C1&C1&D2\N3\J0\Q3S7=60S11=60 AT&F1{AT&C1&D2\Q3&S1S7=60S11=60 ATS0=3Q0V0E0M0H0S2=1X3 AT&F{AT\J0\Q3\N3&C1&D2S7=54 AT&F{AT&C1&D2\J0\Q3\N3%C3-Q2S7=60S0=0 ATS0=0Q0V1X3&C1&D10 ATS0=0Q0M0V0E0S2=1X1&W AT&F{AT&C1&D2&H1&K1&R2S7=60S11=55 ATE1V1X3&C1&D2S7=60 ATE1V1X1&C1&D2S7=59S23=1 ATE1V1X1S7=59S23=1 AT&F{AT&C1&D2&H1&K1&R2S7=60S11=55 AT&F{AT&C1&D2X6&B6&H1&R2S7=60S11=60 AT&F{ATX6&B7&H1&R2S7=60S11=60 AT&F{AT&H1&R2&K3&B1&A3X7S7=60S11=60 AT&F{ATX6&B1&H1&R2S7=60S11=60 ATQ0V1&C1&D2&T5S2=255 E0M0X1S10=60S0=0C1 ATS0=0Q0V1X1B10 ATS0=1Q0V0E0M0H0S2=1X1 AT&C1&D2M0X1V0E0Q0S2=1S0=1 AT&F{AT&C1&D2\N7\Q3\V2S7=60S11=60 AT&F{AT&C1&D2&RF1X3S7=60S11=55S0=0 ATE1Q0V1X3&C1&D2S7=60S11=55S0=0 AT&F{AT&C1&D2&RF1&E4X3S7=60S11=55S0=0 AT&F{AT&C1&D2&RF1X3S7=60S11=60S0=0 ATZ{AT<^mC1^mT1Q AT&F{AT&C1&D2&R0\N3\Q3\V1S7=60S11=60 ATS0=1Q0V0E0M0H0S2=1X6 AT&F{AT\Q3\N3\J0\V1\C1S7=60S11=60 AT&C1&D2E0V0M0S2=1S0=2S6=1S10=1X1 ATE1Q0V1X3YC0YF1YT0S7=45S0=0 AT%N^N^NS2^NC0 AT&F{AT&C1&D2&Q5\N3&K3S7=60S11=55 AT&F{AT&C1&D2\V1\Q3\J0\C1 S7=60 AT&F{AT&C1&D2&I1*E1&E1&K2S7=60S0=0 AT&F{AT&C1&D2\V1\Q3\J0\C1S7=60 AT&F{AT&C1&D2\J0\Q3&K3\N3S7=60 AT&F{AT&C1&D2W2&Q9&K3S37=0S38=0S95=46S7=60S1 1=60 ATS0=0Q0V1X3&C1&D20 AT&F{AT&C1&D2$E1$F4 205 .

4 Auto Perdata 96 Auto PiiCeaon 14.4 Auto PPI 2400 PPI 2400SA PPI PM9600 Auto PPI Pocket Modem 2400 Pace Series 4 Pace UltraLink Auto Packard Bell 1200 Packard Bell 2400 Internal PathFinder Auto PcLogic 14.4 Auto Penril 2400 Penril 96 Auto Perdata 14.4 Auto PiiCeaon 96 Auto Practical Peripheral (Int 2400) Practical Peripheral 1200 Baud Premier 2400 Prentice Popcomm 2400 (c200) Product R&D M24.4 Auto Quantum 9600 Auto Quattro Auto Qubie 2400E QuickTel 14.Računarske komunikacije PPI 14. FXTE Prometheus 2400 Prometheus 9600+ Prometheus ProModem 2400 B/2 Qcomm 14.4 Auto QuickTel 9600 Auto RC 2044/LC RV 2400/PS Racal 2400/PA-2 Racal 2400/VP Racal 3221 Auto Racal 3222 Auto Racal 3223 Auto Racal 9600/VP Racal 9632/PA Racal LC2400PC Rapier 9600 Auto Scholar Plus Shine Modem Internal 2400 Shiva NET Auto Semafor 9696A Smart 9600 Auto Smart ONE 2400 Smart One (Best Data Products of CA) SmartLink (2400 External) SmartOne 2400 Smarteam Spirit II Auto Star 2400 Star Auto Starlit 96 Auto Srđan Pantić AT&F{AT&C1&D2W1S7=60S11=60S95=41 ATE1Q0V1X3&C1&D2S11=55S0=0S7=60 ATE1Q0V1X3&C1&D2S7=60S11=55S0=0 AT&F{AT&C1&D2S7=60S11=60S95=41 AT&C1&D2S11=60S7=60S0=0 ATZ AT&F{AT&A1&E2&I1&K1\C4\N0\P1\Q0S7=60 ATS0=1Q0V0E0M0H0S2=1X1 ATS0=3Q0V0E0M0H0S2=1X3 AT&C1&D2S11=60S51=252S52=1S58=2S66=1 AT&F{AT&C1&D2&K3&Q9\N3%C1S7=60S11=55S95=34 ATE1V1X3Q0S7=60 AT&F{AT\D1\C4\S7=60S11=60 AT&F{AT&C1&D2\N3%C1\V2\Q3S11=60 AT&F{AT&C1&D2\N3%C1\V2\Q3S11=60 AT&F1{AT&C1&D2\N7W2\V2%C1\Q3\J0S7=60S11=60 AT&F1{AT&C1&D2\N7W2\V2%C1\Q3\J0S7=60S11=60 AT&C1&D2M0H0X1V0E0S7=30S2=1S0=0 ATS0=0Q0V0E0M0H0S2=1X1 AT&F{ATS7=60 AT&C1&D2&T5M0V0E0Q0X1S2=1S0=2 ATS0=0Q0V1X3&C1&D20 ATE1Q0V1X3&C1&D2S7=60S11=55S0=0 AT&F{AT*F3 ATS0=2Q0V0E0M0H0S2=1X3 AT&F{ATS7=60S0=0*F3 AT&F{AT&C1&D2&I1&K2&E1S7=60 AT&F{AT&C1&D2&E1&K2S0=0 ATQ0V1&C1&D2S0=0S2=255 S10=030E0M0X1&W AT&F{AT&C1&D2\N3&K3&R0S7=60S11=55S37=0 AT&F{AT&C1&D2\N3&K3&R0S7=60S11=55S37=0 AT&F{AT*F2&C1&D2*P1*E1S7=60S11=60 AT&F{AT*F2&C1&D2*E1S7=60S11=60 AT&F{ATX3*F2&C1&D2*P1*L1*Q1*E1S7=60S11=60 AT&F{ATX3*F2&C1&D2*P1*Q1*E1S7=60 AT&F{ATX9&C1&D2*F2S0=0S7=60S11=60 ATX3&C1&D2\N3\Q1\B1S0=0S7=60S11=60 AT&F{AT&C1&D2\Q1L1S7=60S11=55 AT&F{AT&C1&D2*F2Y1*Q1S7=60 AT&F{AT&C1&D2S7=60 ATZ{ATS7=60S11=55 AT&F{AT&C1&D2\N3\Q3S7=60 AT&F{AT&C1&D2%A1%F2 ATV0M0Q0E0S0=0S7=30&C1&D2X1 AT&F{ATS7=60S11=55S12=116 ATZM1Y1T1E1Q0V1+T1+C1+Q3\G0\K5 &C1&D2X3\N7%C1\A3\C0 AT&F{AT&C1&D2W2S7=60S1155 ATE1Q0V1X3&C1&D2S7=60S11=55S0=0 ATS0=0Q0V0E0M0H0S2=1X1 ATE1X1V0Q0M0H0S0=0S2=1&W ATS0=0Q0V0E0M0H0S2=1X1&C1&D2 ATS0=0V0E0M0H0S2=1X1 AT&F{AT&C1&D2X3*E9*F3*N6S7=60S0=0 AT&C1&D2%C0W1S7=60S11=60S95=41 AT&F2{AT&C1&D2*H2\J0\N3\Q3%C1S7=60S11=60 AT&F1{ATX3&C1&D2&R0&M5\J0\N3\Q3W1&K3S7=60S11 =55 206 .

4 VENTEL 2400B VENTEL 9600 Plus VENTEL Trailblazer 19200 Ven-Tel 212+ Ven-Tel 96 Auto Viva 14.Računarske komunikacije Supra 14.4 Fax Auto Viva 2242I Auto Viva 9624I Auto Srđan Pantić AT&F2{ATW1S95=41S7=60S11=55 ATE1Q0V1X3&C1&D2S7=60S11=55S0=0 AT&F{AT\J0\Q3\V1\N3S11=60 AT&F2{AT\V2&C1&D2S7=60S11=60 ATS0=0Q0V1X3&C1&D2&S11 ATS0=3Q0V0E0M0H0S2=1X3 ATE1Q0V1X3&C1&D2S7=60S11=55S0=0 AT&F{AT\Q3\N3\J0\V1S7=60S11=60 AT22=255S780S1150S45=255S515S52=1S61=50S63=1S130= 2&W ATS11=60S51=252&C1&D2X3S58=2S59=15 ATS11=60S51=252S52=1S54=2S66=1S95=2S58=2S131=1 ATS11=60S50=6S51=254S131=1S66=1S95=2S97=1S106=1 AT&C1&D2X12S11=60S51=253S58=2S59=15 ATS11=60S51=252S52=1S53=1S58=2S66=1 ATS11=60S50=0S51=254S131=1S66=1S97=1S106=1 AT&F9{ATTX12&C1&D2S50=0S59=15S190=1 ATS131=1S11=60S51=252S52=1S58=2S66=1S7=60 AT&F9{ATTX12&C1&D2S50=0S59=15S190=1 AT&F{AT&C1&D2W2S7=60S11=60 ATX1M0H0V1Q0&D2&C1S0=2 ATS0=0Q0C1V1X30 ATS0=0Q0V1X3&C1&D20 AT&F2{AT&C1&D2\V1S7=60S11=60 ATB2X3&C1&D2&R0&S1\J0 &T5\C1%C1\N3&W AT&F{AT&B1&C1&D2&H1&K1&R2S7=60S11=55 AT&F{AT&C1&D2X7&H1&R2&K3&B1&A3S7=60 AT&F{AT&B1&C1&D2&H1&K1&R2S7=60S11=55 ATE1Q0V1X3&C1&D2S7=60S11=55S0=0 AT&F{AT&B1&C1&D2&H1&K1&R2S7=60S11=55 ATS0=0Q0C1V1X30 ATS0=0Q0C1V1X30 ATS0=1Q0V0E0M0H0S2=1X1 AT&F{AT&C1&D2X6&B6&H1&R2S7=60S11=60 AT&F{ATX6&B7&H1&R2S7=60S11=60 ATS0=0Q0C1V1X3&H1&R20 AT&F{ATX7&H1&R2&K3&B1&A3S7=60S11=60 AT&F{ATX6&B1&H1&R2S7=60S11=60 ATS0=1Q0V0E0M0H0S2=1X1 AT&F{AT&H1&R2&K3&B1&A3X7S7=60S11=60 AT&F{ATX6&B1&H1&R2S7=60S11=60 ATE1Q0V1X6&C1&D2S7=60S11=55S0=0 AT&C1&D2&T5M0H0X1V0E0S2=1S0=0 AT&F{ATX6&H1&R2&B1S7=60S11=60 AT&F{ATX7&H1&R2&K3&B1&A3S7=60S11=60 ATE1Q0V1X3&C1&D2S0=0 AT&F{AT&C1&D2\N3\Q3\J0\V1S7=60S11=60 ATS0=1&B1&N0&H3&R2&Y3Q0V0E0M0H0S2=1X1 AT&F{ATS7=60S0=0*F3 AT&F{AT&C1&D2W1S7=60S11=60 ATS2=255C1E=0X1V1M0H0 AT&F&C1&D2\N3\Q3%F2S0=0S2=255M0&W1&Y1 ATQ0V1S50=0S51=5S58=2E0S66=1S111=255X1&W ATE1Q0V1X1S7=60S11=55S0=0 AT&F{AT&C1&D2S7=60S11=55S0=0%F2\N3\Q3 AT&F{AT&C1&D2S36=7S38=0 AT&F{AT\J0\V1\Q3 AT&F{AT&C1&D2\J0\S36=7S38=0 207 .4 Auto Supra 2400 Supra 96 Auto Supra+ Auto SupraModem 2400 SupraModem2400 I Sysdyne MDM 24H TCC V42 Auto TELEBIT T2500 v32 Telebit QBlazer Telebit T1000 Telebit T1500 Telebit T1600 Telebit T2000 Telebit T2500 Telebit T3000 Telebit Trailblazer Telebit WBlazer Telepath Auto Tornado Super Modem (eksterni) Touchbase WorldPort 1200 Touchbase WorldPort 2400 Turbo Modem Auto UNISYS-Fast Talk V32/5 US Robotics 14.8 Auto US Robotics 2400 BIS US Robotics 2400PC US Robotics 9600PC US Robotics Courier 1200 US Robotics Courier 2400 US Robotics Courier 2400 US Robotics Courier 24E US Robotics Courier 24PC US Robotics Courier HST 19200 US Robotics Dual Auto US Robotics Dual STD Auto US Robotics HST 9600 (9600 Baud) US Robotics HST ASL Auto US Robotics HST Auto US Robotics Sportster 2400 US Robotics Sportster US Robotics V32 Auto US Robotics V32 BIS US Robotics WP2496 US Robotics Worldport Auto USR HST 9600 (19200 Baud) Ultima Auto Ultra 14.4 Auto US Robotics 16.

Računarske komunikacije Viva 9642E Auto Zeos Auto Zoltrix 96 Auto Zoltrix Z1896 Zoom 14.4 Auto Zoom 2400 Zoom 2400 Auto Zoom HC 2400 Zoom 2400 Internal Modem Zoom 2400 Zoom Turbo Auto Zoom/Modem MX 2400 Zuckerboard Model ZCom24/AT2400 Srđan Pantić AT&F{AT&C1&D2S36=7S38=0 AT&F{AT&C1&D2\Q3\N3\J0\V1%C1S7=60S11=60 AT&F{ATX3&C1&D2&M5&K3&R0\J0\N3\Q3W1S7=60S11= 55 ATE1Q0V1X3&C1&D2S7=60S11=55S0=0 AT&F{AT&C1&D2W2S7=60S11=55S95=43 ATE1Q0V1X3&C1&D2S7=60S11=55S0=0 AT&F{AT&C1&D2S7=60S11=55 ATE0Q0V1X3&C1&D2&S1S2=255M0H0 ATS0=0Q0V0E0M0H0S2=1X3 AT&C1&D2M0H0X1V0E0S2=1S0=0 AT&F{AT&C1&D2&K3S7=60S11=55S36=7S95=43 ATS0=0Q0V1X3&C1&D2&S11 AT&C1&D2&T5M0V0E0Q0X1S2=1S0=2 208 .

ekstenzija arhiva ARJ ili nastavaka A?? SezamNet: \DOS\ARCHIVER\ARJ250A. Arhiveri Naziv programa: Nabavka: Status programa: Opis: Gde se može naći: PkZip 2. najpopularniji arhiver za PC računare.. Većina od njih se može naći na svakom BBS-u kod nas i u inostranstvu.EXE Naziv programa: Nabavka: Status programa: Opis: Gde se može naći: RAR 1. U svakom mogućem slučaju priložene su i alternativni izvori.EXE SezamPro: R:\ARCHIVER\ARJ250A.yu \msdos\windows\comm\pkz204g. delenje arhive na više delova.bg.50 ARJ Software shareware efikasan arhiver. Ipak.ac.EXE SezamPro: R:\ARCHIVER\RAR155. WI 53223. USA shareware. da ne biste morali da tražite priložene su putanje do mesta gde se sigurno mogu naći. Deerwood Drive Brown Deer.Računarske komunikacije Srđan Pantić Dodatak B: programi pominjani u knjizi Navedeni su tačni podaci za sve shareware i freeware programe spomenute u knjizi.EXE Komunikacioni programi 209 . 9025 N. ljuska za pomoć u radu. delenje arhive na više delova.EXE SezamPro: R:\ARCHIVER\PKZ204G.55 Eugen Roshal shareware efikasan arhiver. ekstenzija arhiva RAR ili nastavaka R?? SezamNet: \DOS\ARCHIVER\RAR155.etf. ekstenzija arhiva ZIP SezamNet: \DOS\ARCHIVER\PKZ204G.EXE ETF Beograd: ftp:\ubbg.exe Naziv programa: Nabavka: Status programa: Opis: Gde se može naći: ARJ 2.04g PKWARE Inc.

USA shareware dobar komunikacioni program pisan za Windows 3. \msdos\comm\modem\tm420-2.O. GA 30076-8273. registracija je 49 američkih dolara najbolji komunikacioni program za DOS po mišljenu mnogih.etf.ZIP.bg. uključuje mnoge dodatne osobine. CA 92649. Ont.etf.yu \msdos\comm\modem\tm420-1.. Telix for Windows 1. R:\COM\TM420-2.etf.O.15 SezamNet: \WINDOWS\COM\TMW100.bg.ZIP.ZIP.ZIP ETF Beograd: ftp:\ubbg. 16458 Bolsa Chica #15 Huntington Beach.ZIP SezamPro: W:\COM\TMW100. Windows verzija.1x ETF Beograd: ftp:\ubbg. Canada L9A 5H7 shareware. uključujući i interni multitasking.1x. \DOS\COMM\TM420-3.zip. \DOS\COMM\TM420-2. DOS verzija. pored onih sa liste poželjnih.zip i \msdos\comm\modem\tm420-4.2 SezamNet: \DOS\COMM\TM420-1. Box 73031 Limeridge Mall Postal Outlet Hamilton.ac.ZIP i \DOS\COMM\TM420-4.yu 210 .yu \msdos\windows\comm\mlk104. Telemate 4.zip.ZIP SezamPro: R:\COM\TM420-1. Inc.ZIP ETF Beograd: ftp:\ubbg.zip.ac.Računarske komunikacije Naziv programa: Nabavka: Status programa: Opis: Gde se može naći: Naziv programa: Nabavka: Status programa: Opis: Naziv programa: Nabavka: Status programa: Opis: Gde se može naći: Srđan Pantić Microlink MicroWerks P. Postoji i u varijanti za Microsoft Windows 3.zip RIPTERM TeleGrafix Communications.bg. R:\COM\TM420-3. komandni stek i druge.ZIP i R:\COM\TM420-4. USA besplatno korišćenje grafički orjentisan komunikacioni program sa podrškom za RIP grafiku Telemate White River Software P.ZIP. \msdos\comm\modem\tm420-3.ac. Box 768273 Roswell.

A01. DOS verzija.com shareware.22 SezamNet: \DOS\COMM\TLX322-1. USA shareware.A02 SezamPro: R:\COM\DEPTY304.ZIP.co. Windows verzija: dobar komunikacioni program.Računarske komunikacije Srđan Pantić \msdos\windows\comm\tmw100.3165@compuserve. \DOS\COMM\DEPTY304. \DOS\COMM\TLX322-2.O.ZIP i W:\COM\TFW115-2. R:\COM\TLX322-2.ZIP. \DOS\COMM\TLX322-3.ZIP i \DOS\COMM\TLX322-4.ZIP. regitracija je 49 BP (funti) komunikacioni softver sa ugrađenom softverskom emulacijom MNP 2.ZIP Windows verzija. Telix 3.uk Compuserve: 100111.compulink. Postoji i u DOS i u Microsoft Windows 3.15 SezamPro: W:\COM\TFW115-1. DOS verzija: registracija 44 USA $. Telix for Windows 1. R:\COM\TLX322-3.ZIP SezamPro: R:\COM\TLX322-1.04 SezamNet: \DOS\COMM\ DEPTY304.4 i 5 protokola Deputy 3.ZIP i R:\COM\TLX322-4.A01. komercijalna verzija 59 USA $. R:\COM\DEPTY304.1x varijanti. NC 27512.ZIP. Box 1185 Cary.zip Naziv programa: Nabavka: Status programa: Opis: Gde se može naći: Telix deltaComm Development P.ZIP Naziv programa: Nabavka: Status programa: Opis: Gde se može naći: Deputy S/E/G Communications 137 Hale Lane Edgware Middx HA8 9QP United Kingdom Tel: 99 44 81 959 3377 Fax: 99 44 81 959 2137 Email: segcom@cix.A02 211 .

ZIP i W:\COM\SVOC22D1. softverskom emulacijom MNP 2.A01. ftp:\fon.yu\ \msdos\comm\ody200us. Inc.Računarske komunikacije Naziv programa: Nabavka: Status programa: Opis: Gde se može naći: Srđan Pantić Odyssey TRIUS. Box 249 N.103 shareware..A01.ZIP Komunikacioni protokoli Naziv programa: Nabavka: Status programa: Opis: BI MODEM Erik Labs 3431 W.bg.2 for Windows Pacific Image Communications 919 S.ac. Zahteva voice modem. Suite 13-311 Phoenix.A03 FON File Server. Thunderbird Rd.A03 SezamPro: R:\COM\ODY200US. registracija posle 30 dana.4 i 5 protokola Odyssey 2. 89 USA $ komunikacioni softver sa ugrađenom. sa programom BIMIN za lakše startovanje bimodem protokola 212 . Andover.fon. R:\COM\ODY200US. MA 01845-0249 tel: 99 1 508-794-9377 fax: 99 1 508-688-6312 BBS: 99 1 508-794-0762 CIS: 71333. Fremont Ave.A02 i \DOS\COMM\ODY200US. SezamPro: W:\COM\SVOC22D1. P. \DOS\COMM\ODY200US.com slobodno korišćenje za vlasnike voice modema sa CL čipsetom program za formiranje komunikacionog centra.A02 i R:\COM\ODY200US.0 SezamNet: \DOS\COMM\ODY200US. AZ 85023 Tel: (602)942-5403 Voice shareware bimodem komunikacioni protokol. istovremeno slanje fajlova sa primanjem fajlova/chatom/.O. Suite 238Alhambra CA 91803 email: PacImage@aol.zip Kontrola voice modema Naziv programa: Nabavka: Status programa: Opis: Gde se može naći: Cirrus Modem SuperVoice 2.

DSZ v. 04.ac.24 SezamNet: \DOS\COM\BIMOD124. Chuck Forsberga.fon. registracija 30 USA $.25 FON File Server. 20.ZIP i \DOS\COM\BIMIN.O. dosta popularan i efikasniji od većine internih Zmodem protokola u komunikacionim programima. FON File Server. od tvorca Zmodem protokola. registracija 20 USA $ eksterni ZModem/XMODEM/YMODEM transfer protokol. Inc P.yu\ \msdos\comm\dsz0426.ac. Box 4681 Portland.ZIP DSZ v. ftp:\fon. 1994. eksterni ZModem/XMODEM/YMODEM transfer protokol.yu\ \msdos\comm\bimod125. 09. OR 97208 tel: 99 1 503-621-3406 fax: 99 1503-621-3735 shareware. 20. SezamNet: \DOS\COM\GSZ0920.ZIP BIMODEM 1. 1994.zip Naziv programa: Nabavka: Status programa: Opis: Gde se može naći: DSZ Omen Tehnology. 1994. 26. OR 97208 tel: 99 1 503-621-3406 fax: 99 1503-621-3735 shareware. od tvorca Zmodem protokola.zip Naziv programa: Nabavka: Status programa: Opis: Gde se može naći: GSZ Omen Tehnology.bg. Box 4681 Portland.ZIP SezamPro: R:\COM\BIMOD124. ftp:\fon.O. Chuck Forsberga GSZ v. a ako ste vlasnik kopije DSZ-a 15$ grafička verzija DSZ-a.bg. SezamNet: \DOS\COM\DSZ0920. Inc P.ZIP SezamPro: R:\COM\DSZ0920.ZIP 213 . dosta popularan i efikasniji od većine internih Zmodem protokola u komunikacionim programima.Računarske komunikacije Gde se može naći: Srđan Pantić BIMODEM 1.fon. 09.ZIP i R:\COM\BIMIN.

ftp:\fon. 16-bitna aplikacija.zip Programi za rad sa Internetom Naziv programa: Nabavka: Status programa: Opis: Gde se može naći: Trumpet WinSock Trumpet Software International Pty Ltd GPO Box 1649 Hobart Tasmania 7001 AUSTRALIA shareware PPP i SLIP povezivanje sa Internetom iz Windows 3.ZIP SezamPro: R:\COM\MX5.etf.ac.fon.zip Naziv programa: Nabavka: Status programa: Troy’s Proxy Windows Socket Troy Rollo besplatno 214 . Modem Doctor v.yu\ \msdos\comm\modemd60.bg. COM porta.0 FON File Server.yu \msdos\windows\winsock\twsk21d.ZIP Komunikacioni drajveri Naziv programa: Status programa: Opis: Gde se može naći: MX5 shareware fossil drajver za softvetsku MNP emulaciju SezamNet: \DOS\COMM\MX5.bg.Računarske komunikacije Srđan Pantić SezamPro: R:\COM\GSZ0920. radi i pod Windows 95.ac.1d ETF Beograd: ftp:\ubbg.1x.ZIP Programi za testiranje modema Naziv programa: Nabavka: Status programa: Opis: Gde se može naći: Modem Doctor shareware testiranje ispravnosti modema. samo 16-bitne aplikacije mogu da rade preko njega Trumpet Winsock 2. 6.

etf.etf.ac.etf.0 u kombinaciji sa POP3/SMTP klijentom za email i news čitačem Netscape 2.etf.zip 215 .exe Naziv programa: Nabavka: Status programa: Opis: Gde se može naći: Free Agent Forte http://www.yu \msdos\windows\winsock\eudor152.bg.4 (16-bitna verzija) ETF Beograd: ftp:\ubbg.ac.qualcomm.yu \msdos\windows\winsock\twnsck14.0 (32-bitna verzija) ETF Beograd: ftp:\ubbg.exe Naziv programa: Nabavka: Status programa: Opis: Gde se može naći: Netscape Navigator Netscape Communication Corporation besplatno najpoznatiji WWW čitač.etf. omogućava off-line čitanje poruka Agent 0.ac.zip Naziv programa: Nabavka: Status programa: Opis: Gde se može naći: Eudora QUALCOMM eudora-sales@qualcomm.forteinc.com 800-2-Eudora or 619-597-5113 <http://www. nema podršku za Javu) ETF Beograd: ftp:\ubbg.com.yu \msdos\windows\winsock\twnsck20.bg.html ftp.bg.bg.com in the quest directory besplatno. od verzije 2.ac.52 (16-bitna verzija) ETF Beograd: ftp:\ubbg.zip Troy’s Proxy Windows Socket 2. Postoji u 16-bitnoj i 32-bitnoj varijanti Troy’s Proxy Windows Socket 1. postoji i komercijalna verzija čija je cena 65 USA $ POP3/SMTP klijent.etf. 16-bitni program Eudora 1.bg.bg.0 (32-bitna verzija) ETF Beograd: ftp:\ubbg.ac. besplatno news čitač.yu \net\internet\www\netscape\n32e20.yu \net\internet\www\netscape\n16e20.55 ETF Beograd: ftp:\ubbg.qualcomm.com/quest/QuestMain.ac.1x.com/forte/ email agent-comments@forteinc.yu \msdos\windows\winsock\agent055.0 (16-bitna verzija za Windows 3.exe Netscape 2.Računarske komunikacije Opis: Gde se može naći: Srđan Pantić Proxy povezivanje sa Internetom pomoću običnog shell naloga na UNIX računarima.

Računarske komunikacije Srđan Pantić Dodatak C. kodovi zemalja na Internetu po ISO 3166 Kod Zemlja AD AE AF AG AI AL AM AN AQ Andora Ujedinjeni arapski emirati Avganistan Antigva i Barbuda Anguilla Albanija Jermenija Holandski Antili Angola AQ AR AS AT AU AW Antarktik Argentina Američka Samoa Austrija Australija Aruba AZ BA BB BD Azerbejdžan Bosna i Hercegovina Barbados Bangladeš BE BF Belgija Burkina Faso BG BH BI BJ BM BN BO BR BS BT BV BW Bugarska Bahrein Burundi Benin Bermuda Bruneji Bolivija Brazil Bahami Butan Bouvetova ostrva Botsvana BY BZ Belorusija Belize CA CC CF CG Kanada Kokosova ostrva Centralnoafrička republika Kongo CH Švajcarska Pristup pun Internet pun Internet nije na Internetu pun Internet pun Internet pun Internet pun Internet nije na Internetu razmena email-a sa Internetom pun Internet pun Internet nema Internet pun Internet pun Internet razmena email-a sa Internetom pun Internet nema Internet pristup pun Internet dostupna preko FIDONeta pun Internet razmena email-a sa Internetom pun Internet pun Internet pun Internet nema Internet pun Internet pun Internet pun Internet pun Internet pun Internet nema Internet nema Internet razmena email-a sa Internetom pun Internet razmena email-a sa Internetom pun Internet nema Internet nema Internet razmena email-a sa Internetom pun Internet 216 Komentar .

) Francuska Gabon Velika Britanija Grenada GE GF Gruzija Grancuska Gvajana GH GI GL GM Gana Gibraltar Grenland Gambija GN GP GQ GR GS Gvineja Francuska Gvadalupa Ekvatrorijalna Gvineja Grčka Južna Džordžija i južna sendvička ostrva razmena email-a sa Internetom nema Internet pun Internet pun Internet pun Internet pun Internet pun Internet nije više top level domen.Računarske komunikacije Srđan Pantić CI Obala slonovače CK CL CM CN CO CR CS Kukova ostrva Čile Kamerun Kina Kolumbija Kostarika Čehoslovačka CU Kuba CV CX CY CZ DE DJ DK DM Kapaverde Božićna ostrva Kipar Češka Nemačka Džibuti Danska Dominika DO DZ EC EE EG EH ER Dominikanska republika Alžir Ekvador Estonija Egipat Zapadna Sahara Eritreja ES ET Španija Etiopija FI FJ FK FM FO FR GA GB GD Finska Fidži Foklandska ostrva (UK) Mikronezija Farovska osrtva (Dan. pošto Čehoslovačka više ne postoji razmena email-a sa Internetom nema Internet nema Internet pun Internet pun Internet pun Internet pun Internet pun Internet razmena email-a sa Internetom pun Internet pun Internet pun Internet pun Internet pun Internet nema Internet razmena email-a sa Internetom pun Internet dostupna preko FIDONeta pun Internet pun Internet nema Internet nema Internet pun Internet pun Internet nema Internet pun Internet razmena email-a sa Internetom pun Internet razmena email-a sa Internetom pun Internet nema Internet nema Internet dostupna preko FIDONeta pun Internet pun Internet nema Internet pun Internet nema Internet 217 ima takođe i UK domen Velika Britanija Danska .

Računarske komunikacije Srđan Pantić GT GU Gatemala Guam pun Internet pun Internet GW GY Gvineja Bisao Gvajana HK HM IQ IR IS IT JM JO JP KE KG KH Hong Kong Heard i McDonaldova ostrva Honduras Hrvtaska Haiti Mađarska Indonezija Irska Izrael India Britanska Indian O. Irak Iran Island Italija Jamajka Jordan Japan Kenija Kirgizija Kambodža nema Internet razmena email-a sa Internetom pun Internet nema Internet KI KM KN Kiribati Komoros St. koristi se unutar US domena pun Internet pun Internet pun Internet pun Internet pun Internet pun Internet pun Internet pun Internet nema Internet nema Internet pun Internet pun Internet pun Internet pun Internet pun Internet pun Internet pun Internet pun Internet razmena email-a Internetom nema Internet nema Internet razmena email-a Internetom razmena email-a Internetom pun Internet pun Internet pun Internet pun Internet nema Internet pun Internet pun Internet pun Internet pun Internet nema Internet razmena email-a Internetom pun Internet pun Internet pun Internet nema Internet pun Internet pun Internet pun Internet razmena email-a Internetom nema Internet pun Internet 218 sa sa sa sa sa teritorija Velike Britanije . Ter.Kitts Nevis Anguilla KP Severna Koreja KR KW KY KZ LA LB LC LI LK LR LS Južna Koreja Kuvajt Kajmanska ostrva Kazahstan Laos Liban Sveta Lucija Linhenštajn Šri Lanka Liberija Lesoto LT LU LV LY MA MC MD MG Litvanija Luksemburg Latvija Libija Maroko Monako Moldavija Madagaskar MH MK Maršalska ostrva Makedonija HN HR HT HU ID IE IL IN IO američka teritorija.

fr domenu francuska teritorija teritorija SAD francuska teritorija trenutno nedostupna .Računarske komunikacije Srđan Pantić ML Mali MM MN Myanmar Mongolija MO MP MQ MR MS MT MU Makao Severna Marijanina ostrva Martinik Mauritanija Monserat Malta Mauricijus MV MW Maldivi Malavi MX MY MZ NA NC Meksiko Malezija Mozambik Namibija Nova Kaledonija NE Niger NF NG Norfolska ostrva Nigerija NI NL NO NP NR NU NZ OM Nikaragva Holandija Norveška Nepal Nauru Niue Novi Zeland Oman PA PE PF Panama Peru Francuska Polinezija PG Papua Nova Gvineja PH PK PL PM PN PR PT PW PY Filipini Pakistan Poljska St. Pierre & Miquelon Pitcairn Portoriko Portugal Palau Paragvaj QA RE RO RU RW Katar Reunion Rumunija Rusija Ruanda razmena email-a sa Internetom nema Internet razmena email-a sa Internetom pun Internet nema Internet nema Internet nema Internet nema Internet pun Internet razmena email-a sa Internetom nema Internet dostupna preko FIDONeta pun Internet pun Internet pun Internet pun Internet razmena email-a sa Internetom razmena email-a sa Internetom nema Internet dostupna preko FIDONeta pun Internet pun Internet pun Internet pun Internet nema Internet nema Internet pun Internet razmena email-a sa Internetom pun Internet pun Internet razmena email-a sa Internetom razmena email-a sa Internetom pun Internet pun Internet pun Internet nema Internet nema Internet pun Internet pun Internet nema Internet razmena email-a sa Internetom nema Internet pun Internet pun Internet pun Internet dostupna preko FIDONeta 219 portugalska kolonija francuska teritorija francuska teritorija u .

no domenu još uvek u upotrebi sa sa sa koristi . Togo TH TJ Tajland Tađikistan TK TM Tokaleu Turkmenistan TN TO TP TR TT TV TW TZ UA UG UK UM US UY UZ VA VC Tunis Tonga Istočni Timor Turska Trinidad i Tobago Tuvalu Tajvan Tanzanija Ukrajina Uganda United Kingdom US Minor outlying Isl SAD Urugvaj Uzbekistan Vatikan St.Vincent & Grenadines Venecuela Devičanska ostrva (VB) Devičanska ostrva VE VG VI Jan pun Internet nema Internet razmena email-a sa Internetom dostupna preko FIDONeta pun Internet pun Internet nema Internet pun Internet razmena email-a sa Internetom pun Internet razmena email-a sa Internetom pun Internet pun Internet nema Internet pun Internet nema Internet pun Internet nema Internet nema Internet razmena email-a sa Internetom nema Internet nema Internet nema Internet razmena email-a Internetom pun Internet razmena email-a Internetom nema Internet razmena email-a Internetom pun Internet nema Internet nema Internet pun Internet pun Internet nema Internet pun Internet FIDONet pun Internet pun Internet pun Internet nema Internet pun Internet pun Internet pun Internet pun Internet razmena email-a Internetom pun Internet nema Internet pun Internet 220 u .Računarske komunikacije Srđan Pantić SA SB SC Saudijska Arabija Solomonska ostrva Sejšeli SD Sudan SE SG SH SI SJ SK SL Švedska Singapure Sveta Jelena Slovenija Svalbard i Majenova ostrva Slovačka Sijera Leone SM SN SO SR ST SU SV SY SZ San Marino Senegal Somalija Surinam St. Tome i Principe Sovjetski savez Salvador Sirija Svazilend TC Turks & Caicos Islands TD TF TG Čad Francuske Južne Ter.su domen Velika Britanija teritorija SAD sa teritorija Velike Britanije .

Računarske komunikacije Srđan Pantić VN (SAD) Vijetnam VU Vanuatu WS Wallis & Islands Samoa Jemen Mayotte Jugoslavija Južna Afrika Zambija Zair Zimbabve WS YE YT YU ZA ZM ZR ZW Futuna razmena email-a sa Internetom razmena email-a sa Internetom nema Internet nema Internet nema Internet nema Internet pun Internet pun Internet pun Internet nema Internet pun Internet 221 .

Prajs V..L. Pavle Peković. D.. D. 6.. Beograd. Telemate. Mikro knjiga. specijalni dodatak časopisa “Računari”. Naučna knjiga.Računarske komunikacije Srđan Pantić Literatura 1.L. 4. Beograd.Naučna knjiga. 222 . Srđan Pantić. Solomonides.A. članak Internet za mase. Modemske komunikacije. Frank J. Dejvis. Zagreb. Barber. Beograd Antun Brumčić. broj 110. 3. specijalni dodatak časopisa “Računari”. Vodič za povezivanje.. 1986. Dejan Ristanović. Beograd. 5. Uvod u računarske komunikacije i mreže. april 1994. C. časopis “Računari”. 2. Računarske mreže i protokoli. Jr. Vojnoizdavački zavod Beograd . Derfler. 1993. 1989.M.. Beograd. oktobar 1994. V.