You are on page 1of 3

Истпријски развпј и теритпријалнп фпрмираое Србије

Пад балканских земаља ппд власт Турске:





Бугарска ппшеткпм 14. века
Македпнија 1394.
Србија 1459. – пад Смедерева
Бпсна 1463.
Херцегпвина 1481.
Зета 1499.

Битка на Марици 1371. гпдине, Кпспвски бпј 1389. гпдине
Први српски устанак 1804 – 1813. гпдине и Други српски устанак 1815. гпдине (Хачипрпданпва буна из 1814. гпдине је претхпдила Другпм српскпм устанку) представљају ппшетак
ствараоа савремене српске државе. Србија је у перипду 1815 – 1830. гпдине имала ппврщину
пд 24400 km2. Тп је углавнпм бип прпстпр Бепградскпг пащалука, турске административне
ппделе. Пд тада па све дп 1918. гпдине Србија је увећавала свпју теритприју, меоајући притпм
свпј гепграфскп-пплитишки пплпжај и етнпграфску структуру. Србија се щирила према југу, збпг
тпга щтп су тамп оени истпријски кпрени, а 1918. гпдине је теритпријалнп прпщирена и према
северу. Кпнашнп је дпбила данащои пблик, ппврщину и границе уставпм из 1946. гпдине
Србија са ппврщинпм пд 24400 km2 представљала је северну периферну земљу
Балканскпг пплупстрва, кап дпдатак Панпнскпм басену, без правпг гепграфскпг смисла и
пблика. У пквиру свпје теритприје имала је дплину Велике Мправе, пднпснп деп Мправскпвардарске удплине. Србија је представљала сметоу Средопј Еврппи, јер је заузимала главни
улаз на Балканскп пплупстрвп.
Ширеое Србије су услпвили:

истпријске прилике (слабљеое Турске, периферни пплпжај Србије, ппвпљне сппљне
прилике – настанак Велике Русије, мудрпст кнеза Милпща)
Велика наципнална сппспбнпст (пдмах на ппшетку Србија је ппказала једну пспбину кпја
је била пресудна за развпј државе, а тп је ствараое државе и ппшетак културе на
нарпднпј пснпви)

Првп прпщиреое Србија је имала 1833. гпдине. Тада Србија дпбија пнп щтп је пслпбпђенп у
Првпм српскпм устанку ппд впђствпм Карађпрђа: басен Тимпка, Крущевашка пбласт, Рађевина и
Јадар.Ппврщина Србије је изнпсила 37740 km2, али ниее битније прпмеоен оен гепграфски
пплпжај.
Другп прпщиреое Србије је дпбила пслпбпдилашким ратпвима 1876 – 1878. гпдине. Тада
настаје важан препкрет у гепграфскпм пплпжају и етнпграфскпј структури Србије. Србија се

гпдине на Версајскпм мирпвнпј кпнференцији. Впјвпдина и Бпсна и Херцегпвина. Кпспвп и Метпхија и Македпнија. Накпн тих прпщиреоа ушврщћен је оен гепграфски пплпжај. Пбухватала је скпрп цеп слив Јужне Мправе. Хрвати и Слпвенци. али и даље нема излаз на мпре иакп има централни пплпжај на Балкану. гпдине имала ппврщину пд 87800 km2. Тада је Србија дпбила нпвих 39500 km2. Нищпм и Пирптпм и ппврщина јпј је тада изнпсила 48300 km2. Штајерска. Етнишки државу су шинили Срби. гпдине када је у оен састав ущла Впјвпдина.щири мправскпм дплинпм. Треће прпщиреое Србија је дпбила Балканским ратпвима 1912-1913. Далмација. Гпдине 1929.1918. јер се пружала пд Дунава дп пкплине Сплуна. Пдлукама Версајске кпнференције Италији су тада припали:  Бенещка Слпвенија са Каналскпм дплинпм . Србија ппстаје независна држава. Ппвршина Србије: 88361 km2 Србија без ппкрајина: 55968 km2 Впјвпдина: 21506 km2 Кпспвп и Метпхија: 10887 km2 Истпријски развпј Југпславије У састав Краљевине Срба. у састав Србије су ущли: Стари Влах и Ращка.12. Оен централни пплпжај на Балкану ушврщћује и гепграфски пплпжај кпји ппстаје све сталнији и прецизнији. гпдине у Бепграду. знашајнп је теритпријалнп прпщиреое. делпви Слпвеније (Краоска. Пвим прпщиреоем Србија залази у централни деп Балкана и није вище периферна држава. Србија је 1913. Хрвата и Слпвенаца ущле су:    Србија са Македпнијпм и Црна Гпра кап међунарпднп-правнп признате државе. Тада Србија ппстаје мправска држава са ппдриоскп-ваљевским крајем и Тимпшким басенпм. Нпва држава је међунарпднп призната 19. гпдине.1. прпменила је име у Краљевина Југпславија. Прекпмурје и делпви Кпрущке) Хрватска. Краљевина СХС је прпглащена 1. Ппследое теритпријалнп прпщиреое Србија је имала 1918. са Враоем. Пдлукама Берлинскпг кпнгреса 1878. Славпнија. Краљевина СХС је имала ппврщину пд 247542 km2. Тим прпщиреоем тпкпм Балканских ратпва нестап је пплитишки земљпуз кпји је растављап Србију и Црну Гпру (Нпвппазарски санчак настап Берлинским кпнгреспм).1919.

Истри и Далмацији Трст са пкплинпм прганизпван је у „Слпбпдну зпну Трста“ са ппврщинпм пд 727 km2 и 350000 станпвника.1943.2. Зпна је ппдељена на зпну А и зпну Б. где се станпвнищтвп изјаснилп за независну државу шиме је престала да ппстпји државна заједница Србија и Црна Гпра.9. шија је ппврщина изнпсила 102175 km2 и имала је 10.2006. Датума 27. Аустрији су тада припали:   Слпвенашка Кпрущка (ппсле плебисцита 10.1975.10. гпдине. гпдине када је зпна Б и јужни гранишни ппјас зпне А приппјен Југпславији (534 km2 са 70320 ст. Лпщио. прпглащеоем устава фпрмирана је Савезна Република Југпславија. Спцијалистишка Федеративна Република Југпславија имала је ппврщину пд 255504 km2 и 24..11.1992.6. гпдине.  10. затим Хрватске 19.1954. На Мирпвнпј кпнференцији у Паризу 1946/1947 држава се ппјавила са захтевпм да јпј се приппји 12540 km2 теритприје са 1168000 станпвника.1991.11.4. 2470 km2 са 108000 станпвника Слпвенашке Кпрущке 130 km2 са 10000 станпвника у Штајерскпј Гпдине 1947. првп језгрп средоевекпвне слпвенашке државе) У границама Албаније пстап је Скадар.10. . На Другпм заседаоу АВНПЈ-а 29.1992. у Јајцу дпнета је пдлука п фпрмираоу Федеративне Нарпдне Републике Југпславије. (мирним путем). Ластпвп и Палагружа.) Целпвашка кптлина (у кпјпј је била фпрмирана Карантанија. пдржан је референдум у Црнпј Гпри.5. Бпсне и Херцегпвине 6. Југпславији је враћенп:  7382 km2 са 500000 станпвника у Слпвенашкпм примпрју.1992.1920. а у саставу Бугарске и Гршке деп Македпније. Истри и Далмацији. Македпније 12. Датума 21.1991.). Сппр је рещен 5.5 милипна станпвника. ппсле шега је теритприја државе увећана за 8262 km2 и 580320 ст.1 милипн станпвика (1991.   Слпвенашкп примпрје са Гприцпм и Трстпм Цела Истра са Ријекпм Град Задар и пстрва Црес. гпдине) Распад Југпславије је ппшеп сецесијпм Слпвеније 26. Пд тпга:    9480 km2 са 1050000 станпвника у Слпвенашкпм примпрју.4. а зпна А са градпм Трстпм припала је Италији. гпдине у Псиму дефинитивнп су рещени сви гранишни прпблеми између СФРЈ и Италије.