You are on page 1of 22

Univerzitet Union

Fakultet za preduzetnički biznis, Beograd

ZADACI ZA PRIJEMNI ISPIT IZ MATEMATIKE

Dr Marina Lj. Milovanović, docent
MSc Zorica D.Milovanović,asistent

SADRŽAJ:

I ALGEBARSKI IZRAZI...........................................................................................3
II LINEARNE JEDNAČINE I NEJEDNAČINE.........................................................8
III STEPENOVANJE I KORENOVANJE...............................................................14
IV KVADRATNA JEDNAČINA I KVADRATNA FUNKCIJA...................................19
V EKSPONENCIJALNA I LOGARITAMSKA FUNKCIJA......................................24
VI TRIGONOMETRIJSKE FUNKCIJE..................................................................29
PRIMER TESTA.................................................................................................35
LITERATURA.......................................................................................................36

2

Za izraze A. B. proizvodi i količnici nazivaju se algebarski izrazi. Odrediti polinome: a) P( x)  Q( x) b) P( x)  Q( x) c) P( x) Q( x) 2. C .I ALGEBARSKI IZRAZI Izrazi u kojima se pojavljuju konstante i promenljive. Dati su polinomi P ( x)  x 3  2 x 2  1 i Q( x)  x 2  x  1. Odrediti kvadrat izraza: a) (3 xy  4) 3 . b. razlike. ali i njihovi zbirovi. Odrediti parametre jednaki: a . c tako da su polinomi P ( x ) i Q ( x) identično a) P ( x)  2 x 3  9 x 2  13x  6 i Q( x)  ( x  2)( ax 2  bx  c) b) P ( x )  2 x 3  x 2  x  4 i Q( x)  ( x  2)(ax 2  bx  c) 3. D važe sledeći zakoni: (1) Distributivni zakon A ( B C ) A B A C A ( B C ) A B A C ( A  B) (C D) A C A D  B C B D  (2) Razlika kvadrata A2  B 2  ( A  B ) ( A B ) (3) Kvadrat binoma ( A  B) 2  A2  2 AB  B 2 ( A  B) 2  A2  2 AB  B 2 1.

Uprostiti racionalni izraz: a2  a  6 a  1  2 a2  4 2a 4 . Uprostiti izraze: a) a 2  ab a 2b  ab 2  2 a  ab ab b) 4 x 2 y 2 8x3 y 3 : 2 2 3 15b c 5c b 7. Skratiti razlomke: a) a ( x  2) 2 2a 2 ( x  2) b) a2  9 ab  3b  a  3 5.b) a 2 b 3 4. Uprostiti racionalne izraze: a) x3 x3  x 5 x 5 16 x  x 2 3  2 x 2  3 x b)   x2  4 2 x x2 6.

a x b. Za takvu jednačinu kažemo (3) Ako je a  0  b  0 svaki realan broj je rešenje jednačine. b dati realni brojevi.II LINEARNE JEDNAČINE I NEJEDNAČINE Linearna jednačina po x je svaka jednačina sa nepoznatom x koja se ekvivalentnim transformacijama svodi na jednačinu oblika a x b . (1) Ako je x b a a0 dobijamo ekvivalentnu jednačinu koja ima jedinstveno rešenje (2) Ako je a  0  b da je nemoguća 0 jednačina nema rešenje. b dati realni brojevi. Jednačina A 0 B ekvivalentana je sledećem: A=0  B  0 Linearna nejednačina po x je nejednačina koja se ekvivalentnim transformacijama svodi na neki od oblika: a x b. Za takvu jednačinu kažemo da je neodređena. a x b. A  0 je ekvivalentna sledećem: B ( A  0  B  0)  ( A  0  B  0) Nejednačina oblika A  0 je ekvivalentna sledećem: B ( A  0  B  0)  ( A  0  B  0) Nejednačina oblika Posebno treba obratiti pažnju na zapisivanje skupa rešenja nejednačina. Koristeći ekvivalenciju a) A  0  A=0  B  0 B rešiti jednačinu: x 3 0 x 1 5 . gde su a. a x bgde su a. 8.

Rešiti dvojnu nejednačinu po n: 3  n 1 5 n 1 6 . Rešiti nejednačinu: x 1 3  x2 2 12.6 13. Rešiti datu konjukciju (sistem): 2x  3  x  1  x  3  2x .b) 6x 1 3 2 x 9. Rešiti jednačinu: 9x  1 1 x 2x  5 3  4x  3 20 x  15 4 x  3 10. Rešiti jednačinu: 1  3x 1  3x 12   3x  1 1  3x 1  9 x 2 11.

( a. a m a n a m n 2.III STEPENOVANJE I KORENOVANJE a b . n 4. Za razliku od sabiranja i množenja nije komutativno niti asocijativno. U ovom zapisu n  N . n cinilaca Stepenovanje ima viši prioritet od množenja. a n 3. n  n am ab  n a n b a :b  n a : n b 7 . b  0 Posledice osobine 3. su a 0  a nn  a n : a n  1 1 a  n  a 0 n  n a Neka je a realan i n prirodan broj. a n  a14a2  L43a n-ti stepen broja a. b  R ). n-neparan a   a . a n : b n  (a : b) n .  a. Najvažnija svojstva stepenovanja: 1. po x (ako Najvažnija svojstva korenovanja: 1. Svako rešenje jednačine x n  a postoji) naziva se n-ti koren broja a u oznaci: x  n a . onda stepen predstavlja Stepenovanje je matematička operacija u zapisu a se naziva osnova. a n b n (a b) n 5. n-paran n n m 2. (a m ) n  a mn 4. Ako je osnovu pomnoženu samom sobom n puta. a m : a n  a m n ( a  0 ) 3. a b eksponent.

( n a )m  n a m 6. np a  nm a a mp  n a m 14. n m 7. Racionalisati imenioce razlomka: 8 . Uprostiti izraz: 2  2 x  2 x  2 x  2  x     2 2    16. Uprostiti izraz: 27 x 2 y 3 32 x 4 y 2 15. Obaviti naznačene operacije: ( x x )3 3 x 3 x : x 4 6 x 5 19.5. Ako je a 2  b 2 A  1 1 a b 2 i  1 a 1 b 1  B   1 1  1 1  a 1  b 1   a 2  b 2  a b   a b dokazati da je A  B 1 17. Izračunati: 5 2  3 8  50  98 18.

a) 2 52 b) 2 3 2 3 9 .

Kvadratna jednačina ax 2  bx  c  0 sa realnim koeficijentima ima dva rešenja. 20.IV KVADRATNA JEDNAČINA I KVADRATNA FUNKCIJA Kvadratna jednačina je polinomijalna jednačina drugog stepena. Za kvadratnu jednačinu sa realnim koeficijentima važi: 0 2) jednačina ima jedno dvostruko realno rešenje ako i samo ako je   0 1) jednačina ima dva realna i različita rešenja ako i samo ako je 3) jednačina ima dva kompleksno konjugovana rešenja ako i samo ako je 0 Pod iracionalnom jednačinom podrazumevamo jednačinu kod koje se nepoznata nalazi pod korenom. a koeficijenti a. a data su formulom: b  b 2  4ac x1. koja se nazivaju korenima. Njen opšti oblik je ax 2  bx  c  0 gde je x nepoznata. Rešenja mogu biti realna ili kompleksna. b. Odretiti skup rešenja jednačine: 34 2x  1 2x 1   4x2  1 1  2x 2x  1 21.2  2a Priroda rešenja kvadratne jednačine: Diskriminanta kvadratne jednačine ax 2  bx  c  0 je izraz   b 2  4ac . c su realni brojevi i a  0. Rešiti jednačinu: (2 x  3) 2  (2 x  5) 2  4( x  3) 2  30 22. Jednačina a ( x )  b( x ) je ekvivalentna sistemu: a ( x)  b 2 ( x )  b( x )  0 . Za koje je realne vrednosti x razlomak  x2  2x  5 2x2  x  1 manji od -1? 10 .

Rešiti jednačinu: 2x x 2  25 5 5  2   x  9 x  81 x  9 x  9 11 .23. Odrediti realna rešenja sledeće jednačine: 25  x 2  7  x 25. Odretiti skup rešenja sistema: x 2  y 2  29 x  y 7 24.

1  1     a x x a  a x 12 . (x1 . (x1 . a x y  a x a y 4. a  0. a0  1 2.V EKSPONENCIJALNA I LOGARITAMSKA FUNKCIJA a  R. x2  R ) ( x1  x2  a x1  a x2 ) Ako je 0  a  1 funkcija je monotono opadajuća. ) na skup pozitivnih (0. Definisana je za svako realno x i obostrano jednoznačno preslikava skup realnih brojeva ( . (a x ) y  a xy 5.  ) . x2  R ) ( x1  x2  a x1  a x2 ) Važe sledeći eksponencijalni zakoni: 1. a1  a 3. a  1 nazivamo eksponencijalnom. Funkciju Ako je oblika f ( x)  a x gde je a  1 funkcija je rastuća na celom domenu.

 ). a  1 . a f ( x )  a g ( x )  f ( x)  g ( x) Funkcija f ( x)  a x f 1 : R   R .  ). U prvom slučaju imamo: a f ( x )  a g ( x )  f ( x)  g ( x) funkcije argumenta x . Eksponencijalne jednačine rešavamo najčešće. . Eksponencijalna nejednačina oblika ukoliko je Eksponencijalna nejednačina oblika a f ( x )  a g ( x ) ( isto važi i za ukoliko je 0  a  1 . g ( x) su U drugom slučaju imamo: a f ( x )  b f ( x )  f ( x)  0.b  1 a f ( x )  a g ( x ) (isto važi i za . svođenjem leve i desne strane jednačine na istu osnovu ili svođenjem leve i desne strane na isti izložilac. koju zovemo f 1 ( x)  log a x je bijekcija.b>0. a. je ekvivalentna sledećem: . x  0 ( f 1 o f )( x)  x  log a a x  x. pa postoji logaritamska funkcija i pišemo ( f o f 1 )( x)  x  a log a x  x. a  1 a f ( x). a. . x  R Važno je znati sledeće: 13 . a  0. je ekvivalentna sledećem: a f ( x )  a g ( x )  f ( x)  g ( x) . ako je moguće. gde je a  R.6. a x b x  (ab) x Jednačine kod kojih se nepoznata nalazi u izložiocu (eksponentu) nazivamo eksponencijalne jednačine.

x2  0 3. Ako je log a x1  log a x2 onda je x1  x2 . x2 x1 . x2  0 1.log a x  y  a y  x a x  y  x  log a y Logaritamska funkcija je inverzna eksponencijalnoj funkciji. D x1 )  log a x1  log a x2 . (x1 . log a ( x1 x2 ) log a x1 log a x2 . (x1 . a logaritam za osnovu e označavamo sa ln i zovemo prirodni logaritam. log a x r  r log a x . log a b  log c b log c a . log a ( 4. 8. r  R 5. x  0. x2  R ) ( x1  x2  log a x1  log a x2 ) Ako je 10. pa su njihovi grafici simetrični u odnosu na pravu y  x . specijalno: log a b  1 log b a 1 log ar x  log a x r 7. a kodomen je skup realnih brojeva R 2. log a a  1 a  1 funkcija je rastuća na celom domenu. Logaritam za osnovu 10 označavamo sa log i zovemo dekadni logaritam. x2  R ) ( x1  x2  log a x1  log a x2 ) 9. Rešiti eksponencijalnu jednačinu: 14 . log a 1  0 6. r x r  eln x  e r ln x x  0. r  R 26. Ako je 0  a  1 funkcija je monotono opadajuća. Svojstva logaritamske funkcije:  R  je domen logaritamske funkcije. x1 .

Rešiti jednačinu: 100 10 2 x2 1000 x 1 9 28.a) b) 2 x3  16 9 3 x  1    27 x 3 27. Rešiti sistem: 2 x 3 y 12 2 y 3x 18 15 .

VI TRIGONOMETRIJSKE FUNKCIJE Trigonometrija (lat. a sekans je recipročna vrednost kosinusne funkcije ili skraćeno sec. a odnos nalegle I naspramne stranice naziva se kotangens ili skraćeno ctg. tangens. a b sin   . ugao nagiba u matematičkim i tehničkim proračunima. kosinus.trigonon-trougao. tg ctg =1 cos  sin  sec  16 . sekans i kosekans. Trigonometrijske funkcije su: sinus. Odnos nalegle stranice i hipotenuze nazivamo kosinusnom funkcijom ili kosinus i zapisujemo cos. Odnos naspramne i nalegle stranice naziva se tangens ili skraćeno tg. ctg = . Odnos naspramne stranice i hipotenuze nazivamo sinusnom funkcijom ili sinus i zapisujemo kao sin. cos = c c a b c c tg  . ctg =  . Kosekans je recipročna vrednost sinusne funkcije ili skraćeno cosec (ili csc). sec = b a a b Iz navedenih definicija izvodimo: tg  sin  cos  cosec . kotangens. cosec = . Pomoću trigonometrijskih funkcija moguće je odrediti nepoznatu dimenziju. metron-mera) je deo matematike koji izučava zavisnost između strana i uglova trougla u ravni ili na površini sfere.

cos   sec  1 tg 1 sin   1  cos 2   . cos   1  sin 2    1  tg 2  1  tg 2 sin  1 1  sin 2  1 tg   . ctg   sin  tg 1  sin 2  ctg 17 . sin  cos ec 1.Sledeće osnovne relacije nazivaju se osnovni trigonometrijski identiteti ili Pitagorini identiteti zasnovani na Pitagorinoj teoremi: sin 2   cos 2   1. 1+ctg 2  cos ec 2 Vrednosti trigonometrijskih funkcija: Stepen Radijan Sin Cos Tg Ctg Cosec Sec 0º 0 0 1 0  1  1 3 3 2 3 1 1 2 2 3 3 2 2 3  0  1 30º  45º  60º  90º  6 4 3 2 2 2 3 1 2 2 2 1 2 2 2 0 3 3 3 3 2 3 Osnovne trigonometrijske formule: sin 2   cos 2   1. 1+tg 2 =sec 2 .

Funkcije zbira i razlike: sin(   )  sin  cos   cos  sin  cos(   )  cos  cos  msin  sin  tg  tg  tg (   )  1 mtg tg  ctg ctg  m1 ctg (   )  ctg   ctg Funkcije višestrukih uglova: sin 2  2sin  cos  . cos3 =4cos3  3cos  2tg 3tg  tg 3 tg 2  . sin3 =3sin -sin 3 cos 2  cos 2   sin 2  . 1  tg 2 1  3tg 2 ctg 2  1 ctg 3  3ctg ctg 2  . ctg3 = 2ctg 3ctg 2  1 Zbir i razlika funkcija:     cos 2 2     sin   sin   2cos sin 2 2     cos   cos   2cos cos 2 2     cos   cos   2sin sin 2 2 sin   sin   2sin 18 . tg 3  .

ctg  ctg    cos  cos  sin  sin  cos(   ) cos(   ) tg  ctg   . cos 2  2 2 2 2  1  cos   1  cos  tg 2  . ctg  tg   cos  sin  sin  cos  tg  tg   Proizvod funkcija: 1  cos(   )  cos(   )  2 1 cos  cos    cos(   )  cos(   )  2 1 sin  cos    sin(   )  sin(   )  2 sin  sin   Funkcije polovine ugla:  1  cos   1  cos   .sin(   ) sin(   ) . ctg 2  2 1  cos  2 1  cos  sin 2 Funkcije suprotnog ugla: sin(  )   sin  . cos(  )  cos  tg ( )  tg . ctg (  )  ctg 19 .

k  Z cos   cos           2k . k  Z ctg  ctg        k . k  Z tg  tg        k . k  Z      2 k . Dokazati sledeći identitet: 1 1  ctg 2  sin 2   cos 2  1  ctg 2 20 . Dokazati sledeći identitet: sin  1  cos   1  cos  sin  30.Trigonometrijske jednačine: Osnovna rešenja Sva rešenja sin   sin           2k . k  Z 29. k  Z       2k .

Izračunati vrednost izraza: 3log 5 25  2log 3 27  4log 2 8 4. Koliko je kvadratnih metara metalnog lima potrebno za izradu cilindričnog dimnjaka visine 18m i prečnika 65cm. Dokazati sledeći identitet: 1 1  ctg 2  sin 2   cos 2  1  ctg 2 5. 21 .PRIMER TESTA 1. Rešiti jednačinu: (2 x  3) 2  (2 x  5) 2  4( x  3) 2  30 3. Uprostiti izraz: 2  2 x  2 x  2 x  2  x     2 2    2 2.

1996. 1999. Zbirka rešenih zadataka iz matematike 2.rs/Matematika/Matematika-Geometrija. Krug. Beograd. 1996. Živorad Ivanović. http://en. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Zbirka rešenih zadataka iz matematike 3. Jovan Kečkić. Beograd. Živorad Ivanović. Vene Bogoslav.mycity. 1999. Matematika 2. Vene Bogoslav. Beograd. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.LITERATURA: Vene Bogoslav. Beograd. Beograd.org http://www. 1999. Beograd. Matematika 3. Srđan Ognjanović. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Krug. zbirka zadataka i testova za II razred gimnazija i tehničkih škola. Srđan Ognjanović. 1998.html 22 . Matematika sa zbirkom zadataka za III razred srednje škole. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. zbirka zadataka i testova za III razred gimnazija i tehničkih škola.wikipedia. Zbirka rešenih zadataka iz matematike 1.