You are on page 1of 4

Uvod u filozofiju i kriticko misljenje

Predavanje 10
G. Ryle: Filozofski argumenti
Problem: Priroda filozofskih argumenta. Filozofski argumenti nisu indukcije. Zakljucci i
premise indukcija se mogu dovoditi u sumnju bez apsurda.
Pri resavanju filozofskih problema ni cinjenice ni mastarije nemaju neku moc dokaza.
Moc dokaza cinjenica se sastoji u tome sto neke opste iskaze ili hipotezi cine vise ili
manje verovatnim. Filozofske iskaze je besmisleno opisivati kao verovatne ili manje
verovatne na ovaj nacin.
Sa druge strane filozofski argumenti nisu ni dokazi euklidovskog tipa: naime dedukcije
teorema iz aksioma ili postulata. Filozofija nema aksiome i njoj je onemoguceno da
polazi od postulata.
Model argumenta koji je svojstven filozofiji jeste reductio ad absurdum. Ovim
argumentom se izdvajaju paradoksi i protivrecnosti iz same gradje filozofije.
Slab reductio ad absurdum: Istinistost teoreme se dokazuje tako sto pretpostavi suprotna
teorema a onda se izvode posledice iz te teoreme koje su u suprotnosti sa njenim
aksiomama ili postulatima.
Jak reductio ad absurdum: Iz same teoreme se izvode posledice koje su u protivrecosti sa
njenim aksiomima ili u protivrecnosti jedne sa drugom. Tako se pokazuje da je iskaz koji
se ispituje ne samo lazan vec i besmislen.
Logicke moci iskaza:
Nase razumevanje iskaza kojima se sluzimo je uvek nesavrseno. Nikada nismo shvatili
niti cemo moci shvatiti sve logicke moci ovih iskaza (tj. sa kojim iskazima su sve
povezani, sta sve impliciraju itd). Nase shvatanje ideja i pojmova (koji cine te iskaze) je
takodje nesvarseno. Uvek postoji rizik da ce se u toku neke operacije sa ovim idejama, do
sada neisprobane, javiti neki paradoks ili neka zbrka.
Izvori logickih paradoksa:
Pojmovi i iskazi u sebi ne sadrze nikakvu naznaku koja bi pokazivala kojem oni
logickom tipu pripadaju. Izrazi istih gramatickih shema se koriste da izraze misli
razlicitih logickih vrsta.
Kazemo: Sorkat je smrtan. Mudrost je neprocenjiva. Sto je tvrd. Bog je svemoguc.
Obicno dolazi do protivrecnosti kada se svi iskazi tretiraju na isti nacin. Dakle, paradoksi
su neminovni.

Dijagnoza i lecenje paradoksa: Razjasnjenje ideja, analiza pojmova, proucavanje opstosti,


traganje za definicijama
Primeri:
Brojevi su vecni.
Vreme je pocelo pre million godina.
Iako su jezicki gledano oba tvrdjenja ispravna druga recenica nista ne iskazuje. Ona
pokusava da kaze nesto sto se ne moze smisleno reci, naime da je postojao trenutak pre
koga nije bilo moguce da bilo sta prethodi bilo cemu drugom, sto sadrzi ociglednu
protivrecnost. Prvi iskaz ima smisla ako se njime tvrdi da o brojevima ne mozemo
govoriti u proslom ili buducem vremenu. Ali ako se shvati kao da nam govori da brojevi
dugo zive i nikada ne umiru onda nema smisla.
Argumenti tipa reductio ad absurdum odnose se na pravilnu i nepravilnu upotrebu izraza.
Neke klase izraza, kada funkcionisu u izvesnim klasama konteksta, imaju ili se bez
razmisljanje pretpostavlja da imaju izvesnu logicku snagu. Kada preispitujemo njihovu
snagu preipitivanjem njihovih posledica potrebno je da ne naidjemo na protivrecnosti
barem ne u datom kontekstu (moze se ispostaviti kao u prvom slucaju da izvan tog
konteksta dati iskaz nema smisla).
Status apstraktnih iskaza
Za svaki apstraktni iskaz mora postojati niz iskaza nizeg stupnja posto apstraktni iskaz
opisuje sastavne delove koji su zajednicki svim iskazima nizeg stupnja. Ovo implicira da
na nizem nivou iskaza postoji ideja koja odgovara apstrakciji a koja je stvarno
upotrebljena. Na ovom nizem nivou mora postojati znanje, po navici, nekih moci ove
ideje pre nego sto se na visem nivou moze zapoceti istrazivanje pravila koja upravljaju
ovim mocima. Moramo da znamo kako u praksi da odlucimo da li je Sokrat mudar ili
pametan pre nego sto mozemo da pocnemo da na apstraktnom nivou raspravljamo o
odnosu mudrosti i pameti.
Primer paradoksa: Raselov paradoks
U Principia Mathematica Raselov cilj je bio isti kao i Fregeov: da bi pokazao da se
matematika (tj. aritmetika) mogu izvesti iz logike morao je da pokaze da se aritmeticki
pojam broja mora izvesti iz pojmova koji sami ne pripadaju aritmetici vec logici. Rasel je
uradio isto sto i Frege i definisao broj kao skup (ili klasu). Posto je broj definisao na taj
naci poceo je da ispituje posledice ovakvog poteza. Clanovi klasa mogu biti
klasifikovani. Klase same takodje mogu da budu dalje klasifikovane. To znaci da klase
mogu da budu clanovi drugih klasa. Ovde moze da se postavi pitanje da li klasa moze da
bude clan same sebe. Tako na primer klasa stolica nije clan same sebe (klasa nije jos
jedna od stolica) ali klasa svih klasa je clan same sebe jer je sama klasa. . Tako da sledi
da mozemo podeliti sve klase u one koje jesu clanovi samih sebe i one koje nisu clanovi
samih sebe.

Paradoks je u sledecem:
Uzmimo na prime klasu svih klasa koje nisu clanovi samih sebe. Da li je ta klasa clan
same sebe? Ako je clan same sebe onda nuzno nije clan same sebe. Drugim recima, takva
klasa (kalsa svih klasa koje nisu clanovi samih sebe) ako postoji ce biti clan same sebe
ako i samo ako nije clan same sebe.
Ovo je naravno kontradikcija a po klasicnoj logici sve moze da sledi iz kontradikcije tako
da je to znacilo da je Rasel morao nekako da popravi ovo nebili izveo uspesno
matematiku iz logike.
P. Dijem: Fizicka teorije i eksperiment
1. Eksperimentalna provera teorije u fizici nema istu logicku jednostavnost kao u
fiziologiji
Sa logickog stanovista za fiziologia i hemicara isto kao i za fizicara iskaz o rezultatu
nekog eksperimenta sadrzi cin verovanja u citav skup teorija. (Mada moze da izgleda da
je hemicaru ili fiziologu lakes da ostave svoje teorije ispred vrata labaratorije i da
cekaju da vide da li ce ih eksperiment potvrditi ili opovrci. Fizicar ne moze da ostavi
teoriju ispred jer bez teorije ne bi bilo moguce izvesti eksperiment. Sta se meri i kako se
meri, kako se citaju rezultati itd zavisi upravo od fizicke teorije).
2. Fizickim eksperimentom se nikada ne moze opovrgnuti neka izolovana hipoteza
vec samo citava grupa teorija
Kako fizicar dovodi u pitanje neki zakon? On ce prvo na osnovu tog zakona predvideti
neku eksperimentalnu cinjenicu a zatim realizovati uslove pod kojima ta cinjenica mora
da se pojavi: ako se predskazana cinjenica ne pojavi stav koji ju je predskazao bice
odbacen.
Ovakav metod izgleda isto tako ubedljiv kao sto je reductio ad absurdum u matematici.
Eksperimentalna protivrecnost u naukama igra istu ulogu kao i logicka protivrecnost u
matmatici ili logici.
Ali dokazna vrednost eksperimentalnog metoda nije ni izdaleka tako stroga i apsolutna.
Ocenjivanje rezultata je mnogo delikatnije i nepouzdanije. Eksperiment nam govori samo
to da medju svim onim stavovima koji su posluzili za predvidjanje izvesne pojave i za
konstatovanje da se ona nije pojavila postoji najmanje jedan koji je pogresan. Fizicar
moze tvrditi da se greska nalazi bas u onom stavu koji on zeli da opovrgne ali da li on
moze biti siguran u to?
3. Krucijalni eksperiment u fizici nije moguc
To je zbog toga sto slucaj nikada nije kao u geometriji, matematici ili logici. Pored dve
hipoteze uvek mozemo zamisliti i trecu (sto u matematici ili logici nije moguce).

Misaoni eksperiment kao metod


Primer
J. Searle: Kineska soba
Razlika izmedju slabe i jake teze o Vestackoj Inteligenciji
Prema jakoj tezi kompjuterski programi SU doslovce objasnjenja kako nas um radi.
Mogucnost simuliranja price koja se odigrava u restoranu: Ljudska bica mogu da
odgovore na pitanja koje nisu eksplicitno izrecena u prici. Ali mi mozemo da napravimo
kompjuterski program koji ce takodje moci da uradi isto.
Prema jakoj tezi o Vestackoj Inteligeniciji ovo pokazuje:
1. da masina doslovce razume pricu i da moze da smisleno odgovara na pitanja o
prici
2. da sposobnost masine da to uradi objasnjava ljudsku sposobnost razumevanja
price i odgovaranja na pitanja u vezi nje.
Opis misaonog eksperimenta: covek se nalazi u prostoriji sa kineskim simbolima i
pravilima na engleskom kako da manipulise njima. Kroz vrata mu stizu simboli na
kineskom (sto su pitanja za onoga koji govori kineski) a on trazi u pravilniku kako da
spoji set simbola i da ih vrati nazad kroz vrata (za onoga koji govori kineski ovo su
smisleni odgovori).
Zakljucak
1. Sobzirom na ovaj misaoni eksperiment komjuter ne razumeva pricu vise nego
covek u Kinesksoj sobi koji samo manipulise simbolima po pravilima ispisanim
na engleskom.:
2. Program ne moze da nam objasni sta je razumevanje (sta sacinjava razumevanje)
sobzirom da ne daje ni dovoljne ni nuzne uslove za to sta sacinjava razumevanje.
Drugim recima pravo razumevanje nije samo pravilno operisanje formalnim operacijama.
Biloski mozak ocigledno radi nesto vise kada ljudi razumevaju nesto nego sto su
kompjuterske formalne operacije.