You are on page 1of 32

STRATEGIJA U KOMUNIKACIJI

Problemi u komunikaciji
Sinonim za probleme u komunikaciji je um.
Problemi u komunikaciji mogu biti:

1. Sociokulturoloki
2. Psiholoki
3. Organizacioni

Sociokulturoloki problemi:
1. Grupno mi ljenje (kad grupno mi ljenje i konformizam
izmaknu kontroli)
2. Sukob vrednosti i uverenja (potrebno je poznavanje
vrednosti, uverenja i norme druge kulture)
3. Steretipi i egocentrizam ( vode predrasudama i
diskriminaciji)
4. Jezik i argon (kulturoloka specifinost)

Psiholoki problemi:
1. Filtriranje (selektivna pristrastnost)
2. Percepcija ( i pre nego to se desi komunikacija
oblikuje se ideja da li je ona uopte vana)
3. Manjkava memorija ( mogue vebanje)
4. Loe sluanje ( sanjarenje, verbalna borba, lov na
injenice, lani sluatelj, ogranieni sluatelj, egocentrini
slu atelj)
5. Emotivno uplitanje

Oragnizacioni problemi:
1. Preoptereenje informacijama
2. Konkurencija poruka
3. Iskrivljavanje informacija (pogreno shvatanje)
4. Filtriranje poruka (biranje informacija)
5. Kontradiktorne poruke
6. Komunikacijska klima
7. Razlike u statusu
8. Strukturalni problemi (hijerarhijska organizacija)

Neuspelo komuniciranje
Neuspelo komuniciranje moe da nastane usled nekoliko
razli itih uzroka.
U su tini, ovi se uzroci mogu kategorizovati pod sledeim
naslovima :
Impliciranje znaenja koja se prepoznaju u poruci od
strane primaoca poruke.
Iskrivljavanje promene u poruci koje se stvaraju na
osnovu spoljanjih uticaja.
Remeenje teta za poruku koja je izazvana
okolnostima i (ponekad namernim) pogrenim
formiranje, kordiniranjem poruke.

Zbunjenost koja esto nastaje od nejasnosti i


dvosmislenosti poruke.
Slaganje/neslaganje neslaganje nastaje usled
nedostatka zajednikog sagledavanja izmeu poiljaoca i
primaoca.
Razumevanje/nerazumevanje razlike izmeu sistema
razumevanja po iljaoca i primaoca koje esto nastaju
zbog kulturolo kih razlika (pogotovu razlika u jeziku).
Lino transformisanje ovo zavisi od prijemivosti i
otvorenosti primaoca za promene.

Impliciranje
Implikacije neke poruke su znaenja koja se njoj pridaju
od strane primaoca.
Pogreno komuniciranje esto nastaje izmeu pojedinaca
zbog toga to data poruka povlai bolne implikacije, i
stoga se takva poruka ne iznosi dovoljno jasno.

Elementi impliciranja:
Pretpostavke - Ukoliko primalac ne uspe da razume poruku,

on ili ona su ostavljeni da prave sopstvene pretpostavke u vezi


samog poiljaoca poruke. Ove pretpostavke mogu da naginju
ka pozitivnom ili negativnom smeru, mogu i ne moraju biti
otvorene za pregled i reviziju u budunosti, i mo e se
ispostaviti da su tane ili pogrene kada u budunosti primalac
pokua da postupa prema njima.

Posredno zakljuivanje - Primalac moe da dodaje dodatne

ideje poruci kakvu je primio, popunjavajui ono to on ili ona


vidi kao praznine u toj poruci. Ovo se mo e dogoditi ak i
kada je sama poruka jasna i ne ukljuuje nikakve
nesporazume, ali elemenat izvlaenja zakljuka mo e da stvori
pogrenu komunikaciju.

Oekivanja - Oekivanja vezana za poruku mogu da zamagle


znaenje ak i pre nego to se poruka poalje. Bez obzira na sve,
to oekivanje e obojiti nain na koji primalac gleda na stvarnu
poruku.

Reflektovanje - Razmatranje prolih poruka ima uticaja na


ponaanje primaoca prema buduim porukama.

Pripisivanje - Pripisivanja odgovornosti, osobina i karakteristika


koje poruka ne poseduje.

Meta-komuniciranje - Premetanje fokusa sa onoga ta se govori


na ono kako se govori, spada u oblast meta-komuniciranja.

Traganje za zajednikim terenom - Kao to je ranije reeno,


komuniciranje ne uspeva ako ne postoji preklapanje
iskustvenih oblasti po iljaoca i primaoca. Ustvari, verovatno je
da e obe strane traiti zajedniki teren na kome e se
komuniciranje odvijati poiljalac zbog potrebe da prosledi
poruku, a primalac iz znatielje vezane za sadraj poruke.

Izvitoperivanje
Interno ometanje panje i eksterno ometanje esto dovode
do izvitoperavanja znaenja poruke.

Elementi izvitoperivanja
Ometanje/uplitanje - Da bi se mogla razumeti poruka,
primalac mora da bude koncentrisan na nju u odreenoj meri.
Druge poruke koje pristiu mogu sluajno da budu ukljuene
u tumaenje te glavne poruke, ili mogu da ometu panju
primaoca tako da se propuste delovi glavne poruke.

Naginjanje - Ovo ne znai obavezno predrasudu ili slepu


privrenost; to moe prosto da znai da je um primaoca
ustrojen na takav nain da se poruka interpretira na poseban
nain. Ideoloka, etnocentrina ili egocentrina naginjanja sva
doprinose iskrivljavanju poruka.

Pogrena procena - Pogrena procena se javlja kada se


prezentirana informacija pogreno tumai usled greke u
spoznaji. Po nekada ovo dolazi usled neznanja ili greaka;
nekada nastaje usled elje da preovlada neka alternativna
istina.

Pseudo-komuniciranj - Izvesne vrste komunikacija se vre


ako bi se zatakalo stvarno stanje stvari, kako bi se ouvala
fasada. I bez konkretnog laganja u vezi stvarnog stanja stvari,
ova komunikacija svejedno predstavlja iskrivljavanje istine.

Remeenje
Remeenje komunikacija moe da bude izazvano
spoljanjim prekidima (ne obavezno ometanjem) ili
internim strepnjama od strane primaoca.
Tipian primer bi bio prekid komuniciranja kada
potencijalni primalac odjednom razvije negativna
oseanja prema poiljaocu informacije i trai da
komunikacija prekine.

Elementi remeenja
Okolnost kojom ne moe da se upravlja - Oseanje da je
situacija izvan kontrole mo e da dovede do remeenja.

Relaciona nestabilnost - Doslednost ponaanja ljudi izvodi


se iz tipova situacija koje oni biraju za svoj lini angaman.
Neki ljudi, kada se nau u nepoznatoj ili udnoj situaciji
moda nee biti u stanju da reaguju na poruke koje im se daju.

Konverzacione nepravilnosti - Normalna konverzacija se

sastoji od izjava, ocena znaenja tih izjava i od odgovora.


Ukoliko izjave naiu na neodgovarajui ili ne eljen odgovor,
takva komunikacija se prekida i remeti.

Nedostatak reciprociteta - U ivotu se sve svodi na davanje i


primanje.

Uzajamno pogreno razumevanje - Ovo se odnosi na line


susrete gde uesnici nisu u stanju da prevedu svoja tumaenja
sebe i drugog u jedan jasan i precizan govor. Koren ovog
problema je naa nesposobnost da razumemo zato nai
stavovi izgledaju drgima nerazumljivi.

Pretnja raspadom - Saznanje da se odnos mo e raspasti,


moe da ima uticaja na obe strane.

Zabuna
Zbunjenost nastaje usled iskrivljavanja, gre aka,
remeenja i konflikata.

Elementi zabune
Konflikt - Sporovi meu stranama e skoro uvek stvarati
zbunjeno komuniciranje. Tenzije imaju tendenciju da svaka
strana prenaglaava svoju poziciju, i poku aji da se konflikt
razrei moe isto tako da zamagli pitanja koja su glavni cilj te
komunikacije.

Dvosmislenost - Ako se neka poruka moe istovremeno


razumeti na dva razliita naina, onda je ona dvosmislena.

Vieznanost - Ukoliko se prime dve poruke koje su


suprotstavljene jedna drugoj, to je vieznanost.

Neodreenost - Uvek e postojati izvesna neizvesnost u


komuniciranju, ali izvesne poruke se tako neodreeno
konstruiu da se znaenje gubi. to se vie poveava nivo
neodreenosti, okviri referenci se moraju iriti pa pojedinac
postaje zbunjen.

Paradoks - Paradoks je logika nemogunost koja stvara


zabunu.

Kontradikcija - Slino mnogoznanosti i paradoksu,


kontradikcija je pojavljivanje nepomirljivih razlika u
primljenim porukama.

Slaganje i neslaganje
Neslaganje se javlja kada primalac razume ali ne prihvata
poruku.
Ta poruka bi mogla biti ignorisana zbog predrasuda
prema njenom izvoru, ili zbog stila poruke, ili zbog toga
to primalac ima drugaiji referentni okvir od onog koji
ima poiljalac.

Elementi neslaganja
Relacijske veze - Ukoliko odnos meu stranama nije blizak
odnos, verovatnije je neslaganje nego u sluaju bliskog
odnosa.
Zajednitvo pogleda - Ukoliko postoji osnova za konsenzus
izmeu strana, postojae i zajedniki pogled na diskusiju koja
se vodi. Ovo u velikoj meri poveava verovatnou da strane
postignu saglasnost.
Podudarnost vrednosti - Ukoliko su lini vrednosni sistemi
uesnika bliski, ima manje prostora za neslaganje.

Slinost interesa - Ukoliko obe strane imaju stav da e neto


dobiti iz datog susreta, i mo da imaju cilj koji bi im bio
uzajamno koristan, verovatno je da e takva interakcija voditi
ka veoj saglasnosti. Zajedniko iskustvo i zajedniki ciljevi
vode ka bliskijoj saglasnosti o drugim pitanjima.

Dubina ukljuenosti - Vanost pitanja o kojima se diskutuje


e imati uticaja na stepen ukljuenosti strana; to je vea
ukljuenost, to su vee mogunosti i za slaganje i za
neslaganje. Meutim, verovatnije je da e dublje ukljuivanje
na duu stazu da dovede do saglasnosti jer je manje verovatno
da e se stranke prerano povui iz diskusije.

Kvalitet - Na kvalitet meusobnih uticaja utiu nivoi


saglasnosti ili neslaganja. Neslaganje e uiniti tu interakciju
neprijatnom, i zato je verovatnije da e se ona ranije prekinuti.

Jednakost meusobnih uticaja - Strana koja ima najveu


snagu u datom odnosu e biti u mogunosti da nametne
saglasnost drugoj strani. Ukoliko je to odnos jednakih, onda je
verovatnije da e doi do istinske saglasnosti, tako da
dugotrajaniji odnos postaje mogu.

Razumevanje i nesporazumi
Uvek postoji rizik za pojavu nesporazuma; deo problema je u
tome da je esto nemogue za primaoca poruke da zna da ju je
on ili ona pogreno razumeo, barem sve dok ne doe vreme da
se deluje po toj informaciji.
Jasno je da je svoenje nesporazuma na minimum vano za
trgovce, poto su nesporazumi uobiajeni uzrok za albe protiv
firmi.
Po nekada sutinska neslaganja vode do nesporazuma, a
nekada je to obrnuto. Svakako je lake odrediti da li se
uesnici slau ili ne sla u meusobno nego da se utvrdi da li
oni zaista razumeju jedan drugog; nekada e uesnici delovati
kao da razumeju jedan drugog kako bi bre postigli dogovor.
Razumevanje je konstrukcija uma; postoje stepeni
razumevanja, a proces tumaenja je (potencijalno) neiscrpan.

Elementi razumevanja
Prepoznavanje namere - Mada je nemogue biti siguran u
vezi namera druge strane, prepoznavanje namere je od
osnovne vanosti za razumevanje.

Zauzimanje viestruke perspektive - to je vie prilika za


primaoca da ispita informacije iz razliitih uglova, to je manje
verovatno da e doi do nesporazuma.

Opravdavanje i razlozi - Opravdavanje je mehanizam koji

povezuje in opserviranja sa datim zakljukom. To je proces


rezonovanja kroz koji pojedinac prolazi da bi stigao do
razumevanja. Razlozi su elementi koji slue kao osnova na
kojoj opravdavanje funkcionie.

Testovi razumevanja - Stvarna mera razumevanja lei u tome


da li je to znanje efektivno kada se koristi za predvianje
ishoda u stvarnom svetu.

Promena sistema - Sposbnost za razumevanje se jako

popravlja ukoliko su uesnici sposobni da se prebace sa jednog


stila komuniciranja na drugi, da se dijalog nastavi na drugaiji
nain. Prebacivanje sa jednog na drugi sistem je elemenat
obilnosti; slanje poruke preko razliitih kanala uz korienje
razliitih sistema/kodova, obino e popraviti razumevanje.

Sinchronicitet i usklaivanje stilova komuniciranja -

Razumevanje se popravlja ako obe strane mogu da ostanu


sinhronizovane i usklaene tokom te razmene. Sinchronizacija
znai da obe strane idu korz dijalog istim korakom;
usklaenost znai da oni prate jedan drugog kroz svaku fazu
bez preusmeravanja na bona ili irelevantna pitanja

Razraivanje problematinih pitanja - Problemi se


zajedniki razrauju. Da bi se ovo dogodilo, obe strane moraju
da sagledaju da li je ishod od zajednike koristi.

Uzajamni trud da se pogreno komuniciranje svede na


minimum - Tamo gde su oba uesnika spremna da provedu
vreme svodei pogreno komuniciranje na minimum,
verovatnije je da e se doi do rezultata.

Lina transformacija
Spremnost primaoca da ima otvoren um za komunikaciju
i da bude spreman na promene, od ogromne je vanosti.

Ukoliko je primalac poruke ve odlu io da data poruka


nee nainiti nikakvu promenu, onda (praktino) on ili
ona nee ni sasluati tu poruku.

Elementi line transformacije


Prijemivost za promene - Pojedinac koji nije spreman na
promene nee moi da shvati poruke; ovo e verovatno
rezultirati u izrazima zbunjenosti.

Potporno komuniciranje - Poruke koje daju podrku tokom


promene stava primaoca poruke, obino su od pomoi; zbog
toga poiljalac poruke esto daje dopunske informacije.

Moda je najbolji nain da se pogreno komuniciranje svede


na minimum kada se osigura da uesnici budu motivisani da
tragaju za razumevanjem.

Strategija dobre komunikacije


Koju poruku elite poslati?
Kako ete komunicirati (preneti) vau poruku?
ta elite slanjem poruka?
Kako vas, kao poiljaoca poruka vidi onaj koji
poruku prima?
Koliko ste verodostoji u oima ciljane publike?

Pre planiranja poruke vano je imati formulisan cilj


koji mora biti jasan i odreen.
Usmerite se na poruku, publiku i kanal.
Odluite se za neku od mogu nosti kojima moete
ostvariti cilj.
Formuliite opte ciljeve (razlozi zbog kojih ste se
odluili za komunikaciju ) i specifine ciljeve
(preciznije odreuju opti cilj i izraavaju ta ete
uraditi kako bi postigli opti cilj)