You are on page 1of 8

Filozofski fakultet

Odeljenje za sociologiju

Uvod u sociologiju
Kontova pozitivna sociologija

Student:
Nina Gligorovska
SO07/1

Beograd
22.04.2008.

Uvod
Glavni faktori koji su motivisali osnivae sociologije su bili neka vrsta
kombinacije elje za poboljanjem drutva i interesa za evoluciju drutva. Ogist
Kont

je bio jedan od pionira sociologije. Njegovo razmiljanje o Francuskoj

njegovog doba je rezultiralo ubeenjem da je potrebna temeljna reforma


drutvene organizacije, dok reforma nauke i miljenja u tu svrhu predstavlja
neophodan uslov. Kont je mnogo crpao od pisaca iz oblasti socijalne filozofije od
Aristotela do Sen Simona. Glavna uenja Ogista Konta su: klasifikacija i
hijerarhija nauka na elu sa sociologijom, podelom sociologije na socijalnu
statiku i dinamiku, zakon o 3 stupnja opteg drutvenog progresa i koncepcija
organske prirode drutva. Njegova osnovno metodoloko stanovite je izraeno
stavom da ljudsko znanje u budunosti moe da se povea samo primenom
pozitivnog ili naunog metoda posmatranja, eksperimentisanja i uporeivanja.
Sociologiju je definisao kao nauku o drutvenom poretku i progresu i, na optiji
nain, kao nauku o drutvenim pojavama.

Kontova pozitivna sociologija


Konta je najvie interesovalo konano pozitivistiko drutvo budunosti,
koje je konani cilj evolucije oveanstva. Priznavao je da je ve pre njega
uinjen znaajan poetni korak u stvaranju programa za naredni, pozitivni period.
Kondorse je pruio filozofske osnove sociologije. De Metr je obnovio ugled
najboljih elemenata srednjeg veka. Napredak u nauci su postigli Lamark, Bia,
Bruse, Kabanis i Gal. Kont je otkrio dva osnovna zakona sociologije, a njegov
socioloki sistem, koji je u Psilosophie bio suvie inelektualistiki, u delu Politique
je zaokruen i upotrebljen emocionalnim elementima, zahvaljujui njegovom
prijateljstvu sa Klotildom de Vo. Tada je na intelektualnoj strani sve bilo spremno
za zavoenje pozitivistikog sistema, a ba u to vreme, posle dravnog udara u
Francuskoj 1851. godine, obnovljena je institucija diktature koja je na politikom

polju bila velika priprema za uvoenje pozitivizma. Psihologija i istorija su


zajedno dovele do toga da je pozitivistiki sistem postao isto toliko neizbean
koliko i poeljan.
Ogist Kont je smatrao da postoje samo dva oblika drutva drave i vlasti:
teokratija i sociokratija. Sociokratija je stanje koje treba da se dostigne u
pozitivistikoj dravi u kojoj bi duhovna i svetovna vlast bile odvojene i na
odgovarajui nain koordinirane, dok bi organizacija drutva bila zasnovana na
principima Kontove sociologije. Govorei o narodnom suverenitetu Kont kae da
pozitivna teorija odvaja istinite od pogrenih elemenata u metafizikom uenju.
On prihvata dva razliita pojma narodnog suvereniteta: jedan sa politikim
znaenjem, a drugi predstavlja moralno tumaenje. Kont je bio svedok raspada
starog drutvenog poretka do kojeg je dolo posle Francuske i Industrijske
revolucije, a i bio je svestan nevolja novog drutva. Zato je bio potreban novi
industrijski i i drutveni moral koji bi se irio kroz pozitivni obrazovni sistem.
Kontova ema reorganizacije drutva se zasnivala vie na moralnim nego na
politikim i ekonomskim temeljima. Sve zavisi od opteg moralnog vaspitanja
koje zavisi od uspostavljanja duhovne moi. Glavni cilj bio je da se razvije jedan
novi drutveni moral u nadi da e to biti jedina snaga sposobna da rei probleme
modernog industrijalizma. U dravi su drutvene klase zasnoane na naelu: U
najmanjim gradovima sposobnim da samostalno ive nalazimo 3 klase:
svetenike koji usmeravaju naa razmiljanja, ene koje inspiriu nau najviu
ljubav, praktine voe koje usmeravaju nae delatnosti i u ratu i u redovnoj
proizvodnji. U pozitivnom drutvu najvaniju klasu moralo bi da sainjava
svetenstvo. Kontovi svestenici nisu teolozi, ve sociolozi. Dunost svetenstva
je da oveku tumai socioloka uenja pozitivizma ije je naelo ljubav, osnova
rad, a cilj progres. Pozitivistiki svetenici ne bi smeli da tee svetovnoj vlasti.
Kada je re o moralnoj vlasti u pozitivistikom drutvu, Kont je smatrao da ene
treba da rukovode porodinim moralom, a da svetenstvo uva javni moral. U
pogledu meunarodnih odnosa pozitivistikog drutva, Kont je smatrao da e
problemi biti eliminisani usvajanjem pozitivistike religije.

Pretpostavke drutvene reforme povezane su sa historiografskom emom


koju je Kont preuzeo od sensimonista. Ta ema sistematizuje istoriju oveanstva
po sukcesivnom sledu

organskih i kritikih epoha. U organskim epohama

drutvo je smatrano kao natpojedinano bie sa vlastiotm i vrhovnom vrednou


u odnosu na pojedinane linosti. U kritikim epohama drutvo se shvata kao
suma nezavisnih individua lienih samostalnih vrednosti razliitih od vrednosti
vezanih posebno za svaku ljudsku jedinku. U pozitivnom drutvu, sutinske
strukturalne osobine, karakteristine za feudalno drutvo morae biti povraene,
pored ostalih i podela vlasti na duhovnu i svetsku. Tenja za ivotom u zajednici
nezavisna od golog interesa ini trajni uslov koji treba uzimati u obzir u
reformatorskim idejama.
Pozitivna filozofija, sociologija i reorganizacija drutva Kontov pozitivizam
ima temeljni vrednost po tome to vodi novoj nauci o drutvu koja je pozvana da
rei bitna pitanja drutvenog reda i progresa. Centralna Kontova ideja je
ostvarenje novog drutvenog poretka koji bi se temeljio na pozitivnoj nauci i
pozitivnoj politici i religiji. U tom smislu razvoj ljudske misli vodi stvaranju
pozitivne filozofijei pozitivnih nauka, a ove nuno ostvarenju novog pozitivnog
drutva. Da bi se bolje razumeo znaaj Kontove pozitivne sociologije, neophodno
je da se prvo shvati njegov odnos prema savremenom drutvu i odnos sistema
pozitivne filozofije prema sociologiji. Govorei savremenim sociolokim renikom,
Kont je zastupao liniju socijalne angamanosti. Taj njegov socijalni angaman je
imao posebne specifinosti. Njegov ideal je bio da zaustavi revolucionarni potres
koji je tresao Evrop, da uvrsti drutveni red koji bi se zasnivao na harmoniji,
autoritetu, kako bi se pod takvim uslovima mogla humanizovati ljudska priroda,
oslabiti egoizam, a razviti altruizam. Kont je neko vreme zastupao liberalistike
ideale, a kasnije se prikljuio konzervativcima. Njegova polazna pozicija u
razmatranju reorganizacije drutva. Za njega je bilo vano predvideti tok
dogaaja, odakle sledi ljudska akcija. Iz toga proizilazi da sam izvor nauke treba
videti u ljudskoj praksi i radi ljudske prakse, a sama nauka je potinjena politici.
Sociologija je usmerena na reorganizaciju drutva to je dovodi u vrlo blisku
povezanost s pozitivnom politikom. Ogist Kont je smatrao da je ostvarenje

socijalnog cilja nerazdvojivo povezano sa filozofskom reorganizacijom. Socijalno


stanje nakon februarske revolucije obeleava anarhija koja je posledica
poremeenosti duhovnog jedinstva ljudi. Prema tome radi odstranjivanja anarhije
neophodno j e uspostavljanje duhovnog jedinstva. U ranijim drutvenim
epohama, idejno jedinstvo se zasnivalo na teologiji i metafizici, meutim to nije
mogue i u savremenim drutvenim uslovima. Pozitivni nauni duh je stvorio
industrijsku epohu koja rada pozitivni nain miljenja. Pozitivni duh je potisnuo
religiju i metafiziku. Kontova pozitivna filozofija znai prihvatanje metoda
prirodnih nauka i izuavanje drutvenih pojava uz pomo pozitivne metode.
Sociologija je nastala kao nuni rezultat primene naune pozitivne metode u
izuavanju drutvenih fenomena. Kont je oseao prazninu u klasifikaciji nauka,
pa je u svom kursu postavio kao glavni cilj konstituisanje socijalne fizike i
konano identifikovao pozitivnu filozofiju sa sociologijom. Kao to je filozofija
nuno traila osnivanje sociologije kojom tek postie karakter univerzalnosti i kao
to je posluila kao sredstvo sociologiji, tako je sa druge strane sociologija
priprema za zasnivanje pozitivne politike, pozitivnog morala i pozitivne religije.
Kontova evolucija od pozitivne filozofije i sociologije koje daju temelj pozitivnoj
politici, pozitivnom moralu i pozitivnoj religiji, koji daju temelje na kojima treba da
se zasniva reforma drutva, bila je dosta kritikovana. Inae, ovu novu nauku Kont
je u poetku zvao socijalna fizika, a zatim od etvrte sveske kursa pozitivne
filozofije upotrebljava izraz sociologija. Njegova definicija sociologije glasi: Ne
uzdiui i ne potcenjujuu politike injenice, ve gledajui u njima, kao i u svakoj
drugoj nauci, naprosto predmete promatranja, socijalna fizika razmatra svaku
pojavu s dvostrukok aspekta, to jest sa aspekta njene harmonije s pojavama u
ijem sklopu egzistira, i aspekta njene povezanosti sa ranijim i kasnijim stanjem
ljudskog razvoja. Ona nastoji i na jednom i na drugom planu, da u granicama
mogunosti otkrije istinski opte odnose koji veu sve drutvene fenomene meu
sobom; svaki od njih ona smatra objanjivim, a u naunom smislu te rei, kad se
moe prikladno ponovo povezati bilo za celokupnu odgovarajuu situaciju, bilo za
celokupno prethodno kretanje, izbegavajui pri tom neprestano i paljivo
svanekorisna i nedostina istraivanja unutranje prirode i sutinskog naina

nastajanja neke drutvene pojave. Postoje dva temeljna nedostatka u ovoj


Kontovoj definiciji. Prvo, meusobnu vezu pojava on vidi samo u njihovoj
harmoniji, a zapostavlja povezanost i meusobnu uslovljenost drutvenih pojava
po protivrenisti. Drugo, on smatra pojave objanjivim u naunom smislu ako je
sagledana njihova povezanost u postojeem drutvenom sklopu, odbacujui
pretenziju da se ulazi u istraivanja unutranje prirode.
Ako Kontovu metodoloku osnovu nove pozitivne filozofije i sociologije
ine metode prirodnih nauka koje imaju pozitivni karakter, onda se najpre
postavlja pitanje odreenja pojma pozitivne metode znaenja termina pozitivan,
samim tim i pozitivna nauka. U svojoj raspravi o pozitivnom duhu, Kont daje
definiciju znaenja termina pozitivan: Uzeta najpre u svom najstarijem i
najoptijem znaenju re pozitivan znai realan nasuprot himerinom, u tom
pogledu ona potpuno odgovara novom filozofskom duhu koji jeovako
karakterisan zbog toga to se potpuno posvetio istraivanjima koja su istinski
pristupana naoj inteligencij, neprestano odbacujui nedokuive misterije kojima
se ona osobito bavila u svom detinjstvu. U drugom smislu, bliskom, ali ipak
razliitom od predhodnog, osnovni termin ukazuje na kontrast korisnog i jalovog.
U filozofiji on dakle podsea na to da su sve nae zdrave spekulacije namenjene
neprestanom poboljavanju naih istinskih individualnih i kolektivnih uslova, a ne
uzaludnom zadovoljavanju beskorisne ljubopitivosti. Prema treem uobiajenom
znaenju, taj sretni izraz esto se upotrebljava da bi se okvalifikovala suprotnost
izmeu izvesnog i nerazgovetnog; tako on ukazuje na karakteristinu sposobnost
ovakve filozofije da spontano uspostavlja loginu harmoniju u individualno i
spiritualno jedinstvo u itavoj vrsti. etvrto je uobiajeno znaenj, esto brkano
sa prethodnim, u suprotstavljanju preciznog i nejasnog. Ovo znaenje podsea
na neprekidnu tendenciju istinski filozofskog duha da svuda postie stepen
preciznosti koji se slae sa prirodom pojava i odgovara zahtevima naih pravih
potreba, dok je stari nain filozofiranja vodio nejasnim miljenjima, doputajui
neku neophodnu disciplinu samo zbog stalnog pritiska koji se zasniva na
natprirodnom autoritetu. Pozitivno je ono to je realno, korisno, izvesno,
precizno, afirmativno, relativno i socijalno.

Suprotstavljajui pozitivnu metodu teolokoj i metafizikoj, Kont je de facto


zamiljao da nasuprot himerikim spekulacijama istakne realnu, konkretnu,
pozitivnu spoznaju, zo jest spoznaju socijalnih injenica koje imaju karakter
realnosti

slino

prirodnim

injenicama.

Naglaavanje

realno-pozitivnog

modaliteta socijalnih fenomena je vrlo pozitivan doprinos istraivanju socijalnih


fenomena. Za tanije ocenjivanje Kontove pozitivne metode vani su ne samo
njegova polazna taka gledita, ve i njegov domet, granica u spoznavanju
socijalnih fenomena. Kont je naglaavao da pri prilazu izuavanju pojava treba
da se polazi od injenice. Kontov pozitivizam nije goli empirizam, ve je jedinstvo
empirijske i racionalne spoznaje, jedinstvo posmatranja i imaginacije.

Zakljuak
Kontova definicija sociologije i odreivanje znaenja pozitivan, kao i
njegovo fiksiranje osnovnih elemenata u sociologiji i njenoj zakonitosti, odredili si
i metode pomou kojih treba pristupiti istraivanju socijalnih fenomena. U
njegovim tekstovima je mogue nai dve kategoriji metoda i opte metode koje
imaju karakter principa i konkretne metode i opte metode koje imaju karakter
principa i konkretne metode istraivanja socijalnih fenomena. Po Kontu, pozitivna
metoda moe biti ocenjena samo nakon racionalnog razmatranja upotrebe njenih
principa. Osnovni metodoloki principi na kojima treba da se zasnivaju konkretne
metode istraivanja socijalnih fenomena su: 1) dominacija opservacije nad
imaginacijom; 2) posmatranje pojedinih pojava iz aspekta celine nauke; 3)
shvatanje socijalnih fenomena kao neizbeno potinjenih prirodnim zakonima; 4)
uvaavanje principa racionalnog predvianja; 5) uvaavanje zakona o tri stanja;
6) davanje relativnog karaktera pojmovima.
Moe li se i danas itati Kont? U ogromnom delu, koje obuhvata est
tomova Kurs pozitivne filozofije i etiri toma Sistema pozitivne politike, mnogo je
zastarelih stranica. Pozitivistiki katehizam zanima samo strunjake, a dananji
ovek treba da se upozna sa mnogo dela da bi toloko vremena posvetio
izuavanju knjiga koje vie nisu aktuelne.

Literatura:

L. Kolakovski, Filozofija pozitivizma, Prosveta, Beograd, 1972, str. 79-106.


A. Fiamengo, Saint-Simon i Auguste Compte, Naprijed, Zagreb, 1987, str.
95-129.
A. Fiamengo, Saint-Simon i Auguste Compte, Naprijed, Zagreb, 1987, str.
273-288.