Aleksandar Molnar

RASPRAVA O DEMOKRATSKOJ
USTAVNOJ DRŽAVI
4. Građanska neposlušnost

S a m iz d a t B 9 2

SADRŽAJ

9

P O G L A V L J E 21:

D em ok ratska ustavna država
10

1. Spor Edmunda Burkea i Thomasa Painea
povodom odnosa između pojedinih
generacija građanskog društva

13

2. Delatne društvene grupe

21

3. Suvereni puk i delatni puk

30

4. Konzervativna konstitutivna vlast

36

5. Vanredno stanje i pravo na otpor tiraniji

39

6. Političko-teritorijalna organizacija

44

7. Problem klasa i klasnih odnosa

57

8. Popperov koncept građanskog društva
kao otvorenog društva

65

PO G LA V LJE 22:
T o ta lit a r n i r e ž im i r e v o lu c io n a r n a tir a n ija

66

Pojam “totalnog”

71

2. Totalitarni režim

85

3. Totalitarna partija kao izvršilac

tiranicida
10 1

4. Otpor totalitarnom tiraninu

128

5. Staljinova tiranija

157

P O G L A V L J E 23:

159

1. Problemski kompleks “pravnogsavladavanja

P r a v n o s a v la d a v a n je to t a lita r n e p r o š lo s t i

prošlosti"
16 2

2. Gustav Radbruch i njegova formula

170

3. Problem pravnog savladavanja prošlosti

u Nem ačkoj

173

4- Radbruchovaformula

u interpretaciji

Ralfa Dreiera
18 7

5. M ogućnosti unapređenja pravnog

savladavanja totalitarne prošlosti

196

EK SKU RS:
R o m a n tič a r s k i r e p u b lik a n iz a m
H an n ah A ren d t

198

1. Teorijsko osamljenje ¡politička praksa

201

2. A n tički polis kao ideal istinske političke
zajednice

211

3. M o ć političke zajednice

214

4. Kontrastiranje kontraktualizma i
romantičarskog republikanizma: Thomas
Hobbes i Hannah Arendt

221

5. Kolektivizam zdravog razuma protiv

tiranije uma

230

P O G L A V L JE 24:
Is to r ijs k i ra zv o j g r a đ a n s k e n e p o s lu š n o s ti

231

1. Neposlušnost prema vlastima zbog religiozne

233

2. Neposlušnost prema vlastima zbog rasne

241

3. Neposlušnost prema vlastima zbog rasne

diskriminacije: kvekeri

diskrimnacije (I): D avid Thoreau

diskriminacije (II): M ahatm a Gandhi
248

4. Neposlušnost prema vlastima zbog rasne

254

5. Antiratniprotesti nakon Drugog svetskog

diskriminacije (III): M artin Luther King Jr.

rata
258

6. Teorijski doprinosi Johna Rawlsa
i Ronalda Dworkina

263

PO G L A V L JE 25:

267

1. M agna Carta Libertatum

O s n o v n a prava čoveka

272

2. Istorijsko uobličenje osnovnih prava čoveka

282

3. Demokratija i osnovna prava čoveka

297
3 11

Ekskurs o osnovnim socijalnim pravima
4. Osnovna prava čoveka u
međunarodnopravnoj perspektivi

316

PO G LAVLJE 26:
G r a đ a n s k a n e p o s lu š n o s t z a s n o v a n a
n a p ravd i

317

1. Opravdanje građanske neposlušnosti

332

2. C ilj građanske neposlušnosti

336

3. Neposlušni građani i ustavni sud

346

4. Strategije delanja neposlušnih građana

351

5. Određenje građanske neposlušnosti

352

6. Protest kao socijalna forma građanske

358

7. "Nova neposlušnost"

neposlušnosti

363

PO G L A V L JE 27:
O d b ija n je v o jn e o b a v e z e p o d o r u ž je m

364

1. Istorija odbijanja vojne obaveze pod oružjem

368

2. Osnovno pravo na odbijanje vojne obaveze

pod oružjem u Nemačkoj
374

3. Hobbesovo shvatanje prava

384

4. "Strašljividiskurs"i "junačkidiskurs"

387

5. Strah, odbijanje da se upotrebi oružje

na dezertiranje

u modemom građanskom društvu

i dezertiranje

391

L IT E R A T U R A

431

R E Z IM E

443

SU M M ARY

457

R E G IS T A R IM E N A

XXI
DEMOKRATSKA USTAVNA DRŽAVA

M o d e r n i s u k o b iz m e đ u k o n tr a k t u a liz m a i r e p u b lik a n iz m a z a p o ­
č e t z a v r e m e e n g le s k o g g r a đ a n s k o g ra ta ( p r e s v e g a u te o r ija m a
H o b b e s a i M i l t o n a ) n ije s a s v im o k o n č a n u n a r e d n a tr i v e k a .1 O n o
u č e m u se k o n tr a k tu a liz a m
s u p e r io r n im

u

od nosu

na

u n o v o m v e k u p o k a z a o n e s u m n jiv o
r e p u b lik a n iz a m

je s te

fle k s ib iln o s t,

o tv o r e n o s t z a p r o m e n e i e v o lu tiv n o s t . Z a r e p u b lik a n iz a m e v o lu c i­
ja n e p o s t o ji, o n p r ih v a t a s a m o r e g e n e r a c iju je d n o m .z a s v a g d a z a d a t ih g r a đ a n s k ih v r lin a . P o lit ič k o s ta n je s e , iz r e p u b lik a n is t ič k e
p e r s p e k t iv e , n ik a d a n e s m e p r ib liž it i s v o m v r h u n c u , je r to v o d i u
k o r u p c i j u i u s p a v l jiv a n je g r a đ a n a , i d a lje u p r o p a s t . Z a t o je n a j b o ­
lj e s t a n j e o n o u k o m je r e p u b l i k a p r i k r i v e n o u g r o ž e n a j e r t o p o d s tič e v r lin e g r a đ a n a . K o n t r a k t u a liz a m , n a p r o tiv , v r lin e p o t is k u je u
d r u g i p l a n i n a g l a š a v a p o s t u p n o s t u o s t v a r i v a n j u p o l i t i č k i h c i lj e v a :
je d n im " d r u š t v e n im u g o v o r o m " r e a liz u ju s e o d r e đ e n i c ilje v i k o ji
s e u d a t o m v r e m e n u n a m e ć u k a o d o m in a n tn i, d a b i se p o s le to g a
s le d e ć im " d r u š t v e n im u g o v o r o m ” m o g li p o s t a v it i n o v i c ilje v i k o ji
s e je d n o s t a v n o n a d o g r a đ u ju n a p r e th o d n e . " D r u š t v e n i u g o v o r ” n a
k o m p o č iv a m o d e r n a d e m o k r a t s k a u s ta v n a d r ž a v a sa k o n tr a k t u a lis t ič k o g s ta n o v iš ta p r e d s ta v lja n e p r e k id n i n iz u s a v r š a v a n ja i p r o ­
š i r e n j a s a d r ž a j a o k o j i m a je u s p o s t a v l j e n k o n s e n z u s u d r u š t v u : z a
H o b b e s a je u 1 7 . v e k u g l a v n i c i lj d r u š t v e n o g u g o v o r a b i o e l e m e n ­
ta r n o o s ig u r a n je f iz i č k o g p r e ž iv lja v a n ja i s lo b o d n o g p r iv r e đ iv a n ja ,
d o k je z a M i l l a u 1 9 . v e k u g l a v n i c i lj u s p o s t a v l j a n j e s v o j e v r s n e
s o lid a r n o s ti g r a đ a n a ( M iin k le r , 1 9 9 2 : 3 9 9 ) . K a k o se iz to g a m o ž e
v id e ti,

k o n tr a k tu a liz a m

p o v e z u je

k o n s tit u c io n a ln u

m o n a r h iju

( k o jo m s u o k o n č a n i g r a đ a n s k i i v e r s k i r a to v i) i s o liđ a r is tič k u d r ­
ž a v u b la g o s ta n ja .
M o g l o b i s e r e ć i d a je u S A D k o n t r a k t u a l i z a m p o t p u n o
p r e v a g n u o te k p o s le z a v r š e t k a s u k o b a iz m e đ u fe d e r a lis ta i r e p u b li-

1 Savremeni spor između kontraktualista (liberala) i komunitarista takođe
predstavlja izdanak ovog spora.

XXI
DEMOKRATSKA USTAVNA DRŽAVA

M o d e r n i s u k o b iz m e đ u k o n tr a k t u a liz m a i r e p u b lik a n iz m a z a p o ­
č e t z a v r e m e e n g le s k o g g r a đ a n s k o g ra ta (p r e s v e g a u te o r ija m a
H o b b e s a i M i l t o n a ) n ije s a s v im o k o n č a n u n a r e d n a tr i v e k a .1 O n o
u č e m u s e k o n tr a k tu a liz a m u n o v o m v e k u p o k a z a o n e s u m n jiv o
s u p e r io r n im

u

od nosu

na

r e p u b lik a n iz a m

je s te

fle k s ib iln o s t,

o tv o r e n o s t z a p r o m e n e i e v o lu tiv n o s t . Z a r e p u b lik a n iz a m e v o lu c i­
ja n e p o s t o j i , o n p r i h v a t a s a m o r e g e n e r a c i j u j e d n o m . z a s v a g d a z a d a t ih g r a đ a n s k ih v r lin a . P o lit ič k o s ta n je s e , iz r e p u b lik a n is t ič k e
p e r s p e k t iv e , n ik a d a n e s m e p r ib liž it i s v o m v r h u n c u , je r to v o d i u
k o r u p c i j u i u s p a v l j i v a n j e g r a đ a n a , i d a l j e u p r o p a s t . Z a t o je n a j b o ­
lj e s t a n j e o n o u k o m j e r e p u b l i k a p r i k r i v e n o u g r o ž e n a j e r t o p o d s tič e v r lin e g r a đ a n a . K o n t r a k t u a liz a m , n a p r o tiv , v r lin e p o t is k u je u
d r u g i p la n i n a g la š a v a p o s t u p n o s t u o s t v a r iv a n ju p o l it ič k ih c ilje v a :
je d n im " d r u š t v e n im u g o v o r o m ” r e a liz u ju s e o d r e đ e n i c ilje v i k o ji
s e u d a to m v r e m e n u n a m e ć u k a o d o m in a n tn i, d a b i s e p o s le to g a
s le d e ć im “ d r u š tv e n im u g o v o r o m ” m o g li p o s t a v iti n o v i c ilje v i k o ji
s e je d n o s t a v n o n a d o g r a đ u ju n a p r e th o d n e . “ D r u š tv e n i u g o v o r ” n a
k o m p o č iv a m o d e r n a d e m o k r a t s k a u s ta v n a d r ž a v a sa k o n tr a k t u a lis t i č k o g s ta n o v iš ta p r e d s ta v lja n e p r e k id n i n iz u s a v r š a v a n ja i p r o ­
š i r e n j a s a d r ž a j a o k o j i m a je u s p o s t a v l j e n k o n s e n z u s u d r u š t v u : z a
H o b b e s a je u 1 7 . v e k u g l a v n i c i lj d r u š t v e n o g u g o v o r a b i o e l e m e n ­
ta r n o o s ig u r a n je f iz ič k o g p r e ž iv lja v a n ja i s lo b o d n o g p r iv r e đ iv a n ja ,
d o k je z a M i l l a u 1 9 . v e k u g l a v n i c i lj u s p o s t a v l j a n j e s v o j e v r s n e
s o lid a r n o s ti g ra đ a n a ( M iin k le r , 1 9 9 2 : 3 9 9 ) . K a k o se iz to g a m o ž e
v id e ti,

k o n tr a k t u a liz a m

p o v e z u je

k o n s titu c io n a ln u

m o n a r h iju

( k o jo m s u o k o n č a n i g r a đ a n s k i i v e r s k i r a to v i) i s o lid a r is tič k u d r ­
ž a v u b la g o s ta n ja .
M o g l o b i s e r e ć i d a je u S A D k o n t r a k t u a l i z a m p o t p u n o
p r e v a g n u o te k p o s le z a v r š e t k a s u k o b a iz m e đ u fe d e r a lis ta i r e p u b li-

1 Savremeni spor između kontraktualista (liberala) i komunitarista takođe
predstavlja izdanak ovog spora.

XXI
DEMOKRATSKA USTAVNA DRŽAVA

M o d e r n i s u k o b iz m e đ u k o n tr a k t u a liz m a i r e p u b lik a n iz m a z a p o ­
č e t z a v r e m e e n g le s k o g g r a đ a n s k o g ra ta (p r e s v e g a u te o r ija m a
H o b b e s a i M i l t o n a ) n ije s a s v im o k o n č a n u n a r e d n a tr i v e k a .1 O n o
u č e m u se k o n tr a k tu a liz a m

u n o v o m v e k u p o k a z a o n e s u m n jiv o

s u p e r io r n im

r e p u b lik a n iz a m

u

od nosu

na

je s te

fle k s ib iln o s t,

o tv o r e n o s t z a p r o m e n e i e v o lu tiv n o s t . Z a r e p u b lik a n iz a m e v o lu c i­
ja n e p o s t o j i , o n p r ih v a t a s a m o r e g e n e r a c iju je d n o m .z a s v a g d a z a d a t ih g r a đ a n s k ih v r lin a . P o lit ič k o s ta n je s e , iz r e p u b lik a n is t ič k e
p e r s p e k t iv e , n ik a d a n e s m e p r ib liž it i s v o m v r h u n c u , je r to v o d i u
k o r u p c i j u i u s p a v l j i v a n j e g r a đ a n a , i d a l j e u p r o p a s t . Z a t o je n a j b o ­
lj e s t a n j e o n o u k o m je r e p u b l i k a p r i k r i v e n o u g r o ž e n a j e r t o p o d s tič e v r lin e g r a đ a n a . K o n t r a k t u a liz a m , n a p r o tiv , v r lin e p o t is k u je u
d r u g i p la n i n a g la š a v a p o s t u p n o s t u o s t v a r iv a n ju p o l it ič k ih c ilje v a :
je d n im

" d r u š t v e n im u g o v o r o m ” r e a liz u ju s e o d r e đ e n i c ilje v i k o ji

s e u d a t o m v r e m e n u n a m e ć u k a o d o m in a n tn i, d a b i s e p o s le to g a
s le d e ć im " d r u š t v e n im u g o v o r o m ” m o g li p o s t a v iti n o v i c ilje v i k o ji
s e je d n o s t a v n o n a d o g r a đ u ju n a p r e th o d n e . “ D r u š tv e n i u g o v o r ” n a
k o m p o č iv a m o d e r n a d e m o k r a t s k a u s ta v n a d r ž a v a sa k o n tr a k t u a lis t ič k o g s ta n o v iš ta p r e d s ta v lja n e p r e k id n i n iz u s a v r š a v a n ja i p r o ­
š i r e n j a s a d r ž a j a o k o j i m a je u s p o s t a v l j e n k o n s e n z u s u d r u š t v u : z a
H o b b e s a je u 1 7 . v e k u g la v n i c ilj d r u š t v e n o g u g o v o r a b io e le m e n ­
ta r n o o s ig u r a n je f iz ič k o g p r e ž iv lja v a n ja i s lo b o d n o g p r iv r e đ iv a n ja ,
d o k je z a M i l l a u 1 9 . v e k u g l a v n i c i lj u s p o s t a v l j a n j e s v o j e v r s n e
s o lid a r n o s ti g ra đ a n a ( M iin k le r , 1 9 9 2 : 3 9 9 ) . K a k o se iz to g a m o ž e
v id e ti,

k o n tr a k t u a liz a m

p o v e z u je

k o n s titu c io n a ln u

m o n a r h iju

( k o jo m s u o k o n č a n i g r a đ a n s k i i v e r s k i r a to v i) i s o lid a r is tič k u d r ­
ž a v u b la g o s ta n ja .
M o g l o b i s e r e ć i d a je u S A D k o n t r a k t u a l i z a m p o t p u n o
p r e v a g n u o te k p o s le z a v r š e t k a s u k o b a iz m e đ u fe d e r a lis ta i r e p u b li­

l Savremeni spor između kontraktualista (liberala) i komunitarista takođe
predstavlja izdanak ovog spora.

k a n a c a - d e m o k r a t a , tj. i z b o r a J e f f e r s o n a z a p r e d s e d n i k a , o g r a n i č e ­
n je m u l o g e u s t a v n e d r ž a v e n a “ n o ć n o g č u v a r a ” ( z a g r a đ a n e k o j i s v o j
ž iv o t p o s v e ć u ju " p o tr a z i z a s o p s tv e n o m s r e ć o m ” -

p o s e b n o n a tr­

ž iš t u ) i p r v im k o r a c im a k a n je n o j d e m o k r a t iz a c iji. D e lo v a n je p r o s v e tite ljs k i n a d a h n u te

p o litič k e

e lite ( r e p u b lik a n a c a - d e m o k r a t a )

i š l o je u p o r e d o s a d u h o v n i m k r e t a n j i m a k o d o n o g d e l a a m e r i č k o g
s t a n o v n i š t v a k o j i je j o š b i o p o d d u b o k i m u t i c a j e m r a d i k a l n o g p r o ­
te s ta n tiz m a . P r o š a v š i k r o z v e lik e p r o m e n e u 17 . i 18 . v e k u , a m e r ič ­
k i r a d ik a ln i p r o t e s t a n t i s a v e lik im e n t u z ija z m o m d o č e k a li s u s t a b i­
liz a c iju e k o n o m s k o g ž iv o t a i p o r a s t ž iv o t n o g s ta n d a r d a . P a r a le ln o s
t i m , o n i s u s v e v i š e r a z m i š l j a l i u k a t e g o r i j a m a k o r i s n o g , š t o je
d o p r in o s ilo

s e k u la r iz a c iji s v e v e ć ih

o b la s ti ž iv o ta , u r b a n iz a c iji i

k o s m p o lit iz a c iji. O v a j i d r u g i o b lic i lib e r a liz a c ije a m e r ič k o g p r o t e ­
s t a n t s k o g s v e t o n a z o r a i z a z i v a l i s u o š t r e r e a k c i je o n i h č i j i j e d u h j o š
u v e k s n a ž n o b io p r e d a n iz v o r n o m h r iš ć a n s k o m m o r a lu , k o ji će u
s le d e ć a d v a v e k a p r e d s t a v lja ti je d a n o d n a js n a ž n ijih p o k r e t a č a r e p u ­
b lik a n s k e m is li u S A D ( š t o ć e m o m o ć i d a v id im o n a p r im e r u T h o r e a u a u 2 . o d e l j k u 2 4 . p o g l a v l j a ) . D o k r a ja 1 9 . v e k a o v a j r a d i k a l n i
a m e r i č k i p r o t e s t a n t i z a m , k o j i je a s i m i l i r a o b r o j n e r e p u b l i k a n s k e
s ta v o v e , v e ć ć e s a s v im ja s n o b it i p r o filis a n k a o p r in c ip ije ln i p r o t iv ­
n ik lib e r a ln o g k o n tr a k t u a liz m a i u s v o jić e s h v a ta n ja o d o b r o j p r ir o ­
d i č o v e k a , o p š t o j je d n a k o s t i m e đ u lju d im a , d e m o k r a t iji k a o n a jb o ­
lje m p o lit ič k o m u r e đ e n ju it d . ( u p o r . d e ta ljn ije : K o c h , 19 3 3 ).

1. Spor Edmunda Burkea i Thomasa Painea
povodom odnosa između pojedinih generacija
građanskog društva
U obličavan je ustavne države nije izazvalo sam o reakcije am eričkih
radikalnih protestanata. I u E vropi će prve (još uvek liberalne)
ustavne države biti oštro kritikovan e, i to kako od republikanski
orijentisanih dem okrata ("rad ikala”) tako i o d p obornika starog
režima. Značaj ovih kritika ne sm e se p otcen iti. Prve kritike, koje
su upu tile demokrate ("radikali"), p okazaće se kao snažne i n ep o ­
kolebljive, tako da će se u 19. i 2 0 . v ek u pravo glasa sve više proši­
rivati i liberalnu ustavnu državu n ezau stavljivo pretvarati u d e m o ­
kratsku. M eđutim , dem okratske kritike liberalne ustavne države
ne bi se sm ele nikako svesti na kvan titativn e zahteve kada je u

10

*

p i t a n j u p r a v o g l a s a . J e d a n b r o j d e m o k r a t a ( “ r a d i k a l a ” ) z a s t u p a o je
r e p u b lik a n s k e s ta v o v e i tr a ž io p o r e d š ir e n ja p r a v a g la s a , i o ž iv lja ­
v a n j e r e p u b l i k a n s k o g e t o s a , p o u g l e d u n a o n a j k o j i je v l a d a o u a n ­
tič k o j G r č k o j i R im u . S a v r e m e n a s h v a ta n ja g r a đ a n s k e n e p o s lu ­
š n o s t i d e lim ič n o s u p o s le d ic a o v ih d u h o v n ih k r e ta n ja .
N a d r u g o j s t r a n i , k o n t r a k t u a l i s t i č k a t e o r i j a , k o j a je u
te m e lju k o n c e p t a ( d e m o k r a t s k e ) u s ta v n e d r ž a v e , n a ila z ić e o d k r a ­
ja 1 8 . v e k a n a ž e s t o k e k r i t i k e i s a s t a r o r e ž i m s k o - k o n z e r v a t i v n i h
p o z ic ija . T e k r itik e

su

ta k o đ e p o m o g le k o n tr a k tu a liz m u

d a se

o s lo b o d i n e k ih s v o jih d o k tr in a r n ih o g r a n ič e n ja i d a p o s p e š i lo g i­
ku

fu n k c io n is a n ja ( d e m o k r a t s k e ) u s ta v n e d rž a v e . T o

je d o b r o

u o č ljiv o i z s p o r a T h o m a s a P a in e a s a E d m u n d o m B u r k e o m . B o je ć i
se p r e n o š e n ja r e v o lu c io n a r n o g r a s p o lo ž e n ja n a b r ita n s k o o s tr v o i
d e s t r u k c i j e “ E n g l e s k o g u s t a v a ” , B u r k e je z a p o č e o o p s e ž n u k r i t i k u
id e ja F r a n c u s k e r e v o lu c ije , k o je s u s e ja v ile u n je n im p r v im g o d i­
n a m a ( 1 7 8 9 - 1 7 9 0 ) .2 O n p ri to m

n a la z i d a s u tr i id e je p o s e b n o

s p o r n e : p o s t o ja n je n a c ije u p r ir o d n o m s ta n ju , m o g u ć n o s t ( c iv iliz o v a n e ) n a c ije d a s e v r a t i u p r ir o d n o s ta n je ( tj. d a u p o t p u n o s t i
s r u š i s ta ri r e ž im ) i s lo b o d u s v a k e g e n e r a c ije d a s a m a o d r e đ u je p o d
k a k v im u s ta v o m ć e ž iv e ti. S ie y e s o v u tv r d n ju d a u p r ir o d n o m s ta ­
n j u m o ž e p o s t o j a t i n a c i j a B u r k e o d l u č n o p o b i j a i, r u k o v o d e ć i s e
p r e d s t a v o m “ ra ta s v ih p r o t iv s v iju ” , o s p o r a v a s v a k u m o g u ć n o s t d a
u p r ir o d n o m s t a n ju n a s t a n e k o le k t i v i t e t s p o s o b a n d a d e la . J o š a p s u r d n ijo m s e B u r k e u č in i id e ja d a s e je d n a c i v iliz o v a n a n a c ija , k o ­
j a i m a t r a d i c i j u k a o š t o je i m a j u F r a n c u s k a i l i E n g l e s k a , m o ž e v r a ­
t i t i u p r i r o d n o s t a n j e i z a p o č e t i s v o j p o l i t i č k i r a z v o j o d p o č e t k a , tj.
s e b i p o d a r iti s a s v im n o v i u s ta v . B u r k e p ri to m n e o d s t u p a o d s ta v a
" d a s a m o n a r o d k o j i je s p r e m a n d a v e ž e s e b e i s v o j e p o t o m k e u s t a ­
v o m m o ž e d a r a z v ije tr a d ic iju s lo b o d e i p r a v n e s ig u r n o s t i” ( B a lie s t r e m , 1 9 9 8 : 7 1 ) . A l i t o z a n j e g a z n a č i d a je s v a k a g e n e r a c i j a v e z a ­
n a tr a d ic ijo m , o d n o s n o u s ta v o m r a n ijih g e n e r a c ija , i d a n e m a p r a ­
v a d a p r i b e g a v a " n o v o p o č e t k u ” . B u r k e p r i z n a j e d a je s v a k o d r u ­
š t v o j e d a n u g o v o r , a li n e i z m e đ u p r i p a d n i k a i s t e g e n e r a c i j e v e ć i z ­
m e đ u g e n e r a c i j a , t j. " i z m e đ u o n i h k o j i ž i v e , k o j i s u m r t v i i k o j i ć e

2 Potrebno je pomenuti i to da je Burke bio jedan od retkih otvorenih i bezrezer­
vnih pristalica Američke revolucije i da je smatrao da je donošenje Ustava SAD
najbolji mogući primer umerene reforme u okvirima "Engleskog ustava”.

11

s e t e k r o d i t i . S v a k i u g o v o r s v a k e p o j e d i n a č n e d r ž a v e s a m o je k l a u ­
z u la v e lik o g p r im o r d ija ln o g u g o v o r a v e č n o g d r u š tv a , k o ji p o v e z u ­
je n i ž e s a v i š i m p r i r o d a m a , s p a j a v i d l j i v i i n e v i d l j i v i s v e t , u s k l a d u
s a fik s n im

u g o v o r o m , s a n k c io n is a n im

n e p r e k r š iv o m

z a k le t v o m

k o ja d r ž i s v e f iz i č k e i m o r a ln e p r ir o d e n a m e s t im a k o ja im p r ip a ­
d a ju ” (B u r k e , 1 9 6 9 : 1 9 4 - 1 9 5 ) .
B u r k e o v i s t a v o v i , s i s t e m a t s k i i z l o ž e n i u n j e g o v i m R az­

mišljanjima 0 revoluciji u Francuskoj i z 1 7 9 0 , i z a z v a l i s u n a j o š t r i j e r e ­
a k c ije T h o m a s a P a in e a , B u r k e o v o g s t a r o g p r ija t e lja i a m e r ič k o g r e ­
v o l u c i o n a r a k o j i se n a l a z i o u t o v r e m e u F r a n c u s k o j . U s v o j i m Pra­

vima čoveha P a i n e je i z l o ž i o s a s v i m s u p r o t n o s t a n o v i š t e o d o n o g
B u r k e o v o g : n a c ija m o ž e p o s t o ja ti u p r ir o d n o m s ta n ju , r a d ik a ln a
r e v o l u c i j a ( " n o v o p o č e t a k ” ) m o g u ć a je i u t a k o s t a r i m n a c i j a m a k a o
š t o s u f r a n c u s k a ili e n g le s k a i n ije d n a g e n e r a c ija n e m a p r a v o d a
o b a v e ž e n e k u d r u g u g e n e r a c iju s v o jim

u s ta v o m . O v o p o s le d n je

s h v a t a n j e b i l o je n a r o č i t o z a n i m l j i v o , p o š t o je z a s o b o m p o v l a č i l o
k r u p n e p o s le d ic e u fu n k c io n is a n ju u s ta v n e d r ž a v e ( je d n o m k a d a
bude -

p o p r a v ilu , r e v o lu c ijo m - u s p o s t a v lje n a ) . " N i k a d a n ije b i ­

l o , n i k a d a n e ć e b i t i i n i k a d a n e ć e p o s t o j a t i p a r l a m e n t , ili n e k a v r ­
s t a lju d i, ili n e k a g e n e r a c ija lju d i u b il o k o jo j z e m lji k o ja p o s e d u je
p r a v o ili m o ć d a o b a v e z u j e ili k o n t r o l i š e p o t o m s t v o ‘na vjeki vjekov’ ,
ili d a n a r e đ u je z a u v e k k a k o s v e t o m t r e b a d a s e v la d a , ili k o ć e n ji­
m a d a v l a d a , p a , p r e m a t o m e , s v e t e k l a u z u l e , o d l u k e ili d e k l a r a c i ­
je p o k o j i m a n j i h o v i a u t o r i p o k u š a v a j u d a u č i n e o n o š t o n e m a j u
p r a v o "n iti m o ć d a u č i n e , n i t i m o ć d a i z v r š e , s a m e p o s e b i s u n e v a ­
žeće. -

S v a k o d o b a i s v a k a g e n e r a c ija m o r a ju b it i s lo b o d n i d a d e -

l u j u z a s e b e , u svim slučajevima, k a o i d o b a i g e n e r a c i j e k o j e s u i m
p r e t h o d ile . T a š t in a i u o b r a ž e n j e d a s e v la d a i p o s le s m r t i je n a js m e š n ij a i n a jd r s k ija o d s v i h t i r a n ija ” ( P e jn , 1 9 8 7 : 6 6 ) .
O v o s h v a ta n je je z a n im ljiv o z a t o š t o u k a z u je n a o d r e ­
đ e n e s la b o s t i k o n tr a k t u a lis t ič k e te o r ije . B u r k e o v a te o r ija u g o v o r a
iz m e đ u p r o š lih , s a d a š n jih i b u d u ć ih g e n e r a c ija je d n e n a c ije o č i­
g le d n o

iz l a z i v a n t r a d ic ije k o n t r a k t u a l i z m a , p o š t o je d r u š t v e n i

u g o v o r u o v o j t r a d ic iji p o i m a n k a o r e a l n i u g o v o r m e đ u ž i v e ć i m
p o je d in c im a .3 M e đ u t im , n a d r u g o j s tr a n i, tr a d ic ija k o n tr a k t u a li-

3 Burke je po svemu sudeći osećao ovaj nedostatak kada je u pitanju njegovo
stanovište (pošto se samopoimao kao ortodoksni vigovac), pa se dodatno po-

12

z m a je u v e k im a l a p r o b l e m d a o b j a s n i s a g l a š a v a n je k a s n ijih g e n e ­
r a c ija s a d r u š t v e n i m u g o v o r o m ( o d n o s n o u s t a v o m ) , k o ji je s t v o r i ­
l a “ p r v a ” ( r e v o l u c i o n a r n a ) g e n e r a c i j a . 4 T a j p r o b l e m je s a d a P a i n e
( k a o i J e f f e r s o n p r e n je g a ) r e s io n a t a k o r a d ik a la n n a č in d a je s a m a
u s ta v n a d r ž a v a p o s t a la n e m o g u ć a : a k o s e s v a k a g e n e r a c ija d o b r o ­
v o ljn o s a g la š a v a o s v o m u s ta v u , o n d a to z n a č i d a s e s v a k a g e n e r a ­
c ija v r a ć a n a iv ic u p r ir o d n o g s ta n ja i d a s a m a m o r a p r o la z iti s v e te ­
g o b e d o u s p o s t a v l j a n j a u s t a v n o g k o n s e n z u s a . T i m e je u s t a v n a d r ­
ž a v a r a s c e p ila tr a d ic iju k o n tr a k t u a liz m a : s tr a h o d p r ir o d n o g s t a ­
n ja i v e r a u tr a jn o s t ( p o t e n c ija ln o " v e č n o s t ” ) d r u š tv e n o g u g o v o r a
(k a d a je d n a g e n e r a c ija s k u p i d o v o ljn o s n a g e i p r o s v e ć e n o s ti d a g a
p o s t ig n e ) p o s t a li s u k o d B u r k e a a r g u m e n ti u p r ilo g e n g le s k o m
s t a r o m r e ž im u ( k o ji s v a k a k o n ije p o s t a o u s ta v n a d r ž a v a s a m o n a
t e m e l j u “ S l a v n e r e v o l u c i j e ” i z 1 6 8 8 ) , d o k je s l o b o d a p o j e d i n a c a d a
s a m i o d r e đ u ju u s t a v d r ž a v e u k o jo j ć e ž iv e ti k o d P a in e a p o s t a la a r­
g u m e n t p r o t iv s tv a r a n ja tr a jn e ( p o t e n c ija ln o " v e č n e ” ) u s ta v n e d r ­
žave.

2. Delatne društvene grupe
S p o r i z m e đ u B u r k e a i P a i n e a s t a v i o je n o v u t e o r i j u ( d e m o k r a t s k e )
u s ta v n e d r ž a v e p r e d z a d a t a k d a iz b e g n e S c ilu s v e g e n e r a c ijs k o g

ziv a o i n a D eklara ciju prava iz 16 8 9 , ka o u g o v o r izm eđ u V iljem a III O ra n s k o g
i e n g le s k o g p uka. M e đ u tim , n a n esreću, o n je to čin io tako n ezg ra p n o d a se
isp o sta v ilo ka ko je o v im u g o v o ro m o sig u ra n o d revn o pravo n asleđivan ja tro ­
na (u sklad u sa v ig o v s k im tu m a čen jem ab d ikacije D že jm s a II, o ko jem je v eć
b ilo reci u 13. p oglavlju ), te d a je sav zn a ča j "S la v n e revolu cije” ležao u " o s ig u ­
ran ju o b a prava: n asled en e kru n e i n asled n e p o k o rn o s ti" (B urke, 1 9 6 9 : 1 0 8 ) .
Z a to Paineu neće b iti te š k o d a ra zo b liči B u rkeo ve n ap o re da sakrije o n o što je
lo g ič n o p roistica lo iz n jego ve teorije: d a svaka m on a rh ija p ro izla zi iz n e k o g
o sva jan ja u d avn oj p ro šlo sti i d a n em a n ik a k v o g u p o rišta u "v ečn o m u g o v o ru ”
p rošlih , sad ašnjih i b u d u ćih gen eracija. O n o što B urke zap ravo brani jeste e n ­
gle sk a m on arh ija “ b ez u sta va” , koju je u 11. veku u te m e ljio V iljem O s v a ja č i
ko ju je u 17. v ek u sam o p o tvrd io V ilje m O ra n s k i, u z n eveliku p o m o ć K o n v e n ta/Parlam en ta (P ejn , 19 8 7: 9 7 ).
4 P o k u šaji da se reši ovaj p rob lem kretali su se o d P u fen d o rfo ve an alo gije sa m o ­
n arh ijsk im p ravilim a n asleđivan ja p resto la (k o n asleđu je prava n asleđ u je i
o b a v e ze ) d o L ockeove prećutne sa g la s n o s ti k a sn ijih generacija sa d ru štv e n im
u g o v o ro m "p rve” gen eracije (u p o r. H o lm e s, 1 9 9 4 :1 4 8 -1 4 9 ).

13

d r u š tv e n o g u g o v o r a ( k o ji je p r a k tič n o n e p r o m e n ljiv i - p o t e n c ija l­
no -

u s lu ž b i o s a m o s t a lje n e v la s ti) i H a r ib d u d is k o n tin u ir a n o g

s m e n jiv a n ja g e n e r a c ijs k ih d r u š tv e n ih u g o v o r a ( k o ji s v a k u n o v u
g e n e r a c iju iz l a ž e o p a s n o s t i o d p o v r a tk a u " p r ir o d n o g s t a n je ” i g u ­
b i t k a o n i h s l o b o d a k o j e je r a n i j a g e n e r a c i j a v e ć p o s t i g l a ) . R e š e n j e
z a o v a j p r o b le m m o g lo s e n a ć i u te o r iji k o ja b i p o š la o d n o v o v e k o v n e p o s t a v k e o p u č k o m s u v e r e n ite t u ( tj. iz v o r u s v e v la s t i u p u ­
k u ) , a l i b i je k o r i g o v a l a p r e s v e g a u v e z i s a p i t a n j e m n o v o g o b l i k a
e g z is t e n c ije p u k a p o n je g o v o m k o n s tit u is a n ju : p u k b i s e iz p e r ­
s p e k t i v e j e d n e t a k v e t e o r i j e u k a z i v a o ili k a o s u v e r e n ( p r e k o n s t i t u i s a n j a ) ili k a o d e l a t a n ( n a k o n k o n s t i t u i s a n j a ) .
P r ilik o m fo r m u lis a n ja ta k v e te o r ije k a o p r v i is k r s a v a
p r o b le m m o g u ć n o s t i p u k a , o d n o s n o b ilo k o je d r u g e d r u š tv e n e
g r u p e , d a d e la . D r u g im r e c im a , p o s t a v lja s e o p š t e p it a n je o t o m e
š ta tr e b a s m a tr a ti d e la tn o m g r u p o m ( k o n k r e tn o , d e la tn im p u ­
k o m ) , a š ta d e la n je m

te g r u p e . U o v o m

o d e ljk u ć e se d a t i n e k i

e le m e n ti z a o d g o v o r n a t o p ita n je .
T r a d ic io n a ln o s h v a ta n je lju d s k o g d e la n ja u E v r o p i im a
k o r e n u a n t ič k o m ( g r č k o m i r im s k o - r e p u b lik a n s k o m ) s h v a ta n ju
ž i v o t a k o j i je d o s t o j a n s l o b o d n o g č o v e k a - p u n o p r a v n o g d r ž a v l j a ­
n i n a . G r č k i i z r a z bios politikos, o d n o s n o l a t i n s k i i z r a z vita activa s a ­
d r ž e u s e b i ja k e p o lit ič k e k o n o t a c ije s u b je k t a k o ji u z im a u č e š ć e u
o d r e đ e n j u s v o g ž i v o t a i ž i v o t a z a j e d n i c e č i j i je č l a n . Č a k i s a m a r ­
h a ič n i p o ja m

filo z o fije n o s i u s e b i n e iz d ife r e n c ir a n u t e o r e t s k u i

p r a k t i č n u s v e s t : m u d r o s t je u a n t i c i j o š u v e k i refleksija i samo nepo-

sredovano vođenje pravilnog života u ljudskoj zajednici ( A d o r n o , 1 9 8 6 :
1 6 9 - 1 7 0 ) . D a l j i r a z v o j f i l o z o f i j e n e o d v o j i v je k a k o o d r a z d v a j a n j a
m iš lje n ja i d e la n ja t a k o i o d p o d e lj e n o s t i d e la n ja n a s fe r u k o j a p r i ­
p a d a e tic i i s fe ru k o ja p r ip a d a p o lit ic i. S a p r o p a š ć u a n t ič k o g g r a d a - d r ž a v e bios politikos/vita activa p o t p u n o g u b i s v o j e i z v o r n o p o l i ­
tič k o z n a č e n je i u s r e d n jo v e k o v n u m is a o u la z i v e ć o z n a č a v a ju ć i
s v e v r s t e d e la tn o g b a v lje n ja s t v a r im a ( o v o g ) s v e ta , p ri č e m u s a m o
d e la n je p o s t a je s u p r o t n o s t " č i s t o j ” u m n o j d e la t n o s t i ili k o n t e m ­
p la c iji (A r e n d t, 1 9 9 1 :1 5 i d a lje ) .
S T h o m a s o m H o b b e s o m o t p o č in je is to r ija m o d e r n o g
p o im a n ja lju d s k o g d e la n ja . O n z a s t u p a je d a n s a s v im o tv o r e n i s o c i o l o š k o - p o z i t i v i s t i č k i k o n c e p t p o k o m e je č o v e k s v r g n u t s a s v o g
p r iv ile g o v a n o g p o lo ž a ja u s v e m ir u i p o d r e đ e n u n iv e r z a ln im

14

za­

k o n im a k o jim a s e p o k o r a v a ju s v a f iz ič k a te la . O t u d a H o b b e s p o ­
s ta v lja te m e lje z a u č e n je o " s o c ija ln o j f iz i c i ” , k o je ć e v e k i p o k a s n i­
je C o m t e s i s t e m a t i z o v a t i u s o c i o l o g i j u . D e l a n j e s e p r e m a o v o m
u č e n ju s h v a ta s a m o k a o k r e ta n je u p r o s to r u , u k lo p lje n o u m r e ž u
u z r o k a i p o s le d ic a . M e đ u t im , s d r u g e s tra n e , H o b b e s

"u zro k ”

lju d s k o g d e la n ja p o s t a v lja u p o je d in c a s a m o g ( tj. u n je g o v a k t v o ­
lj e ) , d o k u a k t i v n o s t i n j e g o v o g t e l a p r e p o z n a j e o n u p o s l e d i c u k o ­
jo m

s e d e l a n j e k o m p l e t i r a . T i m e je o s t a v l j e n p r o s t o r z a k a s n i j u

fo r m u la c iju " p r a k t ič k o g u m a ” i iz g r a d n ju je d n e m o d e r n e in d iv id u a l is t ič k e ( n o m i n a li s t i č k e ) t e o r ije d e la n ja .
K a m e n -m eđ a š

u

novovekovnom

p o im a n ju

d e la n ja

s v a k a k o p r e d s t a v l j a K a n t o v a p r a k t i č k a f i l o z o f i j a , k o j a je p o n o v o
u je d in ila u m i d e la n je . K a n t je , n a im e , p o l a z io o d p r e t p o s t a v k e
d a je č o v e k u m n o b ić e i k a d a d e la , tj. d a g a u n je g o v o m d e la n ju
p o k r e ć e - p r a k tič k i - u m . R a z lik o v a n je p r a k t ič k o g o d t e o r ijs k o g
u m a ( a u k r a j n j o j l i n i j i i p r a k t i č k o g o d t e o r i j s k o g delanja, o č e m u
o v d e n e ć e b it i r e č i) im a lo je z a c ilj d a r a z d v o ji d v e k lju č n e u m n e
r a d n je :

s p o z n a ju

z a k o n ito s ti

p r ir o d e

(s v o js tv e n u

te o r ijs k o m

u m u ) i p r o p is iv a n je d e la n ja k o jim ć e se ( m o ž d a ) r e a liz o v a t i z a ­
m is a o s a m o g ( p r a k t ič k o g ) u m a ( K a n t, 1 9 7 9 : 4 2 i d a lje ). " P r a k ­
t i č k i u m K a n t je o k a r a k t e r i s a o k a o o n o m i š l j e n j e k o j e m o ž e p o ­
s t a t i ‘ neposredan u z r o k d e j s t v o v a n j a . T e o r i j s k i u m m o ž e d a d e j s t v u j e s a m o posredno, t j . u f o r m i ‘ p r i m e n e ’ n a u č n i h r e z u l t a t a n a

bitak o b j e k a t a . M e đ u t i m , k r o z p r a k t i č k i u m n a s t a j u m i s l i , k o j e
im a ju fu n k c iju o b r a z lo ž e n ja , a u is t o v r e m e i u z r o k a p r o m e n e
s t v a r n o s t i, u t o lik o š t o m o t iv iš u p r a k t ič k o d e la n je i v o d e k a o d ­
lu c i v o lje ” ( K a u lb a c h , 1 9 7 8 : 1 4 4 ) . K a n t ip a k n ije o s t a o n a H o b b e s o v im p o z ic ija m a i d e la n je n ije p o s m a t r a o s a m o s a k a u z a ln o g
a s p e k t a ( n a re la c iji: u z r o k -

p o s le d ic a ) . N a s u p r o t k a u z a ln o j d i­

m e n z i j i K a n t je u v e o i t e l e o l o š k u ( n a r e l a c i j i : c i l j -

s r e d s tv a ) , a li

n ije u s p e o d a ih n a o d g o v a r a ju ć i n a č in p o m i r i ( o tr e ć o j c io n a ln o j -

d im e n z iji k o ja u in te r s u b je k tiv n o v a ž e ć e m

in te n n o rm a­

t iv n o m p o r e tk u v id i u r a v n o te ž u ju ć i m o m e n t d e la n ja v id i: B u b n e r, 1 9 7 6 : 1 4 6 i d a lje ) .
U s v a k o m s l u č a j u , K a n t o v o s h v a t a n j e je i m a l o je u t i c a ja i n a s a m o p o im a n je p r ir o d e , p o š t o s e o n a s a d a n a š la r a z d e lje n a
n a o n u k o ja se r e p r o d u k u je p o ( “ s le p im ” ) u n iv e r z a ln im z a k o n it o ­
s t i m a i o n u k o j a je r e z u l t a t l j u d s k e s v r s i s h o d n e d e l a t n o s t i . T i m e je

15

p o ja m d e la n ja č v r s t o s p o jio u s e b i d v a p o la - a n t ic ip ir a n i ( " p o t r e ­
b n i " ) c i l j i r a d n j u k o j a t a j c i lj r e a l i z u j e - a d a i h u s e b i n i j e i s t o p i o .
I z o v o g s p a j a n j a n a s t a o je k o n c e p t t r e b a n j a k a o s u p r o t n o s t i o n o ­
m e š t o je s t e , o n o m e š t o s e p o m e h a n ič k im z a k o n i m a p r ir o d e s le p o r e p r o d u k u je . V e r o v a t n o n i u č e m u n ije b io d u b lji ja z iz m e đ u
tr a d ic ija is t o r iz m a 5 i ( s o c io lo š k o g ) p o z it iv iz m a n e g o p o v o d o m
p i t a n j a d e l a n j a : z a p r v u t r a d i c i j u o n o je u v e k b i l o s v r s i s h o d n i č i n
m a n j e ili v i š e s l o b o d n o g d e l a t n o g s u b j e k t a , d o k s e z a d r u g u j e d v a
m o g lo iz d v o jiti iz s v e p r is u t n ih i n u ž n ih d e t e r m in is t ič k ih s k lo p o ­
v a . U p r v o j t r a d ic iji p o je d in a c n ik a d a n ije m o g a o p o s t a t i p u k i d r u ­
š tv e n i a to m , b e z o s t a t n o in te g r is a n u n e k i “ o r g a n s k i” k o le k t iv (n a
č e m u je i n s i s t i r a l a d r u g a t r a d i c i j a ) : s t o g a , m a k o l i k o d a j e t a č n a
t v r d n j a k a k o je p o j e d i n a c d r u š t v e n a k a t e g o r i j a i k a k o je d o s r ž i p o ­
s r e d o v a n d r u š tv o m , “ to p o s r e d o v a n je o p e t tr e b a p o s r e d o v a n o g "
( A d o r n o , 1 9 7 9 : 2 5 1 ) , t j. i n d i v i d u u k a o n o s i o c a p r a k t i č k o g u m a i
d e la t n o g s u b je k ta .
D r u g a v a ž n a k a r a k te r is tik a m o d e r n o g n e p o z itiv is tič k o g p o im a n ja d e la n ja ( k o ja lo g ič k i p r o iz la z i iz p r v e ) p o č iv a u t o ­
m e š t o s e d e la n je s h v a ta k a o n e r a s k id iv o v e z a n o z a m o g u ć n o s t d e ­
la tn o g s u b je k ta d a k o m u n ic ir a s a d r u g im

d e la tn im

s u b je k tim a ,

p ri č e m u se s v i o v i d e la tn i s u b je k t i p r e v a s h o d n o s h v a ta ju k a o in ­
d iv id u e , k a o p o je d in c i k o ji p o k r e ć u s v o ja te la k a k o b i n jim a is h o d o v a li o d r e đ e n e p r o m e n e u s p o lja š n je m s v e tu , u s k la d u s a s v o jim
s a m o s ta ln im z a m is lim a . A n g a ž o v a n je s o p s tv e n o g te la u s o c ija l­
n o m k o n t e k s t u t r a n s c e n d i r a p u k o i n d i v i d u a l n i č i n i p o s t a j e dru­

štveno delanje. S d r u g e s t r a n e , p o s t o j a n j e m i s l e ć i h i n d i v i d u a k a o
d e l a t n i h s u b j e k a t a u n e k o l i k o je p r e t p o s t a v k a i s a m e k o m u n i k a c i ­
je , p o š t o s e u n e d o s t a t k u i s t i n s k i h s u b j e k a t a v i š e n e m o ž e g o v o r i ­
t i n i o n jo j; o n o š t o o s t a j e j e s t e “ p u k o p r i č a n j e " , k o j e p r i k r i v a s l e p e je d n o s t r a n e p o k r e te ( A r e n d t , 1 9 9 1 : 1 4 6 ) . D a b i u s v o m d e la n ju
š t o u s p e š n ije o s tv a r ili a n t ic ip ir a n e c ilje v e , d e la tn i s u b je k t i m o r a ju
v o d it i r a č u n a o c ilje v im a d r u g ih d e la t n ih s u b je k a ta i u k lju č it i s e u
r e c ip r o č n a n a s to ja n ja d a s v a r e le v a n t n a d e la n ja p o d v r g n u e f ik a ­

5 P o jam isto riz m a ovd e je u p o tre b lje n u n e š to u ž e m - n e o k a n to v sk o m - z n a č e ­
nju, n eopterećen om ro m a n tizm o m i “ is to rijs k im d e te r m in iz m o m ” ( z a kritiku
tih asp ek a ta isto rizm a u p or. M a n h e im , 1 9 5 2 : 84-133, Poper, 19 8 8 , Poper,
1993; o n ekim o sn o vn im s ta n o v iš tim a n e o k a n to v s k o g isto riz m a u p or. M o lnar, 19 9 4 c: 4 5 6 i dalje).

16

snom

k o o r d in ir a n ju

u

p r o c e s im a s p o r a z u m e v a n ja i k o n s e n z u -

s n o g iz b e g a v a n ja d e la t n ih k o n flik a t a , o d n o s n o , a k o s e k o n flik ti
ip a k d e s e , d o n jih o v o g r a z r e š e n ja u p r e d v iđ e n im a r b it r a ž n im

ili

s u d s k im p r o c e d u r a m a ( H a b e r m a s , 1 9 8 8 a : 3 4 i d a lje ).
T a k o d o la z im o d o d v a p ita n ja k o je ć e n a s u o v o m o d e ljk u n a j v i š e z a n i m a t i : d a li d r u š t v e n e g r u p e m o g u d e l a t i ( i i i j e t o
s a m o s v o j s t v o p o j e d i n a c a ) i, a k o m o g u , n a k o j i n a č i n ? O d g o v o r n a
p r v o p ita n je m o g a o b i d a g la s i: s a m o n e k e a n e s v e d r u š tv e n e g r u ­
p e m o g u d e la ti. G r u p e k o je s u u s ta n ju d a d e la ju o d lik u ju s e u s lo ž n ja v a n je m in te r a k c ija n jih o v ih č la n o v a , k o je se s a d a n a d g r a đ u ju
n a ra z ra đ e n e o b a v e z u ju ć e n o r m a tiv n e o b ra sc e . U s a m o m m e h a n i­
z m u p o k r e t a n j a g r u p n o g d e l a n j a n a j h i t n i j e je r a z d v a j a n j e p r o c e ­
d u r e d o n o š e n ja g r u p n e o d lu k e o d e la n ju o d s a m o g č in a ( g r u p n o g )
d e la n ja k o je r e a liz u je o d lu k u . U s v a k o m s lu č a ju , m o r a p o s t o ja t i
b a r n e k i v id s a u č e s tv o v a n ja s v ih č la n o v a g r u p e , k o ji ć e u r e z u lta tu
d a ti n o v i k v a lite t -

o d lu k u k o ja p o k r e ć e d e la n je g r u p e , o d n o s n o

d e la n je s a m o . P ri t o m s e d e la n je s v a k o g k o n k r e t n o g p o je d in a c a u
g r u p i s h v a ta k a o (p r e d g r u p o m ) " o d g o v o r n o ( in te n c io n a ln o ) d e ­
l a n j e ’', a n e k a o m e h a n i č k o

" p o n a š a n je " ( O s e r , 19 8 1 : 1 6 ) k o je

g r u p n o d e la n je u s e b i b e z o s t a t n o u ta p a .
P o đ e li s e o d o v o g s t a v a , m o g l e b i s e r a z l i k o v a t i t r i v r ­
s t e d r u š t v e n i h g r u p a , o d k o j i h je s a m o j e d n a s p o s o b n a d a d e l a .
D r u š tv e n e g r u p e m o g u b iti, p r e s v e g a , s ta tis t ič k e , o d n o s n o o n e
m o g u o b u h v a ta ti je d n u k a t e g o r iju lju d i p r e m a n e k o m

p osebn o

o d r e đ e n o m k r ite r iju m u ( k a o š to s u n p r. p o tr o š a č i, d v a d e s e to g o d iš n ja c i, p u š a č i, it d .) . D r u g o , d r u š tv e n e g r u p e m o g u b it i id e n tit e t s k e , t j. p o č i v a t i n a s p o z n a j i p o j e d i n a c a o f a k t i č k o j u d r u ž e n o s t i
s a d r u g im p o je d in c im a n a o s n o v u o d r e đ e n e s lič n o s t i u s o c ija ln o m
p o l o ž a j u ili p r o c e s a i n t e r a k c i j e s a t r e ć i m l i c i m a ( u p o r . n p r . S i m m e l , 1 9 5 8 : 2 4 ) . Z a f o r m i r a n j e o v i h g r u p a b i t n o je d a p o s t o j e n e k i
p o v o d i d a se d o ta d a n ič im p o v e z a n i p o je d in c i p o č n u m e đ u s o b n o
id e n t i f ik o v a t i i p r e p o z n a v a t i z a j e d n i č k e in t e r e s e ( p r i č e m u je n a j­
b o lje k a d a d o la z e u n e p o s r e d a n d o d ir je d n i s a d r u g im a : k a o n p r .
t u r is ti n e k o g m o n d e n s k o g le t o v a liš ta , r o d ite lji đ a k a iz is t o g r a z r e ­
d a , itd .). N a p o k o n , d r u š tv e n e g r u p e m o g u b it i d e la tn o u d r u ž e n e ,
tj. o s p o s o b lj e n e d a d e la ju n e k a o a g io m e r a t i in d iv id u a n e g o k a o

grupe. Z a p r a v o s a m o o v e g r u p e o d l i k u j e k a r a k t e r i s t i k a “ r e l a t i v n o
k o n t in u ir a n o g p r o c e s a k o m u n ik a c ije i in te r a k c ije " , n a k o jo j s e d a ­

17

n as to lik o in s is t ir a u s o c io lo š k o m o d r e đ e n ju p o jm a g r u p e (u p o r .
S c h a fe r s , 1 9 8 0 : 2 0 , S c h a f e r s , 1 9 9 3 : 8 3 ). R a z l o g z a t o je š t o je d in o
o v e g r u p e im a ju s o p s t v e n u , z a d e la n je o s p o s o b l j e n u o r g a n iz a c iju .
D e la t n a g r u p a m o r a b iti d e la tn o o r g a n iz o v a n a , š to
z n a č i d a s v a k i č la n m o r a d o b r o v o ljn o d a p r is t u p i g r u p i i u n jo j
s te k n e o d r e đ e n a p r a v a i o b a v e z e . P o p r a v ilu , d e la t n a g r u p a m o r a
p o č iv a ti n a n e k o j p o d e li ra d a , p o š t o je t e š k o o č e k iv a t i d a b i se
g r u p n o d e la n je m o g lo r e a liz o v a t i u n iz u is t o v r s n ih r a d n ji n je n ih
č la n o v a . Č a k i n p r . p r im it iv n a p le m e n a , k a d a d e lu ju k a o lo v a č k e
fo r m a c ije , p o z n a ju e le m e n t a r n u p o d e lu r a d n ih z a d a t a k a ( g o n j e ­
n je , h v a t a n j e , u b i j a n j e , i t d . ) , t e n a t a j n a č i n , z d r u ž e n o m a k c i j o m
s v o jih č la n o v a , d o la z e d o g r u p n o g c ilja -

lo v in e . U s a v r e m e n im

d r u š tv im a , p a k , d e la tn e g r u p e p o p r a v ilu m o r a ju b it i k o r p o r a c ije
( iz u z e c i s u la b a v o p o v e z a n e e lite , p o s lo v n o m s a r a d n jo m o b je d i­
n je n e š ir e p o r o d ic e it d .) , k o je p o č iv a ju n a o s n i v a č k o m a k t u , s o p stv e n o m

n o r m a tiv n o m

p o re tk u , b a rem

e le m e n ta r n o m

u s tr o j­

s t v u o r g a n a , n j i h o v i h o d g o v o r n o s t i i o v l a š ć e n j a , k a o i, n a p o s l e t k u , n a n o r m a m a p o r e t k a u n u t a r k o g d e lu ju ( o p š t in e , d r ž a v e , m e ­
đ u n a r o d n e z a je d n ic e ) ( z a d e ta ljn ije o d r e đ e n je k o r p o r a c ije : u p o r .
M o l n a r , i 9 9 4 d : 1 0 8 - 1 1 0 ) . T o z n a č i d a je g r u p n o d e l a n j e u i s t i
m a h i n o r m a tiv n i, p r o c e d u r a ln i i o r g a n iz a c io n i p o ja m : d a b i je d ­
n a g r u p a ( k o r p o r a c ija ) d e la la , o n a m o r a im a t i n o r m a t iv n u k o n ­
s tit u c iju , p r e d v iđ e n e p r o c e d u r e k r o z k o je ć e s e d o n o s it i o b a v e z u ju ć e o d lu k e

i o rgan e

sa

ta č n o

n a z n a č e n im

o d g o v o r n o s tim a

i

o v la š ć e n jim a .
J e d n a g r u p a m o ž e p r o ć i k r o z s v a tr i o b l i k a : o n a i s p r v a
m o ž e b iti s a m o s ta tis tič k a , z a t im p r e r a s ti u id e n tite ts k u , d a b i se
n a p o s le tk u k o n s tit u is a la k a o k o r p o r a c ija i o tp o č e la d a g r u p n o d e la . O v d e b i s e m o g a o n a v e s t i j e d a n p r i m e r . S t e d i š e n e k e b a n k e s a ­
m e p o s e b i p r e d s t a v lja ju je d n u s t a t i s t i č k u g r u p u . M e đ u t im , a k o
b a n k a p r o p a d n e z b o g o č ig le d n ih m a h in a c ija p o s lo v o d s t v a ( k a o i
n a d le ž n ih d r ž a v n ih o r g a n a ) , r e v o ltir a n e š te d iš e m o g u s e s a s ta ti
i s p r e d z g r a d e b a n k e s a n a m e r o m d a p r o t e s t u j u i, e v e n t u a l n o , n e ­
k im p r it is k o m p o k u š a ju d a -

svako svoj -

n o v a c p o v ra te . T a d a , u

p r e p o z n a v a n ju z a je d n ič k e “ m u k e " , o n i p o č in ju d a č in e id e n tite t­
s k u g r u p u . N o , a k o o d u k o r a k d a lje i o fo r m e u d r u ž e n je (p r e v a r e ­
n ih ) š te d iš a d o tič n e b a n k e , s a n o r m a t iv n o m k o n s t it u c ijo m , o r g a ­
n im a i p r o k la m o v a n im c ilje v im a ( n p r . d a s v i, k a o p u n o p r a v n i p o -

18

v e r io c i, u je d n a k o j m e ri n a p la te o d p r e o s ta le im o v in e b a n k e s v o j
g u b it a k ) , ta d a v e ć p o s t a ju d e la tn a g r u p a , a n jih o v o s e d e la n je u
s lu ž b i r e a liz a c ije g r u p n o g c ilja r a z lik u je o d p o je d in a č n ih d e la n ja
s v a k o g o d n jih .
I m o v in a n ije s lu č a jn o p o m e n u t a u o v o m p r im e r u k a o
o s n o v a s t v a r a n j a k o r p o r a c i j e . O n a je , i s t o r i j s k i g l e d a n o , u v e k b i l a
n a jte š n je p o v e z a n a s a d e la n je m d r u š tv e n ih g r u p a . P o tr e b a z a r e ­
g u l a c i j o m k o r i š ć e n j a j e d n e i m o v i n e v i š e l i c a n a t e r a l a je j o š s t a r e
R im lja n e d a u s v o je p r a v o u v r s te k o r p o r a c ije k a o s a m o s t a ln e d e l a t n e s u b j e k t e . I m o v i n a k o r p o r a c i j e n i j e b i l a n i res publicae n i res

privatae, t j. r a z l i k o v a l a s e k a k o o d d r ž a v n e t a k o i o d p r i v a t n e i m o ­
v i n e s v a k o g o d n j e n i h č l a n o v a ; o n a je b i l a i m o v i n a s a t a č n o o d r e ­
đ e n o m s v r h o m i m o r a la s e k o r is t it i u s k la d u s a n jo m . R im lja n i s u
s v o j e k o r p o r a c i j e k o n s t i t u i s a l i p o m o d e l u d r ž a v e (ad exemplum rei-

publicae ) , š t o z n a č i d a s u o n e m o r a l e i m a t i p o j e d i n a č n e r u k o v o d i ­
o c e (magistri, curatores, actores), a p o p r a v i l u i s k u p š t i n u s v i h č l a n o ­
v a (populus, numerus collegii) i u p r a v n i o d b o r ( ordo collegii). U s v a ­
k o m s lu č a ju , m o r a lo s e z n a t i k o ja s u lic a i n a k o ji n a č in o v la š ć e n a
d a res communis z a s t u p a j u p r e m a t r e ć i m l i c i m a . P r v e n s t v o d r ž a v e
n a d s v a k o m k o r p o r a c ijo m o g le d a lo s e i u to m e š to b e z n je n e d o ­
z v o l e o n e u o p š t e n i s u m o g l e b i t i k o n s t i t u i s a n e , tj. k o r p o r i f i k o v a n e (permissum corpus habere), k a o i u t o m e š t o n i s u m o g l e i m a t i u r e ­
đ e n j e k o j e b i b i l o u s u p r o t n o s t i s a j a v n i m p r a v o m (dum ne quid ex

publica lege corrumpant).
I m a ju ć i u v id u s v e š t o je p r e t h o d n o r e č e n o , m o g lo b i
s e k o n s t a t o v a t i d a je M a x W e b e r u s u š t i n i p o g o d i o k a d a j e d a o
s le d e ć u

s o c io lo š k u

o d red b u

d e la n ja d r u š tv e n e g ru p e :

‘“ D e l a ­

n je m g r u p e ’ tr e b a n a z iv a ti a ) le g i t im n o d e la n je s a m o g u p r a v n o g
a p a r a ta k o je n a o s n o v u iz v r š n e ili z a s t u p n ič k e v la s t i te ž i o d r ž a ­
n j u p o r e t k a , i l i b ) d e l a n j e č l a n o v a g r u p e k o j i m rukovodi u p r a v n i
a p a r a t i z d a j u ć i n a r e d b e . [ . . . ] ‘ P o s t o j a n j e ’ g r u p e je p o t p u n o v e z a ­
n o z a ' p o s t o j a n j e ' r u k o v o d i o c a i, e v e n t u a l n o , u p r a v n o g a p a r a t a .
T a č n i j e r e č e n o , v e z a n o z a p o s t o j a n j e izgleda d a ć e o d r e đ e n e o s o ­
b e delati u p r a v c u o d r ž a n j a p o r e t k a g r u p e , d a , d a k l e , p o s t o j e o s o ­
b e k o j e s u ‘podešene’ z a t o d a u d a t o m s l u č a j u d e l a j u u t o m s m i ­
s l u . [ . . . ] S o c i o l o š k i g l e d a n o , z a n a š u t e r m i n o l o g i j u g r u p a n e ’p o ­
s t o ji’ n i u č e m u d r u g o m d o u iz g le d im a t o k a d e la n ja , o r ije n t is a n o g n a o d r e đ e n i n a č in . U k o lik o n e p o s t o je iz g le d i d a će o d r e đ e ­

19

n i aparat i n d i v i d u a i l i o d r e đ e n a i n d i v i d u a t a k o d e l a t i , z a n a š u
te r m in o lo g iju

p o s t o ji s a m o ‘d r u š tv e n i o d n o s ’ a li n e i g r u p a ”

(V e b e r , 1 9 7 6 : 1 : 3 4 ). O n o š to s e W e b e r o v o m o d r e đ e n ju d e la n ja
d r u š tv e n e g r u p e m o ž e z a m e r iti je s te s a s v im o č ig le d a n a u to r ita r iz a m . A k o b i s e o v d e u z e o u o b z ir p r e la z o d a u t o r it a r n o g p r e tk o n v e n c io n a ln o g

ka

k o n v e n c io n a ln o m

m o d e lu

k o o r d in a c ije

d r u š tv e n o g d e la n ja ( u p o r . n p r . H a b e r m a s , 1 9 8 8 b : 1 5 2 i d a lje ),
d o b ila b i s e m n o g o

p r e g n a n t n ija s lik a o k o n s t it u c iji d e la tn e

d r u š t v e n e g r u p e . J e r , z a d r u š t v e n u g r u p u o v e v r s t e k l j u č n a s u tr i
m o m e n ta : 1 ) č in je n ic a ( e k s p lic it n o g ili s a m o im p lic i t n o g , a li u
svakom

s lu č a ju d o b r o v o ljn o g ) u d r u ž iv a n ja č la n o v a , 2 ) u n u tr a ­

š n ji p o r e d a k g r u p e ( k o ji k o o r d in ir a s v a d e la n ja č la n o v a , t a k o d a
s e o n a p o k a z u ju k a o d e lo v i je d n e d e la tn e c e lin e ) i 3 ) e fik a s n o
p r e n o š e n j e o v l a š ć e n j a o r g a n i m a , među kojima j e i “ r u k o v o d i l a c ”
( š to z n a č i d a p o s to ja n je " r u k o v o d io c a " s a m o p o s e b i jo š n e z n a ­
či p o s t o ja n je d e la tn e g r u p e ) .
S v i o v i p o k a z a te lji, a p o s e b n o o v a j p o s le d n ji, s u g e r iš u
n a m d a s e d e l a t n a g r u p a i m a s a r a z l i k u j u . M a s a nije d e l a t n a d r u ­
š tv e n a g r u p a u to lik o š to : 1) n e p o č iv a n a u d r u ž iv a n ju č la n o v a n e ­
g o n a utapanju p o j e d i n a c a u j e d a n p r i v r e m e n i a g l o m e r a t , 2 ) k o j i
n e m a n ik a k a v u n u tr a š n ji p o r e d a k , 3 ) v e ć re a g u je n a e m o t iv n e n a d r a ž a je k o je s tv a r a v o đ a ( u p o r . d e ta ljn ije : F re u d , 1 9 2 5 : 2 8 3 i d a ­
lj e ) . I z t o g a s l e d i d a je m a s a p u k o o r u đ e k o j e u s v o m d e l a n j u u p o ­
tr e b lja v a v o đ a (i, e v e n t u a ln o , d e la t n a g r u p a n je g o v ih s a r a d n ik a ) , a
n e g r u p a udruženih pojedinaca koji kroz grupno delanje ostvaruju svoje

transparentne ciljeve.
O v a k v o s h v a ta n je d e la n ja d r u š tv e n ih g r u p a p o la z i o d
p r e t p o s t a v k e d a je s v a k o d e l a n j e i n d i v i d u a l n o , d o k j e g r u p n o d e ­
la n je m o g u ć e s a m o o n d a k a d a je je d n a g r u p a u s p e l a d a i n d i v i d u ­
a ln a d e la n ja o r g a n iz u je ta k o d a s e o n a s k la d n o p o ja v lju ju p r e m a
s p o lja k a o je d in s tv e n a c e lin a u s lu ž b i t r a n s p a r e n tn o g z a je d n ič ­
k o g in t e r e s a . N a ta j n a č in u p r o š ć a v a s e m e đ u o d n o s č l a n o v a g r u ­
p e s a d r u g im

d e la tn im

s u b je k t im a i r a c io n a liz u je o s tv a r iv a n je

n jih o v ih z a je d n ič k ih c ilje v a , u g r a đ e n ih u k o n s t it u c iju g r u p e i je ­
d in s tv e n i k o rp o r a tiv n i in te r e s . O v a č v r s ta u k o r e n je n o s t k o r p o r a ­
t i v n o g in te r e s a u s a m o s t a ln o f o r m u lis a n im

in te r e s im a s v a k o g

p o je d in o g č la n a k o r p o r a c ije n a t e r a la je p r a g m a t ič n e R im lja n e d a
s v o je k o r p o r a c ije p o im a ju k a o fik c ije , fik t iv n a " t e la ” s tv o r e n a z a ­

20

I

ra d o la k š a v a n ja p r a v n o g p r o m e t a ( E is n e r i H o r v a t, 1 9 4 8 : 1 3 0 ).
S o c ija ln a te o r ija ( a k a s n ije i s o c io lo g ija ) o tk r ić e m n o g o b r o jn e
k v a lita tiv n o n o v e p o ja v e k o je d o n o s i s tv a r a n je je d n e d e la tn e d r u ­
š tv e n e g r u p e , a li ć e u v e k n a i la z it i n a n e p r e m o s t iv e t e š k o ć e k a d a
p o k u š a d a p o ja m d e la n ja p r o t e g n e i n a d r u š tv e n e g r u p e k o je n i­
s u d e la tn e u p r e th o d n o n a v e d e n o m z n a č e n ju . T o će b it i m o g u ć e
s a m o p o c e n u o s lo b a đ a n ja k o r p o r a t iv n o g in te r e s a , i to n e s a m o
o d in te r e s a p o je d in a c a k o ji č in e k o r p o r a c iju n e g o i o d s a m o g p o j­
m a g r u p n o g d e la n ja . K u lm in a c iju

p e r v e r tir a n ja p o jm a d e la n ja

d o s t ić i će p o k u š a ji, o d P la to n a p a s v e d o s a v r e m e n ih r o m a n tič a ­
r a ,6 d a s e o t k r i j e n e k i p r i n c i p ili d e l a t n i k " i z a k u l i s a ” i " l e đ a l j u ­
d i ” , k o ji p r a v i is to r iju i o b e z v r e đ u je s v a in d iv id u a ln a i g r u p n a d e ­
la n ja ( A r e n d t , 1 9 9 1 : 1 5 0 ) .

3. Suvereni puk i delatni puk
K a d a je m o d e r n a ( d e m o k r a t s k a ) u s t a v n a d r ž a v a u p i t a n j u , p r v o s e
m o ž e reći to d a o n a p r e tp o s ta v lja d u a liz a m o b lik a e g z is t ir a n ja p u ­
k a . U p r ir o d n o m s ta n ju ( ili, š to s e z a p r o b le m k o ji r a z m a tr a m o
s v o d i n a is t o , u d r ž a v i u k o jo j v la d a tir a n ija , tj. u k o jo j s u v e r e n it e t
p r ip a d a n e k o m e d r u g o m a n e p u k u ) p u k m o ž e d a n a s t a n e ( tj. d a
s e p o l i t i č k i " s a m o o s v e s t i ” ) s a m o k a o suvereni puk. P r i p a d n i c i j e d ­
n o g ta k v o g “ s a m o o s v e š te n o g ” s u v e r e n o g p u k a u s p e li s u d a — p r i­
vrem en o -

p r e v a z iđ u s ta n je " r a ta s v ih p r o t iv s v iju ” , a d a p r i to m

n is u p r e r a s li u n a c iju je r im a ju s a m o m o g u ć n o s t in d iv id u a ln o g
d e la n ja . N a d r u g o j s t r a n i, o n i n is u o b ič a n n a r o d , p o š t o ih n e o d ­
re đ u ju ( " p r e d e s t in ir a ju ” ) e tn ič k e k a r a k te r is t ik e n e g o ih p o k r e ć e
te ž n ja d a z a je d n ič k im s n a g a m a s tv o r e n a c iju , š t o z n a č i d a o b r a z u ­
j u konstitutivnu vlast i u z p o m o ć n j e d o đ u d o u s t a v a , o d n o s n o ( d e ­
m o k ra ts k e ) u s ta v n e d rža v e .
O v a k o n c e p c ija o s u v e r e n o m p u k u u p r ir o d n o m s ta n ju
( k o j i t e ž i d a s t v o r i u s t a v n u d r ž a v u ) o s p o r a v a n a je n e s a m o s a n a ­
c io n a lis tič k ih

i k o m u n is tič k ih

p o z ic ija n e g o

i s a tr a d ic io n a ln o

6 M e đ u n jih spad aju i o n i pravni teoretičari, O t to G ierk e pre svih, ko ji su u 19.
v e k u počeli da zago varaju k o n cep ciju p rem a kojoj ko rp oracije n isu p ravn e fik ­
cije n ego su p o seb n e so cijaln e realn o sti ("s u b je k tiv ite ti”), ko je e g zistira ju i
delaju n eza visn o o d d rža vn o p ravn e regulacije i u g o v o rn e k o n stitu cije (u p o r.
d etaljnije: M o ln ar, 19 9 4 c: 3 7 6 i dalje).

21

k o n z e r v a tiv n ih
k o n z e r v a t iv n i

(u

B u rkeovom

p ravn i

s m is lu ) . T a k o je n p r . s a v r e m e n i

te o r e tič a r i

Savezne

R e p u b lik e

N em ačke,

p o p u t J o s e fa I s e n s e e a , i d a n a s ž e s to k o o s p o r a v a ju k a o “ d e m o k r a t­
s k i m it" k o ji t r e b a z a b o r a v it i je r n e o d g o v a r a " i s t o r ij s k o j is t i n i "
(Isen see, 1 9 9 5 :

68)7

I s e n s e e je u t o m p o g l e d u o d l u č a n : “ S a m o

k o n s tit u ir a n n a r o d m o ž e s tv o r iti u s ta v " ( I s e n s e e , 1 9 9 8 : 5 3 ). K a k o
g o d d a s e o d v ija o (u d a le k o j p r o š lo s t i) p r e la z a k iz p r ir o d n o g u
d r u š tv e n o s ta n je , d e m o k r a ts k a u s ta v n a d r ž a v a p o I s e n s e e u m o ž e
b i t i s a m o p o s l e d i c a e v o l u c i j e , t j. p r o i z l a z i t i i z n e k o g r a n i j e g ( n e d e ­
m o k r a t s k o g ) u s t a v a . T a k o je s a “ v o d o m i z b a č e n o i d e t e ” . J e r, k o n ­
c e p c ija s u v e r e n o g p u k a u p r ir o d n o m

s t a n ju ( ili u d r ž a v i u k o jo j

v la d a tir a n ija ) n e o p h o d n a je d a b i s e o b ja s n io o n a j r e v o lu c io n a r n i
d is k o n tin u it e t k o ji v o d i n a s ta n k u d e m o k r a ts k e u s ta v n e d rž a v e .
S u v e r e n i p u k o z n a č a v a s k u p in d iv id u a k o je s u u je d ­
n o m is to r ijs k o m tr e n u tk u ( o b ič n o p o s le u r u š a v a n ja " s t a r o g re ­
ž im a ” i is k u š a v a n ja s tr a h o t a p r ir o d n o g s ta n ja ) “ s a m o o s v e š ć e n e ” , a li n e k a d a s u u p it a n ju e t n ič k e o s o b e n o s t i k o je o d n jih č i­
n e je d a n n a r o d n e g o u p o g le d u n jih o v o g s o p s t v e n o g p r ir o d n o g
p r a v a n a ž iv o t . P o š t o ih p o k r e ć e n a g o n z a s a m o o d r ž a n je m , k o ji
o n i r a c io n a ln o fo r m u liš u u p r a v o n a ž iv o t ( u r a s p o n u o d o d b r a ­
n e g o lo g ž iv o ta d o " p o tr a g e z a s r e ć o m ” ) , in d iv id u e iz p r ir o d n o g
s ta n ja u s u v e r e n i p u k d o v o d i o s t v a r iv a n je s le d e ć a tr i p r ir o d n a
p ra v a : p r a v o o k u p lja n ja i u d r u ž iv a n ja ,8 p r a v o n a s lo b o d n o iz r a ­
ž a v a n je m iš lje n ja i p r a v o g la s a . D a b i n a s t a o s u v e r e n i p u k p o ­
t r e b n o je , d a k l e , d a n j e g o v i č l a n o v i p o ž e l e d a ž i v e u s i g u r n o m
s ta n ju k o je m o ž e d a g a r a n tu je s a m o je d n a u s ta v n a d r ž a v a . Z a to
im

m o r a b iti n a r a s p o la g a n ju p r ir o d n o p r a v o n a o k u p lja n je i

u d r u ž iv a n je - b ilo to o k u p lja n je i u d r u ž iv a n je u u s ta v n u d r ž a v u ,
b ilo ( k a d a p o s to ji tir a n s k a v la s t ) u p o b u n je n ič k i s a v e z ( k o jim će
tir a n ija b it i s r u š e n a ). A li, p o š t o s u v e r e n i p u k n e m o ž e s a m d a
o b a v lja c e lo k u p n u u s ta v o tv o r n u k o n s t it u t iv n u v la s t ( k o ju k a o

7 K a d a je sam a (Savezn a R e p u b lik a) N e m a č k a u p itan ju , Isen seeo v a tvrd n ja se
p o k a zu je tačnom , p ošto 19 4 9 , p rilik o m izra d e tz v . B o n s k o g ustava, za is ta n i­
je p o sto ja la n ikakva k o n stitu tiv n a v la s t n e m a č k o g p u k a (R o ellecke, 1 9 9 5 :1 5 1 ;
u p or. ta ko đ e i 5. od eljak 2 0 . p o g la v lja ).
8 A k o ž iv e u tiranskoj državi, lju d i m o g u d a iz p rava n a sa m o o d rža n je i prava
o k u p lja n ja i udruživanja (u p o b u n je n ič k i s a v e z) d ed u k u ju p ravo n a o tp o r tira­
niji.

22

ta k a v im a ) , n je m u p r e o s t a je d a o b a v lja je d a n n je n d e o -

" b ir a č ­

k u v la s t ” — tj. d a iz a b e r e s v o je p r e d s t a v n ik e u u s ta v o tv o r n o j
s k u p š t in i ( d a b i o n i d a lje r a d ili n a s a s t a v lja n ju u s t a v a ) . D a b i
p r e d s ta v n ic i u o p š t e m o g li d a a r tik u liš u p o s t o je ć e in te r e s e i b o r e
s e z a n a k lo n o s t b ir a č a , o n i m o r a ju d a u ž iv a ju p r a v o n a s lo b o d ­
n o iz r a ž a v a n je m iš lje n ja . N a d r u g o j s tr a n i, d a b i p r e d s ta v n ic i
u o p š t e b ili iz a b r a n i p r ip a d n ic i s u v e r e n o g p u k a m o r a ju u ž iv a ti
p r a v o g la s a ( k o je p o v la č i s a s o b o m e le m e n ta r n a p r a v ila o iz b o r ­
n o j je d n a k o s ti,

ta jn o s ti

g la s a n ja , d o n o š e n ju

o d lu k e v e ć in o m

it d .) . S v e š t o je s u v e r e n i p u k n a ta j n a č in u s t a n ju d a u č in i je s te
to d a iz s v o jih r e d o v a iz a b e r e n a jp o u z d a n ije lju d e k o ji ć e , k a o
n je g o v i p r e d s t a v n ic i, u s p o s t a v it i je d a n “ te m e ljn i k o n s e n z u s " i
p o z itiv ir a ti g a u p is a n o m

u s ta v u , k a k o b i s e n a n je m u k a s n ije

m o g le g r a d iti d e m o k r a t s k e p r o c e d u r e o d lu č iv a n ja u o r g a n im a
k o n s titu is a n e v la s ti u

k o jim a v a ž i p r in c ip v e ć in e ( u p o r . n p r.

G r im m , 1 9 9 1 : 3 0 0 i d a lje ).
V e ć u o k v ir u S ie y e s o v e te o r ije p o k a z a la s e p o t r e b a d a se
r a z lik u je " b ir a č k a v la s t ” n a c ije ( tj. s u v e r e n i p u k ) u p r ir o d n o m s t a ­
n ju i k o n k r e t n a v la s t iz a b r a n e u s ta v o tv o r n e s k u p š t in e u iz r a d i
p r e d lo g a u s ta v a . T e k u s k la d n o m n a d o p u n ja v a n ju o b e v la s t i m o ­
g u ć a je u s t a v o t v o r n a k o n s t i t u t i v n a v l a s t s u v e r e n o g p u k a u p r i r o d ­
n o m s ta n ju . U s ta v o tv o r n a s k u p š t in a z a t o n ik a d a n e m o ž e im a ti
p o s le d n ju re č u s tv a r a n ju d e m o k r a t s k e u s ta v n e d r ž a v e i n a k o n iz ­
ra d e p r e d lo g a u s ta v a m o r a tim p o v o d o m o r g a n iz o v a t i r e fe r e n d u m
( o to m e u p o r . L o e w e n s te in , 1 9 5 9 :1 3 9 ) . T e k k a d a s u v e r e n i p u k n a
r e fe r e n d u m u ( p o n o v o k o r is te ć i s v o ju “ b ir a č k u v la s t ” -

a li o v o g a

p u ta u s m e r e n u n e n a lič n o s t p r e d s ta v n ik a n e g o n a p ra v n i a k t) n a ­
p ra v i sv o j k o n a č a n iz b o r i d e fin it iv n o u s v o ji p r e d lo g u s ta v a m o ž e
s e r e ć i d a je - b a r e m u p r a v n o j s f e r i - u s p o s t a v l j e n a d e m o k r a t s k a
u s t a v n a d r ž a v a . T a d a j£ s u v e r e n i p u k l e g i t i m n o , a t o z n a č i d e m o ­
k r a ts k i, u s p o s t a v io u s ta v n i p o r e d a k u k o m ć e p r e d s t a v lja n je p u k a
u o r g a n im a k o n s t it u is a n e v la s ti b it i d e m o k r a t s k o ( B o c k e n fo r d e ,
1 9 9 1b : 2 9 5 - 2 9 6 ) .9

9 V re d n o je p o m e n a p ita n je ka ko treba tretira ti p ojed in ce k o ji o d b ija ju d a p rih ­
v ate v ažen je u stava i d a p o stan u član o vi d em o k ra tsk e u sta vn e d ržave. T e o rij­
sk i gled ajući, m ogu će je d a p o je d in a c u sk ra ti svo ju s a g la s n o s t u pet faza izra ­
d e i usvajanja ustava. O n m o že: 1) d a o d b ije d a u o p šte iza đ e iz p riro d n o g s ta ­
nja i d a se p ok ori o p štep rih v aćen o j v lasti; 2 ) d a o d b ije d a učestvu je u izb oru

23

S u v e r e n i p u k , k a o š t o s m o v id e li, n e m o ž e d a d e la . I z ­
b o r o m u s ta v o tv o r a c a i u s v a ja n je m p r e d lo g a u s ta v a o n m o ž e je d i­
n o d a u s p o s t a v i d e m o k r a t s k u u s ta v n u d r ž a v u , u n u t a r k o je te k p o ­
s t a j e o s t v a r i v d e l a t n i p u k ( H o l m e s , 1 9 9 4 : 1 5 6 ) . T a k o je n a s t a o p a ­
r a d o k s : s u v e r e n i p u k n ije d e la ta n k a o š t o n i d e la t n i p u k n ije s u v e ­
ren . D e m o k r a t s k a u s ta v n a d rž a v a p o d r a z u m e v a in s titu c ije k o jim a
p u k ( o d n o s n o n je g o v i p r e d s ta v n ic i) m o ž e a r tik u lis a t i s v o ju v o lju
i s p r o v o d i t i je u d e l o a d a u i s t o v r e m e n e u g r o z i t e m e l j e d r ž a v e
(u s ta v o m

g a r a n t o v a n a o s n o v n a p r a v a ) . 10 R a z l o g

z a p o s to ja n je

s v o g p red stav n ik a z a u s ta vo tv o rn u s k u p š tin u (n p r. za to što sm atra d a svi p o ­
jed in ci m oraju b iti ličn o p risu tn i n a u sta vo tv o rn o j s k u p š tin i i si.); 3) d a se ne
saglasi sa p re d sta v n ik o m z a u sta vo tv o rn u s k u p š tin u za k o g n ije gla sao (ali
ko ji je d o b io v e ćin u gla sova ); 4 ) d a g la sa p ro tiv p re d lo g a u sta va (ili d a u o p šte ne glasa); i 5 ) d a o d b ije d a se p o d v rgn e v a že n ju u sta va (i n a n jem u z a s n o ­
v a n o g p o retk a ), kad a u s ta v stu p i na sn agu n a o s n o v u p o z itiv n e referend u m sk e o d lu k e. O v aj p o sled n ji slučaj je jed in o zn a ča jan , p o š to u sebi ap so rbuje sva o sta la četiri slu čaja. O d b ije li p o je d in a c d a p rih va ti v a že n je u sta va
ko ji je d o n e t na o p isa n i n ačin , o n o sta je u p riro d n o m sta n ju i n a n jega d elu je n eu p o red iv o jača sila o d o n e k o ja je p o s to ja la p re stvaran ja u sta vn e d ržave.
Z a to m u p reostaju dve alternative: d a n a p u sti terito riju n a kojoj je u s p o s ta ­
v ljen a u sta vn a d ržava ili d a n astavi b o rb u p ro tiv n je (ev e n tu aln o u d ru že n sa
svo jim isto m išljen ic im a ). N a d ru go j stra n i, p rih va ta n je u sta va k a o ta k v o g ne
m o ra n u žn o da zn a či i sa d rž in s k o p rih va ta n je p o jed in ih o d re d b i ustava; p o ­
jed in ac m o že d a p rih vati s a m o p u k u čin jen icu d a je u sp o sta v lje n o d rža vn o
sta n je i d a se o d m a h k o n cen triše n a o d red b e o p ro m en i ustava, tj. d a se sa
s v o jim is to m išljen icim a o rg a n iz u je u in o v a tiv n u k o n s titu tiv n u v last, k o ja će
p o regularn oj, u sta vo m u sp o sta v lje n o j p ro ce d u ri, d o ve sti d o stvaran ja p ri­
h va tljivijeg ustava. B ilo k a k o b ilo , svi o n i k o ji p rih vate v aže n je u sta va , o d n o ­
sn o na n jem u za sn o van a p rava i o b a v e ze , m o g u se sm atrati u g o v o rn im stra­
n am a d ru štv e n o g ugo vo ra, ko ji z a n jih p o č in je d a v a ži n a o s n o v u n jih o vo g
s o p s tv e n o g pristanka.
10 Pri to m treba pom enuti da u teoriji k o n stitu cio n a lizm a veom a važn o m esto pri­
pada sam im uslovim a za p rom en u ustava, kao najh itn ijom k o m p o n en to m sta­
biln osti ustavne države. U to m sm islu , p o Jonu Elsteru, ko n stitu cio n alizam
ogran ičava artikulaciju volje d ela tn o g p uka, to jest n jego ve većine, n a d va n ači­
na. Prvo, tim e što proces izm en e u sta va čin i sp o rim i ko m p lik o va n im , čim e se
stvaraju pretp ostavke za stiša va n je im p u ls iv n ih strasti i trezven o i racio n aln o
rešavanje problem a. D ru go , z a p ro m e n u u sta v a za h tev a se kvalifiko van a v e ći­
n a ili se, u krajnjem slučaju, n eke o d re d b e p rog laša va ju n eprom en ljivim , čim e
se d o d a tn o štite određeni trajni in teresi i o s n o v n a prava (k a o što su npr. već
p o m e n u to pravo na život, p ravo o k u p lja n ja i u d ru živa nja, pravo s lo b o d n o g iz ­
ražavan ja m išljenja i pravo g la sa ) (u p o r. E lster, 1 9 9 5 / 1 9 9 6 :1 0 2 -1 0 3 ).

24

r a z lik e iz m e đ u o v a d v a o b lik a e g z i s t e n c ije p u k a le ž i u t o m e š to
" d e m o k r a ts k i p o lit ič k i p r o c e s p r e tp o s ta v lja p r e th o d n e o d lu k e k o ­
je o g r a n ič a v a ju p r o s t o r s u k o b a ” ( K ie lm a n s e g g , 1 9 9 8 : 2 6 ) . P r e t­
h o d n e o d l u k e o k o j i m a je r e č d o n o s e s e n a u s t a v o t v o r n o j s k u p š t i ­
n i i n e tič u s e s a m o o s n o v n ih p ra v a n e g o i s a m o g a r a n ž m a n a v la ­
s ti. P o š t o m o d e r n i u s ta v i p o p r a v ilu p r e d v iđ a ju p o d e lu v la s t i, u
d e m o k r a ts k o j u s ta v n o j d r ž a v i v iš e n e m o ž e d a p o s to ji s u v e r e n n e ­
g o s e p o d r a z u m e v a s a m o " u č e š ć e ” u p o d e li n a jv iš e v la s t i. I d e ja p o d e l e v l a s t i je , j e d n o s t a v n o , s u p r o t n a i d e j i k o n c e n t r a c i j e v l a s t i , k o ­
ja je n o s e ć a z a p o j a m s u v e r e n it e t a ( B o l d t , 1 9 9 7 : 1 3 9 ) . O d a t l e s e
n a m e ć u d v a k l j u č n a z a k l j u č k a , k o j e je d o b r o f o r m u l i s a o M a r t i n
K r i e le : " 1 . U u s t a v n o j d r ž a v i n e m o ž e p o s t o j a t i suveren. 2 . T e k a k o
n e p o s t o j i s u v e r e n , p o s t o j i p o u z d a n a s l o b o d a , k o j a p o č i v a n a ljud­

skim pravima, a n e n a t o l e r a n c i j i ” ( K r i e l e , 1 9 8 8 : 2 2 4 ) . S u v e r e n i p u k
p o s t o j i i l i n e p o s r e d n o p r e n a s t a n k a ili p o s l e r u š e n j a d e m o k r a t s k e
u s t a v n e d r ž a v e , t j. p r i l i k o m s t v a r a n j a ili u k i d a n j a u s t a v a . " D e m o ­
k r a ts k i s u v e r e n ite t m ir u je s v e d o k p o s t o ji u s ta v n a d r ž a v a ” (K r ie le ,
1 9 8 8 : 2 2 6 ) . 11
U d e m o k r a t s k o j u s ta v n o j d r ž a v i p o s t o ji, d a k le , je d in o
d e la tn i p u k . D e la t n i p u k je s u b je k t u d r ž a v i k a o k o r p o r a c iji u g o v o r n o j tv o r e v in i, k o ja s v o jim

s ta tu ta r n im

tj.

(u s ta v n im ) p o re t­

k o m s tv a r a k v a lita tiv n o n o v e o d n o s e m e đ u č la n o v im a . E k s tr e m n e
k o n t r a k t u a lis t ič k e te o r ije , k o je n a s t o je d a p r ip a d n ik e d e la t n o g p u ­
k a t r e t i r a j u isključivo k a o u g o v o r n e s t r a n e d r u š t v e n o g u g o v o r a ,
im a ju v e lik e p o t e š k o ć e d a o b ja s n e p r ir o d u t o g u g o v o r a i n je g o v
o d n o s p r e m a u s t a v u . Z a t o je p o t r e b n o n a p u s t i t i n a m e r e d a s e m o ­
d e l d r u š tv e n o g u g o v o r a p r o te g n e v a n p r o c e d u r e d o n o š e n ja i u s v a ­
ja n ja u s t a v a , n a č e m u p o č iv a c e la g r a đ e v in a d e m o k r a t s k e u s t a v n e
d r ž a v e . K a d a je t a j č i n o k o n č a n i k a d a je o ž i v l j e n d e l a t n i p u k , n j e ­
g o v i p r i p a d n i c i ( a £ > o se b n o k a s n i j e g e n e r a c i j e , k o j e n i s u u č e s t v o ­
v a le u d o n o š e n ju u s ta v a ) n is u v iš e u u g o v o r n im o d n o s im a n e g o
p o s t a ju titu la r i o d r e đ e n ih p r a v a i o b a v e z a u n u t a r d r ž a v e k a o k o r ­

11 Iako se pučki suverenitet u dem okratskoj ustavnoj državi ponekad dovodi u vezu
sa legitim acijom revizije ustava (Ballestrem , 1998: 72-73; Roellecke, 1995; 161).
to se ipak ne m ože prihvatiti kao ispravno shvatanje. Prom ena ustava, ako se ona
odvija u regularnoj proceduri, rezultat je delatnog a ne suverenog puka. D ruga je
stvar kada se radi o tom e da se rekurs na pučki suverenitet koristi u propagandne
svrhe, prilikom opisivanja neke alternative postojećem ustavu.

25

p o r a c i j e , t j. u n u t a r s i s t e m a p o l i t i č k i h i n s t i t u c i j a k o j e s e p o i m a j u
k a o " k o n v e n c io n a ln o p r o iz v e d e n e ” i p r ih v a ta ju k a o r e g u la r n o tr a d i r a n e ( o t o m e u p o r . H a m p t o n , 1 9 9 0 , i K a v k a , 1 9 8 6 ) . 12 U o v o m
p o g le d u m o ž e b it i k o r is n o p r is e tit i se s ta r o g S a v ig n y je v o g u č e n ja
o p r i v a t n i m k o r p o r a c i j a m a . O n je s m a t r a o d a d r ž a v a , k a o i s v a k a
d r u g a p r iv a tn a k o r p o r a c ija : 1 ) n ije z a v is n a o d s m e n e g e n e r a c ija ,
t a k o d a in d iv id u e k o je č in e d e la tn i p u k n e m o r a ju b it i n u ž n o o n e
is te k o je s u č in ile s u v e r e n i p u k ( u p o r . S a v ig n y , 1 8 4 0 : 2 4 3 - 4 ) ; 2 )
i m a r e p r e z e n t a t i v n i o r g a n v l a s t i k o j i jo j g a r a n t u j e d e l a t n i k a p a c i ­
te t ( S a v ig n y , 1 8 4 0 : 3 2 4 ); i 3 ) im a s ta tu ta r n i ( u g o v o r n i) p o r e d a k
k o ji s e n e te m e lji s a m o n a o s n iv a č k o m

u g o v o r u . 13 K a d a s e s v e

12 O n o , p ak, š to je n ajh itn ije u c e lo k u p n o m u s tro jstv u d e m o k ra tsk e u sta vn e d r­
žave jeste to d a u njoj ne p restaje d a p o s to ji k o n s titu tiv n a v la st, ko ju sp ro v o ­
di d ela tn i p u k i ko ja u se b i n ep rek id n o n o si k o n flik tn i n ab oj (iz m e đ u k o n ­
zerv ativ n ih i in o va tiv n ih ten d en cija).
13 K ad a je u p itan ju o v o p o sled n je s vo jstv o , treba sk re n u ti p a žn ju n a jed n o
k ru p n o o gran ičen je S a v ig n y je v o g učenja. N a im e, i o n je, k a o i d ru g i p re d stav ­
n ici isto rijsk o p rav n e ško le, in sistira o na to m e d a se ce lo k u p a n "p o re d a k
p ravn ih lic a ” (Verfassung der juristischen Personen) tem elji na d rža v n o m pravu i
sta tu tu (p riva tn e) ko rp oracije, k o ji m ora b iti u sk la đ e n sa tzv. o b se rv an co m
(Observanz) ili predanjem (Herkommen) k a o svo jev rsn im s am o razu m e v aju ćim
p artiku la rn im o b ičajn im p ravom . N a jed n o m m estu S a v ig n y će ča k reći d a je
o b serv an ca “p rećutn i, p u tem d elan ja izra žen i s ta tu t ko rp oracije, ko ji se te­
m elji n a njoj d o d eljen om p ravu a u to n o m ije ” (S a vig n y, 1840 :1: 9 8 -9 ). S a m im
tim , zn ačaj o sn iva čk o g u g o v o ra je z a S a v ig n y ja p o sta o d ru go ra zred an , d o k su
u p rvi p lan d o šla go to v o m is tič n a s v o js tv a o b se rv an ce . Z b o g o v ih n e d o sta ta ­
k a u S a vign yjevo m učenju p o tre b n o je reći n e k o lik o d o p u n s k ih reči o o d n o ­
su o s n iv a čk o g ugo vo ra i sta tu ta. U g o v o r k o jim se o s n iv a k o rp oracija je ste p o ­
seb a n (d ru štv en i) u go vo r sa sv o jim s p e c ifič n o s tim a koje se tiču p re tp o stav k i
i d ejstava. N jega sačinjava v iše lju d i u že lji d a p q stig n u o d ređ en i cilj, i to
o b ra zo v a n jem jedne p o se b n e, d u g o tra jn e ciljn e za jed n ice sa n jen o m im o v i­
n o m , k o ja će kao takva istu p ati p rem a trećim licim a. Iako se tim e već
p o d ra zu m eva stvaranje o d ređ en e o rg a n iz a c ije (tj. je d n o g p oretka n a d le žn o ­
sti), o n a se realno u sp o sta vlja tek s ta tu to m ko rp oracije, tj. sta tu ta rn im o d ­
re d b a m a o: 1) ulasku ili izla s k u iz ko rp o racije; 2 ) za d acim a z b o g k o jih je k o r­
p o ra cija osnovana; 3) to m e k o m e p rip a d a k o rp o ra cio n a vlast; 4 ) n ačin im a na
k o je korp oracion a v last treba d a is p u n i za d a tk e z b o g ko jih je ko rp oracija
o sn o v a n a : i 5 ) 0 tom e šta p o jed in a čn i čla n o v i ko rp oracije treba d a u čin e ili da
p ro p u s te d a učine kako bi d o p rin e li o stv a riv a n ju za d a ta k a z b o g k o jih je k o r­
p ora cija osno van a (Pfeifer, 18 4 7: 9 1 ). O t u d a sta tu tarn i p o red a k n ad ilazi sag la s n o s t volja ugovorn ih stra n a k o je su o b ra zo v a le korp oraciju . A u to n o m -

26

u z m e u o b z ir , m o ž e s e re ć i d a d e la tn i p u k r a s p o la ž e o d g o v a r a ju ­
ć im p o lit ič k im in s tit u c ija m a k o jim a m o ž e d a r a z r e š a v a k o n flik te ,
a r tik u liš e p o s e b n e in te r e s e i f o r m u liš e " o p š t u v o lju ” k o ja s e p o ­
t o m p r e tv a r a u d e lo . P o n e k im m iš lje n jim a , d e la t n i p u k n ije n iš ta
d r u g o d o o n o š t o “ d e f i n i š e u s t a v o t v o r n a v l a s t ili p r e n o s i z a k o n o ­
d a v s tv u n a d e fin is a n je ” ( S ta r c k , 1 9 9 5 : 1 7 6 ) . T a k v o s h v a ta n je p o ­
k a z u j e s e k a o p r e t e r a n o f o r m a l n o , p o š t o je z a s v a k u d e m o k r a t s k u
u s ta v n u d r ž a v u iz d v a r a z lo g a p o g u b n o o s la n ja n je s a m o n a in s t i­
tu c ije . P rv o , n iš t a u lju d s k o m s v e tu n ije s a v r š e n o , p a ta k o n i in s t i­
t u c i j e , i z a t o i m je , p o r e d i n t e r n e , p o t r e b n a i e k s t e r n a k o n t r o l a ( o
k o j o j je v e ć b i l o r e č i u 4 . o d e l j k u 1 4 . p o g l a v l j a , u k o m s u r a z m a t r a ­
n a M a d i s o n o v a s h v a t a n j a o k o n t r o l i v l a s t i ) . D r u g o , č a k i a k o je s a ­
s v im

u s p e š n a , lo g ik a

in te r n e k o n t o le

m o ž e v o d it i to m e d a se

k lju č n a p o lit ič k a p ita n ja u s v e v e ć e m b r o ju r e š a v ju n a u s ta v n o m
s u d u , š to iz a z iv a d e le g itim ir a n je p r e o s ta lih in s tit u c ija d e m o k r a t­
ske

u s ta v n e

d ržave

i p o d r iv a n je

s is te m a

p o d e le v la s t i ( D ic k e ,

19 9 8 : 8 7 ).
Z b o g s v e g a t o g a d e la tn i p u k u d e m o k r a t s k o j u s ta v n o j
d r ž a v i n e m o ž e s e z a m is lit i b e z s lo b o d n e i k r itič k e ja v n o s ti. " P r e ­
tv a r a n je k o m u n ik a t iv n e m o ć i g r a đ a n a u p o l i t ič k u m o ć ” n e o s t ­
v a r u je s e s a m o u d e m o k r a t s k o j z a k o n o d a v n o j p r o c e d u r i, p a r la ­
m e n ta r iz m u i p a r tijs k o j k o n k u r e n c iji n e g o i o b e z b e đ e n je m a u t o ­
n o m n e ja v n o s ti (H a b e r m a s , 1 9 9 3 : 2 0 9 - 2 1 1 ) . O s n o v n a p ra v a , k o ­
ja s u , je d n im s v o jim d e lo m , u u s ta v u p r e d v iđ e n a ra d i g a r a n to v a n ja a u t o n o m n e ja v n o s t i, p r e d s t a v lja ju o n u n i t k o ja p o v e z u j e s u v e ­
re n i p u k i d e la tn i p u k . “ T r a ž e n a in te r n a v e z a iz m e đ u lju d s k ih p r a ­
v a i p u č k o g s u v e r e n ite ta ta d a se s a s to ji u to m e d a se p o tr e b a p r a v ­
n e in s t it u c io n a liz a c ije p r a k s e d r ž a v lja n a u ja v n o j u p o t r e b i k o m u ­
n ik a tiv n ih

s lo b o d a is p u n ja v a u p r a v o k r o z s a m a lju d s k a p r a v a ”

( H a b e r m a s , 1 9 9 4 : 8 9 ) . I k a o š to s u v e r e n i p u k r a s p o la ž e u s t a v o ­
tv o rn o m

k o n s tit u tiv n o m

v la š ć u i " b ir a č k o m

v la š ć u " -

kako bi

n o st jedne ko rp oracije upravo i čin i to d a se o b a v e zu ju ć a sn aga statu ta, koji
korp oracije d o n o se , ne tem elji isk lju čiv o n a p rin cip im a o s n iv a čk o g u g o vo ra
(W in d sch eid , 1887: 5 4 ). Č a k se i u tu m a čen ju o d re d a b a sta tu ta ne p o la zi o d
o d red ab a o s n iv a čk o g u go vo ra n e go o d sm isla ko je u d a to m vrem en u o ve o d ­
redbe m o g u im ati. Isto o vo v aži i z a isp u njavan je p ravn ih p razn in a u s ta tu ­
tu (S teiger, 195 5: 355).

27

m o g a o d a o b r a z u je u s ta v o tv o r n u s k u p š tin u , s a u s ta v o tv o r n o m
k o n s t it u t iv n o m v la š ć u ( tj. v la š ć u d o n o š e n ja s a m o g u s ta v a ) - ta k o
je d e l a t n i p u k o v l a š ć e n d a s p r o v o d i k o n z e r v a t i v n u i i n o v a t i v n u
k o n s t it u t iv n u v la s t ( tj. v la s t z a š tit e i r e g u la r n e p r o m e n e p o s t o je ­
ć e g u s t a v a ) . A a k o je t a č n o d a u j a v n o s t i a n g a ž o v a n i d e l a t n i p u k n e
m o ž e v r š iti in o v a tiv n u k o n s tit u tiv n u v la s t ( tj. m e n ja ti u s ta v n a
u sta v o m

p r o p is a n

n a č in )/ 4 to

n ik a k o

ne

zn ači d a u

ja v n o s ti

a n g a ž o v a n d e la tn i p u k n e m o ž e s p r o v o d iti k o n z e r v a t iv n u k o n s ti­
tu tiv n u v la s t ( tj. p r e d u z im a t i s v a r a s p o lo ž iv a s r e d s tv a z a o d b r a n u
u s ta v a ). N a o s n o v u k o n z e r v a t iv n e k o n s tit u tiv n e v la s t i d e la tn i p u k
b ra n i d e m o k r a t s k u u s ta v n u d r ž a v u i n e d o z v o lja v a n je n o p re tv a ra ­
n je u t i r a n i j u ( k a d a b i o s t v a r i v a n j e m p r a v a n a o t p o r t i r a n i j i m o r a o
p o n o v o d a s tič e s v o ju s u v e r e n o s t ) .
M o g u ć n o s t d a ( u ja v n o s ti a n g a ž o v a n i) d e la tn i p u k v r š i
k o n z e r v a tiv n a

k o n s titu tiv n u

v la s t je s te

ono

š to

k o n z e r v a tiv n i

p r a v n i te o r e tič a r i p o p u t J o s e fa I s e n s e e a n e ž e le d a p r ih v a te . I s e n s e e u je v a ž n o d a o s p o r i p o s t o j a n j e k o n s t i t u t i v n e v l a s t i u o p š t e , p o ­
š to o n a o č ig le d n o n e p r e s ta je s a m im a k to m p r o g la š e n ja u s ta v a i
n e iš č e z a v a u d e m o k r a t s k o j u s ta v o j d r ž a v i. A a k o k o n s t it u t iv n a
v la s t n e iš č e z a v a u d e m o k r a t s k o j u s ta v n o j d r ž a v i i a k o s e n e is c r ­
p lju je u s a m im n je n im i n s t it u c i ja m a , o n d a s e p o s t a v lja p it a n je " k o
m o ž e d a s p o z n a i a r tik u liš e u p r a v u u s ta v n e v la s t i u u s ta v n o j d r ž a ­
v i? ” (I s e n s e e , 1 9 9 5 : 3 4 ) . O d g o v o r n a to p ita n je -

s k o jim će m o

m o ć i d a s e p o d r o b n ije u p o z n a m o u n a r e d n im p o g l a v ljim a — g la s i:
s v a k i g r a đ a n in .
P o ja m

k o n z e r v a tiv n e k o n s tit u tiv n e v la s t p o k a z u je se

k a o v r lo p r ik la d a n d a d e m o k r a t s k u u s t a v n u d r ž a v u o b o g a t i s o c ija ln o - d in a m ič k o m k o m p o n e n t o m , n a k o jo j t o lik o in s is tir a ju re ­
p u b lik a n s k i o r ije n tis a n i a u t o r i. M e đ u t im , d e la tn i p u k k o ji o s tv a ­
r u je k o n z e r v a t iv n u k o n s t it u t iv n u v la s t n e b i tr e b a lo d a s e r u k o v o ­
d i p r o iz v o ljn im v r lin a m a n e g o d a b u d e v o đ e n v r lo ja s n o o d r e đ e ­
n im v r lin a m a p o s t u p a n ja u s k la d u s a u s t a v o m i z a š t it o m u s ta v a .
J e d in o to m o ž e b iti s a d r ž a j " a p s t r a k t n o g u s t a v n o g p a t r io t iz m a ” , o
kom

s u p is a li n e m a č k i a u t o r i ( u p o r . v iš e o to m e u : H a b e r m a s ,

14 U javnosti se mogu samo iznositi argum enti u prilog promene ustava, dok se
procesne radnje promene ustava, predviđene sam im ustavom, ne m ogu pre­
duzim ati van predviđenih institucija i m im o nadležnih subjekata.

28

1 9 9 0 a : 1 7 3 ; H a b e r m a s 1 9 9 0 b : 1 4 9 - 1 5 6 ; i S t e m b e r g e r , 1 9 9 0 ) . 15 A
a k o S ie y e s o v a te o r ija p r e d s t a v lja p r e d u s lo v z a r a z u m e v a n je lo g ik e
k o n s t i t u t i v n e v la s t i u o p š t e , o n a jo š s a m a p o s e b i n ije d o v o ljn a .
P ro m en e

k o je

S ie y e s o v

kon cep t

k o n s titu tiv n e

v la s ti

tr e b a

da

p r e tr p i tič u s e i n je g o v o g o b im a i n je g o v o g s a d r ž a ja . P re s v e g a ,
k o n s t it u t iv n u v la s t b i tr e b a lo , k a k o s e v e ć iz d o s a d a š n je g iz la g a n ja
m o ž e v id e ti, p o d e liti n a u s ta v o tv o r n u , k o n z e r v a t iv n u i in o v a tiv n u .

U s ta v o tv o r n a k o n s t it u t iv n a v la s t o b u h v a ta la b i (k u m u la tiv n o ) :
1) p o litič k u

d e la tn o s t p r ip a d n ik a

su veren og pu ka o d

s tv a r a n ja

" v o lje z a u s t a v ” d o iz b o r a p o s la n ik a u s ta v o tv o r n e s k u p š tin e ;
2 ) p o litič k u d e la tn o s t p o s la n ik a u s ta v o tv o r n e s k u p š tin e o d tr e ­
n u tk a iz b o r a d o tr e n u tk a d o n o š e n ja p r e d lo g a u s ta v a ;
3 ) r a tifik a c iju p r e d lo g a u s ta v a n a r e fe r e n d u m u .

O s im

u s ta v o tv o r n e k o n s t it u t iv n e v la s t i, m o g lo b i se g o v o r it i i o

k o n z e r v a t iv n o j k o n s t it u t iv n o j v la s t i, k o ja b i o b u h v a ta la :
1 ) p r a v o s u d n u d e la t n o s t u s t a v n o g s u d a ( ili n e k o g d r u g o g u s ta ­
v o m o v l a š ć e n o g " č u v a r a u s t a v a ” );
2 ) u ja v n o s ti a r tik u lis a n u

p o litič k u

d e la tn o s t p r ip a d n ik a p u k a

p o v o d o m z a š tit e u sta v a ;
3 ) p o litič k u ( a p o p o tr e b i i v o jn u ) d e la tn o s t s v ih p r o u s ta v n ih s n a ­
g a k o je u v a n r e d n o m s ta n ju s tv a r a ju u s lo v e z a p o n o v n o r e d o v ­
n o fu n k đ o n is a n je u s ta v n o g p o re tk a .

N a p o s le tk u , in o v a tiv n a k o n s t it u t iv n a v la s t s tu p a la b i u d e js tv o k a ­
d a s e s te k n u u s lo v i z a p r o m e n u u s ta v a ( o o v im

u s lo v im a u p o r .:

B o c k e n fo r d e , 1 9 9 1 a : 9 4 ) i ta d a b i o b u h v a ta la (k u m u la tiv n o ):
1 ) p o litič k u d e la tn o s t s u b je k t a o v la š ć e n o g d a p o k r e n e in ic ija t iv u
z a p r o m e n u u s ta v a ;

15 Ip ak, b itn o o gran ičen je H ab erm a so v e k o n cep cije "u s ta v n o g p a trio tizm a "
treba d a leži u to m e što se, k a k o p rim eću je O t to D epen eu er, m o ra o d b aciti
"p re m isa p olitičk i u sva k o d o b a za in tereso v a n ih , za rasu đivan je s p o s o b n ih i
n a o p šte d o b ro o rijen tisa n ih g ra đ an a” (D ep en h eu e r, 199 5 : 5 1). K o u k o n c i­
piran ju gra đ an sk e v rlin e traži o v a k a v p o litičk i a n ga žm an građ an a raj z a n e ­
m aruje jed n o stavn u a n tro p o lo šk u čin jen icu d a p o litič k a sfera n ije jed in a s fe ­
ra u kojoj o n i živ e i s a m o p o tv rđ u ju se. "G ra đ a n s k a vrlin a ne leži u p o litič ­
k o m u zb u đ en ju n ego u b u d n o s ti" (D e p en h e u er, 199 5 : 5 2 ).

29

2 ) p o litič k u d e la t n o s t s u b je k a ta k o ji s u n a d le ž n i d a d o n e s u o d lu ­
k u o p r o m e n i u s t a v a i d a s p r o v e d u u s t a v n u p r o m e n u ; 16
3 ) r a t i f i k a c i j u p r o m e n e u s t a v a n a r e f e r e n d u m u ( a k o je o n a p r e d v i ­
đ e n a s a m i m u s t a v o m ) . 17

4. Konzervativna konstitutivna vlast
U d a lje m iz la g a n ju n a jv iš e ć e n a s in te r e s o v a t i k o n z e r v a t iv n a k o n ­
s t i t u t i v n a v l a s t i li , j o š k o n k r e t n i j e , n j e n d r u g i o b l i k ( p o l i t i č k a d e ­
la tn o s t p r ip a d n ik a p u k a u z a š tit i u s ta v a ). P r e d s ta v n ic i k o n z e r v a ­
t iv n e k o n s t it u t iv n e v la s t i u je d n o j d e m o k r a t s k o j u s ta v n o j d r ž a v i
n e s v o d e se s a m o n a s u d ije u s ta v n o g s u d a i n e m o g u se o n a k o fo r ­
m a l n o o d r e d i t i k a o š t o je t o s l u č a j s a n o s i o c i m a u s t a v o t v o r n e k o n ­
s t it u t iv n e v la s t i ( t j. p o s la n ic i m a u s t a v o t v o r n e s k u p š t i n e ) ili in o v a ­
t i v n e k o n s t i t u t i v n e v la s t i ( t j. č l a n o v i m a o n o g t e la k o je je u s t a v o m
o v l a š ć e n o d a s p r o v e d e p o s t u p a k p r o m e n e u s t a v a ) ili k o n s t i t u i s a n e v la s t i. K o n z e r v a t iv n a k o n s t it u t iv n a v la s t s tu p a u a k c iju o d
tr e n u tk a d o n o š e n ja u s ta v a i g a s i se k a d a s e p o k r e n e p o s tu p a k z a
p r o m e n u u s ta v a ( ta d a m o ž e d a d o ž iv i tr a n s fo r m a c iju i p r e tv o r i se
u je d n u o d fr a k c ija u te lu o v la š ć e n o m z a p r o m e n u u s ta v a ) . P r e m a
to m e , k o n z e r v a tiv n a k o n s t it u t iv n a v la s t u d e m o k r a ts k o j u s ta v n o j
d r ž a v i o b u h v a ta sv e o n e s u b je k t e k o ji š tite u s ta v o d o n ih k o ji g a
u g r o ž a v a ju , u k lju č u ju ć i i s a m e n o s io c e k o n s t it u is a n e v la s t i ( s v e
d o k s e n e o r g a n iz u ju u in o v a tiv n u k o n s t it u t iv n u v la s t i n e iz d e js tv u ju d a se p o k re n e p o s tu p a k z a p r o m e n u u s ta v a ). T o , k a k o ć e ­
m o jo š im a t i p r ilik e d a v i d i m o , n e is k l ju č u je s u k o b iz m e đ u p o j e ­
d in ih n o s ila c a k o n z e r v a t iv n e k o n s t it u t iv n e v la s ti.
P ri to m je v e o m a v a ž n o n a p o m e n u t i d a u m o d e r n o j
d e m o k r a ts k o j u s ta v n o j d r ž a v i k o n z e r v a t iv n a k o n s tit u tiv n a v la s t
n e š tit i s a m o p o s to je ć i u s t a v n e g o i m e đ u n a r o d n o o b ič a jn o p r a v o

16 P itan je su b jekta koji treba da sp ro v ed e p ro m e n e u sta va p on eka d m o ž e biti
v e o m a ko m p lik o va n o . T a k o je npr. u S A D jo š u v ek sp o rn o pitan je d a li i u k o ­
joj m eri u p o stu p k u izm en e usta va , za k o ji je o v la šće n K o n gres, treba d a u č e ­
s tv u je V rh o vn i sud (up or. H ajd u i R o s e n b lu m , 1 9 7 9 :1 5 9 - 1 7 1 ) .
17 U s ta v S A D npr. ne pred viđ a d a se ce o am erič k i p u k jed in stven o na referen ­
d u m u izjašn java o izm en am a U sta va , n e g o K o n g re su S A D daje o vlašćen je da
iza b e re jed n u od dve m o g u ćn o sti ra tifik a c ije u sta v n ih am an dm an a: d a se o
n jim a izjašnjavaju za k o n o d a vn a tela ili p o s e b n o iza b ra n i kon ven ti u sv im d r­
ža v a m a koje čine SA D .

30

i r a tifik o v a n e m e đ u n a r o d n e u g o v o r e , k o ji ta k o đ e p r e d s ta v lja ju
k o n s t it u t iv n e a k te je d n e p o litič k e z a je d n ic e , k a o d e la m e đ u n a ­
r o d n e z a j e d n i c e . 18 Š t a v i š e , m o g l o b i s e t v r d i t i d a u s a v r e m e n o m
s v e tu k o n s t it u t iv n e v la s ti p o je d in ih d r ž a v a k o n s t it u iš u n e s a m o
s o p s tv e n e n a c io n a ln e p o litič k e 2 a je d n ic e n e g o - z d r u ž e n im s n a ­
g a m a — i c e o m e đ u n a r o d n o p r a v n i p o r e d a k . U to lik o k o n s t it u t iv ­
n a v la s t u s e b i n o s i je d n u v r lo iz r a ž e n u d ija le k t ik u u s ta v n o p r a v n o g i m e đ u n a r o d n o p r a v n o g e le m e n ta . N a p e t o s t i k o je iz m e đ u
o v a d v a e le m e n t a m o g u p o s t o ja t i ( a p o p r a v ilu i p o s t o je ) u s v a k o j
p o litič k o j z a je d n ic i o v d e ć e b iti o s ta v lje n e p o s tr a n i, ta k o d a ć e se
p o d r a z u m e v a t i d a k o n z e r v a t iv n a k o n s t it u t iv n a v la s t š t it i je d a n
u s t a v n o p r a v n i p o r e d a k k o j i je u s k l a đ e n s a m e đ u n a r o d n o p r a v n i m
p o re tk o m .
O s n o v n i p r o b le m s a k o jim m o d e r n u te o r iju d e m o k r a t­
s k e u s ta v n e d r ž a v e s u o č a v a p o s to ja n je k o n z e r v a tiv n e k o n s tit u tiv ­
n e v la s t i tič e s e n je n o g o d n o s a p r e m a p r in c ip u v e ć in e , n a k o je m
p o č iv a d e m o k r a t ija . Jer, a k o d e m o k r a t ija p r e d s t a v lja p r in c ip g r a ­
đ e n ja in s tit u c ija i p r a v n o g p o r e tk a u s k la d u s a o n o m o p c ijo m s a
k o jo m je s a g la s n a v e ć in a g r a đ a n a , o n d a g r a đ a n in k o ji je p r v o p r i­
s ta o n a o v a p r a v ila ig r e , a o n d a , o s t a v š i u m a n jin i, u s k r a t io p o s lu ­
š n o s t z a k o n u ili p o l i t i č k o j o d l u c i ( i z a k o j e s t o j i v e ć i n a ) d o l a z i u s i ­
t u a c i j u d a u p a d n e u p r o t i v r e č n o s t i o s p o r i d e m o k r a t s k i p o r e d a k . 19
D r u g i m r e c i m a , i z g l e d a k a o d a je g r a đ a n i n p r i s t a o n a d e m o k r a t ­
s k a p r a v ila ig r e i o d m a h o d n jih o d u s t a o č im m u n jih o v r e z u lta t
n ije b io p o v o lji. Z a t o s e p o s t a v lja p ita n je u k a k v o m o d n o s u p r e ­
m a d e m o k r a t i j i s t o j i k o n z e r v a t i v n a k o n s t i t u t i v n a v l a s t . D a li je
o n a u b it i n e d e m o k r a t s k a p o ja v a ?

18 N e sm e se ni za tren u tak sm etn uti s u m a činjenica d a je jedan o d n eizo sta vn ih
elem en ata d em ok ratsk e ustavn e d ržave upravo v e za n o s t za o p šte m eđ u n aro d ­
n o pravo (ta k o npr. D icke, 199 8 : 8 2 ). D etaljn ije izlagan je o m eđ u n aro d n o ­
p ravn im izv o rim a za regulaciju i za štitu o sn o v n ih p rava čoveka m ože se naći u:
D im itrijević, P aun ović i Đ erić, 19 9 7 : 5 9 i dalje; ta ko đ e i D im itrijević, 19 8 9 .
U por. tako đ e i 4 . o d eljak 25. poglavlja.
19 O v d e se o stav lja p o stran i slučaj kad a n e p o slu šn i gra đ an i čin e v e ćin u u jed ­
n o m d ru štv u , kao što je to bilo u In d iji izm e đ u d va sve tsk a rata. U to m s lu ­
čaju, p o recim a T h eo d o ra Eberta, o b ra zu je se rev olu cio n a rn i o b lik g ra đ an sk e
n e p o slu šn o sti, koji im a sasvim d ru ga čiju d in a m ik u n ego kad a su građ an ski
n e p o slu šn ic i u m an jin i (E b ert, 1 9 6 8 :2 1 0 ).

31

N a to p ita n je se m o ž e d a ti n e g a tiv a n o d g o v o r p o d u s lo v o m d a s e k o n z e r v a t iv n a k o n s t it u t iv n a v la s t u p o t p u n o s t i u k l o ­
p i u k o n c e p t p o lit ič k o g s u k o b a k o ji n e d o v o d i u p ita n je le g it im i­
te t d e m o k r a t s k e k o n s titu is a n e v la s ti. L e g itim ir a n je d e m o k r a ts k e
k o n s tit u is a n e v la s t i u o č im a p o litič k i p u n o le t n o g g r a đ a n in a v e z a ­
n o je z a p r o h o d n o s t i n s t i t u c i o n a l n i h k a n a l a d e m o k r a t s k e u s t a v n e
d r ž a v e . P o š t o s u g r a đ a n i, b a š k a o i s a m i n o s io c i k o n s t it u is a n e v la ­
s t i , p r i p a d n i c i p a r t i k u l a r n i h g r u p a , o n i m o g u s a m o pretendovati n a
t o d a s e identifikuju s a " v o l j o m

p u k a ” . “V o lja p u k a " n ije n ik a k v a

e m p ir ijs k i m e r ljiv a v e lič in a i z a t o m o r a n u ž n o b it i " o p e r a c io n a liz o v a n a ” z a p o tr e b e p o litič k o g p ro c e s a , u k o je m

s e s u k o b lja v a ju

r a z lič it e p a r t ik u la r n e g r u p e k o je o b a v lja ju v la s t ili jo j s e s u p r o t s t a ­
v l j a j u . B o r b a p a r t i k u l a r n i h g r u p a z a identifikaciju s a " v o l j o m p u k a ”
u d e m o k r a t s k o j u s t a v n o j d r ž a v i n i k a d a n e m o ž e b i t i r a z r e š e n a spo­

znajom i l i n e k i m d r u g i m n a č i n o m u t v r đ i v a n j a " i s t i n i t o g s a d r ž a j a
v o lje p u k a ” n e g o s e m o r a z a d o v o ljit i in s tit u c io n a ln o v e r ifik o v a n im

a p r o k s im a c ija m a . D r u g im

r e c im a , o d m e r a v a n je p r e te n z ija

p r ip a d n ik a p a r t ik u la r n ih g r u p a n a id e n tifik a c iju s a " v o ljo m p u k a ”
u d e m o k r a ts k o j u s ta v n o j d r ž a v i o s tv a r u je se p r im e n o m d v a p r in ­
c ip a : p r in c ip a v e ć in e i p r in c ip a u s t a v n o s t i.
P r im e n a p r in c ip a v e ć in e u d e m o k r a t s k o j u s ta v n o j d r ž a ­
v i o b u h v a ta : i ) d e m o k r a ts k e iz b o r e , 2 ) m o g u ć n o s t k o n tr o le p r o c e ­
d u r e d o n o š e n ja o d lu k a , k a o i s a m e o d lu k e , 3 ) m o g u ć n o s t r e v iz ije
o d lu k e d o n e te v e ć in o m , i 4 ) e fe k t iv n u z a š t it u m a n jin e ( G u s y , 1 9 8 4 :
8 0 ) . K a d a s u sv i o v i s e g m e n ti p r in c ip a v e ć in e o s tv a r e n i, m o ž e s e
z a k l j u č i t i š t a v e ć i n a g r a đ a n a u j e d n o m d r u š t v u z a i s t a “ h o ć e " i š t a je ,
u t o m p o g l e d u , " v o l j a p u k a ” . A k o je u p r a v o t o o n o z a š t a s e i s a m a
d e m o k r a t s k a k o n s titu is a n a v la s t z a la ž e , o n a će s p r a v o m m o ć i d a
p r e te n d u je n a le g itim ite t. M e đ u t im , u d e m o k r a t s k o j u s ta v n o j d r ž a ­
v i p r i n c i p v e ć i n e n ije n e p r i k o s n o v e n . N j e g o v o is p o l j a v a n j e o g r a n i ­
č e n o je s a m i m u s t a v o m . U u s t a v u je t a k o đ e o v a p l o ć e n a d u g o r o č n a
" v o l j a p u k a ” , k o ja je n a d r e đ e n a s v a k o j p o j e d i n a č n o j " o p e r a c i o n a l i ­
z a c iji” te v o lje k r o z o d lu k u v e ć in e ( o d n o s n o d e m o k r a ts k e k o n s t it u ­
i s a n e v l a s t i , k o ja z a s t u p a v e ć i n u ) . Z a t o d e m o k r a t s k a k o n s t i t u i s a n a
v la s t u d e m o k r a ts k o j u s ta v n o j d r ž a v i m o r a b it i u s ta n ju d a iz m ir i
o v a d v a p r in c ip a k a k o b i z a is t a m o g la d a s e le g itim ir a .
K a d a d e m o k r a ts k a k o n s tit u is a n a v la s t n e u s p e d a p o ­
m ir i p r in c ip v e ć in e i p r in c ip u s t a v n o s t i , u a k c iju s t u p a k o n z e r v a ­

3-2

tiv n a k o n s t it u t iv n a v la s t , k o ja s a p r v o p o m e n u to m v la š ć u d o la z i
u s u k o b .20 N o s io c i d e m o k r a t s k e k o n s t it u is a n e v la s t i m o g u z a i­
s ta d e m o k r a t s k i z a s tu p a ti v o lju v e ć in e p r ip a d n ik a p u k a k a d a d o ­
n o s e n e k u neustavnu p o l i t i č k u o d l u k u i l i z a k o n , a l i ć e i u t o m s l u ­
č a ju d e m o k r a t s k a u s t a v n a d r ž a v a b it i u g r o ž e n a . T a d a je o p r a v d a ­
n o d e lo v a n je k o n z e r v a t iv n e k o n s t it u t iv n e v la s t i. T o , n a r a v n o , n e
v a ž i s a m o z a u s ta v n i s u d , k a o n o s io c a fo r m a ln e k o n z e r v a tiv n e
k o n s t it u t iv n e v la s t i. S v e d o k s e n e s tv o r i in o v a tiv n a k o n s t it u t iv ­
n a v l a s t k o j a m o ž e d a p r o m e n i p o s t o j e ć i u s t a v , g r a đ a n s k o je p r a ­
v o s v ih p o je d in a c a , k o ji u d a t o m d r u š t v u č in e m a n jin u , d a o tk a ž u p o s lu š n o s t o n im p o litič k im o d lu k a m a i z a k o n im a k o je s m a ­
tr a ju n e u s t a v n im . U t o m c ilju o n i m o g u d a k o r is t e p r a v o d e m o ­
k r a ts k e p a r tic ip a c ije u p o litič k o m ž iv o tu u v id u s lo b o d e g o v o r a i
m ir n o g

o k u p lja n ja ,

k o je

im

d a je

u sta v

u p ravo

ra d i o č u v a n ja

u s ta v n o g p o re tk a . G r a đ e n je d e m o k r a ts k e v e ć in e p o m o ć u v iš e p a r t ijs k ih iz b o r a z a n o s io c e d e m o k r a t s k e k o n s tit u s a n e v la s t i n e
m o r a d a z n a č i d a p o je d in a p o l i t i č k a o d l u k a ili z a k o n -

k o je m a ­

n jin a d o ž iv lja v a k a o n e u s ta v n e - z a is t a u ž iv a p o d r š k u v e ć in e p u ­
ka . U d e m o k ra tsk o j u s ta v n o j d rž a v i v iš e n e v a ž i p re tp o s ta v k a d a
d e m o k r a t s k a k o n s t i t u i s a n a v l a s t k o j a je p r o i z a š l a i z k o r e k t n o
s p r o v e d e n ih

v iš e p a r tijs k ih

iz b o ra

to k o m

c e lo g

svog

m a n d a ta

u ž iv a a p r io r n u p o d r š k u s v o jih b ir a č a z a s v a k u p o litič k u o d lu k u
ili p r a v n i a k t . K a k o k a ž e D o r i s L u c k e , u m e s t o r a n i j e u n i s o n e
b e z r e z e r v n e p o d r š k e b i r a č a d a n a s je n a s c e n i " o r k e s t r i r a n a d i s o ­
n a n c a i s u m n j a ” u k o jo j s e m e š a ju o n i k o ji k a ž u " n e ” , " n e t a k o ” ,
"d a , s a m o p o d tim i tim u s lo v o m ” i s lič n o (L u č k e , 1 9 9 6 : 2 3 6 ).
T o z n a č i d a p o d r š k a k o ju g r a đ a n i p r u ž a ju n o s io c im a d e m o k r a t­
s k e k o n s t it u is a n e v la s t i p o p r a v ilu n e s a m o d a v a r ir a u iz b o r n o m
p e r io d u v e ć i o s c ilu je o d je d n o g d o d r u g o g p r o b le m a . O d k lju č ­
n o g z n a č a j a j e t o d a s e o v i u s p o n i i p a d o v i k a d a je r e č o p o d r š c i
k o ju g r a đ a n i d a ju n o s io c im a d e m o k r a t s k e k o n s t it u is a n e v la s t i
n e o d r a ž a v a ju n a n je n le g it im it e t ( u p o r . W e il, 1 9 8 9 ) . D e m o k r a t ­
s k a u s t a v n a d r ž a v a p r e d s t a v lja s lo ž e n i s k u p p r a v ila z a iz g r a d n ju
v e ć in s k e p o d r š k e n e k o j p o litič k o j o p c iji, a s v a k i g r a đ a n in m o r a
d a s e p o m ir i sa č in je n ic o m d a ć e s e p o lit ič k a o p c ija k o ju o n z a ­

20 U tom slučaju je takođe moguće govoriti o sukobu demokratije i konstituđonalizm a (upor. npr. Holmes, 1994:133 i dalje).

33

s t u p a č e s t o n a ć i u m a n jin i i d a n ju n e ć e z a s t u p a t i d e m o k r a t s k i
k o n s tit u is a n a v la s t . D a k le , g r a đ a n in n e s m e d a u s k r a ti le g it im i­
te t d e m o k r a t s k o j k o n s t it u is a n o j v la s t i s a m o z a t o š t o u je d n o m
tr e n u tk u ili p o v o d o m o d r e đ e n o g p ita n ja o n a n e v o d i p o lit ik u k o ­
ju o n p o d r ž a v a . S l o m

le g it im it e t a k o n s t it u is a n e v la s t i p o s t a je

m o g u ć t e k k a d a p o č n u d a s e lo m e u s ta v n i o k v ir i u k o jim a d e lu ju
d e m o k r a t s k a p r a v i l a , t j. k a d a o d r e đ e n i o r g a n k o n s t i t u i s a n e v l a s t i
p r e k o r a č i ustavne granice koje su mu postavljene.
L e g itim ir a n je d e m o k r a ts k e k o n s tit u is a n e v la s ti u d e ­
m o k r a t s k o j u s t a v n o j d r ž a v i s p r o v o d i s e , d a k l e , in ultima linea, r e k u r s o m n a u s ta v . P ri to m d o la z i d o iz r a ž a ja k o n tr a k t u a lis t ič k a
lo g ik a fu n k c io n is a n ja d e m o k r a t s k e u s ta v n e d r ž a v e : a k o n a s t a n u
p r o b le m i ili b lo k a d e u d e m o k r a t s k o m m e h a n iz m u , t o je z n a k d a
s e k r š i u s t a v ; d e s i li s e i p a k d a u s t a v n ije p r e k r š e n , o n d a je t o
z n a k d a u s ta v tr e b a d a b u d e p r o m e n je n — n a u s ta v o m p re d v iđ e n
n a č in . J e d in i e le m e n t r e p u b lik a n iz m a k o ji b i s e m o g a o u n e t i u
o v u k o n t r a k t u a li s t ič k u lo g i k u b io b i s t a v d a je " o p š t e d o b r o ” u
je d n o j d e m o k r a ts k o j u s ta v n o j d r ž a v i " p o z itiv ir a n o " u u s ta v u i
d a je z a t o v r l i n a k o j a s e o d g r a đ a n a t r a ž i j e d i n o v r l i n a p o s t u p a ­
n ja u s k la d u s a u s ta v o m i z a š t it e u s t a v a ( " a p s t r a k t n i u s t a v n i p a ­
tr io t iz a m " ) . O b r a t n o , r e p u b lik a n s k o j te o r iji b ilo b i n e m o g u ć e
d a se o d re k n e rek u rsa n a u sta v o m

n ep o sred o va n o “o p šte d o ­

b r o " i č ita v n iz v r lin a g r a đ a n a k o je n e m o r a ju b it i v e z a n e z a u s t a ­
v i 1 Z a b o lje r a z u m e v a n je o v e r a z lik e iz m e đ u k o n t r a k t u a lis t ič k o g i r e p u b lik a n s k o g o b r a s c a le g it im ir a n ja v la s t i d o b r o je p r is e titi s e č la n k a W ilh e lm a H e n n is a o le g itim ite t u . H e n n is p iš e d a
m o d e r n i le g it im it e t n e u z im a u o b z i r o p š t e d o b r o ili b il o k o ji
d r u g i " p o s l e d n j i o s n o v ” , a l i g a i p a k pretpostavlja u s v o m n a g l a š a ­
v a n ju

"le g a ln ih

p o stu p a k a ",

" o d r e đ e n ih

" p r a v a ” (H e n n is , 1 9 8 4 : 5 6 ) -

m o d u s a v la d a v in e ”

i

ili, r e č ju , u s t a v a . U p r ir o d i l e g i t i ­

m ir a n ja v la s t i u d e m o k r a t s k o j u s t a v n o j d r ž a v i je s te d a o n o n a ­
p u š t a s v a k i "p o s le d n ji o s n o v "

i k o n c e n tr iš e se n a o n o z a š ta

p o s t o j i o p š t e p r i h v a ć e n a pretpostavka d a
“ p o s le d n ji o s n o v ” . U s t a v je , d r u g i m

u

s e b i o v a p lo ć u je

ta j

r e c im a , “ p r e tp o s le d n ji o s -

21 U savremenoj političkoj teoriji prisutni su pokušaji da se ovaj jaz izm eđu
kontraktualizm a i republikanizma prem osti nekom vrstom kom prom isa
(upor. npr. Habermas, 1993; Dahl, 19 8 2 :14 2 ; Hellmer, 1987: 26).

34

n o v " , u k o je m je iz r a ž e n t e m e ljn i k o n s e n z u s je d n e p o l it ič k e z a ­
je d n ic e o k o n je n ih o s n o v n ih v r e d n o s t i i p o lit ič k ih ( a li i d r u g ih )
in s t i t u c i j a i n a ta j n a č in k o n z u m i r a n s v a k i k a s n iji p o k u š a j d a s e
“ p o s le d n ji o s n o v ” tr a ž i m im o u s ta v a ( ili u s ta v n o p r e d v iđ e n ih
k a n a la z a p r o m e n u u s ta v a ) . M e đ u t im , p o litič k i ž iv o t d e m o k r a t ­
s k e u s t a v n e d r ž a v e n u ž n o je b u r a n , p o š t o s e u n je m u n e p r e s t a ­
n o s u k o b lja v a ju p a r t ik u la r n e g r u p e ( s a s v o jim p a r t ik u la r n im in ­
te r e s im a , v r e d n o s t im a , s v e t o n a z o r im a itd .) , k o je u tim s u k o b i­
m a u v e k iz o v a s ta v lja ju n a p r o b u o s n o v n e v r e d n o s ti i in s t it u c io ­
n a ln e m e h a n iz m e p r e d v iđ e n e u s ta v o m . A

p o š to is h o d s u k o b a

o v ih g r u p a n e m o ž e b iti r a z r e š e n n ik a k o d r u g a č ije d o u n u ta r in ­
s titu c ija

d e m o k ra tsk e

u s ta v n e

d ržave

(u

k r a jn jo j

lin iji,

p red

u s t a v n im s u d o m ) , t o s e “ p r e t p o s le d n ji o s n o v ” le g it im ir a n ja d e ­
m o k r a t s k e k o n s t it u is a n e v la s t i o d n o s i , n a k r a ju k r a je v a , n a n je ­
n u s p o s o b n o s t d a te in s t it u c ije č in i p r o h o d n im z a c e o n iz p a r tik u la r n ih g r u p a k o je p r ih v a ta ju u u s t a v u o p r e d m e ć e n te m e ljn i
k o n s e n z u s i d a s p r e č a v a d e la t n o s t o n ih p a r t ik u la r n ih g r u p a k o ­
j i m a je c i l j n j e g o v o r a z a r a n j e .
N a jv e ć i p r o b le m k o ji n a s ta je u d e m o k r a ts k o j u s ta v n o j
d r ž a v i i k o ji se r e fle k tu je i n a le g it im it e t d e m o k r a t s k e k o n s t it u is a ­
n e v la s t i tič e s e m o g u ć n o s t i ja v n o g v a n in s t it u c io n a ln o g u tic a ja n a
p o lit ič k e p r o c e s e u in s tit u c ija m a , k o ji g r a đ a n i o s tv a r u ju u im e o d ­
b r a n e u s t a v a k o r i s t e ć i se p r a v i m a z a j e m č e n i m u s t a v o m . P r i t o m s e
n a jv iš e is k u š a v a ju n a s to ja n ja d e m o k r a t s k e u s ta v n e d r ž a v e d a i z ­
b a la n s ir a p r in c ip v e ć in e i p r in c ip u s t a v n o s t i. L e g it im it e t d e m o ­
k ra ts k e

k o n s t it u is a n e v la s t i n e p o s r e d n o

z a v is i o d

m o g u ćn o sti

r a z r e š a v a n ja p o m e n u t o g p r o b le m a , p o š t o m o g u ć n o s t u s k r a ć iv a ­
n ja p o s lu š n o s t i p o je d in im z a k o n i m a ili p o l i t i č k i m o d lu k a m a im a
p o v r a t n i u tic a j n a le g itim ir a n je d e m o k r a t s k e k o n s t it u is a n e v la s ti;
k a k o je t o s v o j e v r e m e n o j e z g r o v i t o i z r e k l a H a n n a h A r e n d t , " n e s l a ­
g a n j e im p lic i r a s la g a n je i o b e le ž je je s lo b o d n e v la d e ; o n a j k o z n a
d a m o ž e d a s e n e s lo ž i ta k o đ e z n a d a s e n a n e k i n a č in s la ž e d o k n e
p o č n e d a se n e s la ž e ” (A re n d t, 1 9 7 2 : 8 8 ). T a k o s tiž e m o d o z a ­
k lju č k a d a p o s t o ja n je d e m o k r a ts k e u s ta v n e d r ž a v e i le g itim ite t d e ­
m o k r a t s k e k o n s t it u is a n e v la s ti d ir e k t n o z a v is e o d m o g u ć n o s t i d a
s e o p r a v d a j u a k t i n e p o s l u š n o s t i k a d a s u u p i t a n j u neustavni z a k o n
ili p o l i t i č k e o d l u k e v l a s t i ( u p o r . : D w o r k i n , 1 9 8 4 : 2 6 ; t a k o đ e i
P reu K , 19 8 4 a : 5 7 ) .

35

5. Vanredno stanje i pravo na otpor tiraniji
Iz d o s a d a š n je g iz la g a n ja m o g li s m o d a v id im o d a k o n z e r v a t iv n a
k o n s tit u tiv n a v la s t p r e d s ta v lja le g itim n i d e o p o r e t k a d e m o k r a t s k e
u s ta v n e d r ž a v e i d a r e z u lta t n je n o g p o s to ja n ja m o ž e b it i g r a đ a n ­
sk a

n e p o s lu š n o s t. Z a

to

p o s to je č a k

i in s tit u c io n a ln e

p re tp o ­

s ta v k e : s lo b o d a g o v o r a i m ir n o g o k u p lja n ja ( k a o s t u b o v i s lo b o d n e
i k r itič k e ja v n o s t i) . O v a d v a k lju č n a o s n o v n a p r a v a u d e m o k r a t ­
s k o j u s ta v n o j d r ž a v i p o s t o je z a t o d a m a n jin i p r u ž e s r e d s tv a v a n in s tit u c io n a ln e p o litič k e p a r tic ip a c ije (D v r o r k in , 1 9 9 4 : 1 9 3 - 1 9 4 ) , a
s a m im tim i e f e k t iv n o g p r e d s t a v lja n ja k o n z e r v a t iv n e k o n s t it u t iv ­
n e v la s t i. U z p o m o ć tih s lo b o d a s ta v lja s e u d e js tv o o d b r a m b e n i
m e h a n iz a m k o ji s p r e č a v a n a s t a n a k n e k o g ( u s t a v n o g ) “ n e p r a v a ” ,
k a k o s e o n o v r e m e n o m n e b i u v e ć a v a lo i d o v e lo d o tir a n ije , z a č ije
b i u k la n ja n je b io p o r e b a n p ra v i o r u ž a n i o tp o r ( K a u fm a n n , 1 9 9 1 a :
4 4 - 4 5 ) . U p i t a n j u je m e h a n i z a m g r a đ a n s k e n e p o s l u š n o s t i , k o m e
s u p o s v e ć e n a iz la g a n ja u p o g l a v ljim a k o ja s le d e .
P re n e g o š to s e p o d r o b n ije p o z a b a v im o g r a đ a n s k o m
n e p o s lu š n o š ć u u d e m o k r a ts k o j u s ta v n o j d r ž a v i o s ta je n a m

da

r a z m o t r im o k o je m e s to u to j d r ž a v i p r ip a d a p r a v u n a o t p o r t ir a ­
n i j i . S t r o g o g l e d a j u ć i , m o g l o b i s e r e ć i d a je m o d e r n a ( d e m o k r a t ­
s k a ) u s ta v n a d r ž a v a p r o iz a š la n e s a m o iz o b a r a n ja tir a n ija n e g o i
iz p r e v a z ila ž e n ja n e s t a b iln o g s ta n ja k o n s t it u c io n a ln e m o n a r h ije ,
liš e n e s tv a r n e in s tit u c io n a ln e p r o t iv te ž e k o n s tit u c io n a ln o m m o ­
n a r h u ( k o j i je - i u k r o m v e l o v s k o j i u n a p o l e o n s k o j v a r i j a n t i — b i o
is t in s k i u s ta v o tv o r n e ). Z a t o je m o d e r n a u s ta v n a d r ž a v a u s m e r e n a
p r e v a s h o d n o n a iz g r a đ iv a n je in s t it u c io n a ln ih a r a n ž m a n a p o d e le
i m e đ u s o b n e k o n tr o le v la s t i i p o z it iv ir a n je i z a š tit u o s n o v n ih p r a ­
v a č o v e k a ( S t r z e le w ic z , 1 9 6 8 : 1 1 - 5 7 ) , d a b i k a s n ije b ila r a z m a ­
tr a n a i p ita n ja e fe k tiv n e r e p r e z e n ta c ije v o lje g ra đ a n a , ja č a n ja i
r a z r a d e p r a v n o g p o r e tk a , s p r o v o đ e n ja r e fo r m i k o je ć e v o d it i u o p š t e b la g o s t a n j e , itd . R e š a v a n je m s v i h o v ih p it a n ja ja č a ju n e s a m o
p o litič k a a r m a tu ra d e m o k r a t s k e u s ta v n e d r ž a v e n e g o i d r u š tv e n i
o s n o v i n a k o jim a o n a p o č iv a , a p o lit ič k a i p r a v n a te o r ija b iv a ju
z a o k u p lje n e

p r o u č a v a n je m

p o m e n u tih

p o ja v a

i

p ro cesa

i

iz n a la ž e n je m r e š e n ja z a n j ih o v o p o b o lj š a n j e . Z b o g t o g a v e ć u 1 9 .
v e k u p o ja m p ra v a n a o t p o r tir a n iji n e s t a je iz p r a v n e lite r a tu r e i iz
p r a k s e p r e s v e g a lib e r a ln ih , a p o t o m i d e m o k r a t s k ih u s t a v n ih d r ­
ž a v a E v r o p e i A m e r ik e . B ilo je b r o jn ih p o k u š a ja d a s e o v o o b ja s n i

36

r e k u r s o m n a p r i r o d u s a m e Rechtsstaat: o d t o g a d a je d r ž a v a " m o n o p o liz o v a la p ra v n u z a š titu " ( W o lz e n d o r ff, 1 9 1 6 : 4 6 2 ) , p re k o
to g a d a je u m e s t o p r a v a n a o t p o r tir a n iji s t v o r ila “ le g a ln e in s t a n ­
c e ” ( S c h m i t t , 1 9 9 1 : 1 8 ) , p a s v e d o t o g a d a je r a z r a d i l a s l o ž e n e m e ­
h a n iz m e z a z a š tit u o s n o v n ih p ra v a č o v e k a (K ir c h h e im e r , 1 9 6 7 :
9 -10 ).
S v a o v a o b ja š n je n ja s e , m e đ u tim , p r ilik o m b o lje g p o s m a tr a n ja p o k a z u ju k a o n e o d r ž iv a , p o š t o p o z itiv ir a n je c e lo k u p n o g d r ž a v n o g p ra v a z a je d n o s a o s n o v n im

p r a v im a č o v e k a u d e ­

m o k r a t s k o j u s ta v n o j d r ž a v i jo š u v e k n e is k lju č u je p o s t o ja n je p r a ­
v a n a o t p o r tir a n iji. O to m e s v e d o č e n e s a m o v a ž e ć i u s ta v i k o ji i
d a lje s a d r ž e o v o p r a v o ( p r e s v e g a u N e m a č k o j) n e g o i U n iv e r z a l­
n a d e k l a r a c i j a l j u d s k i h p r a v a i z 1 9 4 8 . U P r e a m b u l i D e k l a r a c i j e je ,
n a im e , p r a v o n a o t p o r tir a n iji in d ir e k tn o p r iz n a to , i t o s le d e ć o m
fo r m u la c ijo m : " lju d s k a p r a v a m o r a ju b it i z a š tić e n a v la d a v in o m
p r a v a d a lju d i n e b i m o r a li d a p r ib e g a v a ju o t p o r u p r o t iv tir a n ije i
tla č e n ja , k a o p o s le d n je m s r e d s t v u ” . T o , d r u g im r e c im a , z n a č i d a
s e o v o p r a v o n a la z i ta m o g d e je u p o č e t k u i p r ip a d a lo - u s fe r i n e p o z i t i v i r a n i h p r i r o d n i h p r a v a . A k o je nešto i nestalo, onda su to samo

pokušaji da se ovo pravo pozitivira. Stabilno i pouzdano funkcionisanje
demokratske ustavne države dodatno je uticalo na to da se pravo na ot­
p or tiraniji izostavi iz kataloga osnovnih prava čoveka, zato što su se re­
alno izgubili povodi da se ono aktuelizuje (sada već kao prirodno pravo).
M eđu tim , sve to nije dovelo u pitanje ovo pravo, a da se i ne govori 0 tome
da ga je ukinulo.
P o k u š a ji d a se p o n o v o p o z itiv ir a o v o p ra v o u v e k s u
n a ila z ili n a k r itik e , i to n e s a m o n a k r it ik e p o b o r n ik a s ta r o g r e ž i­
m a . S t a v iš e , o s p o r a v a n je m o g u ć n o s t i d a p r a v o n a o t p o r tir a n iji
b u d e je d n o o d o s n o v n ih p r a v a č o v e k a , k o je će r e g u lis a ti d r ž a v n o
i l i m e đ u n a r o d n o p r a v o , n a j v i š e je d o l a z i l o i z t a b o r a p o b o r n i k a
o v o g p rava -

k o ji s u g a s m a tr a li n e p o z it iv ir a n im p r ir o d n im p r a ­

v o m . P o n j i m a je p o z i t i v i r a n j e p r a v a n a o t p o r t i r a n i j i b i l o contra-

dictio in adjecto. P o š t o p r a v o n a o t p o r t i r a n i j i m o ž e b i t i j e d i n o
"p ra vo

van red n o g

d ru štv e n o g

o tp o ra

z lo č in a č k o j v la s ti,

k o ja

k o r is t i m o ć n a ta j n a č in d a f iz i č k i i p s i h i č k i u g r o ž a v a n a r o d ” , to
s e O n o n ik a d a n e m o ž e p r o p is a t i i p r a v n o - d o g m a t s k i r a z r a d iti,
n e g o u v e k o s ta je p ita n je s a v e s ti o n ih k o ji p r u ž a ju o t p o r ( K a u fm a n n , 19 8 4 : 8 8 ).

37

R e k u r s n a s u b je k t iv n o s t sa v e sti ip a k n ije n a jb o lji a r g u ­
m e n t u p r ilo g n e o d r ž iv o s t i p o z itiv n o g p ra v a n a o t p o r tir a n iji u
je d n o j d e m o k r a t s k o j u s ta v n o j d r ž a v i. O v o p r a v o je u s m e r e n o p r e ­
m a t i r a n i n u , a t i r a n i n per dejfinitionem n i j e m o g u ć u ( l i b e r a l n o j ili
d e m o k r a ts k o j) d r ž a v i k o ja p o č iv a n a u s ta v u , o s n o v n im

p r a v im a

č o v e k a , p r e d s t a v n ič k o m s is te m u i p rin c ip u p o d e le v la s t i. O v a lo ­
g ik a v a ž i d o n e k le v e ć i z a p r o s v e ć e n u m o n a r h iju , k o ja u s e b i č u v a
s r e d n j o v e k o v n u i d e j u o j e d n o m consensusfidelium i z m e đ u s i z e r e n a
i v a z a l a ( o d n o s n o v l a d a r a i p o d a n i k a ) , a l i je u i s t o v r e m e i t r a n s c e n d ir a u p r e d s t a v i " v la s ti z a o p š t e d o b r o p o d a n ik a ” . N o , p o d a ­
n ic i ( z a č ije d o b r o p r o s v e ć e n i m o n a r h m o r a d a u p o t r e b lja v a v la s t )
n e m o g u d a iz a đ u n a k ra j s a s ta r im p r o b le m o m o d r e đ e n ja t r e n u t­
k a k a d a v la s t p r e s ta je d a b u d e " v la s t” i p o s ta je tir a n ija . U p r o s v e ć e n o j m o n a r h iji k r ite r iju m i is p r a v n e " v la s ti” v iš e n e m a ju u p o r iš t e
u clausula Petri. V e r a k o j a p o v e z u j e s i z e r e n a i v a z a l e p o s t a l a je
iz v e š ta la , a u s t a v n a o g r a n ič e n ja jo š n is u s t u p ila u d e js tv o . P r e la z a k
p r o s v e ć e n e m o n a r h i j e u t i r a n i j u z a t o je n e o b e z b e đ e n i p o d l o ž a n
tre n u tn o m

i r a d ik a ln o m

z a h v a tu m o n a r h ijs k e v la s t i k o ja n e m a

p r o t iv te ž u u n e k o j d r u g o j v la s t i (a p o g o to v o n e u s a m im p o d a n i­
c i m a ) . D o d u š e , k a o š t o p o k a z u j e M o n t e s q u i e u u D uhu zakona,
p r o s v e ć e n o g m o n a r h a o b u z d a v a n i z p o s r e d u j u ć i h t e l a ( corps in­

termédiaires) k o j a č i n e g r a đ a n s k o d r u š t v o ( M o n t e s k j e , 1 9 8 9 : 6 8 6 9 ; u p o r . i T a y lo r , 1 9 9 1 : 6 6 ) . N o , g r a đ a n s k o d r u š tv o u p r o s v e ć e n o j m o n a r h iji m o ž e d a o d r ž a v a b a la n s m o ć i u g la v n o m n e fo r m a l­
n i m ( t j . n e u s t a v n i m stricto sensu) s r e d s t v i m a , d o k je n e m o ć n o p r o ­
tiv s v ih v la d a r e v ih n a s iln ih m e r a . D r u g im r e c im a , g r a đ a n s k o d r u ­
š t v o d o b r o p r e d u p r e đ u je p o t p u n o o s a m o s t a lj e n je v la s t i, a li k a d a
v la s t je d n o m k r e n e n a p u t tir a n ije o n o je p o p r a v ilu n e m o ć n o d a
s e to m e n a o d g o v a r a ju ć i n a č in s u p r o t s t a v i. Z b o g t o g a p r o s v e ć e n a
m o n a r h ija n e m a n ik a k v e m e h a n iz m e u s a m o j v la s t i k o ji b i o t e ž a ­
li u s p o s t a v l j a n j e t i r a n i j e i p r u ž i l i p o d a n i c i m a m o g u ć n o s t d a n a t o
o d g o v a r a j u ć e r e a g u ju . T i m e h a n i z m i n a s t a j u t e k u n u t a r l i b e r a l n e
u s t a v n e d r ž a v e u k o jo j p o s t o j i p o d e l a v l a s t i i u k o j o j j e d n a ( p o p r a ­
v ilu iz v r š n a ) v la s t n e m o ž e je d n o s t a v n o d a s u s p e n d u je u s ta v i p r e ­
r a s te u tir a n iju v e ć p r e th o d n o m o r a d a s e o b r a č u n a s a p r e o s ta lim
n o s io c im a v la s ti. L o g ik a u s t a v n e d r ž a v e v o d i to m e d a s e iz m e đ u
r e d o v n o g fu n k c io n is a n ja u s t a v n o g p o r e t k a i u s p o s ta v lja n ja tir a n i­
je s m e š t a - v a n r e d n o s ta n je .

V a n r e d n o s ta n je m o ž e b it i iz a z v a n o e g z o g e n im r a z lo ­
z im a , i u to m

s lu č a ju s e u s ta v n o o d r e đ e n i o r g a n v la s t i p r ih v a ta

d ik t a t o r s k ih o v la š ć e n ja k a k o b i p o n o v o u s p o s ta v io u s ta v n i p o ­
r e d a k , d o k u s lu č a ju n a s t u p a n ja v a n r e d n o g s ta n ja iz e n d o g e n ih
r a z lo g a n a s ta je s u k o b p r o u s t a v n ih i p r o t iv u s t a v n ih , o d n o s n o p r o t i r a n s k i h 22 s n a g a ( v a n o r g a n a v l a s t i i u n j i m a ) . O v a j d r u g i s l u č a j
m o ž e im a ti s lič n o s t i s a p r v im u t o lik o š t o v la s t k o ja n a m e r a v a d a
p o s t a n e tir a n s k a m o ž e p o u s ta v u im a ti o v la š ć e n je d a p r o g la s i v a n ­
re d n o s ta n je i d a s p r o v o d i d ik t a t o r s k u v la s t. N o , o n o p o č e m u se
d ik t a t o r s a p r e te n z ija m a n a tir a n iju r a z lik u je o d “ o b ič n o g ” d ik t a ­
to r a je s te u p r a v o to

što

mu

n ije n a m e r a d a p o n o v o u s p o s ta v i

u s ta v n i p o r e d a k . B ilo k a k o b ilo , u v a n r e d n o m s ta n ju p u k jo š n e
d o b ija p r ilik u d a p r u ž i o t p o r t ir a n in u ( je r t ir a n in jo š n e p o s t o ji) ,
v e ć s e b o r i p r o t i v pretvaranja u s t a v n e d r ž a v e u t i r a n i j u . A t o j e , k a ­
k o ć e m o u i. o d e ljk u 2 6 . p o g la v lja im a ti p r ilik u d a v id im o , s a s v im
d r u g a č iji p r o b le m , k o ji s e n e r e š a v a p r a v o m n a o t p o r tir a n iji n e g o
p r u ž a n je m “ p o m o ć i u g r o ž e n o j d r ž a v i” .

6. Političko-teritorijalna organizacija
P o lit ič k a p o la r iz a c ija n a v e ć in u i m a n jin u p r e d s t a v lja v e o m a d e li­
k a ta n p r o b le m z a d e m o k r a t s k u u s t a v n u d r ž a v u , u s lu č a ju d a p o č i­
v a n a te r ito r ija ln o j p o d e li. V id e li s m o v e ć d a je J a m e s M a d is o n s
p u n im p r a v o m o p o m in ja o n a o p a s n o s t o d s tr a n č a r e n ja n a te r ito ­
r i j a l n i m o s n o v a m a , k o j e v o d i s e c e s i j i i, u b u d u ć n o s t i , r a z b i j a n j u
d r ž a v e . Z b o g to g a d e m o k r a ts k a u s ta v n a d r ž a v a v e ć n a in s tit u c io ­
n a ln o m p la n u m o r a d a o s u je t i d e s t r u k t iv n e te r ito r ija ln e p o la r iz a ­
c ije , a t o z n a č i d a m o r a d a iz b e g n e k a k o S c i lu la b a v o g k o n fe d e r a liz m a ( s a v e z a r e g io n a -d r ž a v a ) t a k o i H a r ib d u u n ita r iz m a . V e o m a
v a ž n o je n a g la s it i d a d e m o k r a t s k a u s t a v n a d r ž a v a n e s m e b i t i u n i ­
ta r n a u p r a v o z a r a d v la s t it e s t a b iln o s t i. V e ć je k o n s t it u is a n je S je d i­
n je n ih A m e r ič k ih D r ž a v a p o k a z a lo d a v e lik a te r ito r ija n e tr p i u n ifik o v a n u , h o m o g e n u i c e n tr a lis tič k u v la s t . A m e r ič k i e k s p e r im e n t
s a “ fe d e r a ln o m r e p u b lik o m ” p o k a z a o s e k a o u s p e š a n , ta k o d a s u
b iv š e n e z a v is n e a m e r ič k e d r ž a v e , s a d a fe d e r a ln e je d in ic e , u s p e le
2 2 P ro tivu stavn e sn age u d ržavi ne m oraju biti sam e p o sebi u sm eren e ka stv a ­
ran ju tiran ije, o n e m o g u biti o p red eljen e z a secesiju je d n o g d ela d ržave ili za
p ripajan je cele d rža ve n eko j d ru go j d rža vi i si.

39

d a u o k v ir u s a v e z a ( f e d e r a ln e d r ž a v e ) o č u v a ju s v o je s p e c ifič n o s t i i
v e lik i s te p e n s a m o s t a ln o s t i. S t a v iš e , o n e s u z a d r ž a le s v o ju s ta r u
k o n s t it u c io n a ln o s t ( k o ja je n a k o n s tu p a n ja n a s n a g u U s t a v a S A D
m o r a la b it i u s k la đ e n a s a n jim

k a o n a jv iš im

p r a v n im

a k to m

ze­

m l j e ) , t a k o d a je s v a k i A m e r i k a n a c n a s t a v i o d a ž i v i u d v a u s t a v n a
p o re tk a : s a v e z n o m i d r ž a v n o m . A m e r ič k i p r im e r fe d e r a ln o g s is t e ­
m a i d v o s t e p e n o g k o n s t it u c io n a liz m a s le d ile s u m n o g o b r o jn e d r ­
ža ve u 19. i 2 0 . v e k u .
N a d r u g o j s tr a n i, n e k e d e m o k r a ts k e u s ta v n e d r ž a v e se
u n o v ije v r e m e u m e s t o z a fe d e r a ln i o p r e d e lju ju z a r e g io n a ln i p r in ­
c ip p o litič k o - te r it o r ija ln e o r g a n iz a c ije . R e g io n a liz a m

p r e d s ta v lja

n e k u v r s tu p r e la z n o g o b lik a iz m e đ u fe d e r a liz m a i " k o n s o c ije t a ln e
d e m o k r a t ije ” ( o p o t o n jo j u p o r . L ijp h a r t, 1 9 7 7 ) . K a o i u fe d e r a ln im
d rž a v a m a , i u n jim a " s e g m e n ta ln i s u k o b i k o in c id ir a ju s a r e g io n a l­
n im s u k o b im a ” , ta k o d a s e a u t o n o m ija m o r a p o s ta v iti n a te r ito r i­
ja ln e o s n o v e . N a d r u g o j s t r a n i, r e g io n a ln o o r g a n iz o v a n je n e r e š a v a s e u m n o ž a v a n je m u s ta v n ih n iv o a v e ć, k a o i s is te m i k o n s o c ije ­
t a ln e d e m o k r a t ije , p r u ž a n je m

š ir o k ih o k v ir a a u t o n o m ije , u n u ta r

k o jih p o s t o ji v e lik a s lo b o d a d a s e r a z v ija ju s u p k u lt u r n e s p e c if ič ­
n o s ti r a z n ih " s e g m e n a t a " . M e đ u d r ž a v a m a k o je p r ih v a ta ju ( u m a ­
n jo j ili v e ć o j m e r i a r t ik u lis a n u ) r e g io n a ln u o r g a n iz a c iju n a la z i s e
v e lik i b r o j b iv š ih u n it a r is t ič k i h d r ž a v a ( n a č e lu s a F r a n c u s k o m ) ,
k o je s u d u g o p o k u š a v a le d a o v a p lo t e “ n a c iju , je d n u i n e d e ljiv u ” i
s v o jim

" s e g m e n tim a ” n a m e t n u č v r s tu a d m in is tr a tiv n u k o n tr o lu

" i z c e n t r a ” , a li s u n a k r a ju m o r a le d a d ig n u r u k e o d tih n a s t o ja n ja .
O n e s u n a s v o jo j te r ito r iji p r ib e g le o r g a n iz o v a n ju r e g io n a k a o a u ­
to n o m n ih

te r ito r ija ln o - p o lit ič k ih je d in ic a , k o je n is u u te m e lje n e

n a u s t a v u n e g o n a a u t o n o m n o m s t a t u t u . N a ta j n a č i n r e g i o n a l n a
d r ž a v a , z a r a z lik u o d fe d e r a ln e , n e m a d v o s t e p e n i k o n s t it u c io n a ln i
s is t e m n e g o n je n a o r g a n iz a c ija p o č i v a n a a s im e t r ič n o m n a d o p u n ja v a n ju u s ta v a i a u t o n o m n e g s ta tu t a . N a o v o m m e s tu s e p o s t a ­
v l j a i n t e r e s a n t n o p i t a n j e : š t a je r e g i o n a l n i s t a t u t i k a k a v je n j e g o v
o d n o s p r e m a u s ta v u r e g io n a ln e d r ž a v e ?
R e g io n a liz a m

je

tip ič n o

za p a d n oevro p sk i

p o litič k i

( e k o n o m s k i , k u l t u r n i i t d . ) p r o j e k t , k o j i je p r e t e ž n o b i o r a z v i j a n u
p o s le d n je d v e i p o d e c e n ije . P r i m e n jiv a n je n a r o č ito u z e m lja m a s a
o z b iljn im

n a c io n a lis t ič k im

( n e u s p e š n o m ) fa š is tič k o m

p r o b l e m i m a ( B e l g i j a i S p a n i j a ) i / i li
c e n tr a liz a c ijo m

40

u p r o š lo s t i ( I ta lija i

Š p a n ija ). Ip a k , r a z lo z i z a u v o đ e n je r e g io n a liz m a u z a p a d n o e v r o p ­
sk e z e m lje b r o jn i s u i k o m p le k s n i. O s im
n ih ” ) n a c io n a liz a m a , š to
“d ru gu u rb an u

s tiš a v a n ja ( “ r e g io n a l­

je g l a v n i r a z l o g , L .J. S h a r p e p o m i n j e

r e v o lu c iju ” , r e g io n a ln o p la n ir a n je , id e n tifik a c iju

d e c e n t r a liz a c ije s a d e m o k r a t ijo m , in te r e s e p o litič k ih p a r tija , n e k e
p r e d n o s t i u p o r e s k o j p o lit ic i itd . ( S h a r p e , 1 9 9 3 : 3 - 2 7 ) . R e g io n a li­
z a m s e ta k o đ e m o ž e p o s m a t r a t i i k a o in s tit u c io n a ln i o d g o v o r n a
" m e d ije v a liz a c iju "

s a v re m e n o g m e đ u n a r o d n o g p o re tk a , u

kom

" o b la s t i i r e g io n i ja s n o p o s t o je s a p r e s e c a ju ć im lo ja ln o s t im a , s u ­
k o b lje n im in te r p r e ta c ija m a p ra v a i d u ž n o s t i i m e đ u s o b n o p o v e z a ­
n im s t r u k tu r a m a v la s t i k o je z a m e n ju ju o b e le ž ja s u v e r e n ite t a k a o
n e o g r a n ič e n e , n e p o d e lje n e i je d in s t v e n e fo r m e ja v n e v la s t i” ( H e ld ,
1 9 9 1 : 2 2 4 ) . U ta k v im o k lo n o s t im a u s p o s ta v lja ju s e n o v i r e g io n a l­
n i id e n tite ti -

s u b n a c io n a ln i i s u p r a n a c io n a ln i - k o ji k o e g z is t ir a ­

ju u n u t a r i iz v a n d r ž a v n ih g r a n ic a i č in e o d n o s e iz m e đ u b r o jn ih
d r u š tv e n ih g r u p a (p r v e n s tv e n o iz m e đ u e tn ič k ih m a n jin a i v e ć in a ,
iz m e đ u m a n je i v iš e r a z v ije n ih d e lo v a z e m lje , r a z n ih r e lig io z n ih
g r u p a it d .) m a n je t r a u m a t ič n im

( v id i n p r . o s r e d n jo e v r o p s k o m

id e n tite tu : S t r a s s o ld o , 1 9 8 7 : 6 4 - 7 3 ) .
S u ž iv o t v iš e r e g io n a ln ih id e n tite ta , u u s lo v im a r a z lič i­
tih in s t it u c io n a ln ih m o g u ć n o s t i z a iz r a ž a v a n je i o s tv a r e n je p o s e b ­
n ih in te r e s a , s ta v lja d e m o k r a t s k u u s t a v n u d r ž a v u p r e d n o v a is k u ­
š e n ja . R e g io n a ln e d r ž a v e m o r a ju im a t i s v a o b e le ž ja d e m o k r a t ije i
m o d e r n o g k o n s t it u c io n a liz m a , š to ih o p r e d e lju je d a r a z v ija ju v e ć
p o m in ja n i “a p s tr a k tn i u s ta v n i p a tr io t iz a m ” , z a s n o v a n n a p o s ttr a d ic io n a ln o m id e n tite tu i o r ije n tis a n n a d e m o k r a t iju i o s n o v n a p r a ­
v a č o v e k a . A li u r e g io n a ln im d r ž a v a m a " a p s tr a k tn i u s ta v n i p a tr io ­
t i z a m " n ije d o v o lja n i o n s e m o r a d o p u n it i n e k o m v r s t o m “ lo k a lp a t r io t iz m a " , k o ji ć e , s je d n e s tr a n e , b it i d o v o ljn o p r iv la č a n z a š ir e
s t a n o v n iš tv o p o je d in ih r e g io n a , d o k ć e s e , s d r u g e s tra n e , iz b e g a v a t i o p a s n o s t i ( r e g io n a ln o g ) n a c io n a liz m a . O v a k v o re š e n je p o t p u ­
n o je u d u h u i z g r a d n j e p o s t t r a d i c i o n a l n i h i d e n t i t e t a , k o j i s u u s r e d s r e đ e n i n a p o je d in c a k a o p r ip a d n ik a r a z lič itih ( p o litič k ih i n e p o li­
tič k ih ) z a je d n ic a . V e z a iz m e đ u

s v ih tih z a je d n ic a m o ž e b it i a p ­

s tr a k tn o p ra v o . Z b o g to g a s u p o s t tr a d ic io n a ln i id e n tite ti p r e te ž n o
u te m e lje n i u p ra v u . T o z n a č i d a i r e g io n a ln i id e n tite ti m o r a ju b iti
d e o p r a v n e s t r u k t u r e i, s a m i m t i m , p r a v n o u t e m e l j e n i . O t u d a u r e ­
g io n a ln o j d rž a v i " a p s tr a k tn i u s ta v n i p a tr io t iz a m ” m o r a b iti d o p u ­

41

n je n j e d n i m o b l i k o m r e g i o n a l n o g p r a v n o g i d e n t e i j e t a k o j i b i s e m o ­
g a o n a z v a ti " a u to n o m n o - r e g io n a ln o m s ta tu ta r n o m lo ja ln o š ć u ” .
A u to n o m n i

r e g io n a ln i s ta tu t z a u z im a v e o m a v a ž n o

m ž s to u p r a v n o m p o r e t k u k o m p le k s n ih , p o s ttr a d ic io n a ln ih d r u ­
š ta v a ( tj. r e g io n a ln ih d r ž a v a ) . O n m o r a b iti u s k la đ e n s a u s t a v o m
a li n e i iz je d n a č e n s a o b i č n i m p r a v n im a k t im a d r ž a v e ( z a k o n i m a
ili p o d z a k o n s k i m a k t i m a ) . D o b a r p r i m e r z a o v o r e š e n j e p r u ž a r e ­
g io n a ln o u s tr o js tv o S p a n ije .
A u t o n o m n o r e g i o n a l n o p r a v o u S p a n i j i z a s n o v a n o je n a
a u t o n o m n o m r e g i o n a l n o m s t a t u t u , k o j i je le x su igeneris. T a j s t a t u t
n ije n i o b i č a n p r a v n i a k t d r ž a v e ( z a k o n ili p o d z a k o n s k i a k t ) n i r e ­
g u la r n i r e g io n a ln i p r a v n i a k t: o n p r o is t ič e i z r e fe r e n d u m a s t a n o v ­
n ik a b u d u ć e g r e g io n a i m o ž e b it i p r o m e n je n s a m o n a is ti ta k a v n a ­
č in . U s ta v S p a n ije p r e d v iđ a p r o c e d u r u o s n iv a n ja r e g io n a , a li n e
p r o p is u je b ro j r e g io n a u z e m lji, n jih o v a im e n a , n iti b liž e o d r e đ u je
n jih o v a u r e đ e n ja ( iz u z e v , n a r a v n o , o p š t e g o k v ir a ) . S v e t o s a m i s ta ­
n o v n ic i r e g io n a a u t o n o m n o u r e đ u ju . C e lo k u p n a p r o c e d u r a d o n o ­
š e n ja (a li i p r o m e n e s ta tu t a ) z a v r š a v a s e p o t v r d o m n a d le ž n o g d r ­
ž a v n o g o r g a n a i o b n a r o d o v a n je m

u s lu ž b e n o m

g la s n ik u . A u t o ­

n o m n a r e g i o n a l n a z a j e d n i c a je , d a l d e , u s p o s t a v l j e n a d i s p o z i t i v n i m
o d r e d b a m a U s t a v a S p a n i j e ( u k o m je o v a p l o ć e n a v o l j a c e l o g š p a n s k o g p u k a ) i sv im

o d r e d b a m a r e g io n a ln o g a u to n o m n o g s ta tu ta

( k o j i je z a s n o v a n n a v o l j i p u k a r e g i o n a ) ( C h i n e r , 1 9 9 0 : 1 7 6 ) . T a k o
j e u s a v r š e n a i d e j a k o n s t i t u t i v n e v l a s t i . N a k o n š t o je s u v e r e n i p u k ,
n a o s n o v u s v o je u s ta v o tv o r n e k o n s t it u t iv n e v la s ti, d o n e o U s t a v i
p o š t o je z a p o č e l a d i j a l e k t i k a k o n z e r v a t i v n e i i n o v a t i v n e k o n s t i t u ­
tiv n e v la s t i, d e la tn i p u k s e p o d e li o k a k o b i m o g a o n a s lič a n n a č in
d a u s p o s t a v i i r e g io n e . P r i lik o m iz r a d e a u t o n o m n o g r e g io n a ln o g
s ta tu t a p u k r e g io n a n e p o s t u p a k a o s u v e r e n a v la s t n e g o s e k r e ć e u
( p r i l i č n o š i r o k i m ) o k v i r i m a k o j e m u je p r e t h o d n o o s t a v i o u s t a v o t v o r a c . N a d r u g o j s t r a n i , p o š t o je i s a m u s t a v o t v o r a c b i o s v e s t a n d a
s u a u t o n o m n i r e g io n i p o t r e b n i, o n s e d o b r o v o ljn o o d r e k a o d e t a lj­
n ije r e g u la c ije r e g io n a ln o g u r e đ e n ja i ta j p o s a o o s ta v io ž it e ljim a
b u d u ć ih re g io n a .
O v a k o k o m p le k s a n

r e g io n a ln i a r a n ž m a n

om ogućava

S p a n iji d a s e iz b o r i sa n a c io n a liz m o m k a k o v e ć in e ta k o i m a n jin e :
r e g io n a ln i s is t e m p o s t a v lja p r e p r e p r e k e n a c io n a li z m u v e ć in e , d o k
s a m o s ta tu t a r n o u s tr o js tv o r e g io n a o s u je ć u je te ž n je m a n jin s k ih

42

n a c io n a li z a m a ( k o ji s u , u g la v n o m , p o is t o v e ć e n i s a p o je d in im r e g io n im a ) . R e g io n a liz a m d a je n o v i s a d r ž a j p r a v u n a r o d a n a s a m o o p r e d e l j e n j e , jer k a o f u n k c i o n a l n i d e o d e m o k r a t s k e u s t a v n e d r ž a v e
č in i s e c e s iju n e p o tr e b n o m .
P o s tk o m u n is tič k a d r u š tv a I s to č n e E v ro p e , ia k o s u u
m nogo

v id o v a

r a z lič ita

od

z a p a d n o e v r o p s k ih , d a n a s p o k a z u ju

s lič n u p o t r e b u z a r e g io n a liz m o m

k a o s r e d s tv o m d a s e iz b o r e sa

n a c io n a liz m o m i v e ć in e i m a n jin a . M u ltin a c io n a ln a is to č n o e v r o p ­
s k a d r u š tv a p o k a z u ju is u v iš e p r e d p o lit ič k ih ( “ p r ir o d n ih " ) r a z lik a ,
k o je tr e b a p r e m o s titi n a p u tu iz g r a d n je d e m o k r a t s k ih u s ta v n ih
d r ž a v a , d a b i s e m o g la o s la n ja ti n a u o b ič a je n a is k u s t v a Z a p a d a .
S t o je jo š v a ž n ije , o v a d r u š tv a im a ju d u g e tr a d ic ije k o ie k t iv is t ič k ih
( n a c i o n a l i s t i č k i h i k o m u n i s t i č k i h ) i d e n t i t e t a , 23 k o j e s e i s t o r i j s k i
s m e n ju ju , a — i d a lje -

n e p r e v a z i l a z e . 2“* S v e t o p o s t k o m u n i s t i č k a

d r u š tv a n a is t o k u E v r o p e u p u ć u je n a r e g io n a liz a m i " a u t o n o m n o re g io n a ln u s ta tu ta r n u lo ja ln o s t” .
23 K o le k tiv is tič k i tip p o litič k e m o b iliz a cije u Isto čn o j E vropi b io je d v o stru k .
Prvo, o n je b io n a c io n alističk i (u p o g le d u u k o je m je taj p o ja m o d re đ e n u:
K o h n , 19 6 2 ; A rendc, 19 6 2 ; S m irh , 1 9 8 6 ; M o ln a r i9 9 7 ) , p o š to je n a ro d n i ( e t­
n ič k i) id e n tite t u p ro tek la d va v ek a igrao v a žn u u lo g u u k o n s titu is a n ju is to č­
n o e v ro p sk ih p o litič k ih za jed n ica . U m n o g o slu čajeva o n je b io u z ro k n e s ta ­
b iln o s ti i rasp ada d rža va ko je s u p o s to ja le izm e đ u B a ltičk o g i Ja d ran sk o g
m o ra. D ru g o , isto čn o e v ro p sk i k o le k tiv iza m su, to k o m v iše o d če trd e se t g o ­
d in a, razvijale k o m u n istič k e p artije. N a k o n D ru g o g sv e ts k o g rata (a u R u siji
v e ć n ak o n P rvo g sv e ts k o g rata) k o m u n is tič k a id e o lo g ija za m e n ila je n a c io n a ­
liza m , pa je h o m o g en i n arod n i id e n tite t b io p o tis n u t "p erm a n en tn o -re v o lu đ o n a r n im ” jed in stv o m rad ničke k lase. U p rk o s o v im p ro m en a m a (k a o i ra­
z n o v r sn im k o m b in a c ija m a k o m u n iz m a i n ac io n a lizm a , koje su k arak terisale
to talitarn e i p o stto ta lita rn e režim e Is to čn e E vro pe i o k o jim a će jo š b iti reči u
2 2 . p oglavlju ), k o lek tiv ističk a m atrica o sta la je n etakn uta.
2 4 U situ a ciji e k o n o m s k o g h ao sa i a n o m ič n ih so cija ln ih o d n o s a u p erio d u tran ­
zicije , n arod n e v o đ e u Isto čn o ; E vro p i n asto je da se n a m etn u sv o jim su n aro d n icim a m esijan sk im i k o le k tiv is tič k im p rog ram im a, p oziva ju ći n a " n a ­
ro d n o je d in s tv o ” i p rod u žav aju ći stari o b ra zac p ra v n o g ritualizm a: "K a d a je
cilj stvaran je n aro d n o g jed in stv a n e treba se stro g o d rža ti prava." I s to č n o ­
e v ro p sk e d ržave u k o jim a živ i v iš e e tn ič k ih gru p a d o živ ljav a ju ovaj p ro b le m
o d su s tv a vlad a vin e prava u d va d o d a tn a v id a . Prvi je p ravni ritu alizam v e ćin ­
s k o g naroda, ko ji bi se m o g ao o p is a ti ka o svo jev rsn i d e m o k ratsk i d e s p o tiz a m (p ravo je sve što većin a n arod a u d ržavi - o d n o s n o n jegovi p re d sta v n i­
ci -

o d lu če). D ru g o je pravni ritu a liza m m a n jin sk e etn ičke g ru p e , ko ji

p o d ra zu m eva od b ijan je da se u zm e u češće u p o litič k o m živ o tu d rža ve i in s i­
stiran je na pravu n arod a na sam o o p red eljen je d o secesije.

43

7 - Problem klasa

i klasnih odnosa

.

S o c ija ln i s u p s t r a t d e m o k r a t s k e u s ta v n e d r ž a v e je s t e g r a đ a n s k o
d r u š t v o 25 u k o m p o s t o j i m n o š t v o r a z l i č i t i h i n t e r e s a i g r u p a k o j e
s to je u a m b iv a le n t n im o d n o s im a , k a k o m e đ u s o b n o ta k o i p r e m a
o r g a n im a d r ž a v n e v la s t i: s je d n e s tr a n e , p o t r e b n a im

je a u t o n o ­

m i j a , a li s e , s d r u g e s t r a n e , n e m o g u o d r e ć i n i u t i c a j a n a d r ž a v n u
v l a s t ( p r e s v e g a n a z a k o n o d a v s t v o ) , n iti z a š t i t e d r ž a v e ( k o j a je u
is to v r e m e i k o n t r o la ) . O v o p o lje a m b iv a le n tn o s ti i n a p e to s ti re ­
z u l t a t je č i n j e n i c e d a je s v a k i p o j e d i n a c č l a n m n o g o b r o j n i h d r u ­
š tv e n ih g r u p a ( š t o u k lju č u je i s a m u d r ž a v u ) i d a s e n je g o v i r a z lič i­
ti in te r e s i lo m e u k o n k u r e n c iji p r ip a d n o s t i o v im g r u p a m a , n a je d ­
n o j s tr a n i, i p o je d in a č n o s t i n je g o v e e g z is t e n c ije , n a d r u g o j s tr a n i.
T a k o đ e n i j e n e v a ž n o p o m e n u t i d a je g r a đ a n s k o d r u š t v o p o t e n c i ­
ja ln o g lo b a ln o i d a o n o n e m o ž e d a s e o b u z d a u n u t a r d r ž a v n ih
g r a n ic a , č im e s e p o ja č a v a s o c ija ln i p r it is a k n a s a m u d e m o k r a t s k u
u s ta v n u d r ž a v u d a s e s v e v iš e u k lju č u je u m e đ u n a r o d n e in te g r a t iv ­
n e to k o v e ( k a o š to s u n p r . E v r o p s k a u n ija i U je d in je n e n a c ije ). P a ­
r a l e l n o s t i m r a s t e p r i t i s a k i d a s e p r o š i r e s f e r e k o j e je p o t r e b n o
s t a v it i p o d p o l it ič k u , s o c ija ln o - p o li t i č k u ili s o c ija ln u d e m o k r a t s k u
k o n tr o lu ( o to m e d e ta ljn ije u: M o ln a r , 1 9 9 4 a ) .
O v o s h v a ta n je g r a đ a n s k o g d r u š tv a i d r u š tv e n ih g r u p a
k o je g a č in e n a la z i s e u d ir e k tn o j s u p r o t n o s t i s M a n c o v im s h v a ta n je m g r a đ a n s k o g d r u š tv a k a o s v o je v r s n o g p o lja a n t a g o n iz a m a iz ­
m e đ u d v e k la s e - k la s e e k s p lo a t a t o r a i k la s e e k s p lo a t is a n ih ( o č e ­
m u je b i l o v i š e r e č i u 4 . o d e l j k u 1 6 . p o g l a v l j a ) . O v e d v e k l a s e i m a ­
ju k o d M a r x a u lo g u d e la t n ih g r u p a , a p r in c ip i k o ji ih p o k r e ć u p r e ­
p o z n a ju se u e k o n o m s k o j e k s p lo a t a c iji ( k o ju s p r o v o d i k la s a e k s ­
p lo a t a t o r a ) i r e v o lu c iji ( k o ju s p r o v o d i k la s a e k s p lo a t is a n ih k a d z a
to “ s a z r u ” u s lo v i) . C e la is to r ija s e u k o m u n is t ič k o m u č e n ju s v o d i
n a e k o n o m s k i ( n a d ) d e t e r m in is a n u b o r b u o v ih k la s a , o č e m u d o ­
b r o s v e d o č i p r v a r e č e n i c a M anifesta Komunističke partije, k o j a g l a s i :

2 5 B ilo bi is p ra v n ije ak o b i se re k lo d a s o c ija ln i s u p s tr a t d e m o k r a ts k e
u s ta v n e d rž a v e čin e g ra đ a n s k o i c iv iln o d r u š tv o (u p o r . d e ta ljn ije o to m e
u: M o ln a r , 2 0 0 2 ) . Ipak, n a o v o m m e s tu s e n e ć e u la z iti u o v o r a z lik o v a n ­
je i p r o b le m a tik a n asta n k a , d in a m ik e i s p e c ifič n ih o b e le ž ja c iv iln o g
d r u š tv a s e n e će n ačin jati. U m e s t o to g a , re le v a n tn i s e g m e n ti o v e p r o b ­
le m a tik e tretira će se u o k v ir im a k o n c e p ta g r a đ a n s k o g d ru š tv a .

44

" I s t o r ija s v a k o g d o s a d a š n je g d r u š t v a je s te is to r ija k la s n ih b o r b i”
(M a r x i E n g e ls , 1 9 7 4 :3 8 0 ) .
Takvo

s h v a ta n je

is to r ije

i k la s n e

b o rb e

iz a z v a lo

je

o p r a v d a n e re a k c ije is to r ič a r a , p a č a k i o n ih k o ji p o k a z u ju s im p a t i­
je p r e m a b o r b i r a d n i č k e k l a s e z a e m p a n c ip a c iju . T a k o je n p r . F e r ­
n a n d B r a u d e l p i s a o 1 9 5 0 . g o d in e : " I t a k o , m i 'v i š e n e v e r u je m o u
m o g u ć n o s t d a s e is t o r ija o b ja š n ja v a o v im ili o n im g la v n i m č i n i o ­
c e m . N e p o s t o ji j e d n o s t r a n a is t o r ija . U n jo j n e ig r a ju g la v n u u lo g u
j e d i n o s u k o b i m e đ u r a s a m a č i j i s u s u d a r i ili s l a g a n j e n a v o d n o o d ­
r e d ili č ita v u lju d s k u p r o š lo s t , n i s n a ž n i p r iv r e d n i r it m o v i, č in io c i
n a p r e t k a ili p r o p a s t i , n i n e p r e k i d n e d r u š t v e n e n a p e t o s t i ” ( B r o d e l ,
1 9 9 2 : 5 6 ) . U s k l a d u s a o v i m s h v a t a n j e m , B r a u d e l je u s v o j o j k a p i ­
ta ln o j s o c ija ln o j is to r iji r a z d o b lja o d 15 . d o 1 8 . v e k a k o n s t a t o v a o
d a s u i u o v o j e p o h i, k a o i u p r e th o d n im e p o h a m a , s u k o b i i r a d n i­
k a i s e lja k a s a n jih o v im p o s lo d a v c im a i g o s p o d a r im a b ili " lo k a ln i
d o g a đ a ji s a o g r a n ič e n im d o m a š a je m ” ( B r a u d e l, 1 9 9 0 a : 5 5 6 ) . S u ­
k o b i, p a k , k o ji s u " n o s ili" is t o r iju u o v o m p e r io d u b ili s u s u k o b i
iz m e đ u

c a r s t a v a , r e l i g i j s k i h g r u p a ili g r a d o v a z a d o m i n a c i j u

u

p r iv r e d n im to k o v im a , itd .
N o , tim e jo š n iš ta n ije r e č e n o o k la s n im s u k o b im a u
1 9 . i 2 0 . v e k u . Z a r a z lik u o d r a n ijih v e k o v a , k la s n i s u k o b i u p o s le d n ja d v a v e k a d o b ija ju n a in t e n z it e t u i — n a r o č ito u r a z v ije n im
k a p it a lis tič k im z e m lja m a -

d ik t ir a ju o s n o v n e p r o b le m e n e s a m o

e k o n o m s k o g n e g o v e lik im d e lo m i p o lit ič k o g ž iv o ta . A li, a k o g o ­
v o r im o o s a v r e m e n im k la s a m a i n jih o v im s u k o b im a , u v e k je p o ­
tr e b n o v o d it i r a č u n a o d v e s tv a r i. P rv o , k a d a je re č o k la s n o j s t r u k ­
tu r i je d n o g g r a đ a n s k o g d r u š tv a , p o t r e b n o je p o ć i o d n e p r e te n c io z n e p ó d e le

n je g o v ih

č la n o v a n a im o v in s k e ra z re d e ( s ta tis t ič k e

g r u p e ) , k o ja s e te m e lji n a k r it e r iju m u p r ih o d a o d p o s e d o v a n e
im o v in e i z a n im a n ja , i k o ju s u jo š s ta r i R im lja n i k o r is t ili u s v o jim
k l a s n i m d i f e r e n c i j a c i j a m a . P o s l e t o g a t r e b a o b a z r i v o p r o v e r i t i d a li
s e i u k o j o j m e d ovaj k r i t e r i j u m p o k l a p a s a n e k i m d r u g i m k r i t e r i j u m o m , o d n o s n o d a li j e u a n a l i z u p o t r e b n o u k l j u č i t i j o š n e k i d o ­
d a tn i k r ite r iju m k a k o b i se d o b ila b o lja s lik a o k la s n o j s tr u k tu r i
d a t o g d r u š tv a . T a k o , r e c im o , A n t h o n y G i d d e n s s m a tr a d a s u i m o ­
v in a i z a n im a n je " g la v n i o s n o v i k la s n ih r a z lik a " u s a v r e m e n im z a ­
p a d n im

d r u š tv im a

( G id d e n s ,

199 0 :

2 0 9 ).

Na

osnovu

to g

s h v a t a n j a , o n k l a s e p o i m a k a o p r e v a s h o d n o i m o v i n s k e r a z r e d e , tj.

45

k a o g r u p e lju d i k o je s e m e đ u s o b n o r a z lik u ju p o u k u p n im p r ih o d i­
m a: o d s v o je im o v in e k a o i o d s v o je p r o fe s ije . T a j k r it e r iju m G i d ­
d e n s k o m b in u je s a k r ite r iju m o m v la s n iš t v a u t o li k o š t o u tv r đ u je
e m p ir ijs k u k o r e la c iju iz m e đ u k la s e n a jb o g a tijih i k la s e p o s lo d a v a ­
c a i m e n a d ž e r a , iz m e đ u s r e d n je k la s e i k la s e b e lih k r a g n i i s a m o ­
s ta ln ih p r e d u z e t n ik a , k a o i iz m e đ u n iž e k la s e i k la s e p la v ih k r a g ­
n i. V l a s n i š t v o s l u ž i , k a o š t o s e v i d i , s a m o k a o s e k u n d a r n i k r i t e r i ­
ju m z a k la s n e r a z lik e , p o š t o s r e d n ja k la s a o b u h v a t a k a k o v la s n ik e
k a p ita la ta k o i v la s n ik e r a d n e s n a g e ( p r o b le m o d n o s a m e n a d ž e r a
p r e m a v l a s n i š t v u o s t a v l j e n je p o s t r a n i ) , a m o g u ć a s u i d r u g a o d ­
s tu p a n ja v la s n ič k o g s ta tu s a o d k la s n e s tr u k tu r e iz v e d e n e iz k rite r iju m a p r ih o d a .
Z a t o s e u s v a k o j k la s n o j a n a liz i p o s t a v lja s a s v im k o n ­
k r e t n o p i t a n j e : k a d a je k l a s a s a m o s t a t i s t i č k a g r u p a , k a d a s e m o ­
ž e g o v o r it i o id e n t it e t s k o j g r u p i ( tj. k a d a o n im a " k la s n u s v e s t " ) ,
a k a d a p o s t a je d e la tn a g r u p a . A k o s e u k o n k r e t n o m s lu č a ju i m o ž e
g o v o r i t i o i d e n t i t e s k o j g r u p i , p i t a n j e je š t a je i z v o r " k l a s n e s v e s t i ” .
M a x W e b e r je s v o j e v r e m e n o s a s v i m d o b r o u p o z o r i o n a t o d a s e
" g r a đ a n s t v o ” o d v iš e la k o p o is t o v e ć u je s a je d n o m k la s o m ( u k a p i­
ta liz m u ) , d o k je o n o z a p r a v o n a r a z lič it e n a č in e p o s t o ja lo i b ilo
s a s v im d r u g a č ije s a m o o s v e š ć e n o k a o p o litič k i e n tit e t u a n t ič k im
d e m o k r a t i ja m a , k a o s t a le ž u s t a r o m r e ž i m u i k a o k la s a u k a p it a ­
l i z m u ( W e b e r , 1 9 2 3 : 2 7 0 i d a l j e ) . M u ta tis mutandis, i s t o v a ž i i z a
m o g u ć n o s t d a g r a đ a n s tv o p o s t a n e d e la t n a g r u p a : d o k je u a n t ič ­
k im d e m o k r a tija m a o n o b ilo u p r a v o n a r o d o r g a n iz o v a n z a p o li­
tič k o d e la n je , g r a đ a n s k i s t a le ž je b io s a m o je d a n o d k o n s t i t u t i v ­
n i h e l e m e n a t a s t a l e š k i h s k u p š t i n a , d o k je u k a p i t a l i z m u g r a đ a n ­
s k a k la s a p o s t a la o z n a k a z a p o je d in c e k o ji s e n a la z e u is to j e k o ­
n o m s k o j p o z ic iji ( v la s n ik a k a p it a la ) a li s u i s a m i r a z d e lje n i u
m n o š t v o r a z lič itih , m e đ u s o b n o k o m p e t it iv n ih g r u p a ( k o je m o g u
im a t i, a p o p r a v ilu i im a ju , v e o m a r a z lič it e p o lit ič k e p r e fe r e n c e ) .
Z a to s u m o g u ć n o s t i d a u u s lo v im a k a p it a lis t ič k e p r iv r e d e c e lo k u p n a g r u p a v la s n ik a k a p it a la p r e r a s te u je d n u je d in s tv e n u d e la tn u g r u p u v e o m a m a le , a k o u o p š t e p o s t o j e . U m e s t o to g a , s o c i o l o ­
š k i je z a n im ljiv o v id e ti k a k o s e p o je d in i d e lo v i o v e k la s e p o v e z u ­
ju i d e la ju u r a z lič itim g r u p n im fo r m a m a .
A k o b is m o h te li d a iz v e d e m o z a k lju č a k iz p r e t h o d n o g
iz la g a n ja , o n b i m o g a o d a g la s i: d a b i s e m o g lo g o v o r it i o n e k o j

46

k l a s i k a o o d e l a t n o j g r u p i p o t r e b n o je p r e t h o d n o u t v r d i t i

'a o n a

z a i s t a empirijski d e l a k a o g r u p a ( u p r e t h o d n o n a z n a č e n o m s m i s l u ) ,
a n e d a n je n o “ d e la n je ” č in i s a m o to š to m e đ u s o b n o n e p o v e z a n i
s u b je k t i ( z a p r a v o s a m o č la n o v i je d n e s t a t is t ič k e g r u p e ) im a ju n e ­
ku

z a je d n ič k u

" d e te r m in a n tu

p o n a š a n ja ” . P u š a či n is u

d e la tn a

g r u p a s a m o z a t o š t o r e a g u j u n a p o v e ć a n j e ili s m a n j i v a n j e p o r e z a
n a p r o m e t c ig a r e ta , b a š k a o š t o n i s v i p ro d a v c i ra d n e s n a g e n is u
d e la tn a g r u p a s a m o z a t o š t o s e r a v n a ju p o ( r a z n im in te r v e n c ija m a
m o d ifik o v a n im ) z a k o n it o s t im a tr ž iš t a ra d n e s n a g e . D e la tn a g r u ­
p a tr a ž i n e s a m o z a je d n ič k im id e n tite to m o b u h v a ć e n e č la n o v e n e ­
g o i k o r p o r a tiv n u o r g a n iz a c iju k o ja ć e m o ć i d a k o o r d in ir a i u s m e ra v a n jih o v a p o je d in a č n a d e la n ja . I m a ju ć i t o n a u m u , tr e b a d a s e
p o d s e t i m o n a t o k a k o je n a s t a l a s a v r e m e n a r a d n i č k a k l a s a i k a k o
s u iz g le d a li ra n i o b lic i n je n e b o r b e p r o t iv k la s e k a p ita lis ta .
Z a M a r x a je n a r o č i t i z n a č a j i m a l a " p o s l e d n j a f a z a ” k l a ­
s n e b o r b e u 1 9 . v e k u , u k o jo j s e s u d a r a ju k la s a k a p it a lis ta ( " b u r ­
ž o a z ija ” ) i r a d n ič k a k la s a ( " p r o le t a r ija t ” ) 26 i k o ja “ n u ž n o ” z a v r š a ­
v a “ r e v o lu c ijo m ” , tj. p o b e d o m

p o to n je k la s e i u s p o s ta v lja n je m

b e s k la s n o g d r u š tv a . S h v a ta n je " n e iz b e ž n o s t i” p r o le te r s k e r e v o lu ­
c ije p o k a z a lo s e k a o n e o d r ž iv o . M a r x o v a id e ja k la s n e d e k o m p o z i­
c i je g r a đ a n s k o g d r u š t v a u e p o h i z r e l o g k a p i t a l i z m a p r o i z l a z i l a je
iz p r e tp o s t a v k e d a s v e b o g a t s t v o d o la z i o d im o v in e ( k a p it a la ) , a
sv e s ir o m a š tv o o d ( n a ja m n o g ) ra d a , k a o i iz v e r o v a n ja u im a n e n t ­
n u z a k o n it o s t p a d a p r o fitn e s to p e u k a p ita lis tič k o m n a č in u p r o ­
iz v o d n je ( č im e s e u n iš ta v a ju s v e s r e d n je , o d n o s n o p o s r e d n ič k e
k la s e ) . S a m im t im , z a n je g a s u u je d n o m r a z v ije n o m g r a đ a n s k o m
( a to z n a č i k a p it a lis tič k o m ) d r u š tv u m o g la p o s to ja ti s a m o d v a
im o v in s k a ra z re d a (b o g a t i - s ir o m a š n i) k o ji s e fu n k c io n a ln o p o ­
k la p a ju s a p o d e lo m

n a v la s n ik e k a p ita la i v la s n ik e ra d n e s n a g e .

I s t o r i j a je b i l a n e u m o l j i v i s u d i j a o v i h M a r x o v i h s h v a t a n j a : u p o ­
s le d n ja d v a v e k a g r a đ a n s k o d r u š t v o n e s a m o š to n ije r e d u k o v a n o
n a o g o lje n u b o r b u d v e k la s e n e g o je p o v e ć a lo s v o ju k o m p le k s n o s t
i d o ž iv e lo v e lik a p o b o ljš a n ja ( B e c k e r , 1 9 9 4 : X I X ). P o s e b n o s e u
s a v r e m e n im d e m o k r a t s k im u s t a v n i m d r ž a v a m a lic e g r a đ a n s k o g

2 6 ’’C ije lo se d ru štv o sve v iše cijepa na d va velika n ep rijateljska tabora, n a d vije
v elik e klase ko je s to je n ep o sred n o jed n a n asp ram d ru ge - b u rž o a zija i p ro ­
letarijat” (M a rx i E n gels, 1974 : 381).

47

d r u š tv a k o r e n it o iz m e n ilo , i to k a k o p o d u tic a je m p r v ih te k o v in a
le g a ln e b o r b e s o c ija ld e m o k r a t s k ih s tr a n a k a i s in d ik a t a ta k o i u
s tr a h u p re d n o ć n o m m o r o m “ s o v je ts k e r e v o lu c ije " i “ p r v e s o c ija ­
lis t ič k e d r ž a v e n a s v e t u ” .27 S a v r e m e n i tr e n d o v i u s p o n a s lu ž b e ­
n ič k ih z v a n ja , fr a g m e n t a c ije e k o n o m s k ih in te r e s a , p a r t ik u la r iz a c ije in d u s t r ijs k ih s u k o b a itd . u č in ili s u m a r k s is t ič k i d ih o t o m n i
m o d e l k la s n e s tr u k tu r e ( z a s n o v a n n a k r ite r iju m u v la s n iš t v a ) p o t ­
p u n o o p s o le n t n i m ( u p o r . n p r . D a h r e n d o r f , 1 9 5 9 : 4 1 i d a lje ; D a ­
h re n d o rf, 1 9 7 2 : 2 3 4 ; H a b e r m a s , 1 9 8 0 : 2 3 0 -2 3 1 ). O s im to g a , n a ­
k o n D r u g o g s v e t s k o g ra ta s v e t s k i p r iv r e d n i p o r e d a k je p r e s t a o d a
se z a s n iv a n a s lo b o d n o m tr ž iš tu i p o č e o d a s v e te š n je u s e b i p re p lić e t r ž iš t e i in te r v e n c iju ( k a k o d r ž a v e ta k o i s a m ih p r iv r e d n ih
s u b je k a ta ) , š t o je d o v e lo d o u s lo ž n ja v a n ja k la s n e s tr u k t u r e i s a ­
s v im n o v ih p r iv r e d n ih i p o lit ič k ih k o n flik a t a ( P o p e r , 1 9 9 3 : 153 i
d a lje ; W e e , 1 9 8 4 : 3 1 7 i d a lje ) .
J e d n a o d p o s le d ic a v e ć e s lo ž e n o s t i g r a đ a n s k o g d r u š tv a
b i l a je p r o m e n a u i n s t i t u c i o n a l n o m u r e đ e n j u , t j. u k o n s t i t u i s a n j u
s a v r e m e n ih p r iv r e d n ih o r g a n iz a c ija ( p r e d u z e ć a ) i k v a z ik o r p o r a tiv n ih g r e m iju m a u s fe r i p r iv r e d e ( tj. tr ip a r titn ih t e la n a r e g io n a l­
n o m i n a c io n a ln o m n iv o u ) . U k o n f lik t im a o r g a n iz o v a n ih in te r e s a
v la s n ik a k a p ita la i v la s n ik a ra d a v r e m e n o m

s u iz g r a đ e n i v e o m a

k o m p le k s n i m e h a n iz m i u s k la đ iv a n ja i r e š a v a n ja s p o r o v a , k o ji d a ­
n a s č in e k ič m u o v ih

k o r p o r a c ija i k v a z ik o r p o r a tiv n ih

g r e m iju ­

m a . 28 Š t a v i š e , s a v r e m e n e p r i v r e d n e k o r p o r a c i j e i k v a z i k o r p o r a t i v n i g r e m iju m i k o n s tit u is a n i s u n a o v o j -

fu n k c io n a ln o j -

k la s n o j

p o d e l i i v a n n je s e t a k o r e ć i n e m o g u n i z a m i s l i t i . T o i s a m a s o c i o ­
lo š k a a n a liz a m o r a d a e v id e n tir a i p o š t u je . N o , s o c io lo g ija n ip o š t o
n e s m e d a z a n e m a r u je r a z lik e ta m o g d e o n e o b je k t iv n o p o s t o je .

2 7 O v e p ro m en e u n u tar gra đ an sk o g d ru štv a stv o rile su tem elje z a n astan ak č i­
tave jed n e tradicije unutar dvadesetovekovnog marksizma k o ja se o k re n u la afirm a­
ciji v re d n o sti i institucija g ra đ a n sk o g (ili c iv iln o g ) d ru štva, a k o ja za p o čin je
A n to n io m G ram sch ijem i dan as ž iv i u ra d o v im a Jo h n a K ean a, Jeana C o h en a ,
D a v id a H e ld a i drugih, p retežn o e n g le s k ih i a m e ričk ih n eo m a rk sista (u p o r.
npr. C o h e n , 198 2; Keane, 198 8 ; G a th y , 1 9 8 9 ; K ean e, 1993; C o h e n i A rato,

1 9 9 5 )2 8 U sled to ga , trad icion alno sh va ta n je p re d u ze ća kao "c iljn o g im an ja” , tj. kao
p u k o g o b je k ta interesa v lasn ik a k a p itala, p o č in je p o s te p e n o d a slabi (R aiser,
19 8 0 ; R aiser, 1988).

O n o š t o je ž i v o t n i n e r v k l a s n e k o n s t i t u c i j e p r i v r e d n i h k o r p o r a c i j a

samo je jedan odfaktora klasne dinamike globalnog društva. O s i m n j e g a ,
n a g lo b a ln o m

n iv o u d e lu ju i d r u g i f a k to r i k la s n e d ife r e n c ija c ije ,

k a o š to s u p o litič k o g r u p is a n je , p o v e ć a n b ro j p r o fe s ija s a v e lik im
d o h o c im a , k r im in a ln o o r g a n iz o v a n je ( p r o m e t d r o g a , o r u ž ja itd .),
m o g u ć n o s t i v l a s n i k a r a d n e s n a g e d a k u p u j u a k c i j e ili s t v a r a j u i m e ­
ta k k o ji m o g u e k s p lo a t is a t i (i ta k o r a z v ija ti d v o s t r u k i k la s n i id e n ­
tite t) , itd . S v e to g o v o r i u p r ilo g te z i d a k la s n e s tr u k tu r e s a v re m e n ih g r a đ a n s k ih d r u š ta v a n is u d ih o t o m n e , a jo š m a n je d a p o č iv a ju
n a id e n tifik a c iji im o v in s k o g ra z r e d a i fu n k c ije u o b r tu k a p it a la ( v i­
š u k l a s u n e č i n e samo v l a s n i c i k a p i t a l a , b a š k a o š t o s e v l a s n i c i k a ­
p ita la m o g u n a ć i i u n iž im k la s a m a , itd .) .
K a o p o s le d ic a p o m e n u tih in s tit u c io n a ln ih p r o m e n a u
p r iv r e d n im o r g a n iz a c ija m a ( p r e d u z e ć im a ) i u k v a z ik o r p o r a tiv n im
g r e m iju m im a u s fe r i p r iv r e d e , u s a v r e m e n o m k a p it a liz m u r a d n ič ­
k i p r o te s ti, u ć e lo m 2 0 . v e k u , p o s t a ju s v e " k o n s t r u k t iv n iji” i s v e
m a n j e " d e s t r u k t i v n i ” ( K a r r e t a l ., 1 9 7 3 : 2 2 4 ) . K a d a s e r a d i o o t v o ­
r e n im s u k o b im a s a v la s n ic im a k a p it a la , r a d n ic i, k a k o p o k a z u ju re ­
z u lt a t i is tr a ž iv a n ja -

p r e g o v a r a j u . S t o je , n a i m e , v e ć a s n a g a o r g a -

n iz o v a n o g r a d n iš t v a - k r o z s in d ik a te i s o c ija ld e m o k r a t s k e p a r tije
-

to v iš e ra ste n jih o v p r itis a k k a u s p o s ta v lja n ju d e m o k r a t ije -

u

p o litic i i e k o n o m iji — a s a m im tim i n jih o v a s k lo n o s t k a p r e g o v a ­
r a n ju i k o m p r o m is im a ( u p o r . L a n g e i M e a d w e ll, 1 9 8 5 : 9 7 ) . S t a v iše , r a d n ic i s u , n a r o č it o n a k o n D r u g o g s v e t s k o g ra ta , b ili s v e m a ­
n je s k lo n i n e s a m o d a r a z m iš lja ju u k a t e g o r ija m a r e v o lu c io n a r n o g
r a s p le ta k la s n o g s u k o b a n e g o i d a s e b e u o p š t e d o ž iv lja v a ju k a o

radnike ( v l a s n i k e r a d n e s n a g e ) . Z a t o u 2 0 . v e k u s a m o i d e n t i f i k a c i ja r a d n ič k e k la s e p o s t o ja n o o p a d a , a s a n jo m i p e r c e p c ija s v e t a p o d e lje n o g n a d v a m e đ u s o b n o s u p r o t s ta v lje n a b lo k a : " b u r ž o a z iju " i
" p r o l e t a r i j a t ” ( G i d d e n s , 1 9 9 0 : 2 2 1 - 2 2 4 ) . U z m e li s e u o b z i r i r a z ­
l i k o v a n j e i z m e đ u p a r t i c i p a t i v n i h g r u p a ( membership groups) i r e f e ­
r e n t n i h g r u p a ( reference grups), m o ž e s e d o ć i d o z a k l j u č k a d a s e
r a d n ic i u s a v r e m e n o m k o m p e t itiv n o m k a p it a liz m u s v e v iš e o s e ć a ju p r ip a d n ic im a s r e d n je k la s e ( k a o s v o je r e fe r e n t n e g r u p e ) , č a k i
a k o to o b je k tiv n o n is u ( B r o w n , 1 9 8 6 : 1 7 5 - 1 7 6 ) . S v e u s v e m u , p o z n o d e v e tn a e s to v e k o v n o i d v a d e s e to v e k o v n o is k u s t v o z a p a d n o e ­
v r o p s k i h z e m a l j a ( k a o i S A D ) p o k a z u j e d a je r a d n i č k a k l a s a s u ­
b je k t d e m o k r a tiz a c ije u s ta v n e d r ž a v e i d a " iz s v o je te ž n je z a s lo b o ­

49

d o m " p o la k o a li s ig u r n o d e m o k r a t iz u je n e s a m o p o lit ič k u n e g o i
e k o n o m s k u s fe r u d r u š t v e n o g ž iv o ta . T im e š to v iš e iz g r a đ u je d e ­
m o k r a t s k u u s t a v n u d r ž a v u , o n a s v e m a n je im a p o v o d a d a s e z a n o ­
si k o m u n is t ič k o m u t o p ijo m i k r a jn je o p a s n o m d o k t r i n o m " d ik t a ­
tu r e p r o le ta r ija t a ” i d a s v o ju s u d b in u s ta v lja u r u k e k o m u n is t ič k ih
" u s r e ć it e lja " .
S v e to , n a r a v n o , n e s p r e č a v a o r t o d o k s n e n a s ta v lja č e
M a r x o v o g u č e n ja d a i d a lje z a s tu p a ju " te o r iju k a ta s t r o fe " i “ a u t e n ­
tič n i r e v o lu c io n a r n i m a r k s iz a m ” . O r t o d o k s n i m a r k s is t i u p o r n o
s u n a s ta v ili d a z a tv a r a ju o č i p r e d d u b o k im tr a n s fo r m a c ija m a k a p i­
t a liz m a ( u p o t p u n o s u p r o t n o m p r a v c u o d o n o g a k o ji je M a r x o č e ­
k iv a o ) i je d n o s t a v n o c itir a ju M a r x o v e r a d ik a ln o p o z it iv is t ič k e i
m e s i j a n s k e r e ć i: " N i j e p i t a n j e š t o o v a j i l i o n a j p r o l e t e r , ili č a k c i j e ­
li p r o l e t a r i j a t , t r e n u t n o zamišlja d a je c i l j . P i t a n j e je š t o p r o l e t a r i j a t

jest i š t o je dosljedno tome h i s t o r i j s k i p r i s i l j e n u č i n i t i ” ( H a r a l a m b o s
i H e a ld , 1 9 8 9 : 7 4 ) . O č e k iv a n je d a ć e p r o le ta r ija t k a o “ r e v o lu c io ­
n a r n i s u b j e k a t ” i p a k n a k r a j u i z v r š i t i — onu pravu! -

s o c ija lis tič k u

r e v o l u c i j u , i t o z a t o š t o je " h i s t o r i j s k i p r i s i l j e n " d a t o u č i n i , o s t a j e
n e s a l o m l j i v i credo o r t o d o k s n i h m a r k s i s t a .
P o s le s lo m a k o m u n iz m a u E v r o p i i d u b o k e k r iz e m a r k ­
s i s t i č k o g v o l u n t a r i z m a ( k o j a j e z a p o č e l a v e ć u v r e m e k a d a je p o s t to t a lita r iz a m

p očeo

da

p o t is k u je

iz v o r n i

b o ljš e v ič k i

to t a lita r i­

z a m ) , n a p o p r iš tu te o r ijs k ih b it a k a m a r k s is t ič k o r e v o lu c io n a r n o
n a s le đ e

n a js n a ž n ije

b ran e

p o je d in i

p r e d s ta v n ic i m a r k s is t ič k o g

s tr u k tu r a liz m a . M a r k s is tič k i s t r u k t u r a liz a m je v a r ija n ta o r t o d o k ­
sn og

m a r k s iz m a k o ja o tp is u je r e v o lu c io n a r n i p o t e n c ija l " b ić a ”

p r o l e t a r i j a t a , t j . " v o l j n i " ili " s u b j e k t i v n i f a k t o r ” u o p š t e , t r e t i r a j u ć i
k la s n u b o r b u ( a n a r o č ito n je n is h o d u s tv a r a n ju s o c ija lis t ič k o g
d r u š tv a ) k a o p r e v a s h o d n i r e z u lta t " z a k o n it o s t i r e p r o d u k c ije k a p i­
ta la ” , o d n o s n o d e te r m in is t ič k e s ile

"s r e d s ta v a z a p r o iz v o d n ju ”

( in d u s t r i je ) . O b e le ž ja tr a n s fo r m a c ije k a p it a liz m a , k o ja s u n a g n a la
s o c ija ld e m o k r a t e ( “ r e v iz io n is te ” ) d a k r a je m 1 9 . v e k a p o č n u d a n a ­
p u š t a ju b r o jn a o r ig in a ln a M a r x o v a s h v a t a n ja ( z a k o ja s e p o k a z a lo
d a s u b ila z a b lu d e ) , z a m a r k s i s t ič k e s t r u k t u r a lis t e s u te k p u k i
" e p i f e n o m e n i ” , k o ji n i s u n i u k a k v o j d i r e k t n o j v e z i s a " s u š t i n ­
s k i m ” s t v a r i m a , v i d l j i v i m s a m o suh speciae aetemitatis. S v e " k o m p r o m i s e r s k e ” a k c ije r a d n iš t v a i n j e g o v i h o r g a n iz a c ija ( p a r t ija i s i n ­
d ik a ta ) k r a je m 19 . i to k o m 2 0 . v e k a o n i o b ja š n ja v a ju iz n u d ic o m i

50

" p r e z im ija v a n je m ” d o

d a n a k a d a ć e se r a s c v a ti r e v o lu c io n a r n o

p r o le ć e . M a r k s is t ič k i s tr u k tu r a lis t i, š ta v iš e , i n e o b r a ć a ju p a ž n ju
n a č in je n ic e k o je d o v o d e u p ita n je m o g u ć n o s t d o g le d n e ( “v ir tu e ln e ” s o c ija lis t ič k e ) r e v o lu c ije , z a k lju č u ju ć i d a s u

s v a e m p ir ijs k a

z b iv a n ja , m a š ta o n a n a p r v i p o g le d s u g e r is a la , u s v o jo j “ s u š t in i”
p o d r e đ e n a v e lik o j e k o n o m s k o j n a d d e te r m in a n ti, k o ja v la d a n a n i­
v o u is t o r ije ( “ g lo b a ln o m n iv o u ” ) i k o ja će v e ć n a k r a ju , z a h v a lju ­
ju ć i č e lič n i m z a k o n im a r e p r o d u k c ije k a p it a lis t ič k o g n a č in a p r o i z ­
v o d n j e , d o v e s t i č o v e č a n s t v o i li , p r e c i z n i j e , p r o l e t a r i j a t d o s o c i j a l i ­
z m a / k o m u n iz m a .
D o b a r p r im e r r a z v ije n e m a r k s is t ič k o - s t r u k t u r a lis tič k e
te o r ije p r u ž a s a v r e m e n a te o r ija I m m a n u e la W a lle r s t e in a o s v e ts k o m k a p it a lis t ič k o m s is te m u . W a lle r s t e in ta k o v r lo in d ik a tiv n o
k o n s ta tu je d a s e u te o r iji s v e t s k o g k a p it a lis t ič k o g s is te m a “ n e r a ­
d i o p r o u č a v a n ju g r u p a v e ć d r u š tv e n ih

s is t e m a ” ( W a lle r s t e in ,

1 9 8 6 : 1 9 ) . P r o u č a v a n je r a z lič it ih e k o n o m s k i h , p o lit ič k ih itd . g r u ­
p a i o r g a n iz a c ija W a lle r s t e in a m a lo in te r e s u je je r o n e " n e m a ju n i­
k a k v o g s m is la a k o je u ž a r iš t u p a ž n je d r u š tv e n i s is t e m " , a ta k o đ e
i z a t o š t o s e t o p r o u č a v a n je č e s t o “ s v o d i n a p r e r u š e n u s o c ija ln u
p s ih o lo g iju " . Z b o g s v e g a to g a W a lle r s t e in s e o p r e d e lju je z a s tr u k ­
t u r a l n u a n a l i z u č i j i je p r e d m e t b e z m a l o c e o s v e t k a o j e d n a j e d i n ­
s tv e n o m lo g ik o m k a p it a la p o v e z a n a c e lin a . O s n o v n a n je g o v a t e ­
z a je d a s e s v e t s k i k a p it a lis t ič k i s is t e m

o d l i k u j e t i m e š t o m u je

p r iv r e d a g lo b a ln a ( s v e t s k a ) , d o k s u d r ž a v e p a r t ik u la r n e ( n a c io ­
n a ln e d r ž a v e , g r a d o v i-d r ž a v e , c a r s tv a ). S v e d o k se d r ž i s tr u k tu r a l­
n e a n a liz e n a p e t o s t i n a r e la c iji e k o n o m s k e u n i v e r z a ln o s t i i p o l i ­
tič k e p a r t ik u la r n o s t i i n e u p a d a u z a m k u e k o n o m iz m a ( a to se,
n a ž a lo s t, p o n e k a d v e o m a iz r a ž e n o d e š a v a ) , W a lle r s t e in n a m p o ­
m a ž e d a b o l j e r a z u m e m o jedan, često najhitniji aspekt i n t e g r a c i j e
s v e ta u k o je m
skog

ž iv im o . I z a is ta , n a jb o lje š t o d o n o s i te o r ija s v e t­

k a p ita lis tič k o g

s is te m a

je s u

r e z u lta ti

o n ih

s tr u k tu r a ln ih

a n a liz a s v e t s k e p r iv r e d e n e o p t e r e ć e n ih e k o n o m iz m o m i r e v o lu c i­
o n a r n im p a r o la m a .
N e v o lje s e , m e đ u t im , ja v lja ju k a d a s e W a lle r s t e in “ z a in te r e s u je ” z a d r u š tv e n e g r u p e i n jih o v o d e la n je , o d n o s n o k a d a ,
veran

svom

p o la z n o m

s tr u k tu r a ln o m

o p r e d e lje n ju ,

počne

da

s tr u k tu r a lis t ič k i tr e tir a d r u š tv e n e g r u p e k a o p u k e a g e n s e s tr u k ­
tu r a ln ih d a t o s t i, a n jih o v o d e la n je k a o g o le fu n k c ije r e p r o d u k c i­

51

j e ili p r e o b r a ž a j a s t r u k t u r a . N a p o s l e t k u , s v e s e t o j o š p o g o r š a v a
k a d a s e u a n a liz u u m e š a e k o n o m iz a m , r e d u k u ju ć i d r u š t v e n e g r u ­
p e n a k la s e , a b r o j k la s a n a s a m o d v e ( “ o s n o v n e ” ): b u r ž o a z iju
( " n o s io c e a k u m u la c ije ”) i p r o le ta r ija t. " A k o d e f in iš e m o b u r ž o a ­
z iju k a o o n e k o ji p r im a ju v iš a k v r e d n o s t i k o ji s a m i n is u s t v o r ili i
je d a n n je g o v d e o u p o t r e b lja v a ju z a a k u m u la c iju k a p it a la , o n d a
s le d i d a s u p r o le ta r ija t o n i k o ji d e o v r e d n o s t i k o ju s tv o r e p r e d a ­
ju d r u g im a . U t o m s m i s lu , u k a p it a l is t ič k o m n a č in u p r o i z v o d n j e
p o s to je

sam o

b u r ž u ji

i

p r o le te r i.

P o la r n o s t

je

s tr u k tu r a ln a ”

( W a lle r s t e in , 1 9 7 9 : 2 8 9 ) . S v e ts k i k a p it a lis tič k i s is te m , k o ji p o č i­
v a n a k a p it a lis t ič k o m n a č in u p r o iz v o d n je , p o z n a je , d a k le , s a m o
b u r ž u je i p r o le te r e ( k a o a k te r e s v o je r e p r o d u k c ije ) , k o ji s e , je d n a ­
k o k a o i u v r e m e M anifesta Komunističke partije, n a l a z e u n e p o m i r ­
ljiv o m s u k o b u .
I p a k , p o s t o ji v e lik a r a z lik a iz m e đ u M a r x o v o g i W a lle r s t e in o v o g k o n c e p ta . W a lle r s t e in iz M a r x o v e te o r ije p r e u z im a s a ­
mo

k o h e z iv n o

( tj. k la s n o - in t e g r a tiv n o ) d e js tv o

p ro fita

( “ v iš k a

v r e d n o s t i” ) n a k a p it a lis te , d o k c e lo k u p n i p r o b le m k o n k u r e n c ije i
t e n d e n c ijs k o g p a d a p r o fitn e s t o p e o s t a v lja p o s tr a n i. T a k o d o la ­
z im o d o je d n o g z a 2 0 . v e k z a č u đ u ju ć e g s p o ja m a r k s iz m a i fu n k c io n a liz m a : p r o fit k a o d r u š t v e n a in s t it u c ija r e d u k u je k o n f lik t e n a
s a m o je d a n ( “ o s n o v n i”) , u je d in ju ju ć i s v e k a p it a lis te u je d in s tv e n u
k la s u i s u p r o t s t a v lja ih s v i m r a d n i c im a ( k o j i s e t a k o đ e u je d in ju ju
u j e d i n s t v e n u k l a s u ) . O n o š t o je M a r x s m a t r a o d a ć e s e d e s i t i t e k
nakon

s tr a h o v itih

p o tre sa

k a p ita lis tič k o g

s is te m a

i o g r o m n ih

m e đ u s o b n ih u n iš ta v a n ja u r e d o v im a k a p it a lis ta ( “ k o n c e n t r a c ija i
c e n t r a liz a c ija k a p ita la ” ) W a lle r s t e in p r e p o z n a je u u s lo v im a š ir e ­
n ja k a p it a lis t ič k e k la s e , u s lo ž n j a v a n j a m e đ u s o b n i h o d n o s a n je ­
n ih fr a k c ija k a k o n a m e đ u n a r o d n o m

ta k o i n a n a c io n a ln o m

n i­

v o u , k a o i s ta b iliz a c ije k a p it a lis t ič k o g s is t e m a u s v e t s k im r a z m e r a m a . A k o je u M a r x o v o v r e m e j o š m o ž d a i b i l o o s n o v e d a s e v e r u je k a k o ć e s a ž im a n je k l a s e k a p i t a l i s t a v o d i t i n jih o v o j ja č o j p o v e ­
z a n o s t i i s tv a r a n ju p ra v e d e la t n e g r u p e ( s u k o b lje n e s a p a u p e r iz o v a n im

r a d n iš t v o m ) , u 2 0 . v e k u t a k a v s c e n a r io iz g le d a b e z m a lo

fa n ta s t ič n o .
W a lle r s t e in o v a s k lo n o s t p r e m a e k o n o m iz m u o d r a ž a v a
s e n a p r o b le m

d r u š tv e n ih g r u p a i n j i h o v o g d e la n ja k a o p ita n je

" a r e n e k o l e k t i v n e lj u d s k e a k c i j e ” . E k o n o m i s t i č k a l o g i k a u p u ć u j e

52

n a to

da

u

sve tsk o m

k a p ita lis tič k o m

s is te m u

ne

p o s to ji v iš e

( W a lle r s t e in p o m in je tr i m o g u ć e “ a r e n e " : p o litič k u , e k o n o m s k u i
s o c io k u lt u r n u ) o d je d n e “ a r e n e k o le k t iv n e lju d s k e a k c ije " , k o ja s e
s a s t o ji o d je d in s t v e n o g ( tj. e k o n o m s k o g ) “ n iz a p r a v ila ” i " n iz a
fa k to r a " ( W a lle r s t e in , 1 9 8 7 b : 3 13 ). U ta k v o j je d in s tv e n o j “ a r e n i”
b o r e se v e ć p o m e n u te d v e " o s n o v n e ” k la s e - g la d ija t o r i. N a s u p r o t
t o m e , n e e k o n o m is t ič k a lo g ik a g o v o r i d a p o s t o ji p lu r a liz a m d e la tn ih s u b je k a ta i v iš e o d je d n e " a r e n e " ( a k o v e ć n e m a p r e g o v a r a č k ih
s t o lo v a ) . T a k o , č im m a lo v iš e p a ž n je o b r a ti n a p r ilik e u z e m lja m a
c e n tr a ( ili je z g r a ) s v e t s k o g k a p it a lis t ič k o g s is te m a , W a lle r s t e in
m o r a d a n a p r a v i r a z lik u iz m e đ u e k o n o m s k e i p o litič k e “ a r e n e ” : u
p rv o j s u k la s e n e p r e k id n o s u p r o ts ta v lje n e , d o k se u d r u g o j " o d r e ­
đ e n i k a p it a lis ta i n je g o v a r a d n a s n a g a " m o g u u d r u ž iti " p r o tiv d r u ­
g o g t a k v o g ’ p a r a ’ n e g d e u s is te m u " (W a lle r s te in , 1 9 8 7 a : 2 3 4 ).
N a ž a lo s t , to je u je d n o i m a k s im u m s u p t iln o s t i k o ji te o r ija s v e t­
s k o g k a p it a lis t ič k o g s is te m a p o k a z u je u a n a liz i d r u š tv e n ih g r u p a
i n jih o v o g d e la n ja .
N a j g o r e u s v e m u j e s t e t o š t o je W a l l e r s t e i n s v e s t a n d a
s u k la s e k o jim a o p e r iš e s a m o s ta tis tič k e g r u p e ( u s m is lu n a v e d e ­
n o m u 2 . o d e ljk u o v o g p o g la v lja ) . O n p r iz n a je d a " k la s n a s v e s t, i
k o d n o s ila c a a k u m u la c ije i k o d n e p o s r e d n o g p r o iz v o đ a č a , i k o d
b u r ž u ja i k o d p r o le te r a , n a jd u ž i d e o v r e m e n a o s ta je s k r iv e n a i re tk o , s a m o u v e lik i m k o n fr o n ta c ija m a , iz b ija n a p o v r š in u ” ( V o le r s tin , 1 9 8 5 : 2 9 ) . R e č e n o M a r x o v im r e c im a , k la s e p o s t o je k a o g r u ­
p e " p o s e b i” , d o k n jih o v o “ z a s e b e ” p o s t o ji " s k r iv e n o ” u ta m i s v e t­
s k o g d u h a ( ili L u k a c s e v o m k la s n o n e s v e s n o m ) , s v e d o k g a k a k v a
p r ilik a n e p o z o v e d a s e o b ja v i i p r e u s m e r i d a lji t o k is to r ije . Z a to
k la s e , o d m a h n a k o n š to su p o s t a le id e n tite ts k e g ru p e , m o g u p o ­
č e ti i d a d e la ju -

r e v o lu c io n a r n o , o d n o s n o k o n tr a r e v o lu d o n a r n o .

O n e p r e r a s ta ju u g la v n i (a n a ž a lo s t i je d in i) s u b je k t d r u š tv e n o g
d e la n ja , ia k o " n a jd u ž i d e o v r e m e n a ” i n e z n a ju n i k o s u n i š ta ra ­
d e . D o ( s a m o ) s p o z n a je d o la z i te k “ u v e lik im
o d n o s n o r e v o lu c ija m a ( a n t is is t e m s k im

k o n fr o n ta c ija m a ” ,

a k c ija m a ). D r u g im

r e c i­

m a , u n o r m a ln im p r ilik a m a s tr u k tu r e s e s a m e r e p r o d u k u ju i " e v o ­
l u i r a j u " , i z a l e đ a n e o s v e š t e n i h d r u š t v e n i h g r u p a ( k l a s a ) , d a b i te
d r u š tv e n e g r u p e d o s e g le ( k la s n u ) s a m o s v e s t t e k u r e v o lu c io n a r ­
n im p r ilik a m a , k a d a s u s tr u k tu r e n e m o ć n e d a s e s a m o r e p r o d u k u j u n a u o b i č a j e n n a č i n i k a d a je p o t r e b n a r e v o l u c i o n a r n a d e l a t r i o s t .

53

Z a t o je o s n o v n o o b e l e ž j e d e l a n j a d r u š t v e n i h g r u p a ( k l a s a ) v r e d n o s n i s ta v p r e m a s v e t s k o m k a p it a lis tič k o m s is te m u : k la s a k a p it a li­
s ta ž e li d a g a o č u v a a k la s a p r o le ta r ija ta d a g a r e v o lu c io n a r n o p r o m e n i. I s tin a , k a d a g o v o r i o r e v o lu c io n a r n im ( a n t i s i s t e m s k i m ) s u ­
b je k tim a , W a lle r s t e in p o m in je p o r e d r a d n ič k e k la s e ( p o k r e t a ) i
n a c io n a lis t ič k e p o k r e t e ( n a p e r ife r iji i p o lu p e r if e r iji) , a li n a g la š a v a
d a p o s t o ji m o g u ć n o s t d a s e iz g u b i r a z lik a m e đ u n jim a -

o n i se

m e đ u s o b n o m e š a ju i u je d in ju ju , s v e z a r a d r u š e n ja e k s p lo a t a t o r s k o g s v e t s k o g k a p i t a l i s t i č k o g s i s t e m a . S v e š t o je p r o t i v t o g s i s t e ­
m a r e v o l u c i o n a r n o je ! K o m u n i z a m i n a c i o n a l i z a m d o l a z e n a i s t o .
T o se , u o s ta lo m , m o ž e v id e ti i iz s p is k a z e m a lja k o je s u o s tv a r ile
u s p e š n u a n t is is t e m s k u ( p r o le t e r s k u / n a c io n a lis t ič k u ) r e v o lu c iju :
" R u s ija , K in a , V ije t n a m , J u g o s la v ija , M e k s i k o , K u b a , I r a n ” ( V o le r s tin , 1 9 8 5 : 3 7 ).
N a jv iš e č u d i t o š t o W a lle r s t e in u v iđ a d a s u p o s t r e v o lu c io n a r n i r e ž im i, u p r k o s r a n ijim p r ič a m a o p r o le te r s k o j i n a c io n a l­
n o j e m a n c ip a c iji, " n a s ta v ili d a d e lu ju k a o d e o d r u š tv e n e p o d e le
ra d a is to r ijs k o g k a p it a liz m a ” ( W a lle r s t e in , 1 9 8 7 a : 2 4 0 ) . P o g le ­
d a m o li n a v e d e n i s p i s a k z e m a l j a s a “ p o s t r e v o l u c i o n a r n i m r e ž i m i ­
m a ” ( k o ji d a n a s p r u ž a jo š g r o t e s k n iji m o z a ik s u r o v o g s a m o d r ž a v lja , v e r s k o g f u n d a m e n t a liz m a , r a t n o g f a n a t iz m a i m a n č e s t e r skog

k a p ita liz m a )

v id e ć e m o

da

ono

što

ih

o b je d in ju je

je s u

o s a m o s t a lj e n e k lik e ( n a v la s t i ili s a m o u s p r e z i s a n j o m ) k o j e s e
s a m e b r in u z a e k s p lo a t a c iju

s v o g p o d ja r m lje n o g s ta n o v n iš tv a ,

d o k r e ž im i u c e lo s ti s te n ju n e s a m o p o d b r e m e n o m u k la p a n ja u
s v e ts k i k a p it a lis tič k i s is te m

n e g o i z b o g p o tre b e d a se p o š tu ju

m e đ u n a ro d n e o b a v e z e u z a š titi o s n o v n ih p ra v a čo v e k a . Z a to se
tr e b a z a p it a t i š ta jo š z n a č i r e v o lu c ija ( a n t is is t e m s k a a k c ija ) u
k o n t e k s t u te o r ije s v e t s k o g k a p it a l is t ič k o g s is t e m a i š ta s u t o k la ­
s e k a o n a v la s titi s u b je k ti o v ih r e v o lu c ija .
U z m im o k a o p r im e r t z v . " O k t o b a r s k u r e v o lu c iju ” , k o ­
ja b i tr e b a lo d a b u d e s v o je v r s t a n p r o t o t i p
p r o le ta r ija ta

(u

je d n o j z e m lji ) .

a n t is is t e m s k e a k c ije

P o W a lle r s t e in o v o m

m iš lje n ju ,

s v e t s k i k a p i t a l i s t i č k i s i s t e m d o s p e o je u k r i z u n a k o n o v e r e v o l u c i ­
je , “ č i j i u t i c a j n i j e p o n i š t i o n i k a k a v k a s n i j i d o g a đ a j ili t o k r a z v o j a ”
( s i c ! ) . N o , o n o š t o je b i l o t a k o e p o h a l n o u o v o j r e v o l u c i j i i š t o je
u z d r m a lo s v e ts k i k a p ita lis tič k i s is t e m n ije b ilo n ik a k v o p o z it iv n o
p o s t ig n u ć e s o v je ts k ih v la s ti ( o k o m u n i z m u d a i n e g o v o r im o ) v e ć

54

je d in o t o š t o je s r u š e n o " u v e r e n je n je g o v ih [ s v e t s k o g k a p it a lis t ič ­
k o g s i s t e m a ] v l a d a r a i p o l i t i č k e v r h u š k e d a je t a j s i s t e m v e č a n "
( V o le r s tin , 1 9 8 5 : 3 4 ) . P o to j lo g ic i, r e v o lu c ije b i b ile r e v o lu c ije v e ć
a k o b i r u š i l e i l u z i j u s v e t s k i h m o ć n i k a d a je n j i h o v s i s t e m v e č a n !
Još

r a d ik a ln iju

v e r z iju

m a r k s is t ič k o g s tr u k tu r a liz m a

p r o n a la z im o k o d L o u is a A lth u s s e r a , fr a n c u s k o g m a r k s is te s ta lji­
n i s t i č k e p r o v e n i j e n c i j e . A l t h u s s e r je s v o j e v r e m e n o p r i m e t i o o n u
k lju č n u r a z lik u iz m e đ u is t o r ijs k o g i e m p r ijs k o g " a n a litič k o g n i­
v o a ” , s m a t r a j u ć i d a je p r v i n i v o b i t a n i d a o n " u k r a j n j o j i n s t a n c i ”
n a d d e t e r m in iš e z b iv a n ja n a e m p r ijs k o m n iv o u . S o c io lo g ija m o ž e
d a u tv r d i d a u n e k o m d r u š t v u n a e m p r ijs k o m n iv o u d e lu ju n e k e
d r u g e a n e e k o n o m s k e " d e t e r m in a n t e ” , a li ć e o n a m o r a t i t u t v r d ­
n ju o d m a h d a k o r ig u je p r iz n a n je m d a s e n a n iv o u " I s t o r ije ” s v e
d e š a v a k a o p o s le d ic a u lt im a t iv n e n a d d e te r m in a n te -

e k o n o m ije .

P o A l t h u s s e r u , " e k o n o m i j a o d r e đ u j e , ali u krajnjoj instanci, k o n a č ­
n o , k a k o b i E n g e ls re k a o -

t o k I s to r ije . A li o v a j to k ’k rč i s e b i p u t ’

k r o z s v e t m n o g o s t r u k ih fo r m i s u p e r s tr u k tu r e , lo k a ln ih tr a d ic ija i
in te r n a c io n a ln ih o k o ln o s t i” ( A ltis e , 1 9 7 1 : 1 1 0 ) . E k o n o m s k i č in ila c
je , d a k l e , “ n a d d e t e r m i n a n t a ” , k o j a d e l u j e n a n i v o u " I s t o r i j e " , d o k
s u p o litič k i i d r u g i č in io c i s a m o " o b ič n e ” d e te r m in a n te , k o je m o ­
g u d a d e lu ju n a e m p ir ijs k o m p la n u . A " I s t o r ija ” n ije n iš t a " p o v e s n o ” , o n a s e n ik a k o n e s rn e m e š a ti s a “ e m p ir ijs k o m te m p o r a ln o šću ”

i

n je n im

" k o n k r e tn im

o d r e đ e n jim a ” .

U p ravo

su p ro tn o ,

" I s t o r i j a ” je m e t a f i z i č k i p o j m l j e n o k r e t a n j e j e d n e " h i j e r a r h i z i r a n e
o rgan sk e

c e lin e ” ,

u

k o jo j

n a d d e te r m in ir a n o s t

n e e k o n o m s k ih

s tr u k tu r a e k o n o m s k o m s tr u k tu r o m č in i d a s v e s tv a ri d o b iju s v o ju
" b it ” ( A lth u s s e r , 1 9 7 5 a : 1 0 4 i d a lje ).
P o s le d ic a o v o g r ig id n o g s tr u k tu r a liz m a je s te n e d o s t a ­
ta k p r o s t o r a z a d e la tn e d r u š tv e n e g r u p e . U m e s t o g r u p a o s ta le s u
jo š s a m o r e v o lu c io n a r n e " m a s e ” ( n a s u p r o t o m r z n u to j b u r ž o a z iji,
k o ja u s v o jim r u k a m a d r ž i i s v e p o lu g e d r ž a v e ). " M a s e s u te k o je
s t v a r a j u p o v j e s t . [ ...] A p o d k a p i t a l i z m o m m a s e n i s u ’ m a s a ’ a r i s t o ­
k r a t a ’ i n t e l i g e n c i j e ’ ili i d e o l o g a f a š i z m a , n e g o u k u p n o s t klasa, s l o ­
je v a , e k s p lo a t ir a n ih k a te g o r ija , o k u p lje n ih o k o k la s e e k s p lo a t ir a n e
u v e l i k o j p r o i z v o d n j i , k o j a je j e d i n a s p o s o b n a d a i h u j e d i n i i p o v e ­
d e n jih o v u a k c iju u n a p a d n a g r a đ a n s k u d r ž a v u : p r o le ta r ija t " ( A l t ­
h u s s e r , 1 9 7 5 b : 1 0 9 - 1 1 0 ) . M a s a je u A l t h u s s e r o v o m v i đ e n j u o n a j

m eltingpot k l a s a , d r u š t v e n i h g r u p a i p o j e d i n a c a , k o j i o d n j i h s t v a r a

55

k o m p a k t n u r e v o l u c i o n a r n u k a š u , k o j a je s p r e m n a d a z a s p e e k s p l o a t a t o r s k u g r a đ a n s k u d r ž a v u i u n jo j z a b a r i k a d i r a n e b u r ž u j e . T a k o
se u m e ta fiz ik u I s to r ije k o jo m v la d a e k o n o m s k a n a d d e t e r m in a n ta
u k la p a s a d a i je d a n p o s v e n e e m p ir ijs k i e n t it e t - " m a s a " - k a o je d ­
n a š le p a d e s t r u k t iv n a s ila . N ik o n e m a m o g u ć n o s t i d a p r e d v id i d o ­
m a ša j u d a r a m a s a k o je p o k r e ć e m o ć n a E k o n o m s k a n a d d e t e r m i­
n a n t a . Č i m u g r a d i s v o je t e l o u ta j g ig a n t s k i o r g a n iz a m , p o je d in a c
g u b i m o ć p r e d v iđ a n ja i r a c io n a ln o g u s m e r a v a n ja v l a s t i t o g d e la n ja
i p o s ta je t o p o v s k o m e s o k la s n e b o r b e . Č a k n i v o đ a ( “v e lik i č o v e k ” ) , k o j i je n a č e l u m a s a , n i j e u s t a n j u d a t a č n o p r e d v i d i d o č e g a
ć e d o v e s t i n j i h o v o g i b a n j e . “ V e l i k i s u lj u d i n i š t a d r u g o d o v r a č i k o j i
p r e d o s je ć a ju b e z s p o s o b n o s t i d a s p o z n a ju n e u m it n o s t b it i s u tr a ­
š n j i c e , 'j e z g r e u k o r i ’ , n e p r i m j e t n o s a z r e v a n j e b u d u ć n o s t i u s a d a ­
š n jo s t i, n a d o la z e ć u b it k o ja se r a đ a u o tu đ e n ju a k tu a ln e b it i ” ( A lth u s s e r , 1 9 7 5 a : 1 0 0 ) . Z a t o z a p r a v o i n e m a ( “ h e g e lo v s k e ” ili n e k e
d r u g e ) p o litik e n e g o je n a d e lu s a m o p r o r o k o v a n je “ u p r e đ o s e ć a ju ”
to g stra š n o g b o ž a n s tv a -

E k o n o m s k e n a d d e te rm in a n te .

T i m e je r a s t v o r e n i p o s l e d n j i e l e m e n t r a c i o n a l i z m a , t e ­
m e lje n o g n a d r ž a v n o m ( p a r t ijs k o m ) r e z o n u , k o ji je u s t a ljin iz m u
jo š b io n e g o v a n k a o r e lik v ija . V iš e n e m a n i o n e a v a n g a r d n e i s v e z n a d a r s k e p a r tije k o ja b i tr e b a lo d a s h v a ti " n u ž n o s t ” r e v o lu c io ­
n a r n o g d e la n ja i k o ja b i to d e la n je e f ik a s n o o s lo b a đ a la o d " p o t v r ­
đ iv a n ja k r o z s a g la s n o s t o n ih k o jim a tr e b a d a p o m o g n e d o s a m o r e fle k s ije ” ( H a b e r m a s , 1 9 8 0 : 4 1 ) . Jer, r e fle k s ija - a s a m im tim i ra ­
c io n a ln a p a r tija - v iš e u o p š t e n e p o s r e d u je iz m e đ u n u ž n o s t i is to r ijs k ih z a k o n it o s t i i d e la n ja m a s a . N a p o s le t k u , n e m a v iš e n ik a k v e
p r in c ip ije ln e r a z lik e iz m e đ u d e la n ja i d e t e r m in iz m a is t o r ijs k ih z a ­
k o n ito s ti: s v e s e io n a k o d o g a đ a k a k o z a p o v e d a ir a c io n a ln a E k o ­
n o m s k a n a d d e t e r m in a n ta . R a d ik a l n o s t o v o g p o t e z a je d v a d a s e
m o ž e p r e c e n i t i . P o j e d i n a c više uopšte ne postoji kao činilac koji je teorij­

ski relevantan za problem delanja. O v d e n i j e r e č č a k n i o o n o m homo
sociologicusu n a d k o j i m je D a h r e n d o r f s v o j e v r e m e n o t o l i k o l a m e n ­
t i r a o , j e r s e r a d i l o o t o m e d a " č o v e k b e z i n d i v i d u a l n o s t i ili b e z m o ­
r a ln e

o d g o v o rn o sti p o tp u n o

z a m e n ju je

a u to n o m n o g

c e lo v ito g

p o je d in c a k a o o s n o v u s a m o p e r c e p c ije lju d i, a tim e i n jih o v o g d e ­
la n ja ” (D a h r e n d o r f, 1 9 8 9 : 1 7 6 - 1 7 7 ) . K o d A lth u s s e r a v iš e n e m a n i
t o g homo sociologicusa, a g l o m e r a t a s o c i j a l n i h u l o g a , " č o v e k a b e z i n ­
d i v i d u a l n o s t i i m o r a l n e o d g o v o r n o s t i ” . S v e š t o je o s t a l o j e s t e ma­

56

sa k o j u “ m e s i ” E k o n o m s k a n a d d e t e r m i n a n t a , d a b i , z a u z v r a t , o n a
d a lje “ m e s ila " I s t o r iju . T o

su

k r a jn ji d o m e t i s t r u k t u r a lis t ič k o g

m a r k s iz m a k o ji iz o s t a n a k s o c ija lis tič k e r e v o lu c ije p o M a n c o v o m
re c e p tu k o m p e n z u je ir a c io n a liz a c ijo m

n a d is k u s tv e n ih p o k r e ta č a

is to r ije i n a o lta r t o g n o v o g B o ž a n s tv a ž r tv u je s a m ž iv o t n i n e rv
M a r x o v e te o r ije -

k la s e k a o r e a ln e is t o r ijs k e s u b je k t e i n jih o v e

m eđ u so b n e od n o se.

8. Popperov koncept građanskog društva
kao otvorenog društva
S r e d in o m 2 0 . v e k a , p o r a s k r š ta n ju s a s v o jim m la d a la č k im m a r k ­
s is tič k im

z a b l u d a m a , K a r l P o p p e r je p o č e o d a p r o š i r u j e k o n c e p t

g r a đ a n s k o g d r u š tv a i d a g a p o d u p ir e k o n c e p to m o tv o r e n o g d r u ­
š tv a . P o to n ji k o n c e p t , k o ji je P o p p e r o b e lo d a n io p r v o u s v o jo j
k n j i z i Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji, a z a t i m i u n e k i m k r a ć i m
n a p i s i m a , o s t a o je n a ž a l o s t s a m o u k o n t u r a m a . D o k r a j a ž i v o t a
P o p p e r je n a j v e ć i d e o s v o j e p a ž n j e p o s v e ć i v a o o d r e đ e n i m l o g i č k i m
i te o r ijs k o s a z n a jn im

p r o b le m im a , k a o i k r itik o v a n ju

o n ih

k o ji

p r e te n d u ju n a to d a s p o z n a ju v e č n e is tin e i is to r ijs k e z a k o n it o s t i
( " is t o r ic is t a ” ) , ta k o d a s u p o z it iv n i e le m e n ti n je g o v e s o c ija ln e m i­
s li o s t a l i n e d o v o l j n o r a z r a đ e n i . T o p o s e b n o v a ž i z a " d r u š t v e n e i n ­
s t it u c ije ” , k o je s u p o n je m u z a d r u š tv e n i s v e t b ile is t o š t o i s tv a r i
z a f i z i č k i s v e t ( P o p p e r , 1 9 6 2 : 2 4 7 - 2 4 8 ) . 29
“ D r u š t v e n e in s t it u c ije " , k o jim a je P o p p e r p o s v e ć iv a o
n a jv iš e p a ž n je u o k v ir u s v o je s o c ija ln e te o r ije , b ile s u p o lit ič k e in ­
s t i t u c i j e o t v o r e n o g d r u š t v a , i li , j o š u ž e , d e m o k r a t s k e p o l i t i č k e i n ­
s titu c ije ( in s tit u c ije d e m o k r a t s k e u s ta v n e d r ž a v e ). P o lit ič k i s is te m
k o j i s a č i n j a v a j u o v e i n s t i t u c i j e b i o je z a n j e g a j e d i n i “ p o z n a t i i n ­
s tru m e n t p o m o ć u k o g a m o ž e m o p o k u ša ti d a z a š titim o s e b e o d
z l o u p o t r e b e p o l i t i č k e m o ć i ; t o je k o n t r o l a n a d o n i m a k o j i v l a d a j u
o d s t r a n e o n ih k o j i m a s e v la d a ” ( P o p e r , 1 9 9 3 : 2 : 1 5 5 ) . K a d a je h t e o
d a s e i z r a z i j o š p r e c i z n i j e , P o p p e r je i z n o s i o t v r d n j e d a s e o v a k o n ­
tr o la n a n a jb o lji m o g u ć i n a č in o s tv a r u je u n u ta r d v o p a r t ijs k o g p o ­

2 9 O v d e n ećem o razm atrati p ro b lem e ko je p ovlači Popperc*vo id e n tifik o va n je
d ru štven ih in stitu cija sa stvarim a fiz ič k o g sveta. Z a k ritik u P o p p e ro v o g fiz i­
k a ln o g red u k cio n izm a u so cio lo g iji u p or. Elias, 19 8 5 a i E lias, 19 8 5 b .

57

l i t i č k o g s i s t e m a , u k o j e m je p r e v a z i đ e n a p o d e l a n a l e v i c u i d e s n i ­
c u (P o p p e r , 1 9 9 5 c : 3 13 ) i u k o m e se n a je fik a s n ije o b a v lja ju i p o s lo ­
v i v la d e i p o s lo v i o p o z ic ije , ta k o d a s v e to k a o r e z u lta t d a je n a jo d ­
g o v o r n iju v la s t ( P o p p e r , 1 9 9 5 a : 2 1 4 ) .
S d r u g e s t r a n e , d e m o k r a t i j a je z a P o p p e r a b i l a s i n o n i m
z a p o litič k i p o r e d a k k o ji o m o g u ć a v a n je g o v p r o s v e tit e ljs k i k o n ­
c e p t k r i t i č k o g r a c i o n a l i z m a . 30 P o l i t i č k a r a z r a d a o v o g k o n c e p t a r a ­
č u n a s a ( b a r e m e le m e n ta r n o ) p r o s v e ć e n im

in d iv u d a m a , k o je s u

z r e le z a p r o c e n u v la s t it ih in te r e s a i z a s u o č a v a n je s a v la s t it im o d ­
lu k a m a , k o je ć e v o d i t i n a jb o lje m o s t v a r e n ju t i h in t e r e s a . D r u š t v o
“ u k o m e s u p o je d in c i s u o č e n i s a lič n im o d lu k a m a [je s te ] - o t v o ­
r e n o d r u š t v o ” ( P o p e r , 1 9 9 3 : 1: 2 2 8 ) . S l e d e ć i K a n t a , P o p p e r je u
n e p r o s v e ć e n o s ti v id e o g la v n i iz v o r n e s p o s o b n o s t i in d iv id u e d a s e
u h v a ti u k o š ta c sa lič n o m o d g o v o r n o š ć u , a s a m im tim i d a v la s t
p o d k o j o m s t o j i n a č i n i o d g o v o r n o m . O t u d a je n e p r o s v e ć e n o s t t e ­
m e lj s v a k o g g o s p o d s tv a , k o je s e z a je d n o z a t v o r e n o d r u š t v o p o s t a ­
v lja k a o n e š to s a m o r a z u m ljiv o i n e p r ik o s n o v e n o . U z a t v o r e n o m
d r u š tv u “ ro p s tv o , k a s ta i k la s n a v la d a v in a s u ‘p r ir o d n i’ u s m is lu
d a se n e d o v o d e u s u m n ju . A li s a p r o p a š ć u z a tv o r e n o g d r u š tv a ,
o v a iz v e s n o s t iš č e z a v a , i s a n jo m

u k u p n o o s e ć a n je s ig u r n o s t i”

( P o p e r , 1 9 9 3 : i: 2 3 2 ) . M e đ u t im , p r o p a s t z a t v o r e n o g d r u š t v a jo š
n e z n a č i d a s u s e s te k li u s lo v i z a s t u p a n je u o t v o r e n o d r u š t v o . P r o s v e ć e n i, a li i d a lje a n t a g o n is t ič k i in t e r e s i s a d a s e s u d a r a ju b e z ik a ­
k v o g p o s r e d o v a n j a ili r e g u l a c i j e ( k o j u je i p a k , n a o v a j ili o n a j n a ­
č in , p r u ž a lo z a tv o r e n o d r u š tv o ) . U

ta k v o j s itu a c iji p o s t o je d v e

m o g u ć n o s t i : ili ć e u s l e d i t i “ r a z u m a n k o m p r o m i s " ili ć e j e d a n i n ­
te r e s p o k u š a ti d a u n iš ti d r u g e ( P o p p e r , 1 9 6 8 :3 1 4 ; ta k o đ e P o p p e r ,
1 9 9 5 b : 2 2 7 ) . Z a t o je o n o š t o i n d i v i d u e m o r a j u p r v o d a n a u č e u
p r o c e s u tr a n z ic ije o d z a tv o r e n o g k a o t v o r e n o m d r u š tv u m e đ u s o b ­
n o u v a ž a v a n je i u s m e r a v a n je in t e r e s a lć a k o m p r o m is im a k r o z d i ­
s k u s iju i u b e đ iv a n je a r g u m e n t im a . T o , d r u g i m r e c im a , z n a č i d a s e
p o lit ič k a d e la tn o s t m o r a z a s n o v a t i n a m e t o d u k r itič k o g r a c io n a li-

30 N a n eb ro jen im m estim a P o p p er se d e k la ris a o k a o m islila c ko ji se n ad o v e zu je n a p rosvetiteljski, ra cio n alistićki i lib e ra ln i p rog ram , koji je ku lm in a ciju
d o ž iv e o k o d K an ta (d a bi p o to m g o to v o p o d le g a o “ p lim i p ro ro čan sta va” u
19. i 2 0 . veku ).

58

z rn a , tj. n a m e t o d u p o k u š a j a i g r e š a k a , p o s t a v lja n ja p r e t p o s t a v k i i
o s p o r a v a n j a ( L i e b e r s o n , 1 9 8 2 : 1 0 5 ) . 31
D a k l e , c i lj i n s t i t u c i j a d e m o k r a t s k e u s t a v n e d r ž a v e je s t e
k o m p r o m is n o u s k la đ iv a n je in te r e s a in d iv id u a i o b a v e z iv a n je n o s i­
la c a v l a s t i n a o d g o v o r n o s t , č i m e s e o b e z b e đ u j e j e d n a k a s l o b o d a z a
s v e p r ip a d n ik e ( o t v o r e n o g ) d r u š tv a . S lo b o d a s v a k o g p r ip a d n ik a
o tv o r e n o g d r u š tv a m o r a b it i o g r a n ič e n a s lo b o d o m d r u g ih p r ip a d ­
n ik a d a b i s e u o p š t e m o g lo g o v o r it i o s lo b o d i. M e đ u t im , s lo b o d a
n ije s a m o

r e z u lta t in s titu c ija d e m o k r a ts k e u s ta v n e d rž a v e , o n a

p r e d s ta v lja i n jih o v u p r e tp o s t a v k u . " N e o g r a n ič e n a s lo b o d a z n a č i
d a je j a k č o v e k s l o b o d a n d a t l a č i o n o g a k o je s l a b i d a m u o d u z m e
n je g o v u s lo b o d u ” (P o p e r , 1 9 9 3 : 2 : 1 5 2 ) . T o s e p o P o p p e r u n e o d ­
n o s i s a m o n a p o lit ič k u s n a g u , o d n o s n o m o ć (č ijo j a k u m u la c iji s e
s u p r o t s ta v lja ju d e m o k r a t s k e p o lit ič k e in s tit u c ije ) , v e ć i n a " e k o ­
n o m s k e m o ć n ik e " , k o ji m o g u d a tla č e “ e k o n o m s k i s la b e ” i d a ta k o
o b e s m is le p o lit ič k u s lo b o d u i d e m o k r a t s k e p o lit ič k e in s titu c ije .
P i t a n j e k o j e s e n a o v o m m e s t u p o s t a v l j a g l a s i : d a li je u
o tv o r e n o m
D r u g im

d ru š tv u

d o v o lja n s a m o p o lit ič k i o b lik d e m o k r a tije ?

r e c i m a , d a li s u i n s t i t u c i j e d e m o k r a t s k e u s t a v n e d r ž a v e

d o v o ljn e d a in d iv id u e z a š tit e o d s tv a r a n ja ta k v ih e k o n o m s k ih n e ­
je d n a k o s t i k o je s u u s ta n ju d a u g r o z e n jih o v u s lo b o d u i o b e s m is le
s v a p o litič k a d o s t ig n u ć a o tv o r e n o g d ru š tv a ?
P o p p e r je uglavnom s k l o n d a n a o v o p i t a n j e o d g o v o r i
p o tv rd n o : “ P o što

p o litič k a

m o ć m o ž e k o n tr o lis a ti e k o n o m s k u

m o ć , p o l i t i č k a d e m o k r a t i j a je , t a k o đ e , j e d i n o s r e d s t v o z a k o n t r o l u
e k o n o m s k e m o ć i o d s tra n e o n ih k o jim a s e v la d a ” (P o p e r , 1 9 9 3 :2 :
1 5 5 ) . O v o P o p p e r o v o s h v a ta n je d o v o d i d o to g a d a o n o tv o r e n o
p le d ir a z a d r ž a v n i in te r v e n c io n iz a m ( " p o lit ič k u te r a p iju ” ) u s fe r i
fa b r ič k o g z a k o n o d a v s t v a , p o je d in ih o b lik a s o c ija ln o g o s ig u r a n ja ,
p r o g r e s iv n o g p o r e z a , itd . M e đ u t im , u is to v r e m e P o p p e r iz r a ž a v a
b o ja z a n o d " p o r a s t a d r ž a v n e i b ir o k r a t s k e m o ć i” , k o ji p ra ti s v e o v e
o b lik e d r ž a v n o g in te r v e n c io n iz m a (P o p e r , 1 9 9 3 : 2 : 2 3 2 ). J e d n o ­
s ta v n o , e k s p a n z ija p o lit ič k o g u p lita n ja u e k o n o m s k u s fe r u m o ž e
n a p o s le tk u d a d o v e d e d o n a r u š a v a n ja a u t o n o m ije o v e o b la s ti d r u ­

31 O v d e se neće razm atrati n iz o p ra vd a n ih kritik a n a račun P o p p e ro v o g k o n ce p ­
ta k ritič k o g racio n alizm a, a pre sveg a na račun n jego ve "v ere” u racio n aln o st
(u p o r. H aberm as, 19 8 0 : 334 i dalje; H ab erm a s, 198 8 a: 4 6 6 -4 6 7 ) .

59

š t v e n o g ž i v o t a i d o p o d r ž a v lje n ja p r iv r e d e . Z a t o P o p p e r s p a s o n o ­
s n o r e š e n j e v i d i u s i n d i k a t i m a k o j i s e ja v l j a j u d a b i o f o r m i l i " m o ­
n o p o l r a d a ” ( P o p e r , 1 9 9 3 : 2 : 2 1 4 - 2 1 5 ) i n a ta j n a č in p o m o g l i i n s t i ­
tu c ija m a d e m o k r a t s k e u s ta v n e d r ž a v e u o b u z d a v a n ju e k o n o m s k e
m o ć i . A l i , s i n d i k a t i n i s u i n s t i t u c i j e k o j e b i s a m e p o s e b i demokrat­

ski i n t e r v e n i s a l e u e k o n o m s k u s f e r u ; s i n d i k a t i s a m o o b e z b e đ u j u
m i n i m a l n i b a l a n s e k o n o m s k i h s n a g a ako je i kada je k a p i t a l v o l j a n
d a p r e g o v a r a i č in i k o m p r o m is e . N i s a m o m P o p p e r u o v o n ije d o ­
v o ljn o i z a to o n tv r d i d a , p re s v e g a , “ m o r a m o iz g r a d it i in s tit u c ije
z a d e m o k r a ts k u k o n tr o lu e k o n o m s k e m o ć i i n a š u z a š tit u o d e k o ­
n o m s k e e k s p lo a t a c ije " ( P o p e r , 1 9 9 3 : 2 : 1 5 7 ) . A n a d r u g o m m e s tu
je j o š e k s p l i c i t n i j i : “ m o r a m o i z g r a d i t i d r u š t v e n e i n s t i t u c i j e , i z a k o ­
jih s to ji m o ć d r ž a v e , u n a d i d a z a š t it im o e k o n o m s k i s la b e o d e k o ­
n o m s k i ja k ih ” (P o p e r , 1 9 9 3 : 2 : 1 5 2 ) .
O v o j a s n o p o k a z u j e d a je P o p p e r i p a k u v i đ a o d a i n s t i ­
t u c i j e d e m o k r a t s k e u s t a v n e d r ž a v e n i s u d o v o l j n e k a d a je u p i t a n j u
o b u z d a v a n je e k o n o m s k e m o ć i i d a s e z a u z im a o z a iz g r a đ iv a n je
n o v ih d e m o k r a t s k ih d r u š tv e n ih ( n e p o lit ič k ih ) in s tit u c ija ( s a d r ­
ž a v n o m m o ć i " iz a s e b e " ) , k o je b i o v im p r v im a p o m o g le d a o s tv a r e
p o m e n u ti

z a d a ta k . T im e

je

on

d o šao

na

p o z ic ije

k o je

im a ju

d o d ir n e ta č k e s a M a r x o v im z a h t e v o m z a s tv a r a n je a s o c ija c ije s lo ­
b o d n ih p r o iz v o đ a č a u k o jo j ć e m o ć i d a se u s p o s ta v i " i s t in s k a ” d e m o k r a tija -

k a s n ije n a z v a n a " d e m o k r a t ijo m

s a v e ta ” ( o o g r a n i­

č e n j i m a o v o g k o n c e p t a b i l o je v e ć r e č i u 5 . o d e l j k u 1 6 . p o g l a v l j a ) .
O b o j i c i je z a j e d n i č k o p r o s v e t i t e l j s k o n a s l e đ e , u v i đ a n j e d a t r ž i š t e
p r o iz v o d i d u b o k e a u to d e s tr u k tiv n e a n t a g o n iz m e u g r a đ a n s k o m
d r u š tv u , k a o i z a u z im a n je z a d e m o k r a t s k a r e š e n ja k o ja v o d e tr a ­
jn o m

i u spešn om

u r e đ e n ju z a j e d n i č k o g ž iv o t a lju d i. M e đ u t im ,

d o k M a r x s v o j id e a l n a l a z i u u t o p i j s k o j v i z i j i " d e m o k r a t i j e s a v e t a " ,
tj. o t v o r e n o j m o g u ć n o s t i a s o c i j a c i j e p r o i z v o đ a č a k o ji s lo b o d n o
o d lu č u j u o u s lo v im a i r e z u lt a t im a s v o g a r a d a (i, b a r e m

p r iv r e ­

m e n o , s p r o v o d e “ d ik t a t u r u ” n a d k a p it a lis tim a ) , P o p p e r o v o re ­
š e n je o d b a c u je k a o u t o p ijs k o i ( u p r a k s i) to ta lita r n o .
Z a P o p p e r a je m a r k s i z a m l o g i č k i n e o d r ž i v a “ v e r a ” k o j a
s e b e i s v o ja " p r o r o č a n s tv a ” z a o d e v a p la š t o m n a u k e (P o p e r , 1 9 8 8 :
17 3 i d a lje ; P o p e r , 1 9 9 1 : 4 2 i d a lje ) . J e d a n o d g la v n ih a k s io m a te
" v e r e ” je s te e s h a to lo š k i s h v a ć e n a v iz ija “ d e m o k r a tije s a v e ta ” , u
k o jim a ć e b it i d e fin itiv n o p o m ir e n i C o v e k i P riro d a , I n d iv id u a i

60

D r u š t v o , R a d i O d l u č i v a n j e . S v e o v o P o p p e r je o d b a c i v a o k a o n e o ­
d r ž iv e ilu z ije , k o je u p o s t o je ć im o k o ln o s t im a m o g u s a m o d o p r in e t i d a s e i z g u b i i o n o ( m a l o ? ) s l o b o d e š t o je l i b e r a l i z a m u s p e o d a
o s tv a r i i o s ig u r a z a h v a lju ju ć i in s tit u c ija m a d e m o k r a ts k e u s ta v n e
d r ž a v e . P r e m a to m e , s v a k i z a h t e v z a u k id a n je o v ih in s tit u c ija i n ji­
h o v o n a d o m e š ta n je n e k im
k r a ts k im ) d r u š tv e n im

d r u g im

( n a v o d n o “ v ir tu e ln o " d e m o ­

i n s t i t u c i j a m a z a n j e g a je p r e d s t a v l j a o j e d ­

n o s ta v a n p o z iv z a p o v r a ta k u z lo z a tv o r e n o g d ru š tv a . Iz te p e r­
s p e k tiv e , iz g le d a lo b i d a M a r x o v i P o p p e r o v k o n c e p t d e m o k r a tije
n is u u s a g la s ju i d a s e m e đ u s o b n o is k lju č u ju . T a j z a k lju č a k b i m o ­
g l e d a p o t k r e p e i b r o j n e P o p p e r o v e o p t u ž b e d a je M a r x " n e p r i j a t e l j
o t v o r e n o g d r u š t v a ” i d u h o v n i o t a c S t a l j i n o v i h g u l a g a . 32
A n i m o z it e t p r e m a M a r x u k a o “ p r o r o k u ” i “ is to r ic is ti"
u t i c a o je u v e l i k o j m e r i n a P o p p e r o v o v r e d n o v a n j e k o n k r e t n i h o d ­
re d b i ( “ ta č a k a ” ) M a r x o v o g i E n g e ls o v o g r e v o lu c io n a r n o g p r o g r a ­
m a i z M anifesta Komunističke partije. P o p p e r je b i o s p r e m a n d a p r i ­
z n a d a “ je u d e m o k r a t i j a m a n a j v e ć i b r o j o v i h t a č a k a r e a l i z o v a n ili
p o t p u n o ili d o z n a t n o g s t e p e n a ” , d o k s u p r e o s t a l e t a č k e i l i b e z n a ­
č a j n e i l i n e o s t v a r l j i v e ( P o p e r , 1 9 9 3 : 2 : 1 7 1 ) . 33 N a d r u g o m m e s t u ,
o n s a ž im a c e lo k u p a n M a r x o v e k o n o m s k i p r o g r a m u z a h te v u d a se
č o v e k u o m o g u ć i lič n a s lo b o d a p o s le z a v r š e n o g ra d a : “ S v e š t o m o ­
ž e m o p o s t ić i je s te d a p o b o ljš a m o is c r p lju ju ć e i n e d o s t o jn e r a d n e
u s lo v e , d a ih u č in im o d o s t o jn im č o v e k a , iz je d n a č im o i d a r e d u k u j e m o n a p o r a n f i z i č k i r a d n a t a k v u m e r u d a svako od nas može biti slo­

bodan za neku ulogu svog života. O v o je , v e r u j e m , c e n t r a l n a i d e j a
M a r k s o v o g ‘ s h v a ta n ja ž iv o t a ” ’ ( P o p e r , 1 9 9 3 : 2 : 1 2 8 ) . T a k v o ( b la ­
g o n a k lo n o ) v iđ e n je k r a jn jih is h o d iš t a M a r x o v e te o r ije z a is ta iz a ­
z iv a č u đ e n je , s o b z ir o m n a to d a ta k v o g M a r x a u o p š t e n e b i tr e b a ­
lo r a z m a tr a ti iz v a n lib e r a ln e tr a d ic ije , a p o g o t o v o g a n e b i tr e b a lo
o p t u ž iv a t i z a z la is to r ic iz m a .

32 T reb a reći i to da je b ilo m n o g o arg u m en to v a n ih kritik a P o p p ero vo g m ešan ja
M a rxo v e teorije (čija o sn o v n a teza o d ru štv e n im o k o ln o stim a iz k o jih n asta­
je revolu cija za d ovo ljava sve P o p p ero ve za h te v e z a lo gičk u fo rm u ) sa njen e n o m p raktičn o m (z lo )u p o tre b o m (M c L a ch la n , 19 8 0 : 6 8 ).
33 T o je in d ik a tiv n a ko n sta ta cija jer, ka ko p rim eću je M ich ael Freem an, o va kv o
p rizn a n je ne daje se “ neprijatelju o tv o r e n o g d ru štv a ", čiji je p rog ram "lo g ičk i
n e m o g u ć i totalitaran u p rak si” (F reem an , 1 9 7 5 : 2 4 ).

61

O vo

v e ro v a tn o

p r e d s ta v lja n a js la b iji d e o

P o p p ero ve

k r itik e M a r x a . O p r a v d a n o o d b a c iv a n je M a n c o v o g p r o r o k o v a n ja
p r o le te r s k e r e v o lu c ije i id o la tr ije “ z a k o n ito s ti b a z e i n a d g r a d n je ”
s p r e č i l o je P o p p e r a d a s e o z b i l j n i j e p o z a b a v i k o n k r e t n i m i m p l i k a ­
c ija m a M a r x o v e p o s t a v k e a s o c ija c ije s lo b o d n ih p r o i z v o đ a č a ( o d ­
n o s n o “ d e m o k r a t i j e s a v e t a " ) . J e r , ta j s e g m e n t M a r x o v e m i s l i n i j e

in toto u p l e t e n u " i s t o r i c i s t i č k u ” p o s t a v k u i z a t o m o ž e b i t i ( n a r a v ­
n o , samo (letimično) i s k o r i š ć e n z a o n o z a č i m i s a m P o p p e r u s v o j o j
k o n c e p c iji o t v o r e n o g d r u š t v a v e o m a iz r a ž e n o t e ž i. Z a t o P o p p e r ,
k a d a g o v o ri o M a r x o v o m i E n g e ls o v o m r e v o lu c io n a r n o m p r o g r a ­
m u i z M anifesta Komunističke partije, p r o p u š t a d a k r i t i č k i i o t v o r e n o
p r e i s p i t a o s n o v n i c i lj t o g p r o g r a m a : n a i m e , d a " p r o i z v o d n j a b u d e
k o n c e n tr is a n a u r u k a m a u d r u ž e n ih in d iv id u a ” ( M a r x i E n g e ls ,
1 9 7 4 : 3 9 5 ) . T a j c i lj je , n a ž a l o s t , o s t a o s k r i v e n i z a p r o r o k o v a n j a d a
će , a k o se e m a n c ip u je ra d , i " ja v n a v la s t iz g u b i[ ti] p o litič k i k a r a k ­
t e r ” , š t o je M a r x u i E n g e l s u b i l o p o t r e b n o d a p o d u p r u s v o j e r a d i ­
k a ln o

p r e v r a tn ič k e

p o litič k e

p r o je k te .

O d b a c u ju ć i

in s titu c ije

u s ta v n e d r ž a v e (k o ja s e v e ć z a n jih o v o g ž iv o ta p o č e la tr a n s fo r m is a ti iz lib e r a ln e u d e m o k r a t s k u ) k a o n a v o d n o " n a lič je ” d e s p o t s k ih
e k o n o m s k ih in s titu c ija , M a r x i E n g e ls s u u v e lik o j m e ri k o m p r o m ito v a li s v o je s a s v im is p r a v n o z a la g a n je z a ja č a n je m o ć i r a d n ik a u
s f e r i p r o i z v o d n j e . R a s t e r e t i li s e t a j M a r x o v i E n g e l s o v c i lj r a d i k a l n o -k o m u n is tič k e re to rik e , o tv o r ić e se p e r s p e k t iv a z a d e m o k r a t s k o
r a z r e š e n je p r o b le m a a k u m u la c ije i z lo u p o t r e b e e k o n o m s k e m o ć i,
k o ji je m u č io i P o p p e r a .
M arxo va

p o sta v k a

a s o c ija c ije

s lo b o d n ih

p r o iz v o đ a č a

i m a m n o g o v e ć i z n a č a j n e g o š t o je t o P o p p e r v o l j a n d a p r i z n a k a d a
p o d r ž a v a M a r x a u n je g o v o j k r itic i m a n č e s t e r s k o g lib e r a liz m a . T a
k r itik a g o v o r i o to m e d a s u iz v o r n o in s tit u c ije ( lib e r a ln e ) u s ta v n e
d rža v e i p re d u ze će ("m a n u fa k tu ra ” ) k a o d e s p o ts k a e k o n o m s k a in ­
s tit u c ija d e o je d n o g is to g k o n tin u u m a . N e m o r a n iš ta d a m e n ja n a
stv a ri n i to š to se u sta v n e d r ž a v e 1 9 . v e k a p o č in ju d e m o k r a tiz o v a ti, je r i k a o ta k v e o n e i d a lje m o g u d a p r e d s t a v lja ju p o l it ič k i o k v ir
e k o n o m s k o g t l a č e n ja .
N a jb o lji p r im e r z a t o p r u ž a u p r a v o B e n t h a m o v a u tilit a r i s t i č k a t e o r i j a , k o j a je u p r v o j p o l o v i n i 1 9 . v e k a b i l a n a j s n a ž n i j i
id e o lo š k i p o k r e ta č d e m o k r a tiz a c ije ( b r it a n s k o g ) p o litič k o g ž iv o ta ,
d o k je u p r i v a t n o j s fe r i z a g o v a r a l a j o š r e p r e s i v n i j a - p a n o p t i č k a -

62

s r e d s tv a z a k o n t r o lu r a d n ik a k o ja p r im e n ju je n jih o v " d ir e k to r ” .
Z a p ra v o , o g o lje n m o n o p o l v la s t i " d ir e k to r a ” u p r e d u z e ć u n e m o ­
ž e s e v iš e n i p r a k t ič n o n iti te o r ijs k i r a z lik o v a ti o d v la s t i d ir e k to r a
z a tv o ra

( F o u c a u lt,

iz r a z it o

d e s p o t s k a d r u š t v e n a in s t it u c i ja p r e d s t a v lja ć e je d n u

1979:

256

i d a lje ).

O vakvo

p red u zeće

kao

g la v n ih

p r e p r e k a z a d e m o k r a t iz a c iju (i d o s le d n u lib e r a liz a c iju )

od

m o d e r n o g d r u š tv a , s v e d o k g a r a d n ič k i p o k r e ti n a jr a z v ije n ijih z e ­
m a lja n e b u d u - n a s o p s t v e n i n a č in — d e m o n t ir a li, a n e k i i d e m o k r a t i z o v a l i . K r a j n j i d o m e t p r e o b r a ž a j a k o j i je u 2 0 . v e k u d o ž i v e l o
k a p it a lis tič k o p r e d u z e ć e je s te n je g o v p ra v n i p r e o b r a ž a j u " p o lit ič ­
k i s i s t e m ” ( S t e i n m a n n , 1 9 8 5 ) ili f o r m u

“ s o c ija ln e k o o p e r a c ije ”

( G o u ld , 1 9 9 0 : 2 4 8 i d a lje ) ili, n a p o s le tk u , d r u š tv e n u g r u p u u k o ­
jo j p o s t o j i č i t a v n i z l e g i t i m i n i h i n t e r e s a , k o j i s e m o r a j u u s k l a đ i v a ­
ti k r o z

p osebn e

-

s o c ija ln o - d e m o k r a ts k e

-

p roced u re

(u p o r.

M o ln a r , 1 9 9 4 a ) . U je d n o m ta k v o m p r e d u z e ć u z a p o s le n i n a p o s le t­
k u d o b ija ju p r a v o d a u č e s tv u ju u p r o c e s im a o d lu č iv a n ja u p o je d i­
n im o r g a n im a p r e d u z e ć a ( k a o š to s u n a d z o r n i o d b o r i, s a v e ti z a ­
p o s le n ih , it d .) i n a ta j n a č in d o b ija j u p r ilik u d a d e m o k r a t s k i š t it e
s v o je

in te r e s e , n e d o v o d e ć i u

p ita n je

n i e fik a s n o s t p o s lo v a n ja

p r e d u z e ć a n i in te r e s e v la s n ik a k a p it a la ( " p r iv a t n e in ic ija t iv e ”) .
Ip a k , n i o v i o b lic i s o c ija ln e d e m o k r a tije u p r e d u z e ć u n e ­
ć e s e p o k a z a ti k a o d o v o ljn i d a o b e z b e d e s m ir iv a n je " k la s n o g k o n ­
f lik t a ” , p a s u s e z a t o p a r a le ln o r a z v ija li i t z v . t r ip a r t it n i a r a n ž m a n i,
k o ji s u (n a jč e š ć e , m a d a n e is k lju č iv o , n a n a c io n a ln o m n iv o u ) p r e d ­
v iđ a li u č e š ć e p r e d s ta v n ik e d r ž a v e , p o s lo d a v a c a i s in d ik a ta , ta k o d a
s e m o g u o z n a č iti i k a o k v a z ik o r p o r a tiv n i o b lic i s o c ija ln o - p o lit ič k e
d e m o k r a tije ( M o ln a r , 1 9 9 4 a : 1 3 7 - 1 4 4 ) . U n jim a s e d o d a n a s r a z v io
je d a n s is te m z a s tu p a n ja in te r e s a k o ji n a s ta je k a o d o p u n a s m ir iv a ­
n ju “ k la s n o g k o n flik ta u p a r la m e n tu ” ( W e s te r n , 1 9 9 1 : 2 9 1 ) , a sv e to
k a k o b i s e p o s p e š ila d r ž a v n a in te r v e n c ija u n a jo s e tljiv ijim s fe r a m a
d r u š t v e n o g ž iv o ta ( C h a lm e r s , 1 9 8 5 : 5 8 i d a lje ) .
I a k o je n e m a č k a s o c i j a l d e m o k r a t i j a v e ć u d o b a V a j m a r s k e r e p u b lik e p o č e la d a r a z v ija p o m e n u t e o b lik e s o c ija ln e i s o c ija ln o - p o litič k e d e m o k r a tije ( p o v e z u ju ć i ta k o lib e r a ln o i m a r k s i­
s tič k o

s h v a t a n j e d e m o k r a t i j e ) , 34 P o p p e r n i j e m i s l i o d a p o s t o j e

34 O v d e se pre svega m isli na n ačin na ko ji je so cija ld em o k rata H u g o S in z h e im er u V ajm a rsko m u stavu rešio p ro b le m su živ o ta p o litič k e i so cijaln e d e m o -

63

r a z lo z i z b o g k o j i h b i i s a m p o s e g n u o z a t i m r e š e n jim a . I a k o je s o ­
c ija ld e m o k r a ti ju p o m in ja o k a o u m e r e n o k r ilo m a r k s i z m a , č e s t o
iz r a ž a v a ju ć i s v o j u n a k lo n o s t p r e m a n jo j, o n n ije v e r o v a o u n je n
p ro g ra m p o m ir e n ja lib e r a liz m a i m a r k s iz m a . U s v o jo j in te le k tu a l­
n o j a u t o b i o g r a f i j i o n je z a p i s a o : " k a d a b i m o g l a p o s t o j a t i t a k v a
s t v a r k a o š t o je s o c i j a l i z a m k o m b i n o v a n s a i n d i v i d u a l n o m s l o b o ­
d o m , ja b ih jo š u v e k b io s o c ija lis t a . J e r n iš t a n e m o ž e b it i b o lje o d
ž iv lje n ja s k r o m n o g , je d n o s t a v n o g i s lo b o d n o g ž iv o t a u je d n o m
e g a l i t a r n o m d r u š t v u . T r e b a l o je v r e m e n a d o k n i s a m u v i d e o d a je
to s a m o le p s a n ; d a je s lo b o d a v a ž n ija o d je d n a k o s t i; d a p o k u š a j
o s t v a r i v a n j a j e d n a k o s t i u g r o ž a v a s l o b o d u i d a , u k o l i k o je s l o b o d a
iz g u b lje n a , n e ć e b it i n i je d n a k o s t i m e đ u n e s lo b o d n im a ” (P o p e r ,

1991: 46).
T v r d e ć i o v o P o p p e r je o č i g l e d n o m i s l i o n a s u p r o t n o s t
p o litič k e s lo b o d e i e k o n o m s k e je d n a k o s t i ( u p o g le d u je d n a k o s t i
lič n e s v o jin e , p r ih o d a o d r a d a , a, u k r a jn jo j lin ji, i " s t o m a k a ” ) . M e ­
đ u t i m , o n j e z a b o r a v i o d a je u s v o m Otvorenom društvu i njegovim ne­

prijateljima k o n s t a t o v a o d a s l o b o d a m o ž e p o s t o j a t i s a m o k a o j e d ­
n a k a s lo b o d a s v ih p r ip a d n ik a d r u š tv a ( s lo b o d a je d n o g p r ip a d n ik a
je o g r a n i č e n a s l o b o d o m d r u g i h p r i p a d n i k a d r u š t v a ) i d a n j u n e
m o g u o b e z b e d it i s a m o in s titu c ije d e m o k r a ts k e u s ta v n e d rž a v e
( k o je š t it e p o lit ič k u s lo b o d u ) v e ć n je n o m o s tv a r e n ju m o r a ju p r i­
p o m o ć i i ( n e k e n o v e ) d e m o k r a t s k e d r u š tv e n e in s titu c ije , k o je b i
te b a lo d a o b e z b e d e e k o n o m s k u s lo b o d u . U p r a v o ć e s o c ija ld e m o k r a tija u 2 0 . v e k u b iti n a ja n g a ž o v a n ija n a p o s lu iz g r a đ iv a n ja o v ih
d e m o k r a t s k ih d r u š tv e n ih in s tit u c ija u p r e d u z e ć u (a d e lim ič n o i u
t r i p a r t i t n i m t e l i m a ) . P o p p e r o v v e l i k i p r o p u s t je u t o m e š t o d u b l j e
n ije u r o n io u s o c ija ld e m o k r a t s k o n a s le đ e i u n je m u p r o n a š a o a k o
v e ć n e s a m a r e š e n ja o n d a m a k a r p u t o k a z z a p r a v a c u k o m

b i se

m o g la tr a ž it i r e š e n ja z a d e m o k r a t iz a c iju e k o n o m s k o g ž iv o t a i o b u z d a v a n j e e k o n o m s k e m o ć i . N a t a j n a č i n o n je m o g a o d u b l j e d o ­
r a d iti s v o j k o n c e p t o t v o r e n o g d r u š t v a u k o m e s u in s tit u c ije d e m o ­
k r a ts k e u s ta v n e d rž a v e d o p u n a d e m o k r a t s k im d r u š tv e n im ( n e p o ­
lit ič k im ) in s titu c ija m a n a z a je d n ič k o m z a d a t k u o č u v a n ja p o r e t k a
je d n a k o s t i - je d n a k o s ti lju d s k e s lo b o d e .

kratije (u p o r. detaljnije: M o ln ar, 1 9 9 4 a : 5 2 0 - 5 2 6 ; M o ln a r, 19 9 4 c: 4 8 -5 2 ; kao
i e k s k u rs o o sn o v n im so cijaln im p ravim a u 2 5 . p o g la v lju ove rasprave).

64

XXII

TOTALITARNI REŽIM I
REVOLUCIONARNA TIRANIJA

P o tp u n u s u p r o t n o s t d e m o k r a t s k o j u s ta v n o j d r ž a v i p r e d s ta v lja ju
t o t a lita r n i r e ž i m i,1 k o ji s u u 2 0 . v e k u n a s ta ja li n a te m e lju id e o ­
lo š k e k o m b in a c ije k o m u n i z m a i n a c io n a li z m a . S v i ti r e ž im i n is u
s e d e k l a r i s a l i k a o t o t a l i t a r n i , a li s e o v a j i z r a z o d o m a ć i o u t e o r i j i
k a o g e n u s n i p o ja m z a f a š i s t ič k u I ta liju , n e m a č k i T r e ć i r a jh i S S S R
( s a n je g o v im tr a b a n tim a , n a s ta lim p o s le D r u g o g s v e t s k o g ra ta ).
N a o p t u ž b e d a je p o j a m t o t a l i t a r i z m a n a s t a o k a o p o s l e d i c a h l a d ­
n o g r a t a , k o j i je o t p o č e t n e p o s r e d n o p o o k o n č a n j u D r u g o g s v e t ­
s k o g r a t a , i d a je , k a o t a k a v , d e o p r o p a g a n d n i h n a s t o j a n j a d a s e
S S S R (i n je g o v i tr a b a n ti) d is k v a lifik u ju ta k o š to ć e s e p o is t o v e titi
sa p o r a ž e n im

i o z lo g la š e n im

r e ž im im a f a š is t ič k e I ta lije i T r e ć e g

r a j h a , m o g l o b i s e o d g o v o r i t i d a je v e ć u m e đ u r a t n o m p e r i o d u p o ­
ja m t o t a li t a r iz m a k o r iš ć e n z a d e f in is a n je s v a tr i p o m e n u t a r e ž i­
m a . 2 J a s n o je d a s v i t o t a l i t a r n i r e ž i m i n i s u s a s v i m j e d n a k i , a l i je

1 O v o k o n sta tu ju ne s a m o za g o v o rn ic i k o n ce p ta d e m o k ratsk e u sta v n e d rža ve
(u p o r. npr. Starck, 19 9 5 : 4 ) n e go i n jego vi p ro tiv n ici - u z p rop ra tn e kritike
za g o vo rn ik a d em o k ra tsk e u sta vn e d rža ve da sve o n o što o d stu p a o d n jih o vo g
ko n ce p ta kvalifik u ju ka o to ta lita riza m (u p o r. npr. R o th , 1 9 9 9 :1 1 8 ) .
2 N em ački levičarski n o vin a r A lfo n s P aqu et već je 19 19 . p isao o "L en jin o vo m re­
v o lu cio n arn o m to ta lita rizm u ” , d o k je au strijski so cijald em ok rata O t to Bauer
sam o go d in u dan a kasn ije bo ljševičk u v la s t d efin isao kao "to taln u v la s t vlad ajuće m an jin e” (N o lte , 199 8 : 110 ). K asn ije p ojam to talitarizm a p očin je da se
p rim enjuje i na fa šističk u Italiju i nem ački Treći rajh (k a o što čin i npr. k o m u ­
n ističk i teoretičar T o g lia tti, ap o stro firaju ći uticaj “ fin a n sijsk o g k a p itala” u n ji­
ma: T o lja ti, 1981: 4 7 ). Z a p rom o ciju p ojm a to talitarizm a v erovatn o je p re su d ­
no bilo ¡talijan sko isk u stv o . Italijan sk i izb o rn i za k o n iz 1923. p red viđ ao je da
p olitičk a partija k o ja o svo ji najveći broj glasova u celoj zem lji d o b ija dve treći­
n e m esta u D o m u p red stavn ika . Jedan o d najljućih M u s s o lin ije v ih p ro tiv n ik a
no vin ar G io va n n i A m e n d o la 12. m aja 1923. n ap isao je član ak za IIM ondo u k o ­
jem je ovaj izb orn i siste m o kv alifiko va o kao "to ta lita ra n ” (sistema totalitaria),
što je trebalo da ga ra zlik u je kako o d p ro p o rcio n a ln o g tako i o d v e ć in s k o g s i­
stem a (G le a so n , 1 9 9 5 :1 4 ) . O tp rilik e n a p roleće 19 2 5 . fašisti p o staju za in teresovan i za reč to talitarizam . N a IV ko n gresu F ašističk e n acio n aln e p artije 2 2 .

ta č n o i to d a s u d o v o ljn o je d n a k i d a b i s e k a o g r u p a r a z lik o v a li k a ­
k o o d u s ta v n ih d r ž a v a ta k o i o d s tr a r o r e ž im s k ih a p s o lu tis t ič k ih
d r ž a v a ( F r ie d r ic h i B r z e z i n s k i , 1 9 6 3 : 8 ) .3 Z b o g t o g a p o ja m t o t a li ­
t a r i z m a , u p r k o s b r o j n i m k r i t i k a m a k o j e je p o s l e d n j i h d e c e n i j a tr p e o , i d a lje o s t a je n a jb o lji r a s p o lo ž iv i p o ja m z a o p is iv a n je r e ž im a
u k o m je d n a p a r t ija u p o t p u n o s t i p o k o r a v a lju d e ( p o d a n i k e ) s v o ­
jo j v la s t i, p r is ilja v a ih n a š le p u p o s l u š n o s t i u r e đ u je n j i h o v ja v n i i
p r iv a tn i ž iv o t ( F u r e t , 1 9 9 5 : 1 8 7 i 2 3 7 - 2 3 8 ) .

1. Pojam “totalnog”
J e d a n o d č e s t ih p r ig o v o r a n a ra č u n te o r ija o t o t a lit a r iz m u tic a o s e
p r e t e n c i o z n o s t i r e č i " t o t a l n o " . N e s u m n j i v o je t a č n o d a n i j e d n o j

ju n a 1 9 2 5 . M u s s o lin i g o vo ri d a će fa šisti "s p ro v e s ti o n o što se n aziva n a šo m
n e o b u zd a n o m to ta lita rn o m v o ljo m ” (la nostraferoce volonta totalitaria) i d a će,
kao p o sle d ica to ga, Italija b iti " to ta ln o ” tra n sfo rm isa n a , ta k o d a će te rm in i
Italijan i i fašisti p o sta ti s in o n im n i. Taj p ro g ra m n ailazi n a p o d rš k u h e g e lija n ­
s k o g filo z o fa G io v a n n ija G e n tile a , k o ji to ta lita rn u p riro d u fa šizm a v id i u to ­
m e š to će o n biti u stan ju d a p ro d re u sv a k u sferu lju d s k o g živ o ta : fa š iza m je
sve o b u h v a ta n , p o š to ne d o zo v o lja v a d a izv a n n jega p o s to ji "b ilo kakva lju d ­
sk a ili d u h o v n a v re d n o s t’' (G le a s o n , 1 9 9 5 :1 9 ) . O v o sh va ta n je p re u ze će i sam
M u s s o lin i, tvrdeći d a je p rem a fa šističk o j d o k trin i d rža va sveo b u h v atn a. " N i­
š ta lju d s k o i d u h o v n o ne p o s to ji s a m o p o seb i, a jo š m an je p o se d u je n eku
v re d n o s t izvan države. T a k o sh va ćen , fa š iz a m je to talitaran , a fašističk a d rž a ­
v a k a o s in te z a i jed in stv o svih v re d n o s ti d aje s m is a o ž iv o tu ce lo g n arod a, ra z­
v ija g a i o s n a ž u je ” (M u s s o lin i, 1 9 7 6 : 2 0 8 ).
3 Ip a k , u teoriji ne p ostoji sa g la sn o st o k o to g a k o ji elem en ti čin e jedan režim to ­
ta litarn im . F riedrich i B rzezin sk i su p re d lo žili ča k še st elem enata: 1) zv an ičn u
h ilija stič k u id e o lo g iju (k o ja o b av ezu je s v e g ra đ an e i za d ire u sve v ita ln e sfere
n jih o v o g živ o ta ); p.) jed n o partijski s is te m (s a p artijom ko jo j se na čelu n alazi
" d ik ta to r” , ko ja o buh vata m ali broj o lig a rh ijs k i p o v e za n e p op u la cije - n ajviše
d o 1 0 % - i k o ja je odvojen a i n ad ređ en a d rž a v n im in stitu cijam a); 3) siste m te­
ro rističk e p olicijsk e kon trole n ad s ta n o v n iš tv o m ; 4 ) p o tp u n u k o n tro lu n ad
sred stavim a m asovnih kom unikacija; 5) p o tp u n u kontrolu nad oru žan im sn aga­
m a; i 6 ) p o tp u n u kontrolu nad privred om (F ried rich i B rzezinski, 1963: 9 -10 ).
F ra n z N e u m a n n je broj elem en ata s p u s tio na pet: 1) sm en jivan je pravn e d rža ­
v e p o lic ijs k o m državom ; 2 ) ko n cen tracija v la s ti (k o ja je u lib eraln im d rža va m a
ra sp ršen a); 3) postojanje m o n o p o lis tič k e d rža v n e partije; 4 ) p rela zak iz p lu ra­
lis tič k e u to talitarnu kon trolu nad d ru š tv o m ; 5 ) o slan ja n je na teror ( N e u ­
m a n n , 19 7 4 b : 2 0 7 -2 0 8 ). N a p o sletk u , L in z je je bro j elem en ata sveo na sam o
tri: 1) m o n is tičk i centar vlasti; 2 ) e k s k lu z iv n u id e o lo g iju ; i 3) kan alisan je g ra ­
đ a n s k e p articip acije kroz partijske k a n a le ( L in z , 1 9 7 5 :1 9 1 - 1 9 2 ).

t o t a l i t a r n o j p a r t i j i u 2 0 . v e k u n i j e p o š l o z a r u k o m d a totalno tj. u
p o t p u n o s t i p o d v r g n e p o d a n i k e s v o jo j k o n t r o l i , k a o š t o je t a č n o d a
p o s t o je s t u p n je v i " t o t a l i t a r n o s t i ” j e d n o g r e ž i m a .4 P r im e r a r a d i,
M u s s o l i n i j e v t o t a l i t a r n i r e ž i m b i o je d a l e k o m a n j e " t o t a l i t a r a n ” u
p o r e đ e n ju s a S S S R - o m

i T r e ć im r a jh o m ,5 p o š t o m u n ik a d a n ije

p o š l o z a r u k o m d a u p o t p u n o s t i u n i š t i d r ž a v u n e g o je u s p e o s a m o
d a o v l a d a n j o m e ( F u r e t , 1 9 9 5 : 2 3 9 ) . “ S l i k a M u s s o l i n i j a je , u m e s t o
to g a , m n o g o tr a d ic io n a ln ija s lik a d ik t a t o r a s a o g r a n ič e n o m s p o ­
sob n ošću

za

d ik t a t ,

p o litič a r a o d a n o g

k o lik o

g o v o r im a

to lik o

o s v a j a n j u , p a t i m e i č o v e k a č i j a je s a m o b i t n o s t p r e v a z i l a z i l a n j e g o ­
v u a k tu e ln u b it n o s t : k a s n o g c e z a r a , m o ž d a im p r e s iv n o g u s v o je
v r e m e , a li č i j a j e i m p e r i j a b i l a s a z d a n a p r e o d s t r u g o t i n e n e g o o d
m e rm e ra ” ( B o s w o r th , 1 9 9 8 : 5 9 ) . K a d a s u u p ita n ju S S S R i T re ć i
r a jh , č i n i s e d a i m e đ u n j i m a p o s t o j e z n a t n e r a z l i k e u s t e p e n u " t o ­
ta lit a r n o s ti” -

p o t o n j i je b i o m a n j e " t o t a l i t a r a n ” o d p r v o g , p o š t o

je m e đ u c e n t r i m a m o ć i T r e ć e g r a j h a p o s t o j a l a n e p r e s t a n a k o n k u ­
re n c ija ( “ p o lik r a t ija ” ) , z b o g č e g a r e ž im u c e lo s t i n ije b io " s p o s o ­
b a n d a p r o iz v e d e o s n o v n e p r o m e n e u d r u š tv e n im o d n o s im a " n a
o n a k o r a d i k a l a n n a č i n k a o š t o je t o p o š l o z a r u k o m s o v j e t s k o m r e ­
ž im u (N o lte , 1 9 9 8 :1 1 5 ) .
M e đ u t i m , a k o je t a č n o d a u s v a k o m k o n k r e t n o m t o t a ­
lit a r n o m r e ž im u je d a n d e o d r u š t v e n o g ž iv o t a o s ta je n e o b u h v a ć e n
p a r tijs k o m

k o n t r o lo m , to jo š n e z n a č i d a je p o t r e b n o o d b a c it i

u p o tr e b u p r id e v a " t o ta lita r n i” , o d n o s n o im e n ic e " t o ta lita r iz a m ” .
A k o je t a č n o d a t o t a l i t a r n i r e ž i m n i k a d a n i j e u p o t p u n o s t i t o t a l i ­
t a r a n , o n d a je t a k o đ e t a č n o d a n i j e d a n p o j a m u o b l a s t i d r u š t v e n i h
n a u k a n e o d g o v a r a s a s v im d o s le d n o r e a ln o s t i ( P ip e s , 1 9 9 4 : 2 4 3 ).
U p i t a n j u je , n a k r a j u k r a j e v a , s l i č a n p r o b l e m k a o i s a p r i d e v o m

4 G io v a n n i G e n tile go v o rio je o ra zličitim "p u te v im a k a to ta lita r izm u ", p ri če ­
m u je M u s s o lin ije v u d ržavu o p isiv ao kao "¡talijan sk i p u t ka to ta lita rizm u " (via
italiana al totalitarismo) (B o sw o rth , 199 8 : 21).
5 Jedan o d p o k aza telja o ve sla b o sti ¡ta lija n sk o g v o đ e le ž i u to m e što se jed in o o n
h valio d a je u sp eo da u sp o sta vi "to ta lita rn u d rž a v u ” . N a su p ro t to m e, ni Len jin , o d n o s n o S taljin , ni H itler n isu p rih vatali d a se n jih o ve d ržave n aziva ju
to talitarnim i p o tp u n o su o d bacivali ovaj p oja m . O d m a k a v š i m n o g o d alje n e­
go M u sso lin i u to talitarizaciji svo jih država, o n i su m n o g o bolje zn a li k o lik i
im p o sa o još p red sto ji pre n ego što za is ta d o đ u u p o z ic iju da m o g u d a k a žu da
su u sp o sta vili p o tp u n u ko n tro lu nad svo jim p o d a n icim a .

67

“ a p s o lu tn i” , o d n o s n o m

im e n ic o m

" a p s o lu tiz a m " .

D o

ra sp ro -

s t r a n j e n i j e u p o t r e b e o v i h r e c i d o š l o je t e k u t r i d e s e t i m g o d i n a m a
1 9 . v e k a , d o k s e r a n ije o b ič n o u p o tr e b lja v a o iz r a z " d e s p o t iz a m ” .
U p o tr e b a n e u tr a ln o g p o jm a

“ a p s o lu tiz a m " u m e s to v r e d n o s n o

p o g r d n o g " d e s p o t iz a m " ( ili č a k " tir a n ija ” : M a n d t, 1 9 9 7 : 6 5 2 )
im a s v o ju p r e d is to r iju u 18 . v e k u . T a k o v e ć f iz io k r a t i " le g a ln im
d e s p o t i z m o m ” ( despotisme légal) n a z i v a j u f r a n c u s k u m o n a r h i j u , u
k o jo j n e p o s t o ji s t a le š k a s k u p š t in a a li p o s t o ji s a v e t k o ji o k u p lja
p r o s v e ć e n e i r e fo r m a m a s k lo n e d r ž a v n ik e ( C o n z e , 1 9 9 7 :1 8 4 ) . N a
d r u g o j s tr a n i, f il o z o f i p r o s v e t it e ljs t v a u p o t r e b lja v a ju

s in ta g m u

“ p r o s v e ć e n i d e s p o t i z a m ” ( despotisme éclaire) k a k o b i o z n a č i l i m o ­
n a r h iju u k o jo j s e m o n a r h s ta r a o d o b r u s v o jih p o d a n ik a ( B a u e r i
M a tis , 1 9 8 9 : 1 9 6 - 1 9 7 ) . U

D u h u zakona M o n t e s q u i e u d a j e d v a

k lju č n a o b e le ž ja p o k o jim a je m o g u ć e r a z lik o v a t i je d n u m o n a r h i­
ju o d is t in s k e " d e s p o t ije " : 1 ) p o s t o ja n je " o s n o v n ih z a k o n a ” i 2 )
p o s to ja n je p r e r o g a tiv a v la s t e le , s v e š te n s tv a , p le m s t v a i g r a d o v a
k o ji s u n o s io c i " p r e la z n ih , p o d r e đ e n ih i z a v is n ih v la s t i” . O b a
o b e le ž ja s u u te s n o j m e đ u z a v is n o s t i: " O s n o v n i z a k o n i, p a k , n u ­
ž n o p r e tp o s ta v lja ju p o s t o ja n je m e đ u p r o v o d n ik a k o jim a te č e m o ć :
je r, a k o u d r ž a v i p o s t o ji s a m o t r e n u t n a i h ir o v i t a v o l j a j e d n o g a č o v e k a , n iš ta n e m o ž e d a b u d e u s ta lje n o , p a p r e m a to m e n ije d a n z a ­
k o n n ije o s n o v n i" ( M o n t e s k je , 1 9 8 9 : 2 6 ) . S v e u s v e m u , m o n a r h
je p r in u đ e n d a “ p r ih v a ta o g r a n ič e n je s v o je v la s t i k o je m u n a m e ć e
k o m p le k s n o g r a đ a n s k o d r u š t v o ” ( u k o je m jo š u v e k s u ž iv e b r o jn i
r e l i k t i s t a l e š k o g d r u š t v a ) , d o k je s a m o d e s p o t n e o g r a n i č e n u s v o ­
jo j v la d a v in i ( E h r e n b e r g , 1 9 9 9 : 1 4 7 ) - P o ja m " a p s o lu t n e m o n a r h i­
j e ” ', k o j i s e u 1 9 . v e k u ja v l j a p o r e d p o j m o v a “ k o n s t i t u c i o n a l n e m o ­
n a r h ije ” ( ili " p a r la m e n ta r n e m o n a r h ije " ) i ( o b ič n o o r ije n ta ln e )
“ d e s p o t i j e ” ( o d n o s n o “ t i r a n i j e ” ) , u s k l a d u je s a o v o m

fo rm o m

m o n a r h ijs k e d rž a v e u k o jo j m o n a r h n e m a p r a k t ič n o n ik a k v u in ­
s t i t u c i o n a l n u p r o t i v t e ž u u s t a l e š k o j s k u p š t i n i ili n e k o m d r u g o m
o r g a n u v l a s t i , a li je o g r a n i č e n

in s titu c ija m a " g r a đ a n s k o g d r u ­

š t v a ” . “ A p s o l u t i z a m ” je , d r u g i m r e c i m a , i z r a z k o j i i s t i č e n e d o s t a ­
ta k p o lit ič k ih in s titu c ija k o je b i fo r m a ln o o g r a n ič a v a le v la s t m o ­
n a r h a u d r ž a v i , a li u i s t o v r e m e p o d r a z u m e v a d a p o s t o j e i n s t i t u ­
c ije “ g r a đ a n s k o g d r u š tv a ” k o je n a n e fo r m a la n n a č in to č in e ( i s a ­
m im

tim

p r e d s t a v lja ju b r a n u d e s p o t i z m u ) . U

svakom

s lu č a ju ,

" a p s o lu t i z a m ” p r e tp o s ta v lja p o s t o j a n j e k a k o d r ž a v e ta k o i g r a -

68

d a n s k o g d r u š tv a , p ri č e m u s u in s tit u c ije p o to n je g n e u p o r e d iv o
r a z v ije n ije i e fik a s n ije . K a o p o s le d ic a t o g a (a li i s a m e t e h n o lo š k e
o s n o v e v la s t i u r a z d o b lju o d 1 6 . d o 18 . v e k a ) " a p s o lu t n i" m o n a r ­
s i im a li s u r e la tiv n o m a lu m o ć - u s v a k o m s lu č a ju , p o r e c im a I m m a n u e l a W a l l e r s t e i n a , m a n j u n e g o š t o je b i l a m o ć " v r h o v n o g r u ­
k o v o d io c a n e k e lib e r a ln e d e m o k r a c ije , u s p r k o s s v im

in s titu c io ­

n a ln im i e tič k im o g r a n ič e n jim a u p o s lje d n je m s lu č a ju ” ( W a lle r s te in , 1 9 8 6 :1 1 2 ) .
N a d r u g o j s tr a n i, to t a lita r n i r e ž im m n o g o v iš e n a lik u je
o r ije n t a ln o j d e s p o t i ji, a li s e n e m o ž e n i s a n jo m iz je d n a č it i ( K o h n ,
1 9 4 3 : 1 7 8 8 ) . K a k o u v e r ljiv o p o k a z u je K a r l W it t f o g e l, v la s t je d n o g
o r i j e n t a l n o g d e s p o t a " n e o g r a n i č e n a je ( ' t o t a l n a ’) a l i n ije s v e p r i s u t ­
n a . D r ž a v a n e u r e đ u j e p o t p u n o ž i v o t v e ć i n e p o d a n i k a ; m n o g a s e la
i o s ta le je d in ic e p o š t e đ e n e s u o d t o t a ln o g re g u lir a n ja n jih o v ih p r i­
l i k a ” ( W i t t f o g e l , 1 9 8 8 : 1 2 9 ) . T o je p o s l e d i c a s v o j e v r s n e m e t r o p o l i z a c ije

d e s p o tsk e

d ržave,

o

k o jo j

je

s v o je v r e m e n o

p is a o

M on-

t e s q u e u : " O č u v a n j e [ d e s p o t s k e ] d r ž a v e i s t o je š t o i o č u v a n j e v l a d a ­
r a , ili -

b o lje r e č e n o -

p a la te u k o jo j je o n z a to č e n . S v e š t o n e p o ­

s r e d n o n e p r e t i t o j p a l a t i ili g l a v n o m g r a d u , n a n e u k e , o h o l e i p r e d ­
r a s u d a m a p r o ž e te d u h o v e n e o s ta v lja n ik a k a v u tis a k ” ( M o n te s k je ,
1 9 8 9 : 7 2 ) . Z a ž i v o t o b ič n i h lju d i, " r a je ” , je d n o s t a v n o n e p o s t o ji in ­
te r e s: s v e š t o d e s p o t iz is k u je o d s v o jih p o d a n ik a r a s p r š e n ih p o
o g r o m n im

t e r i t o r i j a m a k o j e k o n t r o l i š e j e s t e n o v a c ili n e k a d r u g a

d o b r a ( p o n e k a d č a k i d e c u ) . P o s le d ic a o v e p o lit ik e je s te c e n t r ip e ­
t a l n o k r e t a n j e b o g a t s t v a o d p e r i f e r i j e k a c e n t r u , t j. s a m o m d e s p o ­
tu , i o d s u s t v o s v a k e ž e l je d a s e p r o i z v o d i v i š e o d o n o g a š t o je n u ­
ž n o z a p r e ž i v l j a v a n j e p o d a n i k a i p l a ć a n j e n a m e t a d e s p o t u . 6 Z a t o je
m o g u ć e d a s e n a te r ito r iji d e s p o t s k ih d r ž a v a o d r ž a v a ju o s ta c i r o ­
d o v s k e z a j e d n i c e , č iji č l a n o v i n e m e n j a j u n a č i n ž i v o t a s v o j i h p r e d a ­

6 P isci ko ji su u 18. veku p u to vali A z ijo m izv ešta va li su o to m e d a n e p o sto ji
n iš ta što bi se m o g lo n azvati “ M o jim ” ili ‘‘T v o jim ” , tj. o stanju u k o m d e s p o t
m o ž e d a o d u zm e o d svo jih p od a n ik a sve što m u se p roh te. Seljaci, p o m išlje ­
n ju Fran^ oisa Berniera, za to ra su đ u ju n a sled eći način : “ što b ih se to lik o m u ­
čio z a tiran in a koji će su tra d o ći d a m i sve o d n e se ", letin u , decu, n o va c (cit.
prem a: G rorišar, 1 9 8 8 :7 9 - 8 2 ) . O b r n u to , za p len e d o b ara v elik a ša su o m ilje n e
k a k o za seljake, p o što o n i u to m e n alaze u teh u , tako i z a sa m o g d e sp o ta , p o ­
š to o n o d jed n o m d o la zi d o d an k a ko ji bi in ače “ te šk o ubrao o d u p ro p ašće n ih
p o d a n ik a " (M o n te sk je, 1 9 8 9 :7 7 ).

k a i ž iv e u d u h o v n o j i p r iv r e d n o j a u ta r h iji. U m e s t o g r a đ a n s k o g
d ru š tv a , u o r ije n ta ln im

d e s p o tija m a p o s to ji “ r a s p a d d r u š tv a n a

s te r e o tip n e i n e p o v e z a n e a t o m e ” ( M a r x , 1 9 7 5 : 1 8 4 ) . T o t a lit a r n i re ­
ž i m t a k v u s i t u a c i j u k o r e n i t o m e n ja : u m e s t o d a s e o m o g u ć i n a s t a n ­
a k g ra đ a n s k o g d ru š tv a , sa d a se ra sp a d a i d rža v a , d o k se sv i " a to m i”
p o v e z u ju u je d a n s v e o b u h v a t a n s is te m č ije k o n c e d r ž i to t a lit a r n a
p a r t ija . E p o h a l n a n o v i n a t o t a l i t a r n e p a r t i j e je t o š t o o n a " k o n t r o l i š e c e lo k u p a n d r u š t v e n i ž iv o t ta k o š to s v e in d iv id u e in te g r iš e u s v o j
s is te m ” (F u re t, 1 9 9 5 : 2 1 1 ). D o d u š e , n e p o s r e d n o n a k o n p re v ra ta
k o j i i z v o d i t o t a l i t a r n a p a r t i j a , u u s l o v i m a h a o s a i z b r k e , m o g u ć e je
d a s e jo š v i š e o la b a v e o d n o s i i z m e đ u c e n t r a i p e r ife r ije , p o š t o je t o ­
ta lita r n a p a r tija z a in te r e s o v a n a d a u s p o s ta v i k o n t r o lu n a d g r a d o v i­
m a k o ji s u o d k lju č n o g z n a č a ja z a n je n u v la d a v in u . T u p o ja v u K a rl
K a u t s k y p r i m e t i o je u R u s i j i 1 9 2 1 : z a r u s k e s e l j a k e " n e s a m o d a je
n e k a d a n e b o b i l o v i s o k o n e g o je i c a r b i o d a l e k o , a d a n a s s u i m L e n jin i T r o c k i, k a o i Č e k a , m n o g o d a lje n e g o n e s r e ć n im s t a n o v n ic i­
m a M o s k v e . S ta r o is k u s t v o s a o r ije n ta ln im d e s p o t iz m o m s v e d o č i
d a s e n je g o v k rv a v i r e ž im u g la v n o m is k a lju je n a n a jb liž u o k o lin u ,
d a s e lja k u s v o m s e lu n ije u g r o ž e n , s e m u k o lik o s e u p r a v o p r e d n je ­
g o v o m k u ć o m n e z a u s ta v i o d r e d v o jn ik a k o ji će g a o p lja č k a ti i s ilo ­
v a ti m u ž e n u ” (K a u c k i, 1 9 8 5 : 2 5 3 ). K a s n ije , m e đ u tim , k a k o to t a li*
ta r n a p a r t ija u č v r š ć u je s v o ju v la s t n a c e lo j te r it o r iji k o ju k o n t r o li š e ,
d e š a v a ju s e o p s e ž n e p r o m e n e , p re s v e g a u d o m e n u in d u s t r ija liz a ­
c ije i m e n a d ž e r s k ih te h n ik a . S a m im tim , s ta b iliz o v a n i to t a lita r n i
r e ž im n a d m a š u je o r ije n ta ln u d e s p o tiju ta k o š t o p o v e z u je “ to t a ln u
p o l i t i č k u m o ć s t o t a l n o m s o c i j a l n o m i d u h o v n o m k o n t r o l o m . [ ...]
U i s t i n u m o ž e m o r e ć i d a je o k t o b a r s k a r e v o l u c i j a , m a k a k v i b i l i n j e ­
z i n i p r v o b i t n i c i lj e v i , s t v o r i l a s i s t e m o p ć e g a [ .. .] r o p s t v a k o j i s e t e ­
m e lji n a in d u s tr iji” ( W it t f o g e l, 1 9 8 8 : 4 1 6 - 4 1 7 ) .
U z im a ju ć i s v e to u o b z ir , d o la z im o d o z a k lju č k a d a s e
t o t a lit a r iz a m r a z lik u je k a k o o d a p s o lu t i z m a ta k o i o d o r ije n ta ln e
d e s p o tije , i to p o k o n c e n tr a c iji m o ć i u r u k a m a p a r t ijs k o g r u k o v o d ­
s tv a , š t o v o d i u k id a n ju i d r ž a v e i g r a đ a n s k o g d r u š t v a .7 U t o t a lit a r ­

7 U zn a ča jn o j kn jizi Birokratski kolektivizam iz 19 3 9 . B ru n o R iz zi d o b ro je z a k lju ­
čio d a se to talitarn a vlast razlikuje i o d d e m o k ra tsk o -d e s p o ts k e vlasti kakvu su
u 19 . v e k u sp ro v o d ila d vojica N a p o le o n a . “ B o n a p a rtis tič k i fen o m en i X IX s to leća n e m aju n ikakve v eze s o n im što se [trid e s e tih g o d in a XX stoleća] d o g a đ a
u R u siji, u N jem ačko j i u Italiji. B o n a p a rtiz a m N a p o le o n a I i N a p o le o n a III

70

n o m r e ž i m u u s p o s t a v l j a s e o p š t a " p o l i t i z a c i j a ” , t j. n e s t a j e s v a k e
r a z lik e iz m e đ u p o lit ič k e i s o c ija ln e s fe r e , a to t a lita r n a p a r t ija u v la ­
č i s e u s v e p o r e d r u š t v a i p o d v r g a v a ih s v o jo j je d n o o b r a z n o j lo g ic i
(L in z , 1 9 7 5 : 1 8 8 ) . Ip a k , in s titu c ije d r ž a v e i g r a đ a n s k o g d r u š tv a n e
n e s ta ju n e g o s e s a m o o b e s m iš lja v a ju u v la č e n je m u m r e ž u p a r t ij­
s k e k o n t r o l e k a k o b i ( a k o je t o m o g u ć e ) m o b i l i s a l e s v e " a t o m e ” z a
c ilje v e k o je a u t o n o m n o p o s t a v lja s a m a t o t a li t a r n a p a r t ija . U p r a v o
o n a p a r la m e n tu d a je p r e d lo g e z a k o n a ( k o je p o s la n ic i p r ih v a ta ju i
u s v a ja ju k a o p o n a r e d b i) , s u d o v im a p r e s u d e (i p re n e g o š t o s u p o ­
d ig li o p t u ž n ic e ) , s in d ik a tim a k o le k tiv n e u g o v o r e , p r e d u z e ć im a
p o s lo v n e s m e r n ic e itd . A k a k o b i k o n tr o lis a la s p r o v o đ e n je " d ir e k ­
tiv a ” , o n a s e s lu ž i n e s a m o " r e v o lu c io n a r n im ” o r g a n o m re p r e s ije
( Č e k a , G e s t a p o i s i.) n e g o i s v o jim k o m e s a r im a i " ć e lija m a ” u p o m e n u tim

in s tit u c ija m a , p a

i e m o c ija m a p o d a n ik a , i to

fa n a ti­

z m o m ( u r e d o v im a p a r t ijs k ih d r u g o v a , tj. " p r ija t e lja ” ) , k a o i s tr a ­
h o m ( u r e d o v im a o b ič n ih lju d i) . S v a k o o d b ija n je s p r o v o đ e n ja " d i­
r e k t i v a ” o c e n j u j e s e k a o “ s a b o t a ž a ” , “ i z d a j a ” ili č a k " k o n t r a r e v o l u ­
c ija ” , iz a k o je s to ji u n u tr a š n ji ( a p o p r a v ilu i s p o ljn i ) n e p r ija te lj.
P r e m a n e p r ija t e lju č la n o v i t o t a lita r n e p a r tije n e s m e ju d a p o k a ž u
o b z ir , a b ilo k a k a v k o m p r o m is s a n jim a z n a č i is tu ta k v u " s a b o t a ­
ž u ” , " i z d a j u ” ili " k o n t r a r e v o l u c i j u " .

2. Totalitarni režim
I a k o u to t a lita r is tič k o j id e o lo g iji d r ž a v a p o p r a v ilu z a u z im a v e o m a
v a ž n o a k o n e i c e n tr a ln o m e s to , to ta lita r n i r e ž im n e p o d r a z u m e v a
s v e m o ć d r ž a v e . D r ž a v n e in s tit u c ije to ta lita r n i s is te m je d n a k o o b e s m iš lja v a i p o d v r g a v a s v o jo j k o n t r o li k a o i in s t it u c ije g r a đ a n s k o g
d r u š tv a . N a jje d n o s ta v n ije d e fm is a n , t o t a lita r n i r e ž im p r e d s t a v lja

o s tav io je n etakn utu d ru štven u e k o n o m s k u o sn o v u , a to b o žn ji b o n ap artizm i
XX sto leća p riličn o tem eljno rem ete v e ziv n o tk ivo d ru štv a ” (R iz zi, 1983: 6 2 ).
R iz zi je sm atrao d a je na delu "k on trarev o lu cija [koja] uređ uje b irokratsk i k o ­
lek tiviza m p o m o ću svoje p o slu šn e to talitarn e d rža ve” (R iz z i, 1983: 7 0 ).
N a ža lo st, pojam “ birokratije” koji R iz zi u p otrebljava isu v iše je m ag lo v it i v išezn ačan , ali ako bi b io za m en jen p o jm o m ''p a rtija” n jego va bi k o n ce p cija " b i­
ro k ra tsk o g qua p a rtijsk o g k o le k tiv izm a " bila d aleko prihvatljivija. N je n o o g ra ­
n ičenje bi, m eđ utim , i u to m slučaju p očiva lo u n ed o vo ljn o razrađen oj an a lizi
to talitarn e partije i njenoj ak tiv n o sti u u n ištavan ju ''v e z iv n o g tk iva d ru štv a ” .

71

d o m in a c ij u p a r t ije n a d d r ž a v o m , s c ilje m d a s e u z p o m o ć d r ž a v e
p o k o r i g r a đ a n s k o d r u š t v o ( M o r i n , 1 9 9 2 : 8 9 ) . D r u š t v o o k o m je
re č n e m o ž e b i t i b il o k o je g r a đ a n s k o d r u š t v o ; o n o m o r a b it i ili in d u s tr ija liz o v a n o ili n a p u tu in te n z iv n e in d u s tr ija liz a c ije . N a v e z u
iz m e đ u t o t a lita r iz m a i in d u s tr ije ( o d n o s n o in d u s tr ija liz a c ije ) p a ­
ž n j u je s v o j e v r e m e n o s k r e n u o F r a n z N e u m a n n . P o n j e g o v o m m i ­
š lje n ju , " m o n o p o l i s t i č k a d r ž a v n a p a r t ija ” p o t r e b n a je u j e d n o m
to t a lita r n o m r e ž im u z a t o š to “ tr a d ic io n a ln i in s t r u m e n t i p r in u d e
n is u d o s t a t n i z a k o n tr o lir a n je in d u s tr ijs k o g d r u š tv a , p o g o t o v o z a ­
to š to b ir o k r a c ija i a r m ija n e m o r a ju u v ije k b it i p o u z d a n i. M o n o ­
p o l i s t i č k a [ t o t a l i t a r n a ] p a r t i j a je f l e k s i b i l a n i n s t r u m e n t k o j i p r u ž a
s n a g u z a k o n tr o lir a n je d r ž a v n e m a š in e r ije i d r u š tv a , te iz v r š a v a g i­
g a n ts k i z a d a t a k b e to n ir a n ja a u to r ita r n ih e le m e n a t a d r u š tv a u c je ­
lin u ” ( N e u m a n n , 1 9 7 4 b : 2 0 7 ) .
C i l j t o t a l i t a r n e p a r t i j e je d a p o d o l a s k u n a v l a s t u s p o ­
sta v i k o n tr o lu n a d d r ž a v o m , k a k o b i m o g la k o r is t iti ( iz m e đ u o s t a ­
lo g ) n je n u " b e z lič n u ” s ilu u k o n t r o li p o d a n ik a — č la n o v a g r a đ a n ­
s k o g d r u š t v a . M u s s o l i n i je b i o j e d a n o d p r v i h t o t a l i t a r n i h t i r a n a
k o j i je t o i s t i c a o , i d e n t i f i k u j u ć i s v o j u t o t a l i t a r n u p a r t i j u s a " k a p i l a r im a ” u v e lik o m n a r o d n o m “ o r g a n iz m u " ( c it . p r e m a : F r ie d r ic h i
B r z e z in s k i, 1 9 6 3 : 2 9 ) . T o t a lit a r n a p a r t ija ta k o je p r e u z e la n a s e b e
u lo g u d a p o v e ž e i o b je d in i s v e o n e in s tit u c ije k o je s u n e k a d a im a ­
le s a m o s t a l n o s t i a u t o n o m i j u u n u t a r d r ž a v e i g r a đ a n s k o g d r u š t v a ,
a k o je b i s a d a tr e b a lo d a b u d u t r a n s f o r m i s a n e u " ć e lije ” ili " m o l e ­
k u le ” . I a k o s e in s tr u m e n ta r ij z a p o s t iz a n je o v o g c ilja r a z lik u je k o d
p o je d in ih to ta lita r n ih r e ž im a , m o ž e m o s m a tr a t i d a n a jč is tiji m o ­
d e l p r o d ir a n ja to ta lita r n e p a r tije u in s t it u c i je d r ž a v e i g r a đ a n s k o g
d r u š tv a p r e d s ta v lja p r in c ip v o đ e ( f ir e r p r in c ip ) .8 O v im p r in c ip o m

8 P rincip v o đ e (firerprincip, Führerprinzip) svo ju n ajtem eljn iju razradu d o živ e o
je u T re ć em rajhu (ia ko ga n a la zim o i u S S S R - u , u tz v . p rin cip u jednonaćalija).
T e m e ljn a p retp ostavka o v o g p rin cip a b ila je d a su ceo narod i sve grupe,
za k lju č n o sa p oro d icom , p red stavljen e u lič n o sti v o đ e , ko ja na o sn o v u Z a k o ­
na o o vlašćen ju iz 1933. im a p ravo na n e o g ra n ič e n u v last. Predstava "fire ra”
im ala je ko ren e kako u sta ro g erm an sk im le g e n d a m a ta k o i u van re d n o m ili,
jo š u ž e , ra tn o m stanju, u ko m d ik ta to r r a sp o la že v a n re d n im v o jn im o vlašćen jim a (M a jer, 1 9 8 7 :8 4 ). U sva ko m slu čaju , lo g ik a firerprin cipa je u zd iz a la H itlera u firera ce lo g nem ačkog n arod a, d o k je sva k o j p ojed in a čn o j grupi, o d n o ­
sn o in stitu ciji nam etala n jego vo g p re d sta v n ik a , k o ji se tako đ e zv a o firer. Taj
(" m a li”) firer b io je od govoran v išo j in s ta n c i (tj. p a rtiji) ko ja ga je p o sta v ila i

72

( tj. m r e ž o m

k o n t r o le k o ju u s p o s ta v lja s a m a to t a lita r n a p a r tija )

stv a ra s e s is te m k o n tr o le k o ji n e s a m o d a d o p u n ja v a s is te m d r ž a v ­
n e k o n t r o le n e g o , š t a v iš e , g r a d i c e lo v it u p a r a le ln u o r g a n iz a c iju
v la s t i i " a lt e r n a t iv n u d r ž a v u " . N a p o r e d o s a d r ž a v o m i n je n im o r ­
g a n im a v la s t i, p o p r a v ilu liš e n im o r ig in e r n e m o ć i, to t a lita r n a p a r­
tija u s p o s t a v lja s v o je v la s t it e o r g a n e v la s t i, k o ji d o n o s e s v e b it n e
o d lu k e i u n u ta r k o jih s e o d v ija is tin s k a b o r b a z a m o ć .
V l a s t u t o t a l i t a r n o j p a r t i j i o r g a n i z o v a n a je h i j e r a r h i j ­
s k i, u v id u p ir a m id e : n a v r h u je v o đ a ,9 k o ji je o k r u ž e n s v o jim

p o tp u n o “ n e za v is a n ” o d sam e grup e, o d n o s n o in stitu cije n a čijem se čelu
n alazio. F irerp rin cip je u v ed en u p ok rajin e, up ravu, su d stv o , na kraju i u p ri­
v red u (n a o s n o v u Z a k o n a o p riprem i o rg a n sk e izg rad n je privred e o d 2 7 . fe ­
bruara 193 4). P re d u z e tn ik je b io “ firer p red u zeća ", a slu žb e n ici i radnici n je­
go vi "s le d b e n ic i” . Id e o lo z i T reće g rajha firerp rin cip su o bjašn javali ka o p osled icu ‘" z a h te v a za to ta lite to m ' 'au to rita rn e d rža v e’, k o ja ne trpi da u b ilo kojoj
o d o b la sti njen e sfere m o ć i i d alje p o s to je p rin cip i k o ji p o tiču iz n ačin a ra z­
m išljan ja k o m je o n a - d rža va - s u p ro tsta v lje n a ” (D e n ck le r, 1 9 3 6 :7 ) . K lju čn i
značaj firerp rin cip a z a n em ački to talitarn i režim istica n je če sto , i to u k o n ­
te k stu slam an ja o tp o ra k o ji su d o la z ili iz b iv š ih sa m o s ta ln ih in stitu cija d rža ­
ve ili g ra đ a n sk o g d ru štv a. "V lad a vin a firerp rin cip a je u tako v eliko j m eri o p šta i n u žn a da b ilo kakvi o tp o ri p rem a n jem u m oraju b iti slo m lje n i, m akar i
silo m . N je m u se n ik o n e m o ž e su p ro tsta v iti iz n ačeln ih ra zlo ga. Zn ačaj p rin ­
cip a čin i n u žn im d a se ceo n arod o p s e ž n im o b ra zo v n im rad om p o d sta k n e da
g a p rizn a " (S e id e l, 19 3 6 :3 1 ).
9 Lenjin je b io prvi p o litič k i lid er ko ji je n azva n “v o đ o m ” (void), čim e je ista k ­
n u ta n jego va h a rizm a tsk a i n e in stitu cio n a lizo v a n a p o z icija u o d n o s u n a d r­
žavn i aparat. N e d u g o p o s le n jego ve sm rti u lo g u "v o đ e ” p reu zeo je S taljin . U
fašističk oj Italiji "v o đ a ” (Duce) bio je M u s s o lin i, d o k je to u T rećem rajhu
(Führer) b io H itler. U lo g a to talitarn o g v o đ e bila je u saglašen a sa o d ređ en im
fo rm aln im p o lo ž a jim a u p artiji, i d rža v n im o rgan im a: ta k o je npr. S ta ljin bio
gen eraln i sekretar p artije, M u s s o lin i p red sed n ik vlad e (Capo del Govemo), a
H itle r p red sed n ik rajha i kancelar. O s n o v n o o b eležje to ta lita rn o g v o đ e b ilo je
d a od lu ču je o če m u će o d lu čiva ti (p o š to je bilo fizičk i n em o g u ć e da 0 svemu
sam o d lu ču je ) i d a sva k u o d lu k u m o ž e n eo m etan o d a sp rov ed e (B u lio ck , 199 1:
7 0 9 ; B ullo ck , 1 9 9 5 :1 4 ) . S d ru ge strane, kad a su u p ita n ju član o vi p artije i d r­
ža vn e ad m in istracije je d n o o d n ajv ažn ijih pravila za o p s ta n a k i n ap red o van je
u slu žb i bilo je p rih va ta n je "v o đ in e v o lje ” i "izla že n je u s u s re t’’ n je g o vim o d ­
lu k am a (k o je još n isu b ile d o n e te ), čim e je sistem ličn e v lasti m o g a o da se š i­
ri, p rod ub ljuje i u slo žn ja va , o b jed in ju ju ći u sebi sad ržaje realnih v o đ in ih o d ­
lu k a i sadržaje b ro jn ih “ an ticip acija” , ko je su - u n ed o sta tk u pravih o d lu k a s v rem en o m d o b ijale au to rite t "a u te n tičn ih ” v o đ in ih o d lu k a (z a fu n k cio n isa n je ove lo gik e u H itlero vo m slučaju u p or. K ersh aw , 1 9 9 8 : 5 2 9 i dalje).

73

“ g la v n im

š t a b o m " i l i “ k a b i n e t o m u s e n c i ” 10 ( N e u m a n n , 1 9 6 5 :

13 3 ), d o k s e n a d n u h ije r a r h ije n a la z e p r e d s t a v n ič k a t e la ( k o n g r e ­
s i) u k o jim a n a jš ir e č la n s t v o d o la z i u d o d ir s a r u k o v o d s t v o m

i

d o b ija p r ilik u d a iz r a z i s v o ju a k la m a to r n u p o d r š k u v o đ a m a i d a
o s u d i n j i h o v e n e p r i j a t e l j e . P r i s e t i m o li s e k l a s i č n i h t e o r i j a o o b l i ­
c im a d r ž a v ih u r e đ e n ja , d o ć i ć e m o u p r ilik u d a k o n s t a t u je m o k a ­
k o to t a lita r n i r e ž im i s a s v o jo m

d u a ln o m

o r g a n iz a c ijo m

v la s t i

( p a r t ija - d r ž a v a ) n e m a ju n ik a k v o g p r e s e d a n a u is to r iji. A p s tr a h u je m o U je d a n d e o - i to o n a j d r ž a v n i - o v e o r g a n iz a c ije v la s t i k a o
s u š t in s k i n e b it a n i in s tr u m e n t a la n , o s ta je je d n o u r e đ e n je tijs k o -

p ar­

z a k o je b i s e m o g lo re ć i d a p r e d s t a v lja m e š a v in u tri p e r ­

v e r tir a n a o b lik a d r ž a v n o g u r e đ e n ja : tir a n ije , o lig a r h ije i o h lo k r a t i j e . T i r a n i j a v o đ e u p o t p u n j e n a je p a r t i j s k o m

o lig a r h ijo m , d o k

p a r t ijs k i k o n g r e s i im a ju u lo g u d a d a ju p r ilik u d a s e č u je o h lo k r a ts k i “ g la s b a z e ” . I z la g a n ja i o d lu č iv a n ja n a o v im k o n g r e s im a
d o te m e re s u r e ž ir a n a i r itu a liz o v a n a d a s e g u b i p o t r e b a i z a d e ­
m a g o z im a . D e m a g o g ija p o s t o ji ta m o g d e je o n im a k o ji g la s a ju
o s ta v lje n a m o g u ć n o s t d a b ir a ju iz m e đ u b a r e m d v e o p c ije , a t o t a ­
lit a r n a p a r t ija u p r a v o t o o n e m o g u ć a v a p o š t o n a s t o ji d a r e p r e z e n t u j e " c e l u k l a s u ” ili " c e o n a r o d ” i d a z a s t u p a " o b j e k t i v n u i s t i n u " ,
k o j u s v a k i p a r t i j s k i č l a n ( s a m i m t i m š t o jo j -

k a o in te le k t u a ln o j

i m o r a ln o j " a v a n g a r d i” — p r ip a d a ) m o r a d a s p o z n a . Z a to k o n g r e ­
s i i m a j u s a m o d v e f u n k c i j e : d a m a n i f e s t u j u j e d i n s t v o p a r t i j e i / i li
d a o s u đ u ju

“ z a b lu d e ” , " s k r e t a n ja ” , “ o d m e t a n ja ” , “ la ž i” ili č a k

“ iz d a je " g u b itn ik a u b o r b i z a p a r tijs k u m o ć . T a k o r e d u k o v a n e
n a d le ž n o s t i k o n g r e s a t o t a lit a r n ih p a r t ija d a ju z a p r a v o d a se o
k o n g r e s im a g o v o r i k a o o o h lo k r a t s k im o r g a n im a .
S t r u k t u r u t o t a l i t a r n e p a r t i j e o p i s a o je d o b r o i j e z g r o v i ­
t o L e n j i n u Dečjoj bolesti "leviiarstva” u komunizmu. O d p o č e t n e p r e t ­
p o s t a v k e d a u s o c ija lis tič k o m
d ik ta tu r u

n a d n a jš ir im

d ru štv u

n a r o d n im

r a d n ič k a k la s a s p r o v o d i

m a s a m a ( š t o č in i o d n o s k la ­

s a / m a s a ) , L e n j i n je p r e š a o n a o d n o s e u s a m o j “ d i k t a t o r s k o j ” k l a ­
s i: " D i k t a t u r u o s t v a r u j e p r o l e t a r i j a t o r g a n i z o v a n u s o v j e t e k o j i m
r u k o v o d i k o m u n is tič k a p a r tija b o ljš e v ik a k o ja p o p o d a c im a p o s le d n je g p a r t is k o g k o n g r e s a ( a p r il 1 9 2 0 ) im a 6 1 1 h ilja d a č la n o v a .
10 U S S S R - u je to bio P olitbiro p artije, u T reć em rajhu V rh o vn o ru ko v o d stvo
rajh a ( Oberste Reichskitmg), a u fa š istič k o j Ita liji V e lik i fašističk i savez (Gran
Consiglio del Fascismo).

74

[ .. .] P a r t i j o m , k o j a o d r ž a v a g o d i š n j e k o n g r e s e ( p o s l e d n j i : i d e l e g a t
n a 1 .0 0 0 č la n o v a ) , r u k o v o d i C e n t r a ln i k o m i t e t o d 1 9 lic a iz a b r a n
n a k o n g re su -, te k u ć i p o s a o u M o s k v i v o d e jo š u ž i k o le g iju m i, n a i­
m e t a k o z v a n i ‘O r g b i r o ’ ( O r g a n i z a c i o n i b i r o ) i ‘ P o l i t b i r o ’ ( P o l i t i č ­
k i b ir o ) , k o ji s e b ir a ju n a p le n a r n im s e d n ic a m a C e k a , p o p e t č la ­
n o v a C e k a u s v a k i b ir o . I z la z i, p r e m a to m e , p ra v a p r a v c a ta ‘o lig a r ­
h ija ’ . N ije d n a d r ž a v n a u s ta n o v a u n a š o j r e p u b lic i n e r e š a v a n ije d ­
n o v a ž n o p o l i t i č k o ili o r g a n i z a c i o n o p i t a n j e b e z d i r e k t i v a C e k a
p a r tije ” ( L e n jin , 1 9 5 0 a : 2 8 1 ) . L e n jin , n a r a v n o , p r e ć u t k u je s o p s tv e n i tir a n s k i p o lo ž a j u p a r tijs k o j p ir a m id i, k a o i r it u a liz a m iz b o r a
č l a n o v a C e n t r a l n o g k o m i t e t a , a l i u s v e m u o s t a l o m n j e g o v o p i s je
ta č a n : C e n t r a ln i k o m i t e t ( o d n o s n o n je g o v a d v a k o le g i ju m a ) č in i
o lig a r h iju k o ja r u k o v o d i p a r tijo m , k o ja r u k o v o d i r a d n ič k o m k la ­
s o m , k o ja r u k o v o d i c e lo k u p n im n a r o d n im m a s a m a . K a d a s e p a k ra ­
d i o v a ž n im i n e o d lo ž n im p ita n jim a , C e n t r a ln i k o m it e t p r e u z im a
s tv a r u s v o je r u k e i š a lje s v o je “ d ir e k tiv e ” o n o m a d r e s a tu o d k o g se
o č e k u j e d a p r e d u z m e ( i l i n e p r e d u z m e ) n e k u n e p o s r e d n u r a d n ju .
I d e o lo š k i te m e lji v la s t i t o t a lita r n e p a r t ije je s u k v a z ir e lig io z n i ( o p o k r e ta č k o j s n a z i v e r s k o g u b e đ e n ja u n jim a u p o r . P o p e r, 1 9 9 3 : 2 : 2 3 7 ; J o v a n o v ić , 1 9 9 1 :1 5 5 ; B r d a r, 1 9 9 9 : 1 9 3 ) . O t k a d a
j e J e a n J a c q u e s R o u s s e a u u s v o m Društvenom ugovoru g o v o r i o o
" g r a đ a n s k o j r e lig iji” k a o n a jp r im e r e n ijo j id e a ln o m

r e p u b lik a n ­

s k o m u r e đ e n j u , u E v r o p i je n a d e l u j e d a n p o s e b a n t o k d e h r i s t i j a n iz a c ije , k o ji je u p r o t e k la d v a v e k a k a o p o s le d ic u s v o g d e lo v a n ja
i m a o s v e n a k a z n i j e n a d o m e s t k e ( h r i š ć a n s k e ) r e l i g i j e . T a k o s u ja k o b in c i v e ć u le t o 1 7 9 4 . " k u lt R a z u m a " z a m e n ili " k u lto m N a jv i­
š e g b ić a ” , k o m

s u p r ip is a li m o ć d a u p r a v lja is to r ijo m , n a r o č ito

fr a n c u s k o m , r u k o v o d i a k c ija m a R o b e s p ie r r e a i d r u g o v a , p a č a k i
d a s p r e č a v a a t e n t a t e n a n jih ( V o v e lle , 1 9 8 9 : 3 1 ) . K o m u n iz a m i n a ­
c i o n a liz a m o d la z e k o r a k d a lje u p r a v c u d e h r is t i ja n iz a c ije , a li, p a ­
r a d o k s a ln o , u s v o jim u č e n jim a p r e u z im a ju , in t e g r iš u i p o ja č a v a ju
h r iš ć a n s k e m e s ija n s k e i a p o k a lip tič n e e le m e n te . S o v je ts k i S a v e z i
T r e ć i r a jh im a li s u u tr a d ic iji R u s ije i N e m a č k e iz v a n r e d n e p r e t p o ­
s ta v k e z a o b n o v u m ile n a r is tič k o g s v e to n a z o r a . M o s k o v s k o p r a ­
v o s l a v n o c a r s t v o je , n a i m e , s e b e v i d e l o k a o " T r e ć i R i m ” i u r u k e
c a ra s ta v ilo o v la š ć e n je n e s a m o d a v la d a n e g o i d a se s ta ra z a s p a ­
s e n je d u š a s v o jih p o d a n ik a i d a a k tiv n o d o p r in o s i u s p o s ta v lja n ju
h i l j a d u g o d i š n j e g H r i s t o v o g c a r s t v a n a z e m l j i . M e đ u t i m , k a k o je

75

r a s lo c a r s k o s a m o d r ž a v lje i tla č e n je p o d a n ik a ( o d la ž u ć i n a s t u p a ­
n je H r is t o v o g c a r s t v a u s v e d a lju i n e iz v e s n iju b u d u ć n o s t ) , o v i s u
d r ž a v u u k o jo j s u ž iv e li s v e v iš e d o ž iv lja v a li k a o p a r a d o k s a ln u m e š a v i n u " H r i s t o v o g c a r s t v a , c a r s t v a p r a v d e i [ .. .] m o ć n e d r ž a v e k o ­
jo m u p r a v lja n e p r a v d a " , a k o n e i s a m A n t i h r i s t ( B e r đ a je v , 1 9 8 9 :
4 ) . I z t o g d u h o v n o g n a s le đ a b o ljš e v ic i s u p r e u z e li a p o k a lip t ič n i
n a b o j i p o s t a v i l i g a n a r e v o l u c i o n a r n e o s n o v e : o n i s u sami b i l i
stv a ra o c i H r is to v o g c a r s tv a (s a d a z v a n o g " k o m u n iz a m ” ), a R u s i
s u p o s t a li " iz a b r a n i n a r o d ” (i u je d n o

“ ču v a ri is tin s k e v e r e ” -

m a r k s iz m a ) , o k o k o je g tr e b a d a se u je d in e s v i " p r a v e d n ic i” ( tj.
k o m u n is ti) s v e ta ( K o h n , 1 9 5 5 : 7 2 ) rad i k o n a č n o g o b r a č u n a sa
v o js k o m A n t ih r is ta (k a p it a lis tim a - im p e r ija lis tim a ) . O v a k v a z ir e lig io z n a m a tr ic a , n a s t a la jo š z a v r e m e L e n jin o v o g ž iv o t a , n e s a m o
d a n i j e n e s t a l a z a S t a l j i n o v e v l a d a v i n e n e g o je o j a č a n a i d o p u n j e ­
n a tr a d ic io n a ln im s la v ja n o fils k im e le m e n tim a ( K o h n , 1 9 5 5 : 7 8 ) .
N a d r u g o j s tr a n i, n a c io n a ls o c ija lis t i s u ta k o đ e s v o ju m it o lo g iju
T r e ć e g r a jh a g r a d ili n a k o n t in u i t e t u s a a p o k a l ip t ič n i m

kom po­

n e n t a m a P r v o g i D r u g o g r a jh a , o b o g a ć u ju ć i je p r e d s t a v a m a o J e v r e j i m a k a 'o i n k a r n a c i j i A n t i h r i s t a , p r o t i v k o g a N e m c i k a o " i z a ­
b r a n i n a r o d ” m o r a ju d a z a p o č n u " k o n a č n i o b r a č u n " ( u p o r . d e ­
ta ljn ije : M o ln a r , 1 9 9 7 : 2 5 6 - 2 7 3 ; t a k o đ e i V o n d u n g , 1 9 5 7 ) .
T o ta lit a r n a p a r tija , d a k le , s v o ju v la d a v in u te ž i d a p r i­
kaže

k a o k lju č n u u o s tv a r iv a n ju

k v a z ir e lig io z n o g , r o m a n tič a r ­

s k o g c ilja s v e t s k e r e v o lu c ije k o ja ć e p o r a z it i " A n t ih r i s t a ” i u s p o ­
s ta v iti " h ilja đ u g o d iš n je c a r s tv o H r is t o v o " . U s v o je u č e n je o b o r b i
z a " o k o n č a n je is to r ije " ( tj. o b o r b i z a is t o r ijs k i e s h a t o n , d e f in is a n
b ilo

kao

u k lju č iti

p r o le te r s k i b ilo
i k o m u n is tič k e

kao

ra sn i

ra j) o n a

i n a c io n a lis t ič k e

će b e z

e le m e n te

u s te z a n ja
(a p e lu ju ć i

is to v r e m e n o i n a " r a d n ič k u s o lid a r n o s t " i n a o s e ć a n je p o n o s a
z b o g p r ip a d n o s ti " iz a b r a n o m

n a r o d u ” , o d n o s n o r a s i) . N e m a te

t o t a li t a r n e p a r t ije k o ja b i s e o d r e k la je d n i h ili d r u g ih i d e o lo š k i h
e l e m e n a t a , j e r je n j e n a s n a g a u t o l i k o v e ć a š t o š i r i k r u g s t a n o v n i ­
š tv a m o ž e d a u b e d i u " i s t o r ijs k u ” n e m in o v n o s t i s o c ija ln u u s lo v l j e n o s t s o p s t v e n e v l a s t i . P i t a n j e je s a m o u k a k v o j ć e r a z m e r i u
n jo j b it i z a s t u p lje n i k o m u n i s t ič k i i n a c i o n a li s t ič k i e le m e n t i i n a
k o ji n a č in ć e se d r ž a ti n a o k u p u . B o ljš e v ic i u R u s iji, č a k n i u v r e ­
m e S t a ljin o v e tir a n ije , n is u m o g li d a s e u p o t p u n o s t i v r a t e t r a d i­
c iji v e lik o r u s k o g n a c io n a liz m a k a k o z b o g k o m u n is t ič k e id e o lo g i­

75

je , s k o j o m s u z a p o č e l i i z g r a d n j u t o t a l i t a r n o g r e ž i m a , t a k o i z b o g
e tn ič k e k o m p le k s n o s t i R u s ije , s k o jo m

n is u z n a li d a iz a đ u n a

k r a j. F a š i s t i i n a c i o n a l s o c i j a l i s t i , n a p r o t i v , z a d r ž a v a l i s u s e n a p o ­
z a jm ljiv a n ju p o je d in ih e le m e n a ta iz k o m u n is tič k e id e o lo g ije (u
č e m u s u fa š is t i p r e d n ja č ili u o d n o s u n a n a c io n a ls o c ija lis t e ) , p o ­
š t o je — z b o g v e ć e e k o n o m s k e r a z v ije n o s t i i s o c ija ln e k o m p l e k ­
s n o s t i I ta lije i N e m a č k e -

n a s la n ja n je n a k o m u n iz a m m o g lo s a ­

m o d a im š te t i. U t o m e s u k lju č n e r a z lik e iz m e đ u b o ljš e v iz m a , n a
je d n o j s tr a n i, i fa š iz m a i n a c io n a ls o c ija liz m a , n a d r u g o j s tr a n i
( P ip e s , 1 9 9 4 : 2 7 8 - 2 8 1 ) . Ip a k , o s ta je z a k lju č a k d a s u i M u s s o lin i i
H i t l e r i S t a l j i n b il i j e d n a k o v e li k i n a c i o n a li s t i ( m e đ u k o j i m a je p r ­
v i j o š p o n a j m a n j e b i o a n t i s e m i t a ) , 11 k a o i z a š t i t n i c i " i n t e r e s a r a d ­
n ik a " i b a š te n ic i “ m o d e r n iz a c ije ” ( tj. in d u s tr ija liz a c ije , u r b a n iz a ­
c i je i t d .) . I d e o l o š k a r a z lik a k o j a je p o s t o j a l a m e đ u n jim a b ila je
k v a n t i t a t i v n a a n e k v a l i t a t i v n a ( š t o , n a r a v n o , n e z n a č i d a je b i l o
k o o d n jih n a p u s t io p r e te n z ije n a id e o lo š k i “ m o n o lit ” — f a š is t ič ­
k i, n a c io n a ls o đ ja lis t ič k i, b o ljš e v ič k i — i p r e s ta o d a g a p r o n a la z i u
id e o lo g ija m a s v o jih n e p r ija te lja ).
S h o d n o lc v a z ir e lig io z n o m

r o m a n tič a r s k o m u s tr o js tv u

s v o je id e o lo g ije , to t a lita r n a p a r t ija s v o je m e s ija n s k e c ilje v e o s t ­
v a r u je b e s k r u p u lo z n o , s v im

r a s p o lo ž iv im

n a s iln im

s r e d s tv im a ,

u k l j u č u j u ć i i n e s e l e k t i v n i t e r o r i r a t . 12 “ S u š t i n a t o t a l i t a r i z m a je

11 Pred kraj sv o g ž iv o ta S taljin je p rip rem ao čistk u Jevreja u S S S R -u , ko ja je iz o ­
sta la sam o zah valjujući njegovoj sm rti. T o , svakako, ne bi bili prvi p o g ro m i k o ­
je su b oljševici sproveli nad Jevrejim a. T a k o su n eke jed in ice C rven e arm ije p ri­
lik o m p ovlačen ja iz P o ljsk e 1 9 2 0 , razgn evljen e p o ra zo m i u p otrazi za ž rtv a ­
m a, n asrn ule n a Jevreje. U bijan je je im alo takve razm ere da su jevrejski k o m u ­
n isti p očeli d a o p o m in ju da se “ jevrejska p op u lacija sistem atsk i istreb lju je" u
P o ljsko j (R ep ort on Red A rm y, 1 9 9 6 : 117) i u Belorusiji (R ep ort o n P o gro m s,
1 9 9 6 :1 2 8 ) . Lenjin je b io ob av ešten o to m e ali nije našao za sh o d n o da reaguje. S ta ljin je ta k o đ e u čestvo vao u p o h o d u n a P o ljsk u ali nije o stalo n ikakvo sved o ča n stvo o n jego vo m even tu aln om u češću u an tisem itsk im p ogrom im a.
12 Ip a k , treba v o d iti računa o to m e d a se d o cilja svetske revolucije, ko ji p re d sta ­
v lja n eizo sta vn i d eo to talitarn o g režim a , ne m ora n u ž n o d o ći rato m (F rie ­
d rich i B rzezin sk i, 1963: 5 7 ). K a o š to s m o v eć m o g li d a v id im o u 7. o d e ljk u
17. p oglavlja, so vjetsk i režim je p o s le 1 9 2 0 . b io m an je sk lo n rev o lu cio n a r­
n o m ratu (barem kad a je reč o ze m lja m a ko je čin e "b a s tio n k a p ita lizm a i im ­
p e rija lizm a ") n ego d ru g im v id o v im a su k o b a , koji su n av o d n o "d u g o ro čn o "
v o d ili isto m cilju - stvaran ju u slo va z a sv etsk u revoluciju.

77

s t r a n č a r s t v o s t r a n a č k e d i k t a t u r e (Parteilichkeit Jer Parteidiktatur ) ,
d a k le p r in c ip ije ln o n a d o m e š t a n je id e je p r a v a n je n o m p o t p u n o m
s u p r o t n o š ć u . T o t a l i t a r i z a m je i n s t i t u c i o n a l i o z o v a n i g r a đ a n s k i r a t,
k o ji n o s io c i v la s t i v o d e p o m o ć u p o lic ijs k ih s r e d s ta v a . N je g o v m o ­
n o p o l v la s t i s lu ž i n e s a m o z a o m e đ e n je z lo č in a n e g o i s n a ž n o j in ­
s tit u c io n a liz a c iji z lo č in a u s a m o j d r ž a v i" ( K r ie le , 1 9 8 7 : 1 4 0 ) . O v o
o b ja š n ja v a č i n je n i c u d a s u t o t a lita r n e p a r tije , z a je d n o s a n jih o v im
id e o lo g ija m a ( b o ljš e v iz a m

i fa š iz a m , o d n o s n o

n a c io n a ls o c ija li­

z a m ) , n a s t a l e ili r a d i k a l i z o v a n e u h a o s u P r v o g s v e t s k o g r a t a , o d ­
n o s n o n a c i o n a l n e k r i z e k o j u j e u z r o k o v a o ta j r a t ( F u r e t , 1 9 9 5 : 3 4 ) .
P r v i s v e t s k i r a t je o s t a v i o E v r o p u u s t a n j u “ k r a j n j e p o d i v l j a l o s đ ” ,
u k o j o j s u ž e l j n o t r a ž e n i k r i v c i z a t o : r a d i k a l n a l e v i c a n a l a z i l a i h je
u k a p it a lis t im a i im p e r ija lis t im a , a r a d ik a ln a d e s n ic a u J e v r e jim a i
s o c ija lis t im a ( P ip e s , 1 9 9 4 : 2 5 6 ) . U to j u s k o m e š a n o s t i r a t n ič k ih
s tr a s ti i m ilit a n t n o g k o le k tiv iz m a , to ta lita r n e

p a r tije je d in e s u

m o g le d a p r o fitir a ju ta k o š t o ć e " g o v o r s ile " , k o ji s u n a u č ile u ra ­
tu , n a s ta v iti d a p r im e n ju ju i u m ir n o d o p s k o m p o lit ič k o m ž iv o tu .
S t o je j o š v a ž n i j e , o n e ć e , o p i j e n e u b i l a č k i m z a n o s o m P r v o g s v e t ­
s k o g ra ta , b it i s k lo n e d a i p o lit ik u p o im a ju u k a te g o r ija m a ra ta i d a
je s v o d e n a p r o n a l a ž e n j e " n e p r i j a t e l j a ” i n j e g o v o o d s t r a n j i v a n j e .
Z a to , k a k o p r im e ć u je F r a n ç o is F u r e t, ra t n a s t a v lja d a ž iv i u n jim a
( F u r e t , 1 9 9 5 : 2 1 7 ; P ip e s , 1 9 9 4 : 4 9 9 ) i o m o g u ć a v a im d a s e s a m o r a z u m e v a ju k a o " p a r tije k o n t in u ir a n e ( ili p e r m a n e n tn e ) r e v o lu c i­
je ” , o d b a c u ju ć i sv e in s tit u c io n a ln e m e h a n iz m e z a p o s t iz a n je k o m ­
p r o m i s a i li , d r u g i m r e c i m a , b i l o k a k a v " k o h e r e n t a n u s t a v ” ( M a n n ,
1 9 9 7 : 1 4 2 - 1 4 3 ) . P o č e t a k r e v o lu c ije z a n jih z n a č i o s v a ja n je v la s t i i
p r o g o n s v i h o s t a lih p a r tija , č i m e n a v o d n o o t p o č in je s a s v im n o v o
doba u kom

tr e b a d a se o d ig r a o d s u d n a p r o m e n a k a ( m a g lo v ito

d e f i n i s a n o m ) e s h a t o n u . Z a r a d t o g i s t o r i j s k o - m e t a f i z i č k o g c i lja ( tj.
z a r a d " u b r z a n ja h o d a r e v o lu c ije " ), to t a lita r n a ( " p e r m a n e n tn o -r e v o l u c i o n a r n a ” ) p a r tija s e b i d a je p r a v o n a p o t p u n u d e la t n u s l o b o ­
d u . V o lu n t a r iz a m , n a k o ji s e o v a k v a p o lit ik a s v o d i, r a s p o la ž e s a
v e ć p o m e n u te d v e o s n o v n e e m o c io n a ln e p o lu g e : fa n a tiz m o m (u
r e d o v i m a p a r t i j s k i h d r u g o v a , t j. “ p r i j a t e l j a ” ) i s t r a h o m ( u r e d o v i ­
m a o b i č n i h lj u d i k a o p o t e n c i j a l n i h " n e p r i j a t e l j a ” ) . S a " n e p r i j a t e ­
lje m ” ( b e z o b z ir a n a to k o to b io ) n e m a p r e g o v o r a ( o s im a k o tr e b a
d a s e d o b ije v re m e d a b i m u s e k a s n ije z a d a o k o n a č a n u d a r a c ), n i
k o m p r o m i s a — o n s e j e d n o s t a v n o " e l i m i n i š e ” , i t o š t o je m o g u ć e

s tr a š n ije i b u č n ije , k a k o b i s e o č ita la le k c ija s v im a k o ji r a z m iš lja ju
o to m e d a p o đ u n je g o v im s to p a m a .
P o s t o ji ip a k je d n a k lju č n a r a z lik a iz m e đ u t o t a lita r n ih
r e ž im a k o ja o p o m in je d a se o n i n e p o d v o d e p r e b r z o p o d is ti im e ­
n i t e l j . U p i t a n j u je , n a r a v n o , s v o j i n s k a s t r u k t u r a : d o k j e T r e ć i r a j h
u v e lik o j m e r i o s t a v io p r o s t o r z a p r iv a tn u s v o jin u , S S S R je p o d r ž a v io s v o jin u n a d s r e d s t v im a z a p r o iz v o d n ju ( ia k o n ik a d a n ije
u s p e o d a u p o t p u n o s t i u k in e p r iv a tn u s v o jin u ) . " P r ir o d n o , n a c i­
o n a l s o c i j a l i z a m je m o g a o d a p o d r ž a v i p r i v a t n u i n d u s t r i j u . I p a k ,
o n t o n i j e u č i n i o n i t i j e h t e o t o d a u č i n i . A i z a š t o b i ? K a d a je r e č
o im p e r ija lis tič k im

e k s p a n z ija m a n a c io n a ls o c ija liz a m

k a p ita l s u im a li is te in te r e s e . N a c io n a ls o c ija liz a m

i k ru p n i

s t r e m i s la v i i

s ta b iliz a c iji v la d a v in e , a in d u s tr ija te ž i v e ć e m u p o š lja v a n ju k a p a ­
c ite ta

i o s v a ja n ju

s tr a n ih

tr ž iš ta .

N em ačka

in d u s tr ija

je

b ila

s p r e m n a d a s a r a đ u je u p u n o j m e r i” s a n a c io n a ls o c ija lis t im a ( N e u m a n n , 1 9 8 8 : 4 2 2 ) . T a k a v s t a v k r u p n o g k a p i t a l a u t i c a o je n a n a c io n a ls o c ija lis t e d a z a s v o je g la v n o g e s lo p r o g la s e : " N a c i o n a ls o ­
c ija liz a m z a h te v a s a m o v o d s t v o n a d p r iv r e d o m , a li s a m

n e p r i­

v r e đ u j e . [ .. .] N a c i o n a l s c i a l i z a m n e ć e d a o m e t a s i l o v i t u s t v a r a l a č ­
k u s n a g u p r iv a tn e in c ija tiv e , o n ž e li s a m o d a n jo m e u p r a v lja ”
(c it. p re m a : B ü c h n e r , 19 8 3 : 9 3 ). Ia k o su n a c io n a ls o c ija lis t i u v e k
b ili u is k u š e n ju d a p o đ u s to p a m a b o ljš e v ik a i u z p o s r e d o v a n je
s v o jih " n a c io n a ls o c ija lis tič k ih ć e lijs k ih o r g a n iz a c ija u p r e d u z e ć u ” (Nationalsozialistische Betriebszelleorganisation) i p o s e b n i h " k o ­
m e s a r a ” p r e u z m u p o s lo v a n je p r iv r e d n ih o r g a n iz a c ija , p r iv r e d a u
T rećem

r a j h u i p a k je o s t a l a u r u k a m a p r e d u z e t n i k a . O n i s u u

s v o jim p r e d u z e ć im a d o b ili r a n g fir e r a i ta k o s e u k lo p ili u n a c io n a ls o c ija lis tič k u h ije r a r h iju i e k o n o m s k u p o lit ik u . T a j b a la n s se
p o k a z a o k a o n a j b o l j i m o g u ć i : p r i v r e d a je r a d i l a p u n o m p a r o m n a
c i l j e v i m a k o j e je p o s t a v l j a l o v o d s t v o N S D A P - a . A g l a v n i c i l j , k o m
s u t e ž i l i i n a c i o n a l s o c i j a l i s t i i k r u p n i i n d u s t r i j s k i m a g n a t i b i o je
p r ip r e m a z a im p e r ija lis tič k i ra t ( N e u m a n n , 1 9 8 8 : 4 2 1 ) . U v e r iv š i
s e d a ć e te p r ip r e m e n a jb o lje te ć i a k o se p r iv a tn i k a p it a l u p o s li a
n e p o d r ž a v i, n a c io n a ls o c ija lis t i s u p r ih v a tili r u k u k o ju s u im p r u ­
ž ili v e lik i in d u s tr ijs k i m a g n a ti i z a je d n o s n jim a p o š li s u u v e lik u
a v a n t u r u D r u g o g s v e t s k o g ra ta .
S to se s a m o g S S S R - a tič e , g a š e n je p r iv a tn e s v o jin e p o ­
k a z a l o s e k a o z a i s t a o d l u č u j u ć i k o r a k , a li n e z a t o š t o je t o d o v e l o

79

d o b e s k l a s n o g d r u š t v a ili š t o je s v o jin a p o s t a la " o p š t e n a r o d n a ” ,
" n e e k s p l o a t a t o r s k a ” i s i . ( n a s u p r o t " k a p i t a l i s t i č k o m " T r e ć e m r a jh u ) , n e g o z a t o š t o je p r i v a t n a i n c i j a t i v a u p o t p u n o s t i u g a š e n a a
e k o n o m s k a r a c io n a ln o s t p o d r iv e n a " p a r a z it ir a n je m ” k o m u n is t ič ­
k e b ir o k r a tije u p r iv r e d n o m s is t e m u i b lo k ir a n je m n je g o v o g e fik a ­
s n o g r a z v o ja ( M o li, 1 9 9 8 : 2 4 6 - 2 4 7 ) . T o m e tr e b a d o d a t i i d e fic ite
u id e o lo g iji: z b o g p r e n a g la š e n ih k o m u n is t ič k ih i n e d o v o ljn o n a ­
g la š e n ih n a c io n a li s t ič k ih e le m e n a t a , b o ljš e v ic i n ik a d a n is u u s p e li
d a p o s t ig n u o n a j s te p e n m a s o v n e h o m o g e n iz a c ije i m o b iliz a c ije
k a o š t o je t o p o š l o z a r u k o m n a c i o n a l s o c i j a l i s t i m a . Z a t o j e k o m u ­
n is tič k i t o t a lit a r iz a m b io m n o g o r e p r e s iv n iji p r e m a s o p s t v e n o m
s ta n o v n iš tv u ( a p r e m a k o m u n is t im a p o g o to v o ) n e g o p r e m a s p o ljn o m n e p r i j a t e l j u , 13 t j. s t r a h o d r e p r e s a l i j a i m a o je d a l e k o v e ć u u l o ­
g u u m o b i l i z a c i j i p o d a n i k a n e g o f a n a t i z a m . O v o je i m a l o b r o j n e
p o s le d ic e : u e k o n o m iji n a z a tir a n je s k o r o s v a k e in c ija t iv e “ o d o ­
z d o " , u p o litic i n a r a s tu ć e n e p o v e r e n je n e s a m o u " k la s n o g n e p r i­
ja te lja ” n e g o i u " p r o le t e r s k e m a s e ” i " p a r tijs k e d r u g o v e ” , a u v o j ­
s c i n a p a d p r o f e s io n a ln o s t i o f ic i r s k o g k a d r a i s la b u m o b iliz a c i ju
z a s v e c ilje v e o s im z a o d b r a n u g o l o g o p s t a n k a . P r e v e d e n o n a j e z i k
t e o r i j e m o d e r n i z a c i j e o v o z n a č i d a je u S S S R - u “ m o d e r n i z a c i j a ”
b ila s is te m a t s k i b lo k ir a n a : k o m u n is t ič k a " t o ta lita r n a m o b iliz a c ija
m o ž e d a p o k r e n e m o d e r n iz a c iju , a li n e m o ž e d a u o k v ir im a t o t a li­
ta r n o g s is te m a o k o n č a m o d e r n iz a c ijs k i p r o c e s ” (M o li, 1 9 9 8 : 2 5 3 2 5 4 ) . D o š a v š i u o v a j r a s c e p , k o m u n is t ič k i to t a lita r n i r e ž im p o s t a ­
je u z r o k s v e v e ć e p r iv r e d n e s t a g n a c i j e i s v e d e s t r u k t iv n ijih e k o ­
n o m s k i h p r o t i v r e č n o s t i , k o j e ć e s e k a d a je u p i t a n j u S S S R p o k a z a ­
ti k a o fa ta ln e , p o š t o će n a k r a ju ( 1 9 9 1 ) d o v e s ti d o r a s p a d a d r ž a ­
v e . 14 V a ž n o je p r i t o m d a b u d e p o m e n u t o p e t p o s l e d i c a .

13 K a o što p ok azu ju n ovija ru ska istraživ a n ja , S ta ljin je p o b io v iše k o m u n is ta
n e g o H itler, M u sso lin i, F ran co i S a la z a r za je d n o (A n d reevn a M e rcalow a,
1 9 9 6 : 2 0 7 ).
14 Z a n im ljiv o je na m argini p o m e n u ti d a su im p erijaln e am bicije ip ak o d igrale
v a ž n u u lo g u u raspadu S S S R -a . Z a v re m e v la d a vin e B režnjeva, S S S R je z a p o ­
čeo o b im n u ‘‘ m od ern izaciju ’’ o ru ž a n ih sn a g a , ko ju trošn a so vjetsk a p rivred a
n ije m o g la na dugi rok d a izd rž i. O p re d e lje n je d a se o d S S S R -a n apravi v r­
h u n s k a v o jn a sila pok azalo se k a o " fa ta ln o ” p o š to je p rou zro k o va lo ta kvo
un išta va n je privrede da ju je k a sn ije p o s ta lo n e m o g u ć e reform isati u n u ta r k o ­
m u n is tič k o g sistem a (D av ies, 1 9 9 8 : 8 0 ).

80

P r v o , r e ž im s v o jin e to t a lita r n e p a r tije k o ji o s ta v lja k o lik o - t o lik o p r o s t o r a s a m o s t a ln o j p r iv a tn o j in ic ija t iv i m o ž e r a č u ­
n a ti n a m n o g o s n a ž n iju i m o t iv is a n iju p r iv r e d u i s a n jo m o s tv a r i­
v a ti a m b i c io z n ije s p o lj n o p o l i t i č k e c ilje v e . D r u g i m r e c im a , š t o v iš e
s l o b o d n o g p r o s t o r a d o b i j a p r i v a t n a s v o j i n a t o je j a č a e k o n o m s k a
o s n o v a t o t a lita r n e p a r tije . O v o s e p o k a z u je k a o d v o s e k li m a č , p o ­
š t o n a o s n o v a m a ja k e p r iv r e d e i s a m i s p o l jn o p o l it ič k i c ilje v i t o t a ­
l i t a r n e p a r t i j e p o s t a j u s v e a g r e s i v n i j i , v o d e u r i s k a n t n e r a t o v e i, n a
k r a ju , u s a m o u n iš t e n je . N a s u p r o t to m e , to t a lita r n a p a r tija k o ja
p o d r ž a v lje n o m

s v o jin o m

p o k u š a v a d a u p o t p u n o s ti k o n tr o liš e

p r iv r e d u i tim e je č in i tr o m o m , s t a g n a n t n o m i u v e lik o j m e ri n e r a ­
c io n a ln o m , m o r a d a ra č u n a n a s v o ju in fe r io r n o s t u o d n o s u n a
s p o ljn o g n e p r ija te lja i d a u v e lik o j m e r i v o d i d e fa n z iv n u p o lit ik u .
B o ljš e v ic i s u s a m o je d n o m ( u le t o 1 9 2 0 ) p r e d u z e li o s v a ja č k i p o ­
h o d n a Z a p a d u s tilu “ n a s iln e s v e ts k e r e v o lu c ije ” (u u b e đ e n ju d a
s e s v e k a p it a lis tič k e d r ž a v e n a la z e u m a n je -v iš e is to m s ta n ju k a o i
R u s i j a 1 9 1 7 ) , a l i i h je d e b a k l u P o l j s k o j , k o j i m s e p o h o d u b r z o z a ­
v r š io , n a u č io d a z a ta k v e p o d u h v a t e n e m a ju s n a g u i d a m o r a ju d a
s e o k r e n u " i z g r a d n j i s o c i j a li z m a u je d n o j z e m l j i ” . I a k o je v r e m e
N E P - a b u d ilo n a d e d a ć e se S S S R z a n e k o lik o d e c e n ija m o ž d a
o p o r a v it i o d š te t a p r o u z r o k o v a n ih r a tn im

k o m u n iz m o m , S ta lji-

n o v a e k o n o m s k a p o l i t i k a o d 1 9 2 8 . n a d a l j e z a t r l a je t a k v e n a d e u
k o r e n u . A l i , p a r a d o k s a l n o , š t o je v i š e t o t a l i t a r n a p a r t i j a š t e t i l a s v o ­
j o j p r i v r e d i i u n a z a đ i v a l a je u o d n o s u n a “ n e p r i j a t e l j s k e ” p r i v r e d e
t o j e m o r a l a d a v o d i t r e z v e n i j u i p r i l a g o d l j i v i j u s p o l j n u p o l i t i k u . 15
S a m o iz S t a ljin o v e k a ta s tr o fa ln e e k o n o m s k e p o litik e i H itle r o v e
s a m o u b i l a č k e s p o l j n e p o l i t i k e m o g l o je , u p e r i o d u 1 9 4 5 - 1 9 5 3 , d a

15 S ećan je na d ebakl u P o ljsko j 1 9 2 0 , d u g o je o d vraćalo b o ljšev ik e o d p red u zim an ja b ilo kakvih o svajan ja (u im e “ iz v o z a rev o lu cije ") i o p red e ljiva lo ih je
d a v r lo u z d r ž a n o i p om irljivo v o d e d ip io m a tiju . T e k 19 3 9 -19 4 0 . S taljin se o d v a žu je n a prve ko rake im perijalne p o litik e, ali p o n o v o v eo m a o p re z n o (A n d reevn a M ercalovva, 19 9 6 : 2 0 4 ) i u z o slan ja n je na ta d ašn je g m o ć n o g save­
z n ik a A d o lfa H itlera. S to se, pak, tiče p o k u ša ja " iz v o z a revolu cije” k ro z K om in tern u , o n i su u m eđ u ratn om p erio d u završavali b e zu sp e šn o , izm e đ u
o s ta lo g i z b o g p o tp u n e stra teške k o n fu z ije i n ep re k id n ih čistki (je d n o m " o r ­
to d o k s n ih ” , drugi p ut “ o p o rtu n istič k ih ”) k a d ro va iz k o m u n is tič k ih partija
širo m sveta koje su se n alazile p od d ire k tn o m k o n tro lo m K rem lja (u p o r. Borkenau, 19 7 1).

81

p r o iz a đ e š ir e n je i u č v r š ć iv a n je to t a lita r n ih r e ž im a b o ljš e v ič k e p r o ­
v e n ije n c ije p o z e m lja m a I s to č n e E v ro p e .
D r u g o , š t o je s p o l j n a p o l i t i k a t o t a l i t a r n e p a r t i j e p o m i r lj i v i j a i d e f a n z i v n i j a t o s u m a n j e š a n s e d a o n a p r o p a d n e u r a t u . 16
N a p r o tiv , o n a ć e v r e m e n o m m o r a ti d a s v o ju d r ž a v u s v e v iš e u k la ­
p a u m e đ u n a r o d n i p o litič k i s is te m i m e đ u n a r o d n u r a v n o te ž u m o ­
ć i i d a k a o g la v n i p r io r it e t s v o je s p o ljn e p o litik e u z d i ž e v la s t it i o p ­
s t a n a k , t j. status quo -

u m e s t o s p r o v o đ e n j a s v e t s k e r e v o l u c i j e . 17

N a r a v n o , to t a lita r n a p a r tija ć e u v e k ra d o p o k u š a v a ti d a o s v a ja t e ­
r i t o r i j e d r u g i h d r ž a v a ili d a u n j i m a p o s t a v l j a m a r i o n e t s k e v l a d e ,
p o d iz g o v o r o m d a s p r o v o d i s v e t s k u r e v o lu c iju , a li ć e t o m o ć i d a č i­
n i s a m o n a s la b im

ta č k a m a m e đ u n a r o d n o g p o lit ič k o g s is te m a

i/ i li u v r e m e n i m a k a d a je t e m e l j n o p o l j u l j a n a r a v n o t e ž a m o ć i . T i ­
m e s e n a m e đ u n a r o d n o m n iv o u s p u t a v a ju k r ila r o m a n t i č a r s k o m
p r o je k tu s v e t s k e r e v o lu c ije , a d is k u r s to t a lita r n e p a r t ije s e s v e v iš e
u p u ć u je n a g o lu lo g ik u o č u v a n ja v e ć p o s t ig n u te m o ć i.
T re ć e , š to s u u m e r e n iji i s k r o m n iji s p o ljn o p o lit ič k i c i­
l j e v i t o t a l i t a r n o g r e ž i m a , t j. š t o v i š e p r o g r a m

s v e t s k e r e v o lu c ije

u s tu p a p re d im p e r a tiv o m g o lo g s a m o o d r ž a n ja to t a lita r n e p a r t i­
j e , t o je m a n j a p o t r e b a z a u n u t r a š n j e p o l i t i č k o m

m o b iliz a c ijo m

p o m o ć u fa n a t iz m a i s tr a h a . P o š t o s e n e p r ija t e lj n e m o ž e p o b e d i ti r a t n im s r e d s tv im a i p o š t o s e s a n jim o č ig l e d n o m o r a s v e t e š n je
s a r a đ iv a ti, z a to t a lita r n u p a r t iju p o s t a je k o n t r a p r o d u k t iv n o d a i
d a lje p r e d v la s t itim p o d a n ic im a ig r a u lo g u p r o m o te r a s v e t s k e re ­
v o lu c ije i r a s p a lju je n jih o v f a n a t iz a m

i s tra h . D a k le , o n a se i n a

u n u tr a š n je p o litič k o m p la n u m o r a p o n o v o p r e o r ije n tis a ti i v la s t i­
ti o p s t a n a k p o s t a v iti k a o s v o j o s n o v n i c ilj. T o n a d u ž e s t a z e d o ­
vodi do

s la b lje n ja s te g a

nad

p o d a n ic im a

i do

n a sta n k a o n o g

16 Z a stu p n ici klasičnih teorija o to ta lita rizm u sm atrali su da k o m u n is tič k e d r­
ža v e m o g u propasti sam o u ratu, is to o n a k o k a k o je p ro p ao T reći rajh. S re ­
ćo m , ka ko prim ećuje K laus v o n B ey m e, n u k le arn a p a t-p o zicija m eđ u v e le s i­
la m a d ala je veliki d o p rin o s sp rečavan ju o v o g ra sp leta (B eym e, 19 9 8 : 4 5 ).
17 S ig m u n d N eu m an n je npr. sm atrao d a je o d rža n je statusa quo jed n a o d četiri
u n iv erza ln e funkcije totalitarne p artije - p o re d stvaran ja p o litič k e elite, k o n ­
trole i ed ukacije m asa i o d ržav a n ja k o m u n ik a c ije izm eđ u d ržave i d ru štv a
(N e u m a n n , 1 9 6 5 :1 2 7 ). G le d a n o iz d in a m ič k o g u g la , o va fu n kcija se javlja te k
u d ru g o j, posttotalitarn oj fazi, k a d a je p ro je k t svetsk e revolu cije v e ć sasv im
n ap u šten .

82

fe n o m e n a

k o ji

je

poznat

pod

n a z iv o m

" d e to ta lita r iz a c ija ”

ili

" p o s t t o t a lit a r iz a m ” ( u p o r . A r e n d t , 1 9 6 2 ; L in z , 2 9 7 5 ; G o ld fa r b ,
1 9 8 9 ; L in z i S te p a n , 1 9 9 6 ; T h o m p s o n , 1 9 9 8 ) . A u to r i k la s ič n ih
te o r ija o t o t a lit a r iz m u im a li s u v e lik ih p r o b le m a d a o b ja s n e d i­
n a m ik u s o v je t s k o g r e ž im a p o š t o s u to t a lita r n i r e ž im p o im a li p r ­
v e n s t v e n o k a o “ s is t e m k o ji in h e r e n t n o p e r p e tu ir a s v o ju r e v o lu c i­
o n a r n u , t e r o r i s t ič k u d i n a m i k u ” ( S ie g e l, 1 9 9 8 : 1 7 ) . N a ta j n a č in
s e , m e đ u t i m , p r e v i đ a o č i t a v n i z k r u p n i h p o s le d i c a k o j e je p r o u ­
z r o k o v a la S t a ljin o v a s m r t i k o je s u d a v a le p o v o d a d a s e g o v o r i o
n o v o j fa z i u d in a m ic i s o v je t s k o g to t a lita r iz m a — p o s t to ta lita r iz m u . P o s t t o t a lit a r iz a m z a p o č in je p o p r a v ilu k a o d e s t a ljin iz a c ija
(A r e n d t, 1 9 6 2 ; L in z , 1 9 7 5 : 2 4 4 ) . O d r e k a v š i se s ta ljin is tič k o g n as le đ a , t o t a lita r n a p a r tija d o la z i u p r ilik u d a n a p r a v i n o v i a r a n ­
ž m a n sa p o d a n ic im a : o n a o d u s t a je o d s v o jih r a d ik a ln ih " r e v o lu ­
c io n a r n ih ” s r e d s ta v a ( n e s e le k t iv n i te r o r , p r in u d n i ra d , s v e o b u h ­
v a tn e m e re k o n tr o le p r iv a tn o g i in t im n o g ž iv o ta ) i p o č in je d a
a fir m iš e n iz p r a v ila k o ji n je n v o l u n t a r iz a m i p r im e n u s ile s v o d e
n a n a jm a n ju m e r u ( k o ja je p o t r e b n a ra d i n je n o g s a m o o d r ž a n ja ) ,
a p o d a n ic im a p r u ž a ju k o lik o - t o lik o p r e d v id ljiv i r a z u m ljiv o r i­
je n tir p o n a š a n ja ( p o tr e b a n

ra d i n jih o v o g s a m o o d r ž a n ja ). O b e

s t r a n e n a ta j n a č in o d u s t a j u o d p o s t a v lj a n j a p it a n ja o s m i s l u p o ­
s to ja n ja ( p o s t ) t o ta lita r n e p a r tije i n je n im

k o n k r e tn im

a k c ija m a

n a p la n u s p r o v o đ e n ja s v e t s k e r e v o lu c ije i o d lu č u ju s e n a “ m ir o ­
lju b iv u k o g e z is t e n c iju ” u s k la d u s a o d r e đ e n im

p r a v ilim a . U ta ­

k v o j s itu a c iji d e š a v a s e p a r a d o k s a ln i o b r t d a ( p o s t ) t o t a lit a r n a
p a r tija s v o ju m o ć p o č in je d a c r p e iz č in je n ic e d a g a r a n t u je o v a
p r a v ila i d a s v o ju

m o ć i v o lu n ta r iz a m

n e p r im e n ju je p r e č e s to

(D e u tsc h , 19 6 9 : 2 0 5 ).
Č e tv r t o , p o s t t o t a lit a r n i a r a n ž m a n , k o ji f u n k c io n iš e n a
p o m e n u t i n a č in , im a je d a n k r u p a n p r o b le m -

le g itim ite t p o s t t o -

t a l i t a r n e p a r t i j e . P o š t o je p r o j e k t s v e t s k e r e v o l u c i j e d e f i n i t i v n o n a ­
p u š t e n , i d e o l o g i j a je u p o s t t o t a l i t a r n i m r e ž i m i m a p o s t a l a č i s t f o r ­
m a liz a m , u k o ji te k r e t k o k o v e r u je , p a n i s a m i č la n o v i p o s t t o t a lita r n e p a r tije . “ S v e d o k n o s e id e o lo š k e p o k r o v e t o t a li t a r iz m a , p o s t ­
to ta lita r n i r e ž im i s u u s tv a ri id e o lo š k i g o li" ( T h o m p s o n , 1 9 9 8 :
3 1 5 ) . Z a to o d u s t a ja n je o d te r o r a , k o je p r e d s t a v lja s u š t in s k o o b e le ž je p o s t t o t a lit a r iz m a , p r a ti z a a u t o r it a r n e r e ž im e “ ‘ n o r m a la n ’
p r o g o n i tla č e n je d is id e n a t a ” ( K e r s h a w , 1 9 9 6 : 2 1 8 ) , k o ji o t k r iv a ju

83

o v u s la b u ta č k u p o s t t o t a lit a r n o g a r a n ž m a n a . O s t a li p o d a n ic i, k o ­
ji s e n e u p u š t a j u u i d e o l o š k e k o n t r o v e r z e , d o l a z e u p r i l i k u d a p r i ­
h v a te v la d a v i n u p o s t t o t a li t a r n e p a r tije k a o s v o j e v r s n o g g a r a n t a
g o lo g o p s t a n k a i o n ih m r š a v ih s lo b o d a u p r iv a tn o j i in tim n o j s fe ­
ri. T i m e n j i h o v a s i t u a c i j a p o s t a j e s l i č n a o n o j u k o j o j s u s e n a š l i p o ­
d a n ic i o s v a ja č k e v la s t i u H o b b e s o v o j p o litič k o j f ilo z o f iji: o s v a ja č i
s u s t e k l i v l a s t i s p r o v o d e je n e l e g i t i m n o , a l i i m p o d a n i c i i p a k n e
m o r a j u u s k r a t i t i p o s l u š n o s t s v e d o k i m je o b e z b e đ e n a e g z i s t e n c i ­
ja . M e đ u t i m , t o n e z n a č i d a n e p o s t o j i k l j u č n a r a z l i k a i z m e đ u
H o b b e s o v e d efacto s u v e r e n e v l a s t i i v l a s t i p o s t t o t a l i t a r n e p a r t i j e .
P o s t t o t a l i t a r n a p a r t i j a je , k a k o p r o i z l a z i i z d o s a d a š n j e g i z l a g a n j a ,
p a r tija k o ja p o m o ć u p o d r ž a v lje n e s v o jin e k o n t r o liš e c e lu p r iv r e d u .
T a k o o n a d o la z i u p o z ic iju d a š titi e g z is te n c iju p o d a n ik a n a d v a
n a č in a : k a o a p a r a t s ile i k a o p o s lo d a v a c . A li, s a m im t i m š t o r a s p o ­
la ž e s a m o d o tr a ja lo m i n e e fik a s n o m p r iv r e d o m , k o ju s v o jo m k o n ­
tr o lo m p r o g r e s iv n o u n iš ta v a , o n a s v e te ž e m o ž e d a is p u n ja v a s v o ­
ju u lo g u z a š t it n i k a - p o s lo d a v c a . N a d r u g o j s tr a n i, p o d a n ic i n is u
z a in te r e s o v a n i z a p o b o ljš a n je ra d a p r iv r e d e p o š t o s u s v e d e n i n a
o b ič n e p r o d a v c e ra d n e s n a g e i ( p o p u t p o d a n ik a o r ije n ta ln ih d e s p o t ija ) z a n im a ih s a m o m o g u ć n o s t d a š t o m a n je r a d e a š t o b o lje
ž iv e . O v a k o m b in a c ija v la d a v in e p o s t t o t a lit a r n e p a r tije , n e e fik a ­
s n e p o d r ž a v lje n e p r iv r e d e i e g o i s t i č n i h p o d a n ik a o r ije n t i s a n ih is ­
k lju č iv o n a lič n i o p s t a n a k i p o d i z a n j e lič n o g ( o d n o s n o p o r o d i č ­
n o g ) ž i v o t n o g s t a n d a r d a p o s l e d n j a je f a z a " i s t o r i j s k o g r a z v o j a o d
to t a lita r iz m a d o p o s t to ta lita r iz m a ” .
P e to , u p o s le d n jo j fa z i p o s t to ta lita r iz m a m o g u ć a s u č e ­
t i r i r a s p l e t a . U p r v o m s l u č a j u , m o g u ć e je d a p o s t t o t a l i t a r n a p a r t i ­
j a p o s e g n e z a r e f o r m a m a . S t o s u o z b i l j n i j e r e f o r m e t o je m a n j a
m o g u ć n o s t d a p o lo ž a j p o s t t o t a lit a r n e p a r tije n e b u d e u g r o ž e n . U
k r a jn je m s lu č a ju , s a m a p o s t t o t a lit a r n a p a r t ija m o ž e d a p o s t a n e ž r ­
tv a v la s t it ih r e fo r m i, p r i č e m u s e p r o c e s r a s t a k a n ja m o ž e p r e n e ti i
n a s a m u d r ž a v u : G o r b a č o v lje v e r e fo r m e p o k a z a le su se k a o p o ­
g u b n e n e s a m o p o s o v je ts k i K P n e g o i p o c e o S o v je ts k i S a v e z . U
d ru go m

s lu č a ju , p o s t t o t a lit a r n a p a r t ija m o ž e is tr a ja v a ti n a s v o m

d o t a d a š n je m k u r s u i m ir n o p o s m a t r a t i k a k o n je n i p o d a n ic i t o n u
u s v e v e ć u b e d u i b e z n a đ e . N o , t a k v a s it u a c ija n e m o ž e d a tr a je d u ­
g o i, p r e ili k a s n i j e , p o d a n i c i p o d i ž u p o b u n u k o j a č e p a p o s t t o t a l i ta r n u p a r t iju i n je n o r e f o r m s k o k r i lo p r is ilja v a d a p u s t i tir a n in a

n iz v o d u : p a d N ic o la e C e a u s e s c u a u R u m u n iji p o k a z u je se k a o reč it p r im e r . U

tre će m

s lu č a ju , p o s t t o t a lit a r n a p a r tija m o ž e s v o ju

v la d a v in u d a o k o n č a o s lo b a đ a n je m p o lit ič k o g p r o s to r a i d a o m o ­
gući

s a z iv a n je

" o k r u g lo g

s to la ”

sa

n o v o n a s t a lim

o p o z ic io n im

s tr a n k a m a , iz č e g a n a s t a ju " t e m e ljn i k o n s e n z u s ” i te m e lji b u d u ć e
d e m o k r a t s k e u s ta v n e d r ž a v e . D o b a r p r im e r z a o v a k a v r a s p le t je s te
i s k u s t v o P o l j s k e i M a đ a r s k e , n a k o n š t o je S o v j e t s k i S a v e z o d u s t a o
o d m e š a n j a u n j i h o v a u n u t r a š n j a p o l i t i č k a p i t a n j a . 18 N a p o s l e t k u ,
p o s t t o t a lit a r n a p a r tija m o ž e d a p r o m e n i s v o ju id e o lo g iju i d a v la ­
d a v in u tr a n s fo r m iš e u d e m o k r a t s k i d e s p o tiz a m : u s p o n S lo b o d a n a M ilo š e v ić a u S r b iji r e č ito g o v o r i o m o g u ć n o s t im a k o je u t o m
p o g le d u p o s t o je .

3. Totalitarna partija kao izvršilac tiranicida
U b o r b i z a v la s t to t a lita r n a p a r tija im a u n a č e lu d v e s tr a te g ije : m o ­
ž e s e b o r iti p a r la m e n ta r n im s r e d s tv im a ( a k o p o s t o ji u s ta v n a d r ž a ­
v a k o j a j o j t a s r e d s t v a o m o g u ć a v a ) ili p r e d u z e t i p o k u š a j d a n a s i l ­
n o s v r g n e p o s t o j e ć u v l a s t . Z a p r v i s l u č a j k a r a k t e r i s t i č a n je d o l a z a k
A d o lf a H itle r a n a m e s t o k a n c e la r a V a jm a r s k e r e p u b lik e ja n u a r a
1 9 3 3 . K a d a je b i o u b e z n a d e ž n o j o p o z i c i j i , H i t l e r je u M o jo j borbi
p is a o : " A k o je d a n n a r o d u z p o m o ć v la s t i s r lja u p r o p a s t , t a d a o t ­
p o r s v a k o g p r ip a d n ik a j e d n o g t a k v o g n a r o d a n ije s a m o p r a v o n e ­
g o i o b a v e z a . [ .. .] L j u d s k o p r a v o u k i d a d r ž a v n o p r a v o ” ( H i t l e r ,
1 9 3 4 : 1 0 4 ) . I p a k , H itle r n ik a d a n ije d o š a o u p o z ic iju d a " k o r is t i”
o v o p r a v o p o š t o je s a m e s ta k a n c e la r a p r ip r e m io te r e n d a n je g o v a
p a r tija N S D A P p o b e d i n a p o s le d n jim v iš e p a r tijs k im iz b o r im a i d a
d o n o š e n je m Z a k o n a o o p u n o m o ć e n ju 2 4 . m a rta p r a k tič n o iz ig r a
V a jm a r s k i u s ta v i s ilo m se n a m e t n e z a je d in o g g o s p o d a r a d r ž a v e .
Z a t o s u n a c io n a ls o c ija lis t i s v o ju n e o g r a n ič e n u v la s t o p r a v d a v a li
k a o v la s t u te m e lje n u n a u s ta v u i z a k o n u a n e n a " s v r g a v a n ju tir a ­
n i j e ” ili " t i r a n i c i d u ” .

18 T reb a ip ak p rim etiti d a u b iv šim s o cija lističk im ze m lja m a nije b ilo u s ta v o ­
tv o rn ih sk u p štin a , baš kao ni širih d is k u s ija o bu d u ćem u sta vn o m u ređ en ju ,
iz u z e c i su d elim ičn o b ile B u g arska i C eh o slo v a čk a . U B ugarskoj je p arlam en t
p reu zeo na sebe u lo g u u sta vo tv o rn e s k u p štin e i p o o b av ljen o m p o slu se sam
ra sp u stio. C eh o slo v a čk a je kren u la istim p utem , ali z b o g raspada federacije
n ije srigla d a stvori novi u sta v (G la eK n er, 199 4 : 2 1 0 -2 1 1).

85

K a d a j e u p i t a n j u d r u g i s lu č a j , m o g u ć e s u t r i s i t u a c i j e :
o b a r a n j e j e d n e z a k o n i t e v l a d e ( k o j a je m a n d a t d o b i l a n a o s n o v u
iz b o r a i u s k la d u s a u s t a v n o m i z a k o n s k o m p r o c e d u r o m ) , u b is t v o
je d n o g m a n je ili v i š e a p s o lu t n o g m o n a r h a ( k o ji v l a d a p o s ta r o j le g i t i m i s t i č k o j t r a d i c i j i ) ili u b i s t v o t o t a l i t a r n o g v o đ e ( k o j i v l a d a n a
č e lu k o n k u r e n t s k e t o t a li t a r n e p a r t ije ) . O s t a v lja j u ć i p o s t r a n i p r v u
s i t u a c i j u ( k o j a j e p o i s t o v e ć e n a s a " r e v o l u c i j o m ” , k a k o je s h v a t a j u
to t a lita r n e p a r t ije ) , u o v o m o d e ljk u ć e m o s e p o z a b a v it i s p o t o n je
d v e s i t u a c i j e , b i r a j u ć i z a s v a k u o d n j i h p r i m e r t i r a n o u b i s t v a k o j i je
p o č i n i l a k o m u n i s t i č k a p a r t i j a : u p r v o m s l u č a j u n j e n a ž r t v a b i o je
p o s le d n ji r u s k i c a r N ik o la II R o m a n o v , a u d r u g o m fa š is t ič k i v o đ a
B e n ito M u s s o lin i.
D a b i s e r a z u m e o p r v i s lu č a j, k a o i o d n o s b o ljš e v ič k e
p a r t i j e p r e m a f e n o m e n u t i r a n i j e i č i n u t i r a n o u b i s t v a , p o t r e b n o je
d a s e p r e t h o d n o o s v r n e m o n a tr a d ic iju s v r g a v a n ja v la d a r a u o r i­
je n ta ln im d e s p o tija m a . O r ije n t a ln i d e s p o ti s v r g a v a n i s u r e la tiv n o
č e s t o t o k o m i s t o r i j e , a p o s l e d i c a t o g č i n a je p o p r a v i l u b i l a u b i s t v o
n e s a m o d e s p o t a n e g o i c e le n je g o v e p o r o d ic e , p a i v e r n ih s lu ž b e ­
n ik a . U b ic a d e s p o t a ( ili b a r e m o r g a n iz a t o r n je g o v o g u b is t v a ) p o
p r a v i l u je b i o i p r e t e n d e n t n a n j e g o v p o l o ž a j , p a j e l a k o s h v a t i t i
m o tiv e z a ta k v u k r v o lo č n o s t: jo š p re z a u z im a n ja p r e s to la n o v i d e ­
s p o t ž e li d a s e o s lo b o d i s v a k e o p a s n o s ti k o ja b i m o g la d o ć i o d n je ­
g o v o g p r e t h o d n i k a i n j e g o v i h p o t o m a k a ili p r i s t a l i c a , a s m r t j e z a
t o n a j b o l j e s r e d s t v o . I z l i š n o je n a p o m i n j a t i d a i s t a s u d b i n a č e k a i
s a m o g p o b u n je n ik a u tr e n u tk u k a d a n je g o v p o d u h v a t z a v rš i n e u s p e h o m ( a o n s a m d o p a d n e š a k a d e s p o t a ) . D e s p o t s k a v la d a v in a
ta k o s e p re tv a ra u d o b r o p o v o d o m k o g se u b o r b u n a ž iv o t i s m r t
u p u š t a ju n je g o v d r ž a la c ( d e s p o t ) i p o b u n je n ik ( p r e te n d e n t) , a z a
k o j e o b o j i c a s m a t r a j u d a i m pripada. Z b o g t e n e p r e k i d n e n e s t a b i l ­
n o s t i v la d a r s k o g p o lo ž a ja u o r ije n ta ln im d e s p o tija m a se n a is h o d
p o k u š a ja s v r g a v a n ja g le d a “ k a o n a b o ž j i s u d : t a m o n ik o n ije s u v e ­
r e n de jure, s a m o defacto" ( M o n t e s k j e , 1 9 8 9 : 7 4 ) . B o g o d l u č u j e o
to m e k o lik o d u g o će o d r e đ e n i d e s p o t v la d a ti ( š t o z n a č i i ž iv e t i) i
n a k o ji n a č in ć e se o k o n č a ti n je g o v a v la d a v in a ( š t o z n a č i i ž iv o t ) .
B u d e li B o g h t e o n a s i l n u s m r t d e s p o t a , o n ć e v o d i t i p o b u n j e n i k a
d o u s p e h a ; u s u p r o t n o m o n ć e o s u je t it i p o k u š a j s v r g a v a n ja . S v a k a
v l a s t je b u k v a l n o u m i l o s t i B o ž j o j , i t a m i l o s t u s v a k o m t r e n u t k u
m o ž e b iti u sk ra će n a .

I

O v o n e v o d i d o b o lje g ž iv o ta p o d a n ik a o r ije n ta ln o g d e ­
s p o ta v e ć se d e š a v a u p r a v o s u p r o tn o . "N e m ir i p o v e z a n i sa b o r b o m
z a v la s t m a lo k a d s u d o n o s ili b itn o u m a n je n je a d m in is t r a t iv n ih i
s u d s k ih te re ta . A te ž n ja d a s e n a s iln o z a u z m e v r h o v n o v o d s t v o n e ­
s u m n j i v o je p o j a č a v a l a t e n d e n c i j u v l a s t o d r ž a c a p r e m a b r u t a l n o s t i .
U z t o s u s v a k i g r a đ a n s k i r a t p r a t ila r a z a r a n ja , n a k o n k o j i h je o b n o ­
v a p a d a la n a te r e t o n ih p o d a n ik a k o ji n is u p r ip a d a li a p a r a tu . D a le ­
k o o d to g a d a u b la ž e d e s p o tiju , o r u ž a n e b o r b e z a v la s t č e s to su v o ­
d ile p r ije to m e d a s is t e m u č in e jo š t e ž i m ” ( W it t f o g e l, 1 9 8 8 : 1 2 7 ) .
N e s ta b iln o s t v la d a v in e o r ije n ta ln o g d e s p o ta tim e se p r e n o s i i n a
n j e g o v e p o d a n i k e : o n i s e u č e d a u v l a s t i g l e d a j u n e š t o š t o je p r i v r e ­
m e n o , a r b itr a r n o i h ir o v ito ( b a š k a o i s a m a v o lja B o ž ja , k o ja n a v o d ­
n o o d lu č u je o d u ž in i tr a ja n ja v la s t i i n a č in u n je n o g o k o n č a n ja ) , i d a
s e n e m e š a ju u b o r b e iz m e đ u d e s p o t a i p o b u n je n ik a . N o , a k o s e
k o jim s lu č a je m d e s i d a im u š a k e p a d n e g u b i t n ik iz o v ih b o r b i, o n ­
d a s e n a n je g a - a p o p r a v ilu i n a n je g o v e s r o d n ik e i n a jb liž e p o m a ­
gače -

s r u č u ju s a lv e s ir o v o g , d u g o z a t o m lje n o g i d e lim ič n o s a d i­

s t ič k o g b e s a . U 4 . o d e ljk u 2 . p o g la v lja im a li s m o p r ilik u d a s e u p o ­
z n a m o s a n e k im p r im e r im a iz is to r ije r im s k o g p r in c ip a ta , k a d a se
r u l ja o b r a č u n a v a l a s a s r u š e n i m i m p e r a t o r i m a . I s t o s e d e š a v a i s a
d r u g im o r ije n ta ln im d e s p o t im a i n jih o v im “ b liž n jim a ” k a d a i z g u ­
b e m o ć i d o p a d n u š a k a k r v o ž e d n im p o d a n ic im a . U is to r ija R u s ije
p o s t o j i m n o g o p r i m e r a z a t o . K a d a je o m r z n u t i d e s p o t J u r ij D o l g o r u k i , n a k o n tr i s v r g a v a n j a , n a p o k o n u m r o 1 1 5 7 , K i j e v je z a h v a t i l a
p o m a m a p lja č k a n ja d v o r a i z g r a d a k o je s u d e s p o t u p r ip a d a le , k a o i
u b ija n ja

s v ih

n je g o v ih

s r o d n ik a

i p r is ta lic a .

K a lu đ e r G r ig o r ije

O t r e p j e v , p o z n a t i j i k a o l a ž n i c a r D i m i t r i j e , s v r g n u t je 1 6 0 6 . n a
p o s e b n o s v i r e p n a č i n : b a č e n je k r o z p r o z o r u d v o r i š t e , g d e j e z a ­
k la n , a o n d a o d v u č e n n a m o s k o v s k i tr g , z a je d n o s a p o m a g a č e m
F j o d o r o m B a s m a n o v i m , g d e m u j e s t a v l j e n a m a s k a l u đ a k a . O b a le š a s u s p a lj e n a , a p e p e o i m je z a t i m r a z v e j a n t o p o m . N a p o s l e t k u ,
1 6 8 2 . r e g e n t k i n j u N a t a l i j u N a r i š k i n , k o j a je s a k l a n o m N a r i š k i n a
v la d a la u m e s to m a lo le tn o g P e tr a ( k a s n ije n a z v a n o g V e lik i) , s v r g n u o je s u p a r n ič k i k la n M i lo s l a v s k ih , a s v e t in a i v o j s k a k o ji s u s e u
to m tr e n u tk u n a š li u K r e m lju u p r ilič ili s u p r a v e o r g ije k la n ja i k a s a p lje n ja r e g e n t k in jin ih s r o d n ik a i p r is ta lic a .
U o v o m k o n t e k s t u v r l o je v a ž n o p o m e n u t i s i s t e m k o j i
je I v a n I V , z v a n i G r o z n i , i z u m e o k a k o b i u k l o n i o s v e o n e z a k o j e je

«7

m is lio d a p r e d s t a v lja ju o p a s n o s t z a n je g o v u s a m o v la s t. N a im e , k a ­
d a je 1 5 6 3 . v e ć p o m i s l i o d a m u je d o š a o k r a j, I v a n j e m o g a o d a
p r im e ti d a c e o d v o r ž e li d a n a tr o n p o s t a v i V la d im ir a , n je g o v o g
b r a t a o d s t r i c a , a n e n j e g o v o g s i n a D i m i t r i j a ( k o j i je j o š b i o b e b a ) .
I z n e n a d n o o z d r a v l j e n j e I v a n o v o d o v e l o je d o s t r a š n o g p r e o k r e t a .
U v e r e n d a je o k r u ž e n i z d a j n i c i m a i n e p r i j a t e l j i m a , I v a n j e R u s i j u
p o d e l i o n a d v a d e l a : n a zem čin u , t e r i t o r i j e u g l a v n o m n a p e r i f e r i j i
c a r s t v a č i j e je s t a n o v n i š t v o s m a t r a o b e z o p a s n i m , i opričninu, ( o d v o ­
je n a o b la s t ) n a k o jo j s u s e n a š li s v i b o lja r i i g r a d o v i z a k o je je I v a n
s u m n j a o d a m u n i s u l o j a l n i . P r v i d e o R u s i j e je n a s t a v i o d a ž i v i o n a ­
k o k a k o je i p r e t o g a ž i v e o , d o k j e u d r u g o m d e l u - k o j i j e o b u h v a ta o s r e d iš n ji d e o c a r s tv a -

b ilo u v e d e n o s v o je v r s n o v a n r e d n o s ta ­

n je : u k i n u t i s u s v i z a k o n i a c a r je p o s t a o g o s p o d a r ž i v o t a s v i h p o ­
d a n i k a . Z a s e d a m g o d i n a p o s t o j a n j a opriinine ( 1 5 6 5 - 1 5 7 2 ) p o b i j e ­
n o je n a d e s e t i n e h i l j a d a l j u d i , d o k j e n e u p o r e d i v o v i š e p r e b e g l o n a
t e r i t o r i j e zemšćine ( š t o je u z r o k o v a l o v e l i k e d e m o g r a f s k e p r o m e n e i
s t v a r a n j e " n o v i h r u s k i h z e m a l j a ” ) . Opričnina je b i l a č u d n a m e š a v i n a c a r s k o g v o lu n ta r iz m a , id e o lo š k o g te r o r a i r a z b ija n ja s v ih tr a d i­
c i o n a l n i h i n s t i t u c i j a . I v a n , k o j i je b i o r e l i g i o z n i f a n a t i k i k o j i s e
p o is t o v e tio s a s ta r o z a v e tn o m m o js ije v s k o m fig u r o m " v la d a r a i z a ­
b r a n o g n a r o d a " , o p a s n o s t p o s v o j u v l a s t v i d e o je u s v e m u š t o i m a
a u t o n o m iju i š to s v o ju m o ć te m e lji n a tr a d ic iji. D a b i u g a s io je d ­
n o m z a u v e k t a p o t e n c i j a l n a ž a r i š t a o t p o r a o n je i n o v i r a o t u r s k i s i ­
s t e m j a n i č a r a 19 i s t v o r i o v o j s k u t z v . opričnika k o j a je b r o j a l a 6 . 0 0 0
r a z b o jn ik a , v e o m a r a z lič ito g s o c ija ln o g p o r e k la i e tn ič k e p r ip a d n o ­
s ti, k o ji s u s a I v a n o v im b la g o s lo v o m ( a p o n e k a d i u z n je g o v u č e ­
š ć e ) u b i j a l i , p l j a č k a l i i s i l o v a l i s v e š t o i m je p a l o š a k a p o c e l o j oprič-

nini. U n i v e r z a l n i i z g o v o r z a s v a t a z v e r s t v a b i l a je n a v o d n a z a v e r a
k o ja s e k o v a la d a b i s e s v r g n u o I v a n G r o z n i . “ U z p o m o ć s v o jih n o ­
v ih lju b im a c a , B a s m a n o v a o c a i s in a i M a lju t e - S k u r a t o v a , iz o p a č e ­
n i h , s a d i s t i č k i h li č n o s t i , s v o j i h d r u g o v a u r a z v r a t u i p o k o l j i m a ,
I v a n je u s a v r š i o je d a n s t r a š a n s i s t e m , k o j i m j e r a z v i o s v o j u p o l i t i ­
k u is tr e b ljiv a n ja . S v a k a z a v e r a , s v a k a p r e tn ja z a v e re , p a č a k i m o ­
g u ć n o s t z a v e r e t r e b a s m e s t a d a s e p r i j a v i opričnini-, o n a j k o s e o g l u ­

19 N a jvero v atn ije je vodeći ruski a p o lo g e ta Iv a n o v e au to kra tije Ivan P eresveto v
svo je d iv ljen je prem a turskom s u lta n u i n je g o v im jan ičarim a pren eo i na sa­
m o g cara (B ilin g to n , 198 8 :9 2 ).

š i o t o d a je p r i j a v i b i ć e o p t u ž e n z a s a u č e s n i š t v o u i z d a j i i i s t r e b l j e n
z a je d n o s a s v o jim a . B e s k r a jn o r a s t e g ljiv , t a k a v p o ja m z a v e r e , k o ji
o b u h v a ta č a k i n a m e r u , p a š ta v iš e i p r e tp o s t a v k u o n a m e r i, u z p re ć u tn o u s v o je n o n a č e lo k o le k tiv n e o d g o v o r n o s t i, u z d iž e p o tk a z iv a n je u d u ž n o s t p r e m a d r ž a v i , a n e p r i j a v l j i v a n j e p r e t v a r a u i z d a j u . N a
o s n o v u p r a v a r a s p o l a g a n j a ž i v o t o m p o d a n i k a , k o j e je s e b i p r i b a v i o
p ri p o v r a t k u n a v la s t , i z a h v a lju ju ć i to m z lo č in u iz d a je , z a k o ji se
t a k o la k o m o ž e o p t u ž i t i b i l o k o , I v a n m o ž e b e z p r e s t a n k a d a u b ija
s v e o n e u k o je s u m n ja , s v e k o je n je g o v i iz m e ć a r i p o d v e d u n je g o v o j
o d m a z d i " ( K a r e r D ’A n k o s , 1 9 9 2 : 7 8 ) .
P r o g o n s v o jih p o d a n ik a Iv a n je u p o č e tk u n a s t o ja o d a
u k lo p i u s o p s t v e n u s lik u p r a v o v e r n o g ca ra , k o ji n e s a m o š t o p r a ­
v e d n o v la d a n e g o s e jo š i p r e d a n o s ta r a o s p a s e n ju n jih o v ih d u š a .
U p i s m u k n e z u K u r b s k o m , p i s a n o m u o č i s t v a r a n j a opričnine, o n
p i š e : " A p o s t o l je r e k a o : ‘ P r e m a j e d n i m a b u d i t e m i l o s t i v i , a d r u g e
s p a s a v a jt e s t r a h o m , v a d e ć i ih iz o g n ja .' Z a r n e v i d iš d a i a p o s t o l
n a r e đ u je d a tr e b a s p a s a v a ti s tr a h o m ? T a k o se u v r e m e v la d a v in e
v e o m a b la g o č e s tiv ih ca re v a m o ž e p ro n a ć i m n o g o s u r o v ih m u č e ­
n j a . D a li t i , r a z m i š l j a j u ć i n a s v o j b e z u m n i n a č i n , m i s l i š d a c a r
u v e k t r e b a j e d n a k o d a s e p o n a š a ? [ .. .] D a li je u s u p r o t n o s t i s a r a ­
z u m o m , ž iv e ti p r e m a p r ilik a m a i v r e m e n u ? S e ti se v e lik o g m e đ u
c a r e v i m a , K o n s t a n t i n a - k a k o je , z b o g c a r s t v a , u b i o s v o g r o đ e n o g
s i n a . I k n e z F j o d o r R o s t i s l a v i č , p r a r o d i t e l j n a š , u S m o l e n s k u je , n a
U s k r s , to lik u k r v p r o lio ! P a s u ip a k o b o jic a p r ib r o ja n i s v e tim a .
K a k o je č a k i D a v i d , D a v i d k o g a je B o g v o l e o , n a r e d i o d a s v a k o
u b ija je v u s e je i h r o m e i s le p e , k o ji s u m r z e li d u š u D a v id o v u - je r
g a n is u p r im ili u J e r u s a lim u . K a k o ć e š n jih , k o ji n is u h te li d a p r i­
m e c a ra o d B o g a d a t o g , p r ib r o ja ti m u č e n ic im a ? K a k o ć e š o b ja s n i­
t i i t o d a je t a k o p o b o ž a n c a r i s k a l i o s v o j g n e v i s n a g u n a d n e m o ć ­
n i m r o b o v i m a . [ .. .] I u m n o g i m d r u g i m c a r e v i n a m a m o ž e s e n a ć i
p r im e r k a k o s u c a re v i d o v e li s v o je d r ž a v e u re d i p o r a z ili z lo č in a č ­
k e z a v e r e o p a k ih lju d i. C a r e v i u v e k tr e b a d a b u d u o b a z r iv i, p o n e ­
k a d k r o t k i, p o n e k a d s u r o v i; b la g im a tr e b a d a is k a z u ju m ilo s t i
k r o tk o s t, a z lim a -

s u r o v o s t i m u č e n je ; a k o s e n e p o n a š a , ta k o ,

o n d a n i j e c a r ” ( I v a n , 1 9 9 3 a : 2 8 - 2 9 ) . Iv a n s e < d a k l e , s a m o p o i m a
k a o B o g o m d a t i c a r, k o ji k r o t k e d u š e s v o jih p o d a n ik a " s p a s a v a ”
m ilo š ć u , a z lo č in a č k e d u š e , s k lo n e z a v e r a m a , “ s p a s a v a ” m u č e ­
n j e m i u b i j a n j e m . T o je l e g i t i m a c i o n i o s n o v p o d e l e R u s i j e n a z e m -

ščinu ( u k o j o j s e “ s p a s a v a n j e ” d u š a o s t v a r u j e m i l o š ć u ) i oprićninu ( u
k o jo j s e " s p a s a v a n je ” d u š a o s tv a r u je te r o r o m ).
Z a I v a n o v i z u m b i s e b e z p r e t e r i v a n j a m o g l o r e ć i d a je
e p o h a la n . D a b i u č v r s t io s v o je s a m o v la š ć e ( k o je je u k lo p io u s v o ­
ju r e l i g i o z n o - p o l i t i č k u p r e d s t a v u o B o ž j e m i z a s l a n i k u , k o j i s e n a ­
la z i n a č e l u " i z a b r a n o g n a r o d a " ) , o n k r e ć e u p o t p u n o " r a s k o r e n j i v a n je d r u š t v a ” , tj. u is t r e b lje n je s v ih p o d a n ik a k o ji n e š t o z n a č e i
r a s p o la ž u n e k o m m o ć i n a o s n o v u tr a d ir a n o g p o r e t k a . U to m v r to g lu d e s tr u k c ije n e s a m o d a n e s ta ju p le m ić i, k a o iz v o r n a jv e ć e o p a ­
s n o s t i z a tir a n in a , n e g o s tr a d a ju i g r a d o v i, p a č a k i s e la ( p o š t o s u
s e lja c i iz l o ž e n i jo š o k r u t n i je m iz r a b ljiv a n ju n o v ih g o s p o d a r a - d o ­
ju č e r a š n jih is t ih ta k v ih n e s r e ć n ik a gd e su van

o n i m a s o v n o b e ž e u k r a je v e

d o m a š a j a opričnika ) . D v a p o k r e t a č a k o j a s u

n a jv iš e

d o p r in e la d a s e s tv o r i je d n o ta k v o a t o m iz o v a n o , z a s tr a š e n o i o n e ­
m o ć a lo d r u š t v o b ila s u p a r a n o ja z a v e r e ( k o ja s e p r ip is u je s v im p o ­
te n c ija ln im

n e p r i j a t e l j i m a t i r a n i n a ) i n e s e l e k t i v n i t e r o r ( č i j e je

s p r o v o đ e n je d a to s a m o iz a b r a n im p o d a n ic im a , k o ji ta k o d o la z e u
p r ilik u d a s v o ju z a t o m lje n u d e s t r u k t iv n o s t i s a d iz a m is k a ž u p r v o
n a tir a n in o v im i s v o jim n e p r ija te ljim a z a tim i n a s v im d r u g im p o d a n ic im a -

p le m s tv u p re s v e g a -

a

o d k o jih s e r a z lik u ju s a m o

p o t o m e š t o i m s e " s r e ć a o s m e h n u l a ” d a b u d u opričnici). Oprićnina
s e p o k a z u j e k a o t o t a l i t a r n i r e ž i m in nuce, p o š t o , z a r a z l i k u o d d r u ­
g ih o r ije n ta ln ih d e s p o tija , r u š i s v e s a m o n ik le z a je d n ic e n a s v o jo j
te r ito r iji ( o d u z im a ju ć i

im

a u t o r ite t tr a d ir a n o g p o r e tk a ) , u v o d i

m o g u ć n o s t iž iv lja v a n ja d e s t r u k t iv n ih i s a d is t ič k ih s tr a s ti ( b a r e m
k o d o n o g d e l a p o d a n i k a k o j i s e r e g r u t u j e u opričnike) , a p o m o ć u
v o j s k e opričnika d o v o d i s v e o s t a l e p o d a n i k e u s k l a d s a v o l j o m t i r a ­
n in a . I p a k , I v a n o v v e r s k i f a n a t iz a m jo š n ije b ilo d o v o ljn o ja k d a b i
g a n a g o n i o d a ž i v o t s v i h ( p r e ž i v e l i h ) s t a n o v n i k a opričnine o r g a n i z u je n a n o v , je d n o o b r a z a n i d e ta ljn o r e g u lis a n n a č in ( k a k o b i o d
R u s a b io s tv o re n n o v i " iz a b r a n i n a r o d ” p o u g le d u n a s ta r o z a v e tn e
J e v r e j e ) . Z a t o o n 1 5 7 2 . u k i d a oprićninu. I a k o je g l a v n i r a z l o g z a ta j
p o t e z le ž a o u p o p r a v lja n ju n j e g o v o g u g le d a u i n o s t r a n s t v u i te ž n ji
d a s e d o k o p a p o l j s k e k r u n e , n e t r e b a z a n e m a r i t i n i č i n j e n i c u d a je
I v a n t a d a v e ć b i o s a s v i m s v e s t a n d a t e r o r , k o m je i z l o ž i o s t a n o v n i ­
k e opričnine, v i š e n e m a n i k a k v e v e z e s a " s p a s a v a n j e m ” n j i h o v i h d u ­
š a , p a s a m im tim n i sa n je g o v o m b o ž a n s k o m m is ijo m . Z a to o n u
p o s le d n jim g o d in a m a s v o g ž iv o t a i v la d a v in e d o ž iv lja v a s e b e k a o

90

c a ra p o m ilo s ti B o ž jo j, n a g la š a v a ju ć i ir a c io n a ln o s t te m ilo s ti, ta k o
k a r a k t e r i s t i č n u z a o r i j e n t a l n e d e s p o t i j e : I v a n je c a r zato š t o t o B o g
h o ć e i sve dotle d o k B o g t o h o ć e , bez obzira n a n a č i n n a k o j i v l a d a ili
č a k uprkos n j e m u . K a r a k t e r i s t i č n o je d a u d r u g o m

p is m u k n e z u

K u r b s k o m iz 1 5 7 8 . I v a n p iš e : “ I a k o s u m o ja b e z a k o n ja b r o jn ija o d
p e s k a m o r s k o g , ja s e u z d a m u m i l o s r đ e B o ž j e g s r c a , j e r o n o m o ž e
m o r e m s v o je s v e t lo s t i d a p o t o p i m o ja b e z a k o n ja . G o s p o d je i s a ­
d a p o m ilo v a o m e n e g r e š n ik a , b lu d n i k a i m u č it e lja i s v o jim ž iv o t v o r n i m k r s t o m o b o r i o je A m a l i k a i A k s e n c i j a . [ .. .] B o g d a j e v l a s t
o n o m e k o m e O n h o ć e ” ( I v a n , 1 9 9 3 b : 7 6 ) . P o s le I v a n o v e s m r ti
1 5 8 4 . n e s ta ć e s v i tr a g o v i v e r s k o g fa n a tiz m a i R u s ija ć e p o n o v o p o ­
p r im it i i z g l e d u o b ič a je n e o r ije n t a ln e d e s p o t i j e u k o jo j je v la d a r
s u v e r e n s a m o defacto ( t j . z a t o š t o t o B o g hoće, a n e z a t o š t o m o r a l ­
n i l i k v l a d a r a o d g o v a r a - r e l i g i o z n o m ili t r a d i c i o n a l n o m - i d e a l u )
i u k o jo j s u p le m s t v o , g r a d o v i, a n a k r a ju i s a m tr a d ir a n i p o r e d a k
o s la b lje n i a li n e i u n i š t e n i .20
S le d e ć a tr i v e k a d o n e ć e m a lo s u š t in s k i h p r o m e n a u r u ­
s k o m s a m o d r ž a v lju . I a k o n a p r e s to s e d a n e k o lik o c a re v a (i c a r ic a )
k o ji v la d a ju p r o s v e ć e n o i p r e d u z im a ju m e re d a s e R u s ija “ p o z a p a d n ja č i” , n a č in v la d a v in e z a p r a v o n e p r e s ta je d a n o s i d o m in a n t n a
o b e l e ž j a o r i j e n t a l n e d e s p o t i j e . C a r A l e k s a n d a r I I , k o j i je b i o n a j v i š e
s k lo n p o litič k im

i s o c ija ln im

r e f o r m a m a , u b i j e n je 1 8 8 1 , č i m e je

o tv o r e n p u t z a k r a jn je r e a k c io n a r n i p o litič k i k u rs d v o jic e n je g o v ih
n a s le d n ik a A le k s a n d r a III i N ik o le II. Ip a k , p o t o n ji c a r ć e o d 1 9 0 5 .
d o ć i u a m b iv a le n tn i p o lo ž a j: p r e s ta ć e d a b u d e o b ič a n o r ije n ta ln i
d e s p o t , i a k o jo š n e ć e p o s t a t i k o n s t i t u c i o n a l n i m o n a r h . P o č e t k o m
1 9 1 7 . n j e g o v o je s a m o v l a š ć e i s t r a j a v a l o , ia k o " u p r v o m r e d u z a h v a ­
lju ju ć i o b e s m iš lja v a n ju p o lit ič k ih in s t it u c ija ( D u m e p r e s v e g a ) k o ­
je je t r e b a l o d a o g r a n i č a v a j u n j e g o v u v l a s t . Z a t o g a r e v o l u c i j a n a l a ­
z i u č u d n o m s ta n ju : k a o v la d a r a k o ji n a c iji s m e ta - s v o jim o p s t r u ir a n je m u s ta v n e d r ž a v e - d a e f ik a s n o v o d i P rv i s v e t s k i ra t. D a b i s e
r a t p r e o k r e n u o u k o r i s t R u s i j e , k a k o je r e z o n o v a o j e d a n b r o j N i k o l i n i h p o d a n i k a , p o t r e b n o je d a c a r a b d i c i r a u k o r i s t U s t a v o t v o r n e

2 0 P o sle Ivanove sm rti, carski glavn i grad M o sk v a n astavio je d a živ i k a o o d v o ­
jen i svet u o d n o su na p rov in cije - b a š ka o što se d e s ilo i u d ru g im o rije n ta l­
n im d esp o tijam a. P ro vin cijam a su up ravljali slu žb en ici ko je je p o sta v lja o car
p rem a ko m su o n i im ali u o b ičajen u o d g o v o rn o s t (B e n d ix , 1 9 8 0 :1 :1 7 8 ) , d o k
su se seljaci vratili u b ičajen o m n ačin u živ o ta svo je obščine.

91

s k u p š tin e k o ja ć e iz g r a d it i n o r m a ln u u s ta v n u d r ž a v u , k a d r u d a v o ­
d i i d o b ija r a to v e . D r u g i N ik o lin i p o d a n ic i n is u d e lili o v o m iš lje n je
i, s m a t r a j u ć i d a j e o n o b i č n i o r i j e n t a l n i d e s p o t , z a l a g a l i s u s e z a
n je g o v u “ lik v id a c iju ” i p r is v a ja n je n je g o v e d e s p o t s k e v la s t i. T o m i­
š lje n je d e lili s u i L e n jin i n je g o v i b o ljš e v ic i.
B ilo b i, n a r a v n o , n e o p r o s tiv o p o je d n o s t a v lje n o k a d a b i
s e u L e n jin u p r e p o z n a o s a m o je d a n o d p r e t e n d e n a t a n a v la s t o r i­
j e n t a l n o g d e s p o t a . N a s a m o m p o č e t k u R u s k e r e v o l u c i j e L e n j i n je
jo š o d s u t a n iz z e m lje i n e p o la ž e n a d e u m o g u ć n o s t s k o r e " s o c ija ­
lis t ič k e r e v o lu c ije ” . M e đ u t im , n je g o v p o v r a t a k i k o m p l ik o v a n je p o ­
litič k e s itu a c ije u R u s iji d o v o d e g a ( k a o i d r u g e v o d e ć e b o ljš e v ik e )
u is k u š e n je d a p o č n e d a p r a v i p a r a le le s a F r a n c u s k o m r e v o lu c ijo m
1 7 8 9 - 1 7 9 4 . I u p r a v o u m o g u ć n o s t i d a s e r e v o lu c ija r a d ik a liz u je
u b is t v o m v la d a r a b o ljš e v ic i s u p r e p o z n a li š a n s u d a s e d o k o p a ju ta ­
k o ž e lje n e v la s ti. S m e n a je d n o g d e s p o ta

(c a ra N ik o le ) d r u g im

( " p r o l e t e r s k i m d i k t a t o r o m ” L e n j i n o m ) i s t r g n u t a je t i m e i z B o ž j i h
r u k u i s t a v lje n a u n a d l e ž n o s t " z a k o n a r e v o lu c ije ” k o ji k r v lju s ta r o r e ž im s k ih ( ili “ b u r ž o a s k ih ” š t o s e s v o d i n a is t o ) tir a n a z a liv a ju
" p r o le t e r s k u d ik t a t u r u ” ( u o v o m s lu č a ju -

p rv a k a b o ljš e v ič k e p a r­

tije ) .
U t o m e je i r a z l o g š t o s u b o l j š e v i c i t o k o m
1 9 1 7 . n a s t o ja li d a im a ju in ic ija t iv u p o v o d o m

s k o r o c e le

r e š a v a n ja s u d b in e

N ik o le i n je g o v e p o r o d ic e . V e ć 3. m a r t a o n i z a h te v a ju h a p š e n je N i ­
k o le i c e le n je g o v e p o r o d ic e i u s p e v a ju d a n a o v a j k o r a k n a te r a ju n e
s a m o S o v j e t n e g o i P r i v r e m e n u v l a d u . 21 A b d i k a c i j a i k u ć n i p r i t v o r
c a ra , n a r a v n o , n is u m o g li d a z a d o v o lje b o ljš e v ik e i z a t o o n i jo š
u p o r n ije tr a ž e d a se N ik o li iz r e k n e s m r tn a k a z n a . K e r e n s k o m ip a k
p o l a z i z a r u k o m d a te z a h t e v e p r iv r e m e n o o d b a c i i o n u z v r a ć a d a

21 Z a n im ljiv o je da paralele sa F ra n c u s k o m re v o lu cijo m n isu pravili s a m o b o lj­
ševici. I sa m a Privrem ena v lad a sle d ila je p u t k o jim su 125 g o d in a p re išli ž iro n d in ci i o p irala se p o g u b ljen ju cara, p o k u ša v a ju ć i d a p ita n je n je g o ve s u d ­
b in e na svaki m ogu ći način s k in e sa d n e v n o g red a revolucije . M in is ta r sp o ljn ih p o s lo v a i kadetski prvak Pavel N ik o la je v ič M ilju k o v tih je d a n a p o k u š a ­
v a o d a sa E n glezim a o rg an izu je p re b a c iv a n je b iv š e g cara u L o n d o n , v id e ći u
to m e "p o sle d n ju šan su da se s p a se s lo b o d a , a m o ž d a i ž iv o t o v o g n e sre ćn ik a" (S e ra p h im , 1 9 2 5 :1 9 ) . M e đ u tim , taj p o d u h v a t n ije u sp e o , p rve n stv e n o
z b o g izb e g av an ja Lon d on a da se iz ja s n i o in ic ija tiv i, z b o g čega je car u h a p ­
šen i sa će lo m svojom p o ro d ic o m sta v lje n u k u ć n i p ritiv o r u s v o m d v o ru u
C a rs k o m selu.

92

n e ž e li " d a ig r a u lo g u M a r a t a i d a ć e je d a n n e z a v is n i s u d is tr a ž it i
d a li je N i k o l a n e š t o s k r i v i o R u s i j i ” ( K e r e n s k i , 1 9 2 8 : 3 2 6 ) .
P o č e t k o m ju la K e r e n s k i s e o d lu č u je n a d r u g i k o ra k : o rg a n iz u je p r e s e lje n je c a r s k e p o r o d ic e u T o b o ls k u S ib ir u , k a k o bi
b ili š to d a lje o d p o p r iš t a p o litič k ih o b r a č u n a , k o ji s u s e u to v re m e
z a h u k t a v a l i u P e t r o g r a d u . 2 2 D a li je K e r e n s k i o z b i l j n o m i s l i o d a
je d n o g a d a n a , u s m ir e n ijo j a t m o s fe r i, o r g a n iz u je s u đ e n je N ik o li,
t e š k o je r e ć i . P r e n e g o š t o ć e s e p r v i p u t s r e s t i s a N i k o l o m k r a j e m
m a r t a 1 9 1 7 , K e r e n s k i je ( u s v o j s t v u m i n i s t r a p r a v d e ) g o v o r i o d a b i
b io u s ta n ju d a p o t p iš e s a m o je d n u s m r t n u p r e s u d u , i to N ik o li
( K e r e n s k i, 1 9 2 8 : 3 3 0 ). T o k o m

t o g s u s r e t a , K e r e n s k i je N i k o l u

o b a v e s tio o “ p r e d s to je ć e m s u d s k o m p o s tu p k u " (K e r e n s k i, 1 9 2 8 :
3 3 8 ) , a li je t o k o m n a r e d n i h p e t m e s e c i t u i d e j u u p o t p u n o s t i o d ­
b a c i o . A v g u s t a m e s e c a K e r e n s k i je v e ć n a s t a n o v i š t u d a s u i s t r a ž i ­
v a n ja 0 u m e š a n o s t i c a r ic e u z l o č i n e “ R a s p u ć in o v e k l i k e ” d o k a z a la
n je n u n e v in o s t i d a je je d in a p r e p r e k a d a " c a r s k a p o r o d ic a " n a p u ­
s t i R u s i j u b i l a u n e v o l j k o s t i V e l i k e B r i t a n i j e d a je p r i m i ( K e r e n s k i ,
1 9 2 8 : 3 4 0 ) . U s v a k o m s lu č a ju , u n a jb u r n ije m p e r io d u R u s k e r e v o ­
l u c i j e n j e g o v g l a v n i k r a t k o r o č n i c i lj je b i o d a u R u s i j i s p r e č i s p e k ­
t a k l k o j i b i n a l i k o v a o s u đ e n j u i p o g u b l j e n j u L u j a X V I , a t a j c i lj j e n a
k r a ju p o s t ig a o s la n je m c a r s k e p o r o d ic e u S ib ir . S u d b i n a R o m a n o v i h je t a k o o s t a l a d a b u d e r e š e n a k a d a r e v o l u c i j a ( o d n o s n o n j e n a
p r v a r o t a c i j a ) b u d e z a v r š e n a i t o o d s t r a n e o n o g a k o je b u d e z a v r š i o .
U o k t o b r u R u s k a r e v o lu c ija u la z i u n o v u fa z u . N a lik
d o g a đ a jim a u F r a n c u s k o j r e v o lu c iji 1 7 9 3 - 1 7 9 4 , b o ljš e v ic i u je s e n i
z im u 1 9 1 7 . s k r e ć u r e v o lu c iju n a n o v i k o lo s e k . N a k o n š to s u 2 5 .
o k to b r a o b o r ili P r iv r e m e n u v la d u u P e tr o g r a d u , b o ljš e v ic i p r e u z i­
m a ju k o n tr o lu i u n iz u d r u g ih g r a d o v a u z e m lji, u k lju č ju ć i i T o ­
b o l s k . O n i p o č i n j u d a r a z m i š l j a j u š t a i m je č i n i t i s a z a t o č e n i m R o m a n o v im a . M e đ u t im , o d m a h s u u s le d ile n e s u g la s ic e . J e d n i ( m e ­
đ u k o j i m a je m o ž d a b i o i s a m L e n j i n ) b i l i s u p r a g m a t s k i o r i j e n t i s a n i i s m a t r a li s u d a ć e b i v š e g c a r a i n je g o v u s u p r u g u ( k o j a je b il a
nem ačkog

p o r e k la )

m oći d o b ro

da

is k o r is te ,

p re

svega

da

bi

z a v r š ili r a t s a N e m a č k o m . D r u g i, n a č e lu s a T r o c k im , z a h te v a li s u

2 2 P o d u tisk o m p o k u ša ja b o ljše v ik a da o b o re P rivrem en u v lad u , K eren sk i je vero vatn o bio u strah u d a će to p o d sta ći ro jaliste d a se p o n o v o u k lju če u zb iv a ­
n ja i da p ok u šaju d a vrate N ik o lu na tron (P ip es, 1 9 9 0 : 4 38 ).

93

d a s e u P e t r o g r a d u / M o s k v i o r g a n iz u je ja v n o s u đ e n je i p o g u b lje n je
p o u g le d u n a e g z e k u c iju L u ja X V I . N a p o s le tk u , tr e ć i - b o ljš e v ic i u
J e k a te r in b u r g u ( k o ji s u im a li k o n tr o lu n a d T o b o ls k im ) s a č e k is tim a F ilip o m G o lo š č e k in o m

i J a k o v o m J u r o v s k im n a č e lu -

sm a­

t r a l i s u d a je n a j b o l j e d a o n i s a m i " p r i v e d u p r a v d i ” b i v š e g c a r a .
U b r z o s u s e s p o r o v i iz m e đ u o v e tr i s tr u je s v e li n a o d lu č u j u ć e p it a ­
n je - t r e b a li c a r a i n j e g o v u p o r o d i c u p r e b a c i t i u M o s k v u ili i h t r e ­
b a z a d r ž a ti ( i lik v id ir a t i) u T o b o ls k u .
A p r ila

1 9 1 8 . i z K r e m l j a je n a j a v l j e n o s u đ e n j e N i k o l i

“ K r v a v o m ” i f o r m i r a n a je j e d i n i c a o d 2 0 0 v o j n i k a s a V a s i l i j e m j a k o v lje v im n a č e lu k o ja je tr e b a lo d a tr a n s p o r t u je b iv š e g c a r a iz T o b o l s k a u M o s k v u . M e đ u t i m , u T o b o l s k u je m o s k o v s k a j e d i n i c a
n a iš la n a n e p r ija t e ljs k i r a s p o lo ž e n u je k a te r in b u r š k u je d in ic u . P o ­
č e l o je n a t e z a n j e . S v e š t o je m o s k o v s k a j e d i n i c a p r e d u z i m a l a n a i ­
l a z i l o je n a o p s t r u k c i j u j e k a t e r i n b u r š k e j e d i n i c e . S a m N i k o l a b i o je
v o lja n d a s a J a k o v lje v im o t p u t u je z a M o s k v u , n a d a ju ć i s e d a ć e n a
ta j n a č i n s p a s i t i s v o j u p o r o d i c u . U p o č e t k u je i z g l e d a l o d a t a o p c i ­
ja i m a i z g l e d a : J a k o v l j e v j e 1 4 . a p r i l a s a s v o j o m j e d i n i c o m i N i k o ­
lo m u s p e o d a s e d n e u v o z z a M o s k u i z a p o č n e p u to v a n je . M e đ u ­
tim , v o z n ije s t ig a o d a lje o d O m s k a . O b a v e š t a v a ju ć i b o ljš e v ik e u
M o s k v i i O m s k u d a je J a k o v l j e v p o č i n i o " i z d a j u r e v o l u c i j e ” i o t e o
c a r s k u p o r o d ic u , G o lo š č e k in s e p o b r in u o d a je d a n s n a ž a n o d r e d
c r v e n o g a r d e j a c a z a u s t a v i v o z u O m s k u . V o z je z a t i m v r a ć e n u J e k a t e r i n b u r g , g d e je G o l o š č e k i n o k u p i o i n a h u š k a o g o m i l u " p o š t e ­
n ih p r o le te r a ” d a p o z iv im a n a lin č p r ir e d e " d o b r o d o š lic u ” J a k o v lje v u i N ik o li.
O t a d a je N i k o l a č u v a n u z a t o č e n i š t v u u j e d n o j k u ć i u
J e k a t e r in b u r g u ( g d e m u s e u b r z o p r id r u ž il a c e la n je g o v a p o r o d i ­
c a ) . M e đ u t im , s tv a r i s e n is u p o v o ljn o o d v ija le z a je k a te r in b u r š k e
b o ljš e v ik e . T a m a n

kada su

" o te li” N ik o lu

iz ru k u

K r e m lja z a ­

o š t r e n a je s i t u a c i j a n a f r o n t u . Č e h o s l o v a č k e j e d i n i c e i b e l o a r m e j c i
b i l i s u u o f a n z i v i i b i l o je p i t a n j e v r e m e n a k a d a ć e i m J e k a t e r i n b u r g
p a s ti u r u k e . J e k a te rin b u rš k i b o ljš e v ic i z n a li s u d a im s a d a s a m o
K r e m lj m o ž e p o m o ć i i z a t o s u p r o m e n ili p o n a š a n je . T o , m e đ u tim ,
n ije z n a č ilo d a s u o d m a h p o s t a li v o ljn i d a p o š a lju N ik o lu i n je g o ­
v u p o r o d i c u u M o s k v u . Č i n i l o i m s e d a je n a j j e d n o s t a v n i j e r e š e n j e
t a j n a l i k v i d a c i j a s a b l a g o s l o v o m K r e m l j a . Z a t o je n a p r a v l j e n a " p r o ­
b a ” s a N i k o l i n i m b r a t o m M i h a i l o m , k o j i je b i o z a t o č e n u g r a d u

94

P e r m u . U n o ć i 13 . ju n a , tr i a g e n t a p e r m s k e Č e k e s u , p o n a l o g u je k a te r in b u r š k ih b o ljš e v ik a , o d v e la M ih a ila R o m a n o v a u n e p o z n a ­
t o m p r a v c u i u b i l a g a . P e r m s k a Č e k a je o d m a h n a k o n t o g a i z j a v i l a
d a s u e g z e k u t o r i “ n e p o z n a t i ” i d a je u p i t a n j u " a n a r h i s t i č k i p r e k i
s u d " , o d lu č n o s e d is ta n c ir a ju ć i o d u b is t v a ( R a d s in s k i, 1 9 9 2 : 3 3 6 ) .
U b i s t v o M i h a i l a , u č i j u k o r i s t je N i k o l a a b d i c i r a o , t a k o je p o d m e t ­
n u to a n a r h is tim a , s a k o jim a s u b o ljš e v ic i ta d a b ili u s u k o b u . J e d ­
n i m u d a r c e m u b i j e n e s u d v e m u v e : j e d a n n e p r i j a t e l j je l i k v i d i r a n a
d ru gi

k o m p r o m ito v a n .

Isti

s c e n a r io

p r im e n je n

je

18 .

ju la

u

s lu č a je v im a s e s tr e c a r ic e A le k s a n d r e , k n e z a S e r g e ja M ih a ilo v ič a ,
n je g o v ih s in o v a , k n e z a V la d im ir a F a le ja i n jih o v e p o s lu g e u s e lu
A l a p a j e v s k o m . A l a p a j e v s k a Č e k a je , k a o i p e r m s k a Č e k a p e t d a n a
p re to g a , o d m a h iz v e s tila K r e m lj d a s u " p r e p a d ” i " o t m ic u ” z a t o ­
č e n ik a n a v o d n o iz v r š ili “ b e lo a r m e jc i” i d a s e n iš ta n ije m o g lo u č i­
n it i d a s e a k c ija s p r e č i. K a o š t o s u b o ljš e v ic i b e z o č n o la g a li s v e t s k u
ja v n o s t o s ta n ju z a to č e n ik a , ta k o s u s e i m e đ u s o b n o o b m a n jiv a li
k a k o b i m o g li n e p o s r e d n o d a lik v id ir a ju o m r a ž e n o g n e p r ija te lja .
N a k o n o v ih p r e s e d a n a , lik v id a c ija c a ra i n je g o v e u ž e
p o r o d i c e i š l a je g l a t k o . I p a k , p o š t o je p o g u b l j e n j e b i v š e g c a r a b i l o
m n o g o k r u p n iji z a lo g a j, o n o

s e n ije m o g lo ta k o la k o p r ip is a ti

a n a r h i s t i m a ili b e l o a r m e j c i m a . Z a t o je G o l o š č e k i n z a p o g u b l j e n j e
m o r a o d a p r ib a v i p r e th o d n u s a g la s n o s t K r e m lja , o d n o s n o s a m o g
L e n j i n a . U t e l e g r a m u o d 1 6 . j u l a 1 9 1 8 . o n je o d K r e m l j a t r a ž i o s a ­
g l a s n o s t z a “ s u d k o j i je d o g o v o r e n s a F i l i p o m ” ( t j . n j i m s a m i m ) i
k o ji “ iz v o jn ih r a z lo g a n e tr p i o d la g a n je ” ( R a d s in s k i, 1 9 9 2 : 3 5 6 ) .
J e k a te r in b u r š k i b o ljš e v ic i s u o č ig le d n o i d a lje s m a tr a li d a s e r a d i o
r e v o l u c i o n a r n o m “ s u d u ” , i a k o je p r e s u d a b i l a o d a v n o p o z n a t a .
D a L e n jin p o z it iv n o o d g o v o r i n a te le g r a m je k a te r in b u r - •
š k ih b o ljš e v ik a z a lo ž io s e Z in o v je v , k o ji je u to v r e m e v o d io o g o r ­
č e n u b o r b u z a m o ć sa T r o c k im . O n e m o g u ć a v a n je s u đ e n ja u M o ­
s k v i b ilo je z a Z in o v je v a je d a n o d n a č in a d a s e “ z a p u š i g u b i c a ” n je ­
g o v o m d ir e k t n o m s u p a r n ik u ( R a d s in s k i, 1 9 9 2 : 3 5 7 ) . L e n jin s e n i ­
je d u g o d v o u m i o i o d m a h je d a o s a g l a s n o s t z a p o g u b l j e n j e . N o , o n
n ije o s t a o s a m o n a to m e . O s t a ju ć i v e r a n s v o m

r e v o lu c io n a r n o m

m a k i j a v e l i z m u , n a š a o je z a s h o d n o d a j o š i s t o g d a n a p o š a l j e s v o j
z v a n i č n i o d g o v o r d a n s k i m n o v i n a m a k o j e s u s e i n t e r e s o v a l e d a li
s u t a č n e g l a s i n e d a je N i k o l a u b i j e n : " G l a s i n e n e i s t i n i t e [ . ] B i v š i c a r
s ig u r a n [ .]

G la s in e

su

sam o

la ž

95

k a p ita lis tič k e

šta m p e ”

(L e n in ,

1 9 9 6 : 4 7 )- P r a k s a d a s e v l a s t i t o v a r v a r s t v o s a k r i v a i z a o p t u ž b i z a
tu đ e ( " k a p it a lis t ič k e ” , " im p e r ija lis tič k e " , “ k o n tr a r e v o lu c io n a r n e ”
i t d . ) la ž i t e r a l a j e L e n j i n a i o s t a l e b o l j š e v i k e d a v e ć u n a j r a n i j o j f a z i
o s v a ja n ja v la s t i p o s e g n u z a ta k v im o b m a n a m a k o je s u p o s v o jo j d r ­
s k o s ti i n o t o r n o s t i p r e v a z ila z ile g o to v o s v e š to se d o ta d a m o g lo
s r e s t i u p o l i t i c i . B e s t i d n o d e z i n f o r m i š u ć i s v e t s k u j a v n o s t , L e n j i n je
d o p u s t io d a o s u d b in i c a ra i n je g o v e p o r o d ic e o d lu č i d v o s tr u k a
b o r b a z a m o ć : iz m e đ u n je g o v ih n e p o s r e d n ih s a r a d n ik a (i k o n k u r e ­
n a ta z a n je g o v o n a s le đ e ) i iz m e đ u p r e s to n ic e i p r o v in c ije . S a v e z Z in o v j e v a i p r o v i n c i j s k i h b o l j š e v i k a u o v o m s u k o b u je i z v o j e v a o p o b e d u i p o s l a o R o m a n o v e d i r e k t n o u s m r t , a L e n j i n je v e r o v a o d a ć e
( b a r e m jo š n e k o v r e m e ) u s p e v a ti d a tu s m r t p r ik r iv a .
N egde

iz a

p on oći

(u

r a n im

s a tim a

17.

ju la )

u

J e k a t e r i n b u r g je s t i g a o t e l e g r a m o d J a k o v a S v e r d l o v a i z K r e m l j a u
k o m je o d o b r e n o p o g u b lj e n j e . O d m a h p o t o m J u r o v s k i je s a g r u ­
p o m b o ljš e v ik a p r o b u d io c a r a , c a r ic u , n jih o v o g b o le s n o g s in a i č e ­
tir i ć e r k e , k a o i le k a r a , s o b a r ic u , k u v a r a i p o s lu ž i t e l j a i o d v e o ih u
p od ru m

k u ć e u k o j o j s u s t a n o v a l i . T a m o je s v i h d e v e t o r o l j u d i

s tr e lja n o . L e š e v i s u jo š u to k u n o ć i p r e b a č e n i u o b liž n ju š u m u , g d e
s u s v u č e n i, u ž a s n o iz m a s a k r ir a n i i n a p o s le tk u s p r ž e n i s u m p o r ­
nom

k i s e l i n o m . K a d a je 1 9 9 1 . p r o n a đ e n a i o t v o r e n a g r o b n i c a u

k o ju s u b a č e n i le š e v i c a r s k e p o r o d ic e i n jih o v e p o s lu g e , p r e o s t a le
k o s t i s u p o s la te n a iz u č a v a n je a r h e o lo g u U r a ls k o g u n iv e r z it e ta
L j u d m i l i K o r j a k o v . I a k o je p r e t o g a K o r j a k o v a u č e s t v o v a l a u i s k o ­
p a v a n ju m n o g ih p r e is to r ijs k ih n a s e lja u s e v e r n o m S ib ir u i e k s h u ­
m i r a l a m n o g o b r o j n e s k e l e t e , n i j e d a n n i j e b i o , k a k o je k a s n i j e i z j a ­
v ila , “ ta k o u n a k a ž e n i n a g r đ e n ” k a o š t o s u b ili le š e v i c a r s k e p o r o ­
d i c e i n j i h o v o g o s o b l j a ( c i t . p r e m a : M a s s i e , 1 9 9 5 : 5 6 ) . 23
K a d a se s v e s a b e r e , b o ljš e v ič k i o t p o r tir a n iji s v e o s e n a
b e s tija ln i o b r a č u n n e k o lic in e p r o v in c ijs k ih č e k is t a s a r u s k im tir a ­
n in o m i n je g o v o m p o r o d ic o m , k o je je v e ć b ila r a z v la s tila i in te r n i­
r a la P r iv r e m e n a v la d a K e r e n s k o g . V e s t o p o g u b lje n ju " k r u n is a n o g
k r v n i k a ” N i k o l e R o m a n o v a K r e m l j je z v a n i č n o o b j a v i o 1 9 . ju l a ,

23 Ip a k , p o s m rtn i ostaci N ik o lin o g s in a i jed n e će rk e n ik a d a n isu p ron ađ en i, vero va tn o z b o g toga što je dva leša J u ro vsk i p o n e o sa s o b o m da bi sa n jih s k i­
n u o i u k ra o skriveni pojas sa zla to m i d ra g im k a m e n je m (ko ji su sva d eca n o ­
sila ). G d e je Jurovski te leševe b a cio n a k o n š to ih je o p ljačk ao v erova tn o se n i­
k a d a n eće saznati.

96

p r a v d a j u ć i t o r a t n i m s t a n j e m , u k o j e m je b i v š i c a r m o g a o u m a ć i
" s u d u n a r o d a ” ( M a s s i e , 1 9 9 5 : 2 6 ) . S a m i m t i m , K r e m lj je p r iz n a o
d a n ije b ilo n ik a k v o g s u đ e n ja i d a je b iv š i c a r u b ije n iz " p r e v e n ­
t i v n i h r a z l o g a ” - d a b i s e s p r e č i o n j e g o v b e g . P r i t o m je i z m i š l j e n o
d a je " p o r o d i c a R o m a n o v [ .. .] i z J e k a t e r i n b u r g a p r e b a č e n a n a s i ­
g u r n i j e m e s t o ” .2 4 O č i g l e d n o je d a K r e m l j n i j e z n a o k a k o d a o p r a v ­
d a u b is tv o n e d u ž n e ž e n e , d e c e i p o s lu g e , p a se o p r e d e lio z a v e ć
u h o d a n u t a k t ik u la ž i i p r ik r iv a n ja . U s v a k o m s lu č a ju , e g z e k u c ija
R o m a n o v i h b i l a je s v e d r u g o s a m o n e " p r i v o đ e n j e t i r a n i n a p r a v d i " .
O n a p r ip a d a tr a d ic iji u b is t a v a o r ije n ta ln ih d e s p o ta , p ri č e m u s e k a o
s u b j e k t t i r a n i c i d a j a v l j a o n a i s t a “ r a j a ” k o j a je , ž i v e ć i d e c e n i j a m a
p o d ja r m o m d e s p o tije , b ila is p u n je n a p la m te ć o m m r ž n jo m p r e m a
d e s p o tu . J e k a te r in b u r š k i b o ljš e v ic i p r e d s ta v lja ju te n e s r e ć n ik e sa
d n a s o c ija ln e le s t v ic e k o ji n ik a d a n is u m o g li n i s a n ja ti d a ć e im se
s re ć a ta k o o s m e h n u t i d a im p a d n e š a k a o n a j k o g s u s m a tr a li v in o v ­
n ik o m s v ih s v o jih n e d a ć a . Z a to o n i n is u ž e le li d a s ta r o g tir a n in a
p r e p u s te n o v o m ( m a k o lik o o v o g p o t o n je g p o š to v a li i r e s p e k to v a li) : k a d a je p a l i m o ć n i k v e ć d o p a o š a k a r a s p o m a m l j e n o j r u l j i, o n a
se v iš e n i p o k o ju c e n u n ije h te la o d r e ć i z a d o v o ljs t v a lič n e o s v e t e i
p r a ž n je n ja d e s tr u k tiv n ih s tr a s ti ( k a o n i k o r is t i o d p lja č k e le š e v a ).
U b is t v o c e le p o r o d ic e R o m a n o v ih i n jih o v e p o s lu g e t a k o đ e g o v o r i
u p r ilo g o b r a s c u u b is t v a o r ije n ta ln o g d e s p o ta , p ri č e m u je m o t iv z a
n jih o v o u b is t v o le ž a o m a n je u s tr a h u o d p o v r a t k a n e k o g p o t o m k a
d in a s t ije R o m a n o v ih n a p r e s to a v iš e u n e o b u z d a n o s t i u b ila č k ih
e m o c i j a . P r i m i t i v n a r e t r i b u c i j a , k a d a je n i š t a n e o b u z d a v a , i m a t e n ­
d e n c i j u d a s e o b r u š i n a s v e š t o je i r i t i r a , a t o s u u k o n k r e t n o m s l u ­
č a ju b ili s v i o n i k o ji s u s e n a š li u is to j g r u p i s a o b je k t o m m r ž n je c a r o m N i k o l o m . S v e u s v e m u , u b i s t v o R o m a n o v i h b i l o je i z l i v g n e -

2 4 Laž d a se b ivša carica i n jena deca n alaze u živ o tu i d a će " iz h u m an itarn ih
ra zlo g a ’’ biti p u šten i na slo b o d u širen a je sve d o 1 9 2 6 . D v e g o d in e ranije N ikolaj S o k o lo v o b jav io je kn jigu Ubistvo ruske carske porodice, u ko jo j su izn eti
n e p o b itn i d o k azi (p rib a vljen i p rilik o m p rivrem e n o g o sva jan ja Jekaterin bu r­
g a koje je izvela Bela arm ija) d a je cela p o ro d ica p o b ije n a is to g d an a ka d a i
N ik o la (M a ssie, 1 9 9 5 :3 0 ) . K a d a su b o ljševici, p od p ritis k o m m eđ u n aro d n e
javn o sti koju je šo k ira la S o k o lo v ljev a kn jiga, n a p o k o n p rizn a li d a su p o b ili
celu p orod icu R o m an o v, situacija s e v eć k o ren ito izm en ila: građ an ski rat je
b io završen , a S taljin je p očeo d a k o n s o lid u je svo ju m oć. S u d b in a carske p o ­
rodice nije više bila p o litič k i ak tu elna tem a, n iti je m o g la da u g ro zi n o v o g ru ­
s k o g hazjajina.

97

v a i č in n e o b u z d a n o g i n e k o n tr o lis a n o g p o r iv a o s v e t e š a č ic e b iv š ih
tir a n in o v ih p o d a n ik a k o ji s u d o b ili " p r ilik u s v o g ž iv o t a ” d a iz s e b e
iz b a c e s v u fr u s tr a c iju , m r ž n ju i p o t is n u t u a g r e s iju .
I m a j u ć i s v e t o u v i d u , z a n i m l j i v o je v i d e t i k a k o j e n a j a ­
g iln iji p o b o r n ik ja v n o g s u đ e n ja N ik o li u M o s k v i L a v T r o c k i r e a g o v a o n a v e s t o u b i s t v u c e l e p o r o d i c e R o m a n o v i h . U Dnevniku u egzi­

lu i z 1 9 3 5 . o n i z n o s i s v o j e n e s k r i v e n o z a d o v o l j s t v o z b o g o b a v l j e ­
n o g č i n a i č a k exp ostfa cto p i š e o " l a t e n t n i m f u n k c i j a m a ” t o g u b i s t v a : " O v a o d l u k a [ o u b i s t v u c a r s k e p o r o d i c e ] b i l a je z a i s t a n e s a ­
m o s v r s is h o d n a n e g o i n u ž n a . T e ž in a o v e s u m a rn e k a z n e p o k a z a ­
la je s v e t u d a ć e m o b o r b u n a s t a v i t i n e m i l o s r d n o i d a n e ć e m o z a z i ­
ra ti n i o d č e g a . P o g u b lje n j e c a r s k e p o r o d ic e n ije b i l o n u ž n o s a m o
d a b i s e p r o š ir io s tr a h i u ž a s , a n e p r ija te lj p o k o le b a o , n e g o i d a b i
s e u č v r s tili n a š i s o p s t v e n i r e d o v i i d a b i s e p o k a z a lo d a n e m a p o ­
v r a t k a , n e g o d a p o s t o j i s a m o p o t p u n a p o b e d a i l i p r o p a s t . [ .. .] L e ­
n j i n je t o d o b r o s h v a t i o ” ( c i t . p r e m a : M a s s i e , 1 9 9 5 : 2 7 ) . Z a n e v o ­
lju , T r o c k i je s m e t n u o s u m a d a j e K r e m l j o s a m g o d i n a o b m a n j i ­
v a o s v e ts k u i d o m a ć u ja v n o s t d a s u s u p r u g a i d e ca N ik o le R o m a n o v a u ž iv o tu , ta k o d a n ik o , iz v a n u s k o g k r u g a b o ljš e v ič k ih p r v a ­
k a , n i j e z n a o z a " s u m a r n u k a z n u ” . N o , z a n i m l j i v o je s h v a t a n j e
T r o c k o g o g la v n o j fu n k c iji k o ju im a ju f a n a t iz a m i t e r o r u o p š t e , a
k o ju č in i z a s tr a š iv a n je s t a n o v n iš t v a i n e p r ija te lja i u č v r š ć iv a n je
s o p s t v e n ih ( b o ljš e v ič k ih ) r e d o v a . T e r o r , d a k le , n e tr e b a d a b u d e
p r a v e d a n n e g o s v r s i s h o d a n , p r i č e m u je k r a j n j a s v r h a u č v r š ć i v a n j e
v la s t i a k t u e ln o g b o ljš e v ič k o g v o đ e . U p r a v o tu le k c iju će m n o g o
b o l j e n a u č i t i n a jv e ć i s u p a r n i k T r o c k o g u b o r b i z a L e n j i n o v o n a s l e đ e - J o s i f V i s a r i o n o v i č S t a l j i n . D a j e z a i s t a b i o d o s l e d a n , T r o c k i je
s v a k a k o m o r a o p o h v a liti S t a ljin o v e m e r e te r o r a p r e m a n je g o v im
s a b o r c im a , " s ta r im

b o l j š e v i c i m a ” ( z a j e d n o s a n j i m s a m i m ) . J e r,

z a is ta , š ta m o ž e v iš e o d b e s k r u p u lo z n o g p o g u b lje n ja b o ljš e v ič k ih
p r v a k a d a u č v r s ti v la s t v e lik o g v o đ e i u te r a s tr a h u k o s ti n je g o v im
p o d a n ic im a ? Z a š to b i te r o r p r e s ta o k a d a s u v e ć p o g u b lje n i R o m a n o v i i n j i m a s li č n i ? N a k o n p o g u b l j e n j a č l a n o v a p o r o d i c e R o m a n o ­
v ih , u p r a v o u s k la d u s a lo g i k o m te r o r a , m o r a ju d o ć i n a re d n a js t a ­
r iji i n a j u g l e d n i j i č l a n o v i b o l j š e v i č k e p a r t i j s k e " p o r o d i c e ” , s v i d o
p o s le d n je g -

o s im , n a r a v n o , V is a r io n o v ič a s a m o g . T e k ta d a n je ­

g o v a " r e v o lu c io n a r n a ” v la s t m o ž e b i t i u č v r š ć e n a a p o d a n iš t v o t a ­
k o z a s t r a š e n o d a m u n e p a d n e n a p a m e t n i k a k v a id e j a o t p o r a . V e ­

l i k a je i r o n i j a u p r a v o t o š t o je u o b r a č u n u s a p o r o d i c o m R o m a n o v
T r o c k i n a jv iš e u z d iz a o i h v a lio lo g ik u iz g r a d n je to t a lita r n o g r e ž i­
m a , k o ja ć e n a k r a ju s a m le t i i n je g a s a m o g .
N a d r u g o j s tr a n i, p r im e r z a u b is t v o to t a lita r n o g tir a n i­
n a k o j i je i z v r š i l a ( s u p a r n i č k a ) t o t a l i t a r n a p a r t i j a j e s t e u b i s t v o ¡ t a ­
lija n s k o g v o đ e B e n ita M u s s o lin ija k o je s u p o č in ili ita lija n s k i k o ­
m u n i s t i . M u s s o l i n i j e v s u n o v r a t z a p o č e o je 2 5 . j u n a 1 9 4 3 , k a d a je
it a lija n s k i k r a lj iz v r š i o d r ž a v n i u d a r , o t p u s t i o M u s s o li n i j a i d o ­
z v o lio d a g a u h a p s i n o v a v la s t , n a č ije m s e č e lu n a la z io m a r š a l P i­
e tr o B a d o g lio . M u s s o lin i je p a o b e z ik a k v o g o tp o r a ( a k o s e iz u ­
z m u n je g o v e ž a lb e k r a lju d a s u o d lu k e o d 2 5 . ju n a p r a v n o n e o s n o ­
v a n e ! ) i č in ilo s e d a ć e u s k o r o s ta ti p r e d lic e p r a v d e k a k o b i o d g o ­
v a r a o z a z l o č i n e k o j e j e p o č i n i o d o k j e v l a d a o z e m l j o m . 25 M e đ u ­
tim , N e m c i s u o s lo b o d ili M u s s o lin ija 1 2 . s e p te m b r a is te g o d in e i
o m o g u ć ili m u d a o b r a z u je t z v . S o c ija ln u R e p u b lik u I ta liju n a s e v e r u z e m lje , k o ja s e ta d a n a la z ila p o d n e m a č k o m o k u p a c ijo m . T a ­
k o je M u s s o l i n i j e v k r a j o d l o ž e n i v e z a n z a s u d b i n u t e m a r i o n e t s k e
d r ž a v e . A o n a ć e u s p e t i d a s e o d r ž i s v e d o a p r i l a 1 9 4 5 , k a d a s u je
s a v e z n ic i p o t p u n o z b r is a li, o m o g u ć iv š i d a s e te r ito r ija ln a c e lo v it o s t I ta lije o b n o v i. M u s s o lin ija s u u b ili it a lija n s k i p a r t iz a n i 2 8 .
a p r ila u b liz in i je z e r a K o m o .
N a k o n r a t a , k o m u n i s t a W a l t e r A u d i s i o h v a l i o s e k a k o je
o n s a m " iz v r š io v o lju n a r o d a ” i p o g u b io n je g o v o g " s m r t n o g n e p r i­
ja te lja " ( W ic h t e r ic h , 1 9 5 2 : 3 4 2 ) . Z a m e n ik v r h o v n o g p a r t iz a n s k o g
k o m a n d a n t a i k a s n ije s e k re ta r K P I L u ig i L o n g o ta k o đ e ć e o v a j č in

25 U L o n d o n u se u to vrem e p ojavio sp is a n o n im n o g au to ra p od n aslovo m Su­
đenje Mussoliniju, u ko jem je zah tev an o d a se M u s s o lin iju o rgan izu je su đ en je i
d a se izved u svi d o k a z i koji ga terete, ka ko bi se tek n a o sn o v u to g a d o n e la
pravedna p resud a. Strah ujući d a će M u sso lin i b iti ub ijen n ekim “ n ep red vi­
d ljiv im slu čajem ” , p isa c (ko ji se sak rio iza s im b o lič n o g p seu d o n im a K asije)
in sistirao je na n jego vo m pravu “ d a se brani p red ja vn im trib u n alo m ” ( “ C a ss iu s ” , 1 9 4 3 :1 ). A d a bi o lak šao p riprem u za o p tu žn ic u p ro tiv M u sso lin ija , p i­
sac je u sp isu d ao sve ra sp o lo živ e d o k a z e koji terete fa šističk o g v ođ u , kao i sve
javne ličn o sti ko je bi trebalo da b u d u p o zva n e na su đ en je u svojstvu sved oka.
N a taj n ačin Suđenje Mussoliniju im alo je ka o svoj gla v n i cilj d a javn o st p rid o ­
bije za form aln i su d sk i p ostu p ak, u m e sto d a tiran in bu d e ub ijen “ n ep red vi­
dljiv im slučajem ” . N a ža lo st, iako je zn a o kakva realna o p a s n o s t preti pravdi (a
na d ru go m m estu M u sso lin iju ), p isac o v o g sp isa nije u sp e o da u tiče na o n e
koji će kasn ije za is ta u zeti "p ravd u " u svoje ruke - na ¡talijan ske k o m u n iste.

99

o b j a š n j a v a t i n a n a č i n k o j i je b l i z a k l o g i c i p r a v a n a o t p o r i u b i s t v o t i ­
r a n in a : " I t a l i j a je m o r a l a i h t e l a s a m a d a u z m e p r a v o u s v o j e r u k e . ”
M e đ u tim , u s v e t lu

n o v ijih p o d a ta k a , o v a v e r z ija M u s s o lin ije v o g

s m a k n u ć a g u b i n a u v e r ljiv o s t i. P o s v e m u s u d e ć i, M u s s o li n i j a n ije
u b io A u d is io v e ć n a jv e r o v a tn ije s a m L o n g o , i to n a s v o ju ru k u , n a ­
k o n š to s u p o h a p š e n i s v i p a r tiz a n i k o ji s u se to m e s u p r o ts ta v lja li.
I a k o s u im a li n a r e đ e n je d a M u s s o lin ija p r e d a ju V r h o v n o j s a v e z n ič ­
k o j k o m a n d i,26 k a k o b i m u s e s u d ilo z a r a tn e z lo č in e , k o m u n is t i iz
N a r o d n o s o lo b o d ila č k o g o d b o r a k o ji s u u h v a tili M u s s o lin ija n is u
b ili v o ljn i d a p o s t u p e p o n a r e đ e n ju , v e ć s u o s v e t u z a d r ž a li z a s e b e .
U 3 s a t a i z j u t r a 2 8 . a p r i l a 1 9 4 5 . s a v e z n i c i m a je p o s l a t t e l e g r a m u
k o m je p i s a l o d a je ‘‘ ¡ t a l i j a n s k i n a r o d n i s u d ” v e ć o s u d i o i p o g u b i o
M u s s o l i n i j a . U s t v a r n o s t i M u s s o l i n i je u b i j e n b e z i k a k v o g s u đ e n j a
( a p o s e b n o b e z n e k o g " n a r o d n o g s u d a ” ) , n e k o lik o s a ti k a s n ije , d o k
s u k o m u n is t i n je g o v u lju b a v n ic u C la r e tt u P e ta c c i p r e u b is t v a jo š o t ­
p r i l i k e d v a s a t a s i l o v a l i ( " D e r T o d d e s D u c e ” , 1 9 9 6 : 1 3 5 ) . K a o i je k a t e r in b u r s k i b o ljš e v ic i, i p o č in it e lji o v o g tir a n ic id a o č ig le d n o n is u
b ili p o k r e n u ti n ik a k v o m ž e ljo m d a p r im e n e p ra v o n e g o je d n o s t a v ­
n o m l i č n o m ž e l j o m z a o s v e t o m ili , u n a j b o l j e m s l u č a j u , o s v e t o m
z b o g p r o g o n a k o m u n is t a u f a š i s t ič k o j I ta liji.
K o lik o

su

¡ta lija n s k i k o m u n is t i b ili n e s v e s n i lo g ik e

p r a v a p u k a n a o t p o r tir a n iji p o k a z u je č in je n ic a d a s u ¡ta lija n s k o m
" p u k u ” o s ta v ili s a m o m r tv a te la d u č e a i n je g o v e lju b a v n ic e , k a k o
b i s e p u k n a n jim a iž iv lja v a o . Z a r a z lik u o d J u r o v s k o g i n je g o v ih
j e k a te r in b e r š k ih b o ljš e v ik a k o ji s u s a m i i u t a jn o s t i m a s a k r ir a li
p o r o d ic u R o m a n o v ih , L o n g o i n je g o v i ¡ta lija n s k i k o m u n is ti o v a j
" u ž i t a k ” s u p r e p u s t ili “ n a r o d u " i t im e o d n je g a n a p r a v ili ja v n u c e ­
r e m o n iju . B a h a n a lije p r o la z n i k a n a le š e v im a , k o ji s u id u ć e g d a n a
i z l o ž e n i n a t r g u Piazalle Loreto u M i l a n u , o d l i č n o s e u k l a p a j u u k o ­
m u n is t ič k u s lik u n a r o d n ih m a s a - o n e s u s p o s o b n e s a m o z a d e ­
s t r u k c iju i n is k e s tr a s ti, d o k " a v a n g a r d a ” n e o m e t a n o is p u n ja v a
s v o ju “ is to r ijs k u m is iju " . P o d u t i s k o m

p r o v a le n a jn iž ih s tr a s ti,

2 6 U to v re m e na snazi je b io s p o ra zu m iz m e đ u V rh o v n e savezn ičke k o m an d e i
s evern o ita lija n sk o g N a ro d n o o slo b o d ila č k o g o d b o ra o d 7. d ecem bra 19 4 4 .
P o o v o m sporazum u partije o k u p lje n e u N a ro d o o s lo b o d ila č k o m o d b o ru
(K o m u n is tič k a partija, L iberaln a p artija, P a rtija akcije, D em o h rišćan sk a p ar­
tija i S o cijalističk a partija) bile su d u ž n e d a izv ršav a ju sva n aređenja V rh o v ­
ne s a v e zn ič k e kom ande (S a b o , 1 9 7 8 :1 4 5 ) .

10 0

k o je s u s e o b r u š i l e n a iz l o ž e n e le š e v e d u č e a i n je g o v e lju b a v n ic e ,
N a r o d n o s o l o b o d i l a č k i o d b o r je i z d a o s a o p š t e n j e u k o j e m j e p o ­
k u š a o d a o d g o v o r n o s t z a c e o n e m ili d o g a đ a j s k in e s a s e b e i p r i­
k a č i g a f a š i z m u , o d n o s n o M u s s o l i n i j u s a m o m : “ F a š i z a m je s a m
[ .. .] o d g o v o r a n [ .. .] z a e k s p l o z i j u n a r o d n e m r ž n j e , k o j a s e u o v o m
s lu č a ju p r e tv o r ila u e k s c e s i k o ja s e m o ž e r a z u m e ti s a m o u k lim i
k o j u je h t e o i s t v o r i o M u s s o l i n i ” ( c i t . p r e m a : H a l p e r i n , 1 9 6 4 : 8 7 ) .
S lik a I ta lije t o g v r e m e n a -

u k o j o j je t i r a n i n a p r v o o b o r i o s p o l j a -

š n ji n e p r ija t e lj, a p o t o m g a , v e ć k a o p r iv a t n o lic e , u h v a t i la i u b il a
g r u p a “ r e v o lu c io n a r a ” ( s ilu ju ć i u s p u t n je g o v u lju b a v n ic u ) , d a b i
n a p o s l e t k u b a c ila le š e v e s lu đ e n o j i r a s p o m a m lje n o j m a s i s lu č a j­
n i h p r o l a z n i k a d a s e n a n j i m a i ž i v l j a v a j u , p a ex postfacto j o š i z a
c e o " s lu č a j” o k r iv ila s a m o g tir a n in a — ta k o n a m o tk r iv a r a d ik a ln o
r a z a r a n je lo g ik e p r a v a n a o t p o r tir a n iji u p o lit ič k o j te o r iji i p r a k s i
t o t a lita r n ih p a r tija 2 0 . v e k a .

4. Otpor totalitarnom tiraninu
J e d n a o d n a jv e ć ih n e v o lja k o ja p r o is t ič e iz fu n k c io n is a n ja t o t a li­
ta r n o g r e ž im a je s te s la m a n je v o lje i s p r e m n o s ti p o d a n ik a d a
p r e d u z m u o t p o r p r e m a n o v im ( t o t a lit a r n im ) tir a n im a . I n t e n z iv ­
n a in d o k tr in a c ija , k o ju o r g a n iz u je to t a lita r n a p a r tija o d m a h p o
d o l a s k u n a v l a s t , s p u t a v a r a z m i š l j a n j e p o d a n i k a o n j i h o v o m pra­

vu n a o t p o r t i r a n i j i , u v e r a v a j u ć i i h d a je istorijska misija n o v i h t i r a ­
n a d a u s r e ć e n e k e d a l e k e b u d u ć e g e n e r a c ije “ n a r o d a ” ili “ p r o l e t a ­
rija ta " . J a v n o m n je n je t o t a lit a r n o k o n t r o li s a n o g d r u š t v a s tr u k t u r is a n o je ta k o d a s v e s a d r ž a je u s m e r e n e p r o t iv r e ž im a e m o c io n a l­
n o o p t e r e ć u je " s u b v e r z iv n im ” z n a č e n je m

a t a k a n a " n a r o d ” ili

" p r o le t a r ija t ” i o s u je ć u je ih u r a c i o n a l i z a c i j i .2 7 C a k i k a d a , s tic a je m is t o r ijs k ih p r ilik a , u n e k o m t o t a lit a r n o m r e ž im u s a z r u u s lo 2 7 O v a k v o stan je se n ep o v o ljn o o d raža v alo i na k o n cen tra cio n e logore, u k o ji­
m a su u g la v n o m ležali "n ep rijatelji režim a” i k o ji su n a tem elju svo g
o ča jn (ičk )o g p o lo ža ja bili v erova tn o n ajsp rem n iji n a sve m ere o tp o ra. P o što
izvan k o n cen tracio n ih lo go ra nije b ilo n ik a k v o g a u to n o m n o g ja vn o g m n je ­
nja, to su u sa m om za četk u biie o s u đ e n e na n e u sp eh ak cije za tv o re n ik a p o ­
p u t p rotesta ili štrajka glađu. Č ak je i b ek stvo b ilo n em o g u ć e o rg an izo v ati,
p o što je za b e g iz k o n ce n tra cio n o g lo g o ra p o treb n a efik a s n a i k o n sp irativn a
p o m o ć spolja, d o ko je se u to talitarn o k o n tro lisa n o m d ru štv u tešk o m o g lo
d o ći (S o lsc h e n izy n , 1974 : 3: 9 5 ).

101

o b j a š n j a v a t i n a n a č i n k o j i je b l i z a k l o g i c i p r a v a n a o t p o r i u b i s t v o t i ­
r a n in a : " I t a l i j a j e m o r a l a i h t e l a s a m a d a u z m e p r a v o u s v o j e r u k e . ”
M e đ u tim , u s v e t lu n o v ijih p o d a ta k a , o v a v e r z ija M u s s o lin ije v o g
s m a k n u ć a g u b i n a u v e r l j i v o s t i . P o s v e m u s u d e ć i , M u s s o l i n i j a n ije
u b io A u d i s i o v e ć n a jv e r o v a tn ije s a m L o n g o , i to n a s v o ju r u k u , n a ­
k o n š to s u p o h a p š e n i s v i p a r t iz a n i k o ji s u s e t o m e s u p r o t s ta v lja li.
I a k o s u im a l i n a r e đ e n j e d a M u s s o l i n i j a p r e d a j u V r h o v n o j s a v e z n i č ­
k o j k o m a n d i , 2 6 k a k o b i m u s e s u d i l o z a r a t n e z l o č i n e , k o m u n i s t i iz
N a r o d n o s o lo b o d ila č k o g o d b o r a k o ji s u u h v a tili M u s s o lin ija n is u
b ili v o ljn i d a p o s t u p e p o n a r e đ e n ju , v e ć s u o s v e t u z a d r ž a li z a s e b e .
U 3 s a t a i z j u t r a 2 8 . a p r i l a 1 9 4 5 . s a v e z n i c i m a je p o s l a t t e l e g r a m u
k o m je p i s a l o d a je " ¡ t a l i j a n s k i n a r o d n i s u d " v e ć o s u d i o i p o g u b i o
M u s s o l i n i j a . U s t v a r n o s t i M u s s o l i n i je u b i j e n b e z i k a k v o g s u đ e n j a
(a p o s e b n o b e z n e k o g " n a r o d n o g s u d a ”) , n e k o lik o s a ti k a s n ije , d o k
s u k o m u n is t i n je g o v u lju b a v n ic u C la r e tt u P e ta c c i p re u b is t v a jo š o t ­
p r i l i k e d v a s a t a s i l o v a l i ( " D e r T o d d e s D u c e ” , 1 9 9 6 : 1 3 5 ) . K a o i je k a te r in b u r š k i b o ljš e v ic i, i p o č in ite lji o v o g tir a n ic id a o č ig le d n o n is u
b ili p o k r e n u ti n ik a k v o m ž e ljo m d a p r im e n e p ra v o n e g o je d n o s t a v ­
n o m lič n o m ž e ljo m z a o s v e t o m ili, u n a jb o lje m s lu č a ju , o s v e t o m
z b o g p r o g o n a k o m u n is t a u f a š i s t ič k o j I ta liji.
K o lik o

su

¡ ta lija n s k i k o m u n is t i b ili n e s v e s n i lo g ik e

p r a v a p u k a n a o tp o r tir a n iji p o k a z u je č in je n ic a d a s u ¡ta lija n s k o m
“ p u k u ” o s ta v ili s a m o m r tv a te la d u č e a i n je g o v e lju b a v n ic e , k a k o
b i s e p u k n a n jim a iž iv lja v a o . Z a r a z lik u o d J u r o v s k o g i n je g o v ih
je k a te r in b e r š k ih b o ljš e v ik a k o ji s u s a m i i u t a jn o s t i m a s a k r ir a li
p o r o d ic u R o m a n o v ih , L o n g o i n je g o v i ¡ta lija n s k i k o m u n is ti o v a j
“ u ž i t a k ” s u p r e p u s t ili " n a r o d u ” i tim e o d n je g a n a p r a v ili ja v n u c e ­
r e m o n i ju . B a h a n a lije p r o la z n i k a n a le š e v im a , k o ji s u id u ć e g d a n a
i z l o ž e n i n a t r g u Piazalle Loreto u M i l a n u , o d l i č n o s e u k l a p a j u u k o ­
m u n is t ič k u s lik u n a r o d n ih m a s a - o n e s u s p o s o b n e s a m o z a d e ­
s t r u k c iju i n is k e s tr a s ti, d o k " a v a n g a r d a " n e o m e t a n o is p u n ja v a
s v o ju " is t o r ijs k u m is iju ” . P o d u t is k o m

p r o v a le n a jn iž ih s tr a s ti,

2 6 U to v rem e n a snazi je b io s p o ra zu m iz m e đ u V rh o v n e savezn ičke k o m an d e i
sev e rn o ita lija n sk o g N a ro d n o o slo b o d ila č k o g o d b o r a o d 7. d ecem b ra 194 4 .
P o o v o m sporazum u partije o k u p lje n e u N a ro d o o s lo b o d ila č k o m o d b o ru
(K o m u n is tič k a partija. L iberaln a p artija, P a rtija akcije, D e m o h rišćan sk a par­
tija i S o cijalističk a partija) bile su d u ž n e d a izv ršav a ju sva naređenja V rh o v ­
n e sa v e zn ič k e kom ande (S a b o , 19 7 8 : 145 ).

lOO

k o je s u s e o b r u š i l e n a i z l o ž e n e le š e v e d u č e a i n je g o v e lju b a v n ic e ,
N a r o d n o s o lo b o d ila č k i o d b o r je iz d a o s a o p š t e n je u k o je m je p o ­
k u š a o d a o d g o v o r n o s t z a c e o n e m ili d o g a đ a j s k in e s a s e b e i p r i­
k a č i g a fa š iz m u , o d n o s n o M u s s o lin iju s a m o m : " F a š iz a m je s a m
[ ...] o d g o v o r a n [ .. .] z a e k s p l o z i j u n a r o d n e m r ž n j e , k o j a s e u o v o m
s lu č a ju p r e tv o r ila u e k s c e s i k o ja s e m o ž e r a z u m e ti s a m o u k lim i
k o j u je h t e o i s t v o r i o M u s s o l i n i ” ( c i t . p r e m a : H a l p e r i n , 1 9 6 4 : 8 7 ) .
S lik a I ta lije t o g v r e m e n a - u k o jo j je t ir a n in a p r v o o b o r io s p o lja š n ji n e p r ija t e lj, a p o t o m g a , v e ć k a o p r iv a t n o lic e , u h v a t i la i u b ila
g r u p a " r e v o lu c io n a r a ” ( s ilu ju ć i u s p u t n je g o v u lju b a v n ic u ) , d a b i
n a p o s l e t k u b a c ila le š e v e s lu đ e n o j i r a s p o m a m lje n o j m a s i s lu č a j­
n i h p r o l a z n i k a d a s e n a n j i m a i ž i v l j a v a j u , p a ex postfacto j o š i z a
c e o “ s lu č a j” o k r iv ila s a m o g tir a n in a - ta k o n a m o tk r iv a r a d ik a ln o
r a z a r a n je lo g ik e p r a v a n a o t p o r tir a n iji u p o lit ič k o j te o r iji i p r a k s i
to t a lita r n ih p a r tija 2 0 . v e k a .

4. Otpor totalitarnom tiraninu
J e d n a o d n a jv e ć ih n e v o lja k o ja p r o is d č e iz fu n k c io n is a n ja t o t a li­
ta rn o g

r e ž im a je s te

s la m a n je v o lje

i s p r e m n o s ti p o d a n ik a d a

p r e d u z m u o t p o r p r e m a n o v im ( to t a lita r n im ) tir a n im a . I n te n z iv ­
n a in d o k tr in a c ija , k o ju o r g a n iz u je t o t a lita r n a p a r tija o d m a h p o
d o l a s k u n a v l a s t , s p u t a v a r a z m i š l j a n j e p o d a n i k a o n j i h o v o m pra­

vu n a o t p o r t i r a n i j i , u v e r a v a j u ć i i h d a je istorijska misija n o v i h t i r a ­
n a d a u s r e ć e n e k e d a le k e b u d u ć e g e n e r a c ije " n a r o d a ” ili " p r o le t a ­
rija ta " . J a v n o m n je n je to t a lit a r n o k o n t r o li s a n o g d r u š t v a s t r u k t u r i s a n o je t a k o d a s v e s a d r ž a j e u s m e r e n e p r o t i v r e ž i m a e m o c i o n a l ­
n o o p t e r e ć u je " s u b v e r z iv n im ” z n a č e n je m

a t a k a n a “ n a r o d ” ili

" p r o le t a r ija t ” i o s u je ć u je ih u r a c i o n a l i z a c i j i .27 Č a k i k a d a , s tic a je m is t o r ijs k ih p r ilik a , u n e k o m t o t a lit a r n o m r e ž im u s a z r u u s lo 2 7 O v a k v o stan je se n ep o v o ljn o o d raža valo i na k o n cen tra cio n e lo go re, u k o ji­
m a su u gla v n o m ležali "n ep rijatelji režim a" i k o ji su na tem elju sv o g
o ča jn (ičk )o g p o lo ž a ja bili v erovatn o n ajsp rem n iji na sve m ere o tp ora. P o što
izvan ko n cen tracio n ih lo go ra n ije bilo n ik a k v o g a u to n o m n o g ja v n o g m n je­
nja, to su u sam o m za četk u bile o su đ e n e na n eu sp eh ak cije za tv o re n ik a p o ­
p u t p rotesta ili štrajka glađu. Č a k je i b ek stv o b ilo n em o gu će o rg an izo v ati,
p o što je za b eg iz k o n cen tra c io n o g lo g o ra p o treb n a efik a sn a i k o n sp irativn a
p o m o ć spolja, d o ko je se u to talitarn o k o n tro lisa n o m d ru štv u te šk o m o g lo
d o ći (S o Isch en izyn , 1 9 7 4 :3 : 9 5).

JOJ

v i z a p r u ž a n je o t p o r a t i r a n in u , ta j is t i “ n a r o d ” ili " p r o l e t a r i j a t ” —
ili , t a č n i j e , t e r o r o m z a s t r a š i v a n e , k o l e k t i v i s t i č k i m d r i l o m s p u t a ­
n e i n o v im m e s ija n s k im id e ja m a z a tr o v a n e m a s e — p o k u š a v a d a
svo j

ja r a m

zbaci

k ro z

r a s p a lje n e

stra s ti

i

g o lu

d e s tr u k c iju ,

u s m e r e n u p r e m a lič n o s t i tir a n a , a n e a k c ijo m r u k o v o đ e n o m s v e š ć u o n e o p h o d n o s t i o t p o r a r a d i z a š t i t e s v o g prava. P o m e n u t i
p r im e r u b is t v a M u s s o lin ija r e č ito o to m e s v e d o č i.
D ru gi u zro k

te š k o ć a u o b a r a n ju to t a lita r n ih

tir a n ija

p o č iv a u s v e o b u h v a t n o j k o n tr o li i m o n a d o lo g iz o v a n ju p o d a n ik a ,
š to d e lu je p o g u b n o n a s tv a r a n je p o b u n je n ič k ih s a v e z a ( k o ji s u ,
k a k o s m o u r a n ijim p o g la v ljim a m o g li d a v id im o , ig r a li p r e s u d n u
u lo g u u p r o c e s u s tv a r a n ja u s ta v n ih d r ž a v a u Z a p a d n o j E v r o p i i
A m e r ic i) . T o s e m o ž e n a jb o lje v id e ti iz je d n o g p o v e r ljiv o g p is m a
k o j e je g e n e r a l V e r m a h t a H e l m u t v o n

M o lt k e n a p is a o

L io n e lu

C u r t is u , o b ja š n ja v a ju ć i s a k a k v im s e s v e p r o b le m im a s u o č a v a o n a j
k o n a m e r a v a d a p r e d u z m e č in o tp o r a to t a lita r n o m

tir a n in u (u

o v o m s lu č a ju A d o lf u H itle r u ) :

N e d o s t a t a k k o m u n i k a c i j e . T o je n a j g o r e . M o ž e t e li d a z a ­
m is lit e k a k o to iz g le d a k a d a :
a. n e m o ž e te d a k o r is t ite te le fo n ,
b . n e m o ž e te d a k o r is tite p o š tu ,
c. n e m o ž e te d a p o š a lje te g la s n ik a , p o š t o v e r o v a tn o n e ­
m a t e k o g a d a p o š a lje t e , a a k o i im a t e , n e m o ž e t e m u
d a ti p is a n u p o r u k u p o š t o p o lic ija s p o r a d ič n o p r e tr a ž u ­
je l j u d e p o v o z o v i m a i t d . ,
d . n e m o ž e te č a k n i d a g o v o r ite s a o n im

sa k o jim s te

p o t p u n o d'accord, p o š t o t a j n a p o l i c i j a i m a m e t o d e i s p i ­
t i v a n j a k o j i m a p r v o s l a m a v o l j u a li i n t e l i g e n c i j u d r ž i
b u d n o m , č im e d o v o d i lju d e d o to g a d a p r o g o v o r e o
s v e m u š to z n a ju : z a t o m o r a te d a o g r a n ič it e in fo r m a c i­
je n a o n e k o j i m a s u a p s o l u t n o n e o p h o d n e ,
e. n e m o ž e te d a s e p o u z d a te č a k n i u p o k r e ta n je g la s i­
n a i p o v e r ljiv ih š ir e n ja in f o r m a c ija , p o š t o s u r a z n o r a ­
z n e p re p re k e u k o m u n ik a c iji ta k o e fik a s n e d a g la s in e
k o je k re n u o d M in h e n a n ik a d a n e s tig n u d o A u g s b u r g a . P o s to ji s a m o je d a n p u t z a š ir e n je in fo r m a c ija , a to
je b e ž i č n i p u t d o L o n d o n a , p o š t o n j e g a s l u š a j u m n o g i

102

lju d i k o ji p r ip a d a ju is t i n s k o j o p o z ic iji i m n o g i r a z o č a ­
ra n i p r ip a d n ic i p a r t ije ” (c it. p re m a : B a lfo u r , 1 9 8 8 : 7 7 ) .

P o s e b n a o p a s n o s t z a o r g a n iz a t o r e o tp o r a u to t a lita r n o m

re ž im u

p re ti o d ta jn ih a g e n a ta k o ji im a ju z a d a t a k d a p r o v o c ir a ju n e z a d o ­
v o ljs t v o , p r o t e s t e ili č a k p o b u n e , d a b i p o t o m iz r u č iv a li v la s t im a
lju d e

k o ji

su

na

p r o v o k a c ije

n a s e d a li

( B a lfo u r ,

198 8 :

7 9 ).

N a p o s le tk u , M o lt k e o b ja š n ja v a d a in d iv id u a ln i č in o tp o r a ( n e z a v i­
s a n o d o r g a n iz a c ije i o p a s n e k o m u n ik a c ije to k o m p r ip r e m a z a n je ­
g o v o i z v r š e n j e ) k o j i b i z a v r š i o m u č e n i č k o m s m r ć u i i m a o z a c i lj d a
p o s l u ž i k a o s v e t l i p r i m e r z a p r e d u z i m a n j e o t p o r a š i r o k i h m a s a n ije
r e a ln o iz v o d iv u je d n o m t o t a li t a r n o m r e ž im u . " ‘ M u č e n ik m e đ u n a ­
m a ć e s a s v im iz v e s n o b it i p r o g la š e n o b ič n im k r im in a lc e m ’ , p is a o
je V o n M o l t k e , 'T o s m r t č i n i b e s k o r i s n o m . ' " ( B a l f o u r , 1 9 8 8 : 7 8 ) .
S a č u v a n o M o lt k e o v o p is m o r e č ito g o v o r i o o z b iljn im
p r o b le m im a s a k o jim a s e s u o č a v a s v a k o k o p o m iš lja n a o t p o r tir a ­
n in u u t o t a lit a r n o m r e ž im u . P a ip a k , to n e z n a č i d a o t p o r a t o t a li­
ta r n im

tir a n im a n ije b ilo . N a jč e š ć i o b lik o tp o r a b ili s u a te n ta ti

( k a o n a jla k š e s p r o v o d i v i) , d o k s u d e m o n s t r a c ije , š t r a jk o v i ili č a k
o tv o r e n e p o b u n e b ili k a r a k te r is tič n i p r a k tič n o s a m o z a b o ljš e v ič ­
k e to ta lita r n e r e ž im e u tr e n u c im a n jih o v e k r iz e . R a z lo g z a o v o le ­
ž i u č in je n ic i d a s u b o ljš e v ič k i to t a lita r n i r e ž im i b ili m n o g o m a n je
s p o s o b n i d a s v o jo m id e o lo g ijo m p o v e ž u i m o b iliš u s v o je p o d a n i­
k e ( t o je v a ž i l o n a r o č i t o v a n R u s i j e , g d e je b o l j š e v i z a m s m a n j e ili
v iš e p r a v a iz je d n a č a v a n s a r u s k o m o k u p a c ijo m ) . S u p r o t n o to m e ,
T r e ć i r a jh je p o k a z a o k o l i k o s e d a l e k o m o ž e o t i ć i u s t v a r a n j u u s l o v a z a d o b r o v ljn o p r ih v a ta n je to t a lit a r n o g r e ž im a k o d s t a n o v n i­
š t v a . 28 Z a t o u N e m a č k o j n i j e b i l o m a s o v n o g p o k r e t a o t p o r a p r o ­

2 8 V rlo je važn o im ati na u m u da Treći rajh nije p očivao sam o na prop agan d i i te ­
roru. V eliki broj N em aca p ostao je na različite načine "u p leten ” u n acio n also đ jalistički totalitarni režim , koji je tim e d o kazao svoje n esum njivo v elike in te­
grativne i m ob ilizato rske kapacitete. N ajbolji p rim er pružaju oni N em ci koji su
profitirali od e k o n o m sk o g prosperiteta koji je usled io u drugoj p olovin i tride­
setih godina. Ti ljudi su p o svoj p rilici sm atrali d a za p obo ljšan je sv o g p o lo ža­
ja m ogu da zahvale režim u i zato n isu ni pokušavali (ili su b rzo prestali) d a ga
d o vo d e u pitanje. A li, čak i oni N em ci koji su se o slo b o d ili svoje ‘'u p le te n o sti”
u režim tek sasvim izu zetn o su postajali sprem ni da p red uzm u otp or. O n o što
se u najvećem broju slučajeva dešavalo bilo je jed n ostavn o "d istan ciran je" ili, u
težim slučajevim a, "unutrašnja em igracija” (H uttenberger, 1987: 8 9).

103

tiv H itle r a , d o k s u a k c ije p o p u t d r ž a n ja a n t in a c is t ič k ih g o v o r a , d e lj e n j a n o v i n a , p a m f l e t a i l e t a k a , 2 9 l e p l j e n j a p l a k a t a , s a b o t a ž a ili o r g a n i z o v a n j a a t e n t a t a p r e d u z i m a l i p o j e d i n c i ili m a l e g r u p e s a p o ­
s e b n i m r e l i g i o z n i m , h u m a n i s t i č k i m ili p o l i t i č k i m s v e t o n a z o r i m a
(S te rn , 1 9 9 4 : 9 6 ) .
N a jv e ć e p o b u n e p r o t iv b o ljš e v ič k e tir a n ije p o d iz a n e s u
u R u s iji ( o d n o s n o S S S R - u ) u p r v im g o d in a m a p o s le r e v o lu c ije ,
d o k n ije b ila k o n s o lid o v a n a S t a ljin o v a m o ć i d o k k o m u n is t ič k a
p a r tija

n ije

u s p e la

da

p rod re

u

sve

p o re

d ru štv a

i u s p o s ta v i

r a d ik a ln e o b lik e k o n t r o le u n jim a . P rv i š tr a jk o v i u s m e r e n i p r o t iv
b o ljš e v ik a o r g a n iz o v a n i s u o d m a h p o s le d r ž a v n o g u d a r a 2 5 . o k t o ­
b ra. O p š te m

š tr a jk u b e lih k r a g n i u ja v n im

in s titu c ija m a ( m in i­

s t a r s t v i m a , p o š t a m a , b a n k a m a i t d . ) , k o j i je b i o p r v i u n i z u , v r l o b r ­
z o s u s e p r id r u ž ile i s v e p a r t ije s o c ija lis tič k e o r ije n ta c ije ( o s im " le v i h ” s o c ija ln ih r e v o lu c io n a r a i, n a r a v n o , s a m ih b o ljš e v ik a ) . U p r o ­
g l a s u o d 2 8 . o k t o b r a , k o j i je i z d a o n o v o o b r a z o v a n i K o m i t e t s p a s a
o t a d ž b i n e i r e v o lu c ije , c e la n a c ija je p o z v a n a d a o d b ije s a r a d n ju s a
u z u r p a to r im a i d a s e p o d ig n e u b o r b u

z a d e m o k r a tiju

( P ip e s ,

1 9 9 0 : 5 2 6 ) . Š t r a jk je u g u š e n t e k ja n u a r a 1 9 1 8 , i to n a k o n š t o je v e ć
b ila r a z ju r e n a U s ta v o tv o r n a s k u p š tin a .
P o j a č a n o t p o r b o l j š e v i č k o j t i r a n i j i u s l e d i o je u t r e n u t k u
k a d a s u b o ljš e v ic i p o k a z a li s v o je p r a v e n a m e r e i p o č e li d a o m e t a ju
s a z iv a n je U s ta v o tv o r n e s k u p š t in e . T a d a je o fo r m lje n S a v e z z a o d b r a n u U s ta v o tv o r n e s k u p š t in e k o ji je o d m a h p o č e o d a ra d i n a
o r g a n i z o v a n j u m a s o v n o g o r u ž a n o g u s t a n k a , a l i je z b o g s l a b o g o d ­
z iv a d o b r o v o lja c a p r o m e n io ta k t ik u i z a 5 . ja n u a r 1 9 1 8 . z a k a z a o
m ir n e

d e m o n s tr a c ije

u

P e tro g ra d u . T o g

dana

je U s t a v o t v o r n a

s k u p š t in a tr e b a lo d a z a p o č n e s a r a d o m u p r k o s p r e tn ja m a i b o jk o ­
tu b o ljš e v ik a . N a u lic a m a s e o k u p i lo m n o g o lju d i, a li ip a k n e o n o ­
l i k o k o l i k o s u o r g a n iz a t o r i o č e k i v a li ( p o n e k i m p r o c e n a m a , b i l o je
o k o 5 0 . 0 0 0 u č e s n ik a , m a h o m s t u d e n a t a i in te le k t u a la c a ) . V o js k a
je p u c a l a n a d e m o n s t r a n t e i u k r v i r a s t u r i l a d e m o n s t r a c i j e ( P a v liu c h e n k o v , 1 9 9 7 :1 4 2 ) .
T o k o m c e le 1 9 1 8 . i 1 9 1 9 . r a d n i c i s u p r o t e s t o v a l i , p o d i ­
z a li š tr a jk o v e , d o n o s ili r e z o lu c ije p r o t iv “ d ik t a t u r e C e n t r a ln o g k o ­

2 9 O v a a k tiv n o st bila je još i najraširen ija. T a k o je 19 3 6 . G e s ta p o registrovao čak
1 .6 4 3 .0 0 0 raznovrsnih ilegalnih p u b lik a c ija sa an tin acističk im sadržajim a.

104

m ite ta b o ljš e v ik a ” i “ iz d a je O k t o b a r s k e

r e v o lu c ije ” , a li s v e b e z

u s p e h a (P a v liu c h e n k o v , 1 9 9 7 :1 4 5 ) . M a r ta 1 9 1 9 . u P e tr o g r a d u ra­
s te p r o t e s tn i š tr a jk a č k i p o k r e t, k o ji o r g a n iz u ju S o c ija ln i r e v o lu c i­
o n a r i, n a č e lu s a M a r ijo m S p ir id o n o v o m . N a v e lik o m p r o t e s tu u
p r e d u z e ć u P u t ilo v , n a k o je m s e o k u p ilo o k o 1 0 .0 0 0 ra d n ik a , d o n e ta je d e k la r a c ija k o jo m s e u p o t p u n o s t i o s u đ u je b o ljš e v ič k a v la ­
d a v i n a : " O v a v l a s t je o b i č n a d i k t a t u r a C e n t r a l n o g k o m i t e t a K o ­
m u n is t ič k e p a r tije i v la d a s a m o u z p o m o ć Č e k e i r e v o lu c io n a r n ih
s u d o v a .” R a d n ic i s u z a h te v a li d a s e v r a ti v la s t s o v je t im a , d a s e o d r ­
ž e s l o b o d n i i z b o r i z a s o v j e t e i r a d n i č k e k o m i t e t e , d a s e u k i n e r a c io n is a n je ž iv o t n ih n a m ir n ic a , d a s e p u s t e n a s lo b o d u s v i p o litič k i
z a tv o r e n ic i, d a s e u k in u p r iv ile g ije b o ljš e v ik a , d a s e u k in e v o jn a
o b a v e z a u C r v e n o j a r m iji i d a s e o b n o v i s lo b o d a u d r u ž iv a n ja , ja v ­
n o g iz r a ž a v a n ja m iš lje n ja , š ta m p e it d . ( W e r t h , 1 9 9 9 : 1 0 0 - 1 0 1 ) . T i
z a h te v i s u s e s v e v iš e m n o ž ili ta k o d a u p rv o j p o lo v in i 1 9 2 0 .
g o d in e 7 7 %

r u s k ih v e lik ih i s r e d n jih p r e d u z e ć a o b u s ta v lja ra d i

tr a ž i d a s e z a u s ta v e b o ljš e v ič k e r e p r e s ije . N a p o s le t k u , fe b r u a r a
19 2 1. M o sk vu

i P e t r o g r a d je z a h v a t io g o t o v o o p š t i š tr a jk ; 2 7 .

fe b ru a ra , n a č e tv r tu g o d iš n jic u r e v o lu c ije , m n o g i s u p o z iv a li n a
n o v u r e v o lu c iju , o v o g a p u ta p r o t iv b o ljš e v ik a ( F ig e s , 1 9 9 6 : 7 6 0 ) .
S v i ti š tr a jk o v i i in ic ija t iv e n is u u r o d ili p lo d o m , o n i s u
s a m o d o p r in e li d a b o ljš e v ic i jo š v iš e p o ja č a ju s v o ju tir a n iju , s h v a ta ju ć i d a u r a d n ic im a im a ju n e p r ija te lje n iš ta m a n je n e g o m e đ u s e ­
lja c im a . K u lm in a c iju o b r a č u n a b o ljš e v ik a s a r a d n ic im a s v a k a k o
p r e d s ta v lja ju m a s a k r i u A s t r a h a n u m a r ta 1 9 1 9 . i K r o n š ta tu m a r ta
1 9 2 1 . U p r v o m g r a d u je z a s a m o n e d e l j u d a n a s t r e l j a n o i u V o l g u
( s a k a m e n o m o k o v r a t a ) b a č e n o iz m e đ u 3 .0 0 0 i 5 .0 0 0 r a d n ik a (i
“ b u r ž u j a ” ) . U d r u g o m g r a d u je b i v š i c a r i s t i č k i o f i c i r , b u d u ć i m a r ­
ša l T u h a č e v s k i s a s v o jim k o r p u s o m p o b e d io p o b u n je n i k r o n š ta ts k i g a r n iz o n ( k o ji je b r o ja o 1 4 .0 0 0 lju d i, o d č e g a s u 1 0 . 0 0 0 b ili
m o r n a r i ) , n a k o n č e g a je p o č i n j e n p r a v i m a s a k r z a r o b l j e n i h m o r n a ­
r a . P o b u n a k r o n š t a t s k i h m o r n a r a b i l a je n a r o č i t o o p a s n a z a b o l j ­
š e v i č k u t i r a n i j u p o š t o je u z d r m a l a o r e o l " v o đ a O k t o b a r s k e r e v o l u ­
c ije ” i " a v a n g a r d e " iz g r a d n je s o c ija lis t ič k o g d r u š tv a . K r o n š ta ts k i
m o r n a r i s u se b ili s o lid a r is a li s a p o b u n je n im r a d n ic im a u P e tr o ­
g r a d u , k o ji s u tr a ž ili p o n o v n o u s p o s ta v lja n je s lo b o d a i o r g a n iz o v a n je n o v ih iz b o r a z a s v e o r g a n e v la s t i. R e p r e s a lije k o jim a s u b o lj­
š e v ic i o d g o v o r ili n a o v e z a h te v e p o d s ta k le s u k r o n š ta ts k e m o r n a ­

105

re d a o t v o r e n o p r o k la m u ju tz v . “ T r e ć u r e v o lu c iju " , k o ja b i ( p o s le
p r v e k o j o m j e s v r g n u t c a r i d r u g e k o j o m je s v r g n t a “ b u r ž o a z i j a ” )
im a la

za

c i lj

s v r g a v a n je

k o m u n is tič k ih

u zu rp a to ra

(B e rk m a n ,

1 9 8 7 : 1 7 9 ) . U s v o m p o s l e d n j e m a p e l u p o d n a z i v o m N eka svet zna!
k r o n š ta ts k i m o r n a r i u p o z o r ili s u n a to š ta će b iti p o s le d ic a in te r ­
v e n c ije k o r p u s a T u h a č e v s k o g : “ K r v n e d u ž n ih p a s t ć e n a g la v e k o ­
m u n is ta , m a h n itih

lu đ a k a o p ije n ih v la š ć u . N e k a ž iv i v la s t S o ­

v je ta !” (c it. p re m a : G u e r in , 1 9 8 0 : 1 0 8 ) . K rv a v o g u š e n je p o b u n e
m o r a n a r a u K r o n š t a t u o z n a č i l o je k r a j b o l j š e v i č k e m a n i p u l a c i j e
s o v je tim a : s a d a je " o p ije n o s t v la š ć u ” b o ljš e v ik a p o s t a la s a s v im
tr a n s p a r e n tn a i v iš e s e n ije m o g la p r ik r iv a ti, ta k o d a s u u b u d u ć e
n e p r ija te ljim a r e v o lu c ije b ili p r o g la š a v a n i s v i o n i k o ji s u s e z a la g a ­
li z a p o v r a t a k v l a s t i i z r u k u b o l j š e v i k a u r u k e s o v j e t a ( H a r d i n g ,
19 9 6 : 2 5 8 ).
Ni

to k o m

N E P -a

n e z a d o v o ljs tv o

ra d n ik a

re ž im o m

n ije s p la s n u lo : o n i tr a ž e s lo b o d n u tr g o v in u i iz b o r e , o k o n č a n je
r e p r e s a lija Č e k e ( k a s n ije G P U ) , o r g a n iz o v a n je r a d a i k o le k tiv n e
u g o v o r e (B r o v k in , 1 9 9 8 : 17 3 ). T a k o đ e ra ste n e z a d o v o ljs tv o " k o ­
m u n is t ič k im b o s o v im a ” , k o ji s u im a li b r o jn e p r iv ile g ije , p o n a š a ­
li s e n a d m e n o ( n e k i s u č a k t r a ž i l i d a r a d n i c i s k i d a j u k a p e k a d a
p r o la z e p o r e d n jih ) i n a r a z n e n a č in e o p o n a š a li s v o je sta re g a z d e .
R a d n i c i s u i h z a t o i d o ž i v l j a v a l i k a o " g a z d e ” ili " n o v u k a s t u ” . U
s a m i z d a t u p o d n a s l o v o m G las radnika o d 1 . s e p t e m b r a 1 9 2 3 . a n o ­
n i m n i a u t o r je p i s a o : " O d l u č n o o d b a c u j e m o t v r d n j u d a u S o v j e t ­
s k o j R u s iji p o s t o j i d i k t a t u r a p r o l e t a r i j a t a . T o je la ž k o j o m s e z a ­
m a g l j u j e r a z u m r a d n i k a . N e p o s t o j i n i t i je i k a d a p o s t o j a l a d i k t a ­
t u r a p r o le ta r ija ta ” ( c it. p r e m a : B r o v k in , 1 9 9 8 : 1 7 7 ) . U tr e n u c im a
p lim e t o g n e r a s p o lo ž e n ja i z b ija l i s u š t r a jk o v i, d e m o n s t r a c ije ili s u
j e d n o s t a v n o b ile u n iš t a v a n e m a š in e . U g o v o r im a k o je s u o r g a n i ­
z a t o r i o v ih a k c ija d r ž a li m o g li s u s e č u t i p o z i v i n a " s t v a r a n je p a r ­
tije n e p a r t ija c a i b o r b u p r o t iv K o m u n is t ič k e p a r tije k a o u s ta r a
v r e m e n a b o r b e p r o tiv c a r iz m a ” ili č a k n a s v r g a v a n je " o v e s r a m o t­
n e tir a n ije b o ljš e v iz m a ” ( B r o v k in , 1 9 9 8 : 1 8 4 - 1 8 5 ) . I a k o se o v a k ­
v o p o n a š a n je ra d n ik a d v a d e s e t ih g o d i n a z a is t a m o ž e n a z v a ti “ o t ­
p o r o m ” ( B r o v k i n , 1 9 9 8 : 1 8 9 ) , t r e b a r e ć i d a je u p i t a n j u b i o s l a b ,
n e e fik a s a n i g o to v o s im b o lič a n o tp o r . R a d n ic i su u to v r e m e v e ć
u

p o t p u n o s t i ra z je d in je n i,

a to m iz o v a n i

i r a z v la š ć e n i, ta k o

da

p r e d s t a v l j a j u l a k p le n C e k i n o g n a s l e d n i k a G P U : o n i d o d u š e p r o -

106

t e s t u j u , a l i n e m a j u s n a g e d a s e p o b u n e i p r u ž e o z b i l j a n , oružani
“ o t p o r ” b o ljš e v ič k o j tir a n iji.
K a d a je o t p o r s e l j a k a u p i t a n j u , t r e b a r e ć i d a s e b o l j š e ­
v ič k a u z u r p a c ija v la s t i d o g a đ a la u v r e m e n a jin t e n z iv n ijih s e lja č k ih
p o b u n a . S e lja č k e p o b u n e z a p o č in ju v e ć 1 9 0 2 . i s v o j v r h u n a c d o ­
s tiž u u g o d in a m a iz m e đ u 1 9 0 5 . i 1 9 0 7 , d a b i z a tim p o n o v o o ž iv e le n a le t o i u je s e n 1 9 1 7 , p o v o d o m p o ja č a n ih b o r b i z a p o d e lu z e ­
m lje . B o r b e n i d u h s e lja k e n e ć e n a p u š t a t i n i k a s n ije ( s e lja č k e p o ­
b u n e ć e s e d i z a t i j o š i 1 9 1 8 , 1 9 2 2 . i, u m n o g e m a n j o j m e r i , u p e r i ­
o d u 1 9 2 9 - 1 9 3 3 , k a d a ć e s e lja c i d o ž iv e t i k o n a č n i p o r a z ) , t a k o d a s e
s p r a v o m m o ž e g o v o r it i d a s u b o ljš e v ic i n a s r n u li n a s e lja k e u p r a ­
v o u tr e n u tk u n jih o v e n a jv e ć e p o lit iz o v a n o s t i i p o b u n je n ič k o g r a s ­
p o lo ž e n ja . I z r e d o v a s e lja k a p rv i s u s e n a o r u ž je p o d ig li K o z a c i.
V e ć m e s e c d a n a p o d r ž a v n o m u d a r u k o ji s u iz v e li b o ljš e v ic i p o č e li
s u d a n i č u k o z a č k i d o b r o v o l j a č k i o d r e d i č i j i je c i lj b i o d a s e o č u v a
s ta tu s i n e z a v is n o s t K o z a k a n a D o n u i K u b a n u . B o ljš e v ic i s u o d ­
g o v o r i l i r e p r e s i j o m k o j a je p o g o d i l a k a k o d o b r o v o l j c e t a k o i c i v i l e .
Z v e r s tv a k o ja s u p ri to m p o č in je n a r a z o tk r iv a la s u u p o t p u n o s ti
k o jim ć e s e m e t o d a m a b o ljš e v ic i s lu ž i t i u s la m a n ju o t p o r a s e lja k a .
D o k u m e n t i k o j e je p r i k u p i l a D e n j i k i n o v a i s t r a ž n a k o m i s i j a z a
b o ljš e v ič k e z lo č in e s v e d o č i o " le š e v im a s a o t k in u t im ru k a m a , iz lo ­
m lje n im

k o s tim a , o d s e č e n im

g la v a m a , z d r o b lje n im

č e lju s tim a i

o d r e z a n im g e n it a lija m a ” ( W e r t h , 1 9 9 9 : 7 5 ) . O d m a z d a p r e m a K o ­
z a c i m a je d o b i l a t a k v e r a z m e r e d a s e v e ć t o k o m
p r e tv o r ila u p r a v i g e n o c id -

n a r e d n e g o d in e

s v e s n o , p la n s k o i s is t e m a t s k o is tr e -

b lje n je je d n e e tn ič k e g r u p e . U ta jn o j o d lu c i C e n t r a ln o g k o m ite t a
b o ljš e v ič k e p a r tije o d 2 4 . ja n u a r a 1 9 1 9 . p iš e : " P o s le is k u s t v a iz
g r a đ a n s k o g ra ta s a K o z a c im a , m o r a m o p r iz n a ti d a je d in u p o lit ič ­
k i k o r e k t n u m e r u p r e d s ta v lja n e m ilo s r d n a b o r b a , m a s iv n i te r o r
p r o t iv b o g a t ih K o z a k a , k o je tr e b a d o p o s le d n je g p o t a m a n it i i f iz ič ­
k i u n i š t i t i . ” U p r a k s i , o v a je o d l u k a d o v e l a , p o r e c i m a p r e d s e d n i k a
r e v o lu c io n a r n o g k o m ite t a d o n s k e o b la s ti, d o " p o lit ik e k o ja im a
n a m e r u d a p o ta m a n i s v e K o z a k e b e z ik a k v ih r a z lik a " . P r o tiv ta ­
k v o g te r o r a K o z a c im a n ije p r e o s t a lo n iš t a d r u g o d o d a p r u ž e o d ­
lu č n i i n e m ilo s r d n i o t p o r ( W e r t h , 1 9 9 9 : 1 1 4 ) . K o z a č k i d o b r o v o ­
lja č k i o d r e d i u b r z o ć e s e u t o p it i u b e l o a r m e js k u v o js k u , k o ja ć e n a
b o ljš e v ič k a z v e r s tv a u z v r a titi is t o m

m e r o m ( t z v . b e li te r o r ) . N o ,

ia k o n im a lo n a iv a n , b e li te r o r ć e p o o b im u i b r u t a ln o s t i d a le k o z a ­

107

o s ta ja ti z a c r v e n im te r o r o m , š t o ć e u v e lik o j m e ri o p r e d e lit i i is h o d
g r a đ a n s k o g ra ta .
O s t a li s e lja c i d ić i će s e n a p o b u n u n e k o lik o m e s e c i k a ­
s n ije , k a d a b u d u d ir e k t n o p o g o đ e n i b o ljš e v ič k im m e r a m a r a t n o g
k o m u n iz m a .

N a jv e ć i g u b itn ic i p o s le

r a s p u š ta n ja

U sta v o tv o rn e

s k u p š tin e , s o c ija ln i r e v o lu c io n a r i, ta d a s u v e ć b ili o tr e ž n je n i i s v e s n i k r a jn jih c ilje v a b o ljš e v ik a , ta k o d a s e b e z o k le v a n ja p r ik lju č u ju
s p o n ta n im iz liv im a b u n t a s e lja k a i p r e u z im a ju n a s e b e r a d n a o r ­
g a n i z a c i j i i m o b i l i z a c i j i s e l j a k a . 30 T o v a ž i č a k i z a t z v . “ l e v e ” s o c i ­
ja ln e

r e v o lu c io n a r e ,

k o ji

su,

u p rk o s

ra stu ra n ju

U sta v o tv o rn e

s k u p š t in e , b ili v o l j n i d a s a b o ljš e v ic im a o b r a z u ju v la d u u ja n u a r u
1 9 1 8 . i u đ u u K o m is iju z a iz r a d u u s ta v a ( k o ju je im e n o v a o č e tv r ti
S v e r u s k i k o n g r e s s o v je t a a p r ila is te g o d in e ) , d a b i n a k r a ju , ju n a
m e s e c a , b ili iz b a č e n i s a p e t o g S v e r u s k o g k o n g r e s a i p r o g la š e n i n e ­
p r ija te ljim a . P o d u t i s k o m o v ih z b iv a n ja , lid e r " le v ih ” s o c ija ln ih re ­
v o lu c io n a r a M a r ija S p ir id o n o v a je u g o v o r u o d 2 8 . ju n a 1 9 1 8 . s le d e ć im r e c im a u b e đ iv a la č la n o v e C e n t r a ln o g k o m ite t a u p o t r e b u d a
s e o r g a n iz u je o t p o r b o ljš e v ic im a : “ N a š a p a r tija m o r a d a u z m e n a
s e b e te r e t v o d s tv a p o b u n e . P o z v a ć e m o m a s e d a se p o d ig n u , p o d b u n jiv a ć e m o , p o tp a ljiv a ti i o r g a n iz o v a t i. S a m o p o b u n o m m o ć i ć e ­
m o d a p o b e d im o o n o š to d o la z i n a n a s " (c it. p re m a : O s ip o v a ,

1997 : 157)-31
Do

k r a ja g o d i n e , o d

p o s to je ć ih

286

ru s k ih

o kru ga,

s k o r o p o lo v in a (1 3 8 ) p o d ig la s e n a u s ta n a k . U n e k im o k r u z im a s e ­
lj a c i s u s e b u k v a l n o b o r i l i z a g o l o s a m o o d r ž a n j e , p o š t o i m p l a n o ­
v i r e k v iz ic ije n is u o s ta v lja li v iš e o d d e s e t in e d o d v a n a e s t in e k o lič i­
n e h r a n e p o t r e b n e z a p r e ž iv lja v a n je ( W e r t h , 1 9 9 9 : 1 1 2 ) . S r e ć n a je

3 0 S o cijaln i revolucionari su, p o n e k a d u z p o m o ć d ru g ih partija koje su p ro g o ­
n ili b o ljše v ici, uspevali da i u gra d o v im a o rg a n iz u ju sn age otp ora. T a k o su
n pr. so cija ln i revolucionari, m e n jše vici i k o n stitu cio n a ln i d e m o k rati 19 18 .
o b ra zo v a li vlad u Sam are i O m s k a , ali je n ju b rz o sru šio be!i adm iral K o lčak .
N e za v isn a p olitik a izm eđ u crven ih i b elih p o k a za la se tako kao n e m o g u ć a
(W e rth , 19 9 9 : 98).
31 P o g ro m so cijaln ih revolucion ara za p o č e o je te k p o če tk o m 1919 , kad a su p oh a p šen i svi najistaknu tiji član o vi te p artije. M a rija S p irid o n o va za tv oren a je u
s an a to riju m "z b o g svo g h is te ričn o g s ta n ja ” , š to je prvi zab e le že n i slučaj d a se
n ep rijatelji bo ljševika zatvaraju u p sih ija trijs k e u sta n o v e . U n aredn e d ve g o ­
d in e Č e k a je razbila više o d s to tin u o rg a n iz a c ija so cija ln ih revolu cion ara i iz
n jih o v ih red ova uzela 1.875 talaca (W e rth , 1 9 9 9 : 9 8 ).

108

o k o ln o s t b ila t a š t o s u b iv š i c a r s k i o fic ir i p o č e li d a p r is t iž u u p o ­
m o ć s e l j a c i m a i d a o r g a n i z u j u N a r o d n u a r m i j u k o j a je n a s e b e p r e ­
u z e la d a v o d i ra t p r o t iv C r v e n e a r m ije ( O s ip o v a , 1 9 9 7 : 1 6 0 ) . U v e ­
l i k o m b r o j u s l u č a j e v a , N a r o d n a a r m i j a m o r a l a je d a r a t u j e i p r o t i v
B e l e a r m i j e , č i m e je d o b e s m i s l a d o v e d e n h a o s g r a đ a n s k o g r a t a . U
t a k v o m h a o s u s e lja c i s u u s v e v e ć e m b r o ju p o č e li d a iz b e g a v a ju re ­
g r u ta c iju -

k a k o z a N a r o d n u , ta k o i z a C r v e n u i z a B e lu a r m iju -

p a s u n a k r a ju n a jv iš e u s p e h a im a li o n i k o ju s u b ili n a jn e m ilo s r d ­
n iji u p r in u d n im r e g r u ta c ija m a s e lja k a -

b o ljš e v ic i. B o ljš e v ic i s u

s v a k o o d b ija n je v o jn e s lu ž b e u C r v e n o j a r m iji k a ž n ja v a li d r a k o n s k im k a z n a m a - s tr e lja n je m n a lic u m e s ta i s p a ljiv a n je m c e lo g s e ­
la -

p a s u m o g li d a u s v o je r e d o v e d o v u k u n a jv e ć i b ro j n e o p r e d e -

lje n ih , a p o lit ič n ih i z a s t r a š e n ih s e lja k a . T a k o s u s a m i s e lja c i p o ­
s lu ž i li k a o s r e d s t v o z a p o b e d u C r v e n e a r m ije u g r a đ a n s k o m r a tu .
T a p o b e d a s e n e k a d a d o v o d i u p ita n je z b o g č in je n ic e
d a s u s u b o ljš e v ic i b ili p r in u đ e n i d a u v e d u N E P p o č e t k o m 1 9 2 1 .
T o je v r e m e k a d a je n jih o v a v la s t u u n u t r a š n jo s t i z e m lje b ila u
p o t p u n o m r a s u lu i k a d a s u s e lja č k i u s t a n c i n a te r a li b o ljš e v ik e d a
s e , k a k o t o k a ž e O r la n d o F ig e s , n a k o n p o b e d e n a d B e lo m a r m i­
jo m "p r e d a ju p re d s v o jim s o p s tv e n im s e lja š tv o m ” ( F ig e s , 1 9 8 9 :
3 2 1 ) . F i g e s o v a f o r m u l a c i j a je p o s v e m u s u d e ć i p r e t e r a n a . U p r a v o
n j e g o v a v l a s t i t a i s t r a ž i v a n j a p o k a z u j u d a je z a j e d n i č k a k a r a k t e r i ­
s tik a s v ih s e lja č k ih u s ta n a k a u R u s iji u t o v r e m e b ila ta š to s u s e
b o r ili z a o tc e p lje n je o d M o s k v e i o č u v a n je s a m o u p r a v e p o s t ig n u ­
te 1 9 1 7 - 1 9 1 8 . O r ije n tis a li s u s e is k lju č iv o n a d e fa n z iv n u b o r b u i u
t o m c ilju r u š ili m o s t o v e , t e le g r a f s k e s t u b o v e i r a z a r a li ž e l je z n ič k e
p r u g e . N a d a li s u s e d a ć e s e n a ta j n a č in is t r g n u t i iz v a n d o m a š a ja
M o s k v e , p r e v iđ a ju ć i e le m e n ta r n u č in je n i c u d a b o ljš e v ic i im a ju
n e u p o r e d iv o v iš e r e s u r s a i d a s u u s ta n ju d a se u v e k v r a te i d a s a
n o v im s n a g a m a p o n o v o iz g r a d e p o r u š e n o . O s i m
r a to v a li u m a lim g r u p a m a i n ik a d a im

to g a , s e lja c i s u

n ije p a lo n a p a m e t d a s e

u d r u ž e i z a je d n ič k im s n a g m a k r e n u n a M o s k v u , g d e se n a la z io iz ­
v o r v e ć in e n jih o v ih z a la . T im e s u p o n o v o p o k a z a li s t r a h o v it u n a ­
i v n o s t , b u d u ć i d a je j e d a n p o r a z n e k e j e d i n i c e C r v e n e a r m i j e n a
n jih o v o j te r ito r iji p o v la č io d o la z a k n e k e n o v e , jo š v e ć e , k o ju b i u
m e đ u v r e m e n u p o p u n ili s e lja c i s a d r u g i h t e r it o r ija S S S R - a ( F i g e s ,
1 9 9 6 : 7 5 6 ) . N E P je n e s u m n j i v o p r e d s t a v l j a o o č a j n i č k u m e r u z a ­
u s ta v lja n ja o v ih u s ta n a k a , k o ji s u b o ljš e v ic im a n a n o s ili o g r o m n e

109

g u b itk e i p o d r iv a li n jih o v u v la s t u u n u tr a š n jo s ti z e m lje ( F ig e s ,

1 9 9 6 : 7 5 8 ) , a li t o jo š n e z n a č i d a s u b o ljš e v ic i b ili " p o r a ž e n i” . P a v e l M i l j u k o v je b i o m n o g o b l i ž e is t i n i k a d a je p i s a o d a s e 1 9 2 1 .
p r e d L e n jin o m p o ja v io k r a jn je p r a k t ič a n p r o b le m : o t im a n je ž it a
o d s e lja k a s i lo m v i š e n ije iš lo k a o r a n ije i p o s t a v ilo s e p it a n je k a ­
k o n a s t a v it i o t i m a č i n u b e z u p o t r e b e s ile . R e š e n je t o g p r o b le m a
b i o je N E P ( M i l i u k o w , 1 9 2 5 : 2 : 2 3 1 ) . O b n o v a r o b n o - n o v č a n o g
p r o m e t a i v r a ć a n je s e lja c im a m o g u ć n o s t i d a s v o je v iš k o v e p r o d a ­
ju n a t r ž i š t u n i j e z n a č i l a n i k a k a v “ p o r a z ” . O n a je b ila s a m o p r iv r e ­
m e n o o d u s t a ja n je o d n a s ilja (i to s a m o u je d n o j s fe r i d r u š t v e n o g
ž iv o ta ) , k o je s e u s v a k o m t r e n u tk u m o g lo o p o z v a t i i d o v e s t i d o
jo š g o r e r e p r e s ije p r o t iv s e lja k a . S t a ljin o v a p o lit ik a k r a je m d v a d e ­
s e t i h i p o č e t k o m t r i d e s e t i h g o d i n a p o k a z a ć e d a je N E P z a i s t a b i o
s a m o k r a tk i p r e d a h u d u g o m r a tu k o ji s u b o ljš e v ic i v o d ili p r o t iv
s e lja k a .
I z m e đ u 1 9 1 8 . i 1 9 2 3 . R u s i j a je i z g u b i l a -

a k o se b ro j

e m i g r a n a t a d o d a b r o j u p o s t r a d a l i h 32 - o k o 2 3 m i l i o n a l j u d i ( H a s b u l a t o v , 1 9 9 1 : 8 8 ) , š t o je d v a i p o p u t a v i š e o d g u b i t a k a s v i h d r ž a ­
v a u P r v o m s v e t s k o m r a t u ( P i p e s , 1 9 9 4 : 5 0 9 ) . 33 j o š n e k o l i k o m i l o n a s e l j a k a u o b l a s t i V o l g e u m r l o je n a r e d n i h g o d i n a o d g l a d i , k o ­
ja je u s l e d i l a n a k o n o k o n č a n o g g r a đ a n s k o g r a t a ( O s i p o v a , 1 9 9 7 :
1 7 3 ) . 34 T o je b i l a c e n a b o r b e s e l j a k a z a s l o b o d u . A l i , š t o je n a j g o r e ,

32 T o k o m gra đ an sk o g rata em ig rira lo je o k o 2,5 m ilio n a R u sa - u g la v n o m p ri­
p a d n ik a p ozap ad n jačen e e lite (s lu ž b e n ic i, p red u zetn ici, in teligen cija itd .),
k o ji se v iše n ikad a n isu v ratili u R u siju (P ip e s , 1 9 9 4 :1 3 9 ).
33 H a sb u la to v navodi p o d a ta k d a je o d 19 2 3 . d o 194 1, tj. d o p o če tk a rata sa N e m ačko m , zem lja izg u b ila još 14 m ilo n a lju d i, što daje broj o d u k u p n o 3 7 m ilo n a za period 1918 -194 1. (H a s b u la to v , 1 9 9 1: 8 8).
34 Broj u m rlih o d gladi vero v a tn o bi b io m n o g o v eći da 19 2 1. A R A (American Re, liefAdministration) nije d o b io d o z v o lu o d b o ljšev ik a d a d o đ e u S S S R d a bi h ra­
n io 10 m ilio n a ljudi d n evn o. B ila je to v e lik a sram o ta za so vjetsk u v la st, koja
je će lo m svetu pok azivala d a " s o c ija liz a m " n ije s p o so b a n da p reh ran ju je lju ­
d e (a k a m o li d a za d ovoljava n eke ra zv ije n ije p o tre b e ) i da m ora u p o m o ć da
z o v e o rgan izacije iz o m r zn u to g "k a p ita lis tič k o g sve ta” . Juna 1923. p o lo ža j
A R A p o stao je n epo d n o šljiv z b o g te š k o ć a k o je m u je n ep rekid n o stvarala s o ­
v je tsk a v la s t i zato je on o b u s ta v io sv e a k tiv n o sti u S S S R -u . C ela ak cija k o ­
šta la je 6 1 .0 0 0 .0 0 0 dolara (F ig e s , 1 9 9 6 : 7 8 0 ) . T reb a n ap o m en u ti i to d a je
s o v je tsk a v la s t u isto vrem e ka d a su o d g la d i u m ira li m ilio n i n jen ih p o d a n i­
ka iz v o z ila vlastito žito i n ešted im ic e tr o š ila n o va c za fin ansiran je re v o lu cio ­
n arn ih p ok reta u ćelom svetu (V o lk o g o n o v , 1 9 9 8 :1 2 7 - 1 2 8 ) .

110

ta je z iv a c e n a p o k a z a la s e k a o u z a lu d n a , p o š t o s e lja c im a ( b a š k a o
i r a d n i c i m a ) n i j e p o š l o z a r u k o m d a o s t v a r e g l a v n i c i lj : o b a r a n j e t i ­
r a n i j e b o l j š e v i k a . E p i l o g je , z a p r a v o , b i o p o t p u n o s u p r o t a n o d s v r ­
g a v a n ja tir a n ije : s e lja c i, a li i o s t a li s lo je v i d r u š t v a , b ili s u d e s e t k o ­
v a n i i p o t p u n o is c r p lje n i r a to v im a u p r o t e k lih d e s e t g o d in a , ta k o
d a s u u n a r e d n im d e c e n ija m a p o s t a li la k p le n s v e m o ć n ije i to ta lita r n ije p a r tije b o ljš e v ik a . Z a to s u g la v n i o b lic i o t p o r a k o ji s u s e lja ­
c im a b ili p r e o s t a li, k a d a je b o ljš e v ič k a v la s t k r a je m d v a d e s e tih i
p o č e t k o m t r id e s e t ih g o d in a n a s r n u la n a n jih m e r a m a “ r a s k u la č e n ja ” b ili jo š s a m o s a b o t a ž e i a te n ta ti n a s o v je ts k e fu n k c io n e r e
(U la m , 1 9 7 7 : 3 0 8 ) .
K a d a s u u p ita n ju a t e n ta ti n a s a m e to t a lita r n e tira n e ,
s i t u a c i j a je u T r e ć e m r a jh u i S S S R - u b i l a u j e d n a č e n i j a : n a H i t l e r a
s u i z v r š e n a tr i o z b i l j n a , m a d a n e u s p e l a a t e n t a t a , 35 a n a L e n j i n a
d v a . P o g le d a jm o p r v o k a k v i s u b ili a t e n ta ti n a H itle r a . P rv i je b io
f a s c i n a n t a n i n d i v i d u a l n i p o k u š a j G e o r g a E s l e r a , k o j i je s a m i z r a d i o
i p o s t a v io e k s p lo z iv u p iv n ic u u M in h e n u u k o jo j s e 8 . n o v e m b r a
1 9 3 8 . o d r ž a v a la p r o s la v a p e tn a e s t o g o d š n jic e n e u s p e lo g L u d e n d o r f f o v o g i H i t l e r o v o g p u č a ( i z 1 9 2 3 ) . E k s p l o z i v je t r e b a l o d a b u d e a k ­
t i v i r a n z a v r e m e H i t l e r o v o g g o v o r a . A l i , H i t l e r je s k r a t i o s v o j g o v o r
i u m e s t o u 2 2 . 0 0 č a s a n a p u s t i o p i v n i c u u 2 1 . 0 7 . E k s p l o z i v k o j i je
a k t i v i r a n u 2 1 . 2 0 č a s a u b i o je 8 i r a n i o 6 3 p r i s u t n e o s o b e . E l s e r je
u h vaćen p u ko m

s lu č a jn o š ć u p r ilik o m

p r e la s k a n e m a č k o -š v a jc a r -

s k e g r a n i c e i G e s t a p o u je o t k r i o s v e d e t a l j e s v o j e a k c i j e , n e p o v e z u ­
ju ć i j e s a n e k o m o r g a n iz a c ijo m ili g r u p o m lju d i. O p š t i u t i s a k b io je
d a je E s l e r o v n e u s p e o a t e n t a t d o p r i n e o p o v e ć a n j u H i t l e r o v e p o p u ­
la r n o s t i

m eđu

n e m a č k im

s ta n o v n iš tv o m

i

š ir e n ju

u v e r e n ja

u

o p r a v d a n o s t o f a n z i v e n a Z a p a d , k o j u je H i t l e r p o č e o d a p r i p r e m a
v e ć d a n p o s le n e u s p e lo g a te n ta ta ( B a lfo u r , 1 9 8 8 :1 2 3 ) .
D r u g i a t e n ta t n a H itle r a iz v e li s u g e n e r a l H e n n in g v o n
T r e s c k o w i n j e g o v r o đ a k a d v o k a t F a b i a n v o n S c h l a b r e n d o r f f 13 .
m a r t a 1 9 4 3 . O n i s u u a v i o n k o j i m je H i t l e r l e t e o u s p e l i d a u b a c e
e k s p l o z i v , a l i je t o k o m

le ta ( v e r o v a tn o z b o g n is k e te m p e r a t u r e )

z a k a z a o d e to n a to r . Z a o v a j p o k u š a j a te n ta ta s a z n a lo se t e k p o s le
p a d a T r e ć e g r a jh a .

35 S v e u svem u , u razd ob lju 19 3 7-19 4 4 . b ilo je o k o d e set p ok u ša ja u b istv a H i­
tlera, o d ko jih su sam o tri bila za is ta o p a s n a i b liz u uspeh a.

111

T r e ć i a t e n t a t n a H i t l e r a , k o j i je i z v r š i o p u k o v n i k C l a u s
S c h e n c k v o n S t a u f f e n b e r g 2 0 . ju la 1 9 4 4 , u je d n o je i n a jp o z n a t iji
z a t o š t o je b i o n a j b l i ž i u s p e h u i š t o je u z b u r k a o d u h o v e u N e m a č k o j i v a n n je . U t o v r e m e H i t l e r s e v i š e n i j e p o j a v l j i v a o u j a v n o s t i i
g o to v o d a i n ije n a p u š ta o G la v n i š ta b . Z a to s e je d in a š a n s a z a
a t e n ta t n a n je g a S t a u ffe n b e r g u p r u ž a la z a v r e m e s a s t a n a k a u G la v ­
nom

š ta b u , n a k o jim a s e r a s p r a v lja lo o s ta n ju

n a fro n to v im a .

A te n ta t s e m o g a o iz v r š it i je d in o p o m o ć u p r o k r iju m č a r e n o g e k s ­
p lo z iv a , a n e p iš t o lje m , p o š t o je H itle r o v o o b e z b e đ e n je o n e m o g u ­
ć a v a lo d a H it l e r u p r ila z e n a o r u ž a n e o s o b e . N a p o s le t k u , o d lu č e n o
je d a s e z a a t e n t a t i s k o r i s t i s a s t a n a k u G l a v n o m

š t a b u 2 0 . ju la

1 9 4 4 . O v a j s a s t a n a k je t r e b a l o d a s e o d r ž i u p o d z e m n o m b u n k e ­
r u , a l i je z b o g r e n o v i r a n j a b u n k e r a o d r ž a n u j e d n o j t r o š n o j k u ć i o d
d r v e t a . Z a t o je b o m b a k o j u j e S t a u f f e n b e r g p o s t a v i o p o d s t o i m a ­
l a m a n j e r a z o r n o d e j s t v o . D a z l o b u d e v e ć e , b i o j e t o p a o d a n , p a je
s v i h d e s e t p r o z o r a n a k u ć i b i l o o t v o r e n o , š t o je d o d a t n o d o p r i n e lo g u b it k u s n a g e e k s p lo z ije . S v e je to u tic a lo n a n e u s p e h a te n ta ta ,
a H itle r s e iz v u k a o s a m o s a la k š im p o v r e d a m a (F r a e n k e l i M a n v e ll, 1 9 6 4 : 9 5 ) .
S t a u ffe n b e r g i d r u g i n e m a č k i o fic ir i k o ji s u u z e li u č e šć e
u o v o m a t e n ta tu č e s t o s u k a s n ije b ili k r itik o v a n i z b o g to g a š t o s u
se p r e k a s n o " s e t ili” d a u k lo n e H itle r a ( k a o i z b o g to g a š to s u a te n ­
t a t iz v r š il i tr a lja v o i " n e p r o f e s i o n a l n o ” ) . O f i c i r s k i k o r je o d s a m o g
p o č e tk a ra ta n a jb o lje z n a o d a N e m a č k u č e k a p o r a z ( S t r o lin , 1 9 5 2 :
2 6 ) i i m a o je n a j v e ć u a u t o n o m i j u u o d n o s u n a H i t l e r a p o š t o j e , u
p o r e đ e n ju
" b io

s a d r u g im

d a le k o

d r ž a v n im

m a n je iz l o ž e n

fu n k c io n e r im a i s lu ž b e n ic im a ,

za h v a tu

t o t a li t a r n o g g la jš a lto v a n ja "

( M o m s e n , 1 9 6 6 : 7 7 ) . Z a t o s e p o s t a v lja p ita n je z a š t o s u s e o fic ir i
o d lu č ili n a a te n ta t " t e k k a d a je v e ć b io ja s a n i n jih o v -

a ne sam o

H i t l e r o v - p o r a z ” ( S t e r n , 1 9 9 4 : 9 6 ) . 3<5

3 6 V e o m a č e sto se kao opravd an je z a n jih o vu p a s iv n o s t n avod i za kletva k o ju je
svaki o ficir i v o jn ik m orao da p o lo ž i p rilik o m s tu p an ja u v o jsk u . N ju je sam
H iter £orm u\isao 1934, i gla sila je: “ P o la že m p red B o g o m ovu svetu za k le tvu
d a ću b iti bezuslomo poslušan [k u rz iv A .M .] v o d i n am a čk o g Rajha i n arod a
A d o lfu H itleru , v rh o v n o m k o m a n d a n tu V e rm a h ta i da ću kao hrabar v o jn ik
biti sp rem a n d a u svako vrem e p o lo ž im svo j ž iv o t z a o v u zak le tvu " (cit. p re­
m a: S tro lin , 1 9 5 2 : 21). A li, ako je z a is ta ta č n o d a su svi o ficiri i v o jn ic i bili
o b a v e zn i d a se u zd rže od svake n e p o s lu š n o s ti H itleru , o n i su m orali zn a ti da

112

O d g o v o r n a t o p i t a n j e m o g u ć e je d o b i t i t e k k a d a s e
u z m e u o b z ir m e n ta lite t o fic ir a V e r m a h ta . J e d a n b ro j u č e s n ik a u
p r ip r e m i o v o g a t e n t a t a z a is t a je jo š o d 1 9 3 8 . b io u v e r e n d a H itle r ,
a z a n j i m i c e l a N e m a č k a , s r l j a u r a t n u p r o p a s t . T a k o je n p r . g l a v n o k o m a n d u ju ć i g e n e r a l L u d w ig B e c k jo š ta d a s a s v im ja s n o u v id e o d a ć e u k o lik o o fic ir i ( " v o đ e ” ) n e m a č k e a r m ije n e u s p e ju d a
z a u s ta v e ra t p r o t iv Č e h o s lo v a č k e to d o v e s ti d o " s v e t s k o g ra ta , k o ­
ji b i z n a č i o finiš G em a n ia e" ( B e c k , 1 9 9 4 : 2 8 7 ) . “ N j i h o v a [ o f i c i r ­
s k a ] v o jn ič k a p o s lu š n o s t im a g r a n ic u ta m o g d e n jih o v o z n a n je ,
n jih o v a s a v e s t i n jih o v a o d g o v o r n o s t z a b r a n ju ju iz v r š e n je je d n e
n a r e d b e . N e n a i đ u li n jih o v i s a v e t i i u p o z o r e n ja n a o d je k , t a d a
im a ju p r a v o i o b a v e z u p r e d n a r o d o m i p r e d is to r ijo m d a n a p u s te
s v o je s lu ž b e . K a d a s v i n a t a k a v n a č in o d lu č n o d e la ju , s p r o v o đ e n je
j e d n e r a t n e o p e r a c i j e p o s t a j e n e m o g u ć e . N a ta j n a č i n o n i s p a s a v a j u s v o j u d o m o v i n u o d n a j g o r e g , o d p r o p a s t i . N e d o s t a t a k je v e l i č i ­
n e i s p o z n a je z a d a t k a k a d a je d a n v o jn ik n a n a jv iš e m p o lo ž a ju u
ta k v im v r e m e n im a s v o je o b a v e z e i z a d a tk e v id i s a m o u o g r a n ič e ­
n im o k v ir im a s v o jih v o jn ih o v la š ć e n ja , b e z s v e s ti o n a jv iš o j o d g o ­
v o r n o s t i p r e d c e lim n a r o d o m . V a n r e d n a v r e m e n a z a h te v a ju v a n r e d n e p o s t u p k e ! ” ( B e c k , 1 9 9 4 : 2 8 8 ) . T a k o v i d i m o d a je g l a v n i
p r o b le m z a B e č k a le ž a o u to m e š to N e m a č k a 19 3 8 . (a li n i k a s n i­
je ) n ije b ila s p r e m n a z a r a t n i v o jn o , n i p r iv r e d n o , n i m o r a ln o , ta ­
k o d a n i j e m o g l a d a i z b e g n e p o r a z . D a je N e m a č k a k o j i m s l u č a ­
je m b ila s p r e m n a z a ra t, B e c k o č ig l e d n o n e b i im a o r a z lo g a z a s u ­
p r o t s t a v l j a n j e n i r a t n i m p l a n o v i m a n i v l a d a v i n i k o j a je p o s t o j a l a u
T r e ć e m r a j h u . N a j k r a ć e r e č e n o , r a z l o g z a o t p o r o f i c i r a l e ž a o je n e
u H itle r o v o j v la d a v in i n e g o u p r e r a n o m o tp o č in ja n ju ra ta i n e d o ­
v o ljn im p r ip r e m a m a z a n je g a . O s i m

to g a , B e c k u o v o v r e m e jo š

n ije b io v o lja n d a p o z o v e n a s v r g a v a n je ( a p o g o t o v o n e n a u b is t v o ) H i t l e r a , n e g o je a p e l o v a o d a s e “ n e m a č k i n a r o d i sam firer
[ k u r z i v . A . M . ] o s l o b o d i m o r e j e d n e Č e k e [ t j. G e s t a p o a ] i p o j a v a
b o n z a š t v a , k o ji u n iš ta v a ju o p s t a n a k i d o b r o R a jh a k r o z r a s p o lo ­

je sa m H itler n ap isao d a "o tp o r s v a k o g p rip a d n ik a " n arod a n o sio cu v la sti u z
čiju p o m o ć "srlja u p ro p a s t” nije "s a m o p ravo n ego i o b a v e z a ” . S a m im tim ,
ak o je za k letva v a žila ka o d eo "d rž a v n o g p rava” , n ju je u k id a la o d re d b a "lju d ­
s k o g p rava", koju je H itle r u M o joj borbi e k s p lic itn o p rizn a va o kao n ajv išu i
p rem a ko jo j je spas narod a n ajviši im p e ra tiv i o s n o v o p ra vd a n ja o tp o ra tiraniji.

123

ž e n je u n a r o d u

i o ž iv lja v a ju

k o m u n iz a m ” ( c it. p re m a : B e u y s,

1 9 8 7 : 3 8 4 )K a o š t o m o ž e m o d a v id im o , g o d in e 1 9 3 8 . u n a jv iš e m
kom andnom

k a d r u V e r m a h t a n ije p o s t o ja o u v id u t o d a H it le r

s p r o v o d i t i r a n iju n a d N e m a c im a ( o J e v r e jim a d a s e i n e g o v o r i) i
d a g a z b o g t o g a t r e b a s v r g n u t i ¡ / ili u b i t i . T o s a z n a n j e j a v i l o s e t e k
k a s n ije , k a o p o s le d i c a H it le r o v o g v o đ e n ja ra ta . U t z v . D e k la r a c iji
v l a d e , k o j u je š e s t g o d i n a k a s n i j e s a č i n i o i s t i t a j L u d w i g B e c k , u z
p o m o ć C a r la F r ie d r ic h a G o e r d e le r a , z a s lu č a j u s p e h a a t e n t a t a t a n a
H i t l e r a ( k a o i d r ž a v n o g u d a r a k o j i je z a t i m t r e b a l o d a u s l e d i ) , s u ­
m a r n o s e p o m in je " d o s a d a š n ja d e s p o t s k a t ir a n ija ” i n a b r a ja ju s v i
H itle r o v i " z lo č in i” , " l a ž i” it d . ( B e c k i G o e r d e le r , 1 9 9 4 : 3 4 3 ). P r e ­
m a to m e , o fic ir i s u b ili u s ta n ju d a s h v a te H itle r o v u tir a n iju te k
k a d a s u m o g li d a se u v e re u s u ic id n o s t v o đ e n ja ra ta ( k o ji s u s a ­
s v im d o b r o p r e d v id e li, a li n iš t a n is u u č in ili d a g a p r e d u p r e d e ) . A
t a d a je z a i s t a b i l o p r e k a s n o : n a j v i š e š t o je u s p e h a t e n t a t a n a H i t l e ­
ra i d r ž a v n o g u d a r a ( k o jim

b i se u k lo n ili

sa v la s t i p r ip a d n ic i

N S D A P - a ) j o š m o g a o d a d o n e s e b i l o je i z b e g a v a n j e k a t a s t r o f a l ­
n o g p oraza N em ačke u D ru g o m

sv e tsk o m

ra tu . S d r u g e s tra n e ,

v e ć i s a m p o k u š a j a t e n t a t a n j e g o v i m je i z v r š i o c i m a o b e z b e d i o ( b a ­
r e m d e lim ič n o ) is k u p lje n je o d g r e h a s a u č e s tv o v a n ja u H itle r o v im
z lo č in im a . H e n n in g v o n T r e s c k o w , k o ji je 1 9 4 3 . p o k u š a o d a iz v r š i
a t e n t a t n a H i t l e r a , 1 9 4 4 . je t o s a s v i m o t v o r e n o p r i z n a o : " A t e n t a t
n a H i t l e r a m o r a s e i z v r š i t i p o s v a k u c e n u . N e u s p e li t o , m o r a s e
p o k u š a t i s a d r ž a v n im u d a r o m . V iš e s e n e r a d i o p r a k t ič n o m c ilju ,
n e g o o to m e d a se n e m a č k i p o k r e t o tp o r a p r e d s v e t o m i ¡s to r ijo m
p o c e n u ž i v o t a o d v a ž io n a o d lu č n i p o t e z . S v e o s t a l o je s p o r e d n o ”
( T r e s c k o w , 1 9 9 4 : 3 2 6 ) . 37

37 Z b o g p reko m a n d e V o n T re sc k o w n ije m o g a o d a n ep o sre d n o u čestvu je n i u
p rip re m i ni u izvršenju atentata 2 0 . ju la 19 4 4 . A li, p o š to je b io u sta ln o m
k o n ta k tu sa Stau ffen bergom i d ru g im a , o d m a h p o š to je d o b io v e sti o n eus p eh u aten ta ta o d lu čio je da izvrši s a m o u b is tv o . P o sle d n je reči bile su m u:
"Ja m o g u d a čiste svesti sto jim iz a sveg a što sa m u ra d io u borbi p ro tiv H itle ­
ra. K a o š to je B o g jednom obećao A v ra m u d a će p o šte d e ti S o d o m u ako se b u ­
de m o g lo naći d ese t p oštenih ljud i, ja se ta k o đ e n ad a m d a z b o g nas neće u n i­
štiti N em a čk u . N ik o od nas se ne m o ž e p o ž a liti z b o g sm rti. S v ak o ko je p ri­
s tu p io n ašoj gru p i navukao je tim e na seb e k o š u lju N e su sa . C o ve k o v a m o ral­
na v re d n o s t p očin je tek od o n e tačk e na k o jo j je o n sp rem a n da da svoj ž iv o t
z a svo ja u b e đ en ja ” (cit. prema: B alfo ur, 1 9 8 8 :1 3 1 ).

114

I p a k , H i t l e r je p r e ž i v e o s v e a t e n t a t e i u m r o u b i v š i s e
3 0 . a p r ila 1 9 4 5 . S a m o u b i s t v o je iz v r š io te k k a d a je b io u v e r e n d a
n e p o s t o j i n i k a k v a n a d a u i z n e n a d n i p r e o k r e t r a t n e s r e ć e i k a d a je
C r v e n a a r m i j a v e ć b i l a n a d o m a k B e r l i n a . O n o š t o g a je v e r o v a t n o
p o ž u r i l o d a o k o n č a ž i v o t b i l a je v e s t o M u s s o l i n i j e v o m z a s t r a š u j u ­
ć e m k r a j u k o j u je d o b i o 2 9 . a p r i l a . U s t r a h u d a i o n s a m , z a j e d n o
s a E v o m B r a u n , n e d o ž iv i s u d b in u ¡ t a lija n s k o g v o đ e i n je g o v e lju ­
b a v n i c e , H i t l e r je p o š a o u s m r t . N a ž a l o s t , p r e k a s n o d a s e s p a s u s v i
o n i ž i v o t i k o j i s u p a l i z b o g n j e g o v i h l u đ a č k i h r a t n i h a m b i c i j a - a li
i z b o g n e u s p e h a a t e n ta to r a u p o k u š a ju d a g a u b iju .
Z a r a z l i k u o d T r e ć e g r a jh a , u k o m s u s e p l a n o v i i p o k u ­
š a ji u b i s t v a H i t l e r a m n o ž i l i š t o je p o s t a j a o j a s a n i j i p o r a z u D r u g o m
s v e t s k o m ra tu , p la n o v i i p o k u š a ji u b is t v a b o ljš e v ič k ih v o đ a , u p r ­
v o m r e d u L e n j i n a , b i l i su n a j b r o j n i j i o d m a h n a k o n b o l j š e v i č k o g d r ­
ž a v n o g u d a r a , d o k je t o t a l i t a r n a v l a s t j o š b i l a r e l a t i v n o s l a b a , a s t a ­
r e z a v e r e n i č k e t r a d i c i j e s o c i j a l n i h r e v o l u c i o n a r a j o š s v e ž e i j a k e . 38
V e ć n a k o n z a b r a n e ra d a U s ta v o tv o r n e s k u p š tin e , F ed o r M a h ilo v ič O n ip k o , p r ip a d n ik s o c ija ln ih r e v o lu c io n a r a i č la n
S a v e z a z a o d b r a n u u s t a v o t v o r n e s k u p š t i n e , o b r a z o v a o je m a l u t e ­
r o r is tič k u g r u p u i z a p o č e o p r ip r e m e z a a te n ta t n a L e n jin a i T r o c k o g . O n i p k o je p la n ir a o d a a t e n t a t iz v r š i v e ć z a B o ž i ć , a li je C e n ­
tr a ln i k o m it e t s o c ija ln ih r e v o lu c io n a r a z a b r a n io a k c iju , s a o p r a v ­
d a n je m d a b i tim e b ile o ja č a n e k o n tr a r e v o lu c io n a r n e s n a g e . O n i p ­
k o je p o s l u š a o n a r e d b u , a l i s u n e k i p r i p a d n i c i n j e g o v e g r u p e n a
s v o ju r u k u o r g a n iz o v a li a t e n t a t n a L e n jin a 1. ja n u a r a 1 9 1 8 , p o s le
g o v o r a u M ih a jlo v s k i m a n je ž u . K o la k o jim a je L e n jin k r e n u o n a
p u t k a S m o ljn o m b ila s u iz r e š e t a n a m e c im a , a m e ta k je p o g o d io i
vozačevu

r u k u k o j a je p o k r i v a l a L e n j i n o v u g l a v u ( V o l k o g o n o v ,

1997: 344)D r u g o j p r i p a d n i c i s o c i j a l n i h r e v o l u c i o n a r a z a m a l o d a je
p o š lo z a r u k o m d a 3 0 . a v g u s ta 1 9 1 8 . iz v r š i u s p e š a n a te n ta t n a L e-

38 Partija so cija ln ih revolu cio n ara o s n o v a n a je 19 0 1, i p reu zela je terorističko
n asleđe N a rod n e volje. U p erio d u 19 0 1 -19 1 1. so cijaln i revolu cio n ari u b ili su
sko ro 150 o so b a iz d rž a v n o g aparata, m eđ u k o jim a i d vo jicu m in ista ra u n u ­
trašn jih p o slo v a i sa m o g p rem ijera S to lip in a . Z a ra zlik u o d aten ta ta n a care­
v e u p ro šlo m veku, o vi aten tati stek li su v elik u p o p u la rn o s t u n arod u i d o p rineli d a seljaci ciljeve p artije so cija ln ih revolu cio n ara sve v iše p o čn u d a d o ž iv l­
javaju kao svoje.

115

ili v iš e n e s e le k t i v n o g n a s il ja p r e m a p o d a n ic im a . H ip ija i K a lig u la
s p a d a ju m e đ u a n t ič k e tir a n e k o ji s u n a jv iš e o s t a li u p a m ć e n i p o o r ­
g ija m a n a s ilja k o je s u u p r ilič ili p o s le n e u s p e lih a t e n t a t a n a n jih .
H itle r i L e n jin id u k o r a k d a lje . U n e d e lja m a n a k o n 2 0 . ju la 1 9 4 4 .
N e m a č k a je b il a p r e p la v lje n a h a p š e n jim a : u h a p š e n o je i s u đ e n o
o k o 7 . 0 0 0 lju d i -

m e đ u n jim a n is u b ili s a m o o n i z a k o je s e s u m ­

n j a l o d a i m a j u v e z e s a a t e n t a t o m n e g o s v a k o k o g a je G e s t a p o i z b i ­
l o k o j i h r a z l o g a s u m n j i č i o ( F r a e n k e l i M a n v e l l , 1 9 6 4 : 1 6 3 ) . 41 S u ­
đ e n j e je b i l o f a r s a , a j e d i n i c i lj e g z e k u c i j a b i o je d a p r u ž i o d u š k a
n a c i s t i č k o j r e t r i b u c i j i i j o š v i š e z a s t r a š i g r a đ a n e . 42 N a k r a j u j e n a
s m r t o s u đ e n o i s tr e lja n o 4 .9 8 0 lju d i. N o , to jo š u v e k n ije p ra v i
b r o j ž r t a v a , p o š t o je m n o g o l j u d i p o b i j e n o v a n s u d s k o g p o s t u p k a ,
tj. " p r i l i k o m p o k u š a j a b e k s t v a ” i s i. ( H o f f m a n n , 1 9 7 9 : 3 3 ). O s i m
to g a , o k o 5 . 0 0 0 b iv š ih p a r la m e n ta r n ih p o s la n ik a i č la n o v a o p o z i­
c i o n i h p a r t i j a u h a p š e n o je i d e p o r t o v a n o u k o n c e n t r a c i o n e l o g o r e ,
š t o je t a k o đ e b i l a i n d i r e k t n a p o s l e d i c a n e u s p e l o g a t e n t a t a o d 2 0 .
ju la ( H o f f m a n n , 1 9 7 9 : 6 3 5 ) .
P o s le d ic e

d ru go g

a te n ta ta

na

L e n jin a

b ile

su

jo š

s t r a š n i j e . P o s l e p a n i k e k o j u je a t e n t a t i n i c i j a l n o i z a z v a o u r e d o v i ­
m a b o ljš e v ik a u s le d ile s u d v e p o ja v e m e đ u k o jim a p o s t o ji v r lo z a ­
n i m l j i v a v e z a . P r v a r e a k c i j a b o l j š e v i k a n a a t e n t a t b i l a je j a č a n j e L e n j i n o v o g k u l t a , k o j i je d o b i o

n a s n a z i č in je n ic o m

d a je L e n jin

u s p e o d a p r e ž iv i a t e n ta t. B o ljš e v ic i s u g a z a t o s a d a , s a s v im u d u h u
o r ije n t a ln ih k u lt o v a v la d a r a , p r o g la š a v a li z a g o t o v o b o ž a n s k o b ić e
k o j e je s v e m o g u ć e i n e m o ž e d a u m r e ( P i p e s , 1 9 9 0 : 8 1 2 - 8 1 4 ) . 43 U

41 O d m a h p o h ap šen ju streljan i su izv ršilac aten tata i n jegovi glavn i p om ag ači:
p u k o v n ik C la u s S c h e n c k v o n S tau ffen b erg, general F ried rich O lb ric h t, p u ­
k o v n ik A lb rec h t M e rz v o n Q u irn h e im i p o ru č n ik W e rn e r v o n H aeften , d o k je
generalu L u d w igu B ečku d o p u šte n o d a izvrši sa m o u b istv o .
4 2 H itler je n a jizrazitije p o k a za o karak ter o vih p rocesa ka d a je p red sed n ik a s u ­
d a koji je s u d io o ficirim a o su m n jič e n im z a p o m ag an je u p o k u ša ju izvršen ja
aten tata R olanda F reislera nazvao "n a šim V iš in s k im ” (F ra en k el i M an vell,
1 9 6 4 :1 6 5 ) .
43 B oljševici su, štaviše, m arta 1 9 2 2 . o fo rm ili "ž iv u crk v u ” sa z a d a tk o m da
u n o si razd or u p rav o slav n u crkvu i stvara p o m etn ju m eđ u klerom i vern icim a. N a čelo crkve d o š a o je arh iep isk o p V la d im ir, ko ji je p ro p o ve d a o "crkven i
b o ljše v iza m ” i tvrd io d a je ruski k o m u n iza m jed in o isp rav n o tu m ačen je hriš ć a n sk o g k o m u n izm a i N o v o g zaveta. "O k to b a rs k a revolu cija” je tako p ro ­
gla šen a za "h rišćan sk u kreaciju” i p rekretn icu na p u tu stvaran ja "carstva B o ž-

11?

n jin a . P o z a v r š e t k u je d n o g n je g o v o g g o v o r a , F a n n ie E f i m o v n a K a p l a n g a je s a č e k a l a p r e d n j e g o v i m k o l i m a i i s p a l i l a t r i m e t k a ( o d
k o j i h je je d a n p r o m a š i o i p o g o d i o ž e n u k o j a je s t a j a l a p o r e d L e n j i n a ) . J e d a n m e t a k g a je p o g o d i o u r u k u , a d r u g i u v r a t , n a p r a v i v š i r a ­
n u o p a s n u p o ž i v o t . M e đ u t i m , L e n j i n je n e k a k o u s p e o d a p r e ž i v i , 39
d o k je K a p l a n o v a p o s l e i s p i t i v a n j a u b i j e n a h i c e m u p o t i l j a k . I a k o s e
r a d i lo o ž e n i k o j a je r a n i j e i m a l a p s i h i č k i h p r o b l e m a ( U l a m , 1 9 6 9 :
5 6 3 ) , i z p r o t o k o l a s a n j e n o g s a s l u š a n j a s t ič e s e u t i s a k o v r l o h r a ­
b r o j, l u c i d n o j i p o l i t i č k i z r e l o j ž e n i . N a p i t a n j e z a š t o j e p u c a l a n a L e n j i n a o n a je o d g o v o r i l a d a g a s m a t r a i z d a j n i k o m , k o j i " o d g a đ a i d e ­
j u s o c i j a l i z m a z a m n o g o d e c e n i j a ” . I a k o je o s p o r a v a l a s v o j e v e z e s a
s o c i j a l n i m r e v o l u c i o n a r i m a , p r i z n a l a je d a je b i l a p o b o r n i k U s t a v o ­
tv o rn e s k u p š tin e i n je n o g p r e d s e d a v a ju ć e g ( " d e s n o g ” s o c ija ln o g re­
v o l u c i o n a r a ) C e r n o v a . T a k o đ e je i z j a v i l a d a je R u s i j a t r e b a l o d a n a ­
s ta v i s a r a d n ju s a E n g le s k o m i F r a n c u s k o m u r a tu p r o t iv N e m a č k e ,
a n e d a s e ( p o p o t p is iv a n ju m ir o v n o g s p o r a z u m a ) p r ik lo n i N e m a č k o j. S v e u s v e m u , p o k u š a j u b i s t v a L e n j i n a o n a j e s a s v i m r a z u m n o
o b ja s n ila k a o o s v e t u z a r a s p u š ta n je U s ta v o tv o r n e s k u p š tin e , n a n o ­
š e n je o g r o m n ih š te t a s o c ija lis t ič k o m p o k r e tu i p o t p is iv a n je m ir o v ­
n o g s p o r a z u m a u B r e s t - L it o v s k u ( P ip e s , 1 9 9 0 : 8 0 7 ) .40
P o s le d n ji a t e n ta ti n a H itle r a i L e n jin a p o k a z a li s u s e
k a o b r e m e n it i p o s le d ic a m a , ia k o n e n a o n a j n a č in k o ji s u im a li u
v id u iz v r š io c i a te n ta ta . V id e li s m o u p r e th o d n im

p o g la v ljim a d a

s u n e u s p e š n i a te n ta ti n a tir a n e n e r e t k o u z r o k o v a li e r u p c ije m a n je

3 9 Z a n im ljiv o je to da se bo ljšev ici n isu u s u d ili d a ra n je n o g Len jina o d ve d u u
b o ln ic u , b o jeći se da ne d o sp e u ruke n e k o g lekara n a k lo n je n o g k o n stitu cio n a ln im d em o k ratam a ili so cija ln im re v o lu cio n a rim a. Z a to je o n b io p re n e t u
svo j sta n , gd e su lekari lojalni b o ljše v icim a (te k p o s le v e lik o g o te za n ja p o š to
se n ije n aša o n ijedan au to m o b il ko ji bi ih d o v e z a o ) d o šli da m u u k a žu prvu
p o m o ć. L en jin o v živ o t je tada v is io o k o n c u i za h va lju ju ći to m e što n ije bila
p o g o đ e n a gla v n a arterija o n je u sp eo d a ž iv (v e ć u n e sv e sti) do čeka o kasn ele
lek are (U la m , 1 9 6 9 :5 6 1 - 5 6 2 ).
4 0 P o sto je osporavan ja istorijske čin jen ice d a je K a p lan o va za ista pucala na Le­
njina. O n a je im ala vrlo lo š v id i tešk o je vero v a ti d a b i joj socijaln i revolu cio ­
nari p overili tako opasan zad atak. M n o g o je ve ro v a tn ije d a je na Lenjina p u ­
cao n eko drugi, a d a je K aplanova, u skla d u sa s v o jim fan a tizm o m i sp rem n o ­
šću n a žrtvo van je, izgrađenim to k o m d u g o g o d iš n je robije, prihvatila u lo gu
žrtve, o s o b e k o ja će sn ositi o d g o v o rn o s t za a te n ta t (V o lk o go n o v , 199 7: 3383 4 0 ).

116

ili v i š e n e s e l e k t i v n o g n a s i l j a p r e m a p o d a n i c i m a . H i p i j a i K a l i g u l a
s p a d a ju m e d u a n t ič k e tir a n e k o ji s u n a jv iš e o s ta li u p a m ć e n i p o o r ­
g ija m a n a s ilja k o je s u u p r ilič ili p o s le n e u s p e lih a t e n t a t a n a n jih .
H it le r i L e n jin id u k o r a k d a lje . U n e d e lja m a n a k o n 2 0 . ju la 1 9 4 4 .
N e m a č k a j e b i l a p r e p l a v l j e n a h a p š e n j i m a : u h a p š e n o je i s u đ e n o
o k o 7 . 0 0 0 lju d i - m e đ u n jim a n is u b ili s a m o o n i z a k o je s e s u m ­
n j a l o d a i m a j u v e z e s a a t e n t a t o m n e g o s v a k o k o g a je G e s t a p o i z b i ­
l o k o j i h r a z l o g a s u m n j i č i o ( F r a e n k e l i M a n v e l l , 1 9 6 4 : 1 6 3 ) . 41 S u ­
đ e n j e je b i l o f a r s a , a j e d i n i c i lj e g z e k u c i j a b i o je d a p r u ž i o d u š k a
n a c i s t i č k o j r e t r i b u c i j i i j o š v i š e z a s t r a š i g r a đ a n e . 42 N a k r a j u je n a
s m r t o s u đ e n o i s t r e lja n o 4 .9 8 0 lju d i. N o , t o jo š u v e k n ije p r a v i
b r o j ž r t a v a , p o š t o je m n o g o l j u d i p o b i j e n o v a n s u d s k o g p o s t u p k a ,
tj. " p r i l i k o m p o k u š a j a b e k s t v a ” i s i . ( H o f f m a n n , 1 9 7 9 : 3 3 ) . O s i m
to g a , o k o 5 .0 0 0 b iv š ih p a r la m e n ta r n ih p o s la n ik a i č la n o v a o p o z i­
c i o n i h p a r t i j a u h a p š e n o je i d e p o r t o v a n o u k o n c e n t r a c i o n e l o g o r e ,
š t o je t a k o đ e b ila i n d i r e k t n a p o s le d i c a n e u s p e l o g a t e n t a t a o d 2 0 .
ju la ( H o f fm a n n , 1 9 7 9 : 6 3 5 ).
P o s le d ic e

d ru go g

a te n ta ta

na

L e n jin a

b ile

su

jo š

s t r a š n i j e . P o s l e p a n i k e k o j u je a t e n t a t i n i c i j a l n o i z a z v a o u r e d o v i ­
m a b o ljš e v ik a u s le d ile s u d v e p o ja v e m e đ u k o jim a p o s t o ji v r lo z a ­
n i m l j i v a v e z a . P r v a r e a k c i j a b o l j š e v i k a n a a t e n t a t b i l a je j a č a n j e L e n jin o v o g k u lta , k o ji je d o b io n a s n a z i č in je n ic o m

d a je L e n j i n

u s p e o d a p r e ž iv i a t e n ta t. B o ljš e v ic i s u g a z a t o s a d a , s a s v im u d u h u
o r ije n ta ln ih k u lt o v a v la d a r a , p r o g la š a v a li z a g o t o v o b o ž a n s k o b ić e
k o j e je s v e m o g u ć e i n e m o ž e d a u m r e ( P i p e s , 1 9 9 0 : 8 1 2 - 8 1 4 ) . 43 U

41 O d m a h p o h ap šen ju streljan i su izv ršilac aten tata i n jegovi glavn i p om agači:
p u k o v n ik C la u s S c h e n c k v o n S tau ffen b erg, general F ried rich O lb ric h t, p u ­
k o v n ik A lb re c h t M e rz v o n Q u irn h e im i p o ru č n ik W ern e r v o n H aeften , d o k je
gen eralu L u d w igu B ečku d o p u š te n o d a izvrši s am o u b istv o .
4 2 H itler je n a jizrazitije p o k a za o karak ter o vih p rocesa ka d a je p red sed n ik a s u ­
d a koji je su d io o ficirim a o su m n jič en im za p o m ag an je u p o k u ša ju izvršen ja
aten tata R o lan da F reislera n azvao "n a šim V iš in s k im ” (F raen k el i M an vell,
1 9 6 4 :1 6 5 ) .
43 B o ljševici su, štaviše, m arta 1 9 2 2 . o fo rm ili “ živ u crk v u ” sa za d a tk o m d a
u n o si razd or u p rav o slav n u crkvu i stvara p o m etn ju m eđ u klerom i vern icim a. N a čelo crkve d o š a o je a rh iep isk o p V la d im ir, ko ji je p rop o ved a o "crkven i
b o ljše v iza m ” i tvrd io d a je ruski k o m u n iza m je d in o isp ravn o tu m ačen je hriš ć a n sk o g k o m u n izm a i N o v o g zaveta. "O k to b a rs k a revolucija" je ta k o p ro ­
glašen a za “ h rišćan sk u kreaciju ’’ i p rekretn icu na p u tu stvaran ja “ carstva B o ž ­

117

k u ltu L e n jin a t r e b a lo je d a b u d u “ p o m ir e n i" s tr a h , o s v e t a i “ is to r ijs k a n u ž n o s t C r v e n o g te r o r a ” ( E n n k e r , 1 9 9 7 : 3 9 ) .
C r v e n i te r o r je ta d r u g a p o ja v a k o ju je p r o u z r o k o v a o
a t e n ta t i r a s p a lio n o v o s t v o r e n i L e n jin o v k u lt: p r o v a la b e s a i o r g ije
n a s i l j a t r a ja li s u d a n i m a , n e d e l j a m a i m e s e c i m a p o i z v r š e n o m č i ­
n u sv e to g rđ a -

p o k u š a ju d a s e u b ije b e s m r tn i o r ije n ta ln i b o g -

s v e s a c ilje m d a s e jo š č v r š ć e z b i ju r e d o v i b o ljš e v ik a . P la n s k i, s is t e ­
m a t s k i t e r o r k o j i je t a d a p o k r e n u t r a z l i k o v a o s e o d

s p o n ta n ih

e r u p c ija g n e v a i d e s tr u k c ije k o jim a s u s k lo n e d u g o tla č e n e m a s e
k a d a z b a c e ja r a m s a v r a t a . U R u s iji s u 1 9 1 7 , p o r e c im a s o c ija ln o g
r e v o lu c io n a r a

i b iv š e g

m in is tr a

p ravd e

Isaa ca

S t e in b e r g a , o v i

s p o n ta n i e k s c e s i o s t a li s p o r a d ič n a p o ja v a . M e đ u t im , z a n e v o lju ,
b o l j š e v i c i m a je b i l a p o t r e b n a r a d i k a l i z a c i j a r e v o l u c i j e i z a t o n e s a ­
m o d a n is u n iš ta u r a d ili d a s m ir e te s p o r a d ič n e in c id e n te n e g o s u
se jo š d a li n a to d a " r a s p ir u ju n is k e in s t in k t e ” ( S t e in b e r g , 19 3 1:
3 6 ) . G o d i n u d a n a p r e p o č e t k a C r v e n o g t e r o r a , M a k s i m G o r k i je ,
s lu t e ć i n a jg o r e , iz r a ž a v a o s v o je n a jv e ć e s tr a h o v e u p o g le d u is h o d a
r e v o lu c io n a r n ih z b iv a n ja u R u s iji: " P o s e b n u

n e v e r ic u i s u m n ju

o s e ć a m p r e m a R u s u k o j i je u z e o v l a s t u r u k e : ta j d o j u č e r a š n j i r o b
p o s t a je r a z u la r e n i d e s p o t, s a m o a k o d o b ije m o g u ć n o s t d a b u d e
g o s p o d a r s v o jim b liž n jim a " ( G o r k i, 1 9 7 4 : 1 0 4 ) . M e n t a lite t " b iv ­
š e g r o b a ” k o ji u p o d r a ž a v a n ju “ g o s p o d a r a ” d a je m a h a s v o jim n e o ­
b u z d a n im

in s r ik tim a i e m o c io n a ln o s e a k tiv ir a u n a s ilju p r e m a

o n i m a k o j i s u o d j e d a n p u t p o s t a l i njegovi r o b o v i n a j d r a g o c e n i j i j e
p u t o k a z z a r a z u m e v a n je tz v . C r v e n o g te r o r a k o ji s e o b r u š io n a R u ­
s iju o d m a h n a k o n n e u s p e lo g a t e n ta ta F a n n ie K a p la n n a L e n jin a .
F e n o m e n C r v e n o g t e r o r a n a s t a o je z b o g n e m o ć i b o l j š e ­
v ič k o g to ta lita r iz m a d a u z p o m o ć f a n a tiz m a o b je d in i, p o d v r g n e

jeg n a z e m lji" (P ip es, 1 9 9 4 :3 6 1 ). N a m e s to B o g a i cara, koje su ruska p rav o ­
sla vn a crkva i njeni vernici o b o ža v a li, s tu p ile s u n o v e svetin je - M a rx i Len jin .
K u lt L en jin a b io je n aročito raširen u "ž iv o j cr k v i" i p red stavljao je sto že r n je ­
n o g u čen ja i rituala. A kada je Lenjin u m ro , "ž iv a crk v a” je u svoj ritual uvela
čin p o s e te b a lzam o van o m m rtvo m L e n jin o v o m telu , pri čem u je p o se tio cim a
izr ič ito b ilo zabranjeno da se p rilik o m p o s e te k rste (Russland, 192 5: 130).
Ip ak, p o red svih zaslu ga u stvaran ju u n u tr a š n je g razd ora m eđu ru skim p ra ­
v o s la v n im vern icim a, "živu crkv u ” b o ljš e v ičk a v la s t n ikad a nije od govaraju će
n agrad ila. K a d a je obavila svoj za d a ta k , o n a je p o to n u la u zaborav, d a bi na
kraju, p o č e tk o m tridesetih go d in a, svi n jen i sv e šte n ici bili p oh apšen i.

118

k o n t r o li i m o b ilis e š ir o k e m a s e s t a n o v n iš t v a k o jim v la d a . U m e s t o
t o g a C r v e n i t e r o r je s l u ž i o o b j e d i n j a v a n j u s a m i h b o l j š e v i k a , k a o v l a d a ju ć e e lite ( s a s t a v lje n e n a jv e ć im d e lo m u p r a v o o d " b iv š ih r o b o ­
v a ” ), k a k o b i u s la m a n ju s v a k o g o tp o r a d e lo v a li b e z ik a k v ih o b z ir a
i s k r u p u l a , d o k je m e đ u s t a n o v n i š t v o m š i r i o s t r a h i p r i s i l j a v a o n a
a p s o lu tn u p o k o r n o s t.
S a v r e m e n a is to r ijs k a is tr a ž iv a n ja d o š la s u d o z a k lju č k a
d a je spiritus movens C r v e n o g t e r o r a b i o n i k o d r u g i d o s a m L e n j i n .
S e p t e m b r a m e s e c a , d o k s e o p o r a v l j a o o d p o s l e d i c a a t e n t a t a , o n je
s e k re ta ru C e n tr a ln o g k o m ite ta N . N . K r e s t in s k o m iz d a o n a r e d b u
d a o t p o č n e t e r o r ( P i p e s , 1 9 9 7 : 2 0 6 ) . 44 T a n a r e d b a je d o b i l a č a k i
p is m e n u fo r m u , u v id u d v a d e k r e ta o d 4 . i 5 . s e p t e m b r a 1 9 1 8 . P rvi
d e k r e t , k o j i je p o t p i s a o k o m e s a r u n u t r a š n j i h p o s l o v a G r i g o r i j P e tr o v s k ij, z a v r š a v a o s e s le d e ć im r e c im a : " B e z n a jm a n je g o k le v a n ja ,
b e z n a jm a n je n e o d lu č n o s t i u p r im e n i m a s o v n o g t e r o r a .” D v e n e d e l j e k a s n i j e Z i n o v j e v je o p r a v d a v a o C r v e n i t e r o r s l e d e ć i m r e c im a :
“ M i m o r a m o d a iz a đ e m o n a k ra j s a 9 0 m ilo n a o d 1 0 0 m ilio n a s ta ­
n o v n ik a S o v je ts k e R u s ije . O s t a lim a n e m a m o š ta d a k a ž e m o . O n i
m o r a ju b it i is t r e b lje n i” ( c it . p re m a : P ip e s , 1 9 9 0 : 8 2 0 ) . D e s e t p o ­
s t o s t a n o v n i š t v a R u s i j e o t p r i l i k e je o d r e đ e n o k a o c e n a k o j a m o r a
d a s e p la ti z b o g n a s m u ć a n a b o ljš e v ič k o g o b o g o t v o r e n o g tir a n in a .
P r e m a r a s p o lo ž i v i m p o d a c i m a p r o c e n ju je s e d a je u p r ­
v a d v a m e s e c a C r v e n o g te r o ra ( s e p t e m b a r - o k t o b a r 1918 ) s tr a d a lo
iz m e đ u 1 0 . 0 0 0 i 1 5 .0 0 0 lju d i. K a d a s e o v a j b r o j u p o r e d i s a b r o ­
je m ž r t a v a c a r is t ič k i h r e p r e s ija d o b ija s e p r a v i u v id u r a z m e r e o v ih
z l o č i n a . U p e r i o d u 1 8 2 5 - 1 9 1 7 . s m r t n o m k a z n o m k a ž n j e n a je 6 .3 2 1
o s o b a z b o g z lo č in a “ u v e z i s a p o litič k im

p o r e t k o m ” , o d č e g a je

1 .3 1 0 l j u d i k a ž n j e n o 1 9 0 6 . g o d i n e z b o g p o k u š a j a p o b u n e p r e t ­
h o d n e g o d in e . V e lik i b ro j o v ih o s u đ e n ik a ip a k n ije b io p o g u b lje n ,

4 4 Len jin je isto tako b io i spiritus movens u zd iz a n ja terora u svo jevrsn i "s o cija li­
s tič k i” krivičn op ravn i in stitu t. T a k o je p o v o d o m p red lo g a K riv ič n o g za k o n a
L en jin p isao: "S u d ne treba da isklju či teror - o b eća ti to bila bi sa m o o b m a ­
na ili prevara - n e go da ga utem elji i legalizu je, p rin cip ijeln o , jasn o , b e z k ri­
v o tvo ren ja i ulep šavan ja. F o rm ulacije m oraju b iti š to šire, jer će sam o revolu ­
cion a rn a svest i revolucio n arn a savest stv o riti u s lo v e z a u žu ili širu p rim enu
za k o n a ” (cit. prem a: Stein b erg, 1 9 3 1:3 2 8 ). N a in terven ciju Lenjina, u K rivič­
ni za k o n je ubačen član 57, koji je re gu lisao sm rtn u k a zn u za p rop ag an d u ,
agitaciju ili u češće u an tirev olu cio n arn im ak tiv n o stim a . T im e je teror prevaziš a o n efo rm aln e a k tiv n o sti Č eke i u šao i u red o vn u p roced u ru su d ova.

119

k u k u L en jin a tr e b a lo je d a b u d u “ p o m ire n i" strah , o s v e ta i “ is to rijska n u ž n o s t C r v e n o g te ro ra ” (E n n k e r, 19 9 7 : 3 9 ).
C rv e n i te ro r je ta d ru g a p ojava k o ju je p ro u z r o k o v a o
a te n ta t i ra sp a lio n o v o s tv o re n i L e n jin o v ku lt: p ro va la b e sa i o rg ije
n asilja trajali su d a n im a , n ed elja m a i m e se c im a p o iz v rš e n o m č i­
nu sv e to g rđ a — p o k u š a ju d a se u b ije b e s m rtn i o r ije n ta ln i b o g —
sve sa ciljem d a se jo š čvršće z b iju redo vi b o ljše v ik a . P la n sk i, s is te ­
m a tsk i tero r k o ji je ta d a p o k r e n u t ra zlik o v a o se o d sp o n ta n ih
eru p cija g n e va i d e s tru k c ije k o jim a su sk lo n e d u g o tla čen e m a se
k ada zb ace jaram sa v rata. U R u siji su 19 17 , p o recim a s o c ija ln o g
re v o lu cio n a ra i b iv š e g m in is tra p ravd e Isaaca S te in b e rg a , o v i
sp o n ta n i ek sc esi o s ta li sp o ra d ič n a p ojava. M e đ u tim , za n ev o lju ,
b o ljše v icim a je b ila p o tre b n a ra d ik a liza cija re v o lu cije i z a to ne s a ­
m o d a n isu n išta u ra d ili da sm ire te sp o ra d ič n e in c id e n te n e g o su
se jo š d a li na to da “ ra sp iru ju n isk e in s tin k te " (S te in b e rg , 1931:
3 6 ). G o d in u d a n a pre p o č e tk a C r v e n o g tero ra, M a k s im G o r k i je,
slu te ći n ajgo re, izra ža v a o sv o je n ajveće stra h o v e u p o g le d u is h o d a
r e v o lu cio n a rn ih z b iv a n ja u R u siji: “ P o se b n u n evericu i su m n ju
o s e ć a m p re m a R u su k o ji je u z e o v la s t u ruke: taj d o ju č e ra šn ji ro b
p o sta je ra zu laren i d e s p o t, sa m o a k o d o b ije m o g u ć n o s t d a b u d e
g o s p o d a r s v o jim b liž n jim a ” ( G o r k i, 19 7 4 : 10 4 ). M e n ta lite t “ b iv ­
š e g ro b a ” k o ji u p o d ra ža v a n ju “ g o s p o d a r a ” d aje m ah a sv o jim n e o ­
b u z d a n im in s tik tim a i e m o c io n a ln o se a k tivira u n asilju p re m a
o n im a k o ji su o d je d a n p u t p o s ta li njegovi ro b o v i n ajd ra g o cen iji je
p u to k a z z a ra zu m e va n je tzv. C r v e n o g tero ra koji se o b ru šio na R u ­
siju o d m a h n a k o n n e u sp e lo g a te n ta ta F a n n ie K a p la n na L en jin a.
F en o m en C rv en o g tero ra n a sta o je z b o g n em oći b o ljš e ­
v ič k o g to ta lita rizm a da u z p o m o ć fa n a tiz m a o b jed in i, p o d vrg n e

je g n a z e m lj i ” (P ip e s , 1 9 9 4 : 3 6 1 ) . N a m e s r o B o g a i cara , k o je s u r u s k a p r a v o ­
s la v n a c r k v a i n je n i v e rn ic i o b o ž a v a li, s t u p ile s u n o v e s v e t in je - M a r x i L e n jin .
K u lt L e n jin a b io je n a ro č ito r a š ir e n u “ ž iv o j c r k v i" i p r e d s ta v lja o je s t o ž e r n je ­
n o g u č e n ja i ritu a la . A k a d a je L e n jin u m r o , “ ž iv a c r k v a " je u sv o j ritu a l u v e la
č in p o s e t e b a lz a m o v a n o m m r t v o m L e n jin o v o m t e lu , p ri č e m u je p o s e t io c im a
iz r ič i t o b ilo z a b r a n je n o d a s e p r ilik o m p o s e t e k r s t e (Russland, 1 9 2 5 : 1 3 0 ).
I p a k , p o r e d s v ih z a s lu g a u s tv a r a n ju u n u t r a š n je g r a z d o r a m e đ u r u s k im p r a ­
v o s l a v n im v e r n ic im a , “ ž iv u c r k v u " b o ljš e v ič k a v l a s t n ik a d a n ije o d g o v a r a ju ć e
n a g r a d ila . K a d a je o b a v ila s v o j z a d a t a k , o n a je p o t o n u la u z a b o ra v , d a b i n a
k ra ju , p o č e t k o m trid e se tih g o d in a , s v i n je n i s v e š t e n ic i b ili p o h a p š e n i.

118

k o n tro li i m o b ilis e širo k e m ase sta n o v n ištv a k o jim v la d a . U m e sto
toga C rv en i te ro r je slu ž io o b jed in ja v an ju sa m ih b o ljše v ik a, kao vlad ajuće elite (sa sta v lje n e n ajvećim d e lo m u p ravo o d " b iv ših ro b o ­
v a ” ), k a k o bi u slam a n ju sv a k o g o tp o ra d e lo va li b e z ik a k vih o b zira
i sk ru p u la, d o k je m e đ u sta n o v n ištv o m širio strah i p risiljav ao na
a p so lu tn u p o k o rn o s t.
S a v re m e n a is to rijsk a istra živ a n ja d o šla su d o za k lju čk a
da je spiritus movens C rv e n o g terora b io n ik o d ru gi d o sam Len jin.
S e p te m b ra m e se ca, d o k se o p o ra vlja o o d p o s le d ic a aten tata , o n je
sek retaru C e n tr a ln o g k o m ite ta N . N . K r e s đ n s k o m iz d a o n ared b u
da o tp o č n e te ro r (P ip e s, 19 9 7 : 2 0 6 ) .44 T a n ared b a je d o b ila č a k i
p ism e n u fo rm u , u v id u dva d e k re ta o d 4. i 5. se p te m b ra 19 18 . Prvi
dek ret, k o ji je p o tp is a o k o m e s a r u n u tra šn jih p o s lo v a G rig o rij Petro v sk ij, za v rša v a o se sle d e ć im recim a: “ B e z n a jm a n je g oklevan ja,
be z n ajm a n je n e o d lu č n o s ti u p rim en i m a s o v n o g te ro ra .” D v e n ed elje k a sn ije Z in o v je v je o p rav d a va o C rv en i te ro r sle d e ć im recim a:
“ M i m o ra m o da iz a đ e m o na kraj sa 9 0 m ilo n a o d 10 0 m ilio n a sta ­
n o v n ik a S o v je ts k e R u sije. O s ta lim a n e m a m o šta da k a že m o . O n i
m o raju b iti is tre b lje n i” (cit. prem a: P ip es, 1 9 9 0 : 8 2 0 ). D e se t p o ­
sto s ta n o v n ištv a R u sije o tp rilik e je o d re đ e n o ka o cen a k o ja m ora
da se p lati z b o g n asrn u ća na b o ljše v ič k o g o b o g o tv o r e n o g tiran in a.
P rem a ra s p o lo ž iv im p o d a c im a p ro ce n ju je se d a je u p r­
va dva m e se ca C r v e n o g tero ra (s e p te m b a r-o k to b a r 19 1 8 ) stra d a lo
iz m e đ u 1 0 .0 0 0 i 1 5 .0 0 0 lju d i. K a d a se ovaj broj u p o re d i sa b ro ­
jem žrta v a c a ris tič k ih rep resija d o b ija se p ravi u v id u ra zm ere o v ih
zlo čin a . U p e rio d u 18 2 5 -1 9 1 7 . s m rtn o m k a z n o m k a žn je n a je 6 .32 1
o s o b a z b o g z lo č in a "u v e z i sa p o litič k im p o r e t k o m ” , o d čega je
1.310 lju d i k a ž n je n o 1 9 0 6 . g o d in e z b o g p o k u ša ja p o b u n e p re t­
h o d n e g o d in e . V e lik i broj o v ih o s u đ e n ik a ip a k n ije b io p o g u b lje n ,

4 4 L e n jin je is t o ta k o b io i spiritus movens u z d iz a n ja te r o r a u s v o je v r s n i " s o c ija li­
s t ič k i” k r iv ič n o p r a v n i in s t it u t . T a k o je p o v o d o m p r e d l o g a K r i v i č n o g z a k o n a
L e n jin p is a o : " S u d n e tre b a d a is k lju č i t e r o r - o b e ć a t i t o b ila b i s a m o o b m a ­
n a ili p re v a ra - n e g o d a g a u te m e lji i le g a liz u je , p r in c ip ije ln o , ja s n o , b e z k r i­
v o t v o r e n ja i u le p š a v a n ja . F o r m u la c ije m o r a ju b iti š t o š ir e , jer će s a m o r e v o lu ­
c io n a r n a s v e s t i r e v o lu c io n a r n a s a v e s t s t v o r it i u s lo v e z a u ž u ili š iru p r im e n u
z a k o n a ” (cir. p re m a : S t e in b e r g , 1 9 3 1 : 3 2 8 ) . N a in t e r v e n c iju L e n jin a , u K r iv ič ­
n i z a k o n je u b a č e n č la n 5 7 , k o ji je r e g u lis a o s m r t n u k a z n u z a p r o p a g a n d u ,
a g ita c iju ili u č e š ć e u a n t ir e v o lu c io n a r n im a k t i v n o s t im a . T im e je t e r o r p re v a z iš a o n e f o r m a ln e a k t iv n o s t i Č e k e i u š a o i u r e d o v n u p r o c e d u r u s u d o v a .

119

p o š to im je n a k n a d n o sm rtn a k a z n a u b la žen a k a z n o m p rin u d n o g
rada. T a k o se d o la z i d o za k lju č k a da je C rv en i te ro r v e ć u p rv a dva
m eseca sv o g a p o s to ja n ja p re v a ziš a o dva d o tri p u ta p o litič k u re­
presiju iz c e lo g je d n o g v e k a c a ris tič k o g s a m o d r ž a v lja (W e rth ,
1 9 9 9 : 9 2 - 9 3 ) .45 Jo š je iz r a ž e n ija ra zlik a kad a je u p ita n ju broj ž r ­
tava C rv e n o g tero ra , k o ji su s p ro v o d ili fa n a tiz o v a n i p rip a d n ic i
"ra d n ičk e a v a n g a rd e ", i b roj o s u đ e n ih na sm rt o d stra n e re v o lu c i­
o n a rn ih su d o va , čiji su čla n o v i b ili o b ičn i radn ici: o v i p o to n ji su u
celoj 19 18 . o d 4 .4 8 3 o p tu ž e n ik a sa m o 14 o s u d ili na s m r t.46 C r v e ­
ni tero r je u p o č e tk u u g la v n o m b io p ro izv o lja n i n ije p o g o d io g la v ­
nu m etu : so c ija ln e re v o lu cio n a re . B ilo iz strah a o d p o ja ča v a n ja te­
ro rizm a , b ilo z b o g p o p u la rn o s ti k o ju su so cija ln i re v o lu cio n a ri
u živ a li u se lja štv u , u p rvoj fazi C r v e n o g terora p o g u b lje n je sa m o
jed an p rip a d n ik s o c ija ln ih re v o lu cio n a ra , i to u M o s k v i (P ip e s,
1 9 9 0 : 8 2 1). Prava m eta tero ra b ili su im u ćn iji g ra đ a n i i ro jalisti,
k o ji su se n ajla k še i n a jb e z o p a s n ije m o g li p ro g la siti “ n e p rija te lji­
m a ” i p o s lu ž iti ka o žrtv e n i jarci u krvavoj s v e tk o v in i o b o ža v a n ja
n o v o g o rije n ta ln o g b o g a . U Pravdi o d 31. a vg u sta 19 18 . čita o c i su
o tv o re n o p o z iv a n i na lin č “ n e p rija te lja re v o lu cije ” : “ O d sa d a će
h im n a ra d n ičk a klase b iti h im n a m r ž n je i osve te , stra šn ija o d o n e
k o ja se d a n as peva u N e m a č k o j p ro tiv E n g lesk e. N e strah , ne k o ­
le b a n je , n eg o m ržn ja i o sve ta ! K o n tra re v o lu c ija - taj zli p o d iv lja li
pas - m o ra b iti u b ijen a , je d n o m z a u v e k i k o n a č n o ” (cit. prem a:
S te in b e r g , 1931: 51).

4 5 O s i m to g a , b o ljš e v ic i su s is t e m a t s k i s p r o v o d il i t o r tu r u n a d z a t v o r e n ic im a . U
r u s k o m s u d s k o m p o s t u p k u t o r t u r e s u u k in u t e u 18 . v e k u , d a b i d o 1 9 1 7 . b i­
le s p o r a d ič n o p r im e n jiv a n e , o b ič n o u v r e m e n im a n e m ir a , k a o n p r. p r ilik o m
p o ljs k ih u s t a n a k a ili p o b u n e 1 9 0 5 . P o s le 1 9 1 7 . t o r tu r a s e s v e v iš e i s is t e m a tič n ije s p r o v o d ila , d a b i p o d S t a l jin o m d o b il a s t a t u s r u t in s k e p r o p r a t n e p o ­
ja v e p r il ik o m z a tv a ra n ja .
4 6 R e v o lu c io n a r n i s u d o v i, k o ji su u s p o s t a v lje n i 1 9 1 8 . i k o ji su s u d ili s a m o n a
o s n o v u “ r e v o lu c io n a r n e p r a v d e " n i iz d a le k a n is u o n a k o z v e r s k i u n iš t a v a li
" n e p r ija te lje re v o lu c ije " k a k o su t o ž e le li L e n jin i p r ip a d n ic i " r a d n ič k e a v a n ­
g a r d e ” . P o lu p is m e n i ra d n ic i k o ji s u b ili p o s t a v lja n i u r e v o lu c io n a r n e s u d o v e
p o k a z i v a li su n e u p o r e d iv o v iš e h u m a n o s t i i r a z u m a n e g o n jih o v i m e n t o r i iz
r e d o v a k o m u n is t ič k e in t e lig e n c ije ( P i p e s , 1 9 8 6 : 1 0 ). Z b o g o v a k o n is k o g
" u č in k a " r e v o lu c io n a r n ih s u d o v a Č e k a je o k t o b r a 1 9 1 9 . b ila p r im o r a n a d a o r g a n i z u je s v o j P o s e b n i r e v o lu c io n a r n i s u d k a k o b i p o s p e š ila p o g u b lje n ja “ n e ­
p r ija te lja r e v o lu c ije ” .

120

O p o z ic io n e "ie v ič a rs k e ” p a rtije u prvi m ah n isu za b ra ­
njen e. O r a z lo z im a za ta k v u “ m ilo s t” sv e d o či jed an p o v e rljivi d o ­
k u m e n t Č e k e o d i . ju la 1 9 2 0 . " U m e s to za b ra n e o v ih p artija, koja
bi ih sa m o o tera la u te š k o k o n tr o lis a n o p o d z e m lje , m n o g o je b o ­
lje dati im je d a n p o lu z a k o n s k i sta tu s . T a k o ih je la k še im ati p o d
ru k o m , a - a k o b i to p o s ta lo n e o p h o d n o - m o g u se m e đ u n jim a
iz d v o jiti stva ra o ci n em ira , o tp a d n ic i i d ru g i k o risn i in fo rm a to ri.
[...] K a d a su u p ita n ju o v e a n tis o v je ts k e p a rtije treb a b e z u s lo v n o
is k o ris titi tr e n u tn u ra tn u situ a ciju k a k o bi se n jih o v im č la n o v im a
m o g li sta v iti na teret sled eći z lo č in i: ‘k o n tra re v o lu c io n a rn a d elatn o s t’ , ‘v e le iz d a ja ’ , ‘ o m e ta n je o r g a n iz a c ije u p o z a d in i’ , ‘ š p iju n a ža
z a je d n u n e p rija te ljs k u in te rv e n c io n is tič k u s ilu ’ itd .” (cit. prem a:
W e r th , 1 9 9 9 : 9 9 ). O s im to ga , iz red o va so c ija ln ih re v o lu cio n a ra i
m e n jše v ik a 1 9 2 0 . je u z e to v iš e o d 2 .0 0 0 talaca k o ji je treb a lo da
b u d u stre lja n i u slu č a ju da n jih o v i p a rtijs k i d ru g o v i na slo b o d i d i­
ž u p o b u n e p ro tiv b o ljše v ičk e v la s ti.
je d n a o d v a žn ijih "te k o v in a ” C rv e n o g terora b ilo je
u p ravo ru tin sk o streljan je n ev in ih talaca. P rvih dan a p o sle atentata
na L en jin a p o čela su m a so vn a streljan ja ranije u ze tih talaca (ta k o je
npr. sa m o p e tro g ra d sk a Č e k a p o b ila 512 talaca). T a p raksa će se n a­
staviti i u n ared n im go d in am a: kada je npr. 19 2 7 . u V aršavi ubijen
so vje tsk i a m b a sa d o r V o jk o v , za o d m a zd u je streljan o na d e setin e
"gra đ a n sk ih z a tv o re n ik a ” , koji su u za tv o rim a ležali već go d in a m a
(S te in b e rg , 1931: 330 ). N a isti n ačin p o s tu p a lo se i p rem a za tv o re ­
n im m e n jše vicim a kada su se g ru zijs k i seljaci d ig li na p o b u n u
(p re d vo đ e n i m en jševicim a ). U to v re m e jed an b o ljše v ik je o b zn a n io
lo g ik u k oja ih je n av o d ila da prem a n ev in im lju d im a p o stu p aju na
ova kav način: “ S treljali sm o ih [m en jšev ik e koji su kao taoci bili u
za tv o ru i pre n eg o što je p o d ig n u ta p o b u n a ] na sto tin e . M ora se re­
ći da su se m en jševici p o k a za li kao slab i i b esk ara k tern i ljudi. O rg a n izo v ali su p o b u n u p rem a d e m o k ra tsk im p ra vilim a i n isu se u s u d i­
li da streljaju ni jednog jedinog od naših drugova, ia k o sm o m i streljali na
sto tin e n jih o vih , u klju ču ju ći tu i član o v e n jih o v o g C e n tra ln o g k o ­
m iteta " (cit. prem a: S tein b erg, 1 9 3 1:3 2 9 -3 3 0 ). Iz b o ljše v ičk o g ugla
p osm atran ja, dakle, sled ilo je da su m e n jše vici "sla b i i besk ara k ter­
ni lju d i” za to što su se d ržali "d e m o k ra tsk ih p ra vila ” , ili, tačnije,
p rin cip a su b jek tiv n e i in d iv id u aln e k rivice i n isu streljali nevin e ta ­
oce. N a su p ro t to m e, sam i b o ljševici su se se b i d iv ili kao "jak im i ka­

121

raktern im lju d im a ” z a to što se n isu držali n ik ak v ih p ra vila i što su
ubijali bez o b z ira n a p rin c ip su b je k tiv n e i in d iv id u a ln e krivice.
K ao š to m o ž e m o da v id im o , ra zm išljan je m b o ljše v ik a u
to v r e m e d o m in ira p rin c ip o b jek tiv n e i ko lek tivn e k riv ice, k o ji je bio
jedan o d o s n o v n ih p rin c ip a o rijen ta ln ih d e sp o tija .47 Z a plaćanje
n am eta kao i za izv rš e n je z lo č in a d esp o tu su bili o d g o v o rn i svi čla ­
novi o d ređ en e z a je d n ic e i za jed n o su trpeli n e k o n tro lisa n i retribu tvn i gn e v d e sp o ta . T o je v eć b io izv esta n civ iliza cijsk i p o m a k od
sasvim p rim itiv n ih d ru šta va u k o jim a vlad a krvna o sve ta , a n e p o ­
stojanje srazm ere iz m e đ u z lo č in a i k a zn e v o d i n a silju u n ed og led .
P o što n em a n ik a k v o g “ o seća ja za p rim eren o st" retrib u cija se u p ri­
m itivn im d ru štv im a sru ču je na sv a k o g k o je p ro g la še n za u z ro k zla
ili je sa njim u b ilo ka kvo j v e zi (u p o r. M oln ar, 19 9 4 b : 2 2 7 ). S a m im
tim , p rim itiv n a retrib u cija je šlepa, n eo b u zd a n a i s k lo n a “ k a tak lizm ičk o j esk a la ciji” (Z irar, 1 9 9 0 : 38 ), tj. im a ten d e n ciju da se p re n e ­
se na sve p rip a d n ik e n ep rijate ljsk e gru p e od koje " p o tič e z lo ” .
U p ra vo to je k a rak terisa lo C rv en i tero r iz "L e n jin o v ih d a n a ” . N je ­
gova arhajska p rirod a n ajja sn ije d o la z i d o izražaja u m eram a retribu cije p rem a taocim a, k o je su se sp ro v o d ile na o sn o v u o d lu k e o k o ­
lek tiv n o j o d g o v o rn o s ti “ k la s n o g n ep rijatelja ” k o ju je S v e tu s k i c en ­
tralni izv ršn i k o m ite t d o n e o 2 . se p te m b ra 1918. Z a taoce su u z im a ­
ni svi n eprijatelji b o ljše v ik a ( " b u r ž o a z ija ” , "o ficirsk i k o r” , so cijaln i
revolu cio n ari, m en jševici itd .), ali i član ovi n jih o vih p orod ica. O n i
bi slu žili za to da se, u sk lad u sa p rin c ip o m o b jek tivn e i k o lek tivn e
krivice, b o ljšev ici m o gu n e k o m e o s v e titi za aten tate na n jih o ve v o ­
đe (k a sn ije i za n eu sp eh e u v e lik im k a m p an ja m a, kao što je bilo p ri­
k u p lja n je žita i si.). T ak o đ e, o ve b ru ta ln e m ere treb alo je da d elu ju
za strašu ju će na p o d an ik e - što je k a ra k terističn o za o rijen ta ln e desp o tije - i nateraju ih da se u b u d u ć e su zd rža v a ju od p o b u n a i a te n ­
tata. A n a rh is ta Petar K r o p o tk in b io je to lik o zg ro že n razm eram a
koje je p o p rim io b oljševički o b iča j streljan ja talaca da je 21. d e c e m ­
bra 1 9 2 0 . n ap isao p ism o L en jin u , m o le ći ga da to zau stavi: " Č a k i
kraljevi i p ap e od erekli su se ta k v o g v a rv a rsk o g sredstva sa m o o d bran e k a k vo je u zim an je talaca. K a k o m o g u n ajavljivači n o v o g ž iv o ­
4 7 K a d a S o lž e n j ic in u s v o m ¿ e lu A rhip elag G ula g p iš e d a je " p o ja m krivice k a o t a ­
k v e u k in u t [...] jo š t o k o m p r o le t e r s k e r e v o lu c ije , a p o č e t k o m t r id e s e t ih g o d i ­
n a [...] p r o g la š e n desničarskim oportunizm om " ( S o l s c h e n i z y n , 1 9 7 4 : 1: 8 3 ), o n ­
d a to tre b a p r ih v a titi s a m o k a d a je reč o s u b j e k t iv n o j i in d iv id u a ln o j k r iv ic i.

122

ta i a rh itek te n o v o g so c ija ln o g p o retk a u ta k vim sre d stvim a tražiti
iz la z u o d b ra n i p ro tiv n eprijatelja? M o ž d a o v o treb a p o sm a tra ti kao
d o k a z da već i v i sam i svoj k o m u n is tič k i ek sp e rim en t sm atra te p ro ­
p a lim i d a vi u stvari ne b ran ite v am a ta k o d ragi sistem , n eg o jo š sa­
m e sebe? Z a r v a ši d ru g o v i ne sh v ata ju da vi, k o m u n is ti (u p rk o s g re­
šaka k oje ste n ap ravili), radite za b u d u ćn o st? I da z b o g to g a ni u
k o m slu čaju v a š rad ne sm ete oka ljati p o stu p cim a koji su ta k o b lis ­
ki p rim itiv n o m tero ru ?” (K ro p o tk in , 198 4: 233).
L e n jin nije o tp is a o K r o p o tk in u , ali se n jeg o v im o d g o ­
v o ro m m o ž e sm atra ti a kcija p re d u ze ta sa m o n e k o lik o d a n a k a sn i­
je n a K rim u , gd e su na v o jn o sa v eto v a n je p o z v a n i o ficiri a n a rh istič ­
ke v o jsk e N e s to ra M a h n o a . P o što je M a h n o te jesen i v eć b io u n i­
štio V ra n g e lo v e b e lo a rm e js k e sn a g e , b o ljše v ici v iše n isu im ali p o ­
treb u za sa v e zo m sa a n a rh istim a ,48 pa su je d n o s ta v n o p o h a p s ili i
p o strelja li a n a rh ističk e o ficire č im su ovi stig li n a K rim (G u e r in ,
1 9 8 0 : 1 0 5 ) . O d m a h n a k o n to ga , d o k je a n a rh ističk a v o jsk a jo š b i­
la o b e zg la v lje n a , p re d u ze li su s n a ž n u o fa n ziv u i d o leta id u će g o d i­
n e u p o tp u n o s ti ra zb ili u k rajin sk i a n a rh ističk i p o k ret. T a k o se p o ­
k a z a lo da p o litik a u zim a n ja i streljan ja talaca nije b ila je d in o sre d ­
stv o za o d rža n je b o ljše v ik a n a v la s ti. P o re d nje p o sto ja la su i d ru g a
sred stva , k a o što je b ilo u la že n je u sa v ez sa je d n im n ep rijateljem
(a n a rh is tim a ) da bi ovaj u n iš tio d r u g o g n eprijatelja (b e lo a rm e jce ).
Č im bi taj cilj b io p o s tig n u t, a p re o sta li n ep rijatelj d o v o ljn o o s la ­
b ljen b o rb o m sa u n iš te n im n ep rijate lje m , sa v ez sa n jim b io bi iz ­
n en a d a ra skid an , on bi b io p ro g la še n za n ep rijatelja i C rv en i teror
bi se o b ru ša v a o na njega. U sp e h tero ra gara n to v ala bi i č in je n ica da
je b iv ši sa v ezn ik , u lju ljk an s ta tu s o m sa v ezn ik a , n ep rip re m lje n da

4 8 S a v e z b o ljš e v ik a i a n a r h is t a te m e ljio s e n a s p o r a z u m u iz m e đ u s o v je t s k e v la ­
d e U k r a jin e i a n a r h is t ič k e U s t a n ič k e a r m ije U k r a jin e o d 15 . o k t o b r a 1 9 2 0 . Z a
b o ljš e v ik e je o d s a m o g p o č e t k a b ila n e p r ih v a t ljiv a č e tv r ta ta č k a s p o r a z u m a ,
k o ja s e o d n o s i la n a o b r a z o v a n je " s lo b o d n i h o r g a n a i p o lit ič k e s a m o u p r a v e "
n a te r ito r iji G u lja j- p o lja ( p o d k o n t r o lo m M a h n o o v ih s n a g a ) . Ip a k , n a o s n o ­
v u te ta č k e s p o r a z u m a , s t a n o v n ic i G u l ja j- p o lja s u o d m a h p o č e li d a o b r a z u ju
n o v e s o v je te , n e z a v is n e v la d e i p o lit ič k e p a rtije . N a d r u g o j s tr a n i, z a b o ljš e ­
v ik e je s p o r a z u m b io s a m o p r iv r e m e n o r e š e n je a n a r h is t ič k o g p it a n ja - d o
p o b e d e n a d V r a n g e lo m . A k a d a s u a n a r h is t i, u v r e m e n a jv e ć ih s p o r o v a o k o
č e t v r t e ta č k e s p o r a z u m a , n a jz a d p o b e d il i i p r o te r a li V r a n g e la , b o ljš e v ic i su
d o š li d o z a k lju č k a d a v iš e n e p o s t o ji n ik a k a v r a z lo g d a i d a lje trp e a n a r h is t e i
d a je d o š a o č a s d a s e n a n jih o b r u š e s v o m s n a g o m ( A r s c h in o f f , 2 1 9 - 2 2 0 ) .

123

p rek o noći p o s ta n e o tv o re n i n eprijatelj prem a k o m su sv a sre d stva
u n ište n ja d o z v o lje n a , z b o g čeg a je p o sta jao laka žrtva .
Ž rtva je u p rim itiv n im d ru štv im a im a la fu n k c iju d a o b ­
u zd a n asilje ta k o š to će se o n o u sm e riti na žrtve za k o je ne p o sto ji
o p a sn o st da će ih n e k o o s v e titi (Žirar, 1 9 9 0 :4 4 ) . Ž rtv e C r v e n o g te ­
rora o č ig le d n o n isu im a le o v u u lo g u , p o š to su p rip a d a le k a te g o r i­
jam a sta n o v n ištv a k o je su b ile n ajb rojn ije ( " b u r ž o a z ija " , "izd a jn ic i
radn ičke k la se ” , a na kraju i seljaci), pa sa m im tim i n a jsp re m n ije
d a na n asilje u zv ra te n a siljem . O n e se u klap a ju u jed an sa s v im d r u ­
gačiji o b ra zac k o le k tiv n o g n asilja, koji, da bi se ra zu m e o , n u žn o
m ora biti ra zm a tran z a je d n o sa id e o lo g ijo m p ro le te rsk o g m e sija n ­
stva i L e n jin o ve e p ifa n ije . C rv e n i tero r p o kreće m e h a n izm e iz g r a d ­
nje jed n e a u to rita rn e M i-g r u p e koja se na o k u p u d rži u p ra v o kroz
sam taj teror. I sam i isto riča ri se sla žu u to m e da je te ro r im a o g la v ­
n u fu n k ciju u is k o re n jiv a n ju o tp o r a tiran iji p rvo L en jin a (P ip e s,
19 9 5 : 4 9 ) a z a tim i S ta ljin a ( A n to n o w - O w s s je n k o , 1983: 3 7 6 ).
O n o što je, pak, o s ta lo m a n je v id ljiv o , jesu b e n eficije k o je su sam i
( " o b ič n i” ) b o ljše v ici im a li o d C rv e n o g terora. K a k o p rim eću je Friedrich H acker, v o đ a g ru p e n e m o ra d a se "p la š i n ik a k v o g otp o ra,
d o k le g o d se [...] m ere tero ra m o g u op rav d a ti z a je d n ič k im id e n ti­
te to m ” grup e, d o k , na d ru g o j stra n i, sa m a “ gru p a (n acija, k la sa ) č i­
ni m n o g o za in d iv id u u [tj. n je n o g o b ič n o g p rip a d n ik a ], o n a je s im ­
bol u čije im e in d iv id u u m m o ž e da is p u n i svoje elem en ta rn e (arhajske, in fa n tiln e, g r a n d io z n e ) že lje za sv e m o ći, sv e zn a n je m , n e u ­
p itn im a m o raln im rasterećen jem a g re sije i n e o b u z d a n im s a m o z a ­
d o v o ljs tv o m ” (H acker, 1973: 2 0 3 ). Id e n tifik a cija sa M i-g r u p o m (u
o v o m slu čaju p ro le ta rija to m ) s p ro v o đ e n je m tero ra izla zi u su sre t
n a jp rim itiv n ijim p o rivim a n je n ih član ova: o b o g o tv o r e n o m tir a n i­
n u o b e z b e đ u je n e p rik o sn o v e n i p o lo ža j v o đ e , a n je g o v im sle d b e n ic im a n eo gran ičen e m o g u ć n o s ti da is k a lju ju sv o je d e s tru k tiv n e
stra sti n ad sv im a koji se o z n a č e k a o n ep rijate lji. M e s ija n s k a id e o ­
lo g ija pri to m im a u logu v a ž n u ka o i sa m teror: “Jer je gru p a koju
na o k u p u d rži za jed n ički g n e v p r o tiv o m r a ž e n o g n eprijatelja n a ­
d a h n u ta sv e to m o zb iljn o šću : z n a č a je m s v o g [m esija n sk o g ] z a d a t­
ka p ro že ti p ojed in ci p o stu p a ju p o n e k a d ka o u tran su ili u b ila čk o j
e k s ta z i” (H ack er, 1973: 2 1 0 ). T im e p o k re ta n je C rv e n o g tero ra u
k a sn o le to 1918 . p okazu je dve v a ž n e fu n k c ije k o je će ob avljati u n a ­
re d n im g o d in a m a , pa i d e cen ijam a: u čv ršć e n je tiran ije b o ljše v ič k o g

¡24

v o đ e i o m o g u ć a v a n je o b ič n im b o ljše v ic im a da p ra žn jen je n jih o vih
d e s tru k tiv n ih stra sti se b i o b ja s n e k a o rad na o stv aren ju m is io n a r­
s k o g za d a tk a u sp o s ta v lja n ja "d ik ta tu re p ro letarijata" tj. n eke v rste
p u rg a to riju m a p red u la za k u k o m u n is tič k i ze m a ljsk i raj.
U m e s t o “ k o m u n is tič k e u to p ije ” , b o ljše v ici su izg ra d ili
je d a n to ta lita rn i re žim k o ji je u s p e o d a p o b e d i u n u tra šn je i sp o lja šn je nep rijatelje i da u n ared n im d ecen ijam a izgrad i čitavu im periju.
P o b e d a S S S R -a u D r u g o m sv e ts k o m ratu i v o jn o -p o litič k i h a o s
k o ji je n a s tu p io u n a re d n im g o d in a m a u slo v ili su da se u n iz u is­
to č n o e v ro p s k ih ze m a lja u s p o s ta v e k o m u n is tič k e m a rio n e ts k e v la ­
sti k o je su iz g r a d ile sv o je to ta lita rn e re žim e p o u g le d u na S S S R (i
u z n je g o v u p o m o ć ). N e k e o d o v ih v la s ti su se s v re m e n o m u d a ljile
i e m a n cip o v ale o d S S S R -a (k a ra k te ristič a n je bio prvi slučaj - J u go ­
slavija 19 4 8 ), d o k su dru ge d o življavale privrem ene krize ( D D R
n.953. M ađ arska i P o ljska 19 5 6 , C e h o slo va čk a 19 6 8 ), iz kojih su m o ­
gle da izađu sa m o u z "b ratsku p o m o ć ” S S S R -a . T im e je su d b in a ovih
p o to n jih do veden a u tesnu v ezu sa su d b in o m sa m o g S SS R -a; tek ka­
da su reform e M ih a ila G o rb ačo v a olabavile stege unu tar S S S R -a , i
kada je bila d o n eta p o litičk a od lu k a da se p u ste n iz vodu m a rio n e t­
ske vlasti u isto čn o e vro p sk im državam a, ove države su m o gle p o n o ­
v o da stekn u svoju n eza v isn o st i da pođ u p u tem reform i.
U is to riji to ta lita r iz m a d ru g e p o lo v in e 2 0 . v e k a p o ­
s to ji sa m o je d a n slu čaj u s p e š n o g p ru ž a n ja o tp o r a ( p o s t ) t o ta lita rn o m tir a n in u i n je g o v o g sv rg a v a n ja sa v la s ti n a s iln im p u te m
(tj. p o b u n o m p u k a ) - o b a r a n je i p o g u b lje n je r u m u n s k o g k o m u ­
n is t ič k o g tira n in a N ic o la e a C e a u s e s c u a 2 5 . d e c e m b ra 1 9 8 9 . C e a u s e s c u je R u m u n ijo m v la d a o s k o r o p u n ih 2 5 g o d in a , n e p r e s ta ­
n o jača ju ći re p re siv n e e le m e n te r u m u n s k o g p o s tto ta lita r n o g re­
ž im a , k o ji se o d iz v o r n o g k o m u n iz m a “ sv e v iš e p r ib liž a v a o e k s ­
tre m n o j d e s n ic i sp r o v o d e ć i, u p ra k si, p rin c ip e š o v in is tič k o g , ra­
s i s tič k o g i a n t is e m its k o g s a d r ž a ja ” ( N o jm a n , 2 0 0 0 : 115 ). Pri
k ra ju to g p e rio d a e k o n o m ija z e m lje b ila je p o tp u n o ru in ira n a , a
n e z a d o v o ljs tv o p o tla č e n ih p o d a n ik a p o s ta lo v e o m a v e lik o (u to
v re m e se č e s to p ra v ilo p o ređ e n je : " H itle r = C e a u s e s c u ”) . 49 P o 4 9 O v o p o r e đ e n je im a lo je o s n o v u u iz ja v i b iv š e g š e fa r u m u n s k e S e k u r it a t e e I o ­
n a P a c e p e , k o ji je 1 9 7 8 . p r e b e g a o u S A D . P a c e p a je z a p a d n u ja v n o s t in f o r m is a o 0 to m e d a C e a u s e s c u im a s v e H it le r o v e g o v o r e i d a p o k u š a v a d a , v e ž b a ju ći p re d o g le d a lo m , o p o n a š a s v o j u z o r ( R o m a n , 1 9 9 1 : 1 3 0 ) .

125

sle d n jih se d a m g o d in a R u m u n ija je o tp la ć iv a la s tra n e d u g o v e ,
te že ći d a p o s ta n e “ n e z a v is n a ” o d in o s tra n stv a . N e z a d o v o ljs tv o
s ta n o v n iš tv a C e a u s e s c u je n e p r e s ta n o u m iriv a o a p e lo v a n je m n a
strp lje n je i iz d r ž ljiv o s t , p o š t o će " n e z a v is n a ” R u m u n ija p o č e ti da
se n e z a d r ž iv o e k o n o m s k i ra zv ija č im o v la d a s o p s t v e n im re s u rs i­
m a. A k a d a su sv i stra n i d u g o v i o tp la ć e n i a p rila 1 9 8 9 . i d o d e ­
ce m b ra se n iš ta n ije p o č e lo m e n ja ti, s ta n o v n iš tv o je d o s p e lo u
sta n je d u b o k o g o ča ja .
P o s le d n ju k a p p re d s ta v lja o je p o k u š a j te m iš v a r s k o g
g a u la jte ra d a u h a p s i s v e š te n ik a L äsla T ö k e s a . U T ö k e s o v u o d b ra n u o d m a h je u s ta lo m a đ a rs k o s t a n o v n iš tv o T e m iš v a r a (m la đ e g
u z ra sta i v iš e g o b r a z o v a n ja ). A k a d a je S e k u r ita te p o č e la d a p u ca
na n jih , n a u lic u su p o č e li d a iz la z e o sta li: ro d ite lji, ra d n ic i, i
o s ta lo r u m u n s k o s ta n o v n iš tv o . U b r z o je T e m is v a r p o s ta o prvi
grad k o ji je o s lo b o đ e n o d C e a u s e s c u o v e tira n ije . A li, p o š to se d o ­
gađ aji u o s ta tk u z e m lje jo š n is u m o g li p re d v id e ti, p o s to ja la je v e ­
lik a m o g u ć n o s t d a iz b ije g r a đ a n s k i rat (R o m a n , 1 9 9 1 : 1 3 5 ) . V e sti
o žrtv a m a k o je su p ale 2 1. d e c e m b ra m u n je v ito su se p ro š ir ile ć e ­
lo m z e m ljo m , i to sa p re te riv a n jim a , ta k o d a je broj im a g in a r n ih
žrta v a d o 2 5 . d e c e m b ra n a r a s ta o n a 6 0 . 0 0 0 . 50 T e v e s ti d o p rin e le su d a r u m u n s k o s ta n o v n iš tv o , p re sv e g a re g u la rn a v o jsk a , s ta ­
ne na stra n u p o b u n je n ik a i ta k o sp re či iz b ija n je g r a đ a n s k o g rata.
C e a u s e s c u je p o k u š a o d a se b i u B u k u r e š tu o r g a n iz u je m a so v n u
p o d rš k u , ali je n a m itin g u iz v iž d a n i sp re če n da za v r ši svoj g o v o r.
V id e ć i d a situ a c ija iz m ič e k o n t r o li o n je, u p ra tn ji sv o je ž e n e i
d v o jic e n a jb liž ih sa ra d n ik a , h e lik o p te r o m p o b e g a o iz B u k u re šta .
Z b o g p r e v e lik o g o p te re ć e n ja h e lik o p te ra , p o s a d a je b ila p r in u đ e ­
na d a sleti u b liz in i grad a T ir g o v is ta . T u su , četiri sa ta n a k o n p o ­
k u ša ja b e g a , C e a u c e sc u i n je g o v a s u p r u g a u h v a ć e n i i p o k ra tk o m
p o s tu p k u o s u đ e n i na s m rt z b o g g e n o c id a n a d 6 0 .0 0 0 lju d i i
u n iš ta v a n ja n a c io n a ln e e k o n o m ije ( T r e p to w , 1 9 9 6 : 5 5 5 ). O s ta lo
je

n e ja s n o

na

k o jih

“ 6 0 .0 0 0 ”

se

p resu d a

o d n o s ila :

na

( p r e u v e lič a n ) broj stra d a lih p r ilik o m o b a r a n ja re žim a ili na sve
o n e k o ji su stra d a li to k o m C e a u s e s c u o v e v la d a v in e (G a b a n y i,
1 9 9 0 : 11). V iš e je n ego o č ig le d n o d a je p o s tu p a k p ro tiv C e a u s e -

5 0 I s p o s t a v il o s e d a je u s v rg a v a n ju C e a u s e s c u o v e t ir a n ije p o g in u lo 6 8 9 lju d i,
o d k o jih s u 2 7 0 b ili v o jn ic i ( G a b a n y i, 1 9 9 0 : 1 0 ) .

1
!

126

sc u a b io n e k a v rs ta k o m p r o m is a iz m e đ u p ra v n e fo r m e i n a s to ja ­
nja d a se sm rć u tir a n in a u b r z a p re d a ja o n ih d e lo v a S e k u r ita te k o ­
ji su m u jo š u v e k o s ta li v e r n i ( tz v . " ja n ič a r i” ). Z a to je s m r tn a k a ­
z n a iz v r š e n a b e z o d la g a n ja i b e z p ris u s tv a ja v n o s ti, a sn im c i sa
p o g u b lje n ja id u ć e g d a n a s u e m ito v a n i n a te le v iz iji. T o je im a lo
o č e k iv a n i e fe k a t, ta k o d a su b o rb e o d m a h p re sta le , a F r o n t n a c i­
o n a ln o g sp a s a , s a I o n o m I lie s c u o m na čelu , p r e u z e o je v la s t. Ilie sc u je 3. ja u n a ra 1 9 9 0 . d o n e o d e k re t o p o n o v o m u s p o s ta v lja n ju
p o litič k ih p a rtija u R u m u n iji, č im e je d e fin itiv n o o k o n č a n p e rio d
k o m u n is tič k e tira n ije .
K la sic i te o rije to ta lita riz m a tv rd ili su da su " š a n s e za
u sp e h sv rg av an ja to ta lita r n o g re žim a z a is ta b e d n e ” (F ried ric h i
B rz e z in sk i, 19 5 6 : 2 8 7 ) , p re v iđ aju ći tra n sfo rm a ciju to ta lita rn ih re­
ž im a k o m u n is tič k e p ro v e n ije n c ije u p o s tto ta lita rn e , š to se i d e s ilo
p o s le S ta ljin o v e sm rti. R u m u n s k i slučaj ja sn o je p o k a z a o d a repre­
siv n a v o jn o -p o lic ijs k a k o n to la n ije d o v o ljn a da o č u v a p o s tto ta litarn i re žim (u p o r . s lič a n z a k lju č a k i u: B eym e, 19 9 8 : 4 6 ) . U R u ­
m u n iji je p re d kraj C e a u s e s c u o v e v la d a v in e stra h p o n o v o p o s ta o
je d in i v e z iv n i fa k to r p o s tto ta lita r n o g re žim a, a o n je b io v rlo b rzo
o d stra n je n šire n je m p o b u n e . N a s a m o m za če tk u , p o b u n u su n o ­
sili m la d i i o b ra z o v a n i p rip a d n ic i m a đ a rsk e m a n jin e , a z a tim je
p o b u n je n ič k i k ru g p o č e o da raste u p ro ce sim a so lid a risa n ja : ro d i­
telja sa d e c o m , je d n e n a c io n a ln e gru p e sa d r u g o m i, n a p o sle tk u ,
v o jsk e sa s ta n o v n iš tv o m . S to se sa m e S e k u rita te tiče, o n a nije
u sp e la da o k o n č a o v e p ro ce se so lid a risa n ja , p rv e n s tv e n o z b o g
to g a što sa m a n ije b ila s k lo n a o n o m k o m u n is tič k o m fa n a tiz m u
k oji je b io k a ra k te rističa n za v re m e n a z r e lo g to ta lita rizm a i k o ji je
b io n u ža n za to d a se p o b u n e s lo m e b e z m ilo sti i b e z o b z ira na ž r ­
tve. D ru g i ra z lo g za n e e fik a s n o s t S e k u rita te u g u še n ju p o b u n e b io
je u to m e što jed an n jen d e o v ero v a tn o v iše n ije b io u sta n ju da
p re p o z n a sv o ju b u d u ć n o s t u e k o n o m s k i ru in ira n o j i p o litičk i izo lo v a n o j R u m u n iji.51 T im e je n ajtv rđ i b a s tio n r u m u n s k o g k o m u n i­
z m a b io izn u tra o s la b lje n i o n e m o g u ć e n d a se na o d g o v a ra ju ć i n a ­

51 V o n B e y m e o v o m iš lje n je d a je p a d r u m u n s k o g ( p o s t ) t o t a li t a r n o g r e ž im a i z a ­
z v a o in te r n i k o n f li k t iz m e đ u e lit a ( B e y m e , 1 9 9 8 : 4 5 ) č in i se is u v iš e n a t e g n u ­
tim , p o š t o je taj k o n f li k t r a d ik a liz o v a n k a d a je p la m e n p u č k e p o b u n e v e ć p o ­
č e o d a se š iri z e m ljo m .

¡27

čin su p ro ts ta v i s n a ž n o j e ru p ciji p u čk o g besa, n e z a d o v o ljs tv a i p o ­
b u n e o n o g tr e n u tk a k a d a ju je o d ređ en i, sam p o se b i n e to lik o d ra ­
m atičan p o v o d p o k r e n u o .

5. Staljinova tiranija
N a kraju o v o g p o g la v lja o sta je da se razm o tri z a is ta n esv a k id a šn ja
S ta ljin o v a tiran ija, k o ja je u o s n o v i u o b lič e n a 1 9 2 8 , a o k o n č a n a tira n in o vo m sm rću 1953. Jačina terora i širin a n je g o v o g za h v a ta k o ­
ji su o b e le žili p e rio d S ta ljin o v e v lad av in e u n ev e ro v a tn o j su op reci
prem a sla b o sti o tp o ra k o ji joj je p ru že n . Iz u z e v se lja k a, koji su to ­
k o m prve p e to lje tk e isp ro b a li razn e o b lik e o tp o ra - o d sa b o ta že ,
p rek o te ro rizm a, p a d o sp o ra d ič n ih u sta n ak a - n ik o se nije o d v a ­
ž io da se s u p ro ts ta v i S ta ljin u ili da na njega p o k u ša a te n tat.

1 z a i­

sta, u p o ređ e n ju sa L e n jin o v o m ili H itle ro v o m tira n ijo m , S ta ljin o ­
va tiran ija p ro la zi za p a n ju ju će m irn o i n e o m e ta n o , p o š to su p o d a ­
n ici - u k lju č u ju ć i i sam e čla n o v e partije - to lik o za o k u p lje n i stra­
h o m za v la s tite ž iv o te da i ne d o la z e na p o m isa o da u b is tv o m tira ­
n in a p rekra te sv o je m u ke i/ili m u k e sv o jih b liž n jih . V e ć ova e le ­
m en ta rn a č in je n ica u p u ću je na p o tre b u da se p o s e b n a p a žn ja p o ­
sveti ra zlo zim a za sn a g u i s ta b iln o s t S ta ljin o v e tiran ije.
Ia k o je L e n jin u z a p a la " č a s t” da u dari te m e lje b o ljš e v ič ­
k o m to ta lita rn o m re žim u i p o k r e n e C rv e n i teror, n jeg o v a je tir a n i­
ja ip a k o b e le ž e n a k o le b ljiv im p o litič k im k u rso m , k o ji d o la z i d o i z ­
ražaja u p o lo v ič n im m eram a N E P -a , n e sig u rn o j izg ra d n ji " s o c ija ­
liz m a u je d n o j z e m lji” ( u z “ so c ija lis tič k i in te r n a c io n a liz a m ” i sve
k o n tra d ik to rn iju p rim en u " s o c ija lis t ič k o g ” p rava n a ro d a na sam o o p re d e lje n je ), kao i u sk r u p u la m a k a d a je reč o k a d ro v sk o j p o ­
litici b o ljše v ičk e partije (p o v la č e n je tz v . “ lin ije k rv i” , k o ja se ne
sm e p re la ziti - zab ran a lik v id a cija p a rtijs k ih d ru g o v a ). K a o što
d o b r o p rim e ć u je C h r is to p h e r R ead , L e n jin o v re v o lu cio n a rn i p r o ­
gram , k o ji je ka o cilj im a o o s v a ja n je v la s ti, b io je ra cio n ala n i b e s ­
k ru p u lo z a n , d o k je n jeg o v p ro g ra m m e ra k o je je treb a lo p re d u ze ti
p o s le o s v a ja n ja vlasti o d isa o “ r o m a n tiz m o m i n a iv n o š ć u ” (R ead ,
19 9 6 : 1 6 9 ). S taljin je n a s le d n ik k o ji n e p o z n a je sla b o sti te v rste,
k o ji u m n o g o m e n ad m a šu je L e n jin o v m a k ija v e listič k i g e n ije i koji
u sp e v a d a b e z ikakvih z a z o r a izv u č e sve k o n s e k v e n c e kada su u
p ita n ju sre d sta v a koja se m o ra ju p rim e n jiv a ti da bi se o m o g u ć ilo

128

n e o m e ta n o fu n k c io n is a n je to ta lita rn o g re žim a u u s lo v im a kad a
o n nije p o p u la ra n i, šta v iše , k a d a je o m ra ž e n k o d s ta n o v n iš tv a (o
in o s tra n stv u d a se i n e g o v o ri).
L e n jin o v a p o litik a n a silja p o svojo j p riro d i je ru šila čk a ,5;! d o k je S ta ljin o v a k o n s tru k tiv n a , g ra d ite ljsk a . T e š k o je p o v erovati da bi R S F S R / S S S R m o g a o d a p o tra je v iš e o d s e d a m d e s e t
g o d in a i da izg ra d i p ra vu im p e riju da je, u n jeg o v o j in icija ln o j fa­
zi, Len jin o s ta o d u ž e na v la s ti i/ili d a je p o n jeg o v o j sm rti n a n je­
g o v o m e s to d o š a o ta k a v g e n ije d e s tru k cije k a k a v je b io T ro c k i. U
id e jn o m h a o su i n ih ilis tič k o m z a n o s u , k o ji su k a ra k te rističn i i za
L en jin a i za T ro c k o g , b ilo bi te šk o , ak o ne i n e m o g u ć e , izg ra d iti
s ta b ila n to ta lita rn i re žim . N a d ru g o j stra n i, S ta ljin je b io v e lik i n e ­
im ar to ta lita riz m a u p ra v o z a to što je b io n eo p te re će n “v e lik im s o ­
c ija lis tič k im id e ja m a ", k o je su o p h rv a le k a k o n je g o v o g p r e th o d n i­
k a ta k o i n je g o v o g g la v n o g k o n k u re n ta za v la s t. N je g o v a in te le k ­
tu aln a (ili, p re c izn ije , " te o r ijs k a " ) in fe rio rn o s t u je d n o je b ila i n je­
g o va n ajveća sn a ga , p o š to m u je d a va la o n u siro v u b e z o b z ir n o s t,
n e p o k o le b ljiv o s t i s a m o u v e re n o s t na k o jim a m u je L e n jin p o svoj
p rilici n ajviše z a v iđ e o .53 S va n e s ig u rn o s t i k o le b a n ja iz L e n jin o v ih

5 2 T u s p a d a i L e n jin o v a n e p r e s t a n a z lo u p o t r e b a v la s t i ra d i p o t k r a d a n ja v la s t it ih
p o d a n ik a (k o ji su p r e t h o d n o p r o g la š a v a n i " b u r ž o a z ijo m ” , " r e a k c ijo m ” , " k u ­
la c im a " it d .) . K a o š to p r im e ć u je D i m it r ij V o lk o g o n o v , “ L e n jin je s a m o t o i č i­
n io : re k v irira o , o d u z im a o , liš a v a o , u z u r p ir a o , r e p r e s ir a o . [...] n je g o v a g la v n a
b r ig a je č e s t o b ilo to d a o d lu č i: š ta i g d e s e jo š m o ž e u z e t i lj u d im a ” ( V o lk o ­
gonov, 19 9 8 :17 0 ).
53 Z a n im ljiv o je d a S t a ljin o v a k a r ije r a u p a r tiji z a p o č in je u g o d i n a m a p o s le
1 9 0 5 , k a d a je L e n jin p o č e o d a p lja č k a b a n k e k a k o b i d o š a o d o n o v c a p o t r e b ­
n o g z a rad p a rtije . S t a ljin je b io v e r o v a t n o n a ju s p e š n iji u o r g a n iz o v a n ju p lja č ­
ki b a n a k a u G r u z iji i t im e je s t e k a o v e lik i u g le d m e d u p a r t ijs k im d r u g o v im a
(L e n jin g a je ta d a n a z v a o “ p r e d iv n im G r u z ijc e m ” ) . S t o je n a jh it n ije , S t a ljin
n ije n ik a d a m o r a lis a o i la m e n t ir a o n a d o v im " b a n d i t iz m o m " , k a o š t o s u to u
tr e n u c im a s la b o s ti č in ili L e n jin i T r o c k i, n e g o je s le p o , u p o r n o i m a r ljiv o o b a ­
v lja o z a d a tk e k o je m u je p a r tija p o v e r a v a la . Z a n je g a je b ilo v a ž n o z a d a t a k
o b a v iti, a n e r a s p ra v lja ti o n je g o v o j m o r a ln o s t i. T a k a v s t a v L e n jin u je v e o m a
im p o n o v a o , z b o g č e g a je i s a m T r o c k i p r im e t io d a je L e n jin b io d u b o k o fa s c i­
n ira n S t a ljin o v o m " p o s t o ja n o š ć u i p r o s t o d u š n o š ć u ” . P o s v e m u s u d e ć i, s a ­
s v im je ta č a n b io is k a z M . I. U lja n o v e , k o ja je p o s le L e n jin o v e s m r t i s v e d o č ila d a je S ta ljin z a L e n jin a b io č o v e k “ k o m e s e p o s e b n o v e ru je , z a k o g a s e z n a
d a je is t in s k i re v o lu c io n a r , b liz a k d r u g ” ( c it . p r e m a : V o lk o g o n o v , 1 9 9 8 : 33).
K a d a se s v e to im a n a u m u , p o s t a je ja s n ije z a š t o je u p r a v o L e n jin b io taj k o ji
je o d ig r a o p r e s u d n u u lo g u d a S ta ljin 1 9 1 2 . b u d e iz a b r a n z a č la n a C e n t r a l n o g

p o sle d n jih g o d in a ž iv o ta za v re m e S ta ljin o v e stra h o v la d e n esta ju ,
za to što se n o v i hazjajin n e o p te re ć u je n ik a k v im — a p o g o to v o ne
“ te o r ijs k im ” - s k ru p u la m a : o n u m e šn o p ro žim a " d ik ta tu r u p ro le ­
tarijata" i tra d iciju c a rs k o g sa m o d rža v lja , o tv o re n o p rih v a ta n ek e
e lem en te iz n a sle đ a v e lik o r u s k o g n a c io n a lizm a i sp r e tn o ih u g ra ­
đu je u k o m u n is tič k u id e o lo g iju ( " n a c io n a lb o ljš e v iz a m ” ), ka o što
m u d ro o d b a cu je ta k v u b e s m is lic u kao što je “ lin ija k r v i” u b o ljš e ­
v ičk o j p artiji. S ve u sv e m u , n a m eće se n e d v o sm isle n z a k lju č a k da
je L en jin b io " m a js to r ” d a R u sk u re v o lu ciju sk re n e u p ra vcu to ta ­
lita rn o g režim a, ali da je S ta ljin b io m n o g o veći " m a js to r ” d a taj
to ta lita rn i re žim s ta b iliz u je i o m o g u ć i m u da iz b r o jn ih isk u še n ja ,

k o m ite ta , a 1 9 2 2 . i z a s a m o g g e n e r a ln o g s e k r e ta r a p a rtije . Š t a v iš e , L e n jin je
b io i spiritus movens k a d r o v s k ih p r o m e n a , k o je su u v r e m e X I k o n g r e s a p a r t i­
je p o t is n u le “ t r o c k is t e ” i a f ir m is a le " s t a l jin is t e " n a k lju č n im m e s t im a u p a r ­
tiji. N a is t o m k o n g r e s u L e n jin je p rv i p u t p o č e o d a k o r is t i C e n t r a l n u k o n ­
tr o ln u k o m is iju k a o i z u z e t n o e f ik a s n o s r e d s t v o z a o b r a č u n s a “ o p o z ic i o n a r im a ” u n u t a r C e n t r a ln o g k o m it e t a p a r t ije i n jih o v im p r is t a lic a m a n a s v im
n iv o im a , p o k r e n u v š i t im e ir e v e r z ib iln i p r o c e s k a d r o v s k ih č is t k i, k o ji m će
S t a ljin v e o m a b r z o u s p e ti d a o v la d a ( B r d a r , 2 0 0 0 : 5 1 7 - 5 1 8 ) . Z a t o , k a d a L e ­
n jin p re d s a m kraj s v o g a ž iv o t a u p is m u k o n g r e s u o d 2 4 . d e c e m b r a 1 9 2 3 .
b u d e o p t u ž io S ta ljin a d a je “ k o n c e n t r i s a o [...] u s v o jim r u k a m a n e iz m e r n u
v la s t " (L e n jin , 19 73 : 2 6 6 ) p o k a z a ć e k r a jn ju n e s a m o k r t i č n o s t i n e is k r e n o s t ,
b u d u ć i d a je u p ra v o to b ila lo g ič n a p o s le d i c a s v e g a o n o g a š t o je o n s a m z a
S t a ljin a u č in io u p r o t e k lim g o d i n a m a . D o d a t a k t o m p is m u , d ik t ir a n 4 . ja ­
n u a r a 1 9 2 4 , u k o je m je L e n jin č la n o v im a k o n g r e s a s u g e r is a o d a S t a ljin a
s m e n e sa fu n k c ije g e n e r a ln o g s e k r e t a r a z b o g p r e v e lik e g r u b o s t i, m o g a o b i
s e z a t o t u m a č it i k a o h ir b o le s n o g s ta r c a , č iju je s u je t u d u b o k o p o g o d ilo to
š t o je S ta ljin s a d a i p r e m a n je m u s a m o m p o k a z i v a o o n o p r a v o lic e , k o je ć e
u s k o r o u p o z n a t i č ita v s v e t. " A li s a m o u p o s le d n j o j lič n o j s v a đ i i s a m o na
o s n o v u lič n o g n e z a d o v o ljs t v a - a n e p o l it ič k e n e p o d o b n o s t i - o n je t r a ž io
S t a ljin o v u s m e n u , i to n e s a p o l o ž a ja v la s t i n e g o s a p o s e b n o g m e s ta g e n e ­
r a ln o g s e k re ta ra , g d e je ‘ g r u b o s t ' n e p r im e r e n a ” ( C o n q u e s t , 1 9 6 9 : 6 5 ) . S t o
je m o ž d a i n a jv a žn ije , iz p o m e n u t o g p is m a m o ž e s e z a k lju č it i d a L e n jin a n i ­
je n a jv iš e b r in u lo to š to je " d r u g S t a l jin " u s v o j im r u k a m a k o n c e n t r is a o n e o ­
g r a n ič e n u v la s t n e g o s a m o t o š t o n ije b io s ig u r a n d a " ć e o n u v e k u m e t i d a
s e d o v o ljn o o p r e z n o k o r is ti t o m v la š ć u " ( L e n jin , 1 9 7 3 : 2 6 6 ; u p o r . i E lle in s te in , 1 9 8 0 : 4 6 ) . D a je, k o jim s lu č a je m , “ K o b a " b io m a lo “ p a ž ljiv iji” p r e m a
s v o m u m ir u ć e m u č ite lju i p a r t ijs k o m d r u g u , n e iz a z iv a ju ć i n je g o v e s u m n je
u v la s t it e m o g u ć n o s t i z a “ o p r e z n u u p o t r e b u " n e o g r a n ič e n e v la s ti, n e b i m u
b ilo t e š k o d a o d n jeg a d o b ije b l a g o s l o v z a s t u p a n je n a p re s to r e v o lu c io n a r ­
n e tira n ije .

130

koje je istorija pred njega postavljala u narednih četvrt veka, izađe
ne sam o očuvan nego i ojačan i proširen.54
T ajn a S taljin o vo g genija leži u tom e što je o sn ovn u sla­
b o st bo ljševičko g totalitarizm a -

paranoju zavere sveprisutnog

neprijatelja — pretvorio u njegovu najveću snagu. Pošto su varvarsko nam etanje bo ljševičko g jarma i još brutalnija vladavina prvo
Lenjina a za tim i Staljina izazvali sveprisutnu m ržnju terorisanih
podanika, o tp o r b o ljševičkim tiranim a stalno je lebdeo u vazduhu.
T o je nateralo Staljina da 1933. ili 1934. p očne da razm išlja o p o se­
zanju za o n im m eto dam a terora pom o ću kojih je Ivan G rozn i vla­
dao u opnoiim’.55 K ao što sm o već im ali priliku da vidim o, Ivan je
za u ništenje svih svojih (realnih i potencijalnih ili jednostavno
um išljenih) neprijatelja i stvaranje jed n o g atom izovan og, zastra­
šen og i n em o ćn o g društva koristio dva o sn o vn a m etoda: neselek­
tivni teror, kako bi zatro sve m oguće (i nem ogu će) zavere, i o slo ­

5 4 N a r a v n o , n i L e n jin n ije b e z z a s lu g a z a u s p o n i u s p e h s t a ljin iz m a . P re s v e g a ,
L e n jin je p rv i u z d ig a o p a r t iju u k o n a č n o g s u d iju u s v im s tv a r im a ( u č e m u m u
je n e s e b ič n o i s v e s r d n o p o m a g a o T r o c k i, k o ji ć e s e k a s n ije p o k a z a t i n a jv e ć o m
ž r t v o m p r in c ip a d a je " p a r t ija u v e k u p r a v u ’’) . U n iš t a v a ju ć i s v e in s t it u c ije i
m o r a ln e o b z ir e u s p a š a v a n ju " s o c ija li s t ič k e r e v o lu c ije ” i r a s p iru ju ć i p o lit ič k u
n e t o le r a n t n o s t ,

L e n jin

je s a m

p o s t a v io

t e m e lje

S t a ljin o v o j

s t r a h o v la d i.

N a p o k o n , L e n jin je b io taj k o ji je S t a ljin a n a u č io k a k o d a p r im e n ju je P le h a n o v lje v a f o r iz a m d a je n a jb o lji n a č in p o s t u p a n ja s a p r o t iv n ik o m d a m u se
p r ile p i s t ig m a iz d a jn ik a ( H a r d in g , 1 9 9 6 : 2 5 6 - 2 5 7 ) .
5 5 N a jd r a g o c e n ije z a v e š t a n je o S t a ljin o v o m o d n o s u p r e m a n a jv e ć e m r u s k o m
s a m o d r š c u o s t a v io je g lu m a c N . K . C e r k a s o v , k o ji je g lu m io u lo g u I v a n a G r o ­
z n o g u is t o im e n o m film u S e r g e ja E is e n s t e in a . U k n jiz i p o d n a s lo v o m G lu m ­
čeve zabeleške ( k o ja je o b ja v lje n a u M o s k v i p o č e t k o m 19 5 3 , jo š z a S t a ljin o v o g
ž iv o t a ) C e r k a s o v je z a b e l e ž io S ta ljin o v e in s t r u k c ije 0 t o m e k a k o d a se g la v n i
ju n a k p r e d s ta v i f ilm s k o j p u b lic i. S t a ljin je t o k o m p r ip r e m a z a s n im a n je f il­
m a r e ž is e r u i g la v n o m g lu m c u o b ja s n io d a je " I v a n b io v e lik i m u d a r v la d a r
k o ji je z a š t it io z e m lju o d in filtr a c ije s p o ljn o g u t ic a ja i p o k u š a o d a u je d in i R u ­
siju ; ‘J. V . S t a ljin je t a k o đ e is t a k a o p r o g r e s iv n u u l o g u k o ju je o d ig r a la opričnina [ I v a n o v a ta jn a p o lic ija ] ’ , S t a ljin o v a k r it ik a je b ila o g r a n ič e n a n a to š t o je
o v a j 'p r o p u s t io d a lik v id ir a p e t p r e o s t a lih v e lik i h f e u d a ln ih p o r o d ic a ’ . N a
to m m e s tu S ta ljin je d o d a o v e s e lo : 'T u m u je B o g s t a ja o n a p u t u ’ - p o š t o je
I v a n p o lik v id a c iji je d n e p o r o d ic e p o c e lu g o d i n u is p a š t a o , ‘d o k je tr e b a lo d a
p o s t u p a sa u v e ć a n o m o d l u č n o š ć u ” ’ ( c it . p re m a : C o n q u e s t , 1 9 6 9 : 7 5 - 7 6 ) . E is e n s t e i n o v film , in a č e , p r ik a z u je I v a n a G r o z n o g k a o “ o š t r o g ali p r a v e d n o g
v la d a r a ” , k o ji š titi n a r o d o d z li h b o lja r a . N e m a n ik a k v e s u m n je d a je t o b ila
S t a ljin o v a p r o je k c ija s e b e s a m o g u lik š e s n a e s t o v e k o v n o g s a m o d r š c a .

bađ an je d e s tr u k tiv n ih stra sti je d n o g b roja " iz a b r a n ih ” p o d a n ik a
(p o v e za n o sa m o g u ć n o s tim a pljačke, u gn jeta va n ja i s ilo v a n ja p re ­
o s ta lih p o d a n ik a ). S ta v iše , na sa m o m kraju p o s to ja n ja opričnine
Ivan je u v id e o d a su n je g o v i v o jn ici za sp ro v o đ en je tero ra k o n c e n trisali o g ro m n u

m o ć u s v o jim

ru kam a, n a g o m ila li o g ro m n o

(o p lja č k a n o ) b o g a ts tv o i u z o h o lili se. Z a to Iva n o v p o v e re n ik M aljuta S k u ra to v z a p o č in je stra h o v iti p o k o lj u sv o jo j te ro ris tič k o j
v o jsci, k oji k u lm in ir a n je g o v im v la s titim sm a k n u ć e m , i tim e , s
je d n e strane, v ra ć a stra h o p o š to v a n je p re živ elih opričnika p red c a ­
rem (k o m je d in o m o g u d a za h v a le za sve što im aju - p a i z a svoje
živ o te ), a s d ru g e stra n e , o m o g u ć a v a p riliv n o v ih opričnika k o jim a
se p ru ža p rilik a d a u z m u u če šće u o rg ija m a n a silja i p ljačk a n ju
o s ta lih p o d a n ik a . K o je u ša o u k o lo terora i ka o d ž e la t p o č e o da
u živ a k o risti k o je o n o p ru ža , taj je m o ra o da p lati cen u iz g u b lje n e
sig u rn o sti za ž iv o t i im e ta k , tj. n ije se m o g a o n ad ati d a će d o kra­
ja ž iv o ta m o ći d a u ž iv a u o p lja č k a n im d o b rim a i p rig ra b lje n im priv ileg ija m a . Z a n jeg a je m o g a o d a v a ž i jo š je d in o m o to carpe diem!,
p o š to je v e ć su tra d a n o k r u tn a ru ka cara je d n a k o b e z r a z lo ž n o m o ­
gla da m u o d u z m e sve što m u je ju če d a la (p a čak i o n o što m u je
d a o B o g - sa m živ o t).
T o is k u s tv o b ilo je iz u z e tn o v re d n o z a Iv a n o v o g d a le ­
k o g id e o lo š k o g p o to m k a S ta ljin a . S ta ljin 1934. u viđ a da C rv e n i te ­
ror k o ji je z a p o č e o L e n jin n ik a k o n e sm e o s ta ti izo lo v a n a e p iz o d a
b o ljš e v ič k o g osva jan ja v la s ti, i za k lju č u je da to m o ra p o s ta ti p r in ­
cip fu n k cio n isa n ja n jeg o v e lične v la s ti. Jed ini n ačin za e fik a sn o s u ­
zb ija n je i sa m e pomisli na o tp o r k o d p o d a n ik a jeste, d a k le , n e k o n tro lisa n i, sv e o b u h va tn i i te m e ljn i (C r v e n i) teror. K a o iz g o v o r za
n a silje S ta ljin , kao i Ivan tri i p o v e k a p re njega, p ro iz v o d i zavere,
o sla n ja ju ć i

se

pri to m

na

sv o je

p a rtijs k e

" n o m e n k la tu ra š e ”

( p o s e b n o u C e k in o m n a s le d n ik u N K V D ) ka o sa v re m e n e v a rija n ­
te opričnika (sa N ik o la je m J e žo v im k a o in k a rn a cijo m M a lju te S k u ra to va ) (u p o r. i Latey, 19 7 2 : 12 9 ; F ig e s, 1 9 9 6 : 6 4 9 ). S ta ljin se tak o đ e ne u stru čav a u to m e d a sled i Iv a n a i u o n o m o d s u d n o m k o ­
raku p a rtijs k ih čistk i, n a k o jim a će m u k a sn ije k o m u n is ti d ilje m
sv e ta p o n a jv iš e zam erati. P r o b le m le ži, m e đ u tim , u p ravo u to m e
što je v e ć L en jin kren u o p u te m iz g r a d n je je d n e to ta lita rn e v la sti,
k o ja seb i d u g o ro čn o nije m o g la d o p u s tit i lu k s u z da šted i sv o je
opričnike i d o z v o li im da se u z o h o le i p o č n u da ku ju realne zavere.

132

Z a to S ta ljin is p r a v n o z a k lju č u je da se b o ljše v ičk a p a rtija m o ra re­
d o v n o " p ro v e tra v a ti” , da se n a d u v a n im v e lič in a m a m o ra u v e k iz ­
n o v a p o k a z a ti d a n isu n ik o i n išta , a d a se m la d im i " p e r s p e k tiv ­
n im ” k rv o lo c im a p e rio d ič n o m o ra u k a ziv a ti ša n sa d a se “ d o k a ž u ”
i d o đ u n a v o d e ć a m e sta p a rtije . B ivši so v je tsk i fu n k c io n e r M . V o sle n sk i d a o je o to m e d r a g o c e n o sv e d o ča n stv o : " S ta ljin je d o b ro
v id io k a k ve su z a v id ljiv e p o g le d e b acali n jeg o v i 'n o m e n k la tu r a š i'
n a ‘le n jin is te ’ : o n i su za n jih p o s ta ja li sve tu đ ijim i a n tip a tič n ijim ,
ti starci k o ji su sa ču vali n e š to v je rn o sti revolu ciji b e z o b z ira na d o ­
bre p o lo ž a je i la g o d a n ž iv o t. S ta ljin je sh v a tio d a je d o v o lja n sa m o
z n a k , i ta će se z lo b n a stvo re n ja , p o te k la o d njega, b a c iti ka o č o p o r
v u k o v a na stare o s o b e n ja k e k o ji z a u z im a ju to p la m jesta. T a k a v
z n a k je b ilo u b o js tv o K iro v a [...] T re b a b iti g lu p a n d a bi se u je žo v štin i v id je lo sa m o d je lo S ta ljin o v ih ru ku, ali i id io t da bi se Ježo va
u č in ilo je d in o o d g o v o rn im . S ta ljin je is p u n io v o lju lju d i k o je je
p o d ig a o , d a vši z e le n o sv je tlo za u n iš te n je stare le n jin sk e gard e.
M a lo se tk o u toj k a m p a n ji p o k a z a o ju n a k o m . P rem a žrtv a m a
k a m p a n je - le n jin s k im re v o lu cio n a rim a - 'le n jin is tim a ' m o ž e se
o d n o s iti kra jn je n e g a tiv n o . A li n ač in o b ra ču n a s n jim a b io je o d ­
v ra ta n " (cit. prem a: M ed ve d e v , 1 9 8 9 : 3 6 7 ) .56
N iš ta o d vratn iji, m o g lo bi se d o d a ti, n eg o n ačin na k o ­
ji su se ti isti “ le n jin is ti” u d a n im a sv o je m la d o sti o b ra ču n av ali sa
k o n s titu c io n a ln im

d e m o k ra ta m a ,

so c ija ln im

rev o lu cio n a rim a,

m e n jše v ic im a i d ru g im "n e p rija te ljim a re v o lu cije ” . O d v r a tn o s t o b ­
raču n a k o n tin u ira n a je p oja va u isto riji b o ljše v ič k o g to ta lita rizm a .
Z a p ra vo , tek je ¡sto rija S S S R -a p o k a za la o n u n eu m o ljivu z a k o n i­
to s t k o ju Ivan o va opriinina z b o g k ra tk o g trajanja još nije b ila u sta ­

5 6 T r i j u m f o v o g h o b z o v s k o g " v u č je g p r a v a " m e đ u b o ljš e v ic im a n ije , n a r a v n o ,
m o g a o o s t a t i b e z p o s le d ic a i v a n p a r tije . P o d S t a ljin o m s e z a h k u t a v a ju p r o ­
c e s i e g z is t e n c ija ln e b o r b e , o b r a č u n a i d e n u n c ija c ija u s v im p o r a m a d r u š tv a ,
p a č a k i u p o r o d ic i. P o z n a t o je d a s u s o v j e t s k e v la s t i n a r o č it o p o d r ž a v a le i s la ­
v ile d e c u k o ja s u p o t k a z iv a la s v o je r o d it e lje i t a k o ih s la la n a r o b iju ili u s m r t.
Č e t r n a e s t o g o d iš n j i P a v lik M o r o z o v , k o ji je b io p o k a z a o “v is o k u k o m u n i s t ič ­
k u s v e s t " i “ r a z o t k r io " s v o g a o c a , p r e t v o r e n je u p r a v o g m u č e n ik a k a d a s u g a
p o s t iđ e n i i o b r u k a n i s e lja c i u b ili. U n je g o v o m s e lu p o d i g n u t je p r v o m u z e j, a
z a t im i s p o m e n ik , d a b i se n a k ra ju n je g o v o im e n a š lo i u p io n ir s k o j K n jizi ča­
sti ( K o n k v e s t , 1 9 8 8 : 3 13 -3 14 ). M o r o z o v i n je m u s lič n i ta k o su u z d ig n u t i u
d e č je id o le , k o jim a je n a m e n je n a u lo g a tr a n s m it e r a “ je ž o v š t in e " iz ja v n o g ž i ­
v o t a u n a jin tim n iji z a b r a n p o r o d ic e .

¡33

nju da s is te m a tič n o ra zv ije - da se i sam i opričnici m o ra ju p e rio d ič ­
n o p o d vrga va ti is to m o n a k v o m tero ru k o je m se p o d v rg a v a ju i svi
drugi tiran in o v i n ep rijate lji. D u g a i stab iln a S ta ljin o v a v la d a v in a
p o k a zu je da tira n sk a v la s t o tk riv a n jem p o m e n u te z a k o n ito s ti i
u d arce m u n a jv iše red o ve p a rtije (a, p o s e b n o , N K V D - a ) d o s tiž e
svoju p ravu sn a g u . P o sle o d lu č iv a n ja na taj s u d b o n o s n i k o rak , on a
p a ra d o k sa ln o m o ž e d a raču n a i na p o n o v n o z a d o b ija n je p overen ja
je d n o g n e z a n e m a rljiv o g d ela sta n o v n ištv a koji je o d a n p a trija rh a l­
noj trad iciji ru sk e carevin e. S ta ljin p o sta je u o čim a n jeg o v ih p rosto d u š n ijih p o d a n ik a o n a d a le k a o č in sk a figura sk rive n a iza zid in a
K rem lja koja b rin e o “ d o b ru n a ro d a ” i koja n ep resta n o h vata " š te ­
to č in e ” z b o g k o jih n aro d u realn o ide ta k o loše. " R u s ija koja je z b a ­
cila d is k re d ito v a n u m o n a rh iju , n a g lo se v ratila n a jp rim itiv n ije m
a sp e k tu p rv o b itn e c arističk e m istik e , ideji da će o ta c -izb a v ite lj u
K rem lju sp a sti sv o ju n ap aćen u d ecu o d z lo b n ih lo k a ln ih zv a n ič n ika i u v e sti ih u o b e ća n u ze m lju . T a k o je S taljin u s p e o da n asled i Len jin a ka o v rh o v n i d ik ta to r ne sa m o z a to što je b io v e š t sp le tk a ro š i
o rg a n iz a to r, v eć i za to što je b io b liž i n o n jeg o v i su p a rn ici siro v o m
m e n ta lite tu p ro se č n o g R u sa ” (B ilin g to n , 19 8 8 : 6 2 0 ) .
O b ja š n je n je za to n u d i v eć sa m L en jin . U p o litič k o m izv e šta ju na XI k o n g re su R K P (b ) 19 2 2 . o n p o sta v lja p ita n je u čem u
je sn a g a a u čem u s la b o st b o lje šv ik a . S n a g a b o ljše v ik a le ži u p o li­
tičk o j v la sti i (n a c io n a lizo v a n im ) e k o n o m s k im resu rsim a, k o ji su
d o v o ljn i "d a se o b e zb e d i p re la z ka k o m u n iz m u ” . M e đ u tim , o n o
što b o ljše v ic im a n ed ostaje je ste k u ltu ra . D o š a v š i na v last, b o ljš e v i­
ci su se p o k a za li kao m an je k u ltu r n i o d k u ltu re c arističk e d e s p o tije k o ju su n asled ili. Z a to se u R S F S R -u d e š a v a isto što i u k u ltu rn o
su p e rio rn ije m narodu k o je g o s v o ji k u ltu r n o in ferio rn iji n arod, tj.
“ p o b e đ e n i n am eće svoju k u ltu ru o sv a ja č u . N ije li se n ešto s ličn o
d e s ilo u p re sto n ici R S F S R i n ije li tu is p a lo ta k o da se 4 .7 0 0 k o ­
m u n ista (g o to v o cela divizija, i to sve n a jb o lji) n a šlo u p o tčin je n o sti tu đ o j k u ltu ri. Istina, tu bi se n e k a k o m o g a o d a d o b ije u tisa k da
p o b e đ e n i im aju viso ku ku ltu ru . B o ž e sa č u v a j. N jih o v a je k u ltu ra
m ize rn a , n ištavn a , ali je ip ak v eća o d n a š e ” (L e n jin , 19 5 0 b : 5 0 4 ).
L e n jin je pri to m govorio sa sv im u o p š te n o o u sta n o v a m a na čije su
č e lo p o č e li d a d o laze n ovi b o ljše v ič k i fu n k c io n e r i, n e p o m in ju ći d r ­
ža v u u c e lin i. M eđ utim , u p rav o je na d r ž a v n o m n ivo u b io n ajb rži
u z m a k in fe rio rn e boljševičke k u ltu re p re d sta ro m k u ltu ro m car-

I

m

s k o g sa m o d rža v lja . K a o što je L en jin d o b ro za p a z io , stara c a ris tič ­
ka k u ltu ra b ila je “ m ize rn a , n išta v n a ” , ali je i takva ka k va je b ila s u ­
p eriorn a u o d n o s u na b o ljš e v ič k o siro v o varv arstvo . S ta ljin iz a m je
u p rav o re zu lta t triju m fa (n e o s p o r n o u m e đ u vrem en u in o v ira n o g )
ca rizm a n ad " iz v o r n im ” ( le n jin is tič k im ) b o ljše v iz m o m .
I s tin a je da se C rv e n i teror, k o ji je k a o sp e c ifič a n o b ra ­
za c k o le k tiv n o g n a silja p o k r e n u o L e n jin , p o k a z a o n e sa m o kao
k ra tk o ro č n o n e g o i k a o d u g o ro č n o e fik a sa n , o b e z b e d iv š i b o ljš e ­
v ičk o j m a n jin i d a to k o m d v a d e se tih g o d in a p o b e d i i m a n je -više
istreb i ili p ro te ra sv o je n ep rijate lje , a S ta ljin u d a to k o m trid e se tih
g o d in a u s p o s ta v i n e o g ra n iče n u tiran iju n ad ce lim S S S R -o m . Posu sta ja n je o tp o r a i k lo n u lo s t p o r o b lje n ih m a sa p o č e tk o m d v a d e ­
se tih g o d in a d o p rin e li su d a b o ljše v ici je d n o v re m e (k o je bi se orije n ta c io n o m o g lo v e z a ti za p o litik u N E P -a ) o d u s ta n u o d terora
grosso modo, m a d a ne i o d p ro g o n a p o je d in a ca ili ta čn o o d re đ e n ih
so c ija ln ih g ru p a ( “ k u la k a ” , " s p e c ija lis ta ” itd .), te da se o k re n u org a n izo v a n ju n o v e d rža v e i p ro ce su in d u str ija liz a c ije .57 I n d u s trija ­
liza cija S S S R -a o d v ija se p a ra le ln o sa o b n a v lja n je m c a rs k o g s a m o ­
d ržav lja (tj. s n je g o v im m iren je m sa n e b u lo z n o m k o n c e p c ijo m
"d ik ta tu re p ro le ta rija ta ” ) i ra sp la m sa v a n je m lu d ila lo va na " im p e ­
rija lističk e ", " tr o c k is tič k e ” , " k u la č k e ” itd . v e š tic e .58 Ivan G r o z n i
n ije o tk rio sve m o g u ć n o s ti k o je siste m opričnine p ru ža za p retv ara ­
n je R u sa u “ iza b ra n i n a r o d ” , a n jega s a m o g u d r u g o g (tj. ru sk o g )
M o jsija . S ta ljin je u to m p o g le d u n ap rav io is tin s k i k o ra k n ap red i
n a čin io opnčninu o d c e lo g S S S R -a (a ne sa m o o d n je g o v o g d ela),
isk lju č iv ši sv a k u m o g u ć n o s t o k o n ča n ja tero ra, p o š to je tek pod lim
uslovima došao u situaciju da proklamuje približavanje časa “prelaska iz
socijalizma u komunizam”.59
57

O v u p r o m e n u m o ž d a n a jb o lje ilu s tr u je p r o m e n a n a m e n e k o n c e n t r a c io n ih
lo g o r a . D o k je p rv i t a la s z a tv a r a n ja p o lit ič k ih p r o t iv n ik a u k o n c e n t r a c io n e
lo g o r e , z a p o č e t a v g u s t a 19 x 8 , p r e d s t a v lja o s a s t a v n i d e o C r v e n o g te r o r a ( k o ­
ji je z a p o č e o m e s e c d a n a k a s n ije ) , d r u g i ta la s z a t v a r a n ja im a p re s v e g a e k o ­
n o m s k e ra z lo g e , p o š t o je r o b o v s k i rad p o č in ja o d a d o b ija s v e z n a č a jn iju u l o ­
g u u s o v je ts k o j p r iv r e d i (P ip e s , 1 9 9 0 : 8 3 3 -8 3 5 ).

58

U p o s le d n je d v e d e c e n ije c a r iz m a R u s ija je z a p o č e la b r z u i in t e n z iv n u i n d u ­
s tr ija liz a c iju , k o ju je b o ljš e v ič k i C r v e n i te r o r z a u s t a v io i d u g o r o č n o o s u je t io .

59

Z a n im ljiv o je to š t o je S ta ljin p o k a z i v a o is tu s k l o n o s t , p r e m d a m n o g o m a ­
n je iz r a ž e n u , d a s e b e v id i k a o m o d e r n o g r u s k o g M o js ija , k o ji s v o j “ iz a b r a n i
n a r o d " v o d i k r o z " p u s t in ju " ka " o b e ć a n o j z e m lji ( k o m u n iz m a ) " . N e s u đ e n i

135

U b r z a v a n je p ro ce sa in d u strija liza c ije im a u sv e m u to ­
m e d v a v a ž n a z a d a tk a : id e o lo š k i (k o ji se o g le d a u stv a ra n ju p riv i­
da k o d p o d a n ik a d a S S S R , p re d v o đ en sv o jim b o ž a n s k im v o đ o m ,
"k o ra č a k ru p n im k o r a c im a ka k o m u n iz m u ” ) i re a lp o litič k i (k o ji se
o g le d a u jača n ju m a te rija ln e o s n o v e S ta ljin o v e tira n ije ). B e z o b z ir ­
nu i ( s a s ta n o v iš ta c e lo k u p n o g p riv re d n o g sis te m a ) kra jn je n era­
c io n a ln u in d u s tr ija liz a c iju u S S S R -u je d n im d e lo m p o k re ć e S taljin ova te žn ja d a o ja ča le g itim a c iju p a rtijsk e (u to m k o n te k s tu i s v o ­
je) v la s ti ta k o š to će je p rik a za ti k a o p o k retača p riv re d n o g ra zvoja
koji je p o M a rx u n u ž a n za p re la za k iz ( n a v o d n o v eć iz g r a đ e n o g )
“ s o c ija liz m a ” u " k o m u n iz a m " . D ru g i p o k retač a p s u rd n o s n a ž n e i
b e z o b z ir n e in d u s tr ija liz a c ije je ste S ta ljin o v a te žn ja da sv o ju v la s t
rea ln o o ja ča sla b lje n je m u n u tra šn je g n ep rijate lja (p r e v a sh o d n o
“ k u la k a ” , tj. se lja k a u c e lin i) i p o r a s to m m o g u ć n o s ti za su p ro ts ta ­
v lja n je s p o ljn o m n ep rija te lju ( " im p e r ija lis tim a ” ). R a cio n a ln a srž
o p red e lje n ja za in te n z iv n u in d u str ija liz a c iju le žala je u S ta ljin o v o j
isp rav n o j p ro ce n i da sa m o ra zv ije n a in d u strija o m o g u ć u je iz g r a d ­
nju o z b iljn e v o js k e i tim e o p s ta n a k u n e p r ija te ljs k o m o k ru že n ju
p riv re d n o d a le k o ra zv ije n ijih n acija, u k o jim a je "p ro le te rsk a revo­
lu cija ” p re m a b o ljše v ič k o m recep tu iz o sta la . T o je u o s n o v i o n a
ista id eja k o ja je u 16. v ek u p o k re ta la Iva n a G r o z n o g n a "ev ro p eiz a c iju ” i k o ja n ije p o d ra zu m e v a la n išta d r u g o d o m o d e rn iza ciju
n a o ru ž a n ja .60 Z a to će tri i p o v e k a k a s n ije S ta ljin m o ći da hvali

b o g o s lo v k o ji s e s v o je v r e m e n o k r io iz a p s e u d o n im a " S o s e l o ” n ije m o g a o t a ­
k o la k o u s v o m k a s n ije m ž iv o t u d a z a b o r a v i p r v e le k c ije iz v e r o n a u k e , z b o g
č e g a je ta d a , k a k o p iš e I s a a c D e u t s c h e r , ‘‘ f a n t a z i ja o v o g a t e is t i č k o g d ik t a t o ­
ra b ila p r e p u n a b ib lijs k ih s lik a i s i m b o la ” ( D e u t s c h e r , 1 9 6 2 : 3 4 9 ) . I p a k , D e ­
u t s c h e r g r e š i k a d a S t a ljin o v “ p o h o d u o b e ć a n u z e m lju k o m u n i z m a '’ u p o r e đ u je s a C r o r m v e llo v o m u lo g o m u e n g l e s k o m g r a đ a n s k o m ratu . I s t o r ijs k a
li č n o s t s a k o jo m S ta ljin z a is t a m o ž e d a s e u p o r e đ u je je s t e n ik o d r u g i d o Iv a n
G r o z n i i n je g o v a u to k r a ts k i ru s k i m e s ija n i z a m .
6 0 P o s le z a k lju č e n ja n e p o v o ljn o g m ir a s a P o l js k o m i Š v e d s k o m , k o jim je Iv a n
G r o z n i o n e m o g u ć e n da iz a đ e n a B a l t ič k o m o r e , o n s e o k r e n u o p o k u š a jim a
d a u s p o s t a v i v o jn i s a v e z sa E n g le s k o m . O n o š t o je o n p o n a jv iš e h te o o d E li­
z a b e t e T ju d o r b ilo je d a m u p o š a lje s v o j e m a js t o r e z a b r o d o g r a d n ju i n a o r u ­
ž a n je , k a k o b i m u p o m o g li d a iz g r a d i v o js k u s k o jo m b i i s a m m o g a o d a se
n o s i s a s v o jim n e p rija te ljim a . K a d a je z a t o č u o p o ljs k i k ralj S ig is m u n d A v g u s t , o n je o d m a h n a p is a o p is m o E liz a b e t i, m o le ć i je d a n e p rih v a ti Iv a n o v u
p o n u d u , p o š t o s u g a d o ta d a n je g o v i s u s e d i m o g li o b u z d a v a t i je d in o z a h v a lju ­
ju ć i t o m e š t o je b io “ n e u k i n e u p u ć e n u v e š t i n e ” ( c it . p re m a : P a res, 1 9 6 2 : 1 4 2 )

136

I

Iva n a G r o z n o g k a k o je “ z a š titio z e m lju o d in filtra cije s p o ljn o g
u tica ja": z a p a d n o e v r o p s k i "s p o ljn i u tica j", tj. “e v r o p e iz a c ija ” sta ­
v lje n a je u s lu ž b u jača n ja , a ne o g ra n ič e n ja Iva n o ve v la s ti. T o je
o n o š t o i sa m S ta ljin že li, pa še s n a e sto v e k o v n o j “e v r o p e iz a c iji”
R u sije

sa s v im

o d g o v a ra

d v a d e se to v e k o v n a

" in d u s trija lia a c ija ”

S S S R -a . Istin a , S ta ljin z n a da m o d e rn iza c ija n a o ru ža n ja p o z a ­
p a d n o m m o d e lu n ije d o v o ljn a ak o cela in d u strija n ije p o d ig n u ta
na o d g o v a ra ju ć i n iv o i ne m o ž e da o p s lu ž u je o r u ž a n e sn a g e . T a
p ro ce n a p re d s ta v lja u p ra v o m o to rn u s n a g u so v je tsk e “ in d u s tr ija ­
liz a c ije ” . M e đ u tim , o n a je b ila u isti m a h i m o to rn a sn a g a su lu d e
ideje da se in d u s tr ija liz a c ija m o že sp ro v e sti n a s iln o , b r z o i u sp e šn o , ta k o reć i je d n im u d arcem . U to v re m e S ta ljin je o b iča v a o da
k a že d a ne p o s to ji tvrđ ava k o ju b o ljše v ici ne bi m o g li d a u z m u na
ju riš ( D e u ts c h e r, 1 9 6 2 : 3 4 4 ). T vrđ av a k o ja je sa d a b ila p red S ta lji­
n o m u p ra v o je tv rđ a v a in d u strija liza c ije i n je n o o sv a ja n je treb alo
je da n a lik u je je d n o m " ju riš u ” v o jn ik a revolu cije.
S ta ljin o v a tiran ija ta k o se p o k a z u je ka o karika koja
sp a ja sv a k o v rs n o n a s ilje i za h u k ta lu in d u str ija liz a c iju k a o m o to r
“ izg ra d n je k o m u n iz m a ” . L e šek K o la k o v s k i je s p ra v o m u p o z o rio
na to d a je te za d a je “ so v je tsk i p u t in d u s tr ija liz a c ije ” izis k iv a o
m ere terora, jer d ru g a č ije ne bi m o g a o b iti sp ro v e d e n u ta k o n e r a z ­
vijen o j z e m lji ili jer je to "u s u š tin i” sv a k o g s iste m a “ p rv o b itn e
a k u m u la cije ” , o b ič n a “ is to r io z o fs k a [...] fa n ta z ija ” (K o la k o v s k i,
19 8 5 : 89; u p o r. i A re n t, 19 9 8 : X X X V I-X X X V II). T e r o r i in d u strija ­
liza cija b ila su d v a su p ro tsta v lje n a , ali ra vn o p ra v n a stu b a na k o ji­
m a je p o č iv a la S ta ljin o v a tiran ija i k o ja bi se sv a k a k o ra zišla d a ih
o n a n ije d rža la n a o k u p u .
S ta ljin je, d a k le , p ro k la m o v a o d a se S S S R , ka o “ so c ija ­
lis tič k a d r ž a v a ” , n a la zi na p u tu “ izg ra d n je k o m u n iz m a ” (z a šta je
in d u strija liza c ija n e o p h o d a n u slo v ), “ o tk riv a ju ći" u isti m ah d a su
o tp o r i i p rep rek e sve jače što se v iš e p rib liža v a ra d o sta n čas s tu p a ­
nja u k o m u n is tič k u o b e ća n u ze m lju . O d a tle je n a sta la te za da je
n e s ta n a k d ržav e u “ k o m u n iz m u ” p o s le d ic a n je n o g jačan ja ( o d n o ­
s n o jačan ja v la sti k o m u n is tič k o g v o đ e u “ s o c ija liz m u ” ) - k o je je

‘'E v r o p e iz ir a t i” I v a n a G r o z n o g z n a č ilo je, p o m iš lje n ju p o l js k o g k ra lja , d a ti
m u o p a s n o o r u ž je p o m o ć u k o g ć e o n d o ć i u p r ilik u d a p r o š ir i s v o j te r o r v a n
s v o je d r ž a v e , p r e m a p r v im s u s e d im a .

137

u slo v lje n o n a v o d n im za o š tra v a n je m k la sn ih s u k o b a u s le d p r im i­
can ja v ra tim a k o m u n is tič k o g raja.61 P rilik o m p o s e te M o s k v i d e ­
cem b ra 1931, L a d y A s t o r se sre la sa S ta ljin o m . P o tp u n o n e p re d v i­
đ e n o , u s p o n ta n o m ra zg o v o ru , o n a ga je o tv o re n o u p ita la d o k le
m isli da u b ija lju d e . N a to p ita n je o n joj je h la d n o o d g o v o r io : "Taj
p roces će trajati o n o lik o d u g o k o lik o je n u ž n o z a stv a ra n je k o m u ­
n is tič k o g d r u š tv a .” T o je b ila u k ra tk o fo rm u lis a n a te o rija iz g r a d ­
nje k o m u n iz m a na b rd u leševa , k o ja je p o la zila o d p re m is e d a se
k la sn e su p ro tn o s ti sv e v iš e za o š tra v a ju što se v iš e je d n o d r u š tv o
p rib liža v a k o m u n iz m u i d a su m a so v n a u b istv a p o u z d a n p u to k a z
na p u tu d e fin itiv n e p o b e d e k o m u n iz m a ( A n to n o w - O w s s e je n k o ,
19 8 3 :13 3 ).
P o sm a tra ju ći sv e t o k o se b e iz o ve p e rs p e k tiv e , S ta ljin
je im a o a m b iv a le n ta n s ta v p re m a R u sk o j re v o lu ciji. Z b iv a n ja iz
19 17. su , s je d n e stra n e, o tp o č e la p ro ce s k o ji je z a v r š io n je g o v im
u sto lič e n je m za n o v o g sa m o d ršc a , n e u p o re d iv o ja č e g o d b ilo k o g
r u s k o g cara (u k lju č ju ć i tu i Iv a n a G r o z n o g ) , ali su , s d ru g e stran e,
o tk riv a la sla b e ta čk e carsk e (tj. n je g o v e ) v la s ti. P o k re ta n je re v o lu ­
cije 19 17 . u čilo je S ta ljin a d a z a ru še n je v la sti sa m o d r šc a m o ž e b i­
ti p o g u b n a p o b u n a g r a d s k o g s ta n o v n iš tv a u sa m o je d n o m grad u
( p r e s to n ic i). A k o bi se p o n o v o u je d in ili ra d n ici i v o jn ic i, n a ro č ito
ak o bi im se n a č elo stav ili sa m i opričnici, tj. stari b o ljše v ici n e z a d o ­
v o ljn i n je g o v o m v la d a v in o m ( “ o p o z ic io n a r i” ), to bi m o g lo da b u ­
de o d lu č u ju ć e za n jih o v u s p e h i kraj S ta ljin o v e tira n ije . T o je, d a ­

6 1 U Pitanjim a lenjinizm a S t a ljin je p is a o : “ D r u g a B u h a r in o v a p o g r e š k a , k o ja p r o ­
is tje č e iz n je g o v e p rv e p o g r e š k e , s a s t o ji s e u n e p r a v iln o m , n e m a r k s is t ič k o m
p r ila ž e n ju p it a n ju z a o š t r a v a n ja k la s n e b o r b e , ja č a n ja o t p o r a k a p it a lis t ič k ih
e le m e n a ta p r o t iv s o c ija lis t ič k e p o l it ik e s o v j e t s k e v la s t i. O č e m u s e o v d je ra ­
d i? [...] R a d i s e o t o m e d a s o c ija liz a m u s p je š n o v r š i o f e n z iv u p r o t iv k a p it a li­
s t ič k ih e le m e n a t a , d a s o c ija liz a m r a s te brže n e g o k a p it a lis t ič k i e le m e n t i, d a
r e la tiv n i z n a č a j k a p it a lis t ič k ih e le m e n a t a u s li je d t o g a pada , i b a š z a t o š t o re ­
la tiv n i z n a č a j k a p it a lis t ič k ih e le m e n a t a p a da , k a p it a li s t ič k i e le m e n t i o s je ć a ju
s m r t n u o p a s n o s t i p o ja č a v a ju s v o j o t p o r . A o n i z a s a d jo š im a ju m o g u ć n o s t d a
p o ja č a v a ju s v o j o t p o r n e s a m o z b o g t o g a š t o im s v je t s k i k a p it a liz a m d a je p o ­
d r š k u n e g o i z b o g t o g a š to , b e z o b z ir a n a o p a d a n je n jih o v o g r e la t iv n o g z n a ­
ča ja , b e z o b z ir a n a s m a n je n je n jih o v o g r e la t iv n o g p o r a s t a u u s p o r e d b i s p o ­
r a s t o m s o c ija liz m a , ip a k d o la z i d o a p s o l u t n o g p o r a s t a k a p it a lis t ič k ih e le m e ­
n a ta , i to im d a je s ta n o v itu m o g u ć n o s t d a p r ik u p lja ju s n a g e z a p r u ž a n je o t ­
p o r a p o r a s t u s o c ija liz m a ” ( S t a ljin , 1 9 8 1 : 2 5 8 ) .

138

lje, z n a č ilo da su svi n je g o v i p ro tiv n ic i u p a rtiji (ali i m e đ u o fic iri­
m a) p o te n c ija ln e v o đ e p o b u n e i d a je d in i n ačin da se o n i u ta k v o m
p o d u h v a tu p re d u h itre le ži u to m e da ih je d n o s ta v n o p o b ije . T e k
k a d a p a rtija i o fic irsk i k o r b u d u " p r o č iš ć e n i” i kad a b u d e z a v la d a ­
la šlep a p o s lu š n o s t p re m a v o đ i biće o n e m o g u ć e n o p o n a v lja n je fe­
b ru a ra /o k to b ra 19 17 . C a r is tič k o s a m o d rža v lje se ta k o u b rz a n o reg e n erisa lo , ru k o v o d e ć i se M a r x o v im i L e n jin o v im u če n je m o “ iz ­
gra d n ji k o m u n iz m a ” i g r e š a k a m a k o je je p o č in io p o s le d n ji le g i­
tim n i car N ik o la II R o m a n o v .62
D r u g i v a ž a n n a u k k o ji je S ta ljin m o g a o d o b iti iz re v o ­
lu cio n a rn ih zb iv a n ja ( d o d u š e iz g o d in a 1 9 1 8 -1 9 2 1 ) bio je da se lja ­
ci n em aju sn a g e da u s p e š n o izv e d u p o b u n u . K a d a se 19 18 . p o lo v i­
na s e o s k o g sta n o v n iš tv a p o d ig la na o r u ž je p ro tiv b o ljše v ik a , n išta
se n ije d e s ilo . T o je ra z lo g š to je iz n iza S ta ljin o v ih g o vo ra izb ija la
ne sa m o m r žn ja n e g o i p re z ir p re m a seljacim a: s n jim a se m o že
p o s tu p a ti k a k o se h o će, p o š to o n i n isu kad ri da p o s ta n u o z b ilja n
nep rijatelj. T o d alje z n a č i d a n ije b itn o k a k v e se m ere p re d u z im a ju p re m a se lja cim a sa m o a k o to za re zu lta t im a za d o v o lja v a ju ć u
o p s k rb lje n o s t g r a d s k o g sta n o v n ištv a . R ep resija, gla d i u m ira n je
(š to o d rep resije, što o d g la d i) na se lu n isu o p a sn i za v la s t i z b o g
to g a n em a ra zlo g a za č in je n je u stu p a k a se lja cim a (U la m , 1 9 7 7 :
2 8 2 ). A li, u z ro k b ru ta ln e rep resije p rem a selja cim a, k o ja je sp ro v o đ e n a z a v rem e prve p e to lje tk e , n ije b io sa m o strah o d p o b u n e
g r a d s k o g sta n o v n ištv a , k a k o bi se to iz U la m o v ih a n a liza m o g lo
za k lju č iti (U la m , 1 9 7 7 :3 1 8 ) , n e g o i id e o lo g ija o b ra ču n a sa p o s le d n jim o s ta tk o m k a p ita liz m a u S S S R -u . S eljaci su, p o S ta ljin o v o m
sh v ata n ju , bili “ s itn o s p o s tv e n ič k i” k a p ita lis ti i k a o takvi o s u đ e n i
na isk o re n jiv a n je u so c ija liz m u , pa je z a to b ilo ne sa m o d o z v o lje ­
n o n e g o č a k i p re p o ru č ljiv o p re d u z im a ti sva sre d stva “ k la sn e b o r­

6 2 S t a ljin je u o v o m u č e n ju n a N i k o li n im g r e š k a m a t o lik o p r e te r iv a o d a g a je to
č a k m o g lo k o š ta ti v la s t i k a d a je N e m a č k a 1 9 4 1 . n a p a la S S S R . M e s e c im a p re
to g a S ta ljin je d o b ija o in f o r m a c ije iz A m e r ik e i E n g le s k e 0 p r ip r e m a m a z a
o v a j n a p a d , ali ih je s v e r e d o m o d b a c iv a o . U n je g o v o m n a č in u r a z m iš lja n ja
o g r o m n u u lo g u im a la je 1 9 1 4 . g o d in a , k a d a je c a r N i k o la d o p u s t io d a g a s a ­
v e z n ic i u v u k u u P rv i s v e t s k i rat, k o ji g a je k o š t a o i v la s t i i g la v e ( B o f f a , 1 9 8 5 b :
1 4 ). Z a t o je S t a ljin u p o r n o m is lio d a ‘‘z a p a d n i im p e r ij a li s t i” h o ć e d a g a u v u ­
k u u ra t sa N e m a č k o m , iz k o g ć e m u k a s n ije b it i t e š k o , a k o n e i n e m o g u ć e d a
se iz v u č e .

¡39

be" k a k o bi se u b r z a lo n e sta ja n je o ve n ep rija te ljsk e k la se . U to m e
se S taljin p o k a z a o k a o v e rn i L e n jin o v u če n ik. T a č n o je d a je L en jin
19 2 1. m o ra o da p o p u s t i p red o tp o r o m seljaka i da z a p o č n e sa p o ­
litik o m N E P -a, ali z a r v e ć 1 9 2 2 . o n n ije k o n s ta to v a o d a je g o to v o
sa ta k tič k im " o d s tu p a n je m " i da se treb a p rip rem iti z a “ p o s le d n ji
i k o n a čn i b o j” sa s e lja c im a k a o p o s le d n jim b u r ž o a s k im z a o s ta t­
k o m u “ z d ra v o m s o c ija lis tič k o m te lu ” R S F S R -a ? " D o z v o lite da
v am to k a že m b e z ik a k v o g preterivan ja, ta k o da u to m s m is lu nas
d o ista čeka 'p o s le d n ji i o d lu č n i b o j’ , n e s m e đ u n a r o d n im k a p ita li­
z m o m — ta m o će b iti jo š m n o g o ‘p o s le d n jih i k o n a č n ih b o je v a ’ ne, n eg o s ru sk im k a p ita liz m o m , s o n im k o ji raste iz s itn o g se lja č ­
k o g g a z d in s tv a " (L e n jin , 19 5 0 b : 4 9 4 ) .
S ta ljin je b io izv rš ila c o v o g L e n jin o v o g “ p ro ro š tv a ” k o ­
n a č n o g o b ra ču n a p ro le ta rija ta sa (se lja č k o m ) b u r ž o a z ijo m i z a to
taj o b ra ču n d o b ija p rave ra zm e re “ b o ja ” , tj. g r a đ a n s k o g rata. G r a ­
đ a n sk i rat na selu , k o ji se u tiš a o 19 2 1, o b n o v lje n je p o d S ta ljin o v im v o d s tv o m na p re la sk u iz d v a d e se tih u trid e se te g o d in e . N o v e
m ere " ra sk u la č e n ja ” im a le su jasan cilj u o b n a v lja n ju c a ris tič k o g
p a trim o n ija lizm a , k o ji b i lo g ič k i z a o k r u ž io S ta ljin o v o svevla šće.
V e ć je ratn i k o m u n iz a m te ž io to m e da u R u siji o b n o v i stari p a trim o n ija ln i režim . P o k u ša j da se to p o s tig n e 19 18 . p o k a z a o se ka o
p re u ran je n , p o š to su seljaci v e ć b ili o s e tili d r a ž slo b o d e i p riv a tn o g
v la s n iš tv a i bili sp re m n i d a p ru ž e z n a ta n o tp o r v raća n ju u stari
k m e ts k i p o lo ža j. B o ljše v icim a je 19 2 1. tre b a lo da d o đ u d o d a h a i
k o n s o lid u ju sv o je redove, ta k o d a su o d u s ta li o d p rv o b itn e n a m ere da p o k o re sela. T o im ip a k n ije ta k o te š k o p a lo p o š to su , u n a­
s to ja n ju da o stv are m a rk s istič k i id eal k o m u n iz m a , svoj p o r a z na
selu d o živ lja v a li v iše kao p re k id “ n u ž n o g ” re v o lu c io n a rn o g to k a
n eg o k a o n e u sp e h u restau raciji s o c ija ln o - e k o n o m s k o g u re đ e n ja
ca ris tič k e R u sije. O s im to ga , za v re m e r a tn o g k o m u n iz m a b io je
u ve d e n ro b o v la sn ič k i siste m p r in u d n o g rada u k o n c e n tra c io n im
lo g o r im a ,63 koji je sv o jo m sve z n a č a jn ijo m u lo g o m u so v je tsk o j

63 B o ljš e v ic i s u ta d a p o č e li d a la n s ir a ju “ t e o r ije ’' o " n a p r e d n o s t i” in s t it u c ije r o p ­
s tv a . T a k o je n a III k o n g r e s u s in d ik a t a a p r ila 1 9 2 0 . T r o c k i o d r ž a o g o v o r u
p r ilo g u v o đ e n ju p r in u d n o g rad a u R u s iji, p o z iv a ju ć i s e n a is t o r ijs k a is k u s t v a
r o b o v la s n iš t v a : " K a d a m e n jš e v ic i u s v o jo j r e z o lu c iji k a ž u d a p r in u d n i rad
u v e k z a v r š a v a u n is k o j p r o d u k t iv n o s t i, ta d a s u o n i z a t o č e n ic i b u r ž o a s k e id e ­
o l o g ije i o d b a c u ju is tin s k e o s n o v e s o c ija lis t ič k e e k o n o m ije [s ic !] [...] U eri

140

i

p riv red i d e lo m n a d o k n a d io o d u s ta n a k o d o b n a v lja n ja p a trim o n ija liz m a (P ip e s , 1 9 9 0 : 7 0 3 - 7 0 5 ) . M e đ u tim , za S ta ljin a je p ita n je
o b n o v e c a riz m a , p a tim e i sta r o g p a trim o n ija liz m a , b ilo o d p rv o ­
ra zre d n o g p o litič k o g zn a č a ja i z a to se o n n a k o n prvih p o b e d a nad
sv o jim k o n k u r e n tim a na m e stu s a m o d ršc a o k re n u o " p o s le d n je m
i k o n a č n o m b o ju ” p r o tiv selja ka, o k o m je g o v o rio L en jin .
O b n o v u p a trim o n ija liz m a na selu S taljin je z a p o č e o
to k o m p rve p e to lje tk e (1 9 2 8 -1 9 3 3 ), k o ja je treb alo d a o z n a či " m u ­
n je v iti” p o č e ta k in d u strija liza c ije . K a o što se m o g lo i p re tp o sta v i­
ti, n ajveći “ u s p e h ” prve p e to lje tk e b io je u n iš ta v a n je p o ljo p riv re d e
u ta k v im ra zm e ra m a d a je n a s tu p ila g la d k o ja je o d n e la v iše o d
še s t m ilio n a ž iv o ta (W e rth , 1 9 9 9 : 1 7 8 ) .64 U sa m o m za če tk u , o t­
p o r se lja k a p o v ra tk u u k m e ts k i p o lo ža j ( o v o g p u ta o tp o r p rem a
“ c rv e n o m c a ru ” i n je g o v im p a rtijs k im opričnicima) b io je čvrst i o d ­
lu ča n , i p o p r im io je fo rm e s a b o ta ž e ,65 te ro rizm a (tj. u b ija n ja p a r­

r o p s tv a n is u ž a n d a r m i s ta ja li n a d g la v o m s v a k o g r o b a . P o s t o ja li s u iz v e s n i
e k o n o m s k i o b lic i n a k o je b i s e s e lja k o d m a lih n o g u n a v ik a v a o i s m a t r a o ih
z a s v o je v r e m e p r a v e d n im i b u n io b i s e s a m o s v r e m e n a n a v r e m e [...] P r in u d ­
n i r o b o v s k i rad s e n ije r a z v io z b o g n e z a in t e r e s o v a n o s t i f e u d a ln e k la s e : o n je
b io p r o g r e s iv a n f e n o m e n " ( c it . p re m a : P ip e s , 1 9 9 0 : 7 0 4 ) .
6 4 T r e b a v o d it i r a č u n a o t o m e d a je z a b o lje š v ik e g la d b ila z lo s a m o a k o d e s e t k u je ili s la b i ra d n u s n a g u n a k o ju s u r a č u n a li u s v o m p r o je k t u “ iz g r a d n je k o ­
m u n iz m a ” . " P o d n o š ljiv a ” g la d , p a č a k i " u m e r e n o " u m ir a n je o d g la d i, b ili su
v iš e n e g o d o b r o d o š li e fe k ti, p o š t o su ja č a li d is c ip li n u p r e ž iv e lih i u m r t v ljiv a li n jih o v p o r iv d a s e b u n e p r o t iv t la č e n ja . J e d a n b o ljš e v ik je je d n o m p r ilik o m
o b ja s n io k a k v i s u b ili L e n jin o v i s t a v o v i u v e z i s a tim p ita n je m : " V la d im ir
U lja n o v - L e n jin im a o je h r a b r o s ti d a ja v n o k a ž e d a g la d im a m n o g o p o z i t i v ­
n ih k o n s e k v e n c i, k a o š t o je s t a s a v a n je je d n o g i n d u s t r ij s k o g p ro le ta r ija ta ,
g r o b a r a b u r ž o a s k o g p o r e tk a . [...] U n iš t e n je m n a z a d n e s e lja č k e p r iv re d e g la d
n a s d o v o d i o b je k t iv n o je d a n k o r a k b liž e n a š e m k o n a č n o m c ilju , s o c ija liz m u
k o ji s e d ir e k t n o n a d o v e z u je n a k a p it a liz a m . O s i m to g a , g la d u n iš t a v a n e s a ­
m o v e r u u c a ra n e g o i v e ru u B o g a ” ( W e r t h , 1 9 9 9 : 14 1 ).
6 5 K a o o d g o v o r n a o t im a č in u k o ju je p r e d v iđ a la S t a ljin o v a p rv a p e t o lje t k a , s e ­
lja c i s u p o č e li d a k o lju ili p o k la n ja ju d o m a ć e ž iv o t in je . P o s le d ic a o v ih a k a ta
s a b o t a ž e k a o o b lik a o t p o r a v la s t im a b ilo je r a d ik a ln o s m a n je n je b r o ja d o m a ­
ć ih ž iv o t in ja : 1 9 2 8 . S S S R je im a o 3 2 m il io n a k o n ja , 6 0 m ilio n a te la d i, 2 2
m il io n a s v in ja i 9 7 ,3 m ilio n a o v a c a , a 1 9 3 4 . s a m o 1 5 ,5 m ilio n a k o n ja , 3 3,5 m i ­
lio n a te la d i, 11,5 m ilio n a s v in ja i 3 2 ,9 m ilio n a o v a c a ( u p o r . U la m , 1 9 7 7 :
3 0 8 ) . O s i m to g a , r a s p r o s tr a n je n i o b l i k s a b o t a ž e b io je “ c rv e n i p e t a o ” (tj.
p o d m e t n u t i p o ž a r ) n a p o ljim a ž ita : g o d i n e 1 9 2 9 . b ilo ih je o k o 3 0 . 0 0 0 s a ­
m o u R S F S R - s k o r o s t o t in u d n e v n o ( B o f f a , 1 9 8 5 a : 2 9 9 - 3 0 0 ) . P o ljo p r iv r e ­

di

tijsk ih fu n k c io n e ra , k o ji su za la zili p o se lim a), a u n e k im p o d ru č ­
jim a (k a o š to su D o n ja V o lg a , U k ra jin a , K rim , se v ern i K a v k a z, S i­
b ir itd .) i p o b u n e . Ip a k , taj o tp o r je u n ared n im g o d in a m a b io s lo ­
m ljen p rim e n o m o p s e ž e n ih ak cija u b ijan ja , za tv a ra n ja , d e p o rtir a ­
nja (ce lih p o r o d ic a ) i z a b ra n e kretan ja seljaka ( š to je o z a k o n je n o
u v o đ e n je m u n u ta rd r ž a v n ih p a so š a i siste m o m p o lic ijs k e k o n tr o ­
le), tj. s u š tin s k im o b n a v lja n je m k m e tstv a sa p a rtijo m k a o u n iv e r­
za ln im v e le p o s e d n ik o m .66 S la m a n je o tp o ra se lja k a p r o te k lo je u
fan a tizo v a n o j a p o k a lip tič n o j a tm o sferi "k o n a č n o g o b r a č u n a ” , k o ­
ji je Len jin 1 9 2 2 . ta k o " p r o r o č k i” o b z n a n io , s tim d a je sa d a “ k u ­
la cim a ” p rid ru ž e n a i p ra v o sla v n a crkva, kao g la vn i id e o lo š k i sa v e ­
z n ik “ b u r ž o a s k o g ” A n tih r is ta . "R a z u la re n e m a se a k tiv is ta , k o m u ­
n ista, k o m s o m o la c a i s e o s k e siro tin je , h ip n o tis a n e n o v im o p iju ­
m o m s d r ž a v n o g v rh a , o b ra ču n a v a le su se s re lig ijo m k a o ‘o p iju ­
m o m za n a r o d ’ . B io je to p o g ro m a š k i p ir v arv arstva p o d o k rilje m
siste m a le g itim is a n o g 'n a jp r o g r e s iv n ijo m te o rijo m u is to riji čo v eča n stv a ’ . [...] [N a d ru g o j stra n i, n ]e o d re đ e n a reč ‘ k u la k ’ o b a v ila je
p o s a o m a sk e d e fin itiv n o g o b ra č u n a sa se lja k o m k o ji n e š to im a i
h oće da radi, a d a se to izv e d e u z m a so v n o sa u če stv o v a n je , n a r o č i­
to fa n a tiz o v a n ih k o m s o m o la c a k o ji u e n tu z ija s tič k o m lu d ilu ‘ ne
zn a ju šta č in e ” . U d r u ž e n i sa s e o s k im o lo še m , u z O G P U i v o jsk u ,
bili su o s n o v n a sn a g a re žim a. P ro p a g a n d o m n a p u n je n i p ričam a
k a k o su im o čevi u rev o lu ciji ju riša li g o lim g ru d im a na bele m itra ­
ljeze, o n i će o p o n a š a ju ć i id o le iz re v o lu cio n a rn e k ič -m ito lo g ije ju ­
rišati n a g o lo r u k o se lja štv o , g le d a ju ć i u sv a k o m s e o s k o m d o m a ć i­
nu ‘ k rv o p iju k u la k a ’ k o ji krije ž ito i radi p ro tiv so v je ts k e v la s ti”
(B rd ar, 2 0 0 1 : 4 4 0 -4 4 1 ).
N a jv a žn ija p o s le d ic a u n iš ta v a n ja p o ljo p riv re d n e p r o iz ­
v o d n je b ilo je to što je e k o n o m s k a k r iz a jačala d o k je cela so v je t­

d a će , s v e u s v e m u , u o v o m g o d i n a m a b it i t a k o t e m e ljn o u n iš t e n a d a s e s v e
d o s a m o g k ra ja S S S R - a v iš e n e ć e m o ć i o p o r a v it i. O d je d n o g o d n a jv e ć ih i z ­
v o z n i k a ž it a u p e r io d u p re P r v o g s v e t s k o g r a ta R u s ija s e p r e t v o r ila u je d n o g
o d n a jv e ć ih u v o z n ik a ž it a ( m e s a i d r u g ih p r e h r a m b e n ih n a m ir n ic a ) ( V o lk o gon ov, 19 9 8 :12 0 ).
6 6 K a d a s e s v e t o u z m e u o b z ir , n e tr e b a d a č u d i č in je n ic a k o ju je is t ic a o A l e k ­
s a n d a r S o lž e n j ic in d a su s e lja c i u S S S R - u u m e đ u r a t n o m r a z d o b lju m n o g o
tr e z v e n ije ra z m iš lja li n e g o s t a n o v n ic i g r a d o v a i d a k u lt S t a ljin a je d v a d a je
d o p r o d o n jih ( S o ls c h e n iz y n , 1 9 7 4 : 3: 2 6 ) .

142

i

sk a p riv re d a p o p r im a la o b lič je ratn e p riv re d e . D u b o k a e k o n o m s k a
k riza u n e la je stra h i n e s ig u r n o s t u p o litič k i ž iv o t i p o č e la p o la g a ­
n o ali sig u r n o d a stva ra u slo v e za eru p ciju tero ra 19 3 6 -19 3 8 .
( M a n n in g , 19 9 3 ). V e ć p rve reakcije b o ljše v ik a na n o v a isk u šen ja ,
k o ja je u n iš te n a p riv re d a sta v lja la p red n jih , b ile su kra jn je h is te ­
ričn e, čim e je za tv o re n circulus vitiosus terora: m aja 1 9 2 8 . o r g a n iz o v an je p ro ce s p ro tiv 53 " š te to č in e ” , k o je su sp r o v o d ile “ e k o n o m ­
sk u k o n tra r e v o lu c iju " . T o m p rilik o m je A n d re j V iš in s k i z a p o č e o
sv o ju k a rijeru su d ije i tu žio c a , k o ju će u p ra v o u p e rio d u 19 3 6 1938. k ru n isa ti m o n tira n im p ro ce s im a z b o g to b o ž n jih za ve ra čiji
je cilj b io da se u b ije S ta ljin .
P rivred n i h a o s i oseća j n e s ig u rn o s ti koji se za v re m e
prve p e to lje tk e širio m e đ u s ta n o v n iš tv o m S S S R -a , pa i m e đ u č la ­
n o v im a p artije, d o v e li su d o to g a da je u ra z d o b lju o d kraja 1933.
d o sre d in e 193 4. S ta ljin prvi p u t d o š a o d o za k lju č k a da p o n o v o
m o ra da p rib e g n e p o litic i C r v e n o g te ro ra grosso modo - ovaj p u t sa
te ž iš te m n a n a jv išim (i u je d n o n a jo p a s n ijim ) k a d ro v im a p a rtije i
v o js k e .67 O b n o v lje n i g ra đ a n sk i rat n a selu p o c e p a o je p a rtijs k o
ru k o v o d stv o na re fo rm sk o i o r to d o k s n o krilo : p rvi, sa S e rg e jo m
K iro v im na čelu , za g o v a ra li su o k o n č a n je tero ra i p o litik u p o p u ­
štan ja, d o k su d ru g i, sa S ta ljin o m na čelu, p rih v a tili sta v o v e ra n i­
je "leve o p o z ic ije ” i za h te v a li sn a ž n iju re p re siju p re m a “ k u la c im a "
i “ b u rž o a s k im e le m e n tim a , k o ji su se u vu k li u red o ve" p a rtije (B rdar, 2 0 0 1 : 4 3 2 -4 6 7 ). T e ro r je za S ta ljin a u to m tre n u tk u b io je d ­
n o s ta v n o sre d stv o za o ču v a n je v la s ti, a z b o g to g cilja, k a k o je v e ć
L e n jin p o d u č a v a o , m o g le su b iti žrtv o v a n e sve v re d n o s ti i d o b ra u k lju ču ju ći i m ilio n e n e d u ž n ih ž iv o ta . S ta ljin , zn aju ći k a k o je L e­
n jin p ro ša o z b o g tvrd e i b e s k o m p r o m is n e b o rb e za o ču v a n je so p -

6 7 P o s t o ji m iš lje n je d a je H it le r o v o o d s t r a n je n je R ô h m a i o s t a lih v o đ a S A 3 0 .
ju n a 1 9 3 4 . d a lo id e ju S t a ljin u d a s e u o b r a č u n u s a s v o jim b iv š im s a b o r c im a
p o s lu ž i u b is tv im a . D o t o g d a t u m a S t a ljin jo š n ije b io p o g u b io n ije d n o g s t a ­
r o g b o ljš e v ik a , n e g o ih je, k a o u s lu č a ju T r o c k o g , s a m o p r o g o n io iz z e m lje .
Š e s t m e s e c i p o s le R ô h m a u b ije n je K ir o v , d ru g i č o v e k u p a rtiji, š t o b i, k a k o
s u g e r iš e F ra n ç o is F u re t, m o g lo d a z n a č i d a je H it le r d a o S t a ljin u p r im e r k a ­
k o se i u o b r a č u n u s a s a b o r c im a m o r a ići d o k ra ja , tj. d o s a m o g u b is t v a ( F u ­
ret, 1 9 9 5 : 2 6 3 - 2 6 4 ) . A k o S ta ljin d o te id e je n ije s a m o in ic ija t iv n o d o š a o p re
to g a , n e m a n ik a k v e s u m n je d a je p o lo v in o m 19 3 4 . v e ć b io d o n e o o d l u k u o
" č is t k a m a ” k o je će u s le d it i u n a r e d n im g o d in a m a .

¡43

tijs k ih fu n k c io n e r a , k o ji su za la zili p o se lim a), a u n e k im p o d r u č ­
jim a (k a o što su D o n ja V o lg a , U k ra jin a , K rim , se v ern i K a v k a z , S i­
b ir itd .) i p o b u n e . Ip a k , taj o tp o r je u n ared n im g o d in a m a b io s lo ­
m ljen p rim e n o m o p s e ž e n ih a kcija u bijan ja, za tv ara n ja, d e p o rtir a ­
nja (ce lih p o r o d ic a ) i z a b ra n e kretan ja seljaka ( š to je o z a k o n je n o
u vo đ e n je m u n u ta rd r ž a v n ih p a so š a i siste m o m p o lic ijs k e k o n t r o ­
le), tj. s u š tin s k im o b n a v lja n je m k m e tstv a sa p a rtijo m k a o u n iv e r­
z a ln im v e le p o s e d n ik o m .66 S la m a n je o tp o ra selja k a p ro te k lo je u
fa n a tizo v a n o j a p o k a lip tič n o j a tm o sferi "k o n a č n o g o b r a č u n a ” , k o ­
ji je L en jin 19 2 2 . ta k o " p r o r o č k i” o b z n a n io , s tim d a je sa d a " k u ­
la cim a" p rid ru ž e n a i p ra v o sla v n a crkva, kao g la vn i id e o lo š k i sa v e ­
z n ik “ b u r ž o a s k o g ” A n tih r is ta . "R a z u la re n e m a se a k tiv is ta , k o m u ­
n ista, k o m s o m o la c a i s e o sk e siro tin je , h ip n o tis a n e n o v im o p iju ­
m o m s d r ž a v n o g v rh a , o b ra ču n a v a le su se s re lig ijo m k a o ‘o p iju ­
m o m z a n a ro d ’ . B io je to p o g ro m a š k i p ir varv arstva p o d o k rilje m
siste m a le g itim is a n o g ‘ n a jp ro g r e s iv n ijo m te o rijo m u isto riji č o v eč a n stv a ’ . [...] [N a d ru g o j stra n i, n ]e o d re đ e n a reč ‘k u la k ’ o b a v ila je
p o s a o m a sk e d e fin itiv n o g o b ra ču n a sa se lja k o m k o ji n e š to im a i
h o će da radi, a d a se to izv ed e u z m a so v n o sa u če stv o v a n je , n a ro č i­
to fa n a tiz o v a n ih k o m s o m o la c a k o ji u e n tu z ija s tič k o m lu d ilu 'n e
zn a ju šta č in e ” . U d ru že n i sa s e o s k im o lo š e m , u z O G P U i v o jsk u ,
b ili su o s n o v n a sn a ga re žim a . P ro p a g a n d o m n a p u n je n i pričam a
k a k o su im o čevi u rev o lu ciji ju riša li g o lim g ru d im a n a b e le m itra ­
ljeze, o n i će o p o n a š a ju ć i id o le iz re v o lu cio n a rn e k ič -m ito lo g ije ju ­
rišati n a g o lo r u k o se lja štv o , g le d a ju ć i u sv a k o m s e o s k o m d o m a ć i­
n u ‘k rv o p iju k u la k a ’ k o ji krije ž ito i radi p ro tiv so v je ts k e v la s ti”
(B rd ar, 2 0 0 1 : 4 4 0 -4 4 1 ).
N a jv a žn ija p o s le d ic a u n iš ta v a n ja p o ljo p riv re d n e p r o iz ­
v o d n je b ilo je to što je e k o n o m s k a k r iz a jačala d o k je cela s o v je t­

d a ć e , s v e u s v e m u , u o v o m g o d in a m a b it i t a k o t e m e ljn o u n iš t e n a d a s e s v e
d o s a m o g k ra ja S S S R - a v iš e n e ć e m o ć i o p o r a v it i. O d je d n o g o d n a jv e ć ih i z ­
v o z n i k a ž it a u p e r io d u p re P r v o g s v e t s k o g r a ta R u s ija s e p r e tv o r ila u je d n o g
o d n a jv e ć ih u v o z n ik a ž it a ( m e s a i d r u g ih p r e h r a m b e n ih n a m ir n ic a ) ( V o lk o gon o v, 19 9 8 :12 0 ).
6 6 K a d a s e s v e to u z m e u o b z ir , n e tre b a d a č u d i č in je n ic a k o ju je is t ic a o A l e k ­
s a n d a r S o lž e n j ic in d a su s e lja c i u S S S R - u u m e đ u r a t n o m r a z d o b lju m n o g o
t r e z v e n ije ra z m iš lja li n e g o s t a n o v n ic i g r a d o v a i d a k u lt S t a ljin a je d v a d a je
d o p r o d o n jih (S o ls c h e n iz y n , 1 9 7 4 : 3: 2 6 ) .

142

sk a p riv re d a p o p r im a la o b lič je ratn e p riv red e. D u b o k a e k o n o m s k a
k riza u n e la je stra h i n e s ig u r n o s t u p o litič k i ž iv o t i p o č e la p o la g a ­
n o ali sig u r n o d a stva ra u slo v e z a e ru p ciju tero ra 19 3 6 -19 3 8 .
(M a n n in g , 19 9 3 ). V e ć p rve reakcije b o ljš e v ik a na n o v a isk u šen ja ,
k oja je u n iš te n a p riv re d a stav ljala p red n jih , b ile su kra jn je h is te ­
ričn e, č im e je za tv o re n circulus vitiosus terora: m aja 1 9 2 8 . o r g a n iz o v an je p ro ces p ro tiv 53 “ š te to č in e ” , k o je su s p ro v o d ile " e k o n o m ­
sk u k o n tra r e v o lu c iju ” . T o m p rilik o m je A n d re j V iš in s k i z a p o č e o
sv o ju karijeru su d ije i tu ž io c a , k o ju će u p ra v o u p e rio d u 19 3 6 1938. k ru n isa ti m o n tira n im p ro ce s im a z b o g to b o ž n jih za ve ra čiji
je cilj b io d a se u b ije S ta ljin .
P rivred n i h a o s i osećaj n e s ig u rn o s ti k o ji se za v re m e
prve p e to lje tk e širio m e đ u s ta n o v n iš tv o m S S S R -a , pa i m e đ u č la ­
n o v im a p artije, d o v e li su d o to g a d a je u ra zd o b lju o d kraja 1933.
d o sre d in e 1934. S ta ljin p rvi p u t d o š a o d o z a k lju č k a da p o n o v o
m o ra da p rib e g n e p o litic i C r v e n o g te ro ra grosso modo - ovaj p u t sa
te ž iš te m na n a jv išim (i u je d n o n a jo p a s n ijim ) k a d ro v im a p a rtije i
v o js k e .67 O b n o v lje n i g ra đ a n sk i rat n a selu p o c e p a o je p a rtijs k o
ru k o v o d stv o na re fo rm sk o i o r to d o k s n o krilo : prvi, sa S e rg e jo m
K iro v im na čelu , za g o v a ra li su o k o n č a n je tero ra i p o litik u p o p u ­
štan ja, d o k su d ru g i, sa S ta ljin o m na čelu , p rih va tili sta v o v e ra n i­
je "lev e o p o z ic ije ” i za h te v a li sn a ž n iju rep resiju p re m a " k u la c im a ”
i " b u rž o a s k im e le m e n tim a , k o ji su se u vu k li u re d o v e ” p a rtije (B rdar, 2 0 0 1 : 4 3 2 -4 6 7 ). T e r o r je 2a S ta ljin a u to m tre n u tk u b io je d ­
n o s ta v n o sre d stv o za o ču v a n je v la s ti, a z b o g to g cilja, k a k o je v eć
L e n jin p o d u č a v a o , m o g le su b iti ž rtv o v a n e sve v re d n o s ti i d o b ra —
u k lju ču ju ći i m ilio n e n e d u ž n ih ž iv o ta . S ta ljin , zn a ju ći k a k o je L e ­
n jin p ro ša o z b o g tv rd e i b e s k o m p r o m is n e b o rb e za o č u v a n je so p -

6 7 P o s t o ji m iš lje n je d a je H it le r o v o o d s t r a n je n je R ô h m a i o s t a lih v o đ a S A 3 0 .
ju n a 1 9 3 4 . d a lo id e ju S t a ljin u d a s e u o b r a č u n u sa s v o jim b iv š im s a b o r c im a
p o s lu ž i u b is tv im a . D o t o g d a t u m a S t a ljin jo š n ije b io p o g u b io n ije d n o g s t a ­
r o g b o ljš e v ik a , n e g o ih je, k a o u s lu č a ju T r o c k o g , s a m o p r o g o n io iz z e m lje .
Š e s t m e s e c i p o s le R ô h m a u b ije n je K ir o v , d ru g i č o v e k u p a rtiji, š t o b i, k a k o
s u g e r iš e F ra n ç o is F u re t, m o g lo d a z n a č i d a je H it le r d a o S t a ljin u p r im e r k a ­
k o s e i u o b r a č u n u s a s a b o r c im a m o r a ić i d o k ra ja , tj. d o s a m o g u b is t v a ( F u ­
ret, 1 9 9 5 : 2 6 3 - 2 6 4 ) . A k o S t a ljin d o te id e je n ije s a m o in ic ija t iv n o d o š a o p re
to g a , n e m a n ik a k v e s u m n je d a je p o lo v in o m 1 9 3 4 . v e ć b io d o n e o o d l u k u o
“ č is t k a m a " k o je će u s le d it i u n a r e d n im g o d in a m a .

¡43

stven e sv evla sti, m o ra o je d a raču n a na to da će b iti m e ta sv ih s lo ­
b o d o lju b iv ih tir a n o u b ic a ili, je d n o s ta v n o , k o n k u re n a ta na p o lo ža j
tiran a. Z a to je o n v r lo b r z o p o g u b itk u a u to rite ta u p a rtiji ( k o ji je
u živ a o o tp rilik e d o le ta 19 3 2 ) p o č e o da se pretvara u to ta lita rn o g
tiran in a k o g ra zd ire p a to lo š k i stra h da će b iti u b ije n . T aj stra h je
sa svim ra zu m ljiv. T ira n ija k o ja je v eć 193 2. p o č iv a la n a ta k v im z lo ­
č in im a i tla čen ju p o d a n ik a (i d a lje p re v a s h o d n o iz red o va se lja ­
štva ) i k oja je ta k o o č a jn ič k i b ila za v is n a o d p o lic ije i v o js k e n ik a ­
da n ije m o g la b iti s ig u r n a .68 U k o m p lik o v a n o j e k o n o m s k o j i p o ­
litičk o j situ a ciji n a s a m o m kraju prve p e to lje tk e , ka d a je p ra k tič n o
o b n o v lje n g ra đ a n sk i rat iz 19 1 8 -1 9 2 1, taj stra h m o ra o je p o s ta ti
n e iz d rživ . D a bi p o n o v o s te k a o b a rem n e k a k v u s ig u r n o s t u u ž iv a ­
n ju sv o je v la s ti i o d s tra n io izv o re stra h a , S ta ljin je b io prinuđen da
u što k ra ćem ro k u p o k re n e n ovi ta las C r v e n o g tero ra , k o jim bi lik ­
v id ira o sve (re a ln e i " p o te n c ija ln e ” ) " o p o z ic io n a r e ” ( n a ro č ito m e ­
đ u "sta rim b o ljš e v ic im a ” ), u z a č e tk u s a s e k a o in icija tiv e za z a u s ta ­
v lja n je g r a đ a n s k o g rata i p re o b ra ća n je n a p o litik u k o m p ro m isa , a
seb i o s ig u ra o n e p r ik o s n o v e n v la d a rs k i p o lo ž a j k a k a v je n ek a d a
im a o L en jin.
Prvi k o ra k koji je S ta ljin p re d u z e o u p rip rem i teren a za
p o k retan je n o v o g talasa C rv e n o g tero ra b io je n jeg o v za h te v da se
J934- g o d in e u ved e sm rtn a k a zn a za k ritiča re siste m a ( " o p o z ic i­
ju ” ). V e ć in a član o v a P o litb iro a partije, sh v a ta ju ći koji su S ta ljin o vi

6 8 I a k o s u p o k u š a ji o t p o r a p r o t iv S t a ljin a m n o g o m a n je is t r a ž e n i n e g o p o k u š a ­
ji o t p o r a p r o t iv H itle r a ( A n d r e e v n a M a r c a lo w a , 1 9 9 6 : 2 0 2 ) , n e s u m n jiv o je
d a s e S t a ljin b o lje o s ig u r a o o d m o g u ć i h a t e n t a t a . O n je im a o z a š t it u k a o n i ­
je d a n č o v e k p re n jeg a : h ilja d e lju d i b ilo je u p o s le n o u n je g o v o m o b e z b e đ e n ju
i s v i m o g u ć i e le k tr o n s k i iz u m i b ili s u k o r i š ć e n i k a k o b i s e o n e m o g u ć io p r i­
s t u p n je g o v o m b o r a v iš tu . O s i m to g a , o d d o l a s k a n a v la s t , S t a ljin n ije d n o m
n ije p r o š e t a o u lic o m , a sa s o b o m je u v e k n o s io n a p u n je n p iš t o lj. K a o i H it le ru, n i n je m u n ik o n ije s m e o d a p r iđ e n a o r u ž a n . S v a k o k o b i g a p o s e t io b io je
t e m e ljn o p r e tr a ž e n (P a y n e , 1 9 9 1 : 3 4 9 - 3 5 0 ) . O v i m

p r e v e n t iv n im m e r a m a

š a n s e z a u s p e š a n a te n ta t s v e d e n e s u n a m in im u m , ia k o to , n a r a v n o , n ije b i ­
lo d o v o l jn o d a u m a n ji S t a ljin o v u s u m n jič a v o s t i s t r a h . N i k it a H r u š č o v k a ­
s n ije je p r ič a o d a je S ta ljin s v o je n a j b liž e s a r a d n ik e , k o ji s u im a li p r iv ile g iju
d a m u p r iđ u i p r o v o d e v re m e u n je g o v o j b liz in i , s t a ln o m o t r io u ž e lji d a n a
v r e m e p r im e t i n e k i z n a k k o ji u k a z u je n a z a v e r u . Z a t o b i im v r lo č e s t o p o s t a ­
v lja o p it a n j a p o p u t " Z a š t o ta k o b r z o p r e v r ć e š o č i m a d a n a s ? ’’, " Z a š t o s e d a n a s
ta k o č e s t o o s v r ć e š i iz b e g a v a š d a m e p o g l e d a š r a v n o u o č i? ’’ i si. ( C o n q u e s t ,
1 9 6 9 :6 6 ).

144

krajnji ciljev i, o d b ila je d a to p rih vati, p re d u zim a ju ć i č a k prve k o ra ­
ke da se n a S e d a m n a e s to m k o n g re su p artije S ta ljin sm en i sa polo žja g e n e r a ln o g se k retara i da na n jeg o v o m e sto b u d e p o sta vlje n
Sergej K iro v , p o p u la rn i p a rtijsk i se k retar L en jin g rad a. P o što su se
u p ro te k le d ve g o d in e i u s a m o m v rh u p artije u m n o ž a v a le k ritike
na račun S ta ljin o v e prve p e to lje tk e i n e o b u zd a n e in d u strija liza cije,
1934. je p o k r e n u ta in icija tiv a da se " S ta ljin u k lo n i” . Ip ak, iz b e g n u t
je o tv o re n i su k o b , a S ta ljin je sh v a tio da m o ra kren u ti brže, o d lu č ­
nije i b e z o b z ir n ije u p rip re m u " č is tk i" u p artiji. U n ared n e dve g o ­
d in e o n će b iti p rin u đ e n na k o m p ro m ise , da bi na kraju s v o jim p ro ­
tiv n icim a u zv ra tio sv o m s n a g o m i p o b io ih sve o d reda (H aslam ,
19 8 6 : 3 9 7 ). P relo m n i d o g a đ a j na p u tu ka rasp letu p o litičk e k rize u
S S S R -u sr e d in o m trid e se tih g o d in a b ilo je u b istv o K iro v a, koje je
d ecem bra 193 4 . S ta ljin " n a ru č io ” p re k o L e o n id a N ik o la je v a .69 U
n ared n im m e se c im a S ta ljin je isp itiv a o teren i p ra tio o d jek e na k o ­
je je u ja v n o sti n a išlo u b istv o K irova. O d m n o štv a izv ešta ja iz
razn ih d elo va S o v je ts k o g S a v eza k o ji su k a sn ije u n iš te n i, u arhivu
partije u S m o le n s k u sa ču v an je jed an ta kav izveštaj iz k o g se v id i da
su m ladi lju d i p o z d ra v lja li a te n ta t na K irova, ža lili se što m e ta k n i­
je p o g o d io S taljin a , h v a lili p o je d in e " o p o z ic io n a re ” itd . S o k k o ji je
S taljin m o g a o d a d o ž iv i čitaju ći ta kve izv ešta je p ro izv e o je n ajverov atn ije o n u o d lu č n o s t sa k o jo m je k re n u o u za v ršn o o rg a n iz o v a n je
“ č is tk i” u partiji i šire (U la m , 19 7 7 : 3 5 9 ).
G o d in e 19 3 6 . ste k li su se svi u slo v i d a S ta ljin o stv ari
o n o što je n am erav ao . O d 1 .9 6 6 u č e sn ik a S e d a m n a e s to g k o n g r e ­
sa iz 1934 (n a k o m je b ilo n ek ih , is tin a v rlo n eja sn ih , in cija tiv a da
se S ta ljin sm en i sa m e sta g e n e ra ln o g se k retara ), 19 3 6 /19 3 7. je
1.10 8 u h a p še n o , d o k je o d 139 čla n o v a i k a n d id a ta za C e n tra ln i
k o m ite t 9 8 p o b ije n o (U la m , 1 9 7 7 : 3 4 5 ). O d 4 0 .0 0 0 k o m u n is ta
k o ji će stra d a ti v iš e o d p o lo v in e p rip a d a lo je ru k o v o d e ć im k r u g o ­
v im a K o m u n is tič k e p a rtije (B u llo c k , 1 9 9 5 :1 5 - 1 6 ) . Broj u h a p še n ih
i p o b ije n ih u o v o m p e rio d u te š k o je u tv rd iti. S m a tra se da je u h a p ­
še n ih bilo o k o se d a m m ilio n a , d o k p ro ce n e b roja p o b ije n ih lju d i
id u o d tri m ilio n a ( C o n q u e s t, 1 9 6 9 : 3 6 6 ), p re k o š e s t (W e rth ,
6 9 M e đ u is to r ič a r im a p o s t o ji s p o r o k o t o g a d a li je S t a ljin d a o n a lo g d a s e u b i­
je K iro v . V a n s v a k e s u m n je je, p a k , d a s e u b is t v o K ir o v a id e a ln o u k la p a lo u
S t a ljin o v e p la n o v e i d a g a je o n u n a r e d n im m e s e c im a , p a i g o d in a m a , o b il a ­
t o k o r is t io u o b r a č u n im a sa a k t u e ln im n e p r ija t e ljim a ( W e r t h , 1 9 9 9 : 2 0 1 ) .

i45

1999: 2 ° 8 ) ,

p a d o o s a m i v iše m ilio n a (B e n d ix , 1 9 8 0 : 2: 5 0 9 ) .70

K ao što je n e k a d a L e n jin v la s t m a n jin e k o m u n is ta (čiji je n e p rik o ­
sn o v e n i v o đ a b io ) u č v ršć iv a o C rv e n im te ro ro m n a d v e ć in o m n ek o m u n is ta , sa d a je S ta ljin n asta vlja o is tu p o litik u : C rv e n im te ro ­
ro m u čv ršć iv a o je m a n jin s k u v la s t n jem u o d a n ih n ad v e ć in o m n je ­
m u n e s k lo n ih ili je d n o s ta v n o “ s u m n jiv ih ” k o m u n is ta . “ D e m o k r a tija v e ć in e ” , sa in s titu c io n a ln im za štita m a m a n jin e , v e ć je io n a k o
o d a v n o b ila o d b a č e n a k a o “ b u rž o a s k a z a b lu d a ". S ta v iše , m o g u ć ­
n o sti za p ru ža n je o tp o r a d r a m a tič n o su sm a n je n e - č a k i u re d o ­
v im a sa m e p a rtije - z b o g p o d e lje n o s ti i ra sp a d a so c ija ln e k o h e z i­
je u d ru š tv u . L e n jin o v e m ere C r v e n o g tero ra v e ć su p o s ta v ile te m e ­
lje za d r u š tv o iz o lo v a n ih i o s a m lje n ih je d in k i, o k r u ž e n ih d r ž a v ­
n im n a d z o r n im a p a ra to m i iz lo ž e n ih p o tp u n o p ro iz v o ljn im i nep re d v id iv im u d a rim a rep resije. P o d S ta ljin o m ta k v o sta n je je radik a liz o v a n o , č im e je " s o c ija lis tič k o d r u š tv o ” p o s ta lo is tin s k o ovap lo će n je " d e s o c ija liz o v a n o g d r u š tv a " . " S tra h o d n e u m o ljiv e d r ­
ža v n e m a šin e rije , o tu đ e n je lju d i m e đ u s o b o m i o d p riro d e, n e m o ć
sp ram zla , n ep re sta n i osećaj da se m o ra b iti na o p re z u , u čin ili su
g ra d ite lje k o m u n iz m a ta k o u s a m lje n im k a o š to to n ik a d a ranije
nije b ilo , č a k ni u n a jm ra č n ijim e p o h a m a isto rije n jih o v o g n aroda.
A k o n ek i ‘g r a d ite lj’ n e k im sre ćn im slu č a je m n ije d o p a o d r ž a v n o g
za tv o ra , o s ta o bi u za tv o ru u s a m lje n o s ti. T o se d e ša v a lo u d ru štv u
k o je je tre b a lo da b u d e iz g r a đ e n o n a p rin c ip u k o le k tiv ite ta ”
( A n to n o w - O w s s je n k o , 1983: 2 6 8 - 2 6 9 ) . N o , n a jza n im ljiv ije je da
je taj is ti p ro ce s m o n a d o lo g iz a c ije i p a siv iz a c ije p o d a n ik a za h v a tio
i sa m e n jih o v e tam n ičare. I p a rtija je b ila sv e d e n a na izo lo v a n e je­
d in k e , k o je n isu b ile n išta m a n je b e s p o m o ć n e čim bi se na n jih o b ­
ru šio S ta ljin o v “ aparat n a s ilja ” . B u d u ć i d a su u če stvo va li to lik e
g o d in e u n ajstra šn ijim z lo č in im a , o n i se v iš e n isu im ali na šta p o ­
ziv a ti k a d a je teror p o čeo d a se s p r o v o d i n ad n jim a sa m im a. K ad a
je stari b o ljše v ič k i istoričar I. M . S tje k lo v z a v re m e sv o g z a to č e n i­

7 0 R o b e r t C o n q u e s t u p o z o r a v a n a t o d a s u m n o g e ž r t v e " č is t k e '' iz 19 3 7 / 1 9 3 8 .
k a s n ije u m r le u k o n c e n t r a c io n im lo g o r im a . Z a t o o n b r o j o d 12 m ilio n a p o ­
m r lih z a t v o r e n i k a k o n c e n t r a c io n ih lo g o r a u p e r io d u 1 9 3 6 - 1 9 5 0 . s m a tr a re le ­
v a n t n iji m o d b ro ja m rtv ih u p e r io d u 1 9 3 7 - 1 9 3 8 ( d v a m ilio n a ) ( C o n q u e s t ,
1 9 6 9 : 5 3 3 ). Z b ra ja n je m 12 m ilio n a p o m r l ih z a t v o r e n i k a k o n c e n t r a c io n ih lo ­
g o r a u p e r io d u 1 9 3 6 - 1 9 5 0 . i je d n o g m il io n a n e p o s r e d n o p o b ije n ih u p e r io ­
d u 1 9 3 7 / 1 9 3 8 . o n d o la z i d o b ro ja o d 13 m i l i o n a ž r t a v a " V e lik e č is t k e ” .

146

štv a u k o n c e n tr a c io n o m lo g o r u b io u p ita n z b o g čeg a p a rtijs k i p r­
vaci ta k o la k o i k ro tk o p rih va ta ju o d g o v o r n o s t za n a ja p su rd n ije
z lo č in e z a k o je su o p tu ž e n i, o n je o d g o v o rio : svi m i im a m o ruke
d o la k ata u krvi (cit. p rem a: K o la k o v s k i, 19 8 5 : 9 8 ). K o je u b ijao ,
p lja čk a o i p ro g a n ja o d ru g e “ u sk la d u sa re v o lu cio n a rn o m p ra v ­
d o m ” , taj n e m a n ik a k v u m o g u ć n o s t da p rin c ip ije ln o p ru ži o tp o r
o n d a k a d a sa m p o s ta n e žrtva .
Jed n a o d g la v n ih p o s e b n o s ti S ta ljin o v ih “ č is tk i” u p a r­
tiji b ila je u to m e što su u m o n tira n im p ro ce s im a o p tu ž e n i b ili p ri­
silja v an i d a p riz n a ju “ s v o je ” zlo čin e , čim e su d o d a tn o d o p rin o s ili
le g itim ite tu p r o iz v o ljn o g terora. U to m e ta k o đ e m o ž e m o d a v id i­
m o k a k o je S ta ljin m a rljiv o u čio na g rešk a m a starih ru sk ih careva
i u n o s io n o v in e u sa m o d rža v lje . O n se b e z su m n je se ćao starih ca ­
ristič k ih su đ e n ja n a k o jim a su o p tu ž e n i m o g li o d seb e da prave
m u če n ik e i stič u p o p u la r n o s t u n aro d u , p o n o s n o o d b ija ju ć i sve
o p tu ž b e , o d g o v a ra ju ć i na to o p tu ž b a m a p ro tiv v la sti, a p o n e k a d i
p o z iv a ju ć i se n a p ra v o na o tp o r tiran iji. T o S ta ljin n ije ž e le o u s v o ­
joj carev in i. Z a to su sve to rtu re i pretn je b ile u sm e re n e ka to m e da
o p tu ž e n i p rizn a d a je is tin ita sva ka tačka o p t u ž b e i d a je on , p re ­
m a to m e , h u lja, n itk o v , iz d a jn ik itd . (U la m , 1 9 7 7 : 3 8 2 ). A p o š to
su svi u h a p še n i m o ra li b iti član ovi n eke te ro ris tič k e "g ru p e " , "c e n ­
tra ” ili " b lo k a ” , m o ra li su đa “o d a ju ” sve sv o je " s a ra d n ik e ” i " p o ­
m a g a če ” . U to m e je b io jed an o d g la v n ih u z ro k a širen ja tero ra na
o n e k oji n isu p rip a d a li p artiji. “ U n ek im u p ra v a m a N K V D -a im a ­
li su sv o je v rsn e ‘n o r m e ’ - ak o je d ru g i se k reta r o b la s n o g k o m ite ­
ta m o ra o im e n o v a ti u istra zi n ajm a n je d v a d e se t ‘ s u ra d n ik a ’ , o n d a
je prvi se k retar o b la s n o g k o m ite ta m o ra o n a v esti n ajm a n je 4 0 d o
5 0 lju d i. H a p še n je n a r o d n o g k o m esa ra p o v la č ilo je rep resalije
p ro tiv s to tin a s lu ž b e n ik a n a ro d n o g k o m e sa rija ta . H a p še n je se k re ­
tara C K ili član a P o litb iro a ili b iv š e g v o đ e o p o z ic ije d o n o s ilo je re­
p resalije tisu ć a m a lju d i” (M e d v e d e v , 19 8 9 : 4 0 4 ) . S d ru g e stran e,
k a m p a n ja o tk riv a n ja i u n išta v a n ja n ep rijatelja treb a lo je da d o p r i­
n ese p o p u la risa n ju S ta ljin a ka o s v o je v rsn o g “ m u č e n ik a ” : o n je
p rik a ziv a n ka o “v o đ a ” o k ru že n iz d a jn icim a i n e p re sta n o iz lo ž e n
n ajvećoj o p a s n o s ti o d a ten tata ( W o lk o g o n o w , 1 9 9 0 : 3 6 7 ). N a
ovaj n ačin S ta ljin je za ista p o s tig a o o n o što je že le o : “ o č is tio ” je
n ajveći broj " o p o z ic io n a r a ” iz red o va partije, u te ra o strah u k o sti
sv a k o m e k o je u b u d u ć n o s ti m o g a o i da p o m is li na n eku v rstu o t­

H7

p ora a seb e je u z d ig a o u h eroja, k o ji je p o b e d io to lik e “ n iš ta rije ”
koje su "ro v a rile ” i k o v a le za ve re u n jeg ovoj n a jn e p o s r e d n ijo j b li­
zin i. S to je m o ž d a n a jtra g ičn ije o d svega, o g ro m a n broj žrtav a
u m ro je u u b e đ e n ju d a “ S ta ljin " o sv e m u to m e " n iš ta n e z n a " , da
se "d o g a đ a ju g r e š k e ” ili d a se u z o h o lio n ek o o d n iž ih ru k o v o d ila ­
ca “ b iro k ra tije ” .71
I k a k o to o b ič n o b iv a sa tiran ijam a k o je su p u s tile d u ­
b o k e k oren e, p ra vu p rilik u d a se sv rg n e S ta ljin o v a tira n ija p r u ž io
je te k rat sa d r u g im n a jv a ž n ijim to ta lita rn im tir a n in o m u 2 0 . veku - A d o lfo m H itle r o m . U M o jo j borbi S taljin je m o g a o d a p ro čita
o p la n o v im a k o je je H itle r k o v a o p o v o d o m Lebensrauma na is to k u
E vro p e - tj. u S S S R -u - i n a č in u na k o ji bi o n treb a lo d a b u d e o s t ­
varen . N o , u v re m e V a jm a rsk e re p u b lik e S ta ljin jo š n ije u z im a o
H itle ra za o z b iljn o , a k a d a je ovaj d o š a o na v la st, s m a tra o je d a će
T reći rajh b iti te k k ra tk a e p iz o d a , k o ju će, štav iše , o k o n č a ti u s p o ­
stavljan je so c ija liz m a u N e m a č k o j. K a d a se i to p o k a z a lo k a o ilu ­
zija, S ta ljin je p o č e o da sh v a ta da će T re ći rajh trajati d o v o ljn o
7 1 N ije s p o r n o d a je S t a ljin n e s a m o z n a o n e g o d a je i d o b r im d e lo m o r g a n iz o v a o s v e te " č is t k e " , d o k g a je č in je n ic a d a s e ž r t v e p o z iv a ju n a n je g a i tr a ž e d a
o n b u d e " o b a v e š t e n o s v e m u ” n e o p i s iv o u v e s e lja v a la . " E v o je d n o g p r im e r a :
je d a n v is o k i s a r a d n ik M in is t a r s t v a d r ž a v n e b e z b e d n o s t i u d o b a S t a l jin a p ris e č a o s e iz v e s n o g k a r a k t e r is t ič n o g d o g a đ a ja . P o v o d o m g o d i š n ji c e o s n iv a n ja
V a n r e d n e k o m is ije z a b o r b u p r o t iv k o n t r a r e v o lu c ije i s a b o t a ž e k o ja s e k a s n i­
je t r a n s f o r m is a la u o d g o v a r a ju ć e m in is t a r s t v o , S t a ljin je 2 0 . d e c e m b r a 1 9 3 6 .
p r ir e d io s v e č a n i r u č a k z a r u k o v o d io c e m in is t a r s t v a . P o z v a n i s u J e ž o v , F r in o v s k i, P a u k e r, š e f S t a ljin o v e lič n e b e z b e d n o s t i , i d r u g e lič n o s t i. K a d a s u p r is u t ­
n i v e ć p r ilič n o p o p ili P a u k e r je z a v o đ u i m p r o v iz o v a o je d n u p r e d s t a v u . O s l a ­
n ja ju ć i s e n a d v o jic u s v o jih s a r a d n ik a k o ji s u tre b a li d a p r e d s t a v lja ju z a t v o r ­
s k e č u v a re , P a u k e r je im it ir a o Z in o v je v a k o je g v o d e u p o d r u m n a s tr e lja n je .
'Z in o v je v je b e s p o m o ć n o v is i o n a r a m e n im a d v o jic e č u v a ra , s m u k o m s e k r e ­
ta o , ja u k a o je, s v e je g le d a o o k o s e b e p u n s t r a h a . N a s r e d s o b e Z in o v je v p a d a
n a k o le n a , i ru k a m a g rli č iz m u j e d n o g o d d v o jic e č u v a ra , rid a ju ć i: 'M o l i m v a s ,
d r u ž e , u im e B o g a , p o z o v it e J o s ifa V i s a r i o n o v i č a ! ’ S m e ju ć i s e g la s n o S t a ljin je
p r a t io p r e d s t a v u . P rim e ć u ju ć i d a s e S t a l jin u s c e n a s v id e la g o s t i s u t r a ž ili o d
P a u k e r a d a je p o n o v i. N a k ra ju je P a u k e r p o p u s t io . K a d a je P a u k e r u s v o ju
p r e d s t a v u u v e o n o v u e p iz o d u , te s e u t r e n u t k u k a d a je Z in o v je v t r e b a lo d a
p a d n e n a k o le n a is p r a v io i d ig a o r u k e p r e m a n e b u u z v ik u ju ć i 'P o m o z i m i
I z r a ilju , n a š B o g je je d in i’ , S t a ljin s e v i š e n ije m o g a o s a v la đ iv a ti, z a g r c n u o se
o d s m e h a i p o k r e t o m ru k e z a t r a ž io o d P a u k e r a d a z a v r š i p r e d s t a v u .’ U o s t a ­
lo m , i o v a j s a d is ta , b e z u s lo v n o o d a n S t a l jin u , u b r z o je s tre lja n . P a u k e r je ¡ s u ­
v iš e z n a o " (H a s b u la t o v , 1 9 9 1 :5 1 - 5 2 ) .

148

d u g o d a se p rip rem e N e m c i za rat i in v a ziju na S S S R (B u llo c k ,
19 9 1: 5 7 5 ) . K a d a je k ra jem trid e se tih g o d in a H itle r z a p o č e o sa
o s v a ja n jim a u is to č n o j E v ro p i, S ta ljin je v e ć m o ra o b iti n a č isto s
tim d a H itle r s p r o v o d i svoj p ro g ra m iz lo ž e n u M o jo j borbi. P ro ­
b le m je, m e đ u tim , b io u to m e š to S ta ljin u to v re m e n ije b io sp re ­
m an za rat. R a t je, šta v iše , b io iz u z e tn o o p a sa n za n je g o v u tira n i­
ju, k o ja je p o č iv a la na k lim a v im n o g a m a in d u strije i č is tk a m a o s la ­
b lje n o j v o js c i (B u llo c k , 19 9 1: 7 7 6 - 7 7 7 ) . Z a to je S ta ljin že le o da na
sv a k i n ačin izv u č e S S S R iz su k o b a , za k o ji je isp ra v n o p re d v iđ a o
da će č e trd e se tih g o d in a p ro g u ta ti E v ro p u i ceo svet. O t u d a n je g o ­
va s p r e m n o s t da p o tp iš e p a k t o n e n a p a d a n ju sa N e m a č k o m avgu sta 19 3 9 .72 i sa J a p a n o m a p rila 19 4 1, pa čak i da p o k ren e in cija tiv u z a p rid ru živ a n je S S S R -a T ro jn o m p a k tu .73 O v a j p o s le d n ji k o ­
rak v e ro v a tn o je b io p o s le d ic a č in je n ice da se rat na za p a d u o d v i­
jao p ro tiv n o S ta ljin o v im p r v o b itn im o č e k iv a n jim a - o n je raču n ao
na p a t-p o z ic iju , n a lik na o n u n a s ta lu b rzo p o o tp o č in ja n ju P rvo g
s v e ts k o g rata — i da su sa d a b ile p o tre b n e n o v e m ere za odlaganje

7 2 S p o r a z u m o m o n e n a p a d a n ju sa N e m a č k o m o d 2 3 . a v g u s t a 1 9 3 9 . S t a ljin je
p r v e n s tv e n o ž e le o d a iz b e g n e p r e d s t o je ć i rat, u k o ji će, k a k o je r a č u n a o , b iti
u k lju č e n e N e m a č k a , E n g le s k a , F r a n c u s k a , a m o ž d a i S A D . I z is t o g r a z lo g a
o n n ije ž e le o d a s e z a m e r i ni d r u g o m b lo k u . U la z a k C r v e n e a rm ije u P o ljs k u
17 . s e p te m b r a 1 9 3 9 . p r a ć e n je p r o p a g a n d o m 0 “ z a š t it i u k r a jin s k e i b e lo r u s k e
b r a ć e ” o d n e m a č k e p re tn je , t a k o d a je iz g le d a lo k a o d a je S S S R s a v e z n ik E n ­
g le s k e i F r a n c u s k e , a n e N e m a č k e . T im v e š t i m m a n e v r o m S t a ljin je u s p e o d a
iz b e g n e o b ja v ljiv a n je r a ta E n g le s k e i F r a n c u s k e , k o je je H it le r u o d m a h
u p u ć e n o ( M a s e r , 1 9 9 4 :1 0 0 ) .
73 T r o jn i p a k t su 2 7 . s e p t e m b r a 1 9 4 0 . p o t p is a le N e m a č k a , I ta lija i J ap a n . S t a ljin
je t a k o đ e o z b ilj n o r a z m iš lja o 0 t o m e d a s e S S S R p r id r u ž i o v im z e m lja m a , p a
je M o l o t o v d o š a o u p o s e t u H it le r u o d 1 2 . d o 14. n o v e m b r a 1 9 4 0 , sa c ilje m d a
ra z ra d i d e ta lje 0 p o tp is iv a n ju n o v o g p a k t a č e tiri s ile i " n o v o j p r e r a s p o d e li s v e ­
ta ” . I a k o to m p r ilik o m M o lo t o v i H it le r n is u n a š li z a je d n ič k i je z ik ( H it l e r je
S S S R - u m o g a o d a p o n u d i je d in o I n d iju - k a d a s e b u d e d e lila " s t e č a jn a m a ­
s a ” B r it a n s k e im p e r ije ) , S t a ljin je 14 d a n a p o o k o n č a n ju p o s e t e p o s la o p is m o
u k o je m je p o n a v lja o d a je S S S R s p r e m a n d a s e p r ik lju č i T r o jn o m p a k tu , p re c iz ir a ju ć i s v o je z a h t e v e p o v o d o m F in s k e , B u g a r s k e i n a f t n ih o b la s t i p r e d n je
A z ije . T e z a h t e v e H it le r u o p š t e n ije u z e o z a o z b ilj n o z a t o š t o je v e ć p r ih v a t io
ra t sa S S S R - o m k a o n e m in o v n o s t . N a s t a v i v š i d a ra d i n a p la n u " B a r b a r o s a " ,
o n n ije n a š a o z a s h o d n o ni d a o d g o v o r i n a S t a ljin o v o p is m o . T o je p r a k t ič n o
v e ć b ila n a ja v a rata č ije s u p r ip r e m e u š le u z a v r š n u fa z u i k o ju S t a ljin n ije
u s p e o d a u p ra v o v r e m e i n a p ra v ila n n a č in p r o t u m a č i ( N o lt e , 1 9 8 7 : 3 3 2 ).

149

rata sa N e m a č k o m ( B u llc o k , 1991: 7 4 9 X 74 N a k ra ju se is p o s ta v ilo
d a n em a v re m e n a č a k ni z a o d la g a n je to g rata i da će S S S R z a p ra ­
v o m o rati d a n a s v o jo j te rito riji izd rži najjači i n a jra z o rn iji u d ar
T re će g rajha. N a jg o ri m o g u ć i ish o d , koji je S ta ljin d ip lo m a ts k i p o ­
k u ša va o da sp re či, p o s ta o je re a ln o st krajem ju n a 1941. i sta v io
n jeg o v u tiran iju p re d o g r o m n a isk u šen ja . S v e s t d a bi g a sa d a n e k o
za ista m o g a o o b o r iti s v la s ti, a d a to v iše n isu " iz d a jn ic i” , k o je je
sam izm iš lja o i k o jim a je m a n ip u lis a o , n eg o n a jm o n s tr u o z n iji i
n ajlju ći n ep rijate lj, d o p r in e la je d a S ta ljin iz m e đ u 23. i 30. ju n a
1941. u p a d n e u sta n je p o t p u n o g p s ih ič k o g ra stro jstv a.

U š o k u z b o g n e m a č k o g p rep a d a i stva rn e m o g u ć n o s ti
da n jeg o v a tira n ija b u d e sv rg n u ta , S ta ljin je prvi p u t iz g u b io k o n ­
trolu n ad d o g a đ a jim a : 28. ju n a o n je čak p o b e g a o iz M o s k v e i tri
d a n a se k rio u sv o jo j d a či. T o je v eć sa m o p o se b i p r u ž ilo id e a ln u
p rilik u n je g o v im n a ju ž im s a ra d n ic im a da ga p o k ra tk o m p o s tu p ­
ku u b iju . N e k a že b e z r a z lo g a M o n te s q u ie u u D uhu zakona da “ k a ­
da, u d e s p o ts k o j v la d a v in i, v la d a r m a k a r i na č a s a k p re s ta n e da
preti, k a d a ne u z m o g n e d a n a m a h u n iš ti o n e k o ji d rže n a ju g le d n i­
ja m e sta, sve je iz g u b lje n o " (M o n te s k je , 1989: 38). U p ra v o to čin i
S ta ljin , k a d a se u n a s tu p u s la b o s ti i stra h a p o v la či iz ja v n o g ž iv o ­
ta, p re staju ći da “ p re ti” i p u šta ju ć i “ o n e k o ji d rže n a ju g le d n ija m e ­
sta" d a se o s lo b o d e stra h a . Z a to je n je g o v a prva reakcija b ila, ka d a
su se č la n o v i P o litb iro a iz n e n a d a p o ja v ili 30. ju n a u n jeg o v o j dači,
stra h d a su d o š li da ga u h a p se . M e đ u tim , čla n o v i P o litb iro a n isu
ni p o m išlja li na ta kav čin , o č ig le d n o sm a tra ju ć i da bi “ o b e z g la v lje n je ” d rža v e u tren u tk u in v a zije stra n e sile d o n e lo v iš e šte te n e g o
tir a n in o v o s ta n a k na v la sti. U m e s t o o p tu ž n ic e , M o lo to v je S ta lji­
n u u ru č io m o lb u da o b ra z u je K o m ite t n a ro d n e o d b ra n e i d a b u d e
n je g o v p re d s e d n ik . Č u v ši v e s t d a n ije “ sve iz g u b lje n o ” , S ta ljin se
7 4 D o k ra ja 1 9 4 0 . S ta ljin u je v e ć m o r a lo b it i ja s n o d a S S S R n e m o ž e d a iz b e g n e
rat s a N e m a č k o m , ali se o n č v r s t o d r ž a o id e je d a ra t n e ć e z a p o č e ti p re 1 9 4 2 19 4 3 . ( B u llo c k , 1 9 9 1 : 7 7 9 ) . U u b e đ e n ju d a im a jo š d v e -tr i g o d in e z a p r ip r e m u ,
S t a ljin je u p o r n o o d b ija o s v e in f o r m a c ije k o je s u iz p o v e r ljiv ih iz v o r a p r is t iz a ­
le u n a r e d n ih p o la g o d in e i k o je s u u k a z iv a le n a s k o r i n e m a č k i n a p a d . A k a d a
je n a p a d z a is t a iz v e d e n 2 2 . ju n a 1 9 4 1 . S t a ljin je b io n e s p r e m a n , z a t e č e n i š o ­
k ira n . N je g o v a n e s p r e m n o s t z a o d b r a n u p r o iz l a z il a je i iz č in je n ic e d a s e s a m
p r ip r e m a o z a “ p re v e n tiv n i r a t ” p r o t iv N e m a č k e i d a je d o ta d a iz g r a đ e n a i n ­
f r a s tr u k tu r a , k o ja je tre b a lo n je m u d a o la k š a n a p a d n a N e m a č k u , s a d a k o r i s t i­
la N e m c i m a u p ro d ira n ju d u b o k o n a t e r it o r iju S S S R - a (M a s e r , 1 9 9 4 : 3 7 6 ) .

150

trg a o iz le ta rg ije i p r io n u o n a p o s a o o rg a n iz o v a n ja o tp o r a N e m c im a (B u llo c k , 19 9 1: 8 0 6 ).
N o , n ajv eća o p a s n o s t z a S ta ljin a nije tim e p ro šla .
N e m c i su u p o č e tk u rata d o m in ira li i d o kraja 19 4 2 . p o s to ja la je izv e s n a m o g u ć n o s t d a o d n e s u p o b e d u — p o d u slo v o m d a p o m o g n u
d a se o r g a n iz u je sv e n a ro d n i ru sk i o tp o r S ta ljin o v o j tira n iji.75 M e ­
đ u tim , z b o g s o p s tv e n ih id e o lo š k ih o rg a n iče n ja , N e m c i ne sa m o
što to n isu u č in ili n e g o su jo š ra sp iriva li e tn ičk e a n im o z ite te i antig e r m a n s k o r a sp o lo ž e n je s v u g d e gd e su p ro šli. V rh u n a c n jih o ve
n e s p o s o b n o s ti u v o đ e n ju rata p ro tiv C rv e n e arm ije o g le d a o se u
p r o p u s tu d a p ru že p o d rš k u “ R u sk o j o s lo b o d ila č k o j a rm iji” A n d reja A n d re je v ič a V la so v a . O v o g v is o k o g oficira C rv en e arm ije
N e m c i su z a ro b ili 1 9 4 2 . i o n se o d m a h p o n u d io da o rg a n iz u je ru ­
sk u d o b r o v o lja č k u arm iju k o ja će se b o riti na stran i N e m a ca, za
o b a ra n je S ta ljin o v e tiran ije. O n je pri to m raču n ao na lju d e k o ji su
d o b r o z n a li šta je k o m u n iz a m , k o ji su na n eki n ačin b ili p o g o đ e n i
S ta ljin o v im re p re sija m a i k o ji su u p ro te k lo m p e rio d u tretiran i
k a o ro b o vi (ili su se ta k o o s e ća li). P o č e tk o m 1943. V la so v je p rera ­
sta o u n o v o g ru s k o g v o đ u i o p tu ž iv a o je S ta ljin a za sm rt m ilio n a
R u sa i p o z iv a o ru ski n arod “ u b o rb u za d o vrše n je revolu cije, za
stva ra n je n ove R u sije i b r a ts k o g je d in stv a sa n a ro d im a E vro p e, a
p o s e b n o sa v e lik im n em a č k im n a r o d o m ” (N o lte , 19 8 7: 4 9 8 ).
O b je k tiv n o g le d a n o , V la s o v je sle d io L e n jin o v p o z iv da se p o tla č e ­
na k la sa m o ra m a šiti za p u šk u , jer u su p ro tn o m z a slu ž u je d a b u ­
d e tretira n a k a o roblje: ak o n e is k o ris ti slab lje n je v lasti sv o g a “ rob o v la s n ik a ’’ , k o je je iz a z v a n o n e m a č k im u p a d o m u R u siju , i ne
sv rg n e ga, ru sk i n a ro d će z a s lu ž iti d a i n a k o n rata n astavi da živ i u
s u ž a n js tv u . V la so v je 1943. sle d io o n u istu ta k tik u k o ju je Len jin
p rim e n io 19 17: p a k tira o je sa N e m c im a da bi o b o rio a k tu e ln u
v la s t, k o ju je d o ž iv lja v a o ka o tla č ite ljs k u (S o ls c h e n iz y n , 19 7 4 : 3:
2 8 ). N o , n a c io n a lso cija listi su b ili is u v iše su m n jičav i p rem a V las o v u te su o d u g o v la č ili u p ru ža n ju p o d rš k e n jeg o v o j ideji o stv a ra ­
n ju “ R u sk e o s lo b o d ila č k e a rm ije ” . T e k n o v em b ra 19 4 4 , u sv e tlu
k a ta s tro fe k o ja se p rib liža va la, o n i su o d lu č ili da V la so v u ip a k d a ­
7 5 N ji h o v a p o č e t n a n a d m o ć b ila je t o lik a d a je S t a ljin , u s tr a h u d a n e iz g u b i s v u
s v o ju v la s t , p o k r e n u o in c ija tiv u d a s e " h i t le r o v s k o j N e m a č k o j p re d a ju U k r a ­
jin a , B e lo ru s ija , P r ib a ltik , K a r e ls k i z e m ljo u z , B e s a r a b ija , B u k o v in a , a d a se
z a u z v r a t p r e k in u v o jn e o p e r a c ije ” ( c it . p re m a : V o lk o g o n o v , 1 9 9 8 : 9 0 ) .

151

ju p rilik u k o ju je tr a ž io . T a d a je, n aravno, v eć b ilo k a s n o d a se p ro m en i is h o d rata, ali je s v a k a k o v e o m a in d ik a tiv n o to d a je V la s o v
u k ra tk o m ro k u u s p e o d a o k u p i o k o m ilio n lju d i ( N o lt e , 19 8 7 :
4 9 9 ) . K ad a se u z m u u o b z ir i s to tin e h iljada R u sa i n e r u s k o g ž i ­
vlja R u sije, k o je su s e u to v re m e p o v la čile za je d n o sa H itle r o v o m
v o js k o m d a n e b i p o n o v o d o če k a li " sv o je ” ( S o ls c h e n iz y n , 1 9 7 4 :3 :
2 7 ) d o b ija m o p ra v u p re d s ta v u o so c ija ln o m m ilje u iz k o g su to ­
k o m rata m o g li b iti re g ru to v a n i bo rci za sv rg av an je S ta ljin o v e ti­
ranije. S o lž e n jic in o v o p ita n je šta bi se d e s ilo da su N e m c i V la so v u
o sta v ili o d re še n e ru k e d a v e ć 19 4 2 . z a p o č n e fo rm ira n je sv o je " R u ­
sk e o s lo b o d ila č k e a rm ije ” (a li i d a n isu p o č in ili z v e r s tv a n ad c iv il­
n im sta n o v n iš tv o m i m a sa k rira li z a ro b lje n e ru sk e v o jn ik e u ta k o
v e lik im ra zm e ra m a ) p o k a z u je se ka o v rlo u m e sn o . T o bi v ero v a tn o v o d ilo je d in o m o z b iljn o m p o k u ša ju da se o b o ri S ta ljin o v a tira ­
n ija n a k o n čeg a b i se n o v e (m a r io n e ts k e ) v la s ti u R u siji n ašle u s i­
tu aciji u k o jo j se L e n jin n a ša o p o s le p o tp isiv a n ja m ira u B re st-L ito v s k u - v e z a le bi s o p s tv e n u s u d b in u za v o jn u p o b e d u sa v e zn ik a
n ad N e m a č k o m n a z a p a d n o m fro n tu .
N o , p rilik a je p ro p u šte n a i n ikad a se v iše nije p o n o v o
u kaza la. P o sle o k o n ča n ja " d o m o v in s k o g rata” , u slavi p o b e d e i na
krilim a ra sp a lje n o g v e lik o ru sk o g n a cio n a lizm a , S taljin je m o g a o da
n astavi sa sv o jo m stra h o vla d o m ta m o gd e ga je D ru g i sv e tsk i rat
p rek in u o . Jer, C rv en i teror iz p erio d a 19 3 6 -19 3 8 . nije treb alo d a b u ­
de p o sle d n ji teror. N o vi v e lik i talas terora, koji je treb alo da za p o č n e
1.953. go d in e , b io je u zreloj fazi p rip rem a i jedin i ra zlo g za n jeg o v o
izo sta jan je p očiva u S ta ljin o vo j sm rti. Prvi n a u d aru treb alo je da
b u d u Jevreji ("č istk a " Jevreja za p ra v o je bila u to k u v eć 19 5 2 . i u p r­
va dva m eseca 1953, kada je - ka o p o sle d ic a S ta ljin o ve sm rti n ag lo p re k in u ta ) i lekari (k o ji su n a v o d n o jo š o d 1 9 4 9 . b ili u zaveri
i siste m a ts k i u b ijali n ajviše p a rtijsk e fu n k cio n ere koji b i im d o p ali
ša k a ). M o ž d a je n ajza n im ljivija č in je n ica da je sre d in o m jan uara
1953. č lan o v im a P rezid iju m a V r h o v n o g so vje ta b ilo ja sn o da će se i
o n i sa m i naći na listi žrtava n ove " č is tk e ” , p o što su bili p o v ezan i
(b ra čn im , p rijateljskim itd. v e z a m a ) sa Jevrejim a ili su na drugi n a­
čin p ali u tiran in ovu n em ilo st. Z b o g to g a je v eo m a m o g u će da ga je
n ek o o d n jih dokrajčio d o k se o p o ra v lja o o d izliv a krvi u m o zak .
N a im e , p o u zd a n je p o d atak d a je S ta ljin p o sle d n jih dan a februara
ili p rv ih d a n a m arta d o živ eo iz liv krvi u m o za k , ali nije izv esn o d a li

152

je sm rt n a stu p ila ka o d ire k tn a p o sle d ic a to g izliva. P o sto je tu m a če ­
nja da ga je n e k o o d čla n o v a P re zid iju m a, po svoj p rilici Berija, z a ­
davio u v re m e kada je v eć b io p o če o d a se op o ravlja (P ayn e, 1991:
6 4 6 -6 4 7 ). U p rilo g p re tp o sta v ci da je B erija u b io S ta ljin a ( o d n o ­
sn o, sp rečio n jeg o v o p o ra v a k ) go vo ri č in je n ica da je o n im a o is k u ­
stva u u b ijan ju i da je b io n a jm o tiv isa n iji da p o g u b i s v o g g o s p o d a ­
ra p o što je im a o n ajveće ša n se d a ga za m e n i i p re u zm e n jeg o v tiran ­
ski tron . M e đ u tim , n ak o n S ta ljin o ve sm rti, Berija n ije u sp e o da
oču va vlast: p o sle n e k o lik o m eseci u p a o je u k lo p k u k o ju su m u
o sta li član ovi P rezid iju m a i C e n tra ln o g k o m ite ta p o sta vili i b io n a­
prečac za d a vljen (k a o m o žd a i n jeg o v p re th o d n ik ).76
T a k o je o k o n č a n a n e sa m o S ta ljin o v a tiran ija n e g o i to ­
ta lita rn a e p o h a u isto riji S S S R -a . P rip re m e za p re d sto je ć e " č is tk e ”
su o b u s ta v lje n e , d a bi o d H ru š č o v lje v o g referata na X X K o n g re su
K o m u n is tič k e p artije S S S R -a 1 9 5 6 . i fo rm a ln o z a p o č e o p ro ce s d e sta ljin iza c ije i p e rio d p o s tto ta lita riz m a . N ije d a n S ta ljin o v n a sled n ik nije v iš e m o g a o da o b n o v i p o litik u tero ra na k o jo j bi u s p o s ta ­
v io i g ra d io sv o ju tiran iju , i z a to je u n a re d n im d e c e n ija m a o s la b io
jaram n ad p o d a n ic im a i o b e s m iš lje n o p o s to ja n je jed n e to ta lita rn e
p a rtije u p o sve “ n e r e v o lu c io n a rn im " o k o ln o s tim a . T im e su s tv o ­
reni u slo v i za o k o n č a n je b o ljš e v ič k o g e k sp e rim e n ta 19 9 1. i za u la ­
z a k R u sk e revolu cije u d r u g u fa zu , k o ja n a g o v e š ta v a v raća n je
n je n o m p rv o b itn o m cilju — iz g r a d n ji d e m o k ra ts k e u sta v n e d ržav e.
N a kraju ostaje pitanje: da li je i, ako jeste, u kojo j je m eri S taljin o va tiran ija ish o d ište M a rx o v e teorije? T o je ne sa m o k o m ­
p lek sa n p ro b lem n eg o i id e o lo š k i d e lik a tn o pitan je. M a lo je m a rk ­

7 6 P o H r u š č o v lje v im k a s n ijim o p is im a d o g a đ a ja k o ji s u u s le d ili n e p o s r e d n o
p o s le S t a ljin o v e s m r ti, s v im č la n o v im a P r e z id iju m a b ilo je ja s n o d a n e m a ju
n ik a k v e š a n s e u d ir e k t n o m o b r a č u n u s a B e r ijo m . Z a t o s u m u s a m i p o n u d ili
d a z a u z m e S ta ljin o v o m e s t o i p o z v a li g a d a u č e s t v u je u z a je d n ič k o j s e d n ic i
P r e z id iju m a i C e n t r a ln o g k o m it e t a p a r tije , n a k o jo j je tr e b a lo d a s e d o n e s e i
fo r m a ln a o d lu k a o to m e . B e rija je p o v e r o v a o u t u p rič u i d o š a o n a z a k a z a n i
s a s ta n a k , n a č in iv š i k o b n u g r e š k u : o s t a v io je s v o je t e lo h r a n it e lje p re d v r a t im a
p r o s t o r ije u k o jo j s e s a s t a n a k o d r ž a v a o . N a s a m o m p o č e t k u s e d n ic e B e r ija je
o p t u ž e n z a " z a v e r u " i d o n e t a je o d l u k a d a m u s e jo š n a is t o j s e d n ic i s u d i. V id e v š i d a je u p a o u z a m k u , B e rija je u s t a o i p o k u š a o d a iz v a d i p iš t o j iz s v o je
ta š n e , ali su g a n a p o d o b o r ili o n i k o ji s u s e d e li n a jb liž e n je m u - Iv a n K o n je v , M o s k a le n k o , A n a s t a s M ik o ja n i G e o r g ij M a l je n k o v - i n a lic u m e s t a g a
u d a v ili (P a y n e , 1 9 9 1 : 6 4 7 - 6 4 8 ) .

153

sističk ih p isa ca " h u m a n is tič k e ” orijen tacije k o ji o v o p ita n je ne d o ­
življavaju k a o sv e to g rđ e . Ip ak, u p rkos n a u čn o m a u to rite tu koji
M arx i d an as u ž iv a u o č im a b ro jn ih pregalaca na p o lju d ru štv en ih
n auka, na p o m e n u to p ita n je se m ora o d g o v o riti p o tv rd n o : S taljin o va strah o vlad a u S S S R -u p red stavlja n eželjen o ali z a to n išta m an je
le g itim n o čed o M a r x o v o g učenja. Linija koja p o v e z u je M arxa, Lenjina i S taljin a s v a k a k o je v eo m a čudn a, ali n e o sp o rn o p o s to ji. K oreni sta ljin izm a le že u M a rx o v o m u viđ a n ju da na Z a p a d u so c ija li­
stičk a revolu cija, čije je izb ija n je o n sm atra o n e iz b e ž n im , “ k a s n i” .
S u jeta n u n au ci i p o litičk i n estrp ljiv, kakav je v eć b io , o n je sla b lje ­
nje c a rsk o g sa m o d rža v lja u R u siji d o če k a o ka o n o v u p rilik u da se
u b rza “ re v o lu cio n a rn i d e te rm in iz a m ” na Z a p ad u . U M arxo vo j glavi
tada je rođen a ideja da će e k o n o m sk i n erazv ijen a R u sija prva u
Evropi stu p iti na re v o lu cio n a rn i p u t i da će "z a p a liti" revolu cije u
e k o n o m sk i ra zv ije n im d ržav am a Z a p a d a (k o je bi o n d a p o m o g le
R usiji da p revlad a e k o n o m sk i jaz koji je o d n jih deli i da im se p ri­
ključi na p u tu izgrad n je k o m u n izm a ). A da će sve ići g la tk o čim b u ­
de kren u o revolu cio n arn i talas po E vropi treb alo je da garan tu je sa ­
m o “ ro d n o b ić e ” u p ro leterim a, o d n o s n o u n jih o vo j avangardi - k o ­
m u n ističk o j partiji. M arx nije b io p re d v id e o m o g u ć n o s t da n ešto
krene n ao p ako : dva d e te rm in iz m a - stru k tu rn o -e k o n o m s k i i a n ­
tro p o lo šk i — u m irivala su ga u u b e đ e n ju da će sa R u sk o m re v o lu ci­
jo m o tp o č e ti “ kraj isto rije ” i p o če ta k izg ra d n je k o m u n is tič k o g esh a to n a, p rvo u e vrop skim , a z a tim i u s v e ts k im razm eram a.
L en jin je u o v o m p o g le d u v e rn i M a r x o v sle d b e n ik i
izv ršila c

n je g o v o g

re v o lu cio n a rn o g

z a v e šta n ja .

M e đ u tim ,

u

tren u tk u kada je Lenjin p re u z e o v la s t u R u siji p o k a z a lo se k o lik o je
n erea ln a b ila M arxo va n ad a d a će R u sija o d ig r a ti u lo g u p o k retača
so c ija lis tič k e revolucije: R u sija n ije bila u sta n ju da sp rov ed e svoju
so c ija lis tič k u revoluciju, a k a m o li d a p o k r e n e revolu cije na Z a p ad u .
U p ra v o su p ro tn o : pad u v a rv a rstvo , k o je je R u sija d o živ e la v eć
19 18 , b io je vero v atn o najjači fa k to r z a o d u s ta ja n je o d s v a k o g eksp e rim e n tis a n ja sa s o c ija lis tičk o m re v o lu c ijo m na Z a p ad u . N o , tu
se n ev o lje ne zaustavljaju: L e n jin o v o o s v a ja n je v lasti o s u je tilo je
g ra đ a n sk u revoluciju, za k o ju je R u sija u to v re m e v eć bila sazrela.
O s u je ć e n a u p oku šaju gra đ a n sk e re v o lu cije i n ezre la za so c ija lis tič ­
ku re v o lu ciju p o M arxo vo m re cep tu , R u sija se p o d L en jin o m prvi
p u t n a šla na raskrsnici: "izg ra d n ja s o c ija liz m a u jedn oj z e m lji” po

¡54

svak u cen u , tj. p o m o ć u te ro ra i o b n a v lja n jem sa m o d rža v lja i patrim o n ija lizm a , ili o d u s ta ja n je od c e lo g p o d u h va ta . L e n jin se u toj s i­
tu aciji d v o u m io : o n za p o č in je tero r i izg ra d n ju to ta lita rn e v la sti, a
o n d a u z m ič e i d o p u š ta d a se u ved e N E P . U v rem e n jeg o v e sm rti
su d b in a b o ljš e v ič k o g e k sp e rim e n ta jo š je b ila n eizve sn a .
T a d a n a p o litič k u sce n u stu p a S ta ljin . O n se ne u ste že
da u im e " iz g ra d n je s o c ija liz m a u jed n oj z e m lji” u p o tr e b i sva sre d ­
stva: teror, o b n o v u p a trim o n ija liz m a , restau ra ciju sa m o d rža v lja ,
p retvaran je " m a r k s iz m a - le n jin iz m a " u sv o je v rsn u re lig iju itd. A k o
to ta lita rn i re žim k o ji je iz to g a n a s ta o i n em a n ik a k v e v e z e sa k o ­
m u n is tič k im d r u š tv o m k o je je M a r x o p is a o u s v o jim d e lim a , to ne
zn ači da je p re k in u ta v e z a izm e đ u S ta ljin a i M arxa . Z a p ra vo , posled n ji iz d a n a k M a r x o v o g u čen ja u S ta ljin o v o j v erziji “ m a rk isz m a -le n jin iz m a " je ste te o rija o " ro d n o m b ić u ” . Ia k o v eć d e g e n erisan a i sv e d e n a na č la n o v e p artije, o n a jo š n o si p eča t M a rx o v e vere
u to d a će k o m u n iz a m iz g ra đ iv a ti " is tin s k i lju d i” , " ra z o tu đ e n i
p ro le te ri” k o ji sled e u n u tra šn ji z o v roda. Istu tu v e ru izra ža va i
S ta ljin k a d a na II k o n g r e s u so v je ta S S S R -a 19 2 4 , u im e partije,
p o la že sv e ča n u za k le tv u : " M i k o m u n is ti sm o lju d i n a r o č ito g kova.
M i s m o sk ro je n i o d n a r o č ito g m aterijala. M i sm o o n i k o ji sa č in ja ­
va ju arm iju v e lik o g p ro le te rs k o g stra tega , arm iju d ru g a Len jina.
N e m a n iče g v iš e g n e g o š to je čast p rip a d a ti toj partiji. N e m a n iče g
v iš e g n eg o n a ziv a ti se čla n o m p a rtije čiji je o s n iv a č i ru k o v o d ila c
d ru g L en jin . [...] O d la z e ć i o d n as, d r u g L en jin n am je z a v je šta o da
v is o k o d r ž im o i č u v a m o n e u k a lja n o v e lik o im e - član p artije. Z ak lin je m o ti se, d r u ž e L en jin e, d a ć e m o izv ršiti tv o ju z a p o v je d i [...]
O d la z e ć i o d n as, d r u g L en jin n am je za v je šta o da č u v a m o je d in ­
stv o n aše p artije k a o z je n ic u o k a . Z a k lin je m o ti se, d r u ž e L en jin e,
d a ćem o č a s n o iz v rš iti i tu tv o ju z a p o v je s t! [...] O d la z e ć i o d nas,
d ru g L en jin n am je z a v š e ta o da ču v a m o i ja č a m o d ik ta tu ru p ro le ­
tarijata. Z a k lin je m o ti se, d ru že L en jin e, d a n eće m o ža liti sv o jih
sn a g a d a b is m o č a s n o izv ršili i tu tv o ju z a p o v je s t!” (cit. prem a:
O k lo p d ž ija , 1 9 8 6 : 1 0 1 - 1 0 2 ) .
M a rx o v u k o n c e p c iju " r o d n o g b ić a ” , k o ja je b u rž o a z iju
i lu m p e n p ro le te re is k lju č ila iz d o m e n a “ is tin sk e lju d s k o s ti", S ta ­
ljin je ra d ik a lizo v a o u sv o je v rsn i ra siz a m p a rtijs k ih fu n k cio n e ra
k a o “ p ro le te rsk e e lite ". O s im

to ga , k v a z ir e lig io z n e k o n o ta cije

M arxo ve k o n c e p c ije “ ro d n o g b ić a ” u S ta ljin o v o j su in terp reta ciji

155

v u lg a rizo v a n e d o k ra jn jih g ran ica i p rila g o đ e n e k u ltu L en jin a , k o ­
ji je p o č e o d a se " s la v i” jo š o d 1918 , i koji je 1 9 2 4 . o b n o v lje n u
sk la d u sa p r o le te r s k o m v e r z ijo m e p ifa n ijsk e m iste rije . S ta ljin sv a ­
k a k o m o že d a s e k ritik u je z b o g o v a k v o g o s a k a ć e n ja M a r x o v e k o n ­
cep cije “ r o d n o g b ić a ” , ali se m o ra v o d iti raču n a i o to m e da je S ta ­
ljin b io jed in i k o m u n is ta k o ji je tu inače sa s v im b e s m is le n u k o n ­
cep ciju k o lik o - t o lik o ostvario. M o g lo bi se, šta v iše , reći d a je o n
u čin io o n o što se je d in o i m o g lo u čin iti da bi " ro d n o b ić e ” u o p š te
za ž iv e lo u - p a rtijs k im fu n k cio n e rim a , sa č ijih se ru k u sliva la krv
" b u rž u ja ” i “ iz d a jn ik a re v o lu c ije ” i čije su glave b ile v is o k o p o d ig ­
n u te p rilik o m z a k le tv e o b o g o to v o r e n o m p ro le te rsk o m p o g la v ici
k oji je n a p u s tio ovaj sv e t i v in u o se m e đ u b o g o v e . T o je b io tr iju m f
ro m a n tik e u re a ln o sti, k o ja je p o k a z a la da d e v e tn a e sto v e k o v n e sa ­
n jarije o p le m e n ito j p riro d i č o v e k a m o ž e da o v a p lo ti sa m o h ao s
k v a z ir e lig io z n o g fa n a tiz m a i o p ije n o s t b e s tija ln o m n a sla d o m .
M a rx , L e n jin i S taljin : sv a k o o d n jih im a o je sv o ju u lo ­
gu u krvavoj trag ed iji k o ja se z o v e " s o v je ts k i e k s p e r im e n t” . P ro ro k
je o b z n a n io da ca rstv o B o žje na z e m lji n e u m itn o d o la z i p re k o R u ­
sije, M e s ija je d o š a o i u m ro d a bi isto riji u č in io kraj u toj isto j R u ­
siji, a a p o sto l je stv o rio p o p u la rn u re lig iju , k o ja je p ro že la celu R u ­
siju . D a n ije b ilo n e u sp e š n e te o rije o " n u ž n o m ” p re la sk u iz k a p i­
ta lizm a u k o m u n iz a m (n a Z a p a d u ), M a r x n ik a d a ne bi d o š a o na
ideju d a u R u siji p o tra ži sp a s za celo č o v e č a n stv o ; da n ije b ilo
M a rx o v e te o rije o ru sko j " m is iji” u ra z b u k ta v a n ju sv e tsk e re v o lu ­
cije, L e n jin n ik a d a ne bi s m o g a o to lik o sn a g e , b e z o b z ir n o s ti i sam o u v e re n o sti da o svo ji v la s t u R u siji i o č u v a je ne p ita ju ći za cen u;
d a n ije b ilo v la sti, koju je v e ć b io o s v o jio L e n jin , S ta ljin n ik a d a ne
bi d o š a o u p rilik u da razvije to ta lita rn u tira n iju k o jo j je, p o rep re­
siji p re m a v la s tito m sta n o v n ištv u , te š k o n aći p a n d a n a u ce lo k u p noj is to riji lju d sk o g roda. Is h o d iš te je te š k o ra zu m e ti ak o se ne
p o z n a je c eo p u t, iako n ije s p o r n o da u S ta ljin o v o j tiran iji is h o d i­
šte n e n a la z i je d in o onaj p u t k o ji z a p o č in je o d M a rx a . B e z ra zu m e v an ja p u ta k o ji v od i o d Ivana G r o z n o g d o S ta ljin a n e m o g u ć e je
ra zu m e ti v la d a v in u p o to n je g . V r h u n a c to ta lita riz m a S ta ljin je
m o g a o d o s tić i sam o p o d u s lo v o m d a s v o ju tiran iju izgrad i na
m e stu n a k o je m se ta dva p u ta u k ršta ju .

156

XXIII

PRAVNO SAVLADAVANJE TOTALITARNE PROŠLOSTI

T o ta lita rn i re ž im i ru šili su se u sle d e n d o g e n ih ili e g z o g e n ih fa k ­
tora, na v r h u n c u sv o je m o ći ili u v e ć p o o d m a k lo j fazi ( p o s tto ta lita rn o g ) p ro p a d a n ja , k a o p o s le d ic a stra n e in te rv e n c ije (p o ra z a u
ra tu ) ili u s le d u s p e š n o g tir a n ic id a ( z a k o jim je s le d ilo d e m o n tir a ­
nje a p ara ta n a s ilja u s lu ž b i to ta lita rn e p a r tije ).1 N o , k a k o g o d
s k o n č a o , to ta lita rn i re ž im o s ta v lja z a s o b o m č ita v n iz p ra vn ih ,
p o litič k ih i s o c ija ln ih p ro b le m a k o ji o p te re ć u ju k a sn iju izg ra d n ju
d e m o k ra ts k e u sta v n e d rža v e . Ia k o je s v a k o ru še n je a u to rita rn o g
re žim a b r e m e n ito a m b iv a le n tn im p o s le d ic a m a , is to r ijs k o is k u ­
s tv o p o k a z u je d a su n e g a tiv n e p o s le d ic e ru šen ja s ta r o g re žim a
(k a o š to s m o to im a li p rilik e d a v id im o u s lu č a je v im a N iz o z e m ­
sk e, E n g le s k e , A m e r ič k e i F ra n c u sk e re v o lu cije ) n e u p o r e d iv o m a ­
nje o d p o s le d ic a ru še n ja to ta lita rn ih re žim a (k o ji su iz g ra đ e n i to ­
k o m ro ta cija R u sk e i N e m a č k e re v o lu cije ). R a z lo g z a to je v e o m a
jasan : p o la ze ći o d p ro je k ta sv e ts k e re v o lu cije i o p ije n i ro m a n ti­
č a rs k im p ro je k to m “ ju riša u n e b o ” , čla n o v i to ta lita rn e p a rtije n i­
su p o k a z iv a li n ik a k v e s k r u p u le u u s p o s ta v lja n ju i u čv ršć e n ju s v o ­
je v la s ti, p ro p a g a n d n o j in d o k trin a c iji i m o ra ln o j d e g ra d a c iji s v o ­
jih p o d a n ik a , k a o ni u p r o g o n u i is tre b lje n ju n ep rija te lja (ili č a k
o b ič n ih n e is to m iš lje n ik a ) . U sv e tlu g r a n d io z n o g z a d a tk a "re g e n eracije c e lo g s v e ta ” n jim a se sv a k i z lo č in č in io n e b itn im ili č a k
k o r is n im ( a k o je s lu ž io k a k v o m n e p o s r e d n o m p o litič k o m cilju ),

i Kraj p o stto ta lita rn o g režim a (ko ji je v eć d u b o k o z a ša o u fazu u ru šavan ja) m o ­
gu u b rzati i štrajkovi, p a i akti gra đ an ske n e p o slu šn o sti. Ni jedna o d p om en u tih p ojava nije n o vin a u o vo j, p o sled n jo j fazi p rop ad an ja jed n o g (p o s t)to ta lita rn o g režim a. N eki v rlo ogran ičen i o b lici gra đ an ske n e p o slu šn o sti p očeli su
se pojavljivati u s o cija lističk im zem lja m a o d m a h po p relask u iz to talitarn e u
p o stto ta lita rn u fazu - p raktično o d o n o g m om en ta kad a su se u k a za le "p rili­
ke da se u tiče na sav e st neprijatelja" koji d rži v la s t u rukam a (M eyer, 19 7 0 :
4 3 5) - > t0 p reva sh o d n o u vezi sa o stvarivan jem o n ih s k u čen ih prava ko ja su
bila p rop isan a o k tro isa n im s o cija lističk im u sta vim a i z a k o n im a (u p o r. M eyer,
19 7 0 : 4 36).

u sle d čeg a se s p ir a la n ep ra v a p o č e la u z d iz a ti n e s lu ć e n o m b r z i­
n o m . U p o s tto ta lita r n o j fazi je, istin a, o k o n č a n te ro r, a iz v e s n a
p ra vn a s ig u r n o s t u h v a tila je k o re n a u d ru štv u , ali je n e p ra v o ip a k
n a sta v ilo d a se r e p ro d u k u je (p r a ć e n o re la tiv n o n is k im s te p e n o m
rep resije), d o k se s a b la s t p r o š lo s ti i d alje n a d v ija n a d s v im a k o ji
h o će n e š to v iš e o d to g a . O v a k v o v iš e d e c e n ijs k o p ra v n o , m o ra ln o ,
p o litič k o i e k o n o m s k o p ro p a d a n je u o v im d r u š tv im a o s ta v ilo je
n eg a tiv n e p o s le d ic e u ra zm e ra m a k o je se n isu ta k o la k o d a le p rev a zić i k a d a je ( p o s t ) t o ta lita r iz a m n a p o k o n p ro p a o . Z a to je u sv im
tim

d r u š tv im a e v id e n tir a n o p o s to ja n je

m u čn e

i tr a u m a tič n e

‘‘ p ro šlo sti k oja n eće d a p r o đ e ” ( N o lte , 19 8 9 : 3 9 ) i k o ja p o tre b u je
d o d a tn e o r g a n iz o v a n e n a p o re sv ih r a s p o lo ž iv ih s n a g a d a b i se ta
d ru š tv a o s lo b o d ila tra u m a i k o n a č n o o v u p r o š lo s t “ p o t is n u la ” ta ­
m o g d e i p rip a d a .
S in ta g m a " sa v la d a v a n je p r o š lo s ti" p o tič e iz p s ih o a n a ­
lize i in d ik a tiv n o je d a joj je te k u N e m a č k o j p o s le 19 4 5 . p rvi p u t
d o d a t a trib u t "p ra v n o " i d a je p rim e n je n a na p ra vn e p ro b le m e sa
k o jim a se su o ča va ju d ru štv a k o ja su p ro šla k ro z to ta lita rn o is k u ­
s tv o .2 Iak o je u N e m a č k o j u 2 0 . v e k u d v a p u ta pre to g a d o la z ilo d o
ru šen ja p o litič k ih siste m a ( 1 9 1 8 . i 193 3), d is k u s ija o " p ra v n o m s a ­
v la d a v a n ju p r o š lo s ti” (juristische Vergangenheitsbewaltigung) z a p o č e ­
la je te k kada su na sv e tio d a n a d o s p e li n ajveći z lo č in i p o č in je n i za
v re m e T re će g rajha (D reie r, 1 9 9 5 b : 10 ). T a d a se p o ja v io p ro b le m
k riteriju m a na o s n o v u k o jih će se iz v rš iti s e le k cio n isa n je p ra v n ih
p o s le d ic a p ro p isa d o n e tih u p e rio d u 19 3 3 -19 4 5 , k a k o bi se v id e lo
k o ji o d tih p ro p isa , sk u p a sa n jih o v im p ra v n im p o sle d ic a m a , m o ­
gli o s ta ti na sn a zi, a koji m o ra ju b iti u k in u ti ka o re zu lta ti v o lu n t a ­
riz m a je d n e (p o st)to ta lita rn e tira n ije .

2 U m e đ u v r e m e n u je p rim e n a o v e s in t a g m e p r o š ir e n a n a s v a d r u š t v a k o ja s u u
n e p o s r e d n o j p r o š lo s ti is k u s ila o d r e đ e n u a u t o r it a r n u v la s t i k o ja p o k u š a v a ju
d a p r e v la d a ju p o s le d ic e n e p ra v a k o je je, s a s v im iz v e s n o , b ilo d a le k o m a n jih
r a z m e r a n e g o u ( p o s t ) t o t a li t a r n im

r e ž im im a . N a p o s le t k u

s u u d is k u s iju

u k lju č e n e i s a v re m e n e d e m o k r a t s k e u s t a v n e d r ž a v e k o je n ik a d a n is u is k u s i le
n i a u to r it a r n e a k a m o li to ta lit a r n e r e ž im e , ali s u u b liž o j ili d a ljo j p r o š lo s t i n a n e le ili d o p r in e le da o d r e đ e n im k a t e g o r ija m a s v o jih ili t u đ ih d r ž a v lja n a b u d e
n a n e t o n e p r a v o v e ć ih ra z m era . T a k o s e n p r . d a n a s g o v o r i 0 p r a v n o m s a v la d a ­
v a n ju p r o š lo s t i u S je d in je n im A m e r ič k im D r ž a v a m a , i t o s o b z ir o m n a ra t u
V je tn a m u , is tre b lje n je I n d ija n a c a itd . ( u p o r . K le in f e ld , 1 9 9 7 : 6 5 i d a lje ) .

158

N a ro č ito s n a ža n im p e tu s toj d is k u s iji d a lo je ru šen je
so v je tsk e im p e rije u ra zd o b lju 1 9 8 9 -1 9 9 1 , koje je o m o g u ć ilo da ta
tem a s n a ž n o za o k u p i ja v n o s t s re d n jo e v ro p sk ih i is to č n o e v ro p s k ih
zem a lja. O d m a h p o o s lo b o đ e n ju o d k o m u n is ta (š to je uvek, cum
granosalis, z n a č ilo o d “ R u sa ” ) prvaci n o v o o sn o v a n ih d e m o k ra tsk ih
partija d ali su se na m u k o trp a n p o s a o izgrad n je d e m o k ra ts k ih
u sta v n ih d ržav a, ali su v rlo b r z o m o g li d a p rim ete da ih na to m p o ­
slu n a jv iše o m e ta ju (u z n e iz b e ž e n e e k o n o m s k e p ro b le m e ) n ep re ­
v la d a n e p ra vn e p o s le d ic e to ta lita rn e p ro š lo s ti.3

1. Problemski kompleks
"pravnog savladavanja prošlosti"
K a d a se p o g le d a d o s a d a š n je is to r ijs k o is k u s tv o u v e z i sa p ra v n im
s a v la d a v a n je m to ta lita rn e p r o š lo s ti, m o ž e se k o n s ta to v a ti d a ra z­
lič iti

n arodi

re a g u ju

sa s v im

ra z lič ito

n a p o č e tk u

izg ra d n je

d e m o k r a ts k e u s ta v n e d rža v e , u m o m e n tu k a d a je ( p o s t)to ta lita r ni re ž im v e ć sr u š e n . U ša re n ilu o v ih is k u s ta v a ip a k se m o ž e form u lis a ti je d n o o p š te p ra vilo : " K r iv ič n o i a d m in is tr a tiv n o sa v la ­
d a v a n je p r o š lo s ti iz o s ta je u v e k k a d a n o v i re žim u te m e lju ju v a ž n i
re p re z e n ta n ti s ta r o g re ž im a ” ( Q u a r its c h , 1 9 9 2 : 5 2 0 ) . V a ž i i o b r ­
n u to : k a d a iz g r a d n ji d e m o k r a ts k e u s ta v n e d rža v e p ris tu p a ju n ek o m p r o m ito v a n i i o d g o v o r n i (a p o m o g u ć s tv u i k o ru p c iji n e ­
s k lo n i) p o litič a ri ra stu ša n se d a te m e ljn o b u d e sp r o v e d e n o p ra v ­
n o s a v la d a v a n je to ta lita rn e p r o š lo s ti.
P o s to ji č ita v n iz s r e d s ta v a k o ja sto je n a ra sp o la g a n ju
d r u š tv im a k o ja su k re n u la n a p u t d e m o k r a tiz a c ije i n a s to je d a se
o b ra č u n a ju sa s v o jo m to ta lita r n o m p ro š lo š ć u . N e k a o d n jih su
s o c ija ln o - p s ih o lo š k o g , p e d a g o š k o g ili m o r a ln o g k a rak tera i ne
p o tre b u ju p o s re d o v a n je prava. P rv o i sv a k a k o n a jv a žn ije sr e d ­
s tv o o v o g tip a je s o c io lo š k i u te m e ljn a “ p o litič k a n a s ta v a ” ili p ro -

3 D i s k u s ija o p r a v n o m s a v la d a v a n ju p r o š lo s t i p o k r e n u t a je i u s a m o j R u s iji, u p r k o s č in je n ic i d a ta k o n e š t o u r e a ln o s t i jo š u v e k n e p o s t o ji ( G u r k o w , 1 9 9 7 : 53)
i d a s e u k o m u n i s t ič k u p r o š lo s t o v e z e m lje t e k s la b o i s p o r a d ič n o d ira . T o je,
u o s t a lo m , r a z u m ljiv o k a d a se u z m e u o b z i r d a je S S S R p r e d s ta v lja o s v o je v r s n u
" r u s k u im p e r iju " i d a d a n a s n e s a m o m n o g o b r o j n i ru s k i k o m u n is t i i n a c io n a ­
lis t i n e g o i o b ič n i lju d i o s e č a ju d u b o k u n e la g o d u k a d a se ru š e " b o g o v i i ju n a c i
b o ljš e v ič k e m it o lo g ije " i r a z o tk r iv a ju n jih o v a z lo d e la ( I g n a t o w , 1 9 9 9 : 7 ) .

159

sv e tite ljs k i “ o d g o j ” š irih s lo je v a s ta n o v n iš ta v a " z a p u n o le t n o s t ”
(A d o r n o , 1 9 7 2 : 2 4 - 2 5 ) . P re la z o d b e z o s ta tn e p o s lu š n o s t i p o d a ­
n ik a p re m a to ta lita r n im v o đ a m a ka d e m o k ra ts k o j p u n o le t n o s t i
s lo b o d n ih g r a đ a n a m a n ife s tu je se u ra stu ćo j s p r e m n o s ti d a se tr­
pe o d s tu p a ju ć a m iš lje n ja i d a se živ i s k u p a sa n jih o v im z a g o v o r ­
n ic im a . T o o d lju d i z a h te v a d is ta n c ir a n o s t o d v la s t it ih a fe k a ta ,
p o g o to v o o d stra h a i g n e va , k o ji se k ro z k o n fr o n ta c iju sa n e u ­
g o d n im č in je n ic a m a — iz s o p s tv e n e p ro š lo s ti, ili p r o š lo s ti p o r o ­
d ic e ili n a ro d a - u v e k iz n o v a p o m a lja ju . N a p o č e c im a p ro c e s a
d e m o k r a tiz a c ije tra d ic ija a u to r ita r iz m a je v rlo jak a i o z b iljn o preti da ceo p ro c e s o s u je ti. " D e m o k r a tiz a c ija z n a č i p o ja č a v a n je k o n ­
tro le a fe k ata, k a k o bi se n e s p u ta n ije m o g lo o p a ž a ti. T o v a ž i je d ­
n a k o z a sv a k u o b la s t p o litič k o g ž iv o ta , a p o s e b n o te š k o p a d a ta ­
m o g d e su p o g o đ e n i lič n i in te r e s i” (M its c h e r lic h , 19 7 5 : 123 ).
S to g a s u o č a v a n je i h v a ta n je u k o š ta c sa p r o š lo š ć u je d n o g d r u š tv a
k o je te k š to se o s lo b o d ilo ( p o s t ) t o ta lita r n o g re žim a z a h te v a k o ­
o r d in ira n u a k ciju : p o v e ća v a n je k o n tr o le a fe k a ta i m o g u ć n o s ti
o p a ž a n ja , s je d n e stra n e , i k o n fr o n ta c iju sa n e u g o d n im č in je n ic a ­
m a i k o n s e k v e n c a m a lič n e p r o š lo s ti, ili p r o š lo s ti p o r o d ic e ili n a ­
ro d a , s d r u g e stra n e.
D ru g i tip v a n p ra v n o g sa v lad av an ja p ro šlo sti o d v ija se
u d is k u s io n im g ru p a m a u k o jim a u če sn ic i m o g u da ra zm e n ju ju
sv o je d o živ lja je , is k u s tv a i se ća n ja n a o v u " n e p ro la z e ć u " p ro šlo st.
O v e g ru p e su o s n o v a n e u n iz u z e m a lja sa ciljem da p ru že m o g u ć ­
n o s t lju d im a k o ji su u ( p o s t)to ta lita r n im re žim im a b ili p rin u đ e n i
na sa ra d n ju k oja ih d a n as ne sa m o d r u š tv e n o k o m p ro m itu je n eg o
i d u š e v n o o p tereću je, da o n i u n ek o j v rsti te ra p ijsk o g d ija lo g a to
sv o je is k u s tv o “o b ra d e ” . " S lo b o d a n ra zv o j lič n o sti, k o ji v is o k o
v re d n u je m o , za m n o g e je o s u je ć e n n e p o v r a tn o i na n ačin k o ji im
je p o t p u n o p ro m e n io živ o te . T e p o v re d e m o g u b iti o b ra đ e n e sa m o
a k o o n i k o ji su p ovređ en i o to m e m o g u d a p ričaju i da b u d u s a s lu ­
ša n i sa ra zu m e va n je m i sa o se ća n je m . Z a taj n u ža n ra zg o v o r n e p o ­
sto je n ik a k v i regu lisan i p o s tu p c i k o je bi d rža v a m o g la da stavi na
ra s p o la g a n je ” (Starck, 19 9 5 : 2 9 8 - 2 9 9 ) .
N e k a sredstva p ra v n o g sa v la d a v a n ja p ro šlo sti im a ju
p o d je d n a k o za stu p lje n u m o ra ln u i p ra v n u k o m p o n e n tu . L u stra ci-

4 Lustrace - la t. o s v e tlja v a n je .

160

ja4 p re d s ta v lja d o b a r p rim er za ta k v o m o ra ln o -p r a v n o sre d stv o ,
p o š to p o re d p s ih o lo š k o -m o r a ln e im a i d isk v a lifik a tiv n o -p ra v n u
k o m p o n e n tu (u p o r . d e ta ljn ije o to m e : Z id a r, 2 0 0 1 : 4 0 i d a lje).
O n o što lu stra c iju o d v a ja o d ran ije p o m e n u tih , s o c ija ln o -p s ih o lo šk ih , ili p e d a g o š k ih ili m o ra ln ih sre d sta v a sa v lad av an ja to ta lita rn e
p ro šlo sti i što je p o v e z u je sa d r u g im sr e d stv im a pravnog sa v la d a v a ­
nja to ta lita rn e p r o š lo s ti je su pravno uređene procedure k ro z koje je
m o g u će “ o b r a d it i” pravne p o s le d ic e to ta lita rn e p ro š lo s ti (ali — što
je je d n a k o v a ž n o da cela stva r ne bi z a v ršila u re v a n šizm u - i to da
p ravo p ru ža m o g u ć n o s ti z a štite prava i o n o g a k o ji se n ek a d a ogrešio o pravo; u p o r. V o d in e lić , 2 0 0 1 : 6 ). U n a sta v k u ć e m o se v iše
p o z a b a v iti o v im sre d stv im a (u z n a p o m e n u da se ni za je d n o od
o v ih sre d sta v a n e m o ž e reći da je liš e n o s o c ija ln o - p s ih o lo š k ih , p e ­
d a g o šk ih , ili m o ra ln ih k o m p o n e n ti, v e ć sa m o d a je u n jim a p ra v ­
na k o m p o n e n ta sn a ž n ije izra že n a ).
P ravo se, ka d a se u z m e u o b z ir sve š to je rečen o o p ri­
rodi ( p o s t)to ta lita r n o g re žim a, p o k a z u je k a o je d n a o d o b la s ti d ru ­
š tv e n o g ž iv o ta u kojo j se n ajviše o s e ća ju p o s le d ic e “ n ep ro la ze će
p r o š lo s ti” , ali i k a o jed n a o d d u h o v n ih d is c ip lin a k o ja p ru ža
n ajv iše m e h a n iz a m a k o jim a se o ve p o s le d ic e m o g u sa v lad ati. Po
R alfu D re ie ru , p ra vn im sa v la d a v a n jem p ro š lo s ti o z n a ča v a se “ p re ­
rada p r o š lo s ti to ta lita rn ih s iste m a p ra v n o re g u lisa n im p o s tu p c i­
m a, k o ji su u sm e re n i ka d o n o š e n ju o b a v e z u ju ć ih o d lu k a ” , pri če ­
m u se radi o “ o d lu k a m a za k o n o d a v ca , izv rš n e v la sti i p ra v o su đ a "
k o jim a se rešav aju "k riv ičn o p ra v n i, ka o i g ra đ a n sk o p ra v n i, ra d n o p ravn i, s o c ija ln o p ra v n i, d rža v n o p ra v n i, u p ra v n o p ra v n i i m e đ u n a ­
ro d n o p ra v n i p r o b le m i” n asta li u v re m e ( p o s t)to ta lita r n o g re žim a
(D reie r, 19 9 5 b : 11).
P ro b lem i ( p o s t)to ta lita rn e p r o š lo s ti k o ji se daju o t k lo ­
n iti p ra vn im sre d stv im a su, kao što m o ž e m o da v id im o , v rlo h e te ­
ro gen i i k o m p le k s n i. O d sred stav a koja p ra v o im a n a ra sp o la g a n ju
za rešavan je p o m e n u tih p ro b le m a n ajv a žn iji su:
(1) p ra vn o g o n je n je o d g o v o rn ih za p o č in je n o n epravo;
( 2 ) vraća n je im o vin e k o ja je b ila o d u z e ta za v re m e ( p o s t )to ta lita rn o g režim a;
(3) za b ra n a o rg a n iza c ija u p le te n ih u m e h a n iz a m v la s ti to ­
ta lita rn o g režim a;
(4 ) re h ab ilitacija i o b e šte ć e n je žrta v a p o litič k ih p ro go n a ;

161

(5 ) d iskrim in acion e mere protiv članova p reth o d n o g vladajućeg aparata (lustracija, denacifikacija i si.);
(6 ) provera rada funkcionera u javnim službam a;
(7 ) o b javljivanje tajnih akata i d oku m en ata slu žb e državne
bezb e d n o sti u interesu progonjenih o so b a i isto rijsk o g is­
traživanja;
(8 ) javn o razjašnjenje činjenica, o d n osa i n ačina fun kcionisanja totalitarne vlasti kroz rad parlam entarne istražne
kom isije (upor. takođe: Schauschitz, 19 9 8 : 233; Konig,
1 9 9 8 :3 7 9 ) .

Jedno sredstvo koje nije p oseb n o navedeno u o vo m sp isk u probu­
dilo je u poslednjoj dekadi 2 0 . veka - barem kada je N em ačka u
pitanju - živu diku siju i brojne kontroverze. Radi se o tzv. Radbruchovoj form uli, koja se m o že sm atrati p o seb n im o b liko m
pravnog gonjenja odgovo rn ih za počin jen o nepravo u vreme
(p ost)totalitarn ih režima. Po što se razlikuje o d regularnih su d ­
skih procesa u kojim a se važeći pozitivnopravn i p ropisi prim enjuju na relevantno činjeničko stanje (sa svim pratećim , krivičnopravnim i dru gim konsekvencam a) i, što je m n o g o važnije, p ošto
pokreće brojna pitanja vezana za pravno ustrojstvo dem okratske
ustavne države - ovde će joj se p osvetiti nešto veća pažnja nego
drugim sredstvim a pravnog savladavanja totalitarne prošlosti.

2. Gustav Radbruch i njegova formula
R adbruchovi p ozn i spisi prvi su doprin os N em ačke razvoju teori­
je dem okratske ustavne države, koja bi ujedno trebalo da bude i te­
orija kako materijalne tako i proceduralne pravde. T a teorija prav­
de čini nepotrebnim neposredno polivanje na n ad p ozitivn o pravo
("u m ” , "prirodni razum ” i si.) kako bi se neki akt konstituisan e
vlasti osp orio kao nepravedan (Dreier, 1991a: 35-3 7). U m e sto to ­
ga (p o seb n im deklaracijama ili m eđ u narodn op ravnim d o ku m en ­
tim a p ropisana) osnovna prava čoveka slu že i kao pozitivirano pri­

rodno pravo i kao kriterijum za ocen u pravednosti svih unutrašnjih
p ozitivn o p ravn ih akata i političkih o d lu k a u jednoj državi. Po G u ­
stavu R adbruchu, u slučaju kada se o d ređ en im zako n im a (ili p o li­
tičkim o dlu kam a) "ljudska prava sam o vo ljn o odobravaju i odriču

162

ljudim a, o n d a ti zakoni n em aju važenje, o n d a im narod ne duguje
p oslu šn ost, o n d a i pravnici m oraju n a d hrabrost da im poreknu
karakter prava” (R adbruh, 19 8 0 : 2 6 6 ) . T o je ujedno i najopštije
određenje fen om en a z a k o n s k o g neprava o d kojeg će se poći u da­
ljem preciziranju R adbruchove formule.
Kada se govori o R adbruchovoj form uli va žn o je n apo­
m enuti da o n a ne sam o da ne predstavlja nikakvu form ulu u m a­
tem atičkom sm islu n ego teško m o že da pretenduje i na elem en ­
tarnu jed n o zn ačn o st. Pre svega, o no što treba razlikovati jeste sa­
ma (p o zn a ) filozofija prava G u sta va Radbrucha i sudska praksa
U sta v n o g suda N em ačke, koji je toko m proteklih pola veka bio
najznačajniji im plem en tator R adbruchove form ule u nem ačkom
pravnom životu . K ada je o ovoj sudskoj praksi reč, danas je već p o ­
stalo uobičajeno da se razlikuje zapadn on em ačka varijanta R ad­
bruchove form ule (pre 3. o ktobra 1 9 9 0 ), koja je u periodu posle
D r u g o g sve tsk o g rata slu žila elim inaciji pravnih posledica n acionalsocijalističkog prava, i u jed in jeno-n em ačka varijanta Radbruc­
hove form ule (n ako n 3. oktobra 1 9 9 0 ), koja se, počevši o d tzv.
slučaja “čuvara zid a ” (Mauerschutzen ) , počela upotrebljavati u
"pravnom savladavanju p rošlosti" D D R -a . Iako se d isko n tin u itet
izm eđu ove dve faze u ¡storiji R adbruchove form ule neretko obja­
šnjava prelaskom iz ere h la d n o g rata u eru "euforije ljudskih pra­
va" (Dreier, 19 9 7: 43 0 -43 1), n esporno je da m eđu njim a postoji i
ko ntin uitet. Taj ko n tin u itet je m oguće videti u težnji da se do đe
do p ozitivn o p ravn o g kriterijum a za pravednost (što u određenom
sm islu znači i “pravn ost”) prava države. N a narednim stranam a će
biti reči o Radbruchovoj form uli upravo u o n o m njenom aspektu
koji se odn osi na m o g u ćn o st da se pravo jedne države na p o zitiv nopravni način razobliči kao nepravo.
G u sta v R adbruch je, kao profesor na U n iverzitetu u
Hajdelbergu, spadao m eđu vod eće nem ačke filozofe prava Vajmarske republike, iako m u nije nedostajalo ni praktično p olitičko
iskustvo (b io je socijaldem okratski p oslan ik u R ajhstagu i u dva
navrata m inistar pravde). Ipak, iz današnje perspektive gledano,
najznačajnije su poslednje četiri godine R adbru chovog života
(19 4 5 -19 4 9 ), kada je on u razrušenoj i klonuloj N em ačkoj form ulisao svoju - rudim entarnu, do du še - teoriju o “za ko n sko m nepravu i n adzakonskom pravu” .

163

Tri tek sta u kojim a je izložena ova teorija — "Pet m in u ­
ta filozofije prava (1 9 4 5 )" , "Z akon sko nepravo i n ad zak o n sk o pra­
vo ( 1 9 4 6 )” i "Pravda i m ilosrđe ( 1 9 4 9 )” - uvrštena su kao d o d a­
tak u R adbruchovu najznačajniju knjigu Filozofija prava (origin aln o
objavljenu 1932. g o d in e ).5 Pitanje je, m eđutim , da li i u kojoj m eri p ostoji k o n tin u ite t izm eđu Radbruchovih ideja pre i p osle isku­
stva n acionalsocijalizm a.6 Iako je u p ostn a đ on a lso cijalističkim
tekstovim a p o lazio o d istih filozofskopravnih prem isa kao i rani­
je (pravo je utem eljen o na svoje tri im anentne vrednosti: pravdi,
svrsishodnosti i sigu rn osti), u njim a se ipak m o gu naći neki novi
zaključci. U o sn o vn o m tekstu Filozofije prava dom iniraju stavovi
koji predstavljaju tipičn o relativističko i p ravn o po zitivističko o d ­
ustajanje o d im perativa da pravo b ude - barem m in im aln o — pra­
vedn o kako bi u o p šte b ilo pravo. Radbruch je u tom e sasvim deci­
diran: “A k o niko nije spo so b an da utvrdi šta je pravedno, onda ne­
ko mora propisati šta treba da bude po pravu [...] A li, ma koliko
nepravedno da se pravo po svojoj sadržini i uobliči - pokazalo se
da o n o uvek, već sam im svojim postojanjem ispunjava jednu svr­
hu, svrhu pravne sigurnosti. Služeći za k o n u bez obzira na n jego ­
vu pravednost, sudija ipak ne slu ži sam o slučajnim svrham a sa­
m ovolje” (Radbruh, 198 0 : 1 0 7 i 110 ). Z ato su R a lf Dreier i S tan ­
ley Paulsen u pravu kada o R adbruchovoj poziciji pre 1933.
konstatuju: "Radbruch je u Vajm arskoj republici stajao na strani
onih koji su, kao i Kelsen, branili dem okratsku ustavnu državu od
njenih neprijatelja kako sleva, tako i s desna. O n je zastupao jed­
nu form alno-proceduralnu, vredn osn on eu tralno zasnovanu teori­
ju dem okratije, koja je kao takva im ala m alo toga da suprotstavi
uklanjanju dem okratije većin sk om o d lu k o m " (Dreier i Pauslen,
19 9 9 : 2 4 7 ).
U tekstovim a iz perioda 1 9 4 5 -1 9 4 9 . Radbruch će, na­
suprot svo m ranijem bezrezervnom relativizm u i preovlađujućem

5 U izd a n ju iz 1 9 9 9 . pored o s n o v n o g tek sta Filozofije prava i p om en u ta tri d o d a t­
ka p o ja vio se i d o tada neobjavljen (n e za v rš e n i) te k s t p o go v o ra iz 19 4 7 , ko ji je
ta k o đ e v e o m a relevantan za p ro b le m a tik u R a d b ru ch o v e form ule. (P revo d
R a d b ru ch o v o g n ed ovršen og p o g o v o ra iz 1 9 4 7 . o b ja v lje n je u ča so p isu Reč br.
65/11, str. 13 3 -14 8 .)
6 R ad bru ch je inače sve vrem e H itlero ve v la d a v in e p ro v eo u N em ačkoj, radeći
kao b ib lio te k a r.

164

p o zitiv izm u ,7 eksp licitn o insistirati na tezi da svako pravo - da bi

uopšte bilo pravo — m ora ovaplotiti m in im u m pravde, koji prevazilazi puku čin jen icu ozak on jen o sti. Istina, ukazivan o je i na to ka­
ko u R adbruchovoj filozofiji pre 1933. i posle 1945. p ostoji izvestan ko n tin u itet, i to pre svega u odustajanju od pozivanja na n e­
ko n ad p ozitivn o pravo (koje treba razlikovati od n adzako n sko g
prava: Basta, 19 9 6 : 8 -9 ). Takođe, k o n tin u itet se, u izvesnoj meri,
m ože p repoznati i u postavci "prirode stvari” , koja čini temelj "is­
pravnog prava” u pravičnosti (pojedin čan og slučaja): "pravičnost
je pravda p ojed in a čn o g slučaja" koja do lazi iz "in tu itivn o g sazn a­
nja ispravn og prava iz ‘prirode stvari’ " (Radbruh, 198 0 : 48 ). Iako
je ovo m esto o stalo prilično nerazrađeno i nejasno, o n o ipak pru­
ža m o gu ćn o st da se u saznanju "ispravn og prava” iz "prirode stva­
ri” prepozna onaj ključni elem ent Radbruchove filozofije prava iz
koga će kasnije proizaći rekurs na "prirodu čoveka” , kao ključ za
spoznaju

"ispravn og prava” u celokupnoj

pravdi (Schneider,

1988: 30 2 -30 3 ).
U ključnom tekstu koji će nas ovde zanim ati, a koji no­
si naslov “Z ako n sko nepravo i nadzakon sko pravo”, Radbruch je
nastojao da na novi način uravnoteži tri pravne vrednosti: sigur­
nost, svrsish odn ost i pravdu.8 Pravna sigurnost (u sm islu p o zitiv­
nosti prava i isključenja proizvoljnosti prilikom tum ačenja i prim e-

7 Iako p retežn o p o z itiv is ta , R ad bruch je i pre 1933. u n ekim zn a ča jn im e le m e n ­
tim a svoje teo rije o d stu p a o o d p rav n og p o z itiv izm a . T o je pre sveg a slučaj sa
n jego vim p o jm o m p rava ko je m ora o va p lo titi ideju prava i p o sta v k o m važen ja
prava ko ja p o d ra zu m e v a moralnu obvezanost (i svo je o gran ičen je n alazi u tzv.
"sra m n im za k o n im a "). K ad a se to sve im a u vid u , "z a o k re t" u R ad bru ch ovoj
filo zo fiji iz 19 4 5 . n ije ta k o radikalan i p o tp u n kao što se u prvi m ah čin i (u p or.
detaljnije: D reier, 19 9 7 :2 0 3 -2 0 5 ; D r e ie r i Paulsen , 1 9 9 9 :2 4 0 -2 4 3 ).
8 U zgred , R adbruch je u svo m n ezavršen o m p ogo v o ru za Filozofiju prava iz 19 4 7 .
p om in jao i istin ito st kao “ sestru p ravd e” (R ad bruch , 1 9 9 9 :19 8 ). P rincip is tin i­
to sti up ućuje na v e ro d o sto jn o i tran sparen tn o fo rm u lisan je sad ržaja pravne re­
gu lative (š to je u n acio n also cijalizm u bilo takođ e b e zo b z irn o ili čak "c in ič n o ”
kršeno: Z a k o n o m o p o n o vn o m usp o stavljan ju p rofesije s lu žb en ik a iz 1934. z a ­
pravo je in iciran a čistk a p olitički n ep o d o b n ih slu žb en ika, istrebljivanje d u še v ­
n ih bo lesn ika je n aziva n o "m ilo srd n o m sm rću" itd .) (R ad bru ch , 1 9 9 9 : 198 19 9 ). G ažen je p rin cip a istin ito sti pravi o d prava o b ičn u o b ra zin u koja prikriva
najgori v o lu n tarizam i ko ja je sasvim n ep o d o b n a z a u svajan je p om en u ta tri
principa: sigu rn o sti, sv rsish o d n o sti i pravde.

¡65

ne pravnih propisa) vredn ost je koja posreduje izm eđ u preostale
dve vrednosti: svrsish odn osti ("on o što koristi n arodu") i pravde
(“jednako p ostu p an je sa jednakim a”). Iza ove p ostavke krije se je­
dan -

im plicitni -

im perativ u vezi sa delim ičnim iden tifikova-

njem sigurnosti i pravde: pravna sigurnost postoji sam o ako pravo
reguliše jednako postup an je sa jednakim a. A ko se već i pri sam om
propisivanju p o zitiv n o g prava diskrim inišu pojedine kategorije
pravnih subjekata, pravo ne sam o da izneverava vredn ost pravde
nego dovodi u pitanje i sam u vrednosti sigurnosti. T ad a sam o pra­
vo svojom volu n tarističkom regulacijom stvara nesigurn ost subje­
kata koji su diskrim inisani (a - m o glo bi se dodati - i svih drugih
koji m ogu očekivati da će u budu ćn osti postati diskrim inisani po
nekom n ovom osnovu). O n o što je pri tom najhitnije jeste činjeni­
ca da isključenje p roizvoljnosti prilikom tum ačenja i prim ene pra­
va sada dovodi do diskrim inacije ne z b o g sam ih tum ača i prim enjivača (tj. usled slabosti u prim eni prava) već zb o g sam ih stvaralaca
prava (Radbruh, 1980: 2 8 8 -2 8 9 ). Z ato je za Radbrucha o sn ovn o
pitanje: kako doći do prava koje će u sebi ovaplotiti i vredn ost si­
gurnosti i vrednost pravde, ili, drugim recima, koje će izbeći sukob
(prividne) sigurnosti i pravde?
N a to pitanje on o dgovara na način koji će se kasnije
shvatiti kao suština "R adbruchove form ule”: "S u kob

izm eđu

pravde i pravne sigurnosti m o gao bi se resiti na taj način da p o z i­
tivn o pravo, koje obezbeđ u ju p ropis i m oć, im a prednost i o n d a
kad je sadržinski nepravedno i n esvrsish odn o, o sim u slučaju kad
p ozitivn i zakon u toliko n ep odn o šljivoj meri protivreči pravdi, da
zako n kao 'neispravno pravo’ m ora o d stu p iti pred p ravdom ”
(R adbruh, 198 0 : 28 8 ). D akle, R adbruch razlikuje tri idealna s lu ­
čaja: pravedno pravo, p o d n o šljivo nepravedno pravo i n ep o d n o ­
šljivo nepravedno pravo (koje se već im a sm atrati zakonskim nepravom ). Postoji i četvri id ealn o tipski slučaj kada stvaralac pravne
norm e svesno ide na diskrim inaciju ljudi (tj. norma je direktn o
usm erena na stvaranje n ejed n akosti) i u tom slučaju, smatra R ad­
bruch, ne nastaje nikakvo pravo v e ć g o li voluntarizam (p o što je
p o zitiv n o pravo po svom sm islu o dređen o da služi pravdi). N o ,
razlika izm eđu idealnog tipa n ep o d n o šljiv o nepravednog prava i
diskrim in atorskog voluntarizm a (sa p u k im pretenzijam a da bude
pravo) ostala je isuviše m aglovita i n ed o voljn o objašnjena, tako da

166

nije igrala praktično nikakvu u logu u daljoj recepciji i razradi Radbruchove form ule.
D ru go , iz Radbruchovih izlaganja ne vidi se jasno da li
je on p od “za ko n skim pravom ” podrazum evao celokupni p ozitivnopravni poredak ili sam o pojedine zakone (odn osn o, još uže, p o ­
jedine pravne norm e). O n o državi u kojoj p ostoji zakonsko nepravo govori kao o “nepravnoj državi” (Unrechtsstaat ) , što bi značilo da
njen celokupni pravni poredak ne zaslu žu je kvalifikaciju pravnosti.
Kada je, konkretno, reč o Trećem rajhu, Radbruch je smatrao da su
u njemu, doduše, postojali različiti “stepeni ispravnosti" prava, ali
je zapravo jedinu (i pri tom sasvim u opštenu ) razliku napravio iz­
m eđu delova nacionalsocijalističkog prava koji su dostigli n ep od ­
nošljivu meru nepravde i delova koji više i nisu bili nikakvo pravo.
Iz svega toga se m ože zaključiti da je R adbruch bio sklon da identifikuje nepravnu državu i zako n sko nepravo, tj. da polazi od pret­
postavke da se zakonsko nepravo m ože stvarati sam o u nepravnoj
državi (i to kao svojevrstan poredak).
Treće, glavna dilem a, o k o koje su se toko m proteklih
pola veka najviše lom ila koplja, o d n osila se na to da li je Radbruchov pojam prava ostao do kraja p o zitivistički ili nije. Iz sam ih
R adbruchovih izlaganja jasno p roizlazi da se pozitivni pravni pro­
pisi koji ne zadovoljavaju m in im u m pravde (tj. kose se sa princi­
p o m nediskrim inacije) ne m ogu svrstati u pravo i da sve njihove
posledice treba pon ištiti direktnim p ozivan jem na pravdu. N a taj
način je p on ovo, sam o sada s druge strane, ugrožena vredn ost si­
gurnosti. S m isao pravne vrednosti sigu rn osti jeste da se načini
kraj nerazrešivim društvenim su kob im a o ko “ istin sk o g” sadržaja
pravde i da se pruži siguran o slonac i sm ernica društvenom deianju. Sa m o gu ćno šću da jedan deo p o zitiv n o g prava bude (ex post

fa cto ) proglašen za nepravo, jer ( “n ep od n o šljivo") kolidira sa n e­
kim sadržajim a pravde, unosi se n esigu rn o st m eđu pravne subjek­
te, koji sada, u slučaju nedoum ice, treba da anticipiraju šta će biti
naknadno verifikovano kao pravna čin idba a šta neće. Izlaz iz te
teškoće Radbruch je naznačio nečim što se m o že nazvati “p o zitiviranim prirodnim pravom ”. N a jed nom m estu on kaže: “ Postoje,
dakle, pravna načela koja su jača o d svako g p ravn og propisa, tako
da je zakon, koji je suprotan njima, b ez važenja. T a načela n aziva­
m o prirodno pravo ili um no pravo. Svakako da oko njih p ostoje

167

izvesne nedou m ice, ali vekovni rad im je ipak dao trajnu čvrstinu,
i sa tako d a le k o sežn o m saglasnošću m išljenja saku p io ih je u ta­
kozvanim deklaracijam a prava čoveka i građanina, da te n ed o u m i­
ce m ože održati sam o još namerna skep sa” (R adbruh, 1980 :
2 6 7 ). U m o m en tu kada je Radbruch to pisao ( 1 9 4 5 ) U niverzalna
deklaracija lju dskih prava još nije bila doneta (n ju će usvojiti G e ­
neralna S k u p štin a U N tek 10. decem bra 19 4 8 ) i još su m o gle p o ­
stojati izvesne n ed o u m ice u vezi sa tim “čiju” deklaraciju prava čo ­
veka i građanina (en glesku iz 16 8 9 , francusku iz 17 8 9 , am eričku
iz 1791. ili pak neku četvrtu) treba "prim eniti” u svako m konkret­
nom slučaju n ep odn o šljivo nepravednog prava. N o , sa jačanjem
m eđunarodnopravne aktivn osti na planu regulacije o sn o vn ih pra­
va čoveka i ova n edo u m ica je počela da kopni. Z ato se m o že reći da
je Radbruchova form ula neosporn o bila jedan o d najznačajanijih
filozofskopravnih vesn ika jačanja centralnog polo žaja p ozitiviranih o sn o vn ih prava čoveka, i to ne sam o u m eđ u naro dn om prav­
nom poretku nego i u pravnim porecim a go to vo svih država člani­
ca U N -a nakon D r u g o g sve tsk o g rata.
O v o nastojanje da se za temelj prava postave p o zitiv irana osn o vn a prava čoveka najbolje se vidi u R adbruchovim p o k u ­
šajim a da konkretizuje svoj p olazn i teorijski stav. O n je, naim e, u
n acionalsocijalističkom pravu (ili, pre, "pravu”) karakter neprava
pripisao p oseb n o trim a kategorijam a propisa: 1) propisim a koji­
m a je nacionalsocijalistička partija ( N S D A P ) prisvojila državu
(kršeći princip jednakosti svih p olitičkih partija); 2 ) propisim a
koji su pojedine kategorije ljudi (rase, narode) tretirali kao n iža b i­
ća i "poricali im ljudska prava” ; i 3) propisim a koji su za različita
krivična dela predviđali istu n ajtežu — p o pravilu sm rtnu - kaznu.
Pogledaju li se ove kategorije m alo bolje, doći će se do zaključka da
se prva i treća kategorija propisa m o že supsum irati p od drugu ka­
tegoriju. Zabrana o p o zicio n ih p olitič k ih partija i progon njihovih
članova jesu isto tako oblici “poricanja ljudskih prava”, ili, još
preciznije, poricanje fu n d am en ta ln o g p olitič k o g prava izbora (i to
kako p asivn o g tako i ak tivn og). T ak ođ e, neodm erena ka zn en o ­
pravna p olitika propisivanja sm rtn e kazn e i za objektivn o lakša
krivična dela predstavlja direktn o u grožavanje fun dam entaln og
lič n o g prava na život. T ak o n ap o sletk u d o lazim o do zaključka da
pravda u Radbruchovoj form uli, p olazeći od form alnog kriteriju-

m a jed nakosti, završava u jed n o m rudim entarnom supstan cijaln om određenju “ljudskih prava” , izdvajajući m eđu njim a p osebn o
izborn o pravo i pravo na život.
N o , treba još jed nom obratiti pažnju na to da je u s vo ­
joj “ form u li” R adbruch napravio razlikovanje izm eđu p o d n o šlji­
v o g i n ep o d n o šljivo g stepen a nepravednosti, koje om ogućuje o d ­
lučivanje o tom e hoće li se neki zako n (ili drugi propis) proglasiti
važećim pravom ili, pak, nepravom . T o je bio kom prom is sa prav­
nim p o zitiv izm o m i vred n osn im

relativizm om kao o sn o vn im

R adbruchovim n eo kan tovskim opredeljenjim a. N aprosto, neki
propisi će se z b o g već postojećih nejednakosti u društvu od strane
nekih n jegovih članova doživljavati kao pravedni a od drugih kao
nepravedni, i u svim tim slučajevim a pravna sigurnost mora im a­
ti prim at u o d n osu na to kako p ojedini članovi percipiraju praved­
n o st ovih propisa. Pravna sigu rn ost će odstu piti sam o ako se radi
o kršenju (p ozitiviran ih ) prirodnih prava ljudi. Z ato se m o že reći
da je R adbruchovo stanovište p ozitivističk o do one mere do koje
seže vredn osn i relativizam . Jer, relativizam se m ože priznati kada
je reč o sporovim a o npr. p oreskim stopam a, ali relativizam se ne
m o že priznati kada se radi o gen ocidu i tiraniji. Staviše, jedno p lu ­
ralističko društvo, da bi u njem u u o pšte postojao vrednosni plu­
ralizam , mora ob ezb ed iti u slove u kojim a će saegzistirati i m eđ u­
so b n o se (zako n skim sredstvim a) boriti različite vrednosne o p ci­
je - a to neće biti m oguće u koliko se ne poštu ju barem pravo na
živ o t i pravo glasa. Z ato R adbruch u nacionalsocijalističkom prav­
n om poretku ne vidi sam o poricanje pravde, o dn osn o ljudskih
prava, nego i sam o g p ravnog p o zitiv izm a i vredn osn og plurali­
zm a. Kao što je potrebno pravo p ostaviti na pravedne osn ove u de-

lu u kojem to traže vrednosno apsolutna ljudska prava, tako preostatku
prava (koji zapravo čini neuporedivo veći deo) treba zagarantovati sigu rn ost pravnog p ozitivizm a, u skladu sa načelima vrednosnog re­

lativizma.
Taj kom prom is

izm eđu vred n osn og ap solutizm a

i

v red n osn og relativizm a čini spiritus movens uobličenja i prim ene
Radbruchove formule. Svoju n epokolebljivu vernost p o zitiv istič­
kom tem eljnom opredeljenju R adbruch potvrđuje i stavom “da je
posle dvanaest godina poricanja pravne sigurnosti više nego ikada
potrebno da se naoružam o ‘form alnopravnim razm išljanjem ’ pro-

169

izvesne nedou m ice, ali vekovni rad im je ipak dao trajnu čvrstinu,
i sa tako d a le k o sežn o m saglasnošću m išljenja saku p io ih je u ta­
kozvanim deklaracijam a prava čoveka i građanina, da te n ed o u m i­
ce m ože održati sam o još nam erna skepsa” (R adbruh, 198 0 :
2 6 7 ). U m o m en tu kada je Radbruch to pisao ( 1 9 4 5 ) U niverzalna
deklaracija lju dskih prava još nije bila doneta (nju će usvojiti G e ­
neralna Sk u p štin a U N tek 10. decem bra 19 4 8 ) i još su m ogle p o ­
stojati izvesne n ed o u m ice u vezi sa tim "čiju” deklaraciju prava čo ­
veka i građanina (en glesku iz 16 8 9 , francusku iz 17 8 9 , američku
iz 1791. ili pak neku četvrtu) treba "prim eniti" u svako m konkret­
nom slučaju n ep odn o šljivo nepravednog prava. N o , sa jačanjem
m eđunarodnopravne aktivn osti na planu regulacije o sn o vn ih pra­
va čoveka i ova n edo u m ica je počela da kopni. Z ato se m o že reći da
je Radbruchova form ula neosporn o bila jedan od najznačajanijih
filozofskopravnih vesnika jačanja centralnog položaja p ozitiviranih o sn o vn ih prava čoveka, i to ne sam o u m eđ u naro dn om prav­
nom poretku nego i u pravnim porecim a go to vo svih država član i­
ca U N -a nakon D ru g o g s ve tsk o g rata.
O v o nastojanje da se za tem elj prava postave p o zitiv irana osn ovn a prava čoveka najbolje se vidi u R adbruchovim p o k u ­
šajim a da konkretizuje svoj p olazn i teorijski stav. O n je, naime, u
nacionalsocijalističkom pravu (ili, pre, “ pravu”) karakter neprava
pripisao posebn o trima kategorijam a propisa: 1) p ropisim a koji­
ma je nacionalsocijalistička partija (N S D A P ) prisvojila državu
(kršeći princip jednakosti svih p olitičkih partija); 2 ) p ropisim a
koji su pojedine kategorije ljudi (rase, narode) tretirali kao n iža b i­
ća i “poricali im ljudska prava” ; i 3) propisim a koji su za različita
krivična dela predviđali istu n ajtežu — po pravilu sm rtnu - kaznu.
Pogledaju li se ove kategorije m alo bolje, doći će se do zaključka da
se prva i treća kategorija propisa m o že supsum irati pod drugu ka­
tegoriju. Zabrana opo zicio n ih p olitičkih partija i progon njihovih
članova jesu isto tako oblici “poricanja ljudskih prava” , ili, još
preciznije, poricanje fu n d am en taln o g p o litičkog prava izbora (i to
kako p asivn og tako i ak tivn og). T ak ođ e, neodm erena ka zn en o ­
pravna politika propisivanja sm rtne kazn e i za objektivno lakša
krivična dela predstavlja direktn o u grožavanje fun dam entaln og
ličn o g prava na život. T ak o n ap osletku d o lazim o do zaključka da
pravda u Radbruchovoj form uli, p olazeći od form alnog kriteriju-

168

ma jednakosti, završava u jed nom rudim entarnom supstancijalnom određenju “ ljudskih prava", izdvajajući m eđu njim a posebn o
izborn o pravo i pravo na život.
N o , treba još jed n o m obratiti pažnju na to da je u svo ­
joj “ form u li” R adbruch napravio razlikovanje izm eđu p o d n o šlji­
v o g i n ep od n o šljivog stepena nepravednosti, koje om ogućuje o d ­
lučivanje o tom e hoće li se neki zako n (ili drugi propis) proglasiti
važećim pravom ili, pak, nepravom . T o je bio kom prom is sa prav­
nim p o zitiv izm o m

i vredn osn im relativizm om kao osn o vn im

R adbruchovim n eo kan tovskim opredeljenjim a. N aprosto, neki
propisi će se zb o g v eć postojećih nejednakosti u društvu od strane
nekih njegovih članova doživljavati kao pravedni a od drugih kao
nepravedni, i u svim tim slučajevim a pravna sigurnost mora im a­
ti prim at u o dn osu na to kako pojedini članovi percipiraju praved­
n ost ovih propisa. Pravna sigu rn ost će odstu piti sam o ako se radi
o kršenju (pozitiviran ih ) prirodnih prava ljudi. Zato se m o že reći
da je Radbruchovo stanovište p ozitivističk o do one mere do koje
seže vrednosni relativizam. Jer, relativizam se m ože priznati kada
je reč o sporovim a o npr. p oreskim stopam a, ali relativizam se ne
m ože priznati kada se radi o gen ocidu i tiraniji. Staviše, jedno p lu ­
ralističko društvo, da bi u njem u u opšte postojao vrednosni p lu ­
ralizam , mora ob ezb ed iti uslove u kojim a će saegzistirati i m eđ u ­
sobn o se (zako n skim sredstvim a) boriti različite vrednosne o p ci­
je — a to neće biti m oguće u ko lik o se ne poštuju barem pravo na
živ o t i pravo glasa. Z ato Radbruch u nacionalsocijalističkom prav­
nom poretku ne vidi sam o poricanje pravde, o dn osn o ljudskih
prava, nego i sam o g pravnog p o zitiv izm a i vredn osn og plurali­
zm a. Kao što je potrebno pravo p ostaviti na pravedne osnove u de-

lu u kojem to traže vrednosno apsolutna ljudska prava, tako preostatku
prava (koji zapravo čini neuporedivo veći deo) treba zagarantovati sigu rn ost pravnog p ozitivizm a, u skladu sa načelima vrednosnog re­

lativizma.
Taj

kom prom is

izm eđu vredn osn og ap solutizm a

i

vred n osn og relativizm a čini spiritus movens uobličenja i prim ene
R adbruchove formule. Svoju n epokolebljivu vernost p ozitivistič­
kom tem eljnom opredeljenju Radbruch potvrđuje i stavom “da je
p osle dvanaest godina poricanja pravne sigurnosti više nego ikada
potrebno da se naoružam o ‘form alnopravnim razm išljanjem ’ pro­

l6 Cl

tiv iskušenja koja, što je lako pojm ljivo, m o gu p o sto ja ti u svako ­
me ko je p reživeo d van aest godina ugrožavanja i tlačenja. Treba da
tražim o pravdu, i da istovrem eno v od im o računa o pravnoj sigur­
nosti, jer je i o n a sam a jedan deo pravde, treba da p o n o v o izgradi­
m o pravnu državu, koja će p o m ogućstvu zad o vo ljiti obe ideje”
(Radbruh, 19 8 0 : 2 9 3 ). Pravna sigurnost, dru gim recima, ne sm e
biti ni za trenutak zanem arena; m oglo bi se čak reći da je - u sve­
d u n acio nalističko g isku stva -

upravo zarad sam e pravne sig­

urnosti p otreb n o p ovećati prisustvo pravde u jed n o m pravnom
poretku.

3. Problem pravnog savladavanja prošlosti u Nemačkoj
R adbruchova form ula je prvi p u t ušla u su d sk o pravo i p ostala
svojevrstan p receden t kroz jednu presudu U s ta v n o g suda (S a v e­
zne R epu blike) N em a čk e iz 19 6 8 , ko jom je proglašen a n ištav­
n om uredba iz 1941. o o d u zim a n ju n em ačkog državljanstva i celok u p n e im o vin e em igriralim Jevrejima.9 U ovoj presudi U stavn i
sud je na sledeći način form ulisao tri o sn o vn a p rincipa pravde či­
ja se ak tu eln o st ne iscrpljuje u presuđivanju p om en u te konkretne
stvari n ego se im a p ošto vati i u rešavanju svih drugih sličnih slu ­
čajeva:

1. N acion alističkim ‘ pravn im ’ propisim a m o že se osporiti
pravno važenje ako su fu n dam entaln im principim a pravde
tako evidentno protivrečili da bi sudija koji bi ih prim enio
ili koji bi hteo da p rizna njihove pravne posledice d o su d io
nepravo um esto prava.
2. U jedanaestoj uredbi o d 2 5 . novem bra 1941. u vezi sa
G rađanskim zako n o m (Si. list I str. 7 7 2 ) suprotstavljen ost pravdi je d o stigla tako n ep od n o šljiv stupanj da se od
početka mora posm atrati kao ništavna.
3. Jednom ozakon jen o nepravo, koje je očigledn o u suprot­
n osti sa konstitu tivnim p o stu la tim a prava, ne postaje pra­
vo tim e što će se prim enjivati i u praksi sprovoditi.

9 O s ta le p resu d e značajne za recepciju R a d b ru ch o v e fo rm u le p obrojan e su u:
D reier, 199 4 a : 115.

170

U stavn i sud se u ovoj presudi, kao što se m o že videti, nije zadržao
na R adbruchovom sp isk u ljudskih prava, koja se m oraju sm atrati
supstan cijalnim jezgrom pravde, nego ih je do pu n io pravom na
državljanstvo i pravom na im ovinu. Sam im tim, zakoni i p o d zakonski propisi kojim a su određene kategorije državljana N em ačke
diskrim inatorno lišavane n em ačkog državljanstva i im ovin e u N e m ačkoj proglašeni su n ištavn im , a svim a koji su bili p o go đ en i tim
p ropisim a o m ogu ćen je restitutio in integrum. Staviše, o vim preced ento m U sta v n o g su da o m o g u će n o je da se i drugi sporovi, pred
drugim sudovim a, okončavaju direktnim pozivanjem na R adbruch ovu formulu.
A onda je 1 9 9 0 . go din e došlo do ujedinjenja Istočn e i
Z apadn e N em ačke i neće proći m n ogo vrem ena d o k V rhovn i sud
N em ačke ne bude d o b io priliku da razm isli 0 m o gu ćn o sti nove
prim ene R adbruchove form ule na istočnonem ačko "zako n sko nepravo". Prva ovakva presuda sa p o ziv o m na Radbruchovu form u­
lu nakon ujedinjenja dve N em ačke biće doneta 3. novem bra 1 9 9 2 .
i to u slučaju berlinskih čuvara zida. N aim e, V rhovni sud je d o bio
žalbu na o dlu ku Z em aljsko g suda u Berlinu kojom su osuđen a
dvojica b ivših istočn on em ačkih graničara zb o g ubistva jed n o g istočn o n em ačko g državljana pri p okušaju bega iz D D R -a . Begunac
je 1. decem bra 1984. p oku šao da uz p om oć m erdevina preskoči
berlinski zid i d o m o gn e se za p a d n o g Berlina, ali je u tom p oku ša­
ju osujećen p ucnjim a graničara sa o b ližn jeg tornja. P o gođ en sa
dva metka, on je im ao šansu da preživi da m u je b lagovrem eno
ukazana m edicinska pom oć. T o se, m eđutim , nije desilo (istina,
ne krivicom graničara) i on je sutradan ujutru prem inuo u bolnici.
Sedam godina kasnije, nakon ujedinjenja Istočne i Z apadn e N e ­
mačke, graničari su prvo o ptu žen i, a zatim i osuđeni od strane Z e ­
m aljskog suda u Berlinu (na n ešto manje od po dve go din e lišavanja slobode). Žalbu o p tu žen ih V rhovni sud N em ačke je o d b io kao
n eosnovanu, p ozvavši se na Radbruchovu formulu, što je u nem ačkoj, kako stručnoj, tako i široj javnosti izazvalo velike raspra­
ve i kontroverze.
O d lu k a V rh o vn o g suda N em ačke vukla je sa so b o m
dva problem a. Prvo, sud je izvršio jednu inovaciju u o d n o su na
tretm an nacionalsocijalističkog "zak o n sk o g neprava” utoliko što
je svojom o dlukom potvrdio ispravnost vođenja krivičnog p o s tu p ­

171

ka i kažnjavanje krivaca koji su postupali u skladu sa nekada važe­
ćim "z ak o n sk im n epravom ” . O sn o v n a n edo u m ica ko ja je odatle
proizašla ticala se p itanja da li je prekršeno o sn o vn o pravo čoveka
na n eretroaktivnost u krivičnim stvarim a ( nullum crimen sine lege i

nulla poena sine lege). Pozitivan odgovor na to pitanje učin io bi, po
nekim kritičarim a ove odlu ke V rho vn o g suda N em ačke, i sam e ka­
zne izrečene čuvarim a granice nekom vrstom "z a k o n s k o g neprav a ”, p o d lo žn o g R adbruchovoj formuli.
D ru gi problem , koji proizlazi iz prvog, bio je u obrazlo­
ženju odluke V rhovn og suda. N aim e, Vrhovni sud je zapravo dao
dva obrazloženja svoje odluke, koja su u izvesn om neskladu. U pr­
vo m obrazloženju, § 2 7 b ivšeg istočn on em ačkog Z ako n a o granici
(na koji su se pozivali čuvari, dajući svom činu kvalifikaciju legalnosti) proglašen je, u skladu sa R adbruchovom form ulom , "zako n ­
skim nepravom ” zato što se njim e kršio princip prim erenosti, tj.
om ogućavao je oduzim anje lju dskog života radi sprečavanja dale­
ko m anjeg zla, nezakonitog prelaska granice. Slučaj je posebn o iskom plikovala i činjenica da je D D R pristupio M eđ unarodn om
paktu o građanskim i političkim pravim a (čiji član 12, stav 2. glasi:
“Svako lice slobodn o je da napusti bilo koju zem lju podrazum evajući tu i svoju vlastitu”), iako ga - p o isprobanom realsocijalističko m običaju — nikada nije ratifikovao. U svojoj odluci Vrhovni sud
se pozvao na ovaj M eđunarodni p akt kako bi potkrepio stav o
“ekstrem nom

sukobu

sa

p rincipom

prim erenosti

u

primeni

prava” , koji je navodno o m ogu ćio Z ako n o granici.
M eđ u tim , u istoj toj odluci postoji i jedno drugačije
obrazložen je koje dozvoljava da se § 2 7 Z ako n a o granici "m ože
tako protum ačiti uz p om oć m etoda tum ačenja, uobičajenih i u
D D R -u , da se izbegnu povrede lju dskih prava” . T o bi zn ačilo da
čin graničara nije bio u su kob u sam o sa o sn o vn im vredn ostim a
jed n o g p ravnog sistem a i p o zitiv n im norm am a m eđunarodn og
prava (sadržanim u Paktu) nego i sa sam im istočn on em ačkim Z a ­
ko n o m o granici. N a taj način se n am etn u lo nekoliko veom a v a­
žn ih pitanja. Prvo, da li je u o p šte Z ak o n o granici "zakonsko nepravo" ili nije, a ako nije, na šta se o n d a u o p šte još o dn osi R adbruchova formula? I drugo, m o že li jedan (neratifikovani) m eđ u­
narodni p akt o ljudskim pravim a s lu žiti kao (p ozitivn opravn i)
kriterijum "nadzakonskog prava” ?

172

P o m en u to obrazložen je (ili obrazloženja) odluke Vr­
h o v n o g su da izazvalo je o d m ah žive kontroverze kako u krugovi­
ma pravnih praktičara tako i u pravnoj teoriji. Za razliku o d rani­
jih slučajeva, kada se radilo o n acionalsocijalističkom "zako n ­
skom nepravu” , ovaj p u t m išljenja su bila veom a podeljena (otp ri­
like 500/0/50%) izm eđ u teoretičara koji osporavaju i teoretičara
koji odobravaju prim enu R adbruchove form ule u slučaju “čuvara
zid a ” .10 M eđ u n au čn icim a koji su, uprkos svoj odan o sti Radbruchu i njegovoj form uli, o d p očetka kritikovali odluku V rh o vn o g su­
da i najžešće osporavali m o g u ćn o st da se R adbruchova form ula
primeni u o vo m slučaju našao se i R a lf Dreier. U narednom odeljku biće razm otreni n jegovi argum enti za takav stav.

4. Radbruchova formula
u interpretaciji Ralfa Dreiera
R alf Dreier, emeritus U niverziteta u G etingenu, spada m eđu svaka­
ko najznačajnije nem ačke teoretičare i filozofe prava starije genera­
cije. O n danas slovi kao jedan od najboljih poznavalaca Radbrucho­
ve filozofije prava, a jedna od centralnih tema njegovih višegodi­
šnjih (a m oglo bi se reći i višedecenijskih) izučavanja jeste upravo
Radbruchova formula i njena recepcija u Bonskoj republici.11
G u stava R adbrucha Dreier sm atra n esum njivo ključ­
n om ličnošću za razvoj m oderne filozofije prava. Po što je posle

l o Pri to m se u gru p i teo retičara koji o sp o rav aju m o g u ć n o st p rim en e R a d b ru ch ­
o ve fo rm u le na slučaj “ čuvara z id a ” n a la ze i oni k o ji se u p o tp u n o s ti ne sla žu
ili se sla žu sam o d e lim ič n o sa rezo n o va n je m V rh o v n o g sud a, ali sm atraju
n jego vu prim enu R ad b ru ch o v e fo rm u le isp ravn om ,
n

N a m argin i se m o ž e reći n e k o lik o reči o sam o m D re iero v o m sh vatan ju p ra­
va. Pravo D reier d e fin iše kao “ sv e u k u p n o s t (1) n o rm i, koje p rip ad aju u stavu
je d n o g d rža vn o o rg a n iz o v a n o g ili m eđ u d rža v n o g siste m a n o rm i, u k o lik o je
ovaj u gla v n o m so cija ln o d elo tv o ran i p o k azu je m in im u m etičke z a s n o v a n o ­
sti ili sp o s o b n o s ti za e tičku z a sn o v a n o st, kao i ( 2 ) n o rm i koje su na o sn o v u
to g ustava d o n ete, u k o lik o , u zete sam e p o sebi, p o k a zu ju m in im u m so cija l­
ne d e lo tv o rn o sti ili šan se z a d e lo tv o rn o st i m in im u m e tičk o g o p ra vd a n ja ili
s p o s o b n o s ti za o p ra vd a n je” (D reier, I 9 9 ic : ii6 ) . S o b ziro m na o v o od ređ en je
prava, o p šta p ravna teo rija (ju risp ru d en cija ) kao fu n d am en ta ln a p ravna n a u ­
ka u sebi bi o b jed in javala tri funkcije: an alitičk u (u d o m e n u pravn e d o g m a ti­
ke), em pirijsku (u d o m e n u s o cijo lo g ije prava, isto rije prava i up o red n o g pra­
va) i n o rm ativn u (u d o m e n u filo zo fije prava: A le x y i D reier, 1 9 9 0 : 1 i dalje).

¡73

H egelove sm rti (18 31) počela da izlazi iz dom en a filozofa i sm ešta
se p od okrilje pravnika, filozofija prava je u N em ačko j bila isprva
neizdiferencirano u top ljen a u o pštu teoriju prava, da bi tek nakon
Jheringove sm rti p očela da stiče sam o staln o st i ob n avlja svoje kla­
sične oblike, i to u v id u “ n eo -filozofija” , čiji je vrh unac bila upra­
vo R adbruchova n eokan tovska filozofija (Dreier, 1993c: 118). U
R adbruchovoj teoriji pre 1933. Dreier vidi p aradigm u m eđuratn og
nem ačkog realtivizm a i pravn og p ozitivizm a, koji ne uviđaju da iz
insistiranja na pravnoj form i i izbegavanja v red n osn og opredeljenja m ože da proizađe tako n eodgovorn a i tiranska vlast kakva je
bila H itlerova (Dreier, 1981a: 18 8 -18 9 ). N aravno, to ne znači da je
Radbruch, kao i pravni p o zitivizam V ajm arske N em ačke uopšte,
b itn o doprin eo tom e da nem ački pravnici b udu p op tu n o razoru­
žani i izručeni Trećem rajhu. Po D reierovom m išljenju, upravo su
prirodnopravno i p ravnom etafizički orijentisane teorije irađ o n alističke provenijencije ponajviše doprinele u spostavljanju i legiti­
miranju nacionalsocijalističkog p ravn og poretka. Pa ipak, ostaje
činjenica da su u Vajm arskoj republici pravnoetički problem i bili
d u b o ko p otisn u ti i da je pravna struka dočekala potpu n o ne­
sprem na totalitarni i iracionalistički kontraudar nacionalsocijalista. U to lik o je, uostalom , veći značaj R adbruchovog “zaokreta”
n akon 19 4 5 . i pokušaja da p o zitiv n o pravo postavi na - m in im al­
ne - tem elje pravde.
O d sredine sedam desetih go d in a u N em ačkoj za p o či­
nje n ova faza u razvoju filozofije prava,12 u kojoj dolazi do ras­

Z a razlik u o d pravne d o gm atik e, k o ja bi treb alo d a se bavi stru k tu raln o m an a­
liz o m p rav n o g sistem a kao takvog, i s o c io lo g ije prava, koja bi trebalo da se ba­
vi s o cija ln o m d elotvornošću je d n o g k o n k re tn o g p o sto jeće g p ravn og sistem a,
o s n o v n i cilj filozo fije prava D re ier v id i u istra živ a n ju p uteva ko jim bi p o z itiv ­
n o p ravo trebalo da krene ka ko bi u seb i o v a p lo tilo m in im u m e tičk o g
o p ra vd a n ja, o d n o sn o pravdu. D a bi is p u n ila ovaj zad atak, filozo fija prava m o ­
ra p ro u čiti sve o n e im plikacije ko je za s o b o m p ovlači R adbruchova form ula.
12 P o sle ra tn i razvoj nem ačke filo zo fije p rava D re ie r d eli na tri perioda. U p rvom
p erio d u , ko ji je trajao o d 19 4 5 . d o o tp rilik e 1 9 Ć 0 , d o m in irale su p riro d n op ravn e teorije. Pod ud cajem u v id a o p ervertira n ju prava u n acio n also cijali­
z m u d o š lo je d o prave ren esan se k o n ce p cija p riro d n o g prava u prvom redu u
n e o k a n to v s k o j, n eo tom ističkoj, m a te rija ln o -v re d n o sn o j (M a x Sch eler i N i­
colai H artm an n ), e v an g e lističk o -teo lo šk o j i e g zisten cija lističk o j verziji. O d
svih p riro d n op rav n o in to n iran ih te k sto v a n a s ta lih u to vrem e, R ad bru ch o vo

174

plam savanja debate o pravdi. Iako je u debati prim etan uticaj an­
glo sak so n sk ih autora,13 specifičnost n em ačkog “slučaja" predsta­
vlja to što su svi centralni elem enti libertinske i socijalno-državne
koncepcije pravde (lju d sko dostojan stvo,
pravna država,

sloboda,

jednakost,

socijalna država, dem okratija) sadržani u ne-

m ačkom u stavu, čineći tako tem elje p ozitivn o m pravu. N em ački
u stav u član o vim a 1 -2 0 inkorporiše principe um a, m orala i pravde
i na taj n ačin ostaje evaluativno otvoren, a to im a značaja za Radbruchovu form ulu u toliko što je čini u stavn o u tem eljenom (D reier, 1981a: 193). Č a k se i U stavn i sud i Vrhovni sud u svom o d lu či­
vanju p ozivaju na ove članove kao na “vredn osn o odlučujuće prin­
cipijelne n orm e” ( wertentscheidende Grundsatznormen), z b o g čega ni­
je n eo sn o van o m išljenje da je u N em ačkoj sudska praksa i d o gm a ­
tika u sta vn o g prava u velikoj meri “prim enjena filozofija prava” . U
tom sved u treba posm atrati i sam e odluke U s ta v n o g suda, o d n o ­
sno V rh o vn o g su da N em ačke, koje se pozivaju na Radbruchovu
form ulu (Dreier, 1995a: 160 ).

’’Z a k o n sk o n ep ravo i n a d z a k o n sk o p rav o ” iz 1 9 4 6 . bilo je u sva ko m p ogled u
n ajuticajn ije, ne sam o u pravnoj praksi n ego i u teoriji. N o , p o četn i p riro d n o p ravni im p etu s o s la b io je p o četk o m š ezd e setih go d in a, o tp rilik e u isto vrem e
kad a je k o n s o lid o v a n novi n em ački p ravni p o red a k i kad a su u g la v n o m o t­
klo n je n e n ajg ru b lje p o sle d ice n a c io n a lso cija listič k o g neprava. T a d a se p o ja­
v ila p otreba da se n em ačka filo zo fija prava p o n o vo u klju či u ak tu eln e m e đ u ­
n arod n e filo zo fsk o p ra v n e to ko ve, iz ko jih je p rak tičn o isp ala još 1933. Javlja
se v elik i in teres za an a litičk u filo zo fiju u n ajo p štije m sm is lu (u k lju ču ju ći tu
P o p p e ro v kritički racio n alizam , L o ren zen o v u i S c h w e m m ero v u k o n s tru k tiv ­
n u naučn u teo riju i etik u , kao i K e lse n o v an alitičk i p ravni p o z itiv iza m ), koji
d o vo d i d o ren esan se i n e o sp o rn e d o m in a cije p rav n og p o z itiv izm a . O v a j d ru ­
gi p erio d razvo ja n em ačke p osleratn e filo zo fije prava završava se o tp rilik e
sred in o m s ed am d ese tih go d in a, kada d o la z e d o izraža ja tri ten den cije: “ p o ­
v ratak k la sic im a ’’ (K a n tu , F ichteu i H egelu, pre svih ), p o tp u n a in tegracija u
m eđ u n aro d n e to k o v e filo zo fije prava i za o k ret ka k o n k re tn im p ravn o-etičkim p ro b lem im a (u sferi b io etike, privred ne etike, itd.).
13 K ao i u a n g lo sa k s o n sk im zem ljam a, i u N em ačko j su se izd v o jila tri o sn o v n a
sta n o v išta , ko ja su na različite način e p ro b lem atizo va la pravdu: lib e rtin sk o ,
s o cija ln o -d ržav n o i ko m u n ita rn o. U k ra tk o rečeno, prva d va s ta n o v išta su d o ­
šla na iste p o zicije u v e zi sa o d n o so m prem a pravnoj d rža vi, ali su o stala u
sp o ru o k o to g a k o lik o je d an ašnjem d ru štv u p o treb n o d rža vn e in terven cije za
p o stiza n je so cijaln e pravde. S d ruge strane, k o m u n ita rn o sta n o v ište o d stu p a
o d p reostala d va pre sveg a u n aglašavan ju vrlin e za je d n ištv a i so cija ln o g rela­
tiv iz m a u p oim a n ju pravde.

175

R adbru chova form ula je po Dreieru n ed vo sm islen o
form ulisana u tradiciji teorije o sn ovn ih prava čoveka, a u N em a čkoj je do sada interpretirana i prim enjivana sam o na slučajeve per­
verzije prava u dva nem ačka totalitarna režim a - n acionalsocijalističkom i (isto čn o n em a čk o m ) realsocijalističkom (Dreier, 1991c:
99; Dreier, 19 9 4 a: 115). K ada su u pitanju zapadn on em ački za k o ­
ni ili drugi pravni propisi, još nijedan nije o d strane U s ta v n o g ili
V rhovn og suda proglašen “za ko n skim nepravom ". T o bi p o tvrđ i­
valo tezu da je za k o n sk o nepravo m oguće sam o u državi koja nije
pravna (iako to, kako ćem o to o dm ah videti, ne znači autom atski
da je u pitanju nepravna država, p o što izm eđu p olova pravne i nepravne države postoji veliki broj prelaza i m eđufaza).
G lavn e dilem e vezan e za problem ski kom pleks prav­
n og savladavanja totalitarne prošlosti u p oslednje vrem e ko n cen trisale su se u N em ačkoj oko slučaja “čuvara zid a ” . Prim ena R adbruchove formule od strane V rh o vn o g suda N em ačke na taj slučaj
otvorila je m o gu ćn o st da se istočn on em ačka p ro šlo st m ože prav­
no savladavati pozivanjem na n ad zako n sko pravo. U p ravo je to
bio onaj glavni m om en at koji je, kao što sm o već imali prilike da
vidim o, p odelio ne sam o stručnu nego i širu javn ost o ko pitanja
utvrđivanja sadržaja pravde i m o gu ćn o sti da se ona jed n o zn ačn o i
efikasno primeni u svrhe p ravn og savladavanja istočn on em ačke
prošlosti. Pre svega, sporno je da li je m oguće izjednačiti Treći rajh
i D D R . D a li su, drugim recima, i jedan i drugi režim bili "nepravne države” u Radbruchovom sm islu da bi se na njihovo pravo m o ­
gla prim eniti kvalifikacija (n ep o d n o šljive) nepravednosti?
Po Ralfu Dreieru, kvalifikacija "nepravne države" je
sam a po sebi kontroverzna. P ođe li se od koncepta dem okratske
ustavn e države, onda se u slučaju testiranja to g koncepta u nekoj
konkretnoj državi ne m ože p osta viti pitanje “ ili/ili", nego “v i­
še/m an je” ; ako nekoj državi n edo staju su štin ski elem enti pravne
državn osti (zaštita ljudskih prava, podela vlasti, za ko n itost upra­
ve, n ezavisn ost sudova, p red vid ljivo st upotrebe državne sile) —
n ezavisn o o d elemenata d em okratičn osti (pu čki suverenitet, s lo ­
bodni

izbori,

pralamentarizam,

obrazovanja političke o po zicije) -

partijski

pluralizam,

slo b o d a

to još ne znači da je o n a “ n e­

pravna država” . D D R je n eosp orn o p okazivao obeležja "nepravne
d r ža vn o sti” ( Unrechtsstaatlichkeit) kao što su: jednopartijski si­

176

stem , m o n o p o l državne ideologije, instrum entalizacija i sistem at­
sko kršenje prava u slu žb i ove ideologije, represivna ak tivn ost slu ­
žbe državne b ezbedn osti, itd. Ipak, s druge strane, i u D D R -u je
v ažilo nekakvo pravo u svako dn evn o m životu , zaključivali su se
p un o važn i ugovori, sklapali su se brakovi, itd. Staviše, u nekim
d o m en im a građan sko g i p orod ičn o g prava (pa čak i arbitražnog
rešavanja konflikata), isto čn on em ačko pravo je bilo bolje nego zapadn on em ačko. Sve to nam eće potrebu za sasvim diferenciranim
p ristu p om isto čn on em ačko m pravu i upozorava na oprez prili­
kom prim ene R adbruchove form ule na istočn on em ačko pravo
(Dreier, 1993a: 3 0 4 -3 0 5 ).
Pođe li se od toga da su pravna (ili, još uže, dem okrat­
ska ustavna) država i nepravna država dva m eđ u sob no suprotsta­
vljena pola izm eđu kojih postoji m n ogo posredujućih oblika, onda
bi posttotalitarni D D R sasvim izvesno spadao m eđu ove potonje:
on nije bio ni pravna ni nepravna država iako je u svakom slučaju
bio bliži nepravnom nego pravnom polu. N o , to još ne predstavlja
nikakav odlučujući argum ent protiv m ogu ćnosti primene R ad­
bruchove form ule na pravo D D R -a: sam a činjenica da D D R nije
bio pravna država ostavlja m o gu ćn o st da su u njegovom pravnom
poretku postojali oni delovi koji bi se m ogli okarakterisati kao “za ­
konsko nepravo” (i koji su bez problem a saegzistirali sa delovim a
koji su bili sasvim pravedni, o dn osn o tek "p odnošljivo" nepraved­
ni). U D D R -u je bilo velikih ugrožavanja sloboda građana i prilič­
no o p sežn o g kršenja prava, ali je to ipak bila država čiji je pravni si­
stem bio u velikoj meri sličan i kom patibilan sa zapadnim m o de­
lom , tako da je - u krajnjoj liniji - m o g lo doći do njegovog kolikotoliko u spešn og integrisanja u zapadnonem ački pravni sistem .
Z b o g toga je i proces pravnog savladavanja prošlosti m ogao u N emačkoj nakon 3. oktobra 19 9 0 . da poprim i p ozitivistički karakter
i da, na osnovu jednog glob aln og aranžm ana, bude kanalisan u re­
dovne zakonodavne i sudske postupke.
R azlog iz k o g je R adbruchova form ula ostala sporedno
sredstvo pravnog savladavanja p rošlosti leži u tom e što je glavn i­
na procesa pravnog savladavanja p rošlosti išla, krajnje p o zitiv i­
stički, preko U govora o ujedinjenju dve N em ačke iz 1 9 9 0 . O va j
ugovor je pre svega im ao svrhu da se o m o g u ći D D R -u da uđe u S a­
v ezn u R epubliku N em ačku "donekle u zd ig n u te glave”. Iako bi taj

177

cilj bio n eu p oredivo bolje ostvaren da je sazvana Sven em ačka
ustavotvorna sku p štin a , koja bi donela novi u sta v ( Vetfassung ) za
novu državu (D reier, 19 9 5 b : 2 2 -2 3 ),14 građani D D R - a su morali
da se zadovolje o n im što im je u tom m o m en tu p o n u đ en o . Bilo
kako bilo, u to m u go vo ru su postavljena dva o sn o vn a principa
pravnog savladavanja p rošlosti. Prvi princip je g lasio da je retroak­
tivn o proglašenje n ištavn osti istočnonem ačkih za k o n a zabranje­
no, ali da od 3. okto b ra 1 9 9 0 . u stav i svi isto čn on em ački zakoni
(sa nekim n ezaob ilazn im izu zecim a) gube pravnu snagu. P odzakonski pravni akti D D R -a ostaju na snazi do daljnjeg, p o d u slo vom da se m o g u “ ispravn o” tum ačiti i da su u skladu sa pravnim
sistem om ujedinjene N em ačke. D rugi princip pravn og savladava­
nja prošlosti glasio je, da svaki pojedinac, na tem elju n ovo d o n esenih zakona, stiče pravo pokretanja p ostu p ka za p on išten je svih
o nih starih (isto čn on em a čkih ) p o d zak o n sk ih pravnih akata koji
se p okažu kao suprotstavljeni pravnoj državi ( rechtsstaatwidrig).
O v o pravo uključuje u sebe i pravo postavljanja zahteva za o d šte ­
tom i/ili u spostavljan jem ranijeg stanja. Prvi zakoni ujedinjene
N em ačke koji su sledili ovu liniju pravn og savladavanja prošlosti
bili su zakoni o rehabilitaciji osuđen ika u krivičnopravnim i
upravnim postu pcim a, kao i u d o m en u njihove profesije.
A onda je V rhovn i su d N em a čk e u slučaju “čuvara zid a ”
don eo o dlu ku tem eljenu na R adbruchovoj form uli i otvorio p ut
novom principu pravnog savladavanja prošlosti. Ključno pitanje
stoga glasi: da li je taj izu zetak b io potreban?
Pozitivan o d g o vo r na to pitanje daju teoretičari koji
sm atraju da je § 2 7 Z akon a o granici sadržavao "zako n sko neprav o ” , a negativan odgovor oni koji sm atraju da je ovaj član b io ignorisan u praksi (i da u sebi nije sadržavao "zako n sko n epravo”).
Dreier za u zim a ovaj drugi stav: "M o ja teza je da istinski skandal
gran ičnog režima D D R -a ne leži u toj norm i nego u njenom siste­
m atsko m nepoštovanju” (D reier, 1993a: 3 0 9 ). I sam V rhovn i sud
je u svojoj odluci priznao da je Z ak o n o granici “ m ogao biti p ro tu­
mačen, m etodam a tum ačenja svo jstven im D D R -u , tako da se izbegn u pom enuta kršenja lju d skih prava” , što znači da su graniča­

14 O p o tre b i za novim nem ačkim u s ta v o m b ilo je v eć reći u 5. o d eljku 2 0 . p o ­
glavlja.

178

ri p ostu p ili neprim ereno. T a argum entacija isključuje svako dalje
pozivanje i na vredn osn i temelj ustava i na M eđu narodn i p akt o
građanskim i p o litičkim pravim a. A k o je pom enu ti zakon bilo m o ­
guće tako prim eniti da se i u sam o m D D R -u kazne graničari za
ubistvo begunca, o n d a je u o vo m slučaju jedini pravi način prav­
n o g savladavanja p rošlosti naknadna prim ena prava D D R -a . D ru ­
gim recima, § 2 7 Z ako n a o granici ne spada ni u podn ošljivo ni u
n ep odn o šljivo za k o n sk o nepravo i za to treba sada, kada su se na­
p oko n stekle prilike, utvrditi o d govo rn o st za u b istvo begun ca iz
D D R -a . A k o bi se stvari p ostavile na taj način, do šlo bi se do za ­
ključka da za ovaj "in stitu cio naln i eksces” p ostoje dve vrste krivičnopravne o dgovo rn o sti. Prva krivičnopravna odgovo rn o st tiče se
krivičn og dela u b istva (p red viđ en og § 112 K rivičnog zakona D D R a) i ona bi se eventualno m o gla pripisati graničarima. U bliže raz­
matranje ove o dgovo rn o sti Dreier nije ulazio, smatrajući da je
druga o d govo rn o st daleko bitnija.
T a druga o d g o v o rn o st se tiče stvaranja uslova da se si­
stem atski krši pravo i da do lazi do krivičnih dela kao što je ovo
ubistvo (a tom e bi se m o gla pridružiti i o dgovo rn o st za direktno
vršenje krivičnih dela protiv čovečnosti z b o g političke diskrim in a­
cije). Z a to bi trebalo da odgovaraju pretpostavljeni graničara, o d ­
nosn o, u krajnjoj liniji, partijsko i državno rukovodstvo D D R -a .
"K o liko se ovaj eksces njim a m o že krivičnopravno pripisati jedno je
od pitanja o kojim a će se raspravljati u predstojećem procesu pro­
tiv Ericha H oneckera i drugih članova N a cion aln og saveta o dbra­
ne D D R -a . U njem u se m o že u zeti u ob zir da ru kovodstvo D D R a prilikom prim ene svo g režim a granice ne sam o da nije p o što v a­
lo pravo koje je sam o stvorilo i ne sam o da je dovelo do n jego vo g
sistem a tsk o g kršenja nego je tim e istovrem eno na eklatantan na­
čin p ogazilo elem entarne principe ljudskih prava” (Dreier, 1993b:
6 8 ). H onecker i njegovi najuži saradnici bili bi, po Dreieru, krivi
što se Z akon o granici nije tum ačio "u skladu sa ljudskim pravi­
ma" (što je u krajnjoj liniji im alo za posledicu nepokretanje p o ­
stup ka protiv graničara u p o m e n u to m slučaju) i zb o g toga bi oni
morali biti kažnjeni.
Ipak, Dreier je svestan da bi se organizovanje jed nog
"Kvazinirnberškog procesa” koji bi kom unističkim sam odršcim a
sudio za onem ogućavanje tum ačenja zakona “u skladu sa ljudskim

179

pravima” i za zlo čin e protiv čovečnosti (tj. progon a političke o p o ­
zicije) suočilo sa krupnim problem im a. Prvo, n em oguće je pravno
utemeljiti krivicu za usmeravanje tum ačenja prava u određenom
pravcu (u pravcu ljudskih prava ili nekom drugom ). D rugo, p o li­
tička diskrim inacija kao o blik zločina protiv čovečnosti nije pred­
viđena ni važećim m eđunarodnim pravom (N im b eršk a povelja ni­
je postala deo obavezujućeg m eđunarodnog prava) ni istočn on em ačkim krivičnim pravom (koje je u m eđuvrem enu stavljeno i van
snage U g o v o ro m o ujedinjenju), z b o g čega bi p ozivan je k o m u n i­
stičkog rukovodstva na odgovorn ost moralo da završi u ovoj ili
onoj vrsti retroaktivnog primenjivanja krivičnog prava (Dreier,
1993b: 6 9 -7 0 ) . Z ato je Dreierov krajnji (pesim istički) zaključak da
je pravi trenutak za pokretanje jednog “ K vazinirnberškog procesa”
bio interregnum nakon pada istočn on em ačkog režim a i pre p o tp i­
sivanja U govora o ujedinjenju. U vrem e don ošen ja odluke Vrhov­
n og suda N em ačke o “čuvarim a zid a ” za to je već bilo kasn o .15
U sled toga je potrebno vratiti se sam im graničarim a i
pitanju n jihove odgovorn osti. U diskusiji o kontraverznoj odluci
V rh o vn o g suda koplja su se najviše lom ila oko p itanja da li je § 2 7
Z akona o granici bilo u opšte m oguće interpretirati “u skladu sa
ljudskim pravim a” (menschenrechtsfreundlich, menschenrechtskonfom).
Robert A le x y je izneo verovatno najrazrađeniju i najubedljiviju ar­
gum entaciju protiv m ogu ćnosti da se graničari u D D R -u kazn e za
u bistvo begunaca. Po njemu, upotreba oružja spada u “ krajnja
sredstva” koja su se m ogla prim eniti ako sva druga nisu urodila
p lo d o m (§ 2 7 , stav 1, alineja 1) i ako se na taj način sprečavao ne-

15 Ia k o d o su đ en ja H on eckeru nije d o šlo (1 2 . januara 199 3 . U stavn i su d N e ­
m ačke je d o n e o jednu veom a sp o rn u o d lu k u na o s n o v u koje je Z e m aljsk i su d
u B erlin u m orao o b ustaviti p roces p ro tiv H o n eck era z b o g n jego ve b o le sti),
n jego vi n aju ži saradnici su izved en i p red lice p ravd e. M in ista r o d b ran e H e ­
in z K e ß le r i n jego v za m en ik g e n e ra lp u k o v n ik F ritz S tre le tz o su đ en i su 1 9 9 6 .
na sed a m i p o i pet i po go d in a za tv o ra z b o g u m e š a n o s ti u u b istva b egu n aca
p rek o gran ice. N aposletku, 2 5 . a v g u sta 1 9 9 7 . Z em a ljsk i su d u Berlin u d o n e o
je p resu d u i p rotiv trojice n a jo d g o v o rn ijih čla n o va P o litb iro a D D R -a: E g o n a
K re n z a (u je d n o i šefa države i član a N a c io n a ln o g saveta od bran e), G ü n th e ra
S c h a b o w s k o g i G ünth era K leibera: p rvi je d o b io sed am i p o, a p reostala d v o ­
jica p o p et i po god ina zatvora. N a o v u p re s u d u su se ža lili i javni tu ž ila c i
o k riv ljen i, ali je 5. K rivični s e n a t V r h o v n o g su d a N em ačke 8. n o vem b ra
1 9 9 9 . p o tvrd io prvostepenu p resu d u .

180

ki zločin (§ 2 7 , st. 2 ). Ergo, u b istvo koje su graničari p očin ili na taj
način ne bi se m o g lo tretirati kao krivično delo, p o što je p ro izlazi­
lo iz jed n o g pravno o pravdan o g čina. Dreier nem a pravo kada tvr­
di da se radi sam o o "in stitu cio n a ln o m ekscesu ” , p o što je i vladajuće tum ačenje isto čn on em a čko g prava išlo u pravcu opravdanja
ubijanja begunaca. Jedino

relevantno

pitanje

koje

bi

se, po

A lexyju, odatle m o glo p ostaviti u slučaju "čuvara zid a ” jeste: da li
je pravo koje je opravdavalo u b istvo begunaca m o glo sam o po se­
bi biti pravedno? I ako nije: da li je mera njegove nepravednosti b i­
la podn ošljiva ili n ep odn ošljiva (A lexy, 1993a: 13)?
A lexyjev zaklju čak je da se radilo 0 n ep odn o šljivo ne­
pravednom pravu, p ošto je ubijeni m ladić b io prvo pravno diskrim inisan u p ogledu prava na slo b o d n o kretanje preko granice (to
pravo su u D D R -u im ali sam o privilegovani fu n kđ o n eri i bezop a­
sni penzioneri), a za tim i p odvrgnu t nasilju koje je bilo u drastič­
noj nesrazmeri prem a počin jen om "zlo čin u ” . Sam im tim , V rho v­
ni sud N em ačke se ispravno p ozvao na R adbruchovu form ulu, ia­
ko je svoju o dlu ku p ogrešno o b razložio pozivanjem na neratifikovani M eđu narodn i pakt o građanskim i p olitičkim pravim a i tu ­
mačenje “usklađen o sa ljudskim pravim a”. Staviše, u o vo m p o z i­
vanju na p o zitivn o (m eđ u narodn o) pravo i "ispravno tum ačenje"
Z akon a o granici A le x y je konstatovao o p a sn o st od prikrivene prim ene principa retroaktivnosti (o d n o sn o kršenja fu n dam entaln og
principa nulla poena sine lege praevia), koju je po n jego vo m m išljenju
jedino Radbruchova form ula u stanju da izbegne. Jer, p o što se p o ­
lazi od toga da pravo nije u celosti pozitivn o , nem a nikakve p otre­
be da se p oseže za p ozitivnop ravn im propisim a i "ispravnim tu ­
m ačenjem ” , bilo u skladu sa lju dskim pravim a bilo u skladu sa ne­
kim drugim kriterijum om (Alexy, 1993a: 30).
A lexyjevo tum ačenje R adbruchove form ule problem a­
tično je iz tri razloga. Prvo, A le xy ignoriše ranije već p om enutu
Radbruchovu p ozitivističku sklon o st ka deklaracijam a o pravim a
čoveka i građanina, u kojim a se pozitivira prirodno pravo kako bi
ono bilo p odobn o za neposrednu prim enu (ako n acionalno pravo
zakaže). Sam im tim , aktuelno p ozitiviranje ovih prava u M eđ u n a­
rodnom paktu o građanskim i političkim pravim a m ora biti jedi­
no m erodavno u ovoj stvari, tim pre što su i sam i vlastodršci u
D D R -u doneli odlu ku da m u pristupe.

181

D ru g o , v eć sam o pristupanje jedne države ko jom je vla­
dala totalitarna partija M eđ u n aro dn om paktu o građanskim i p o ­
litičkim pravim a d o sta ta n je d o kaz za to da su vlastodršci prizn a­
li osn ovn a prava čoveka sadržana u tom paktu kao "principe pri­
rodnog ili u m n o g prava” u sm islu koji im je pripisivao G u sta v
Radbruch (iako im nije padalo na p am et da tim pravim a pruže o p šte i p ou zd an e državne garancije - o čem u upravo svedoči izo sta­
nak ratifikacije pakta). Eventualno pozivanje na "on dašn ju inter­
pretaciju” u p aktu sadržanih o sn o vn ih prava čoveka (u nekoj na­
vo d n o "socijalističkoj

tradiciji o sn o vn ih prava čoveka”), koje

A le x y priznaje kao eskulpacioni o sn o v za optu žen e “čuvare zid a ” ,
za sud u jednoj dem okratskoj ustavnoj državi ne m o že imati n ika­
kav značaj iz dva razloga. Prvi razlog je taj što neka navodna “ so ­
cijalistička tradicija o sn o vn ih prava čoveka” jed nostavn o ne p o ­
stoji; kao što jedna kolektivistička ideologija p o p u t ko m u n izm a
već po svojoj aksiom atici ne m o že priznavati o sn o vn a prava čo ve­
ka tako ni kom u nistički režim i ne m o g u u praksi ta prava tretirati
drugačije nego kao o bična sredstva za p olitičke svrhe. N a drugi
razlog u pu tio je već sam R adbruch kada je pisao da za sudsko pra­
vo važi princip "b ezod lo žn e prim ene n o v o g tum ačenja zakona na
dati slučaj, koji je, dakle, nastao u vrem e ranijeg tum ačenja” (R ad­
bruch, 19 9 9 : 2 0 2 ). Isto važi i za prim en u M eđ u n aro d n og pakta o
građanskim i političkim pravima.
Treće, A lexy ignoriše o čigled n u nadređenost R adbruchove form ule fun dam entaln om p rin cipu nulla poena sine legeprae-

via (ko ja je u pogovoru Filozofiji prava iz 19 4 7 . eksplicitn o p o m en u ta: Radbruch, 1999: 2 0 0 -2 0 2 ) . T o najviše do lazi do izražaja u
A lexyjevo m zaključku o o dgovo rn o sti graničara: oni su bili toliko
indoktrinirani da nisu m ogli pojm iti da je nepravo koje vrše p opri­
m ilo nepodnošljive razmere i iz to g razloga moraju biti o slo b o đ e­
ni svake krivice (a ne sam o blaže kažn jen i, kako je to nem ačko
pravosuđe učinilo). Prim ena R adb ru cho ve formule, m eđutim , v o ­
di dijam etralno suprotnom zaklju čku . T o se dobro vidi ako se slu ­
čaj čuvara granice D D R -a uporedi sa slučajem denuncijanata u
T rećem rajhu koji su prijavljivali p o litič k i “n ep od o b n e” građane i
tako ih praktično slali u sm rt ili ko n cen tracio n e logore. Sam R ad­
bruch je p ovod om potonjeg slučaja p isa o da je u pitanju “za k o n ­
sko n ep ravo ” koje treba biti retroaktivno otklonjeno, što konkret­

182

no zn ači da se denu n cijan ti moraju kazn iti z b o g saučesništva u iz­
vršenju k rivičn o g dela u b istv a.16 “D o n jih o vo g kažnjavanja bi se
m o glo do ći sam o ako s e prihvati da tadašnje o d su stvo kazne [za
denuncijante] predstavlja ‘zako n sko nepravo’ . T im e bi se sprečilo
da se u b u d u ćn o sti sledi p o zitivizam koji je ceo jedan vek bio ne­
prikosnoven, i postu lirao bi se od propasti p rirodnog prava neču­
veni porast ‘ n ad zak o n sk o g prava’, koji bi im ao da služi kao merilo za vredn ovan je p o zitiv n o g zakona kao neprava” (Radbruch,
19 9 9 : 2 0 1). A k o bi se d o sled n o prim enile ove konsekvence Radbruchove form ule u oblasti krivičnog prava, onda bi i o d su stvo ka­
zne u isto čn on em ačko m pravu za "čuvare zid a ” z b o g u b istva begunca (koje A le x y sm atra evidentn im ) takođe b ilo "zako n sko n e­
pravo” , koje bi u novoj državi (Savezn oj republici N em ačko j) zah tevalo da se o tk lo n i suđenjem i kažnjavanjem počinilaca krivičnog
dela u bistva. Sa m a prim ena R adbruchove form ule bi u ovo m slu­
čaju elim in isala prigovor "in doktrin iran osti” i “m oraln og slepila”
pošto je reč o u b istvu koje je N irnberškim p rincipim a (čl. II Z ako ­
na br. 10 ) tretirano kao zločin protiv čovečnosti i koje je već R ad­
bruch proglasio za “teško nepravo prema jed nom nadpozitivn om ,
prirodnom pravu, kojeg je svestan svaki čo vek” (Radbruch, 19 9 9 :
2 0 2 ). A lexyjevo p ozivanje na Radbruchovu form ulu tako bi se p o ­
kazalo kontraprodu ktivnim sa stanovišta upravo o n o ga do čega
m u je stalo: oslo b ađanja o ptu žen ih “čuvara z id a ” usled n edo stat­
ka krivice. P o što je jedan od o sn o vn ih aksiom a R adbruchove for­
m ule upravo to da u svakom pravnom subjektu postoji m in im al­
na m oralna svest (u kojoj su sadržani “principi p rirodnog ili u m ­
n o g prava”), p ozivanje na "in doktrin iran ost” i "m oralno slepilo"
ne bi "čuvare zid a ” m o glo da oslo b odi od krivice za činjenje ne­
p o d n o šljiv o g neprava. Primena R adbruchove form ule na slučaj
“čuvara z id a ”, drugim recima, isključivala bi m o g u ćn o st da oni

16 R a d b ru ch o v a lo g ik a je bila u sklad u sa N irn b eršk o m k la u zu lo m po ko jo j se
o d o p š te g načela retro a k tivn o sti izu zim a ju slučajevi u ko jim a su p očin jen a
dela “ ka žn jiva p o o p š tim p ravn im p rin cip im a ko je p rizn a ju civilizo va n i n a­
ro d i” . Ista fo rm u lacija je p reu zeta i u član u 7 E v ro p sk e ko n ven cije 0 lju d sk im
p ravim a iz 1 9 5 0 . ko ji reguliše za b ra n u re tro a k tivn o sti. O v u d o k trin u je
U sta vn i sud N em ačk e ek sp lic itn o p rih va tio 1 9 9 6 , a na nju se p o zva o i Z e ­
m aljsk i

sud

u

Berlin u

kada je 1 9 9 7 .

S c h a b o w sk o g i K leibera.

183

doneo

p resu d u

p rotiv K ren za,

pozivanjem na so p stv en e m oralne deficite dovedu u pitanje svoju
krivicu i o stan u nekažn jen i ili, eventualno, b u du blaže kažnjeni.
Sto se, pak, olakšavaju ćih o k oln o sti tiče, one bi se m orale tražiti
na drugoj strani — u o p a sn o stim a kojim a bi oni ili njihove p o ro d i­
ce sasvim izvesn o bili izlo žen i u slučaju odbijanja da izvrše svoju
zakonsku d u žn o st i pucaju u begu n ca -

ali b ez m o gu ćn o sti da

ospore fun dam entaln i nalaz njihove krivice za u b istvo begunca.
U o p šte uzev, cela diskusija je pokazala svu d u b io zn o st
pitanja da li su ustavi, pojedini zakoni ili podzakon ski propisi (ili
njihove pojedinčane odredbe) u totalitarnim režim im a m ogli biti
"u skladu sa ljudskim pravim a” (Menschenrechtsjreundlich ). U vreme
zrelog totalitarizm a totalitarni tirani (p op u t Lenjina ili H itlera) n i­
su se ni obazirali na osn o vn a prava čoveka ili su prema njim a gaji­
li krajnje ciničan stav (o čem u m o žd a najbolje svedoči Staljinov
u stav iz 1936). T ek u vrem e p osttotalitarizm a partijski funkcioneri počinju da obraćaju pažnju o sn o vn im pravima čoveka, ali ne iz
ideoloških razloga već usled čiste potrebe održanja na vlasti njiho­
ve oslabljene partije. "Socijalistička tradicija tum ačenja ljudskih
prava” (koja navodno stoji u su protn osti sa “ buržoaskom tradici­
jo m ”) izražava upravo ovaj pragm atizam u stavu partijskih fun kcionera prema osn ovn im pravim a čoveka: oni su bili prinuđeni da
daju sve veće koncesije so p stven im građanim a i da se p ovinuju
spoljnim p ritiscim a/7 ali su pri to m zadržali diskreciono pravo da
procenjuju da li će, kada će i koje će o sn o vn o pravo čoveka u prak­
si biti zaštićeno. Z b og toga se m o že reći da "socijalistička tradicija
tum ačenja ljudskih prava” predstavlja tek lakm us za novu strategi­
ju posttotalitarne ko m unističke partije da preživi u neprijatelj­
skom okruženju "kapitalističkih država” (ali i sopstvenih građana)
i da sačuva m inim um svoje m oći i svojih privilegija.
Upravo se ta logika p rom alja kroz oba izveštaja D D R a (iz 19 7 8 . i 198 4) O d b o ru za lju dska prava o poštovanju M e đ u ­
narod n o g pakta o građanskim i p o litič k im pravima. Izveštaji p o ­
kazuju da su njihovi pisci (o d n o s n o sam i partijski funkcioneri k o ­
ji su izveštaje naručili) im ali v elike teškoće da svoj opis stanja
o sn o vn ih sloboda i individualnih prava u D D R -u usklade sa za h -

17 U to m ko n tekstu treba videti i n jih o vo (b a rem deklarativno) prihvatanje o d re­
đ en ih m eđunarodnopravnih standarda u o b la sti za štite osnovn ih prava čoveka.

tevim a Pakta. " A tam o gde ko n gru en tn o st Pakta o građanskim i
p olitičkim pravim a sa n acionalnom stvarnošću ljudskih prava v i­
še nije m o g la biti lege artis u spostavljena interpretacijom spas se
tražio u lažn o m prikazivanju (kao npr. o graničnom režimu, o
sm rtnoj kazni i zaštiti prava na slo b o d n u k o m u n ik aciju )” (Ipsen,
J9 9 5 : 5 7^ )- C e h priča o "socijalističkoj tradiciji interpretacije
ljudskih prava” tako se u najrelevantnijim državnim do k u m en ti­
ma pojavljuje kao obična floskula u idealizovanom prikazu stanja
ovih prava i kao p osledica težnje tadašnjih partijskih funkcionera
da spoje nespojivo: svoju arbitrarnu vla st i zado vo ljstvo podanika
živ o to m p o d takvom vla šću .18
N e udubljujući se više u detalje slučaja "čuvara zid a ” ,19
iz celoku pn e diskusije se m o že izvući n ekoliko v ažn ih zaključaka.
Prvo, i Dreier i A le x y m isle da se pravno savladavanja p rošlosti u

18 Jedna o d p o sled ica k o m u n is tič k o g d u g o tra jn o g n ip o d a štav an ja i o rg a n izo v a n o g kršen ja o so v n ih prava čo veka jeste i to što se u d e m o k ra tsk im u sta vn im
d rža va m a ko je su n astale na ru ševin am a p o stto ta lita rn ih režim a S red n je i Is­
to čn e E vro pe situ a cija u v ezi sa o vim p ravim a n ije m n o g o p rom en ila. D u b io zn a “ s o cija lističk a trad icija interpretacije lju d sk ih prava” nestala je d o d u še sa
lica zem lje , ali p raksa n o vih vlasti još u v ek o tk riva v elik e p rotiv rečn o sti i te ­
šk o će. M a đ arsk i teoretičar p rava A n d ra s S a jć o p is a o je n o vu situ a ciju v rlo je z­
gro v ito : “ C e o region karakteriše n ed o sta ta k fin a n sijsk ih resursa i tvrd o ko rn i
in te le k tu aln i o tp o r p ro tiv svake p rom en e, i to k a k o o d stran e p ravn ika i s u d o ­
va tako i u red o vim a d rža vn ih birokrati ja. B e z n u žn ih p riprem a, čvrsta fo rm al­
n a za š tita pravn e d ržave i lju d sk ih i o s n o v n ih prava sm ešten a je u in s titu cio ­
naln i v a k u u m (gd e je sasvim rado p rih vaćen a) i p o k a zu je se z b o g svo je n e p o ­
u zd a n o s ti kao k o n tra p ro d u k tiv n a” (S a jo , 1 9 9 7 :4 9 7 ). K o n tra p ro d u k tiv n o st
o v ih stra tegija za štite o s n o v n ih p rava čo v ek a n a ro čito d o la zi d o izraža ja u
u slo v im a u ko jim a n jih o va o b jek tivn a h ip erp ro d u k cija bez isp u n jen ih o sn o v ih in stitu cio n a ln ih p retp ostavki za n jih o vu za š titu - ko m p ete n tn ih i nepris tra sn ih su d ov a i javne up rave - v o d i “ in flaciji, a tim e i o bezv re đ iv an ju o vih
prava" (S a jć , 1 9 9 7 :4 9 8 ).
19 N a m argin i vredi još citirati ko m en tar K a tje S c h w e iz er o ćelo m slučaju "č u ­
vara z id a ” koji o stavlja p riličn o go rak u tisa k : " O tem a tici p rav n og savlad ava­
nja p ro šlo sti m ože se za k lju čiti da, ča k i ak o bi se slučajevi p o p u t u b istva na
gran ici m o g li d o vesti d o kažn javajuće p resud e, a tešk o će ko je se na to m p u tu
u k a zu ju su jasne, d ru gi nebrojeni o b lic i n asilja i z lo č in a to k o m d iktatu re
S E D -a u D D R -u n ikad a neće m oći b iti k rivičn o p ra vn o d o tak n u ti, a kam o li
d o ved en i d o presud e. D ecen ijsk o p od ja rm ljiv an je m asa, in d o ktrin acija kro z
b e sk ru p u lo zn u prop agan d u, zaglu p ljiv an je s ta n o v n ištv a, sputavan je s lo b o d ­
n o g razvo ja ličn osti i s lo b o d e m išljenja p ad aju u to m sm islu prve na p am e t”
(S c h w e iz e r, 1 9 9 9 :2 12 ).

185

Nem ačkoj nije m o g lo sprovoditi sam o na tem elju U go v o ra o uje­
dinjenju. Z ato su se m orali uvesti i neki d o p u n sk i m eh an izm i
pravnog savladavanja p ro šlo sti. Dreier pom inje tri takva m eh an iz­
ma. Prvi je organ izovan je "K vazinirnberškog p rocesa” za H on eckera i njegove saradnike, a drugi prim ena s a m o g isto čn on em ačko g prava (koje je u skladu i sa aktuelnim n em ačkim pravom ) na
sve sporne slučajeve koji potiču iz vrem ena D D R -a . Posezanje za
prvim m eh an izm o m p osta lo je o psolentn o nakon što je p otp isan
U go vor o ujedinjenju koji je isključio m o gu ćn o st da se rukovod­
stvo D D R -a , kao praktično jed in o odgovorn o za sistem a tsk o krše­
nje isto čn on em ačko g prava i za zločine protiv čovečnosti, tretira
na isti način kao i vrh u ška T rećeg rajha. U sled toga, u svim spor­
nim slučajevim a iz vrem ena D D R -a - kao što je slučaj "čuvara z i­
d a ” - treba prvo videti da li postoji m o gu ćn o st da se prim eni sa­
m o istočnonem ačko pravo koje je tada bilo na snazi (i koje je u
skladu sa aktuelnim nem ačkim pravnim p oretkom ), pa tek ako je
to nem oguće, treba videti m o že li se p osegn u ti za R adbruchovom
form ulom - kao trećim m eh an izm o m pravnog savladavanja pro­
šlosti. A lexy se ne slaže sa D reierom jedino u tom e što je po nje­
m u u slučaju "čuvara zid a ” b ilo n em ogu će prim eniti isto čn o n e­
m ačko pravo, tako da se m oralo o dm ah posegn u ti za R adbrucho­
vo m form ulom . U opšte, sve pravne norm e koje su diskrim inisale
građane D D R -a i koje su tu diskrim in aciju sankcionisale najoštri­
jim meram a (tj. m ogu ćnošću o d u zim a n ja života) p otpadaju p od
dejstvo Radbruchove form ule i izisku ju pokretanje p ostu p ka pro­
tiv svih onih koji su te norm e sprovodili u živ o t (pri čem u A le x y
ističe subjektivni m om en at s p o so b n o sti da se bude svestan n e­
podn ošljive nepravednosti prava koje se sprovodi kao presudan za
utvrđivanje vinosti, pa onda i za sam o kažnjavanje).
Sledim o li Dreierovu argum entaciju, R adbruchova for­
m ula im a dva vida primene. U prvom slučaju, ona se m o že p rim e­
niti nakon revolucionarnog obaranja tiranske vlasti, u suđenju
njenim nosiocim a zb o g kršenja o sn o vn ih prava čoveka koja se
m o gu sm atrati delom obavezujućeg, o d n o sn o ob ičajn og m eđ una­
rod n o g prava.20 Takođe, oni će m oći da odgovaraju i za kršenje

2 0 P 0 n ek im m išljenjim a, sva o s n o v n a p rava čo v ek a regulisan a p a k to v im a o
lju d sk im p ravim a iz 19 6 6 . p red stav lja ju ¡us cogens, a bilateralnim u g o vo rim a

186

norm i svih m eđ u n aro dn ih ugovora o o sn o vn im pravim a čoveka
(b ez obzira na to da li spadaju u običajno m eđunarodno pravo ili
ne) kojim a su njihove države pristupile, b ez obzira da li su ih ratifikovale ili nisu, jer su sam im čin om pristupanja priznale da su
o sn o vn a prava čoveka, koja se njim a regulišu, “p ozitivirana pri­
rodna prava". Z ato se - n asuprot i Dreierovom i A lexyjevo m m i­
šljenju - m o že reći da se V rhovn i sud u slučaju čuvara zida valjano
p ozvao na M eđ u n aro dn i p akt o građanskim i p olitičkim pravima.
Iz to g u gla p osm atrano, paradoksalni zaključak A rthura Kaufm anna da su sudi je U s ta v n o g suda N em ačke sa njihovim "tu m a­
čenjem u skladu sa ljudskim pravim a ( menschenrechtsfreundlichen

Auslegung ) bliži R adbruchu n ego što su toga m o žda sam i svesn i”
(K aufm an n , 19 9 5 : 8 6 ) pokazu je sa kao sasvim tačno.

5. Mogućnosti unapređenja pravnog savladavanja
totalitarne prošlosti
Iz dosadašnjih izlaganja se već m o glo videti da je za koncepciju
pravnog savladavanja prošlosti ključan pojam totalitarnog režima
(kako je preciziran u prethodnom poglavlju). D o isto g zaključka je
u tzv. “sporu istoričara” došao i Karl Dietrich Bracher tri godine
pre početka urušavanja sovjetske imperije. Po njegovom mišljenju,
u osnovi i n ađo n alsocijalističkog i kom u nističkog režima stoji
“odgovarajuće ‘totalitarno’ , m oć obeju ideologija da prožm u celog
čoveka, zavedu ga i porobe. Ti uvidi su na fatalan način u p oslednje dve decenije u velikoj meri p otisn u ti kroz tabuizaciju pojm a to ­
talitarizm a i inflaciju formule fašizm a (u čemu, uzgred, ni Ernst
N o lte, kao ni, svojevremeno, Jürgen H aberm as nisu bili posve n e­
v in i)” (Bracher, 1 9 8 9 :113 ). T o k o m devedesetih godina m n ožili su
se pokušaji da se kom unistička prošlost pridruži nacionalsocijalističkoj i interpretira uz p om oć p ojm o vn o g i kategorijalnog instrum entarijum a teorije totalitarizm a. H ans Jörg H ennecke je tako argum en tisao da se socijalni, psihološki i pravni aspekti savladava­

še m o g u sam o p roširiti (B le ck m a n n , 1 9 9 5 :8 4 7 ). D ru g i teoretičari sm atraju
d a bi se sam o p ojed in a o sn o v n a prava čo v ek a iz o vih p aktov a n alazila u d o ­
m en u norm i ¡us cogensa (k a o npr. D ’A m a to , 19 8 2 ). B ilo ka ko bilo, n a c io n a l­
n o pravo koje krši o d red b e ius cogensa jeste n išta vn o ne sam o izvan n e go i
u n u ta r gran ica te d ržave (B le ck m a n n , 1 9 9 5 :8 4 9 ).

187

nja prošlosti totalitarn ih režima 20 . veka najbolje m o gu shvatiti
ako se pođe u pravo od zajedničkih totalitarnih o beležja tih režima
(H ennecke, 19 9 7 : 63 i dalje). C hrista H offm ann je na primeru N e mačke došla do sličn o g zaključka - da strukturalne sličnosti oba
(nacion alsocijalističkog i kom unističkog) totalitarn og režima d o ­
zvoljavaju da se p ovu ku “analogije izm eđu savladavanja prošlosti
posle 1945. i p o sle 1 9 8 9 / 1 9 9 0 ” (H offm ann, 1 9 9 8 :3 0 8 -3 1 0 ).
Ipak, u prkos veliko m zalaganju teoretičara totalitari­
zm a i izvesn om o djeku na koji je ono naišlo u p o litičkom životu
nekih zem alja (upor. npr. za zapadn on em ačke parlamentarce:
D u b il, 2 0 0 2 ) , ne m o že se reći da se konceptu aln o osm išljavanje
savladavanja prošlosti ko m un ističkih režim a u p o tp u n o sti o slo ­
b o d ilo "tabuiziranja p ojm a totalitarizm a” , o kojem je govorio Karl
Dietrich Bracher. D o b a r prim er za to pruža A n k e tn a kom isija za
obradu istorije i p osledica diktature S E D -a (Jedinstvene socijali­
stičke partije N em ačke) u N em ačkoj, koja je, praktično odm ah po
oform ljenju, počela da pledira za "diferenciranu upotrebu pojm a
totalitarizm a” (E n q u ete-K o m m issio n , 19 9 5 : 7 4 4 ). O v a "diferen­
cirana upotreba p ojm a totalitarizm a” dovela je d o toga da prili­
kom obrade m aterijala koji se nalaze u izveštajim a A n ketn e k o m i­
sije teorija totalitarizm a praktično nije ni korišćena, iako opisi
"diktature S E D -a ” ne ostavljaju nikakvu sum nju da je u bivšem
D D R -u na delu bio (post)totalitaran režim . Jer, režim u kojem
"pravo, zakon i pravosuđe [...] [im aju] u logu da služe održanju
vlasti S E D -a kao vladajuće državne partije u svim oblastim a” ž iv o ­
ta (E n q u ete-K o m m issio n , 19 9 5 : 353) ne m o že se označiti nikako
drugačije nego kao totalitaran.
Jedan od najvažnijih o sn o va za skepsu u pogledu m o ­
gu ćn osti teorije totalitarizm a da p o m o g n e u boljem sagledavanju
i objašnjenju prirode k o m u n ističkih režim a (koji su se urušili od
19 8 9 . do 1 9 9 1) jeste u tom e što je u svim a njim a ko m unistička
partija, u jednom relativno d u žem periodu pred svrgavanje sa v la ­
sti, p ostep en o gubila m oć i oslabljivala m eh an izm e kontrole gra­
đana. Iz te perspektive gledano, ovi režim i n isu izgledali kao "to ­
talitarni" stricto sensu. U poređenju sa režim im a kojim a su vladali
Lenjin, Staljin i Hitler oni su bili n eosp orn o tolerantniji i slabiji,
zb o g čega se proširilo m išljenje da se u pravnom savladavanju nji­
hove prošlosti ne sme p ostupati na isti način kao što se to činilo u

188

slučaju prošlosti T rećeg rajha (i kao što bi se, eventualno, trebalo
činiti da je k o m u n ističk i režim u S S S R -u propao o d m ah po Lenjinovoj ili Staljin ovoj sm rti). O v o m išljenje je tačno u onoj meri u
kojoj zahteva različiti tretm an p osledica totalitarne i posledica
p osttotalitarne p rošlosti, d o k čini neoprostivu grešku u za n em a­
rivanju unutrašnje lo gik e izm eđu p om en u te dve faze k o m u n istič­
ke vladavine i p o ste p e n o g procesa urušavanja ove varijante totali­
tarnog režima. Jer, kao što je u p rethodn om poglavlju objašnjeno,
posttotalitarizam je n u žn a etapa in vo lu tivn og razvoja ove varijan­
te totalitarizm a (n asu p ro t nacionalsocijalističkoj varijanti, koja je,
z b o g svoje superiornosti u o d n osu na kom unističku, m o gla da se
upusti u projekt svetske revolucije kroz svetski rat i propadne
usled n em o gu ćn o sti da ga realizuje) i zato, ako i za služuje p o se­
ban tretm an u pravnom (i svakom dru gom ) savladavanju p rošlo­
sti, onda ga za slu žu je sam o u kontekstu o p šte g pristupa prošlosti
totalitarnih režima.
N e d o s ta ta k ko n cepcijske u tem eljen o sti svih d o sada
sprovo đen ih m era p ra vn o g p otisk ivan ja p ro šlo sti m o gao bi se
uzeti i kao glavni -uzrok njihove n ekoheren tnosti i n ejed in stvenosti. Bez u po rišta u teoriji totalitarizm a prim en a p o jed in ih od
o vih mera p o ka zivala je n ed o sled n o st, n edo voljn u o sm išljen o st,
pa čak i p ro izv o ljn o st - što je o n d a d o p rin o silo ko m pro m itaciji
u k u p n ih napora m ladih dem okratskih u sta vn ih država da se
“jed n o m za sv a gd a ” o k o n ča "lo ša p ro šlo st” i b ez njenih o ptereće­
nja krene u izgradn ju n o v o g p ravn o g poretka. Z a rečeno se m o že
navesti jedan p rim er iz N em ačke. "S u diji iz D D R - a je p rizn ava­
no da je p rim enjivao pravo kada je građanina D D R - a o su d io i p o ­
slao u zatvor z b o g priprem e ili p oku šaja ileg aln o g prelaska gra­
nice ili z b o g jav n o g izražavanja želje za n ap u štan je zem lje ili
z b o g kritike p o sto jeć ih p olitičkih odn osa. S a m o m o su đ e n ik u je,
naprotiv, u p o stu p k u rehabilitacije potvrđeno da m u je p o m e n u to m o su d o m n an eto nepravo. O v o , za p ravn o g laika iritirajuće
različito vredn ovan je iste državne sankcije p očiva na tom e što se
čin jen ično stanje m oralo sagledavati kroz dvoje različitih n aočara: u p o stu p k u rehabilitacije kroz naočare pravne države, a u kri­
v ičn o m postu p ku , z b o g zabrane retroaktivnosti, kroz naočare
p ravn og i v re d n o sn o g sistem a nepravne države D D R - a ” (S ch ae fgen, 19 9 6 : 2 2 -2 3 ). O s im toga, stiče se u tisa k da se "sitn e ribe”

189

m n ogo lakše d a ju u h vatiti, d o k su "krupne ribe” (p re svega krivičn o p ravn o ) jed va d o stu p n e upravo z a to što su d o g m a ts k i i n e­
ad ekvatn o p rim en jen a različita pravila igre pravne države. Prim eri p o p u t o v o g o m o g u ća va ju da se lakše shvati za š to je isto čn o n em ačka ak tivistk in ja u b orbi za građanska prava Bärbel B o h le y već
jula 1991. lam entirala: “T ražili sm o pravdu a ne za p a d n o n e m a čku pravnu d rža vu ” (cit. prema: H o ffm an n , 1 9 9 2 : 23).
Jedan o d najtežih problem a unutar ce lo k u p n o g pro­
b lem skog ko m plek sa pravn og savladavanja totalitarne prošlosti
vezan je za m o gu ćn o sti koje dem okratska ustavna država pruža da
bi se pripadnici totalitarne partije, pravosuđa i o stalih državn ih
organa iz vrem ena totalitarn og režim a pozvali na o d go v o rn o st za
sva ona ugrožavanja života, zdravlja i slo b o de koja su činili na
osn o vu form alno-pravnih m o gu ćn o sti o n d ašn jeg režim a (Sch aefgen, 1 9 9 6 : 1 9 ) . M o ž d a je u to m p o gled u n ajdelikatnija situacija sa
privođenjem pravdi sudija. Č a k i u slučajevim a kada su sudije kr­
šile zakon koji je trebalo da prim ene na određene slučajeve
(.Rechtsbeugung ) vrlo je teško n akn ad no dokazati n jihovu krivicu i
na o sn o vu toga ih kazniti. T o p okazu je i isku stvo nem ačkih su d o ­
va u kažnjavanju sudija iz b ivše g D D R -a . Ranije uspostavljen a
sudska praksa S avezn og vrh o vn o g suda N em ačke u p ogledu krše­
nja zakona od strane zap ad n on em ačkih sudija (Rechtsbeugung )21

21 "Z a utvrđ ivanje o čigled n o tešk o g kršen ja lju d sk ih prava o b e le ž e n o g sa m o v o ­
ljo m [sud ije], Senat [V rh ovn og su d a N em a č k e] je razvrstao tri gru p e slučajeva
koji se m ogu pod vesti p od čin jen ičk o sta n je kršenja za k o n a o d stran e su d ija
[Rechtsbeugungstatbestände]: slučajevi u k o jim a je krivičn o čin je n ičk o stan je
p roširen o ; slučajevi u ko jim a d o su đ e n a k a zn a sto ji u n ep o d n o šljiv o j nesrazm eri p rem a in krim inisanoj radnji; tešk e p o v red e lju d sk ih prava u p o s tu p k u "
(B G H , N J W 19 9 6 , 8 57). Iz čin jenice d a za m erilo o rijentacije u p rocen jivan ju
ove "tešk e povrede ljud skih prava" i V rh o v n i su d i U sta vn i sud N e m a čk e u z i­
m aju član o ve 7 i 9 M eđ u n a rod n o g p a k ta o gra đ a n sk im i p o litič k im pravim a,
ka o i član o ve 3 i 5 U niverzalne d eklara cije lju d s k ih prava, m ože se za k lju čiti da
su pravo na ličnu slobodu i za štita o d o k r u tn o g i n elju d sk o g k a žn javan ja o n a
dva m eđ un arod n op ravn o p rizn a ta o s n o v n a p rava čoveka relevantn a z a krše­
nje za k o n a o d strane suda. D a o b a p rava im a ju jed n ak u težin u p otvrđ u je jed­
no m išljen je U stavnog suda N em ačke, u k o je m se ističe d a se slučajevi te šk o g
n ep o što v a n ja osnovnih prava čo v ek a ne o g ran ičav a ju sam o na u g ro žavan je tela i ž iv o ta n ego obuhvataju i o d u zim a n je s lo b o d e . K o d kršen ja za k o n a o d stra­
ne su d ija ko je je završilo o d u zim a n jem s lo b o d e o su đ en o m licu radi se, štaviše, o "n a jteže m krim inalnom n ep ravu ” (B v e rfG E , N J W 19 9 8 , 2 5 8 5 ).

redukovana je u slu čajevim a isto čn on em ačkih sudija sam o na one
slučajeve u ko jim a su na težak način povredili o pšte (tj. m eđ una­
rodnopravno) prizn ata o sn o vn a prava čoveka. T ak vo rešenje je da­
lo p ovod a G ü n te ru S p en delu da V rh o vn o m sudu N em ačke preba­
ci “da je p u tem n eo vlašćen o g ograničavanja, pa, m o glo bi se čak
reći i p ro tiv za k o n ito g preinačenja objektivnog čin jen ičkog stanja kr­
šenja prava od strane sudija delim ičn o o n em ogu ćio primereno
krivično go n je n je” (Sp en del, 19 9 6 a : 810; upor. takođe i: Spendel,
19 9 6 b : 185). T o k o m vrem ena su se kritike na račun sudske prak­
se S a ve zn o g v rh o v n o g suda u p ogledu kršenja zako n a od strane
sudija iz b iv še g D D R - a nam n ožile. T ak o je npr. U lrich N eum an n
p o n o vio m išljenje G ü n te ra Spen dela i kao n eosnovanu proglasio
argum entaciju V rh o vn o g suda N em ačke, koja, “da ne bi do šla u
ko n flikt sa zabranom retroaktivnosti iz čl. 103 II O s n o v n o g za k o ­
na" pokušava da se u pu šta u procenu da li je tum ačenje norm i su ­
dija iz D D R - a b ilo 'u skladu sa lju d skim pravima' ( menschen-

rechtsfreundlichen ) ili nije. Pokušaje takve “reinterpretacije (JUminterpretation ) norm i jed n o g stran og pravn og poretka" N eu m a n n je
kvalifikovao kao "p ogrešn e” (N eu m an n , 2 0 0 0 : 2 5 9 ). N a p o sletku, H elm u t K ö n ig je celoku pn o nem ačko pravosuđe o p tu žio da je
pred "zadatko m čišćenja svojih redova i sam orefleksije [...] p o tp u ­
no zakazalo" (K ö n ig, 19 9 8 : 386). T o se, po n jegovom mišljenju,
m o glo i očekivati s o b ziro m na to da su nacionalsocijalističke sudije to k o m pedesetih go d in a za m n ogo gore stvari prošle neka­
žnjeno: u svetlu tako loše o drađen og savladavanja pravnih p osledica kršenja zakona o d strane sudija iz T rećeg rajha “o p tu žb e pro­
tiv kršenja zakona iz D D R -a [...] nisu ni m o gle biti prim ereno tre­
tirane" (K ön ig, 1998 : 378).
Još su kom plikovan iji procesi p ro tiv b ivših partijskih
funkcionera u D D R -u . Č ita v n iz zlo čin a u bivšem režim u bio je
uslovljen celoku pn im političkim sistem o m i m o že se pripisati u
od govo rn o st više sam im partijskim funkcionerim a nego n ep o ­
srednim izvršiocim a. Pošto je, u skladu sa m arksističko-len jin ističkim svetonazorom , partija im ala "rukovodeću u logu " u državi,
po rušenju ko m u n ističko g režim a se za veliki deo sistem atski
sprovođenih zločina i kršenja o sn o vn ih prava čoveka krivičnopravno m ora go n iti prvenstveno partijsko ru kovodstvo, tj. Politbiro (H offm an n, 1 9 9 2 : 2 75 ). Jasno je da svi partijski funkcioneri

191

nose svoj deo o d g o v o rn o sti za počinjeno nepravo i da se kao prvi
zadatak u jednoj m ladoj dem okratskoj ustavnoj državi postavlja
njihovo izvođen je pred su d (Jesse, ! 9 9 7 =2 o ). M eđ u tim , isto tako
je jasno da svaki zlo č in sa "političkom p o za d in o m ” počin jen to­
kom trajanja totalitarn o g režim a ne m ože biti pripisan u o d go vo r­
n ost svakom o d partijskih funkcionera. O v o već i sto ga što p o s to ­
jeći krivičnopravni

i krivičnoprocesni standardi dem okratskih

ustavnih država ne bi o m ogu ćili donošenje pravosnažn ih presuda
po tako u o p šten im o p tu žb a m a (Schaefgen, 19 9 6 : 2 1). Z ato se p o ­
stavlja pitanje kako će se u regularnom su dskom p o stu p k u utvrdi­
ti ko je za šta u p artijskom aparatu totalitarnog režim a odgovoran .
U p ostu p cim a koji su pokrenuti p ro tiv partijskih funkcionera vrlo
često je bilo krajnje teško utvrditi ko je počinilac o d ređ en o g krivič­
n o g dela, ko je saučesnik, ko je podstrekač, a ko p om oćn ik. M o g lo
bi se čak tvrditi da takvi procesi predstavljaju jedan sasvim novi
tip, kojem krivično pravo m o že da p on u di sam o nesavršen pravni
instrum entarijum . N o , ti p ostu p ci se moraju vo d iti i jedna d e­
m okratska ustavna država m ora pokazati da je u stanju da “ svako ­
m e dokaže njegovu od govo rn o st, a ne da kapitulira p o d ‘planin om
krivice’ ” (H offm an n , 1 9 9 2 : 2 4 7 ).
Č in i se da sve p o m e n u te poteškoće najbolje m o gu da
se prevladaju ako se o dm ah po rušenju (p ost)to talita rn o g režim a
pristupi izradi zakona koji bi jed in stveno, sistem atičn o i pregled­
no regulisao celokupnu m ateriju p ravn og savladavanja totalitarne
prošlosti. Z a realizaciju to g zadatka potrebno je raspolagati o p štom teorijom režima čije se pravne p osledice nastoje p otisn uti.
T ak av zakon morao bi se p ozab aviti celo ku pn o m partijskom mre­
žom , kroz čije su kanale distribuirana naređenja za zločine, zlo u ­
potrebe slu žbi i m anipulacije ljudim a. Za sva kršenja prava u vreme (p ost)to talitarn o g režim a, koja bi se na osn ovu o vo g zakona
m o gla utu žiti i dokazati, počin ioci bi bili kažnjeni bez o bzira na
rokove zastarelosti, d o k bi m ah inacije sa unapređenjim a i sticanjem privilegija partijskom p ro tekcijo m bile "osvetljene" i p o n i­
štene, a odgovorni za te m ah inacije i sankcionisani (vrem enski
ograničenim ili neograničenim ) udaljavanjem sa svojih službi.
Pri to m je jasno da svi ljudi - a p o seb n o stručnjaci u privredi i jav­
noj upravi -

koji su, volens-nokns, u čestvovali u zloupotrebam a

prava p o d (post)totalitarnim režim o m ne bi m ogli biti san kcioni-

192

sani odstran jivan jem sa svojih radnih m esta. "D o p u n sk o društvo
po pravilu ne postoji. 'Sp ecijalisti' sa velikim zn an jem uvek o sta­
ju, b ez o b zira na stepen n jihove ko m pro m ito van osti, p ošteđen i
mera 'čišćen ja'" (Q u aritsch , 19 9 2 : 538 -5 39 ). N a drugoj strani, v a ­
žn o je da mere prem a b ivšim partijskim funkcionerim a ne iza zo ­
vu u tisak da se v od i “ lov na veštice” , p o što će se u tom slučaju kao što pokazu je češki za ko n o lustraciji - veliki deo stanovništva
solidarisati sa “ žrtvam a” (Brenner, 19 9 8 : 213).22
R okovi zastarevanja za pojedine zločine, koji su propi­
sani starim krivičnim zako n o m , ne m o gu se uzeti kao relevantni
za ob u stavu krivičn opravn og gonjenja u slučajevim a u kojim a je
sam a partija, o d n o sn o njeni pojedini funkcioneri, kočila javno tu ­
žilaštvo, o d n o sn o sud. Po što je o krivičnopravnom gonjenju često
odlu čivao određeni partijski funkcioner a ne nadležni sud, to je sa­
svim opravdano pretpostaviti da svi zločini počinjeni sa b lago slo ­
v o m partije nisu ni m ogli biti adekvatno istraženi i suđeni. Z b o g
toga najbolji pristup problem u zastarevanja leži u tom e da se u
o vakvim

slučajevim a

vrem e

od

uspostavljanja

do

propasti

(p ost)to talita rn o g režim a u zm e za vrem e u kojem je zastarelost
mirovala. V ezivan je p očetka računanja zastarelosti za dan kada je
srušen (p ost)totalitarn i režim om ogu ćava krivičnopravno go n je­
nje čak i onih zločina koje su partijski funkcioneri ili njihovi štiće­
nici počinili u prvim danim a po u spostavljan ju to g režima.
Jedan opšti zakon o pravnom savladavanju totalitarne
prošlosti m orao bi u sebi sadržati i kriterijum e na o sn o vu kojih bi
bio zabranjen rad antidem okratskih partija. Po stavljanju van za­
kona totalitarne partije, koja je ceo stari (post)totalitarn i režim
držala p od svojom kontrolom , m oralo bi se sprečiti nicanje novih
partija sa istim ili sličnim antidem okratskim program om i ciljevi­
ma. O v o tim pre što su prve go d in e tranzicije od (p ost)to talitarn o g režim a ka stabilnoj dem okratskoj ustavnoj državi obeležene
v elikim ekon om skim problem im a, političkim trzavicam a i m oral­
nim dilem am a, z b o g čega an tidem okratske partije m ogu svojom
p ropagan dom o zb iljn o kočiti prom ene, pa čak i u groziti n jihov
kurs. “ U tek uspostavljenim dem okratijam a moraju se o dm ah u

2 2 M a đ arsk i prim er p o k azu je da se u tim slu čajevim a i sam u stavn i su d m ože
sta viti na stranu "žrta va ” (up or. S c h a u s c h itz, 199 8 : 2 4 4 ).

193

početku defin isati granice legitim ne političke u takm ice. A k o neko
smatra da je o p š ta stvar da protivnici većin ske vla d a vin e b u d u u s­
kraćeni za pravo participacije u procesu m ajorizacije, o n d a je naj­
bolje da tu n orm u u spostavi pre nego što an tidem o kratsk e partije
steknu snagu" (F o x i N o lte, 2 0 0 0 : 432). Z ato je m o žd a najbolje
da se kriterijum i za zabranu antidem okratskih partija p ropišu o d ­
mah po rušenju (p o st)to talita rn o g režima, kao sastavni deo prav­
n og savladavanja totalitarne prošlosti - sa ciljem d a se spreči da
klice to g režim a b u d u prenete i pohranjene na tle m lade i rovite
dem okratije (upor. i Glaelšner, 1 9 9 4 :1 8 1 ).
U s p e h u do n ošen ju i prim eni o vakvog za k o n a isključio
bi ili barem na m in im u m sveo m o g u ćn o st prim ene R adbruchove
form ule i pravno savladavanje totalitarne prošlosti skrenuo u p o ­
zitivn im pravom regulisane procedure (što bi verovatn o i sam om
R adbruchu bilo najdraže rešenje). Ipak, p o što ova o p tim aln a vari­
janta uvek stoji p od zn ak o m pitanja, sasvim je izvesn o da će se sa
prim enom R adbruchove form ule morati računati i u budućn osti.
A u tom ko n tek stu nem ačka disku sija p o v o d o m slučaja “ čuvara z i­
da” (kao i sam a odlu ka V rh o vn o g su da N em ačke, koja u n em ačkom pravnom sistem u ostaje kao "pravna čin jen ica”) m o že d o b i­
ti m n ogo veći internacionalni značaj o d o n o g koji danas o b jek tiv­
no ima. Taj aspekt nije bio stran ni n em ačkim teoretičarim a koji
su se uključili u spor p o vo d o m o dlu ke V rh o vn o g su d a N em ačke.
U svom zagovaranju prim ene R adbruchove form ule u o vo m sluča­
ju, A le x y je zapravo ponajviše ciljao na generalnopreventivni efekat koji bi im alo njeno em ancipovanje od n acionalsocijalizm a i
"osvežavan je” socijalističkim elem en tim a b iv še g D D R -a . "Jedan
od su štin skih razloga u p rilog R adbruchovoj form uli jeste i to što
se jed nim nepozitivističkim p o jm o m prava stvara efekat rizika za
aktere u n ekom sistem u neprava. P o što se u vek izn o va mora raču­
nati sa nastajanjem nepravnih država, kažnjavanje o n ih koji su u
jed n o m režim u neprava počinili ek strem n o nepravo pokriveno z a ­
ko n o m m o glo bi da ima važan gen eralnopreventivni učinak koji
prevazilazi granice nacionalne države" (A lexy, 1993a: 35).
Z a razliku od A lexyja, D reier se u pom en u toj diskusiji
nije eksp licitn o izjašnjavao o in tern acio n aln om aspektu odluke
V rh o vn o g su da Nem ačke, ali je u jed n o m ranijem radu izneo v e o ­
m a jasno m išljenje u pogledu o b ve za n o sti građana nepravne drža­

194

ve R adbruchovom form ulom : "Problem atičn ost ove form ule je sa­
svim očigledna. A k o , naim e, vladajući poredak m ože da donese je­
dan zakon koji se protivi fu n dam entaln im principim a pravde, o n ­
da sam a form ula ne zn ači ništa drugo do statuiranje pravne o ba­
veze na otpor, o d n o sn o — u jednoj totalitarnoj državi - na heroiza m ” (Dreier, 1981b: 2 2 7 ) .
Problem u n iverzaln o g važenja Radbruchove formule
om eđen je o vim d vem a koordinatam a: "stvaranjem efekta rizika”
za poslu šn e dželate i odricanjem obaveze herojstva za običn e gra­
đane. jed an o d aspekata stvaranja obavezujućeg m eđ unarodn o­
pravnog poretka o sn o vn ih prava čoveka m orao bi biti sankcionisanje n jiho vo g kršenja ne sam o u zem ljam a u čijem su p ozitivn o m
pravu uvrštena ta prava nego i u zem ljam a u kojim a to nije slučaj.
Ipak, s druge strane, to ne sm e vod iti postuliranju obaveze na heroizam , za koji je s p o so b n a uvek m anjina u jednom društvu (o če­
m u će još biti reći u 2 7 . p oglavlju). N e udubljujući se o vo m prili­
kom u taj problem , m o že se sam o konstatovati da u o vo m p ogle­
du ostaje i dalje inspirativna praksa N irn b erško g suda. U N irnberškoj povelji je, naime, postavljen princip: “ Čin jen ica da je okrivlje­
ni delovao u skladu sa naredbam a svoje vlade ili svako g p retposta­
vljen o g ne oslob ađa ga o d govorn osti, ali se m ože uzeti u obzir pri
ublažavanju kazne ako sud utvrdi da pravda tako zah teva.” M eđ u ­
tim , S u d je ipak u velikoj meri prihvatao pozivanje okrivljenih na
to da su sam o izvršavali naredbe, uzim ajući kao o dlučno pitanje
da ii su imali “m oralni izb o r” ili nisu. N a nešto više teško da m o ­
gu pretendovati i budući prim enjivači R adbruchove form ule izvan
Nem ačke.

EKSKURS
ROMANTIČARSKI REPUBLIKANIZAM
HANNAH ARENDT

U izlaganjim a p osvećenim m odernim revolucijama imali sm o prili­
ku da vidim o kako je Francuska revolucija podstakla poseban oblik
republikanizm a -

romantičarski republikanizam -

koji će u 19. i

2 0 . veku doživeti dalje m etam orfoze i promenu u dva teorijska i po­
litička pravca - nacionalizm u i ko m un izm u - da bi se naposletku
stvorili uslovi za razvoj totalitarnih režim a i njihovih revolucionar­
nih tiranija. O vaj sveobuhvatan preobražaj republikanske tradicije
pokazao se m ogućim tek kada je na prelazu iz 18. u 19. vek rom an­
tičarski udar uspeo da uzdrm a prosvetiteljske tekovine u izgradnji
(prvo liberalne, a kasnije i dem okratske) ustavne države i pozove
nove revolucionarne subjekte (narod i proletarijat) na "juriš u ne­
bo”. I zaista, romantičarski republikanizam , koji se nadovezuje na
klasični i renesansni republikanizam , da bi ih u svojim kom unistič­
kim i nacionalističkim izdancim a u p otp u n o sti negirao, predstavlja
onu ključnu duhovnu struju koja je m n ogo više nego starorežimska
reakcija doprinela autoritarnim zaokretim a u političkom životu
Evrope u 19. i 20 . veku. Zato će propadanje totalitarnih režima, u
razdoblju 19 4 5 -19 9 1,

među kontraktualističkim

zagovornicim a

(dem okratske) ustavne države dovesti d o svojevrsnog otklona od
svega što im a veze ne sam o s ko m u n izm o m i nacionalizm om (tj.
totalitarizm om ) nego i sa svakim o b lik o m republikanizma.
O tpisivanje republikanskih tradicija kao takvih ipak se
čini prenagljenim, bez obzira na sve m o gu ćn o sti njihovih zloupotre­
ba koje je otkrila evropska istorija 19. i 2 0 . veka. Projekat izgradnje
dem okratske ustavne države, iako se on neposredno nadovezuje na
kontraktualističke tradicije, ne m ože biti u potpunosti ostvaren bez
određenih primesa republikanizma. K ao što ispravno zaključuju
C laus O ffe i Ulrich PreuE, "čak i u m anje zahtjevnoj američkoj libe­
ralnoj tradiciji nužno je da način na koji građani slijede svoje intere­
se i vrijednosti bude ‘civiliziran', tj. čvrsto vezan uz pravila, ponaša­
nja i procedure koje svima om ogućuju pravedno, nepristrasno i m i-

roljubivo zadovoljavanje interesa” (O ffe i PreuS, 1989: 9 6 ). M oglo
bi se ići i korak dalje od ove im anentne potrebe dem okratske ustav­
ne države za

"civilizovanošću” svojih

građana. T ak o Herfried

M iinkler skreće pažnju na to da kontraktualizam ne uviđa potrebu
za “internim funkcionalnim imperativima", koji uvek zavise od kon ­
teksta političkog delanja, što m ože da vodi preopterećenju države i
nepotrebnom

socio-m oralnom

rasterećenju

javnog

prostora

(Miinkler, 19 9 2 : 40 1). Ispravnost ovog M iinklerovog zaključka p o ­
tvrđuju već počeci američke ustavne države. Prve decenije u istoriji
S A D , kada su se sve glavne državne poluge još nalazile u rukama
“očeva osnivača” (prvo federalista, a zatim republikanaca-demokrata), bile su presudne za dalju sudbinu S A D . N akon što je donet i ratifikovan trebalo je U stav sprovesti u život, om ogućiti da zaista po­
stane regulativ p olitičkog života, učiniti ga istinskim temeljem prav­
nog poretka. Sve to nije bilo m oguće bez krajnje predanosti “očeva
osnivača” državotvornim zadacima i etosa koji je ovaploćivao klasič­
ne republikanske ideale. I zaista, “očevi osnivači” bili su ljudi koji su
u potpunosti odgovarali idealu zoon politikom antičkog polisa: bili su
bez egzistencijalnih problema, celokupnim svojim bićem posvećeni
politici i u svom delanju orijentisani na oživljavanje klasičnih poli­
tičkih vrlina. A ko danas preovlađuje stav da se radilo 0 “prohujalom
trenutku herojskih neoklasičnih snova koji nisu imali uporišta u
američkoj realnosti" (W ood, 1996: 2), m oglo bi se dodati da ova
“američka realnost” ne bi imala uspešnu političku budućnost da se
na početku njene istorije nisu našli ljudi koji su svoje živote p osve­
tili ne sam o donošenju Ustava nego i njegovom dubokom utiskiva­
nju u politički život nacije. Kao što sm o m ogli videti u 15. poglavlju,
Francusku revoluciju je u pogrešnom smeru odvelo, izm eđu ostalog,
i to što nije postojala slična državotvorna politička elita: snage koje
su težile im plem entaciji Ustava iz 1791. bile su slabe i od sam og p o ­
četka ugrožene kako od starorežimskih nakana Luja XVI tako i od
romantičarskih ciljeva radikalnih žirondinsko-jakobinskih snaga
koje su tražile “juriš u nebo”. U narednim poglavljim a imaćemo pri­
liku da vidim o da je postojanje republikanske vrline - spremnosti za
delanje u skladu sa ustavom, kao i sprem nosti na zaštitu ustava
onda kada je ustav ugrožen - ključan preduslov za ispoljavanje ne­
poslušnosti onih građana koji predstavljaju konzervativnu konstitu­
tivnu vlast u (demokratskoj) ustavnoj državi.

i97

Pre n ego što se p osvetim o rasvetljavanju ove tem e
ostaje nam da se o svrn em o na još jednu teoriju ko ja je svo jo m
oštrom kritikom totalitarizm a u velikoj meri d o p rin ela o b n o v i ro­
m antičarskog repu blikanizm a. M o žd a je n ajzanim ljivije u ovoj te­
oriji to što se o n a ne nadovezu je neposredno na republikansku
tradiciju, koja se kreće o d k lasičn og preko ren esan sn og ka rom an ­
tičarskom repu blikanizm u , n ego je zaobilazi, inspirišući se d i­
rektno tradicijam a grčkog (d em okratsko g) polisa. U njoj je za to
ideal neposredne dem okratije vrlih građana polisa suprotstavljen
kako totalitarnom režim u tako i dem okratskoj ustavn oj državi.
Zahvaljujući ovoj teoriji, rom antičarski repu blikanizam u speo je
da o pstan e i da nastavi au to h ton i razvoj, braneći svoju sam o sv o j­
n ost kako u stavu prem a n acionalizm u i k o m u n iz m u tako i
naspram kontraktu alizm a (n a čijim teorijskim tem eljim a se para­
lelno uobličavala dem okratska u stavn a država). R eč je o teoriji
H annah Arendt.

i. Teorijsko osamljenje i politička praksa
U članku p od n aslovom “ Sokrat ili H eidegger? Refleksije H an n ah
A ren d t o filozofiji i p olitici” M argaret C an o va n je v eo m a uverljivo
pokazala osn ovn u d ih o to m n u percepciju realnosti koja je p okre­
tala m isao H annah Arendt. K ada se sažm e sve o no što je C an o va n
napisala, d ih otom ije se m o gu rekonstruisati na pet ravni. Prva ra­
van je vezan a za pravce eg zisten cijaln e orijentacije (p o veziva n je sa
drugim a - osam ljenje), dru ga za o b lik e ljudske aktivn osti (delanje - m išljenje), treća za o b lik e d ru štv en o g živo ta ljudi (p o litičk a
zajednica - tiranija), četvrta za o so b e u kojim a je ona p rep ozn avala utem eljitelje evropske p o litičke filozofije (S o krat -

P laton), a

peta za o so b e za koje je bila čvrsto e m o tivn o vezan a (Jaspers - H e ­
idegger).1 Iako nikada nije u sp ela da čvršće p oveže ove d ih o to m i-

l C a n o v a n sm atra d a se m ože g o v o riti č a k i o - d o sa m o sv e sti d o ve d e n o j - p ro tivreč n o sti u sam o j H annah A re n d t: iz m e đ u A r e n d t kao p o litič k e a k tiv istk in je
i A re n d t ka o “ o b ič n e ’’ m isliteljke. K a k o je sta rila , o n a je seb e sve v iš e d o ž iv lja ­
v ala k a o filo zo fk in ju , n egirajući d a je "p o litič k a ž iv o tin ja ” (C a n o v a n , 1 9 9 0 :
136 ). O b ja v lje n a prepiska sa n je n im d ru g im m u ž e m H ein rich o m B lu ch e ro m
ta k o đ e u v erljiv o pokazuje k o lik o je A re n d t m rze la d a se p o javlju je u "ja v n o m
ž iv o tu ” i k o lik o je uživala u u d o b n o s ti p riv a tn o s ti (u p o r. npr. A ren d t, 19 9 6 :

353)-

198

je u jed in stven u i čvrstu celinu, A re n d t je pokazivala najjaču
sk lo n o st ka tom e da u jedan n iz stavi p ovezivanje sa drugim a, delanje, politik u , Sokrata i Jaspersa i d a o n d a taj niz suprotstavi osamljenju, m išljenju, tiraniji, Platonu i H eideggeru .2
C a n o va n je pri to m do b ro zapazila da je za A re n d t
ključni trenutak u p olitičkoj istoriji E vrope bilo suđenje i p o g u ­
bljenje Sokrata.3 So krat je po m išljenju H an n ah A ren d t u svojoj
ličn o sti objedin javao sve vrlin e koje je pred jed n o g građanin a p o ­
stavljao antički polis.4 O n je b io aktivni, politički an gažovani gra­
đanin koji je želeo da slo b o d n o izn o si svoja m njenja (doxa), raz­
govara i raspravlja o najrazn ovrsnijim problem im a sa svo jim su ­
građanim a. N a takvim građanim a je p o A re n d t počivao slo b o d ar­
ski p olitički živ o t jed n o g d e m o k ratsk o g polisa — A tin e pre s v e g a
Z an im ljivo je da se A rendt, za razliku od grčkih m islilaca, koje je
ovaj "zlo čin " naterao da razm išljaju o ograničenjim a (n ep osred ­
ne) dem okrati je i m o g u ćn o stim a za n jiho vo prevazilaženje koje
pruža republikanski m odel d rža vn o g uređenja Sparte, oduprla ta­
kvim iskušenjim a ostajući verna n ep osred n o-d em o kratsko m ure­
đ enju A tin e kao najboljem . S a m im tim , pro b lem im a ograničenja
i p odele vla sti - kako bi se predupredila tiranija (u ključujući i " ti­
raniju većine", o d n o sn o tiraniju d e m a g o g a ) -

nikada u n jenim

d elim a nije p osvećena ona p ažn ja kakva bi se očekivala od p o š to vaoca k lasičn og republikanizm a. O n a zapravo ignoriše i republi­
ka n ske teorije Platona ( i z Zakon a) i A risto tela (o kojim a je bilo re­
ci u i. poglavlju ) i zahteva oštru d ih o to m iju izm eđ u dem okratske
vladavin e svih građana i tiranske vladavin e jed n o g čoveka. Perso­
nifikacije ove dih otom ije jesu S o krat i Platon. Jer, kada je Sokrat

2 Z a sva o d stu p a n ja o d o ve lo gik e, a n a ro č ito kad a je u p itan ju k asn iji krajnje
am b iva len ta n o d n o s H a n n a h A ren d t sa n jen im učiteljem i (d a v n a šn jim ) lju­
b a v n ik o m M a rtin o m H eid eggero m , u p o r. C a n o v a n , 1 9 9 0 : 1 4 9 i dalje.
3 Zn ačaj So kra to v e ličn o sti H an n ah A re n d t se n am etn u o v erova tn o p reko lič n o ­
sti n je n o g d ru g o g su p ru ga H ein rich a B liich era, ko ji je b io a u to d id ak t i iz u z e ­
ta n p red avač filo zo fije i sago v o rn ik , ia k o n ikad a n ije n išta o d svo jih m isli za ­
p isa o . N jego va fascin ira n ost S o k ra to m m o ž e se v id eti iz jed n o g p red avan ja
k o je je o d rža o juna 1 9 6 7 . na Bard k o le d žu i ko je je sačuvan o u scen o g ra fsko m
z a p is u (B luch er, 19 9 6 : 5 7 7 ).
4 A re n d t ip ak i So krata u braja u "fa ta ln u ” trad iciju filo zo fa koji su se o sa m ljiv a ­
li i u sebi p repoznavali "d v o jstv o ” , tj. a m b iv a le n tn o s tm iš lje n ja i s(a )v e sti, k o ­
ja p o stav lja za h tev za id en titeto m (C a n o v a n , 1 9 9 0 :1 4 5 ; G ray, 19 7 7: 4 7 -4 8 ).

199

ubijen, to je stvo rilo k o d So krato vo g najboljeg u čen ika — Platona
— snažn u reakciju k o ja je na kraju bila upravljena ne sam o p ro tiv
Sokratovih eg zek u to ra n ego i p ro tiv atin sk og polisa kao ta k v o g tj. kao d e m o k ratsk o g polisa. Platon je u D ržavi o sp o rio m njenja
koja m eđ u so b n o grade politički živ o t zajednice i p ostu lirao p o ­
kornost ap solu tn o j istini, koju m ogu da sp o zn aju sam o m alo ­
brojni i koji na o sn o vu to g a za sebe prisvajaju svojevrsn o "p ravo ”
na tiraniju. T i m alo b ro jn i tirani jesu filozofi, ko jim a n jih o ve d u ­
hovne pred ispozicije (tj. sazn anje apsolu tne istin e) treba da p ri­
bave i pristup ap solu tn o j vlasti. T o je za A re n d t b ila p osled n ja
P latonova reč u p olitičkoj filozofiji (koncepciji koju d o n o se Z a k o ­

ni o m nikada nije posvećivala o zb iljn iju pažn ju ). O d Platona p o ­
činje borba o sa m ljen o g m islioca koji traži savezn ištvo sa tiranim a
(kako bi i sam p osta o tiranin ) protiv slo b o d arskog i d e m o k rat­
s k o g živo ta polisa kao jedine istin sk e političke za je d n ice Paradig­
m atski su kob ljen e figure Sokrata i Platona pojavljuju se tako pr­
vo u dem okratskom poretku A tin e krajem 5. i p o če tk o m 4. veka
pre n.e., da bi zatim trajale kroz celu istoriju Evrope i u vrem e
H an n ah A ren d t o vaplotile se u likovim a Karla Jaspersa, "d ru štve­
n o g ” filozofa koji je o d b io saradnju sa nacistim a, i M a rtin a H eideggera, osam ljenika koji je n asto ja o da filozofski opravda H itle rovu tiraniju.
Iako je C an o van d o b ro rekonstruisala ovaj glavni to k
m isli H an n ah Arendt, o n a je p ro p u stila da konsultuje k n jigu k o ­
ja sa p om en u tim problem im a n aizgled n em a veze ali se pri
du b ljem uvidu pokazuje v eo m a zn ačajn om . Radi se, naim e, o
d o ktorskoj disertaciji H an n ah A re n d t iz 19 2 9 , koja je p osvećen a
p ro b lem u

ljubavi u A v g u s tin o v o j

m isli.

U

svojoj

disertaciji

A re n d t sledi protivrečnosti A v g u s tin o v e m isli sve do one tem elj­
ne, koja se tiče društvenosti ( vita socialis ) u k o n tek stu hrišćanske
slike sveta. Ta temeljna p ro tivrečn ost izražava se u tom e što lju­
b av prem a B ogu vodi p ojed in ca (vernika) u religioznu izo lo v an o s t (k o jo m već započinje i n jeg o vo v la stito sam oporicanje), dok,
s druge strane, on biva suočen sa čin jen ico m da pripada istin skoj
zajedn ici vere (communis fides ) , koja o b u h v a ta celo g čoveka (a ne
sam o neki njegov deo, kao š to to čin e svetovna udruženja). C e o
p ro b lem sastoji se u tom e što "je d n o sta v n o sop stvo Božje, u k o ­
je svi veruju, još uvek ne stvara za jed n ištv o vernika" (Arendt,

200

19 2 9 : 7 6 ) , z b o g čega se p ostavlja pitanje šta o d jed n o g skupa
(kroz svoj direktan o d n o s prem a B o g u izo lovan ih ) vernika stvara

communisfides. Po A re n d t A v g u s tin nikada nije u speo da pronađe
o d go vo r na to pitanje, z b o g čega je u n jego vo m delu ostala nerazrešena n esaglasn ost izm eđ u p o m e n u ta dva toka argum entacije.5
Z b o g toga A re n d t svoju stu d iju lišava pretenzije "na rešavanje
problem a koji izrasta iz jed n o g relativno zatvo ren o g p o jm o v n o g i
isk u stv en o g sklop a” (A vg u stin o v e m isli) i ograničava je na to da
p oka že

“kako dolazi d o to g a da ove n esaglasn osti n astaju”

(A rendt, 1 9 2 9 : 6).
U svem u o vo m e najvažnija je du h ovn a n aklo n o st H a­
nnah A ren d t prem a živ o tn o m nervu p om enute avgustin ovske
protivrečnosti: p ogleda li čovek u sebe, pronaći će Boga, p ogleda li
oko sebe, pronaći će organsku zajedn icu vernika (u sm islu “ celok u p n ih ” ljudi), ali, ma kako gledao, nikada neće moći da pomiri Boga i

ovu “ istinsku" zajednicu njegovih obožavatelja. B ožan sko poreklo čoveka i ovo zem aljsko poreklo ljudske zajednice jesu činjenice nesvodive jedna na drugu i uvek kada se ove dve činjenice pokušaju p o ­
miriti rađa se zlo. A li, da b ism o m ogli razum eti tu tem eljnu protivrečn ost (n a koju se nadograđuje p o m e n u tih p et dih otom ija) u
delu H an n ah Arendt, m oram o prvo razm otriti njeno shvatanje
p olitičke zajednice i položaja p ojed inca u njoj.

2. Antički polis kao ideal istinske političke zajednice
Z a shvatanje političke teorije H an n ah A ren d t n eoph odn o je imati
na um u prvo njen kratkotrajni boravak u N em ačkoj nakon dolaska
H itlera na vlast 1933. i em igraciju koja je ubrzo (još iste go din e)
usledila. Iako je ovaj boravak u N em ačkoj 1933. bio buran i prepun
ilegalnih akcija (koje su kulm inirale njenim zatvaranjem na kraće

5 U m e sto rešenja za p o m en u ti p rob lem , k o d A v g u s tin a se m o že naći teorija o
d vo stru k o m čo veko vo m poreklu: s jed ne strane, svi ljudi p otiču o d je d n o g prap retka (A d a m a) i svoju p o v e za n o st (" b liz in u ” ) m o g u p ronaći u grešn oj p ro š lo ­
sti: p o što su svi "b ližn ji” p otekli iz is to g greh a i im aju istu grešn u p ro šlo st, o n i
treba da se m eđ u so b n o v o le i da se o d u p ru izo la ciji. S d ru ge strane, svaki p o je ­
d in ac nalazi svoj izvo r d irektn o u B o gu i d ruge m o že v o leti sam o p osred n o ,
p reko B oga, koji zap o ved a ljubav prem a b ližn jim a. Sa b ližn jim a se, d ak le, živi
i v o li sam o zato što to p roističe iz ljub avi p rem a B o gu (A ren d t, 192 9: 8 9 -9 0 ).

201

ubijen, to je stv o rilo k o d S o krato vo g najboljeg u čen ika - Platona
- snažn u reakciju ko ja je na kraju bila upravljena n e sam o p ro tiv
Sokratovih eg zek u to ra n ego i p ro tiv atin sk og polisa kao ta k v o g tj. kao d e m o k ra tsk o g polisa. Platon je u D ržavi o sp o r io m njenja
koja m eđ u so b n o grade p o litički živ o t zajednice i p ostu lirao p o ­
kornost ap solu tn o j istini, koju m o gu da sp o zn aju sa m o m alo ­
brojni i koji na o sn o vu toga za sebe prisvajaju svojevrsn o "pravo"
na tiraniju. T i m alob rojn i tirani jesu filozofi, ko jim a n jih o ve d u ­
h ovne p red isp ozicije (tj. sazn anje apsolutne istin e) treba da pri­
bave i pristu p a p solu tn o j vlasti. T o je za A re n d t bila p osledn ja
Platonova reč u političkoj filozofiji (koncepciji koju d o n o se Z a k o ­

ni o n a nikada nije p osvećivala o zb iljn iju pažn ju ). O d P lato n a p o ­
činje borba o sa m ljen o g m islio ca koji traži savezn ištvo sa tiranim a
(kako bi i sam p osta o tiranin ) p ro tiv slo b o d arskog i d e m o k rat­
s k o g živo ta polisa kao jedine istin sk e političke za je d n ice Paradig­
m atski su kobljen e figure Sokrata i Platona pojavljuju se tak o pr­
vo u dem okratskom p oretku A tin e krajem 5. i p o če tk o m 4. veka
pre n.e., da bi za tim trajale kroz celu istoriju E vrope i u vrem e
H an n ah A ren d t o vaplotile se u likovim a Karla Jaspersa, “d ru štv e­
n og" filozofa koji je o d b io saradnju sa nacistim a, i M artin a H e ideggera, osam ljenika koji je n asto ja o da filozofski opravda H itlerovu tiraniju.
Iako je C an o va n d o b ro rekonstruisala ovaj glavn i to k
m isli H an n ah Arendt, o n a je p ro p u stila da konsu ltuje k n jigu k o ­
ja sa p om en u tim pro b lem im a n aizgled nem a veze ali se pri
d u b ljem uvidu pokazuje v eo m a zn ačajn om . Radi se, naim e, o
d o ktorskoj disertaciji H an n ah A re n d t iz 1 9 2 9 , koja je p osvećen a
p rob lem u

ljubavi

u A v g u s tin o v o j

m isli.

U

svojoj

disertaciji

A re n d t sledi protivrečnosti A v g u s tin o v e m isli sve d o o ne tem elj­
ne, koja se tiče društvenosti (vita socialis) u ko n tek stu hrišćanske
slike sveta. T a temeljna p ro tivrečn ost izražava se u tom e što lju ­
b av prem a Bogu vodi p ojed inca (vernika) u religioznu izo lo v an o s t (k o jo m već započinje i n je g o vo v la stito sam oporicanje), dok,

s dru ge strane, on biva suočen sa čin jen ico m da pripada istin skoj
zajedn ici vere ( communis fid es), ko ja o b u h v ata celog čoveka (a ne
sam o neki njegov deo, kao što to čin e svetovna udruženja). C e o
p ro b le m sastoji se u tom e š to "je d n o s ta v n o sop stvo Božje, u k o ­
je svi veruju, još uvek ne stvara za je d n ištv o vernika” (A rendt,

200

19 2 9 : 7 6 ), z b o g čega se p osta vlja pitanje šta o d je d n o g skupa
(kroz svoj direktan o d n o s prem a B o g u izo lovan ih ) vernika stvara
co m m u n isfid es. Po A re n d t A v g u s tin nikada nije u speo da pronađe
o d go v o r na to pitanje, z b o g čega je u n jego vo m delu ostala nerazrešena n esaglasn ost izm e đ u p o m e n u ta dva toka argum entacije.5
Z b o g to g a A re n d t svoju stu d iju lišava pretenzije "na rešavanje
p roblem a koji izrasta iz jed n o g relativno zatvo ren o g p o jm o v n o g i
isk u stv en o g sklop a" (A vg u stin o v e m isli) i ograničava je na to da
p okaže “ kako dolazi d o to g a da ove nesaglasn osti n astaju”
(A rendt, 1 9 2 9 : 6).
U svem u o vo m e najvažnija je du h ovn a n aklonost H annah A re n d t prema živ o tn o m nervu pom enu te avgustin ovske
protivrečnosti: pogleda li čovek u sebe, pronaći će Boga, p ogleda li
o ko sebe, pronaći će organsku zajedn icu vernika (u sm islu “celok u p n ih ” ljudi), ali, m a k ako gledao, n ikad a neće m oći da p o m iri B oga i
ovu “ istinsku" zajednicu njegovih obožavatelja. B o ža n sko poreklo čoveka i ovo zem aljsko poreklo ljudske zajednice jesu činjenice nesvodive jedna na drugu i uvek kada se ove dve činjenice pokušaju p o ­
m iriti rađa se zlo. A li, da b ism o m o gli razum eti tu tem eljnu protivrečnost (n a koju se nadograđuje p om en u tih pet dih otom ija) u
delu H an n ah Arendt, m oram o prvo razm otriti njeno shvatanje
p olitičke zajednice i položaja pojedinca u njoj.

2. Antički polis kao ideal istinske političke zajednice
Za shvatanje političke teorije H an n ah A re n d t n eoph odn o je imati
na u m u prvo njen kratkotrajni boravak u N em ačkoj nakon dolaska
H itlera na vlast 1933. i em igraciju koja je ubrzo (još iste godine)
usledila. Iako je ovaj boravak u N em ačkoj 1933. b io buran i prepun
ilegalnih akcija (koje su kulm inirale njenim zatvaranjem na kraće

5 U m e sto rešenja za p om en u ti p rob lem , k o d A v g u s tin a se m o že naći teorija o
d v o stru k o m čo v eko vo m poreklu: s jed n e strane, svi ljud i p otiču o d je d n o g prap retk a (A d a m a) i svoju p o v eza n o st (“ b liz in u ”) m o g u p ron aći u grešn oj p ro š lo ­
sti: p o što su svi “ b ližn ji” potekli iz is to g greh a i im aju istu grešnu p ro šlo st, o n i
treba da se m eđ u so b n o v ole i da se o d u p ru izo la ciji. S d ru g e strane, svaki p o je ­
d in ac n alazi svoj izvo r d irektn o u B o gu i d ruge m o ž e v o le ti sam o p osred n o ,
p reko B oga, koji za p o ved a ljubav p rem a b ližn jim a. Sa b ližn jim a se, dakle, živi
i voli sam o za to što to p roističe iz ljub avi p rem a B o gu (A ren d t, 19 2 9 : 8 9 -9 0 ).

201

vreme), nem a s u m n je d a je o n a već tada stekla p riliku da up o zn a
fenom en tzv. "u n u trašn je em igracije” u kojoj se čo ve k u svojoj
sopstvenoj zem lji p on aša kao stranac, povlačeći se u “ nevidljivost
mišljenja i osećan ja” . T o u o stalo m nije bila pojava karakteristična
sam o za jedan broja N em a ca p o d Trećim rajhom n ego i za sve dru­
ge zem lje u ko jim a se javn ost prebacila u u nutrašnji svet njenih
stanovnika, a svet se počeo zam išljati ne on akav ka kav jeste nego
onakav kakav je n ekada b io ili kakav bi trebalo da b u d e (Arendt,
198 9: 35).
N a su p ro t "unutrašnjoj em igraciji” n ekih njenih prija­
telja koji su ostali u N em ačko j (kao što je npr. Jaspers), A re n d t u
em igraciji provodi burne go d in e angažujući se na m eđunarodnoj
p om oći u grožen im Jevrejima, u čem u pronalazi vred n o st ljudske
solidarnosti i sapatništva. Z a to nije nim alo slučajno što p o njoj
"lju dskost u sm islu b ratstva zapravo nalazim o kod svih p ro gon je­
nih naroda i svih porobljen ih ljudskih grupa” (Arendt, 19 8 9 : 28 ).
Budući da je pripadala p ro gon jen o m jevrejskom narodu, A re n d t je
nesum njivo stekla to za nju tako va žn o prim arno iskustvo solidar­
nosti u nevolji, ljudske b lisk o sti i saosećanja. Kasnije će o n a saosećanje shvatiti kao o sn o vn i pokretač socijalne integracije, koji
podstiče m oderne revolucije. N jen program ski zadatak sto ga je
glasio da to osećanje, koje je "kod Robespierrea prvi p u t p ostalo
centralni m o tiv revolucionara", treba “p rotegnuti na celo čovečanstvo, da bi se onda u sp o stavilo jed n o lju dsko društvo u ko m e će
zaista svi ljudi biti braća" (A rendt, 19 8 9 : 2 9 ).
Ideal h u m an og sveta u k o m su svi ljudi braća (i sestre)
A ren d t nije vezivala sam o za p ro gon jen e Jevreje neposredno pre i
za vrem e D ru go g svetsko g rata n ego ga je pronašla najbolje izra­
že n o g u antičkoj Grčkoj. D o k se u n o vo m veku saosećanje rastače
na racionalnost i sen tim en taln o st (kao "unutrašnji, u n evidljivom
lokalizovani nadom estak za g u b ita k zajedničkog, v id ljivo g sve­
ta”), za antiku ono predstavlja još u vek nešto prirodno i sam o po
sebi razum ljivo (Arendt, 19 8 9 : 32 ). T o je prem a A ren d t bilo m o ­
guće za to što je antika p ozn avala polis kao optim aln i o b lik ljudske
saegzistencije.
U celokupnoj m isli H an n ah A ren d t dom inira pojam

polisa kao ideala istinske p o litičke zajednice, koji je zasjao na p o ­
četku evropske istorije, da bi p o to m tam n io i d o nas stigao sa tek

202

tinjajućim sjajem .6 O n o što je potrebno reći o p ojm u polisa, u
zn ačen ju u k o m ga je H an n ah A re n d t upotrebljavala, to je njegov
izrazito n orm ativni karakter, koji se pokazu je na tri nivoa. Pre sve­
ga, A re n d t je bila krajnje selektivna kada je svoje shvatanje polisa
potkrepljivala em p irijskom građom , tako da se istorijska verodo s to jn o st o n o ga što je o n a p o d tim p o jm o m podrazum evala ne sm e
n ikako u zim ati zdravo za go to vo. D ru go, nedostatke em pirijske
fundiranosti n jen og p ojm a polisa n adom eštalo je njeno v eo m a če­
sto pozivanje na grčke istoričare i filozofe (pre svega na A risto te­
la), koji su u svojim p olitič k im i etičkim delim a norm ativno razra­
đivali pojedine segm en te socijaln o g živo ta Grka. Treće, kada je,
n aposletku, bila prin uđen a da se p ozo ve na n eko g grčkog filozofa
ili istoričara, čija su shvatanja bila am bivalentna (ili barem nisu
jed no zn ačn o potkrepljivala njenu apriorno postavljenu tezu), o n ­
da je ona sam a "zaglađivala protivrečja”, podrazum evajući da je fi­
lo z o f ili istoričar o kojem je reč (p o d uticajem prom ena u realno­
sti) počeo da "n ap u šta" o n o što je ona sm atrala za "izvorn e” i
"istin sk e” grčke pozicije u p oim an ju polisa. Z b o g toga treba biti ve­
om a oprezan u p okušaju razum evanja njene upotrebe pojm a poli­

sa, p o što je reč o rom antičarskom konceptu koji je delim ičn o sm ešten u istoriju antičke G rčke, delim ičn o u istoriju antičke socijal­
ne m isli, d o k u preostalom delu nosi pečat projekcija teorijskih
stavova sam e H an n ah A ren d t u o n u "p rošlost odakle sve počinje".
Kada je u pitanju uporište pojm a polis, u značenju u
ko m ga H annah A re n d t upotrebljava, u o n o m e što je on u antičkoj
G rčkoj realno bio ili što se m islilo da treba da bude, m o glo bi se
govoriti o pet ključnih ograničenja.
Prvo ograničenje predstavlja shvatanje A rendt da je p o ­
litika kod G rka izvorno bila d e la tn o st bez ikakvog rezultata (p ro ­
d u kta) i da se iscrpljivala u p u k o m "dobrom životu " (Arendt,
1 9 9 1 :1 6 7 ) . U njenom pojm u p o litič k o g delanja bilo je b itno to da
o n o počiva na slobodi započinjanja, tj. na m o gu ćn o sti da se bude

6 Z a G rk e se celo ku p a n p o litič k i ž iv o t o d v ija o u n u ta r polisa, d a bi tek R im ljan i
p očeli d a “ p o litiz u ju ” p ro s to r m eđ u polisima (A ren d t, 1993: 121). O v u pojavu
A re n d t o štro o su đ u je, p o š to je n jo m e za p o če ta izgrad n ja m od ern ih d rža va sa
v e lik im teritorijam a, gra đ an im a (tj. d rža vlja n im a ) k o ji v iše n isu sta n o v n ici sa­
m o je d n o g grada (polisa) i in te g rativn im id eo lo g ija m a k o je v iše ne m o g u p o ­
v ratiti e to s an tičk ih grad ova-d ržava.

203

početkom n ečeg n o v o g . Slo b o d n o delanje zato je u v ek bilo (i o sta­
lo) istovetno sa p o če tk o m ili spontanitetom (A rendt, 1993: 34 i
4 9 -5 0 ). U p ra vo taj trenutak otpočinjanja razlikuje delanje o d pro­
izvođenja, koje n a v o d n o "robuje” rezultatu (p ro izv o d u ) z b o g k o g
je preduzeto. "D elan je, naprotiv, kako će Grci to otkriti, sam o po
sebi i za sebe je p o tp u n o besciljno; o no za so b o m n ikad a ne o sta­
vlja krajnji p ro izv o d ” (Arendt, 1971c: 5 9 ). A re n d t se pri to m p o z i­
va na sam o g A risto tela, za ko ga tvrdi da je u svojoj Nikom ahovoj eti­

ci zastup ao tezu po kojoj politički živeti znači "živeti d o b ro ” u "či­
stoj ak tu aln o sti” i bez ikakve proizvodnje. A k o se, pak, pogleda
d elim ično citirani u vod u Nikomahovu etiku, videće se da A risto tel
zaista definiše d o b ro kao p oslednji ultim ativni cilj kojem “ sve te­
ž i” i koji ne predstavlja sredstvo za ostvarenje n ek o g d ru g o g cilja.
M eđ u tim , živeti dobro i uživati u blaženstvu ne znači ne ostavlja­
ti određene p ro izvod e za sobom . T o A ristotel e k s p liđ tn o p o k a zu ­
je na prim eru um etnika: frulaša (čija se u m etn ost ne m aterijalizuje) i vajara (koji za so b o m ostavlja m aterijalne u m etn ičke pred m e­
te). Z a A risto tela je bilo b itn o to da čovek “v od i živ o t koji se sas­
toji u razum noj duševn oj delatn o sti i u razu m n im p o stu p cim a [...]
pravilno i na najbolji n ačin ” (Aristotel, 1 9 8 0 :1 5 [10 98 a]).
N ed o statak proizvod a u n avodno virtuelnoj političkoj
delatnosti jeste interpolacija A re n d t u antičku grčku socijalnu m i­
sao, u skladu sa njenim so p stven im shvatanjem p o litičk o g delanja. Po tom shvatanju, p olitičko delanje nem a u sebi ništa nasilno,
pošto je to n avodno karakteristika isključivo proizvođenja. “Stva­
ranje lju d sk o g proizvoda uvek o b u h vata neko nasilje prem a priro­
di - m oram o u biti drvo da b ism o im ali građu, i m oram o nad njom
izvršiti nasilje kako b ism o izradili s to ” (Arendt, 1971c: 111). N a s u ­
prot tom e, p olitičko delanje ne sm e o staviti za so b o m p ro izvod da
se ne bi uplelo u nasilje. A li, ako delanje već ne sm e im ati neki pro­
izvod (da ne bi bilo izvršeno nasilje), postavlja se pitanje šta ga
on d a razlikuje od p ukog naklapanja ili čak s o fističk o g o bm an jiva­
nja ("id eo lo g ije”)?7 O v o pitanje je tim značajnije što krajnji ish o d

7 D o b a r p rim e r p ru ža upravo zn a n a c H a n n a h A r e n d t - M a rtin H e id e gge r - za
v rem e n je g o v o g rektorovanja p o d H itle ro m . U svo m Žargonu autentičnosti
A d o rn o k a o "d o sa d n o n ak lap an je” k v a lifik u je H eid eg g ero v u to b o že ta n k o ću t­
n u i au te n tič n u ko m un ikaciju sa sv o jim z e m lja c im a iz "a u to h to n o g " Svarcval-

204

delanja ostaje netransparentan sam im

njegovim

pokretačim a:

"[...] svjetlo koje obasjava procese djelovanja, a o n d a i sve povjesne procese, pojavljuje se tek na njihovu svršetku, često tek kad su
svi su dion ici mrtvi. D jelovan je se p o tp u n o otkriva sam o prip ovje­
daču, to jest historičarevu p o gled u unatrag, a on uvjek zacjelo b o ­
lje zn ade od su dion ika o čem u se zapravo radilo" (A rendt, 1991:
156). Kako ćem o još im ati prilike da vidim o, A re n d t je verovala da
u u slo vim a idealne k o m u n ik ativn e zajednice (a grčki polis je upra­
v o to trebalo da b u de) p osto ji jedna skupna, kolektivn a m o ć koja
svako g pripadnika (građanin a) prinuđuje na interaktivnu k o m p e­
ten tn o st i o zb iljn o st i koja se stara upravo o tom e da krajnji (n ji­
m a netransparentni) ish o d n jih o vo g delanja dobije tačno određe­
ni sm isao.
D ru g o ograničenje u koncepciji H an n ah A re n d t p ro iz­
lazi iz p rvog u toliko što se tiče načina na koji je ona shvatala p o lo ­
žaj zakona u polisu. Po njoj, zako n za G rke nije bio ništa p olitičko,
već je njega zam islio zako n o davac i onda ga predao lju dim a na k o rišćenje. Z ako n odavstvo nije p olitičko (n iti bilo kakvo dru go) delanje, n ego proizvođenje, p o što im a za rezultat sam zakon. Sam im
tim , zakon u sebi nosi nasilje i prim enjuje ga protiv sva ko g ko ga
krši. Istina, i sam a A re n d t u viđa da je ovo određenje za k o n a isuviše "n egrčko"8 i za to d o p u šta da zakon, prem da "p redpo litičk i” ,
ipak postaje "ko n stitutivan za sve kasnije p olitičko delanje i m e­
đ u sob n o političko o p h o đ e n je” (Arendt, 19 9 3 :111). N evo lja je, m e­
đ utim , u tom e što radnje koje su uperene ne sam o na stvaranje n e­
go i na sprovođenje zako n a prestaju da budu delanje (u sm islu u
kojem A rendt taj p ojam upotrebljava): uplitanje zakona u ljudske
aktivnosti u krajnjoj liniji ih prisiljava da se odreknu delanja sa
svom njegovom "beskorisnošću, bezgraničnošću i n eizvjesn ošću

d a, d o k u n jego vo m Blubo (JBlut und Boden) brb ljanju o tkriva razraču n avan je sa
"d ru g im bla-bla p rijateljim a” (A d o rn o , 1 9 7 8 :1 0 1 ).
8 S a sv im d rugačije sh va ta n je za k o n a A re n d t o tkriva u jed n o m p ism u K arlu Ja-

sp ersu , u k o m kaže d a religija "n ig d e i n ikad a nije m o g la d a p ru ži fu n d a m e n t
za nešto tako političko kao što su zakoni" (A ren d t, 19 8 7: 2 0 2 , k u rz iv A . M .). O v o
p o k azu je d a je A ren d t u n efo rm a ln o j k o m u n ik aciji za k o n p o im a la kao n e što
p o litičk o , d o k ga je u sv o jim teo rijsk im rad ovim a, p o d p rin u d o m d o sle d n o g
sp rov o đ en ja razlike izm eđ u d elan ja i p roizvo đ en ja, m orala izm ešta ti v a n d o ­
m ena p olitike.

205

ishoda” (A rendt, 1 9 9 1 :1 5 8 ) . N a o vo m primeru m o že m o najbolje
da vid im o k o lik o se krajnji zaključci razm išljanja H a n n ah A ren d t
udaljavaju o d o n o g a što je čin ilo srž socijalne, p o litičke i pravne
m isli G rka. K ao dobar prim er za o n o što su G rci m islili o u lozi za ­
kona u p o litičkom živ o tu polisa m o že se p on ovo navesti A ristotel
koji vladavinu za k o n a u zd iže u conditio sine qua non ispravn og ure­
đenja jed n o g polisa. A kada je u pitanju n ajslobodarskije o d tih ure­
đenja, dem okratija/republika, A risto tel na jednom m estu kaže: "u
o nim dem okratijam a u kojim a vlada za ko n nem a dem ago ga, već
su najbolji izm eđu građana na čelu države. A li d em ago zi se javlja­
ju tam o gde za ko n nem a vrh ovn u v la st” (A ristotel, 1 9 7 5 : 95
[129 2 a]). N a su p ro t H an n ah A rendt, A risto telo vo je m išljenje bilo
da što je političko delanje m anje o b u zd an o zako n o m , a to znači
"beskorisnije, bezgraničnije i u isho du n eizvesn ije” , to su p o g o d ­
niji uslovi za u sp o n d em ago ga i narušavanje k o m u n ik ativn e za ­
jednice koja je p osvećena politici.
Treće ograničenje čine n astojanja H an n ah A re n d t da
predstavi polis kao celovitu egalitarnu i slobodarsku zajednicu,
p o tp u n o o dvojenu od privatne nejednakosti i izrabljivanja: “ Polis
se razlikovao o d kućanstva po to m e što je p ozn avao sam o ‘jedna­
ke’ d o k je kućanstvo bilo središte najstrože nejednakosti. Biti slo­
bodan zn ačilo je ne biti podređen n u žn o stim a živo ta ili zapo vjedim a n e k o g d ru g o g kao i ne b iti sam onaj koji zapovjeda. T o je zn a ­
čilo ne vladati i ne biti onaj ko jim se vla d a [...] biti slobodan zn a ­
čilo je biti slobodan od n ejednakosti prisu tn e u vladalaštvu i kre­
tati se u prostoru u kojem ni vladavin a niti p otčin jen ost ne p o s to ­
je" (Arendt, 1991: 31; upor. tako đe i A rent, 1991: 23). Iako je
A re n d t n esum njivo u pravu kada govori o n izu razlika koje su p o ­
stojale izm e đ u polisa i 0ikosa, tešk o bi se m o g ao prihvatiti njen z a ­
ključak da je zbiljski polis bio b ez o statk a egalitarna i slobodarska
tvorevina. Jer, pogleda li se bolje u n jego vu konstituciju, videće se
da je o n u sebi očuvao predstavu na g o sp o d arsk o dobro na kojem
go sp o d arsk a kuća (tj. gradsko jezgro ) d o m in ira o kolin om (tj. ku­
ćam a seljaka), a slobodni građani se m ešaju sa robovim a, stranci­
m a i (n eslo b o d n im ) ženam a, p o tp u n o ravnodušni prema n jih o ­
v o m p određen om statusu (T o m b erg , 19 73 : 233 i dalje). Z ato nije
n im alo slučajno što se A ristotel drži pred stave p o kojoj je d o m in a­
cija s lo b o d n ih građana nad svim n e s lo b o d n im ljudim a data “ po

206

prirodi" i p o litič k im p u tem se ne m o že ukin u ti već se m o že sam o
postaviti na pravilne osn o ve. Staviše, javna vrlina s lo b o d n o g gra­
đanina podrazum evala je privatnu vrlinu "do b rog čoveka” , o d n o ­
sno gospodara, p o što je jed in o na taj način bila o b ezbeđ en a eko­
n om ska o sn o v a bavljen ja p o litik o m (A ristotel, 19 75 : 21 [126 0 a],
54 [1275a] i 5 9 [12 7 7 a ]). A re n d t ovo, doduše, priznaje, ali odm ah
sve g o sp o d stv o — jednako kao što je to u činila i sa sam im za k o n o ­
davstvom — transponira u "p redpo litičk u ” sferu i proglašava ga za
sam u p olitik u n eb itn im (Arendt, 1993: 37; A rendt, 1971c: 117118). T im e o n a o štro odvaja o no što je u an tičkom živ o tu bilo gu ­
sto isprepletano, i to kako u realnosti tako i u teoriji. Politički b it­
n om čin jenicom o n a proglašava to da je polis b io "centriran oko
slo b o d e” , pri čem u se “ slo b o da razum e n egativno kao n e -b iti-p o koren i ne-vladati, a p o zitiv n o kao jedan prostor koji m o že sam o
m n oštvo da p ostavi i u kojem svako m o že da se kreće kao m eđu
sebi jed nakim a” (A rendt, 19 9 3 :3 9 ) .
T ak av stav m o že da se shvati jedino kao projekcija novo vek o vn o g p ojm a slo b o d e na p olitički živ o t G rka. Jer, ako je oko
nečega zaista bio centriran idealni pojam politike kod Grka, onda
to nije bila slo b o d a već građanska vrlina, koja je još u vek p oim ana
u kategorijam a vladanja i pokoravanja. A ristotel tako kaže: “ N ego
za pohvalu je m oći i vladati i pokoravati se i izgleda da se vrlina
građanina sastoji upravo u tom e da m ože dobro i d a vlada i da se
pokorava” (A ristotel, 1 9 7 5 : 5 9 [12 7 7 a ]). A k o je za G rk e postojala
razlika izm eđu “p red po litičke” (kako je A re n d t n aziva) i političke
vrline onda o n a nije bila kvalitativne prirode (g o sp o d stv o - s lo b o ­
da), već sam o kvantitativne: dobar građanin m o gao je jednako d o ­
bro da vrši političku vlast, kao i da joj se pokorava. S lo b o d a od vlasti
jeste novovekovni koncept, ko ji će svoj sm isao do b iti tek u spo ­
n om “državn og rezon a” i njegovim prvim osporavanjim a.
Č etvrto ograničenje čini idealističko opisivanje sam og
vršenja "politike” u antičkoj Grčkoj. A rendt im a izrazito rom anti­
čarsko viđenje p o litičkog života kao aktivnosti ubeđivanja i sluša­
nja, koji generišu kolektivnu m oć i p otp u n o su u neskladu sa sva­
kom prim enom nasilja (na to skreće pažnju i H aberm as, 1 9 7 7 : 1 5 16). Sila kvari svakog čoveka i čini ga nepodobn im za politiku, a to
važi čak i za one koji pružaju otpor tiraniji (Arendt, 1 9 9 1 :1 6 5 ). Ali,
ako je u praksi polis b io nesporno i kom unikativna zajednica, onda

207

je bio i ono š to A r e n d t po svaku cenu ž e li da odstrani iz svog ideala: brutal­
no nasilje, kako prem a unutra tako i prem a spolja. N ije slučajn o T u k id id
baš iz ponašanja A tin e p od Periklom dedukovao prvu evropsku te­
oriju politike sile: “Č o vjeku silniku ili gradu, koji im a vlast, ništa
nije b ezum no, što je korisno, i ništa prijateljsko, što nije sigurno.
O n mora u svakom p ojed in o m slučaju prema prilikam a postati ili
neprijatelj ili prijatelj” (T u kidid, 1 9 9 1 :3 6 6 [VI, 85]). U svom sva­
kih iluzija i ulepšavanja lišenom o pisu grčkog m entaliteta i p o litič­
kih borbi u polisim a, Jacob Burckhardt potvrđuje o n o što je već T u ­
kidid uvideo: "K o se u antici sm atrao ovlašćenim da vlada, ili ko je
to sam o želeo, dozvoljavao je sebi u borbi sa protivn ikom ili ko n ­
kurentom b ezm alo krajnje sredstvo - uništenje. [...] H eleni su verovali da su načisto sa alternativom : ili ćem o m i un ištiti njih, ili će
oni nas, pa su delali onda n eum oljivo u skladu s time. [...] Po što je
polis nešto najuzvišenije i istin ska religija Helena, to borbe za nje­
ga im aju i onu istu brutaln ost religioznih ratova” (Burckhardt,
1934: 6 1 -6 2 ). A k o se u nečem u m o že videti veličina antičke p o litič­
ke teorije G rka, onda je to b io p o k u ša j d a se obuzdaju te b rutalno­
sti tako što će im se nadrediti univerzalne vrline do b ro g građanina
i staviti okovi zakona. N ažalo st, prem a strancim a, a to znači i pre­
ma drugim polisim a (o varvarima da se i ne govori), ova ograničenja
nisu važila, tako da se na strane polise gledalo sam o sa aspekta m o ­
gu ćn osti stupanja u (po pravilu labave) saveze ili podjarm ljivanja i
b eso m u čn o g eksploatisanja (p o p u t robova). Poslednji Periklov g o ­
vor razgnevljenim A tinjanim a, koji su ga smatrali o dgovorn im za
to što ih je "nagovorio” (danas bi se reklo "nahuškao”) na kata­
strofalni rat sa Lakedem onjanim a, b io je usm eren na to da o p o m e­
ne A tin jan e da je njihov hegem onski p olo žaj u H eladi n užn o v od io
u ratove sa svim a koji još nisu bili p otp a li p o d njihovu vlast. "N e
treba m isliti da se vi borite sam o za jedno, da li ćete biti robovi
m jesto slo b o d n ih ljudi, nego i za to, da ne izgu b ite vlast i ne d o đ e­
te u o p a sn o st od onih, kojim a ste se za vlasti zamjerili. A nije vam
više ni m o gu će odreći se nje, ako koji plašljivac u sadašnjem času,
da bi živ io u dokolici, i na tu ‘p o š te n u ’ m isao dolazi. Vi već imate
tu vlast kao silništvo, koje je, čini se, nepravedno prigrabiti, a o p a ­
sn o n ap u stiti” (Tukidid, 1 9 9 1 :1 1 8 [II, 118 ]). Periklovo doba, koje
je često n azivano “zlatnim d o b o m atin sk e dem okratije” bilo je u
isto vrem e d oba amoralnog tribalizm a, u kojem je postojala puna

208

sv e st o to m e d a je a tin sk a " v la s t ka o s iln iš tv o ” n ad d m g im polisim a
go la n ep rav d a . T o što je p o H a n n a h A re n d t " p o litik a ” p re staja la iz ­
v an z id in a po lisa a rat b io n e š to s a s v im “ n e p o litič k o ” (A ren d t,
199 3: 9 3 ) n ik a k o n e zn a č i d a građ an i n isu m o g li b iti ta o ci jed n e
(d e m a g o š k i p o s e b n o n a d u v a n e ) "ra tn e p o litik e ", k o ja je u s k o p o ­
v eziv a la v la s t u n u ta r i iz v a n polisa.
M o ž d a n a jk ru p n iji p ro b le m k o n c e p ta H a n n a h A re n d t
le ži u to m e š to je o n a id e a l p o litik e v id e la u te žn ji k a " b e sm rtn o j
sla v i” , k a o o n o m e š to č o v e k a n a d živ lja v a i č in i g a ra v n im b o g o v i­
m a. P o lis je b io n e š to " b e s m r tn o ” (p o s to ja o je pre sv a k o g n je g o v o g
član a i p o s to ja ć e n a k o n n je g o v e sm rti), a sv a k i n je g o v g r a đ a n in je
h te o n a n je m u d a o s ta v i p e ča t in d iv id u a ln o s ti, čim e bi n jeg o v o
im e b ilo u č in je n o “ b e s m r tn im ” . "Ip a k , a k o su s m rtn ic i u sp e li da
sv o jim ra d o v im a , d e lim a i recim a p ris k rb e iz v e s n u p o s to ja n o s t i
d a ih o tr g n u o d išče za v a n ja , ta d a bi te stva ri, b a re m d e lim ič n o ,
u šle i b ile k o d k u će u sv e tu v e č n o g trajan ja ( everlastingness ), a sam i
sm rtn ic i bi n a šli sv o je m e s to u k o s m o s u , g d e je sve b e s m rtn o
o s im lju d i” (A r e n d t, 19 7 1c: 43). Z b o g o v e te ž n je z a “ b e s m rtn o m
sla v o m ” , sm a tra A re n d t, h ra b ro st i stav ljan je ž iv o ta "n a k o c k u " b i­
li su sa s ta v n i d e o p o litič k e v rlin e G r k a (A r e n d t, 19 9 1 :3 3 -3 4 i 15 1).
Iro n ija je d a je o v o te o rijsk o v e lič a n je p o litik e ka o čin je ­
nja sla v n ih i n e z a b o ra v n ih d ela u re a ln o sti b ilo n e ra sk id iv o v e za n o
za n e p re k id n o ra tn o stan je u k o je m su živ eli g rčk i polisi. M a k o lik o
se A re n d t tru d ila d a sv o je v iđ e n je " b e sm rtn e sla v e ” uvije u " k o sm ič k e ” o b la n d e, o sta je n eo b o riv a is to rijsk a č in je n ica da je p o tra ­
ga z a sla v o m u staroj G rčk o j b ila isp re p leten a sa m ilita rizm o m .
Č a k i sa m H e ro d o t, čiju n am eru d a p iše isto riju 9 A re n d t citira na
b r o jn im m e stim a u p rilo g sv o jo j te o riji o " b e s m rtn o s ti" , u sv o jim
iz la g a n jim a sa sv im tre zv e n o p o k a zu je n aličje žu d n je z a " b e s m r t­
n o m s la v o m ” . O p is u ju ć i na p rim er k a k o je T e m is to k le p o s ta o
"n a jh rab riji i n a jm u d riji" borac p ro tiv P ersijan aca u bici k o d S ala m in e, H e ro d o t se n im a lo ne u ste ž e d a p o k a ž e k a k o je ovaj h u š k a o
A tin ja n e n a rat (V II, 143), o tim a o n o v a c o d d r u g ih G rk a (V III, 112),

9 ” O v o je p regled ¡sto rije H ero d o ta H alika rn ašan in a , k o ji je n ap isan rad i to g a
d a se vre m en o m ne bi u m a n jio značaj o n o g a što je čo v e ča n stv o stv o rilo , te d a
v e lik a i d ivn a dela, i o n a ko ja su stvorili H elen i, ka o i o n a ko ja su stvo rili varvari, ne bi bila za b o rav ljen a” (H e ro d o t, 19 6 6 : 7).

20

p

potkupljivao (V III, 5 ) i bivao potkupljen (VIII, 4), krao tuđe ideje
(VIII, 58), rem etio d isciplin u u vojsci (VIII, 5 9 ), u cenjivao (VIII,
6 2 ), pa naposletku čak i varao svoje sugrađane kako bi kod Kserksa obezbedio u točište ako ga u nepredvidljivoj sku pštini A tin e sn a­
đe nevolja (VIII, 10 9 ). A d a se im ao čega bojati svedoči prim er M iltijada, v eliko g i sla vn o g heroja iz bitke kod M aratona, koji je kasn i­
je zb o g n eu spešn og osvajačkog p oh oda na Par o dm ah bio o p tu žen
za veleizdaju, tako da m u je stara slava poslužila jedino da izbegn e
sm rtnu kaznu, a p o što je već b io na samrti zb o g zado bijen ih rana
"izvu kao” se sam o sa novčanom kazn om (VI, 136). Sic tmnsitgloria

mundi, dok je o n o što ostaje ratnička ostrašćenost i dem agogija.
Peto ograničenje shvatanja polisa koje n alazim o k o d
H an n ah A ren d t i koje v elik im d elo m p roizlazi iz p reth o dn ih , tiče
se položaja p ojedinca u političkoj zajednici. A k o je za A re n d t s lo ­
boda i dalje sm isao p olitike, o n d a se ovaj pojam slo b o d e m n o g o
više napaja na rom antičarskim n ego na p ro svetiteljskim tradicija­
ma: sloboda za nju jeste n aprosto m o g u ćn o st da se načini p o če­
tak, o d n o sn o ostvari "neverovatno i n ed o stižn o ” (Arendt, 1993:
35). U grčkom polisu, kako ga A re n d t vidi, "slob o dan je m o gao b i­
ti sam o onaj ko je b io sprem an da rizikuje sam živo t, d o k je n eslo ­
bo d n u i ropsku dušu im ao onaj ko se s veliko m ljubavlju držao ž i­
v o ta -

jedan porok za koji je grčki jezik im ao p osebn u reč”

(Arendt, 1 9 9 3 :4 4 ). S lo b od a je, dalje, u vek javna ( “ herojska”) i isp oljava se u društvenom živo tu , tako da joj najveće o p a sn o sti prete kako od "radikalne izolacije" ljudi, koja je karakteristična za ti­
ranije, tako i od pretvaranja p o litičke zajednice u proširenu p o ro ­
dicu u kojoj su svi "bližnji" (A rendt, 19 9 1: 51). U o b a slučaja pri­
v a tn o st guta javnost. Sa o vo g s ta n o v išta A re n d t p reduzim a ek sp licitn u kritiku liberalne teorije. Liberalizam je po njenom m išljenju
dao svoj doprinos progonu slo b o d e iz d o m en a javnosti za to što se
n jeg o v p ojam slobode “skoro u p o tp u n o sti o d n osi na održanje ž i­
v o ta i očuvanje njegovih interesa” , tj. na sferu privatnosti (Arendt,
19 71c: 155). I upravo to negira p o stu la t p o kojem je “hrabrost jed ­
n a o d krucijalnih političkih vrlin a". “ H rab ro st oslobađa ljude o d
njihove brige za život zarad slo b o d e sve ta” (Arendt, 1971c: 15 6 ). U
jednoj blažoj varijanti, A rendt kritikuje liberalizam zb o g toga što
je lju de naprosto odvratio od javne sfere i okrenuo u pravcu p o i­
m an ja slo b o d e isključivo u p rivatn im kategorijam a. Biti slobodan

2 10

počelo je da znači biti slo b o d an o d p olitike. “Ljudi u zem ljam a za­
p ad n o g sveta, koji n akon propasti an tike slob odu od p olitike p o i­
m aju kao jednu o d o sn o vn ih sloboda, sve više i više koriste tu slo ­
bodu, p ovu kavši se iz sveta i o b aveza u njem u. O v o povlačenje iz
sveta lju dim a ne m ora škod iti, već čak m o že velike talente dovesti
do genijaln osti i tako za o b ilazn im p u tem učiniti korist svetu. A li
sa svakim tim povlačenjem dolazi do gu b itk a sveta, koji se skoro
m o že dokazati; o n o što odlazi u nepovrat jeste specifični i prete­
žn o nen adokn adivi m eđuprostor, koji je trebalo da se izgradi
upravo izm eđu čoveka i njegovih b ližn jih " (Arendt, 1 9 8 9 :1 8 ) . U
svakom slučaju, prava i slo b o de koje zagovara liberalizam “po
svojoj su prirodi negativni; oni su rezultat oslo b ođen ja o d najrazličitijih vrsta ropstva i ni u kom slučaju nem aju pravi p ozitivan
sadržaj o n o g što slo b o d a sad stvarno i jeste. Kad se u revolucijam a
ne bi radilo ni o čem u dru gom sem o garanciji ovih prava i slo b o ­
da, onda K ondorse i R obespjer ne bi im ali pravo i n jihov cilj ne bi
zaista bila sloboda, već o slo b ođ en je o d jed n o g aparata vladavine
koji je prekoračio svoja ovlaštenja i povrijedio stara dobro u tem e­
ljena prava” (Arent, 1991: 2 5 ). O n o 0 čem u se po H an n ah A rendt
u m odernim revolucijam a radi jeste negiranje liberalnih političkih
p ostu lata (ego izm a i p rivatn osti) i povratak javnoj slobodi i vrli­
nam a hrabrosti i slave, a to znači (rom antičarski u lepšanoj) tradi­
ciji g rčkog (pre svega dem okratskog) polisa.

3. Moć političke zajednice
Iz p reth o dn o g izlaganja m ože se izvesti zaključak da je A rendt ignorisala jednostavnu činjenicu da je grčki polis, p osebn o ako je u
njem u vladalo dem okratsko uređenje, još uvek b io kolektivistička
tvorevina u kojoj su život, im ovina, slo b o da i čast pojedinca m ogli
biti u svakom trenutku žrtvovani radi n ajobičnijeg hira okuplje­
n o g m n oštva koje huškaju dem ago zi. N i polis ne uspeva da izb e gne onoj vrsti g o sp od stva koje za tlačenje p ojedinca koristi ceo ko ­
lektiv.10 M o gu ćn o st izbegavanja o v o g stanja koju nudi kontraktu-

10 U svo jo j Dijalekticiprosvetiteljstva H o rk h e im er i A d o rn o će tu p ojavu o p is a ti na
sled eći način: “ O n o što se svim a d o g a đ a o d n ek o licin e, izvršava se u v ijek kao
svlad avan je p ojed inaca o d stran e m n o g ih : tlačen je d ru štv a u v ijek im a karak­
te ristik e tlačenja n e k o g k o lek tiv a” (H o rk h e im e r i A d o rn o , 1 9 8 9 :3 5 ).

211

alizam jeste de m o k ratsk a ustavna država. Iako ne o d b acu je u p o t­
pun osti tekovine d em okratske ustavne države, A re n d t joj suprot­
stavlja svoj sop stven i m o del “ nasleđa” slob odarskog poretka grč­
kih polisa.
K ljučn i p o ja m o d k o g je A rendt p olazila u rešavanju
problem a ko n stitu isan ja političke zajednice jeste m oć. "M o ć o d ­
govara sp o so b n o sti ljudi ne sam o da delaju ili n ešto čine n ego da
se povezu ju sa d ru gim a i da u saglasnosti sa n jim a delaju"
(Arendt, 1 9 7 0 : 4 5 ). M o ć je, dakle, svojevrsna nadgradnja (A rendt
bi u svakom slučaju izb e gla reč "rezultat”) delanja u to lik o što u
sebi miri pojedince i ovaploćuje njihovu saglasn ost d a zajednički
nešto preduzm u. U to m zn ačen ju m oć je direktno su protn a nasi­
lju. K ada je u p itanju p olitička zajednica, u njenom tem elju se, po
m išljenju H an n ah A rendt, nalazi "živo tn a m o ć naroda” koja pro­
izlazi iz “ izvo rn o g k o n sen zu sa ” i koja daje živ o t svim pravnim ak­
tim a i institucijam a. " O n o što institucijam a i zak o n im a jedne z e ­
mlje daje m oć jeste p odrška naroda, koja je o p et sam o nastavak
o n o g izvorn og k o n sen zu sa koji je oživeo institucije i zakone. [...]
Sve p olitičke institucije su m anifestacije i m aterijalizacije moći;
one p ostaju krute i propadaju čim više iza njih ne stoji i ne p odr­
žava ih živo tn a m oć naroda” (Arendt, 1 9 7 0 : 4 2 ) . Ili, drugim reci­
ma, "ustavi, zakoni i institu cije koje oni [ljudi] p o to m u sp o sta ­
vljaju, spo so b n i su za živ o t tačno o n o liko koliko traje u njim a jed­
n om proizvedena m oć živ o tn o g djelovanja" (Arent, 1991: 152).
N e što sličn o događa se i sa p o tezim a koje vuče narodni vođa. A k o
v o đ a učini neka slavna i u spešn a dela, o n d a je to zahvaljujući “ ini­
cijativi i riziku što ga p o d u z im a ” ili, u krajnjoj liniji, činjenici da
“m o n o p olizira snagu onih b ez čije p o m o ći nikada ništa ne bi m o ­
gao p o stići” (Arendt, 1 9 9 1 :1 5 4 ). U svakom slučaju, sve d o k p o sto ­
ji "živo tn a m oć naroda” (ili "m o ć živ o tn o g delovanja”) koja udah­
njuje živ o t pravnim aktima, in stitu cijam a i vođ am a jedne p o litič­
ke zajednice, nem a potrebe za nasiljem i ljudi m o gu da žive slo ­
b o d n o .11 "M o ć zakona ili u stava počiva na saglasn osti i podršci

11 Pri to m A re n d t sm atra da slo b o d a ne p o s to ji u v e k i svu d a i d a je m n o g e z e ­
m lje n e m o g u sebi p riuštiti. "S u p r o tn o s t s lo b o d e je ili n u ž n o s t ili o p re sija ”
(A re n d t, 1971a: 132), što zn a či da n ije d o v o ljn o d a ne p o s to ji p olitička o p re s i­
ja d a bi p o sto ja la sloboda. Z a ž iv o t u slo b o d i p o tre b n o je d a p rob lem m ateri­
jaln e n u ž n o s ti bud e rešen.

212

naroda i izvire iz njih. G d e g o d je ova m oć nenarušena, nasilje je
n epotrebno” (A rendt, 1971a: 9 9 ) . T o predstavlja sam o jezgro v italističko g ko n cepta “ živo tn e m oći naroda” , koje je supstan cijalizovan o "izvorn im k o n sen zu so m " i za tim “živ i” svojim živo to m , či­
neći nasilje u p o litič k o m živ o tu izlišnim . Taj argum entacioni niz
otkriva svu du b in u razlike izm eđu rom antičarskog shvatanja dr­
žave (p o m odelu polisa ) i dem okratske ustavne države. T a k o npr.
govoreći o M ayflow er ugovoru, A re n d t m o že da u duhu ovih stavo ­
va mirne du še zaključi da se "u govor koji počiva na uzajam n osti
[...] sastoji iz akta vezivan ja-seb e-za-d ru ge. Politička zajednica
koja nastaje na o sn o vu o v o g ‘ saveza’ sadrži izvor m oći koji teče ka
o n im a koji m u pripadaju i koji bi bili o su đen i na n em oć izvan p o ­
litičke zajednice” (A rent, 1 9 9 1 :1 4 8 ). O d a tle proizlazi zaključak da
se "istin ska” , slo b o d n a p olitička zajednica uvek temelji na ko lek­
tivnoj m oći svih svojih članova i da ta m oć nikada ne m o že biti
preneta na njihove predstavnike.
O v i stavovi drže se na o ku pu sve d o k se A re n d t ne
okrene problem u m eđ u so b n o g poverenja stvaralaca "izvo rn o g
k o n sen zu sa” u u slo vim a u kojim a p ostoji obilje razloga za zazo r i
strah. “ Lijek za nepredvidljivost, za kaotičnu n eizvjesn ost b u d u ć­
n osti, sadržan je u sp o so b n o sti da se obećanja daju i o d rže”
(Arendt, 1 9 9 1 :1 9 1 ) . N o , problem se sam po sebi sastoji upravo u
tom e kako ob ezb ed iti “ sp o so b n o st da se obećanja daju i o drže” .
Kao što sm o već im ali prilike da vidim o, ovaj problem je stajao u
sam om središtu interesovanja kontraktualizm a, da bi u najvećoj
meri inspirisao rešenje o prenošenju vlasti građana na političke
predstavnike. Iskušenju da p ođ e ovim putem A ren d t je najlakše
m o gla da se odupre posežući za "živo tn o m m oći naroda” koja
s po n tan o prisiljava svako g pojedinca d a održi obećanje. M eđ u tim ,
A re n d t to ipak ne čini i u teoriju uvodi "ograničenu zb ilju suvere­
n o sti” koja počiva na sili "u zajam n o g obećanja ili ugovora” ,12 raz­
ličitoj od političke m oći “s lo žn o g delanja" (Arendt, 1 9 9 1 :1 9 7 ) .
T o m esto je Jürgen H aberm as u zeo kao krunski do kaz
za n edostatn ost osn ovn e vitalističke postavke H annah A rendt.
"A rendt v id i zjapeću provaliju izm eđu znanja i m njenja koja se ne

12 U h rvatsk om p revod u o vd e sto ji jed n a greška: p o sled n ja reč u rečen ici je
“ u go vo ra ", a ne “ g o v o ra ” (u p o r. A ren d t, 1 9 5 8 :2 4 4 ).

213

m ože zatvoriti argu m en tim a. O n a mora da se okrene d ru go m te­
m elju m oći m n jen ja i nalazi ga u spo so b n osti o d g o v o rn ih su bje­
kata da daju obećan ja i da ih se drže" (H aberm as, 1 9 7 7 : 23). Z b o g
toga i ona na kraju, sm atra H aberm as, dolazi (d o d u še za o b ila­
zn im p u tem ) d o kontraktu alističke teorije p rirod n o g prava, o sta ­
vljajući u d ru go m p lan u svoju teoriju političke prakse. Još veća je
nevolja, m eđ u tim , to što A ren d t celu priču o davanju i držanju
obećanja izn o si lapidarno i površno, izbegavajući da je sledi do
njenih krajnjih konsekvenci. A kako ove ko nsek vence izgledaju
pokazao je tri veka pre H an n ah A re n d t T h o m as H o b b e s: go lo o b e­
ćanje neke čin idb e sam o p o sebi povlači n eizvesn ost n jen o g isp u ­
njenja p o što je sila reči isuviše slaba da bi m ogla da prisili ljude na
pridržavanje u govornih obaveza (H ob b es, 1 8 3 9 :1 2 8 ) . Verovati u
autom atiku davanja i ispunjenja obećanja znači verovati u arhajsku m agijsku m oć reči, koju pozn aju sva rana zako n o davstva, sve
dok se p od uticajem napredujućeg prosvećenja i in dividuacije ne
okrenu o n o m e što H ob b es naziva p o u zd an o m ili izvesn om vla­
šću, “koja će prinuđivati one što bi inače p ogazili zadatu reč” . Pa­
radoksalni je nauk H ob b eso ve teorije da ljudi ulaze u društveno
stanje n a o sn o v u spozn aje u n iverzalne (š to zn ači i vla stite) sklo ­
n osti ka kršenju zadate reči i težn je da se osiguraju o d n egativnih
p osledica u slučajevim a kada ta sk lo n o st b ude sprovedena u delo.
Porast u m n ih kapaciteta ljudi, koji o m ogu ćava n jihovo m eđ u so b ­
no varanje, tako rezultira p otrebom za u lazak u društveno stanje
(sa državn im aparatom prinude), koje o m ogu ćava razum no m e­
đ u so b n o poverenje ljudi u ispun jen je d atih obećanja. Sve ove im ­
plikacije klju čn og obrta ka k o n traktu alističk om diskursu ostaju
kod H an n ah A rendt netransparentne, p o što bi n jihovo izvođenje
d u b o k o uzdrm alo sve nosive tem elje njene p olitičke teorije.

4. Kontrastiranje kontraktualizma i romantičarskog
republikanizma: Thomas Hobbes i Hannah Arendt
K a d a b is m o u n ovovekovnoj teoriji tražili p o tp u n i an tip o d rom an tičarsko-repu b likan skoj p o litič k o j filo zo fiji H an n ah A ren dt,
ne b is m o pogrešili ako b ism o g a p ro n a šli u H o b b e so v o m k o n tra k tu alizm u .

Kada je reč o

o vo

d v o je

p o litič k ih

m islilaca,

izm e đ u ko jih stoje tri veka, m o g u se reko n stru isati tem eljne s u ­

214

pro tn o sti u n jih o vo m p o im a n ju g o to v o svih klju čn ih o blasti
ustavn e države. Pa ipak, u svim d elim a H an n ah A re n d t provejava pritajena fa scin ira n ost d e lo m T h o m a s a H o b b e sa , k o g a je o n a
n esu m n jivo sm atrala svo jim pravim i, reklo bi se, jed in o d o sto j­
n im p ro tiv n ik o m n a p o p rištu p o litičke filozofije. U o s ta lo m , ne
kaže o n a slu čajn o u svojoj k n jizi Vita activa da je H o b b e s "još
uvjek najveći p red stav n ik ” p o litič k e filo zo fije m o d e rn o g do b a
(A rendt, 19 9 1: 2 4 2 ).
R om a n tiča rski repu b likanizam , na čijim p ozicija m a
stoji H a n n ah A re n d t, alternativu dem okratskoj u sta vn o j državi
v id i u (rom antičarski u lep šan o j) tradiciji grčk o g polisa, čiji je
glavn i idejni sto že r - sm rt. Po m išljenju H a n n ah A ren d t, onaj ko
je u polisu h teo d a b u d e zoon politikon m orao je u sva k o m trenutku
da bu de pripravan d a p o lo ži svoj ž iv o t za ideje koje zastupa.
U p ravo ta o p a sn o st o d g u b itk a živ o ta za H an n ah A re n d t je bila
najznačajniji izvor svega p o litič k o g. Z ato G e o r g e K ateb sasvim
ispravno prim eću je d a naličje teorije p o litič k o g delanja H an n ah
A re n d t leži u n jen o m stavu da "kad go d n edo staje o p a sn o st od
sm rti, ne p osto ji istin sk o p o litičko d ela n je” (K ateb , 19 8 7: 6 12 ).
S a tih pozicija, A re n d t priznaje H o b b e su d a je "jed in i p o litički
m islilac u čijoj filo zo fiji sm rt igra neku u lo g u ” (A rendt, 19 7 0 :
6 9 ). M eđ u tim , to nije sam a sm rt (o d n o s n o s p o s o b n o s t da se
um re), n ego s p o s o b n o s t da se u bije svako d ru go živ o biće, koja
je za H o b b e sa un iverzaln a čo veko va sp o so b n o st. H o b b e s zapra­
vo u ljudskoj prirodi v id i sn ažan konflikt: n ag o n u za p reživljava­
nje (p o cenu u b ijan ja d ru gih lju di) su protstavlja se sujeta, iz če­
ga se in dukuje strah o d sm rti. S a m im tim , p o tp u n o je različit o d ­
nos sm rti i p o litik e koji n alazim o ko d H an n ah A re n d t i kod
H obbesa: d o k za nju sp rem n o st da se um re p redstavlja k o n stitu ens politike, za njega p o litičko stanje o tp o č in je tek ako je za u ­
zd an univerzalni p o riv za u sm rćivan jem -

p rven stven o drugih

ljudi, ali i sebe sam og.
Iz te razlike p roizlazi još jedna razlika: n asuprot H o b b eso vo m isticanju straha i kukavičluka, koji čoveka priprem aju za
društveno stanje, A ren d t političku sp o so b n o st čoveka ne m o že da
razdvoji od vrline hrabrosti i sam opožrtvovanja. Z b o g toga ona ne
m o že da oprosti H o b b e su što je o d b io da poveruje da se "p o tp u ­
no nevjerovatno zb iva redovito” (Arendt, 1991: 2 4 2 ) , te što je iz

215

svoje teorije u k lo n io "državu očeva” i "predstavu b e sm rtn o sti”, da
bi na njihovo m esto stavio liberalnu državu kao tvrđavu koja služi
isključivo jed n o m cilju: odbrani privatnih interesa (Luban, 1983:
233). O d a tle p ro izlaze i razlike u viđen ju redovn og p o litič k o g sta­
nja: H obbesovoj

rutiniranoj

činovničkoj državi kao o bičn o m

"noćnom čuvaru" odgovaraju burne političke prilike i radikalni
sukobi u kojim a A re n d t jed in o v id i m o gu ćn o st da čo vek d o stign e
"besm rtnost". Z a to je već p om en u ti G eorge Kateb p o n o v o u pra­
vu kada konstatu je da “nije slučajno što se njena m isao o p o litič­
kom delanju vrti o ko ratova gradova-država i m odernih revolucija
i prevrata. O n a nije fascinirana o b ičn im ” (Kateb, 19 8 7: 6 14 ). Ili,
govoreći H o b b eso vim rečnikom , A re n d t bi pripadala o n im n ovo vekovnim m islio cim a koji su “čitajući te grčke i latinske pisce, [...]
od detinjstva stekli naviku (p o d u ticajem p ogrešn o g prikazivanja
slobode), đ a v o le nerede” (H o b b e s, 1839: 2 0 3 ).13
Fasciniranost koju je A re n d t p okazivala prem a revolu­
cionarnom , baš kao i H o b b e so va fasciniranost m irom svako dnevice, vod ili su ih p otp u n o različitim p oim an jim a slobode. A ren d t
na jednom m estu čak izriče neverovatnu tvrdnju da je H ob b eso va
politička filozofija jedina “u našoj istoriji” koja nije bila centrirana
o ko ideje slobode, iako je H o b b e s, “naravno, bio sve drugo sam o
ne konzervativac” (Arendt, 1971c: 9 8 ). K ao što sm o već imali pri­
like da vidim o, celokupna H o b b e so v a politička filozofija m o tivisana je nastojanjem da se od ap so lu tn e slo b o de prirodnog sta­
nja spase što je više m oguće u d ru štven om stanju, ko m penzujući
gu b ita k sticanjem sigurnosti. K ako je sigu rn ost iz perspektive
H an n ah A ren d t bila gotovo an atem isan i cilj, to je o n a svako za­
m račivanje apsolutne slobode videla kao neoprostiv greh. Sa s vo ­

13 U 2 9 . p oglav lju Levijatana H o b b e s d e ta ljn ije o b jašn ja va p rirod u fascin acije
n o v o v e k o v n ih republikan aca d e lim a a n tič k ih p isaca: “A što se k o n k re tn o p o ­
b u n e p ro tiv m on arhije tiče, jedan o d n a jč e š ćih ra zlo g a z a to je čitanje k n jig a
o d rža v n o m uređenju i istoriji starih G r k a i R im lja n a, iz ko jih m ladi lju d i i svi
o sta li k o ji n isu obdareni p ro tiv o tro vo m z d r a v o g ra zu m a (solid reason) d o b ija ju ja k i d iv an u tisa k 0 velik im ra tn im p o d v iz im a , k o je su p o stig le n jih o ve v o j­
s k o v o đ e , pa dobijaju i u go d n u p red sta v u o s v e m u o s ta lo m što su o n i čin ili i
za m išlja ju d a n jih o v veliki p ro sp eritet n ije d o la z io o d s u k o b a k o n k re tn ih p o ­
jed in aca, n eg o o d vrline n jih o vo g p u č k o g o b lik a v lad e, ne vod eći pri to m ra­
ču n a o če stim pobun am a i gra đ a n sk im ra to v im a , d o ko jih je d o vo d ila n e sa ­
v r š e n o s t n jih o v o g d ržavn og u ređ en ja” (H o b b e s , 18 3 9 :3 14 -3 15).

216

je strane, u zagovaranju slob ode, onakve kako ju je vid ela H annah
A rendt, H o b b e s bi n esu m njivo video priželjkivanje povratka u pri­
rodno stan je (tj. “p o b u n a i građanskih ratova”) i negaciju države
uopšte.
O n o što je na o vo m m estu v a žn o reći jeste činjenica da
je i sam a A re n d t uviđala da H ob b eso va p ozicija ne podrazum eva
zagovaranje totalitarne i svem oćne države (A rendt, 19 8 7: 2 0 2 ).
N joj kod H o b b e sa zapravo najviše sm eta država u kojoj nem a m esta slavolju b ivim v o đ am a (koji teže "b esm rtn o sti"), p ošto prosvećeni i "strašljivi” građani u njim a vid e o b ičn e dem ago ge i krajnje
su skeptičn i prem a svakom o b liku zadiranja u njihove privatne in­
terese. K o d H an n ah A rendt, naprotiv, p olitička sfera uopšte ne
p ozn aje n ik o g ko ne teži slavi, besm rtn o sti i čitavom n izu drugih
"ekspresivnih" ciljeva i ko nije sprem an da za te ciljeve pusti da te­
ku p otoci krvi. Z b o g toga će M artin Jay o p tu žiti H an n ah A rendt da
upravo njena p olitička m isao im a totalitarne im plikacije p o što p o ­
litiku o slo b ađ a svrhovitosti i daje joj “ekspresivno" obeležje, koje
je p o g o d n o za m anipulacije svih vrsta i o p seg a (Jay, 1978 : 352 353).14 B ez u laženja u to koliko je opravdana ovako oštra Jayova
kritika, ostaje činjenica da je ideal politike H an n ah A rendt optere­
ćen rom antičn im h eroizm om i p atetikom "u zvišen ih dela", koji­
m a se zaista m o že m anipulisati jednako kao i ciljevim a nacionali­
stičkih i k o m u n ističkih revolucija (koje je na drugom m estu
A re n d t izlagala bespoštedn oj kritici).

14 P rig o v o r z a to ta lita riza m koji je K a rste n H arries u p u tio M artin u H eid eggeru
z b o g za go va ran ja p reuređ en ja m o d ern e d ržave p o u g led u n a polis (H arries,
1 9 7 8 :3 2 7 ) , m o g a o bi, mutatis mutandis, d a v a ži i z a H eid egge ro v u stu d en tk in ju H an n a h A re n d t. N a ravn o, A re n d t bi takvu k ritik u o d b ila sa arg u m en taci­
jo m d a o n a za go va ra p o vratak izv o rn o m polisu, d o k je k o d H eid eggera, kao i
ko d P lato n a, v e ć reč o n jegovoj tiran sko j p erverziji. Ipak, za n im ljiv o je d a o n a
svo j te k st p o v o d o m H eid eg g ero v o g o s a m d e se to g ro đ en d an a završava k o n ­
s ta ta cijo m o n ep rim eren osti H eid eggero v e p o litič k e filo zo fije vrem en u u
k o m je nastala: "Jer v etar koji d u v a k ro z H eid eg g ero v o m išljen je - kao onaj
ko ji jo š u v ek d o n as d o p ire n ak on h iljad a g o d in a iz P la to n o v o g dela - ne p o ­
tiče iz v eka u k o jem se za d e silo d a živ i. O n d o la zi iz izv o rn o g i o n o što o s ta ­
v lja iz a sebe je n ešto p erfektn o , n ešto što se k a o i sve p erfektn o (p o R ilkeo v im recim a) vraća o n am o o d akle je i d o š lo ” (A ren d t, 197 8 b : 303). N e m a
n im a lo su m n je u to d a je “ izv o rn o " i “ p erfek tn o " 0 k o m go vo ri A re n d t "izv o r­
n i” i "p e rfe k tn i” polis.

217

U p rk o s d ivljen ju prem a a n tro p olo ško m "rea lizm u ”
H ob b esa, a još v iše p rem a realizm u am eričkih "očeva o sn iv ača” ,15
A re n d t je sa rom an tičarsko -repub likan skih p o zicija kritikovala
p redstavnički državn i sistem i m o no p ol nasilja k o jim raspolažu
predstavnici kako u H o b b e so v o j im aginarnoj državi tako i u real­
noj američkoj federaciji (k a o tvorevini “o čeva-o sn iva ča”). Po njoj
je p o litičko stanje u n eskladu sa svakim nasiljem (š to n avod n o
p otvrđuje prim er starih grkčkih polisa ), da bi svoju otvo ren u n e­
gaciju do živelo u o rg a n izo v an o m državn om m o n o p o lu nasilja
(Arendt, 1 9 9 1 :3 0 ). S v ak o odricanje ljudi od n jihove m oći i p ren o ­
šenje te m oći na suverena v o d i u p olitičku katastrofu, tj. tiraniju
(A rent, 1 9 9 1 :1 4 8 ) . A d o k a z za n u ž n o s t tiranije u državi u kojoj je
vla st poverena pred stavn icim a građana (b ez obzira na o b lik državn o g'u ređen ja) A re n d t je n ašla u H o b b e so v o m p ojm u p o z itiv ­
n o g zakona, koji se “ ne oslan ja ni na prirodnom zakonu, ni na re­
ci B ožjoj, ni na b ilo k o jem lju d sk o m m erilu prava i neprava”
(A rendt, 19 6 2 : 218 i dalje).
O va j zaključak je, naravno, p o tp u n o neodrživ, p o što je
kod H o b b e sa p ozitivn i za ko n utem eljen na prirodnim zako n im a
(sasv im je drugačiji problem tu m ačenja p o zitivn ih zakona, koji,
kako sm o videli, H obbes rešava p o tp u n o nedostatno, u staroj ap ­
solu tističkoj tradiciji). M eđ u tim , n akon m alo boljeg uvida u sam
p roblem p okazuje se da je A re n d t osporavala ne sam o pravni p oz itiv iza m n ego i shvatanje p rirodnih zakona, i to ne sam o k o d
H o b b e sa nego - čak i m n o g o više - ko d “o čeva-osnivača” . N jen o
m išljenje je bilo da je A m erička revolucija o dm ah na svom p o če t­
ku, svo jo m prirodnopravnom retorikom , u gu šila "jednom p ro iz­
veden u m o ć živ o tn o g djelovanja” i da odatle proizlaze sve m ane
daljeg p olitičk o g razvoja S A D . “O v a j autoritet je nestao u narodu
p osle do n ošen ja Deklaracije o n eza visn osti, i o tu d glavni problem
A m eričke revolucije nije bio sam o uspostavljan je n ovo g sistem a
m oći, v eć da se istovrem eno s tim n ađe novi izvor autoriteta na

15 Z a "r e a liz a m ” o čeva-osn ivača u o d n o s u na lju d s k u p riro d u A re n d t je verovala d a je p ro izla zio iz n jih o vo g “ p o v eren ja u izje d n a ču ju ć e d ejstvo s a m o g d elan ja": "b a š u ljudskoj sp o s o b n o s ti d a o b ra z u je d ru štv o v id jeli su o sn o v n u
n a d u z a rješavanje svih zala ko ja p ro u z ro k u je lju d s k a p ok varen ost, a to je b i­
lo rješen je u ovo stran osti, za ko je n ije p o tre b n a b o ž ja p o m o ć” (A ren t, 19 9 1:

151).

218

koji bi o va m o ć m o g la d o d a m o da se o slo n i” (Arent, 1 9 9 1 :1 5 5 ) . U
Deklaraciji n eza visn osti Jefferson je određene istine proglasio “ sa­
m o razu m ljivim ” , po uzoru na m atem atičke aksiom e o kojim a ne­
ma d isku tovan ja i koje su lju dskom u m u zadate.16 M eđ u tim , on je
p o m išljenju H an n ah A ren d t p ogrešio za to što prirodnopravne
"istin e” p o p u t "Svi ljudi su rođeni jednaki" nisu "sam orazum lji­
v e ” istine n ego tek m njenja koja zahtevaju saglašavanje drugih
(Arendt, 19 7 1b : 2 4 6 ; Arent, 1 9 9 1 :1 6 7 - 1 6 8 ) . Ista ta greška koja je
napravljena p o v o d o m D eklaracije nezavisn osti pon ovljen a je ka­
snije p rilikom usvajanja prvih deset am an dm an a na U s ta v S A D
(tzv. D eklaracije prava). Konačni zaključak H annah A ren d t stoga
je glasio da su "o čevi-o sn ivači” grešili u svom o sn o vn o m prirodn opravnom opredeljenju i da je am eričku političku zajednicu o ču ­
vao socijalni "akt o sn ivan ja” a ne očigledn a istin itost određenih
prirodnih prava koja su uvrštena u U stav. A re n d t je, doduše, hva­
lila am erički U stav, o d n o sn o njegov prvi am andm an, z b o g toga
što ostavlja m esta za građanska udruženja i građansku nep oslu­
šn o st (Arendt, 1971a: 8 i dalje; A rendt, 19 7 2 : 8 7 -8 9 ), ali to nije
sm atrala delo m prirodnopravnog korpusa n ego n astavkom traja­
nja izvo rn o g socijaln o g "akta osnivanja". Pa ipak, čak i ako bi se
uzeo u o b zir ovaj p ozitivn i aspekt am eričkog U stava, po H annah
A ren d t ostaje problem in stitu cion aln og aranžm ana po kom e su
politički slo b o dn i bili sam o predstavnici a ne i predstavljeni
(Arent, 1991: 2 0 3). Z lo strančarstva zatrlo je sve prvobitne slo b o ­
darske tekovine A m eričke revolucije i um an jilo dom ete n eposred­
ne dem okratije, koja se napaja energijom “akta o sn ivan ja” .17 “Z a­

16 A re n d t je k o n sta to va la da je Jefferson lju d ski um sh va ta o kao "b o ž a n s k i insp irisa n u m 1', p u tem k o g a se p rosvetlju je lju d sk a s a v e st i sp rem a se d a slu ša
u n u trašn ji glas ko jim B o g govori čo v eku (A ren t, 1 9 9 1 :1 6 9 ) .
17 Z a n im ljiv o je d a o va kritika p red stavlja reviziju p o h v a le koju je A re n d t u
Elementima i izvorima totalitarizma u p u tila a n g lo sa k s o n sk o m d vo p artijsk o m si­
stem u . U o d eljku “ Partija i p ok ret’’ o n a go vo ri o en g le s k o m d vo p artijsk o m
s iste m u i n jego vim p red n o stim a u o d n o s u na k o n tin e n ta ln i v iše p a rtijsk i s i­
stem , d o k am erički izu z im a iz an alize z a to što S A D n isu "n a cio n a ln a d rža v a ’’
i z a to što se n jih o vi "o p šti p olitičk i u s lo v i” (p re v a sh o d n o zn ačaj ko ji im a
U s ta v ) su š tin s k i ra zlik u ju o d evrop skih . Ipak, n em a su m n je d a bi zaklju čci
an a lize am eričko g d vo p a rtijsk o g sistem a bili jed n a k o p o z itiv n i ka o i za k lju č ­
ci an a lize en g le s k o g d vo p artijsk o g sistem a, p o š to je o n o što A re n d t u p o to ­
n jem u z d iž e i hvali zap ravo za jed n ičk o z a o b a sistem a: "P o što ne p o sto ji d r­

219

ista je partijska m ašinerija o n o što u postojećim o k o ln o stim a čini
građanstvo im p o te n tn im ” (Arendt, 1971a: 2 12 ). N a taj način je
prema rom antičarsko-repu blikan skom idealu sta ro g grčk o g polisa
osporena m o g u ć n o st da se u jed nom reprezentativnom državnom
sistem u o b ezb ed i slo b o d a građana.
Sve u svem u, u političkoj filozofiji H an n ah A re n d t na­
lazi se radikalna kritika m oderne dem okratske u sta vn e države, k o ­
joj se kao alternativa n u di nova interpretacija a n tičk o g grčkog po­

lisa. Iz te perspektive, p olitička zajednica počiva, d o d u še, na "aktu
osnivanja", ali taj ak t nem a svojstvo dru štven og ugovora, niti iz
njega proizlazi v la s t koja bi se delila, m eđ u so b n o kontrolisala i
“ reprezentovala” ljude. U m e sto toga “ akt o sn ivan ja” jeste trajni
socijalni fakt, “d u h ” slo b o d e koji živi u ljudim a, i m o ć koja vlast
čini n eotu đ ivim d elo m prirode svako g čoveka kao zoon politikom .
A k o u savrem enim prilikam a dem okratska u stavn a država p ostiže
neke rezultate u afirmaciji slobode, o n d a to nije za slu ga njene
pravne ko nstitucije nego je rezultat socijalnog v ita lizm a (u onoj
meri u kojoj ga n isu zagu šile političke partije i institucije repre­
zen tativn o g sistem a). O n a živi kroz neposredne o b like p o litičkog
an gažm an a u d ružen ih pojed inaca i ne okam enju je se n i u kakvim
pravnim aktim a ili institucijam a vlasti. N a p o sletku , sam o u jednoj
takvoj “v italističko j” ustavnoj državi p ojedinci prevazilaze svoju
iskvarenu prirodu i predaju se zd u šn o slo b o darskom živo tu - ka­
ko u miru tako i u ratu. O v a k v im rom antičarsko-republikan skim
ko n cepto m A ren d t staje na p o tp u n o su protn u p oziciju od H o b b e sove i “očeva osnivača” . M eđ u tim , p o što pri to m želi da izbegn e
iracionalizam bilo koje provenijencije, ona poku šava da svoju p o ­
ziciju izgradi na neskladu izm eđu zd ra vo g razum a (koji proističe
iz o rigin em e društvene moći ili je sa n jom barem u skladu) i um a
(koji je, opet, posve usklađen sa "ogran ičen om zb iljo m suvereno­

žava ko ja leb d i iznad partija, i sam e p artije im aju m a lo p o v o d a da se u o p šte
u p u šta ju u spek u lacije 0 d ržavi i v la sti, ka o d a su to a p s o lu tn e su štin e, koje
leže izv an d o h v ata ljudi i m ogu d a sebi p o d v rg av a ju za k o n e koji su n ezavisn i
o d v o lje i d elan ja građana” (A ren d t, 1 9 6 2 :3 8 3 ). U m e s to to ga, partije se identifikuju sa državom - ona koja je na vlasti sa "d ržavom d an as” , a ona koja je u
o p o ziciji sa "državom sutra" - i na taj n ačin efikasn o sprečavaju kako "partijsku
d iktatu ru ” , tako i "otuđenje naroda o d svoje vlade, koje se ispoljava u m ržnji
prem a parlam entu i svim političkim in stitucijam a" (A ren dt, 196 2:38 7-38 8 ).

220

sti"). O s ta je još da se u korpusu p olitičke filozofije H annah
A ren d t ispita priroda o v o g nesklada.

5. Kolektivizam zdravog razuma protiv tiranije uma
N a kraju p rvog odeljka o v o g ekskursa spo m en u ta je jedna avgu stin ovska protivrečnost, koja će H an n ah A ren d t pratiti kroz čitavo
njeno stvaralaštvo: p ogled a li čovek u sebe, pronaći će Boga, p o ­
gleda li o ko sebe, pronaći će organsku zajednicu vernika (u sm is­
lu “celo k u p n ih ” ljudi), aü, ma kako gledao, nikada neće m oći da
pom iri B o ga i o vu "istin sk u ” zajednicu njegovih obožavatelja.
Prvo pitanje koje se s tim u vezi postavlja o d n osi se na
religioznost sam e H an n ah A rendt: da li je o n a verovala u Boga? U
jed nom p ism u Karlu Jaspersu ona za sebe piše da joj je svojstvena
"jedna vrsta (detin jastog? za to što n ikada nije dovedeno u pitanje)
poverenja u B oga (koje, za razliku o d vere, još uvek veruje da zna,
pri čem u zapada u su m nju i paradokse)” (Arendt, 1 9 8 7 : 2 0 2 ) . Još
zanim ljiviju i rečitiju n ap om enu 0 religioznosti H annah A rendt
dao je svojevrem eno njen asistent Jerome K ohn. Po njem u, ona je
verovala da se B o g nakon stvaranja sveta "sakrio ili povukao u se­
be", tako da je n jegovo o d su stvo iz sveta i otuđenje od ljudi p o sta ­
vilo pred ljude zadatak da održe "sigu rn o st i stab iln o st sveta”
(K ohn , 1 9 9 0 :13 3 ).
K onkretizujući ovo svoje verovanje, A rendt je na p očet­
ku svo g m anuskripta o p olitici iz 19 5 0 . napisala da se politik a
“o dn osi na činjenicu pluraliteta ljudi. B o g je stvorio čoveka, d o k su

ljudi ljudski, ovozem aljski proizvod, proizvod ljudske prirode”
(Arendt, 1993: 9). Kao B ožje biće, sam po sebi, “čovek je nep olitičan. Politika nastaje među ljudim a, dakle p otp u n o van ljudi. O d a ­
tle ne postoji nikakva istinski p olitička supstanca. Politika n asta­
je u m eđuprostoru (im Zwischen) i u spostavlja se kao odn os. T o je
shvatio H obbes. [...] U osn ovi H o b b e so v o g ‘prirodnog stanja kao
rata svih protiv sviju' jeste čovek ko ga je B o g stvorio po sop stvenoj slici usam ljenosti. T o je rat i p obu n a svako g p on aosob protiv
svih drugih, koji se mrze, jer egzistiraju besm isleno - besm isleno
za ljude koje je B o g stvorio po sopstvenoj slici u sam ljen o sti”
(Arendt, 1993: 11; upor. i A rendt, 1991: 148). Pozivanje H an n ah
A rendt na H obbesa ne treba ovde da nas zavara, pošto ona slikom

221

prirodnog stanja cilja na nešto sasvim drugo o d o n o g a čem u je
smerao H ob b es. Z a H o b b e sa se prirodno stanje ap solu tn e in divi­
dualne slo b o de prevazilazi na o sn o vu u m n o g u vida da je o no lo ši­
je od d ru štven og stanja u kojem će ljudi zako n o m na o pšti način
ograničiti svoju slo b o d u . O b rn u to , za A rendt se slo b o d a ljudim a
ukazuje kao cilj u druživan ja i, sam im tim, p revazilaženja (b esm i­
slene) u sam ljen osti njihove b o žan ske prirode.
K ljučn o pitanje o tu d glasi: zašto je B o g u o p šte stvarao
ljude kada su oni, kao n jego v “rod", usam ljeni, krvoločni i skloni
ubijanju, a tek kao n jeg o v ‘'izrod" postaju društveni, civilizovan i i
“p olitičn i”? D a li je m o gu će da se u b o žan sk o m stvaralačkom p la­
nu potkrala neka greška? Ili je ipak u pitanju neki skriveni zadatak
koji ljudi im aju da ispun e upravo takvi kakvim ih je B o g stvorio?
U m anuskriptu o p olitici iz 19 5 0 . A ren d t se opredeljuje za p osled nju m o gu ćn o st, iako je ne sm atra naročito uverljivom i p o u zd a­
nom . "M o ž e biti da je zadatak p olitike da stvori jedan svet koji je
za istin u toliko transparentan koliko i B ožje stvaranje. T o bi u
sm islu jevrejsko-hrišćanskog m ita značilo: čovek, stvoren p o slici
Božjoj, zadržao je stvaralačku m oć, da bi po slici B o žjeg stvaranja
organizovao ljude. O v o je verovatn o besm islica, ali je jedini način
da se dem onstrira i opravda m isao p rirod n o g za k o n a” (Arendt,
1 9 9 3 :1 2 ). N a su p ro t ovoj izvornoj skepsi u jednu o čigledn o veo m a
nategn u tu

konstrukciju,

u

kn jizi Između prošlosti i budućnosti,

A re n d t već sam ouvereno tvrdi da je “B o g [...] stvorio čoveka kako
bi u svet uveo sp o so b n o st otpočinjanja: s lo b o d u ” (Arendt, 1971c:
1 6 7 ). Slo b o d a je, dakle, "čista sp o so b n o s t zapo čin jan ja”, koja je za
ljude p ostala m o gu ćn o st ne sam o za to što ih je B o g prepustio
njim a sam im a nego prvenstveno za to što ih je stvorio za stvaranje,
tj. za slo b o du . Prema tom e, B o g je od ljudi stvorio stvaralačka i
slo b o d olju b iva bića tek p od p retp ostavkom da se ne okreću ka se­
bi (gd e m o g u naći jedino usam ljen o g d e sp o ta) i da se neprestano
drže p olitičke zajednice koja im jed in a d o n o si slobodu. O tu d a je
o p a sn o st od u m n e refleksije u o tkrivan ju b o ža n s k o g despotizm a,
koji je za k o p an duboko u ljudim a kao B o žjim stvorenjim a i koji je
najbolje ostaviti tam o gde jeste da u svetu n e bi zavladalo H ob essovo p rirodno stanje rata svih p ro tiv sviju. T a k o se u punom sve­
d u ukazuje opreka izm eđu dve p o litič k o -filo zo fs k e pozicije: d o k je
izlazak iz p rirodnog stanja za H o b b e sa m o g u ć tek na osnovu u m ­

222

ne refleksije o prirod nim za k o n im a (koje čovek kao B ožje stvore­
nje nalazi u sebi sam o m ), za A rendt se on u kazuje tek zaboravom
ljudi da su B o žja stvorenja i o du stan ko m od u m ne refleksije.
A k o se im a na u m u ovaj tem eljni aksiom , lakše će se
razum eti o p tu ž b a H an n ah A rendt da su “filozofi počeli da poka­
zuju interes za problem slo b o de tek kada sloboda više nije d o ži­
vljavana u delanju i u u druživanju sa drugim , nego u hten ju i o p štenju sa vla stitim sop stvom , kada je, ukratko, slo b o d a postala
slobodn a volja. [...] ideal slo b o de je [...] p ostao suverenitet, ideal
slo b o dn e volje, nezavisn e o d drugih i eventualno njim a nadređe­
n e” (Arendt, 1971c: 163). Sa A vg u stin o m u evropsku istoriju soci­
jalne m isli ulazi n ep olitički pojam slobode, koji p oseb n o dolazi
do izražaja u n jego vim Ispovestima. U Državi Božjoj A v g u s tin još
uvek stoji p o d sn a žn im uđcajem rim skih republikanskih isku sta­
va i zato ne govori o slo b o d i kao unutrašnjoj ljudskoj sklon o sti već
kao o karakteru ljudske egzistencije u svetu: svakim n ovim rođe­
njem "reafirm iše se taj inicijalni p očetak” za to što n ešto n ovo d o ­
lazi na svet i produžava n jegovo postojanje. M eđ u tim , u Ispovesti­

ma A v g u s tin zaboravlja na sve ovo i u m n om refleksijom p on ovo
otkriva b o žan sku prirodu čoveka (koju su G rci i R im ljani jedva
nekako uspeli da zaborave -

na njihovu sop stven u sreću!). Zato

m u se sloboda u kazuje sam o u sam oći, iz suočavanja sa sam im s o ­
bom kao hrišćaninom , iz čega prvi p u t stvorena u m n a refleksija
(m išljenje) kreće na svoj zlo kob n i p ut po istoriji socijalne m isli i
političke prakse h rišćan skog Zapada (Arendt, 1971c: 15 8 -15 9 ).
D a bi izbegla p o tp u n o iracionalističku p o ziciju i stv o ­
rila kakav-takav o slonac u kritici um a, A rendt će p o segn u ti za d u ­
alizm o m um a i razuma. N u žn i korelat vitalističke p ostavke o "ž i­
votn oj m oći naroda" ona pronalazi u koncepciji zd ravog razum a

( common sense) koji je u stanju da integriše svaku ljudsku (a to zn a ­
či ujedno i političku ) zajednicu, a da njeni članovi ne do biju potre­
bu da razm išljaju. Zdrav razum se p o H annah A ren d t u biti svodi
na "šesto čulo koje prilagođava naših pet čula zajedn ičkom svetu

(common worlđ)lS i o m ogu ćava nam da se orijentišem o u n jem u” .

18 O v d e o staje p o stran i o d n o s "zd ra v o g ra zu m a” i " s p o s o b n o s ti su đ e n ja ” , k o ­
ju A ren d t tako đ e p o m in je kao s u p ro tn o s t " s p o s o b n o s ti m išlje n ja " i tem elj
p o litič k e d ela tn o sti (A ren d t, 1971b : 4 4 5 -4 4 6 ).

O v o m e bi se m o g lo d o d ati još i to da je B o g ljudim a d a o “ šesto ču ­
lo ” zdravog razum a ka k o ne bi razm išljali (o sebi, o d n o s n o o nje­
m u) i posezali za nasiljem , i kako bi izvršavali n jego v naum u n u tarsvetovnog stvaranja (slo b o d e). U svakom slučaju, A re n d t je bi­
la odlučna u shvatanju da se takvo "šesto ču lo ” m ora oštro razli­
kovati od "čovekove s p o so b n o sti m išljenja, čijom z a slu g o m se on
svojevoljno udaljava” o d sveta (A rendt, 1971b: 4 2 5 ; upor. i A rendt,
1 9 9 1 :1 6 9 ) .
O v a dih o to m ija zd ravo g razum a i m išljenja u p o sth u m n o objavljenoj knjizi Život duha nadovezuje se na nem ačku
tradiciju razlikovanja izm eđu u m a ( Vemunft ) i razum a ( Verstand ).
U interpretaciji H an n ah A re n d t (zd rav) razum pokreću žeđ za isti­
n om i znanjem , d o k um ide iznad razum a i traži sm isao svega 0
čem u p osto je znanja i istine. U m za to im a posla sa sm islo m stva­
ri, a ne sa istin om (Arendt, 19 78 a: 6 2 ) ili bilo kakvo m korišću
(Arendt, 1991: 139). Transcendirajući m o gu ćn o sti zd ravog razu­
m a (a sam im tim i nauke), um se u svojoj su štini p okazuje m etafizičn im i završava u kan to vskim an tinom ijam a, prihvatajući o d ­
ređene ideje (kao što su Bog, slo b o d a i b esm rtn o st du še) kao n eo­
bjašnjive. I ne sam o to. M išljenje, p o K an to vim recima, im a “ pri­
rodnu averziju” prema konačnim istin am a i za to stalno sum nja u
svoje rezultate - što A rendt u poređuje sa Pen elopin im tkanjem i
zaključuje kako filozofija nikada ne m o že davati m oralne p ro p o zi­
cije za lju dsko delanje (Arendt, 19 78 a: 8 8 ). Z ato su u ostalom već
A tin jan i rekli Sokratu da je m išljenje subverzivn o jer se suprotsta­
vlja zd ravo m razum u i ruši sve što je čvrsto i što pom aže čoveku
da se orijentiše u svetu. Pošto je n ep rem o stivim pon orom odvoje­
no od sveta, o no unosi p om etn ju u polis i stvara konfuziju kod gra­
đana, p o seb n o onih m lađih (A rendt, 19 7 1b : 436). M eđ utim , pra­
vu o p a sn o st o d m išljenja će m oći da u vid e tek kasnije generacije,
koje će m orati da se uhvate u ko šta c sa P lato n o vom idejom filo zo fa-vladara. Po Platonu, sam o ljudi koji im aju posebn u ljubav pre­
m a lep oti i znanju jesu spo so b n i za m išljenje, što znači da je sam o
"p lem en ita priroda” pretpostavka za m išljenje (Arendt, 1971b:
438). O v a ideja će se pokazati kao p o s e b n o p odesn a za legitim a­
ciju tiranije "filozofa”, pošto ostavlja m o g u ć n o s t d a neki ljudi pro­
glase da su spoznali večne istin e i d a ih to opredeljuje da bez ika­
kve ko n trole vladaju nad svojim "n ep ro sve ćen im ” podanicim a.

224

"Viđena iz u gla politike, istina im a de sp o tsk i karakter” (Arendt,
1971c: 241).
U svako m slučaju, varirajući na prilično čudan način
nem ačku tradiciju razlikovanja razum a ( V erstand ) i um a ( V em u n ft ),
A rendt p oisto veću je V erstand i com m on sense i pridaje im m esijan­
sku ulogu "s p o n ta n o g ” p om iritelja ljudi sa svetom u kojem žive,
koja je u n em ačkom klasičn om idealizm u bila rezervisana za Vernunft. O va j obrat je m otivisan kritikom "tiran skih” im plikacija
V em unfta, o ličen im u elitizm u o n ih koji su kadri da spozn aju večne istine i da ih o n d a n am etnu svojim podanicim a. A ren d t je
verovala da je, žigo san jem tako sh vaćen o g u m a o slo b odila zdrav
razum o d filozofske m agle -

koja m o že da služi jedino realnim

tiranskim ciljevim a - i rehabilitovala njegovu izvornu političku a to znači sp o n ta n u socijalno-in tegrativn u — snagu.
S druge strane, A ren d t je u svom razračunavanju sa
o vo m

tradicijom

nem ačke idealističke filozofije za jednu od

ključnih razlika izm eđ u razum a i u m a proglasila to što je potonji
neprestano n ezadovoljan p o stig n u tim i što u vek izn ova preispitu­
je svoja do stign u ća, a to znači da je sam po sebi neodlučan i da ne
m ože stvarati m oralne p ropozicije delanja (kao što je to razum ne­
prekidno u stanju da čini). M eđ u tim , tvrditi da je um orijentisan
na neprekidno propitivanje ispravnosti svojih zaključaka i tvrditi
da je um neodlu čan i da ne m ože stvarati m oralne p ropozicije de­
lanja dve su sasvim različite stvari. T o što filozofija (a njoj odm ah
treba dodati i nauku) uvek izn ova propitu je svoje zaključke n ika­
ko ne znači da trenutno važeći zaključci ne m o g u p oslu žiti za građe­
nje m oralnih propozicija delanja. D o toga, posredno, stiže i sama
H annah A ren d t kada problem atizuje savest kao m oguću sponu
m išljenja i delanja (upor. detaljnije: Gray, 1 9 7 7 : 4 8 ) . U jednom od
njenih argum entacionih tokova, već se i sam Sokrat stavlja u odbranu m išljenja u to lik o što uviđa da “ neprosvećeni živ o t nije vredan življen ja” i što hoće da bude u skladu sa sam im sobom . T o
znači da za njega sop stvo postaje problem atično: biti u skladu sa
sobo m znači biti svestan sebe kao identiteta, tj. sopstven e savesti
(Arendt, 1971b: 4 4 0 -4 4 4 ). Iako, za razliku o d glasa Božjeg, savest
ne izdaje nikakve zapovesti nego sam o zabrane, A ren d t ipak mora
da prizna da i refleksivna savest m o že biti izvor (n egativn ih ) pret­
postavki za ljudsko delanje. Staviše, pokazu je se da to što se čovek

225

u m išljenju su očava sam sa so b o m (kao B ožjim stvo ren jem ) ne
mora n u žn o k o d n jega da b udi težn ju ka b o žan sk o m d e sp o tizm u
(p ovezan om sa n asiljem ) već, naprotiv, m ože p rip om o ći u o b liče­
nju m oralnih propozicija.
U o p šte, nije jasn o za što bi mišljenje m oralo biti izjed­
načeno sa m etafizičk o m fu n kcijom pronalaženja apriornih ideja
koje se em pirijski ne m o g u verifikovati niti pretočiti u m oralne
propozicije? I za što je razum m anje m etafizičan od um a? N a to p i­
tanje A rendt m o že d a izn ese sam o m etodološki o dgovor: um n a
spoznaja je m o gu ća jed in o u "artificijelnoj” sam oći, d o k se zdravorazu m ska spo zn aja odvija u “ču ln o j” koegzisten ciji sa sveto m i
drugim ljudim a. D r u g im recima, kada se čovek izo lu je od sveta i
počne da razm išlja o njem u (kao i o sebi i drugim ljudim a, o d n o ­
sno o "čoveku" u o p šte), on će stići do bitn o drugačijih zaključaka
nego kada dela u svetu, oslanjajući se na svoje "šesto ču lo ” . M e đ u ­
tim, A ren d t nije svesna toga da i o n a sam a pri tom gradi jednu iz ­
raženo m etafizičku koncepciju zd ravo g razuma, koja se ogleda u
dve pretpostavke: p ostojanju jedne fundam entalne v eze izm eđu
svih pojava u svetu i o oprem ljen osti ljudi zdravim razum om koji
je kadar da u tu v e zu p ro nik ne i d a o n d a p oslu ži kao ep istem o lo ­
ški o sn o v spo n ta n o g socijaln o g povezivanja. Č im se čovek osam i
i p ogleda u sebe kao u m n o (B o žje ) biće kidaju se veze ove prestabilirane harm onije i zdrav razum prestaje da ispunjava svoju so ci­
jalnu ulogu. T e k kad se to desi (i kad ova m etafizika bude poraže­
na) stvaraju se uslovi da neki ljudi, p ozivan jem na otkrića svojih
razm išljanja (tj. na svoju m etafiziku ) u spo stave tiraniju nad svojim
sugrađanim a. Sledeći ovu logiku , A re n d t je nesporno u pravu ka­
da kod Platona pronalazi m etafizički legitim acioni o sn o v za tira­
niju “filo zo fa”19 i kada p oku šava d a g a osp ori. M eđ u tim , problem
nastaje kada ona povuče oštru granicu izm eđu m etafizike i p o liti­
ke, podrazum evajući da njena s o p stv en a p ozicija nije m etafizička
već, naprotiv, virtuelno "p olitička". T im e joj izm iče m etafizičn ost
n jen og so p stven o g konstrukta zd ravo razu m ske harm onije pri­

19 N e s k la d izm e đ u politike i filo zo fije A re n d t p re p o zn a je i u o d vajan ju ž iv o ta u
polisu i ž iv o ta u akadem iji: onaj k o je h te o d a m is li o s lo b a đ a o se p olitik e. Z a ­
to je za P lato n a akadem ska slo b o d a b ila u je d n o i slo b o d a o d p o litik e (A ren d t,

1993: 55 )-

226

p adn ika jedne ("virtu eln e”) p olitičke zajednice kao tem elja s p o n ­
tan osti, slo b o d e, m oći itd.
Staviše, ni sam a p olitička teorija H annah A re n d t nije
im un a od o ne iste m etafizike koju tako žu čn o denuncira kod Pla­
ton a i njegovih sledbenika. K ao što je i sam a priznala, cela njena
teorija o politici kao potrazi za "b esm rtn ošću političke zajednice"
tem elji se na m etafizičkoj brizi za "v ečn o st” , koju su filozofi uvek
sm atrali jed nim od glavnih problem a vita contemplativa (Arendt,
1 9 9 1 :4 9 ) . Zaista, teško je ne složiti se sa takvim stavom , p osebn o
ako se im a na u m u i sve o n o što je ranije p om en u to o slici polisa
koju n alazim o u delu H an n ah A rendt. M eđ u tim , pri to m treba d o ­
dati da zagovaranje takvo g ideala p olitičke zajednice i slo bo de u
praksi znači stvaranje one iste "filo zo fsk e magle" (zb o g koje je
A re n d t toliko prebacivala P latonu ) koja će b iti u stanju da u sebe
apsorbuje dem okratski desp otizam , tribalizam (n acio n alizam ) i
m ilitarizam . U pravo nem ačka istorija o d 1871. do 1945. najbolje
pokazu je kako je uzvišen i prim er "b esm rtn o g” Perikla i "večite”
atin ske dem okratije m o gao biti korišćen za legitim iranje vlasti ta­
kvih d esp ota kao što su bili Bism arck i H itler i za sve zloupotrebe
dem okratije i D r u g o g i T rećeg rajha (upor.: N áf, 19 8 6 ).
N a kraju, i sam a A re n d t je bila svesna činjenice da su
pravi dobročinitelji sve drugo sam o ne “n ezab oravn i” i “sla v n i” i
da kao takvi ne m o g u u čestvovati u p olitičkom živo tu . Praveći
razliku izm eđu sam oće filozofa (koji je “u d ru štvu ” sa svojim m i­
slim a, o d n o sn o sa sam im so b o m ) i u sam ljen osti dobročinitelja
( “čoveka koji voli d o b ro tu ”), A re n d t je bila prisiljena da zaključi
da o vo m dru gom protivreči u slo v d ru štv en o g pluraliteta, z b o g če­
ga o n "potrebuje društvo Boga, jed in o g za m isliv o g svjedoka d o ­
brih djela da se ne bi p o tp u n o u n ištilo lju dsko posto jan je"
(A rendt, 1991: 6 5 ). U pozadin i ove postavke je teza da dobra d é ­
la "n isu od o vo g sveta” p ošto čim nastanu m oraju biti zaboravlje­
na. A ako svi oni "istin sk i” dobročin itelji "n isu o d o vo g sveta”, ne
teže za “ besm rtn ošću" (već, upravo suprotno, za zaboravom )
s v o g im ena i ne pripadaju d o m en u p olitičkog, o n d a se na p o litič­
k o m tlu još m ogu naći sam o sračunati dem ago zi, slavoljubivi pre­
varanti i egoističn i častohlepnici. M e đ u njih svakako treba uvrsti­
ti i “ id eo lo ge” koje A ren d t p om in je u Elementima i izvorima totalita­

rizma. D o k su sofisti, po Platonu, svo jim argum entim a p o b eđ iva -

227

li "istin u ” , m o dern i " id e o lo z i” svojim istorijskim k o n stru k cijam a
p obeđuju "stva rn o st” . “ Prvi su, m o že se reći, u n ištavali d o sto ja n ­
stvo lju dskog m išljenja, d o k drugi pokušavaju da u n ište d o s to ­
janstvo d ela tn o g čo ve k a i n jego vo g istorijskog realiteta” (Arendt,
19 6 2 : 14). S ta zn a či "p ob eđ ivati stvarnost” A re n d t ob jašnjava
tako što id eo lo zim a prip isu je "cilj da n adom este p ravila zd ra vo g
lju d sk o g razum a ko ja više ne važe; p rijem čivost m o d ern ih m asa
za ideologije raste tačn o u onoj meri u kojoj je zdravi ljudski ra­
zu m (a to je common sense, zajedn ičko mnjenje, k o jim mi s p o z n a ­
jem o svim a n am a zajedn ički svet i u njem u se s n a la zim o ) o či­
gledn o n edo statan d a se razum e jav n o-p o litički svet i n jego vi d o ­
gađaji” (Arendt, 1 9 6 2 :1 5 ) .
O v a konstatacija o n edostatn osti common sensea da pro­
nikne u m oderna k o m plek sn a društva (o d n o sn o "javn o -p olitički
svet i njegove d o gađ a je”) -

čija je p osledica u sp o n ideo lo gija -

ostaje neproblem atizovan a u teoriji H annah A rendt. T o ostaje b it­
no ograničenje socijalno-in tegrativn e funkcije koju je A re n d t u
svojoj teoriji nam enila comon senseu. T akođe, A re n d t p ropušta da
kaže da m oderni "ideolo zi" govore 0 istim stvarim a o kojim a g o ­
vori i o n a sam a (kao zagovo rn ik common sensea): o “v e čn o sti” d o ­
m ovine (tj. “države očeva”), o "životnoj m oći naroda” , o štetn osti
m išljenja, o potrebi žrtvovanja živo ta za kolektiv, o politici koja ne
do n osi nikakvu opipljivu korist ("rezu ltat”) ko n k retn im p o jed in ­
cim a i o opštoj borbi, koja se više ne v od i za "o p stan ak ” nego za
"b esm rtn o st” . O krenu vši se od p otrage za B o go m , i "id e o lo zi” i
A ren d t završili su u obogotvorenju sasvim im aginarne zajednice
koja se pokazu je upravo kao n ajplodn ije tlo iz k o jeg ovozem aljski
bo govi m o gu da niču kao pečurke p osle kiše. R azobličen je o vih la­
žn ih b o gova, m eđutim , p okazuje se kao n em o g u ć za d atak p o što
se u im e svevlasti dem agoški isprepariranog "zd ravog razum a” za­
branjuje m išljenje, a sam im tim i sp o zn aja "p ravog” B oga (tj. sebe
kao čoveka - u singularu). S to p ljen o m u ko lek tiv i izručenom sila­
m a daleko m oćnijim od njega, čoveku još ostaje sam o da (što fanatičnije i zaslepljenije, to bolje za n jega) privede kraju svoju u lo ­
gu to p o v s k o g m esa u ostvarivanju “ neverovatn ih i n ed o stižn ih ” a u jednoj romantičarskoj p ostavci to u pravo znači “revolucionar­
n ih ” ! - političkih ciljeva koje će "večn o st" u glavn o m zapam titi po
zlu n jihovih tvoraca. Žalosni je paradoks p o litičke teorije H an n ah

A ren d t da čoveka (u singularu ) izručuje razoružanog onoj istoj re­
volucionarnoj tiraniji (ko ja više ne dolazi iz Platonove pećine već
iz krvi i tla ili iz tvorničkih hala) protiv koje se celog s v o g života
ogorčeno borila.
I zaista, p og led a li čovek u sebe, pronaći će Boga, p o ­
gleda li o ko sebe, pronaći će organsku zajednicu vernika, ali, ma
kako gledao, nikada neće m oći da pom iri B o ga i ovu "istin sk u ” za ­
jednicu n jegovih obožavatelja. Jer, o tkada je "zdrav razum ” zabra­
nio čoveku da gleda u sebe, sam o zvan e revolucionarne v ođ e m o ­
gle su da "o tp o čn u ” da izigravaju B o ga i da ispisuju nove strane u
K n jizi besm rtn o sti - ljudske glu po sti.

229

XXIV

ISTORIJSKI RAZVOJ GRAĐANSKE NEPOSLUŠNOSTI

Istorija građanske n ep oslu šn osti veom a se razlikuje od ¡storije
prava na otpor tiraniji. Kao što sm o već u 2. odeljku 3. poglavlja
m ogli da vidim o, u izvorn om hrišćanstvu ne p ostoji ni ideja prava
na otpor tiraniji ni koncepcija građanske n ep oslušn o sti već jedino
m o gu ćn o st n ep oslu šn osti iz razloga savesti. Z ato će sokratovsko
nasleđe građanske n ep oslu šn osti veom a brzo usahnuti, da bi se,
najkasnije u srednjem veku, okon čao proces utapanja svakog o b li­
ka neposlušnosti u pravo na otpor tiraniji (Kaufmann, 1991a: 40-41).
Razlikovanje prava na otpor tiraniji i građanske neposlušnosti
dosledno će biti uspostavljeno tek m n ogo kasnije, uporedo sa razvo­
jem institucija dem okratske ustavne države (Dreier, 1991a: 39). Za
ovo razlikovanje dve stvari biće presudne. Prvo, liberalizam i dem okratija će tokom 19. veka morati da se "pom ire” unutar jednog novog,
p redstavn ičko-dem okratskog p olitič k o g sistem a, koji se temelji na
o sn o vn im pravim a čoveka. D ru go, m oraće da se ko lik o-to liko slegnu tekton ski porem ećaji koje su u Evropi (ali i van nje) p rouzroko­
vale nacionalističke i kom unističke ideologije toko m 19. i 2 0 . ve­
ka.1 T ek p o što budu ispunjena ova dva preduslova, biće ponovo
otvorena perspektiva razmišljanja o građanskoj neposlušnosti.
Savrem eni protesti (kao i jed an broj socijalnih pokre­
ta), u skladu sa tim, prestaće da se n adahn ju ju tradicijam a revolu­
cionarne rom antike tako što se više neće obraćati m etafizičkim revolu cio n arim subjektim a - bilo narodu, b ilo proletarijatu - i što
će p rotestn e činove svesno i transp aren tn o form ulisati kao činove
građanske neposlušnosti. S dru ge strane, ni p okušaji ko n stitu isanih vlasti u dem okratskim u stavn im državam a da n eposlušn e gra-

1 P o što je u najvećoj meri bila izložen a revolu cio n a rn im p ok u šajim a ostvarenja ro­
m an tičarskih projekata, Evropa je vrlo k a sn o p o č ela d a se interesuje za problem e
gra đ an ske n epo slušn o sti. Nije nim alo ču d n o što je u p ravo na tlu A m erike (a z a ­
tim A z ije ) o b n o v ljen o interesovanje za an tičk e k o n cep cije i što su stvorene prve
n o vo vek ovn e koncepcije građanske n e p o s lu š n o s ti, d a bi se tek nakon D ru go g
sve tsk o g rata probud ilo zanim anje E vropljan a z a o v e tekovine.

dane svrstaju m eđ u "revolucionare” (i tim e ih elim in išu) više ne­
će lako u spevati, p o što je postalo sasvim jasno da oni v od e legi­
tim n u b orbu za “granične oblasti radikalno-dem okratskog obra­
zovanja v o lje ” (Jaschke, 1 9 9 1 :1 8 i dalje). Pogledajm o sada kako iz­
gleda istorija m o d ern og koncepta građanske n ep oslušn o sti, koja
se odvijala u glavn o m u A m erici toko m protekla tri i po veka.

1. Neposlušnost prema vlastima
zbog religiozne diskriminacije: kvekeri
Savrem eni ko n cep t građanske n ep oslu šn o sti p roizašao je iz svoje­
vrsn og spoja an tičko -grčk e tradicije građanske n ep oslu šn o sti i
hrišćanske tradicije n ep oslu šn o sti iz razloga savesti. Z a prve kora­
ke načinjene u to m pravcu biće n ajzaslužnija jedna radikalna pro­
testantska sekta, koja je o dm ah p o dolasku na am erički ko n tin en t
postala trn u o ku n ovih vlasti. Reč je o kvekerim a,2 koji su se sa
ostalim radikalnim sektam a, čije je poreklo iz N em ačke i N iz o ­
zem ske (an ab ap tisti, m en oniti itd.), slagali u tom e da p oštu ju na­
redbu "N e o dupiri se z lu ” . M eđ u tim , oni su, za razliku o d drugih
sekti, sm atrali da o vu naredbu treba tum ačiti tako da se zlu ne srne
pružiti otpor nasiljem ali zato m o že političkim i socijalnim merama
(C a se, 1923: 9 2 -9 3 ). Z ato oni n isu odbacivali državu i učešće u
p olitičkom živo tu u celini (kao anabaptisti, m enoniti, itd.) nego
su sm atrali da je n jihova d u žn o st da daju svoj doprinos u sp o sta­
vljanju “hrišćanske p olitik e”. Z ato su se oni okupljali i kada je pra­
vo okupljanja bivalo zabranjeno, borili se svim sredstvim a za u ki­
danje desetka ( tithe), pom agali svim obespravljenim a i diskrim in isanim a itd, (C ase, 1923: 98 ).
Svojim b esko m prom isn im religioznim svetonazorom ,
kvekeri su, po do lasku u A m eriku p olo vin o m 17. veka, sam o poja­
čali već postojeće političke, religiozne i m eđuetničke tenzije u
am eričkim kolonijam a. M ržn ja kolon ista prem a kvekerim a je u to
vrem e bila toliko jaka da su njihove ko m u n e m orale biti izdvojene

2 K vekeri su se p ojavili ra n ih p ed esetih go d in a 17. v eka u E n gle sk o j, a sm atra se
d a im je o sn iva č b io o b u ća r G e o rg e F o x. O n o na šta su kvekeri stavljali n ag la­
sak bila je "U n u tra šn ja svetlo st" i s u b jek tiv n o isk u stv o B o ga, koje, sa b ib lij­
sk im o tkrov en jem , p red stavlja p u to k a z d u h o v n o g živ o ta . Bili su rad ikaln i
p ro tiv n ici s v a k o g n asilja, bez o b zira na ciljeve koji ga pokreću .

231

i izopšten e iz živ o ta kolon ija. Kvekeri su zato živeli i svoje obrede
sprovodili u go to v o p o tp u n o j izolaciji. N o , to još sam o p o sebi n i­
je predstavljalo p rob lem . Problem i su nastajali o n d a kada su kv ek ­
eri počeli da poseću ju stan o vn ik e obližnjih kolonija. O v d e će, primera radi, biti p o m e n u ta dva slučaja koja su se d o g o d ila u N o vo j
N izo ze m sk o j i M asaču setsu .
U N o vo j N izo ze m sk o j konflikti su d o stigli vrh unac u
gradu Flušingu, gde je većin a građana, inače en g lesk o g porekla, ž ivela pod n izo zem sk o m kolon ijaln om vlašću. Iako su vlasti p o d s ticale ko lonizaciju i versku toleranciju, ipak su pravnu za štitu p ru ­
žale sam o n izo zem sko j reform ističkoj crkvi, što je zn ačilo da je sa­
m o ona m ogla da obavlja javne obrede. Sve druge veroispo vesti
morale su se zadovoljiti p rivatnim karakterom obreda, a zabrana
javnih obreda bila je pojačana pretnjom zatvora. U Flu šin gu je to
izazvalo o gro m n o nezadovoljstvo, tako da su m n o g i u zn ak p ro te­
sta prestali da plaćaju porez. O sećaju ći se i sam i religiozno diskrim inisani, engleski protestanti počeće da ispoljavaju sve jaču s o li­
darn ost sa onim a koji su bili još v iše diskrim inisani i koji su živ e ­
li izo p šten o od kolonijalnih vlasti - sa kvekerima.
Tadašnji guverner u N o vo j N izo zem sk o j Stuyvesan t
p oseb n o je m rzeo kvekere, koji su uspostavljali sve tešnje ko n ta k ­
te sa engleskim stanovnicim a Flušinga. Razdražen tim e što se kv e­
kerim a pruža gostoprim stvo i što ih se p oziva na privatne sve tk o ­
vine, Stu yvesan t je izdao proklam aciju po kojoj se sa 5 0 florina
kažnjava svako ko ugosti kvekera, makar i za jednu noć (pola iz n o ­
sa išlo bi potkazivaču). T o su stanovnici Flušinga doživeli kao p o ­
vredu verske slobode, kao i gradskog p atenta koji im je zagarantovao 1645. prethodni guverner. Z ato je 16 5 7 . godine u o vo m gradu
sastavljena remonstranca, uperena p ro tiv guvernerove proklam aci­
je. U njoj je pisalo: "Zakon ljubavi, mira i slobode [...] zabranjuje
m ržnju, rat i okove. Zato mi n ećem o da uvredim o prezbiterijance,
independente, baptiste ili kvekere, n ego ćem o biti srećni da u bilo
ko m e o d njih vidim o nešto od Boga, želeći da učin im o svim ljudi­
m a o n o što želim o da svi ljudi čine nam a, što je istinski zakon k a ­
ko C rkve tako i Države; jer je naš Sp asilac rekao da su to zakon i
proroci. Z ato ako neko od p om en u tih o so b a dođe k nama, mi m u
ne m o žem o pri čistoj savesti učin iti zlo, već ćem o ga ugostiti u n a­
šem gradu i kućama, kako je B o g u b ed io naše savesti" (H art et al.,

232

1978: 3 7 )- Ipak, Rem onstranca Harta i ostalih građana Flušinga iz
16 5 7. nije ubedila Stuyvesanta. Staviše, ovaj je odm ah dao da se če­
tiri p otpisn ika R em onstrance (koji su bili i nosioci gradske vlasti)
zatvore i udalje iz javne službe. M eđ u tim , Englezi u Flušingu na­
stavili su da, n epokolebljivo, javno i dem onstrativno, pružaju g o ­
stoprim stvo kvekerim a i za to su se progoni i zatvaranja nastavili.
D o k su kvekeri u N o vo j N izo ze m sk o j bili p o v o d za
građansku n ep o slu šn o st E n gleza prem a n izo zem sko j vlasti, u
M asačusetsu će sam i kvekeri p reduzeti akte građanske n ep oslu ­
šnosti. T o će se prvi p ut d o g o d iti iste te 16 5 7 . godine kada je u
ovoj

koloniji

do n eta uredba ko jom

je proglašeno

kažnjivim

ugošćavanje i pom agan je kvekera. U zn a k protesta kvekeri su tada
krenuli sa R od A jlen d a u p rotestni m arš, m iroljubivo i javno, pro­
vocirajući su k o b sa vlastim a. Kada je u sled io progon, kvekeri su
pokušavali da se na sve načine odupru, ali su na kraju bili prinu­
đeni da se obrate tadašnjem en glesko m kralju Carlsu II za pom oć.
N a k o n konsultacije sa en gleskim kvekerim a, Carls II shvatio je
problem i naredio vlastim a M asa ču setsa da obustave progon. N a p osletku, 1 6 6 5 . go din e V rhovn i sud M asaču setsa don eo je odluku
d a se u ovoj kolon iji kvekeri m o g u slo b o d n o nastanjivati, kretati i
privređivati (Fleisch, 198 9: 9 5 ). T o je b io ishod verovatno p rvog
uspešn o o k o n ča n o g akta građanske n ep oslu šn o sti u n ovom veku.
Iz ova dva primera m ožem o da zaključim o da građanska
neposlušnost u A m erici izvorno nije bila usm erena protiv nepravde
u širem i svetovnom značenju to g pojm a nego protiv religiozne d is­
kriminacije i represije (W eber, 1978 : 2 0 ). Politički, socijalni i m e­
đuetnički m otivi nisu igrali u ovim slučajevim a nikakvu ulogu, niti
su bili posredno pridruženi glavnom cilju. Kvekerima i svim dru­
gim protestantim a koji su se sa njim a solidarisali cilj je bio ukida­
nje religiozne diskriminacije i obezbeđenje slobode veroispovesti
svakom kolonisti. Kada je taj cilj p ostign u t (u z neprocenjivu pom oć
engleske krune), prekinuti su i akti građanske neposlušnosti.

2. Neposlušnost prema vlastima
zbog rasne diskriminacije (I): David Thoreau
Thoreau danas važi za prvog teoretičara građanske neposlušnosti,
premda on ovu sintagm u nikada nije upotrebio. Staviše, u svom

23}

glavnom spisu p o d p rvob itn im naslovom " O tp o r građanskoj v la ­
d i” on je još u vek im ao na u m u "otpor” , dok se sin ta g m a "građan ­
ska n ep o slu šn o st” pojavljuje tek 18 6 6 , četiri go d in e n akon n jego ­
ve smrti, i to u n aslo vu koji su o vo m spisu ("G rađ an sk a n ep o slu ­
šn o st") dali urednici kn jige Jenki u Kanadi} Iako sin ta g m u “gra­
đanska n e p o slu šn o st” T ho reau nikada nije u po treb io, o n a će to ­
kom 2 0 . veka postajati sve popularnija i dovoditi se u v e z u sa njim
i njegovim stavovim a. Svojevrstan paradoks predstavlja činjenica
da su urednici T h o reau o vih spisa imali nam eru da u b laže n jego v
“o tp or” u "građansku n e p o slu šn o st” , jer im se čin ilo da o vo im p li­
cira legalnu kazn u za "n ep oslu šn e građane” z b o g kršenja prava.
T a ideja bila je sasvim strana Thoreauu, p ošto on n igd e u svom
spisu nije govorio o potrebi da neposlu šn i građani sn o se pravne
posledice z b o g svojih p ostu p ak a (W alker H ow e, 1 9 9 0 : 3 ) . R azlo ­
zi za opravdanost p reim enovanja T h o reau o vog sp isa nalaze se,
kako ćem o još u nastavku m oći da vid im o, na drugoj strani.
'

Ključni događaj u T ho reau o vom živo tu z b io se najve-

rovatnije 23. ili 2 4 . jula 18 46, kada je d o b io o p o m en u da plati p o ­
rez p od pretnjom zatvora. Thoreau, inače, g o d in a m a nije plaćao
porez, u zn a k protesta p ro tiv am eričkog robovlasništva, i prolazio
je nekažnjeno. Kasnije će on o bjašnjavati takav svoj p o stu p ak tim e
što je to b io jedini način da, kao pojedinac, uskrati p o slu šn o st dr­
žavi. “ O v u am eričku vladu ili n jen og predstavnika, vladu države,
ja srećem direktno, licem u lice, jed n o m godišnje, ne više, u ličn o ­
sti n jen og sakupljača p oreza” (Thoreau, 1973a: 7 4 ). T o je ujedno
prilika, sm atrao je Thoreau, da o n kao p ojedinac ispolji n ep oslu ­
šn o st prem a o vo m predstavniku države, sa ko jim d o lazi u direk­
tan (takoreći ličan) kontakt.
Prvi Thoreauov susret sa sakupljačem poreza desio se
najverovatnije tek 1846. go d in e ,4 kada je o n b io p ozvan da plati
porez i, n akon eksplicitn og o d b ijan ja da to učini, zatvoren. D a bi
se razum eo ceo ovaj događaj p otreb n o je postaviti ga u istorijski
kontekst. M aja 1846. A m erika i M e k sik o su m eđ u so bn o objavili

3 U z b o rn ik u Jenki u Kanadi prvi p u t su o b u h v a će n i svi T h o reau o v i an tiro b o vlasn ičk i i refo rm istički članci.
4 N e p o s to je n ikakvi dokazi da je pre 18 4 6 . T h o re a u d o ša o u d o d ir sa n ekim sa­
k u p lja čem p o re za, tako da n ije ni b io u p rilic i d a a k tiv n o m an ifestu je svoj p ro-

rat, čim e je o tp o č eo d v o g o d išn ji tzv. M eksički rat.5 Izbijanje rata
bilo je zn ačajn o i za am eričke poreske vlasti (koje su sada morale
da pojačaju poresku d iscip lin u ) i za Thoreaua, koji je u sved u ovih
n ovih događaja počeo da u viđa vezu ne sam o izm eđu p oreza i rop­
stva n ego i izm eđ u poreza i rata. Plaćanje poreza bilo je praktično
isto što i fm ansiranje vo jsk e koja će tlačiti M eksikance. A k o je u
zatvor o tišao z b o g neplaćanja poreza, m otivisan p rotestom z b o g
ropstva u A m erici, s vrem en om je shvatio da to m o že iskoristiti i
u svrhe an tiratn og protesta (W alker H ow e, 1 9 9 0 :1 0 ) . O d tada za
T horeaua ropstvo i rat postaju dva kraja isto g represivnog štapa
američke države. ,3
Thoreau je u zatvoru proveo sam o jednu n oć zahvalju­
jući činjenici da je n eko o d njegovih srodnika u m esto njega platio
porez. M eđ u tim , ceo taj događaj na njega je ostavio d u b o k utisak
i u naredne dve go d in e on je in ten zivn o razm išljao o problem u ne­
p oslu šn o sti prem a represivnim am eričkim vlastim a. Rezultati
n jegovih razm išljanja predstavljeni su javnosti u predavanjim a
koja je on p o d n aslovo m “ Prava i d u žn o sti pojedinca u o d n osu na
v la d u ” održao 2 6 . januara i 23. februara 1848, u jeku debata oko
izbora te godine. Predavanja su ostavila slab utisak, što je najverovatnije bila posledica zaključenja m ira (m ir sa M ek sik o m usledio
je nedelju dana n akon p rvog predavanja). O s im toga, argum en ta­
cija je bila isuviše ap straktna za slušaoce, a veza izm eđu M e k sič­
k o g rata i ropstva ostala je prilično nedefinisana (A dam s i R oss,
198 8 : 2 1 7 -2 1 8 ). N o , govori su ipak ostavili u tisak na neke ljude.
M eđ u njim a je bila i E lisabeth Peabody, koja je uskoro pisala T h o reauu, m oleći ga da joj d o p u sti da štam pa n jegovo predavanje u
prvom broju časopisa EstheticalArticles. Č lan ak se zaista pojavio 14.
maja 18 49, pod naslovom " O tp o r građanskoj vla d i” .
V eć i iz naslova o v o g članka vidi se da je Thoreauu sta­
lo d o otpora (građanskoj) vlasti. N o , razlog z b o g koga se Thoreau
n aziva prvim teoretičarem građanske n eposlušn osti nije posledica
sam o p o sth u m n og preim enovanja o vo g članka. Thoreauova prijem čivo st za logiku građanske n ep oslu šn o sti proizlazi pre svega iz
n jego vo g poznavanja grčkih i rim skih klasika, koje je im ao prilike

5 Iz o v o g rata A m erik a je iza šla kao p o b e d n ica 1848, što joj je o m o g u ć ilo da
a n ek tira T ek sas, K aiifo rn iju , N evad u , Jutu, A rizo n u i N o vi M ek siko .

235

da izučava d o k je stu dirao na Harvardu. Štaviše, za vrem e pisanja
"O tp o ra građanskoj v la d i” Thoreau je p on ovo iščitavao S o fo kleovu Antigonu i prevodio na engleski najvažnije delo ve u kojim a
se junakinja su protstavlja Kreontu. M eđ u tim , ne treba z b o g toga
Thoreaua uvrštavati u tradiciju klasičn og ili rom antičarskog republikan izm a. Z a n jega je bila važn ija judeohrišćanska tradicija, a
naročito u loga jevrejskih proroka, kao i radikalni am erički prote­
stantizam . M isa o D a vid a Thoreaua ponajviše se napaja na o nim
istim radikalno-protestantskim tradicijam a iz kojih su u A m erici
dva veka ranije kvekeri crpli inspiraciju za svoju građansku n ep o ­
slušnost. A li, sredinom 19. veka, kada Thoreau form uliše svoju
koncepciju građanske n ep oslu šn o sti, problem više nije b io u reli­
giozn oj diskrim inaciji već u nečem m n o g o fun dam entaln ijem - u
am eričkom robovlasn ičkom sistem u i im perijalizm u.
D rugo, Thoreau nap u šta tradiciju prava na o tp or tira­
niji u toliko što razlikuje tiransku i građansku vlast, kao i različite
vrste otpora koji se m o gu pružiti o vim vlastim a. Slučaj tiranije je
jasan: svako im a pravo da se "odupre vlad i čija su tiranija i n eefi­
ka sn o st velike i neizdržljive” (Thoreau, 1973a: 6 7 ). A li T horeauu
je jasno da nije tako sa A m erikom , koja im a građansku vlast i pre­
ma kojoj se ne m ože na isti način sprovoditi pravo na otpor. D o ­
duše, Thoreau razlikuje situaciju u kojoj su se našli A m erikan ci i
o n u u kojoj su se obreli M ek sikan ci n akon izbijanja M e k sičk o g ra­
ta. Po što je za njega A m erika ta koja je napala M ek sik o i protiv
njega v od i osvajački rat, M ek sikan ci im aju pravo na o tp o r prem a
am eričkoj vlasti. To, m eđutim , ne znači da A m erikanci treba da
sede skrštenih ruku sam o zato što am erička vlast i prem a njim a ne
sprovodi nasilje kao prem a M ek sika n cim a . A m erikanci takođe
m oraju da se odupru američkoj vlasti, ali na drugačiji način.
U svojoj kritičkoj analizi T h o re a u o v o g spisa o otporu
građanskoj vlasti Klaus H an sen je o sp o rio da je u njem u reč o o t ­
poru, ili o građanskoj n ep oslu šn o sti: T h o rea u o v o d n o s prem a dr­
žavi pre bi m o gao da glasi: noli me tangere. H an sen ova argum en ta­
cija p o lazi o d toga da ako neka d ru štven a gru pa krši m oralne nor­
m e n jen o g člana, onda po T h o reau o v o m m išljenju ovaj treba da iz
nje istu p i. Isto važi i za o d n o s p o jed in ca prem a državi. U svo m
s tvarn om živ o tu Thoreau je verovao ka k o je neplaćanjem poreza
istu p io iz države i zato je zatvor b io m e s to n e sam o za njega n ego

236

i za sve lju de koji su istu p ili iz države (H an sen , 19 8 7 : 2 2 5 ). O v a
interpretacija T h o reau o v ih shvatan ja sasvim je pogrešna. T h o reau nije go vo rio o istu p an ju iz države, niti je zatvor za njega bio
m esto gde završavaju o n i koji su n ezado vo ljn i vlašću. O n im a ne­
što sasvim drugačije na um u: "P od v la d o m koja n epravedno z a - ( ¿ ’'i
tvara bilo k o ga, za p raved n o g čoveka je za tv o r pravo m esto gde
treba da b u d e ” (T horeau, 1973a: 7 6 ) . O d la z a k u zatvor je za "pra­
v e d n o g č o ve k a” pitanje savesti i predstavlja logičn u p osledicu o d ­
bijanja da se plati porez, kao ak tiv n o g o b lik a n ep oslu šn o sti. M e ­
đutim , u zatvoru p očin je n ešto što bi se v eć m o g lo nazvati gra­
đan sko m n ep o slu šn o šću . A k o bi se svi "pravedni lju d i” držali
opisan e logike, država bi bila su očena sa sam o dve m o gućnosti:
da ih drži sve u zatvoru ili da o d u sta n e o d ropstva i rata. "A ko h i­
ljadu ljudi ove g o d in e ne plati poreze, to neće b iti nasilan i krvavi
čin, kao što bi to b io da se plati, i da se tim e D rža vi o m o gu ći da
čini nasilje i p roliva nevinu krv. T o je, u stvari, definicija m irolju­
bive revolucije, ako je takva u o p šte m o g u ća” (Thoreau, 1973a:
7 6 ). "M iro lju b iva revolucija" znači o d laza k u za tvo r svih "p o šte­
nih ljudi" koji tim e ne prolivaju ničiju krv već jed in o stvaraju m o ­
ralni p ritisak na državu da o d u sta n e o d n epravedne p olitik e (ro­
b o vlasn ištva i im perijalizm a). A vla st u jednoj građanskoj državi
jed nostavn o ne m o že sebi d o zv o liti da sve "p o šten e ljude” otera
u zatvor jer bi to u g ro zilo svojevrsni "m oralni m in im u m ” na ko m ta država počiva: za to će, suočena sa to m alternativom , vlast b i­
ti prinuđena na p opu štan je, o d n o sn o odu stajan je od svoje nepra­
ved n e p olitike. "Istin a je m oćnija n ego zablud a. [...] M an jin a je
n em oćna ako se p otčin i većini; tada nije čak ni m anjina, ali ako
udari ćelom težin o m , ništa joj se ne m o že o d u p reti” (Thoreau,
1973a: 7 6 ) . N en a siln i su kob ("m iro lju b iva revolucija”) in telektu­
aln o superiorne m an jin e p ro tiv vlasti i p ro tiv za b lu d am a i nasilju
p od lo žn e većine predstavlja su štin u T h o rea u o v o g koncepta gra­
đanske n ep oslu šn o sti, j
Pogledajm o sada na kojim pretpostavkam a počiva ovaj
koncept. Pre svega, savest jed n o g društva, po T ho reau o vom m iš­
ljenju, jeste savest m udre i pravedne m anjine, koja se jedino m ože
p obun iti protiv p olitik e koju v od i vlada podržana biračkom veći­
nom . T horeauov o d n os prema toj većini više je n ego porazan.
“N em a m n ogo vrline u delanju m ase ljudi. A k o će većina u celosti

237

glasati za ukidanje ropstva, to će biti zato što ih ne za n im a ropstvo
ili zato što nije o sta lo još m n o g o ropstva da se u kine n jih o vim gla­
som . O n i će o n d a b iti jedini robovi. Sam o glas onoga koji svojim
glasom brani s lo b o d u m o že doprineti ukidanju rop stva” (Tho reau, 1973a: 7 0 ). V ećin a im a pravo da vlada u određen o m periodu
"ne zato što je najverovatnije u pravu, niti zato što se to čini naj­
pravičnije m anjini, v e ć za to što je fizički najjača. A li vla d a u kojoj
većina odlučuje u svim slučajevim a ne m ože se zasn ivati na prav­
di, čak ni o n o liko k o lik o je ljudi razum eju” (Thoreau, 1973a: 6 4 65). Za T horeaua je pravo većin e da vlada uvek u krajnjoj liniji za ­
snovano na goloj fizičkoj sili, ali ga to, paradoksalno, čini osetljiv im na moralni pritisak in telektu alno superiorne m anjine. Jer, ako
u državi sa "građan sko m vla šću ” postoji nekakav “ m oralni m in i­
m u m ” , većina će "u nekim slučajevim a” p op u stiti pred ovim priti­
skom i uvažiti njen rekurs na pravdu. U su protn om bi jed n o sta v­
no na delu bila tiranija većine, koja zatire svaki trag slobodi.
Thoreau nije bio ni anarhista ni antidem okrata. N e s p o ­
jivost Thoreauovih nazora sa anarhizm om dolazi do izražaja u nje­
go vo m poređenju države i m ašine: kao što svaka druga m ašina im a
kvarove tako ih mora imati i država. Kada kvar stvori svoju m ašinu,
tek onda je treba baciti (Thoreau, 1973a: 6 7 ). T o p okazuje da T h o ­
reau nije bio anarhista, p ošto je trpeo "m anje kvarove” na državnoj
m ašini i zalagao se za odbacivanje sam o one državne m ašine koja
služi "kvaru”, tj. goloj nepravdi (W alker H ow e, 19 9 0 : 15). O s im
toga, za njega je vlast imala p o zitiv n u funkciju u unapređenju bla­
gostanja svakog pojedinca. "Posledica je dobre vlasti da živ o t čini
vrednijim , a loše vlasti da ga čini m anje v redn im ” (Thoreau, 1973b:
10 6 ). U skladu sa ovim stavovim a, Thoreau je im ao nameru da p o ­
stojeću američku ustavnu državu unapredi a ne da je sruši. "N a p re­
d a k od apsolutne ka ograničenoj m onarhiji i o d ograničene m onar­
hije do dem okratije jeste napredak ka istin skom poštovanju in d i­
vidue. D a li je demokrađja, onakva kakvu je poznajem o, poslednje
m oguće unapređenje vlade? D a li je m o gu će da se više ne m ože u či­
niti nijedan korak ka p oštovanju i organizovanju prava čoveka?
N eće biti zaista slobodne i posvećen e D ržave sve dok D ržava ne
prizn a individuu kao višu i n ezavisn u silu, iz koje proizlazi sva n je­
na m oć i autoritet, i ne počne da se odgovarajuće prema njoj o p h o ­
d i” (Thoreau, 1973a: 89). To, dru gim recima, znači da jedna drža-

238

va sa istin ski dem okratskim uređenjem treba da počiva na p o što ­
vanju pojedinca, o d n o sn o o sn o vn ih prava čoveka.
Thoreauovo shvatanje čoveka i njegovih osn ovn ih prava
veom a je zanim ljivo. Za Thoreaua čovek nije toon politikon već indi­
vidua koja sam o sopstvenim naporom m o že da shvati večne moral­
ne zakone i upravlja se prema njim a bez obzira na zakone grupe či­
ji je član (W alker H ow e, 19 9 0 : 2 0 ). Z ato je odnos pojedinca prema
tim zakonim a isključivo m onadološki (H ansen, 1987: 2 2 6 ), tj.
ograničen na njegovu sopstvenu sferu. Društvena sfera predstavlja
nešto artificijelno, sekundarno, ako ne i sasvim sporedno. A li, ignorisanje društva od strane pojedinca m ože da ide sam o do određene
granice. "Istina je da čovek nem a obavezu da se u celosti posveti iskorenjivanju nekog, m a i najvećeg zla; on svakako im a i drugih pre­
okupacija u životu; ali njegova je du žn ost, u najmanju ruku, da ope­
re ruke od to g zla i, ne m isleći više na njega, da prestane da ga po­
država” (Thoreau, 1973a: 71). T o znači da ja m ogu da se posvetim
svojim živo tn im preokupacijama tek ako sam utvrdio “da ne sedim
na tuđoj grbači”. A k o to činim , ja m oram prvo da sa tim prestanem
i da se tek tada posvetim sebi. Č o ve k snažnih moralnih nazora ho ­
će, dakle, da živi “po svo m e”, ne obazirući se na "gom ilu”, ali to
m ože učiniti tek ako je njegova savest namirena. Prema tome, ako
se pred takvim pojedincem pojavi neka vlast (makar bila i "građan­
ska”) koja bi od njega zatražila da se drugom e "popne na grbaču”,
onda bi ovaj to morao odbiti, i to iz puke moralne računice. "M anje
me košta u svakom sm islu ako nam irim kaznu za neposlušnost dr­
žavi, nego što bi me koštala p oslu šn o st” (Thoreau, 1973a: 79 ).

\^ j

Pod m oralnom o b avezo m Thoreau je podrazum evao

obavezu pojedinca da se stara da u društvu u kojem živi svakom
članu budu priznata “elem entarna ljudska prava” . A k o su "elem en­
tarna ljudska prava” prekršena, npr. robovlasničkim sistem om ,
onda pojedinac ima moralnu obavezu na otpor vlastim a (H ansen,
198 7: 223). U vek kada je suočen sa alternativom da, poštujući za ­
kon, učini nepravdu prema drugom čoveku, čovek mora da prekrši
I

zakon (Thoreau, 1973a: 73). T o znači da treba da se prvo ravnamo
po savesti, pa tek onda po zakonim a.J"Podsetio bih svoje zem ljake
da treba da budu prvo ljudi, a tek p otom , i po potrebi, A m erikan-

\, ci” (Thoreau, 1973b: 10 2). Zato "elem entarna ljudska prava” , kako
ih Thoreau shvata, nemaju ništa sa u stavn o pozitiviranim o sn o v-

239

nim pravima čoveka. Thoreau je tokom celog svo g živo ta bio p o t­
puno nezainteresovan za ustavna pitanja (W alker H ow e, 1 9 9 0 :3 ).
N o, realno gledajući, američki U stav nije ni m ogao biti relevantan
za Thoreaua i n jegove namere da ukine ropstvo (o obustavljanju
rata protiv M ek sika da se i ne govori). Svaka izm en a am eričkog
Ustava zahtevala je ratifikaciju dve trećine država članica, a to je ta­
dašnjih petnaest robovlasničkih država u svako do b a m o glo bez
problem a da osujeti. S druge strane, pokušaji da se problem robo­
vlasništva aktuelizuje pred Vrhovnim sudom već su i pre Thoreaua
završavali ne sam o neuspeh om nego i katastrofalnom tzv. Dread
Sco tt presudom . Thoreau je otuda m ogao sam o da zaključi da je i
sam U stav S A D “zlo " i da "pošteni ljudi” ne treba da se zam ajavaju pravničkim argum entacijam a i pozivanjem na u stavn a prava.
“Pravo nikada neće o slo b od iti čoveka; čovek je taj koji mora o slo ­
boditi pravo. Ljubav prema pravu i poretku pokazuju oni koji p o ­
štuju pravo kada ga vlast krši” (Thoreau, 1973b: 98 ).
N em a sumnje, pravo koje Thoreau pretpostavlja p o zi­
tivnom pravu jeste neka vrsta prirodnog prava. U o p šte uzev, T h o ­
reau nikada nije bio nesklon prirodnopravnoj argumentaciji. U jed­
nom članku za Boston Kurier o d 15. juna 1846. on je pisao: “U suko­
bu zakona, jedan zakon mora biti viši. A ko su naši državni zakoni
u su kobu sa federalnim, državni zakon odstupa. V iši zakon uvek
poništava niži zakon, koji je sa njim u sukobu. N ije li tako u svim
slučajevima? A k o me federalni zakon obavezuje da činim o no što
mi savest zabranjuje, zar m oja savest ne treba da bude viši zakon?
M o že li Kongres Sjedinjenih D ržava da ukine zakon savesti ili za­
kon H rista?” (cit. prema W alker H ow e, 19 9 0 : 8). Prirodni zakon je
za Thoreaua bio zakon savesti, koji čoveku dolazi direktno od B o­
ga. A Bogu treba služiti "pokoravanjem on o m jedinom i jedino pra­
vedn om ustavu, koji je O n , a ne neki Jefferson ili A dam s, upisao u
tvoje biće” (Thoreau, 1973b: 103). Božji ustav, sa svim njegovim
"elem entarnim ljudskim pravim a” jeste iznad ljudskog ustava, p ozitiviranih osnovnih prava čoveka i presuda am eričkog V rhovnog
suda. "O n aj ko je otrkio istinu do b io je svoj zadatak od izvora višeg
nego što je najviša pravda na svetu, koja m o že da primeni sam o pra­
vo. O n otkriva da je sudija nadređen su diji” (Thoreau, 1973b: 98 ).
(g )

\ Kao što sm o m ogli da v id im o , Thoreau je svoju k o n ­

cepciju građanske neposlušnosti izgradio na pretpostavci moralne

240

superiornosti m anjine ko ja je u stanju da sp o zn a B o go m data i neprekršiva “elem entarna lju dska prava” i da onda, u skladu sa tom
spozn ajom , preduzm e odgovarajuće korake i da garantuje ta pra­
v a svakom p o jed in o m članu društva^ U početku, Thoreau je sm a­
trao da je pravi p u t zaštite elem entarnih ljudskih prava “ m irolju­
biva revolucija” , tj. opstrukcija države o d strane celokupn e m oral­
no superiorne elite (ko ja bi se z b o g svoje n ep oslu šn osti obrela u
zatvoru i na taj način m oralno u grozila državu). M eđ u tim , s vre­
m en om je o n ovaj stav prom enio. U kasn ijim spisim a Thoreau je
podržavao upotrebu sile u borbi p ro tiv ropstva zato što se i situa­
cija u A m erici pogoršala. N o v i Z ako n o o d b eglim robovim a obave­
zivao je građane severnih država da p o m a žu u hvatanju o dbeglih
robova iz južn ih država i predviđao kazn e ako se to ne čini. D akle,
da bi b io lojalan državljanin A m erike, severnoam erički liberal više
nije m o gao da se ograniči na tolerisanje robovlasn ičkog sistem a u
ju žn im državam a. Sada je on m orao da aktivno podržava taj sis­
tem. Suočen sa ovim novim obavezam a koje je država postavljala
pred njega, Thoreau se opredelio za novi o d govo r državi: "Ja ne ž e ­
lim da ubijam , niti da bu dem ubijen, ali m o g u da predvidim o k o l­
n osti u kojim a bi za m ene obe stvari bile neizbežn e" (Thoreau,
1973c: 133). T o će pre svega biti kada se pojedinac suoči sa m o g u ć­
n ošću da p o m o g n e o d b eg lo m robu. U toj situaciji d o p u šten o je ne
sam o nasilje nego i u bistvo robovlasnika. Pored prom ene o d n o sa
prem a nasilju, Thoreau je prom enio i m išljenje o sam om sprovođenju “otpora” : m oralni pritisak na državu kroz odlazak u zatvor
pripadnika m oralno superiorne elite odbačen je i zam enjen usam ljeničkom akcijom moralno superiorn og pojedinca koji sada
svim sredstvim a, uključujući i nasilje, p om aže drugom p ojedincu
izlo žen o m državnoj represiji.

3. Neposlušnost prema vlastima
zbog rasne diskriminacije (II): Mahatma Gandhi
N akon pon ovn og štampanja u knjizi Jenki u Kanadi 1866, Thoreauo v spis 0 otporu građanskoj vlasti pao je u zaborav sve d o k ga kra­
jem 19. veka nije “otkrio" L a vT o lsto j i o njem u napisao tekst za The

NorthAmerican Review. U Britaniji su Thoreauove ideje počele da d o bijaju na značaju u prerafaelskim i fabijansko-socijalističkim kru­

241

govim a, gde su ih širili, m eđu ostalim a, W illiam M orris, John Ruskin, H. S. Salt i Robert Blatchford. T u se najverovatnije i M ahatm a
G andhi upoznao sa Thoreauovim spisim a (W alker H ow e, 1 9 9 0 :1 ).
Indijac G andhi je već 1894. bio pročitao T olstojevu kn jigu Carstvo

Božje je u tebi i ona je ostavila dubok utisak na njega, pripremajući ga
za kasnije prihvatanje, obradu i kom binovanje različitih uticaja Is­
toka i Zapada. Z a njegov intelektualni razvoj naročito je bio znača­
jan advokatski rad u Južnoafričkoj Republici, gde je im ao priliku da
se u pozna sa aparthejdom . Pronalazeći paralelu izm eđu Sjedinjenih
Am eričkih D ržava polovin om 19. veka i Južnoafričke republike po­
četkom 20 . veka G an d h i p onovo objavljuje Thoreauov spis pod na­
slovom “G rađanska n ep oslu šn ost” 2 6 . oktobra 19 0 7. O d tada će
"građanska n ep oslu šn o st” početi da privlači sve veće zanim anje i da
doživljava sve kom pleksnije i dalekosežnije razrade.
N ep osredan p ovod za G an d h ijevo okretanje Thoreauu
predstavljao je Z akon o azijskoj registraciji, koji je stu p io na sn a­
gu jula 1 9 0 7 . i koji je nalagao jed nom delu A zijata (tj. delu u koji
nisu spadali hrišćani, Turci i M alajci) u T ransvalskoj oblasti da
p o p u t krim inalaca ostave o tiske prstiju u policiji. O va j zakon je po
G an d h ijevo m m išljenju b io to lik o loš i nepravedan da se više nije
m ogao nazvati, po Thoreauovoj form ulaciji, ni “ m ašin om sa kva­
rom ” već se im ao sm atrati o za k o n jen im zlo m , kvarom sa "m a ši­
nerijom koja m u stoji na raspolaganju". " O tp o r takvom zlu je b o ­
žan ska du žn o st", koju svakom istin sk o m verniku nalaže njegova
savest (G a n d h i, 1962a: 2 12 ). N a jp o g o d n iji o b lik otpora po G a n d hiju bila je građanska n ep oslu šn o st, p o što je o n a sredstvo koje
m iroljubivi ljudi, inače sklon i da se pokoravaju pravu, "moraju
usvojiti ako imaju savesti”, čim e će n jih o v revolt biti usm eren sa­
m o "p ro tiv određenog zak o n o d a vstva” (G a n d h i, 1962 a: 211). N e ­
p oslu šn i građanin u p otpu n o sti se m ora slo žiti saT h o reau o m , k o ­
ji je rekao da moram o biti prvo ljudi, pa tek onda podanici, i da sa­
vest ne dozvoljava šlepu p ok o rn o st pravu (G an d h i, 1962a: 211).
G an d h i je ukidanje rop stva u A m erici pogrešno pripi­
sivao Thoreau u u zaslugu. T o je im alo svrhu da u zd ign e građan­
sku n ep o slu šn o st u uspešan i privlačan m odel za diskrim inisane
A zija te u Južnoafričkoj Republici (G a n d h i, 19 6 2 c: 2 1 7 -2 1 8 ). P o ­
red T horeau a i pokreta za ukidanje rop stva u A m erici, G an d h i je
isticao i prim ere mađarske borbe za n e za visn o st od A ustrije i ir­

242

sk o g pokreta Sinn Fein (u prevodu: "M i sam i"), koji bi na sanskritu glasio S u W es/i/(G an d h i, 19 6 2 b : 214 ). Nastavljajući ove tradici­
je, on se an gažovao na organizovan ju b ojkota Z ako n a o azijskoj
registraciji, koji zapo čin je o ktobra 1 9 0 7 . Sm atrajući da se diskrim inisani A zija ti ne sm eju odazvati o bavezi koju nalaže ovaj za ­
kon, G a n d h i je i sam o d b io da se registruje, z b o g čega je 10. janu­
ara 19 0 8 . b io o su đ en na dva m eseca zatvora. D o 1913. on je još ne­
koliko puta b io u zatvoru, p ošto južnoafrička vlast nije pokazala
nameru da b u de p op u stljiva prem a n ep oslu šn im A zijatim a. E ska­
lacija ko n flikta n ap osletku pokreće britansku vladu u Lo n d on u da
interveniše, tako da 30. juna 1914. stupa na snagu zako n koji u ve­
likoj meri izlazi u susret G an dh ijevim zahtevim a za oslobađanje
od diskrim in ato rsko g p ostu p ka registracije.
K rajem te go din e G an d h i se vraća u Indiju, da bi se u
njoj 1917. politički aktivirao. Politički an gažm an ga 1 9 2 2 . pon ovo
vodi u zatvor. O v o g a puta kazn a je šest godina, ali već 19 2 4 . g o d i­
ne on je iz zdravstvenih razloga pušten na slobodu. U o vo m peri­
o du G an d h i još ne razm išlja o n ezavisn osti Indije i bavi se sam o
sam oupravom . T e k decem bra 19 2 9 , na N a cion aln om kongresu u
Lahoru G a n d h i se priključuje radikalnoj struji koja se zalaže za ne­
za visn ost (swaraj). N a sledećem kogresu, održan om 14. februara
1930 . u A h m ed b a d u , K o m itet kongresa daje ovlašćenje G an dh iju
da organizuje akcije građanske n ep oslu šn osti. M eđ u tim , p okaza­
lo se da m eđu član o vim a K om iteta p ostoji m alo saglasn osti 0 to ­
me šta je građanska n ep oslu šn o st (korak ka paralelnoj vlasti, p o d ­
rivanje adm inistracije ili "dram atično sredstvo p rotesta"), pa je na
kraju građanska n ep oslu šn o st postala pokriće za m n ogo toga, a
G an d h iju je p repušteno da sve poveže i pretoči u jasan program
akcije. Taj zadatak G an d h i je m ajstorski obavio i u narednim g o ­
d in am a n jego v Pokret građanske n ep oslu šn o sti započeće svoju
du gu i m u kotrpnu borbu za swaraj.
Ideja swaraja počiva na filozofiji koju G an d h i nije ni
stvorio niti bolje razradio. T o je učinila ranija generacija indijskih
filozofa krajem 19. i početkom 2 0 . veka, sa ciljem da ideološki ute­
melji za h tev za o sam ostaljen jem Indije od Velike Britanije. Bal
G an gad har T ilak i D ababhai N aoroji još uvek izjednačavaju swaraj
i državnu nezavisn ost, da bi A u ro b in d o G h o s e i B ipin Chandra
Pal počeli da p ovezu ju swaraj sa tradicijom Bhagavad-gite i Upaniša-

243

da: sw araj sada zah teva sp o zn aju in dividualn og sop stva, koje o b ezbeđuje du h o vn u s lo b o d u i m o gu ćn o st realizacije u n iverzaln o g
Sopstva. Za ove filozofe sw araj je neprevodiv na za p a d n e jezike jer
tim e gubi (specifično in dijsku ) konotaciju iden titeta in d ivid u al­
n o g i univerzalnog. Po što je na Z apadu hrišćanstvo u spo stavilo
in dividualističku etiku, n esp o so b n u za p oim anje o v o g iden titeta
sa univerzalnim , zapadn i duh je m ogao da stvori sam o negativne
pojm ove, kao što su slo b o d a i nezavisnost, d o k je izgu b io p o z itiv ­
nu ko m po n en tu sam oogran ičen ja i sam oregulacije. Pom irenje dve
kom ponente, negativne i pozitivne, treba da bude zadatak sw am ja .
U to lik o bi razlika izm eđu in dijsk og koncepta swaraja i zap ad n og
koncepta n ezavisnosti ležala u tom e što je sw araj sam ouprava koja
je disciplinovana iz čovekove unutrašnjosti, tako da predstavlja u
isto vrem e i sam oupravu i sam oograničenje (D a lto n , 1993: 2).
G an dh ijeva za slu g a je u tom e što je ovu koncepciju
swaraja nadopun io koncepcijom satyagraha. S w ara j i satyagraha n a­
laze se u o d n osu cilja i sredstva: satyagraha je p ut kojim se jedino
m o že stići d o sw araja. G a n d h i je, inače, reč satyagraha skovao od
sanskritskih reči satya (istin a) i agraha (čvrsto se držati), kako bi
ozn ačio m oć koja leži u istini i ljubavi, ili u nenasilju. Satyagraha
nikada ne pričinjava bol, o n a je slo b o d n a od m ržnje. O n a neće o d ­
m azd u već transformaciju ko n flikta u p oziciju u kojoj obe strane
postaju svesne da je u o b ostran o m interesu da se ko nflikt reši. V eć
1 9 0 7 . godine, za vreme boravka u Južnoafričkoj Republici, G a n d ­
hi je pisao da Indijci im aju veliku s p o so b n o s t "m učeništva za o p štu stvar” (G an dh i, 19 6 3 d : 8 6 ). " M i želim o , na naš p okorni n a­
čin, da sa svojom moći u beđivanja za koju sm o sposobn i in form išem o one koji ne znaju šta se sm atra pravim sm islo m Z ako n a o
azijskoj registraciji” (G an d h i, 19 6 3 d : 8 7). T u ideju će G an d h i k a ­
snije razraditi u konceptu satyagraha, ko ja će u u m n ogo čem u n a­
dići T ho reau o v koncept građanske n ep o slu šn o sti.6

6 K o n c e p t satyagraha na n ajbolji n ačin p o k a z u je G a n d h ijev u s p o s o b n o s t za
k o m b in o v a n je zapad n ih i is to č n ih u tica ja. I a k o joj je težište u h in d u is tič k o m
d u h o v n o m nasleđu, ona je n e p o jm ljiv a b e z T h o re a u o v e teorije gra đ an ske n e ­
p o s lu š n o s ti. Jer, po G an d h ijevo m p rizn a n ju , n i n jego va o b o žav an a BhagavadG ita ni d ru gi klasični spisi n isu p ru žali n ik a k a v o s n o v za k o n cep t n e n asilja i
g ra đ a n s k e n ep o slu šn o sti (B rock, 1 9 7 0 : 6 9 ) .

244

O n o u čem u G an d h i odlučujuće o dstu pa od Thoreauo vo g ko n cepta jeste odustajanje od bilo kakvog ap solu tn o g siste­
ma vrednosti i b o žan skih istina. N ep o slu šn im građanim a više ne
stoji na raspolaganju povratak na univerzalno važeće i večne m o ­
ralne zakone, sa čijih pozicija bi m ogli da bojkotu ju nepravedne za­
kone vlasti.7 Po što je im ao priliku da do đe u dodir sa ljudim a sa tri
kontinenta i iz v eo m a različitih kultura, G an d h i je vrlo brzo uvideo
kakve razlike u m išljenju p ostoje m eđu njim a i to ga je navelo na
skeptični zaključak da čovek ne m ože da spo zn a apsolutnu istinu.
D oduše, i G an d h i je bio ubeđen u p ostojanje "unutrašnjeg v o d ­
stva” (Brow n, 19 7 7 : 383) i povinovao se "tiraniji u pornog tihog
glasa” iznutra (D alto n , 1 9 9 3 :2 2 ), što je im alo čak i određene fatalističke im plikacije, p ošto je G an d h i verovao u svoju dharmu,
o dn osn o sam orealizaciju kroz posvećenje i služenje političkim ci­
ljevima (Brow n, 19 7 7 : 15). M eđ u tim , za razliku od Thoreaua,
G an d h i je u toleranciji video krajnji cilj koji se m ože p ostići p olitič­
kom akcijom . Pošto se protivnik ne m o že ubediti argum entim a
(pa sam im tim ni b ojkotom m oralno i intelektualno superiornih),
on se m o že sam o pridobiti ljubavlju i strpljenjem . T u svoju p ozici­
ju G an d h i je čak pojačao određenim džain ističkim postavkam a
(iahimsa - rigorozna zabrana povređivanja drugog; tapasya - ispaštanje radi istine; brahmacharya - kontrola nad svim čulim a i delovim a tela) kako bi proširio o p seg d u h ovn ih m ehanizam a sam okontrole (Laker, 198 6: 4 1-4 2 ). Z ato satyagraha znači sam oovladavanje, sam ožrtvovanje i unutrašnju aktivnost. Satyagraha je najbo­
lji o b lik političkog delanja jer om ogućava transformaciju ljudi i
vraćanje njihovoj pravoj prirodi. A to nikako ne važi sam o za one
koji je sprovode nego i za one protiv kojih je uperena. G an dh i je v e ­
rovao da p om oću sopstvene patnje usm erava apel boljoj - a to zn a­
či saosećajnoj i tolerantnoj - prirodi protivnika da shvati značaj te
patnje i da sam krene na p ut transform acije (H agen, 19 9 0 ; 10 0 ).
Prva G an dhijeva akcija bila je usm erena protiv Z akon a
o soli i otpočela je 12. marta 1930. T o g dana G a n d i je započeo svoj
put, d u g 2 4 0 milja, od Sabarm atija d o D an dija, popularišući

swaraj i pozivajući ljude koje je sretao na građansku n eposlušnost.

7 Istin a, i G an d h i će p ribegavati b o jk o tu b rita n sk ih k o lo n ija ln ih vlasti kada
satyagraha bu d e p restala d a daje u sp eh e (S c h n e id e r, 1 9 6 4 :1 3 2 ).

245

Kako je G a n d h ijev p o h o d im ao snažn u religioznu ko m p o n en tu
hodočašća, to je k o d Indijaca naišlo na ogrom an o djek. Posle tri i
po nedelje hodanja, G a n d h i je 5. aprila stigao u D a n d i, o ku p a o se
u reci i poku pio šaku soli i m ulja u zn ak kršenja m o n o p o la pred­
viđ en o g Z ak o n o m o soli. T o je b io zn ak za sve oku pljen e ljude da
i sami uđu u v o d u i sim b o ličn o počnu da proizvod e so iz kipuće
m orske vode. O v o m akcijom svoju delatn ost zapo čeo je indijski
Pokret građanske n ep oslu šn o sti sa M ah atm o m G an d h ijem na če­
lu (Chaudhari, 1 9 9 0 : 4).
A kcije Pokreta građanske neposlušnosti, u službi p o s ti­
zanja swaraja, im ale su nepovoljni efekat raspalivši m ilitan tn i in ­
dijski nacionalizam i pokrenuvši talas nasilja. Suočivši se sa ovo m
opasnošću, G an d h i je građansku n ep oslu šn ost u narednim g o d i­
nam a poim ao kao sredstvo borbe protiv dva zla: protiv o rganizovan og nasilja britanske vlasti i protiv in dijskog m ilitan tn o g nacio­
nalizm a (tzv. "partije nasilja”) (G an d h i, 19 70 a : 4 2 3 ).8 T im e je još
više ojačala edukativna i sam odisciplin ujuća ko m po n en ta satyagra-

he. “ Priznajem i verujem da je hladna kuraž m oćnija od mača.
H ladna kuraž m ože veom a dobro da prim eni građansku n ep oslu ­
šnost. A k o neko misli da p otpu n a n ezavisn ost ne m ože biti p o s tig ­
nuta m iroljubivim sredstvim a, to onda podrazum eva da on nem a
poverenja u hladnu kuraž. O n o g trenutka kada steknem o hladnu
kuraž, potpun a nezavisnost će biti naša” (G an d h i, 1 9 7 0 b : 351).
"H ladna kuraž”, o kojoj je govorio G an d h i, bila je oružje najjačih
zato što su sam o oni m ogli svesn o i sam odisciplin ovan o da se o d ­
reknu svakog nasilja i da svoje ciljeve ostvare m irom i ljubavlju
(Fleisch, 198 9: 9 7). Staviše, "hladna kuraž” na najbolji način učvr­
šćuje "duševnu snagu” koja je n eo ph odn a za preporod jedne istin ­
ske p olitičke zajednice. Iz te p erspektive gledano, britanske k o lo ­
8 Iste ciljeve propagirali su i G a n d h ije v i sa b o rc i iz P o kreta gra đ an ske n e p o s lu ­
šn o s ti. U go vo ru od 2 9 . d ecem b ra 1934. je d a n o d lid era p ok reta S a rd ar Patel
izrek a o je v e o m a karakterističn o m išljen je: " A k o h o ćete swaraj ili n e za v isn o st,
n ećete je d o b iti tako što će se s a m o n e k o lic in a žrtvo v a ti ili što će p e to ro lju d i
o tić i u za tv o r. A k o bi većina bila s p r e m n a d a p ati i žrtvu je se, o n d a b iste m o ­
gli p o stići vaš željeni cilj. K lju č su/araja le ž i u žrtvo v a n ju m n oštva . [...] B o rb a
za su/araj se m ora voditi p rotiv v la d e i p ro tiv n as sa m ih . M o ra m o se o s lo b o d i­
ti sv o jih p oro ka. O v o je borba za n aše sa m o o č iš ć e n je . M o ra m o ostati n e n a s il­
n i i n e sm e m o povrediti ničija o se ća n ja i te k ta d a će m o p rom en iti srca” (P atel,
19 9 4 : 2 5 9 ).

246

nijalne vlasti trebalo je da p oslu že kao sredstvo da Indijci izoštre
svoju “duševn u snagu", koja će im kasnije p oslužiti da stvore sop stvene nezavisne države (D a lto n , 1993: 2 5 ). N a toj tački započinje
novi G an d h ijev koncept, koji je u sebi već im ao dosta romantičarsko-repu blikan skih elem enata. Sticanje swaraja sve je više počelo
da nalikuje na revolucionarni “preporod”, u kojem će se indijski
narod priprem iti da stvori svoju nezavisnu državu, lišenu svakog
nasilja i opresije. G o d in e 19 4 0 . G an d h i piše: “D ržavom se m ože
upravljati na nenasilnoj osnovi, ako je velika većina naroda nena­
silna. K oliko ja znam , Indija je jedina zem lja koja ima m o gućn o st
da postane takva država” (cit. prema: Brock, 19 7 0 : 88). O v o je za­
ista, kako Peter Brock konstatuje, bila o bična projekcija "zlatn o g
do b a” na bu du ćn ost, a ne trezvena analiza aktuelne situacije.
U zim ajući sve to u obzir, zaista ostaje veliko pitanje ni­
je li je G an dh i razvio jednu teoriju revolucije a ne građanske nepo­
slušnosti, pošto je njegov cilj bio rtršenje britanske kolonijalne vla­
sti i stvaranje sasvim nove, nenasilne (preporođene) induske drža­
ve (Fleisch, 1 9 8 9 :1 2 7 ) . O s im toga, kao i Thoreau, i G an dhi je pri
kraju života postajao sve nestrpljiviji i više se nije tako strogo pridr­
žavao principa nenasilja u borbi protiv Britanaca (Laker, 19 8 6 :4 8 ).
A m bivalentn ost rastućeg afiniteta za nasilnu borbu sa Britancima i
proklam ovanog cilja nenasilne (regenerisane) države uzdrm ala je i
sam u G andhijevu poziciju. Zato je sasvim razum ljivo što je, nakon
sticanja nezavisnosti od Britanije 19 4 7 , Indija bila zapljusnuta t a k ­
som nasilja (prvenstveno izm eđu m uslim ana i hindusa), u kojem
će 30. januara 1948. nastradati i sam G an dh i.
A k o u zm em o sve to u obzir, m o žd a bi za istoriju gra­
đanske n ep oslu šn osti najbolje bilo istaći o ne delove G an dh ijeve
koncepcije satyagrahe koji se o d n o se na uticaj nenasilja u u sp o sta­
vljanju kom unikacije i toleranciju m eđu p olitičkim subjektim a (tj.
m an jin om i većin om ), d o k bi "teoriju p reporoda” (p o svojim re­
volucionarn im im plikacijam a v eo m a b lisku evropskom nasleđu
rom antičarskog republikanizm a) trebalo prepustiti sudbini koja
ju je snašla u realnosti. Takođe, značaj koncepcije satyagrahe teško
bi se m o gao priznati izvan (dem okratske) ustavne države (što je
V elika Britanija već bila u G an dh ijevo vrem e), p ošto je zaista teško
zam isliti da bi G an d h i postigao ikakv u speh u u slovim a u kojim a
ne postoji javnost (koja je za njega bila glavni m edijum prenošenja

247

nenasilnih poruka). D a je, kojim slučajem, Indija tada prešla pod
kontrolu totalitarn ih tirana to g vrem ena (H itlera ili Staljina),
G an d h ijev swaraj najverovatnije bi opstao sam o u m ašti n ekolici­
ne zatočenika koncen tracion ih logora.

4. Neposlušnost prema vlastima
zbog rasne diskriminacije (III): Martin Luther King Jr.
Sa M artinom Lutherom K in go m Jr. istorija građanske n ep oslu ­
šnosti p on ovo se vraća na tlo Sjedinjenih A m eričkih D ržava. Priča
o K in gu jeste priča o borbi za crnačku em ancipaciju, koja se z a o ­
štrila p olo vin o m pedesetih go d in a 2 0 . veka. Kada je u Am erici
u kin u to ropstvo, nastalo je vrlo n edefinisano stanje a crnci su
(u glavn om u ju žn im državam a) nesu m njivo predstavljali građane
d ru gog reda. R azuđeni sistem rasne diskrim inacije i rasizm a o n e­
m ogu ćavao je crncim a da u živaju u tekovin am a slo b o de i b la­
gostanja, koje je A m erika proklam ovala kao svim a do stu p n e. D is ­
krepancija izm eđu realnosti i proklam acija dovela je d o toga da
crnci prestanu da se osećaju srećni z b o g toga što više ne žive u
ropstvu i d a p očn u d a strem e su štin sko j jednakosti sa te lc im a .
Protestne akcije (sit-in i sličn o ) sa ciljem crnačke em ancipacije u
A m erici započele su još četrdesetih godina, u organizaciji K on gre­
sa rasne jednakosti ( Ć O R E ) , ali su tek p očetkom šezdesetih g o d i­
na p očele da privlače pažnju celo ku pn e američke nacije (Ebert,
19 6 8 : 238 ). Prelom ni događaj na o v o m p u tu desio se 1. decem bra
19 5 5 , kada je jedna crnkinja u a u to b u su u M o n tgo m eriju (A labama) o d b ila da ustupi m esto jed n o m belcu (sh o d n o segregacionim
pravilim a koja su tada važila u javn om saobraćaju M ontgom erija).
K ada je z b o g toga uhapšena, crnci su prvo organizovali bo jk o t
svih autobusa, da bi zatim pristupili o sn ivan ju U druženja za u n a­
pređenje M ontgom erija, na čijeijv čelu se našao mladi anabaptistički svešten ik M artin Luther K in g Jr.
O d m a h pošto je p reu zeo fu n kciju vođ e protesta, K in g
postaje svestan glavne dilem e c elo g p od u h vata. Pre svo g p rvog g o ­
vora u toj funkciji 5. decem bra 19 5 5 , o n ovu dilem u obrazlaže na
sledeći način: ‘‘Kako da održim g o vo r koji će biti dovoljno m ilitan ­
tan d a zadrži moje ljude u p o zitiv n o j akciji, a o pet dovoljno u m eren da održi ovaj bunt u k o n trolisan im i hrišćanskim granicam a”

248

(K in g, 19 9 7 : 5). T u d ilem u on će resiti 1 9 5 6 . godine, u vrem e kada
je pronikao u G an d h ijevo učenje. Još početko m te go din e on je
im ao telesnu gardu p od oružjem i nije govorio o n enasilnim pro­
testim a. T ih prvih m eseci 19 5 6 . G le n n S m iley i Bayard R ustin p o ­
činju da nagovaraju K in ga da odu stane o d nasilja i prikloni se ne­
nasilju. O v o vrlo brzo daje rezultate: 2 6 . marta 19 5 6 . K in g je dao
izjavu: "M i u M o n tgo m eriju otkrili sm o m etod koji crnci m ogu
u potrebiti u svojoj borbi za političku i eko n om sku jednakost [...]
Borim o se p ro tiv nepravde p asivnim o tp orom . I uspeva. [...] M ali
sm eđi čo vek u Indiji -

M o h an das G a n d h i -

u potrebio ga je da

sm rska britansku v ojn u m ašinu. G a n d h i je m ogao da prekine p o ­
litičku i ek o n o m sk u dom inaciju Britanaca i obori britansku im pe­
riju na kolena. H ajde da u potrebim o ovaj m etod u Sjedinjenim
D ržavam a” (K in g, 19 9 7 : 2 1 0 ).9
P osle ovih akcija U d ru ženja za unapređenje M o n tg o merija usledila je pojačana represija b elih stanovnika M o n tg o m e rija nad K in g o m i ostalim aktivistim a. T o je prinudilo K in ga da
uvede n ovine u tradiciju građanske n ep oslu šn o sti. Paralele izm e­
đu am eričkih crnaca i Indijaca pod b ritanskom kolon ijaln om v la ­
šću m ogle su se ticati sam o obespravljen osti,10 d o k se u svem u
o stalom G an d h ijeva situacija razlikovala o d K in gove. Indijci su

9 Iako će k a sn ije T h o reau a p om in jati kao svoj u zo r, K in g je z a svoje akcije m o ­
rao im ati u p o rište u širim slo jev im a sta n o v n ištv a i z a to je b io u p u ćen m n o g o
v iš e na G a n d h ijev u k o n cep ciju n e n asiln e g ra đ an sk e n e p o s lu š n o s ti (R em elle,
1 9 9 2 : 8 9 ). S a G a n d h ije v im u čen jem K in g se in ače u p o z n a o v eć n a U n iv e r zi­
tetu P en silvan ija. T a m o je 19 4 8 . p ro feso r G e o rg e D a v is d rža o pred avan ja o
G a n d h ije v o m k o n ce p tu satyagraha, n ailazeći na v elik i o d z iv i in teresovan je
stu d en a ta. S a m K in g je, p od u ticajem o v ih p red avan ja, k u p io m n o štv o G a n d h ijevih k n jig a i k n jig a o njem u i d ao se na p rou čavan je, ia k o još n ije b io "p reo braćen na g a n d iz a m ” (L ew is, 1 9 7 0 :3 4 ) . Pa ip ak, p o š to su već tada k o d n je­
ga u h va tile ko ren a H egelo ve ideje o p ro g resiv n o m k retan ju isto rije ka sve š i­
roj slo b o d i, on je p o čeo da u očava m o g u ć n o st d a n en asilje p rim en i kao "m e ­
to d ” za o stvaren je o v o g im a n e n tn o g cilja ¡sto rije. K a sn ije , p o če tk o m 1 9 5 6 ,
kad a je ko d njega n astu p io p o tp u n i za ok ret, o n će se p red ati p rou čavan ju
G a n d h ije v o g učenja p o ko jem je lju b a v jed in a s n a g a k o ja p rotivn ika pretvara
u sav ezn ik a (K in g će čak p rovesti m esec d an a u In d iji k a k o bi se b o lje u p o ­
zn a o sa G a n d h ije v im učenjem i sled b en icim a). T o je bila "fo rm u la ” k o ja je
trebalo da bu d e p rim en jen a i u borbi am eričkih cran aca za em an cipaciju .
10 T a k o je npr. crnački geto K in g če sto n a ziva o "d o m a ć o m k o lo n ijo m " u kojoj
se su ro vo e k sp lo a tišu crnci.

249

bili brojno n ad m o ćn i u o d n o su na Britance (u razm eri 1 0 0 0 : i) i
to im je ulivalo snagu . O s im toga, oni su u Indiji bili "dom aći" i
m ogli su B ritan cim a sa p un o prava da kažu “idite k u ći” . Sa crnci­
m a je u S A D b ilo obrnuto: bili su m anjina (u razm eri i: 9 ) i nisu
bili “d o m aći” . Staviše, kao potom ci robova koje su belci v eko vim a
prinudno dovlačili iz Afrike, oni su sa u kidanjem robovlasn ičkog
sistem a postali “ stran ci”, kojim a se u m esto pružanja g o sto p rim ­
stva vikalo: “idite ku ći” (W atley, 19 8 5 :1 1 2 -1 1 3 ).
Pošto se nije m ogao obrušiti na celokupan američki si­
stem kao G an d h i na britanski, K in g je morao m n ogo više da uva­
žava do stign u te tekovine dem okratske ustavne države. O n nije, ni­
ti je m ogao nameravati da sruši američku vlast i uspostavi novu cr­
načku državu. Jedino što je m ogao do b iti bilo je garantovanje crn­
cim a onih prava koja imaju belci (Schulke i O rtn er M cPhee, 1986:
8 0 ). Z b o g svega toga K in g je opravdavajući bo jkot autobusa u
M ontgom eriju bio prinuđen da o du stan e od poziva na “više prin­
cipe" bilo koje vrste11 i da se obrati V rh o vn o m sudu S A D sa za h tevo m da se zaštite osnovna prava crnaca. B ojkot autobusa i m aso v­
ne dem onstracije zato su bile pre svega sredstvo za dodatn i priti­
sak na V rhovn i sud, koji je jedino m o gao pokrenuti spaso n osn u
akciju. U pravo to se pokazalo kao najbolja taktika, p ošto je K in go v
zahtev Vrhovni sud usvojio 13. septem bra 19 5 6 , proglašavajući
protivu stavnom segregaciju u au to b u sim a cele države Alabam e.
Taktika koja se pokazala u sp ešn om kasnije je poslužila
kao m odel za druge akcije, koje će v o d iti u m eđuvrem enu o sn o va­
na Konferencija južnog hrišćanskog rukovodstva sa K in gom na če­
lu. D em onstracije, protesti, marševi i drugi oblici građanske n ep o ­
slu šn osti biće stalno sredstvo za pritisak na američke nosioce vla­
sti da se ustavom propisana o sn o vn a prava čoveka priznaju crn­
cim a. U tom smislu, K ing je sm atrao da crnci čine glavnu snagu
ustavn osti i zakonitosti u S A D , i to upravo zato što preduzim aju
akcije građanske neposlušnosti. “A li m i m oram o uvideti da crnac
danas, kada demonstrira na ulici, ne prim enjuje građansku n ep o ­
s lu šn ost zato što osporava U stav, V rh o vn i sud ili zakone K on gre­
sa. U m e sto toga, on hoće da ih podrži. O n m o že kršiti lokalne o p 11 T o se n a ro čito od nosi na ideje o “ r e g e n e ra đ ji" k o ja se p o s tiže n en asiljem , k o ­
jim a je, k a o što sm o imali p rilike d a v id im o u p re th o d n o m od eljku , G a n d h i u
p o s le d n jim god inam a života sve v iš e n a g in ja o .

250

štinske uredbe ili za ko n e država, ali to su zakoni koji su u suprot­
nosti sa o sn o vn im federalnim pravom . Svo jom direktn om akcijom
crnci razotkrivaju tu suprotn ost. G rađanska n ep oslu šn ost - ili bi
pre trebalo da kažem negrađanska p oslu šn ost, p ošto počiva na ne­
pravednim o sn o va m a - jeste ono što čine segregacionisti” (King,
1978: 2 2 1). Protiv “ negrađanske p o slu šn o sti” segregacionista m o ­
ra se delovati dem onstracijam a, m arševim a i protestim a, jer je to
jedini način da se njihove pozicije poljuljaju. “M ora postojati nešto
više nego što je izjava široj zajednici; mora postojati sila koja naru­
šava njeno delovanje do ključne tačke” (K ing, 1978 : 2 2 2 ). Sta god
to bilo, mora biti nenasilno, jer jedino prim enom nenasilnih
m etoda građanska n ep oslu šn o st im a šanse na uspeh.
K in g je im ao velikih problem a da svoje sledbenike pri­
voli na m etod nenasilja. G lavn i protivargum ent argum entu nena­
silja bio je da je sam oodržanje, a to znači i sam oodbrana, o sn ovn o
pravo čoveka i da sam im tim i crnci im aju prirodno pravo da u z ­
vrate nasiljem na nasilje belaca (B lum berg, 1 9 8 4 :1 7 6 ) . O v o je bio
veom a jak kontraargum enr (kada se u zm e u ob zir sve o n o što je u
prvoj knjizi ove rasprave rečeno o istoriji prava na o tp or tiraniji).
M eđ u tim , K in g se u borbi za osporavanje argum enta sam oodrža­
nja, tj. sam oodbrane, držao G an d h ijev o g stava da m etod nenasilja
budi h u m a n ost k o d protivnika i da zato (u jednoj dem okratskoj
ustavnoj državi) nem a potrebe da se p oseže za m eram a kontranasilja. Pošto se neugrožavanjem i neuzvraćanjem nasilja kod pro­
tivnika o d n os tolerancije i saosećanja m o gao sam o p ostep en o gra­
diti, rezultati se nisu m ogli p ostići u kratkom roku. Borba n enasi­
ljem m ogla se v o d iti sam o na du gi rok, strpljivim "gu tan jem ” tu ­
đeg nasilja i o tvorenom p atnjom , kako bi se nepravda učinila v i­
dljivom (Schu lke i O rtn er M cPhee, 198 6: 8 9 ). Z ato je i K in g pro­
blem e sa svojim sledbenicim a rešio tek kada su ovi m ogli da uoče
prve uspehe m etoda nenasilja - to se (na sreću!) d o g o d ilo već pri­
likom don ošen ja presude V rh o vn o g suda o p rotivustavnosti se­
gregacije u au to b u sim a Alabam e.
U prkos razlikama izm eđu Indije i Sjedinjenih A m erič­
kih Država, K in g je sm atrao da je G an dh ijev m etod nenasilnog
protesta u skladu sa američkom tradicijom građanske n eposlušno­
sti. Po njegovom mišljenju, am erička nacija nastala je upravo iz
građanske neposlušnosti, jer bostonska čajanka, kojom su započe-

251

li revolucija i o tp o r Britancim a u 18. veku, nije bila ništa drugo do
izraz m asovne građanske neposlušnosti (King, 1978 : 2 1 7 ) .12 U ka­
snijoj američkoj istoriji abolicionisti, koji su se borili protiv robo­
vlasničkog sistem a, takođe su primenjivali građansku n ep oslu ­
šnost. Č itava istorija S A D , kako je smatrao King, predstavlja ¡sto ­
riju građanske n ep oslu šn o sti. N a drugoj strani, građanska n epo­
slu šn ost je za njega bila sredstvo za ostvarenje H ristove doktrine
ljubavi. Po K in go vo m m išljenju, identifikacija protesta sa hrišćanskim principim a pripada staroj američkoj tradiciji. I ne sam o to. U
hrišćansku tradiciju spada i “pravo da se protestuje za pravo” . K ing
zato kaže: "A ko sm o mi u krivu, onda je Vrhovni sud ove nacije u
krivu. A k o sm o mi u krivu, o n d a je U stav Sjedinjenih D ržava u kri­
vu. A k o sm o m i u krivu, o n d a je i svem ogući Bog u krivu. A k o sm o
mi u krivu, onda je Isus H rist bio običan utopistički sanjar, koji se
nikada nije spustio na zem lju. A k o sm o m i u krivu, onda je pravda
laž” (K ing, 19 9 7: 6 -7 ). U m aju 19 5 6 . K in g crnački p rotest p oistovećuje sa "dem onstracijom sn age hrišćanske ljubavi da nadvlada
nepravdu i zlo ” (K ing, 19 9 7: 2 1). Kasnije on svoj cilj naziva stvara­
njem zajednice ljubavi ( beloved community) u kojoj neće biti ugrožen
dign itet n ijedn og čoveka. D o takve zajednice ljubavi stiže se sam o
opštečovečanskom ljubavlju ( agape), koja je nešto sasvim različito
od erosa ifilije. O n a znači da treba voleti svakog čoveka zato što ga
i B o g voli (Schulke i O rtn er M cP h ee, 198 6: 7 8 -7 9 ) . N aposletku,
K in g je verovao u Božje proviđenje i u to da B og upravlja svetskim
događajim a. Č esto se p ozivao na b iblijski tekst o egzodusu Jevreja
iz E gip ta kroz Crveno more ka obećanoj zem lji i u tom e v id eo p a­
radigm u za budući uspeh crnačkog p rotesta (W atley, 1985: 2 4 ).
Iz o n o g što je d o sada rečeno ne bi trebalo da se stekne
utisak da je za Kinga bila n eb itn a T ho reau o va koncepcija građan ­
ske n eposlušn osti. K in g se na T h o reau a nadovezuje svojom kriti­
k o m zakona. Po K in govom m išljenju , am erički zakoni su nepra­
vedn i prem a crncima jer oni sam i n isu učestvovali u n jihovom d o ­
n ošen ju (K in g, 1 9 7 8 :2 1 6 ). A k o p o jed in a c smatra da je zakon k o ­
ji m u n ešto nalaže nepravedan, o n d a o n n e treba da sluša taj za ­

12 K in g , n aravn o , nije želeo d a se u p u š ta u ra zm atran je razlik a ko je su n je g o v
k o n c e p t građ an ske n e p o slu šn o sti izd v a ja le iz trad icije prava na o tp o r tiran iji
i revolucije.

252

kon i m ora biti sprem an da prihvati kazn u za svoju n ep oslušn ost,
"ostajući u zatvoru sve d o k se zako n ne p rom eni” (K in g, 1978 :
2 16 ). T ho reau o va ideja b o jkota m oralno superiorne elite dolazi ja­
sno d o izražaja u K in go vo m zaključku da, što u zatvorim a im a više
onih koji sprovode građansku n ep oslu šn o st, to je njihova poruka
jasnija (K in g, 1978 : 2 2 2 ). T im e K in g zaista u sebi sjedinjuje i
G a n d h ijev nenasilni m eto d protesta (najširih m asa) i Thoreauovu
"m iroljubivu revoluciju" (m oralne elite), u z jednu novin u - apel
da se zaštite o sn o vn a prava čoveka koja reguliše ustav, razrađuje
legislativa a štiti V rhovn i sud. K in g tako prvi p ut zastu p a građan­
sku n ep o slu šn o st kao o b lik sprovođenja konzervativne k o n stitu ­
tivne vlasti stricto sensu u dem okratskoj ustavnoj državi.
R ezultati

K in gove

borbe

za

crnačku

em ancipaciju

najbolje se m o gu videti na polju zaštite o sn o vn ih prava čoveka.
Pod uticajem crnačkog Pokreta za ljudska prava, američki Kongres
je d o n o sio za ko n e o građanskim pravim a 19 5 7 , i9 6 0 , 19 6 4 . i
1 9 6 5 . Poslednja dva zako n a dala su crncim a p un o pravo glasa i oni
su p osle toga počeli da se politički angažuju. G o d in e 1963. bilo je
svega 5 0 crnaca na izbornim funkcijam a u ju žn im državama,
19 8 4 . bilo ih je 3.498 - više nego u severnim državam a. Iste go d i­
ne 2 5 5 crnaca d o b ilo je rukovodeće funkcije u gradskim vlastim a.
Sličn e prom ene dešavale su se i na federalnom nivou: 1 9 7 0 . bilo je
9 crnaca u Predstavničkom dom u, a 198 4. taj je broj narastao na
21, a Jesse Jackson p ostao je prvi crnac koji se kandidovao za predsedn ika S A D (Schu lke i O rtn er M cPhee, 1 9 8 6 : 2 6 6 -2 6 7 ) .
Z an im ljivo je da je K in g o v kraj bio vezan za odustaja­
nje o d borbe za osn o vn a prava čoveka i p odizan je zahteva za eko­
n om sku jednakost (Ralph, 1993: 2 14 ). Treba odm ah reći i to da
o vo nije bila njegova sam ovoljna odluka. U uslovim a hladnoratovske psihoze, pom etnje izazvane ratom u Vjetnam u, kao i pora­
sta anticrnačkog raspoloženja u javn osti (sve češće se čula teza: što
više prava crncima, to više nereda po ulicam a) bilo je veo m a teško
sprovoditi

građansku

n ep oslu šn o st kao d o

tada.

Predsednik

L yn do n Johnson je 19 6 6 . K on gresu p on u dio novi Z akon o gra­
đ an skim pravim a (koji je crncim a garantovao slobodu prom eta
nekretnina), pozivajući A m erikance da i dalje proširuju svoja
shvatanja o ljudskim pravima. M eđ u tim , ta inicijativa je za­
ustavljena 19. septem bra u Senatu (n akon što je prihvaćena u

253

Predstavničkom d o m u ). T o je nateralo K in ga da se početko m
19 6 7 . uključi u an tiratn u kam panju, jer je u ratu u V jetn am u video
glavni u zrok za porem ećaje u američkoj politici. Taj angažam an
okreće još v iše p ro tiv njega javno m njenje (sve više nacionalistički
i m ilitaristički raspoložen o), tako da on kreće u oštru i go to vo
očajničku akciju izn u đivan ja "radikalne redistribucije eko n om ske
i p olitičke m o ći” u Am erici (Ralph, 1993: 213). D o sp e v ši z b o g
toga do vrh u nca svoje nepopularnosti, K in g postaje žrtva atenta­
ta, koji će o zn ačiti prekretnicu u crnačkim n astojanjim a da ostvare
ravnopravnost. K ada je 19 6 8 . napokon u svojen Z ako n o građan­
skim pravim a u o blasti slobode prom eta nekretnina, m n ogi su to
shvatili kao kom em oraciju K ingu i njegovim izvorn im idejama.

5.Antiratni protesti nakon Drugog svetskog rata
G an d h ijev u speh u rušenju britanske kolonijalne vlasti u Indiji
nen asilnom građanskom n ep oslu šn o šću veo m a je uticao na sve
one koji su bili nezadovoljni britanskom p o litik o m uopšte, a p o ­
sebno sp o ljn o m p olitik om u periodu "h la d n og rata” . T o je bio
slučaj n aročito sa pacifističkim udru žen jim a, koja su počela da se
pribiraju i obnavljaju o dm ah po o kon čanju D r u g o g svetsko g rata.
E ksplozija prve atom ske b o m b e u H irošim i 6. avgusta 1945. dala
je snažan im puls engleskom p acifističko m pokretu, koji će jačati
narednih go d in a i svoj zen it d o stići u drugoj polovin i pedesetih
(Brock, 19 7 0 : 2 1 5 ).13 E ngleski p acifisti su inače bili veom a kritič­
ni prem a o b e supersile i zagovarali stvaranje “ trećeg b loka” ze m a ­
lja, koje bi se odupirale celokupnoj atm osferi h la d n o g rata i ak tiv­
no doprin osile sprečavanju Trećeg sv e ts k o g rata.
U središtu en glesko g p acifističk o g pokreta bila je orga­
nizacija za izbegavanje vojn e o b aveze p o d im en om U n ija m irov­
n o g zaveta. U n ija je 19 4 9 . osn ovala K o m isiju za nenasilje, na čije
čelo je do ša o R oy Walker, dobar p ozn avalac in dijsk og otpora bri­
tanskoj kolonijalnoj vlasti. W alker je b io m eđ u prvim a koji je p o ­
ku šao da G an dh ijevo učenje prim eni u delovan ju p acifističkog p o ­
kreta u Britaniji (Ebert, 1968 : 2 7 9 - 2 8 0 ) . N a svojoj sednici o d 12.
decem bra 1951. godine K om isija je ko n stato va la da je engleska
13 N a ro č it im p u ls en gleskim p a c ifistim a d ala je e k s p lo z ija prve britan ske h id ro ­
g e n s k e b o m b e novem bra 19 5 7. (B ro c k , 1 9 7 0 : 2 3 8 ) .

254

javnost n avikn u ta na stacioniranje am eričkih bom bardera i p roiz­
vod n ju ato m sk e b o m b e na en glesko m tlu. D a bi je “ razm rdala”,
K om isija 11. januara 19 5 2 . sprovodi "O peraciju G a n d h i” : četrna­
est članova K o m isije dolazi ispred M in istarstva odbrane i o tp o či­
nje p rotest sedenjem . T a i kasnije akcije prošle su bez ikakvog
uspeha, p o što ih je policija rasturila, a da praktično nisu ni doprle
do javnosti. P oslednju akciju K o m itet je izveo 2 6 . juna 19 5 2 , p o ­
novo bez ikakvo g o p ip ljiv o g uspeha.
N eu sp eh u akcija K om isije u velikoj meri je doprinelo
razočaranje učesnika: um esto da čine herojska dela dobili su batine,
prehladu i prekršajne prijave. A što je najgore, rezultati su bili dale­
ko od onih koje je G an d h i postigao u Indiji. Bilo je očigledno da
m etod nenasilja nije čarobni štapić koji ostvaruje svaki zam islivi
cilj. N o, kom ešanje na engleskoj pacifističkoj sceni se nastavilo: 23.
novembra 19 5 7. oform ljen je K om itet za neposrednu akciju (D A C )
radi borbe protiv ato m sk og oružja. K om itet 4. aprila 1958. uspeva
da okupi izm eđu 4 .0 0 0 i 5 .0 0 0 ljudi, koji marširaju (tzv. Uskršnji
marš) od Trafalgar skvera do Alderm astona, gde je bila stacionira­
na glavna fabrika delova za atom ske bom be. Iduće godine, maršruta je išla u obrnutom pravcu i već joj je pristupilo 5 0 .0 0 0 ljudi. A k ­
cije su nastavljene i dalje, a 1959. i i9 6 0 , počela su hapšenja i zatva­
ranja. Kom itet će tada početi da sarađuje sa K am panjom za nukle­
arno razoružanje ( C N D ) , čiji je predsednik bio Bertrand Russell.14
Sveštenik M ichael Scott, predsednik Kom iteta i Bertrand Russell
osnivaju i9 6 0 , tzv. “K om itet 1 0 0 ” , sa idejom da sto uglednih ljudi
ubuduće organizuje sve antiratne akcije i da odgovara za njih. N a
kraju je u Kom itetu bilo izm eđu 2 0 i 30 ljudi koji su imali rep­
utaciju, dok je ostatak bio popunjen iz redova aktivista obe organi­
zacije. Prva akcija Kom iteta održana je 17. februara 1961. sedenjem
ispred M inistrastva odbrane u zn ak protesta zb o g toga što je am e­
rička atom ska podm ornica Proteus pristala u Klajdu. T o m prilikom
policija nije intervenisala, ali se već prilikom sledeće akcije 17. sep­
tembra 1961. dogodila tzv. "Bitka na Trafalgar skveru” . T o g dana je

14 R u ssell je tada v eć za s o b o m im ao d u ga čk u i bu rn u p a c ifistič k u karijeru. Još
za vrem e P rvo g s v e ts k o g rata o n je p rip a d ao tzv. B ratstvu n eregru tov a n ih
(No-Conscription Fellowship), koje je u sp e lo d a u svo je red o ve d o ved e re lig io zn e
p acifiste, so cijaliste, ag n o stik e itd. Z b o g svo jih rad ikaln ih is tu p a u ja vn o sti,
R u ssell je već tada b io k ažn javan (B rock, 19 7 0 : 23).

255

Kom itet organizovao protestni marš od Trafalgar-skvera do zgrade
Parlamenta, u zn ak protesta protiv atom skog naoružavanja. Vlada je
zabranila okupljanje, a Kom itet je to ignorisao. Iako su Russell i
brojni članovi K om iteta bili odm ah uhapšeni, grupa od 5 .0 0 0 do
7 .0 0 0 ljudi nastavila je demonstracije. T e večeri policija je pokupila
1.317 dem onstranata koji su sedeli na asfaltu, strpala ih u marice i
odvezla u pritvor. Početkom 1962 . Kom itet je definitivno izgubio u
odmeravanju snaga sa engleskom vladom , što se m ože ponajpre o b ­
jasniti Kubanskom krizom i zaoštravanjem hladnog rata (Ebert,
1968: 2 5 1-2 5 9 i 291-335). M eđutim , nikako se ne sm e zaboraviti
jedno veliko civilizacijsko dostignuće, koje bi sigurno bilo nem ogu­
će postići bez one duhovne klim e koju su krajem pedesetih i počet­
kom šezdesetih godina - na osnovu jednovekovne tradicije - stvo­
rili engleski pacifisti. Reč je o ukidanju opšte vojne službe 1961. O d
tada Velika Britanija više nem a narodnu vojsku i sam im tim njeno je
stanovništvo lišeno brojnih m oralnih dilema vezanih za rat i uče­
stvovanje u njemu.
Žarište antiratnih akcija u to vreme seli se u Am eriku,
gde pacifističku javnost provocira rat u Vjetnam u. O d tzv. T o n k in rezolucije iz avgusta 1964 . do Pariškog sporazum a 0 prekidu vatre
iz januara 1972, S A D su vod ile rat u Vjetnam u koji je bio sporan i
sa stanovišta Ustava S A D i sa stanovišta m eđunarodnog prava. Judikativa je odlučno odbijala da se pozabavi pitanjem ustavnosti ra­
ta u Vjetnam u, tako da su antiratne dem onstracije postajale sve
snažnije, a njihovi zahtevi sve radikalniji (Laker, 1986: 8 0 ). U če­
snici ovih demonstracija poim ali su se takođe kao neposlušni gra­
đani. W illiam Sloane C o ffin Jr. je na suđenju zb o g bostonske akci­
je "Zaustaviti nedelju regrutacije” , o ktobra 19 6 7 , formulisao svoje
viđenje građanske neposlušnosti: "M o je shvatanje [...] građanske
neposlušnosti [...] sastoji se u dobrovoljn om iskušavanju zakona ili
regulacije tamo gde je ustavn ost u pitanju; i u tom e da kršenjem
prava vi postajete građanski neposlušn i, iako se na kraju m ože p o ­
kazati da je sve to bilo potpu n o legaln o" (cit. prema Laker, 1986:
83). Sledeće godine, 17. maja, braća D an iel i Philip Berrigan, kato­
lički sveštenici, sa još sedm oro istom išljenika upadaju u regrutacioni centar u Katonsvilu (M erilen d) i silo m uzim aju akte 387 vojn ih
obveznika, da bi ih potom u o b ližn jem parku spalili pred T V -kam erama i u prisustvu novinara (koje su p rethodno pozvali). N a suđe­

256

nju, jedan od učesnika u akciji je u svoju odbranu rekao: “Cilj je bio
da se sledi viši zakon koji svi mi im am o kao ljudska bića, i kao A m e­
rikanci, i kao bilo šta drugo što držim o da sm o - hum anisti, hrišćani, Jevreji, b u d isti - ili da nism o" (cit. prema Laker, 1986: 85).
Protesti za građanska prava i protiv rata bili su u A m e ­
rici u drugoj p olovin i šezdesetih go d in a na svom vrhuncu. M eđ u ­
tim , već početko m sedam desetih godina, kako se završavao rat u
V jetnam u, antiratni protesti jenjavaju, d o k su crnačke organizaci­
je za građanska prava izu zetn o izgu b ile na sn azi.15 T ad a se dešava
sm ena: na n jihovo m esto do laze građanska udruženja svih vrsta
(potrošačke grupe, ekološke grupe, itd.). O n a se polako ali sigur­
no infiltriraju u zakonodavn e procese i započinju da v od e svoju
p olitiku, koja se razlikuje od p o litik e obe američke partije (Berry,
! 9 9 3 : 3 1)- N jih o v u spon je posledica kako opadanja protestnih p o ­
tencijala am eričkog društva tako i nezadovoljstva građana američ­
kim p olitičkim sistem o m , p oseb n o dvem a partijama. Budući da je
u A m erici još o d šezdesetih go d in a zab eležen pad vezanosti glasa­
ča za neku od dve partije, građanska udruženja uspevaju da privu­
ku najveći deo o n ih koji su n ezadovoljni am eričkom partijskom
p o litik om (H ershey, 1 9 9 3 :1 4 7 ). N o , ona ipak izbegavaju sukobe
sa ovim partijama, baš kao što izbegavaju i m eđusobnu trajniju
saradnju: u V ašin gto n u , gde su predstavljena o va udruženja, nem a
ni trajnih prijateljstava ni neprijateljstava (Berry, 1993: 32).
Paralelno sa ovim procesom institucionalizacije gra­
đanskih alternativa, u S A D su d o kraja sedam desetih go d in a pre­
stale rasprave o građanskoj n ep oslu šn o sti (Laker, 198 6: 9 1 -9 2 ).
T o je ujedno i vrem e kada one započin ju u N em ačkoj. Inače, am e­

15 T re b a ip a k p rim etiti d a su u p ravo o n i re lig io zn i k o n zervativci koji su se u
A m erici n ajviše su p rotstavlja li “d eri cveća i p a c ifis tim a ” o sam d e se tih go d in a
p o sta li v elik i p ob o rn ici gra đ an ske n e p o s lu š n o s ti. D o k su se š ezd e se tih g o d i­
na b o rili za status quo, stro gu z a k o n ito s t i p rim en u glave XIII p o sla n ice S v e ­
to g a a p o sto la Pavla R im ljan im a, u o s a m d e se tim i d ev ed esetim g o d in am a o n i
se n ajg lasn ije b u n e p ro tiv ab ortusa, ratn ih p oreza, regrutacije itd. N eki m eđu
n jim a p rešli su s reći na d ela i p rim enjivali su g o to v o gerilske m e to d e borbe
(ta k o je npr. V o jsk a B o žja kid n a p o v ala n e k o lik o h iru rga sa k lin ik e u Ju žn o m
Ilin o isu z b o g o bavljan ja ab ortu sa), d o k su se d ru gi zad ovo ljavali a k tim a p o ­
p u t o d b ijan ja plaćan ja p oreza, izb e g av an ja regrutacije, ili ča k ile galn o g
slu žen ja m ise u fab rikam a o ru žja ili d o b ro ču va n im v o jn im bazam a (B u z za rd
i C a m p b e ll, 1 9 8 4 :3 i dalje).

¿57

ričke akcije građanske n ep oslu šn osti šezdesetih g o d in a im ale su
najviše odjeka m eđ u N em cim a, p ošto je p osto jalo m n o g o kanala
preko kojih su ideje iz A m erike prelazile u N em a čku (upor. detalj­
nije: M cA d am i R ucht, 1993: 6 6 ). Raspravu o građanskoj n ep oslu ­
šnosti u N em ačkoj inicira parlam entarna odlu ka iz 1 9 7 9 . o do oru žavanju (Nachrüstung ) i stacioniranje raketa N A T O - a srednjeg d o ­
m eta na nem ačkoj teritoriji u jesen 1983. (a za tim i ekološki pro­
blem i i problem i sa ato m sk im centralama). N ajveće d em on straci­
je u N em ačkoj tim p o vo d o m održane su 2 2 . o ktobra 1983, kada se
u više gradova o k u p ilo n ekoliko stotina hiljada ljudi. Stacioniranje
raketa na teritoriji N em ačke je tom prilikom osporavano kao protivustavno iz sledećih razloga: 1) jer krši princip državn o g suvere­
niteta (odlu ku o upotrebi raketa zadržava predsednik S A D ); 2 ) jer
iz dom ena odlučivanja parlam enta izuzim a jedno pitanje od izu ­
zetno velikog značaja za celu političku zajednicu; 3) jer krši o sn o v ­
no pravo na živ o t i zdravlje; 4) jer krši princip mira, koji se ne p o m inje sam o u B onskom ustavu nego i u Povelji U N (D äubler, 1983:
2 8 -2 9 ). N em ačkim teorijam a građanske n eposlušn osti im aćem o
priliku da se više pozab avim o u 2 6 . poglavlju. U o vo m p oglavljuostaju još da se p om enu dve n ajznačajnije teorije građanske n ep o ­
slu šn osti koje su nastajale u "b u rn im ” šezdesetim go d in a m a i
p očetkom sedam desetih u Sjedin jen im A m eričkim D ržavam a.

6. Teorijski doprinosi Johna Rawlsa i Ronalda Dworkina
C rnački pokret za ljudska prava i antiratni protesti to k o m še zd e ­
setih go d in a počeli su da zaoku pljaju am eričke pravnike i filozofe
z b o g pitanja definisanja i opravdanja građanske n ep oslušn osti.
D efin ic iju građanske n ep oslu šn o sti ko ja je u to vem e naišla na
najveće prihvatanje m eđu pravnim i socijalnim teoretičarim a dao
je 19 7 1. godine John Rawls u svojoj čuvenoj knjizi p od n azivo m

Teorija pravde. Po njemu, građanska n ep o slu šn o st je "javni, n en a­
silni, savešću određeni, ali ilegalni akt koji je često usm eren ka to ­
m e da izazove promenu u za k o n im a ili politici vlade” (R aw ls,
1 9 7 3 :3 6 4 ) . Uskraćivanje p o slu šn o sti za k o n u ili aktu vlade n asta­
je kao rezultat sukoba u građanin u izm e đ u lojalnosti prem a d e­
m okratskom poretku, s jedne strane, i n jeg o vo g prava da štiti vla­
stitu slobodu , kao i du žn o sti da se su protstavi nepravdi, s druge

258

strane. Rawls p om in je tri uslova koja m ora da zadovolji jedan akt
da bi se m o g ao sm atrati građanskom n eposlušn ošću: on i) m ora
biti usm eren protiv p recizno određenih slučajeva radikalne n e­
pravde; 2 ) m ora uslediti n akon što su iscrpljena sva pravna sred­
stva ko jim a bi se regularno m o glo uticati na javno m njenje; i 3) ne
sm e u groziti delovanje u sta vn o g poretka.
U v e zi sa p rvim u slo v o m p ostavlja se pitanje da li p o ­
stoji sam o jedan o b lik građanske n ep oslu šn o sti, ili se m o že go vo ­
riti o v iše oblika. Iz R aw lsove p ozicije m o g lo bi se zaključiti da p o ­
stoji sam o jedan oblik: građanska n ep o slu šn o st zasnovana na
pravdi. R on ald Dvvorkin se, m eđutim , opredelio za drugu m o ­
gu ćn o st zasn o van u na razlici izm eđu građanske neposlušn osti
koja počiva na (m o raln o m ) integritetu, građanske n eposlušn osti
koja počiva na pravdi i građanske n ep oslu šn o sti koja počiva na
politici. Z ato je o dm ah postavljeno pitanje da li je potrebno da se
kao o sn o v građanske n ep oslu šn o sti uzim a, pored pravde, i m oral­
ni in tegritet (o d n o sn o savest) i politika.
Prvi slučaj, po D w o rk in o v o m m išljenju, podrazum eva
da građanin iz razloga savesti odbije da izvrši neku d u žn o st koju
m u za ko n nalaže (npr. da u zm e u ruke vatreno oružje) i bira d o ­
brovoljno kaznu. G rađanska n ep o slu šn o st koja počiva na pravdi
javlja se kada građani (koji u jed nom društvu čine m anjinu) protestuju da bi skrenuli pažnju većini da svoje interese sprovodi na­
uštrb prava drugih ljudi - bilo prava m anjine u istoj zem lji bilo
prava ljudi u drugim zem ljam a (kao što su bili neki oblici protesta
Am erikanaca protiv rata u V ijetn am u ). N apo sletku , o trećem slu ­
čaju (građanskoj neposlu šn osti koja počiva na politici) radi se ka­
da m anjina protestuje da bi skrenula p ažn ju većini da ne izražava
dobro sopstven e interese (ili “narodne interese” , "volju naroda” ili
nešto slično), da treba da "sp o zn a svoju grešku ” i da, u skladu sa
tom spozn ajom , prom eni p olitiku koju vod i (Dvvorkin, 1984;
D w orkin , 19 8 5 :110 -113 ).
U ovoj D w orkin ovoj klasifikaciji sporni su slučajevi
građanske neposlu šn osti koja p očiva na (m oralnom ) integritetu i
građanske neposlušnosti koja počiva na politici. Sam D w orkin
osporava ovaj potonji slučaj, smatrajući ga za potencijalni totalita­
rizam: u jednoj ustavnoj dem okratskoj državi nem a to g pojedinca,
pa ni manjine, koja m ože da p olitičkim sredstvim a podučava veći­

259

nu tom e šta su njeni interesi i na koji način o n a treba da ih
ostvaruje (D w o r k in , 1984: 2 9 ). Razlika izm eđu građan ske n ep o ­
slušnosti ko ja p o čiv a na pravdi i građanske n ep o slu šn o sti koja
počiva na p olitici m o že se bolje razum eti ako se u zm e u ob zir
D w orkin ovo razlikovanje principa (tj. opravdanje o d lu ke koja šti­
ti neko pravo) i p o litik e (tj. opravdanje odluke ko ja ostvaruje o d ­
ređeni cilj) (D w o rk in , 19 7 7: 82 i dalje).16 A k o je vrlo lako složiti se
sa D w o rk in o m p o v o d o m o v o g pitanja, ostaje sporan slučaj gra­
đanske n ep o slu šn o sti koja počiva na (m oralnom ) integritetu, na
čem u se D w o rk in ne zadržava m nogo, ali svakako ovaj slučaj sm a­
tra potpu n o ravnopravnim sa slučajem građanske n ep oslu šn o sti
koja počiva na pravdi.
D w orkin je nepotrebno uvrstio fenom en odbijanja za­
konske obaveze iz razloga savesti pod fenom en građanske n epo­
slušnosti (o čem u će još biti reči u 2 7. poglavlju). John Rawls, za
koga sm o videli da građansku neposlu šn ost zasniva isključivo na
razlogu pravde, u apelovanju na pravdu ujedno v id i i ključnu razli­
ku izm eđu građanske n ep oslu šn osti i odbijanja zakonske obaveze
iz razloga savesti -

koja m o že ali ne mora biti povezana sa ape-

lovanjem na pravdu (R aw ls, 1 9 7 3 :3 6 9 ). U ključivanje pitanja save­
sti u problem atiku građanske neposlu šn osti otvorilo bi vrata kraj­
njem su bjektivizm u u opredeljenju za odbijanje zakonske obaveze.
Jer, i dalje važi konstatacija koju je svojevrem eno zapisao Franz
N eum ann: "N em a o p ćen ito g pravila koje utvrđuje kada čovjeka
njegova savjest opravdano oslob ađa p oslu šn o sti zakonim a države.
Taj problem svatko mora riješiti sam ” (N eu m an n , 1974a: 179 ).
A k o je svaki građanin jedini, krajnji i neprikosnoveni arbitar u to ­
me da li je njegov akt odbijanja za ko n ske obaveze građanska n ep o ­
slu šn ost ili nije, onda ceo ko n cept dob ija potpu n o subjektivistički
obrt. M eđ u tim , to nije o no najgore. Subjektivizam u određenju
osnova građanske n eposlušn osti v o d io bi vakuum u u socijalnoj re­
alnosti i, posebno, u državnim in stitu cijam a - a taj vakuum bi je­
dino m ogli da popune sudovi, kao realni arbitri za kršenja zakona.
D a li se i objektivno, a ne sam o su bjektivn o, radi o građanskoj ne­
p oslu šn o sti (koja počiva na m oralnom "in tegritetu” , o dn osn o raz­

16 O o g ra n ič en jim a prim ene D w o rk in o v e d ih o to m ije p rin cip /p o litik a na o b la s t
gra đ an sk e nep o slu šn o sti vidi: K ress i A n d e rs o n , 19 8 9 .

260

logu savesti) ili o prekršaju/krivičnom delu, znalo bi se tek po o d ­
luci suda n ad ležn o g za d o tičn o kršenje zakona: ukoliko bi sud
usvojio argum entaciju da je zakon opravdano prekršen (iz razloga
savesti) i izrekao oslobađajuću presudu, radilo bi se o građanskoj
n ep oslušnosti, d o k bi u p rotivn om reč bila jedino o p rekršajuA riv ičn o m delu (C hristie, 1 9 8 2 :1 6 4 -1 6 9 ) . Zato se čini da R alf Dreier
pogađa u srž stvari kada u svom određenju građanske n ep oslušn o ­
sti eksplicitn o isključuje odbijanje zakonske obaveze iz razloga sa­
vesti, p ošto je ono p rivatn og karaktera i tim e protivreči javnosti či­
na građanske neposlu šn osti (Dreier, 1991b: 64). Slično mišljenje
im ala je i H annah A rendt. Iako je u prvi mah razlikovala građansku
n ep oslu šn o st od "konfrontacije” (pri čem u je prva zasnovana na
prigovoru savesti, d o k je druga "delanje sa drugim a”, Arendt,
1971a: 25 ), kasnije se priklonila m išljenju da p ostoji razlika izm e­
đu građanske neposlu šn osti i prigovora savesti. G rađanski n ep oslušn ik (civil disobedient) priklanja se zajedničkom m išljenju jedne
grupe i dela kao njen član, d o k prigovarač savesti ( conscientious ob­

jector) ostaje usam ljen u svom ličnom stavu (Arendt, 19 7 2 : 8 7). I
ne sam o to: građanski nep oslu šn ik ne zadovoljava se sam o tim e da
dela kao član jedne (uže) grupe, nego se obraća m n ogo široj grupi
(potencijalno ćelom društvu) i hoće da u njoj proizvede promene.
“ O n o što moderni filozofi nazivaju ‘građanskom neposlušn ošću’
[...] preduzim a se kao reformska taktika. O v d e je odbijanje p o k o ­
ravanju zakona n u žn o javno, p o što je cilj da se izvrši uticaj na jav­
no m njenje” (W alker H ow e, 19 9 0 : 7).
O sta je nam, dakle, građanska n ep oslu šn o st za koju se
i Rawls i D w orkin slažu da počiva na pravdi (iz čega sledi zaklju­
čak da p ozivanja na o n o što D w o rk in naziva m oralnim "integrite­
to m ” i “ p o litik o m ” nisu dovoljan razlog da se govori o građanskoj
n eposlušn osti). M eđ u tim , ako analiziram o R aw lsovu odredbu
pravde, koja čini ujedno i p o lazište za njegovu celokupnu p o litič­
ku i pravnu teoriju, videćem o da o n a pruža zapanjujuće m alo m o ­
gućn osti za ozbiljnije utem eljenje građanske n ep oslušnosti. Po
Rawlsu, pravda se sastoji od “dodeljivanja prava i obaveza i d efinisanja odgovarajuće podele društvenih koristi” (Rawls, 1973: 10).
Prevedeno na plan građanske n ep oslu šn osti, ovo bi zn ačilo da
građanin im a pravo da se suprotstavi svakom zako nu ili političkoj
odluci koja odudara od n jegovog shvatanja kako pravedno "do de-

261

liti prava i o b a v e ze ” ili "podeliti (društvene koristi” . O v a k v o shvatanje bilo je često kritikovano zato što prekoračuje pravnu i d em o kratsko-in stitu cio n aln u sferu i zalazi u jednu su pstan cijalnu regu­
laciju ishoda d ru štven ih interakcija (upor. H o m a n n , 19 8 8 : 18 6 i
dalje). Problem koji na taj način iskrsava tiče se d o m en a pravn og
sistem a i dem okratskih institucija u pravednom uređenju jedne
političke zajednice, p o što p ostojanje jedne apriorno pravedne
"podele" određenih dobara m o že o p šta pravna pravila i dem okrat­
ske institucije učin iti u p o tp u n o sti neupotrebljivim . D ru gim reci­
ma, pitanje je da li se p o zitiv n o pravo i dem okratske institucije
m ogu zaobići, o d n o sn o ignorisati, da bi se sprovela određena d i­
stributivna politik a koja se sm atra pravednom . D a li je opravdano
da m anjina uskrati građansku p o slu šn o st svim zak o n im a i d e m o ­
kratski do n etim odlukam a koji ne odgovaraju njenoj predstavi o
tom e kako treba da izgleda pravedna "p od ela” dobara? N pr. Rawls
nije preporučivao građansku n ep o slu šn o st prema p oreskim za k o ­
nim a, ali ne z b o g toga što bi u to m slučaju jedni (m anjin a) n am e­
tali svoje viđen je pravedne distribucije dobara drugim a (većini),
već zato što “apel na javni ko n c ep t pravde nije do voljn o jasan ” i
treba da b u de ostavljen “p o litičk im procesim a” (R aw ls, 1973:
3 7 2 ). Jedna od svakako najradikalnijih kritika ovakve p ostavke
jeste ona Roberta N o zick a u n jegovoj k n \izi Anarhija, država, utopi­

ja . O sporavaju ći svaku m o g u ć n o st p olitičke upotrebe tzv. "struk­
turalne” pravde (pravde koja deli n eko m e neka dobra, tj. rezultira
u jed n o m strukturiranom stanju), N o z ic k se zalagao za "istorijs k u ” pravdu, kojom bi se p o u g led u na Lockea p rvobitn om raspod elo m stvari m ogle opravdati sve kasn ije (tržišn e) transakcije d o ­
brim a (robam a) (N o zick, 1 7 0 i dalje). M eđ u tim , i ovo shvatanje
“isto rijske” pravde naišlo je na u tem eljen u kritiku Carole G o u ld ,
koja je u opravdanju prvobitn e raspodele dobara videla o bičnu
afirm aciju otim ačine i krađe, kroz koje se prvobitna akum ulacija
kapitala uvek odigravala i odigrava (G o u ld , 19 9 0 :1 3 3 i dalje).
N e ulazeći dublje u o vu pro b lem atiku , m ožem o zaklju ­
čiti da se iz Rawlsove teorije ne m o ž e d o b iti o dgovo r na pitanje šta
je pravda koja predstavlja k o n stitu e n s građanske neposlušn osti.
D a bi se na to pitanje d o b io o d go vo r, p otreb no je da n ap ustim o
an glosakso n sk u raspravu i o k ren em o se raspravi koja je u prote­
klih dvadesetak godina vođ en a u N em a čk o j.

262

OSNOVNA PRAVA ČOVEKA

D o sad a šn ja izlagan ja upućuju na zaključak da je određivanje poj­
m a građanske n ep oslu šn o sti zasnovane na pravdi n em oguće bez
p reth o dn o g određenja sam e pravde. N ije sporno da jednostavno
pozivanje na pravdu kao takvu povlači sa so b o m o p a sn o st od p o ­
vratka na subjektivistički ko n cept građanske n eposlušn osti, p ošto
je teško ako ne i n em oguće doći do n eko g m in im aln og o pštevažećeg program a pravde (Dreier, 1991a: 18-30; Dreier, 1995a; Dreier,
19 9 6 ). A li, iako je jasno da u m odernim ko m plek sn im društvim a
ne postoji n ikakav program pravde koji bi u n jegovom norm ativ­
n om delu bio opšteprihvatljiv, to ne m ora biti sam o po sebi pro­
blem , p o što ko n cep t dem okratije i počiva na prezum pciji da će
snagu zako n a d o b iti ona koncepcija pravde koju uvažava većina u
konstitu isan oj vlasti. Ipak, iznad borbe ovih različitih koncepcija
pravde u konstitu isan oj vlasti m ora postojati jedna instanca prav­
de na koju će se m oći p ozvati svi pripadnici političke zajednice,
bez obzira na njihove norm ativne preference i m om en talnu pri­
p ad n ost većini, o d n o sn o m anjini. Pitanje za to glasi: kada i u kom
slučaju određeno shvatanje pravde m o že opravdati građanina da
uskrati p o slu šn o st jednom dem okratski d o n etom zakonu ili p o li­
tičkoj odluci dem okratski izabrane vlasti?
U diskusiji o građanskoj n ep oslu šn o sti koja je tokom
osam desetih godina vođen a u N em ačkoj istakn u to m esto za u zi­
m ao je Jürgen H aberm as. H aberm asova p o zicija bila je, ukratko
rečeno, da građanska n ep oslu šn ost m o že jed in o da “lebdi” izm e­
đu legitim iteta i legaliteta. T o znači da u dem okratskoj ustavnoj
državi m ora da postoji “ nein stitucion aln o nepoverenje” građana i
jedna “politička kultura” koja p odstiče “o se tljiv o st” za otkrivanje
kon flikta izm eđu legaliteta i legitim iteta. Pokušaje da se građan­
ska n ep oslu šn o st ipak regularno ugradi u dem okratski ustavni
poredak H aberm as je odbacivao na način koji veo m a podseća na

razm išljanja C arla S ch m itta .1 N jeg o v ključni argu m en t je pri tom
glasio da je p rin cipijeln o n em oguće da se “ norm alizuje o n o što je
vanredno" i da za to građanska n eposlušn ost treba da "o stan e da
lebdi izm eđu le g itim n o sti i legaln osti” (H aberm as, 1 9 8 5 :1 0 6 ) .2
N e ulazeći o vd e detaljnije u Sch m itto vu teoriju (o k o ­
joj je već b ilo reči u 1. odeljku 2 0 . poglavlja; upor. tako đ e i M olnar,
1994 b; 5 0 6 -5 1 2 ) , o vd e treba ponoviti sam o to da je u njen om
kontekstu (d em okratski) sadržaj volje naroda n em o gu će p o zitiv irati i da zato p o sto ji p otreba za stalnim korigovanjem p o zitiv n o pravnog poretka o d strane legitim ne volje naroda. T ak o nešto H a­
bermas ne tvrdi, ali je n jegovo shvatanje legitim iteta i dem okratije ipak veo m a b lisk o Sch m ittp vo m . Pre svega, H aberm as S ch m it­
tovu kritiku teorije prirodnopravn og individualizm a, dru štven og
ugovora i an tro p olo ško g p esim izm a smatra “o pravdan o m ” , zamerajući joj jedino da je "građansku solidarn ost” prebrzo prona­
šla u “h o m o g en o m narodu ” (H aberm as, 19 9 6 : 12 0 ). N a pitanje
šta bi zaista trebalo da b u de ova “građanska solidarn o st” H aber­
mas nem a jasan odgovor: građani su za njega n orm ativne k o n ­
strukcije "učesnika u kom u nikaciji koji žele da stign u d o u m n o
m o tivisan ih odluka” (H ab erm as, 1 9 9 6 : 1 2 0 ) . Su pstantivirani um
u tradiciji nem ačke klasične filozofije tako na m ala vrata "k o m u ­
n ikativnog um a" p on ovo u lazi u “pravnu zajedn icu”, da bi svoje
n osioce - "kom u n ikativno delatn e o so b e” - v od io ka idealu sp o ­
znaje univerzalnih i harm on ičnih rešenja. "Virutelna” volja naro­
da, koja korespendira sa o vim “k o m u n ik ativn im u m o m ” , p odaruje legitim itet sam o o n im p ro d u k tim a p o litičkog procesa koje
sankcioniše "um ni u vid ” i koji h arm on ično zadovoljavaju sve uče­
snike “um ne kom unikacije". H aberm as za dem okratski princip
eksp licitn o kaže da se sastoji u to m e da "na legitim n o važen je
sm eju da pretenduju sam o oni za ko n i koji u jednom d isk u rziv­
n om pravnostvaralačkom procesu, koji je sa svoje strane pravno
uobličen, m ogu da nađu s a g la sn o st svih [kurziv A. M .] pripadnika

1 T o p rim eću je i Ellen K e n n e d y u s v o m č la n k u “ C arl S c h m itt i F ra n k fu rtsk a
š k o la ” . U p o r. naročito njen u o ce n u H a b e rm a s o v o g stava u v e zi sa g ra đ a n ­
s k o m n ep o slu šn o šću (K en ed i, 198 8 : 2 0 1 - 2 0 2 ) , kao i o d bran u H ab e rm a sa o d
stran e U lrich a Preußa (P rojs, 1 9 8 8 :2 5 6 - 2 6 0 ) .
2 S liča n argu m en t već je izn e o A rth u r K a u fm a n n u n izu svo jih član a ka (u p o r.
K a u fm an n , 1991a, K aufm an n, 1 9 9 1 b ; K a u fm a n n , 19 9 1c).

264

pravne zajednice ( Rechtsgenossen ) ” (H aberm as, 1 9 9 3 :1 4 1 ). D e m o ­
kratski princip ne određuje, dakle, in stitucion aln i aranžm an d o ­
n ošenja pravnih akata i p olitičkih odluka u kom pleksn oj d e m o ­
kratskoj ustavnoj državi (u kojoj postoji pluralizam ideja, vredn osti i interesa) nego m o g u ćn o st da se "kom u n ikacijom " (bilo in sti­
tucion aln o m b ilo van in stitu cio n aln o m ) p ostign e opšta ( “ um n a”)
saglasn ost o k o n eko g pitanja. T o na kraju krajeva vod i shvatanju
pravne obaveze koja je u slovljen a opštim saglašavanjem (H aber­
mas, 1993: 154), tako da građansku n ep oslu šn o st prem a nekom
za ko n u praktično m o že da istakne svako - kao sam opostavljeni
p redstavnik "u m a” -

ko je sa sadržajem to g zakona nesaglasan.

O d b ijan je p o slu šn o sti jed n o g jed in o g Rechtsgenosse v od i ko n stata­
ciji n elegitim n o sti zakona, koji tako ostaje da lebdi u v aku u m u neizvesn osti šta je "virtuelna” volja naroda i sadržaj viruteln og
"u m a ” . T im e se za važenje zako n a postavlja u slo v da b ude prave­
dan (tj. legitim an i o pšteprihvatljiv) - u protivnom , on u o pšte ni­
je zakon, pa dem okratija u tom slučaju m ora krenuti drugim p u ­
tem da bi pronašla pravdu koja će ga zam en iti. Takođe, tim e se p o ­
kazuje da dem okratija zaista postaje "in strum en t opravdanja”
(kao što zaključuje D yzen h au s, 19 9 6 : 34 7), o dn osn o sredstvo da
se jedno shvatanje pravde nam etne ako ne parlam entarno-dem okratskim procedurama, onda m im o njih. O n o po čem u se H aberm aso va p ozicija razlikuje od S ch m itto ve jeste m edijum interakci­
je legitim iteta i legaliteta: d o k je S ch m ittu b io potreban Führer k o ­
ji “ štiti pravo” (u im e društvenopravno shvaćenog "kon kretn og
poretka"), H aberm as pledira za n ep oslu šn e građane, koji, uvek
kada parlam entarna većina “ zakaže" i donese (p o n jihovom m i­
šljenju) "n elegitim n i” zakon, van in stitu cio n aln im putem p očinju
da realizuju o no što se njim a čini da je legitim na volja naroda, o d ­
n o sn o sam "u m ” . O tu d a se H aberm asova pozicija veom a o pasn o
približava onom e što je D w orkin ozn ačio kao potencijalno totali­
taran koncept građanske n ep oslu šn o sti zasn ovan e na politici
(D w orkin , 1984: 2 7; D w orkin , 1 9 8 5 :113 ).
Istini za volju, H aberm as na nekim m estim a govori i o
to m e da se građanska n ep o slu šn o st m o že zasnivati sam o na
"ustavom legitim iranim načelim a” (H aberm as, 1984: 283). N a j­
bolji delovi H aberm asove argum entacije vezani su upravo za ona
m esta na kojim a on p oseže za teorijom konstitu cion alizm a. M e ­

265

đutim , k o n stitu cio n a ln o st se teško uklapa u d ijalektik u legitim i­
teta i legaliteta, kojoj se H aberm as uvek iznova vraća, pa ostaje ne­
jasno da li su "u stavn o legitim irana načela” p ozitivira n a i da li sa­
mo u tom, p ozitivira n o m obliku proizvode legitim irajuće dejstvo.
A ko bi se na ta pitanja dao pozitivan odgovor, o n d a bi to isključi­
lo sva pozivanja na "u m ”, "prirodni razum ” i si. (što ostaje karak­
teristično sam o za legitim irajuću "kom u n ikaciju” u prirodnom
stanju, tj. sve d o m o m en ta okončanja posla ustavo tvo rn e sk u p šti­
ne), d o k bi se legitim irajuća "kom unikacija” u dem okratskoj
ustavnoj državi orijentisala na konfrontacije različitih tum ačenja
"slova u stava” (a, kao što ćem o m oći da vidim o, u n ekim slučaje­
vim a i "slova m eđu narodn ih ugovora”). U tom slučaju bi se, dalje,
H aberm asovo opredeljenje za "lebdenje” građanske n ep o slu šn o ­
sti izm eđu legitim n o sti i legaln osti pokazalo preuranjenim , jer iz ­
m eđu legitim n o sti i legaln osti za lebdenje jed nostavn o ne bi o sta­
lo slo b o d n o g prostora. N je g a bi p opunila k o n stitu cio n aln o st shvaćena upravo u sm islu o n o g "pretposlednjeg o sn o v a ” na koji
se W ilh elm H ennis p ozivao u svojoj kritici H ab erm aso vo g p oim a­
nja legitim iteta (H en nis, 1 9 8 4 :5 6 ) .
U o p šte uzev, dijalektika legitim n o sti i legaln osti u d e­
m okratskoj ustavnoj državi p okazu je se najvećim d elo m o p so le n tnom , p o što se izm eđu njih ubacuje ko nstitu cion aln ost, rastvara­
jući kako čisti i neposredovani legitim itet (u tradiciji apelovanja
direktno na “u m ”, "prirodni razum ” i si.) tako i kruti legalitet (u

Rechtsstaat tradiciji). T o im a i te kako važn e im plikacije i po shvatanje pravde u dem okratskoj ustavn oj državi. Iz izlaganja u 23. p o ­
glavlju, u kojem je bilo više reči o R adbruchovoj filozofiji prava (a
poseb n o o Radbruchovoj form u li) i njenoj savrem enoj razradi u
delu Ralfa Dreiera,3 dalo se već p retpostaviti da su o sn o vn a prava
čoveka onaj elem ent ko n stitu cio n aln o sti (ali - u meri u kojoj m e­
đunarodnopravna regulacija o sn o vn ih prava čoveka odudara od
njihove ustavne regulacije -

i elem en t koji je prevazilazi) koji je

najrelevantniji za određenje pravde u procesu p ravn og p o tisk iva ­

3 In teresa n tn o je da se u o g ro m n o j literatu ri k o ju je H aberm as k o ris tio p rilik o m
p is a n ja Faktkiteta ¡važenja nije n a šla n ije d n a R ad bru ch o va kn jiga. U sled to ga je
sa sv im ja sn o da R adbruchove id eje n is u m o g le izv ršiti n ika ka v uticaj na H aberm a so v u pravnu i p olitičku te o riju (u p o r. i D reiero vu k ritiku H ab e rm a so v e
k n jig e Fakticitet i važnje: D reier, 1 9 9 4 b : 9 8 )

2 66

nja p rošlosti. U narednom p oglavlju biće načinjen pokušaj da se
utvrdi relevantnost R adbruchove teorije pravde i za fenom en gra­
đanske n ep oslu šn o sti. A li, pre n ego što se to učini, potrebno je re­
ći nešto v iše o p roblem atici o sn o vn ih prava čoveka.

i. Magna Carta Libertatum
Iako je do danas n apisano više o dličn ih studija o istoriji i p o jm o v­
n o m određenju o sn o vn ih prava čoveka4 (human rights, droits de

l ’homme, M enschenrechte ili Grundrechte ), sporovi i dalje traju kako u
vezi sa n astan kom (stari, srednji ili novi vek ) tako i sadržajem
ovih prava (upor. O estreich , 1951; O estreich , 1968 ; Stanka, 1954;
Raphael, 19 6 7; K im m in ich, 1973). S to se tiče p rvog pitanja, vre­
m en sko lociranje nastanka o sn o vn ih prava čoveka u antiku su vi­
šno je vraćanje u istoriju, d o k je, opet, njihovo vezivan je za n ovo veko vn e (dem okratske) političke sistem e p osledica suviše restrik­
tivn o g shvatanja njihove suštine.
Realno gledajući, o sn o vn a prava čoveka vu ku korene iz
feudalnog prava. Izvorno, to su bila osn o vn a prava vazala, koje je
garantovao vrhovni sizeren

-

po pravilu monarh. M eđ u tim ,

o sn o vn a prava n isu bila tek prava, kao i sva druga, sam o "glavn i-

4 S in ta g m a ‘‘o sn o v n a prava čo v ek a " k o risti se p o p ravilu s in o n im n o sa sin ta g ­
m am a "lju d sk a prava" i "p ra va čo v ek a ". Ipak, p rvo p o m en u ta sin ta g m a se o d
p o to n jih razlik uje p o to m e što izb egav a od ređ en e term in o lo šk e p ro b lem e. N a ­
im e, titu lar o g ro m n o g d ela prava d an a s m o ž e b iti sam o čo vek, te u to m s m i­
slu sin ta g m e "lju d sk a prava" i "p rava č o v e k a ” p ate o d izv e sn e sad ržajn e p ra­
zn in e (isto rijsk i gled an o, isticanje o p š te g o d ređ en ja "čo veka’’ kao titu la ra "u ro đ en ih ” - prava im alo je p u n o s m is la svojevrem eno, u bo rb i p ro tiv stalešk ih privilegija, ali u m od ern im d ru štv im a to više nije slučaj). T o m e n asu p ro t,
s in ta g m a “ o sn o v n a prava čo veka" sad rži specifičan n aglasa k na osnovima, tj. na
svo jstv u o d ređ enih p rava da n o se i k o n s titu iš u lju d sk u zajed n icu i d a o tu d a
im aju p oseban tretm an i u lo gu u p rav n om sistem u . Iak o i o va prava m o g u (ali
ne m oraju ) im ati svoje p riro d n op ravn o utem eljenje, njih je, p o z itiv n o p ra v n o
gled an o, m oguće p rep o zn ati sam o u o n im pravim a k o ja su p red viđ en a u s ta ­
v o m (ili n ekim njem u sličn im osnovnim p ravn im a k to m ) i (ra tifik o v an im ) m e­
đ u n aro d n o p ravn im u go vo rim a. T a k o đ e , d o k npr. “ lju d sk a p rava” u sebi m o g u
d a o bu h vataju i prava lju d sk ih ko lek tiv a kao takvih (tj. n eza visn o o d n jih o vih
član ova), sa “ o sn o vn im pravim a čo v ek a” to nije slučaj: u o vo m d ru go m slu č a ­
ju lju d ski kolektivi nisu titulari prava n ego su to p ojed in ci koji isp oljavaju s lo ­
b o d n u volju d a o brazuju ko lek tive (ali sam o kao aglom eracije ind ivid u a).

267

ja” ili "važn ija” o d o stalih. U srednjem veku, vazali, koji su bili u
neposrednom o d n o s u prem a sizerenu, najviše bi izgu bili ako bi
sizeren ogrezao u sam ovolju, pa ih je to p od staklo da traže načine
da sebi osiguraju (jo š uvek m alobrojna) o sn o vn a lična i ek o n o m ­
ska (pretežn o još u vek im ovin ska) prava (Sutter, 19 8 7: 2 1). O v a
prava su bila prva koja su osvojili slobodn i ljudi (tada još uvek sa­
mo kao vazali), polazeći od potreba svoga statu sa i o p a sn o sti ko­
ja im je n eprestano pretila od m onarha. Po pravilu je bila reč o pra­
vim a koja su v eć d u g o postojala (u o bliku običaja ili, eventualno,
običajn og prava), ali su se često kršila, tako da se n jihovo pretva­
ranje u osnovna prava poklapalo sa iznalaženjem vanrednih mehaniza­

ma kontrole ( i sankcionisanja) ukoliko dotični monarh počne da ih krši. Z a ­
to su o sn o vn a prava (vazala) o d sam o g p očetka povlačila sa
sob o m pravno ograničenje vrhovne (p o pravilu m onarhijske) vlasti
i nagrizala sve koncepcije neograničenog suvereniteta (koje su se
n adovezivale na kasni rim skopravni princip ap solu tn e vla sti im ­
peratora i izjednačenja prava sa n jegovom sam o vo ljo m u skladu sa
m aksim om quod principi plaucit).
S druge strane, o sn o vn a prava (vazala) bila su zn ak individuacije (određene kategorije) podanika, tj. svesti o tom e da
podanici nisu naprosto m asa ko jom se upravlja nego individue
koje im aju ličnu autonom iju. U feu d alizm u počin je p olako da se
probija istin a da ograničenje vlasti m o že da se efikasno sprovede
tek ako se pronađu adekvatni m eh an izm i zaštite (slo b o d n ih ) p o ­
jedinaca kao takvih. A k o grupa - privilegovanih - p odanika (koji će
se u prvim državam a diferencirati n a plem iće, sveštenike i građa­
ne) još uvek ograničava vlast vladara kao stalež, onda njeni članovi
počinju da traže zaštitu o d vladara u n jihovoj pojedinačnosti. Z b o g
toga se osn o vn a prava u p očetku u v ek artikulišu prevashodno kao
o sn o vn a lična i ekon om ska prava, prava za štite autonom ije ličn o ­
sti p odanika i njegove im ovine (k o jo m o n o bezbeđ uje svoju eg z i­
stenciju) od vlasti, sagledane kao n ešto heteron om n o, jedinstveno
i p određen o

tradicionalnim vlad arskim

običajim a.

M eđ utim ,

upravo zato što ova prava ne m o g u b iti zaštićen a van određen og
p olitič k o g okvira i zato što p ovlače p otreb u da budu nadopunjena
određenim m ehanizm om ko ntrole vladara, javljaju se -

rudi­

m entarna - osnovna politička prava. Iako prvobitn o im aju o b lik
političke participacije u procesu o d lu čivan ja o ograničenom broju

268

pitanja v eza n ih za o sn o vn a lična i eko n om ska prava, ona moraju
vrlo brzo d o b iti i o b lik učešća u (isprva sam o vanrednoj) pro­
ceduri utvrđivanja kršenja o sn o vn ih ličnih i ek o n om skih prava od
strane vladara i proceduri n jego vo g sankcionisanja. N ajbolji pri­
mer za to p ru ža n am upravo M agna Carta Libertatum.
N ije b ez o sn o va tvrdnja d