You are on page 1of 10

Pitanje da li je proglaenje nezavisnosti u skladu sa meunarodnim pravom

U ovom delu Savetodavnog miljenja, Sud se okree sutini zahteva Generalne


skuptine. Navedeni organ je od Suda zatraio procenu da li je proglaenje nezavisnosti
17. februara 2008. u skladu sa meunarodnim pravom.

Opte meunarodno pravo


Sud prvo istie da je tokom osamnaestog, devetnaestog i poetka dvadesetog veka, bilo
brojnih primera proglaenja nezavisnosti, kojoj se esto estoko protivila drava od koje
se nezavisnost proglaava. Ponekad je proglaenje nezavisnosti rezultiralo stvaranjem
nove drave, ponekad nije. Meutim, ni u jednom sluaju delovanje drava nije pokazalo
da je in proglaenja nezavisnosti smatran za krenje meunarodnog prava.
Naprotiv, delovanje drava u ovom periodu sugerie da meunarodno pravo ne
zabranjuje proglaenje nezavisnosti. U drugoj polovini XX veka, meunarodno pravo na
samoopredeljene razvijeno je tako da stvara pravo na nezavisnost naroda na nesamoupravnim teritorijama i narodima izloenim tlaenju, dominaciji i eksploataciji.
Mnoge drave su nastale kao rezultat korienja ovog prava. Meutim, bilo je i primera
proglaenja nezavisnosti izvan ovog konteksta. Delovanje drava u ovim drugim
sluajevima nije sugerisalo nastanak novih pravila u meunarodnom pravu koja
zabranjuju proglaenje nazavisnosti u tim sluajevima.
Sud podsea da je princip teritorijalnog integriteta znaajan inilac meunarodnog
pravnog poretka, te da je zatien u Povelji Ujedinjenih nacija, konkretno u lanu 2, taki
4, koja glasi:
Sve lanice se u svojim meunarodnim odnosima uzdravati od pretnje silom ili
upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili politike nezavisnosti bilo koje drave, ili
od bilo ega drugog to nije saglasno s ciljevima Ujedinjenih nacija.
U rezoluciji 2625 (XXV) Generalne skuptine, pod nazivom Deklaracija principa
meunarodnog prava o prijateljskim odnosima i saradnji meu dravama u skladu sa
Poveljom Ujedinjenih nacija, koja se tie obiajnog meunarodnog prava (Vojne i
paravojne aktivnosti u Nikaragvi i protiv Nikaragve (Nikaragva protiv Sjedinjenih
Amerikih Drava), meritum, presude, I.C.J. Reports 1986, str. 101-103, stav 191-193)
Generalna skuptina je ponovila princip da e se drave uzdravati od pretnje silom ili
upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili politike nezavisnosti bilo koje drave.
Ova rezolucija zatim navodi razne obaveze drava kako ne bi naruile teritorijalni
integritet drugih suverenih drava. U istom maniru, Zavrni akt Helsinke konferencije o
bezbednosti i saradnji u Evropi od 1. avgusta 1975. (Helsinka konferencija) navodi da
e drave uesnice potovati teritorijalni integritet svake druge drave uesnice (l. IV).
Shodno tome, Sud istie da je niz principa teritorijalnog integriteta ogranien na domen
odnosa izmeu drava.

Sud, meutm, primeuje da je Savet bezbednosti, iako je osuivao pojedina proglaenja


nezavisnosti, u svim tim sluajevima procenu donosio u svetlu konkretne situacije koja
je postojala u vreme tih proglaenja nezavisnosti, te da on navodi da nelegalnost tih
proglaenja nezavisnosti ne proizilazi iz unilateralne prirode tih proglaenja, ve iz
injenice da su ona bila, ili bi bila, vezana za nezakonitu upotrebu sile ili druga
flagrantna krenja normi opteg meunarodnog prava, naroito onih kategorikog tipa
(jus cogens). Sud primeuje da u kontekstu Kosova, Savet bezbednosti nije zauzeo
ovakav stav. Prema prirodi gore navedenih rezolucija, Sud zakljuuje da se opta
zabrana unilateralnih proglaenja nezavisnosti ne moe izvesti iz prakse Saveta
bezbednosti.
Sud smatra da nije neophodno, u ovom sluaju, odgovoriti na pitanje da li, izvan
konteksta ne-samoupravnih teritorija i naroda izloenih tlaenju, dominaciji i
eksploataciji, meunarodno pravo doputa delu stanovnitva postojee drave da se
otcepi od te drave, ili da li meunarodno pravo doputa korektivno otcepljenje
(remedial secession) i, ukoliko doputa, pod kojim uslovima. Sud podsea da je
Generalna skuptina traila od Suda samo miljenje o tome da li je proglaenje
nezavisnosti u skladu sa meunarodnim pravom. Meutim, Sud primeuje da se
rasprave o pravu na samoopredeljenje i postojanju prava na korektivno otcepljenje tiu
prava na otcepljenje od drave. Ovo pitanje je izvan okvira pitanja koje je postavila
Generalna skuptina. Da bi odgovorio na to pitanje, Sud treba samo da utvrdi da li je
proglaenjem nezavisnosti prekreno meunarodno pravo ili lex specialis ustanovljen
Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti (1999).
Zbog navedenih razloga, Sud smatra da u meunarodnom pravu nema primenjive
zabrane proglaenja nezavisnosti. U skladu s tim, zakljuuje da proglaenjem
nezavisnosti 17. februara 2008. nije narueno opte meunarodno pravo.

Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 (1999) i


UNMIK ustavni okvir
Sud zatim ispituje pravnu relevantnost Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, usvojene
10. juna 1999. Primeuje da u pravnom okviru Povelje Ujedinjenih nacija, pre svega po
lanovima 24, 25 i poglavlju VII, Savet bezbednosti moe donositi rezolucije koje
propisuju obaveze pod meunarodnim pravom. Sud podsea da je Savet bezbednosti
rezoluciju 1244 izriito usvojio na osnovu poglavlja VII Povelje Ujedinjenih nacija, i da
ona jasno namee meunarodnopravne obaveze.
Sud primeuje da su pravila UNMIK, ukljuujui i uredbu 2001/9, kojom je objavljen
ustavni okvir, usvojena od strane specijalnog predstavnika generalnog sekretara na
osnovu ovlaenja proisteklih iz Rezolucije 1244. Dodaje da ustavni okvir crpi svoj
legitimitet iz obavezujueg karaktera Rezolucije 1244 (1999), dakle iz meunarodnog
prava i da, u tom smislu, poseduje meunarodna pravna svojstva.

Istovremeno, Sud primeuje da ustavni okvir funkcionie kao deo specifinog pravnog
poretka, stvorenog u skladu sa Rezolucijom 1244, koji je primenjiv samo na Kosovu i iji
je cilj da regulie, tokom prelazne faze uspostavljene Rezolucijom 1244, pitanja koja bi
inae bila u okviru unutranjeg, a ne meunarodnog prava. Uredba 2001/9 poinje
izjavom da je ustavni okvir kreiran
u cilju razvijanja sutinske samouprave na Kosovu, koja eka na konano razreenje, i
uspostavljanja privremenih institucija samouprave u zakonodavnoj, izvrnoj i sudskoj
oblasti, kroz uee graana Kosova na slobodnim i fer izborima.
Ustavni okvir je, dakle, nastao kao deo sistema zakona usvojenih za kosovsku upravu
tokom prelazne faze. Institucije koje je uprava stvorila ustavnim okvirom su ovlaene
da donose odluke koje su na snazi u tom sistemu zakona. Konkretno, Skuptina Kosova
je ovlaena da donosi zakonske akte koji imaju snagu zakona u okviru tog pravnog
poretka, uvek uslovljene viim autoritetom specijalnog predstavnika generalnog
sekretara.
Sud istie da i Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti i ustavni okvir poveravaju
specijalnom predstavniku generalnog sekretara znaajna nadzorna ovlaenja nad
privremenim institucijama samouprave.
Sud istie da su i Rezolucija 1244 i ustavni okvir bili na snazi i bili primenjivi i 17.
februara 2008. Taka 19 Rezolucije 1244 izriito navodi da se meunarodno civilno
prisustvo i snage bezbednosti ustanovljavaju za poetni period od 12 meseci, uz
produenje po isteku tog perioda, osim u sluaju da Savet bezbednosti odlui
drugaije.
Nikakva odluka koja prepravlja Rezoluciju 1244 nije doneta na sastanku Saveta
bezbednosti odranom 18. februara 2008, kada se prvi put raspravljalo o proglaenju
nezavisnosti, niti na bilo kom drugom sastanku od tada. Ni Rezolucija 1244 ni ustavni
okvir ne sadre klauzulu o njenom ukidanju; time se, dakle, stvara meunarodno pravo
primenjivo na Kosovu 17. februara 2008. Sud zatim primeuje da specijalni predstavnik
generalnog sekretara i dalje obavlja svoju funkciju na Kosovu i da generalni sekretar i
dalje predaje periodine izvetaje Savetu bezbednosti, kao to nalae taka 20
Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti.
Iz gore navedenog, Sud zakljuuje da Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti (1999) i
ustavni okvir ine deo meunarodnog prava koji e biti razmatran u odgovoru na pitanje
Generalne skuptine postavljeno u zahtevu za savetodavno miljenje.

Tumaenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti


(1999)

Pre nego to nastavimo, Sud podsea na nekoliko inilaca relevantnih u tumaenju


rezolucija Saveta bezbednosti. Sud primeuje da, iako pravila tumaenja ugovora
izraena u lanu 31 i 32 Beke konvencije o ugovornom pravu mogu da poslue kao
smernice, razlike izmeu rezolucija Saveta bezbednosti i ugovora nalau da se u
tumaenju rezolucija Saveta bezbednosti uzmu u obzir i drugi faktori.
Sud podsea da rezolucije Saveta bezbednosti donosi jedan kolektivni organ i da se
njihov nacrt stvara kroz sasvim drugaiji proces od onog koji se koristi u sklapanju
ugovora; one su proizvod procesa opisanog u lanu 27 Povelje, i konani tekst takvih
rezolucija predstavlja stav Saveta bezbednosti kao organa. tavie, rezolucije Saveta
bezbednosti mogu biti obavezujue za sve drave lanice (Pravne posledice po drave
kontinuiranog prisustva June Afrike u Namibiji (Jugozapadnoj Africi) protivno rezoluciji
Saveta bezbednosti 276 (1970), Savetodavno miljenje, I.C.J. Reports 1971, str. 54,
taka 116), nezavisno od toga da li su one uestvovale u njihovom formulisanju ili ne.
Tumaenje rezolucija Saveta bezbednosti bi moglo da zahteva da Sud analizira izjave
predstavnika drava lanica Saveta bezbednosti date u vreme usvajanja rezolucija,
drugih rezolucija Saveta bezbednosti o istim problemima, kao i delovanja relevantnih
organa Ujedinjenih nacija i drava kojih se tiu usvojene rezolucije.
Sud prvo primeuje da se Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti (1999) mora itati u
svetlu optih principa navedenih u dodacima 1 i 2, jer u samoj Rezoluciji Savet
bezbednosti: 1. Odluuje da e se politiko reavanje kosovske krize zasnivati na
optim naelima Dodatka 1 i kako je dodatno razraeno u naelima i ostalim zahtevanim
elementima u Dodatku 2. Ti opti principi doneeni su da smire kosovsku krizu, prvo
tako to e okonati nasilje i represiju na Kosovu i uspostaviti prelaznu administraciju.
Zamiljeno je i dugorono reenje, koje je trebalo da bude pokrenuto Rezolucijom 1244
Politiki proces u pravcu uspostavljanja privremenog okvirnog politikog sporazuma koji
e da obezbedi znaajnu samoupravu na Kosovu, uzimajui u potpunosti u obzir
sporazum iz Rambujea i naela suvereniteta i teritorijalnog integriteta Savezne republike
Jugoslavije i ostalih drava u regionu, i demilitarizaciju OVK. (Rezolucija 1244 Saveta
bezbednosti (1999) 10. jun 1999, Dodatak 1, esti princip; ibid, Dodatak 2, taka 8).
Dalje, treba se podsetiti da se u desetoj taki preambule Rezolucije 1244 takoe
spominje suverenitet i teritorijalni integritet Savezne Republike Jugoslavije.
Poto je ve oznaio glavne karakteristike Rezolucije 1244, Sud primeuje da su tri
odlike te rezolucije relevantne za razumevanje njenog cilja i namene.
Prvo, Rezolucija 1244 uspostavlja civilno i bezbednosno prisustvo na Kosovu sa punim
civilnim i politikim autoritetom i iskljuivom odgovornou za upravu na Kosovu. 12.
juna 1999, Generalni sekretar je izloio Savetu bezbednosti svoj preliminarni operacioni
koncept opte organizacije civilnog prisustva pod UNMIK-om. Specijalni predstavnik
generalnog sekretara objavio je uredbu UNMIK 1999/1, koja je stupila na snagu 10. juna
1999. godine, na dan usvajanja Rezolucije 1244. Po ovoj uredbi sva zakonodavna i
izvrna vlast na Kosovu, ukljuujui i administraciju sudstva, poverena je UNMIK-u i vri
je specijalni predstavnik.

Zajedno uzev, Rezolucija 1244 i uredba UNMIK 1999/1 potiskuju tada vaei pravni
poredak na teritoriji Kosova i uspostavljaju meunarodnu teritorijalnu administraciju. Iz
tog razloga, uspostavljanje civilnog i bezbednosnog prisustva na Kosovu u skladu sa
Rezolucijom 1244 mora se razumeti kao vanredna mera u civilnom, politikom i
bezbednosnom smislu, uvedena radi reavanja krize koja je na toj teritoriji vladala 1999.
godine.
Drugo, reenje sadrano u Rezoluciji 1244, konkretno, uvoenje meunarodne
teritorijalne uprave, doneto je sa humanitarnim ciljem: da bi omoguilo stabilizaciju
Kosova i uspostavilo osnovni nivo javnog reda na podruju u krizi. To postaje oigledno
u samom tekstu Rezolucije 1244 koji se, u drugoj taki preambule, poziva na Rezoluciju
1239 Saveta bezbednosti, donetu 14. maja 1999, u kojoj je Savet bezbednosti izrazio
veliku zabrinutost zbog humanitarne krize na Kosovu i okolini. Prioriteti koji su
naznaeni u taki 11 Rezolucije 1244 se dalje razrauju u tzv. etiri principa, a to su
prelazna civilna administracija, humanitarni poslovi, izgradnja institucija i obnova.
Raspodelom odgovornosti za ova etiri kljuna problema razliitim organizacijama i
agencijama, oigledna namera Rezolucije 1244 bila je stabilizacija i rekonstrukcija. Ova
prelazna kosovska administracija uvedena je da bi se privremeno suspendovalo vrenje
vlasti Srbije koje je proisticalo iz kontinuirane suverensti nad kosovskom teritorijom.
Svrha pravnog reima uspostavljenog Rezolucijom 1244 bila je u tome da se uvede,
organizuje i nadgleda razvoj lokalnih institucija samouprave na Kosovu pod zatitom
privremenog meunarodnog prisustva.
Tree, Rezolucija 1244 jasno uvodi privremeni reim: ne moe se razumeti da se njome
uspostavlja trajni institucionalni okvir na kosovskoj teritoriji. Ova rezolucija je ovlastila
UNMIK da samo olaka eljeno dogovoreno reenje o buduem statusu Kosova, bez
predvianja ishoda pregovarakog procesa.
Sud tako donosi zakljuak da je cilj i svrha Rezolucije 1244 bilo uvoenje privremenog,
vanrednog pravnog reima koji je zamenjivao srpski pravni poredak, osim to ga je
nominalno uvala, sa ciljem stabilizacije Kosova. Sud primeuje da je to uraeno na
privremenoj osnovi.

Pitanje da li je proglaenje nezavisnosti u skladu


sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti i
pripadajuim merama
Sud se zatim okree pitanju da li Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti (1999), ili njome
uvedene mere, uvodi konkretnu zabranu proglaenja nezavisnosti, primenjivu na one
koji su usvojili proglaenje nezavisnosti 17. februara 2008. Kako bi odgovorio na ovo
pitanje, neophodno je da Sud prvo precizno utvrdi ko je izdao to proglaenje.

Identitet tvoraca deklaracije o nezavisnosti


Sud se okree pitanju da li je deklaracija o nezavisnosti 17. februara 2008. predstavljalo
akt Skuptine Kosova, jedne od privremenih institucija samouprave, uspostavljenih
poglavljem 9 ustavnog okvira, ili su oni koji su usvojili deklaraciju o nezavisnosti delovali
u drugom svojstvu.
Sud primeuje da su na otvaranju sastanka 17. februara 2008, predsednik skuptine i
premijer Kosova pomenuli skuptinu Kosova i ustavni okvir. Meutim, Sud smatra da se
deklaracija o nezavisnosti mora posmatrati u irem kontekstu, uzevi u obzir dogaaje
koji su prethodili deklaraciji, a posebno dogaaje vezane za tzv. proces konanog
statusa. Rezolucija 1244 uglavnom se odnosila na postavljanje privremenog okvira za
kosovsku samoupravu. Iako se u vreme usvajanja Rezolucije oekivalo da e konani
status Kosova proizilaziti iz, ili biti razvijen unutar, okvira postavljenog Rezolucijom,
konkretni oblik, a posebno ishod procesa konanog statusa, Rezolucija 1244 ostavila je
otvorenim. S tim u vezi, taka 11, a posebno podtake (d), (e) i (f), bave se pitanjem
konanog statusa, utoliko to UNMIK-u ostavljaju odgovornost da pokrene politiki
proces odreivanja budueg statusa Kosova, imajui u vidu sporazum u Rambujeu i da
u konanoj fazi, kontrolie prenos vlasti sa kosovskih privremenih institucija na
institucije uspostavljene politikim sporazumom.
Sud zapaa da deklaracija o nezavisnosti pokazuje svest njenih tvoraca o tome da su
pregovori o konanom statusu propali i da je nastupio presudni momenat za budunost
Kosova.
Preambula deklaracije o nezavisnosti pominje godine meunarodno predlaganih
pregovora Beograda i Pritine o pitanju naeg budueg politikog statusa i izriito
smeta deklaraciju o nezavisnosti u kontekst propasti pregovora o konanom statusu,
utoliko to istie da nijedno obostrano prihvatljivo reenje statusa nije bilo mogue
(deseta i jedanaesta taka preambule).
Nadalje, tvorci deklaracije o nezavisnosti naglaavaju svoju odlunost da ree pitanje
statusa Kosova i da prue narodu Kosova jasnu sliku njihove budunosti (trinaesta
taka preambule).
Ovaj renik nagovetava da tvorci deklaracije o nezavisnosti nisu eleli da deluju unutar
standardnog okvira privremene samouprave na Kosovu, ve su eleli da proglase
Kosovo za nezavisnu i suverenu dravu (stav 1). Dakle, tvorci deklaracije o
nezavisnosti nisu nameravali da nezavisnost stupi na snagu u pravnom poretku
stvorenom u prelaznoj fazi, niti je to moglo da se desi. Naprotiv, Sud smatra da tvorci
nisu delovali, niti nameravali da deluju, u svojstvu institucije stvorene i ovlaene da
deluje u okviru tog pravnog poretka, ve da usvoje meru iji su znaaj i efekti izvan tog
poretka.
Sud primeuje da se ovaj zakljuak namee i zbog injenice da su tvorci deklaracije
pokuali da ispune meunarodne obaveze Kosova, pre svega one koje je stvorio

UNMIK (deklaracija o nezavisnosti, stav 9), i izriito i sveano proglasili da Kosovo staje
uz druge drave prema obavezama navedenim u deklaraciji (ibid, stav 12). Nasuprot
tome, unutar reima ustavnog okvira, sva pitanja vezana za spoljne poslove Kosova bila
su iskljuivo u nadlenosti specijalnog predstavnika generalnog sekretara.
Sud navodi da odreene odlike teksta deklaracije i okolnosti njenog usvajanja takoe
nameu isti zakljuak. Nigde se u originalnom tekstu na albanskom (koji je jedini
autentini tekst) ne spominje da je deklaracija delo skuptine Kosova. Rei skuptina
Kosova pojavljuju se samo u zaglavlju engleskog i francuskog prevoda, koji se nalaze u
dosijeu dostavljenom od strane generalnog sekretara. Jezik deklaracije razlikuje se od
jezika koji u donoenju zakona koristi skuptina Kosova utoliko to u prvom pasusu stoji:
Mi, demokratski izabrani lideri naeg naroda..., dok se u aktima skuptine Kosova
koristi tree lice jednine.
tavie, procedura koja je koriena u vezi sa deklaracijom razlikuje se od one koju
praktikuje skutina Kosova u donoenju propisa. Konkretno, deklaraciju su potpisali svi
prisutni, ukljuujui i predsednika Kosova, koji nije lan skuptine Kosova.
Zapravo, samooslovljavanje osoba koje su usvojile deklaraciju sa demokratski izabrani
lideri naeg naroda neposredno prethodi samom proglaenju nezavisnosti u tekstu
ovim proglaavamo Kosovo nezavisnom i suverenom dravom; (stav 1). Treba primetiti
i da deklaracija nije dostavljena specijalnom predstavniku generalnog sekretara radi
objavljivanja u slubenom glasniku.
Sud zapaa i da je reakcija specijalnog predstavnika generalnog sekretara takoe
znaajna. Ustavni okvir ovlauje specijalnog predstavnika da kontrolie i, u odreenim
okolnostima, poniti mere koje usvaju privremene institucije samouprave.
Neoglaavanje specijalnog predstavnika generalnog sekretara povodom deklaracije o
nezavisnosti od 17. februara 2008. navodi na zakljuak da on nije smatrao da je
deklaracija delo institucija privremene samouprave, usvojena kako bi stupila na snagu u
pravnom poretku za koji je on odgovoran. Kako praksa pokazuje, on bi imao obavezu da
reaguje na postupke skuptine Kosova za koje smatra da su ultra vires.
Sud prihvata da izvetaj generalnog sekretara o misiji privremene administracije
Ujedinjenih nacija na Kosovu, koji je predat Savetu bezbednosti 28. marta 2008, navodi
da je skuptina Kosova odrala zasedanje na kojem je usvojena 'deklaracija o
nezavisnosti', kojom se Kosovo proglaava nezavisnom i suverenom dravom (United
Nations doc. S/2008/211, stav 3). Ovo je bio standardni periodini izvetaj o
aktivnostima UNMIK-a, sa ciljem da informie Savet bezbednosti o razvoju situacije na
Kosovu; njegov cilj nije bila pravna analiza deklaracije ili svojstva u kom su delovali oni
koji su je usvojili.
Sud zatim dolazi do zakljuka da, uzevi u obzir sve inioce, autori deklaracije o
nezavisnosti 17. februara 2008. nisu delovali kao jedna od privremenih institucija
samouprave, ve kao osobe koje su zajedno delovale u svojstvu predstavnika naroda
Kosova izvan okvira privremene administracije.

Pitanje da li su tvorci deklaracije o nezavisnosti


prekrili Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti
(1999) ili mere usvojene pod njom
Prvo, Sud primeuje da je sutinski cilj Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti (1999) bilo
stvaranje prelaznog reima na Kosovu, sa perspektivom kanalisanja dugoronog
politikog procesa kojim bi se odredio njegov konani status. Rezolucija nije sadrala
odredbe o konanom statusu Kosova ili uslovima za postizanje tog statusa.
U tom smislu, sud zapaa da je tadanja praksa Saveta bezbednosti pokazala da u
situacijama kada Savet bezbednosti odlui da uspostavi restriktivne uslove za trajni
status neke teritorije, ti uslovi budu naznaeni u odgovarajuoj rezoluciji.
Nasuprot tome, prema Rezoluciji 1244 (1999), Savet bezbednosti nije zadrao pravo
odreivanja konanog statusa Kosova, i nije se izjanjavao o uslovima za postizanje
konanog statusa Kosova.
Dakle, Rezolucija 1244 ne prethodi objavi deklaracije o nezavisnosti 17. februara 2008,
jer ta dva instrumenta funkcioniu na razliitim nivoima: za razliku od Rezolucije 1244,
deklaracija o nezavisnosti predstavlja pokuaj odreivanja konanog statusa Kosova.
Drugo, to se tie pitanja adresata Rezolucije 1244, kao to je napomenuto, ona
postavlja opti okvir za razmetanje meunarodnih civilnih i bezbednosnih snaga na
Kosovu pod okriljem Ujedinjenih nacija (stav 5). Ona se uglavnom bavi propisivanjem
obaveza i ovlaenja za lanice Ujedinjenih nacija, kao i za organe Ujedinjenih nacija,
poput generalnog sekretara i njegovog specijalnog predstavnika (vidi stavke 3, 5, 6, 7, 9,
10 i 11 Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti (1999)). U tekstu Rezolucije 1244 nema
indicija da Savet bezbednosti namerava da nametne, izuzev ovih, posebne obaveze za
delovanje ili zabranu delovanja tim drugim organima.
S tim u vezi, Sud podsea da nije bilo neobino da Savet bezbednosti postavlja zahteve
i drugim akterima, pored drava lanica Ujedinjenih nacija i meunarodnih organizacija.
Konkretno, jedan broj rezolucija Saveta bezbednosti, usvojenih pre Rezolucije 1244
sadrao je zahteve upuene eo nomine albanskom rukovodstvu na Kosovu.
Sud istie da takvih obraanja kosovsko-albanskom rukovodstvu i drugim akterima,
osim pomalo uoptenog obraanja svim zainteresovanim stranama (stav 14), nema u
tekstu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti (1999).
U tumaenju rezolucija Saveta bezbednosti, Sud mora da utvrdi, u svakom zasebnom
sluaju, imajui u vidu sve relevantne okolnosti, za koga je Savet bezbednosti
nameravao da stvori obavezujue pravne obaveze. Jezik Rezolucije bi mogao biti vaan
pokazatelj toga. Pristup koji je Sud iskoristio u odnosu na obavezujui efekat rezolucija
Saveta bezbednosti je, mutatis mutandis, takoe relevantan. U tom kontekstu, Sud
podsea na svoju prethodnu izjavu:

Jezik rezolucije Saveta bezbednosti mora se paljivo analizirati pre nego to se donese
zakljuak o njenom obavezujuem efektu. to se tie prirode ovlaenja propisanih
lanom 25, pitanje da li su ovlaenja koriena utvrivae se u svakom sluaju
pojedinano, imajui u vidu uslove rezolucije koji se tumae, raspravu koja je do njih
dovela, relevantne odredbe Povelje, i uopte sve okolnosti koje mogu da doprinesu
utvrivanju pravnih posledica rezolucije Saveta bezbednosti. (Pravne posledice po
drave kontinuiranog prisustva June Afrike u Namibiji (Jugozapadnoj Africi) protivno
rezoluciji Saveta bezbednosti 276 (1970), Savetodavno miljenje, I.C.J. Reports 1971,
str. 53, taka114).
Imajui ovo u vidu, Sud ne moe da prihvati argument da Rezolucija 1244 sadri
zabranu proglaenja nezavisnosti, obavezujuu za tvorce deklaracije o nezavisnosti; niti
se takva zabrana moe izvesti iz jezika rezolucije, shvaene u ovom kontekstu i imajui
u vidu njen cilj i svrhu. Jezik Rezolucije 1244 je u tom smislu u najboljem sluaju
dvosmislen. Svrha i cilj ove rezolucije, kao to je potanko objanjeno, jeste
uspostavljanje privremene administracije na Kosovu, bez odreivanja pitanja konanog
statusa. Tekst rezolucije objanjava da e glavne dunosti meunarodnog civilnog
prisustva biti... organizovanje i nadgledanje razvoja privremenih institucija demokratske i
autonomne samouprave do politikog reenja (stav 11 (c) rezolucije; na kurziv).
Izraz politiko reenje, koji se esto navodi u izlaganjima pred Sudom, ne menja ovaj
zakljuak. Prvo, on se pominje u kontekstu nabrajanja dunosti meunarodnog civilnog
prisustva, tj. specijalnog predstavnika generalnog sekretara na Kosovu i UNMIK, a ne
drugih aktera. Drugo, kao to pokazuju razliita vienja ovog problema izloena Sudu,
izraz politiko reenje podlee razliitim tumaenjima. Sud stoga zakljuuje da se ovaj
deo Rezolucije 1244 ne moe razumeti tako da sadri zabranu proglaenja
nezavisnosti, namenjenu tvorcima deklaracije o nezavisnosti 17. februara 2008.
Sud stoga zakljuuje da Rezolucija 1244 nije spreavala tvorce deklaracije o
nezavisnosti 17. februara 2008. da donesu deklaraciju o nezavisnosti od Republike
Srbije. Dakle, deklaracija o nezavisnosti nije prekrila Rezoluciju 1244 Saveta
bezbednosti (1999).
Okreui se pitanju da li je deklaracija o nezavisnosti doneta 17. februara 2008.
prekrila ustavni okvir uspostavljen pod zatitom UNMIK-a, Sud istie da je ve naglasio
da deklaraciju o nezavisnosti od 17. februara 2008. nisu donele privremene institucije
samouprave, niti je planirano da ona stupi na snagu u okviru pravnog poretka unutar
kojeg su delovale te privremene institucije. Iz toga sledi da tvorci deklaracije o
nezavisnosti nisu bili ogranieni okvirom ovlaenja i dunosti uspostavljenim da
reguliu delovanje privremenih institucija samouprave. Prema tome, Sud zakljuuje da
deklaracija o nezavisnosti nije naruila ustavni okvir.

Opti zakljuak

Sud podsea na svoj prethodni zakljuak, naime, da deklaracija o nezavisnosti doneta


17. februara 2008. nije prekrila opte meunarodno pravo, Rezoluciju 1244 Saveta
bezbednosti (1999) niti ustavni okvir. Na kraju, sud zakljuuje da shodno tome,
usvajanje te deklaracije nije prekrilo nijedan primenjivi princip meunarodnog prava.