You are on page 1of 4

ENGLESKA

1. Ričard Bojl, Lord Burlington, Kuća Čizvik, Čizvik, London, 1725.
2. -- i Wilijam Kent, Holkham Hol, Norfolk, Engleska, 1734.
3. Robert Adam, Kuća Sion, Brentford, Midlseks, Engleska, 1762/63.
4. Horas Volpol, Dzon Ćut, Robert Adam i drugi, Stroberi Hil, Tvikenham, 1749-77.
5. Henri Flitkroft i Henri Hor, Park Staurhed, Wiltšir,1744-65.
6. Džon Neš, Kronkhil kuca, Atham, Šropšajr, 1802.
7. --, Kraljevski paviljon, Brajton, 1815-23.
FRANCUSKA
1. Žak-Žermen Suflo, Panteon (crkva Sv. Ženevjeve), Pariz, 1956-90.
2. Anž-Žak Gabrijel, Mali Trijanon, Versaj, 1762-68.
3. Žak Gondoen, Škola hirurgije, Pariz, 1769-75.
4. Rišar Mikve, Hameau, Versaj, 1778.
5. Klod Nikola Ledu, Inspektorova kuća na reci Lu, idealan grad Šo, 1780-1800. (i drugi projekti)
6. --, Solana, Ark-e-Senan, 1775-79. (više građevina)
7. Etjen-Luj Bule, Projekat za Metropolitensku katedralu, 1781, Nacionalna biblioteka, Pariz.
8. --, Projekat za Njutnov kenotaf, 1783.
NEOKLASICIZAM
2. Karl Fridrih Šinkel, Narodno pozorište, Berlin, 1819-21.
3. --, Altes Museum, Berlin, 1824-28.
4. Leo fon Klence, Propileji, Minhen, 1846-50.
5. --, sa Fridrihom fon Gertnerom, Ludvigštrase, Minhen, 1840tih.
6. Robert Smerk, Britanski muzej, London, 1824-47.
7. Aleksandar “Grk” Thomson, Caledonia Road Pree Church, Glazgov, 1856.
8. Tomas de Tomon, Zgrada berze, St. Petersburg, 1804-16.
9. Tomas Džeferson, Montičelo, Šarlotsvil, Virdžinija, 1771-92.
10. --, Virđžinija stejt kapitol, Ričmond, Virdžinija, 1785.
11. --, Univerzitet Virdžinije, Šarlotsvil, 1804-17.
ECOLE DES BEAUX-ARTS
1. Žorž-Ežen Osman, Projekat modernizacije Pariza, 1853.
2. Šarl Garnije, Opera, Pariz, 1861-75.
VIKTORIJANSKA GOTIKA
1. Čarls Beri i A.V.N. Pjudžin, Parlament, London, 1836-60.
TEHNOLOŠKA ARHITEKTURA
2. F.A. Bartoldi i Gustav Ajfel, Statua Slobode, Njujork, 1875-86.
3. Žan Rodolf Perone, Most na reci Seni, Neji, 1772.
4. Abraham Darbi, Most na reci Severn, Koutbrukdejl, Engleska, 1779.
5. Tomas Telford, projekat mosta za Temzu, London, 1801.
6. Robert Stefenson, most Britanija, Menaj Strejt, 1850.
7. Gustav Ajfel, Vijadukt garabit, Francuska, 1880-85.
8. Bendžamin Bejker, Fort Bridž, Škotska, 1882-89.
9. Džon i Vašington Rebling, Bruklinski most, Njujork, 1867-83.
10. Stanica Sv. Pankracija, London, 1863-76.
11. Rid i Stem,oren i Vetmor, Grand Central Station, Njujork, 1914.
12. Džon Gejnor, Haugvout zgrada, Njujork, 1856.
13. Gustav Ajfel, Ajfelov toranj, Pariz, 1889.
14. Anri Labrust, Biblioteka Sv. Ženevjeve, Pariz, 1842-50.
15. Džozef Pakston, Kristalna palata, London, 1851.

PRETEČE
1. Le Korbizje, poređenje automobila i hramova, Vers une architecture (Ka pravoj arhitekturi), 1923.))
2. E.E. Viile-le-Dik, primer moderne strkture uz upotrebu gvožđa…, Discourses on Architecture, 186372.
3. --, Koncertna dvorana za 3000 ljudi sa novom metodom zasvođavanja.
4. Henri Hobson Ričardson, Ejms Gejt Lodž, Nort Iston, Masačusets, 1880-81.
5. --, Crkva Sv. Trojstva, Boston, 1873-77.
6. --, Robna kuća Maršal Fild, Čikago, 1885-87.
7. Džordž B. Post, Zdanje robne razmene, Njujork, 1881.
RANI MODERNIZAM (I)
1. Barnhem i Rut, Zgrada Monadnok, Čikago, 1889-91.
2. Vilijem Baron Dženi, Robna kuća Fer u izgradnji, Čikago, 1890/91.
3. Barnhem i kompanija, Zgrada Rilajans, Čikago, 1894-95.
4. Holabird i Roš, Zgrada Market, Čikago, 1893-94.
5. --, Zgrada u Vest Džekson bulevaru br. 325, Čikoago, 1904.
6. Adler i Salivan, Skladište Voker, Čikago, 1888/89.
7. Luis Salivan, Robna kuća Šlezinger i Mejer, Čikago, 1899-1904.
8. Frenk Lojd Rajt, Zgrada Larkin, Bufalo, 1904.
(9. Japanski hram na svetskoj izložbi u Čikagu, 1893.)
10. Frenk Lojd Rajt, Kuća Vinslou, River Forest, Ilinois, 1893.
11. --, Kuća Vord Vilic, Hajlend Park, Ilinois, 1902.
12. --, Kuća Robi, Čikago, 1909.
NEMAČKI INDUSTRIJSKI MODERNIZAM
1. Peter Berens, Fabrika turbina, Berlin, 1909.
(3. --, Poster za sijalice firme AEG, pre 1910 (1907!))
2. Valter Gropijus, Fabrika Fagus, Alfeld na Lajni, 1911-13.
ART NOUVEAU
1. Viktor Orta, Kuća Tasel, Brisel, 1892/93.
2. Hektor Gimar, Stanica metroa, Pariz, 1900.
3. Antonio Gaudi, Kuća Batlo, Barselona, 1905-07.
4. --, Kuća Mila, Barselona, 1905-10.
5. --, crkva Sv. Porodice, Barselona, zap. 1884
ART NOVUVEAU/SECESIJA/JUGENSTIL
1. Čarls Reni Mekintoš, Umetnička škola, Glazgov, 1897-1909.
2. Jozef Marija Olbrih, Zgrada secesije, Beč, 1898/99.
3. Jozef Hofman, Sanitarijum Purkersdorf, 1903.
4. --, Palata Stokle, Brisel, 1905-11.
5. Oto Vagner, Poštanska štedionica, Beč, 1904-06.
6. Adolf Los, Kuća Štajner, Beč, 1910.
EKSPRESIONIZAM
1. Erih Mendelson, Ajnštajnov toranj, okolina Potsdama, Nemačka, 1920/21.
2. Hanc Pelcig, Pozorište, Berlin, 1919
3. Bruno Taut, Stakleni paviljon, Keln, 1914.
FUTURIZAM
1. Antonio Sant Elija, Nacrt stambene kule, 1914.
2. --, projekat za glavnu železničku stanicu, Milano, 1914.
BAUHAUS
1. Valter Gropijus, Bauhaus, Desau, 1925-26.
(2. El Lisicki, Proun 1 D, 1919.)

DE STIJL
1. Gerit Ritveld, Kuća Šreder, Utreht, 1924.
LE CORB
(1. Le Korbizje, Nepomičan život, 1920, Muzej moderne umetnosti, Njujork.)
2. --, Domino kuća, 1914.
(3. --, Pet tačaka nove arhitekture, 1926, Pariz.)
4. --, Kuća Sitroan, 1920-21.
5. --, Vila Savoja, Poisi, 1928-29.
6. --, Savremeni grad za tri miliona stanovnika, 1922.
MIES
1. Ludvig Mis van der Roe, Nacrt poslovne zgrade za Fridrihštrase, Berlin, 1921.
2. --, Paviljon Barselona, Međunarodna izložba, Barselona, 1929.
3. --, i drugi, Naselje Vajsenhofm Štutgart, 1927.
RUSKI KONSTRUKTIVIZAM
1. Vladimir Tatljin, Maketa spomenika Trećoj internacionali, 1919-20.
2. Simbircev, Projekat visećeg restorana, oko 1922-23.
3. Meljnikov, tržnica Suharev, Moskva, 1924-25.
4. --, Paviljon SSSR-a na Izložbi dekorativnih umetnosti, Pariz, 1925.
5. Koršev, Projekat za Stadion za Spartakijadu, Moskva, 1926.
6. Braća Vesnin, Projekat za zgradu Pravde, Moskva, 1923.
7. Ščusev, Priveremeni drveni mauzolej Lenjina, Moskva, 1924.
NOVA TRADICIJA
ART DECO
1. Van Allen, Zgrada Chrysler, Njujork, 1928-30.
TOTALITARNA ARHITEKTURA
1. Đužepe Teranji, Casa del Fascio, Komo, 1932-36.
2. Marćelo Pijaćentini, Palata pravde, Milano, 1932-43.
(3. Đorđo de Kiriko, Zagonetka sata, 1911/12.)
4. Boris Jofan, Projekat za Palatu Sovjeta, Moskva, 1932.
USA (I)
1. Rejmond M. Hud, Zgrada MekGro-Hil, Njujork, 1931.
2. Rihard Nojtra, Kuća Lovel, Los Anđeles, 1929.
3. Frenk Lojd Rajt, Kuća na vodopadu, Ber Ran, Pensilvanija, 1937.
4. --, Muzej Solomon R. Gugenhajm, Njujork, 1956-59.
5. Ludvig Mis van der Roe, Zgrada Sigrem, Njujork, 1954-58.
6. Gordon Banšaft (Skidmor, Ovings i Meril), Njujork, 1950-52.
EVROPA
1. Le Korbizje, Kuća zajedničkog stanovanja, Marsej, 1947-52.
2. --, Crkva Uzvišene Bogorodice, Ronšamp, Francuska, 1950-54.
USA (II)
1. Skidmor, Ovings i Meril, Centar Džon Henkok, Čikago, 1965.
2. I.M. Pei i Henri N. Kob, Toranj Džon Henkok, Boston, 1977.
3. Pol Rudolf, Zgrada fakulteta umetnosti i arhitekture, Univerzitet Jejl, Nju Hejven, Konetikat, 1959-63.
4. Marsel Brojer, Muzej američke umetnosti Vitni, Njujork, 1966.
5. Gotfrid Bem, Hodočasnička crkva, Neviž, Nemačka, 1962.
6. Ero Sarinen, Međunarodni terminal, aerodrom Džon F. Kenedi, Njujork, 1962.
7. Ričard Mejer, Kuća Smit, Derijen, Konektikat, 1965-67.

TRADICIONALISTIČKA MODERNA (I ART DECO)
1. Viliam van Alen, Krajsler bilding, Njujork, 1930.
2. Rejmond M. Hud, Valas K. Herison i drugi, Rokfeler centar, Njujork, 1931-39.
DRUGI MODERNIZAM (ALTERNATIVNI ILI PROTIVMODERNIZA)
1. Alvar Alto, Gradska biblioteka, Vipuri, Finska, 1930-35.
2. --, Vila Mariea, Normarku, Finska, 1938-39.
3. Luis Kan, Nacionalna skupština, Daka, Bangladeš, 1962.
4. --, Kimbelov muzej umetnosti, Fort Vort, Teksas, 1966-72.
POSTMODERNIZAM
(1. Robert Venturi, Složenost i protivrečnost u arhitekturi, 1966.)
(2. --, Deniz Skot Braun, i Stiven Ajzenur, Pouke Las Vegasa, 1972.)
3. --, Kuća u Česnat Hilu (Kuća za njegovu majku), blizu Filadelfije, Pensilvanija, 1962.
4. --, Cehovska kuća, Filadelfija, 1960-63.
5. Čarls Mur, Kampus koledža Krezg, Santa Kruz, Kalifornija, 1965-74.
6. --, Trg Italija, Nju Orleans, 1975-80.
7. Majkl Grejvs, Zgrada javnih službi, Portland, Oregon, 1980-83.
8. Filip Džonson, Džon Burdži, Zgrada kompanije AT&T, Njujork, 1978.
9. Džejms Stirling, Nova gradska galerija, Štutgart, 1977-83.
HI TECH
1. Norman Foster, Banka Hongkonga i Šangaja HSBC, Hongkong, 1979-86.
2. Ričard Rodžers, Zgrada osiguravajućeg društva Lojd, London, 1978-86.
3. Žan Nuvel, Galerija Lafajet, Berlin, 1991.
4. Džejms Stjuart Polšek i Tod H. Šliman, Rouz Planetarijum (u američkom muzeju za prirodne nauke),
Njujork, 2000.
DEKONSTRUKCIJA
1. Koop Himelblau, Advokatska kancelarija na krovu, Beč, 1983-88.
2. Piter Ajzenman, Veksner centar umetnosti, Kolambus, Ohajo, 1982-89.
3. Frenk Geri, Kuća arhitekte, Santa Monika, Kalifornija, 1977-78.
4. --, kafeterija Konde Nast, Njujork, 1996-2000.
5. --, Gugenhajm muzej, Bilbao, Španija, 1991-97.
6. Danijel Libeskind, Jevrejski muzej, Berlin, 1989-98.
7. Kristijan de Porcampark, Zgrada LVMH, Njujork, 1999-2000.