You are on page 1of 4

Postoji još nešto što revolucionarni karakter nije, a složenije je od pojma buntovnika : on

nije fanatik . Revolucionari su u bihejviorističkom smislu često fanatici, i u toj tački razlika
između političkog ponašanja i strukture karaktera je naročito vidljiva – barem kako ja shvatam
karakter revolucionara. Šta podrazumevam pod fanatikom? Ne mislim na čoveka koji ima
uverenje. (Mogu spomenuti da je danas postalo moderno svakoga ko ima neko uverenje zvati
„fanatikom“, a svakog ko nema nikakvo uverenje ili kod koga se uverenja lako potroše
„realistom“.)
Mislim da se fanatik klinički može opisati kao krajnje narcisoidna ličnost – u stvari, ličnost koja
nije daleko od psihoze (depresija često pomešana s paranoidnim tendencijama), ličnost koja kao i
svaka psihopatska ličnost nema nikakav odnos prema spoljašnjem svetu. Ali fanatik je pronašao
rešenje koje ga spašava od manifestne psihoze. On je izabrao cilj, ma kakav on bio – politički,
religiozni ili neki drugi – i obogotvorio ga. Taj cilj on je učinio idolom. Na taj način, potpunim
potčinjavanjem svom idolu, fanatik dobija strasni smisao života, značenje života; jer se u svojoj
podložnosti identifikuje sa tim idolom, kojeg je uveličao i učinio apsolutom.
Ako bismo želeli izabrati simbol za fanatika bio bi to gorući led .On je osoba koja je strastvena i
krajnje hladna istovremeno. Potpuno je zatvoren prema svetu, a ipak ispunjen gorućom strašću,
strašću za učešćem u potčinjavanju Apsolutu. Da bi čovek prepoznao karakter fanatika ne sme
mnogo slušati ono šta on govori, nego treba da traži onaj posebni sjaj u njegovim očima, ovu
hladnu strast koja je paradoks fanatika : naime, potpuni nedostatak odnošenja pomešan sa
strasnim obožavanjem svog idola. Fanatik je blizak onome što su proroci nazivali
„idolopoklonikom“. Suvišno je reći da je fanatik uvek igrao važnu ulogu u istoriji; i neretko
zauzimao stav revolucionara, jer ono što on kaže vrlo je često upravo – ili upravo tako zvuči –
kao ono što bi revolucionar mogao reći.
Ako se sad osvrnemo na pojam revolucionarnog karaktera , mogli bismo početi s onim što
smatramo da revolucionarni karakter nije.Sasvim jasno, revolucionarni karakter nije ličnost koja
učestvuje u revolucijama. To je upravo ono po čemu se razlikuju ponašanje i karakter u
Frojdovom dinamičkom smislu. Različiti razlozi mogu navesti bilo koga da učestvuje u
revoluciji, nezavisno od toga šta oseća, ukoliko deluje za revoluciju. Ali sama činjenica da
on deluje kao revolucionar govori nam malo o njegovom karakteru.
Drugo što revolucionarni karakter nije malo je složenije. Revolucionarni karakter
nije buntovnik . Šta podrazumevam pod tim? Definisao bih buntovnika kao ličnost čija duboka
ogorčenost autoritetom proizilazi iz činjenice da nije cenjen, voljen, prihvaćen. Buntovnik je
onaj koji želi zbaciti autoritet zbog svoje ogorčenosti i, kao rezultat toga, učiniti sebe autoritetom
umesto onoga kojeg je zbacio. I tek što ostvari svoj cilj on će se vrlo često sprijateljiti sa onim
istim autoritetom protiv kojeg se pre tako ogorčeno borio.

Ili. Uz to što je kritički raspoložen. Da bih to objasnio započeću tvrdnnjom koja može zvučati prilično uopšteno: ljudska istorija otpočela je činom nepokoravanja a mogla bi se završiti činom pokoravanja. mišljenje onih koji imaju moć. pred-ljudske situacije. drugačije rečeno.Ne''. da kažemo celu istinu?. čovek je prognan iz pred-individualne. U stvari. On to može činiti autentično samo kada je postigao produktivno odnošenje prema svetu izvan sebe. njemu nije dozvoljeno da se vrati. Ona je kadra ne pokoriti se i čak nagovoriti muškarca da učestvuje u njenom nepokoravanju..Ne''. Govoreći jezikom mita. Bilo je to raspoloženje proroka i mnogih ljudi koje na ovaj ili onaj način poštujemo. Tek nakon što su dovoljno vremena mrtvi – pouzdano i dovoljno mrtvi – možemo ih slobodno pohvaliti. revolucionarni karakter je ličnost koja je kadra biti nepokorna. situacije koja bi se mogla uporediti sa onom u kojoj se nalazi embrio u majčinoj utrobi. Pitanje je da li je moć za neku osobu sveta i da li je moć moralno impresionira. problem današnjice: naime.. on nije kadar vratiti se. revolucionarni karakter ima poseban odnos prema moći. čovek se više ne može vratiti u prvobitnu harmoniju koja je postojala pre nego što se njegova svest uopšte pojavila. iz prirode. Kakve su posledice? Čovek je prognan iz raja – to jest. čim se u njemu probudi svest o sebi. čim postane svestan sebe kao izdvojenog iz čovečanstva. što mu omogućava da na njega reaguje autentično. pred-istorijske i ako hoćete. Čovek je prognan iz raja i prisiljen da krene putem istorije. Šta mislim time reći? Kad kažem da je ljudska istorija otpočela činom nepokoravanja imam na umu jevrejsku i grčku mitologiju. prisiliti i izopačiti. Ali on ima poseban odnos prema moći u drugom smislu. jer. Ona će biti posebno kritična kada čuje mišljenje većine. ona nikada ne preuzima ulogu istine ili morala dobrote. Niti se ne radi o nedostatku realizma – o potcenjivanju uloge i funkcija moći. . kao što tvrde da jesu. Za njega moć nikada ne postaje sveta. ne bi im bilo nimalo teško da održavaju takav stav. To je neko za koga nepokornost može biti vrlina. a čovek – ili. ako ne i najvažniji. pred-svesne. Onaj kojeg moć moralno impresionira nikada nije kritički raspoložen i nikada nije revolucionarni karakter. Revolucionarni karakter je kadar reći . i taj prvi čin nepokoravanja je prvi slobodni čin. Takvo kritičko raspoloženje imao je i Sokrat. ono koje kola čaršijom. žena – je kadra reći . On nije sanjar koji ne zna da moć može ubiti. Tim prvim činom nepokoravanja započinje istorija čoveka. da ima više ljudi koji su pravi hrišćani . To je možda jedan od najvažnijih.Puna sloboda i nezavisnost postoje samo kad individuum misli. Naravno. Nije to pitanje znanja o tome šta je moć. oseća i odlučuje za sebe. Nerevolucionarni karakter naročito je sklon verovanju u ono za šta se izjašnjava većina. U priči o Adamu i Evi zapovest božija glasi da se sa jednog stabla plodovi ne smeju brati. Osoba s kritičkim raspoloženjem reagovaće upravo obrnuto. odnos osoba prema moći. jer Isus se zaista kritički odnosio prema prihvaćenim vrednostima.

izvršio je čin nepokornosti i tim činom donošenja vatre čovečanstvu započinje ljudska istorija ili ljudska civilizacija. iako još nije rođeno. uistinu. On je skeptik i čovek koji ima vere. On voli i poštuje život.Ne''? Da sumiramo: kad govorim o .Grci su imali drugačiji simbol.revolucionar''. mentalno zdrave osobe. ono što jeste duguje vlastitom naporu.. Revolucionar. On nije polusvestan nego potpuno svestan lične i društvene stvarnosti. Ovaj sažetak mogao bi navesti na pomisao da je ono što sam opisivao mentalno zdravlje i voljnost. zato što izriče revolucionarne fraze ni po tome što učestvuje u revoluciji. Ja tvrdim da je zdrava osoba u bolesnom svetu.. potpuno razvijeno ljudsko biće u osakaćenom svetu. Revolucionarni karakter je humanista utoliko što u sebi oseća čitavo čovečanstvo i ništa ljudsko nije mu strano. Radi se o pokoravanju ljudi koji pritiskaju dugmad jer im to drugi naređuju i o pokoravanju idejama koje omogućavaju da ovakvo ludilo bude mišljenje.. Čovek nije . Prometej je ukrao vatru bogovima i počinio zločin. ko bi mogao ne pokoriti se? Ako bi se sve to prikazalo kao čin objektivne nužnosti a ne kao čin ljudske volje. potpuno osveštena osoba u napola razbuđenom svetu – baš revolucionarni . On je čovek od vere zato što veruje u ono što potencijalno postoji.revolucionarnom karakteru'' mislim ne na biheviorističku već na dinamičku koncepciju. On je nezavisan. On može reći . upravo zato što može reći . I Jevreji i Grci su poučavali da je ljudsko nastojanje i ljudska istorija započela jednim činom nepokoravanja. u ovom smislu.. i na Zapadu i na Istoku. partiji ili religiji. od posebne lojalnosti državi. opis umne.Ne'' i biti nepokoran. A zašto ja kažem da bi ljudska istorija mogla da se završi činom nepokoravanja? To na žalost ne govorim mitološki nego realistički. žive. a ne pojam revolucionarnog karaktera. simbol Prometeja. vlastitim principima. u ovom karakterološkom smislu. Ako je nužno jačanje fantastično razornog naoružanja. on je slobodan i nikome nije sluga. Pokoravanje se danas ne prepoznaje kao pokoravanje jer se racionalizuje kao . kao stvar prihvatanja objektivnih nužnosti.Da'' i pokoravati se svojim pravim. klasi. od majke i oca.. To je. je čovek kojij se emancipovao od vezanosti za rodnu grudu i krvne veze. On je skeptik zato što sumnja u ideologije kao u ono što služi za prikrivanje nepoželjne stvarnosti. rasi.. Ako za dve ili tri godine atomski rat uništi pola ljudskog stanovništva i dovede do pravog varvarstva – ili ako dođe do toga za deset godina i eventualno celokupni život na ovom svetu bude uništen – to će se morati pripisati činu pokoravanja. kome bi se dalo reći .zdrav razum''.

. Jednom kad svi budu svesni.karakter. proroci i revolucionarni karakteri neće možda više ni postojati – postojaće samo potpuno razvijena ljudska bića.