Semantika

Uvod u optu lingvistiku

Natalija Pani i Maja Milievi
10.12.2012.

Predmet semantike
Prouavanje znaenja u jeziku, tj. prouavanje
naina na koji rei i reenice prenose znaenje
Sadraj semantikih jedinica nasuprot njihovoj
formi; veza izmeu oblika rei i njenog znaenja
(onomatopeja, ikoninost)

ta je znaenje?
Znaenje znaenja (The Meaning of Meaning,
Ogden & Richards 1923) - 16 razliitih znaenja
rei znaiti i znaenje

Zeleno svetlo znai kreni. pokazuje

Zdravlje znai sve. ima vrednost
U emu je znaenje ivota? cilj, svrha
ta za vas znai kapitalist? predstavlja
ta znai ronjaa? na ta se odnosi

Predmet semantike
Leksika semantika
znaenje rei (idiomi!)
znaenjski odnosi meu reima

Reenina semantika
znaenje reenica

LEKSIKON
(leksika
semantika)

FONETIKA

FONOLOGIJA

MORFO SINTAKSA

SEMANTIKA
(reenina)

PRAGMATIKA

Znaenje rei

leksiko : gramatiko
predmetno : emotivno
konkretno : apstraktno
osnovno : preneseno
denotativno : konotativno

Leksiko : gramatiko znaenje

Leksike rei
olovka
leksiko znaenje + gramatiko znaenje
(imenica enskog roda u nom. jedn.)

Gramatike rei
da, od
gramatiko znaenje + leksiko znaenje

Predmetno : emotivno znaenje

Predmetno (referencijalno)
ne ukljuuje emotivni odnos ili reakciju
kua, baba, zemlja

Emotivno
ukljuuje emotivni odnos ili reakciju
dom, baka, domovina

Konkretno : apstraktno znaenje

Konkretne rei
oznaavaju neto odreeno, opipljivo, materijalno
sto, sveska, vrata

Apstraktne rei
oznaavaju apstrakcije
dobrota, lukavost, arm

Osnovno : preneseno znaenje

Osnovno znaenje
delovi tela: glava, noga, ui

Preneseno znaenje metaforiki prenos

glava glava eksera, kupusa, knjige, porodice
noga noga stola, stolice
ui ui lonca, sveske

Polisemija

Denotativno : konotativno znaenje

Denotacija
primarno, neutralno, eksplicitno znaenje
policajac - pripadnik snaga reda

Konotacija
izvedeno, emotivno, implicitno znaenje
policajac - njukalo (grubost, priglupost?)

Definisanje rei
Tekoe u razgraniavanju kategorija

Komponentna analiza
Ralanjivanje znaenja na znaenjske
komponente
Muko

ensko

Odraslo

ovek

ena

Deak

Devojica

Komponentna analiza
Ralanjivanje znaenja na znaenjske
komponente
Znaenjske komponente = semantika
distinktivna obeleja
Skup semantikih distinktivnih obeleja =
semema

Proste i izvedene rei

Proste rei
minimalne, primitivne
imati, iveti

Izvedene rei
mogu se parafrazirati putem prostih rei
dati, umreti, ubiti

Promene znaenja
Promene u pojedinim komponentama
engl. nice luckast, priglup (srednjoengleski)
fin, dobar (savremeni engleski)

Kod pozajmljenica
engl. meeting sastanak miting (engl. rally)
engl. drugstore apoteka dragstor (engl.
[24/7] shop)

Znaenjski odnosi meu reima

Polisemija
Homonimija
Sinonimija
Antonimija
Hiponimija

paradigmatski odnosi

Polisemija
Vieznanost - isti glasovni sklop, povezana
znaenja
glava (na telu, u knjizi...)
list (na drvetu, papira...)

Ponekad ju je teko razgraniiti od homonimije

engl. pupil uenik - pupil zenica - zajedniko
poreklo, ali se danas doivljavaju kao homonimi

Homonimija
Isti glasovni sklop, razliito znaenje
pravi homonimi
kosa
homoformi
sto - broj/imenica
homografi
grad (naselje/padavina - grd/grad)
homofoni
engl. to/two/too

Sinonimija
Isto znaenje
test: uzajamna zamenljivost
potpuni sinonimi su retki
registar upotrebe
vatra/oganj, voz/vlak, kostur/skelet

Eufemizmi
zemlje u razvoju
engl. spend a penny

Antonimija
Suprotno znaenje
pravi antonimi
lep : ruan, mlad : star - mogue stepenovanje
dopunski antonimi
iv : mrtav, muki : enski - odnos ili-ili,
stepenovanje nije mogue
relacioni antonimi
iznad: ispod, mu : ena - odnos ako-onda

Hiponimija
Svrstavanje rei u hijerarhizovane klase
hiperonim - nadreeni lan
cvet
hiponim - podreeni lan
rua, jorgovan, krin, urevak
(kohiponimi)

Hiperonim ne postoji za sve pojmove

vrata, prozor

Znaenjski odnosi meu reima

Kolokacija

sintagmatski odnosi

Koordinacija

Strogo gledano, ovde se radi o uestalosti

zajednikog pojavljivanja, ali ona ima veze i sa
znaenjem

Kolokacija
Ustaljena kombinacija rei u kojoj svaki element
zadrava svoje znaenje (idiom)
centralno grejanje, protoni bojler, ispitni rok
jak snaan > jaka kafa : ?snana kafa

Koordinacija
esto zasnovana na nekom od paradigmatskih
znaenjskih odnosa
pas i maka, so i biber, bratstvo i jedinstvo, zloin i
kazna, grom i pakao

Edinburgh Associative Thesaurus:

http://www.eat.rl.ac.uk/

Za srpski: , ., . . (2005)
. :
, , .
26

Prototip
Tipini nosilac osobina nadreenog pojma,
odnosno klase

28

PTICE

Prototip
Tipini nosilac osobina nadreenog pojma,
odnosno klase
ptica
slavuj, vrabac, golub, noj, kokoka, pingvin
povre
paradajz, paprika, kupus, krompir, lubenica

Semantika polja
Grupe srodnih rei
semantiko polje naziva za boje
bela, uta, zelena...
semantiko polje rodbinskih odnosa
majka, otac, tetka, ujna, stric...

Semantiko polje naziva za boje

Spektar boja je kontinuum bez jasnih fizikih
granica razliit broj lanova u razliitim
jezicima
Neki jezici na Novoj Gvineji imaju samo tamnoi
svetlo
Navaho ne pravi leksiku razliku izmeu plavogi
zelenog
Latinski nema leksema za smeei sivo
Hanuoo ima samo etiri osnovna naziva za boje:
belo, crno, crveno, zeleno

Leksiki skupovi
Leksiko jezgro i srodne rei
kua (semantiko polje)
zgrada, koliba, pojata, brvnara...
kua (morfoloke izvedenice)
kuica, kuerina, kuni, skuiti se...

Deminutivi i hipokoristici (kuica, kuerak),

augmentativi i pejorativi (kuerina, kuerda)

33

Znaenje reenica
Gramatiko znaenje
gramatika analiza reenice, semantike uloge

Pragmatiko znaenje
funkcija reenice u diskursu

Propozicionalno znaenje
propozicija=jedinica znaenja zasnovana na logikoj
analizi, predstavlja sadraj neke izjave, koja moe
biti tana ili netana

Znaenjski odnosi
Parafraza (up. sinonimija)
Potpisali su ugovor. = Ugovor je potpisan.

Kontradikcija
Ova usedelica je udata.

Tautologija
Ova usedelica je neudata.

Sintaksika dvosmislenost (up. polisemija)

Glumice su poupale pevaice.
Popila je kafu i toplu okoladu sa lagom.

Gramatinost i smislenost
Colourless green ideas sleep furiously.
Bezbojne zelene ideje besno spavaju.
gramatina, ali besmislena reenica
Mi smo videla zec.
negramatina, ali smislena reenica

Literatura
Bugarski, R. (1996) Uvod u optu lingvistiku.
Beograd: igoja tampa. (glava 13)
Kristal, D. (1987) Kembrika enciklopedija
jezika. Beograd: Nolit. (glava 17)